KONTAKT
Kontakt magazin > številka 22 > leto 10 > november/december 2010
Kontakt magazin > časopis za kulturna dogajanja in družbene aktivnosti > številka 23
16. Evropska smotra v Beogradu
Krsna slava
Izvinite što ste nas bombardovali
Musaka - balkanski delikates
Naši folkloristi na 16. EU smotri u Beogradu
Umesto uvoda
KONTAKT
Kontakt Magazin / Broj 23 / godina 11 /
Leto 2011
Izdavač:
Srpsko kulturno društvo Maribor
Staneta Severja 3
2000 Maribor
FAX: 00 386 2 56 61 800
TEL: 00 386 2 32 03 008
GSM: 00 386 40 578 747
Internetna strana:
http:// www.skd-maribor.si
e-mail: [email protected]
TEKST : Milenko Subotić; Predsednik IO SKD Maribor
Plan i program rada SKD za
2011 godinu
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:
Borislav Janković
Urednici:
Bojan Novaković
Gojko Dobrić, profesor
Bogdan Vunjak
Anja Periz
Fotografije:
Milenko Subotić
Borislav Janković
Naslovnica
Mariborsko pohorje
Štampa:
Color Print
Projekt je sofinanciran s strani JSRS za kulturne
dejavnosti Etn-2011
Broj 23
Maribor / Leto 2011
Tiraž: 500
O društvu : Srpsko kulturno društvo Maribor
je osnovano u skladu sa zakonom Republike
Slovenije 1999 godine. Osnovni cilj društva je
jačanje veza sa matičnom domovinom, očuvanje
jezika, tradicije i kulture srpskog naroda u
Sloveniji te razvijannje saradnje i
međukulturnog dijaloga sa drugim etničkim
zajednicama i većinskim slovenačkim narodom.
Sekcije: folklorna, škola srpskog jezika,
literarna, dramska, šahovska, likovna i sportska
(fudbal, odbojka, kuglanje). Izdajemo besplatni
časopis “KONTAKT”.
Godišnja članarina iznosi 15,00eur.
Poštovani članovi i prijatelji društva,
Možda bi za ovim brojem trebalo prosuti vodu, kao kad smo išli na polaganje ispita, nadajući se
da će možda biti više sreće kod sledećeg izvlačenja „kulturnih para“.
Naših desetak brojeva, kojih smo planirali, su kao ošišanog ježa sveli na samo dva. Naime,
toliko nam je para odobreno, pa sad moramo biti pravi umetnici i sve događaje unuta 6 meseci
umesti u ovih 30- tak stranica. Umesto 9.374,00 odobreno nam je 2.500,00 €
Pošto se unutar predloga novog ZMED.a /Zakon o medijima/ u članu 4 niti ne spominju etničke
grupacije, bi t izo prevedeno bilo da nema niti potrebe za časopisima koje izdaju etničke
grupacije u Sloveniji.
Naime, predlagač nas je zaboravio upiisati !? O tome sam pre izvesnog vremena obavio
razgovor i sa Ministricom za kuluturu Majdom Šircom u Ljubljani, te na neki način dobio
obećanje da će se taj propust i ne samo taj popraviti amandmanima.
No za utehu nama u uredništvu nisu bolje prošli ni ostali projekti. Do sada nam je odobreno 6
projekata u ukupnoj vrednosti 5.100,00 €, gde smo očekivali najmanje 17.945,00 €. Razlika je
neverovanta i teško će se nadoknaditi iz drugih izvora.
Odbijeni smo za kupovinu narodnih nošnji u vrednosti 2.580,00 € i za koncert Igraj, Zaigraj 2,
gde smo očekivali 2.895,00 €.
U međuvremenu smo dobili odgovor da su naša dva projekta koja su bila uložena na MOM JPR
KUL 2011 u vrednosti od 7.416,00 € odbijena. Žalili smo se … !!
Skupštinu smo, kako dolikuje održali te izabrali novo rukovodstvo. : IZVRŠNI ODBOR : Subotić
Milenko – predsednik, Janković Borislav – podpredsednik, Popović Verica – blagajnik, Petrušič
Jožica – tajnica, i članovi Vunjak Bogdan, MIlivojević Mladen, Periz Anja, Stanković Jasna i
Orlović Ivana
NADZORNI ODBOR : Rusić Miloš,predsednik, Mićić Vasa i Stojanović Stefan članovi, ČASNI
SUD: Farić Andjelka, Bradić Dragiša i Cvetković Nenad
Pa prijatno čitanje !!
B Janković
SRPSKO KULTURNO DRUŠTVO MARIBOR
STANETA SEVERJA 3, 2000
MARIBOR, SLOVENIJA
Telefoni: + 386 41 651 060,
+ 386 2 320 3 008, FAX: + 386 2 56 61 800
E-mail: [email protected]
Transakcijski račun: SI 56 041730000 664644, SWIFT: KBMASI2X
Matična številka: 1048490,
Davčna številka: 96480173
http://www.skd-maribor.si
Kontakt 2 LETO 2011
Plan rada za 2011
Sadržaj
03 Plan i program rada SKD za 2011
godinu
04 Izvinite što ste nas bombardovali
06 16. Evropska smotra v Beogradu
10 SREBRNA SEZONA 2010/2011
12 Krsna slava
17 Momo Kapor: Šatroperamikalaza
18 Partizan stigao u Sloveniju
19 Krevet na nivou
20 Put oko cveta
22 Od čega mi je ovaj kabel?
24 Musaka - balkanski delikates
26 Deserti - Torte
Poštovani članovi i prijatelji društva,
Pred vama se nalazi Plan rada za 2011
godinu koji je inače usvojila Skupština
društva, pa eto da se i oni koji nisu bili
prisutni upoznaju sa ciljevima rada
našeg društva.
SKD kao i sve ove godine
prvenstveno ima za cilj očuvanje
tradicije i običaja srpskog naroda
koji živi iradi na ovim prostorima.
Prevashodno se radi o očuvanju jezika i
kuluture posebno imajući u vidumladju
populaciju kod koje se primećuje neka
vrste asimilacije u okolinu u kojoj žive.
Kroz svoje sekcije društvo mora
organizovati različite manifestacije
i priredbe kako kulturnog tako i
sporstkog karaktera. Društvo mora
pojačati rad na svim sekcijama i
novim članovima nuditi mogućnost
medjusobnog upoznavanja, druženja i
sklapanja prijateljstava.
Glani ciljevi društva su kao i do sada :
1.- očuvanje jezika i kulutre
2.- unapredjenje rada svih sekcija
društva
3.- pridobijanje novih članova svih
uzrasta i generacija
4.- stalni rad na unapredjivanju društva
Plan i program rada čine projekti čiji
je osnovni cilj očuvanje nacionalnog
identiteta kroz očuvanje jezika, pisma,
običaja te razvijanje kulture i tradicije.
U programu je zacrtana i saradnja sa
ostlaim etničkim zajednicama koje su
orgaizovane u ovom regionu i u MOM.
1.- U očuvanju jezika i kulutre se
mora raditi kroz Školu srpskog jezika
koju vodi prof Gojko Dobrić.
Škola u društvu ima značaj, ali je poseta
mladje populacije nedovoljna i treba u
tom smislu više raditi.
2.- folklorna sekcija društva koja
u strukturi ima cicibane, početnike,
omladinu i veterane radi dobro i
postigla je odlične rezultate posebno u
2010 godini, ali se odnosi u istoj moraju
popraviti na čemu ću posebno raditi i
dati akcenat. Izdajemo časopis Kontakt
koji izlazi već punih sedam godina ali
se moramo postarati da ga izdamo više
od nekoliko brojeva što je bilo slučaj u
poslednih dve godine.
Ostale sekcije kao što su dramska npr
ima perspektivu posebno ako nastavimo
saradnju sa glumicom
Vesnom Andjelković, koja je počela da
radi sa nama u prosloj godini.
U tekućoj godini smo predali 12
projekata od toga 11 u Sloveniji i 1 u R
Srbiji. Svi projekti su dobro obradjeni
i predati na vreme, tako da očekujemo
odgovarajuću pomoć koja bi se
ako se ostvare naša predvidjanja kretala
tamo izmedju 5 – 8,000 €.
Inače ukupna vrednost predatih
projekata iznosi 44.576,50 € /gde se u
nekim slučajevaima od strane
MOM ili JSKD sufinansira sa 50%
ili 90% od ukupne vrednosti projekta
(to je taj iznos). Pored ovih projekata
pokušaćemo pridobiti i EU sredstva
kroz projekti koji vodi MOM i koji se
zove ETNO COLLAGE a tu smo kao
društvo neka vrsta partnera MOM.
Tu se ne dobijaju direktno pare, nego se
kroz projekat obezbedjuju materijalna
sredstva (npr kupe se
nošnje i sl)
U prilogu se nalazi i plan rada fs a
koji će nam bliže predstaviti Anja Periz.
Samo da kažem da je u prvobitnom
planu bilo planirano 17.000 € ali je
zbog otkazivanja nekih dogadjaja,
zatim jednog od seminara kao i
koncerta u Habakuku je taj iznos
smanjen na 13.000 €. On će još podleći
analizi i konačnom odobrenju od
strane IO društva. Kontakt u okvirima
do 3.000 €, Izrada web stranice
450 €, škola srpskog jezika 500 €,
nabava instrumenata za orkestar fs
1.000 €, dramska sekcija oko 1.500
€, sve sporstke sekcije 500 €. Od
sportskih sekcija stalno je aktivna i
radi mali nogomet, dok od kuglaške
i biciklističke očekujemo da počnu
u ovoj godini da organizuju turnire
i susrete sa drugim društvima.
Planiraju se izleti u Guču, odlazak na
rafting u Bratunac koji je već postao
tradicionalni, dok će se za ostale
dogovarati na IO.
3.- Nove članove možemo privući
samo dobrim i kvalitetnim radom.
Svi oni koji trenutno rade u nekim od
sekcija moraju postati registrovani
članovi društva. Sve članove pozivam
da se uključe u rad sekcija kojih imamo
kao što i sami znate
4.- o stalnom unapredjenju rada smo
govorili i prošle godine i to da bi smo
se članovi IO svaki mesec (svaki drugi
utorak u mesecu) sastajali sa članovima
društva nije zaživeo pa bi to morali da
pokušamo realizirati u ovoj godini ili
barem u mom 4 god mandatu. Društvo
je predstavjeno na internet stranici
i fb preko kojih obaveštavamo ne
samo članove nego i ostale prijatelje
društva te širu zajednicu. Sa medijima
kao što su Večer, Mariborski utrip,
radio Mb i ostali imamo dosta dobru
saradnju, dok sa ostalima kao što su npr
RTS Mb, Radio Center i ostali treba
uspostaviti saradnju. Da bi društvo
funkcinisalo tako kako svi mi od njega
očekujemo, moramo se ne samo mi
u IO već i svi ostali potruditi da u
buduće više unesemo ideja i predloga
u unapredjenje rada istog. Finansijski
plan društva bi ostalo u okvirima
prošlogodišnjeg tj 2010 što znači da
bi se prihodi i rashodi kretali u okviru
19.500 €.
