BUDIVNIK
Izdavač:
OSNOVNA ŠKOLA "KLANA"
KATEDRA ČAKAVSKOG SABORA KLANA
DRUŠTVO ZA POVJESNICU KLANA
Posebno izdanje 2
Pripremila i uredila:
IVKA GRŽINČIĆ
Ilustracije:
IVKA GRŽINČIĆ
UČENIČKI RADOVI
Priprema, tisak i uvez:
TISKARA I GRAFIKA ŽAGAR
Naklada:
400komada
ZBIRKA RADO VA UČENIKA
OSNOVNE ŠKOLE "KLANA"
Klana, 2001
CIF-Katalogizacija u publikaciji
Sveučilišna knjižnica Rijeka
821-143. 42'282-822
CIP 3/oJl
BUDIVNIK : zbirka radova učenika
Osnovne škole "Klana" l <pripremila i uredila
Ivka Gržinčić>.- Klana: Osnovna škola "Klana":
Katedra Čakavskog sabora, Društvo za povjesnicu,
2001. - 64 str. : ilust. ; 23 cm. - (Posebno izdanje ; 2)
ISBN 953-96373-6-8
100408057
UVODNIK
Pred nama je zavičajna zbirka učeničkih radova pisana na
klanjskoj čakavštini i čakavštini okolnih mjesta: Lisca, Studene,
Škalnice i Breze.
Ova zbirka za nas predstavlja dragocjen prilog očuvanju i
njegovanju čakavske beside. Svaki stih napisan dijalektom znači
bogatsvo i nerazdvojni je dio naše hrvatske baštine.
U Osnovnoj školi "Klana" kojoj gravitiraju sva gore navedena
mjesta niknula je briga za vrednote zavičajnog jezika. Mali pjesnici
svojim izvornim materinskim govorom pretočili su svoje misli,
osjećaje, doživljaje iz djetinjstva u literarne radove. U njihovim
stihovima nalazimo spontanost, kreativnost i veliku ljubav prema
svojoj besidi. Iz svake napisane riječi zvoni "Budivnik" koji nas
poziva da se i mi pridružimo "povžiću, kosiću, vrapčiću i dovčiću
va kim rožice diše, žbelice i metuljići oko njih lete, a na Liscu ga
"vesilu obletajo, slatki med va rožah išćejo.
Svi ovi mladi pjesnici "Budivniku" su dali ono najdragocjenije
- iskrenost svoga srca. Želja nam je da "Budivnik" stigne i u vaše
ruke i da čitajući ga osjetite kako "diše i pjeva naš klanjski kraj".
To je naša "mala kaplja" u tkanju i očuvanju izvorne hrvatske
riječi u našoj osnovnoj školi, baš kako i Cesarićevi stihovi govore:
ll
ll
"Taj san o slapu da bi mogo sjati
I moja kaplja pomaže ga tkati"
Vaša Ivka Gržinčić
5
BUDIVNIK
Gorki vetrić je z Židovja
na Klanjsko polje zapuhav,
budivnik poslav.
Žveljto je zeleni trapidić
šarimi rožami posipav,
nove veštaljice koroni narikamav.
Rožice su štandiće otpirale
i najliplje profume pošiljale.
Metuljić je zmista prišav,
piturice za se našav.
Žejne ž belice okoli cvića
su letile i slatke sokiće pile.
Bravinčić se po trapidu prošetav
kako bi si ča za fruštik našav.
Mali Ive je z gušton počiniv
i njega je dišeći trapidić
namutiv,
polegav se i poslušav
kako živka edan vrapčić
i šviče črni kosić.
Kaj to još čujen?
Pod noć, pošavno,
kot da ga j sran,
slavuj se čuje aš je finiv dan.
Od Loke do Strmašćice
sin je spat poć
uz slavujevo "Lahku noć !"
Bernarda Laginja I. r. 2000. g.
7
NAGRAJENE BESIOE
KOŠIĆ
Pod voltu visi na kuki
košić spleten od žukve.
Va njemu je nona pustila sime
i prvo lih je va polje šla,
otputila se j susicli na kafe.
Kad se j vrnila,
imela je ča i vidit.
Košić je biv na tlu,
a okoli njega, ne više lačni,
već veseli i srićni
sime su zobali
vrapčić i njegovi mići.
Nona je zazijala,
vrapčići su odletili,
i namisto va polje,
nona je šla na drugo kafe.
Veljko Kovačević, Il. r. 1997. g
11
KAKO SU SKURILI ROCK & ROLL
IZ MOJE KIŠE
Ne znan kaj je
mojiga oću sprijelo;
No, eden dan je šav v Riku
i prinesav gitaru na elektriku.
Još mu se nis ni zahvaliv,
a on je već zažaliv,
no sada je gotovo
kaj je tu je.
