ISTRAŽIVANJE – KAKO GRAĐANI SRBIJE VIDE PRIORITETE I PROCES
KREIRANJA SPOLJNE POLITIKE REPUBLIKE SRBIJE
Anketa: internet portal B92, jun-jul 2013
Igor Novaković
sa
Tijanom Jakišić
UVODNE NAPOMENE
Uz podršku Evropskog fonda za Balkan, kroz program Think and Link, ISAC fond je u saradnji sa internet portalom B92.net promovisao svoju studiju
praktične politike Od četiri stuba spoljne politike do evropskih integracija: postoji li volja za strateško usmerenje spoljne politike Srbije?, i online
anketu o spoljnopolitičkim prioritetima Republike Srbije. Poučeni rezultatima sličnih istraživanja koje su sprovodili UNDP i druge organizacije na
ovom internet portalu, istraživački tim ISAC fonda je smatrao da populacija koja pristupa sajtu B92 je upravo onaj deo društva koji predstavlja njegov
najdinamičniji deo: socijalno i politički svesne i opredeljene osobe, koji imaju preciznije definisane političke stavove od prosečnog građanina, i samim
tim i više uticaja u svojim sredinama. Cilj ankete je bio da se utvrdi koliko stavovi ispitanika korespondiraju sa rezultatima iznesenim u prethodno
spomenutoj studiji praktične politike, kao i da se sazna kako građani vide domen spoljne politike i prioritete.
1
Rezultati ankete se nalaze u ovom dokumentu. Ispitanici su uglavnom izrazili konfuzne stavove, koji su korespondirali sa zaključcima studije praktične
politike, bez preovlađujućih tendencija koje bi svedočile o jasnim percepcijama oko prioriteta i institucija u domenu kreiranja, sprovođenja i kontrole
spoljne politike definisane Ustavom i zakonodavnim okvirom. Takođe, iako se kao prioritet ističe Evropska unija (EU), jasno je i da građani pokazuju i
određeni nivo nerazumevanja koji se tiče obaveza Srbije u procesu pridruživanja. Tokom pregovora Srbije sa EU, a pogotovo oko Poglavlja 31
Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika, vlasti u Srbiji će morati da se pozabave ovim pitanjem, jer da bi se osigurala stabilnost, dugoročnost i
održivost procesa, građani moraju da budu bolje informisani.
O ANKETI I UZORKU
Posetioci web portala B92 su popunjavali anketu u periodu od 18. juna do 7. jula 2013 godine. Popunjeno je ukupno 704 ankete, dok je u istom periodu
preuzeto 412 elektronskih primeraka studije praktične politike Od četiri stuba spoljne politike do evropskih integracija: postoji li volja za strateško
usmerenje spoljne politike Srbije? Anketa je bila sastavljena od ukupno dvadeset i četiri pitanja, od čega pet pitanja predstavljaju osnovne informacije
o ispitanicima (pol, godine, region Srbije odakle dolaze, obrazovanje i političku opredeljenost), dok su preostalih 19 bila pitanja vezana za teme koje su
obrađene u studiji (nedostatak spoljnopolitičke strategije, nadležnosti institucija i spoljnopolitičko usmerenje Republike Srbije i odnos sa Evropskom
unijom).
Od ukupno 704 ispitanika, 596 su bili muškog, a 108 ženskog pola. Preovlađujući broj ispitanika je bio u životnoj dobi između 20 i 40 godina– njih
412. Između 40 i 60 godina života imalo je 208 ispitanika, dok je broj onih u životnoj dobi ispod 20 i iznad 60 godina bio znatno manji – 35 odnosno
49. Velika većina ispitanika je bila iz Beograda – njih 321, dok su ostali iz Vojvodine (121), Jugoistočne Srbije (62), Šumadije (54), Zapadne Srbije
(36), Istočne Srbije (28), Kosova (14), dok je iz dijaspore dobijeno 68 popunjenih anketa. Što se tiče obrazovne strukture anketiranih, više od pola
ispitanika je visoko obrazovano (458), sa višim obrazovanjem je bilo 95 ispitanika, sa srednjim 140, dok je broj ispitanika sa osnovnim obrazovanjem
bio praktično zanemarljiv – 11.
Što se tiče političkog opredeljenja više od polovine ispitanika je izjavilo da ne simpatiše ni jednu stranku, 67 podržava Demokratsku stranku, Liberalno
demokratsku partiju njih 52, 48 Srpsku naprednu stranku, Demokratsku stranku Srbije 41, Socijalističku partiju Srbije 15, Ligu socijaldemokrata
Vojvodine 7, Savez vojvođanskih Mađara 8, Ujedinjene regione Srbije 8, Pokret Dveri 11 i Novu Stranku 7 (Nova stranka i Pokret Dveri nisu bili dati
kao mogućnosti, ali su ispitanici sami uneli u prozoru Druga stranka). Ovakva struktura ispitanika (opredeljeni i neopredeljeni) donekle odgovara i
broju apstinenata koji se kreće oko 50% na nacionalnim izborima.