LETO 2011 3 Kontakt
TEKST : Mirjana Anđelković Lukić
(preneto iz KORENI - list Srba u
rasejanju)
imao je poznati manipulator i lažov
Vilijem Voker koji je vest prosledio u
etar.
Izvinite što ste nas
bombardovali
O
d 13. do 15. Beograd je bio
domaćin velikoj vojnoj
konferenciji u organizaciji
NATO alijanse, na kojoj
su bili prisutni vojni i diplomatski
predstavnici 69 zemalja kako država
članica, tako i zemalja koje su članice
Partnerstva za mir, Mediteranskog
dijaloga i Istanbulske inicijative za
saradnju.
U Srbiji je javno mnjenje bilo
uznemireno dolaskom čelnika NATO,
bez obzira na to što su na Samitu bili i
predstavnici Ruske federacije, većina
građana Srbije je protiv održavanja
ovog Samita usled dobro poznatih
razloga. Predstavnici NATO zemalja
i vojne delegacije ne dolaze u Srbiju
da bi joj nadoknadile ogromnu
materijalnu štetu koju su joj nanele
bombardovanjem pre 12 godina, već
da bi obezbedile još jednog saveznika
koji će im u budućim “humanitarnim
intervencijama” isporučivati topovsko
meso sveže reformisane vojske
Srbije. Održavanje Samita u našoj
zemlji jasno govori u kom se pravcu
kreće političko i vojno rukovodstvo
zemlje koje kako izgleda, čini sve
kako bi se što više približilo članstvu
u Alijansi, a da izbegne upit naroda
na referendumu. Jer, ko pita narod,
(bitno je da imaju 126 poslanika u
Parlamentu), a na sredstvima javnog
informisanja već je počelo medijsko
prepariranje gledališta, govoreći
pozitivno o integraciji u NATO
alijansi.
U vreme vladavine SPS i Slobodana
Miloševića moto njihove vlade je
bio: “Srbija se saginjati neće”. Kako
je to nesaginjanje prošlo, osetili su
građani Srbije na svojim leđima. Ali
veoma često iskazivani moto ove
vlade “Za evropsku Srbiju” u kojoj je
predsednikova DS najveća stranka, je
da “EU nema alternitivu”, pa makar
i bez građana Srbije. Takođe je javno
nedeklarisan moto ove Vlade i “Srbija
se izvinjavati mora svima, jer je ona
Kontakt 4 LETO 2011
lider regiona”!
Tako je i održavanje Strategijske
vojne konferencije NATO samita
u Srbiji u funkciji udvaranja
velikima, jer je prema rečima
Mladenovića iz Koštuničine DSS,
Srbija samoinicijativno pozvala
NATO da se ova najveća vojna
organizacija održi upravo u Beogradu.
Demokratska stranka Srbije, Srpska
radikalna stranka, Dveri i druga
nacionalna srpska udruženja održali
su protestne skupove u Beogradu, a
DSS je istakao na starom železničkom
mostu u Beogradu preko 50 metara
dugačak transparent sa rečima “Ne
u NATO” . Naš predsednik koji sve
više predstavlja celokupnu Srpsku
vladu, pohvalio je skupove na
kojima je narod javno iskazao svoje
nezadovoljstvo, jer je to tekovina
demokratije i bitno je da je Srbija
pokazala svetu da je demokratska
zemlja, a on demokratski predsednik!
NATO je vojna organizacija nastala
pre više od šezdeset godina kao vojni
štit od navodne sovjetske pretnje
Zapadnoj Evropi. Kao pandan ovom
vojnom paktu konstituisan je Varšavski
ugovor, čiji je centar bio u Moskvi, u
kome su članice bile istočnoevropske
zemlje (koje su sve listom prešle u
novi vojni savez - NATO alijansu).
Posle pada Berlinskog zida i
demontiranja Sovjetskog saveza,
smisao postojanja NATO alijanse,
ali i bilo kog drugog vojnog saveza,
je postao besmislen. Međutim,
učinjen je “salto mortale” i NATO se
samoproglasio za vojnog policajca
koji će brinuti o “ljudskim pravima” u
svim zemljama sveta. Tako je umesto
da nestane sa političke scene, našao za
potrebno na pedesetogodišnjicu svog
postojanja 1999. godine, da “zaštiti”
ljudska prava šiptarskih terorista
na Kosovu i Metohiji i brutalno
bombarduje jednu nezavisnu zemlju,
koja nije nikoga ugrožavala. Agresija
je trajala 78 dana uz nekoliko pokušaja
kopnene agresije sa teritorije Albanije
koje su, zahvaljujući herojskom
zalaganju naše vojske, odbijene.
Učinak NATO agresije na našu zemlju
je dobro poznat i Srbija se i danas bori
sa posledicama darova “Milosrdnog
anđela” kako je agresija nazvana u
Srbiji, a kodno ime ove nelegalne
bombarderske akcije bilo je Operacija
Saveznička sila (Operation Allied
Force) ili u SAD Operacija Plemeniti
nakovanj (Operation Noble Anvil).
NATO alijansa je izvršila agresiju na
SR Jugoslaviju nelegalno, koristeći
se manipulacijama javnog mnjenja i
lažima. Za vreme vladavine američkog
predsednika Buša mlađeg, njegova
administracija je izrekla 935 laži od
kojih je jedna bila okidač za početak
rata u Iraku (“posedovanje” oružja
za masovno uništenje). Na laganje
nijedna američka administracija nije
gadljiva, pa je tako laž u Klintonovoj
administraciji -masakr nedužnih
šiptarskih civila u selu Račak, bila
okidač za početak terorističke agresije.
Glavnu rolu u ovom nečasnom poslu
Patrijarh
protiv
Patrijarh srpski Irinej, koji je inače
vrlo suzdržan u svojim izjavama,
oglasio se protiv NATO skupa
u Beogradu, jer smatra da rane
od bombardovanja nisu zacelile.
Prenosimo njegovu izjavu datu
medijima u Srbiji.
- Prihvatiti nešto što nam je do juče
bio jedan ljuti neprijatelj, koji nam
je ostavio teške rane, narodu, našoj
ekonomiji. Ako se to može lečiti
i zalečiti, to je dobro, ali ne znam
da li je taj lek pogan za naše rane kazao je patrijarh Irinej.
Posle toga je agresija, prema
rečima generala dr D. Radinovića,
“kulminirala oružanim napadima
19 najrazvijenijih zemalja Zapada
okupljenih u vojnoj alijansi NATO
, koja je imala sve karakteristike
sveobuhvatnog terorističkog
nasilja u osnovi kojeg su bili
kažnjavanje i odmazda prema jednom
slobodoumnom narodu, promovisanje
doktrine novog intervencionizma
izvan granica NATO zemalja i potpuno
negiranje i rušenje međunarodnog
pravnog i političkog poretka”.
Ova agresija predstavlja jednu
od najsramnijih stranica u istoriji
međunarodnih odnosa i sunovrat
savremene civilizacije u drugoj
polovini XX veka. Ona je zločin protiv
mira, zdravlja ljudi i zdrave prirode. I
zbog toga niko nije odgovarao! A ovde
u Srbiji, u njenom prestonom gradu
Beogradu, pompezno su dočekani,
na crvenom tepihu uz počasnu gardu,
čelnici, čije su vazdušne snage za
vreme agresije hiljade porodica u
Srbiji u crno zavile!
Podsećanja radi, navedimo šta je
NATO bombarderska akcija učinila
našoj zemlji:
U agresiji je ubijen 1.031 vojnik i
policajac, a ranjeno 5.173 vojnika i
policajaca, poginulo je 2.544 civila,
od toga 78 dece, a ranjeno oko
6.000 civila. Snage NATO alijanse
su 1.991 put bombardovanjem
uništavale privredne, infrastrukturne
i telekomunikacione objekte kao i
prirodne rezervate, manastire, crkve i
druga kulturna dobra.
Snage NATO alijanse su dejstvovale
po 936 civilnih objekata, od čega je
119 potpuno uništeno, a 817 teško
oštećeno,
Na 113 lokacija upotrebljeno je
50. 000 projektila sa osiromašenim
uranom, a 57 ciljeva je napadnuto
zabranjenim kasetnim bombama.
Na gradska područja izbačeno je 156
kontejnera sa 37.440 kasetnih bombi.
Određen broj tih bombi su bile bombe
iznenađenja.
U toku agresije
NATO-a na našu
zemlju registrovano
je 26.095 naleta
avijacije, od čega je
18.168 izvela borbena
avijacija.
Lansirano je 37.000
raketa, bombi i drugih
projektila sa oko
40.000 tona ubojnog
visokobrizantnog
eksploziva.
Na početku agresije
NATO je angažovao 371 avion
dnevno, a na kraju agresije taj broj je
povećan na 1.200 aviona dnevno.
U odbrani zemlje od NATO
neprijatelja, jugoslovenska vojska ili
srpske snage, kako su je zvali politički
i vojni zvaničnici Alijanse, oborile su
61 avion, 7 helikoptera, 30 bespilotnih
letilica i 338 krstarećih raketa. Među
oborenim letilicama nalazi se i čuveni
G-F-117 tzv. “nevidljivi” avion, ponos
američke avijacije i bombarder B-2.