Cvr, zvr, dvr,
tr, zv, rc, krc.
Trrr, vrrr, cviju ...
Po civ dan san šnju bedačiv
i po kamari nimotariv,
glas bin naviv do kraja
brižna susida ni znala:
pili li to cirkular
ili gre mačak iz fraja.
I jušto kada san prijev malo mota
nabaviv nove plastike kaj skviče
i brageše na cute mama je priletila va kamaru i zazijala:
"Prestani aš ću te "!
Ferman i vanju gledan:
"Mama, ali to su Prodigy,
Metalica i Stonsi " ...
"Naj je kaj će12
S TIN VAN!
Ko ne prestaneš
susidi Mariji će rabit plovan"!
I tako; još mi ni ni počela,
a već je finila moja muzička karijera.
Oća
je električnu gitaru prominiv
za onu na palentu.
I jušto tako stoji va kantunu
i prah pobira.
Ma recite i sami:
"A kaj moreš sost
na tako tihimu instrumentu.
Borna
13
Gržinčić,
IV. r. 1998. g.
POHUAUENE l DRUGE BESIOE
•
PROLIĆNA HARTULINA
Kada na Gumanačkin mraz moli va
va Klanu topav vetrić buletin pošilja :
- Proliće je arivalo,
sunce se na put dalo
liplje dane pripeljalo.
Počev je novi šta jun,
oživiv je saki kantunić i kantun.
Cin, cin, cin, don, don, don,
zamajav se bili zvon,
žovti švikavnik zašvikav,
vijolicu zamodriv,lankuće probudiv,
a soldatiće vajer div.
Kot majhano dite sakamo nos
zabov: koronu zazeleniv, našarav
i čuda gosti k sebi pozvav.
Valje, valje, je bravinčić prišav,
zlatnu žbelicu našav,
va hip se je tu i metuljić prikoštav.
Va gnjizlu je tić zakantav
civ kraj postav je mali raj.
Matko Iskra I. r. 2000. g.
17
PROLIĆNO KOPANJE
Jutro se je nad Ganjgu sonce pokazalo,
pomalo se nad Jažinovac zdigovalo,
i se krove i vrte obasjalo.
Led se na krovu topiv
kap po kap po nonini lindri
scijav i kabav napunjivav.
Bit će vodice za pačiće okopa t
i žejne vrapčiće napajat.
Do zapovdan se i Ričina z vodu napunila
i su dičinu na Pristavu primamila.
Vnuk Ive je nonin kabav popav
brzo na Ričinu šnjin bižav.
Va njega siv i po vodopadu se spustiv.
Tu je Matko brode spušćivav,
zdrsniv se pa je i on va vodu pav.
Za Iveta se je prijev, kabav se
ponopak obrniv i obadva va Ričinu zvrniv.
Kaj će sad storit i kako će
mokar pred nonu prit?
Ivan Laginja, I. r. 2000. g.
19
PRŠLO JE PRULIĆE, CAJT ROŽIC I VESELJA
Sunce se je odzod Grmade zdigejvalu vu nebu.
Vs Lise je biv obasjun nasmijunim suncen.
Onu saku jotru zanejti rdeć ognj, va soji žuti
torbi nosi čuda gorkute ketira svejti na zemljo
i ljudi. Dok hodi širun neba zrakami budi tiće.
cvejće, otpira i farba lotice. Korune pošarenilu, pozelenilu,
pordećilu, i časno kikljo naštikalu.
Žir je procvav, metulji i žbelice ga vesilu oblejtajo
slatki med va rožah išćejo.
Njegove zrake me zbudijo zguda vjotru. Kod sn
na puti do škule,.onu me nasmejanu gleda
i želi mi "Dobr dn".
Anja Iskra, I. r. 2000. g.
20
JURJEVU NA LISCI
Na inojin vrtu stoji drvu
kut storeno za zibaljko.
Oća jo je narediv i
obejsili smo jo na grunu.
Ali glej čuda!
Kad sn biv dobr
zibaljka me je zibala
i nosila visoku
21
KLANJSKA NAVADA
Pasala je zima,
prestala je bura
zamodrilo se nebo
zasvitilo sonce i
zazelenila trava.
Vrapčić je zletiv
proliće je zazvonilo.
Rožice su zdignile glavu.
N onica stara s košaricu je zašla,
dila je va nju: bili klobučić,
prolićni zvončić, malu sopelicu,
žutu trumbeticu i modru vijolicu.
I tako je od vavik bilo da je
klanjska nona stara
košaricu va crikvu nosila i
Bogu se pomolila.
Antonija Iskra, III. r. 1998. g.
22
NONA STARA
Kroz naše misto Klanu
teče edan potočić,
a kraj njega je naš dovčić.
Dok san jast bila mala
moja nona stara
ta dovčić je okopivala.