2
REZULTATI
DEFINISANJE I SPROVOĐENJE SPOLJNE POLITIKE REPUBLIKE SRBIJE
Pitanja 1, 2, 3 i 4 u anketi su se odnosila na institucionalni sistem definisanja, sprovođenja i kontrole spoljne politike Srbije.
Na pitanje Ko definiše i sprovodi spoljnu politiku Srbije? više od
jedne trećine ispitanika smatra da je to Vlada Republike Srbije, dok
je približno isti broj za glavnog aktera imenovao stranačka
rukovodstva. Ovi rezultati svedoče da je dobar deo građana upoznat
sa formalnim okvirom da je Vlada ta koja je nadležna za definisanje
i sprovođenje spoljne politike, ali takođe da su i svesni političke
realnosti smeštajući političku moć u ovom domenu u vrhove
stranačke vlasti. Interesantno je da samo 7% odnosno 8% smatra da
su Ministarstvo spoljnih poslova i predsednik Srbije nadležni u ovoj
oblasti, bez obzira na činjenicu da su prethodnom periodu (20082012) upravo predsednik Boris Tadić i ministar spoljnih poslova
Vuk Jeremić bili najviše eksponirane figure u ovoj oblasti javne
politike.
3
Na pitanje Da li Srbija ima Strategiju spoljne politike (dokument)? najveći
broj ispitanika (42%) smatra da Srbija nema Strategiju, dok tek petina
ispitanika smatra da takav dokument postoji, što pokazuje da su ispitanici
svesni faktičke situacije.
Na sledeće pitanje Da li Narodna skupština kontroliše sprovođenje spoljne
politike Srbije? čak 68% ispitanika dalo je negativan odgovor. Tek nešto
više od petine ispitanika smatra da skupština vrši jednu od svojih funkcija.
4
Više od polovine ispitanika na pitanje Kad dođu na vlast, da li stranke
sprovode spoljnu politiku onako kako su obećavale? navelo je da to
zavisi od stranke do stranke, što znači da građani prave diferencijaciju
između stranaka i njihovih spoljnopolitičkih platformi. Oko petine
ispitanika navelo je da stranke sprovode obećanja u vezi sa spoljnom
politikom, u granicama realnosti, dok samo 10% ispitanika smatra da se
partije trude da održe svoja obećanja.
5
KLJUČNI STRATEŠKI PARTNERI I BUDUĆI SPOLJNOPOLITIČKI IZAZOVI
Pitanja od 5 do 10 odnose se na to kako ispitanici percipiraju prirodu veza Srbije sa najznačajnijim spoljnopolitičkim akterima, odnosno državama,
političkim entitetima i savezima koji su u proteklom periodu zauzimali dominantno mesto u javnom diskursu Srbije: Rusija, EU, SAD, Kina i Turska,
te Pokret nesvrstanih.
Na pitanje kakva treba da bude saradnja Srbije sa Rusijom, ubedljivih 41% ispitanika smatra da je ekonomska dimenzija osnovna komponenta
saradnje, dok više od trećine smatra da saradnja treba da bude isključivo reciprocetna. Od ukupnog broja ispitanika, 24% vidi da bilateralni odnosi
treba da ide u pravcu bliže saradnje. Vojni savez između dve zemlje figurira kao opcija samo kod 2% ispitanika.
Na osnovu partijske identifikacije, ukupnim rezultatima su najbliže
bili stavovi članova DS, dok su najviše odstupali odgovori članova
DSS (u pravcu što bliže saradnje 66%) odnosno LDP (u pravcu
reciprociteta 52%), što je bilo za očekivati imajući u vidu politička
opredeljenja ovih partija. Ispitanici koji se partijski nisu
identifikovali smatraju da odnos Srbije sa Rusijom treba da se
zasniva pre svega na ekonomskoj saradnji i reciprocitetu, te
rezultati pokazuju da su stavovi ovih ispitanika vrlo bliski
stavovima simpatizera DS.
6
Što se tiče odnosa obrazovnog profila i stavova u vezi sa odnosom
Srbije i Rusije, srednje i više obrazovani ispitanici u većini slučajeva
(40%) smatraju da on treba da bude reciprocitetan, dok je kod visoko
obrazovanih ispitanika taj broj oko 30%, s tim da čak 44% od ove grupe
ispitanika smatra da taj odnos treba da podrazumeva ekonomsku
saradnju.
