KOSOVSKI INSTITUT ZA POLITIČKO ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ
Serija Političkih Dokumenata 2012/03
OSNOVNI PRISTUPI MEĐU-ETNIČKOG
POMIRENJA NA SEVERU KOSOVA
Priština, Februar 2012
Pripremili:
Uredili:
Judith Brand i Valdete Idrizi
Shpend Kursani i Ilir Deda
Autorska prava © 2011 KIPRED. Sva prava zadržana . Nijedan deo ove publikacije ne
sme biti reprodukovan, sačuvan u sistemu daljeg preuzimanja ili prenešen u bilo kom
obliku ili bilo kojim sredstvima , elektronski, mehanički, fotokopiranjem , snimanjem ili
na drugi način, bez prethodnog pismenog odobrenja izdavača. Molimo vas, kontaktirajte
[email protected] ili +381 38 227 778 .
Izdato od
Kosovski Institut za Političko Istraživanje i Razvoj
Ulica, Redžep Mala Br. 5A
10 000 Priština, Kosovo
Telefon i Faks: +381 38 227 778
www.kipred.net
2
Sadržaj
1.
Uvod...................................................................................................................................... 4
1.1.
Metode istraživanja.............................................................................................5
2.
Kontekst severnog Kosova ................................................................................................... 5
2.1.
Zajednice ...................................................................................................................... 5
2.2.
Socio-ekonomski aspekti ............................................................................................. 7
2.3.
Institucionalna i politička podela ................................................................................. 8
2.4.
Barikade ....................................................................................................................... 8
3.
Pregled među-nacionalnih odnosa ...................................................................................... 9
3.1.
Geografska linija podele .............................................................................................. 9
3.2.
Motivacija kontakata preko linija .............................................................................. 10
3.3.
Poslovanje .................................................................................................................. 11
3.4.
Organizacije civilnog društva ..................................................................................... 12
3.5.
Odnosi između različitih zajednica ............................................................................ 13
4.
Izazovi i Pristupi .................................................................................................................. 14
4.1.
Politika ....................................................................................................................... 14
4.2.
Pritisak unutar zajednice ............................................................................................ 17
4.3.
Vaša sredina – Moja sredina – Mešovita sredina ...................................................... 20
4.4.
Više od etničke pripadnosti ....................................................................................... 25
5.
Zaključak………………………………………………………………………………………………………………29
5.1.
5.2.
5.3.
5.4.
5.5.
5.6.
Ograničeno poboljšanje .............................................................................................. 29
Zajednički interes kao motivacija ............................................................................... 30
Lični odnosi – bez politike ........................................................................................... 30
Iz odnosa u građansko poverenje .............................................................................. 31
Nerešavana pitanja iz prošlosti .................................................................................. 31
Više-dimenzionalan pristup ......................................................................................... 32
6. Preporuke..................................................................................................................32
3
1. Uvod
Mitrovica / Mitrovicë1 i severni deo Kosova- se karakteriše napetom, krhkom i nestabilnom
situacijom; i s vremena na vreme, izbijanjem nasilja. vaj region obično privlači doma u i
međunarodnu pažnju uglavnom kroz negativne naslove: barikade, etnička podela, društvena i
institucionalna podela, paljenje i demontiranje carinskih ispostava, etnički motivisano nasilje,
odsustvo vladavine prava, nezakonito poslovanje koje ne priznaje bilo koju etničku liniju, samo
da navedemo nekoliko. Mitrovica / Mitrovicë posebno, grad podeljen na reci Ibar/ Ibër je bila
žarište međuetničkih tenzija i postala je sinonim nerešivih sukoba na severu Kosova.
Fokus ovog dokumenta leži u odnosima između zajednica kosovskih Albanaca i kosovskih
Srba, ne samo zato što su daleko najve e zajednice, ve što su u najve em sukobu. Naglašava
velike izazove u međuetničkoj saradnji i pristupe preduzete od strane NVO i biznis sektora da
im se obrate. Ova dva sektora su glavni predmet analize međuetničkog pomirenja na severu
Kosova na osnovnom nivou.
Pomirenje je široko definisano kao proces koji uključuje pristupe i odozdo-nagore i odozgonadole – osnovne nivoe i institucije - koji imaju za cilj uspostavljanje odnosa između ljudi,
zajednica, kao i između institucija i građana i ostvarivanje civilnog poverenja.2 Osnovnim
organizacijama se daje velika važnost kao ključnim igračima u procesu pomirenja, ali, bez
obzira koliko su aktivno uključene u međuetničkoj saradnji, one ne mogu imati socijalni uticaj,
ako visoki nivo političkih procesa ne podržava napore pomirenja ili čak radi suprotno tome.
Uticaj politike na mogu nosti međuetničke saradnje je ocenjen kao generalno veoma visok;
velika ve ina anketiranih lica prati "ne - političku'- politiku, ne diskutiraju i bilo šta što može
biti povezano sa politikom, kako bi bili u stanju da uspostave međuetničke kontakte uopšte. U
vreme istraživanja i pisanja ovog izveštaja ( ktobar 2011- Januar 2012), kosovski Srbi su
podigli barikade u znak protesta protiv institucija Kosova pokušavaju i da uspostave vlast u
severnom delu Kosova. NVO-e su u nekim slučajevima prilagodile svoje aktivnosti na ovu
situaciju, ali generalno nastavile da rade "preko etničkih linija ", dok se uticaj barikada teško
ose ao u okviru poslovnog i trgovinskog sektora.
Predrasude, često stvarene i / ili ojačane putem medija, su identifikovane kao glavna prepreka za
međuetnički kontakt. Iz straha i nepoverenja, mnogi pripadnici različitih zajednica se
ograničavaju na kretanje samo unutar "svoje sredine " i ne prelaze u" druge sredine”. Mešovita
naselja na taj način dobijaju veliki značaj kao (potencijalna) sastajališta za različite zajednice.
Glavna strategija primenjena od strane nevladinih organizacija (NV ) za prevazilaženje
predrasuda je uspostavljanje direktnih odnosa. štro su kritikovane međuetničke aktivnosti koje
imaju za cilj povezivanje ljudi samo zbog međuetničkih kontakta, bez zasnivanja na realnim
potrebama, brigama ili interesima.
1
Imena lokacija su napisana na Albanskom i Srpskom jeziku, osim ako ne postoji razlika u oba jezika, prema OEBS
standardima. Raspored u pisanju dva jezika zavisi od dominantog jezika koji se govori u tom području, npr. za
Prishtinë/Priština, kao dominantiji grad kosovskih Albanaca, albansko ime je napisano prvo, dok recimo za
Zvečan/Zveçan, sa kosovskim Srbima u večini, srpsko ime je napisano prvo.
2
De Greiff je razvio civilni model poverenja, kojim definiše pomirenje kao stanje u kojem građani mogu verovati
jedan drugom kao građani ponovo ili iznova.To znači da su u dovoljnoj meri posve eni normama i vrednostima koje
motivišu njihove vladaju e institucije, uz dovoljno poverenje da oni koji vladaju tim institucijama rade isto na
osnovama istih normi i vrednosti obezbeđuju i svojim građanima obavezu poštovanja istih normi i vrednosti. De
Greiff 2008,str.126. f.
4
U tom smislu, trgovini i poslovanju su date ključne uloge u vra anju odnosa između zajednica
jer su isključivo zasnovane na obostranom interesu.
Postoji širok spektar različitih aktivnosti, ali i širok spektar različitih pristupa primenjenih u
međuetničkoj saradnji. Uglavnom, osnovni nivo se bavi (ponovnim) uspostavljanjem odnosa
između zajednica, često kroz lične kontakte između pripadnika različitih zajednica nude i
zajedničke aktivnosti. Neke nevladine organizacije biraju više indirektan pristup u realizaciji
projekata na dve odvojene lokacije, sa tačnim kontaktima. Drugi pristup koji NVO ima je da se
fokusira na radu unutar zajednice kao preduslovu za budu u međunacionalnu saradnju.
Različitost pristupa je oboga ivanje, a ne takmičenje, ali treba koordinaciju, odnosno dogovor o
postizanju sveobuhvatnog zajedničkog cilja.
Međuetnička komunikacija se poboljšala tokom proteklih godina i to je ohrabruju i pokazatelj
da su organizacije nastavile zajedničke aktivnosti uprkos barikadama, iako su poslovni i drugi
samo inicijativni kontakti smanjeni u to vreme. Međutim, sve dok se politička situacija na
severu Kosova ne reši i ukoliko institucionalni nivo ne podrži napore na osnovnom nivou, bilo
koji proces pomirenja ostaje zaglavljen i odnos između zajednica ostaje krhki. Važna pitanja kao
što su povratak, suočavanja sa prošloš u i priznanje žrtvi ne mogu se dota i samo na osnovnom
nivou. Uspostavljanje odnosa, podsticanje međuetničkih kontakata i komunikacije, raspuštanje
predrasuda je glavni fokus osnovnog nivoa organizacija, kao i angažovanje na radu unutar
zajednice na ve oj različitosti.
1.1. Metode istraživanja
vo istraživanje se bazira samo na osnovnom pristupu međuetničkog pomirenja na severu
Kosova. Fokus je na međuetničku saradnju i komunikaciju između različitih zajednica, i
pretpostavlja se da je to polazna tačka svakog procesa pomirenja.
Studija se zasniva na istraživanju kao i na direktnim intervjuima, uključuju i i veoma
raznovrstan skup aktera u cilju dobijanja široke slike. Ukupno, sprovedeni su intervjui sa 35
lica, partneri u intervjuima su bili: kosovski Albanci (17), kosovski Srbi (10), predstavnici
Roma (1), Bošnjaci (1) i Turci (2).Vecina sagovornika je iz sektora civilnog društva sa sedištem
u Mitrovici/Mitrovice, južnoj i severnoj.
Ovo takođe odražava stanje na terenu: Mitrovica/Mitrovice je mesto gde se ve ina aktivnosti
civilnog društva odvija, gde se realizuje ve ina međuetničkih aktivnosti, i gde linija podele
prolazi kroz. Civilno društvo i aktivnosti u vezi poslovanjima su bili glavni focus istraživanja.
2. Kontekst severnog Kosova
2.1. Zajednice
Severni deo Kosova sadrži tri opštine: Zubin Potok, Zvečan / Zvecan, eposavi / Leposaviq i
opštinu Mitrovica / Mitrovice.3
3
Administracija Mitrovice/Mitrovice je kompleksna, sa trima konkurentnim vlastima: Ahtisarijev plan predviđa
podelu pre 2008 opštine Mitrovica/Mitrovice na dve opštines: Mitrovicë/Mitrovica Jug i Mitrovica/Mitrovice Sever.
Ovo se još uvek nije sprovelo. Mitrovicë/Mitrovica Jug funkcioniše kao opština pod Kosovskim zakonom, sa
severnim delom Mitrovice/Mitrovice koji formalno ostaje pod istom jurisdikcijom sve dok se ne uspostave nove
opštine. va jurisdikcija je de facto samo na papiru. Od 2002, UNMIK Administracija u Mitrovici/Mitrovica (UAM)
je vladaju i autoritet u tom delu grada, finansiran preko službenog Kosovskog budžeta. UAM mo je izauvana od
jedne druge vlasti u severnoj Mitrovici/Mitrovice: Srpske paralelne opštinske structure koje rade po Srpskom
Zakonui koje su osnovane 2008 nakon izbora koje je Srbija organizovala na Kosovu krše i UNSCR 1244. Vidi
takoše: IKS 2009, str.6ff
5
Grad Mitrovicu / Mitrovice deli reka Ibar / Ibar koja takođe označava jasnu linija razgraničenja
izmedju ve inskog Albanskog stanovništva na Kosovu, južno od reke, i ve ine kosovskih Srba
severno od reke.4 Pošto nije bilo pouzdanih popisa od 1981 za ceo region, demografski podaci
se zasnivaju na procenama. Prema procenama koje koristi KFOR, Kosovska Policija, institucije
Kosova i međunarodne organizacije na Kosovu, ima oko 120.000-130.000 stanovnika u četiri
opštine. Od prilike ima oko 75.000-80.000 kosovskih Albanaca i 40.000 kosovskih Srba,
uključujuči oko 10.000 Bošnjaka, Turaka i RAE zajednice koji žive na tim područjima, ve ina
njih oko 7.000 živi severno od reke.5 Zbog rata u 1998/99, članovi dotičnih manjinskih
zajednica bili su primorani da odu, pobegnu, pomere se ili migriraju. Tokom nereda 2004,
mnogi Srbi koji su živeli u drugim delovima Kosova bili su proterani i raseljeni na sever
Kosova.
Proces povratka na severu Kosova je veoma spor. Ne samo da je originalni broj stanovnika
raseljen - kosovski Srbi koji su nekad živeli u južnom delu Mitrovice / Mitrovice sada žive u
severnom delu, Bošnjaci i kosovski Albanci koji su nekad živeli u severnom delu Mitrovice /
Mitrovice sada žive u južnom delu - ali takođe ima i Srba koji su interno raseljena lica (IRL) iz
drugih delova Kosova u severnom delu Kosova.6 Sa studentima i profesorima koji dolaze u
severnoj Mitrovici / Mitrovice, ovaj deo grada je postao urbani centar za Srbe na Kosovu i
duboko promenio svoj karakter u poslednjoj deceniji, tehnički služe i kao "srpski glavni grad"
za kosovske Srbe. Severna Mitrovica / Mitrovice je doma in novoizgrađenom univerzitetu,
raseljenom iz Prištine / Prishtine, pozorištu, takođe raseljenom iz Prištine / Prishtine, kao i
velikoj potpuno opremljenoj bolnici i drugim institucijama.
Iako su ve ina, kosovski Albanci i kosovski Srbi nisu jedine zajednice koje žive na severu
Kosova. Mitrovica / Mitrovice je nekada bila dom jednog od najve eg romskog naselja u
regionu sa 8.000 Roma7 koji su živeli u kompaktnom naselju, “Romska Mahala”, južno od reke
Ibar. Nakon potpunog uništenja naselja tokom konflikta 1999 i bega cele Romske populacije,
povratak je samo započeo u 200 . Ve ina Roma koji su bili smešteni u nekoliko logora u
severnoj Mitrovici / Mitrovice, su se vratili u rekonstruisane zgrade u "Romskoj Mahali” u
južnom delu. Sada oko 1.230 Roma8 živi u Mitrovici / Mitrovice. Zajednica Aškalija broji oko
425 članova koji žive u južnoj Mitrovici / Mitrovice, uglavnom u Sitničkom Naselju – u
komšiluku.9
4
Za detaljan pregled Kosovskih zajednica vidi OEBS profil zajednica, OSCE 2011
Prema OEBS procenama, četiri opštine zajedno imaju oko 180.000 stanovnika, od kojih je ve ina 115 000 kosovski
Albanci, koji žive pre dominantno u južnoj Mitrovici (110,000) . ko 66.000 kosovskih Srba živi u četiri opštine, na
svim mestima, ali je u južnom delu Mitrovice. ko .000 pripadnika nesrpskih zajednica živi na severu Kosova, a
oko 3.000 nealbanaca u južnom delu Mitrovice. EBS 2011.
6
Prema statistici UNHCR , u 2010 region Mitrovice broji 14.585 raseljenih, od ukupno 18.258 raseljenih lica na
celom Kosovu. 695 su raseljenih Srba i .31 Albanaca i 262 Roma , Aškalija , Egip ana . Pogledajte: UNHCR
2011, str.
7
Demografski podaci uzeti od OEBS opštinskog profila 2009 i ECMI Političke mape.
8
Vidi: OEBS profil zajednica 2011;str 214
9
Vidi OEBS profil zajednica 2011, str.65
5
6
Ve ina pripadnika Turske zajednice, oko 1.900 lica,10 živi u južnom delu Mitrovice / Mitrovice.
Bošnjačka zajednica od oko 6.000 članova pre konflikta 1999, danas broji 1.500 članova u
opštini Mitrovica/ Mitrovice. Ve ina, 1.000, živi u severnoj Mitrovici/Mitrovice, od kojih je
skoro 300 u Bošnjačkoj Mahali,11 i blizu 500 u južnom delu. Drugih 300-500 Bošnjaka živi u
opštini eposavi /Leposaviq, uglavnom u dva sela, Rvatska / Hrvatska i Berberište /
Berberishte. Bošnjačka Mahala je jedno od mešovitih naselja u severnoj Mitrovici / Mitrovice,
sa nekoliko zajednica koje žive tamo. Drugi mešoviti kvartovi u Mitrovici / Mitrovice su
Mikronaselje/Kodra e Minatoreve, Brđani/ Kroi i Vitakut, Suvi Do/Suhodoll i druga manja
naselja.
Albanci u severnom delu Kosova žive ili u ranije pomenutim etnički mešovitim kvartovima u
severnom delu Mitrovice Mitrovice , ili u jednonacionalnim selima u ostale tri opštine. Zubin
Potok ima jedno selo kosovskih Albanaca, Čabra / Caber sa oko 1.00012 stanovnika. U opštini
Zvečan / Zvecan postoje tri albanska sela, Boletin / Boljetin, ipe / ipa i Zhazhe / Ža a sa oko
400 stanovnika sve skupa.13 Oko 300 kosovskih Albanaca14 živi u tri sela u opštini eposavi /
eposaviq, Košutovo / Koshtove, Bistrice e Shales / Šaljksa Bistrica i Ceraje / Ceranje. U svim
slučajevima, samo deo stanovnika pre sukoba se do sada vratio.
