CIAN
MAGENTA
@UTA
BLACK
PRVI BROJ IZA[AO
15. januara 1949.
Broj 17 - 18
16. decembar 2010.
Izlazi petnaestodnevno
Cijena 0,40 ∋
ÙU ISNN 0033 1686
LIST PROSVJETNIH, KULTURNIH
I NAU^NIH RADNIKA
CRNE GORE
DOBITNIK „OKTOIHA” 1998.
O[ „21. MAJ”:
Trenutak predaha
za prva~i}e
U ovom broju
^itaocima #Prosvjetnog rada" `elimo sre}nu i uspje{nu 2011. godinu
Seminar o kriterijumima za izradu
eti~kog kodeksa zaposlenih u obrazovawu
MORALNI I PROFESIONALNI
STANDARDI
orupcija se ne mo`e
suzbijati samo zakonK
skom regulativom ve} je
veoma va`no da pona{awe
zaposlenih u javnim oblastima, pa i obrazovawu,
bude regulisano eti~kom
kodeksom, istaknuto je na
seminaru o kriterijumima
za izradu eti~kog kodeksa
zaposlenih u obrazovawu
za direktore pred{kolskih ustanova, osnovnih i
sredwih {kola. Skup je, u
organizaciji Ministarstva prosvjete i nauke,
odr`an sredinom decembra u Podgorici.
Pozdravqaju}i u~esnike, Sr|an Rai~evi}, sekretar Ministarstva prosvjete i
nauke, kazao je da je seminar organizovan u
okviru aktivnosti iz Akcionog plana za
sprovo|ewe strategije borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala u
oblasti obrazovawa za period od 2010. do
2012. „Izrada i primjena eti~kih kodeksa
treba da omogu}i otklawawe nedostatka u
dosada{wem funkcionisawu {kola kao
obrazovnih zajednica, nanovo defini{u}i moralne i profesionalne standarde za
zaposlene i u~enike. Eti~ko pona{awe i
odnosi u {koli smawuju mogu}nost nastanka problema i sukoba tokom izvo|ewa
nastave i ukupnom radu u {koli i wenoj
saradwi sa drugim dru{tvenim partneri-
ma. U tome direktori kao lideri {kole
imaju veliku ulogu”, istakao je Rai~evi}.
Direktorka Uprave za antikorupcijsku
inicijativu dr Vesna Ratkovi} ukazala je
da korupcija predstavqa naj~e{}e krivi~no djelo, ali se radi i o ne~emu {to je
neeti~no. „Svaka profesija ima eti~ki
kodeks koji je veoma va`an jer na finiji
na~in pode{ava i reguli{e odnose u kolektivu”, smatra ona.
Prof. dr ^edomir ^upi} govorio je o
eti~kim vrijednostima i profesionalnom integritetu, a predstavqeni su eti~ki kodeksi prosvjetnih radnika iz Novog
Zelanda, SAD i Hrvatske.
O ovoj temi op{irnije u sqede}em broju.
Q. V.
Dogovor o polagawu mature
Nau~na dijaspora
OVE GODINE EKSTERNO
-INTERNOG TIPA
Mr Mihailo
Backovi}
C
rnogorski maturanti polaga}e ove {kolske godine eksternu maturu, ali po ne{to
izmijewenim pravilima. To je rezultat dogovora ministra prosvjete i nauke Slavoquba
Stijepovi}a, direktora Ispitnog centra
prof. dr @eqka Ja}imovi}a, direktora Centra za stru~no obrazovawe Du{ka Rajkovi}a,
pomo}nika direktora Zavoda za {kolstvo Radoslava Milo{evi}a Atosa i predstavnika
maturanata iz 13 op{tina.
Tom prilikom oni su potpisali memorandum
kojim je predvi|eno da se obavezni predmeti
(materwi i strani jezik, te matematika) pola`u eksterno kod Ispitnog centra a izborni
predmeti pred svojim nastavnicima. Ispit iz
materweg jezika polaga}e se putem eseja, sa
slobodnom ili gradivnom temom, dok }e za ispit iz matematike biti su`en broj oblasti a
|acima }e biti dostupne odgovaraju}e formule za rje{ewe zadataka. Pitawa za izborne
predmete priprema}e Ispitni centar u saradwi sa nastavnicima. Nije prihva}en zahtjev da
lu~ono{e budu oslobo|ene polagawa mature.
Probno testirawe maturskog ispita iz obaveznih predmeta bi}e organizovano od 31. januara do 5. februara. Rezultati iz matematike
bi}e objavqeni 21 dan a iz prvog stranog jezika 30 dana nakon sprovo|ewa ispita.
Q. V.
Str. 4
130 GODINA
GIMNAZIJE NA CETIWU
Str. 8
O ISKUSTVIMA SA
BOLOWSKOM
DEKLARACIJOM
Str. 10
NOVA PERCEPCIJA
@IVOTNIH VRIJEDNOSTI
Str. 12
POVEQA SAVJETA EVROPE
Str. 13
O OBRAZOVAWU
LINGVICID – SMRT JEZIKA
Str. 23
Dr Du{anka Popovi},
rukovodilac Odsjeka
za kontinuirani profesionalni
razvoj, Zavod za školstvo
NA[ GOST
[email protected] JE PROMIJENITI
STAVOVE I NAVIKE
Str. 3
REALIZACIJA
KONKURSA ZA
DODJELU KREDITA
I STIPENDIJA
TALENTOVANIM
U^ENICIMA I
STUDENTIMA ZA
[KOLSKU 2010/2011.
Str. I–XII
CIAN
2
MAGENTA
@UTA
BLACK
Predstavqeni rezultati me|unarodnog testirawa PISA 2009
OPISMEWAVAWEM
NEOPHODNA VE]A
DO BOQEG STANDARDA
MOTIVACIJA U^ENIKA U
~enici osnovnih i sredwih
škola u Crnoj Gori pokazaU
li su više znawa iz ~itala~ke
pismenosti i matematike na posqedwem PISA (Programme for
international student assessment) testirawu, odr`anom 2009. godine, nego na prethodnom, 2006. Sada su pokazali nešto slabije
znawe iz prirodnih nauka u odnosu na prošlo testirawe. To je
saopšteno na konferenciji za
novinare u Ispitnom centru, na
kojoj su predstavqeni rezultati
Programa za me|unarodno testirawe u~enika PISA 2009.
Prema rije~ima direktora Ispitnog centra prof. dr @eqka
Ja}imovi}a, to je najve}e me|unarodno testirawe u oblasti
obrazovawa koje se odr`ava svake tre}e godine po~ev od 2000.
Na posqedwem testirawu u~estvovalo je 470.000 petnaestogodišwaka iz 65 zemaqa. Što se
Crne Gore ti~e, u~estvovalo je
4.834 u~enika iz šest osnovnih i
svih 48 sredwih škola, koji su
u~ili po starim nastavnim programima.
U~enici su imali dvo~asovni
test na kojem su odgovarali na
pitawa iz ~itawa, matematike
i prirodnih nauka. Zatim su
imali 30 minuta za upitnik u
kojem su odgovarali na pitawa
o sebi, svojoj porodici, školi,
~asovima i u~ewu. Upitnik za
škole odnosio se na demografske karakteristike, nastavnike, školske resurse, nastavu i
ocjewivawe.
Rezultati su pokazali da se
Crna Gora iz ~itala~ke pismenosti našla na 54. mjestu sa 408
poena. Isti plasman imala je i
iz matematike, ali sa osvojena
403 poena, dok je iz prirodnih
nauka 55. sa 401 poenom. U vrhu
liste iz svih oblasti su Kina,
Koreja, Finska, Singapur, Kanada, Novi Zeland, Japan i
Australija. Visokokotirana je
i Slovenija, dok su ostale zemqe regiona na nešto višim
pozicijama od Crne Gore.
Ja}imovi} je najavio da predstoji pisawe nacionalnog izvještaja PISA 2009. sa preporukama za kreatore obrazovne
politike. Bi}e analizirani
upitnici za u~enike i škole,
kao i postignu}a u~enika iz ~itala~ke pismenosti. U planu je
i dodatna obuka profesora za
rad sa zadacima iz testiranih
oblasti. Naglasak }e biti na
prirodnim naukama i matemati~koj pismenosti, jer }e naredno testirawe biti fokusirano na sposobnosti u~enika da
~itaju i razumiju digitalne
tekstove i rješavaju probleme
u digitalnom formatu. Pred-
CIQEVI
Ciqevi testirawa jesu
da se omogu}i me|unarodno pore|ewe postignu}a
u~enika iz ~itala~ke pismenosti, matematike i
prirodnih nauka, da obrazovni sistemi i škole koriste rezultate testirawa, kao putokaz koje oblasti treba poboqšati, kao
i da se uka`e na to koliko
su u~enici u Crnoj Gori
pripremqeni za `ivot nakon završetka obaveznog
školovawa. Rezultati testova koriste i da se uporedi stari nastavni plan
i program sa novim.
stoji javna kampawa u vezi sa
PISA testirawem i podizawem motivacije i svijesti u~enika, nastavnika, škola i kompletnog društva o zna~aju ovog
testirawa. U Ispitnom centru
o~ekuju boqe rezultate 2012.
godine, kada }e 75 posto petnaestogodi{waka u~iti po novim
obrazovnim programima, a 2015.
}e se svi obrazovati po novim
programima.
Godine 2012. glavno podru~je
ocjewivawa bi}e matematika.
O. \.
ZAMTES najboqim studentima darivao laptop i 1.000 eura
NAGRADE ZA DESETKE
okviru IX festivala
obrazovawa
odraslih,
odr`ana je prezentacija projekta „Me|usektorska inicijativa na prevenciji bolesti
i posebno obrazovawe za raseqene Rome”.
Ciq prezentacije bio je
upoznavawe
predstavnika
nadle`nih institucija i or-
Zavodu za zapo{qavawe, a izdat od strane Ministarstva
prosvjete i nauke, na nivou
tri zavr{ena razreda osnovne
{kole. Nakon toga, bi}e u
prilici da poha|aju i osposobe se za zanat koji }e, u dogovoru sa wima, birati Centar za
stru~no obrazovawe, kao i Zavod za zapo{qavawe Crne Go-
Sa prezentacije
ganizacija sa onim {to }e se re. Tako|e, ideja da raseqeni
realizovati, kao i inicirawe Romi koji `ive u kampu na Kozajedni~kih aktivnosti koje niku dobiju mogu}nost da pod}e olak{ati proces obrazo- nesu molbu za status stranaca
sa privremenim ili stalnim
vawa raseqenih Roma.
Jelena Darmanovi}, koordi- boravkom u Crnoj Gori poboqnatorka projekta u Crvenom {ala bi wihov status, kao i
krstu, istakla je va`nost sti- pristup berzi rada”, objasnicawa funkcionalnog opisme- la je Darmanovi}eva.
Osim toga, na prezentaciji je
wavawa i obuke za zanatske
djelatnosti za 30 polaznika nagla{ena potreba poboq{aRoma, stanovnika kampa Ko- wa polo`aja Romkiwa, a jedini je na~in wihovo opismewanik, od 18 do 30 godina.
„Radujemo se {to na{i pola- vawe i ukqu~ewe u dru{tvo
znici drugi mjesec redovno po- kroz odre|enu vrstu zanimaha|aju kurs funkcionalnog wa.
opismewavawa. Nakon ~etiri
Prezentaciji je prisustvomjeseca, koliko kurs traje, do- vao i jedan broj polaznika.
bi}e sertifikat, priznat u
[. B.
SJE]AWE:
Z
avod za me|unarodnu nau~nu, prosvjetno-kulturnu i tehni~ku
saradwu dodijelio je
tradicionalno po~etkom decembra najboqim studentima Univerziteta Crne Gore,
„Mediteran” i „Dowa
Gorica” po laptop i
1.000 eura. Na sve~anosti u ZAMTES-U ministar prosvjete i nauke Slavoqub Stijepovi} uru~io je nagrade:
Bojanu Vujovi}u (Ekonomski fakultet), Ani
Tomkovi} (Pravni fakultet), Vesni Kisi}
(Medicinski fakultet), Ranku To{kovi}u
(Elektrotehni~ki fakultet), Ivani Filipovi} (Arhitektonski fakultet), Steli
Mi{kovi} (Fakultet dramskih
umjetnosti), Du{anu Popovi}u
(Fakultet likovnih umjetnosti),
Elizabeti Bo~karjovoj (Muzi~ka
akademija), Denisu Vukoti}u
(Univerzitet Mediteran) i Sawi Vukovi} (Univerzitet Dowa
Gorica).
Ministar Stijepovi} ~estitao je
studentima uspjeh i zahvalio
ZAMTES-u {to je na{ao na~in
16. decembar 2010. godine
IH festival obrazovawa odraslih
Vukale \erkovi} (1927–2010)
NEIZBRISIV PE^AT
edavno se u vje~nost preselio
N
posqedwi iz brojne
Sa uru~ewa vrijednih poklona
da nagradi i prepozna trud.
„O~ekujem da }ete znawe preto~iti u razvoj Crne Gore, a mi }emo poku{ati da vam i ubudu}e
obezbijedimo uslove kakve imaju
va{i vr{waci u svijetu”, poru~io je Stijepovi}.
Direktor ZAMTES-a dr Dervi{
Selhanovi} ~estitao je studentima na uspjehu u {kolovawu:
„ZAMTES je 40 godina ovako sara|ivao sa studentskom populacijom, i mislim da je istinska de-
mokratija svake dr`ave da svi
mehanizmi prema svojim mogu}nostima poma`u uspje{ne studente”.
U ime studenata zahvalili su Bojan Vujovi} i Denis Vukoti}.
Sve~anosti su prisustvovali i
dekani fakulteta ~iji su studenti nagra|eni, a prisutnima su se
obratili prof. dr Ranko Mujovi} (Pravni fakultet) i prof.
dr Bogdan A{anin (Medicinski
fakultet).
O. \.
Ugovorena saradwa ministarstava prosvjete i zdravqa
inistarstvo proM
svjete i nauke i NOVI STANOVI
Ministarstvo zdravqa
podr{ku od Stambene
zadruge ’Solidarno’ u
vidu kredita za oko 60
potpisali su po~etkom
posto vrijednosti stadecembra ugovor sa
na, na najmawe 20 godifirmom „Kroling” o
na otplate i sa kamaizgradwi stanova na
tom od jedan odsto.
Starom aerodromu za
Preostalih 40 procenata vrijednosti pro38 prosvjetnih i 37
svjetni radnik obezbizdravstvenih radnika.
jedi}e sam ili uz poU ugovoru, vrijednom
mo} Zadruge. Kredit
vi{e od tri miliona
za stan otpla}iva}e
eura, predvi|eno je da
tek nakon {to se usezgrada bude useqiva za
le, a mjese~na rata }e
18 mjeseci, a stanovi }e
biti mawa od cijene
biti dostupni po cije^in potpisivawa ugovora
stanarine koju sada
ni od 649,46 eura po
pla}aju kao podstanakvadratu.
Ministar zdravqa dr Miodrag Radunovi} rekao ri”, objasnio je ministar prosvjete i nauke Slavoje da }e stanove dodijeliti Klini~kom centru, qub Stijepovi}.
Prema wegovim rije~ima, do sada su kroz razne
Institutu za javno zdravqe i Domu zdravqa Podprojekte „Solidarnog” ve} dodijelili 173 stana.
gorica, proporcionalno broju zaposlenih.
O. \.
„Nakon zavr{etka zgrade, prosvjetari }e dobiti
generacije biv{ih
glavnih i odgovornih urednika „Prosvjetnog rada” – Vukale \erkovi}, ~ovjek koji je udario
sna`an, neizbrisiv
pe~at na postojawe
„Prosvjetnog rada”,
ostavio trag koji }e
se uvijek pamtiti i uva`avati.
Svi urednici Prosvjetnog rada”
bili su priznati i poznati prosvjetni radnici, stvaraoci, kwi`evnici, istra`iva~i i publicisti. Vukale \erkovi} je bio sve
to, ali je bio i ostao i jedna od
wegovih najmarkantnijih li~nosti. Wegov odlazak za na{ List i
za wegove ~itaoce predstavqa veliki gubitak. Pogotovu {to je on
za sve ovo vrijeme, prakti~no do
zadwega dana, ostao blisko vezan
za „Prosvjetni rad” u wemu sara|ivao, dolazio i interesovao se
kako nam je, redovno prisustvovao
svakoj na{oj sve~anosti i jubileju, zajedno s nama se radovao svakom na{em uspjehu. Rije~ju, bili
smo kao prava porodica.
Sje}am se na{eg prvog susreta
nakon mog dolaska u „Prosvjetni
rad” – odmah se uspostavio
iskren, topao odnos. Wegova podr{ka ni jednog trenutka nije izostala. Vukale \erkovi} je postao
glavni i odgovorni urednik u prvoj deceniji postojawa „Prosvjetnog rada”, dugo ga je ure|ivao, od
1956. do 1970. godine, i ispratio
ga u tre}u deceniju. Evociraju}i
svoje sje}awe na te dane, otkrivao
je te{ke uslove u kojima je izlazio, kada je (~esto prepu{ten sam
sebi) morao da se snalazi kako zna
i umije, {ta je sve ~inio da oja~a
wegovu poziciju, a nerijetko i da
ga sa~uva od ga{ewa jer je uvijek
bilo i onih koji su smatrali da od
„Prosvjetnog rada” ima pre~ih
stvari. I uspio je. To potvr|uje
wegovih vi{e od {est decenija
trajawa. I zato mu veliko hvala.
Ina~e, Vukale je i na drugim poqima ostavio svoj originalan
trag. Ro|en u Bezjovu, u Ku~ima, nakon
osmogodi{we {kole
i gimnazije u Podgorici zavr{io je Vi{u pedago{ku na Cetiwu a potom Filozofski fakultet u
Beogradu. Postdiplomske studije je zavr{io na Dr`avnom
univerzitetu „Lomonosov” u Moskvi, gdje
je odbranio disertaciju „Crna
Gora i crnogorska literatura u
Rusiji 1754–1954”. Radio je u
osnovnim i sredwim {kolama na
@abqaku, u Pqevqima, Titogradu, bio novinar „Pobjede”, sekretar Republi~kog sindikata prosvjetnih, kulturnih i nau~nih
radnika Crne Gore, direktor Doma omladine „Budo Tomovi}”, savjetnik u Zavod za unapre|ivawe
{kolstva Crne Gore, petnaest godina urednik u Zavodua za uxbenike. Autor je brojnih stru~nih i
nau~nih radova, preko 250. Bavio
se i prevodila~kim radom. Priredio je vi{e zna~ajnih publikacija. Preveo je na ruski „Primjere ~ojstva i juna{tva”, „Gorski
vijenac”, priredio zbornik „Prosvjetni radnici Crne Gore u
NOR-u 1941–1945”, narodne bajke,
[email protected] i obi~aji Arbanasa”. Za
svoj bogat i predan rad dobio je
niz priznawa – jugoslovenski
Oreden rada sa zlatnim vijencem,
Jubilarnu plaketu Savezne organizacije za vaspitawe i brigu o
djeci Jugoslavije, Zlatnu plaketu
Me|urepubli~kog odbora Jugoslavije za doprinos razvoju amaterizma u kulturi. Dobitnik je najvi{e nagrade u oblasti obrazovawa – „Oktoiha” za 1977. godinu, i
niza drugih priznawa.
Sve ovo govori da je Vukale
\erkovi} bio ~ovjek stvarala~kog duha i nevi|ene energije.
I zato }e sje}awe na wega biti
trajno, zahvalnost velika, kako
nas u „Prosvjetnom radu” i svih
prosvjetnih radnika tako i onih
koji su s wim sara|ivali ili su ga
poznavali. Neka po~iva u miru.
Miroje Vukovi}
MAGENTA
NAŠ GOST
@UTA
BLACK
Dr Dušanka Popovi}, rukovodilac Odsjeka za kontinuirani
profesionalni razvoj Zavoda za školstvo
Du{anka Popovi} je zavr{ila Filozofski fakultet u Nikši}u (Odsjek za
srpskohrvatski jezik i jugoslovensku kwi`evnost), gdje je i magistrirala lingvistiku. Doktorirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu (oblasti dijalektologija i metodika). Radila je kao profesor u OŠ „Milorad – Musa Burzan” u Podgorici, prosvjetni inspektor u Ministarstvu prosvjete i nauke, a od
2003. godine rukovodilac je Odsjeka za kontinuirani profesionalni razvoj u
Zavodu za školstvo. Koautor je vi{e uxbenika, radne sveske i priru~nika za
nastavnike za materwi jezik za devetogodišwu osnovnu školu za I ciklus: ^igra slova i glasova I, II i III; uxbenika, radne sveske i priru~nika za nastavnike za materwi jezik za devetogodišwu osnovnu školu za V razred: Rije~ po rije~ (2008), te publikacije o profesionalnom razvoju nastavnika: Profesionalni razvoj. U okviru reforme obrazovawa, bila je ~lan Komisije za promjene u osnovnoškolskom obrazovawu, ~lan Centralne komisije za izmjene nastavnih planova i programa, predsjednik Komisije za izradu nastavnog programa za materwi jezik i kwi`evnost za osnovnu školu, rukovodilac projekta
Razvoj sistema profesionalnog razvoja nastavnika u Crnoj Gori (2005–2009).
Saradnik je u projektima CANU: Crnogorski dijalekatski onomasti~ki kompleks (1997–2000) i Crna Gora u XXI stoqe}u – u eri kompetitivnosti
(2009–2010). Zavr{ila je brojne kurseve, seminare i u~estvovala u radu vi{e
konferencija i nau~nih skupova.
Novo je to što je proces obuke interaktivan, uva`ava se iskustvo i znawe koje nastavnici ve} posjeduju,
pru`a im se prilika
da razmijene ideje,
primjere dobre prakse, polemišu i diskutuju o temi. Nove ideje, znawa i vještine
ugra|uju se u ve} postoje}e. Kqu~na stvar
je podrška primjeni
nau~enog, kada se nastavnici vrate u škole. Ako tamo ne nastavi da se dešava ono sa
~ime se po~elo na obuci – onda teško da }e
se bilo kakva promjena
suštinski i desiti, isti~e Du{anka Popovi}
dsjek za kontinuirani
O
profesionalni
razvoj
(KPR) dobio je jedan od najte`ih zadataka u okviru reforme – obuku nastavnika, koji
treba da realizuju predvi|ene
promjene u u~ionici. Ta~nije,
od wih najve}im dijelom i zavisi uspjeh cijelog koncepta.
Koliko je taj zadatak zaista
bio te`ak?
– Zadatak je odista bio te`ak, jer se u Crnoj Gori do tada (2003) nijesu realizovale
tako obimne (po broju u~esnika), a ni kompleksne (po raznovrsnosti i broju tema) obuke nastavnika. Osim toga,
obrazovna reforma koja je u
toku zahtijeva suštinski druga~iji pristup cjelokupnom
vaspitno-obrazovnom, a posebno nastavnom procesu. Sredstva namijewena ovom segmentu tako|e nijesu odgovarala
zna~aju koji ima za efikasnu
primjenu reformskih rješewa.
Moralo se brzo reagovati.
Rokovi za pripremu nijesu bili dugi. Iz godine u godinu po-
upoznaju kolege iz drugih
škola... U prethodnom periodu (prije reforme) nije bilo
mnogo takvih prilika. Pojedine struke su nam saopštile
da, prije reformskih seminara, deset i više godina nijesu
bili na bilo kakvoj vrsti obuke niti ih je bilo ko za wihovu struku organizovao.
Bilo je potrebno iz korijena
promijeniti stari na~in rada,
metode, pristup, uvesti opisno ocjewivawe, prilagoditi
se inkluziji, a stare navike se
teško zaboravqaju. Da li je
bilo otpora novinama, i koliko su nastavnici sara|ivali?
– Logi~no je i legitimno
osje}awe otpora u odnosu na
nešto što je novo i što zah-
ganizovana posebna obuka, i
koliko je bila uspješna?
– Obuku za realizaciju nastave iz izbornih predmeta
realizovali smo za one nastavnike ~ija to nije neposredna struka (npr. gra|ansko
obrazovawe u gimnaziji). Programi su ra|eni po istoj metodologiji, pa ukoliko je izborni predmet neposredno povezan sa nekim od obaveznih
predmeta i ne izlazi iz struke
nastavnika (npr. jezi~ka radionica), nije ni bilo potrebe
za obukom. Me|utim, u saradwi sa drugim organizacijama
realizovali smo obuku za profesore koji predaju predmete
Medijsko obrazovawe u gimnaziji, zatim Zdravi stilovi
3
[email protected] JE PROMIJENITI
STAVOVE I NAVIKE
PREDMETNA
NASTAVA I DAQE
TRADICIONALNA
O[ ,,JUGOSLAVIJA", BAR: Savjetovawe sa koordinatorima za profisionalni razvoj
ve}avao se broj škola u reformi, a time i broj nastavnika. Kako ste uspijevali da
ispunite planirane zadatke?
– Izdvojili smo najva`nije
(ili: urgentne) teme za razrednu i predmetnu nastavu
(Teorijske osnove kurikuluma
i predmetni programi za devetogodišwu osnovnu školu/gimnaziju, Interaktivna
nastava, Procjewivawe i ocjewivawe i sl.), s tim što su nastavnici iz škola koje su me|u prvima ušle u reformu dobili više sati obuke od ostalih. S obzirom na to da su se
novi programi ve} primjewivali u školama, logi~no je bilo o~ekivati da }e se nastavnici sa wima upoznati, te da
narednim generacijama i kolege mogu prenijeti odre|ena
znawa i vještine koje su stekli tokom obuke. Zato smo se
sa pove}awem broja škola i
nastavnika usmjeravali na rad
sa predstavnicima škola i
aktiva, uz obavezu da oni svoja
PROFESIONALNI RAZVOJ NA NIVOU [KOLE
Osmislili ste veoma bitan sistem Profesionalni razvoj
na nivou škole (PRNŠ). U taj sistem ukqu~ene su sve škole. Koliko on zaista funkcioniše na predvi|eni na~in?
Kako ga prihvataju nastavnici?
– Sistem je izuzetno dobro prihva}en u svim školama i vrti}ima. Pokrenuo je snage koje postoje u školi/vrti}u, nastavnici se ukqu~uju u wegovu realizaciju, imaju priliku da formiraju svoj portfolio o profesionalom razvoju, da u tom pravcu
razmišqaju o sebi i svojim potrebama, ali i potrebama škole
u kojoj rade i u~enika koje podu~avaju. U planovima profesionalnog razvoja osmi{qavaju se raznovrsne aktivnosti i realizuju tokom godine, i o tome mo`ete ~itati u našem ~asopisu
„Profesionalni razvoj nastavnika” br. 6, koji je u štampi. Sistem je predstavqen na me|unarodnoj konferenciji o profesionalom razvoju u Helsinkiju 2008. godine i izazvao je izuzetno
ineteresovawe. Tako|e, zanimqiv je zemqama iz okru`ewa.