Što se tiče saradnje Srbije sa EU, 41% spitanika smatra da spoljna
politika Srbije treba da bude u potpunoj koordinaciji sa EU. Još 18% je
orijentisano u pravcu bliže saradnje sa EU, dok 17% da saradnja sa
ovom nadnacionalnom tvorevinom treba da bude pre svega zasnovana
na ekonomskoj saradnji. Međutim, nešto manji broj nego u slučaju
Rusije, 32%, smatra da ova saradnja treba da bude reciprocitetna
7
Kada je u pitanju odnos sa EU, 50% simpatizera SNS smatra da
odnos sa EU treba da bude samo reciprocitetan, što upućuje na to da
uprkos zvaničnoj proevropskoj politici ove stranke, među svojim
simpatizerima imaju veliki broj onih sa konzervativnim stavovima,
bliskim stavovima SRS, stranka iz koje je SNS nastala. Odgovori
sortirani na osnovu partijske identifikacije, pokazuju da je situacija
upravo suprotna u odnosu na prethodno pitanje, gde su simpatizeri
DSS odnosno LDP iskazali istovetne procente u suprotnom smeru –
više od 60% članova DSS je bilo za reciprocitet, dok su članovi LDP
iskazali stavove u pravcu što bliže saradnje.
Slični rezultati kao u slučaju odnosa Srbije sa Rusijom pojavljuju se
i u odnosu na SAD. Istovetnih 41% stavlja pre svega akcenat na
ekonomsku saradnju, dok 35% vidi saradnju kao iskljucivo
reciprocitetnu. Značajan je podatak je podatak da petina od ukupnog
broja ispitanika smatra da Srbija treba da ima neku vrstu
bezbednosne i vojne saradnje sa SAD.
8
Svest o geopolitičkom položaju i udaljenosti od zemlje sa kojom
ostvarujemo bilateralne kontakte preovladala je i u slučaju Kine. Više
od polovine ispitanika vidi saradnju sa Kinom kao isključivo
ekonomsku, dok 23% smatra da bi ova saradnja trebala biti pojačana
u više sektora. Međutim, 24% ispitanika vidi saradnju kao isključivo
reciprocitetnu.
Što se tiče saradnje sa Turskom, koja se od 2008. godine pojavljuje
kao jedna od ključnih zemalja partnera Srbije, građani takođe
uglavnom misle da saradnja treba da bude samo ekonomska (44%),
dok čak 37% vidi saradnju isključivo kao reciprocitetnu. Tek 17%
vidi mogućnost za nešto produbljeniju saradnju, što svedoči o
izuzetno rasprostranjenoj rezervisanosti prema ovoj zemlji koja je
prisutna u našoj javnosti, bez obzira na političko približavanje između
Srbije i Turske u poslednjih nekoliko godina.
9
Što se tiče stavova oko saradnje sa Turskom na osnovu partijske
opredeljenosti, ona je slična opštim odgovorima. Najviše variraju
odgovori simpatizera DSS koji se u procentu od preko 70 zalažu za
reciprocitet u odnosima, dok simpatizeri DS u praktično istom procentu
smatraju da akcenat treba da bude na ekonomskoj saradnji. Za određeni
nivo bliže saradnje se u značajnijem procentu, ali opet ne toliko velikom
(oko 30% ukupno) zalažu uglavnom simpatizeri LDP i donekle SPS. Ovi
rezultati se poklapaju sa opštim.
Pokret nesvrstanih po svim rezultatima uživa zavidan ugled među
ispitanicima. Više od 80% smatra da je političko približavanje ovom
pokretu poželjno, dok čak 41% smatra da treba da se približavamo ovim
državama bez obzira na proces pridruživanja EU.
10
Od opštih rezultata oko odnosa Srbije sa Pokretom nesvrstanih,
značajno se razlikuju stavovi DSS (83%) i SNS (57%) u korist daljeg
približavanja ovom pokretu. Ova dva rezultata su u skladu sa
promovisanim politikama obe stranka, u slučaju DSS-a traženja
alternative procesu evropskih integracija, kao i sa politikom SNS koja
se zalaže za što bližu saradnju sa svima. Međutim, preko 20%
simpatizera SNS, kao i 67% simpatizera LDP smatra da ovo
približavanje pre svega treba da bude uklopljeno u proces integracije
Srbije u EU.
11
SRBIJA I REGION
Pitanja 11, 12, 13, 14 i 15 se odnose na bilateralne odnose Srbije sa drugim državama Zapadnog Balkana, takođe državama koje su ili već postale ili
pretenduju kao i Srbija da bude države članice EU.