2.2. Socio-ekonomski aspekti
Mitrovica/Mitrovicë je zapam ena po industrijskoj zoni, dom jednog od najve ih industrijskih
kompleksa u bivšoj Jugoslaviji, rudarskog kompleksa Trepča. Samo deo tadašnjih 22.000
radnika je danas zaposleno.15 Od 1999, stopa nezaposlenosti na severu Kosova je znatno iznad
proseka na Kosovu,16 tako da pogađa sve zajednice. Severno Kosovo je bilo teško pogođeno deindustrijalizacijom i nerešenim etničkim sukobima. Nije iznenađuju e da se ekonomska
situacija i visoka nezaposlenost prihvataju kao glavni problemi, bez obzira na etničku
pripadnost.17
U južnoj Mitrovici, glavne ekonomske aktivnosti se organizuju oko privatnog sektora sa 95
odsto svih preduze a koja imaju najviše pet zaposlenih, a oko polovina njih se bavi trgovinom i
prodajom na malo.18
10
Vidi OEBS 2011, str. 303
Prema predstavniku zajednice Bošnjaka u Mitrovici: 1200 Bošnjaka u severnoj Mitrovici uključuju i Bošnjačku
mahalu,i 300 u južnoj Mitrovici; u opštini eposavi 800 – 1000 Bošnjaka mahom u dva sela; pre konflikta 7.500
Bošnjaka je živelo na tom području. Večina proterana sa južnog dela posle konflikta 1999 je migrirala u Srbiji
(Sandžak) ili u tre im zemljama. Intevju održan 13 Decembra 2011 u Mitrovici
12
Prema procenama zajednice: 1.400 Kosovskih-Albanaca. Intervju sa opštinskim službenikom Kosovske opštine
Zubin Potok, Çabër/Čabra, 18 Oktobar 2011.
13
OEBS 2011, str. 35
14
OEBS 2011, str. 35; Procene opštiniskih službenika u rasponu od 600 – 800 građana; Intervju (35) sa opštinskim
službenicima iz Kosovske opštine Zvečan/Zveçan, 24 Oktobra 2011
15
Vidi Palairet 2003, str. 8; IKS 2009, str. 16
16
Vidi IKS 2009, str. 14
17
Vidi UNDP 2011, str. 15
18
MKG 2011, str. 6
11
7
Javni sektor na severnom Kosovu je podeljen na kosovske Institucije i one koje se finansiraju
od strane srpske Vlade, obično nazivane kao "paralelne strukture". Dokument pruža veliki broj
radnih mesta19 i plata u iznosu od 150 odsto od onih pla enih u Srbiji za istu poziciju.
Finansiranjem srpskih institucija na Kosovu, Vlada Srbije pokušava da vrši politički uticaj i
kontrolu. Privatni sektor je manje razvijen nego u južnom delu,20 i u obrnutom smeru, u južnoj
Mitrovici, javni sektor nije od takve važnosti u pogledu zapošljavanja kao što je u severnom
delu.
Severni deo Kosova je ve inski ruralnog karaktera.21 Poljoprivreda je nerazvijena, iako nudi
veliki potencijal posebno u oblasti šuma i prerade drveta, koji je oskudni resurs u drugim
delovima Kosova.22
2.3. Institucionalna i poltička podela
Naseljeno pretežno srpskim stanovništvom severni deo Kosova, još od Juna 1999, nikada nije
bio pod punom efektivnom kontrolom UNMIK-a a još manje pod Vladom Kosova. Na severu
Kosova, za razliku od drugih delova Kosova, proglašenje nezavisnosti u 2008 je usledilo
protestima i nasilnim sukobima. Po prvi put, Srbija je organizovala lokalne izbore za Srbe na
Kosovu u 2008, što je generalno pripisano Srbiji kao akcija na rezultat proglašenja nezavisnosti.
Srbija je uspostavila svoje opštinske strukture, operativne po srpskom zakonu. Međutim, ovi
izbori nisu bili priznati ni od strane kosovskih institucija ni od UNMIK-a jer se prekršila RSB
UN 1244. Osim toga, ove opštine ne prizna ni Kosovo, UNMIK-a ili bilo koja druga
međunarodna misija na Kosovu. Pored opština, vlasti u Srbiji su uspostavile i nastavile da
podržavaju druge institucije, poznate kao “paralelne institucije” na severu Kosova. One
uključuju zdravstvene ustanove, obrazovni sistem, pravosudni sistem, snabdevanje električnom
energijom i telekomunikacijama, socijalnu zaštitu i penzije - ovo nabrajanje nije potpuno, ali to
pokazuje daparalelne institucijeobuhvataju sve sektore, tako da se može izbe i skoro bilo kakav
kontakt sa kosovskim institucijama i zavisiti od usluga omogu enih od strane srpskih vode ih i
finansiranih institucija.
Kosovske institucije deluju na severu Kosova, iako je njihovo prisustvo ograničeno. Izdavanje
kosovskih dokumenata jedan je od nekoliko opštinskih centara koji radi. Kosovske institucije su
u stanju da pruže zdravstvenu zaštitu i obrazovanje uglavnom kosovskim Albancima i drugim
ne srpskim zajednicama koje žive u toj oblasti. Kosovska policija je prisutna u svim opštinama.
MKG karakteriše situaciju kao "dvostruki suverenitet", sumiraju i:
“"Srbija i Kosovske institucije se ukrštaju i preklapaju na severu be or alni granica
ili pravila e ina Srba i anjinski lbanaca ivi u o vojeni ruštveni , politički i
be be nosni struktura a One su ra vile prag atičan način a navigaciju i eđu
ovih paralelnih sistema u kojima je saradnja neizbe na.23"
2.4. Barikade
Posle proglašenja nezavisnosti Kosova, Srbija nije dozvolila kosovskoj robi sa kosovskim
dokumentima ulazak u Srbiju. Pošto se ovo pitanje nije diskutovalo i rešilo tokom"tehničkog
dijaloga" pod okriljem EU 20. Jula 2011, Vlada Kosova je odlučila da uvede recipročnu zabranu
19
Vidi IKS 2009, str. 15
Za detaljan pregled finansiranja institucija od strane Srbije i njenog uticaja na Kosovu, vidi MKG 2011
21
Vidi Svetsku Banku 2009, str. 20
22
Vidi Haener 2011, str. 31
23
Vidi MKG 2011, str. i
20
8
na robu iz Srbije. Dana 25. Jula 2011, specijalne jedinice regionalne operative kosovske policije
(SJRO-ROSU) poslate su na dva granična prelaza na severu Kosova, Jarinje i Brnjak, u cilju
sprovođenja ove zabrane i razmeštanja kosovske carine, koja tamo nije prisutna od 2008. Ova
akcija je izazvala nasilne sukobe u kojima je jedan kosovski policajac ubijen. SJRO se povukla,
kosovski Srbi su podigli barikade, dok je KFOR-a preuzeo situaciju i nastavio da kontroliše
područje. Glavni putevi koji vode do dva granična prelaza su blokirani od strane barikada, i
"alternativni putevi", planinske staze, se koriste kao jedini način vode i ka i od različitih delova
severnog Kosova i Srbije. Situacija je postala krhka i nestabilna. Spor je dugo prevazišao
polaznu tačku razmeštanja ili ne razmeštanja kosovskih carinskih službenika na graničnim
prelazima. Beograd je jedan period pružao podršku kosovskim srbima u podizanju i održavanju
barikada kao mirnim načinom njihove "legitimne borbe za svoja prava". Međutim, pod
pritiskom iz Evropske Unije, Beograd je odlučio da od Decembra 2011 promeni retoriku.
Predsednik Srbije, a zatim drugi ministri i visoki političari, sada traže da kosovski Srbi uklone
barikade.
Severno Kosovo se suočava sa problemom dveju suprotstavljenih ciljeva i političkih stavova
stranaka koje učestvuju u: integraciju u kosovski sistem protiv preostalih ili reintegraciju u
srpskom sistemu. Barikade su bukvalno učvrstile postoje u podelu. Bez sumnje, ovo je imalo
uticaja na istraživanje. Prvi razgovori su vođeni u oktobru 2011, kada se ve ina ljudi i dalje
nadala da e ovo pitanje biti brzo rešeno. Neki potencijalni sagovornici su odbili da im se
postavi pitanje jer "nije pravo vreme", drugi su bili više oprezni u svojim odgovorima nego što
je to bio slučaj pre barikada. Sve u svemu, veliki pritisak i depresija se mogao osetiti. Čak i više
nego ograničavaju e fizičko kretanje, čini se da su barikade imale ogroman psihološki uticaj,
posebno na one koji su bili otvoreni za međuetničku saradnju. vaj psihološki teret ne treba
potcenjivati.
3. Pregled među etničkih odnosa
3.1. Geografska linija podele
Severni deo Kosova, se doživljava kao da je odvojen od ostatka Kosova, sa Mitrovicom kao
simbolom podeljenog grada. A u stvari, skoro sve i svi su podeljeni. Zdravstveni i školski
sistemi rade odvojeno; deca kosovskih Albanaca i kosovskih Srba ne susre u se od vrti a pa sve
do univerzitetskog nivoa u okviru obrazovnog sistema. Sva albanska sela u severnom delu su
dostupna-barem preko sporednih puteva-bez prolaska kroz "srpsku teritoriju". Etnički mešovito
područje Tri Solitera / Tre Rrokaqet u severnoj Mitrovici / Mitrovice ima dodatni pešački most
u blizini glavnog mosta u Mitrovici, da bi mogli da pređu na jug bez da prolaze "srpsko
naselje". Mešovita oblast Mikronaselje/Kodra e Minatoreve, je povezana sa južnom Mitrovicom
posebnom autobuskom linijom - koja prolazi kroz severnu Mitrovicu, ali ne staje ni na jednoj od
autobuskih stajališta na severu. Isto važi i za albanska sela u opštini eposavi / Leposaviq; pre
nego što su barikade podignute, autobus od i do južne Mitrovice je vozio tri puta dnevno, bez
stajanja u srpskim naseljima na putu.24
Nema obezbeđenog javnog prevoza do obližnjeg eposavi a na primer. Kosovski Albanci koji
žive u severnom delu Kosova trguju uglavnom na jugu. Zdravstveni sistem funkcioniše odvojen
u velikom finansiran od Srbije i zdravstvo Kosova preko kosovskih zdravstvenih ustanova
24
Od kako su barikade podignute, put koji vodi ka Albanskim selima kroz opštinu eposavi / eposaviq je blokiran;
jedino alternativni makadam put povezuje sela sa Mitrovicom, zaobilaze i „srpsku“ teritoriju i barikade.
9
tretiraju svoje zajednice odvojeno. Za ogromnu ve inu kosovskih Albanaca koji žive na jugu, i
ogromnu ve inu kosovskih Srba koji žive severno od reke Ibar, nema potrebe i nema slučajne
mogu nosti da se sretnu. Isto važi i za kosovske Albance i kosovske Srbe koji žive na severu:
infrastruktura i resursi koje"paralelne institucije"obezbeđuju, dozvoljavaju izbegavanje
kontakta. Ve ina puteva, autobuski prevoz, mostovi, koji su izgrađeni nakon sukoba su
uspostavljeni sa tačno tim ciljem: da se izbegne međuetnički kontakt i tako smanji dalje
potencijalni sukob i pove a (ose aj) bezbednosti dotičnih zajednica. Izbegavanje kontakta kao
mera sprečavanja sukoba se smatra kao praktična mogu nosti za nastavak živjenja na istom
prostoru sa nekoliko stanovnika sela kosovskih Albanaca u eposavi u / eposaviq i Zvečan /
Zvecan, bar do nekog obnovljenog nivoa poverenja između dve zajednice, kosovskih Albanaca i
kosovskih Srba.25
Kada su mnogi putevi između naselja kosovskih Albanaca i kosovskih Srba bili blokirani od
strane barikade, ne samo na reci Ibar/Ibar, ali i u severnom delu Kosova samom po sebi, bilo je
od suštinskog značaja za kosovske Albance koji tamo žive da imaju "poseban pristup".
Međutim, vode i odvojene živote, pristupaju i odvojenim institucijama, koriste i odvojene
infrastrukture u izvesnoj meri, moglo bi biti izazov da se prevaziđe etnička podela na duži rok.
Postoji samo nekoliko lokacija gde se ljudi različitih zajednica susre u u svakodnevnom životu.
To su uglavnom etnički mešovita naselja, kao Mikronaselje, Suvi Dol a posebno Bošnjačka
Mahala, gde je trgovina pretvorila taj komšiluk u multietničku pijacu tokom proteklih godina.
Prodavnice su uglavnom u vlasništvu kosovskih Albanaca, dok su kupci dominantno kosovski
Srbi, sa obe strane reke Ibar, a ne nužno stanovnici Bošnjačke Mahale. va mešovita naselja su
obično dostupna za sve zajednice bez straha.
3.2. Motivacija kontakata preko linija
Uprkos svim izazovima i preprekama, međuetnički kontakt je porastao u poslednjih nekoliko
godina, iako se mišljenja među sagovornicima razlikuju o nivou koji su ti odnosi dostigli i
koliko je nedavno podizanje barikada imalo uticaj na njih. Postoji nekoliko motiva za
preuzimanje napora da se uključe u međuetničkoj komunikaciji i kontaktu, bez obzira da li je u
poslovne svrhe ili za aktivni rad protiv podele. Sagovornici su u intervjuima pomenuli
ekonomski prosperitet, kao i izglede za članstvo u EU, kojoj i Srbija i Kosovo žele da se
pridruže, kao neke od glavnih pokretačkih snaga. Traže i da postanete član ve eg saveza sa
širokom kulturnom raznolikoš u, a u isto vreme ne žele i da komunicirate sa svojim susedima
koji žive u istom gradu ili u slede em selu je paradoks. Međutim, prime eno je od strane
sagovornika da se ovakav paradoksalni stav ne e tolerisati od strane EU koja naglašava potrebu
za dobro susedskim odnosima.26 Drugi baziraju svoje angažovanja za međuetničke odnose na
argumentima da jedan ima potrebe i da zavisi od komšije te da svi žive pod istim nebom i dišu
isti vazduh.
25
Intervjui sa K.Albanskim zvaničnicima opština, 24. ktobar 2011 , i sa K.Albanskim stanovnicima u severnim
opštinama, 28. Novembra 2011, K.Albansko selo u opštini Zubin Potok, Čabra , mnogo je bliže Mitrovici nego
Zubinom Potoku, orijentisano ka Mitrovici (jug), a ne prema Zubinom Potoku je manja strategija izbegavanja
kontakta ali i pitanje praktičnosti.
26
Intervju sa predstavnikom NVO Kosovskim Albancem, 02 Novembar 2011, Kosovskim Albancem buznismenom,
Mitrovica 31 Oktobar 2011.
10
Kulturna raznolikost se smatra bogatstvom, "što bolje poznajete druge zajednice, što ve u
vrednost imate kao čovek, više kultura znate, bogatiji ste.27 "
U globalu, ve ina međuetničkih kontakta se dešava u privatnim individualnim odnosima, kao i u
biznisu i trgovini. Ne samo da postoji saradnja između preduze a, postoje slučajevi recimo gde
kosovski Albanci i Romi rade u severnom delu uglavnom na građevini ili kao nadničari.
Međuetnički kontakti su takođe uspostavljeni na radnim mestima kao što su razne nevladine
organizacije, međunarodne organizacije i agencije, kao i kroz organizovane aktivnosti NV -a.
Međuetnička komunikacija se može posmatrati na institucionalnom nivou. Jedna od retkih
službi kosovskih opština na severu je izdavanje kosovskih dokumenata, kao što su lične karte i
pasoši. ve opštinske kancelarije funkcionišu u albanskim selima. Znatno veliki broj kosovskih
Srba putuje u ta sela da se prijavi za kosovske lične karte, i to predstavlja dobar slučaj gde i
kako se međuetnički kontakti odvijaju. Kosovske lične karte su na primer nedavno zatražene za
primanje penzija koje ispla uju kosovske institucije. Kosovski Srbi koji se za njih prijavljuju ne
žele da izgube beneficije samo radi javno izraženog motoa kosovskih Srba i srpskih političara
da se ne priznaju kosovske institucije. Pojedinačno i tiho, oni prate drugu politiku ako je to u
njihovom ličnom interesu. Nedavno podignute barikade, međutim, dovele su do smanjenja - ali
ne i ukupne zaustave – prijavljivanja kosovskih Srba zbog teško a u zaobilaženju ovih barikada.