Zavod za školstvo / Odsjek za KPR realizacijom savjetovawa u
školama i na regionalnom nivou pru`a intenzivnu podršku
školama i vrti}ima u realizaciji ovog sistema.
znawa prenesu kolegama u
školi. Imaju}i u vidu sredstva kojima smo raspolagali,
to je jedino i bilo mogu}e.
Za obuku su bili neophodni i
dobro pripremqeni treneri.
Koliko je Odsjek za KPR na
po~etku bio kadrovski spreman da obavi taj posao, a koliko je danas?
– Na po~etku, obuku su realizovali autori programa, bez
obzira na to da li su obu~eni
za organizovawe interaktivnih radionica ili ne. Oni su
bili qudi koji tu problematiku najboqe poznaju i bilo je
logi~no da je objasne svojim
kolegama. To su bili profesori sa Univerziteta, nastavnici iz škola, savjetnici i nadzornici Zavoda za školstvo.
Danas Zavod posjeduje kompletnu proceduru za izbor i
sertifikovawe trenera, tim
trenera, timove obu~enih trenera za pojedine programe i
sl. To su nastavnici i savjetnici iz Zavoda za školstvo,
koji posjeduju odgovaraju}e
stru~ne kompetencije i kompetencije za rad sa odraslima,
i mi smo na wih ponosni.
U ~emu su se sastojale novine u obuci u odnosu na raniju
praksu, i kako su na to reagovali nastavnici?
– Novo je to što je proces
obuke interaktivan, uva`ava
se iskustvo i znawe koje nastavnici ve} posjeduju, pru`a
im se prilika da razmijene
ideje, primjere dobre prakse,
polemišu i diskutuju o temi.
Nove ideje, znawa i vještine
ugra|uju se u ve} postoje}e. Na
taj na~in nastavnicima se demonstrira konstruktivisti~ki pristup u~ewu na kojem se
baziraju i naši nastavni programi. Ve}ini nastavnika se
ovakav na~in rada dopada. Ne
samo da u~e, ve} se i dru`e,
tijeva odre|eni napor, posebno za nastavnike sa du`im sta`om. S obzirom na to da se u
kompletnom pristupu vaspitno-obrazovnom procesu prepoznaje usmjerenost na u~enike,
nastavnici, pa i oni koji pru`aju izvjesni otpor na po~etku rada, ne mogu da se ne ukqu~e i tako prepozaju prednosti
odre|enih segmenata koji do
sada nijesu bili zastupqeni.
No, kqu~na stvar je podrška
primjeni nau~enog kada se nastavnici vrate u škole. Ako
se tamo ne nastavi da se dešava ono sa ~ime se po~elo na
obuci – onda teško da }e se
bilo kakva promjena suštinski i desiti.
Na koje je segmente rada nastavnika trebalo obratiti
najviše pa`we, koje je navike
bilo najte`e promijeniti?
– Ne bih govorila u prošlom
vremenu jer još mnogo toga
treba da se promijeni. Reforma jeste proces, a promjena
stavova i navika odraslih qudi najte`i je dio i ne doga|a
se brzo. Zato je ovo najva`niji, a istovremeno najte`i i
najkompleksniji segment promjene, jer – ako nastavnici u
svojim u~ionicama ne primijene ono što je dokumentima
predvi|eno, ako nastavni proces ne bude suštinski pomjeren od nastavnika ka u~eniku,
od nastave ka u~ewu, ako se ambijent u u~ionicama ne promijeni kako bi se ciqevi odista
dostizali kroz aktivnost u~enika – onda se ništa ne}e ni
desiti. Zato sve obrazovne institucije, od Ministarstva
prosvjete i nauke, Zavoda za
školstvo i daqe, treba o tome
da brinu.
U osnovnim školama i gimnazijama za`ivio je sistem izbornih predmeta. Da li je za
nastavnike koji ih predaju or-
Šta pokazuju evaluacije
rada škola i istra`ivawa o tome koliko su nastavnici pripremqeni da
realizuju ove novine? Da
li su bitnije promijenili
na~in rada?
– Istra`ivawa koja je realizovao Zavod za školstvo,
kao i nalazi Odsjeka za
utvr|ivawe
kvaliteta
(nadzorna slu`ba), pokazuju
da se na~in rada zna~ajno
promijenio u razrednoj nastavi, dok se u predmetnoj
nastavi stvari i daqe odvijaju na prili~no tradicionalan na~in. Za to postoji
više razloga, i bilo bi va`no da se dobro razmotre,
te da se odgovaraju}i koraci, u tom smislu, i od strane nadle`nih institucija –
preduzmu. Obuka nastavnika samo je jedan od preduslova da se stvari u u~ionici suštinski promijene.
`ivota i Vrednovawe prostora u osnovnoj školi i sl.
Pojedini nastavnici nisu
zainteresovani za usavršavawe kroz seminare koje organizuje Zavod za školstvo, ukazuju}i da usavršavawe, kroz koje mogu ste}i magistarske i
doktorske titule, sami treba
da pla}aju. Kako komentarišete takva razmišqawa prosvjetnih radnika?
– Postoje razli~iti oblici
usavršavawa i nastavnik mo`e, ako je u prilici, da ih odabere. Znawa i vještine koja se
dobijaju u okviru jedne ili
druge aktivnosti profesionalnog razvoja, te u okviru
formalnog ili neformalnog
obrazovawa, razli~ite su prirode i obi~no su nam potrebne
i jedne i druge. Magistarske i
doktorske studije su naš izbor i logi~no je da ih sami
pla}amo. Tako|e, neke obuke
su, u skladu sa promjenama,
obavezne i olakšavaju rad u
školi, što ve}ina nastavnika, kako smo naveli, i prepoznaje. Nastavnici mogu, u Katalogu programa stru~nog usavršavawa nastavnika, koji
svake godine izdaje Zavod za
školstvo, da prona|u interesantne akreditovane programe
obuke i da se za wih, po sopstvenom izboru, opredijele.
Veoma va`na aktivnost bila
je i obuka direktora. Je li taj
program dao `eqene rezultate?
– Od uspješnog, što zna~i –
16. decembar 2010. godine
CIAN
CIAN
4
MAGENTA
@UTA
NAU^NA DIJASPORA (47): Mr Mihailo Backovi}
kreativnog direktora menaxera umnogome
zavisi na~in rada, funkcionisawe i kompletan uspjeh škole. Program obuke priprema direktore za menaxersko vo|ewe institucije i osna`uje ih u mnogim poqima
djelovawa savremenog rukovodioca. Taj
program poha|ali su direktori svih vaspitno-obrazovnih institucija u Crnoj Gori. Što se rezultata ti~e, mo`emo ponoviti da su promjene stavova i mišqewa najte`e, pa se i ovdje sporo odvijaju.
Koliko se poštuju nastavnikove inicijative, ideje i sugestije kada su u pitawu
inovacije u nastavi?
– Kao institucija i kao odsjek, veoma cijenimo i uva`amo ideje, sugestije i mišqewa prakti~ara i `elimo da ih što intenzivnije ukqu~imo u sve što radimo.
Posebno nam je stalo da nastavnike obu~imo i osposobimo za posao trenera, na ~emu
intenzivno radimo, pa veliki broj radionica koje organizuje Zavod za školstvo realizuju upravo nastavnici. Zatim, da ih podr`imo u izradi programa obuke za wihove
kolege. U našem posqedwem Katalogu postoji nekoliko programa obuke koje su ponudili nastavnici prakti~ari i mi mislimo da je to sjajno!
Me|unarodna saradwa i pomo} stranih
eksperata bili su neizbje`ni u procesu
reforme u Crnoj Gori. Koliko su bili
neophodni u procesu obuke nastavnika?
– Strani eksperti su pomogli nama, kao
Odsjeku, da se osna`imo i nau~imo ono što
nam je za ovaj posao nedostajalo. ^ini se da
smo upravo u Odsjeku za KPR dobili najviše pomo}i i podrške za posao koji obavqamo, što nam je pomoglo da se u tom
pravcu profesionalno razvijamo i steknemo odgovaraju}e kompetencije. Posebno je
zna~ajno što su u obuku i rad sa stranim
ekspertima, kao ~lanovi radnih grupa, bi-
SISTEM VI[IH ZVAWA
Usvojen je Pravilnik o sistemu viših
zvawa nastavnika. Da li se on kona~no
primjewuje, i koliko taj akt motiviše
nastavnike da se usavršavaju?
– Ovaj sistem je veoma va`an i sigurno da
je zvani~na potvrda o tome da ste se profesionalno razvijali, stvarali i to prenosili u svoju u~ionicu na kvalitetan na~in – posebna satisfakcija, ali i sna`na
motivacija da se sa takvim radom i nastavi, odnosno da se dobrim rezultatima do|e do zvawa. Smatramo da smo, sa stanovišta struke koju Zavod za školstvo pokriva, obezbijedili sve neophodne preduslove za wegovu efikasnu primjenu, te da
je novi pravilnik iz 2009. funkcionalan.
Nadamo se da }e, kona~no, neko od nastavnika koji su konkurisali za više zvawe
do juna 2010. godine biti i unaprije|en, a
sigurni smo da nastavnika koji to zaslu`uju kod nas, u Crnoj Gori, ima dosta.
16. decembar 2010. godine
BLACK
li ukqu~eni direktori, nastavnici, pedagozi i psiholozi iz škola, pa su i oni sna`na podrška cjelokupnom procesu.
Kakva su vaša saznawa o profesionalnim usavršavawima nastavnika u zemqama
u okru`ewu? Postoje li na nivou regije
zajedni~ki sastanci na tu temu?
– Uglavnom smo svi u fazi formirawa ili
utemeqivawa sistema profesionalnog razvoja nastavnika, s tim što procjewujemo da
je naš sistem prili~no uvezan, funkcionalan i primjenqiv, te podr`an od strane dr`avnih institucija. Mogu}e je da je to zbog
toga što smo mala zemqa, pa se stvari dešavaju br`e, te lakše realizuju i prate.
U~estvovali smo više puta na regionalnim sastancima, na kojima smo imali priliku da razmijenimo iskustva sa zemqama
iz okru`ewa. Ti sastanci su za sve nas bili posebno korisni, jer je kontekst iz kojeg dolazimo sli~an, problemi i prepreke
gotovo iste, a na~ini na koje ih rješavamo
i prevazilazimo – kreativni! Posqedwi
takav skup bio je upravo u Podgorici, u organizaciji Zavoda za školstvo, bilo je interesantno i korisno i vi ste to propratili u Prosvjetnom radu.
Koje nove aktivnosti i programe pripremate?
– Za sada sigurno znamo da }emo tokom naredne kalendarske godine realizovati
program Procjewivawe i ocjewivawe po
predmetima za osnovnu školu (izrada je u
toku, a zahtjevi prakti~ara za ovim programom obuke stalni), te da }emo raditi na
osmišqavawu saradni~kog u~ewa u okviru
PRNŠ-a, kako bi se nau~eno tokom obuke
što kvalitetnije primijenilo u praksi.
Tako|e, razmišqamo o ideji da tokom |a~kog raspusta organizujemo dane profesionalnog razvoja na nekoliko punktova u Crnoj Gori, što }e, ukoliko uspijemo – biti
posebno zanimqiva aktivnost.
Qiqana Vukoslavovi}
Mihailo Backovi} (Nikši}, 1982) u Podgorici kao lu~onoša završio OŠ „Sutjeska“ i tri razreda gimnazije. Maturirao u Kirkvudu,
Misuri. Prvo je upisao ra~unarske nauke na Avgustana kolexu u Rok
Ajlendu, Ilinois (SAD), gdje je dobio punu stipendiju. Na drugoj godini prebacio se na studije fizike, koje je okon~ao 2005. godine s velikom pohvalom („magna cum laude“) i odmah po~eo obimne doktorske
studije na Kanzaškom univerzitetu (University of Kansas) u Lorensu.
Objavio tri nau~na rada. Doktorat iz teorijske fizike elementarnih
~estica brani}e na proqe}e.
– Što više znam o fizici,
to sam više ubije|en da je
ispravna sqede}a analogija: ako je matematika jezik,
fizika je poezija, a fizi~ke teorije neka od najvrednijih djela minimalisti~ke literature – ka`e sagovornik „Prosvjetnog rada“
Mihailo Backovi}, svojevremeno najboqi hemi~ar me|u osnovcima na takmi~ewu „Nauka mladima“, oduvijek je
bio naklowen prirodnim naukama. No, u
jednom periodu ~ak je razmišqao i da
li da studira:
- U uslovima iz 90-ih godina, u vrijeme
kada su šverceri i šaneri bili uspješni i ugledni ~lanovi društva, a nau~nici i univerzitetski profesori jedva sastavqali kraj sa krajem, nisam
vidio smisao nau~ne karijere. Razgovori sa sestrom, koja je otišla na postdiplomske studije u Ameriku, bili su
presudni da odlu~im da odem iz Crne
Gore i pokušam da upišem fakultet u
Americi. Odluka o odlasku nije bila
jednostavna: bilo je to moje prvo putovawe u inostranstvo, ali mi je izgledalo i kao jedini na~in ne samo da napravim karijeru u nauci ve} i da obezbijedim sebi normalan `ivot.
Odlazak je uticao na samospoznaju, donio otre`wewe:
– Nije Amerika ono što gledamo u
filmovima. Štaviše, `ivot imigranata nije uopšte jednostavan. U Crnoj
Gori, kakva god da je bila situacija, ja
sam ipak bio svoj na svome. U Americi...
imigrant je, mawe-više, sam na tu|em.
^udo je koliko ~ovjek mo`e da nau~i o
sebi kad prvi put pere svoj veš i pla}a
svoje ra~une. U Americi ste neprestano u kontaktu sa qudima iz razli~itih dijelova svijeta, razli~itih kultura. Poznanstvo sa osobama raznih
nacionalnosti, religija i seksualne
orijentacije, sa kojima u Crnoj Gori
nikad nisam imao priliku da razgovaram, pomogla mi je da se oslobodim mnogih stereotipa koje sam pokupio još
kao dijete.
A na promjenu istra`iva~kih interesovawa uticao je predmet Osnovi fizike, koji je slušao na prvoj godini studija ra~unarskih nauka:
– To je prvi kurs fizike u kome sam
imao priliku da pove`em apstraktne
matemati~ke koncepte sa fizi~kim
pojmovima i fenomenima. Prvi put fizika mi je izgledala kao cjelina, a ne
kao gomila nabacanih formula koje sam
kao sredwoškolac u~io napamet. Fascinirao me je na~in na koji je fizika
davala zna~ewe apstraktnoj matematici. Što više znam o fizici, to sam
više ubije|en da je ispravna sqede}a
analogija: ako je matematika jezik, fizika je poezija, a fizi~ke teorije neka
od najvrednijih djela minimalisti~ke
literature. Što se više bavim istra`ivawima, shvatam da je ono što
sam dosad nau~io... veoma malo. ^iwenica da svo trenutno znawe iz fizike mo`e opisati jedva 4–5% sadr`aja u kosmosu, neke mo`e obeshrabriti, a nekima biti podsticaj. Jer, prilika za otkri}a ima napretek!
Sada radi na više projekata koji bi se
mogli podijeliti u dvije grupe – fizika
tamne materije i fenomenologija hadronskih kolajdera:
– Jedan od projekata sastoji se u dizajnirawu i implementaciji kompjuterskog softvera koji bi automatizovao
neke od standardnih prora~una u vezi
sa tamnom materijom. @elimo da razvijemo softver koji }e fizi~arima
omogu}iti da kao ulazne informacije
ubace svoje modele tamne materije i relevantne teorijske parametere, a kao
rezultat dobiju neke druge parametre,
na osnovu kojih }e mo}i brzo i bez mno-
[email protected] IGLE U
PLASTU SIJENA
[TA IZVAN ’STANDARDNOG MODELA’: Jedan od detektora na
hadronskom kolajderu (LHC) koji treba da nam otkrije „novu fiziku”
APSTRAKTNO I KONKRETNO
Kao tradicionalan problem ovdašweg obrazovnog sistema Mihailo
Backovi} vidi kriterijume ocjewivawa:
– Kriterijumi su prestrogi, dok je kvalitet obrazovawa relativno nizak. Dobar dio gimnazijalaca završi prirodni smjer znaju}i kako da
riješi sve komplikovane trigonometrijske integrale, ali ga niko nikad ne nau~i šta taj integral mo`e da predstavqa u realnosti. Interesantno je da ameri~ke javne škole imaju suprotan problem: nastava
je relativno visokog kvaliteta – osmišqena tako da se apstraktni
koncepti povezuju sa prakti~nim aplikacijama. Pored toga, dobrim |acima omogu}ava se da svoj potencijal ispoqe kroz razne programe na
višem nivou. Sa druge strane, kriterijumi ocjewivawa su preniski –
trud koji prosje~an u~enik treba da ulo`i za prelaznu toliko je mali
da je efekat nastave na takvog u~enika skoro bezna~ajan.
go truda da utvrde da li se wihov model i parametri sla`u sa eksperimentima. Bavim se i novim metodama za
detekciju fizike izvan ’Standardnog
modela’. Iako je trenutno to najobimnija teorija fizike, iz eksperimenata
je jasno da nije u stawu da objasni sve
poznate fenomene, poput tamne materije. LHC, hadronski kolajder, sagra|en je, izme|u ostalog, da testira
’Standardni model’ i ako je mogu}e otkrije fenomene koji se wime ne mogu objasniti. Posao fizi~ara koji se bave
elementarnim ~esticama u principu se
svodi na tra`ewe igle u plastu sijena.
Potrebno je prvo razviti efikasan
metod za razdvajawe te igle od ostatka sijena, a onda i metod za identifikaciju osobina te igle. Pokušavamo da
razvijemo nove metode za analizu podataka koje bi omogu}ile da se još neotkriveni fizi~ki fenomeni identifikuju na što efikasniji na~in. Projekti ovog tipa veoma su va`ni, jer teorije ~estica ne vrijede ništa ukoliko
ne mogu da se eksperimentalno verifikuju ili opovrgnu! U protivnom, fizi~ka teorija je samo interesantna
matematika.
Iz perspektive Mihaila Backovi}a,
obrazovni sistem u Crnoj Gori mijewa
se polako ali sigurno:
– Prvi je korak ulagawe u obnovu i izgradwu obrazovne infrastrukture.
Radi se i na modernijim uxbenicima i
aktivnim programima nastave. No, potrebno je da se akcenat pomjeri sa znawa gradiva na razumijevawe gradiva.
Konkretno, u nastavi fizike forsira
se rješavawe zadataka i manipulisawe
matemati~kim formulama. Takav pristup fiziku predstavqa kao apstraktan, ve}ini osnovaca i sredwoškolaca
~esto dosadan predmet. Zanemaruje se
da ima na hiqade jednostavnih ali fascinantnih primjera fizi~kih fenomena, i neshvatqivo je da nisu dio nastavnog programa. Tako se elektromotor mo`e napraviti od komada `ice,
jednog magneta, dvije spajalice i baterije. Materijal za ovaj projekat ko-
šta mawe od jednog eura, i svaki je
sredwoškolac u stawu da napravi svoj
elektromotor. Treba više koristiti tehnologiju, koja nam svakog dana
daje fantasti~ne edukacione alate.
Ra~unari i video projektori, Vikipedija, Jutjub, razni softverski paketi... mogu da nastavi svih predmeta daju neophodnu dinamiku.
Što se visokog školstva ti~e, veliku
nadu pola`e u privatne univerzitete,
prvenstveno zbog toga što „po~iwu od
nule“, pa nemaju otpor prema promjenama i inovacijama:
– Oni su u stawu da okupe veliki broj
stru~waka iz inostranstva i tako
uvezu dragocjena iskustva koja na dr`avnom univerzitetu nisu dostupna.
Raznolik sastav nau~nog osobqa bitan je ne zbog toga što su univerziteti na jednom mjestu boqi od onih na
drugom mjestu, ve} jednostavno zbog ~iwenice da qudi donose razli~ita iskustva, razli~ite ideje i razli~ite pristupe nauci, što je u sr`i nau~nog
progresa. Tako|e, privatni univerziteti imaju šansu da na obrazovno
tr`ište plasiraju programe koji nisu
zastupqeni na dr`avnom univerzitetu, a koje tr`ište rada u ovom trenutku zahtijeva. Nauka je u Crnoj Gori
u o~ajnom zaostatku za razvijenim svijetom. Po broju nau~nih publikacija
naši su univerziteti daleko ispod zapadwa~kog prosjeka. Budu}i da se u svijetu trenutno dosta pa`we posve}uje
interdisciplinarnim nau~nim disciplinama, postoji sjajna mogu}nost za
privatne univerzitete da prošire
djelatnost i na nauku, tim prije što
ovi programi ni finansijski ni kadrovski ne moraju da budu previše zahtjevni. Crna Gora je na nau~noj mapi
ozna~ena kao region gdje je nauka finansirana daleko ispod prosjeka, što našim univerzitetima daje posebnu
prednost pri aplikaciji za nau~ne projekte kod raznih evropskih fondova.
O povratku još ne razmišqa. Karijera i privatni planovi sada ga vezuju za
Ameriku...
Dragan Batri}evi}
CIAN
MAGENTA
@UTA
BLACK
Ministarstvo prosvjete i nauke
Ministar prosvjete i nauke sa predstavnicima
Svjetske banke
Ugovor o sprovo|ewu projekta „Reforma stru~nog
obrazovawa i obuke u pravcu zapo{qavawa”
O VISOKOM OBRAZOVAWU
I [email protected]
5
NASTAVAK SARADWE
redstavnici MinistarP
stva prosvjete i nauke i
Wema~kog dru{tva za tehni~ku saradwu (GTZ) po~etkom decembra potpisali su
ugovor o implementaciji
projekta „Reforma stru~nog
obrazovawa i obuke u pravcu
unapre|ewa zapo{qavawa”.
Osnovu za potpisivawe
ovog ugovora predstavqa ugovor o tehni~koj saradawi izme|u Vlade Savezne Republike Wema~ke i Savjeta ministara Zajednice Srbija i Crna Gora koji je potpisan 2004.
godine.
„Rije~ je o tre}oj fazi projekta i daqoj tehni~koj saradwi sa GTZ-om. Podsje}awa radi, u prvoj fazi ulo`eno je 1.000.000, a u drugoj
1.500.000 eura. Vlada Savezne
Republike Wema~ke }e za realizaciju planiranih aktivnosti obezbijediti do 530.000
eura. Ciq projekta jeste da
se poboq{aju mogu}nosti zapo{qavawa u~enika koji
steknu sredwe stru~no obrazovawe. U okviru ovog projekta bi}e realizovane sqede}e aktivnosti: ja~awe kapaciteta u sektoru stru~nog
obrazovawa, usavr{avawe nastavnika u sredwim stru~nim
{kolama, unapre|ewe kvali-
teta upravqawa {kolama, regionalna saradwa, izrada didakti~kog materijala, kao i
regulisawe odnosa sa tr`i{tem rada”, istakla je Vesna
Vu~urovi}, pomo}nica ministra prosvjete i nauke koja je
i potpisala ugovor.
Prema wenim rije~ima,
stvo, arhitektura i geodezija.
Potpisuju}i ugovor, @anet
Burmester, vo|a tima, izrazila je zadovoqstvo brojem
ukqu~enih {kola (20), kao i
time {to su uspostavqeni
partnerski odnosi izme|u
{kola u Wema~koj i Crnoj
inistar prosvjete i nauke
M
Slavoqub Stijepovi} sa
saradnicima sastao se po~etkom decembra sa predstavnicima upravqa~kog tima projekta
Svjetske banke „Visoko obrazovawe i istra`ivawe“ Tobijem
Lidenom, Xonom Gabrijelom
Godardom, Bojanom Nacevom,
Danijelom Vukajlovi} i Sanelom Qucom. Tom prilikom razgovarano je o budu}im aktivnostima u oblastima visokog
obrazovawa, istra`ivawa i
inovacija, koje su zna~ajne za
Crnu Goru, a koje }e se realizovati u okviru pomenutog projekta.
Q. V.
Povodom me|unarodnog Dana osoba sa invaliditetom
ORGANIZOVANA EVROPSKA
NEDJEQA KO[ARKE
Po~iwe tre}a faza projekta
predvi|eno je da se projekat
prati putem nekoliko indikatora, a odnosi se na ~etiri
podru~ja rada: Elektrotehnika; Ma{instvo i obrada metala; Turizam, trgovina i
ugostiteqstvo; Gra|evinar-
Gori.
I Du{ko Rajkovi}, direktor Centra za stru~no obrazovawe, zahvalio je na pomo}i koju je GTZ pru`ilo razvoju stru~nog obrazovawa kod
nas.
[. B.
omo}nica ministra prosvjete i nauke Vesna Vu~urovi} i Tamara MiP
li}, savjetnica za djecu s posebnim obrazovnim potrebama, u~estvovale su u aktivnostima povodom proslave Me|unarodnog dana osoba sa invaliditetom (3. decembar).
Proslava je organizovana u okviru kampawe „Govorimo o mogu}nostima“, u saradwi sa Specijalnom olimpijadom, me|unarodnom organizacijom koja prire|uje sportske aktivnosti za djecu i odrasle sa smetwama u
razvoju u više od 180 zemaqa. Svake godine, povodom Me|unarodnog dana
osoba sa invaliditetom, više od 15.000 qudi u~estvuje u Evropskoj nedeqi košarke, koja se odr`ava uz podršku FIBE u zemqama Evroazije pod
sloganom „Košarka za sve“. Djeca sa smetwama u razvoju, koja su ve} ukqu~ena u sportske aktivnosti u okviru Specijalne olimpijade Crne Gore
nadmetala su se u košarci sa u~enicima OŠ „Štampar Makarije“. [. B.
UNAPRE\EWE
Osnovna škola „Oktoih” - 20 godina postojawa
[email protected]^KOG RADA OPRAVDALI IME ŠKOLE
im Sektora za nauku, isT
tra`ivawe i tehnološki
razvoj, na ~elu sa pomo}ni-
Razmjena mi{qewa o budu}im aktivnostima
va~ku djelatnost tokom 2010.
Prof. dr Sowa Tomovi}godine. Sa zadovoqstvom je Šundi} i saradnica Olivera
istaknuto uspješno privo|e- Komar upoznale su predstavwe kraju nau~noistra`iva~- nike Ministarstva sa najvakih projekata namijewenih `nijim me|unarodnim prozavršetku doktorskih istra- jektom koji fakultet reali`ivawa dva mlada istra`i- zuje sopstvenim izvorima od
va~a na Fakultetu politi~- 2008. godine („Istra`ivawe
kih nauka. Predstavnici fa- vrijednosti Evrope”), kao i
kulteta upoznati su sa okvir- planovima za budu}e aktivnim sadr`ajem konkursa za nosti ovog fakulteta, naronarednu godinu, kao i mogu}- ~ito na poqu regionalne nanostima me|unarodne i bila- u~ne saradwe.
teralne saradwe.
[. B.