Posle agresije, desio se Kumanovski
sporazum i Rezolucija UN 1244,
kojim se nedvosmisleno potvrdilo da
vojska SR Jugoslavije nije poražena,
jer ne bi postojala Rezolucija kojom
se priznaje suverenitet SR Jugoslavije,
odnosno Srbije nad Kosovom i
Metohijom. Druga je stvar što
petooktobarski prvoborci nisu smeli da
zucnu o potpunom ispunjenju uslova
iz Rezolucije, a NATO je ponovo
pribegao svojim manipulacijama
kada je umesto snaga Ujedinjenih
nacija predviđenih Rezolucijom 1244,
uskočio na teritoriju Kosova i Metohije
i praktično je okupirao. Danas je
stanje u ovoj našoj pokrajini ovakvo
kakvo je, pre svega zahvaljujući onima
koje su naš predsednik i njegova
desna ruka, ministar vojni Šutanovac,
ugostili. Tamo su se pojavili i neki
od naših vojnih zvaničnika, načelnik
Generalštaba, na bruku i stramotu
svojih ranjenih drugova, i bez imalo
pijeteta i poštovanja prema poginulim
kolegama u ovoj agresiji. Kao da
je ova sadašnja Srbija neka druga
zemlja, kao da su joj posle NATO
agresije promenili krv, pa je sad to
neki drugi narod koji nije bio izložen
stravičnom učinku NATO bombardera.
Ovaj vojni samit, na kome su se
NATO zvaničnici šepurili u svoj
svojoj nadmenoj prepotentnosti,
događa se u vreme agresije na Libiju
upravo tih država koje smo ugostiti.
Jedan narod, slično kao i mi, danas
krvari zato što je imao nesreću da se
njegova nafta dopada agresorima i
neokolonijalistima, koji će ga slično
kao i nas, okupirati i podeliti. I mi
smo imali zlehudu sreću da imamo
najbolji geostrateški položaj u Evropi,
da imamo rudnik Trepču, koji je
jedan od najbogatijih rudnika olova
i cinka uz zlato i srebro u Evropi, da
imamo izvorišta pijaće vode. Za račun
korporativnog kapitala kolonizaciju
zemalja bogatih prirodnim resursima
izvodi NATO, imperijalna soldateska,
a naš državni i vojni vrh dočekao
ih je smerno uz udvoričke osmehe i
snishodljive srceparajuće govore u
kojima im je poželeo dobrodošlicu i
izrazio svoju duboku privrženost miru
u svetu i evropskim integracijama.
Naša vlada kao da je izabrana sebe
radi, a ne naroda radi, kao da je u
Parlamentu polagala zakletvu, ne
narodu, već sebi, te ne vodi nimalo
računa o tome koliko vređa i ponižava
svoj narod, (ne samo u ovom slučaju),
koji je previše propatio upravo od tih,
kojima su naš predsednik i njegova
desna ruka, promoter ulaska Srbije
u NATO, ljubazno stiskali ruke, a za
uzvrat nisu dobili ništa i to je ono
najgore!
Narod je skoro 70% protiv ulaska u
NATO, to naši promoteri “Evrope bez
alternative” i ulaska u Evroatlantske
integracije znaju, pa zato pokušavaju
na “mala vrata” da uguraju Srbiju u
NATO.
LETO 2011 5 Kontakt
TEKST : Bojan Novaković
16. EVROPSKA SMOTRA
SRPSKOG FOLKLORA I
SRBA U REGIONU
I
n tako je napočil težko
pričakovani trenutek, ko
smo veselo zapustili naše
domove ter se z velikimi
pričakovanji napotili v srbsko
prestolnico, kjer bomo skupaj z
našimi rojaki iz različnih delov
Evrope tvorili delček kulturno
obarvanega mozaika, na 16.
evropski smotri srbskih društev,
ki prihajajo izven meja matične
države Srbije.
Srečanje pred avtobusom je bilo,
tako kot na pričetku vsakega
potovanja, zelo nasmejano. Takšna
narava druženja se je nadaljevala
v avtobusu, kjer je bila celotna pot
obogatena z različnimi pesmimi, ki
so prihajala iz naših grl, kot znak
radosti in sreče.
Kaj kmalu smo prečkali srbsko
Kontakt 6 LETO 2011
mejo, in pot nas je ponesla v
obmejno mesto Bačko Palanko,
kjer nas je pričakal naš koreograf,
z namenom, da še zadnjič skupaj
ponovimo naše znanje, ki ga želimo
prikazati na velikem odru v Sava
centru, v Beogradu. Vaje so, tako kot
vedno, bile naporne, a zaradi tega
je naš nastop pridobil še toliko bolj
potencialno obetaven značaj. Glede
na to, da smo v deželi zabav in
dinamičnega nočnega življenja, smo
kar hitro našo utrujenost nadomestili
s pozitivno energijo, v enem od
lokalov tega starodavnega mesteca.
Po kratkem, a zabavnem druženju,
smo morali našo pot nadaljevati v
središče Srbije, v Beograd. Mesto,
polno dinamike in hitrega življenja,
kar lahko dobesedno interpretiram,
sodeč po vožnji voznikov različnih
prevoznih sredstev, katerim se
nemalokrat mudi po dosegu končne
destinacije. Veliko naših članov je
srbsko prestolnico obiskalo prvič,
zato je bilo ozračje med nami toliko
bolj nestrpno.
Po prispetju v naša bivališča, se je
druženje nadaljevalo pozno v noč.
Nekaterim tudi pozno v jutra. Tisti bolj
‘’ekstremni’’ pa so znova dokazali,
da je Beograd mesto večnega
dogajanja, saj so oči prvič zatisnili
šele naslednje popoldne. 1. dan v
Beogradu smo preživeli ob ogledih
različnih znamenitosti mesta, nakar
smo spoznali, da kljub času in energiji,
ki smo ju porabili, en dan definitivno
pomeni premalo časa za izpolnitev
vseh začrtanih ciljev. Pa vendarle smo
LETO 2011 7 Kontakt
uspeli nahraniti našo radovednost v
vsaj tolikšni meri, da bo mesto v nas
pustilo nepozaben pečat.
Po napornem dnevu smo si
ponovno privoščili večer zabave. V
znamenitem Sava centru smo se po
1. tekmovalnem dnevu, v katerega
nismo bili vključeni mi, zbrali
člani nastopajočih duštev in na ta
način sklepali nova in ohranjali
stara prijateljstva, zaradi katerih
bo tudi naslednja sezona pestra in
zanimiva. Ob dobri glasbi in pijači
smo hitro pozabili na čas, ki je to
noč igral pomembno vlogo, če smo
želeli biti spočiti in popolnoma
pripravljeni na »dan d«. Dokaj hitro
smo se sprehodili do naših prenočišč,
ampak bilo bi kar nenavadno, če
bi se hitro spravili pod odeje, zato
smo nadaljevali z našim dobrim,
starim značajem – ne spati. Po nekaj
zanimivih razpravah in pijačkah smo
vendarle razumno ugotovili, da je
čas, da se odpravimo v naše postelje.
Nedeljsko jutro je bilo za marsikoga
prenaporno. Ob dejstvu, da se nismo
naspali, je mnogim zdaj na vrata
potrkala še trema pred velikim
nastopom. Po uspešno izvedljivi
Kontakt 8 LETO 2011
generalni vaji smo imeli nekaj časa
zase, da opravimo še zadnje nakupe
ipd.
Nato se je pričelo zares. Vedno bolj
se je bližal trenutek, na katerega
smo vsi čakali. Ko se je začel na
velikem platnu predvajati posnetek,
ki prikazuje naše mesto in društvo,
so mnoga naša srca začela močneje
poskakovati. Polni dobre volje,
dinamike in zanosa, smo pričeli s
prvimi koraki na veličastnem odru.
Čas, preživet na njem, je prehitro
minil. Znova smo dokazali, da se
lahko skupina iz Maribora kosa
z najboljšimi v Evropi, kar smo
dokazali z našim nastopom, ki je
mnogim v občinstvu pustil pečat,
katerega ne gre pozabiti kar tako.
Bližala se je razglasitev rezultatov
in v nabito polnem Sava centru smo
se po programu vseh nastopajočih
imeli priložnost udeležiti koncerta
dveh nacionalnih ansamblov,
»Kolo« iz Beograda in »Venac« iz
Gračanice. Vsem ljubiteljem srbskih
iger in pesmi se je program zdel vse
prej kot dolgočasen in zamuden. Z
veseljem se ga bomo spominjali,
saj je popolnost v izvedljivosti teh
dveh skupin skupen cilj slehernemu
posamezniku, ki je imel uprte oči v
dogajanje na odru.
Nato je sledila razglasitev. Vsa
dvorana, ki je z različnimi vzkliki
pričakovala nekoga, ki bi končno
spregovorila prve besede v mikrofon,
je bila polna pozitivnega ozračja.
In napočil je trenutek, ko je prostor
v dvorani zasedla beseda »Maribor«.
Trenutek, ko smo prejeli srebrno
priznanje za naš nastop. Občutki
so bili mešani. V trenutku smo kar
naenkrat vsi stali na nogah in se
med opazovanjem okolice zavedali,
da smo dosegli odlično mesto.
Neprecenljiv občutek.
Z nasmejanimi obrazi smo se napotili
v naš avtobus, kjer pa sta kljub
navdušenju, ki smo si ga pridobili,
po relativno kratkem času prevladali
tišina in smrčanje. Praznovanje smo
morali preložiti na drugo priložnost.
Po »udobnem in prijetnem« spancu
smo hitro zapustili svoje sedeže,
in naš cilj je bil čimprej prispeti v
naše udobne postelje, z mislijo, ki
je stalnica vsakega hitrega in zato
prenapornega potovanja – »Ljubo
doma, kdor ga ima.«
LETO 2011 9 Kontakt
TEKST : Anja Periz
fotografija: Rade Bakračević
SREBRNA SEZONA
2010/2011
Z
a nami je še ena sezona,
polna dogodivščin, nastopov, druženja, potovanj in novosti. Srpsko
kulturno društvo iz meseca v
mesec raste in vsekakor je bila ta
sezona ena najodmevnejših.
Za začetek leta smo organizirali
celovečerni koncert »Hajd’ u kolo,
ko će tu da drema«, ki se je odvijal
2.10. 2010, v dvorani Union,
Maribor. Med občinstvo smo
vnašali nostalgijo in tople občutke
kar polni dve uri s plesom, petjem
in igro. Naši posebni gosti so bili
prijatelji iz Bačke Palanke, GKUD
Kontakt 10 LETO 2011
Kosta Abrašević, na čelu z našim
koreografom Sašo Bogunovićem.
Kot na vsakem našem koncertu,
smo gostili tudi slovensko folklorno
skupino, in sicer KUD Oton
Župančič iz Tinj.
Predstavili smo novo koreografijo
»Igre Šopluka« ali bolj znano
»Šopske igre«. Nastopila je tudi
veteranska in začetna skupina, s
skupno koreografijo. Ob koncu
prireditve smo plesalci SKD
Maribor in GKUD Kosta Abrašević
pripravili poslastico za občinstvo,
in sicer tako, da smo skupaj na odru
zaplesali in zapeli, v eni od najbolj
dinamičnih koreografij.