A danas je ta moja nona
jako stara i do dovčića
samo je prošetat arivala.
Gledala je nona žalosno
va dovčić
i priletiv je mali vrapčić.
"E moj vrapčić! "
reče nona stara,
"kamo su ona vrimena pasala,
kada san jast ovi dovčić okopivala?"
Antonija Iskra, III. r. 1998. g.
N ONICA
N onica je na polju
pobirala rožice.
Vavik.
No sada
je zaspala.
Zavavik.
I ni ena rožica na polju,
kot nona , ne diše.
Nigdar više.
Igor Iskra, VI. r. 2000. g.
23
BURA
Po noći se je zdignila jaka bura,
za su forcu se zapuljivala
pod krov, pa me je zbudila.
Bilo je okoli pov noći i pov.
Cilu noć nimotari, šviče i puše.
Poli Belećih je otprla okno,
čula san kada se je razbilo staklo.
Va vrtu z granami svija
i na krovi žlipce razbija,
z Žvajdarovimi vratnicami nabija.
Kada je se porazbijala
va zoru se ipak fermala.
Brižnin je ljuden za civ ćedan
veliga dila zadala.
Taučar
24
Vladimira, VII. r. 1998. g.
DOVČIĆ
Za me je moj dovčić
veli zeleni kablić,
po kin mravići pohajaju
cvrčki cvrče, a tići kantaju.
Za me je moj dovčić,
veseli cvićni kantunić
va kin rožice diše,
a žbelice i metuljići
od cvita do cvita lete.
Za me je moj dovčić
šari trapidić,
po kin se dica tačeju,
prik majhaniga
potoka skačeju i
žovtimu soncu radujeju.
Igor Iskra III. r. 1998. g.
25
POPLAVA NA PRISTAVI
Kada je moja nona mlada bila
va Močilih je robu prala.
Na plašćenki va brenti vodu nosila
po Ričini je šnju doma hodila.
Aš je klanjska Ričina čudna voda
čez cilo lito više suha nego mokra.
Ma kada je ovu jesen veli daž pav
padav je i padav i potoke napajav.
Ričina je hip zrasla va Pristavu
se prelila i se klanjske korte
i vrte poplavila. Okoli trete ure kot tat je
i va kiše prišla i brižne
ljude na speć našla.
Samo je moja nona badra bila
i hitro, hitro Josipa zbudila.
Briž~n on ni ni oluštrane postole
arivav obut nego je z nonu
po veli vodi bižav zut.
Susidi je na kat nesav
bos i mokar, vas se od mraza tresav.
Ma ni bilo druge nego na zvona
poć va crikav zvonit, Bogu se
pomolit i se Klanjce i Klanjice
na vrime zbudit.
Bez prestat su zvona zvonila
dokljer nisu se ljude na noge dila.
Ljude je prijev strah i
tu noć nisu šli spat.
Blago su nebogi ljudi natezali
va traktore nakladali i
na Sv. Rok peljali.
Kada se je razdanilo
26
imalo se kaj vidit, va vodi
je siga bilo z okon se to ni moglo zmirit.
Brže nego na COLORCU slike su se prominjale
kada su daske, cipanice, od avti gume
pasivale pod most i Gotovž zaštropale.
Malo po malo Ričina se spustila
i dičinu na Pristavu vabila.
A dica kot dica, njin voda ni
faštidij dilala, na mostu su stala
i nisu prestala kamenje hitat,
s guštom stare postole, gume, kable,
pinjate i lonce zbijat.
Punpjeri su pune ruke dila imeli
dok su s kiš vodu i nesnagu zneli.
Kavčevi su iz vrta vodu paljat
hitili,
a Barabanovi po igralištu
cipanice kot ribe lovili.
Zvečer je Klana od vode
odahnila
a moja nona je komać na se
prišla
i va kišu se vrnila.
/
Sad kada na radiju čuje da va
RIKI dažji od Židovja
bliska i grmi moja nona
sama susedi va skale biži.
Borna
Gržinčić,
IV. r. 1998. g.
-
\,~- -- \;t~
~--"'W_:__ - ~--e= '
--
v.
--
27
GRADINA
Gradina već vike stoji
i našu Klanu čuva
kot mat kći.
Spod borovk starih
zapisala je i lipih
i grdih stvari
Kada su va klanjsko poljeTurci prišli,
Na Sv. Trojici su se zvona oglasila.
To je Gradina Klanjce
k sebi zvala i rekla:
"-Ala ljudi Klanu tribi obranit
i ove napasti ća skurit. "
Klanjci su poslušali
na obranu se se dali
i Turci su s podvitin
repom ća pasali.
Još puno lit će pasat
a stara Gradina
će nad klanjsku crikvu stat
i Klanu čuvat.
Barbara Tapalović, III. r. 1998. g.