3.3. Poslovanje
Poslovne aktivnosti su izgleda manje problematične za međuetničko angažovanje. Mnogo
sagovornika je istaklo da veruju da poslovni odnosi funkcionišu prilično dobro, uglavnom se
odnosi na trgovinu u Bošnjačkoj Mahali kao na jednu veliku multietničku pijacu. Ne postoje
podaci o tome koliko kompanija sarađuje "preko etničkih linija", pošto mnogo njih obavlja
delatnosti niskog profila, a procene se među privrednicima razlikuju.28 Široko je poznato da
trgovina i poslovna saradnja generalno imaju pozitivan uticaj na međuetničke odnose i da je
saradnja značajno poboljšana tokom poslednjih nekoliko godina. “Poslovanje ne poznaje
narodnosti" i "trgovina povezuje ljude" su neke od izjava koje se često koriste. Saradnja u
poslovnom sektoru dobro funkcioniše, jer kao što su neki od njih tvrdili, poslovanje koristi
svima koji se time bave: privrednici su zainteresovani za profit, a ne etničko poreklo, ljudi žele
da pronađu posao a radnici da zarađuju za život, "samo novac miri ljude, ne zastava "kosovski
Srbin i biznismen zaključuje.29
Barikade su imale ogroman uticaj na poslovne aktivnosti. Trgovina u Bošnjačkoj Mahali na
primer smanjena je na približno 50 odsto od kada su barikade podignute.30 Intervjuisani
poslovni savetnik očekuje da e se mnogo prodavnica zatvoriti jer nemaju novca da plate
kiriju.31
27
Intervju sa Kosovskim Albancem, predstavnikom NVO. Mitrovica, 02 Novembar 2011
Kosovski Albanac, biznismen, procenjuje da je polovina kompanija sa severnog Kosova registrovana na Kosovu,
sa dokumentima Kosovskih isntitucija, Kosovski Albanac, poslovni savetnik veruje da je ovaj broj “relativno mali”;
biti registrovan pod Kosovskim institucijama znači imati poslovne veze sa kompanijama u drugim delovima Kosova
ve inom u vlasništvu K.Albanaca, ili sa ciljem da se osnuje takva poslovna veza. Intervju sa K.Albancem
biznismenom, Mitrovica, 31 Oktobar 2011, is a K.Albancem, poslovnim savetnikom Mitrovica, 03 Novembar 2011
29
Intervju sa K. Srbinom biznismenom na severnom Kosovu, 01 Novembar 2011
30
Intervju sa predstavnikom zajednice Bošnjaka, 13 Decembar 2011, Mitrovica
31
Intervju sa K.ALbancem poslovnim savetnikom Mitrovica, 03 Novembar 2011
28
11
Dva od tri anketiranih privrednika kosovskih Srba nisu u stanju da prodaju svoje proizvode njihovo tržište je na jugu Kosova, ali zbog barikada i visokih tenzija nisu u stanju da prevoze
svoju robu južno od reke Ibar. Ekonomski gubici su veliki, jedan od njih je ve morao da otpusti
nekoliko radnika.32 U vreme intervjua u Oktobru, objavljeno je da su neki radnici kosovski
Albanci i dalje na gradilištima u severnom delu Kosova, ali je njihov broj značajno opao u
odnosu na vreme pre nego što su barikade podignute.
3.4. Organizacije civilnog društva
U poslednje dve godine širok spektar međuetničkih aktivnosti je preduzet u Mitrovici i
severnom Kosovu. Kompilacija projekata realizovanih u 2010/1133 pokazuje da je više od
pedeset aktivnosti realizovano od skoro isto toliko različitih organizacija uključuju i više od
hiljadu učesnika. Spektar aktivnosti je veoma širok - od treninga, seminara i radionica, izgradnje
mreže, od dece i omladinskih grupa, zajedničkog čiščenja reke Ibar, održavanje kurseva
Albanskog jezika za kosovske Srbe, rok škole, izdavanje magazina na svim jezicima, od
organizovanja sportskih turnira i zajedničkih izleta ponuđenih ženskim grupama i projekti
ekonomskog razvoja.
Ve inu tih aktivnosti je realizovalo manje od deset organizacija, od kojih su pet veoma aktivne.
Ve ina organizacija je održala najmanje jedan događaj sa međuetničkom komponentom, često u
saradnji sa drugim NVO. Nekoliko nevladinih organizacija koje su veoma aktivne uglavnom
sprovode dugoročnije projeke. Ve ina NV su utemeljene kao 'jednonacionalne' organizacije,
koje sprovode određene aktivnosti sa drugim 'jednonacionalnim' nevladinim organizacijama.
Intenzitet tih kontakata kre e se u rasponu od vrlo labave veze, povezane sa sprovođenjem
kratkoročnih projekata, do vrlo konsolidovanih, zajednički vođenog centra i aktivnosti u toku
nekoliko godina. Samo nekoliko nevladinih organizacija ili inicijativa34 zapošljava osoblje iz
različitih zajednica, dve koje se nalaze u Bošnjačkoj mahali. Druge inicijative i organizacije sa
zaposlenima različitih zajednica imaju dve kancelarije, jednu u južnom i jednu u severnom delu
Mitrovice, sa bliskom saradnjom i redovnim sastancima osoblja. Dve aktivne organizacije
definišu sebe kao multietničke, jedna ima svoje sedište u južnoj Mitrovici sa osobljem koje
dolazi sa obe strane grada.
Velika ve ina organizacija ve posluje nekoliko godina do sada. Neke od organizacija su
osnovane od strane međunarodnih NV -a i kasnije transformisane u lokalne NVO. Protiv ove
pozadine, važno je napomenuti da je poslednja organizacija koja je osnovana 2010 to uradila
bez bilo kakve međunarodne pomo i i stvorena je od strane intelektualaca iz obe severne i južne
Mitrovice kao multietnička organizacija čiji je cilj prevazilaženje etničke podele među
građanima.35 Ovo je relativno izvanredan pristup, jer se razlikuje od "proseka" NVO-a u tom
regionu i ukazuje da - barem neki - građani Mitrovice ose aju da moraju da promene nešto sami
kako bi se obnovili narušeni odnosi.
32
Intervju sa K.Srbinom biznismenom sa severnog Kosova, 01 Novembar 2011
Baziraju i se na javno dostupna dokumenta, KIPRED je stvorio bazu podataka sprovedenih aktivnosti u zadnje dve
godine. Iako baza podataka nije iscrpna, daje pregled različitih aktivnosti i pristupa kao i različitih organizacija i
ciljanih grupa. Dvogodišnji period je izabran da bi se stvorio utisak aktuelnog statusa i filtriranja uticaja od barikada.
34
'Inicijativa' se koristi kao opis ne registrovane organizacije/grupe koja operiše sa visokom diplomom nezavisnosti
od NVO koja je osnula tu inicijativu.
35
Intervju sa k.Albanskim predstavnikom NVO, Mitrovica on 11 Novembar 2011
33
12
Skoro dvadeset posto svih aktivnosti su bile u vezi sa omladinom. Drugih dvadeset procenata u
vezi isključivo sa ženama kao ciljnoj grupi. Nekoliko sagovornika je istaklo da je bilo lakše
raditi sa ženama u oblasti međuetničke saradnje, jer su žene smatra se hrabrije, osetljivije i
uključuju i žene bi zapravo značilo uključivanje celokupne zajednice, pošto su žene više
uključene.36 Postoji nekoliko organizacija koje se bave ženama uključenim u međuetničku
saradnju; od pet najaktivnijih organizacija u međuetničkoj saradnji dve su ženske organizacije, a
druge aktivne organizacije vode žene. Činjenica da su 13 od 19 intervjuisanih predstavnika
NV i učesnika bile žene naglašava snažnu ulogu koju žene imaju u ovom sektoru.
3.5. Odnosi između različitih zajednica
Kada se pominje "među- etnički odnos", obično je fokus odmah usmeren odmah i samo na
zajednice kosovskih Albanaca i kosovskih Srba.37 Imaju i u vidu veličinu obe zajednice u
odnosu na druge zajednice, kao i suprostavljene političke stavove koji se na njih odnose sasvim
je razumljivo. Međutim, pogrešno je fokusirati se samo na kosovske Albance i kosovske Srbe i
da tako zaboravimo i marginalizujemo ostale zajednice, predstavnik kosovskih Albanaca
multietničke organizacije nas je upozorio.38 Predstavnik NV iz severne Mitrovice se žalio da
su mnogi donatori smatrali projekat međuetničkim samo ako su uključeni kosovski Albanci i
kosovski Srbi, ali ne i ako uključe jednu od dve zajednice plus druge zajednice.39
NVO predstavnik Roma je istakla da njena zajednica jednostavno želi da živi u miru i da ima
dobre odnose sa svima. ni sarađuju sa i rade za "koga god ih pozove", ali i napomenula da je
osetila da su Romi kao "fudbal", premeštani sa jedne strane na drugu, odnosno da su između
svih strana.40 Lider NVO kosovskih Albanaca koji sarađuje sa jednom od romskih nevladinih
organizacija navodi da je dalja podrška Romskoj zajednici koja živi u južnoj Mitrovici, u
Romskoj mahali, potrebna, "jer su oni na jugu samo dve ili tri godine, kao i da je povratak
počeo samo tada i da je potrebno da i dalje rade na reintegraciji41". Za mnoge usluge, kao što su
lečenje, škola itd, Romi su (još uvek) više orijentisani ka severnoj Mitrovici pošto su dobijali
podršku od srpskih institucija dok su živeli u kampovima na severu Kosova nakon što su
raseljeni iz Romske Mahale na jugu.
Za Tursku i Bošnjačku zajednicu se generalno smatra da su integrisane ili kao "nemaju nikakve
posebne teško e"42 u odnosu na bilo koju drugu zajednicu. Nekoliko sagovornika je istaklo da
su Bošnjaci u posebnom položaju da posreduju između kosovskih Albanaca i kosovskih Srba, ili
da kreiraju vezu između njih, u vremenima kada je teško uspostaviti direktne kontakte. Primeri
dati od strane sagovornika su svi povezani sa Bošnjacima koji obezbeđuju prevoz za robu ili lica
kao vozači kamiona ili taksisti.
36
Intervju sa k:albanskim predstavnikom NV Mitrovica, 02 Novembar 2011, učesnici NV aktivnosti/stanovnici
mešovitih sredina, 10 Novembar; K. Albanski predstavnik NV Mitrovica, 02 Novembar 2011, i K.Albanski
predstavnik NVO, 31 Octobar 2011
37
Za detaljan pregled Kosovskih zajednica vidi OEBS Profil Zajednica, OSCE 2011
38
Intervju sa K.Albanskim NVO predstavnikom Mitrovica, 11 Novembar 2011
39
Intervju sa NVO predstavnikom u severnoj Mitrovici, 26 Octobar 2011
40
Intervju sa predstavnikom NVO Roma, Mitrovica, 24 Octobar 2011
41
Intervju sa K.Albancem NVO predstavnikom Mitrovica, 02 Novembar 2011
42
Intervju sa K.Albancem NVO predstavnikom Mitrovica, 02 Novembar 2011
13
Opet, od podizanja barikada, zahvaljuju i Bošnjačkim taksistima, kosovski Srbi su u stanju da
odu do albanskih sela i prijave se za dokumenta.43 Bošnjaci koji žive južno od reke Ibar, kao i
oni koji žive u Bošnjačkoj mahali, su više okrenuti prema jugu i integrisani u kosovskim
sistemima i društvu, dok Bošnjaci koji žive u opštini eposavi su integrisani u društvo i
institucije koje funkcionišu tamo, u osnovi oni pohađaju nastavu, rade u zdravstvenim i
obrazovnim institucijama koje finansira Srbija. Bošnjaci koji žive u severnoj Mitrovici se kre u
na sever i jug, rade u obe institucije. Kao zajednica, često ose aju kao da su "između dve vatre",
ali bi da uvek pokušavaju da pronađu balans između zajednica kosovskih Albanaca i kosovskih
Srba,44 kako nam je predstavnik ove zajednice objasnio. Po njegovom mišljenju, mogu nost za
vezu između kosovskih Albanaca i kosovskih Srba leži u činjenici da Bošnjaci dele jezik sa
kosovskim Srbima - iako nešto drugačiji45 – i istu religiju sa kosovskim Albancima, kao i
podršku za nezavisnost Kosova od 1990. Mnogi Bošnjaci takođe tečno pričaju Albanski jezik.
Funkcija povezivanja zajednice kosovskih Albanaca i kosovskih Srba je ono što karakteriše
Bošnjačku mahalu u Mitrovici, ne samo zbog mešovitog stanovništva koje živi tamo sa
relativno velikim brojem Bošnjaka, ali i zbog atraktivne lokacije između oblasti pretežno
naseljenoj kosovskim Srbima s jedne i kosovskim Albancima s druge strane.
4.
Izazovi i pristupi
4.1.Politika
a nost politike
Posmatraju i najnoviji razvoj događaja, barikade i vidljivi jaz između kosovskih Albanaca i
kosovskih Srba na severu Kosova, može izgledati da međuetničke aktivnosti i trgovina ne
pokazuju uticaj i nisu u stanju da premoste podelu. Kao što smo ranije elaborirali, pomirenje je
više dimenzionalni proces, koji zahteva angažovanje na osnovnom kao i na političkom nivou.
Dok NV i poslovne aktivnosti igraju važnu ulogu u uspostavljanju kontakata između lokalnih
zajednica i ljudi, politički spor između Kosova i Srbije, zajedno sa maglovitom institucionalnom
postavkom na severu, ide u potpunoj suprotnosti tim nastojanjima. U ovoj situaciji, aktivnosti
osnovnog nivoa teško da mogu posti i više od pripremanja terena za uspostavljanje i održavanje
međuetničkih odnosa. “Sada nije vreme za otpočinjanje saradnje, možemo samo čekati i
uspostaviti kontake u međuvremenu”, to je strategija
“[ ] pokušavaju i a se a o govor a li
koja se sprovodi od strane novo osnovane
je Kosovo republika, da li je Srbija,ili
međuetničke organizacije.46 Ovu ocenu dele i
ne avisno,sa o ne o e iveti Sutra ogu
nekoliko drugih NVO-a koje ne započinju nove
reči 'Kosovo je Srbija',ali ne a vo u,
projekte trenutno.
ne sa ve
ostvarenim
struju, ne ogu na i posao – ili ogu re i
međuetničkim kontaktima i saradnjom od ve par
'Kosovo je republika', ali sa druge
godina, nastavljaju sa svojim aktivnostima pošto se
strane, ivot je katastro a Mi se okusira o
odnos i poverenje stečeno tokom vremena pokazao
na rešavanju naši realni proble a”*
dovoljno jakim da to rade, kao što su NV
predstavnici u Mitrovici naveli:
43
Intervju sa K.Albancem opštinskim službenikom na severu Kosova, 18 ctobar 2011, is a K.Albancem NVO
predstavnikom 26 Octobar 2011, is a K.Albancem poslovnim savetnikom 03 Novembar 2011
44
Intervju sa predstavnikom zajednice Bošnjaka, Mitrovica, 13 Decembar 2011
45
Službeno, Srpski i Bosanski su dva jezika, ali su dosta bliski. Svako ko poznaje jedan od ta dva razume takođe i
drugi.
46
Intervju sa K.Albancem NVO predstavnikom, Mitrovica, 11 Novembar 2011
* Intervju sa K.Srbinom NVO predstavnikom, Mitrovica, 26 Octobar 2011
14
“mi radimo, nastavili smo, nismo prestali ni jedan dan. Mislim da su ljudi razumeli da ovo nije
između zajednica, ovo je nešto jače, to je politika.”47 Postoji uverenje da se kontatki koji su
uspostavljeni u toku nekoliko godina ne mogu izgubiti u toku nekoliko meseca.48 čigledno je
da je napravljena jasna razlika između osnovnog i političkom nivoa, iako postoji
međuzavisnost: dok (lični) odnosi između ljudi i zajednica, bar u izvesnom stepenu funkcišu na
osnovnom nivou, izgleda da je saradnja na političkom nivou nemogu a.
'Ne-politička'-politika
Međuetnička saradnja na osnovnom nivou generalno dobro funkcioniše samo ako je politika po
strani. Ovo je procena skoro svih anketiranih lica u poslovnom i civilnom sektoru. Kao mantra,
bilo je ponovljano iznova od svih: "Mi se ne bavimo politikom". "Ovo je jedini način kako da se
održi ravnoteža i odnos."49 Ne diskutovanje različitih političkih stavova služi kao preventivna
strategija sukoba:
“Za nekoga, Kosovo je r ava, a nekog rugog Kosovo nije r ava li to nas ne
o eta a ra i o naš posao Da avrši o ono što uguje o našoj aje nici, našoj eci,
naši pen ioneri a ili ko e go Obično ne govori o o ti stvari a Be ob ira a li
je ovo obro ili nije, to je nak pitanja li, to je je ini način kako to unkcioniše [ ]
ko vi ka ete, ovo je crno, a ja ka e , ovo je belo, on a e o pokušati a ube i o
je an rugog a je ovo crno ili belo i nika a ne e o avršiti.”50
Pored ne govorenja o političkim pitanjima, dalja implementacija"ne - političke' politike izgleda
malo drugačija u različitim organizacijama. Delovanje statusno neutralno je posebno važno za
organizacije koje rade na severu Kosova; izbegavaju i bilo kakve sumnje da bi mogli da
priznaju kosovske institucije i državnost
Kosova kroz svoje projekte, je neophodan
“Uvek s o u nekoj vrsti 'situacije' Nika
uslov za tamošnji rad.51
nismo bili bez situacije.Hajde da je napokon
reši o ”*
Ve ina NV je razvila pragmatičan pristup52
u radu sa dva institucionalna sistema,
"paralelne" institucije i kosovske institucije.