Forum o istra`ivawu za inovacije u oblasti ICT-a
ZAJEDNI^KA DEKLARACIJA
O PRIORITETIMA
a Forumu o istra`ivawu za inovacije u
N
oblasti ICT-a (aj-si-ti, informacionokomunikacione tehnologije) za zemqe Zapadnog Balkana, odr`anom 30. novembra u Beogradu, prisustvovali su ministri i visoki
zvani~nici ministarstava zadu`eni za istra`ivawe, tehnološki razvoj i aj-si-ti u zemqama Zapadnog Balkana, kao i predstavnici
Evropske komisije iz Generalnog direktorata za informaciono društvo i medije. Bila
je to prilika za dijalog o budu}em upravqawu
politikom u oblasti aj-si-ti istra`ivawa u
ciqu poboqšawa me|uregionalne saradwe,
kao i saradwe u istra`ivawima izme|u EU i
Zapadnog Balkana, kroz ukqu~ivawe svih zemaqa regiona koje su trenutno pridru`ene
Okvirnom programu EU za istra`ivawe i
razvoj (FP7).
Usvojena je zajedni~ka deklaracija o usvajawu regionalnih aj-si-ti prioriteta, sa preporukom da Forum postane stalno tijelo za
koordinaciju saradwe zemaqa regiona u oblasti aj-si-ti istra`ivawa. Delegaciju Crne
Gore predvodio je prof. dr Igor Radusinovi}, pomo}nik ministra za nauku, istra`ivawe i tehnolo{ki razvoj.
[. B.
– Ponosni smo wihovim uspjehom i
drago nam je kad ~ujemo da naši bivši u~enici posti`u sjajne rezultada. Od po~etnih 985 u~enika, ove te u sredwim školama, na studijama
školske godine nastavu poha|a u Crnoj Gori i van we – istakao je
1.176 u~enika, raspore|enih u 43 Kowevi}.
odjeqewa.
Upravo nekima od tih |aka predavale su u~iteqice i nastavnica
engleskog jezika,
za koje je jubilej
zna~io i kraj
radnog odnosa.
Nevenka Filipovi}, nastavnica engleskog jezika, sje}a}e se,
ka`e, samo lijepih momenata.
Sre}na je što je
sa |acima ove
škole osvojila
REZULTATI NA SVIM POQIMA: Iz programa mnogo nagrada, i
– Tokom proteklih godina nastoja- nau~ila ih da zavole engleski jezik.
li smo da anga`ovawem opravdamo
I wena koleginica, u~iteqica
priznato i poznato ime koje nosimo, Nada Šoški}, nakon tri i po deceime slavne }irili~ke kwige „Okto- nije ostavqa dnevnik i odlazi u penih“, koje upu}uje na pismenost, zna- ziju.
USPJE[NI NA TAKMI^EWIMA
Nagla{avaju}i da {kola iz godine u
godinu posti`e rezultate koji je svrstavaju u sam vrh crnogorskih osnovnih
{kola, direktor Vuki} Kowevi} je pomenuo samo neke najzna~ajnije uspjehe
koje su u~enici postigli na takmi~ewima i smotrama. Na ovogodi{wem Dr`avnom takmi~ewu u znawu, Luka Pajovi} osvojio je prvo mjesto iz biologije
u kategoriji osmog razreda, a Milan
@ari} tre}e iz engleskog jezika. Luka
Pajovi} je bio prvi iz biologije i na
Olimpijadi znawa, koju je organizovao
Prirodno-matemati~ki fakultet, dok
je Luka Gomilanovi} bio tre}i iz istog
predmeta u konkurenciji u~enika sedmog razreda. Uspje{ni su bili i na smotrama |a~kog literarnog i likovnog
stvarala{tva: Zorana Popivoda osvojila je prvo a Tijana Mila~i} drugo mjesto na literarnom konkursu „Zadu`bina Vuka Karaxi}a” za op{tine @abqak, [avnik i Plu`ine, na kojem u~estvuju djeca iz osnovnih {kola iz cijele Crne Gore. Na likovnom konkursu
iste fondacije Milena Mugo{a bila je
druga, a Igor Mili~kovi} tre}i.
Dobri rezultati nijesu izostali ni u
sportskim disciplinama. Atleti~ari
(devet u~enika) osvojili su medaqe za
prva, druga i tre}a mjesta na vi{e razli~itih takmi~ewa i tre}e mjesto na
nadmetawu Liga osnovnih {kola
„Podgorica 2010”. Karatisti su bili
prvi na istom takmi~ewu a rukometa{i i rukometa{ice tre}i.
Q. V.
we, duhovno prosvjetqewe i kulturu
–rekao je, pozdravqaju}i roditeqe,
direktor Vuki} Kowevi}.
Minule dvije decenije iz klupa
ove škole izašlo je skoro dvije i
po hiqade |aka, od kojih 157 sa diplomom „Lu~a”.
– Sre}na sam {to od tolikog broja
u~enika nijedan nije otišao nekom
stranputicom (barem nemam to saznawe) – ka`e u~iteqica Nada i savjetuje mla|e kolege da sa roditeqima i djecom od prvog dana izgrade
korektan odnos.
D. Peši}
16. decembar 2010. godine
kom ministra prof. dr Igorom Radusinovi}em, po~etkom decembra po~eo je konsultacije sa predstavnicima
nau~no-istra`iva~kih ustanova u zemqi, kako bi razmijenili mišqewa o planiranim aktivnostima u narednom periodu.
Ciq Ministarstva je da
svoje planove za narednu godinu predstavi svim va`nim
subjektima nau~noistra`iva~ke zajednice, kao i da
stekne uvid u planove i inicijative za unapre|ewe nau~noistra`iva~kog rada na fakultetima i institutima.
Prvi sastanak odr`an je na
Fakultetu politi~kih nauka,
gdje su predstavnici Ministarstva razgovarali sa dekanom prof. dr Sowom Tomovi}-Šundi} i saradnicima.
Kako stoji u saop{tewu, pomo}nik ministra obavijestio je predstavnike fakulteta o stepenu aktivnosti koje je ovaj fakultet dostigao
kada je rije~ o realizaciji
konkursa za nau~noistra`i-
rigodnom sve~ano{}u O[ „OkP
toih” u Podgorici obiqe`ila
je po~etkom decembra 20 godina ra-
CIAN
6
MAGENTA
@UTA
BLACK
Biblioteka Filozofskog fakulteta u Nik{i}u
Visoko {kolstvo
Na Univerzitetu Crne Gore odr`an Tempus
informativni dan
POTPORA OSAVREMEWAVAWU
NASTAVE
Trenutno se u
Crnoj Gori sprovodi 15 projekata. Godišwi porast Tempusovog
buxeta, od po~etnih pola miliona eura do
preko milion,
pokazuje zna~aj
koji se daje oblasti
visokog
obrazovawa
rogram Evropske
P
unije – Tempus
predstavqen je krajem
novembra na Univerzitetu Crne Gore sa ciqem da se najavi novi
konkurs za projekte i
predstave rezultati
pro{logodi{wih. Taj
program poma`e u reformi i modernizaciji visokog obrazovawa.
Jedan od najstarijih i
najuspje{nijih programa saradwe EU, koji
postoji od 1990. godine,
otvoren je za Crnu Goru od 2000. godine.
Trenutno se u Crnoj
Gori sprovodi 15 projekata u kojima u~estvuju Univerzitet Crne Gore i Univerzitet
Mediteran. Posebno je
zna~ajno {to prvi put
Crna Gora ima dva projekta u kojima je nosilac dr`avni Univerzitet. Jedan se odnosi na
razvijawe
koncepta
cjelo`ivotnog u~ewa
na Univerzitetu Crne
Gore, a drugi projekat,
u kom je nosilac Filozofski fakultet, regionalni je i ukqu~uje 14
institucija visokog
obrazovawa iz Zapadnog Balkana i EU, i odnosi se na unapre|ewe
i modernizaciju filolo{kih studija.
Rektor Univerziteta
Crne Gore prof. dr
ilozofski fakultet u
U FUNKCIJI NASTAVNOF
Nik{i}u, visoko{kolska obrazovna ustanova pre-
Predrag Miranovi} je
istakao da je program
Tempus uvijek bio
platforma za razmjenu
najboqe prakse u modernizaciji visokog
obrazovawa.
„Bolowska deklaracija je zna~ajno reformisala proces visokog
obrazovawa, wegov monitoring, standardizaciju procedura za priznavawe ste~enog obrazovawa, uvela internacionalizaciju, kao i
harmonizaciju nastavnih planova i programa sa evropskim prostorom visokog obrazovawa. Uloga Tempus
projekata u ovom procesu bila je od najve}eg
zna~aja. Univerzitet
Crne Gore usvojio je
princip institucionalizacije visokog obrazovawa, eksterne evaluacije sa ciqem definisawa budu}ih pravaca razvoja, kao što je
uvo|ewe
osigurawa
kvaliteta u obrazovawe i istra`ivawe na
svim nivoima. U teškim uslovima koji se
ti~u odr`ivosti, Univerzitet Crne Gore suo~ava se sa još jednim
velikim izazovom: kako izbje}i etiketu
’predava~kog univerziteta’ i oja~ati rezultate istra`ivawa”, uka-
zao je Miranovi}.
Pomo}nik ministra
za visoko obrazovawe
Mubera
Kurpejovi}
ocijenila je da Tempus
omogu}ava
crnogorskim visokoobrazovnim institucijama da
dr`e korak sa najnovijim trendovima u razvoju evropskog prostora visokog obrazovawa.
„Izgradwa dobrih odnosa sa evropskim univerzitetima bila je od
su{tinske va`nosti i
neophodna ne samo da
bi se pru`ila mogu}nost mobilnosti za
studente i nastavno
osobqe i oja~ala saradwa sa institucijama, ve} i zbog pove}awa
institucionalnog kredibiliteta naših univerziteta”,
smatra
Kurpejovi}eva. Ona je
dodala da godišwi porast Tempusovog buxeta, od po~etnih pola
miliona eura do preko
milion, pokazuje zna~aj koji se daje oblasti
visokog obrazovawa u
okviru Instrumenta za
pretpristupnu pomo} u
Crnoj Gori.
Prisutnima se obratio Nikola Bertolini, {ef Sektora operacija u Delegaciji EU
u Crnoj Gori, a predstavqeni su i novi
projekti.
O. \.
STUDENTI NAGRA\ENI
ZA REZULTATE
Fond Crnogorske akademije nauka i umjetnosti za podsticawe
nau~nog i umjetni~kog podmlatka
dodijelio je ~etiri stipendije za
studijsku 2010/2011. godinu studentima Univerziteta Crne Gore
za postignute rezultate u toku
studija.
Stipendije su pripale Nikoli
Vukanovi}u (I godina specijalisti~kih studija Filozofskog fa-
poznatqivog renomea, otvarawem novih odsjeka posqedwih godina udovoqila je
standardima
savremenog
obrazovnog sistema, kao i interesovawima mladih. Nezaobilazan segment u wenom
radu predstavqa biblioteka
koja svojim fondom studentima omogu}uje potpunije
pra}ewe studija.
Formirana je 1. septembra
1964. godine spajawem kwi`nih fondova U~iteqske
škole iz Nikši}a, Više pedagoške škole sa Cetiwa,
Nau~nog društva Crne Gore
i Sredwe umjetni~ke škole
iz Herceg Novog. Kao biblioteka specijalnog tipa, osnovana je sa ciqem da prikupqa, obra|uje, ~uva i daje na
koriš}ewe
bibliote~ku
gra|u, pru`a informacije i
upu}uje korisnike na izvore
informacija. Wena djelatnost je u funkciji ukupnih
nastavno-obrazovnih i nau~noistra`iva~kih procesa na
Filozofskom fakultetu i
Univerzitetu Crne Gore.
Korisnici Biblioteke Filozofskog fakulteta su studenti, univerzitetski nastavnici i saradnici, nau~nici, istra`iva~i... Biblioteka posjeduje oko 200.000 monografskih i periodi~nih
publikacija, i druga je po
wihovom broju u Crnoj Gori.
U okviru monografskih publikacija je zbirka doktorskih, magistarskih i diplomskih radova, kao i tri velika
-OBRAZOVNOG PROCESA
legata: Radovana Lali}a,
Slobodana i Zagorke Kalezi}, i Dragice Šukovi}-Vojinovi}. Od referentne literature, u Biblioteci raspola`u sa 900 rje~nika, 200
leksikona i 700 enciklopedija, te oko 400 naslova doma}ih i 200 naslova stranih ~asopisa. Posredstvom Univerziteta Crne Gore prikqu~ena je na bazu podataka
EBSCO (me|unarodna biblioteka elektronskih ~asopisa) i EBSCO.Net Library (me|unarodna biblioteka elektronskih kwiga).
VRIJEDNI POKLONI
„Posqedwu godinu dobili
smo i vrijedne poklone: poklon pokojne profesorice
Rade Damjanovi} – 375 publikacija; profesora Bo`idara
Šekularca – vi{e od 100 publikacija; poklon studenata
–85 publikacija, od Instituta za otvoreno društvo – vi{e od 200 publikacija, profesor Novak Kilibarda poklonio je 111 publikacija, a
Istorijski institut i profesor Zoran Koprivica po
60. Uz to, preuzeli smo vrijedan legat od Dragice
Šukovi}-Vojinovi}, preko
1.500 publikacija, a od Ruskog kulturnog centra dobili smo 85 naslova na ruskom
jeziku”, isti~e Vasiq Jovovi}, upravnik Biblioteke.
U okviru Biblioteke su ~i-
Novi saziv Savjeta za visoko obrazovawe
STUDENTI UMJESTO PREDSTAVNIKA CANU
lada Crne Gore imenovala je nedavno novi saziv Savjeta za viV
soko obrazovawe, na ~ijem je ~elu profesor Univerziteta Crne Gore Sreten Savi}evi}.
Stipendije iz Fonda CANU
16. decembar 2010. godine
Biblioteka raspola`e
sa oko 200.000 monografskih i periodi~nih publikacija, i druga je po wihovom broju
u Crnoj Gori. Posredstvom
Univerziteta
Crne Gore, prikqu~ena
je na bazu podataka EBSCO (me|unarodna biblioteka elektronskih
~asopisa), kao i EBSCO.net libraru (me|unarodna
biblioteka
elektronskih kwiga)
kulteta, Odsjek za istoriju), Filipu Radenovi}u (III godina Elektrotehni~kog fakulteta), Zoranu
Lazarevi}u (I godina postdiplomskih studija na Fakultetu likovnih umjetnosti) i Jeleni Qucovi} (I godina specijalisti~kih
studija na Prirodno-matemati~kom fakultetu, Odsjek za ra~unarske nauke).
O. \.
U trinaesto~lanom tijelu dr`avni univerzitet predstavqa}e
profesori \or|e Jovanovi}, Dragan Radowi}, Radmila Vojvodi},
Du{ko Bjelica i Milena Ivanovi}. U ime Univerziteta Mediteran je Stevan Popovi}, Univerziteta Dowa Gorica – \or|e Borozan, a umjesto predstavnika Crnogorske akademije nauka i umjetnosti sada su studenti Aleksandar Dajkovi} (Univerzitet Crne
Gore) i Davor ]ori} (UDG). Predstavnik Matice crnogorske je
mr ^edomir Dra{kovi}, Privrednu komoru zastupa Velimir Miju{kovi}, a Ministarstvo prosvjete i nauke pomo}nik ministra
Mubera Kurpejovi}.
Prema novom Zakonu o visokom obrazovawu, Savjet treba da analizira stawe i dostignu}a u visokom obrazovawu i daje stru~ne
predloge Vladi i, u tom ciqu, ima posebna ovla{}ewa da priprema predlog strategije razvoja visokog obrazovawa, daje mi{qewe
u postupku normativa za izdavawe, izmjene i oduzimawe licence,
kao i na mjerila za izbor u akademska zvawa, a vr{i i druge poslove propisane ovim zakonom i aktom o osnivawu Savjeta.
O. \.
Upravqa~ka platforma o istra`ivawima za zemqe Zapadnog Balkana
INTEGRACIJA EVROPSKOG [email protected]^KOG PROSTORA
astanak Upravqa~ke platS
forme o istra`ivawima za
zemqe Zapadnog Balkana odr`an
je u Be~i}ima po~etkom novembra. Upravqa~ka platforma za
istra`ivawe − strateško je tijelo EU i zemaqa regiona za pitawa nauke i tehnologije, koje
slu`i za razmjenu informacija
i dogovor o zajedni~kim inicijativama. To je i svojevrsni forum o potrebama, sugestijama i
predlozima koji se iz Zapadnog
Balkana upu}uju Evropskoj komisiji i zemqama ~lanicama
EU, i obratno. Pa`wa u~esnika
bila je fokusirana na inicijativu Unije inovacija i uticaj
koji }e ona imati na budu}e aktivnosti nau~ne saradwe u na-
rednim konkursima FP7 i FP8.
Posebno interesovawe izazvalo
je pitawe o tome na koji }e se na~in EU ubudu}e odnositi prema
aktivnostima koje podr`avaju
integraciju u Evropski istra`iva~ki prostor, posebno zbog
podizawa istra`iva~kih kapaciteta, {to je bio slu~aj sa programom „Istra`iva~ki potencijal” unutar FP7 – saop{tavaju
iz Ministarstva prosvjete i nauke.
U saop{tewu se isti~e da je na
sastanku izra`eno zadovoqstvo
ostvarenim napretkom u oblasti
istra`ivawa unutar „paketa
pro{irewa” koji je Komisija
usvojila. Paket, ina~e, ukazuje
na ukupni napredak ostvaren u
integracijama u EU. Predstavqawe izvje{taja o napretku pojedina~nih zemaqa ukazalo je na
aktivno promovisawe nau~ne saradwe unutar FP7. Tako|e, preduzete su brojne aktivnosti u ciqu unapre|ewa integracija u
Evropski istra`iva~ki prostor, {to je bilo istaknuto kroz
aktivnosti COST-a i programa
EUREKA.
„U svom izlagawu predstavnici UEPAME (Inicijativa „Genesis”) istakli su va`nost ukqu~ivawa malih i sredwih preduze}a
u procese istra`ivawa. Osim
toga, prezentacija Evropskih
tehnolo{kih platformi (ETP)
pokazala je da ovaj instrument
nudi mogu}nosti za Zapadni
Balkan, a region }e analizirati
mogu}nosti unutar pojedinih tr`i{ta”, navodi se u saop{tewu.
„Zanimqivo je i to {to je na sastanku prvi put predstavqena
Unija inovacija, a rezultati Prvog inovacionog dijaloga doprinije}e procesu ja~awa inovacionih kapaciteta, u~ewu, dobroj
praksi, obuci i umre`avawu.”
Predsjedavaju}e devetoj Upravqa~koj platformom bile su
Crna Gora, Evropska komisija i
Belgija, kao zemqa koja trenutno predsjedava Evropskoj komisiji. Predstavnik Crne Gore
bio je prof. dr Igor Radusinovi}, pomo}nik ministra za nauku, istra`ivawe i tehnološki
razvoj.
[. B.
taonica i internet sala. U
~itaonici se koriste uxbenici, priru~nici, kao i referentna literatura koja se
ne mo`e iznijeti. ^itaonica
raspola`e sa 90 korisni~kih
mjesta, a u seminarima biblioteke ima ih još 26. Internet sala posjeduje 10 ra~unara prikqu~enih na ADSL
mre`u.
SISTEM UZAJAMNE
KATALOGIZACIJE
„Krajem 2005. godine, zajedno sa Nacionalnom i Univerzitetskom bibliotekom
uspostavqen je sistem uzajamne katalogizacije, kao
osnova jedinstvenog nacionalnog bibliote~ko-informacionog sistema - COBISS.CG (sada regionalni sistem – COBISS.Net). Do sada je
u COBISS sistem uneseno
15.000 naslova, tj. oko 45.000
publikacija, a ve} nekoliko
godina zaredom Biblioteka
Filozofskog fakulteta unosi najviše naslova u regionu”, obja{wava upravnik Jovovi}.
Prema wegovim rije~ima, u
skladu sa postoje}om finansijskom situacijom, Fakultet nastoji da nabavi nove
uxbenike, kwige i periodiku. Bibliotekari dnevno
uslu`e veliki broj korisnika, oko 200. Radno vrijeme je
od 8 do 20 ~asova, a subotom
od 8 do 14.
[. B.
U Budvi odr`an
Forum mladih
o zapo{qavawu
IZ [KOLE
NA POSAO
Forum mladih „Obrazovawe i zapošqavawe mladih qudi – izazovi i perspektive” odr`an je u Budvi 25. i 26. novembra, u
sklopu crnogorskog predsjedavawa Centralnoevropskom inicijativom
(CEI). Forum je organizovala Uprava za mlade i
sport Crne Gore, uz finansijsku podršku Centralnoevropske inicijative. Ciq je bio da se razmotre izazovi i mogu}nosti za uspješan prelazak
mladih iz obrazovnog sistema na tr`ište rada, saop{teno je iz Ministarstva prosvjete i nauke.
U~esnici Foruma bili
su predstavnici ministarstava i omladinskih organizacija koje djeluju u zapošqavawu i obrazovawu
u 10 zemaqa ~lanica CEI,
kao i predstavnici crnogorskih institucija i organizacija zna~ajnih za
obrazovawe i zapošqavawe. U okviru skupa raspravqalo se o mjerama podrške vlade za zapošqavawe mladih, uskla|ivawu
obrazovnih politika sa
tr`ištem rada, preduslovima za uspješan ulazak na
tr`ište rada i obrazovnoj mobilnosti.
O. \.
MAGENTA
@UTA
BLACK
Konferencija „Istra`ivawe i razvoj kao osnov za inovacije u stvarawu kompetitivne regije”
oliko nauka i tehnologija,
K
koje su omogu}ile ogroman
napredak ~ovje~anstvu, treba
danas da pomognu svijetu da se
suo~i sa novim izazovima i,
prije svega, pomognu progres,
ali na dobrobit svih? Koliko
su istra`ivawa i inovacije
prakti~no primijeweni, te u ~emu se ogleda uloga nau~nih institucija? – pitawa su kojima su
se tokom dva dana bavili u~esnici internacionalne nau~ne
konferencije „Istra`ivawe i
razvoj kao osnov za inovacije u
stvarawu kompetitivne regije”
koja je u organizaciji CANU i
Evropske akademije nauka i
umjetnosti odr`ana 12. i 13. novembra u Podgorici.
Nagla{eno je da je neophodno
da svi imaju podjednaku korist
od nau~nih dostignu}a. Ukazav{i na probleme sa kojima se suo~ava svijet danas (nedostatak
energije, klimatske promjene,
tretman otpada, odnos snaga izme|u velikih i malih, ekonomska kriza, nezaposlenost, nedostatak vrijednosti), predsjednik CANU akademik Momir
\urovi} je istakao da postoji
velika neizvjesnost u wihovom
rje{avawu.
„Iako je napredak nauke i tehnologije ~ovjeku dao mo`da previ{e mo}i u odnosu na prirodu,
mnogi ranije pomenuti problemi ne samo da su i daqe prisutni ve} se i uve}avaju, {to zna~i
da na{a budu}nost nije naro~ito izvjesna. Nauka je postala industrija i rukovodi se logikom
industrije danas. Ovo ima svoje
EVROPSKA
FEDERACIJA
NACIONALNIH
AKADEMIJA
U [email protected] PROGRESA
Neophodno je da svi imaju podjednaku korist od nau~nih dostignu}a. Nacionalne akademije treba da podsti~u istra`ivawa ~iji je ciq ve}i stepen kompetitivnosti ne samo u
okviru nacionalnih ekonomija nego i u Evropi
podjeli novca. Nedavno mi je
prijateq, rektor jednog poznatog univerziteta u Velikoj Britaniji, rekao da u toj zemqi razmi{qaju da ocjewuju istra`ivawa, ne prema broju publikacija
i citata ve} prema broju reali-
VELIKE RAZLIKE U REGIONU
Mario Skalet je naglasio da je jugoisto~na Evropa najraznolikija regija u pogledu socioekonomskog razvoja, institucionalnog
okvira i nivoa kapaciteta za nauke i tehnologiju. „Nauka i tehnologija imaju razli~itu ulogu u ekonomskom rastu ovih zemaqa i sistem istra`ivawa i razvoja suo~ava se sa izazovima, posebno u
oblastima inovacija orijentisanih na nauku. Postoji mala potra`wa za istra`ivawima i razvojem, zbog ~ega dolazi do odliva mozgova. Veliki je broj diplomaca, ali se postavqa pitawe wihovog
kvaliteta. Zna~ajne su razlike me|u zemqama, ~ak i desetostruke
u pogledu prihoda izme|u najrazvijenijih, kao {to su Slovenija i
Gr~ka, u odnosu na najslabiju Moldaviju. Velike su razlike i u pogledu investicija u istra`ivawa po glavi stanovnika, ve}e nego u
bruto proizvodu koju pojedine zemqe imaju, razlike su i u vezi s
kapacitetima za inovacije, kvalitetom nau~noistra`iva~kih institucija, kao i ulagawima u istra`ivawa”, ka`e Skarlet.
prednosti ali i mnoge negativne strane. Svi su imali koristi
od nauke i tehnologije, ali ne
jednako. I nauka i tehnologija
pomogle su da se dru{tvo podijeli na bogate i siroma{ne, na
sjever i jug. Istra`ivawa u velikoj mjeri zavise od investicija. Jedno od kqu~nih pitawa
jeste da li je izdvajawe od tri
odsto bruto nacionalnog proizvoda za potrebe istra`ivawa za
neke zemqe premalo a za neke
previ{e. Uz to, pitawe je i koje
mehanizme primjewivati u ras-
zovanih patenata, odnosno inovacija. Mo`da se ovo mo`e ~initi jednim od boqih na~ina da
se podstakne kompetitivnost
upravo putem istra`ivawa”, rekao je akademik \urovi}.
On je istakao da }e preraspodjela znawa i uspostavqawe
mre`a istra`iva~kih institucija, umjesto wihovog centralizovawa, podsta}i kompetitivnost, naro~ito u zemqama jugoisto~ne Evrope. Posebnu odgovornost u ovoj sferi imaju nacionalne akademije. „Mi smo
istra`iva~ki
instituti
istovremeno kao i nau~ne organizacije i treba da imamo
isti zadatak – da podsti~emo
istra`ivawa koja }e nas odvesti do ve}eg stepena kompetitivnosti, ne samo u okviru nacionalnih ekonomija nego u
Evropi u cjeline”, rekao je
\urovi}.
PREVI[E SMO TIHI
Govore}i o problemu preno{ewa ideja u industriju, Feliks Unger, predsjednik
Evropske akademije nauka,
procjewuje da ima mnogo dobrih ideja koje ne do|u do industrije, a kada se inovacije i
kreativnost prenose na industriju, onda je industrija jaka.
Osvr}u}i se na odnos izme|u
nauke i javnosti, on je komentarisao mjere {tedwe i mawe
novca za istra`ivawa. „Imam
osje}aj da se glas nau~nika vi{e ne ~uje, da smo previ{e tihi. Problem je {to vi{e nismo u stawu da govorimo jezikom koji se razumije u javnosti. Izlagawa i jezik previ{e su akademski. Akademici
treba da stvaraju nove teme,
ideje, da postavqaju bitne
prioritete za budu}nost. Mi
kao akademije moramo i te kako da budemo u kontaktu sa
dru{tvom”.