Hrvatska je jedina država Zapadnog Balkana koja je ušla u
punopravno članstvo EU, i druga bivša jugoslovenska republika
koja je uspela da to učini. Bez obzira na poljuljane odnose zbog
događaja tokom 1990-ih godina, kao i na nedavna dešavanja, pre
svega u Hrvatskoj, koji loše utiču na bilateralne odnose, više od
44% ispitanika odnos vidi kao partnerski sa mogućnošću daljeg
produbljivanja, dok 14% smatra da postoji i širi kontekst
partnerstva utemeljen na jeziku i kulturi. Oko petina ispitanika
posmatra odnos manje pozitivno, odnosno vidi samo ekonomsku
komponentu saradnje, i konačno jedna petina smatra da je odnos
dve zemlje pre svega neprijateljski.
Što se tiče politike Srbije prema susednim državama uopšte, primetan je trend približavanja stavova nesimpatizera političkih partija stavovima
pristalica SNS. Na pitanje kakav je odnos Srbije sa Hrvatskom, među pristalicama SNS je bio skoro jednak broj onih koji taj odnos vidi kao partnerski
(35%), odnosno kao neprijateljski (28%). Kod nesimpatizera situacija je utoliko drugačija, pošto 40% njih pored toga što je smatra za partnersku
zemlju, vidi Hrvatsku i kao kulturno-jezički sličnu i povezanu.
12
Oko trećine ispitanika, bez obzira na obrazovanje, vidi Hrvatsku kao partnerski zemlju. Interesantan je podatak da je među ispitanicima sa srednjom
stručnom spremom, najmanji procenat onih koji odnos Srbije i Hrvatske poimaju kao neprijateljski, što demantuje uobičajnu pretpostavku da više
obrazovanje utiče na iskazivanje tolerantnijih stavova. Slična je situacija i u odnosu na poimanje Hrvatske i Srbije kao kulturno-jezičke zajednice,
najveći procenat je među srednje obrazovanim. S druge strane procenat visoko-obrazovanih koji iskazuju netolerantne i neprijateljske stavove za 4%
veći u odnosu na na grupu ispitanika sa srednjim obrazovanjem.
Ispitanici iz Beograda u većini slučajeva vide odnos sa
Hrvatskom kao partnerski. S druge strane, čak 35% ispitanika
poima ga kao neprijateljski. Ispitanici koji dolaze iz regija
koje se uglavnom smatraju tolerantnijim, Vojvodine i
Šumadije, u čak 80% slučajeva poimaju Hrvatsku isključivo
kao tržište.
13
BiH je susedna država koja je drastično promenila svoju internu
strukturu tokom ratova devedesetih godina. Na osnovu
Dejtonskog sporazuma čiji je Republika Srbija garant, stvorena
su dva entiteta, Republika Srpska i Federacija BiH, i sa prvim
naša država ima potpisan ugovor o specijalnim i paralelnim
vezama. Kako Srbi čine dominantnu populaciju i u Srbiji i u
Republici Srpskoj, bilo je logično za pretpostaviti da će građani
iskazivati različite stavove prema enitatima. Broj onih koji
nepriajteljski gledaju na Federaciju BiH je znatno veći nego u
slučaju Hrvatske, a 17% vidi ovaj odnos samo kao tržišni. Tek
nešto manje od trećine ispitanika vidi odnos sa Bosnom i
Hercegovinom kao partnerski dok svega 8% vidi da postoji šira
jezička i kulturna baza na kojoj počiva odnos dve zemlje.
Kada je u pitanju odnos prema Bosni i Herzegovini, stavovi
nesimpatizera su bliski stavovima simpatizera DS. Odnos sa BiH
uglavnom je percipiran kao pozitivan, partnerski, te da treba da
se razvija u pravcu veće i bliže saradnje. Međutim, ovde treba
napomenuti da oko 30% ispitanika odnos prema BIH posmatra
dvojako, odnosno, prema Federaciji BiH iskazuju neprijateljski
stav, dok je odnos prema Republici Srpskoj veoma pozitivan i
prisan.
Što se tiče stavova ispitanika prema regionu odakle dolaze,
Beograđani imaju uglavnom dvostruki odnos (67%),
neprijateljski prema Federaciji BiH, a prisan prema Republici
Srpskoj. Ispitanici iz Šumadije imaju pozitivniji odnos prema
BiH nego prema Hrvatskoj, poimaju je kao partnerski zemlju i
kulturno-jezički blisku. Ispitanici iz Vojvodine imaju nešto
pozitivniji odnos prema BiH, ali i dalje u 72% slučajeva je vide
isključivo kao tržište.