Oni su u kontaktu sa predstavnicima oba institucionalna sistema ukoliko je to potrebno,
ponekad čak dovode zvaničnike dve strane za istim stolom oko diskutovanja ili dogovaranja o
pitanju. vakav pristup ne uključuje priznavanje legitimnosti oba sistema, to je čisto
pragmatičan pristup gde se pokušava rešiti problem sa onima koji su u mogu nosti da to urade.53
47
Intervju sa K.Albancem NVO predstavnikom, Mitrovica, 02 Novembar 2011
Intervju sa K.Albancem NVO predstavnikom, Mitrovica, 26 Octobar 2011
49
Intervju sa K.Albancem NVO predstavnikom, Mitrovica, 31 Octobar 2011
50
Intervju sa NVO predstavnikom iz severne Mitrovice, 26 Oktobar 2011
51
Intervju sa predstavnicima tri različite NV locirane u severnoj Mitrovici, 20 ctobar 2011, 24 ctobar 2011, 26
Octobar 2011
52
Nekoliko njih je strogo kad je u pitanju saradnja sa bilo kojom institucijom bilo kojeg sistema i zadržava potpunu
neutralnost; intervju sa K.Srbinom NVO predstavnikom, Mitrovica, 24 Octobar 2011
53
Primeri takve saradnje su spomenuti u tri intervjua sa NVO predstavnicima iz severne Mitrovice, 19 Octobar 2011 i
26 ctobar 2011; ponašaju i se statusno neutralno je jedino važno za donator ako rade na severnom Kosovu, intervju
sa međunarodnim predstavnicima međunarodnih organizacija, Priština, 20 Octobar 2011
48
15
Sličan pragmatični pristup prema ovim isntitucijama se može posmatrati u vezi sa kosovskim
Srbima i podnošenjem zahteva za kosovska dokumenta i registraciju vozila. Takođe, postoje
slučajevi kada pored registrovanja svoje firme pod zakonodavstvom Srbije, kosovski Srbi
registruju svoje firme po zakonu Kosova, kako bi zadovoljili svoje poslovne potrebe.54 Kao što
je jedan kosovski Srbin preduzetnik izjavio "Želim da poslujem ovde na Kosovu, tako da sam
registrovan ovde i pla am sve moje poreze. Želim da ovde živim i da moja deca ovde žive
takođe."55 Slično tome, kosovski Albanci su takođe izjavili da su registrovali preduze a pod
srpskim zakonodavstvom.56
Strogo pridržavanje "ne - političke" - politike stvara prostor za pragmatične pristupe i rešenja
izbegavaju i svaku temu ili eventuali spora i fokusiranjem na trenutne probleme i ostvariva
rešenja. vaj pristup izbegavanja sukoba može biti- ili jedini - mogu i pristup u ovom trenutku,
ali, kao što jedan aktivista dovodi u pitanje, ne nudi nikakvu trajnu strategiju za ubudu e.
Angažovanje u političkom procesu transformacije konflikta, međutim, ne može biti ostavljeno
samo na osnovnom nivou.
Potrebno političko rešenje
Koliko god da niko ko se bavi međuetničkom saradnjom ne govori o politici, toliko gotovo svi
sagovornici tragaju za rešenjem 'situacije ' - što znači i neposredno rešenje (uklanjanje barikada,
podizanje fizičkih ograničenja, smanjenje visoke tenzije) i dugoročno rešenje (politički okvir
koji razjašnjava ko i koja institucija, koji sistem je u kontroli nad tim i šta stavlja tačku na
politički sukob).
“Potrebno je a pronađete ko pro is g e e obe strane biti ne a ovoljne . I to je to ”**
Stvarne poteško e u saradnji se procenjuju da budu manje međuetničke ali više političke
prirode.57 Mnogi biznismeni, opštinski zvaničnici, predstavnici nevladinih organizacija sa obe
strane reke Ibar, se ose aju umornim od nerešenog sukoba koji previše troši njihovu energiju.58
Posebno su barikade i tenzije doživljene kao "psihološki teret."59
“Postoji taj teret čekanja svakog ana šta e se esiti o e li ukloniti barika e ili ne e
ukloniti barika e Da li e neko pucati opet ili ne? - Naučili s o a ivi o sa ti
stvari a, ali u našoj po svesti postoji ogro na napetost i veliki pritisak 60
Politika ima ogroman uticaj na poslovanje nevladinih organizacija i biznis sektora. Oba sektora
smatraju da nemaju uticaja na političku situaciju, niti na neposrednu situaciju i barikade ni na
pronalaženje dugoročnog rešenja. Pozivaju i se na visok pritisak unutar zajednice, kosovski
Srbin- biznismen prime uje da:
54
Intervju sa NVO predstavnikom K.Srbinom, Mitrovica, 24 Octobar 2011
Intervju, 01 Novembar 2011
56
Intervju sa K.Srbinom, biznismenom 01 Novembar 2011
57
Intervju sa K.Albancem, službenikom Kosovskih opština na severu Kosova, 24 ctobar 2011, is a K.Albancem,
predstavnikom NVO, Mitrovica, 02 Novembar 2011.
58
Intervju sa K.Albncem, opštinskim službenikom kosovskih opština na severu Kosova, 24 ctobar 2011, sa
predstavnikom NVO, K.Albancem, Mitrovica, 26 Octobar 2011, sa predstavnikom NVO u severnoj Mitrovici 26
Octobar 2011, sa NVO predstavnikom K.Albancem 02 Novembar 2011
59
Intervju sa opštinskim službenikom Kosovskih opština, Mitovica 19 ctobar 2011
60
Intervju sa predstavnikom NVO locirane u severnoj Mitrovici, 26 Octobar 2011
55
16
"Ja sam Srbin i moram da delujem kao i svi ostali, ne mogu biti protiv barikada, ja sam suviše
mali, nemam nikakav uticaj - i bilo bi suviše rizično."61 Rešavanje političke situacije je
prepušteno lokalnim političarima i međunarodnoj zajednici, tačnije Evropskoj Uniji - ali nikada
uključenjem civilnog društva ili poslovnog sektora koji ne želi da se bavi politikom i ose a se
suviše slabim da bi mogao da vrši bilo kakvu vrstu uticaja. Prema albanskom preduzetniku u
Mitrovici, "poslovni sektor teško može da ispravi politiku,"62 dok različiti predstavnici
nevladinih organizacija smatraju da civilno društvo nema uticaj na sve i da politička naređenja
na severu Kosova cure iz Beograda, stvaraju i realnost u Mitrovici koja im se ne dopada.63
Tokom poslednjih meseci, brojni predlozi su izneti od strane kosovskih i srpskih vlasti i
relevantnih međunarodnih aktera. vi predlozi se kre u od integracije severnog Kosova u
kosovske institucije, sprovođenje Ahtisarijevog plana, stvaranje specijalnih jedinica sa nekom
vrstom Ahtisarijevog plana plus, pa sve do teritorijalne razmene između Kosova i Srbije. Ve ina
intervjuisanih se pridržava ne političke-politike i nije pokazala nikakvo odbijanje ili korist za
bilo koji od predloga. Više rasprostranjen utisak je da ako je rešenje u opsegu prihvatljivih
opcija64 onda nije toliko bitno kako rešenje izgleda u detaljima, mnogo je važnije da konačno
postoji rešenje i jasan i stabilan okvir u kome e se raditi i sarađivati.
Mnogi sagovornici su optimisti da e se uz
političko rešenje, pritisak unutar zajednice i
političke tenzije smanjiti, i to pod jasnim okvirom,
ljudi bi bili više voljni i sposobni da se sastanu i da
sarađuju. Ili, kao što je predstavnik NVO
kosovskih Albanaca - rekao ,međuetnički odnosi"
se ne bi poboljšali ukoliko se političke pozicije ne menjaju: na obe strane, naravno."65
“ ko se r ava ove Kosovo,
Banana,Srbija, Tađikistan –nije me
briga Želi a ivi nor alno,bolji
ivoto ”*
4.2.
Pritisak unutar zajednice
Pravila eđu etničke igre
Čvrsto povezan u ukupnu političku situaciju pritisak unutar zajednice, koji definiše ponašanje se
smatra prihvatljivim za pripadnike zajednice. Iako su ovo nepisana pravila, ona čine neku vrstu
zajedničkog znanja o tome šta se smatra odgovaraju im, šta je društveno tolerisano i šta se
očekuje od članova određene zajednice. CDA je u istraživanju skovala termin "pravila
međuetničke igre":
“"Slučajevi uka uju a u obe zajednice kosovskih Srba i kosovskih Albanaca, postoje
jasna nepisana " pravila igre " u vezi kada, kako, ašto i koliko lju i ogu / treba a
deluju preko linije sukoba. Ova " pravila eđuetničke igre su stvorila granice u
ubinu i širinu o nosa koji bi ogao biti razvijen i obezbedila da bilo koje eđuetničko
anga ovanje koje bi se moglo desiti ne izazove polarizaciju kosovskih Srba i kosovskih
Albanaca."66
Nekoliko intervjuisanih lica, uglavnom iz sektora civilnog društva, ali i iz poslovnog sektora,
izjavilo je da su oni sami osetili posledice pritiska unutar zajednice. ni su takođe primetili zato
što su predmet negativne reakcije, zastrašivanja, pretnji, pa čak i napada od članova sopstvene
61
Intervju sa K.Srbinom, biznismenom, severno Kosovo, 01 Novembar 2011
Intervju sa K.Albancem, biznismenom, Mitrovica, 31 Octobar 2011
63
Intervju sa NVO predstavnikom, K.Albancem, Mitrovica, 31 Oktobar 2011
*Intervju sa K.srbinom, predstavnikom NVO, Mitrovica, 26 Oktobar 2011
62
65
66
Intervju sa NVO K.Albancem, Mitrovica, 02 Novembar 2011
CDA 2006, str.28
17
zajednice, jer su sarađivali sa "drugima ". Jednom aktivisti, kosovskom Srbinu koji se bavi
međuetničkom saradnjom je rečeno na ulici od strane nekih srpskih grupa, biti oprezan o tome
šta si radio, prete i mu: "ne dozvoli da ti zapalimo auto."67
Kosovski Albanac, koji živi u severnom delu, se našao između dve strane, jer on sarađuje i ima
prijatelje sa obe strane reke Ibar, prozvan je "srpskim špijunom" od pripadnika svoje zajednice, i
pretučen od pripadnika druge.68 Bez obzira na ova zastrašuju a iskustva i pretnje, ljudi su
nastavili da rade kao što očigledno veruju u ono što rade.
“Ako imate cilj i na putu ka tom cilju psi laju na vas. Ako bi ste se svaki put kada pas
alaje, okrenuli i pokušali a ga oterate, nika a ne biste stigli o cilja ko bi i
nacionalisti aplau irali, on a nešto ne bi bilo u re u ”69
Ne igranjem po “pravilima među etničke igre“ kao što ovaj kosovski Albanac radi, zahteva
hrabrost koju nema svako. bično, pritisak unutar zajednice prema nepisanim pravilima se
pove ava sa ose ajem nesigurnosti I potrebom da se zaštite “svoji interesi” “drže i se zajedno “
protiv “drugih.”70
Menjanje pravila
"Pravila igre" su podložna promenama, u zavisnosti od spoljnih okolnosti, uglavnom političkih
dešavanja, ali i u zavisnosti od toga šta zajednica definiše (šta je u njenom interesu i koje se
ponašanje smatra prihvatljivim za odbranu tih interesa). U poslednjih nekoliko godina bilo je
stalnih sporih promena, omekšavaju i ograničenja i proširavaju i prostor o tome šta je
prihvatljivo s obzirom na međuetničku saradnju. Ne samo da je bilo lakše sarađivati, da li u
civilnom društvu ili u poslovnom sektoru, ve je bilo lakše družiti se u javnosti, popiti kafu. Kao
što NV predstavnik kosovskih Albanaca objašnjava:
“U prošlosti, orali s o nogo isliti o to e g e i i- orali s o i i na neko esto
koje je pri vatljivo li sa a, oje kolege, kosovski Srbi čak sa i i u na ka u u ju no
delu i pricaju srpski.”71
Ve ina kosovskih Albanaca veruje da čak iako su imali neke negativne reakcije u prošlosti,
prihvatanje među- etničke saradnje je
poraslo tokom vremena.
“Pre barikada, nismo samo radili zajedno, ve
i sedeli zajedno u ka i u, popili pi e aje no
“Poneka
čuje o kako
oja
posle posla, ov e u Mitrovici ili u Prištini, g e
aje nica ka e: 'Oh, ona sarađuje sa
god . Srbi su ošli ov e i ja sa išao tamo.
Srbila ili Romima'. li više nije
Postoji naš dobar prijatelj , on ima dobro
toliko teško, postal je nor alno
ruštvo. A osim toga on ima idobar posao , on
Lju i su ve pri vatili ovo ”72
takođe i a tradiciju pravljenja dobre rakije ”*
67
Intervju sa predstavnikom NVO, K-Srbinom, Mitrovica, 26 Oktobar 2011
Intervju sa NVO predstavnikom, K-Albancem, Mitrovica, 11 Novembar 2011
69
Intervju sa NVO predstavnikom, K.Albancem, Mitrovica, 11 Novembar 2011
70
Franovi govori o “bezbedonosnoj dilemi“ koja je stvorena provovisanjem suživota 'sa drugima' kao nesigurna
nude i rešenja koja adresiraju samo 'naše interese' za koje se smatra da su pod pretnjom od strane 'drugih'. Etno
nacionalizam je „mašina stanja – koja konstantno ojačava sebe“. Franovi 2008, str. 36
71
Intervju sa predstavnikom NVO, K.Albancem Mitrovica, 02 Novembar 2011
72
Intervju K. Albancem, biznismenom, Mitrovica, 31 Oktobar 2011
*Intervju sa K.Albancem, biznismenom, Mitrovica, 31 Oktobar 2011
68
18
Dok su se za kosovske Albance i druge zajednice "pravila igre" opustila, pritisak unutar
zajednice se smanjio i to i se i dalje nastavlja čak i posle podizanja barikada, za kosovske
Srbe,"pravila igre" su se značajno promenila, 25. Jula 2011, ograničavaju i sve interakcije, čak i
one koje su ranije bile javno tolerisane. Podizanje barikada je veoma vidljiv znak kako prelaz
međuetničke linije ne samo da nije dobrodošao, ve aktivno zabranjen za sada. Licem prema
barikadama koje blokiraju ulicu koja vodi do Bošnjačke mahale, sa severne strane, navodno
piše:" Ne kupujte u Bošnjačkoj Mahali".
Promena "pravila igre" prati spoznanu političku nužnost. Protiv odluke 25. Jula 2011 da se
instaliraju kosovski carinici na granici sa Srbijom na severu Kosova, su se u velikoj meri borili
ne samo kosovski Srbi u tom regionu, ve i političari u Srbiji. Pitanje oko kosovskih carinskih
službenika na dva severna prelaza je pretvoreno
“Za nas, u ju no elu je alo lakše, u borbu za opstanak srpske zajednice na
ne a o tako velik pritisak o političara (severnom) Kosovu. Kosovski Srbi i srpski
ili zajednice da radimo ili ne radimo sa političari i lideri pozvali su preostale kosovske
drugim zajednicama. Dok je za Srbe Srbe u pitanju da odbiju svu saradnju sa
nogo te e Sa a, u Bošnjačkoj a ali ili kosovskim institucijama i međunarodnim
rugi
eđuetnički naselji a,ova organizacijama za koje se kaže da pomažu tim
eđuetnička sara nja je i vo ljiva ”** institucijama.
Svako ko nastavlja saradnju sa kosovskim Albancima i/ili sa kosovskim institucijama nosi
veliki rizik da bude označen kao izdajnik pošto verovatno radi protiv "interesa kosovskih Srba".
Kršenjem pravila, neko mora da se plaši posledica zbog nekoliko primera koji su se navodno
dogodili: "Čuo sa
a [ je kosovska srpkinja- gospođa pretučena jer je kupovala u Bošnjačkoj
Mahali."73 Druga kosovska Srpkinja, koja je nastavila da radi na svom radnom mestu u južnoj
Mitrovici, i koja je prešla glavni most kao što je i ranije radila, je takođe pretučena-prijavljeno
je.74
Ve ina sagovornika je napomenula nedavnu promenu "pravila igre" i ogroman pritisak pod
kojim se posebno kosovski Srbi nalaze kao veliki izazov za međuetničku saradnju u ovom
trenutku i kao prepreku za očuvanje kontakata, ali još više za uspostavljanje daljih.75
“[Kosovski Srbi] imaju problem unutar svoje zajednice sada,to je grupa Srba koja ne
o voljava lju i a a sarađuju. Siguran sa
as u to lju i koji ne prola e ost još
76
uvek jer se plaše a e se nešto esiti ”
Kosovski Srbi priznaju oogroman pritisak unutar zajednice i uticaj koji ima na (potencijalnu)
saradnju, ali neki od njih su takođe naglasili da su verovali da su ove tenzije postojale na obe
strane. Takođe može biti da su kosovski Albanci osetili pritisak unutar zajednice, ali pritisak u
severnom delu je neuporedivo ve i u ovom trenutku.