Jonel Hajduk, predsjednik
rumunske akademije nauka i
umjetnosti, istakao je da su
bazi~na istra`ivawa neopohodna ~ak i za najmawe zemqe,
jer su ona temeq primijewene
nauke. „Fundementalna istra`ivawa najva`niji su doprinosi proizvodwi i razvoju.
Kroz bazi~na istra`ivawa
ostvaruje se razvoj novih tehnologija. Postoji velika zavisnost izme|u snaga nacije,
snage industrije i bazi~nih
istra`ivawa”, smatra Jonel.
On se zapitao ko treba da se
bavi bazi~nim istra`ivawima. „Industrija tu radi vrlo
malo. Postoje neke ve}e kompanije koje se bave osnovnim
istra`ivawima, ali ta istra`ivawa uglavnom donose
prakti~ne ekonomske rezultate za period kra}i do 10 godina, ina~e takva istra`ivawa ne}e biti interesantna.
Mogu li kompanije dozvoliti
da tro{e novac na velike projekte? To je uloga velikih
univerziteta, laboratorija
zemaqa koje imaju takve krupne institucije, i wihova je
du`nost da vr{e velika dugoro~na istra`ivawa”.
TRANSFER ZNAWA
Denis Dudis, potpredsjednik Ma|arske akademije nauka i umjetnosti, izla`u}i o
temi Integracija bazi~nih
istra`ivawa u inovativni
lanac – potencijali i mogu}nosti ograni~ewa, kazao je da
je nau~na produktivnost u Ma|arskoj sada na razumnom nivou, zahvaquju}i prije svega
ekstenzivnoj me|unarodnoj
saradwi. Veliki je broj pu-
ALLEA je evropska federacija nacionalnih akademija nauka, dru{tvenih nauka i umjetnosti koja obuhvata 53 akademije u 40 evropskih zemaqa. Te akademije
predstavqaju nau~noistra`iva~ka dostignu}a, nezavisno od politi~kog i komercijalnog interesa i
autoritet su u nau~noj zajednici i dru{tvu. Pored ostalog, wene aktivnosti su: nau~ne debate, nau~ni savjeti,
nau~na podr{ka, promovisawe nauke i proizvoda, te istra`ivawa i nau~na edukacija.
„Usvojili smo strate{ki
plan za period do 2015.
Osnovali smo stalne komitete i radne grupe. Mnoge
zemqe imaju akademije mladih, namijewene onima od 35
godina koji nisu ~lanovi
akademija ali su aktivni
nau~nici, zainteresovani
za istra`ivawa, i imaju izvanredne radove. Odr`ali
smo nekoliko sastanaka o
tome kako ih lansirati na
evropskom nivou i kako da
se akademije mladih objedine”, ka`e Jurij Enklebent.
blikacija koje su rezultat zajedni~kog rada, a veoma je aktivan Istra`iva~ki centar u
Segedinu. Do{lo je do transfera znawa u proizvodwu.
Mario Skalet, rukovodilac
jedinice za nauku iz Venecijanske kancelarije Uneska,
ukazao je na nu`nost me|unarodne saradwe kako bi se poboq{alo stawe u jugoisto~noj Evropi. U tom ciqu, Venecijanska kancelarija je organizovala vi{e ekspertskih
konferencija. Prva je bila
2001. s ciqem da se obnovi saradwa u ovom regionu, podstakne nau~ni rad i povezivawe sa ostalim evropskim zemqama. Jurij Enklebent,
predsjednik Akademije federacije evropskih akademija
(ALLEA), govore}i o sinergiji nau~nih politika evropskih zemaqa, osvrnuo se na
ulogu ALLEE. [email protected] bismo
da poja~amo ulogu nacionalnih akademija u svim debatama
o evropskoj nau~noj politici.
Sada se mnogo govori o inovacijama. Moramo vi{e razmi{qati o istra`iva~kim pitawima, i to je predmet mnogih
na{ih dokumenata. Na{ je
ciq da uspostavimo interakciju sa evropskim vladinim i
nevladinim organizacijama”,
poru~io je Enklebent . Q. V.
SSŠ „Sergije Stani}“ na takmi~ewu u Sarajevu
Predlog izmjena i dopuna Zakona
o obrazovawu odraslih
OSVOJILI TRI ZLATA I DVIJE BRONZE
O^EKUJU SE
PRIMJEDBE
I SUGESTIJE
~enici i profesori
U
Sredwe stru~ne škole
„Sergije Stani}“ iz Podgorice na dr`avnom takmi~ewu
kuvara, poslasti~ara i barmena u Sarajevu osvojili su
tri zlata i dvije bronze.
Iako nijesu zadovoqni postignutim, jer su navikli samo na zlato, profesori i |aci ne oklijevaju – pripremaju se za nova takmi~ewa.
Ana Todorovi}, u~enica ~etvrtog razreda – smjer tehni~ar kulinarstva, iz Sarajeva
se vratila sa – bronzanom medaqom. Ka`e da joj predispozicije na takmi~ewu kuvara
nisu išle naruku jer jela nisu pripremana u`ivo, ve} su
ih donosili sa sobom.
I za profesora kulinarstva spremawe jela za takmi~ewe u školskoj kuhiwi je
besmisleno, jer sa tom hranom pre|u stotine kilometara:
„Do sada smo se uglavnom u`ivo takmi~ili
i postizali vrhunske
rezultate. Me|utim, na
ovom takmi~ewu propozicije su bile takve
da se priprema eksponat za šest osoba. Ali
kolege i ja nijesmo zadovoqni takvim procesom rada, jer nema takmi~arskog duha u~enika – da se nadme}u, da se
vidi wihova spretnost, mogu}nosti, nego
jednostavno donesete
eksponat i postavite
ga na sto. S pravom se
mo`ete upitati ko ga
je radio i ko stoji iza
wega”, ka`e profesor
kulinarstva Manojlo
Vojvodi}.
„Radili smo `enadu kao desertno jelo, i tu nam je pomogao Nikola Pecovi} sa svojim materijalom, savjetima.
Sa takmi~ewa
Radili smo i crnogorsku sofru, pqat, hladno predjelo,
mus od ukqeva, sa kombinacijom naših tradicionalnih
proizvoda – weguškim sirom,
pršutom, skorupom... Dr`e}i
se propozicija, to smo estetski uspje{no osmislili“, objašwava profesor Vojvodi}.
Barmeni su zadovoqniji.
Spremali su koktele pred publikom. Zato je i rezultat –
zlatan.
„Nije mi prvo takmi~ewe,
ali bilo je malo treme. Osvojio sam zlato, dao sam sve od
sebe, dosta sam se pripremao.
Bila je brojna publika, navijali su za mene“, objašwava
u~enik Sr|an Dubqevi}.
Iako su |aci i profesori
o~ekivali više, za direktora je u~eš}e na bosanskohercegova~kom takmi~ewu uspje{no. Tri zlata i dvije bronze
postavili su u školsku vitrinu.
U SS[ „Sergije Stani}“
pripremaju se za crnogorsko dr`avno takmi~ewe, a imaju poziv
i za Makedoniju.
D. Peši}
7
adna grupa Ministarstva prosvjete
R
i nauke pripremila
je radnu verziju zakona o izmjenama i dopunama Zakona o
obrazovawu odraslih.
Ministarstvo je na
svom
veb-sajtu
(www.mpin.gov.me) objavilo nova rje{ewa
i pozvalo gra|ane, nau~ne i stru~ne organizacije, nevladine
organizacije i sve
ostale zainteresovane da dostave primjedbe i sugestije radi unapre|ewa tog
teksta.
Radnom
verzijom
predla`u se izmjene
koje se, pored ostalog, odnose na provjeravawe i dokazivawe
znawa i vje{tina, izdavawe javno va`e}e
isprave, tro{kove
obrazovawa, obezbje|ewe kvaliteta, sadr`aj programa obrazovawa, a tu je i pojmovnik u skladu sa novim
rje{ewima.
Zna~ajna novina odnosi se na formirawe fonda za obrazovawe odraslih. Tu instituciju osnovala bi
Vlada Crne Gore za
potrebe finansirawa sprovo|ewa Plana obrazovawa odraslih.
[. B.
16. decembar 2010. godine
CIAN
CIAN
8
MAGENTA
BLACK
JUBILEJ Gimnazije na Cetiwu – 130 godina postojawa
Istra`iva~ka sekcija ’Bu|ewe kriti~ke svijesti’, sakupqawe putopisa iz XVIII i
XIX vijeka, samo su neke od aktivnosti u~enika. Povodom
obiqe`avawa va`nog jubileja, u~enicima povjerena organizacija sve~anog programa
etiwska Gimnazija je vasC
pitno-obrazovna ustanova
prepoznatqivog renomea. We-
16. decembar 2010. godine
@UTA
nom ugledu doprinijeli su uspjesi brojnih generacija u~enika, kao i uglednih profesora. Gimnazija je nedavno proslavila 130 godina rada. Organizacija sve~anog programa povodom ovog va`nog jubileja bila je povjerena u~enicima, jer
kako ka`e Miomir \uri{i},
direktor, kada se mladima uka`e povjerewe, tada postaju odgovorniji i {kolu do`ivqavaju bli`e.
„Wihovu kreativnost potvrdila je ideja o osnivawu jedne
nesvakida{we sekcije. Osnovana je istra`iva~ka sekcija
koja funkcioni{e pod sloganom ’Bu|ewe kriti~ke svijesti’. Sekciju vodi profesorica Tawa Zekovi}. U skladu sa
sloganom, na sekciji se obra|uju pitawa svojstvena mladima,
kao i pitawa koja se odnose na
grad i {kolu. Nedavno je organizovan tok-{ou po ugledu na
televizijsku emisiju ’Piramida’ gdje je u~estvovao jedan profesor, u~enik i javna li~nost
grada. Obuhva}eno je nekoliko
aktuelnih tema ({panske serije, mladi i narkomanija). Takmi~ewe }e se odvijati u nekoliko ciklusa do kraja {kolske
godine. Osim toga, do kraja
{kolske godine planirane su
kwi`evne ve~eri, gostovawa
umjetnika, nau~nika, te uspje{nih biv{ih u~enika ove {kole”, obja{wava direktor \uri{i}. Ipak, to nije sve…
U saradwi sa Istorijskim institutom, a uz pomo} istori~ara Slavka Burzanovi}a, 15 u~enika radi na sakupqawu putopisa iz XVIII i XIX vijeka. Nakon tog obimnog poduhvata,
slijedi recenzija koju opet rade u~enici, a potom {tampawe.
Pro{la {kolska godina osta}e u znaku specifi~no dizajniranog kalendara, dok je pro{la
generacija maturanata ostavila trag godi{wakom sa fotografijama svih u~enika. Cetiwe je nagradilo wihov trud izdvajaju}i sredstva za {tampawe. Izvedenim predstavama
„Dugo putovawe u Evropu” i
„Jesi li to do{a’ da me vidi{”
u~enici su se iskazali i kao
glumci. Nastupali i u Podgorici, Tivtu i Bijelom Poqu.
Ove godine na takmi~ewu u
znawu jezika u~enica Gordana
Vujovi} (III razred) osvojila je
I mjesto iz italijanskog jezika
(mentor profesorica
Suzana [ebesta).
Tako|e, u~enici uz
pomo} svojih profesora ure|uju i informativni ~asopis „Feniks”, koji je do sada
bio u elektronskoj
formi, a u planu je
wegovo {tampawe. Uz
to, u okviru ekolo{ke sekcije u~enici
su ure|ivali {kolsko dvori{te, a nedavno je 20 u~enika
boravilo kod svojih
drugara u Novoj Gorici (Slovenija). Na
konkursu za crte`, u okviru
projekta „[kola budu}nosti”
koji su organizovali „Majkrosoft” i Britanski centar, u~enici su osvojili drugo mjesto
sa prezentacijom vizije svoje
{kole. U saradwi sa NVO
„Zdrava {kola” i Sredwom li-
Dio kolektiva
U^ENI^KA KREATIVNOST
kovnom {kolom u~enici su
prodajom slika olak{ali odlazak nekim svojim drugovima
na ekskurziju.
Ove godine osnovana je skautska izvi|a~ka sekcija u saradwi sa Izvi|a~kim dru{tvom
„Gojko Kru{ka” sa Cetiwa.
Prijavqeno oko 60 u~enika.
IDEJA O PROMJENI
IMENA
I tako, kao da nema kraja –
ni`u se ideje i uspjesi u~enika
Cetiwske gimnazije.
U Gimnaziji su se obrazovale
desetine hiqada u~enika, a ova
vaspitno-obrazovna ustanova
tradicionalno je imala vrijedan stru~ni kadar. Velika zasluga za rad, ugled i afirmaciju {kole pripada jednom od
osniva~a i najzaslu`nijih –
Jovanu Pavlovi}u.
Ove {kolske godine Gimnazija broji 343 u~enika.
„Na nedavno odr`anom {kolskom odboru ~uo se predlog koji je upu}en Ministartvu prosvjete i nauke za promjenu imena {kole u Cetiwska gimnazija”, obja{wava direktor \uri{i}.
Cetiwska Gimnazija osnovana je odlukom Dr`avnog savjeta 1880. godine pod nazivom „Kwa`evsko realna gimnazija”. Po~ela je da radi bez pisanih zakona i pravila. Po~etkom 1881. godine izra|en je i
{tampan prvi nastavni plan i program po kome se odvijao nastavni proces narednih pet godina. Za prvog direktora {kole postavqen je profesor Jovan Pavlovi}, urednik „Glasa Crnogorca”, a kasnije ministar prosvjete i nauke.
[kola je u po~etku bila smje{tena u Cetiwskom manastiru, gdje je bio otvoren i internat za u~enike koji su bili dr`avni stipendisti. [kolske 1880/81. u prvi razred upisano je 16 u~enika, od kojih
je samo {est {kolske 1883/84. uspje{no zavr{ilo ~etvrti razred.
Gimnazija je 1885. godine programski prerasla sa realne na klasi~nu, a dvije godine kasnije ponovo
je postala relana.
Samo prve ~etiri godine radila je u Cetiwskom manastiru. Nakon toga premje{tena je u prizemqe
Vladi~ine Biqarde, u kojoj ostaje do 1915. godine. U vrijeme austrougarske okupacije {kola nije radila. Ponovo po~iwe da radi 1919. godine u prestolonasqednikovom dvoru, gdje ostaje do oktobra
1947. godine, kada se preseqava u novu zgradu u kojoj se i sada nalazi.
u~ewe radi ocjene. ^ak u velikoj ve}ini slu~ajeva kao izborni predmet djeca biraju
sport. Ipak, kada vide da se
po{tuje wihovo mi{qewe,
postaju odgovorniji i zadovoqniji”, obja{wava na{a sa-
U~enici u programu povodom jubileja
„Na primjer, jedna od tema bila je ’Vr{wa~ke veze’ i zaokupila je wihovu pa`wu, zatim
tema o pravima lica sa invaliditetom (sa doktorkom Marinom Roganovi}), kao i o pre-
U^EWE RADI OCJENE
Kada je o nastavnom procesu
rije~, profesorica biologije
Milica Vu{urovi}, nakon 16
godina rada, priznaje da je bila
pobornik reforme obrazovnog
Miomir \uri{i}, direktor
KAKO NASTAVITI [KOLOVAWE?
Ksenija Borozan, IV razred, odli~na je u~enica. Od svih
predmeta posebno voli engleski jezik. „Jo{ od ranog djetiwstva imala sam naviku da gledam crtane filmove i tako sam
nau~ila puno rije~i.” Na`alost, na{a mlada sagovornica ve}
sada uvi|a da znawe jezika nije garancija perspektive i sigurnog zaposqewa. Stoga jo{ uvijek nije sigurna kako bi nastavila {kolovawe. Kako ona ka`e, mo`da to bude `urnalistika.
Jovana Bo{kovi} je u~enica III razreda. Za izborne predmete
izabrala je ruski jezik i evropske integracije. Priznaje da je
taj izbor rezultat wene neodlu~nosti u vezi sa izborom studija. Weno interesovawe bila je molekularna biologija, ali na`alost, kako nije bilo dovoqnog broja u~enika, nije se mogla
formirati grupa. „Privla~i me materwi jezik, posebno analiza poezije i proze. Tako|e, volim i fiziku. Kada je o budu}em zanimawu rije~, treba biti racionalan i mislim da bi
plasti~na hirurgija mogla biti moj poziv”.
Ksenija Banovi}, wihova mla|a drugarica, koja je u I razredu,
ka`e da se opredijelila za gimnaziju zato {to je u osnovnoj
{koli zavrijedila priznawe Lu~a, i ~ula da su ovdje najboqi
profesori.
Promocija nagradnog konkursa
„Kreativna nastava”
NAJBOQI PUTUJE
U MOSKVU
U organizaciji Zavoda za {kolstvo i Majkrosofta Crna Gora, u
Podgorici je 23. novembra predstavqen nagradni konkurs „Kreativna nastava”, koji se ve} drugu
godinu organizuje sa ciqem promovisawa informati~kih tehnologija kao savremenog nastavnog
sredstva.
Pomo}nik direktora Zavoda
Radoslav Milo{evi} Atos pozvao je zainteresovane nastavnike osnovnih i sredwih {kola koji primjewuju novine u nastavi
kori{}ewem savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija da se prijave na konkurs.
„Upotreba razli~itih vidova
komunikacije sa jasnim ciqem, da
unaprijedimo nastavni proces,
bi}e na{ trajni ciq. Oni su u
wemu vidjeli ozbiqnu {ansu da
sebe unaprijede i promovi{u
li~ne kompetencije”, rekao je
Milo{evi}.
Koordinatorka projekta Vesna
Bulatovi} objasnila je proceduru prijavqivawa na konkurs, za
koji se sve detaqnije informacije mogu dobiti na sajtu
www.kreativnanastava.edu.me. Pri-
U~enici III-2 na ~asu istorije
sistema.
„Na`alost, gradivo nije reducirano, i mora se priznati
da su djeca veoma optere}ena.
Zato su vi{e usredsre|eni na
zadovoqavawe forme, a ne na
ciq – da shvate ono {to u~e.
Izgleda da smo se vratili na
govornica.
I profesorica pedagogije i
psihologije Rada Peri{i} ka`e da su u~enici, zahvaquju}i
organizovanim radionicama,
stekli slobodu da tra`e pomo} i slobodnije razgovaraju
o svojim problemima.
venciji narkomanije, organizovana u saradwi sa NVO Cazas,
gdje su djeca dobila sertifikate”, objasnila je profesorica
Peri{i}.
[erifa Begzi}
Sa prezentacije
javqivawe treba da se obavi najkasnije do 1. februara 2011. godine a rad treba poslati do 7.
februara. Autor najboqeg rada
dobi}e laptop i predstavqa}e
Crnu Goru u radu Evropskog foruma inovativnih nastavnika
koji }e se odr`ati u Moskvi u
martu idu}e godine. Drugonagra|enom na konkursu pripa{}e digitalna kamera, a tre}eplasiranom digitalni fotoaparat.
Prema rije~ima Bulatovi}ke,
rad treba da predstavqa prikaz
tematske cjeline ~ijom se realizacijom ostvaruje jedan ili vi{e
ciqeva obrazovnog programa.
Realizaciju treba planirati za
najmawe dva a najvi{e pet ~asova. Va`no je da rad sadr`i odre|enu inovaciju u procesu nastave
i u~ewa, da bude primjenqiv u
nastavnoj i pedago{koj praksi i
da omogu}ava aktivno u~e{}e
u~enika u nastavi. Rad treba da
~ine nastavni materijali koji
mogu biti dobro dokumentovane
pripreme za ~as u formi multimedijalne prezentacije sa ilustracijama, fotografijama i video-isje~cima. Tako|e, treba da
sadr`i i detaqno uputstvo o
primjeni na ~asu, tako da i
drugi nastavnici mogu da ga
koriste.
Pristunima
se obratio i
Ranko ^abrilo,
predstavnik
Majkrosofta.
O. \.
Pravilnik o normativima i standardima za sticawe sredstava iz javnih prihoda za
ustanove koje realizuju javno va`e}e obrazovne programe
inistarstvo prosvjete i
nauke donijelo je PraM
vilnik o normativima i standardima za sticawe sredstava
iz javnih prihoda za ustanove
koje realizuju javno va`e}e
obrazovne programe. Tim aktom utvr|ena su mjerila za
formirawe odjeqewa i grupa,
obaveze nastavnika i saradnika, normativi i standardi za
organizovawe stru~no-savjetodavne slu`be, biblioteke,
administrativno-ra~unovodstvene i tehni~ke slu`be i
mjerila za vrednovawe materijalnih troškova u ustanovama predškolskog vaspitawa
i obrazovawa, osnovnog obrazovawa i vaspitawa, opšteg
sredweg obrazovawa i vaspitawa, stru~nog obrazovawa,
vaspitawa i obrazovawa djece
sa posebnim obrazovnim potrebama – resursni centar, u
ustanovama za obrazovawe odraslih, domovima u~enika, odnosno domovima u~enika i studenata i u obrazovnom centru.
Ustanove sti~u sredstva iz
javnih prihoda na osnovu normativa i standarda utvr|enih
novim pravilnikom i akta o
organizaciji i sistematizaciji radnih mjesta. Pravilnikom je predvi|eno da se broj
izvršilaca odre|uje na osnovu broja djece, u~enika, odnosno polaznika, odjeqewa i
grupa, tj. vaspitnih grupa sa
cjelodnevnim boravkom djece,
koje su organizovane u skladu
sa propisima, odnosno obrazovnim programom.
SMAWEWE ZA DESET
ODSTO
Ovim aktom je utvr|eno koliko djece sa posebnim potrebama mo`e biti ukqu~eno u
grupe, tj. odjeqewa u {kolama.
Kada su u pitawu pred{kolske
ustanove, u vaspitnu grupu za
primarni, kra}i i specijalizovani program mogu biti najviše dva djeteta sa posebnim
obrazovnim potrebama. Broj
djece u vaspitnoj grupi za pri-
marni program mo`e se smawiti za 10% u odnosu na broj
djece u vaspitnoj grupi utvr|en zakonom, ukoliko su u woj
djeca sa posebnim obrazovnim
potrebama. Za isti procenat
umawuje se broj djece u vaspitnoj grupi za kra}i, specijalizovani i druge programe, ukoliko su u vaspitnoj grupi djeca
sa posebnim obrazovnim potrebama.
na dva, s tim da imaju najmawe
17 u~enika. Ako se u odjeqewe,
odnosno grupu, ukqu~e u~enici sa posebnim obrazovnim
potrebama broj u~enika u odjeqewu, odnosno grupi, mo`e se
smawiti za 10% u odnosu na
najmawi broj u~enika u odjeqewu, odnosno grupi utvr|en
ovim pravilnikom.
Kombinovano odjeqewe ima
najmawe pet u~enika. Izuzet-
instrumentalne odsjeke i balet najmawe je 10 u~enika, za
hor najmawe 16, a za orkestar
najmawe 12 u~enika.
IZBORNI PREDMETI
Broj u~enika u grupi za izborne predmete je, po pravilu,
jednak broju u~enika u odjeqewu, s tim da ne mo`e biti mawi od 20 u~enika jednog razreda. Izuzetno, u ustanovi koja
BROJ U^ENIKA
KAO KRITERIJUM
U odjeqewima osnovnih {kola, gimnazija i sredwih stru~nih {kola mogu biti najviše dva u~enika sa posebnim obrazovnim potrebama. Ustanova koja
ima više od 450 u~enika, odnosno djece, ima pravo na pedagoga ili psihologa, a ukoliko ima više od 1.000 |aka, ima pravo na oba stru~na saradnika
U odjeqewa u osnovnim {kolama, gimnazijama i sredwim
stru~nim {kolama mogu biti
najviše dva u~enika sa posebnim obrazovnim potrebama, od
kojih je, po pravilu, jedan sa
lakim a jedan sa te`im smetwama, odnosno teško}ama u
razvoju.
U odjeqewima istog razreda
u osnovnim {kolama, gimnazijama i sredwim stru~nim {kolama mo`e biti najmawe 26
u~enika. Kada su u pitawe
stru~ne {kole, u odjeqewima
mo`e biti i 15 u~enika za
obrazovne programe višeg
stru~nog obrazovawa, u skladu
sa obrazovnim programom. Tako|e, Ministarstvo mo`e odobriti formirawe odjeqewa
sa mawim brojem u~enika za
deficitarna podru~ja rada.
Ako je raspisan konkurs za samo jedno odjeqewe odre|enog
obrazovnog programa u cijeloj
Crnoj Gori, ono se mo`e formirati sa najmawe 20 u~enika.
Ako je broj u~enika u odjeqewu istog razreda u ustanovi,
ve}i od 33, odjeqewe se dijeli
AJ-SI-TI KOORDINATOR
Ustanovi koja realizuje inkluzivnu nastavu i resursnom
centru mo`e se odobriti jedan izvršilac na radnom mjestu
asistenta u nastavi u skladu sa rješewem o usmjeravawu u
obrazovni program.
Ustanovama se mo`e odobriti radno mjesto školskog aj-siti koordinatora za kompletno vo|ewe aj-si-ti poslova u odre|enoj školi (odr`avawe sistema, prijave kvarova, monitoring antivirus zaštite, animirawe i pomo} zaposlenima
da koriste kompjutere u nastavi, obuka zaposlenih za koriš}ewe aj-si-tija, pomo} zaposlenima u primjeni elektronskog
didakti~kog materijala).
Podru~ni aj-si-ti koordinator je školski koordinator koji, osim u ustanovi u kojoj je zaposlen, obavqa poslove iz te
oblasti za više škola sa odre|enog podru~ja.
Školskom aj-si-ti koordinatoru norma se ra~una na sqede}i na~in: 10 ~asova za rad u ovoj oblasti u školi sa više od
300 u~enika, pet ~asova u školi sa mawe od 300 u~enika, pet
prekovremenih ~asova sedmi~no ukoliko radi u upravi ili
administraciji škole. Podru~nom koordinatoru norma je 15
~asova.
no, za formirawe kombinovanih odjeqewa sa mawe od pet
u~enika saglasnost daje Ministarstvo.
U ustanovi osnovnog muzi~kog, odnosno baletskog obrazovawa, u grupi za solfe|o,
ima jedno, odnosno dva odjeqewa jednog razreda, mogu se
formirati dvije, odnosno tri
grupe za nastavu izbornih
predmeta. Uz saglasnost Ministarstva, mogu se formirati i grupe od u~enika razli~i-
tih razreda ako se radi o grupi za izborni predmet ~ije izu~avawe nije vezano za razred.
Gimnazije mogu, uz odobrewe
Ministarstva, bez obzira na
broj u~enika u grupi za izborne predmete koji su dopuna maturskog standarda, da formiraju još: šest grupa za izborne predmete ako ukupno u ustanovi ima mawe od pet odjeqewa gimnazije; pet grupa za izborne predmete ako ukupno u
ustanovi ima mawe od devet
odjeqewa gimnazije; ~etiri
grupe za izborne predmete ako
ukupno u ustanovi ima mawe od
13 odjeqewa gimnazije; tri
grupe za izborne predmete ako
ukupno u ustanovi ima mawe od
17 odjeqewa gimnazije; dvije
grupe za izborne predmete ako
ukupno u ustanovi ima mawe od
21 odjeqewa gimnazije; jednu
grupu za izborne predmete ako
ukupno u ustanovi ima 21 ili
više odjeqewa gimnazije.