14
Crna Gora je poslednja republika sa kojom se Srbija razdružila iz
zajedničke države i logično je bilo za pretpostaviti da situacija neće
biti sjajna s obzirom na politička trvenja koja traju od 1997. godine i
koja su kulminirala referendumom o osamostaljenju iz 2006. godine,
kao i priznavanjem samostalnosti Kosova 2008. godine. Međutim,
kako nije bilo oružanih sukoba i kako su kontakti građana dve
zemlje, bez obzira na sve izazove, na izuzetno visokom nivou,
istraživači su smatrali da će se rezultati razlikovati od BiH i
Hrvatske. Iznenađujuće, broj onih koji vidi odnos kao partnerski sa
potencijalom za rast je manji nego u slučaju Hrvatske, a veći nego u
slučaju BiH – 38%. Međutim, broj onih koji ga vide kao kulturnu i
jezičku zajednicu je znatno veći i približava se trećini ispitanika.
Broj ispitanika koji smatra da je odnos neprijateljski je znatno manji
i iznosi tek 9%. Ispitanici koji vide odnos kao pre svega ekonomski
je tek nešto veći i iznosi 23%. U odnosu na ostale zemlje, uočljiv je
znatno veći broj odgovora „ne znam“, što svedoči da određeni deo
populacije nije siguran u sopstveni stav prema Crnoj Gori, što je
takođe izazvano nejasnim političkim odnosom između dve države.
Ispitanici iz Beograda, uglavnom, smatraju da Srbija sa Crnom
Gorom treba da ima partnerski odnos. Ispitanici iz Šumadije osećaju
najveću kulturno-jezičku bliskost sa Crnom Gorom u odnosu na sve
ostale susede (69%), , dok preostali deo ispitanika zauzima neutralan
stav, te vidi Crnu Goru kao tržište. Ispitanici koji dolaze iz
Vojvodine u čak 90% slučajeva vide Crnu Goru isključivo kao
tržište.
15
Po stavovima ispitanika, Makedonija je glavna partnerska država u
okruženju, pošto je više od 52% vidi kao takvu. Najmanji je broj onih
koji je vide kao neprijatelja, tek 4%, ali s druge strane prilično je veliki
broj onih koji je vide samo kao tržište, skoro trećina ispitanika. Na
ovakve stavove je verovatno uticala činjenica da ne postoje neki veći
bilateralni nesporazumi dve zemlje (sem pitanja samostalnosti
Makedonske pravoslavne crkve), ali i da ne postoji odnos koji se može
okarakterisati kao suštinski partnerski, sem u ekonomiji.
Neprijateljski stavovi kod ispitanika koji nisu politički orijentisani su
takođe minimalni, a u većini slučajeva taj odnos je percipiran kao
partnerski (40%), sa izrazitim procentom onih koji je vide kao kulturnojezički blisku (20-30%).
16
Albanija je najlošije ocenjena od susednih država. Kao
neprijatelja je vidi čak 33% ispitanika, dok je 34% vidi samo kao
tržište. Tek nešto manje od četvrtine ispitanika smatra da postoji
mogućnost za partnerstvo, dok samo 1% smatra da postoji
kulturna i istorijska povezanost dve zemlje.
Većina ispitanika koji nisu politički opredeljeni odnos sa
Albanijom vidi samo kao tržišni (40%), dok je broj onih koji taj
odnos poima kao neprijateljski najveći u odnosu na ostale zemlje,
skoro 30%. Iako su rezultati očekivani, oni su takođe i
alarmantni.
Zanimljivo je da veću netrpeljivost pokazuju ispitanici iz
Beograda, nego oni ispitanici koji su se izjasnili da dolaze sa
Kosova. Naime, 70% Beograđana percipira odnos između Srbije
i Albanije kao neprijateljski, dok ispitanici sa Kosova vide
Albaniju kao tržište. Skoro svi ispitanici iz Šumadije i Vojvodine
vide Albaniju kao tržište, što je donekle neutralan stav.
17
SPOLJNOPOLITIČKI KURS SRBIJE U NEPOSREDNOJ BUDUĆNOSTI
U javnom diskursu Srbije kao spoljnopolitičke opcije figuriraju tri kursa: prozapadni koji podrazmeva članstvo Srbije u EU, ali uglavnom bez
pristupanja NATO, pro-ruski kurs odnosno pro-evroazijski kurs koji bi podrazumevao i bliže odnose sa Kinom, kao i kurs koji bi mogli nazvati proevropsko - neutralnim, odnosno onaj koji se načelno zalaže za integraciju Srbije u EU, ali i veoma bliske odnose sa Rusijom, Kinom i drugim
članicama BRIKS-a.
U cilju utvrđivanja prema kom od tri navedena kursa su građani najviše orijentisani i kakav je suštinski odnos prema evropskim integracijama,
ispitanici su odgovorili na pitanja 16, 17, 18 i 19.