73
Intervju sa predstavnikom NVO, K.Albancem, 26 Oktobar 2011
74
Intervju sa službenikom iz opštine Mitrovica, 19 ktobar 2011
*Intervju sa K.Albancem, NVO predstavnikom, Mitrovica 02 Novembar 2011
75
Intervju sa K.Albancem, NV predstavnikom Mitrovica, 11 Novembar 2011, sa K.Albancem službenikom
Kosovske opštine na severu Kosova, sa K.Srbinom, biznismenom, severno Kosovo, 01 Novembar 2011
76
Intervju sa K.Albancem, NVO predstavnikom, Mitrovica, 02 Novembar 2011
19
Bavljenje pravilima igre
Nekoliko pristupa koji se bave pritiskom unutar zajednice se može posmatrati. "Skrivanje" ili
zadržavanje niskog profila čini se strategijom od strane kosovskih Srba koji dobijaju kosovska
dokumenta77 ili posluju "preko linije". Njihove kolege im pomažu da zadrže nizak profil sa
ciljem da ne uvale nikog u poteško e. Na primer, kosovsko albanski biznismen ne reklamira niti
kaže ikome da su kosovski Srbi njegove mušterije, " mi ne želimo da izazivamo nečiju sre u,
tako da bi neko imao problema."78 Jedan predstavnik NV koji posluje u mešovitoj sredini sa
osobljem i učesnicima iz različitih zajednica smatra da je održavanje niskog profila i striktno
držanje statusne neutralnosti strategija koja održava pritisak unutar zajednice niskim.79
Ne prelaženje preko mosta onoliko često koliko su radili pre nego što su podignute barikade je
druga strategija koju vode obe strane; lični kontakti su zamenjeni komunikacijom putem
telefona, interneta i video – konferencija. Neke nevladine organizacije i inicijative imaju dve
kancelarije, severno i južno od reke Ibar, kako
bi bile lako dostupne za članove zajednica sa
obe strane i da ne izlažu nikoga visokom riziku
“U napetim situacijama smo uvek veoma i da ponude niski prag aktivnosti pošto je cilj da
oprezni, ne zbog sebe lično, ali s o u se dosegne do onih koji možda ne mogu da
kontaktu sa kolega a i ne elimo da ih prelaze most.80 Politika dve kancelarije je
povredimo i napravimo neke probleme , formirana mnogo pre barikada; jedna NVO je
ka a o e a ra i neko vre e čak i be
planirala da intenzivira komunikaciju, lične
[ličnog kontakta].* razmene i da vodi kancelarije na obe strane sa
mešovitim osobljem kao merom borbe protiv
podele. Zbog aktuelne visoke tenzije, ovo se
sada sprovodi sporije.81
Druga strategija je da se sretnu na tre em, neutralnom mestu bilo da je to u nekoj drugoj zemlji
ili bar na nekoj udaljenosti od svakodnevnog okruženja. vo je bio više zajednički pristup u
ranim danima međuetničke saradnje, ali se i dalje primenjuje, posebno u više osetljivim
oblastima kao recimo zajednički javni događaj kao što je koncert rok škole sa članovima iz svih
zajednica koji igraju zajedno. "Mi ne možemo da uradimo veliki koncert u Mitrovici jer može
uvek eskalirati,"82 je opravdanje održavanja godišnje zajedničke radionice i koncerata u Skoplju.
Ali sve u svemu, velika ve ina onih aktivnosti koja se vodila pre se nastavlja uprkos
barikadama, ve ina zaposlenih i aktivista nevladinih organizacija koji su prelazili most i dalje
prelaze. Barikade i visoke tenzije unutar zajednice imaju veliki uticaj na poslovnu saradnju i na
planirano intenziviranje i proširenje aktivnosti NV u oblasti međuetničke saradnje.
4.3.
Tvoja sredina – Moja sredina – Mešovita sredina
Ne postojanje druge strane
Uzimaju i u obzir da postoji samo nekoliko mešovitih sredina u Mitrovici i severu Kosova i da
u mnogim slučajevima odvojena infrastruktura je ve podešena kao rezultat podele "pokrenute"
77
Intervju sa K.Albancem, službenikom Kosovske opštine na severu Kosova, 18 ktobar 2011
Intervju sa K.Albancem, biznismenom, Mitrovica, 31 Oktobar 2011
79
Intervju sa K. Srbinom NVO predstavnikom, Mitrovica, 24 Oktobar 2011
* Interview with Kosovo Albanian representative of NGO, Mitrovicë/Mitrovica, 02 November 2011
80
Intervju sa K.Albancem, NVO predstavnikom, Mitrovica, 02 Novembar 2011
81
Intervju sa K.Albancem, NVO predstavnikom, Mitrovica, 02 Novembar 2011
82
Intervju sa K.Albancem, NVO predstavnikom, Mitrovica 02. Novembar 2011
78
20
posle Juna 1999, postoje ali ograničene mogu nosti za ' slučajnim ' sretanjem. Neko bukvalno
treba da se potrudi da se sretne sa pripadnicima drugih zajednica.
Analiza 2010 UNDP Novembra meseca u trajanju od tri meseca, “ogromna ve ina kosovski
Albanaca (73,6 odsto) je prijavila da nisu imali nikakav kontakt sa lju i a ne albanske etničke
pozadine."83 Kosovski Srbi i pripadnici drugih „Idem tamo[u ju nu Mitrovicu] sa o ako je
zajednica su izvestili da su imali više u vezi posla i to je to.Ne idem tamo da
međuetničke kontakte, 42 i 48 odsto . Kontakti popije ka u il prošeta Toga ne a To je
su mogli biti uspostavljeni ostaju i severno ili linija koju ne prelatiš Ne s vataš a ole
južno od reke Ibar sa pripadnicima drugih nečeg i a i iš gra e,ali ne i eš ole i
zajednica koji tamo žive. Te je, dakle, lako pri vataš to Lu o Lu ose aj, ogu va
pretpostaviti da je broj onih koji su prešli re i ”*
preko mosta još niži . Nekoliko sagovornika
sa prebivalištem u severnoj Mitrovici
procenjuje da oko 90 odsto kosovskih Srba
nikada nije prešlo most u proteklih dvanaest
godina.84 Prema jednom predstavniku NVO:
“ e ina lju i o ivljava ost kao barijeru ete o ta o, a on a posle toga ništa više
ne postoji Posle osta, ne postoji ništa Moj prijatelj nije prešao ost o
On ivi
svo vre e ov e u Mitrovici, on ose a a ne a potrebe, boji se i anas a pređe ost
pore njega, isli
a postoji ogro an broj lju i koji nika a nisu prešli taj ost
onda su konstruisali takav standard da do mosta ima svega, a da posle mosta, ne
postoji ništa.”85
se anje nepostojanja druge strane u pogledu severno i južno od reke Ibar, je više fenomen
mlađe generacije koja nije imala priliku da iskusi Mitrovicu kao jedan ujedinjeni grad, kao što
jedan predstavnik NV prime uje da "oni u stvari nemaju prijatelje na jugu. Oni su zaista
la i, ve je bilo po eljeno u to trenutku."86
se aj da ništa ne postoji na 'drugoj strani ' je jak indikator koliko je društvo podeljeno, i kako
odvajanje vodi rizikkoji se manifestuje u mlađoj generaciji koja odrasta na tom iskustvu i na taj
način prilagođava se u granicama sopstvene zajednice i oblasti. Čak i za one koji su imali
kontakte i prijateljstva pre 1999, prilika da e se sastati u licem u lice je još uvek daleka od
uobičajenog ako se radi o fizičkom kretanju prelaska na "drugu stranu", bez obzira da li to znači
preko mosta ili na drugom mestu pretežno naseljenom od strane drugog zajednice. Izgleda da
postoji podela na "moju sredinu, 'vašu sredinu' i razumevanje ko pripade gde.
Faktori podsticanja podele
Razlozi za ne 'prelaženje linije" su višestruki.Pritisak unutar zajednice,"pravila međuetničke
igre" gore izdvojena, igraju važnu ulogu. Jednom uspostavljena i pra ena, ta "pravila" je teško
prevazi i, kao što CDA tvrdi: " Postoje indicije da su" pravila međuetničke igre " postala
internalizovana i samoinduktivna , čime se smanjuje potreba za direktnim oblikom
83
UNDP 2011, str. 47
Intervju sa K.Srbinom, NVO predstavnikom, Mitrovica, 28 Octobar 2011, is a NVO predstavnikom lociranoj u
severnoj Mitrovici, 19 Oktobar 2011
85
Intervju sa NVO predstavnikom u severnoj Mitrovici, 26 Oktobar 2011
*Intervju sa predstavnikom NVO koja je locirana u severnoj Mitrovici, 19 Oktobar 2011
86
Intervju sa NVO predstavnikom, NVO locirana u severnoj Mitrovici, 19 Oktobar 2011
84
21
unutar -etničkog zastrašivanja."87 Samo-ograničavanje u kretanju i kontaktima, kao što je gore
opisano, su posledica internalizacije.
Iskustva tokom i posle konflikta 1998/99 i nasilni nemiri 2004, iskustva progona i nasilja, su
svakako u srži etničke podele, mada eksplicitno napomenuto od manjine ispitanika.88 Za Srbe sa
Kosova, nemiri Marta 2004 su jak razlog za nepoverenje i strah, kao sto je aktivista i objasnio:
“Nakon [nasilja 2004] ljudi su ovde shvatili, 'ok,niko nas ne o e aštititi […] Ovo je
200 posto nepoverenja.Oni ne veruju – Majka Teresa ne e ustati i groba i re i momci,
niko va ne e nau iti'. Ne ”89
Na jedan ili drugi način, pripadnici svih zajednica su bili izloženi napadima, nasilje, progon ili
za vreme sukoba 98/99 ili posle koji ne treba da služi da opravda bilo kakvo nasilje protiv bilo
koga, ali bi mogli da objasne visok stepen nepoverenja i ose aja nesigurnosti u" drugim
sredinama.
„Iz straha, oni su izgubili
interesovanje, rekavši Šta bi ja Strah i nepoverenje su pomenuti nekoliko puta kao
tra io ta o ko ora a snažne prepreke za uspostavljanje međuetničkih
ra išlja o to e a li e e neko kontakta - strah od onoga što može biti reakcija
tamo dole prebiti ili, ne daj Bo e, sopstvene zajednice zbog nepoštovanja" pravila igre " ,
ubije e, ili bilo šta rugo – koji ali i strah od reakcije članova drugih zajednica kada ih
su moji interesi da idem dole* sretnu. Ovaj strah je uglavnom okarakterisan kao strah
od nepoznatog, na osnovu predrasuda koje su
podstaknute propagandom i dezinformacijama, što je ose aj podeljen između svih sektora i
zajednica.90
Mladi ljudi su smatrani posebno ranjivim na dezinformacije i stvaranje jakih predrasuda, jer
nemaju sopstveno iskustvo međuetničkih kontakta, ve se oslanjaju na medijske informacie, kao
što kosovski Albanac predstavnik NV objašnjava:
"Mo a [ starija lica ] nisu bila u kontaktu u poslednjih 10 godina, ali ako se sretnu, oni se
po naju o ranije i na
ne e naško iti je ni rugi a ili a e se nešto loše esiti. Ali sa
la i a, to je rugačije, te e. Svaka strana odrasta uz TV , medije, onda oni imaju išljenje a
su na drugoj strani svi ekstremisti."91.
Što više vreme prolazi, što duže zajednice ostanu u svojoj sredini, i što više mladih ljudi nema
drugog iskustva od odvajanja, to više samo-ograničenje u kretanju i kontakti se smatraju
normalnim, više teško može do i do prevazilaženja tih stereotipova i ( internalizovanog )
nepoverenja, naročito ako mediji jačaju predrasude.
87
Intervju sa NVO predstavnikom, NVO lociran u severnoj Mitrovici, 19 Oktobar 2011
Intervju sa NVO predstavnikom, NVO lociran u severnoj Mitrovici, 26 Oktobar 2011, sa K.Albancem,
predstavnikom NVO, 02 Novembar 2011
89
Intervju sa NVO predstavnikom, NVO lociran u severnoj Mitrovici, 26 Oktobar 2011
*Intervju sa predstavnikom NVO, NVO lociran u severnoj Mitrovici, 26 Oktobar 2011
90
Intervju sa K.Albancem, NVO predstavnikom, Mitrovica, 11 Novembar 2011, sa K.Albancem, NVO
predstavnikom Mitrovica, 02 Novembar, sa NVO predstavnikom, severna Mitrovica, 19 Oktobar 2011, sa
K.Srbinom, biznismenom, severno Kosovo 01 Novembar 2011
91
Intervju sa K.Albancem, NVO predstavnikom, Mitrovica, 02 Novembar 2011
88
22
Pre oš avanje po ele
Mladi ljudi su identifikovani kao značajna ciljna grupa od mnogih nevladinih organizacija.
pseg aktivnosti koji se bavi mladim ljudima je širok: jedna NV nudi grupi dece u mešovitoj
sredini da institucionalizuju mogu nosti među-etničkog prostora i stvore bezbedno okruženje za
sastanke i interakcije sa pripadnicima drugih zajednica.92
Druge organizacije vode mlade zajedno na izlete ili druge zajedničke događaje da uspostave
prvi kontakt i obezbede ih ta druga iskustva. Neke dugoročne aktivnosti su organizovane na dve
odvojene lokacije, sa sastancima/ zajedničkim aktivnostima s vremena na vreme. Deljenje
informacija je deo strategije u ophođenju sa mladima i opšte populacije da bi se prevazšle
predrasude.
Nekoliko organizacija93 zajednički sprovodi
„Misli a se veliki broj la i
projekat pod nazivom " Premoš avanje podele",
lju i]plaši Oni i aju pre rasu e što se
koji obuhvata i medijsku komponentu94 – sajt i
tiče severa i juga, na severu – ive sa o
štampanje časopisa sa informacijama sa svih
četnici, ok ta o ole ive sa o UČK
strana, napisan od novinara različitih zajednica,
ljudi itd. Prosto, mlade generacije
kosovskih Srba, kosovskih Albanaca i Bošnjaka.
gle aju T i e iji stvaraju pogrešnu
Pružanje informacija sa obe strane, rešavanje
sliku “**
zajedničkih problema kao što su snabdevanje
električnom
energijom,
kriminal
ili
nezaposlenost, ali i razvoj političkih dešavanja, e
stvoriti osnovu za zajedničko razumevanje, borbu protiv predrasuda, i spojiti zajednice. Glavna
strategija koju ve ina nevladinih organizacija na severu Kosova sledi je da se premosti jaz i
raspuste predrasude te da se uspostavi direktan kontakt i da se okupe ljudi iz različitih zajednica.
U nekim slučajevima, lični kontakt je dopunjen sa kontaktima putem društvenih medija.
Iz sopstvenog iskustva, ve ina sagovornika je uverena u visoku vrednost ličnih kontakata da bi
se prevazišle predrasude i promenila percepcija, kao što je jedan kosovski Albanac koji je otišao
u severni deo u restoranu doživeo:
“Preva išao sam [moje predrasude] tokom godina. Jedna od mojih predrasuda je bila
npr ako e čuju a priča
lbanski a e e pretu i.Alij ja sam jeo u srpskom
restoranu na severu i naručio jelo, ali sa u eđuvre enu sa neki kolega a pričao
na Albanskom, a on a i se konobar obratio na lbanski , koju reč Tako a, ka a
lju i osete situaciju na svojoj ko i, pro eni e pre rasu e i išljenje li,ako su
skoncentrisani samo na glassine, slušaju i i u gra u ili o nacionalni
e ija koje su
pristrasne,oni e e initivno biti u kutiji an ne van kutije a je an ugi vre enski
period.”95
Nekoliko slučajeva je pomenuto, gde je osoblje NV ili neko drugi ko se bavi međuetničkom
saradnjom doživelo negativne reakcije, zastrašivanje ili drugo od strane pripadnika druge
zajednice. Sagovornici češ e spominju " ništa se nije desilo " ili su rekli o reakcijama da su
pozitivno iznenađeni te oni koji su ih bodrili. Takođe, biznismeni su imali slična iskustva;
kosovski Srbin- biznismen ose ao veoma ohrabren tretmanom smeštaja koji je dobio u svojoj
interakciji sa kosovskim institucijama.96
92
Intervju sa K.Srbinom, NVO predstavnikom, Mitrovica, 24 Oktobar 2011
CBM kao vode a NV u saradnji sa CRYM koalicijom koju čine sedam NV i inicijativa
94
“Promoš avanje Podele“ sadrži tri komponente, medijsku, infrastrukturnu i CRZM koaliciju za ojačanje civilnog
sektora na severu.