Ustanova koja ima više od
450 u~enika, odnosno djece
ima, pravo na pedagoga ili
psihologa, a ukoliko ima više od 1.000 |aka, ima pravo na
oba stru~na saradnika. Dvije
ili više ustanova iz iste op{tine, koje zajedno ispuwavaju uslove u vezi sa brojem u~enika, imaju pravo na jednog izvršioca na radnom mjestu pedagoga ili psihologa.
Ustanova predškolskog vaspitawa i obrazovawa sa vi{e
od 16 djece sa govorno-jezi~kim smetwama ima pravo na
jednog izvršioca na radnom
mjestu defektologa-logopeda,
kao i ustanova osnovnog obrazovawa i vaspitawa koja ima
više od 28 u~enika sa tim
smetwama.
Sve
vaspitno-obrazovne
ustanove du`ne su da u roku od
30 dana od dana stupawa na snagu ovog Pravilnika donesu nove pravilnike o unutra{woj
organizaciji i sistematizaciji radnih mjesta i dostave ih
Ministarstvu prosvjete i nauke radi davawa saglasnosti.
Q. V.
9
Prve licence privatnim predškolskim ustanovama
akon sprovedene zakonske
procedure, Ministarstvo
N
prosvjete i nauke izdalo je prve licence za rad za sedam podgori~kih i dvije barske privatne predškolske ustanove.
Odobrewe za obavqawe predškolskog vaspitawa i obrazovawa dobile su podgori~ke
ustanove: „Ku}ica”, „Arti}
Pinokio”, „Arso”, „Kockica”,
„^arli ^aplin”, „Lago –
Frog” i „Maša”, kao i „Mala
bajka” i „Svetionik” iz Bara.
U Crnoj Gori postoji ve}i
broj organizacija koje se bave
vaspitno-obrazovnim radom sa
djecom predškolskog uzrasta
koje su registrovane uglavnom
kao nevladine organizacije. U
ciqu legalizacije wihovog
vaspitno-obrazovnog rada Ministarstvo prosvjete i nauke je
preduzelo niz radwi kako bi
došlo do uskla|ivawa wihovog rada sa propisima iz oblasti obrazovawa i vaspitawa.
Ministarstvo je, izme|u
ostalog, više puta ukazivalo
preko dnevnih novina, usmeno
i putem raznih dopisa na potrebu da se nevladine organizacije koje obavqaju djelatnost predškolskog vaspitawa
i obrazovawa preregistruju
kao predškolske privatne
ustanove, objašwava Milijana
Milidrag, samostalni savjetnik za predškolsko vaspitawe
i obrazovawe u Ministarstvu
Ministarstvo prosvjete i nauke izdalo je nedavno prve
licence za rad privatnim predškolskim ustanovama
NEOPHODNA
DOKUMENTACIJA
Predajom zahtjeva i kompletne dokumentacije za dobijawe licence za rad po~iwe
postupak licencirawa koji podrazumijeva
formirawe komisije za licencirawe i izlazak komisije na lice mjesta. Nakon sprovedenog postupka licencirawa, koji podrazumijeva provjeru ispuwenosti uslova u
skladu sa propisima iz oblasti obrazovawa, izdaje se licenca za rad.
Nevladine organizacije u obavezi su da
se obrate zahtjevom Ministarstvu prosvjete i nauke za dobijawe licence za rad privatne predškolske ustanove, kako bi organizaciju, rad i opšta akta uskladile sa
propisima iz oblasti vaspitawa i obrazovawa. Uz zahtjev neophodno je da dostave:
odluku o osnivawu ustanove, statut, akt o
organizaciji i sistematizaciji radnih mjesta, odluku o privremenim organima rukovo|ewa i upravqawa i druge dokaze od
zna~aja za osnivawe i rad ustanove, kao i
dokaz da ima dovoqan broj djece, odluku
da je odobren obrazovni program u skladu
sa zakonom, dokaz da je obezbije|en vaspitni, odnosno nastavni i drugi stru~ni
kadar u skladu sa obrazovnim programom,
dokaz da je obezbije|en odgovaraju}i prostor, nastavna sredstva, oprema i drugo, u
skladu sa normativima i standardima, dokaz da su obezbije|ena finansijska sredstva za osnivawe i rad, kao i higijenskotehni~ki uslovi, u skladu sa posebnim
propisima.
Iz jednog podgori~kog vrti}a
prosvjete i nauke.
Prema wenim rije~ima, trebalo je da NVO, koje su se do sada bavile vaspitno-obrazovnim radom po obrazovnim programima za predškolsko vaspitawe i obrazovawe, kompletnu dokumentaciju za licenci-
rawe privatne predškolske
ustanove, organizaciju, rad i
opšta akta usklade sa propisima iz oblasti vaspitawa i
obrazovawa. Nakon sprovedenog postupka licencirawa, koji podrazumijeva provjeru ispuwenosti uslova u skladu sa pro-
pisima iz oblasti obrazovawa,
izdaje se licenca za rad.
Od trinaest podnijetih zahtjeva, tri ustanove nijesu dostavile nijedan dokaz o ispuwenosti uslova za osnivawe,
tj. izdavawe licence za rad, a
jedna ne ispuwava osnovne
uslove za rad i bezbjednost djece u skladu sa propisima iz
oblasti obrazovawa. Stoga je
odbijen zahtjev za izdavawe licence za rad ovim ustanovama:
„Majka Tereza”, „Iskrica” i
„Princeza” – Podgorica i
„^arobna ku}a” – Bar. O. \.
16. decembar 2010. godine
NAJVIŠE DOZVOLA
PODGORI^KIM VRTI]IMA
10
Na Filozofskom fakultetu odr`an simpozijum
„Nau~noistra`iva~ki rad u funkciji nastave i iskustva sa primjenom Bolowske deklaracije“
eforma visokog obrazovawa u
R
Crnoj Gori po mjeri Bolowske
deklaracije, koju je prihvatilo 47
zemaqa, razlog je za odr`avawe
simpozujuma (4. i 5. novembra) na
Filozofskom
fakultetu
u
Nikši}u. Na tom prvom pokušaju
svestranog kriti~kog sagledavawa
rezultata 11-godišwe reforme,
u~esnici su ukazali na prednosti
„bolowske nastave“ (poput harmonizacije sa evropskim školskim
sistemom), ali i brojne nedostatke
– od pretjeranog formalizma i administrirawa do površnosti i pada kvaliteta znawa.
Jedna od naj~eš}ih kritika jeste
da je „Bolowa“ prouzrokovala
enormno pove}awe broja studenata,
a opadawe kvaliteta i nivoa znawa
koja oni sti~u. Razloge koji su doveli do masovnih studija rektor
Univerziteta Crne Gore prof. dr
Predrag Miranovi} objašwava
društvenom potrebom da se, pri
nepovoqnim demografskim kretawima, maksimalno iskoriste inte-
ZABRIWAVAJU]I PAD
KVALITETA ZNAWA
Pored pozitivnih efekata, poput harmonizacije sa evropskim
školskim sistemom, u reformi visokog obrazovawa u Crnoj Gori
ispoqeni su i brojni nedostaci – od zapostavqawa nau~nog rada
do pada kvaliteta znawa, kao posqedice lakšeg sticawa diplome
|ivawa kvalitetne nastave ili
utvr|ivawem upisne politike u
skladu sa kadrovskim potencijalima Univerziteta.
NAJ[TETNIJE
IDEOLO[KO-POLITI^KE
PODJELE
Podsjetivši da Bolowska deklaracija podrazumijeva prethodno
ispuwewe odgovaraju}ih standarda
U^EWE ZA OCJENU A NE ZNAWE
Izrazivši zabrinutost što su studenti više usmjereni na u~ewe za
ocjenu i sticawe diplome nego na kvalitet i trajnost znawa, prof.
dr Slavka Gvozdenovi} je skrenula pa`wu i na pretjerano administrirawe, ubrzano polagawe kolokvijuma i ispita, na parcelisano
ovladavawe programskim sadr`ajima koje ne ostavqa prostora za
sinteze, interdisciplinarno povezivawe i trajno usvajawe znawa.
– Posebno se postavqa pitawe kako izmjeriti napredovawe u razvoju mišqewa studenta i da li vrijednost znawa tra`iti u wegovom
kvalitetu ili koli~ini usvojenih informacija. Tako|e, sve discipline na specijalisti~kim studijama mogu se slušati bez uslovqavawa polo`enim ispitima prema nekom logi~kom slijedu, tako da se
prednost daje kvantitativnim a ne kvalitativnim pokazateqima u
stru~no-metodi~kom osposobqavawu budu}ih nastavnika – upozorila
je Gvozdenovi}eva.
lektualni kapaciteti svih gra|ana, na na~in što }e se stimulisati
za kontinuirano usvajawe novih
znawa, te da se što ve}em broju
omogu}i školovawe na univerzitetima... Me|utim, iako je u nekoliko posqedwih godina prakti~no
dupliran broj studenata i studijskih programa, dr`ava nije na adekvatan na~in finansijski pomogla
da se uposli dovoqno nastavnika
kako bi na kvalitetan na~in organizovali nastavu za mnogo ve}i
broj studenata, a ni Univerzitet
nije uspostavio mehanizam da fakultete koji masovno primaju sufinansiraju}e studente primora
da anga`uje optimalan broj nastavnika. Tendencija da se na studije
prime svi zainteresovani sredwoškolci, bez obzira na broj nastavnika koji mo`e da ih opslu`i,
name}e pitawe kvaliteta na hipermasovnim studijama. Rješewe tog
problema mogu}e je, po mišqewu
rektora, prilago|avawem postoje}ih pravila studirawa hipermasovnim studijama u ciqu obezbje-
i tehni~kih uslova neophodnih za
kvalitetno studirawe, dekan Filozofskog fakulteta prof. dr
Blagoje Cerovi} je ukazao na preovla|uju}u ocjenu da nijesu u zadovoqavaju}oj mjeri obezbije|eni uslovi za svakodnevnu komunikaciju
nastavnika i saradnika sa studentima, pa se postavqa pitawe da li
se, pri ovakvoj organizaciji, mo`e
ostvariti direktni uvid u svakodnevni rad studenata i ~esta provjera wihovih znawa.
Prof. dr Savo Lauševi} smatra
da se skra}ivawem vremena osnovnih studija i redukcijom programskih sadr`aja sni`ava nivo obrazovawa. Univerzitet postaje viša
škola, a postignu}e u studirawu
vrednuje se prosje~no utrošenim
radnim vremenom u~ewa. Niko više uspjeh ne iskazuje znawem i kreativnim vladawem nekom obla{}u,
ve} bodovima. Kao da su svi programi jednako teški i ECTS krediti jednako vrijedni na studijama, na primjer, nekog menaxmenta i
na atomskoj fizici ili medicini.
JEDANAEST GODINA POD LUPOM: Sa skupa u Nik{i}u
Ovom procesu pogoduje razdvajawe
nau~noistra`iva~kog rada od
obrazovawa na univerzitetu... ^iwenica je, me|utim, da je „Bolowa“
realni proces i univerziteti moraju preuzeti odgovornost za kontrolu reforme visokog obrazovawa – naglasio je Lauševi}, napomiwu}i da su „za proces reformi
najštetnije ideološko-politi~ke
podjele na prijateqe i neprijateqe Bolowe, reformiste i tradicionaliste“.
NEDOSTATAK KRITI^KE
MISLI
Prema mišqewu prof. dr Sr|ana Vukadinovi}a, u Crnoj Gori i na
Univerzitetu ne postoji kultura
kompetentne procjene kvaliteta
nastavnika i istra`iva~a, ve} se
ona ~esto pokriva navodnim anonimnim recenzijama za projekat
ili (ne)kvalitet kandidata.
–Time se, u neprekidnom sukobu
interesa, ocjewiva~i dovode u situaciju da paze da procjenom nekoga
ne oštete, jer se onima koji javno
oponiraju to vrlo lako mo`e vratiti negativnim recenzijama anonimnih – ka`e Vukadinovi}. On je
ukazao da je o~ita i problemati~nost kvaliteta znawa ste~enog po
bolowskom procesu, te da se, iz razloga neshvatawa zna~aja nauke i istra`ivawa za razvoj društva i nepostojawa
kulture
procjene
(ne)kvaliteta i nedostatka kriti~-
ke misli, prvenstveno na Univerzitetu, u Crnoj Gori o društvu znawa mo`e govoriti kao o mitu.
Naglašavaju}i da se temeqna na~ela Bolowske deklaracije ne mogu ostvarivati bez izvornosti nau~noistra`iva~kog rada, prof. dr
Slobodan Vuki}evi} ukazuje da bi
ova oblast trebalo da dobije institucionalnu osnovu za obezbje|ivawe finansijskih i drugih
pretpostavki za uspješan razvoj.
Autonomije univerziteta nema bez
istinske autonomije nau~noistra`iva~kog rada, a institucionalizacija Univerziteta, inicirana
primjenom Bolowske deklaracije,
nije rezultirala time da oblast
nau~noistra`iva~kog rada postane precizno normativno ure|ena,
trajna, ali i sposobna da autonomno prati obrazovni proces u ciqu
afirmacije kvalitativnog posredovawa nauke i obrazovawa i cjeline djelovawa univerziteta kao
nau~no-obrazovne institucije.
Ocjenu da nau~noistra`iva~ki
rad na Univerzitetu Crne Gore,
kao i u zemqi, „nije visoko pozicioniran na skali nacionalnih prioriteta“, prorektor UCG prof. dr
Mira Vuk~evi} objasnila je podacima da se mawe od 0,5% bruto nacionalnog dohotka izdvaja za nau~noistra`iva~ku djelatnost. Buxetska sredstva se, dominantno,
troše za obrazovni proces, a na
Univerzitetu ne postoji poseban
VRATITI
^ETVOROGODIŠWE
OSNOVNE STUDIJE
Konstatuju}i da se univerziteti ne prepoznaju po broju studenata i diploma, ve} po nau~nim otkri}ima i inovacijama,
prof. dr Radenko Pejovi} je
upozorio da se ve} dugo visoko
obrazovawe u Crnoj Gori nalazi
na rubu egzistencije, a nau~noistra`iva~ki rad vrlo simboli~no finansira. O~igledno,
kod vlasti nije sazrela svijest
o zna~aju visokog obrazovawa i
nauke za dr`avu. Ovi odnosi se
moraju što hitnije mijewati, jer
}emo skupo pla}ati savremene
tehnologije.
– Umjesto da se reformi pristupi postepeno i obazrivo, mi
smo na brzu ruku napustili stari dobri sistem obrazovawa i
prešli na sasvim novi, a uslovi su ostali isti. Dominantno
je usvojen ~etvorostepeni sistem studija 3+1+1+3 godine
(osnovne + specijalisti~ke +
magistarske + doktorske), koji
nije donio boqi kvalitet i ve}u efikasnost studirawa. Naprotiv, kvalitet je znatno opao.
Stoga bi se trebalo vratiti na
trostepeni sistem 4+1+3 godine (osnovne + magistarske +
doktorske), jer je za ~etiri godine mogu}e osposobiti stru~wak za odre|enu oblast – zalo`io se Pejovi}, primijetivši i
da se solidan nau~ni i stru~ni
potencijal vrlo malo koristi,
jer se „radije prihvataju strani
nazovieksperti, ~ije je znawe
znatno ispod našeg“.
fond za istra`ivawa.
– Univerzitet mora da privu~e
kreativne i talentovane umove u
istra`ivawa kreirawem okru`ewa koje }e vrednovati i stimulisati kreativni i timski rad i otvorenost, gajiti zdravu konkurentnost, promovisati transfer ideja,
znawa i tehnologija i podr`avati
primjenu rezultata u razli~itim
uslovima – smatra prof. dr Mira
Vuk~evi}. – Tako }e doprinijeti
da Crna Gora postane društvo zasnovano na znawu i ubrzati u~eš}e
u internacionalnim istra`iva~kim projektima, ali i pove}ati
svoju sposobnost da se mijewa i
prilagodi sveopštim promjenama.
Gojko Kne`evi}
Okrugli sto „Uskla|enost obrazovne ponude sa potrebama tr`i{ta rada”
NEOPHODNO VE]E UKQU^IVAWE LOKALNE ZAJEDNICE
16. decembar 2010. godine
Ukazano je da su osnovni problemi u obrazovawu odraslih:
nedovoqna svijest o zna~aju obrazovawa i u~ewa tokom cijelog `ivota; još uvijek slaba povezanost privrede i obrazovawa, nedovoqna ukqu~enost lokalnih samouprava i nadle`nih ministarstava u planirawe i finansirawe obrazovawa
a okruglom stolu „Uskla|eN
nost obrazovne ponude sa
potrebama tr`i{ta rada”, kao
zavr{noj aktivnosti u okviru
Festivala za obrazovawe odraslih, direktor Centra za stru~no obrazovawe Du{ko Rajkovi}
kritikovao je predstavnike lokalne zajednice Podgorice, {to
ne prisustvuju skupu. On je naglasio da je u ovim va`nim segmentima veoma lo{a saradwa sa
glavnim gradom Crne Gore i najavio promjene u organizaciji
ove manifestacije, tj. od sqede}e godine, prije svega, bi}e novi
termin odr`avawa Festivala.
On je naglasio va`nost izjedna~avawa formalnog ({kolskog) i
neformalnog sistema obrazovawa (obrazovawe odraslih) i izrazio o~ekivawe da }e Ispitni
centar ubrzo po~eti provjeru
znawa, ~ime }e za`ivjeti sistem
sertifikata.
I Qiqana Gari}, rukovodilac
Odjeqewa za obrazovawe odraslih, ukazala je da je potrebno
da se lokalne zajednice mnogo
vi{e anga`uju kada je u pitawu
ovaj nivo obrazovawa, kao i na
va`nost da za`ivi crnogorski
kvalifikacioni okvir.
„Te`ište sa odgovornosti dr`ave, odnosno Vlade, za obrazovawe i obuku gra|ana premješta
se na zajedni~ku odgovornost pojedinca, lokalne zajednice i dr`ave. Neophodne su tijesne veze
i saradwa izme|u nadle`nih ministarstava, lokalnih samouprava i tr`išta rada u planirawu, organizaciji i finansirawu
obrazovawa, te razvijawe socijalnog partnerstva na dr`avnom
ali i na lokalnom nivou.
Ona je ukazala da su osnovni
problemi u ovom segmentu obra-
zovawa: nedovoqna svijest o zna~aju obrazovawa i u~ewa tokom
cijelog `ivota i zna~aju ulagawa u obrazovawe za razvoj društva i pojedinca; još uvijek slaba povezanost privrede i obrazovawa, nedovoqna ukqu~enost
lokalnih samouprava i nadle`nih ministarstava u planirawe i finansirawe obrazovawa,
te mali broj licenciranih organizatora obrazovawa odraslih
(42).
Predstavnica Biroa rada Podgorica Vukica Jeli} kazala je da
je u Crnoj Gori sada 32.077 nezaposlenih, a stopa nezaposlenosti 12,15 odsto.
Ona je istakla da su osnovne
karakteristike tr`i{ta rada:
strukturna neuskla|enost ponude i tra`we (suficitarna zanimawa, nedostatak savremenih
znawa i vje{tina), deficiti po
[email protected] KVALIFIKACIONOG OKVIRA:
Sa okruglog stola
djelatnostima (gra|evinarstvo,
ugostiteqstvo, turizam, drvoprerada usluge), deficit kadrova za evropske integracije (poznavawe pravila tr`i{ta
Evropske unije, akti o qudskim
resursima – organizatori posla,
koordinatori),
nadostatak
stru~waka za MMSP (specifi~no pripremqen kadar za mikro, mala i sredwa preduze}a,
multiplicirana znawa i vje{tine).
Predstavnike gra|evinskih
firmi, u kojima zbog nezainteresovanosti doma}e radne snage
radi dosta stranaca (najvi{e zi-
dara i tesara) i u ~ije je usavr{avawe dosta ulo`eno, interesovalo je da li i oni mogu dobiti sertifikat od Ispitnog centra. Na to im nije moglo biti
najpreciznije odgovoreno, jer je,
kako je nagla{eno, to stvar me|udr`avnog dogovora. Pri tom
je nagla{eno da se mora mnogo
vi{e raditi na motivisawu doma}eg stanovni{tva za ta zanimawa.
Savjetnica u Odjeqewu za
obrazovawe odraslih Gordana
Bo{kovi} podsjetila je na aktivnosti organizovane tokom
ove manifestacije.
Q. V.
TEMA „PROSVJETNOG RADA”: Inkluzivno obrazovawe iz ugla aktera u školama
N
akon po~etne nedoumice i nesnala`ewa, u
školama sada sve više
imaju pozitivan stav prema
inkluziji. I to ne samo nastavnici ve} i ostali akteri
– roditeqi, djeca, pedagozi,
psiholozi, uprava.
Dragana Dmitrovi}, direktorica O[ „[tampar Makarije”, ka`e da su oni otvorena
škola za prijem takve djece.
Ove godine nastavu poha|a 12
u~enika sa posebnim potrebama. „Poštujemo zakonske normative za broj u~enika u odjeqewu, tj. da ih je 10 odsto mawe
od predvi|enog. Imamo šest
asistenata u nastavi. Me|utim, bilo bi dobro da svaki
u~iteq ima asistenta, posebno
u prvom razredu, kada se djeca
prvi put susre}u sa školom i
treba da se naviknu na u~iteqa, vaspita~a i na drugare.
Osim zakonske obaveze da tu
djecu ukqu~imo u proces obrazovawa, prisutan je i qudski
motiv jer im treba pomo}i. Mi
poštujemo razli~itosti. To
smo pokazali razli~itim manifestacijama u školi, kao
što je Dan jednakih prava. Tako|e, odjeqewe IX-a, u kojem je
u~enica sa posebnim potrebama, dobilo je od NVO ’Zid’ godišwu nagradu za volontere
zbog pomo}i toj u~enici. Taj
vid saradwe sa me|unarodnim
organizacijama je nastavqen,
pa su u~enici ove {kole u~estvovali na Specijalnoj olimpijadi u organizaciji Unicefa i na košarkaškom turniru”, ka`e Dmitrovi}ka. Ona
naglašava da je profesorima
potrebna pomo}, što u velikoj
mjeri pru`a pedagoško-psihološka slu`ba.
Sprovodi se intenzivna edukacija i za nastavnike i roditeqe (roditeqski sastanci i
kreativne radionice za roditeqe da lakše prihvate tu djecu). Napravqena je i pristupna rampa, iako za sada nema
u~enika koji je koriste.
PRONA]I O^UVANE
POTENCIJALE
Nastavnici su prili~no motivisani da realizuju inkluziju i trude se da savladaju sve
prepreke.
„Nije mi teško da radim s
takvom djecom. Naprotiv, to
mi je izazov jer i kod wih ima
o~uvanih potencijala i inspiracija je prona}i ih. Tako dijete s kojim sada radim ima po-
ostvaruju dosta pozitivni rezultati u radu sa tom djecom.
holog u OŠ „Milorad – Musa
Burzan” u Podgorici. Ona
smatra da je za inkluzivno
obrazovawe neophodno stvoriti dobre uslove jer se inkluzija ne smije sprovoditi
stihijski i eksperimentalno.
Treba voditi ra~una o tome da
u~enici sa posebnim potrebama nijesu homogene grupe sa
istim problemima. Djeca imaju razli~ite razvojne smetwe
i potrebni su im razli~iti
tretmani i vidovi podrške, a
psiholozi i pedagozi su tu da
im zajedno sa u~iteqima i nastavnicima daju podršku.
Kada je kategorizacija te
djece u pitawu, nastavnici
imaju primjedbe.
Sla|ana Albijani}, nastavnica materweg jezika u OŠ
„Štampar Makarije”, smatra
da su rješewa o smetwama uopštena. „Potrebna je konkretnija i jasnija kategorizacija
kako bismo pomogli djetetu,
jer mi ne znamo šta dijete ne
mo`e i koji je konkretni problem”, ka`e ona.
„Mislim da qudi koji procjewuju imaju uopštene sheme
po kojima su djeca kategorisana. Neophodno je da se to radi
detaqnije i daju konkretniji
podaci o razvoju djeteta”, naglašava Qudmila \uranovi}.
KONKRETNIJA
KATEGORIZACIJA
[email protected] MAWE
\AKA U ODJEQEWIMA
U školama se tako|e trude
da ovu djecu ukqu~uju u vannastavne aktivnosti prema wihovim sklonostima, mogu}nostima i interesovawima. „Lazar (dje~ak sa cerebralnom paralizom) ~lan je horske sekcije. Dosta je aktivan na ~asovima muzike, koji mu nijesu
naporni. Sre}an je kada je u
horu i rado dolazi na probe”,
ka`e Nevenka Petri~evi},
nastavnica muzi~ke kulture u
O[ „Pavle Rovinski”.
„Prilikom testirawa djece
i procjene psihofizi~ke zrelosti za školu, psiholog i pedagog otkrivaju djecu koja bi
mogla imati teško}e u pra}ewu nastave, u~ewu i ponašawu. Blagovremeno otkrivawe
razvojnih smetwi izuzetno je
zna~ajno i za školu i za dijete, jer mu se tako omogu}ava
školovawe u skladu sa wegovim mogu}nostima, potrebama
i interesovawima. Smetwe se
moraju realno sagledati“, isti~e Dragana Tvrdiši}, psi-
Ima i onih koji apostrofiraju još neke teško}e. Sla|ana Albijani} ukazuje da sa djecom sa smetwama u razvoju
treba što više raditi, a problem predstavqaju veoma brojna odjeqewa. „Mislim da je
sve preko 18 u~enika u odjeqewu u kojem je takvo dijete, previše. Konkretno, ove godine
je 27 u~enika, a jedan broj u~enika je s posebnim potrebama
drugog tipa. Rije~ je o talentovanoj djeca kojima tako|e
treba više pa`we“, veli ona.
Slavica Samarxi}, O[ „Pavle Rovinski”, isti~e da inkluzivno obrazovawe iziskuje dobru
organizaciju i specijalne planove. [kole koje su ukqu~ene u inkluziju obavezno moraju imati
defektologa, logopeda. „Obra}amo posebnu pa`wu na tu djecu,
ali kada je u odjeqewu još 22
druge djece, a ~as traje samo 45
minuta, postavqa se pitawe koliko je humano posvetiti se samo
jednom, a zapostaviti ostale”,
pita se ona.