Meseca decembra smo kot vsako
leto nastopili na Humanitarnem
koncertu Srednje ekonomske šole,
ki je letos potekal v dvorani Union,
v Mariboru.
Naslednji večji dogodek je
bil praznovanje pravoslavnega
novega leta v Restavraciji Tam,
na Teznu. S kratkim programom
se je predstavila folklorna sekcija
Branko Radičević. Premierno pa
je nastopil tudi svež orkester SKD
Maribor.
Po Novem letu smo uspešno
obnovili in aktualizrali našo spletno
stran, ki je postala stičišče vseh
relevantnih informacij, povezanih
z delovanjem našega društva.
Obišičite www.skd-maribor.si ter
naš prvi nastop na tekmovanju
spremljajte naše aktualne novice,
takšnega značaja. Društva iz
dogodke ipd.
Slovenije so letos dominirala,
V času po praznovanju se je SKD v smislu prejemanja nagrad za
Maribor znova vključil v Zvezo
uspešno izvedljive nastope, kar je
srbskih društev Slovenije. S tem
presenetljiv rezultat, če se ozremo
smo dobili pravico nastopanja na
na dejstvo, da na našem prostoru
kvalifikacijah za 16. Evropsko
živi relativno mala srbska skupnost.
smotro, ki je letos potekala v
Zato iskrene čestitke našim
Beogradu.
dodržavljanom, saj smo skupaj
12.2. 2011 so v Ljubljani potekale prejeli kar 8 priznanj.
kvalifikacije za to znamenito
Folklorna sekcija Branko
tekmovanje, ki je največji kulturni
Radičević trenutno sestavlja
dogodek za srbska društva, ki
folklorna skupina, pevska skupina
delujejo izven matične države
in glasbena skupina. Folklorno
Srbije. SKD Maribor se je
skupino sestavlja Prva skupina,
predstavil s koreografijo »Gajtano
začetna skupina, veteranska skupina
mome, mori«, s plesi iz okolice
in cicibani. Pevska skupina je
Pčinja. Zasedli smo odlično tretje
razdeljena na žensko in moško
mesto in to je pomenilo pot v
pevsko skupino. Glasbeno skupino
Beograd. Vstopnico za srbsko
pa sestavlja orkester, ki spremlja
prestolnico so si zagotovili tudi
folklorno in pevsko skupino na
KD Brdo Kranj, KUD Mladost
vseh nastopih. Folklorna sekcija
Ljubljana, SKPD Sveti Sava Kranj
ima trenutno na repertoarju 12
in SKUD Vidovdan Ljubljana.
koreografij, ki pokrivajo skoraj
Meseca marca je bilo srečanje
celotno območje Srbije in tudi
manjšinskih etničnih skupin
izven njenih meja.
Maribora in okolice. Predstavili
Za nami je dolga sezona padcev,
media vzponov, konfliktov, smejanja,
smo se s koreografijo »Vetar duva
preko grada«, s plesi iz kraja Užice.
radosti in ljubezni. Zmagovalec
Nastopila je veteranska in začetna
ni tisti, ki nikdar ne pade, temveč
skupina. Srečanje poteka v vseh
tisti, ki se iz padca pobere. Sezono
večjih krajih za vsako regijo. Po
zaključujemo z izjemnim uspehom
izbiri strokovne žirije, ki jo vodi
naše folklorne sekcije Branko
dipl. etnomuzikologinja Vesna Bajić Radičević, ki je na veliki 16.
Stojiljković in Bojan Knific, nastopi evropski smotri srbskih iger in
ena skupina na srečanju odraslih
pesmi osvojila srebrno priznanje.
folklornih skupin Slovenije.
SKD Maribor je na svoje člane zelo
multimedia
Meseca aprila smo v naš
repertoar ponosno in se že vnaprej veseli
vključili novo koreografijo, in
prihajajoče sezone, ki bo vsekakor
sicer Igre iz Bosilegradskega
nadvse prijetna in okrepljena
krajišta – »Bujno oro se napravi,
z različnimi potovanji naših
sred seloto na sokak«. Avtor je
folklorcev, ki predstavljajo srce
Saša Bogunović, tako kot številnih
našega društva.
ostalih koreografij iz našega
Ker želimo uspešno in dinamično
repertoara.
seozno, ki je za nami, primerno
Maja smo nastopili na Ptuju, in
proslaviti, Srpsko kulturno društvo
sicer na Etno festivalu, ki ga prireja Maribor prireja veliki zaključni
color media piknik, ki se bo odvijal 25.6. 2011,
mestna občina Ptuj in folklorna
skupina Bolnišnica Ptuj. Nastopili
s pričetkom ob 12. uri. Vljudno
smo na povorki skozi mesto in
vabljeni vsi člani in simpatizerji
kasneje na koncertu, kjer so se
društva, vaši sorodniki, prijatelji,
predstavile 4 skupine.
znanci itn.
Za tem pa so se začele intenzivne Dobrodošli ste prav vsi, ki si
mesečne priprave na dolgo
želite druženja z nami, tudi tisti, s
pričakovano 16. Evropsko smotro.
katerimi se ne poznamo, saj bomo
Trajala je dva dni, nastopilo pa
na ta način sklenili prijateljstva,
je kar 51 folklornih skupin iz
ki so lahko zelo prijetna in
10 evropskih držav. Člani SKD
dolgotrajna. Morda pa boste prav
Maribor smo se odlično odrezali,
vi občutili željo po pripadnosti
saj smo zasedli skupno 11. mesto,
naši veliki družini, ki vas bo prav
kar pomeni odlično uvrstitev za
gotovo s širokimi rokami sprejela.
media
multimedia
color media
LETO 2011 11 Kontakt
Krsna slava
Krsna slava K
rsna slava je prastari
običaj u kome se, uz
posebne obrede i gozbu,
proslavlja hrišćanski svetitelj zaštitnik i davalac. Svaki Srbin
ima po jedan dan u godini koji on slavi
i to se zove krsno ime, sveti, sveto i
blag dan.
Slava je praznik “male crkve”,
osnovne hrišćanske ćelije, porodice,
pa svaka, pa i najmanja porodica treba
da slavi Slavu. Čim se sin odvoji u
posebno domaćinstvo, pogotovu kad
se oženi, dužan je da proslavlja svog
svetitelja, bez obzira što ga i otac i
majka slave u starom domu. Pogrešno je shvatanje da otac treba
da “preda” sinu Slavu, ili da sin
počinje da slavi tek po smrti očevoj,
kao i običaj da Slavu nasleđuje samo
najstariji sin. Sin je dužan, u znak poštovanja
roditelja, da tako važnu stvar, kao što
je osnivanje porodice i samostalno
proslavljanje Krsnog imena, otpočne
sa znanjem i blagoslovom oca i
majke. Slaveći Slavu, mi vršimo
spomen na svetitelja koji je zaštitnik
naše porodice i naš zastupnik pred
Gospodom. U isto vreme mi se
molitveno sećamo svih naših predaka
koji su proslavljali tog istog svetitelja i
slavili Slavu toga dana. To je suština i
dubinski smisao srpske Slave. Pošto Hrišćani dele i radost i tugu sa
Krsna slava
svojim bližnjima, prirodno je da se i
Slava proslavlja u krugu porodice i
prijatelja. Zato se za Slavu spremaju
svečanija i raznovrsna jela, sprema
se kuća i u domu vlada praznična
atmosfera. Krsnu Slavu ne treba
svesti samo na dobar ručak ili večeru,
povod da se vidimo sa prijateljima i
rođacima, ili prekomerno najedanje i
opijanje. To, onda i nije Slava. Neke Slave
padaju u vreme postova (Sveti
Nikola, Ivanjdan, Sveti Alimpije)
i tada će se domaćin (a naročito
domaćica!) postarati da goste posluži
isključivo posnom hranom, pri čemu
je dozvoljena upotreba ribe i ulja.
Isto važi i za Slave koje padaju van
postova, ali u posne dane - sredu ili
petak. I u ovom slučaju se strogo
poštuju pravila koje nam je Crkva
naložila - poslužuju se svečanija, ali
posna jela. Bogu nije ugodno, a nama
nije na duhovnu korist i spasenje da
u dan svoga Krsnog imena mrsimo
i služimo mrsnu hranu, ako je Sveta
Crkva odredila taj dan kao postan.
Još jedan lep stari običaj vezan za
Slavu koji se ponegde još zadržao je
i takozvano “dvorenje slave”. Radi
se o tome da domaćin i ukućani koji
toga dana proslavljaju svoje Krsno ime
uopšte ne sedaju, u znak poštovanja
prema svome Svetitelju, već poslužuju
goste i sa njima razgovaraju stojeći. Ovde se može povući još jedna
paralela između porodice i crkve:
Pravoslavni Hrišćani stoje u crkvi
na molitvi, a pošto je porodica mala
crkva, to njeni članovi molitveno stoje
pred Bogom na dan svoje Slave. Ovaj
običaj nam još govori koliko su naši
stari poštovali svoga Svetitelja i sa
kakvim se strahopoštovanjem odnosili
prema Bogu.
Za slavljenje Slave nephodno
je imati sledeće:
Nekoliko dana pre Slave, domaćin
treba da pozove sveštenika da mu u
domu osveti Slavsku Vodicu. Kontakt 12 LETO 2011
Za Osvećenje Vodice treba
pripremiti: - činiju sa čistom vodom - bosiljak - tamjan - kadionicu - sveću - spisak živih članova porodice
- spisak umrlih članova porodice
Osvećenje vodice se obavlja na
istočnom zidu sobe pred slavskim
ikonama, a ispred ikone je upaljeno
kandilo. Činu osvećenja vodice treba
da prisustvuju svi članovi porodice
koji su se tog trenutka zatekli u kući.
Osvećenje vodice je vrlo važan čin, jer
se kroz vodo-osvećenje silaskom Duha
Svetog, osvećuje porodični dom kao i
svi njegovi članovi. Osvećena vodica
se čuva kako bi s njom domaćica
zamesila Slavski Kolač.
