ОШ „Јован Поповић“, Нови Сад
Припрема за матуру ПРИЛОГ 6
ЛЕКСИКА
Значење лексема:
ЈЕДНОЗНАЧНЕ, МОНОСЕМИЧНЕ РЕЧИ (пример: два-број)
ВИШЕЗНАЧНЕ, ПОЛИСЕМИЧНЕ РЕЧИ (пример: глава )
Речи могу имати : - основно значење и
- пренесено значење (метафора, метонимија)
Међусобни однос лексема:
1. СИНОНИМИ су речи које се различито пишу, а имају исто или слично значење.
ПУТ – друм, цеста, џада, улица
ГАС – плин
ГАР – чађ, гареж
БЛАГ – питом
ВАСИОНА– свемир, космос
БРЗО – хитро
2. ХОМОНИМИ су речи које се исто пишу, а различито значе.
БАР - речца; угоститељски објекат; град у Црној Гори – Бар
ПОЛ – мушки и женски; Северни и Јужни; мушко име – Пол
ВИЛА – натприродно биће; прелепа девојка; алатка за сакупљање траве
КОСА – власи на глави; алатка за кошење траве; женско име Коса; коса линија (придев)
-ХОМОГРАФИ - посебна група хомонима - речи које се исто пишу, али се различито изговарају.
Град је чист.
Град је упропастио воћке у Србији.
Лук припада луковичастом поврћу.
Лук се прави од багремовог дрвета.
-ХОМОФОРМИ– речи које различито значе, али се разликују према врсти речи:
Пролеће птица. > глагол
Пролеће је моје омиљено доба. > именица
У речницима се хомоними обележавају СТЕПЕНОВАЊЕМ:
3. АНТОНИМИ речи супротног значења.
ЧВРСТ – МЕК
СЕВЕР – ЈУГ
РАДОСТ – ЖАЛОСТ
ПРОШЛОСТ – САДАШЊОСТ– БУДУЋНОСТ
Антоними показују појмове супротне по:
ЗНАЧЕЊУ: победа – пораз
МЕРИ: велики – мали
КВАЛИТЕТУ: добро – зло
ВРЕДНОСТИ: здрав – болестан; јефтин – скуп
4. ПАРОНИМИ су речи које слично звуче, а различито значе.
ГЕНЕРАЛНИ (уопштени, општи, главни)
ГЕНЕРАЛОВ (припада генералу)
ЧИСТОЋА (чистоћа собе, учионице, улице)
ЧИСТОТА (у духовном смислу )
ПРЕЛАЗ (место где се прелази)
ПРЕЛАЗАК (прелажење преко нечега)
ЛАЖАН (документ који је фалсификован)
ЛАЖЉИВ (човек који лаже)
ФРАЗЕОЛОГИЗМИ (ИДИОМИ, ФРАЗЕМИ, УСТАЉЕНИ ИЗРАЗИ)
- УСТАЉЕНИ ИЗРАЗ не може бити буквално преведен на други језик
МРТВО МОРЕ – ништа се не дешава, монотонија, досада
ЋОРАВА ПОСЛА – посао без икаквих резултата и ефеката
КУПИТИ МАЧКУ У ЏАКУ – не знати особине купљеног док се не купи
ЈОВО-НАНОВО – испочетка радити исти посао
ТРИЦЕ И КУЧИНЕ – глупости и бесмислице
КУКА И МОТИКА – сиротиња, јадни, сиромашни људи, живе од сопственог рада
ДЛАКА У ЈАЈЕТУ – ситничарење
ИГРАТИ СЕ ВАТРОМ – ризиковати
КАО СЛОН У СТАКЛАРСКОЈ РАДЊИ – незграпан, шепртља
ОШ „Јован Поповић“, Нови Сад
Припрема за матуру ПРИЛОГ 6
КАД НА ВРБИ РОДИ СВИРАЛА / КАД НА ВРБИ РОДИ ГРОЖЂЕ
ЧИТАТИ НЕКОГА КАО ОТВОРЕН БУКВАР / ЧИТАТИ НЕКОГ КАО КЊИГУ
РАВНО ДО КОСОВА / РАВНО ДО МОРА
ИЋИ НИЗ ДЛАКУ / ИЋИ НИЗ ДЛАКУ
ДЕМИНУТИВИ или УМАЊЕНИЦЕ (ђачић, клупица)
Посебна врста деминутива су ХИПОКОРИСТИЦИ или РЕЧИ ИЗ МИЛОШТЕ (рукица,
брацо, мамица)
АУГМЕНТАТИВИ или УВЕЋАНИЦЕ (јуначина, кућетина )
Посебна врста аугментатива су ПЕЈОРАТИВИ или ПОГРДНЕ РЕЧИ (бабускера, главуџа)
ЖАРГОН (АРГО и СЛЕНГ) НЕСТАНДАРДНЕ РЕЧИ или КОЛОКВИЈАЛНИ ГОВОР
Жаргон - говор неког друштвеног слоја, неке друштвене групе или омладине; говор једне
друштвене скупине лишен квалитета књижевног језика.
Немам лове. Ћале му је кул, а кева му је смор. Рикнуо му је миш па уопште не може да
користи машину. Љоснуо сам већ на писменом. Дигла се велика фрка око тога.
Трипује се да је страва.
ПОДЕЛА РЕЧИ ПРЕМА УПОТРЕБИ
− ОПШТЕУПОТРЕБНА ЛЕКСИКА – све речи које се користе у свакодневној комуникацији
− ТЕРМИНИ – речи које се користе у наукама:
ГЕОГРАФИЈА: изохипса, изобаре…
ГРАМАТИКА: вокатив, деклинација, конјугација…
ИНФОРМАТИКА: хардвер, софтвер…
МЕДИЦИНА: антибиотик, мускулатура…
ФИЗИКА: гравитација, енергија, атом…
ХЕМИЈА: натријум, молекул…
− АРГО, СЛЕНГ, ШАТРОВАЧКЕ РЕЧИ или ЖАРГОН– лова, ћале, кева, клопа…
− ПРОВИНЦИЈАЛИЗМИ – речи које се користе у одређеним крајевима: иће (јело)…
− ИСТОРИЗМИ – речи које се више не користе, а некада су се користиле и имале своје значење:
самарџија, винарина, нахија, кмет…
− АРХАИЗМИ (застареле речи) – речи које се више не користе, а замењене су другим речима:
терзија = кројач, чобанин = пастир, алас = рибар, отечество = отаџбина, књига = писмо, видар =
лекар…
− НЕОЛОГИЗМИ (нове речи) – нове речи које замењују позајмљенице или речи које још нису
ушле у општу употребу: састанчити, крајпуташ (споменик крај пута), минисукња (врло кратка
сукња), велетрговина…
− ДИЈАЛЕКТИЗМИ – речи ограничене на одређени крај и не улазе у књижевни језик: ди (где),
лебац (хлеб)…
− РЕГИОНАЛИЗМИ – речи које се користе у ширем региону или подручју: шпацирање (бесциљно
шетање)…
− ФРАЗЕОЛОГИЗМИ – устаљене јединице које имају пренесено, метафорично значење и састоје
се од најмање две речи (Кад на врби роди грожђе.)
Download

Преузми.