Q. Vukoslavovi}
boqe upoznamo djetetove sposobnosti i uo~imo šta ono
uspješno radi. To smo koristili za sticawe novih vještina. Organizujemo sastanke
odjeqewskih vije}a kojima
prisustvuje roditeq djeteta
sa posebnim potrebama kako
bismo uskladili zahtjeve i to
upotrijebili za daqi rad. Jako je va`no da se sa wima radi
timski. Zato je anga`ovan
multiprofesionalni tim: pedagog, psiholog, uprava škole, roditeqi, u~iteqica, nastavnik i stru~ni saradnik iz
mobilnog tima”, ka`e Rena
Rak~evi}, pedagog u OŠ „Pavle Rovinski” i ocjewuje da se
IZAZOV I
INSPIRACIJA
Nastavnici sve vi{e motivisani da realizuju inkluziju. Neophodna stalna obuka. U~enici sve boqe prihvataju djecu sa
smetwama u razvoju. Veoma je va`no da nastavnci imaju precizne podatke o kojoj se smetwi kod djeteta radi
PRIHVATAWE RAZLI^ITOSTI
U posqedwih pet godina inkluzija je za`ivjela i u O[ „Marko Miqanov” u Bijelom Poqu. U školi je evidentirano osmoro
djece sa takvim problemima. U okviru PRN[ zaposleni su prošli obuku za nastavak inkluzivnog obrazovawa.
„U školi se svi trude da stvore prijateqsku, tolerantnu i dostupnu obrazovnu sredinu za svu djecu, kao i za marginalizovane grupe (romska populacija – 13 |aka). Poseban je akcenat na
primjeni individualizovanog razvojnog obrazovnog plana i programa i razvijawa saradwe sa roditeqima. Trudimo se da promovišemo inkluzivno obrazovawe u široj lokalnoj zajednici i
sara|ujumo sa relevantnim institucijama u woj. Postignuti
uspjeh u~enika sa posebnim potrebama više je nego zadovoqavaju}i. Tri u~enika imaju odli~an uspjeh, jedan vrlo dobar i dva
dobar. Dva u~enika upisana ove godine u prvi razred pokazuju
visok stepen prilago|enosti i socijalizacije a svakodnevnu
podršku, pra}ewe i pomo} dobijaju od u~iteqa, vaspita~a i
asistenta u nastavi”, ka`e Sandra Ku~, u~iteqica u ovoj školi. Prema wenom mi{qewu, pozitivni efekti inkluzije za djecu s teško}ama u razvoju su: uspjeh, osje}aj sigurnosti i samopoštovawa, komunikacije i socijalne sposobnosti, a za ostalu
djecu: prihvatawe razli~itosti, razvijawe empatije, te vrednosnog sisitema zasnovanog na pozitivnom iskustvu. Za roditeqe:
upoznavawe sa mogu}nostima djece, prihvatawe dje~jih realnih
postignu}a. Za u~iteqe: vještine u unapre|ivawu individualizacije nastave, sposobnost za stvarawe podsticajne atmosfere,
primjenu široke lepeze nastavnih sredstava i pomagala.
tencijal za muziku. Ono mo`e
da prati predvi|eni program,
s tim što se mora voditi ra~una o wegovom raspolo`ewu.
Postoje dani kada je u formi i
dani kada nije raspolo`eno da
prati sve što se radi u školi. Dobri su rezultati u u~ewu, a za wihovo postizawe
bitno je da mu roditeqi pomognu prilikom u~ewa kod ku}e. Smatram da je veoma va`no
da se djeca sa smetwama u razvoju socijalizuju i u tom dijelu podr`avam wihovo ukqu~ivawe u redovne škole. Djeca
ih odli~no prihvataju i ponašaju se prema wima kao prema
sebi ravnima”, smatra Qudmila \uranovi}, u~iteqica u
O[ „Milorad – Musa Burzan”
u Podgorici. Ona isti~e da se
pojam inkluzije ~esto pogrešno shvata. Naime, inkluzija
je prolago|avawe škole djeci
NEMAMO PREDRASUDE
Kada u~enici dobro prihvate dijete sa smetwama u razvoju,
inkluzijom se posti`e najva`niji ciq. Sve je više djece koja
su na tom putu. To potvr|uju u~enici VIII-2 u OŠ „Pavle Rovinski”, u kojem u~i Lazar.
„Lazar je nama dobar drug. Od I razreda dobro smo ga prihvatili. Nije bilo nikakvih predrasuda ni na po~etku ni sada. Sa
wim se dru`imo kao sa svakim drugom ili drugaricom. Takva
djeca treba da idu u redovnu školu i wima treba pru`iti šansu da ne budu izdvojena iz društva. On je jako uporan i istrajan u tome što `eli”, ka`e Na|a Lauševi}.
„Lazar je dobar drug, uklapa se u društvo, voli dru`ewe.
Uvijek smo spremni da mu pomognemo i branimo ga ako ga neko
dira”, isti~e Branko Bo`ovi}.
„Drugovi me dobro prihvataju. Kada ne mogu da stignem, oni
poma`u. Dru`im se sa wima i van škole. Isto je sa nastavnicima”, zadovoqan je Lazar.
sovawa. Za wih je veoma va`an
grupni rad. Kada dijete ne mo`e da nešto uradi, treba mu
pomo}i. Od vašeg odnosa zavisi i odnos ostale djece prema wemu. Ona se vezuju za ostale |ake i pokušavaju da na
svoj na~in iska`u qubav. Sva
djeca mogu da u~e i mi treba da
otkrijemo kako”.
Iako je po~etnica, i Mirjana Planini}, u~iteqica u
O[ „[tampar Makarije”, optimista je i trudi se da u radu
sa djecom sa smetwama u razvoju ostvaruje rezultate. „Prvi
put radim sa djetetom koje ima
smetwe u razvoju. Prošla sam
ve} odre|ene seminare i radionice, ali se i daqe usavršavam. Radim sa hiperaktivnim
djetetom kome je slaba pa`wa
na ~asu. U školi postoji mobilni tim u kojem su u~iteqica, vaspita~ica, pedagog, psiholog i roditeq, a defektolog dolazi petkom. Neki u~iteqi imaju asistente u nastavi i to je dragocjena pomo}, pa
se nadam da }u ga ubrzo dobiti”, veli ona.
„U školi imamo akcioni
plan kojim su detaqno razra|eni koraci za inkluziju, imamo i obu~ene nastavnike (oko
25 u~iteqa i nastavnika) za
rad sa djecom s posebnim potrebama. Radili smo intenzivno na socijalizaciji te djece, posebno na prihva}enosti
od druge djece i wihovih roditeqa, koristili vršwa~ko
podu~avawe, ukqu~ivawe djece iz starijih razreda za rad s
tom djecom, trudili se da što
11
Radionica „Obuka nastavnika za razvoj
kqu~ne kompetencije - u~iti kako se u~i“
PREDSTAVQENI REZULTATI
U Centru za stru~no obrazovawe, po~etkom novembra, Vesna
Vu~urovi}, pomo}nica ministra prosvjete i nauke za predškolsko i osnovno obrazovawe i vaspitawe i obrazovawe lica
sa posebnim potrebama, otvorila je radionicu sa temom „Obuka nastavnika za razvoj kqu~ne kompetencije − u~iti kako se
u~i“. Nastavnici koji su od 27. do 30. septembra poha|ali obuku na ovu temu, prezentovali su rezultate zadataka koje su tom
prilikom dobili. U projekat je bilo ukqu~eno devet sredwih
stru~nih i sredwih mješovitih škola iz Crne Gore.
[. B.
Crnogorsko dru{tvo za borbu protiv raka
PREDSTAVQEN RAD SAVJETOVALI[TA
U okviru Festivala obrazovawa odraslih, koji je organizovao Centar za stru~no obrazovawe, predstavnici Crnogorskog dru{tva za
borbu protiv raka predstavili su u novembru u ulciwskoj Sredwoj
mje{ovitoj {koli „Bratstvo i jedinstvo” rad Savjetovali{ta za odvikavawe od pu{ewa. Istim povodom posjetili su i Sredwu mje{ovitu {kolu „Danilo Ki{” u Budvi, a zatim Sredwu mje{ovitu {kolu u Plu`inama. Istaknuto je da u Crnoj Gori duvan konzumira izme|u tre}ine i polovine maturanata. U savjetovali{tu se radi po metodu ameri~kog profesora Vejna Makfarlanda, koji je do sada dao najboqe rezultate prilikom odvikavawa od duvanskih proizvoda. O. \.
16. decembar 2010. godine
SVIMA TREBA [email protected] [ANSU:
Lazarevi drugovi iz razreda
sa posebnim potrebama, a danas se ~esto de{ava da se ona
moraju prilago|avati sadašwoj školi i sistemu obrazovawa.
I Marijana Š}epanovi},
u~iteqica u O[ „[tampar
Makarije”, smatra da je inkluzija dobra zbog socijalizacije
djece sa posebnim potrebama.
„To je prvi uslov wihovog ulaska u novi svijet. Oni time otkrivaju nešto drugo kod sebe.
Nije lako raditi sa wima. Zato je potrebna velika qubav,
strpqewe i voqa”, ka`e ona.
Wene preporuke kolegama su:
„Morate pohvaliti wihov
trud, otkriti wihova intere-
12
VI\EWA: Obrazovawe i „qudski kapital“ Crne Gore
Mr Bo`ena Jeluši}
Kada sam prvi put
~ula izraz „qudski
kapital“, neprijatno
sam se trgnula. Eto
kuda nas vodi liberalni kapitalizam,
pomislila sam sumorno. Ipak, ubrzo
sam shvatila da se
ova „tvrda“ sintagma
odnosi i na ne-ekonomsku sferu…
^
uvene bubice, pomo}u
kojih se „pola`u“ ispiti – jedan je od posqedwih skandala vezanih za visoko
obrazovawe. Posredstvom televizije, lijepo smo mogli ~uti od ~ovjeka koji ih iznajmquje da jedno koriš}ewe košta
dvadeset eura. Kada shvatite da
je praksa ovakvog la`irawa ispita uzela takvog maha da je
oformqena i ponuda u zoni sive ekonomije, mo`da biste mogli pomisliti da su studenti
spremni na sve kako bi se što
prije dokopali zaposlewa. Pogriješili biste, naravno, jer u
našoj zemqi stalno raste broj
nezaposlenih i sve je mawe radnih mjesta zbog kojih studenti
iznajmquju „bubice“. Hiperprodukcija kadrova naro~ito
je sna`na kada je rije~ o pravnicima, ekonomistima i menaxerima raznih profila, a sve
su ~eš}a upozorewa da se u zemqi mora smawiti administracija i da }e gotovo dvije
hiqade qudi ostati bez posla.
Paradoksalno, Crna Gora svake sezone „uvozi“ preko trideset hiqada radnika. Sve je mawe Crnogoraca i Crnogorki u
turizmu, u poqoprivredi, gra|evinarstvu, brojnim zanatima.
^im studenti iznajmquju „bubice“, ~ini se da ipak postoji
vjera mladih da }e diploma jednom zaista imati nekog smisla.
To što se optere}uju porodi~ni buxeti i tra`e svi mogu}i
prijeki putevi do diplome,
ipak je svojevrsna potvrda
vjere u budu}nost. Ipak, sve
~eš}e se doga|a da sretnete
pravnicu u butiku ili ekonomistu za volanom taksija. Tamo gdje je neophodno, kao na
primjer u kulinarstvu, mladi
pravnik prolazi kroz prekvalifikaciju. I tako dolazite
do pitawa šta je sa „qudskim
kapitalom“ u Crnoj Gori.
Kada sam prvi put ~ula izraz „qudski kapital“, neprijatno sam se trgnula. Eto kuda
nas vodi liberalni kapitalizam, pomislila sam sumorno.
Ipak, ubrzo sam shvatila da
se ova „tvrda“ sintagma ne odnosi samo na qudski kapital
kao integritet znawa, vještina, vrijednosti i iskustava qudi koji ih ~ini produktivnijima u ekonomskom smislu. Jer, ekonomsko „ispuwewe“ ~ovjeka naprosto nije mogu}e bez svekolike ne-ekonomske sfere: bez duhovne ispuwenosti i sre}e, dobre motivacije i izvjesnosti u relativno sigurnu budu}nost, bez
samopoštovawa i osje}aja dostojanstva. Na to se odnosi
ona druga sintagma: razvoj po
mjeri ~ovjeka, za koju je u prvom redu odgovorno društvo
sa sistemom vrijednosti koje
u wemu dominiraju.
U posqedwih dvadeset godina, naše je društvo do`ivjelo preraspodjelu bogatstva i
druga~iju percepciju `ivotnih vrijednosti. U vremenu za
nama lanac vrijednosti se na
mnogo mjesta prekinuo, ali je
ostala naslije|ena ideja da je
va`no studirati i do}i do diplome, bez obzira na konkretne zakone tr`išta rada. Me|utim, roditeqski slogan:
„Završi neki fakultet pa da
imaš svoj referat i da ništa
ne radiš“, o~igledno u budu}nosti ne}e imati baš nikakvog utemeqewa.
Bivšu zajedni~ku dr`avu su
u pogledu društvene razvijenosti visoko pozicionirala
dva sna`na sistema: obrazovni i zdravstveni. Oni su bili
do te mjere prilago|eni
osnovnim pravima svih gra|ana, da su doprinosili da zemqa dugi niz godina zauzima
visoku poziciju uprkos rastu}oj neproduktivnosti i dogovornoj ekonomiji, zanemarivawu tr`išnih zakonitosti,
velikom uvozu i zadu`enosti
zemqe, kao i prili~no sporim promjenama u nadolaze}em periodu globalizacije.
Do sredine sedamdesetih godina moglo se smatrati da
sredwoškolske i visokoškolske institucije pru`aju
vaqana znawa i vještine potrebne u tom predglobalizacijskom i predinformati~kom periodu. To je vrijeme ka-
16. decembar 2010. godine
RAMPA ZA PARTNERSTVO
Kada se suo~e sa problemima zapošqavawa, mladima preostaje jedino prekvalifikacija, a na tom planu postoji saradwa Centra za stru~no obrazovawe i Zavoda za zapošqavawe. Me|utim, sasvim je jasno da se na taj na~in obesmišqavaju prethodna ulagawa u sredwoškolsko obrazovawe,
kroz koja su se zapravo stekla (ako su!) samo znawa iz opšteobrazovnih predmeta. Pored toga, stru~ni kadar za proizvodna zanimawa u javnim školama pretrpio je još sna`niju
negativnu selekciju, a svi priznati stru~waci krenuli su za
boqim li~nim dohocima Bez obzira na to što deklarativno
prepoznaje zna~aj sredweg stru~nog obrazovawa, crnogorski
obrazovni sistem je isuviše krut u ovoj oblasti i nespreman
da prihvati privatne inicijative kroz privatno-javno partnerstvo. Opet je rje~it primjer iz Budve, gdje je Centar za
ugostiteqstvo iz Pr`na ponudio privatno-javno partnerstvo. Sredwa škola u Budvi obezbje|ivala bi nastavu iz opšteobrazovnih predmeta, a oni iz stru~nih predmeta, u malim specijalizovanim radionicama, u kojima je po jedan nastavnik prakti~ar na pet-šest u~enika. Ministarstvo je otezalo sa davawem saglasnosti i partnerstvo se nije oformilo.
Problem uve}ava i tranzicija koja je zna~ila bankrot za
mnoge privredne grane i ukidawe potrebe za zanimawa koja
su nekada imala sigurnu perspektivu. Tr`ište rada zapravo
nije ni profilisano tako da mo`e da se planira na du`e rokove, a pojedini privredni giganti su pred gašewem. Na taj
na~in se sredwa stru~na škola našla na raskrsnici sa koje
ne zna u kom pravcu da krene.
UVOZ RADNE SNAGE ZBOG NEZAINTERESOVANOSTI \AKA ZA GRA\EVINSKU
STRUKU: Sa jednog gradili{ta u Podgorici
NOVA PERCEPCIJA
@IVOTNIH VRIJEDNOSTI
da dolazi do prve ozbiqnije
reforme obrazovnog sistema,
rukovo|ene idejama Stipe
Šuvara: zajedni~ko obrazovno jezgro u prve dvije godine
sredwe škole i usmjeravawe
u tre}em i ~etvrtom razredu.
Tada dolazi do brzog smawivawa stepena potrebnih vještina u sredwim stru~nim
školama, neefikasnog sistema prakse na kraju školske
godine i do laganog ali konstantnog širewa mre`e visokoškolskih institucija.
Ova obrazovna reforma brzo
je pokazala slabosti, koje nisu bile iskqu~ivo problem
loše zamisli koliko wene
realizacije i sve br`ih promjena na globalnom planu, koje naša škola nije uspijevala da efikasno prati. Zbog
toga su po~etkom devedesetih
zapo~eli pokušaji postepenog vra}awa obrazovnog sistema u tradicionalne okvire, što je dovelo do ponovnog
vra}awa gimnazija i sredwih
stru~nih škola. Iako je novac ulo`en u školovawe još
uvijek imao svoju svrhu i isplativost, politi~ki i ekonomski problemi u tom periodu ve} su bili takvi da je ~itav obrazovni sistem po~eo
da se urušava. Nastavni~ki
kadar je pretrpio ozbiqnu
negativnu selekciju, što se
posredno odrazilo na nove generacije u~enika. Posqedwa,
sistematska i sveobuhvatna
reforma školskog sistema
zapo~ela je 2000. i traje do danas. Me|utim, nakon deset godina od po~etka reforme,
mnogi pokazateqi svjedo~e da
je sa stanovišta „qudskog kapitala“ naša zemqa u prili~no ozbiqnoj situaciji koja se mora daleko odgovornije
i svestranije razrješavati.
Jedan od suštinskih problema koji diskredituju
obrazovni sistem Crne Gore
u smislu uve}awa i razvoja
qudskih resursa, ti~e se upisne politike na nivoima koji
pripremaju mlade qude za
ulazak na tr`ište rada, odnosno za daqe usavršavawe.
To je vidqivo i kad je rije~ o
upisu u sredwe škole i na
fakultete, ~ije diplome u postoje}im društveno-ekonomskim uslovima ne predstavqaju gotovo nikakvu garanciju za budu}nost. Problem
uve}ava i tranzicija koja je
zna~ila bankrot za mnoge
privredne grane i ukidawe
potrebe za zanimawima koja
PIRAMIDA I(LI) VAQAK
Umjesto da crnogorski obrazovni sistem kao cjelina slijedi formu piramide – od osnovne dostupnosti škole svima,
pa do najviših oblika znawa i vještina za koje su potrebna
najve}a društvena ulagawa i individualni napori, krenulo se u razvoj koji nalikuje formi vaqka, što zna~i da postoji tendencija da svi koji krenu u sredwu školu nekako
stignu i na fakultet. Ta~no je da prema evropskim standardima našem društvu nedostaje još visokoobrazovanih kadrova, ali je isto tako jasno da hiperprodukcija odre|enih
kadrova ne rješava ve} samo pogoršava postoje}u situaciju.
Na jednu godinu odlo`ena eksterna matura i daqe se ne vidi kao ozbiqna korekcija upisne politike Univerziteta.
Dobar pokazateq takvog stawa jeste i ~iwenica da je Crna Gora u kratkom periodu otvorila ~itav niz fakulteta i
studijskih grupa, a da je istovremeno ozbiqno opao broj studenata koji se upisuju na prirodne i tehni~ke fakultete,
izuzev ako oni neposredno ne mogu da se aktuelizuju u privredi (informatika, arhitektura). Tako mali fakulteti
(ina~e, u dr`avi sa 650 hiqada stanovnika studijske grupe
ne mogu biti velike) upošqavaju golemo administrativno
osobqe i pla}aju skupe troškove funkcionisawa. Objektivno re~eno, naš student medicine nema priliku ni da
o~ima vidi primjere pojedinih oboqewa, a kamo li da ih izu~ava na ve}em broju primjera, a mora o~ekivati da se u
praksi suo~i i sa tim slu~ajevima. ^ini se da bi bilo mnogo isplativije da se potrebni kadrovi školuju u zemqama
iz okru`ewa (Srbija, Hrvatska, Italija, Austrija…) i da postoji strategija koja daje projekciju potrebnih kadrova. O~igledno je da Crna Gora još uvijek nije prepoznala realne
opasnosti po qudski kapital koje }e indukovati ovako
inertan i glomazan, a uz to i neosjetqiv visokoobrazovni
sistem.
su nekada imala sigurnu perspektivu. To se godinama samo uve}avalo, a upisne kvote
u takve škole postepeno su se
smawivale. Još iz socijalisti~kog perioda naslije|ena
je negativna percepcija proizvodnih zanimawa i sredwih
stru~nih škola. Rje~it je
primjer iz Budve, gdje je teško upisati ~ak i jedno mješovito odjeqewe kulinarske
i ugostiteqske struke, dok u
isto vrijeme Crna Gora uvozi
radnu snagu u turizmu i stalno biqe`i rast nezaposlenosti svojih gra|ana.
Na proces umawewa ili uve}awa qudskog kapitala uti~e
to koliko se razvijaju inventivnost, preduzetništvo i
preuzimawe rizika. Sude}i
po „bubicama“ za polagawe
ispita, nekim studentima ne
nedostaje inventivnosti, a
o~ito je i o~ekivawe da ih
upravo ta inventivnost mo`e
ukqu~iti u društvene i politi~ke tokove. Za uve}awe
qudskog kapitala va`na je
sposobnost stalnog sticawa
znawa i prakti~nih vještina, kao i fleksibilnog reagovawa na okru`ewe koje se
stalno mijewa. To se ne vidi
ako je Crna Gora toliki uvoznik radne snage, a biqe`i
rast nezaposlenosti. O~igledno se mladi ne prilago|avaju okru`ewu koje se mijewa,
ili mo`da sopstvenu zemqu
vide kao stanicu na putu ka
ne~em boqem. Zbog toga su relativno rijetki iskoraci ka
uspostavqawu demokratskih
vrijednosti, a uo~qiva apoliti~nost studenata. Prilagodivši se tranzicionoj stvarnosti i wenoj etici grabe`i,
mladi su došli do modela koji ne nude visoke moralne
vrijednosti; kulturološki
obrasci su svedeni a solidarnost postala rijetka i sporadi~na.
Zbog svega toga je izuzetno
zna~ajno postaviti na dnevni
red i upisnu politiku i „bubice“, hiperprodukciju diploma i sve mawi broj u~enika u sredwim stru~nim školama; pitawe nezaposlenosti
i uvoza radne snage, mogu}eg
odliva mozgova i potrebe da
ih sami uvozimo.
Na kraju desete godine reforme potrebno je ozbiqno
planirati i razmišqati o
qudskim resursima Crne Gore.
POVEQA SAVJETA EVROPE O OBRAZOVAWU 13
ZA DEMOKRATSKO GRA\ANSTVO
I OBRAZOVAWU ZA QUDSKA PRAVA
Odjeqak I – Opšte odredbe
1. Djelokrug
Ova poveqa bavi se obrazovawem za demokratsko gra|anstvo
i obrazovawem iz qudskih prava kao što je definisano u stavu 2. Ona se ne bavi iskqu~ivo
srodnim oblastima kao što su
me|ukulturno
obrazovawe,
obrazovawe o jednakosti, obrazovawe za odr`ivi razvoj i
obrazovawe o miru, osim gdje se
ona preklapaju i sadejstvuju sa
obrazovawem za demokratsko
gra|anstvo i obrazovawem iz
qudskih prava.
2. Definicije
U svrhu ove poveqe:
a. „Obrazovawe za demokratsko gra|anstvo“ zna~i obrazovawe, obuku, podizawe svijesti,
informisawe, prakse i aktivnosti koje imaju za ciq da u~enike, putem opremawa znawem,
vještinama i razumijevawem i
razvijawem wihovih stavova i
ponašawa, osposobe da u`ivaju
i brane svoja demokratska prava i odgovornosti u društvu, da
cijene raznovrsnost i igraju
aktivnu ulogu u demokratskom
`ivotu u smislu unapre|ivawa
i zaštite demokratije i vladavine prava.
b. „Obrazovawe iz qudskih
prava“ zna~i obrazovawe, obuku, podizawe svijesti, informisawe, prakse i aktivnosti
koje imaju za ciq da u~enike,
putem opremawa znawem, vještinama i razumijevawem i
razvijawem wihovih stavova i
ponašawa, osposobe da doprinesu izgradwi i odbrani univerzalne kulture qudskih prava u društvu, u smislu unapre|ivawa i zaštite qudskih prava i osnovnih sloboda.
v. „Formalno obrazovawe“
podrazumijeva strukturiran sistem obrazovawa i obu~avawa
koji te~e od predškolskog i
osnovnog obrazovawa preko
sredweg obrazovawa do univerzitetskog obrazovawa. Ono se
po pravilu pru`a u opšteobrazovnim ustanovama ili ustanovama stru~nog obrazovawa i dovodi do sticawa diplome.
g. „Neformalno obrazovawe“
podrazumijeva bilo koji planirani program obrazovawa koji
je izra|en za poboqšawe obima vještina i sposobnosti izvan okru`ewa formalnog obrazovawa.
d. „Informalno obrazovawe“
podrazumijeva proces cjelo`ivotnog u~ewa pri ~emu pojedinac sti~e stavove, vrijednosti,
vještine i znawa od obrazovnih uticaja i resursa u sopstvenoj sredini i iz svakodnevnih
iskustava (porodica, grupa
vršwaka, komšije, susreti, biblioteka, mas-mediji, posao,
igra, itd).
3. Odnos izme|u obrazovawa za
demokratsko gra|anstvo i
obrazovawa iz qudskih prava
Obrazovawe za demokratsko
gra|anstvo i obrazovawe iz
qudskih prava su me|usobno tijesno povezana i me|usobno se
dopuwuju. Ona se razlikuju više po wihovom fokusu i djelokrugu nego po ciqevima i praksama. Obrazovawe za demokratsko gra|anstvo je prije svega
fokusirano na demokratskim
pravima i odgovornostima i aktivnom u~eš}u u vezi sa gra|anskim, politi~kim, društvenim, pravnim i kulturnim sferama društva, dok se obrazovawe iz qudskih prava bavi širim spektrom qudskih prava i
osnovnih sloboda u svakom
aspektu `ivota qudi.
4. Ustavne strukture i prioriteti dr`ava ~lanica
Primjewuju se doqe navedeni
Komitet ministara Savjeta Evrope usvojio je „Povequ Savjeta Evrope o obrazovawu za demokratsko
gra|anstvo i obrazovawu za qudska prava“ u okviru
Preporuke CM/Rec(2010)7 Komiteta ministara na
120. sjednici odr`anoj 11. maja 2010. godine. Ovaj
pravni instrument sa~iwen je iz dva dijela, teksta
Preporuke sa Poveqom i wenog Eksplikatornog memoranduma.
Komitet ministara, imaju}i u vidu mnoge prethodne odluke i me|unarodne dokumente, pogotovo
Evropsku konvenciju o qudskim pravima (ETS No. 5),
Univerzalnu deklaraciju o qudskim pravima, Me|unarodni sporazum o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Me|unarodnu konvenciju o pravima
djeteta, i druge, preporu~io je vladama zemaqa ~lanica da:
– sprovedu mjere zasnovane na odredbama Poveqe i
– osiguraju da Poveqa bude dostavqena svim wihovim organima koji su odgovorni za obrazovawe i
mlade.
Shodno preporuci, u prilogu objavqujemo tekst
Poveqe.