Slavski kolači
Slavski kolač
Za Krsno ime svaka kuća priprema
slavski kolač. To je naročiti hleb
od pšeničnog brašna zamešen
s kvascem i bogojavljenskom
vodicom (voda osvećena u crkvi
na Bogojavljanje)ili onom koju je
sveštenik osveštao uoči slave. Kolač se okolo opaše jednim vencem
LETO 2011 13 Kontakt
Slavski kolač
Tamjan
Tako i molitva svečara i njegove
porodice treba da potiče iz njegovog
čistog srca i mirisne, neukaljane duše. Slavskom svećom se izražava
svečanost praznika i radost domaćih. Slavsko žito - Koljivo Koljivo
od testa, kao pojasom; po gornjoj kori
prekrste mu se dva kaiša od testa i u
njih se otisnu četiri liturgijska pečata
sa grčkom skraćenicom IS-HS NI-KA,
što znači - Isus Hristos pobeđuje. Na
ovoj kori mogu se staviti još neki
ukrasi-figure, kao golub, simbol
Svetoga Duha, klas pšenice, i grožđe. Slavski kolač se po pravilu ne seče
nego samo lomi. Kolač se okreće
“naoposun”, po suncu, od leve (u
narodu negativne) prema desnoj (u
narodu pozitivnoj) strani. To se čini
radi domaćeg napretka. Istovremeno
se kolač podiže u vis sa željom da se
usevi podignu prema suncu i da zrelim
plodom olakšaju život zajednice.
Slavska sveća
Sveća treba da bude od čistog
pčelinjeg voska. Krsnu sveću valja da
zapali domaćin kad dođe sveštenik da
mu reže kolač ili kad prerezan kolač
donese iz crkve. Sveća obično gori ceo
dan. Slavska sveća označava žrtvu,
najčistiju i najneviniju, kao što pčele
prave med, skupljajući sladak mirisni
sok sa raznih čistih i mirisnih cvetova.
Kontakt 14 LETO 2011
Pšenično zrno je simvol smrti i
vaskrsenja, simvol večnog života: zrno
bačeno u zemlju proklija i raspada
se, ali iz njega nikne klas koji donosi
mnogo više zrna. Koljivo se sprema
kao žrtva zahvalnosti Bogu za date
zemaljske plodove i u čast svetitelja
koga slavimo, kao i za spomen na naše
pretke koji su u veri živeli i koji su
za veru dali svoje živote.Žito se kuva
uoči Slave. Kad se žito skuva, voda se odlije, a
žito ispere i prosuši. Posle se melje i
sladi šećerom i to označava blaženi i
slatki nebeski život pravednih hrišćana
posle smrti, koji su svojim životom i
delanjem na zemlji zaslužili. Hrišćani poste Veliki post, a naročito
prvu nedelju ovoga da bi se pričestili,
hteo je da naruši propise Hrišćanske
Crkve. Zato tajno naredi upravniku
Carigrada da sve što se na tržnici
nalazi za jelo poprska krvlju žrtava
koje se prinose idolima, kako bi se
Hrišćani oskrnavili. Ali, Sveti Tihon, preko patrijarha
carigradskog, Evdoksija, javi
Hrišćanima da ništa ne kupuju na
tržnici za jelo, već da kuvaju koljivo pšenicu sa medom - i to jedu. Oni tako
i učine - celu prvu nedelju Velikog
posta jeli su samo koljivo. Docnije je
uvedeno u upotrebu i pri proslavljanju
krsnog imena - slave. Pšenično zrno je
simbol smrti i vaskrsenja: zrno bačeno
u zemlju proklija i raspadne se - umire,
ali iz njega niče klas koji donosi
mnogo više zrna. Koljivom se služe svi ukućani po
starešinstvu odmah posle osvećenja,
kao i gosti koji toga dana dolaze u
kuću. Pre posluženja žitom treba se
prekrstiti i to se uvek činiti stojeći,
opet u znak poštovanja prema
Svetitelju. Koljivo se o slavi ne sprema za pokoj
duše svetitelja koji se slavi, kao što
neki pogrešno misle. Jer svi svetitelji
su živi u Gospodu i nalaze se pred
Njim kao naši zastupnici i molitvenici,
a žito se sprema isključivo u njihovu
čast, a nikako za pokoj duše. Zato
se slavsko koljivo obavezno sprema
za sve slavske dane, pa i za Svetog
Arhangela Mihaila, Svetog Iliju, kao i
za Bogorodičine i Hristove praznike. Kako je koljivo ustanovljeno
Vino Car Julijan, zvani Apostat (otpadnik),
beše primio Hrišćanstvo u mladosti, a
kad je postao car, odrekao se Hrista i
postao ponovo idolopoklonik i veliki
progonitelj Hrišćana. Znajući da
O Krsnom imenu vino je potrebno da
sveštenik njime prelije kolač i koljivo,
a ono što ostane u čaši ili flaši domaćin
po običaju popije.
Vino je supstitucija za beskrvnu
LETO 2011 15 Kontakt
napredak svake vrste. Gost kaže:
“Ovu kalenicu ćemo da pijemo za
domaćinovo zdravlje. Bog neka da
njemu i njegovim sinovima, cerkama,
snahama, unucima, unukama i svemu
porodu njegovom zdravlje i sreću ...
svaki berićet u polju i domu, da su
mu puni ambari sa žitom, guvna sa
slamom i senom, torista sa ovcama
i govedima, kravama i kobilama,
bivolicama i volovima, tejacima i
ždrebicima ...”
Slavski kolač
žrtvu. Ono služi za prelivanje koljiva
i kolača. Upotreba vina u gozbi na
krsnom imenu pripada magiji koja
dočarava izobilje. “Kolač se preliva
vinom a dom mirom, životom,
zdravljem, dobrom.”
Ulje Ulje je potrebno da se upali kandilo u
kući pred ikonom. Tamjan
U svakoj Pravoslavnoj srpskoj kući
može se naći grumičak tamjana
u svako doba, po rečima jednog
istoričara, “jer se Srbi svakad najpre
kade, kad se god kućanski mole
Bogu”, a za Krsno ime i najsiromašniji
svećar kupi ga makar i najmanje.
Tamjan se zapali i gori u blaženom
dimu koji se penje prema božanstvu da
ga umilostivi i odobrovolji.
Ikona
Slavska ikona sa kandilom postavlja se,
ako je moguće, na istočnoj strani zida
najuglednije prostorije u kući. Vladika
Nikolaj kaže da -”mi ne obožavamo
ništa i nikoga osim Presvete Trojice
u Jedinici JEDNOGA BOGA. Ali
mi poštujemo svetitelje, kao najbolju
decu Božju i sledbenike Hristove, i
njihovim likovima ukazujemo posebno
poštovanje”. Po pravilu svaka ikona trebalo bi da
je prethodno osvećena u crkvi, gde to
sveštenik obavi u oltaru, “Osvećene
ikone su kanali moćne Božje blagodati
koja leči, preporađa, prosvećuje,
ohrabruje i opominje. Gospod Bog toliko
ljubi svoje svetitelje i mučenike kao
najbliži krug svoje porodice, da daje čak
moć i njihovim likovima kada se poštuju
i njihovim imenima kada se prizivaju”. Kontakt 16 LETO 2011
Zdravica Veoma značajan element slavskog
ceremonijala je ustajanje u slavu,
dizanje i napijanje zdravica. To je,
po opštem shvatanju, kao i prekada,
najsvećaniji čin. Ustajanjem u slavu
se izražava prvobitno poštovanje
sunca jer se svi učesnici obreda okreću
prema istoku. Dalje, ustajanje u slavu,
sem izuzetaka, obavlja se pre podne,
dok sunce, odnosno dan, napreduje.
Ako se ovome doda okretanje krsnog
kolaca “naoposun” to jest za suncem,
onda se krsno ime s razlogom može
povezati sa kultom sunca, čega inače
nema u kultu pokojnika. Veliku građu o Slavi u narodu sabrao
je Vuk Karadžić i on je to činio u
vreme kada su mnogi naši običaji,
pa i slavski, bili vrlo sveži. Najbolji
pokazatelj za to su zdravice koje se
izgovaraju u određenom trenutku. Na
primer, u zdravici se kaže: “U čije
se zdravlje vino pilo, sve mu zdravo
i veselo bilo, rodilo mu i žito i vino,
ponajviše pšenica belica i u kući sve
muška dečica”. Gost se, prilikom
ulaska u kuću, u pozdravu obraća
domaćinu rečima: “Slavio ga (krsno
ime) mnogo ljeta u zdravlju i veselju”. Ta želja se izražava i u drugim
zdravicama u kojima se na Slavi ne
oskudeva: “Ko je proslavljao ove
godine, proslavljao je i do godine,
punu i čestitu, sretnu i bogatu, mnogo
ljeta, a sve za njegova života, on i
njegova deca”... Na Kosovu, na primer, gosti ispijaju
po jednu veliku čašu za zdravlje
domaćinovo i svih njegovih ukućana,
a isto tako za plodnost (berićet) i
Slično ovome i u Slavoniji je svaka
kuća imala svoga patrona kome se
gosti i ukućani mole, zajedno sa
kumovima i prijateljima, za ekonomski
napredak kuće i za zdravlje ukućana.
U ovom ceremonijalu ima i druge
narodne simbolike. Koljivo se na
primer u nekim krajevima uzima sa
obe ruke da bi Gospod oberučke davao
zdravlje i napredak u kući i domaćoj
čeljadi. Zdravice se inaće menjaju
unakrst “da bi godina ukrstila sa
rodom i berićetom”. Zanimljiva je i jedna zdravica iz
Metohije koja glasi: “Neka se preliju
bačve sa vinom, domovi sa žitom
i zdravljem, a polja sa rodom i
berićetom”. Pošto se malo otpije, u
istu času dolivaju još vina “da mlađi
rastu”, pa se zdravica produži: “Ovako
za omlađije, neka Bog omladi u domu,
u toru i na svakom mestu, neka Bog
mladež izvede na dobar put, te neka
budu bolji od njihovih starijih”.
Slavi i zemlja Slava je strogo domaći kult. U
narodu se smatra, a to ima svoje
mesto i u narodnim pesmama, “ko
krsno ime slavi onome i pomaže”.
U severoistočnoj Srbiji zajedno sa
porodicom i kućom slavi i zemlja.
Njoj se preko plodova i zdravica
obraća kao živom biću. Ona slavi jer
je ona stalna a sve drugo je prolazno.
“Iz zemlje je sve poteklo i u nju se sve
vraća” kaže se u narodu, prema tome
slava je običaj i obred koji je imao
veliki integracioni značaj u razvoju
srpskog naroda, čuvanje njegove
etničke svesti i drugih obeležja koja
ga povezuju u određenu celinu, u
posebnu etničku, istorijsku i društvenu
zajednicu. U tome je zapravo i najveći
značaj krsne slave za srpsku etničku
zajednicu.