29
TELA BIN VELA GOSPA BIT ...
Tela bin oni veli klobuki
kot kaj maju va Esrneraldi nosit.
Tela bin obuvat postole na visoke petice
i oblačit kratke, kratke brhančiće.
Tela bin se peljat va veturi Ferari,
štirnat se i ne poć rano spat va kamari.
Šla bin saki dan va Lovran,
kupala se va moru i spušćala
na veli, veli tobogan.
Tela bin irnet roseto i profurne,
pun takujin šoldi i enu bundu od purne.
Tela bin irnet postelj na kat
da mi pajdašica pride prespat.
Tela bin irnet vikendicu na Krku
i kućnu ljubimicu mačku Frku.
Tela bin im et bazen
i hlapca ki je pripaljen.
Rada bin saki dan po Korzu šetala,
kakoviga fanjskiga fantinu štrifila
va njega žbaljila i kuntenta bila.
Ali ljudi moji, recite i sami
ki bi moji bovni noni medicine dajav,
marni intradu okopivav,
a rnajhanirnu otročiću
va zibevki pisrnice kantav:
"Nanaj, nanaj lipi sin,
otac ti je gospodin.
Nanaj, nanaj ... "
30
Ne, ne za me je bolje va moji kiši bivat,
po dovčići rožice brat
i sama klobuke rikamat.
Va Studeni ustat
i susidon Ivanom na skrive igrat.
Nives Vlaše IV. r. 1999. g.
31
PROFUM
Jutro san stala,
otprla okno,
k meni je prihajav
oni profum stari.
Ni to zadišav
ni "Kenzo", ni "Hugo" , ni "Valentino",
već najliplji profum oviga svita
"Proliće va naši Klani"
Iako je još šuma kafena,
već je počela travica zelena
i va nji obisila glavu
rožica ena.
Tamo malo dalje
maje se bili klobučić,
a to je prolićni zvončić,
ruku mu je dala
modra violica mala,
a poli njih žovta sopelica
zatrumbetala.
Si skupa su zaplesali
i z mladin vetron
na moje okno
profum poslali.
Antonija Iskra IV. r. 1999. g.
32
SMIH
Smihom gledan,
mislin, dilan, volin i
govorin svitu.
Snježana
Valenčić,
VI. r. 1998. g.
MIR
Za me je mir kada tić na grani kanta.
Mir je i kada osjetin kako poljske rožice diše.
I planina je za me mir.
Mir je i kada nedužna dica kantaju,
kada te tihi vetrić pomiluje,
i bura rashladi za vrime lita.
Mir ...
To je i sonce ko nigdar ne zaha ja.
Zoran
Valenčić, uč.
V. r 1998.
JASTITI
Jast i ti kot dva metuljića,
kot d vi rožice, kod dva golubića.
Jast i ti kot par postoli,
jast i ti kot par ki se voli.
Martina Pekar, VI. r. 1999. g.
33
ŠTERNA
Zarasla si va drače,
bršljan se okoli tebe prti,
još samo kosić za tebe mari
i kakova brižna nonica i nonić stari.
Bila si tako vridna,
vodu nam nabirala va se,
da mamo ča za pit,
da mamo va čin robu prat
i čistu veštalju na se dit.
Blago se je s tvoju vodu napajalo,
za vrime pusta tu se je plesalo.
Sad si blatna,
rabilo bi te oprat, ali ki?
Si su te pozabili,
aš su vodovod storili
pa maju i po kupaone d vi.
Ma ja te nis pozabiv,
k tebi prihajamo saki dan
jast, vrapčić i kosića tri.
Veljko Kovačević, IV. r. 1999. g.
35
Rl ČINA
Ričina
je drugačija
od drugih vod.
Više ne teče, nego ča teče.
Ta dan kot da se j razjadila.
Zvala je va pomoć i nebo.
Nebo koda se j otprlo.
Počelo je padat ko z veliga kabla.
Ričina je rasla, rasla i rasla.
Gotov' ni mogav toliko pit,
aš on pijanac ni.
A sada još više jadna
hodila je Ričina po kišah.
Jenimu čoviku su prasci
plivali va vodi,
a ponjave i trapidi,
lancuni i šugamani
i bez stroji su bili oprani.
Klanjci se sada čude.
Ča su to Ričini skrivili
da se j potljer puno lit
opet razjadila
i Klanu poplavila.
Veljko
36
Kovačević III.
r. 1998. g.,
MOJE SELO ŠKALNICA
Svoje selo Škalnica jako volin
Ma se pak za njega jako bojin.
Čuda kuć je zaprta, a neke se i ruše,
ma bura kada pride sejeno jako puše.
Užale su bit štale pune blaga,
a sada je ostala samo jena krava.
Z vozi se je vozilo z njive kumpir i zelje,
a sada se išće munidu za poć kupit to va butigu.