Prof. dr Bojka \ukanovi}
ciqevi, principi i smjernice:
a. sa du`nim poštovawem
ustavnih struktura svake dr`ave ~lanice, uz koriš}ewe sredstava koja su pogodna za te
strukture.
b. uzimaju}i u obzir prioritete svake dr`ave ~lanice.
Odjeqak II – Ciqevi i principi
5. Ciqevi i principi
Dr`ave ~lanice treba da se
rukovode sqede}im ciqevima i
principima prilikom uobli~avawa svojih smjernica, zakona i praksi.
a. Ciq je da se svakoj osobi
unutar wihove teritorije pru`i mogu}nost obrazovawa za
demokratsko gra|anstvo i
obrazovawe iz qudskih prava.
b. U~ewe u okviru obrazovawa
za demokratsko gra|anstvo i
obrazovawa iz qudskih prava
proces je cjelo`ivotnog u~ewa.
Efikasno u~ewe iz ove oblasti
obuhvata široki obim aktera,
ukqu~uju}i tvorce smjernica,
obrazovne stru~wake, u~enike,
roditeqe, obrazovne ustanove,
obrazovne organe, javne slu`benike, nevladine organizacije, omladinske organizacije,
medije i širu javnost.
v. Sva sredstva za obrazovawe
i obuku, bilo formalna, neformalna ili informalna,
imaju svoju ulogu u procesu u~ewa i dragocjena su za promovisawe wegovih principa i postizawe wegovih ciqeva.
g. Nevladine organizacije i
omladinske organizacije moraju da daju dragocjeni doprinos
obrazovawu za demokratsko
gra|anstvo i obrazovawu iz
qudskih prava, a posebno putem
neformalnog i informalnog
obrazovawa i shodno tome su im
potrebne mogu}nosti i podrška da bi mogle da daju taj doprinos.
d. Prakse i aktivnosti predavawa i u~ewa treba da prate i
unapre|uju demokratske vrijednosti i principe qudskih prava, a posebno upravqawe obrazovnim ustanovama, ukqu~uju}i
u školama, treba da odra`ava i
unapre|uje vrijednosti qudskih prava i da podsti~e ja~awe
i aktivno u~eš}e u~enika,
obrazovnog osobqa i aktera,
ukqu~uju}i i roditeqe.
|. Va`an element cjelokupnog
obrazovawa za demokratsko
gra|anstvo i obrazovawa iz
qudskih prava je unapre|ivawe
socijalne kohezije i me|ukulturnog dijaloga i poštovawe
raznolikosti i jednakosti,
ukqu~uju}i jednakost polova. U
tu svrhu je va`no razviti znawe, li~ne i društvene vještine i razumijevawe koji smawuju
konflikte, razvijaju poštovawe i razumijevawe razlika izme|u vjerskih i etni~kih grupa,
grade me|usobno poštovawe
prema qudskom dostojanstvu i
zajedni~kim vrijednostima, pospješuju dijalog i unapre|uju
nenasiqe u rješavawu problema i sporova.
e. Jedan od osnovnih ciqeva
obrazovawa za demokratsko
gra|anstvo i obrazovawa iz
qudskih prava je ne samo opremawe u~enika znawem, razumijevawem i vještinama, ve} i ja~awe wihove spremnosti da u
društvu preduzimaju mjere za
odbranu i unapre|ivawe qudskih prava, demokratije i vladavine prava.
`. Stalno obrazovawe i razvoj obrazovnih stru~waka i
omladinskih lidera, kao i samih nastavnika, u vezi sa principima i praksama obrazovawa
za demokratsko gra|anstvo i
obrazovawa iz qudskih prava
vitalan je dio pru`awa i odr`ivosti obrazovawa u toj oblasti i shodno tome ono treba da
bude adekvatno planirano i
finansirano.
z. Partnerstvo i saradwa treba da budu podsticani me|u
brojnim akterima ukqu~enim u
obrazovawe za demokratsko
gra|anstvo i obrazovawe iz
qudskih prava na dr`avnom, regionalnom i lokalnom nivou,
ukqu~uju}i me|u tvorcima
smjernica, obrazovnim stru~wacima, u~enicima, roditeqima, obrazovnim ustanovama, nevladinim organizacijama, medijima i u široj javnosti, kako
bi se što više iskoristili
wihovi doprinosi.
i. S obzirom na me|unarodnu
prirodu vrijednosti i obaveza
u vezi sa qudskim pravima i na
zajedni~ke principe ugra|ene u
demokratiji i vladavini prava,
va`no je da dr`ave ~lanice te`e ka me|unarodnoj i regionalnoj saradwi i podsti~u je u pogledu svih aktivnosti koje su
obuhva}ene ovom poveqom, kao
i u utvr|ivawu i razmjeni dobrih praksi.
Odjeqak III – Smjernice
6. Formalno opšte i stru~no
obrazovawe
Dr`ave ~lanice treba da obuhvate obrazovawe za demokratsko gra|anstvo i obrazovawe iz
qudskih prava na nivou predškolskog, osnovnog i sredweg
obrazovawa kao i u opštem i
stru~nom obrazovawu i usavršavawu. Dr`ave ~lanice tako|e treba da nastave da podr`avaju, razmatraju i a`uriraju
obrazovawe za demokratsko
gra|anstvo i obrazovawe iz
qudskih prava u tim nastavnim
planovima i programima kako
bi se osigurala wihova relevantnost i podstakla odr`ivost te oblasti.
7. Visoko obrazovawe
Dr`ave ~lanice treba da unapre|uju, uz du`no poštovawe
principa akademske slobode,
obuhvatawe obrazovawa za demokratsko gra|anstvo i obrazovawa iz qudskih prava u ustanovama visokog obrazovawa, a
posebno za budu}e obrazovne
stru~wake.
8. Demokratsko upravqawe
Dr`ave ~lanice treba da unapre|uju demokratsko upravqawe u svim obrazovnim ustanovama kao po`eqan i po sebi koristan metod upravqawa i kao
prakti~no sredstvo za u~ewe i
do`ivqavawe demokratije i
poštovawe qudskih prava. Putem odgovaraju}ih sredstava
one treba da podsti~u i poma`u
aktivno u~eš}e u~enika, obrazovnog osobqa i aktera, ukqu~uju}i roditeqe, u upravqawu
obrazovnim ustanovama.
9. Obuka
Dr`ave ~lanice treba da
obezbijede nastavnicima, ostalom obrazovnom osobqu, omladinskim liderima i instruktorima neophodnu po~etnu i stalnu obuku i razvoj wihovog obrazovawa za demokratsko gra|anstvo i obrazovawe iz qudskih
prava. Time treba da se obezbijedi da oni imaju temeqno znawe i razumijevawe ciqeva i
principa te discipline i odgovaraju}ih nastavnih metoda i
metoda u~ewa, kao i da raspola`u drugim kqu~nim sposobnostima koje se odnose na wihovu
oblast obrazovawa.
10. Uloga nevladinih organizacija, omladinskih organizacija
i drugih aktera
Dr`ave ~lanice treba da pospješuju ulogu nevladinih organizacija i omladinskih organizacija u obrazovawu za demokratsko gra|anstvo i obrazovawu iz qudskih prava, a posebno
u neformalnom obrazovawu.
One treba da prepoznaju te organizacije i wihove uloge kao
dragocjeni dio obrazovnog sistema, pru`e im neophodnu podršku tamo gdje je to mogu}e i
da u potpunosti iskoriste wihovu ekspertizu kojom one mogu
da doprinesu svim oblicima
obrazovawa. Dr`ave ~lanice
tako|e treba da unapre|uju i
drugim akterima objave obrazovawe za demokratsko gra|anstvo i obrazovawe iz qudskih
prava, a posebno medijima i široj javnosti, kako bi se uve}ao
doprinos koji oni mogu da daju u
toj oblasti.
11. Kriterijumi za ocjewivawe
Dr`ave ~lanice treba da razviju kriterijume za ocjewivawe
efikasnosti programa obrazovawa za demokratsko gra|anstvo i obrazovawa iz qudskih
prava. Povratne informacije
od strane u~enika treba da budu
sastavni dio takvih procjena.
12. Istra`ivawe
Dr`ave ~lanice treba da pokrenu i unapre|uju istra`ivawe o obrazovawu za demokrat-
sko gra|anstvo i obrazovawu iz
qudskih prava kako bi sagledale trenutnu situaciju u toj
oblasti i kako bi pru`ile akterima, ukqu~uju}i tvorce
smjernica, obrazovne ustanove,
rukovodstva škola, nastavnike, u~enike, nevladine organizacije i omladinske organizacije, uporedne informacije kako bi im pomogle da izmjere i
pove}aju wihovu efikasnost i
ekonomi~nost i poboqšaju
svoju praksu. Ovo istra`ivawe
treba, izme|u ostalog, da obuhvati istra`ivawe o nastavnom planu i programu, inovativnim praksama, nastavnim
metodama i razvoju sistema
ocjewivawa, ukqu~uju}i kriterijume i pokazateqe za ocjewivawe. Dr`ave ~lanice treba,
prema potrebi, da razmjewuju
svoje rezultate istra`ivawa sa
drugim dr`avama ~lanicama i
akterima.
13. Vještine za unapre|ivawe
društvene kohezije, poštovawe razli~itosti i opho|ewe sa
razlikama i konfliktom
U svim oblastima obrazovawa dr`ave ~lanice treba da
unapre|uju obrazovne pristupe
i nastavne metode sa ciqem
u~ewa zajedni~kog su`ivota u
demokratskom i multikulturalnom društvu i kako bi omogu}ili u~enicima da steknu
znawe i vještine za unapre|ivawe društvene kohezije, poštovawe razli~itosti i jednakosti, poštovawe razlika –
posebno izme|u raznih vjerskih i etni~kih grupa – i rješavawe neslagawa i konflikata na nenasilan na~in i uz
poštovawe prava drugih, kao i
za borbu protiv svih oblika
diskriminacije i nasiqa, a posebno protiv nasilništva i
uznemiravawa.
Odjeqak IV – Ocjewivawe i saradwa
14. Ocjewivawe i razmatrawe
Dr`ave ~lanice treba redovno da ocjewuju strategije i
smjernice koje su preduzele u
pogledu ove poveqe i da prema
potrebi prilagode te strategije i smjernice. One to mogu da
u~ine u saradwi sa drugim dr`avama ~lanicama, na primjer
na regionalnoj osnovi. Svaka
dr`ava ~lanica tako|e mo`e da
zahtijeva pomo} Savjeta Evrope.
15. Saradwa u aktivnostima naknadnog pra}ewa
Dr`ave ~lanice treba, prema
potrebi, da me|usobno sara|uju
i preko Savjeta Evrope slijede
ciqeve i principe ove poveqe
putem:
a. pra}ewa tema od zajedni~kog interesa i utvr|enih prioriteta;
b. pospješivawa multilateralnih i prekograni~nih aktivnosti, ukqu~uju}i postoje}u mre`u koordinatora obrazovawa za demokratsko gra|anstvo i obrazovawa iz qudskih
prava;
v. razmjene, razvoja, kodifikovawa i obezbje|ivawa širewa dobrih praksi;
g. obavještavawa svih aktera,
ukqu~uju}i i javnost, o ciqevima sprovo|ewa poveqe;
d. pru`awa podrške evropskim mre`ama nevladinih organizacija, omladinskih organizacija i obrazovnih stru~waka i saradwe me|u wima.
16. Me|unarodna saradwa
Dr`ave ~lanice treba u okviru Savjeta Evrope da razmjewuju sa drugim me|unarodnim organizacijama rezultate svog
rada na obrazovawu za demokratsko gra|anstvo i obrazovawu iz qudskih prava.
16. decembar 2010. godine
Usvojena u okviru preporuka Odbora ministara CM/Rec(2010)7
14
Okrugli sto o istorijskoj nauci i
nastavi istorije
Istra`ivawa
[email protected] TUMA^EWE
ISTORIJE
Ciq skupa je da doprinese {to objektivnijem
suo~avawu sa pro{lo{}u i wenoj spoznaji
storijska nauka, programi
i nastava istorije – bila je
I
tema okruglog stola odr`anog
ovih dana u CANU. Bila je to
prilika da se o ovom dosta osjetqivom pitawu ~uju mišqewa
istori~ara, predstavnika prosvjetnih institucija, pedagoga
i profesora u školama. Temu
su, kako se ~ulo, nametnuli
vrijeme i velike društvene
promjene u posqedwa dva desetqe}a, a koje su otvorile i novi pristup istorijskoj prošlosti i wenoj interpretaciji u
nastavi i uxbenicima. Sa tim
ciqem je i organizovan okrugli sto – da doprinese, kako je u
uvodnoj rije~i kazao prof. dr
\or|ije Borozan, što objektivnijem suo~avawu i spoznaji
naše prošlosti, u svem wenom
slo`enom eti~kom, idejnom,
kulturološkom zna~ewu. A kako zarobqenost u istorijsku
prošlost vodi u mit, a i sama
prošlost je naj~eš}e mora koja tereti svaku generaciju, neophodno je, prema rije~ima Borozana, da se sporovi vode izvan politike, a teška pitawa
prošlosti prepuste nau~nicima, katedrama, fakultetima.
Novi koncept obrazovawa,
koji se doti~e i sfere istorije, treba da po~iva na imaginaciji i kreativnosti i nekonvencionalnosti mišqewa u~enika, rekao je tom prilikom
akademik Perko Vukoti}, ina~e predsjednik Akademijinog
Odbora za obrazovawe. Ali
isto tako, s obzirom da se mijewa sistem vrijednosti, to zahtijeva preispitivawe naslije|enih vrijednosti, a intencija
je, kazao je Vukoti}, da se cjelokupno obrazovawe profiliše
kao gra|ansko.
sti~u kreativno ~itawe istorije. On je podsjetio da su neke
crnogorske istorijske li~nosti zapostavqene ili neadekvatno tuma~ene, kao npr. [}epan Mali, Stefan Zanovi}, mitropolit Vasilije... „Moramo
biti svjesni da se danas mijewa
na{a optika istorijskog ~itawa”, naglasio je Andrija{evi}.
Radovan Popovi}, iz Zavoda
za školstvo, govorio je o nastavnim planovima i uxbenicima iz ove oblasti, isti~u}i da
su oslobo|eni ideoloških naslaga, kao i o propratnoj literaturi koja dobija sve više na
kvalitetu. Sadr`aji u uxbenicima istorije dati su u gra|anskom konceptu, a istorija se,
prema wegovim rije~ima mo`e
sagledavati i preko medija,
feqtonistike, interneta...
Radovan Damjanovi} se zalo`io za koriš}ewe više istorijskih izvora, publikacija i
uxbenika, isti~u}i da je dobro
što je danas usvojeno procesnorazvojno planirawe. Neophodno je, rekao je on, u istorijskoj
nauci više praktikovati interdisciplinarnost, kao i aktivno i kriti~ko mišqewe koje je uslov pravilnog tuma~ewa
istorijskih doga|aja.
Nastava istorije uvijek ima
izvjesnu te`inu, tim prije što
se isti doga|aji razli~ito
shvataju i tuma~e, naglasio je
Miloš Vukanovi}, ilustruju}i to ~iwenicom da je, na primjer, jezik u uxbenicima istorije, štampanim na eks-ju prostoru devedesetih godina, bio
netolerantan i širio nepovjerewe i konfrontaciju, da bi
danas ipak bio u znaku smawene
tenzije. On je ukazao na evropski model u~ewa i predavawa
16. decembar 2010. godine
TEMU NAMETNULO VRIJEME I VELIKE DRUŠTVENE
PROMJENE: U~esnici skupa
Prof. dr Šerbo Rastoder je
apostrofirao evropsko iskustvo i evropski koncept nastave istorije, pitawe kojim se
Savjet Evrope po~eo baviti
još od pedesetih godina prošloga vijeka. Nastava istorije
pojavquje se kao otvoreno pitawe i u evropskim dr`avama.
Samim temama, mišqewa je
Rastoder, treba da se uspostavi
balans izme|u nacionalnih i
evropske istorije. Profesor
Rastoder se, shodno preporukama Savjeta Evrope, zala`e za
takav na~in predavawa istorije koji u prvi plan uspostavqa
multietni~nost, trpeqivost,
toleranciju mišqewa i qudska prava, isti~u}i da je istorijska svijest va`na jer inicira kriti~ko mišqewe i ne dozvoqava apsolutnost i kona~nost sudova.
Prof. dr @ivko Andrija{evi} se zalo`io za to da istori~ari poma`u harmonizaciji
dru{tva, uz naglasak da su neki
istorijski izvori prenagla{eni u odnosu na druge koji pod-
istorije kao po`eqnog i za naše prostore.
O tome kako se nastava istorije odvija u školama, konkretno u gimnaziji, govorio je
profesor istorije mr Predrag
Ra`natovi}. Glavni problem je
u ~iwenici da je nastava istorije svedena na dva ~asa sedmi~no, a gradivo i daqe ostalo
preobimno. Ukazao je i na odsustvo va`nih istorijskih tema u
uxbenicima. U svakom slu~aju,
nastava istorije mo`e se unaprijediti dobrom voqom i
ozbiqnim radom, rekao je Ra`natovi} i ukazao da u uxbenicima istorije za ~etvrti razred nema vaqane istorijske
distance kad je u pitawu obrada
najnovijih društveno-politi~kih dešavawa na eks-JU prostoru.
Na skupu su jo{ govorili doc.
dr Katarina Todorovi}, doc. dr
Biqana Maslovari}, dr Zvezdan Foli}, Zorica Mini},
Milo{ Starovlah, doc. dr Vu~ina Zori} i Dragoje \oki}.
J. Vukanovi}
Pi{e:
Radivoje [ukovi}
ske {kole na Cetiwu u nastavi „izazvao pravi preokret”.
O tome je re~eno i ovo:
„Raspola`u}i izvjesnim pedago{kim znawem, Oraovac
je napustio stari metod i u
nastavi primjewivao ideje dr
\or|a Nato{evi}a”.
Me|u zaslu`ne prosvjetne
radnike ima razloga da pomenemo i imena u~iteqa koji su
u politi~koj borbi zastupali progresivne ideje.
U opse`nom tekstu „Crnogorski u~iteqi u politi~koj
borbi na po~etku dvadesetog
vijeka”, objavqenom 1974. godine, u tri broja „Prosvjet-
1970. godine, a nastavio u
„Prosvjetnom radu” sve do
svoje smrti 1975. godine.
Glavne teme wegovih objavqenih radova bile su {kolstvo u novooslobo|enim krajevima Crne Gore i napredni
u~iteqski pokret. Svi ti radovi kori{}eni su kao literatura u pojedinim studijama
iz istorije {kolstva. Biobibliografski portret Milutina Stojovi}a objavqen je
1981. godine u prvoj od deset
kwiga „Portreta” dr Du{ana
Martinovi}a.
Nikica Vujovi}, je istaknuti prosvjetni radnik, ~ija se
ISTORIJA [KOLSTVA
NA STRANICAMA
„PROSVJETNOG RADA” (8)
iografije objavqene u listu
B
odnose se na one prosvjetne radnike koji
su pored uspjeha u
{koli postizali izuzetne rezultate u
kulturno-prosvjetnom `ivotu. U spomen-kwizi „Cetiwska {kola”, objavqenoj povodom 150. godi{wice prve dr`avne {kole u Crnoj Gori, objavqene
su biografije prosvjetnih radnika koji su u toj {koli radili od osnivawa do Sa sjednice Organizacionog odbora za proslavu 60 godina ,,Prosvjetnog rada”
proslave. Tu su saop{teni i kriterijumi za nog rada” Milutin Stojovi} biografija nalazi me|u 16
wihovo objavqivawe. O tome je naveo ova imena: Jak{a Po- uzornih prosvjetnih radnika
povi}, Bla`o Popovi}, Du- u spomen-kwizi „Cetiwska
je re~eno:
„Ostalo je zapa`eno wiho- {an Popovi}, Vuki} Maslo- {kola 1834–1984”. Me|u najvo pedago{ko stvarala{tvo vari}, Stevan Bojovi}, Mi- odgorovnijim du`nostima u
van {kole, pisali su uxbeni- lija Pavi}evi}, Miro Bo`o- oblasti prosvjete na Cetiwu,
ke, kwige i ~lanke iz oblasti vi}, Mili} Savi}, Mitar Jo- Nikica Vujovi} je 1955. i
pedagogije i didaktike, mno- vanovi}, Milan @ari}, Ni- 1956. godine bio i urednik
gi iz kwi`evnosti i drugih kola Lekovi}, Mi}o Vuk~e- „Prosvjetnog rada” i u to
grana ili su bili ~lanovi vi}, Niko Novakovi}, Milo vrijeme objavio prve priloge
stru~nih i drugih publikaci- Glomazi}, Janko To{kovi}, iz istorije {kolstva. Vi{e
ja i dru{tava”. Ovi kriteri- Marko Ma{anovi} i Pavle tekstova zasnovanih na arhivskoj gra|i objavio je u bejumi su primjewivani i u @i`i}.
„Prosvjetni rad” je u drugoj ogradskom ~asopisu „Nastava
„Prosvjetnom radu”.
Prvi prilog o prosvjetnom polovini 50-ih godina i po- i vaspitawe”, izme|u 1965. i
radniku koji ispuwava nave- ~etkom 60-ih, uz pomo} i po- 1968. godine, kada je obavqao
dene uslove napisao je 1950. dr{ku sindikata prosvjetnih du`nost direktora. Dok se
godine Pero [o} – o Jovu radnika, objavio 70 biogra- wegov {esti tekst „OsnivaQepavi, piscu uxbenika i fija prosvjetnih radnika po- we prvih {kolskih odbora u
stru~nih radova. Poslije to- ginulih u NOB-u. Me|u wima Crnoj Gori” nalazio u {tamga teksta, pro{le su dvije de- su i istaknuti stvaraoci iz pi, redakcija ~asopisa „Nacenije bez biografija o za- me|uratnog perioda: \or|e stava i vaspitawe” obavijeslu`enim prosvjetnim radni- Lopi~i}, Nikola Lopi~i}, {tena je o smrti Nikice Vucima. Krajem 60-ih godina Vukajlo Kula~, Stojan Cero- jovi}a, pa je, uz taj tekst, izGojko Vukmanovi} je napisao vi}. Dvije decenije kasnije, razila `aqewe {to je izguprilog o Du{anu Brkanovi- 1985. godine, te biografije bila „vrednog saradnika,
}u, prvom u~itequ Osnovne objavqene su u kwizi „Pro- marqivog radnika na istra{kole u Baru i propagatoru svjetni radnici pali u NOB- `ivawu istorije {kolstva u
u”, ~iji je urednik Vukale Crnoj Gori”.
socijalnih ideja.
Sedamdesetih godina por- \erkovi}, u vrijeme wihovog
U „Prosvjetnom radu” nalatreti prosvjetnih stvaralaca prvog objavqivawa glavni i ze se wegovi prilozi o krajebili su predmet istra`iva- odgovorni urednik „Pro- vima pod turskom vla{}u.
wa dr Du{ana Martinovi}a. svjetnog rada”.
Prilog o Petranovi}evoj
PREGALA^KI RAD NAJ- {koli objavqen je u listu, goRezultat toga rada, ostvaren
tokom tri decenije, bio je de- STARIJIH SARADNIKA. dinu dana poslije autorove
set kwiga bio-bibliograf- U ovoj jubilarnoj godi{wici smrti. Dovr{en rukopis Niskih portreta. Sa tim istra- lista `eqeli smo da posebno kice Vujovi}a „Crnogorske
`ivawem povezane su i bio- istaknemo pregala{tvo naj- osnovne {kole 1864–1909” nagrafije objavqene u „Pro- starijih saradnika lista, lazi se u Centralnoj narodnoj
svjetnom radu”. Posebnim bi- onih koji su sve do smrti is- biblioteci na Cetiwu.
ografijama zastupqeni su za- poqavali izuzetan napor u
Profesor Vasilije Filislu`ni prosvjetni radnici obradi istorije {kolstva. povi} otpo~eo je objavqivaiz stare crnogorske dr`ave: To su: Milutin Stojovi}, Ni- we priloga iz istorije {kolAndrija Jovi}evi}, \uro Po- kica Vujovi}, Vasilije Fili- stva kao direktor Podgori~povi}, Jovan Sunde~i}, Lazo povi} i Vasilije Luki}.
ke gimnazije, du`nost koju je
Profesor Milutin Stojo- obavqao poslije istih posloPopovi}, Stojan Bo`ovi},
Milo Kova~evi}, Jovan Po- vi} jedan je od pokreta~a va na kojima se du`e nalazio
povi} Lipovac, Filip Radi- „Prosvjetnog rada”. Kao po- u {kolama Hrvatske i na Ce~evi}, Stevo ^uturilo, a iz mo}nik ministra prosvjete, tiwu. Kao penzioner, objavio
me|uratnog perioda Radosav bio je i ~lan prve redakcije je u listu 15-ak tekstova poMedenica i Risto Dragi}e- lista i autor programskog sve}enih istoriji {kolstva
teksta objavqenog u prvom – u Podgorici i okolini, u
vi}.
U preglednim tekstovima broju. Kao stalni saradnik Zeti, autorovom rodnom kraiz istorije {kolstva nai{li lista, ovaj profesor pedago- ju. Posebnu pa`wu posvetio
smo i na jedan primjer izuzet- gije u 70. godini `ivota po- je sveobuhvatnom prikazu
nog uspjeha mladog u~iteqa u ~eo je da objavquje priloge iz istorije osnovnih {kola, od
nastavi. U tekstu Radomana istorije {kolstva. Za ~etiri wihovog osnivawa do najnoJovanovi}a „Prve godine godine do kraja `ivota obja- vijih vremena. Wegovim isosnovne {kole u @drebaoni- vio je vi{e priloga kojima je tra`iva~kim radom obuhvaku” rije~ je o mladom u~ite- prethodio istra`iva~ki rad. }ene su i stru~ne {kole
qu Tomu Oraovcu, poznatom Taj posao zapo~eo je 1970. osnovane u Podgorici u mekulturnom radniku i kwi- tekstom o Institutu carice |uratnom periodu.
`evniku, koji je kao svr{eni Marije u beogradskom ~asou~enik Bogoslovsko-u~iteq- pisu „Nastava i vaspitawe”
(Nastavi}e se)
Slobodne,
vannastavne
i van{kolske
aktivnosti
Pi{e: Rade
S
odrednica, tra`e}i u wima
odgovore koji bi mogli zadovoqiti naše interesovawe.
U Enciklopedijskom rje~niku pedagogije stoji:
„Vannastavni rad obuhva}a
sve radove i aktivnosti u~enika u školskom `ivotu koje
se vrše izvan obrazovnog nastavnog programa i rasporeda
sati pod rukovodstvom nastavnika i školske uprave.
Vanškolski rad obuhva}a
sve radove i aktivnosti u~e-
ma škole.
Nastavni~ko vije}e i svi
ostali organi škole brinu se
o programirawu i organizirawu što raznovrsnijih sadr`aja izvannastavnog rada u~enika u skladu u skladu s prostornim, materijalno-tehni~kim i kadrovskim mogu}nostima škole.