Momo Kapor:
Šatroperamikalaza
K
ada mi se neki pisac hvali
kako perfektno govori šest
jezika obično mu savetujem da se zaposli na nekoj
hotelskoj recepciji. Tamo čeznu za
takvima! Ja, lično, imam velikih muka
i sa maternjim. Jedva nadjem reči koje
su mi potrebne za sva čuda koja nam
se dogadjaju. Još u gimnaziji, redovno
sam išao na popravne ispite iz francuskog, ruskog i srpske gramatike.
Nikako da uhvatim jedno slobodno
popodne i naučim taj engleski! Jedna
nadobudna dama u nekom otmenom
diplomatskom društvu pokušala je da
me uvredi: “Kako nam to, vi, otkrivate Ameriku u svojim knjigama,
a ne znate engleski?”- pitala me je.
“Gospodjo”, kazao sam, “Kolumbo je,
takodje, otkrio Ameriku, a da nije znao
ni reči engleskog!”
Siroti naši prevodioci! Koliko li je tek
njima teško kada pokušaju da prevedu neprevodivo. Piše mi jedan iz
Amerike: “U vašoj priči, koju upravo
prevodim, postoje neki nejasni izrazi,
pa vas molim da mi ih objasnite.
Pišete da je to koštalo kao /kajgana
svetog Petra . / Odakle znate da je sv.
Petar jeo omlete? Ako je, pak, jeo,
koliko je mogla da košta ta kajgana
kada je toliko skupa? Od koliko jaja?
U kojoj valuti je plaćena? Da li bih
taj izraz mogao da prevedem kao: */
St.Peter’s scrambled eggs?/*
Kada smo kod jaja, kod vas sam
pronašao izraz /jaje na oko/? Šta je
to? */Egg on eye/*? Zasto bi neko
stavio jaje na oko? Da se možda, kod
vas očna oboljenja ne leče jajima?
Unapred zahvalan itd.” Jedan drugi me
pita u pismu, šta to znači da je mališan
bio /”pljunuti otac”/? Ko mu je i zašto
ispljuvao tatu? Da li se kod nas pljuju
očevi i kojom prilikom?
Zanima ga, takodje, izraz /”buni se k’o
Grk u apsu” /Zbog čega je taj Grk zatvoren kod nas i zašto je protestovao?
I kako je, uopšte, moguće da nekome
/”padne sekira u med”/? Otkud sekira
u medu? Zar se med ne čuva u teglama
ili zatvorenim posudama?
Sa izrazom /”spava k’o zaklan”,/ imao
sam najviše neprilika. Kako prevesti
na civilizovani jezik, da neko tako
dobro i slatko spava, kao da su ga
preklali? Da li smo se kroz istoriju
toliko dugo klali da nam je pokolj već
ušao u metaforične snove?
No, najviše pitanja dobio sam u vezi
sa poetskom slikom da je jedan tip
/”prdnuo u čabar”,/ to jest, čabrirao,
što je potpuno neprevodivo ni na
kakav jezik! Mada je i to teško, čovek
bi, ipak, lakše mogao da objasni kakav
je neko, koga zovu /”mrtvo puvalo”/
(mrtav a puše) ali kako objasniti
tipičan beogradski izraz koji ima toliko
skrivenih značenja, a ne znači ništa
- /landara pišore/! Ili kada je neko
pomalo bleskast, pa ga zovu /indi-min-
di-saja-paja/? Da ne pominjem stari
izraz: /šatro, Pera,
Mika, Laza/!
Prevodioce zanima još i to zašto su za
nas toliko udaljena baš /španska sela/
(To su za mene španska sela), kad
ima mnogo udaljenijih, kao što su, na
primer, novozelandska ili peruanska?
Dobro je da se nisu setili da me pitaju
šta znači /rasturi ga k’o Bugarin ćurku/
i zbog čega se neko /smeje k’o lud na
brašno/? Šta ima smešno u brašnu? Da
li kod vas u pekarama rade ludaci?
Ipak lakše mi je da odgovorim na
pitanje o rečima i izrazima nego o
stvarima u ovoj zemlji koje ni ja,
zaista, ne umem da objasnim.
Ukratko, da se poslužim rečima jedne
novokomponovane pesme:
/Ne plači mi na kućnome pragu/
/Da mi vrata ne povuku vlagu./
LETO 2011 17 Kontakt
Partizan stigao u Sloveniju
VABIMO VAS NA
„PETO TRADICIONALNO
REGATO PO DRINI“
Bratunac (RS) 6.8.2011
ODhOD: četrtek 4.8.2011 ob 23,00 (Picerija ČU-ČU Ul. Gorkega 34, Mb)
Prihod v Bratunac predvidevamo v petek 5.8. okoli 10,00 ure zjutraj. Po
namestitvah po motelskih sobah, bomo obiskali nekatere znamenitosti v
regionu.
V soboto 6.8. po zajtrku se bomo odpravili na zborno mesto ob reki Drini.
Štart regate bo ob 10,00 uri. Okrog 13,00 ure se bomo ustavili za kosilo, na
cilj pa predvidevamo da bi prispeli okrog 17,00 ure, kjer nas čaka večera in
zabava do poznih večernih ur.
V nedelju 7.8 po zajtrku se odpravimo proti „ETNO SELU“ pri Bjeljini, v
Maribor pa bomo prispeli zvečer.
Crno-beli takmičarski pogon od danas
se preselio u Sloveniju, na Pohorje,
gde će obaviti drugi deo priprema
za novu sezonu. Prvotimci su jutros
krenuli iz Beograda avionom do
Ljubljane i tamo ih je sačekao klupski
autobus (sa njim su juče pristigli na
Pohorje izveštači beogradskih medija)
i dovezao na odredište, gde će ostati
sve do 3. jula.
Topli dani i hladnjikave noći na 300
metara nadmorske visine dočekali
cu crno-bele na Pohorju. Vreme je
sunčano, temperatura oko 23 stepena
uz povremeni blagi povetarac, a destinacija sledećih dana biće hotel Arena.
Inače, jedna zanimljivost se desila
tokom jučerašnjeg dana, kada su novinari krenuli autobusom ka Sloveniji.
Na granici Srbije i Hrvatske sačekala
ih je policijska pratnja i ispratila sve
do granice sa Slovenijom, radi sigurnosti. Međutim, po rečima kolega, za
to uopšte nije bilo potrebe, čak su u
pojedinim delovima Hrvatske ljudi sa
Kontakt 18 LETO 2011
CENA: 120,00 € po osebi - 2x spanje z zajtrkom, kosilo in malica na čolnu,
večerja na zabavi, registracija in rafting po reki Drini.
oduševljem gledali Partizanov autobus
i zastalkivali da bi ga fotografisali.
REzERVACIjE IN INfORMACIjE: Vaso, tel: 041 753-035
(ob rezervaciji se plača 70,00€ akontacije, razlika pa pri odhodu)
Dok su novinari i Albert Nađ (i on je
stigao juče sa izveštačima) iščekivali
ekspediciju Partizana iz Ljubljane,
povela se zanimljiva nostalgična diskusija o prošlim fudbalskim vremenima, sa posebnim osvrtom na špansku
Primeru, gde je nastupao Albert. Spomenuti su mnogi asovi, poput – Ronalda, Rivalda, Raula, Kika, Alfonsa,
Olija, Onopka, Viskaina, Valerona…
Posebno je bilo zanimljivo čuti iz usta
Adija, kako je bilo igrati sa njima, a
još više protiv njih…
Odmah po pristizanju takmičarske
ekspedicije tačno u 12.00h i smeštanju
u sobe, Stanojević je na molbu
novinara održao brifing i izneo prve
utiske po dolasku na Pohorje, a kako
je napomenuo tokom razgovora, plan
treninga i vreme održavanja istih
napraviće pre večerašnjeg treninga, na
licu mesta, zbog meteoroloških prilika.
Dok se pripremao brifing, odjednom
se stvorila grupa klinaca u potrazi za
autogramima i Stanojević je proveo
par trenutaka u ćaskanju sa njima.
Interesantno je da su svi klinci stigli iz
Srbije i na pitanje za koga navijaju, u
jedan glas su odgovorili: Za Partizan!
(www.partizan.rs)
LjUBITELjI ČISTIh REK IN
NARAVE – VABLjENI
LETO 2011 19 Kontakt
Put oko
cveta
Spremite se za
veoma poučan
i kratak put
na kojem ćete
naučiti koje
sve biljke treba
saditi zajedno
i u kojem je
delu bašte čije
mesto.
Prolećno
spremanje
Proleće je najaktivniji period za baštenske
poslove, te pokušajte da ne smetnete s
uma neke od zadataka koji vas čekaju...
Biljke u zatočeništvu
1
Redovno zalivanje je ključ uzgajanja
biljaka u žardinjerama, saksijama i
drugim posudama. Evo još saveta
za biljke prisiljene da žive zajedno...
2
Savršeni partneri
5
3
4
1
2
1
3
4
GORE
Posadite sezonsku puzavicu kako bi
napravili malo hlada u bašti ili sakrili ružnu
ogradu. Aprilsko toplo vreme će ubrzati
njen rast i gotovo sigurno će procvetati
pre prvog mraza. Zasadite ukrasni grašak,
ladolež, tunbergiju (tj. crnooku suzanu) ili
ukrasni slak.
Vodite računa o tome da sve biljke
koje sadite u istu žardinjeru imaju
slične potrebe. Znači, ne mešajte
biljke koje ne vole puno vode (kao
što je sedum) sa onima koje su
uvek žedne (npr. kana).
Što veće - to bolje
Što su veće posude, to ćete ređe
morati da zalivate, a biljke će bolje
rasti. Vodite računa i da budu
napravljene od što lakšeg materijala
kako bi ih lakše mogli nositi po
bašti.
Čuvajte se poplave
Stalno zalivajte ali vodite računa
da voda uvek ima gde da iscuri jer
ustajala voda nikako nije zamena za
redovno zalivanje.
Čudno društvo
Radi raznolikosti, slobodno mešajte
sezonske, trajne, pa i manje žbunaste
biljke.
3. Patuljasti letnji jorgovan (Buddleia)
Mini verzija mnogo poznatijeg letnjeg
jorgovana.
1. Žalfija (Salvia)
Ljubičasti metličasti cvetovi obožavaju
sunce.
4. Surfinije (Calibrachoa)
Ako ih stavite na sunce, cvetaće vam
celo leto!
2. Kana (Canna)
Do prvih mrazeva će uživati u suncu i
plodnoj zemlji.