95
Intervju sa K.Albancem, NVO predstavnikom, Mitrovica, 26 Oktobar 2011
96
Intervju sa K.Srbinom, biznismenom, severno Kosovo 01 Novembar 2011
93
23
Sagovornici koji su angažovani u direktnoj međuetničkoj se se aju prvih koraka tako teško
pošto nisu znali kako e oni i projekti biti prihva eni. Međutim, veruje se da je poverenje igralo
važnu ulogu u ovim projektima. Poverenje u organizaciji, u ciljevima, što znači da ciljevi ne bi
trebalo da budu po prirodi gde bi, na primer, kosovski Srbi mislili da određeni projekat
ima"skrivenu nameru " za instaliranje kosovskih institucija na severu. Ovo se odnosi na donator
takođe.
Kosovski Albanac, NVO predstavnik koji vodi centar u mešovitoj četvrti zajedno sa
organizacijom kosovskih Srba objasnio je da je u početku, " bilo nekih problema , ali smo ostali
i postigli to poštovanje o strane svi aje nica Jer su svi shvatili da mi samo radimo za
dobrobit svih zajednica."97
Sopstveno iskustvo i lični kontakti su važni elementi za prevazilaženje predrasuda i
uspostavljanje poverenja. Značaj naizgled teškog poduhvata da okupi ljude ne treba
potcenjivati. Pozitivni primeri međuetničke komunikacije mogu igrati važnu ulogu u "
ispravljanju " slike sa druge strane koja je često prikazana uz negativnu konotaciju. Međutim ,
uspostavljanje poverenja između zajednica na širem nivou se ne može osloniti na samo ličnim
kontaktima, ve je potrebno angažovanje svih nivoa društva, uključuju i medije i politiku.
Neprijatna ose anja u sredinama drugih
Samo se nekoliko ljudi izgleda ose a udobno u"sredini drugih ", kao što se ose aju u svojoj
sredini. vo je više opšte ose anje, nema veze sa najnovijim tenzijama. Ve ina anketiranih lica
izjavila je da se ose aju nekako neprijatno kada su "na drugoj strani, uvek imaju dozu straha i
"nikada se ne ose aju slobodno."98 Postoje oni koji, uprkos pozitivnim iskustvima kada su na
'drugoj strani, i dalje imaju ta ose anja, kao što kosovski Srbin priznaje:
“Ovo je neki nesvesni stra Bio sa u Prištini, ušao sam u prodavnici, rekao na
Engleskom " dobar dan 'a devojka mi je odgovorila: " Dobar dan , izvolite " [ Srpski za
' dobar dan ']. Bez ikakvih problema. Jer je videla da nisam stranac. Onda sednete u
ka i u, pričate sa lju i a, ka a se okrenete, on a vi ite a vas neko gle a le a vas i vi se ose ate neprijatno Mo a gle a jer u se opa a oja koleginica, ali uvek
islite na nešto loše."99
Mnogi, kada idu u "sredine drugih" se ne kre u sami ve im obično prave društvo oni koji žive
na 'drugoj strani' i koga znaju.100 Često oni koji očekuju ljude sa 'druge strane' se ose aju '
odgovornim za bezbednost ' gostiju '. Mere predostrožnosti kao što su promena tablica,
kosovske registarske tablice u južnom, i bez ili sa srpskim registarskim tablicama u severnom
delu, su rutina.
Mešovite sre ine
Mesto gde međuetničkog saradnja odvija je veoma važno. Sastanak u Bošnjačkoj Mahali /
agja e Boshnjakeve, koji predstavlja na neki način neutralan ' ili 'bufer' zonu je manji problem.
**Intervju sa K.Srbinom, predstavnikom NVO u Mitrovici 26 Oktobar 2011
97
Intervju sa K.Albancem, NVO predstavnikom, Mitrovica, 02 Novembar 2011
98
Intervju sa K.Srbinom, NVO predstavnikom, Mitrovica, 28 Oktobar 2011
99
Intervju sa NVO predstavnikom, NVO locirana u severnoj Mitrovici 26 Oktobar 2011
100
Intervju sa K.Albancem, NVO predstavnikom, Mitrovica, 02 Novembar 2011
24
Ovo naselje je u severnoj Mitrovici, ali zbog svog etnički mešovitog stanovništva, se smatra
nekako ni 'stvarno' sever ni jug.
Svi jezici se mogu čuti u toj oblasti, znači u prodavnicama su obično na albanskom i srpskom
jeziku. Položaj kao ni "moje" ni "vaše" područje, ili biti između olakšava kosovskim Srbima i
kosovskim Albancima da pristupe tim prostoru - on ne predstavlja 'stranu drugih', ve neko tre e
mesto. Dve multietničke organizacije/inicijative101 rade u tom naselju. Samo u produžetku
Bošnjačke Mahale, preko mosta u južnom delu, jedan hipermarket je nedavno otvoren, drugi e
uskoro uslediti. okacija verovatno nije slučajnost, ve ima za cilj da privuče potrošače sa obe
strane Ibra.
Druga mešovita četvrt u Mitrovici je Mikronaselje/Kodra e Minatoreve, koje je jasno u
severnom delu i čisto stambena četvrt za razliku od 'trgovačke' u oblasti Bošnjačkoj Mahali/
agja e Boshnjakeve. Kosovski Srbi, kosovski Albanci, Turci, Bošnjaci i ostali živi bez
unutrašnje podele.102 Deca ovog naselja odrastaju u multietničkoj sredini, igraju fudbal zajedno.
Kao što je navedeno od strane turskog rezidenta:
“"Ovde je ešano, ne a o vajanja Ona se poštuje, on se poštuje, to jenačin na koji
ivite Kao u poro ici, ka a ivite sa svoji svekrva. Ona o a i a rugačije
išljenje, ali je poštujete i ona vas poštuje , tako a o ete iveti aje no sto je u
vaše ko šiluku - poštujete i verujete je ni rugi a, on a i ate ruštvo."103
Centar za žene osnovan od strane NV -a pre nekoliko godina,104 verovatno je doprineo
stabilnosti, jer je privukao 60 do 100 žena na redovnoj osnovi, koje nisu sve poznavale od
ranije. Nisu svi stanovnici koji žive u ovom naselju tamo živeli pre sukoba 1998 / 99, mnogi
kosovski Srbi iz drugih mesta na Kosovu su se preselili u ovoj oblasti. d osnivanja ženskog
centra, "međuetnički problemi između zajednica u tom kraju su se mnoogo smanjili"105
procenjuje se od strane predstavnika NVO koji void taj centar.
'Prava lokacija' je od velikog značaja za međuetničku komunikaciju. Mešovite sredine mogu da
obezbede podsticajno okruženje u kome se pripadnici različitih zajednica ose aju udobno da se
slobodno kre u i sastaju. Te mešovite sredine nisu samo važne za ljude koji žive tamo, ve kao
što pokazuje Bošnjačka Mahala/ agja E Boshnjakeve može da privuče ljude i kompanije van
ovih naselja koji zauzvrat pomaže da se zamagli linija podele, polako šire i "mešovite
sredinama”.
4.4.
Više od etničke pripadnosti
Među etnička sara nja – obaveza?
Ideja saradnje samo zbog sprovođenja nekih medjuetničkih projekata je u velikoj meri
kritikovana i odbačena. Ve ina se slaže da teranjem ljudi na saradnju ne e dovesti do održivog
medjuetničkih odnosa. NVO aktivista se žali iz svog iskustva sa donatora koji su finansirali
projekte gde je "veo a va no i ati u i veštaju pis enu i javu a je bilo 25 lbanaca i 25 Srba i
a su ura ili nešto aje no, be ob ira šta."106
101
Caritas i Zajednica, Biznis i Omladisnki Centar – ovaj centar vode dve NV , Mogu nost iz južne Mitrovice, i
Asocijacija Poslovnih Žena iz severne Mitrovice.
102
Intervju sa K.Srbinom i Turskim meštanima u ovom naselju, 11 Novembar 2011
103
Turski meštanin, intervju 11 Novembar 2011
104
U vreme pisanja izveštaja, centar nije funkcionisao ali bilo je u planu da se ponovo otvori.
105
Intervju sa K.Albancem, NVO predstavnikom, Mitrovica, 02 Novembar 2011
106
Intervju sa predstavnikom NVO koja je locirana u severnoj Mitrovici, 26 Oktobar 2011
25
Takođe su kritikovani pojedinačni događaji i kratkoročni projekti bez ikakvih daljih aktivnosti
koje bi se dalje oslonile na prethodno uspostavljenim kontaktima. Inače, NV aktivista tvrdi da
bi to bilo :
“[...] Pranje novca i bacanje novca. Jer svaki od tih projekata je ili fokus grupa,
debata, ili seminar - posle toga, ne a o ko unikaciju Projekti nisu o r ivi, nema
rezultata Postoje sa o trenutni re ultati, poput i veštaja, koji je rekao šta Ali nama ne
treba ko je šta rekao, na a treba irektan uticaj na ivot."107
Interno KIPRED je sastavio pregled aktivnosti u prethodne dve godine koji je pokazao da veliki
broj aktivnosti su pojedinačni događaji ili kratkoročni projekti, kao što su obuke, radionice,
predavanja, uglavnom sprovođene od NV koje nisu sprovodile druge međuetničke aktivnosti.
Neki predstavnici nevladinih organizacija su bili veoma kritični prema međuetničkim
aktivnostima za koje su osetili da su često veštački i bez nikakvog uticaja na društvo. Ti projekti
bi često bili bez prave veze sa zajednicom niti bi služili potrebama, brigama ili njihovim
prioritetima.108
Ve ina intervjuisanih osoba međutim, nije bila toliko kritična prema međuetničkoj saradnji. ni
radije preispituju pristup, očigledno traže i ne samo za obavljanje aktivnosti čisto da bi se
pripadnici različitih zajednica sastali ako ve nema drugih zajedničkih interesa u pitanju.
Pristup zasnovan na interesu
Međuetnička saradnja treba da se zasniva na zajedničkim potrebama i interesima. Ako obe
strane imaju interes, onda bi se ljudi takođe sastajali, sarađivali, uspostavljali odnose, ovo je je
široko uverenje i iskustvo nekoliko NV u svom radu. Prema mišljenju mnogih predstavnika
NVO, pristup zasnovan na interesu je od
“Nacionalnosti nisu va ne,ve aje ničke ključnog značaja. vo se odnosi na pitanja koja
vre nosti i aje nički interesi ”* ovi projekti tretiraju, ali i pristup koji uzimaju u
sprovođenju, na primer, zajedno ili na dve
lokacije. Samo bavljenjem potrebama i interesima, a ne kroz 'primoravanje' međuetničke
saradnje kao uslov odobrenja projekta, može vas istinski zainteresovati da se obratite i
komunicirate sa pripadnicima drugih zajednica kako bi se i oni probudili. Ovo se smatra kao
osnova za održive odnose. Mladi ljudi koji su uključeni u program koji se sprovodi na obe
strane reke Ibar, "[ ... ] susret jedni sa drugima u posle nje vre e Oni su počeli a po ivaju
je ni ruge na jugu ili severu, čak i be a nas pitaj, što je obro."109 Koncentrišu i se na
lokalnim potrebama dok su uglavnom otvorene za sve je pristup drugih NVO koje posluje u
južnoj Mitrovici / Mitrovice nude i aktivnosti umetnosti uglavnom mladim ljudima. Osnovni
cilj nije u uspostavljanju međuetničke saradnje, ve u privlačenju ljudi koji dele iste interese,
bez obzira na njihovu etničku pripadnost.
Pristup zasnovan na interesu se sledi u ranije pomenutim slučajevima kada kosovski Srbi idu u
albanska sela, da se prijave za kosovske lične karte, kako bi dobili pravo na svoju penziju.
Slično tome, deca Roma koja žive u romskoj Mahali samo južno od Ibra, pohađaju školu u
severnom delu što ilustruje kako pristup zasnovan na interesu radi. Mnoga deca su ve bila
107
Intervju sa K.Srbinom, predstavnikom NVO, Mitrovica, 28 Oktobar 2011
Intervju sa K.Srbinom, predstavnikom NVO, Mitrovica, 28 Oktobar 2011
109
Intervju sa K.Albancem, NVO predstavnikom, Mitrovica, 02 Novembar 2011
* Intervju sa K.Albancem, NVO predstavnikom, Mitrovica, 13 Decembar 2011
108
26
upisana u školu još u vreme kada su još živeli po kampovima u severnoj Mitrovici.
nastavili pohađanje tamo, mlađe sestre i bra a su ih sledili.
ni su
Drugi razlog iza činjenice da ve ina Romske dece pohađa škole kojim upravlja Srbija u
severnom delu je finansijska korist za učenike institucija Srbije.110
Od posebnog interesa: ekono ija, poslovanje, trgovina, apošljenje
Mnogi izveštaji, kao što je od strane UNDP-a, kao i utisci podeljeni sa ljudima na severu
Kosova, preciziraju nezaposlenost i ukupnu ekonomsku situaciju, kao glavni problem.111
Ekonomske aktivnosti su važan deo pristupa koji se zasniva na interesu, ali ne samo zato što
donekle ublažava inače strogu liniju podele. Albanski radnici idu na gradilišta u severnom
Kosovu da rade za kosovske Srbe , isto kao Romi rade kao obični radnici nadničari u severnoj
Mitrovici. Svi intervjuisani preduzetnici su izjavili da su poslovanje funkcioniše samo kada je
zasnovano na nekom interesu. Tvrdili su da im nije stalo do nečije etničke pripadnosti, ve do
poslovanja, profita, ekonomskog razvoja i saradnje.
Ekonomski
razvoj,
stvaranje
poslova,
zapošljavanje e imati veliki pozitivan uticaj na “Zainteresovan sa sa o a pro it u
međuetničke odnose, je mišljenje ne samo poslovanju. Ne zanima me dali neko ide
a iju,ve
a ra i svoj
privrednika, ve i predstavnika NV i drugih u crkvu** ili
posao
”
intervjuisanih osoba. Nekoliko NVO radi
isključivo u sektoru ekonomskog razvoja i
prihoda. Onaj koji implementira projekat
zapošljavanja preko 200 radnika različitih zajednica je stekao iskustvo da radnici ne samo da
rade u mešovitim grupama bez ikakvih problema, ve "oni , takođe, privatno , posle posla , idu
aje no u ka i e, se e , pričaju na srpskom , u ju no
elu [ Mitrovice ] , što je
neverovatno."112
Teško je proceniti sve interakcije između pripadnika različitih zajednica na samo na lični
interes, kao što su zahtev za kosovska dokumenta, ili kao u poslovanju i trgovini, pošto su ti
kontakti često samoinicirani, sporadični i / ili privatnog karaktera. Ali rezultati podržavaju
pretpostavku da postoje i zajednički interes i korist su dovoljno jaki da privuku ljude iz
različitih zajednica i ohrabre ih da 'pređu etničke linije". Međutim, u vremenima sa visokim
tenzijama i pritiskom unutar zajednice, mnogo više hrabrosti je potrebno da se uspostavi ili
zadrži međuetnički kontakt, interesovanje za boravak "na sigurnoj strani 'u sopstvenoj zajednici
se čes e doživljava više od saradnje i kršenja 'pravila igre".
Etnička pripa nost nije sve
Kada se bavimo međuetničkom saradnjom, odnosima i pomirenjem, onda je etnička pripadnost
glavna kategorija. Međutim, nekoliko sagovornika je istaklo želi da nacionalnost bude nebitna,
da definisanje etničke pripadnost lica kao važna kategorija postane zastarela, te da se ne e sve
gledati kroz prizmu nacionalnosti, odnosno međunarodnih odnosa.113
Neke NVO rade u skladu sa ovim pristupom, i etničku pripadnost ne smatraju kao jedinu važnu
kategoriju, odnosno da one ne uspostavljaju ¨kvotu¨. U prošlosti, uvek je bilo a s o orali
110
Intervju sa predstavnikom Roma-NVO, 25 Oktobar 2011
111
UNDP 2011, str. 15
Intervju sa K.Albancem, NVO predstavnikom, Mitrovica, 02 Novembar 2011
113
Intervju sa K.Albancem, NVO predstavnikom, Mitrovica, 13 Decembar 2011
112
27
imati proporcionalno osoblje sa juga i severa pak, i nevoli o gubiti ravnote u, kao na
pri er i ati nogo lbanaca, a ni alo Srba, eđuti ne gle a o u to više kao 60:40 o sto
ili 50:50 – ve to avisi koliko su obri lju i koji konkurišu a posao."114 Sličan pristup je
pra en od strane druge NVO koji se fokusira na osnaživanje žena. "ali bez razlike kojoj
nacionalnosti one pripadaju."115
U svojoj studiji slučaja o pomirenju na zapadnom Balkanu, Franovi tvrdi da:
Mirovni aktivisti se ne bi trebali prvenstveno okusirati na etničkoj pripa nosti, ve na
strukturu, kulturu i ideologiju koje su osnova za nasilne sukobe. Oni treba da ponude
lju i a prostor a u i anje o ora i ogro ne i goru e nacionalne etikete, i oni bi
trebali a i nu e ruge načine a sagle aju realnost i a ogu nekako delovati."116
Ovo je jedan od ciljeva u magazinu Mitrovica objavljenog na tri jezika, M-magazina: piše o
drugim pitanjima od međuetničkih sukoba i podela koja su uobičajena tema sa kojom se vesti u
Mitrovici pojavljuju. Članci ne e biti potpisani samo od strane jedne osobe, ve kolektivno kao
M-magazin, kako bi se izbegle presude teksta na osnovi etničke pripadnosti novinara.117
Naravno, etnička pozadina e i dalje igrati važnu ulogu, ali ne bi trebalo da bude samo
kategorija, a malo opušteniji pristup prema tome e pomo i da se prevaziđu kategorizacije
etničke podele. Smanjenje ljudi zbog njihove etničke pripadnosti samo bi potpuno izgubilo
poentu i preskočilo bi raznovrsnost i različita mišljenja unutar zajednica i države u celini. To bi
takođe nateralo ljude da biraju strane kada bi se trebali isključivo fokusirati po etničkim
definicijama. Ne fokusiranje samo na etničku pripadnost ne mora da znači da se favorizuje
pristup "svi smo jednaki", dok se prikriva strukturalnu diskriminacija i socijalna isključenost.