Na pitanje „Šta je Rusija za Srbiju? značajan broj ispitanika je ne
smatra za bliskog saveznika, skoro 50%. S druge strane, skoro
trećina ispitanika je vidi kao alternativu EU. 14% ispitanika
smatra da je odnos pre svega tržišni, dok je 5% vidi kao izvor
finansiranja. Međutim, broj onih koji Rusiju vidi kao
neprijateljsku državu je tek oko 1%.
18
Što se tiče ispitanika po partijskoj orijentaciji, najinteresantniji
su bili odgovori pristalica SNS. Oko trećine smatra da je
Rusija alternativa EU i naš bliski saveznik, dok s druge strane
oko 26% njih vidi Rusiju kao zemlju koja nije iskrena u svojim
stavovima sa Srbijom, i potencijalno čak predstavlja
otežavajući faktor za spoljnopolitičko pozicioniranje naše
države. Ovo ukazuje na to da SNS ima karakter catch-all
partije, s obzirom na neujednačenost stavova njenih
simpatizera.
19
Skoro identičan broj ispitanika koji negativno gleda na Rusiju, u EU
vidi sredstvo za temeljni preobražaj zemlje - 53%. Takođe broj onih
koji negativno gledaju na EU je zbirno oko 36%, od čega je 4% vidi
kao neprijatelja. Identičan je broj onih koji u EU vidi samo izvor
finansiranja.
U najvećem broju slučajeva (60%), politički neopredeljeni smatraju
da EU za Srbiju predstavlja motor za reforme, izvor finansiranja i
tržište, dok oko 10% ispitanika vidi EU kao izvor uslovljavanja.
20
Ipak, bez obzira na privrženost procesu integracije Srbije u EU, građani
Srbije ubedljivom većinom smatraju da ne treba biti solidaran sa
spoljno-političkim odlukama i stavovima EU ukoliko se protive ili
srpskim interesima (44%) ili ukoliko su usmereni protiv interesa
prijateljskih država van EU (zbirno 35%), dok je gotovo petina
odgovorila da Srbija ne bi uopšte trebala da ih prati. Zanimljivo je da
više od polovine ispitanika koji su partijski neopredeljeni smatra da
Srbija ne treba da prati sve spoljno-političke odluke EU, naročito ako su
oni usmereni protiv srpskih interesa i interesa prijateljskih država, pre
svega Rusije. Ovo je alarmantan podatak, naročito s obzirom da Srbija
pretenduje da postane punopravni član EU, te kao takav mora da ima
vrlo usklađenu spoljnu politiku sa EU.
Ovo ukazuje da većina građana ipak nije upoznata sa obavezama koje
proizilaze iz procesa pridruživanja, kao i punopravnog članstva neke
države u EU. Iako sam proces pridruživanja zahteva postepeno
usaglašavanje u ovom domenu, poželjno je da upravo zbog davanja
dodatne težine u aspiracijama Srbije, ono bude što ažurnije i
transparentnije.
21
Konačno, na direktno pitanje o budućim spoljnopolitičkim
akcijama Srbije, većina građana smatra da posle rešavanja pitanja
Kosova treba da se okrenemo pro-zapadnom kursu, odnosno pre
svega EU 48%, dok je za NATO 3%. Zanimljivo je da samo 11%
vidi Rusiju kao buduću spoljnopolitičku opciju, dok ukupno čak
38% vidi kao najpoželjniju neku vrstu samostalne politike,
nezavisne od EU i drugih aktera. Ovo ostavlja veliki prostor za
debatu o spoljnopolitičkim prioritetima zemlje, ali ukazuje i da ta
debata neće biti laka, te da je potrebno argumentovano i ozbiljno
pristupiti pitanju stvaranja opšte-društvenog konsenzusa o
prioritetima i ciljevima spoljne politike Srbije.
22
ZAKLJUČAK
Ova anketa pokazuje generalni nivo konfuzije koji vlada među građanima Srbije kada je reč o spoljnoj politici. Pre svega, uočljivo je nepoznavanje, do
određenog nivoa, procesa formiranja i kontrole spoljne politike, dok su sa druge strane ispitanici nepogrešivo locirali mesta moći na kojima se ta
politika zaista i formira. Ispitanici, uglavnom, znaju da Srbija nema Strategiju spoljne politike u vidu konkretnog dokumenta i da spoljnu politiku
sprovodi Vlada. Zabrinjavajuća je činjenica da skoro dve trećine od ukupnog broja ispitanika, smatra da Skupština Republike Srbije nema kontrolu nad
sprovođenjem spoljne politike Srbije, kao i nepoverenje u političke partije da će u sprovesti predizborna obećanja u vezi sa spoljnom politikom. Sve
ovo potvrđuje rezultate studije praktične politike ISAC fonda Od četiri stuba spoljne politike do evropskih integracija: postoji li volja za strateško
usmerenje spoljne politike Srbije?