Dece se se manje rodi,
suša va letu se njive zgori.
Ono malo ča na njivi naraste,
to divlje blago po noći popase.
Imamo dobrovoljne vatrogasce i hotel za pase,
a na klanjski placi kupevamo prasce,
bili smo složni i fanj tega storili i priskrbeli,
ma su nan neč zeli, a to su kurjere.
Ma smo sejeno veseli, aš imamo va šumi čuda rožic i lukići,
a va selu vavik veselo kantaju tići.
Morena
37
Simčić,
V. r. 2000. g.
GOTOVŽ
Proliće je. Klanjsko polje još pomalo spi, a kraj njega Gotovž
okrunjen stoji. Z učiteljicu smo se šetali, putiće iskali, kamike
preskakali, a mi najhrabriji smo se i na brdo popeli. Gori je bilo
puno visibab, ko da jeki čentrin storiv. Ti majhani zvončiči svojin
su glavican mahali, malo smo jih i za cimiter nabrali. Još je tu bilo
i sopic i lankući, tići su po granah kantali, a morda je i kakov
medvid spav tu kadi.
Žbelice su se na rožicah sokića napile, a jast i Matko smo va
butigu zašli i tamo za tri kunice sladoled našli.
Fabio
39
Gržinčić,
I. r. 2000. g.
KAL UŽICA
Još se nisan rodila,
a kiša se je va kalužici storila.
Mat i oća kupili su
mobiliju, televiziju i bijankeriju
i šli su za svoju familiju.
Kada je nona Vera stara,
čula kamo se njeja vnuka spravlja
rekla je :" Dica moja
kaj van se va glavi miša
da ste kišu šli storit
kamo san ja krave
na pašu šla gonit !"
Kada su moji se posložili
nonu Veru su pogostili.
Nona Vera je va Kalužicu
prišla i rekla:
"Ma tu je nič drugačinje.
Kadi su ona kamenja i one lišće
ko me okoli srca ne stišće,
aš od ovoliko novih kiš ne vidin
ni dvorišće.
Ovo sada udi zgleda
kot kaj se va američkim
filmu gleda. "
Antonija zskra VI. r. 2000. g.
40
VABORŠTU
Blizu moje kiše
vedro jutro sviće.
Veseli tićići,
črni kosići
jako kantaju
i na niš ne abadaju.
Va zelenih grmići
hranu išćeju mravići,
a pjesme skladaju vrapčići.
Boršt je šuma vela
dica va nju prihajaju i veselo se zabavljaju.
Ivan Afrić, III. r. 1998. g.
41
MALI RAJ
Na kraju šume
kadi počne putić,
spustit se moreš
va edan majhani dovčić.
Tamo je lipo
kot va malimu raju
i to, si tičići znaju.
Kada prideš na put,
već moreš njihovu
pjesmu čut.
Po dovčiću ljudi
greju šetat,
samo da jin
nijedan ne more smetat.
Po noći kada greju
si spat more i
dovčić počivat.
Matija Raspor, III. r. 1998. g.
42
KOLAR OD ROŽIC
Proliće
je prišlo.
To se vidi po simu.
Prišlo je tiho ...
i sprognalo zimu.
Spod leda opet
teče Ričina, poli ke
se na prolitnjimu suncu
igraju dičina.
Proliće
je, se cvate,
kos novo gnjizlo plete,
jarić okoli koze skače,
cilu noć na krovu mačak mijavče.
Se je oživilo, si su
zajubjeni.
I si išćeju naj par.
Proliće je najliplje.
Proliće je božji dar.
Vladimira
43
Taučer,
VIII. r. 1999. g.
VRAPČIĆ
Košić
je na zidu stav
nutri su bila jabovka
vela i mića.
Nona ih je nabrala
i tako pustila
aš je na nje pozabila.
Vrapčić je prišav,
na jabovku crvića našav
i potljer sav vesev sit doma šav.
Nives Vlaše, III. r. 1998. g.
44
PROLI ĆE
Proliće
je lipi dan,
va kimu rožice diše
i metuljići lete,
ljudi se vesele
i va svoje vrte sade.
Ivana
45
Tapalović,
II. r. 1998. g.
NONINKOŠIĆ
Od žukve spleten košić
visi na kuki čekajuć
će li ki po njega prit
danas ga je pozabiv i lačni vrapčić.
Kadkad se zaziblje na buri,
kot ringešpilj zavrti i
okoli sebe gleda,
aš se j posinsiga štufaf
bit tako napušćen i sam.
A tako bi z gušton ko nikada
z nonu pod ruku po štrapidi
i gromačah pasivav,
težakom na polje fruštik zanesav.
A potljer va Gotovž zašav.
Vijolice, visibabe, lankuće, sopilice pobirav
i lipo ko malo dite dišav, dišav ...