Rad unutar zajednice
Neke NVO imaju za metu samo jednu zajednicu. Druge organizacije koje nude međuetničke
aktivnosti imaju delove svog programa usmerene ka samo jednoj zajednici, ili sarađuju samo u
konkretnim oblastima sa drugim organizacijama i zajednicama. Rad unutar zajednice nije u
konkurenciji sa međuetničkom saradnjom ili pak prepreka tome. One nevladine organizacije
koje su odlučile da se fokusiraju na samo jednoj zajednici, ovo vide samo kao prvi korak i
preduslov za budu e međuetničke kontakate. Pogotovu bi kosovski Srbi i kosovski Albanci
živeli pod različitim uslovima, u drugačijoj situaciji, sa različitim strukturama i potrebama
zajednice - ili velike grupe zajednica, tvrdi predstavnik kosovskih Srba. na karakteriše
albansku zajednicu – obra anjem mladim ljudima - kao "naprednom društvu", dok za kosovsku
zajednicu Srba kaže da se "vra a unazad", "intelektualno, u brojkama,i kulturno. Kako bi onda
mogli dizajnirati isti pristup? Morao bi se e inisati je an aje nički cilj, ali sa asimetrični
pristupom."118 Rad unutar zajednice je bio viđen kao faza stabilizacije i pripreme, obra aju i se
la a, nasilnoj ve ini Mora o a ra i o sa nji a Moj interes nije a ra govara sa
mladim ljudima koji su dobri – jer je njih jako malo."119
Drugi predstavnik NV angažovan za rad unutar zajednice, odnosno za aktivnosti koje se
fokusiraju na specifičnim interesima, a ne na etničkoj pripadnosti tvrdi da "ljudi treba da se
ose aju u obno u sopstveno ivotu i ta o g e oni ive On a bi bili ra oznaliji a vi e nešto
114
Intervju sa K.Albancem, NVO predstavnikom, Mitrovica, 02 Novembar 2011
Intervju sa K.Albancem, NVO predstavnikom, Mitrovica, 02 Novembar 2011
**Intervju sa K.Srbinom, biznismenom, severno Kosovo, 01 Novembar 2011
116
Franovic 2008, str. 24
117
Intervju sa K.Albancem, NVO predstavnikom, Mitrovica, 26 Oktobar 2011
118
Intervju sa K.Srbinom, NVO predstavnikom, Mitrovica, 13 Decembar 2011
119
Intervju sa K.Srbinom, NVO predstavnikom, Mitrovica, 13 Decembar 2011
115
28
rugo, to bi ošlo kao priro an proces ko bi se ose ali frustrirano i nezadovoljno, kako bi
on a ogli a i a oli o a se sastanu sa rugo osobo koja je takođe rustrirana
nezadovoljna?"120
Na nivou NV , ve ina predstavnika se sastaje preko etničkih linija da sarađuje i komunicira, ali
ne nužno i učesnici aktivnosti. vo se ne treba posmatrati kao nešto što kontradiktuje neki
proces pomirenja, naročito ako se primenjuje model građanskog poverenja, gde se i odnosi
između institucija i građana, a ne samo lični odnosi, smatraju od suštinskog značaja. Svako ima
pravo da ne sarađuje, da se ne sastaje i da ne kontaktira, ali želja za boravak u okviru sopstvene
zajednice mora da bude ispoštovana. Primer mogu biti različiti jezik, drugačiji interesi ili pak
prejašnja iskustva.
5. ZAKLJUČAK
5.1 Ograničeno Poboljšanje
Od 1999, severno Kosovo je i dalje zona nerešenog, zamrznutog sukoba sa izbijanjem nasilja s
vremena na vreme. Dok je teritorija nominalno pod suverenitetom Kosova, ona faktički ostaje
pod kontrolom Srbije. blast severno od reke Ibar je pretežno naseljena od strane kosovskih
Srba, koja predstavlja najve e i najvažnije kompaktano naselje Srba na Kosovu. Srbija finansira
institucije, uključuju i uspostavljanje paralelnih opština po srpskom zakonu u 2008, čime se krši
Rezolucija 1244, su značajno sredstvo za Beogradsku Vlade da vrši uticaj na Kosovu. Za
kosovske Srbe ove institucije su navodno garancija koja omogu ava njihov opstanak na
Kosovu, bez potrebe da se integrišu u kosovski sistem koji se široko odbačen od strane njihovih
radikalnih političkih lidera i Beograda. Mitrovica je i dalje podeljen grad, sa nekakvom
komunikaciju preko ¨linije¨. Raspoređivanje kosovskih carinskih službenika 25. jula 2011 na
dva granična prelaza na severu Kosova od strane kosovskih vlasti je primljena od strane
kosovskih političkih lidera Srba i Beograda kao pokušaj da se proširi i ojača suverenitet Kosova
na severu, što je kao rezultat nateralo kosovske Srbe u proteste protiv takvih mera. Kosovski
Srbi su počeli podizati barikade i blokirati puteve.
Tokom poslednjih godina, sve do podizanja barikada, međuetnički odnosi i komunikacija na
osnovnom nivou su poboljšani. judi preko mosta u Mitrovici se lakše kre u, naročito od severa
ka jugu, trgovina u Bošnjačkoj Mahali / Lagja e Boshnjakeve se pove ala. Čak i sada, ljudi
ose aju više samopouzdanja i udobnosti da se sastanu na nekoliko različitih mesta, kao po
restoranima, kafi ima, a ne samo na nekim mestima koja su se smatrala 'neutralna' kao na
početku. Ali stvarna politička situacija ide u potpunoj suprotnosti sa naporima osnovnog nivoa
da dodatno poboljša međuetničke komunikacije i da se premosti jaz.
Barikade su otežale ljudima iz različitih zajednica da nastave da se sastaju. Ne samo zbog
fizičkih ograničenja, ali i zbog visokog pritiska unutar zajednica - u vreme istraživanja, najve i
pritisak u okviru zajednice je bio kod kosovskih Srba. Ko kod prelazi barikade koje su
uspostavljene i podržane od strane onih krugova koji žele da zadrže severni deo samo pod
uticajem Srbije, krši nepisano ali mo no 'pravilo igre' da se ne komunicira, i mora se plašiti
sankcija i posledica.
Sektor civilnog društva, naročito onih koji se bave među-etničkom saradnjom, pomirenjem,
izgradnjom mira i dijaloga jeste generalno vrlo slabo.
120
Intervju sa K.Albancem, NVO predstavnikom, Mitrovica, 13 Decembar 2011
29
Nekoliko jakih organizacija i nekoliko veoma aktivnih lica su dobro poznati – kao i sa
donatorima i međunarodnim organizacijama na Kosovu. vo donosi rizik da se donatori,
agencije, i akteri fokusiraju na nekoliko vidljivih lica i organizacija, te da marginalizuju
(potencijalne) druge ostavljaju i javni diskurs ekskluzivnom krugu. stali glasovi i mišljenja
mogu ostati nepoznati. sim toga, ona takođe podrazumeva rizik u slučaju da osoba ili
organizacija iz bilo kog razloga napusti angažovanje, stvorio bi se vakum, a vreme i resursi bi
trebali biti uloženi kako bi ga popunili.121
Da bi se postiglo što više u društvu i pove ao potencijalni uticaj međuetničke saradnje na proces
pomirenja, neophodno je uključiti što ve i broj ljudi, koliko je to mogu e, usmeriti se ka
mnogim slojevima društva koliko god je mogu e i stvoriti široku osnovu.
5.2 Lični interes kao motivacija
Kada je u pitanju interakcija između zajednica na samo ličnom interesu, kao što su zahtevi
kosovska dokumenta, ili kao u poslovanju i trgovini, onda je više ljudi uključeno. Iako je samo
perodične prirode - sa izuzetkom stabilne i dugoročne poslovne saradnje -, ti kontakti su
samoinicijativni i podržavaju pretpostavku da e postoje i zajednički interes i korist biti
dovoljno jaki da privuku ljude iz različitih zajednica i ohrabre ih da 'pređu preko etničke linije".
Međutim, u vremenima sa visokim tenzijama i pritiscima unutar zajednice, mnogo je više
hrabrosti potrebno da se uspostavi ili zadrži međuetnički kontakt; interesovanje za boravak "na
sigurnoj strani" unutar sopstvene zajednice često biva ve i od saradnje i kršenja"pravila igre".
Od kako su barikade podignute, ovi samo inicijativni kontakti, saradnja između privrednika, ali
i trgovina između pripadnika različitih zajednica, značajno je smanjena.
se aj posebno mladih ljudi da 'ne postoji ništa na drugoj strani ", da ništa ne postoji na severu /
jugu, odnosno preko Ibra, što bi bilo vredno prelaska mosta, je pokazatelj koliko je podeljeno
društvo i koliko je svaka zajednica stvorila sopstvenu oblast u okviru koje se udobno kre e.
Značaj "ispravne" lokacije za međuetničku saradnju, gde se sve zainteresovane zajednice
ose aju udobno i sigurno, ne treba potcenjivati.
5.3. Lični odnosi – bez politike
Glavni fokus fundamentalnih aktivnosti u međuetničkoj saradnji je, bar za sada, u
uspostavljanju odnosa, spajaju i ljude i zajednice. dnosi su uspostavljeni u sferi zapošljavanja,
među kolegama, kao i u projektima, među učesnicima. Trgovina, posao, i zaposlenje smatraju
se ključnim pitanjima da se uspostave odnosi i neguje međuetnička saradnja. U oba sektora,
biznisu i nevladinim organizacijama, neki rad/projekat/poslovni odnosi, pretvoreni su u lične
odnose, pa čak i prijateljstva.
121
Početkom Novembra 2011, dva NVO aktivista K.Srbina iz severne Mitrovice su uhapšena u Srbiji za navodno
krijumčarenje oružja. Jedan je bio uticajna ličnost u severnoj Mitrovici kad je u pitanju međuetnički odmos i nazvan
je “favoritom međunarodnih službenika na severu“od strane lokalnih medija. Vidi Aliu, Fatmir and Barlovac, Bojana:
Serbian Police Arrest Two Kosovo Serb EU Staffers. BalkanInsight, 18 November 2011;
http://www.balkaninsight.com/en/article/momcilo-arlov-arrested-in-serbia
30
Uspostavljeni odnosi su dostigli privatni nivo, ali su jedva imali uticaj u javnoj sferi,tj. uticaj na
društvo i politiku kao takvi.
Predstavnici NVO i biznisa, koji su veoma pažljivi da zadrže politiku, kao i bilo kakvu diskusiju
o tome, van svoje oblasti. 'Mi se ne bavimo politikom"je bilo ponavljano od strane svih
intervjuenisanih. Svi se pridržavaju politike "bez-politike ' kao jednom mehanizmu da bi mogli
da sarađuju uprkos različitim potencijalnim ili protivnickim (političkim) mišljenjima. Umesto
toga, oni se fokusiraju na zajedničkim problemima, praktično rešavanje problema, i postizanju
dobre međuetničke saradnje. I biznis sektor i civilno društvo, izjavilo je da ne e biti u stanju da
utiče na politički nivo. Njihove mogu nosti su veoma ograničene kod ukupnog političkog
uticaja. Za sada, uspostavljanje i održavanje odnosa može biti jedino što oni mogu da postignu.
5.4 Od odnosa do građanskog poverenja
Uspostavljanje direktnih odnosa je veoma važan korak ka izgradnji poverenja među ljudima. Ali
bukvalno e morati svi da se uključe da bi se obnovilo poverenje u društvu samo kroz lične
odnose. Ne samo da e to gotovo biti nemogu e, ali takođe svako ima pravo da ne sarađuje, da
se ne sastane i da ne kontaktira, ali svi žele da borave u okviru sopstvene zajednice. Na primer
zbog različitih jezika, drugačijih interesa ili prethodnih iskustava. Ne žele i da uspostave
direktne odnose sa pripadnicima drugih zajednica ne znači da se automatski odbacuje bilo koji
proces pomirenja u smislu modela građanskog poverenja.
Model građanskog poverenja ne ističe toliko direktne veze, ve poverenje između pripadnika
različitih zajednica, između građana, između institucija i građana na osnovu zajedničkih
vrednosti i normi i znanja da se pošteno primenjuju, odnosno da su kršenja tih zajedničkih
normi sankcionisana od strane institucija.
Da bi se uspostavilo poverenje građana, NV bi trebale da rade na strukturama, na vladavini
prava, dobrog upravljanja, ljudskim pravima, suočavanjem s prošloš u, korupciji itd. Do sada
ove teme nisu bile glavni fokus civilnog društva u Mitrovici i severnom Kosovu. Varljiv deo za
sada je: dok se Beograd i Priština međusobno nadme u ko e da vrši kontrolu nad severnim
Kosovom, koje institucije su "one prave", nemogu e je da se stvori poverenje između građana i
suparničke institucije. no što je potrebno je politički okvir i stabilnost. Rešenje političke
situacije ne bi samo donelo stabilnost u sadašnjosti, ve bi i pružilo perspektivu i zajedničku
viziju budu nosti, što ederach navodi kao uslov za bilo koji proces pomirenja. "Ako ne znamo
ku a i e o, teško je o i 122
5.5 Nerešena pitanja iz prošlosti
Budu nost je samo jedan pravac u koji gledamo. Ne može se graditi poverenje građana, ako se
ne suočimo sa prošloš u, ako ne rešimo kršenje ljudskih prava, ako ne priznamo patnju 'drugih',
te ako ne preduzimamo mere da povratimo vladavinu zakona kao i preduzimanje mera da
garantujemo ne-ponavljanje onoga što je bilo. vo su samo neki od primera. Suočavanje sa
prošloš u kao centralni element u procesu pomirenja je i dalje tabu tema na Kosovu,123 posebno
govoriti o zločinima koje su počinili pripadnici vlastite zajednice onim ¨drugim¨ pripadnicima,
koji su bili žrtve.124 Tranziciona pravdu i donošenje onih koji su odgovorni za zločine pred lice
122
Lederach 2008, str. 77
* Intervju sa K.Srbinom, NVO predstavnikom, Mitrovica, 28 Oktobar 2011
123
Vidi članak Uvid u Balkan od Elira Çanga, 16 Novembar 2011
124
Institut za Istraživanje Ratnih Zločina osnovan od strane Vlade Kosova, Juni 2011 e ispitati sve zločine do
dolaska NAT snaga na Kosovo Juna 1999, ali ne one počinjene uglavnom protiv ne Albanaca u period konflikta
31
pravde je preduslov za uspostavljanje međuetničkih odnosa rekli su neki.125 Do sada, ovo pitanje
se ne pominje u Mitrovici i severnom Kosovu, i skoro da nijedna organizacija ne radi na tome
na Kosovu. pet, ovo ne može biti zadatak organizacija osnovnog nivoa samo. Mnogo je ve i
zadatak institucija da se uključe u tranzicionu pravdu, da vrate vladavinu prava i da garantuju
ne-ponavljanje onoga što se desilo. Potreba za komplementarni ¨od vrha ka dnu¨ pristup je
takođe pomenuta od strane nekoliko sagovornika kao ključni uslov za poboljšanje odnosa
između različitih zajednica.126
Povratak je nerešeno pitanje koje treba rešiti. gromna ve ina svih raseljenih lica na Kosovu
živi u Mitrovici i severnom Kosovu. Mnogi ne-Srbi koji su živeli u severnom delu pre Juna
1999 su sada u južnom delu Mitrovice, dok Srbi iz južne Mitrovice i ostalih delova Kosova,
plus mali broj izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine živi u severnom delu.