Što se tiče spoljnopolitičkih prioriteta, veoma je zanimljiva činjenica da su građani, pored generalnog opredeljenja za Evropsku uniju, pokazali i
izvesnu distancu prema svim velikim akterima, uključujući tu i Rusiju i Kinu. Oni se uglavnom zalažu za reciprocitet u odnosima kada je to moguće,
odnosno za ekonomsku saradnju alternativno sa većinom svetskih aktera. Ovo sugeriše da građani traže alternativnu opciju postojećim, i optiraju ka
nekoj vrsti balansa između svih velikih sila. Ono što može biti problematično jeste da Srbija može postati “država u senkama”, u pokušaju da,
ugledajući se na Titovu tradiciju u spoljnoj politici, balansira sa svim značajnim političkim akterima. Za razliku od Titovog doba, mi ne živimo u
hladnoratovskim okolnostima, te spoljnu politiku treba da uskladimo sa turbulentnim globalnim odnosima.
Što se tiče saradnje sa državama u regionu, oni su bili očekivani, naročito u vezi sa Albanijom i Makedonijom. Odnosi sa BiH, Hrvatskom i Crnom
Gorom su nešto komplikovaniji, ali čini se da su građani Srbije spremni za dalji vid saradnje sa njima. Potrebno je raditi na kreiranju povoljnog javnog
mnjenja za pospešivanje saradnje Srbije, pre svega sa Albanijom, a potom i sa Hrvatskom i sa Federacijom BiH. Istraživače su iznenadili stavovi
ispitanika iz Beograda, Vojvodine i Šumadije, koji su, najblaže rečeno, neutralni i tržišno orijentisani.
Iako ispitanici iskazuju, uglavnom, pozitivne stavove u vezi sa saradnjom Srbije i EU, čini se da oni nisu dovoljno upoznati sa svim posledicama
pristupanja države toj nadnacionalnoj organizaciji. Činjenica da većina ispitanika smatra da Srbija ne treba da prati sve spoljnopolitičke odluke EU,
ukoliko one nisu u skladu sa interesima Srbije i njenih ostalih prijatelja, ukazuje na potrebu transparantnosti u procesu pristupanja i informisanja
građana, ne samo o pravima, već i obavezama koje članstvo u EU nosi.
23
PRIMER UPITNIKA
Šta mislite o spoljnoj politici Srbije?
1.
Ko definiše i sprovodi spoljnu politiku Srbije?
a. Predsednik
b. Vlada
c. Narodna skupština
d. Ministarstvo spoljnih poslova
e. Stranačke vrhuške
f.
Ne znam
Ostavi komentar
_____________________________
2.
Da li Srbija ima Strategiju spoljne politike?
a. Ima Strategiju koju je usvojila Narodna skupština;
b. Ima nekoliko izlaganja vodećih političara i ministara;
c. Ne
d. Ne znam
Ostavi komentar
_____________________________
3.
Da li Narodna skupština kontroliše sprovođenje spoljne politike Srbije?
a. Da
b. Ne
c. Ne znam
Ostavi komentar
_____________________________
4.
Kad dođu na vlast, da li stranke sprovode spoljnu politiku onako kako su obećavale?
a. Da, u granicama realnosti;
b. Zavisi koje. Neke da – neke ne!
c. Ne
d. Ne znam
Ostavi komentar
_____________________________
5.
Kakva treba da bude saradnja Srbije sa Rusijom (upiši odgovor):
a.
Reciprocitetna, koliko oni nama toliko i mi njima
b.
Ekonomska saradnja
c.
Vojni savez
d.
Politička i ekonomska unija
Ostavi komentar
_____________________________
6.
Kakva treba da bude saradnja Srbije sa Evropskom unijom:
a.
Reciprocitetna, koliko oni nama toliko i mi njima
b.
Bliska ekonomska saradnja
c.
Bliska bezbednosna i politička saradnja
d.
Kao zemlja kandidat za članstvo Srbija treba da ima apsolutnu koordinacija svih javnih politika sa
Evropskom unijom.
Ostavi komentar
_____________________________
24
7.
Kakva treba da bude saradnja Srbije sa SAD?
a.
Reciprocitetna, koliko oni nama toliko i mi njima
b.
Ekonomska saradnja
c.
Bliska bezbednosna i politička saradnja
d.
Vojni savez
Ostavi komentar
_____________________________
8.