Tako naprofuman z bilimi,
črljenimi, žovtimi i modrimi,
rožicami namamil metuljiće,
cvrčke i žbelice da zbereju piturice
za svoje veštaljice.
Lipo obličeni i za tanci parićani
slavili bi proliće va najliplji Klani.
II. razred 1997. g.
46
KLJUČI NONA
Stara nona je pekla slatko. Otprla je frižider i vidila da nima
jajac. Zela je vruke koš, zaklenila vrata, ključ je dila pod trapid i
šla va butigu jajca kupit. Kada je prišla pred kišu ni se domislila
kamo je ključ skrila. Se je preiskala, ali ga ni našla. Storila je paniku,
vapila je i kričala i si su susidi zašli iz kiš da vidiju kaj je to i da
pomoreju ako rabi. Na trapid se je nona zdrsnila i najzad nesrićni
ključ otkrila i vrata otklenila.
Adrijana Maljevac, III. r. 1998. g.
47
NONINKRUH
Moja nona je pekla kruh,
ni biv trd, ni biv suh.
Ujutro ga je zamisila,
opovdan premisila.
Dodala je zrno oviga,
zrno oniga,
ormar ji je kod butiga.
Kad se je peć užarila,
nutar ga je dila.
Kruh je zadišav
i mirise spušćav.
Lačnu dičinu primamiv
za stol su se posila,
dobriga kruha se najila,
ni kuščića nisu pustila.
Suzana Šebelja W. r. 2000. g.
48
KRUH
Trudni peki
su noć
kruh peku.
Jutro srićni
ljudi gredu
i doma
kruh prinesu.
Po cisti za njimi
se od dobriga
kruha diši,
a i trudni peki
srićni su si.
Tena
49
Vojnović II.
r. 2000. g.
JESEN
Jesen je na nebo
črne oblake privlikla
i daž skrozi spušća,
polja je i vrte brižnin
ljuden natopila, ma se
ni na štajune pomutila.
Nona pomaganji:
"Dica moja, lačni ćemo bit
i ono malo kaj je
na polju ostalo
će sagnjit !"
N ono pak njurga :
"Ni drva nismo arivali
va kraj dit,
ćemo ih ovu zimu
spod sniga van zvlačit !"
Jesen se j privlikla
i šume va črljene
i žovte veštalje oblikla.
Barbara
so
Tapalović IV.
r. 1999. g.
POPLAVA
Jesensko je jutro,
si su se ljudi stali hitro,
aš je na turnu počelo zvonit,
pa su si znali da neće
niš dobriga bit.
Daž je puno padav
pa se Ričina prik zlila,
i pov Klane poplavila.
Prišli su vatrogasci,
plivale su kiše i prasci.
Pumpali su vodu iz sih kiš,
a drugi pomoć nisu mogli niš.
Daž je presta v padat,
a ljudi su se počeli nadat
da će in Bog pomoć
i da će velo zlo pasat
prije nego pade noć.
Matija Raspor, III. r. 1998. g
Sl
JESEN
Jesen je va moje selo prišla
Sih je va žuto oblikla,
sobu je i puno dažja prinesla
Pred vrati mi je perje z jabuke stresla,
susidi je skupa z buru i robu odnesla.
Tako je sih pomalo ofriškala i izvragala
i prve dimnjake važgala
Natali Šebelja, VII. r. 1999. g.
52
SALATA OD ŽIRA
Edan dan smo va školu prišli
iz borše žir smo zneli
i na klupe ga posložili.
Oprali smo ga,
va grupe se podilili
i dila se prijeli.
Lupili smo ga,
rizali na vele kuse
i male komadiće,
banane smo zrizali na kolutiće,
kruške na kvadratiće,
jabovka na kušćiće,
naranče na fetice,
iz češpe smo zneli bošćice.
Stresli smo se va sklidu velu,
vanilij cukar dodali i dišali,
se skupa zmišali..
Petra po šlag poslali
i čekali.
A sada ono najvažnije!
Pustili smo da malo odstoji,
pripravili smo klupe,
dili smo salvete, lončiće, žličice
i ... sklidu va sridu.
Lončiće smo napunili
i va salati uživali.
Kaj ću van još reć!?
Se smo pojili,
niš ostalo ni,
ricetu smo spravili
i siti doma šli !
Matej Laginja, III. r. 2000. g.
53
KLANJSKE MAČKARE
Va Klani je navada mačkaranja. Običaj je da se saki obliče va
kakovu mačkaru ku mu daju doma i da se cila kumpanija veseli
po Klani i okoli po seli. Vavik su ženske šile i pripravljale mačkaru.