5.6 Multi-dimenzionalni pristup
rganizacije civilnog društva sprovele su veliki izbor aktivnosti, takođe su svorile različite
načine delovanja: као multi-etničke ili mono-etničke organizacije zajednički sprovode projekte
sa drugim organizacijama. Druge su takođe multietničke organizacije sa dve kancelarije, imaju
za cilj različite zajednice, i uspostavljaju kontakte gde god je to izvodljivo. Neki se eksplicitno
fokusiraju samo na jednu zajednicu, sa ciljem da ojačaju civilni sektor, na proširenju
mogu nosti za (uglavnom mlade) ljude, pri podsticanju tolerancije i različitosti mišljenja.
Ne nosi svaki projekat međuetničke saradnje vrednost i doprinos ka pomirenju. Sa namerom
podsticanja tolerancije i otvorenosti, ljudskih prava, stvaranje prostora za razvoj i istraživanje
različitih mišljenja, itd, bilo bi korisno obratiti se samo jednoj zajednici, i da se na taj način
postigne širi krug učesnika, kao što je to slučaj kod međuetničkih projekata. Mеđuetnička
saradnja treba da se zasniva na dobrovoljnosti, takođe i na zajedničkim interesima, nesaradnja je
legitimna opcija takođe.
Prate i različite pristupe i sprovođenje različitih aktivnosti ne bi trebalo da vodi ka konkurenciji
oko 'pravog' ili 'pogrešnog' puta ka međuetničkoj saradnji i pomirenju. Naprotiv, različiti
pristupi mogu razviti sinergijski efekat, koji bi mogao dopreti do mnogo različitih učesnika. Pod
uslovom da postoji zajednički cilj. Pomirenje je tako složen, više-dimenzionalan i process sa
više–nivoa gde razni komplementarni pristupi se trebaju smatrati boga enjem.
6. Preporuke
Institucijama (Međunarodnim, Nacionalnim, Lokalnim):
•
•
•
•
Primeniti inkluzivni pristup, prilagoditi specifičnim potrebama i u korist osetljivosti
pripadnika svih zajednica - na primer pružati usluge u jezicima kojima govori zajednica,
nuditi usluge u lako dostupnim lokacijama zajednicama, biti svestan i izbegavati, gde je to
mogu e , simbole, termine, formulacije koja bi mogle izazvati animozitet i negativno
doživljavanje u različitim
Depolitizirati pitanja i fokusirati se na konstrukciju rešavanja problema.
Prepoznavati jezičke veštine (jezici koji se koriste od strane zajednica na Kosovu), kao
odlučuju e sredstvo u procesu zapošljavanja i promocije.
Primeniti zakone o upotrebi službenih jezika.
1998/99 conflict. Vidi: http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/Vendimet_e_mbledhjes_se_19te_te_Qeverise_2011.pdf;
125
Intervju sa predstavnikom NVO lociranoj u severnoj Mitrovici, 19 Oktobar 2011
126
Intervju sa K.Srbinom, NVO predstavnikom, Mitrovica, 28 Oktobar 2011
32
•
•
•
•
•
•
Razviti strategiju i postupak za povratkom imovine.
Uključiti se u dijalog sa građanima, posebno društvenim zajednicama, i civilnom društvu
Razviti i sprovesti sveobuhvatnu strategiju za suočavanje s prošloš u i tranzicionoj pravdi
koja se zasniva na poštovanju svih žrtava i na individualnoj odgovornosti.
Uvesti podsticajne podsticajne: (finansijske/materijalne) podrške za zapošljavanje
neve inskih zajednica u privatnim firmama gde je to izvodljivo, određeni procenat od
pozicija može biti sufinansiran kao kompenzacija za potencijalno ve e (administracijske)
troškove koji se javljaju na primer, kroz upotrebu nekoliko jezika, obezbeđivanje prevoza
itd
Podržati investicije/biznis u mešovitim područjima, odnosno oblastima bliskim mešovitim
područjima lako dostupnim članovima svih zajednica, na primer stvaranje poslovnog parka
sa nižom poreskom stopom, obezbeđivanje infrastrukture, fokusiraju i se posebno na firme
koje stvaraju/udovoljavaju potražnji i/ili otvaraju radna mesta za pripadnike različitih
zajednica.
Biti transparentan, sprovoditi zakon u svim sektorima da se uspostavi poverenje izmežu
građana i institucija
•
Institucijama (međunarodnim, nacionalnim i lokalnim) i donatorima :
• Podrška za učenje jezika kojim govore zajednice na Kosovu, to je od suštinskog značaja u
međuetničkoj komunikaciji
• Primeniti programski pristup, biti fleksibilan prilagođavanju programa/projekta i pristupiti
brzo ako je potrebno.
• Razviti i sprovesti sveobuhvatnu strategiju pri stimuliranju lokalne proizvodnje.
•
Donatorima:
•
lakšati kontakte između preduze a, podžati uspostavljanje saradnje, npr putem sajmova,
pružanje
informacija
i
pristup
sajmovima,informacije
• Biti transparentan u pogledu sopstvenih ciljeva i strategija; izgraditi poverljiv odnos sa
partnerima
• Ne fokusirati se na nekoliko aktera koji su obično poznati; identifikovati nekoliko (
potencijalnih) lidera, aktivista i organizacija , uključiti se u jačanju kapaciteta i resursa
proširenjem osnovne organizacije i osoba koje su uključene, podsticati različitost i tako
dopreti do više učesnika i sektora.
Za Donatore i NVO:
- Razviti dugoročnu strategiju i uključiti se u dugoročne projekte, kratkoročni i
pojedinačne aktivnosti trebaju biti pra ene i integrisane u jednu sveobuhvatnu strategije
u cilju obezbeđivanja održivosti
- Jačati rad unutar zajednice na pove aju kapaciteta i resursa unutar zajednica, dopreti do
potencijalnih učesnika koji ne žele biti angazovani u međuetničkoj saradnji (odmah), 'teško dostižni'- i pove ati toleranciju i različitost u okviru zajednice
Uključiti se u 'jednonacionalnim' sredinama sa projektima unutar zajednice
- Proširiti bazu ljudi koji se bave aktivnostima: obratiti pažnju na raznolikost ciljnih
grupa, uključuju i sve sektore društva , npr žene, deca, mladi , nezaposleni , penzioneri
i intelektualci
- Podržati inicijative/aktivnosti u mešovitim sredinama gde suživotne funkcije čak iako
izgledaju "super - tečno" na prvi pogled jer se ljudi ve sastaju kod ku e, na ulici, u
prodavnicama bez problema, ve nude i (više) javnog prostora i institucionalizovati
međuetničke odnose, olakšati razgovore, čine i mesto sastajanja prostor dostupan za
pripadnike svih zajednica koje žive u tom području, ima e stabilizuju i efekat,
33
-
poboljša e građansko poverenje i ojačati sposobnosti za bavljenje konfliktima i u
krhkim situacijama
Sprovoditi projekte i aktivnosti zasnovane na potrebama i problemima koji se tiču - a ne
samo radi sprovođenja medjuetničkih projekata.
Za NVO:
- uspostaviti mrežu/ platformu (formalno ili neformalno) svih nevladinih organizacija i
inicijativa koje se bave međuetničkom saradnjom, rad unutar zajednice, izgradnja mira,
ljudskih prava, medija, pitanja sa ciljem razvoja zajedničkog cilja i strateškog plana za
region; razmena informacija, koordinirati aktivnosti na jačanju sinergije, sprovoditi
zajedničke projekte u kojima jedna organizacija nije u stanju, ova mreža/platforma bi
trebalo da lobira prema institucijama, donatorima, javnosti, a takođe bi trebalo da
razvije zajedničku politiku zastupanja prema institucijama i političkom nivou da bi
ojačala uticaj civilnog sektora
kritički oceniti i proceniti programe i projekte u odnosu na održivost i njihov uticaj
- identifikovanje mogu ih 'zajednička prostora" koji su dostupni za pripadnike različitih
zajednica za sastanke/aktivnosti, pokušati da se proširi " običan prostor", odnosno
pove ati ose aj sigurnosti za pripadnike različitih zajednica
- identifikovati potencijalne oblasti angažovanja i/ili saradnje sa drugim
(lokalnnim/nacionalnim/ regionalnim) organizacijama kao što su rešavanje pitanja
suočavanje sa prošloš u, pomo pri povratku, ljudska prava
- ako se primenjuju pristupi dve - kancelarije ili pristup unutar zajednice , razviti
strategiju koja ne ispoljavaja dugoročno etničku podelu.
Za poslovanje/biznis:
 biti svesni pozitivne uloge koju biznis može igrati u podsticanju međuetničkog kontakta i
saradnje; promovisati ovu ulogu i primenjivati inkluzivni pristup; dopreti i pružiti usluge
pripadnicima svih zajednica

uspostaviti (formalnu / neformalnu) mrežu da se ojačaju pozicije poslovanja 'preko etničkih
linija", da se ohrabre drugi dobrim primerom, i da utiču na 'pravila igre''
Za medije:
 Uspostaviti mreže, neformalnu ili formalnu saradnju sa novinarima iz drugih zajednica,
razmenu informacija, podršku kako bi dobili validnu informaciju sa različitih strana

slomiti pravilo "samo loše vesti su dobre vesti", isticati pozitivne primere, fokusirati se na
zajedničkim pitanjima i zajedničkim brigama

biti svesni velike odgovornosti za stvaranje predrasuda - i u obrnutom smeru, za razbijanje
predrasude angažovanjem u objektivnom izveštavanju, i primeniti osetljiv,
nediskriminatorni pristup i jezik

obezbedi prostor i mogu nost da se izraze i razmotre različita mišljenja, čak i najbitnija i
najteža pitanja tog vremena, da se pozovu pripadnici svih zajednica da učestvuju

istražiti mogu nosti zajedničkih medijskih aktivnosti kao što su (ko) produkcija zajedničke
emisije, novina, magazina, učiniti sopstvene medije više atraktivnim za pripadnike drugih
zajednica npr titlovanje emisija, političke emisije
34
Izvori
Statistike, Izveštaji, Istraživanja (Mitrovica/Mitrovicë, Kosovo)
Kolaborativni Projekat Učenja (CDA): Da li je izgradnja mira donela promene na Kosovu? Studija
efikasnosti izgradnje mira i prevencije nasilja: Lekcije naučene iz nemira Marta 2004 na
Kosovu. Priština, 2006; http://careks.org/pub3.pdf
Evropski Centar za Manjinska Pitanja na Kosovu: Etno politička mapa Kosova. nline publikacija;
http://www.ecmimap.com/map/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=3&Itemid=2&
lang=en
Inicijativa Evropske Stabilnosti (ESI): Ljudi ili teritorija? Predlog za Mitrovicu. Berlin, Brisel,
Sarajevo, 16 Februar 2004; http://www.esiweb.org/pdf/esi_document_id_50.pdf
Haener, Olivier: Un Kosovo unitaire divisé : les politiques des acteurs locaux et internationaux au
Nord du Kosovo à la lumière de la division de la région de Mitrovica; Politorbis Nr. 51 1/2011;
Bern : Federal Department of Foreign Affairs FDFA; 2011; http://www.eda.admin.ch/politorbis
Kosovska Inicijativa za Stabilnost (IKS): Mitrovica: Jedan grad, dve stvarnosti. Politički dokument.
Priština, 1 Decembar 2009;
http://iksweb.org/Photos/Publikimet/Images/Mitrovica__Dy_Realitete,_Nj%C3%AB_Qytet/en
Mitrovica_one_city,_two_realities_6_Briefs_FINAL_with_cover.pdf
Međunarodna Krizna Grupa (ICG): Severno Kosovo: Dvojni Suverenitet u Praksi. Evropski izveštaj
Br. 211; 14 Mart 2011;
http://www.crisisgroup.org/~/media/Files/europe/balkans/kosovo/211%20North%20Kosovo%20
---%20Dual%20Sovereignty%20in%20Practice.pdf
Kosovski Institut za Politička Istra ivanja i Razvoj (KIPRED): Gledaju i preko Mitrovačkog mosta:
Predlog
“Ahtisaari
Plus”
Paket
Priština,
ctobar
2008;
http://www.kipred.net/web/upload/PB_09_ENG.pdf
Organizacija za Evropsku Bezbednost i Saradnju (OSCE) Misija na Kosovu : Profili zajednica
Kosova 2010. Priština, Februar 2011; http://www.osce.org/kosovo/75450
Organizacija za Evropsku Bezbednost i Saradnju (OSCE) Misija na Kosovu: pštinski Profili 2009;
http://www.osce.org/kosovo/43753
35
Palairet, Michael: Trepča, 1965 – 2000. A report to LLA/ESI; Lessons Learned and Analysis Unit of
the EU Pillar of UNMIK in Kosovo/European Stability Initiative, 11 June 2003;
http://www.esiweb.org/pdf/esi_document_id_62.pdf
Program za Razvoj Ujedinjenih Nacija (UNDP): Mitrovica Anketa javnog mišljenja. Priština, Mart
2011; www.kosovo.undp.org/repository/docs/Final-ENG-Mitrovica-Opinion-Poll.pdf
Visoki Komeserijat za Izbeglice Ujedinjenih Nacija (UNHCR) Kancelarija Šefa Misije, Priština,
Kosovo: Statistički Pregled. Dopunjen krajem Februara 2011; http://www.internaldisplacement.org/8025708F004CE90B/%28httpDocuments%29/BB679BDE71F17429C125785
C005FEC76/$file/Statistical+overview+February+11.pdf
Svetska banka /Kancelarija Statistike Kosova: cena siromaštva na Kosovu. Volume I: Accelerating
Inclusive Growth to Reduce Widespread Poverty. 03. October 2007;
http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/COUNTRIES/ECAEXT/KOSOVOEXTN/0,,c
ontentMDK:21761784~menuPK:297788~pagePK:64027988~piPK:64027986~theSitePK:29777
0~isCURL:Y,00.html
Svetska banka /Kancelarija Statistike Kosova: Consumption Poverty in the Republic of Kosovo in
2009. Western Balkans Programmatic Poverty Assessment. May 2011;
http://siteresources.worldbank.org/INTKOSOVO/Resources/Kosovo_Poverty_for_web_eng.pdf
Članci, diskusioni radovi ( pomirenje, izgradnja mira )
Bloomfield, David: On Good Terms: Clarifying Reconciliation. Berghof Report No. 14; Berghof
Research Center for Constructive Conflict Management; Berlin, 2006; http://www.berghofconflictresearch.org/documents/publications/br14e.pdf
De Greiff, Pablo: The Role of Apologies in National Reconciliation Processes: On Making
Trustworthy Institutions Trusted. In: Gibney, Mark, et.al. (eds).: The Age of Apologies.
University of Pennsylvania Press, Philadelphia, 2008; p.120 – 136
Fischer, Martina: Transitional Justice and Reconciliation: Theory and Practice. Berghof Handbook;
Berghof Center for Constructive Conflict Management; Berlin, 2011 - http://www.berghofhandbook.net/documents/publications/fischer_tj_and_rec_handbook.pdf
Franovi , Ivana: Dealing with the Past in the Context of Ethnonationalism. The Case of BosniaHerzegovina, Croatia and Serbia. Berghof Occasional Paper Nr.29; Berghof Research Center for
Constructive Conflict Management; Berlin, October 2008; http://www.berghofconflictresearch.org/documents/publications/boc29e.pdf
Lederach, John Paul: Building Peace. Sustainable Reconciliation in Divided Societies. United States
Institute of Peace Press, Washington, 2008 (8)
36
Partneri u intervjuima u abecednom redosledu
Nekoliko lica je atra ilo a ostane anoni no
Afërdita Syla, Izgradnja Zajednice Mitrovica (CBM), NVO, Mitrovica /Mitrovicë
Çerkin Veseli, pštinska Kancelarija za Zajednice (MCO), Zubin Potok
Dejan Radivojevi , Program za Razvoj Ujedninjenih Nacija (UNDP), Prishtinë/Priština
Dušan Radakovi , Aktivista civilnog društva, Mitrovicë/Mitrovica
Erol Zekiria, pštinska Kancelarija za Zajednice (MCO), Mitrovica /Mitrovicë
Fisnik Kumnova, m-magazin, Mitrovica /Mitrovicë
Florin Peci, poslovni savetnik, Mitrovica /Mitrovicë
Haki Imeri, pštinska Kancelarija za Zajednice (MC ), eposavi / eposaviq
Hasime Tahiri, Mogu nost (MDA), NVO, Mitrovica /Mitrovicë
Lulzim Hoti, 7Art, NVO, Mitrovica /Mitrovicë
Nedžat Ugljanin, Predstavnik zajednice Bosnjaka za Mitrovicu/ Mitrovicë
Nevenka Medi , Centar za Razvoj Zajednice, NVO, Mitrovica /Mitrovicë
livera Miloševi , Asocijacija Poslovnih Žena, NVO, Mitrovica /Mitrovicë
Skender Idrizi, vi-print, Mitrovica /Mitrovicë
Sokol Kuršumlija, Asocijacija za Mir na Kosovu (AFPK), NVO, Mitrovica /Mitrovicë
Tatjana Lazarevi , Centar za razvoj zajednice, NVO, Mitrovica /Mitrovicë
37
Download

osnovni pristupi me?u-etni?kog pomirenja na severu kosova