5. Čili papričice (Calico pepper)
Izuzetno otporna, zahvalna i atraktivna
biljka. I ukusna.
Tajne
rododendrona
Snežno leto
3
2
4
5
Egzotična saksija
Saksija oko koje ćete imati puno
posla. Sa prvim zracima sunca bananu
iznesite napolje i trudite se da bude
zaklonjena od vetra.
Kontakt 20 LETO 2011
Posuda sa biljkama belih tonova
koje bi se po ceo dan izležavale na
suncu...
1. Zelena ukrasna kopriva (Coleus)
Drečavo zelena vrsta ukrasne
koprive.
2. Snežna mlječika (Euphorbia)
Veoma otporna biljka sa belim
cvetovima.
3. Bela begonija (Begonia)
Sa cvetovima koji će cvetati
čitavo leto.
4. Krompirov jasmin
(Solanum laxum)
Obožavaće toplotu i što više
sunca!
IZMEĐU
Nastavite da vodite računa o svim
žbunovima, drveću i trajnim biljkama koje
ste posadili prošle jeseni. Biljke koje se
nisu potpuno primile zahtevaju dodatno
zalivanje. Da, ovo znači da će im trebati
više vode čak i ako ostatak dvorišta
redovno zalivate.
Iako su rododendroni i azeleje poznati
kao prilično teški za uzgajanje, prateći ova
jednostavna pravila, slomićete i taj orah...
Rododendron je najčešće veći od azaleja,
ali oboje su zimzelene biljke, sa izuzetkom
nekih vrsta azaleja koje su listopadne.
Uprkos svojoj reputaciji, njihov uzgoj može
biti mačji kašalj ukoliko im se obezbedi
sledeće:
Kiselo zemljište
Proverite pH vrednost vašeg zemljišta.
Ukoliko je ta vrednost viša od 6.0, zemlji
jednom godišnje, nakon cvetanja biljke,
treba dodati sumpor.
Hladovina
Biljke postavite uz severnu ili istočnu
stranu kuće, ili u senku drveta.
Drenaža
Izbegavajte sađenje na vlažnim
zemljištima.
Vlaga
1. Crvena banana (Ensete)
Leti veoma brzo raste dok joj je
maksimalna visina čak pet metara!
2. Lantana (Lantana camara)
Potrebno joj je sunce i jako malo vode
da bi neprekidno cvetala.
3. Ukrasna kopriva (Coleus)
Trudite se da bude u senci ili bar ne na
direktnom suncu.
4. Crveno srce (Iresine)
Obožavca sunce, ali se ne boji senke.
5. Vatrena begonija (Begonia
boliviensis)
Begonija sa jarko crvenim cvetovima
koji će divno padati niz saksiju.
DOLE
Poboljšajte kvalitet zemljišta dodavanjem
5-10 centimetra debelog sloja đubriva
koji će pored hranjivog imati i ulogu
zaštitnog sloja koji će čuvati biljke. Ne
zaboravite da đubrivo stavite i u rupu u
koju planirate da zasadite žbunje ili bilo
koje višegodišnje bilje.
Tokom leta, biljke zalivati jednom nedeljno,
češće tokom prve godine po sađenju.
Otpornost
Koristite samo one vrste otporne na
hladnoću.
Vladari iz senke
Evo i jedne sjajne kombinacije biljaka
koje možete staviti u deo bašte koji
ne dobija dovoljno svetla: kaladijum
(predivna biljka velikih cvetova
najčešće drečavo crvenih šara),
gomoljasta begonija (zahteva dosta
pažnje, pre svega redovno đubrenje
zemlje) i snežna mlečika (kojoj nije
važno ni da li je na suncu niti da li ste je
redovno zalivali).
Đubrivo
Biljke nađubriti samo jednom godišnje
posle cvetanja, preparatima proizvedenim
za vrste koje traže kiselu sredinu.
LETO 2011 21 Kontakt
Od čega
mi je ovaj
kabel?
Pokušavamo da razmrsimo
Gordijev čvor kablova koji
vam se motaju po kući uz
pomoć svojevrstnog vodiča
za lako raspoznavanje svih
starih, poznatih kablova i
onih koji tek treba da vam se
uvuku u dom.
1
Trostruki činč
kabl
Tri u jedan! Kao i
popularne kafe u kesicama,
ovaj kabl ima tri “ukusa”,
to jest, račva se u tri činč
priključka (žuti za video signal
i crveni/beli za stereo audio).
Utičnice za ovaj kabl se
mogu naći na skoro svakom
audio/video uređaju, a
vi ste ga viđali kako se
prikrada vašim televizorima
i spaja ih sa DVD plejerima.
Kontakt 22 LETO 2011
2
Koaksial
Kabl nad kablovima!
Ovaj kabl može da
prenese višekanalni video,
radio signal i podatke, te
je odgovoran za kablovsku
televiziju, kao i internet u
vašem domu. Što se tiče
problema vezanih za ovu vrstu
veze, veoma dobro su nam
poznati - ovi kablovi podložni
su šumovima i prekidima
signala usled spoljašnjih
uticaja.
3
DVI
Evo nama još jednog
multitalentovanog
kabla! DVI, koji spada u noviju
vrstu kablova sposoban je
da prenese digitalni video
signal i mahom se koristi na
novijim LCD monitorima i
projektorima. DVI kabl ćete
koristiti kada budete želeli da
u pravom kvalitetu prenesete
sliku sa DVD plejera na vaš
novi, „tanki“ televizor.
4
HDMI
Kabl za osobe koje
pristaju samo na
kristalno jasnu sliku i savršeno
čist zvuk. HDMI prenosi
digitalni audio-video signal
i štedi na količini kablova,
a da to nimalo ne utiče na
kvalitet slike i zvuka. Malih je
dimenzija i savršeno je rešenje
za spajanje svih uređaja novijih
generacija, od HD televizora
do Blu-ray kućnih plejera.
5
TRS kabl
Ako volite muziku,
sigurno prepoznajete
minidžek utičnicu. Najboljeg
drugara za putovanja ćete
najčešće sretati spojenog
sa slušalicama. Za razliku
od digitalnog S/PDIF kabla,
ovo je analogna audio stereo
veza, koja je već godinama
unazad standard za utičnice
koje spajamo sa prenosim
uređajima.
10
USB
Ovom kablu
ništa što se
priključuje na kompjuter
nije strano. Preko njega se
računar povezuje sa većinom
elektronskih spravica - od
štampača, fotoaparata i
kamera pa sve do eksternih
hard diskova. Nova generacija,
USB 3.0, na tržište dolazi ove
godine i imaće oko 10 puta
veći protok podataka nego
današnji kablovi.
6
S-Video
Kabl koji prenosi
analogni video signal,
ovog puta nešto slabijeg
kvaliteta slike. I dalje ćemo ga
često sretati kao pomoćnika
video kamera, video rekordera
i drugih uređaja za snimanje,
ali starije generacije. Pojavom
digitalnih tehnologija i naprava
za snimanje, kablovi ovog tipa
skoro da su potisnuti sa tržišta.
11
Mikro USB
kabl
Koristimo ih kao
kablove za povezivanje sa
manjim uređajima, poput
mobilnih telefona i digitalnih
kamera. Postoje dve vrste
ovih mališana (mini i mikro),
a do 2012. godine mikro
USB kablovi će predstavljati
standard preko kojeg će se svi
mobilni telefoni (a verovatno i
fotoaparati) puniti i povezivati
sa računarima.
7
Komponent
video
Komponent video
sprovodi analogni signal koji
podržava HD tehnologiju. Ovaj
kabel prenosi video signal
razložen na tri komponente,
pa je i slika na uređajima
kvalitetnija. Jedina mana
ovog kabla je što ne prenosi
zvuk, pa će vam za opuštanje
ispred televizova biti potreban
i dodatni priključak. A to vam
sigurno ne treba...
12
Kablovi za
zvučnike
Napokon malo
neophodne tradicije. Ovaj
kabel nam je stari znalac koji je
bio tu da nas uveseli muzikom
i uveliča svaku radost i
proslavu, prenoseći zvuk od
svih vrsta audio-video uređaja
do vašeg razglasa. Izuzetno je
lako koristiti ga: postoje dve
žice, crvena ide u crveni ulaz
u uređaju preko kojeg puštate
zvuk , a crna u crni.
8
CAT 5e
Jedni od najizdržljivijih
kablova (koji
mogu da budu dugački i
do 100 metara), služe za
spajanje računara u mrežu
ili za povezivanje sa drugim
uređajima. Uz njegovu pomoć
lako ćete priključiti svoj
kompijuter za HD televizor
i mučiti rodbinu svojim
filmovima i fotografijama sa
letovanja, sa sve propratnom
muzičkom podlogom.
13
S/PDIF
S/PDIF je optički
kabel koji prenosi
isključivo digitalni audio signal
od uređaja koji podržavaju
digitalnu tehnologiju do
zvučnika. Mada, ni ovaj kabel,
namenjen spajanju vaših DVD
plejera sa Dolby surround
zvučnicima, nije bez mana. Da
bi se očuvao kvalitet zvuka,
dužina S/PDIF kabla ne prelazi
skromnih 10 metara.
9
Koaksijalni audio kabl
Još jedan kabl koji
prenosi digitalni audio signal,
ali za razliku od S/PDIF,
koaksijalni audio je električni,
a ne optički kabel. Pomislili
biste da je ovaj audio kabel
lošija verzija optičkog, ali
muzički znalci tvrde da
koaksijalni kabel prenosi zvuk
boljeg kvaliteta. Još jedna od
prednosti nad optičkim je
izdržljivost pri uvijanju.
14
RCA audio
I dalje najčešći
konektor kod
audio uređaja, ovaj kabel sa
dva činča prenosi analogni
audio signal između vaših
komponetni. Kako tehnologija
napreduje, veruje se da će u
budućnosti zbog praktičnosti i
jednostavnosti postojati samo
kablovi koji prenose i video i
audio signale, poput
elegantnog HDMI kabla.
LETO 2011 23 Kontakt
Musaka - balkanski delikates
Musaka se vremenom odomaćila na našim prostorima i postala deo
tradicionalne srpske kuhinje. Osmišljeni su brojni recepti za njenu
pripremu, obogaćeni raznovrsnim povrćem, mesom, bešamelom...
Musaka od kelja
Musaka od tikvica
za 5 osoba
Priprema: 40 min.
Pečenje: 45 min.
Mrsno jelo
za 4 osobe
Priprema: 30 min.
Pečenje: 50 min.