To je bilo velo veselje. Saki je ćedan tribalo zašit ča novije,
drugačinje za nasmejt se. Najveselije i najpijanije je na pusni
pondiljak. Prije nego se zapali Pust čita se "Vrabac". Va njemu se
napiše se kaj se je va cilimu litu dogodilo va Klani. Si se ljudi
nasmijeju, a niki se morda i ofende kih se to tiče aš oni ki pišeju
Vrapca ne š paraju nieniga. Kada kiča ponopak stori kroz lito vavik
mu se najde misto va "Vrapcu". Bilo je i onih ki su mislili da će
skrit kakovu bedastoću, ali se je svejno doznalo. Žakul nigdar
dosti. Potrelj Vrapca se zapali Pust ki je okrivljen za se selske
nevolje. Za vrime pusniga šta juna mačkare hode po Klani i drugih
seli, a Klanjci rado dočekaju i tuje mačkare. Gredu od kiše do kiše,
zasopeju i za plešeju z gazdaricu i to vavik edan valcer i enu polku.
Gazdarica in pripravi ča za popi t i puhanja za pojis t, a da in i kakov
šolad aš si oni store potljer Pusta feštu i to potroše. Va Klani se reče
da je žalosna saka kiša va ku ne prideju mačka re i da se mačkaran
ne smiju zaprit vrata, ašto ni srećno. No bilo je i takovih bedaki
ki su to storili.
Se su to lipi običaji ke triba čuvat i mi mlaji moramo dilat kot
i naši stari i si prije nas, aš ako se zatareju te lipe navade tužna nan
srića.
Robert Battaia, VII. r. 1999. g.
54
POVŽIĆ IMRAVIĆ
Pred vrati povžić,
a va kiši mravić.
Povžić se komać kreće
a mravić po kiši šeće.
Kada se noć vani spusti
obadva va san zgruši.
Ivan
55
Afrić,
IV. r. 1999. g.
NEKOLIKO RIJEČI UZ KLANJSKI "BUDIVNIK"
Napisala je Bernarda u pjesmi "Budivnik" da mali Ive sluša
kako živka edan vrapčić i šviče črni kosić", a onda, kasnije
"pošavno ... slavuj se čuje". Pa poslušajmo zajedno s njim (i s njom)
taj proljetni pjev ptica, pročitajmo o tome i o drugim lijepim
stvarima u prvoj, također proljetnoj zbirčici osnovaca iz Klane.
BUDIVNIK, nevelika knjiga od četrdesetak tekstova, pisana je
nešto drugačijom čakavštinom od one na koju smo navikli čitati i
slušati. Prvi put sam upoznala taj specifični govor uređujući knjigu
"Čakavčići pul Ronjgi 3", i sve ga više u poznavala u "Čakavči­
ćima" 4, 5 i 6, jer su i učenici Osnovne škole "Klana" postali stalni
suradnici.
U knjigama "Čakavčići pul Ronjgi" objavljujemo sve nagrađene radove kao i odabir iz ostalih radova poslanih na natječaj
Proljeće u Ronjgima. Napominjem to, jer gotovo polovicu BUDIVNIKA čine upravo takvi prilozi.
Učenje običnog govora, postizanje komunikativnosti, a
pogotovo savladavanje pjesničkog govora, i to još na dijalektu, nije
ni jednostavno, ni brzo, ni lagano, i zato su tu učiteljice ili
voditeljice da pomognu ... Zahvaljujući tome, neki vrapčići i kosići
u ovoj knjizi pjevaju već kao slavuji, iako im još nije vrijeme ...
Važno je, međutim, da je BUDIVNIK razbudio klanjsku
čakavštinu, ali i dječje duše, koje nam, pričaju o Kalužici i Gradini,
o šterni i košiću, o dragoj voljenoj noni ... Šećemo s njima po
Gotovžu ili kraj Ričine, trčimo među visibabama, vijolicama i
sopelicama po njihovom dovčiću. Zafijukne i bura, dođe jesen,
dogodi se poplava, no svejedno je to ljepše nego neboderi i
automobili u gradu. Vrlo oprezno i stidljivo, ali simpatično, pričaju
o svojim nevoljama ili nezgodama, tajnama ili željama.
BUDIVNIK je zazvonio, prvi su koraci napravljeni i sad treba
ići dalje. Nadamo se da, zbog djece, zbog jezika a i same škole, neće
posustati, da će se i dalje penjati stepenicama poezije.
Ivanka
57
Glogović Klarić
PRIZNANJA I NAGRADE
"Budivnik", zbornik radova učenika Osnovne škole "Klana"
u Klani nastao je u proteklih nekoliko godina. Učenici i njihovi
voditelji potaknuti su stvaranjem pjesničkog izričaja na čakavskom
jeziku sudjelovanjem na natječaju "Čakavčići pul Ronjgi" koji
tradicionalno organizira "Ustanova Ivan Matetić Ronjgov" Ronjgi - Viškovo.