Sa Kinom?
a.
Reciprocitetna, koliko oni nama toliko i mi njima
b.
Ekonomska saradnja
c.
Bliska bezbednosna i politička saradnja
d.
Vojni savez
Ostavi komentar
_____________________________
9.
Sa Turskom
a.
Reciprocitetna, koliko oni nama toliko i mi njima
b.
Ekonomska saradnja
c.
Bliska bezbednosna i politička saradnja
d.
Bliska saradnja na putu ka EU
Ostavi komentar
_____________________________
10.
Države članice pokreta nesvrstanih su stare prijateljske države i potencijalno tržište. Da li treba da se
dalje politički približavamo ovom pokretu?
a.
Da
b.
Da, u granicama koje se uslovljene našim vezama sa EU;
c.
Ne
d.
Ne znam
Ostavi komentar
_____________________________
11.
Kako vidite odnos Srbije sa Hrvatskom?
a.
partnerstvo sa potencijalom za rast
b.
neprijateljski
c.
tržište
d.
pre svega kao i donekle kulturnu zajednicu
e.
Ne znam
Ostavi komentar
_____________________________
12.
Kako vidite odnos Srbije sa BiH?
a)
partnerstvo sa potencijalom za rast
b)
Dvojako. Neprijateljski sa Federacijom BiH i bratski sa Republikom Srpskom
c)
tržište
d)
pre svega kao jezičku i donekle kulturnu zajednicu
e)
Ne znam
Ostavi komentar
_____________________________
13.
a)
b)
c)
Kako vidite odnos Srbije sa Crnom Gorom?
partnerstvo sa potencijalom za rast
neprijateljski
tržište
25
d)
pre svega kao jezičku i kulturnu zajednicu
e)
Ne znam
Ostavi komentar
_____________________________
14.
Kako vidite odnos Srbije sa Makedonijom?
a)
partnerstvo sa potencijalom za rast
b)
neprijateljski
c)
tržište
d)
pre svega kao kulturnu i istorijsku povezanost
e)
Ne znam
Ostavi komentar
_____________________________
15.
Kako vidite odnos Srbije sa Albanijom?
a)
partnerstvo sa potencijalom za rast
b)
neprijateljski
c)
tržište
d)
pre svega kao kulturnu i istorijsku povezanost
e)
Ne znam
Ostavi komentar
_____________________________
16.
Šta je Rusija za Srbiju?
a.
kamen oko vrata
b.
alternativa Evropskoj uniji i bliski saveznik
c.
zemlja koja se izdaje za bratsku, a u stvari gleda svoje interese
d.
izvor finansiranja
e.
Neprijatelj
f.
Tržište
g.
Ne znam
Ostavi komentar
_____________________________
17.
Šta je EU za Srbiju?
a.
kamen oko vrata
b.
motor za reforme
c.
izvor uslovljavanja
d.
izvor finansiranja
e.
Neprijatelj
f.
Tržište
g.
Ne znam
Ostavi komentar
_____________________________
18.
Da li bi Srbija trebala da prati sve spoljno-političke odluke i stavove Evropske unije?
a. Da
b. Ne
c. Ne, ukoliko su protiv srpskih interesa
d. Ne, ukoliko su usmereni protiv ruskih interesa
e. Ne, ako su usmereni protiv interesa tradicionalnih srpskih prijatelja;
f. Ne znam
Ostavi komentar
_____________________________
19.
a.
Kad rešimo pitanje Kosova, na koji god način – kome treba da se okrenemo?
EU;
26
b.
NATO;
c.
Rusiji;
d.
Stvarnoj neutralnosti;
e.
Da balansiramo između Istoka i Zapada;
f.
Da se okrenemo samima sebi
g.
Ne znam;
Ostavi komentar
_____________________________
Demografski podaci
Pol: Muški  Ženski 
Godine starosti: do 20; 20-40; 40-60; preko 60;

Šumadije
Vojvodine
Dolazim iz – Beograda
Jugoistočne Srbije
Zapadne Srbije  Jugozapadne Srbije
 Istočne Srbije
Kosova
Dijaspore 
Obrazovanje
a.
Osnovno;
b.
Srednje;
c.
Više;
d.
Visoko
Imate li među politi;kim strankama neku koju simpatišete;
a.
Srpska napredna stranka
b.
Demokratska stranka
c.
Socijalistička partija Srbije
d.
Demokratska partija Srbije
e.
Ujedinjeni regioni Srbije
f.
Liberalno demokratska partija
g.
Liga socijaldemokrata Vojvodine
h.
Savez vojvođanskih Mađara
i.
Druga ______________
j.
Ne simpatišem ni jednu stranku
27
Download

ovde - ISAC Fund