Mrsno jelo
1 srednja glavica kelja
70 g pirinča
250 g mlevene junetine
1 glavica crnog luka
2 dl pavlake
4 jajeta
3 kašike ulja
125 g margarina
mešavina začina
so, biber
Složenost postupka:
LAKA
1. Kelj iseći na trake, obariti u slanoj vodi i procediti.
2. Pirinač takođe obariti u slanoj vodi i ocediti od suvišne
tečnosti.
3. Crni luk iseći na kockice i propržiti na malo ulja. Zatim
dodati mlevenu junetinu te i nju propržiti.
4. Belanca odvojiti od žumanaca i umutiti u čvrst sneg.
5. Posebno umutiti žumanca i pavlaku, dodati prženo meso sa
lukom, kelj, pirinač, začine po ukusu i promešati.
6. U sjedinjene sastojke dodati sneg od belanaca i polako
promešati varjačom.
7. Vatrostalnu posudu premazati margarinom i u nju sipati
pripremljenu smesu. Odozgo rasporediti listove margarina.
8. Peći u zagrejanoj rerni na 200 °C dok ne porumeni.
SAVET PLUS:
Musaku možete poslužiti kao toplo predjelo ili uz
dodatak pavlake kao glavno jelo.
Preporučena salata: paradajz
Preporučeno piće: crno vino
Kontakt 24 LETO 2011
600 g mešanog mlevenog mesa
1 glavica crnog luka
4 srednje tikvice
1 kašika mlevene paprike
5 dl jogurta
3 jajeta
50 g sušenog paradajza
0,5 dl ulja
mešavina začina, biber
Složenost postupka:
SREDNJE TEŠKA
1. Crni luk i sušeni paradajz iseći na kockice.
2. Na malo ulja propržiti crni luk, dodati mleveno meso te i
njega kratko propržiti. Po potrebi dodavati vodu i dinstati dok
meso ne omekša.
3. Pred kraj dinstanja dodati mlevenu papriku i začine po
ukusu te kratko propržiti.
4. Tikvice iseći na kolutove i posoliti.
5. U nauljenu vatrostalnu posudu rasporediti kolutove tikvica,
premazati ih polovinom fila od mesa i opet prekriti tikvicama. Zatim naneti preostali fil od mesa i završiti sa kolutovima tikvicama.
6. Posebno umutiti jogurt i jaja pa preliti preko tikvica. Peći u
zagrejanoj rerni na 200 °C dok ne porumeni.
SAVET PLUS:
Za pripremu ovog jela odaberite mlade tikvice.
Preporučena salata: cvekla
Preporučeno piće: đus
Musaka sa plavim patlidžanom
za 5 osoba
Priprema: 50 min.
Pečenje: 50 min.
Mrsno jelo
2 veća plava patlidžana
600 g mlevene junetine
1 glavica crnog luka
300 g pelata paradajza
2 čena belog luka
1 kašika mlevene paprike
0,5 dl ulja
mešavina začina, biber
Za beli sos:
70 g putera
2 kašike brašna
5 dl mleka
250 g švapskog sira
100 g kačkavalja, so
Složenost postupka:
TEŠKA
1. Neoljušćen plavi patlidžan oprati i iseći na kolutove. Zatim
ga posoliti i ostaviti da pusti gorčinu.
2. Patlidžan propržiti na vrelom ulju sa obe strane.
3. Crni luk iseći na kockice, pelat paradajza na krupnije
kocke, a beli luk što sitnije iseckati.
4. Na malo ulja propržiti crni luk, dodati mleveno meso te i
njega kratko propržiti.
5. Potom dodati pelat paradajza, beli luk, mlevenu papriku i
začine po ukusu. Dinstati na umerenoj temperaturi uz povremeno dolivanje vode dok meso ne omeša, a suvišna tečnost ne
uvri.
Beli sos:
1. U manjoj šerpi otopiti puter pa dodati brašno i kratko
propržiti.
2. Postepeno dolivati mleko i mešati dok se ne zgusne.
3. U topao sos dodati rendani kačkavalj, švapski sir i začine
po potrebi.
Finalni postupak:
1. Okruglu vatrostalnu posudu nauljiti i po dnu rasporediti
red plavog patlidžana. Premazati ga polovinom fila od mesa i
preliti jednom kutlačom belog sosa. Isti postupak ponoviti još
jednom i završiti sa kolutovima patlidžana.
2. Patlidžan odozgo preliti preostalim sosom. Peći u zagrejanoj rerni na 200 °C dok ne porumeni.
SAVET PLUS:
Gotovu musaku ostavite da se prohladi kako bi
se lakše sekla i služila.
Preporučena salata: pečena paprika
Preporučeno pile: crno vino
Musaka sa kineskim kupusom
za 5 osoba
Priprema: 60 min.
Pečenje: 50 min.
Mrsno jelo
1 kineski kupus
3 jajeta
4 dl vode
brašna po potrebi
450 g pelata paradajza
600 g pilećeg belog
mesa
1 glavica crnog luka
1/2 kašičice belog luka
u prahu
3 dl ulja
80 g putera
6 dl mleka
200 g kačkavalja
so, origano
Složenost postupka:
TEŠKA
1. Kineski kupus iskidati na listove i odstraniti koren.
2. Umutiti jaja i vodu, a zatim postepeno dodavati brašno i
mutiti dok se ne dobije smesa gustine jogurta.
3. Listove kupusa umakati u pripremljenu smesu i pržiti na
vrelom ulju.
4. Crni luk iseći na kockice, pelat paradajza izmiksati, a pileće belo meso samleti na mašini za mlevenje.
5. Na malo ulja propržiti crni luk, dodati piletinu te i nju
kratko propržiti. Zatim dodati pelat paradaza, beli luk u prahu
i začine po ukusu. Dinstati na umerenoj temperaturi da se sos
zgusne.
6. Posebno pripremiti bešamel sos: u manjoj šerpi otopiti puter, dodati brašno i kratko propržiti. Potom postepeno dolivati
mleko i mešati. U gotov sos dodati soli po ukusu.
7. U nauljenu vatrostalnu posudu poslagati pohovane listove
kupusa, preliti ih polovinom fila od mesa, naneti malo bešamela i posuti kačkavaljem. Isti postupak ponoviti još jednom i
završiti sa listovima kupusa.
8. Preko listova preliti ostatak bešamela i posuti kačkavaljem.
Peći u zagrejanoj rerni na 200 °C dok ne porumeni.
SAVET PLUS:
Umesto kineskog kupusa, možete koristiti listove
mladog kupusa.
Preporučena salata: paradajz
Preporučeno piće: belo vino
LETO 2011 25 Kontakt
SAVET PLUS:
Torta će biti sočnija ukoliko je
ostavite da prenoći u frižideru.
Preporučeno piće: limunada
Kokos torta sa rižom
za 10 osoba
Priprema: 45 min.
Pečenje: 120 min.
Mrsno jelo
Za kore:
8 belanaca
14 kašika šećera
100 g kokosovog brašna
2 kašike brašna
2 kašike ulja
Za fil:
8 žumanaca
8 kašika šećera u prahu
200 g čokolade sa rižom
125 g margarina
Za dekoraciju:
2 šlaga
Složenost postupka:
SREDNJE TEŠKA
Kore:
1. U odgovarajućoj posudi umutiti 4
belanceta u čvrst sneg pa uz neprestano
mešanje dodavati 7 kašika šećera.
2. Zatim dodati 50 g kokosovog brašna,
1 kašiku brašna, 1 kašiku ulja i polako
promešati.
3. U kalup za tortu obložen papirom
za pečenje sipati pripremljenu smesu i
peći u zagrejanoj rerni na 150 °C. Na isti
način od preostalog materijala ispeći još
jednu koru.
Fil:
1. Sjediniti žumanca i šećer te kuvati na
pari uz neprestano mešanje dok se šećer
ne otopi. Fil skloniti sa ringle i ostaviti da se
ohladi.
2. U ohlađen fil dodati omekšao margarin i
umutiti mikserom.
3. Čokoladu sa rižom izrendati na krupno rende, dodati u fil te polako promešati.
Finalni postupak:
1. Prvu koru premazati pripremljenim filom i
preklopiti drugom korom.
2. Šlag pripremiti prema uputstvu sa kesice i
premazati tortu.
SAVET PLUS:
Tortu možete preliti glazurom od
čokolade umesto šlaga.
Preporučeno piće: limunada
Nes torta
za 15 osoba
Priprema: 60 min.
Pečenje: 60 min.
Mrsno jelo
Za kore:
21 belanaca
21 kašika šećera + šećer za nes
kafu
9 kašika mlevenih oraha
12 kašika mlevenog keksa
6 kašika brašna
6 kašika nes kafe
Fil:
21 žumance
300 g šećera
1 l mleka
8 kašika brašna
300 g čokolade za kuvanje
250 g margarina
300 g mlevenog keksa
Za dekoraciju:
150 g čokolade za kuvanje
4 kašike ulja
Složenost postupka:
TEŠKA
Kontakt 26 LETO 2011
Kore:
1. Umutiti 7 belanaca u čvrst sneg
papostepeno dodavati 7 kašika šećera
i mutiti dok se šećer ne otopi.
2. Potom dodati 3 kašike mlevenih
oraha, 4 kašike mlevenog keksa, 2
kašike brašna i kašiku nes kafe te
polako promešati varjačom.
3. U kalup obložen papirom za pečenje sipati pripremljenu smesu za koru
i peći u zagrejanoj rerni na 200 °C dok
ne porumeni. Na isti način od preostalog materijala ispeći još dve kore.
4. Preostalu nes kafu preliti toplom
vodom, zasladiti i njome poprskati
pečene kore.
Fil:
1. Sjediniti 3 dl mleka sa žumancima
i brašnom pa dobro umutiti.
2. Preostalo mleko sipati u šerpu,
dodati šećer i kuvati dok ne proključa. Zatim dodati smesu od žumanaca,
100 g izlomljene čokolade i kuvati uz
neprestano mešanje dok se ne dobije
gusta kompaktna masa.
3. U prohlađen fil dodati omekšao
margarin i umutiti mikserom.
4. Na kraju dodati preostalu rendanu
čokoladu i mleveni keks te lagano
promešati varjačom.
Finalni postupak:
1. Pečene kore premazati pripremljenim filom i naslagati ih jednu na
drugu.
2. Preostalim filom premazati celu
tortu.
3. Čokoladu otopiti sa malo ulja i
preliti preko torte.
LETO 2011 27 Kontakt
Download

16. Evropska smotra v Beogradu - Srpsko kulturno društvo Maribor