Na ovom natječaju zapaženi su i radovi naših učenika.
Navedimo pohvaljene i nagrađene:
NAGRAĐENI
l.
"Košić",
RADOVI:
Veljko
Kovačević, uč.
II. r. 1997. g.- voditeljica Ivka
Gržinčić
2. "Kako su skurili rock & roll iz moje kiše", Borna
uč. IV. r. 1998. g.- voditeljica Ivka Gržinčić
Gržinčić,
Ovi radovi tiskani su i u spomen knjizi "Dvadeset proljeća u
Ronjgima" 1999. g.
3. "Klanjska navada", uč. Antonija Iskra, III. r. voditeljica Ivka
Gržinčić, posebna nagrada na "Lidranu" 1998. g.
POSEBNO PRIZNANJE ZA NJEGOVANJE AUTOHTONOG
JEZIKA SVOG ZA VI ČAJA NA VI. NATJEČAJU "ČAKA VČIĆI
PUL RONJGI" 2000. g.
Učenici:
l. Anja Iskra, I. r.
2.
3.
4.
5.
6.
Davor Iskra, I. r.
Bernarda Laginja, I. r.
Ivan Laginja, I. r.
Matko Iskra, I. r.
Matej Laginja, III. r.
59
VODITELJICE:
Ivka Gržinčić, l. r.
Tonka Andić, III. r.
Zahvaljujemo voditeljicama na suradnji u stvaranju ovog
Zbornika:
-prof. Rozani Družeta Jeličić u višim razredima OŠ
-učit. Zorici Miočić, Il. r. 1998. g.
- učit. Tonki Andić, III. r. 2000. g.
-učit. Ivki Gržinčić, voditeljici radionice čakavske riječi 97.-2000. g.
60
KAZALO
UVODNIK ............. ...... .... ............... .... ............ .. .. .... ..... ........... ..... ...... 5
BUDIVNIK ....................... ..... ..... ................. .. ........ .... ..... ......... ... ........ 7
NAGRAJENE RESIDE ..................................................................... 9
KOŠIĆ ........................................................................................ 11
KAKO SU SKURILI ROCK & ROLL
IZ MOJE KIŠE ......... ... ......... ...................................................... 12
POHVALJENE I DRUGE BESIDE ............................................... 15
PROLIĆNA HARTULINA ..................................................... 17
PROLIĆNO KOPANJE ............................................. ............... l9
PRŠLO JE PRULI ĆE, CAJT ROŽIC I VESELJA .. ................. 20
JURJEVU NA LISCI .................................................. ........ ....... 21
KLANJSKA NAV ADA .............................. .... ......... ...... ........... 22
NONA STARA ......................................................................... 23
NONICA ................................................................................... 23
BURA ......................................................................................... 24
DOVČIĆ .................................................................................... 25
POPLAVA NA PRISTAVI ...................................................... 26
GRADINA ................................................................................. 29
TELA BIN VELA GOSPA BIT................................................ 30
PROFUM ..................................................................... .. ............ 32
SMIH .......................................................................................... 33
MIR ............................................................................................. 33
JAST I TI .................................................................................... 33
ŠTERNA .................. ............................................ ...................... 35
RIČINA ......................................................................... ............. 36
MOJE SELO ŠKALNICA .......... .. .............. ........................ ..... .. 37
GOTOVŽ ......................................................... ........... ... .. .. ........ 39
KAL UŽICA ............................................................................... 40
VA BORŠTU ................................... .. .......... .. .. ..... ........ ... ........... 41
MALI RAJ ..................... .... .. ... .. ........ ...................... .... ....... ..... .... 42
KOLAR OD ROŽIC ...... ..... ..... .... ..... ........ .. ... ...... ... .... .. .. ..... ..... 43
VRAPČIĆ ............................... .................. ..... ... ...... ... ....... .. ... .... 44
PROLIĆE ........................ .... .. ........ ..... .................. ......... ...... ....... 45
N ONIN KOŠIĆ ......................................................................... 46
KLJUČ I NONA ........................................................................ 47
NONIN KRUH ................................................ -. ....................... 48
KRUH ......................................................................................... 49
JESEN ............................................................................... .......... 50
POPLAVA ........................................................................ ..... ... . 51
JESEN .................................................................................. ....... 52
SALATA OD ŽIRA ...................................................... ... .... ..... 53
KLANJSKE MAČKARE ......................................... ....... ........ .. 54
POVŽIĆ I MRA VIĆ ......................................................... .... .... 55
NEKOLIKO RIJEČI UZ KLANJSKI "BUDIVNIK" ............... ..... 57
PRIZNANJA I NAGRADE ..... ........ ...... ....... .. .... ..................... ....... 59
-
-----
"-------
Download

jesen - Društvo za povjesnicu Klana