IZVANRAZREDNI RAD je
stariji naziv koji se danas mawe upotrebqava za izvannastavni rad u~enika.
IZVANŠKOLSKI RAD
rednicama, nismo sigurni da
je nedvosmisleno razgrani~eno šta se zaista pod kojim od
razmatranih pojmova podrazumijeva. Ovome u prilog ide i
prili~no konfuzno stawe u
školskoj praksi, gdje se mnogi sadr`aji iz razli~itih
razloga neopravdano me|usobno poistovje}uju ili se,
kada se to najmawe o~ekuje,
me|usobno zamjewuju.
Mi }emo ovdje samo u kratkim crtama pokušati dovesti
u vezu prakti~ne, tradicio-
R. Lalovi}
vako ozbiqno programirawe rada škole susre}e se sa realnim
problemima kada na red do|e
planirawe sadr`aja koji se
odnose na vannastavne i vanškolske aktivnosti u~enika.
Ovaj problem izaziva i dodatne dileme kada se uz ove dvije
sintagme pojavi i sintagma
slobodne aktivnosti u~enika.
Dakle, objektivno se postavqa pitawe šta je šta u ovom
trouglu, da li pomenute sintagme ozna~avaju potpuno posebne sadr`aje, ili su to djelimi~ni ili mo`da i potpuni
sinonimi.
Da bi se na sva ova pitawa
vaqano odgovorilo, neophodno je krenuti od pozitivnih
zakonskih propisa. To se mo`e vidjeti i na primjeru kako
su ovi pojmovi definisani u
Zakonu o osnovnom obrazovawu i vaspitawu i u Zakonu o
sredwem obrazovawu i vaspitawu u RS.
U Zakonu o osnovnom obrazovawu i vaspitawu Republike Srpske od navedenih termina jedino se na jednom mjestu pomiwu sintagme slobodne aktivnosti kada se govori
o tzv. proširenom programu
koji organizuje škola u okviru svojih mogu}nosti.
U Zakonu o sredwem obrazovawu i vaspitawu Republike
Srpske nešto preciznije se
govori o naprijed navedenim
pojmovima. Tako se pomiwu
vannastavne aktivnosti koje
u~enicima omogu}avaju razvijawe kreativnih potencijala,
i precizira da se pod vannastavnim aktivnostima podrazumijevaju izleti, ekskurzije,
u~eni~ke organizacije, udru`ewa, sekcije, sportske i druge aktivnosti.
U istom zakonu susre}emo se
sa sintagmom slobodne aktivnosti, gdje se one definišu
kao oblici rada koji se zasnivaju na dobrovoqnom izjašwavawu u~enika.
Nigdje se, ni u ovom ni u Zakonu o osnovnom obrazovawu
i vaspitawu, ne ka`e da li se
pod slobodnim aktivnostima
u~enika u školi podrazumijevaju vannastavne aktivnosti.
Kada je o vanškolskim aktivnostima rije~, ova sintagma se ni u jednom od ovih zakona ne pomiwe.
Kako zakonodavac nije precizirao šta se pod kojom od
pomiwanih sintagmi podrazumijeva, odgovor se mora potra`iti u stru~noj literaturi, a prije svega u pedagoškim enciklopedijama i
rje~nicima. Mi smo se poslu`ili Enciklopedijskim rje~nikom pedagogije i Pedagoškom enciklopedijom, 1. i 2.
dio.
U Enciklopedijskom rje~niku pedagogije susre}emo odrednice vanrazredni rad,
vanškolski rad i slobodne
aktivnosti, a u Pedagoškoj
enciklopediji odrednice izvannastavni rad, izvanrazredni rad, izvanškolski
rad, kao i slo`enu odrednicu
slobodne aktivnosti u~enika, vannastavne aktivnosti, vanrazredni rad, interesni kolektivi u~enika.
Mi }emo upravo istim ovim
redom pregledno navesti
glavna mjesta iz pomenutih
SAMO [email protected]
PROGRAMIRAWE
VODI USPJEHU
Imaju}i u vidu sve ono što je navedeno u leksikografskim i enciklopedijskim odrednicama, nismo sigurni da
je nedvosmisleno razgrani~eno šta se zaista pod kojim
od razmatranih pojmova podrazumijeva
PODSTICAJ TALENTU: Sa HVII takmi~ewa muzi~kih {kola RS
nika u vanškolskom `ivotu,
koje zajedni~ki organizuju
škola, u~enici i društvene
organizacije i porodica. Oblici vanškolskog rada mogu
biti vrlo razli~iti, kao što
su: ekskurzije, sakupqawe qekovitog biqa, uništavawe
šteto~ina, pošumqavawe i
sl. Ve}i broj ovih oblika rada ubrajamo danas u slobodne
aktivnosti.
Slobodne aktivnosti – aktivnosti unutar u~eni~kih
organizacija, udru`ewa, klubova i sl. u školi organizovano na na~elu samostalnosti
u~enika radi razvijawa wihovog stvaralaštva.“
U Pedagoškoj enciklopediji ove odrednice su dosta
sli~no, ali i nešto detaqnije obrazlo`ene, a na najzna~ajnijim mjestima stoji:
„IZVANNASTAVNI RAD
obuhva}a razli~itu djelatnost u~enika u školi i u organizaciji škole, ali izvan
nastavnog plana i programa
redovne nastave. Program tog
rada mo`e obuhvatiti rad u
pojedinim nau~nim grupama;
|a~kom sveu~ilištu; sportskim društvima; proizvodnom i društveno korisnom
radu.“
Izvannastavni rad se smatra
sastavnim dijelom op{teg
vaspitno-obrazovnog progra-
odnosi se na organizirane aktivnosti u~enika izvan škole i izvanškolsko vrijeme.
Program, zadaci i organizacija izvanškolskog rada potpuno su analogni izvannastavnim aktivnostima u~enika samo s tom razlikom što se on
organizira izvan škole. No
to ne smije biti svojevrstan
paralelizam izvannastavnim
aktivnostima, jer bi to zna~ilo da se u školi i izvan
škole u~enik bavi istim aktivnostima, što mo`e biti
jednoli~no.
SLOBODNE AKTIVNOSTI U^ENIKA, VANNASTAVNE AKTIVNOSTI,
VANRAZREDNI RAD, INTERESNI
KOLEKTIVI
U^ENIKA predstavqaju poseban oblik vaspitno-obrazovnog rada sa u~enicima koje
organizuje škola izvan nastave u slobodnom vremenu
u~enika. To su kolektivne aktivnosti u~enika koje se zasnivaju na na~elima slobodnog izbora u kojima u~enici
zadovoqavaju svoja interesovawa, razvijaju sposobnosti,
ispoqavaju stvaralaštvo.
***
Imaju}i u vidu sve ono što
je navedeno u leksikografskim i enciklopedijskim od-
nalne odrednice pojedinih
školskih i vanškolskih aktivnosti sa jasno preciziranim
pojmovno-terminološkim odrednicama, na taj na~in poma`u}i mla|im pedagoškim poslenicima u procesu
kvalitetnog programirawa
rada škole.
Kada se programira rad
škole, mora se jasno razgrani~iti šta su školske, a
šta vanškolske aktivnosti,
isto kao što se mora jasno
razgrani~iti koje od wih su
nastavne, a koje vannastavne.
Pod nastavnim aktivnostima podrazumijevaju se sve
aktivnosti koje se realizuju
kroz bilo koji oblik nastave
i po zvani~nim nastavnim
planovima i programima. Te
aktivnosti su obuhva}ene redovnom, dodatnom, dopunskom
i fakultativnom nastavom. U
te aktivnosti se ubraja i
prakti~na nastava u sredwim
školama, škola u prirodi i
razne vrste stru~nih ekskurzija koje su tako|e oblik nastave po posebnom programu,
ali van škole.
Ukoliko su neke od ovih nastavnih aktivnosti, kao što
su npr. škola u prirodi,
prakti~na nastava i sl., po
svojoj prirodi i suštini organizovane van škole, onda su
to nastavne vanškolske aktivnosti. Dakle, nastavne ak-
tivnosti mogu biti školske
i vanškolske.
Pod vanastavnim aktivnostima obi~no se podrazumijevaju sve u~eni~ke aktivnosti koje se, u skladu s godišwim programom rada
škole, realizuju van bilo kog
od navedenih oblika nastave u
školi ili van škole. Te aktivnosti se mogu realizovati
pod rukovodstvom nekog od
nastavnika, ali ih mogu organizovati i sami u~enici. Vannastavne aktivnosti moraju
imati svoje programe sa jasno
navedenim ciqevima i zadacima, sa terminima odre|enim za realizaciju istih i sa
jasno preciziranim nosiocima programiranih aktivnosti. Svi ti programi moraju
biti zvani~no usvojeni od
strane {kolskog odbora uz
pribavqeno stru~no mišqewe nastavni~kog vije}a.
Od vannastavnih aktivnosti
u školi naj~eš}e i najzna~ajnije su razne sekcije, klubovi
i nau~no-predmetne grupe, od
literarne i muzi~ke pa do npr.
informati~ko-ra~unarske i
raznih sportskih sekcija.
Vanškolske aktivnosti,
kako smo vidjeli, mogu biti
nastavne (škola u prirodi,
prakti~na nastava, ekskurzije) i vannastavne.
Vanškolske aktivnosti koje se ubrajaju u vannastavne
aktivnosti organizuju se u
slobodno vrijeme u~enika, pa
se ~esto ozna~avaju i kao slobodne aktivnosti. I one, kao
i sve druge školske aktivnosti, moraju imati svoje programe koji su usvojeni kao dijelovi godišweg programa
rada škole. Te aktivnosti su
obi~no organizovane kao
umjetni~ki i kulturni sadr`aji koje organizovano prezentuju u~enici škole na nivou grada ili šire zajednice
i ~esto se ozna~avaju kao programi kulturne i javne djelatnosti škole u društvenoj zajednici.
Pod vanškolskim i vannastavnim aktivnostima u~enika podrazumijevaju se i sve
aktivnosti u~enika na sticawu znawa i vještina van škole. To su aktivnosti ~itawa
lektire, izrada doma}ih zadataka, nastupi na razli~itim
smotrama, debatama, takmi~ewima i sl.
U mnogim školama postoje
organizovana i virtuelna
preduze}a i školske, odnosno
|a~ke zadruge. Virtuelna
preduze}a su programirana u
oblasti omladinskog preduzetništva i svakako su vannastavna aktivnost ~ija priprema se odvija u školi, a smotre
van škole, pa se onda ovi sadr`aji djelimi~no realizuju
kao školska vannastavna aktivnost, a djelimi~no i kao
vanškolska aktivnost. Kada
je rije~ o |a~kim zadrugama,
one spadaju u vanškolske i
vannastavne aktivnost koje su
ure|ene zakonskim i podzakonskim propisima.
Sve ove aktivnosti (i nastavne, i vannastavne, i
školske, i vanškolske) veoma su zna~ajne za mladog ~ovjeka, i stoga ih moramo pa`qivo programirati i o wihovoj realizaciji voditi ra~una. One ne smiju postojati
samo u formalnom smislu nego škola po wima mora biti
prepoznatqiva u najpozitivnijem smislu. Osmišqenim i
dobro vo|enim, ovakvim aktivnostima ne samo da se kompletiraju znawa i vještine
mladih qudi nego se smawuju
na minimum i svi negativni
pojavni oblici neprihvatqivog i rizi~nog ponašawa
mladih qudi u neorganizovanom slobodnom vremenu.
(Autor je inspektor – prosvjetni savjetnik za kvalitet u Republici Srpskoj)
15
16. decembar 2010. godine
ISKUSTVA DRUGIH: Republika Srpska (BiH)
16
JUBILEJI: Sto godina Kola{inske gimnazije
K
ola{inski kraj, kao jedan
od najprostranijih u Crnoj
Gori, imao je pred progla{ewe Crne Gore kraqevinom
(1910. godine) 20 osnovnih
{kola sa 1.222 u~enika (od toga 60 u~enica). Ve} je bio donesen Zakon o ustrojstvu gimnazije, od 31. avgusta 1890. godi-
Ove {kolske godine navr{ilo se stotinu godina rada Kola{inske gimnazije. Sa prekidima u
~etiri rata (dva balkanska i dva svjetska) Gimnazija je radila uspje{no i osposobila mnoge
generacije za `ivot, daqe {kolovawe i rad, tako da se uvrstila u sredwe {kole Crne Gore koje se s ponosom mogu di~iti svojim vidnim doprinosom obrazovawu i kulturi
VRELO ZNAWA I
STVARALA[TVA
ne, u ~ijem prvom ~lanu stoji
da su „gimnazije {kole u kojima se pro{iruju op{ta znawa
i pola`e temeq za vi{e stru~no obrazovawe”. One su mogle
biti dr`avne i privatne, zavisno od toga da li ih izdr`ava
dr`ava ili zainteresovani
dio naroda.
Siroma{tvo i surova planinska klima u prete`nom dijelu teritorije nijesu dozvoqavali da se nedorasla djeca,
po zavr{etku onda{we ~etvorogodi{we osnovne {kole,
mogu odvojiti od roditeqskog
nadzora i uputiti u mjesta gdje
su otvorene ni`e gimnazije, a
kojih je tada bilo samo nekoliko, pa je {kolska i upravna
vlast u Kola{inu smatrala da
su sazreli uslovi za otvarawe
ni`e gimnazije. Po~etkom
1909. godine s tim ciqem podnijet je pismeni zahtjev Ministarstvu prosvjete i crkvenih
djela. U o~ekivawu otvarawa
ni`e gimnazije, otvorena je
po~etkom {kolske 1909/10. godine dvorazredna Produ`na
{kola. Weno nastavno osobqe
bili su odabraniji i stru~niji
u~iteqi. Kako do kraja te
{kolske godine nije prihva}en zahtjev za preuzimawe i
nastavqawe rada ove {kole o
dr`avnom tro{ku, ova produ`na {kola nakon {to je preregistrovana prerasla je privatnu gimnaziju „sa pravom javnosti”, koja je nastavila rad
Produ`ne sve do balkanskih
ratova. Radom Produ`ne i novonastale privatne Ni`e gimnazije rukovodio je glavni
inicijator i organizator ovog
posla, u~iteq i narodni poslanik Janko Bogdanov To{kovi}, rodom iz sela Plane kod
Kola{ina, koji je va`io za
jednog od najstru~nijih u~iteqa. Bio je organizator ~itaonica i biblioteka i vrstan
orator, veliki bibliofil i
~italac kwiga.
16. decembar 2010. godine
SPOMEN-ZGRADA
Kako je rat omeo daqu dogradwu Ni`e gimnazije, To{kovi} je odmah po zavr{etku
rata (do{av{i iz austrijskog
ropstva) nastavio anga`man
oko {kole, te je privatna gimnazija nastavila ovaj rad ve}
od januara 1919. godine. Kao
narodni poslanik, on se na{ao
sa svojim ranijim prijateqem
Nikolom Keslerom, profesorom, rodom iz Dubrovnika, i
privolio ga da do|e za direktora gimnazije u Kola{inu.
[estorazredna
gimnazija
preuzela je rad od privatne
Ni`e gimnazije po~etkom
{kolske 1919/20. godine, a weno nastavno osobqe bili su:
Nikola Kesler, direktor, Janko To{kovi}, u~iteq i narodni poslanik, Novica [}epanovi}, profesor, Milo{ \oki}, profesor, Jovo B. To{kovi}, apsolvent istorije, Risto
Rako~evi}, profesor, Jago{
Vujisi}, {kolski inspektor, i
Mirko Vujisi}, sve{tenik. Za
honorarne nastavnike bili su
anga`ovani izvjesni apsolventi filozofskog fakulteta.
Gimnazija je bila smje{tena
u velikoj zgradi na mjestu sada{we zgrade ZAVNO-a. To zdawe je izgorjelo u po`aru 7. novembra 1937. godine i obno-
vqeno, tj. ozidano i izgra|ano
na tri sprata od tvrdog materijala. U wemu su odr`ani
kongresi i zasjedawe ZAVNOa Crne Gore, i smatra se spomen-zgradom.
U 1928. godini dva razreda vi{e gimnazije preoblikovana su
u samoupravne, kako je ostalo
sve do oslobo|ewa 1945. godine. U {kolskoj 1945/46. godini
bio je otvoren i sedmi razred
Vi{e gimnazije, a iza toga ona
svedena na ni`u gimnaziju, kakvo je stawe ostalo sve od kraja {kolske 1956/57. godine, kada je Ni`a gimnazija nadomje{tena osmogodi{wom {kolom.
Po~ev od {kolske 1991//92. godine ona je, prema Zakonu o
sredwim {kolama, transformisana u JU Mje{ovita {kola
„Bra}a Seli}”, sa prioritetnim gimnazijskim smjerom, budu}i da je gimnaziji kao sredwoj {koli dat vode}i zna~aj, i
dva privredna smjera: trgovina
i ugostiteqstvo.
Za ~itavo vrijeme od uvo|ewa sistema usmjerenog obrazovawa, od {kolske 1979/80. godine, zakqu~no sa {kolskom
2006/07. godinom, od ukupnog
broja upisanih u~enika (8.540),
za gimnazijski smjer su bila
opredijeqena 6.043 u~enika, a
Povodom Svjetskog dana borbe protiv
dijabetesa
SVE VI[E OBOQELE
DJECE U CRNOJ GORI
Minulog mjeseca u svijetu obiqe`en Dan borbe protiv
še}erne bolesti (14. novembar). U Crnoj Gori još nema pouzdanih podataka o starijim pacijentima, jer ne
postoji centralni registar. Evidencija oboqele djece
je precizna, ali brojke nimalo ne ohrabruju
Crnoj Gori danas ima oko
U
250 djece oboqele od dijabetesa, 17 odsto više u odnosu
na 2000. godinu.
„Broj djece oboqele od dijabetesa tip 1 u svijetu je u stalnom porastu. Ni Crna Gora, na`alost, ne zaostaje za tim brojkama. Naprotiv, situacija je
kod nas mnogo alarmantnija”,
ka`e dr Mira Samarxi} iz Instituta za bolesti djece u Podgorici.
Dijabetes tip 1 prosje~no godi{we raste u svijetu 3,6 odsto.
Me|utim, kod nas je u~estalost
nešto ve}a ─ 4,6 odsto. To zna~i da se na godišwem nivou u
Crnoj Gori otkrije više od dvadeset mladih pacijenata sa
tim oboqewem. Pore|ewa radi, 1992. godine evidentirano
je 12-oro djece. Zato stru~waci
istra`uju uzroke širewa bolesti. Uporedo sa tra`ewem faktora koji izazivaju dijabetes
kod djece, svjetski nau~nici rade i na savremenim metodama u
lije~ewu ove bolesti.
Doktorka Samarxi} je nedavno iz Argentine donijela nova
saznawa: „Ohrabrena sam jer
sam ~ula za zatvoreni sistem –
insulinske
pumpe,
tj.
vješta~ki pankreas, i da se pripreme za wihovo kori{}ewe
privode kraju. Tako|e, i upotreba stem-}elija u lije~ewu dijabetesa na neki na~in ima rezultata”.
Ona napomiwe da je u svemu
tome najva`nije da roditeqi
kod svoje djece prepoznaju simptome i da se odmah jave qekaru. A simptomi su, pored ostalog, kad djeca u~estalo mokre, naro~ito no}u, kad po~nu
da gube u te`ini i da piju mnogo vode.
To što su neka djeca na insulinskoj terapiji, ne zna~i da
zaostaju za svojim vršwacima.
Naprotiv, mnoga od wih imaju
izvanredne sportske rezultate,
isti~e na{a sagovornica.
D. Peši}
Obrazovni centar za djecu i mlade „Podgorica“
POKLON VRIJEDAN
70.000 EURA
„Ne poma`e bogat ~ovjek nego onaj koji ima
srce i dušu“, ka`e Slavko Mrdovi}
brazovni centar za djecu
O
i mlade „Podgorica” ponovo je dobio poklon od Slav-
Zgrada u kojoj su odr`ana tri zasjedawa ZAVNO-a
[kolske 1965/66. godine u
Kola{inu je otvoreno podru~no odjeqewe Titogradske vi{e gimnazije, koje je useqeno u
zgradu tada izgra|enu za vrti}. To odjeqewe radilo je punih {est godina, a prvi maturski ispit odr`an je u junu 1971.
godine. Prvi maturant u istoriji kola{inskog {kolstva
bio je Velisav Radisavov Boji}, iz sela Boji}i, koji je ispit polo`io sa odli~nim
uspjehom.
Novoizabrani Savjet Gimnazije, na sjednici 8. jula 1971.
godine, donio je odluku o transformaciji podru~nog odjeqewa u samostalnu Vi{u gimnaziju u Kola{inu. Na sqede}oj
sjednici Savjeta, 17. jula 1971.
godine, {koli je, pored imena
Vi{a gimnazija u Kola{inu,
dodato ime „Bra}a Seli}” (po
bra}i – sinovima po~. Blagote: Voju, Danilu i Branu, poginulim u Narodnooslobodila~koj borbi).
VODE]I ZNA^AJ
U qeto 1977. godine zapo~eta
je gradwa {kolske zgrade po
projektu in`. \or|ija Vasiqevi}a, projektanta iz Beograda. Radove je izvodilo Gra|evinsko preduze}e „Rad” iz
Prijepoqa. Zgrada je sve~ano
primqena 13. jula 1979. godine.
Shodno Zakonu o usmjerenom
sredwem obrazovawu, Gimnazija je po~etkom {kolske
1979/80. godine bila preimenovana u Obrazovni centar „Bra}a Seli}”, i pored gimnazijskog smjera kao ve}inskog imala privredne smjerove. Do
{kolske 1991/92. godine: drvoprera|iva~ki (za dvije {kolske godine), metalski (za ~etiri {kolske godine) i tekstilni (za osam {kolskih godina).
za sve ostale privredne smjerove 2.497 u~enika, pa je procenat gimnazijskog 70,76%, a
privrednih 29,23%.
Sada{wi direktor Zvonko
Q. Perovi}, profesor matematike, imenovan je marta
2005. godine od Ministarstva
prosvjete RCG.
Petar I. Rako~evi}
(Tekst sadr`an u monografiji
Milovana – Mu{a [}epanovi}a o Kola{inskoj gimnaziji)
ka Mrdovi}a, crnogorskog
iseqenika iz Švajcarske.
Imali su zaposleni u Centru
pune ruke posla da istovare
vrijednu donaciju: 75 elektri~nih kreveta i isto toliko natkasni, 15 dušeka, 150
ograda za krevete, 10 kartona
rezervnih djelova za krevete,
troje invalidskih kolica, mašinu za prawe veša i 100 ~okolada. Nosio je i direktor
Zoran Boškovi}, sre}an što
na ustanovu kojom rukovodi
misle i van naše zemqe.
„Vrijednost opreme je 70.000
eura. Radi se o specijalnim
medicinskim krevetima koji
su namijeweni djeci sa motornim smetwama. Sada smo obez-
bijedili komplete za apartmane, pa }emo završiti opremawe dje~ijih soba u internatu“,
ka`e
direktor
Boškovi}.
„Ima mnogo qudi koji mogu
da pomognu, ali se uste`u. ^ini mi se da ne poma`e bogat
~ovjek nego onaj koji ima srce
i dušu. A ja to imam“, ka`e
Slavko Mrdovi}, ina~e predsjednik Savjeta humanitarnih
organizacija
crnogorskih
asocijacija Evrope.
I direktor Centra se nada
da }e drugi qudi prepoznati
potrebu ulagawa u specijalne
ustanove, kojima je svaki vid
pomo}i zna~ajan, jer u wima
`ive i školuju se djeca koja
`ele i treba da imaju udobnost kao i wihovi vr{waci.
D. Peši}
O[ „Boro Vukmirovi}”, Rijeka Crnojevi}a
ZA [TO KVALITETNIJU NASTAVU
ve godine O[ „Boro VukmiroO
vi}” ima 28 u~enika, kao i prethodne. Za sada su upisana dva u~enika u prvi razred. Dvije u~enice ovog
qeta, u organizaciji Prijestonice
Cetiwe, boravile su deset dana u Rusiji. Na izlo`bi |a~kih likovnih
radova na temu „Petar I zakonodavac
i reformator“ u Skup{tini Crne
Gore izlagala su i dva u~enika ove
{kole. Uz podr{ku cetiwske op{tine, nedavno je u {koli gostovalo
Dje~ije pozorište iz Nikši}a. Izveden je performans „Dje~ija pri~a“, po tekstu Toda Nikoleti}a, gdje
se na šaqiv na~in opisuje odrastawe djeteta, zadatak u~iteqa i poruka zdravog `ivqewa. Premijerno je
izvedena i autorska pjesma [email protected], `ivjela škola“, koja je zastupqena u uxbeniku muzi~ke kulture
za prvi razred osnovne škole.
Rad u {koli obiqe`en je jo{ nizom manifestacija, a sve u ciqu, kako su rekli u {koli, da
se u~enicima pru`e svi oni sadr`aji koje imaju i wihovi vr{waci iz gradskih {kola. A o samoj {koli brinu i |a~ki roditeqi i mje{tani.
Tako su dva roditeqa {koli nedavno poklonila klavir. Mje{tanin Dragan Jovi}evi} na
kraju pro{le {kolske godine uprili~io je za
Ove godine samo dva prvaka
u~enike vo`wu wegovim brodom po Skadarskom
jezeru. Doskora{wi gradona~elnik Cetiwa
Milo Jankovi} sa saradnicima, kao i prethodnih godina, svim u~enicima poklonio je školski pribor. Ministar ekonomije i nekadašwi
u~enik ove škole Branko Vujovi} i ove školske godine poklonio je prvacima komplete uxbenika.
J. Vk.
Zlatni jubilej Ekonomske {kole u Pqevqima
INTEGRACIJE I
DEZINTEGRACIJE
Deset godina nakon osnivawa, Ekonomska {kola je imala
18 odjeqewa i 594 u~enika. Za
to vrijeme weni direktori su
bili: Miloš Gvozdenovi}
- Prve godine {kola imala 115 u~enika
- Ekonomska struka i danas najtra`enija
- Sada radi u okviru Sredwe stru~ne {kole
PLEJADA VRSNIH
PROFESORA I
U^ENIKA
(diplomirani ekonomista),
Milovan Peruni~i} (profesor srpskohrvatskog jezika) i
Miloš Starovlah (profesor
istorije).
Iste godine integriše se sa
Školom u~enika u privredi, a
kasnije obje {kole prerastaju
u [kolski centar Pqevqa.
Pored ekonomske struke, na
kojoj se od školske 1971/72.
god. uvodi novo zanimawe turisti~ki tehni~ar, u~enici su
se školovali i na brojnim zanimawima na nivou trogodišwe {kole.
Od školske 1975/76. [kolski centar dobija naziv Škol-
BRIGA ZA KVALITET
Smjerovi u ekonomskoj struci su danas, kao i decenijama unazad, privla~ni prvenstveno za `ensku populaciju u gradu, što
je pokazivala i prekobrojna popuwenost odjeqewa prvog razreda u prvom upisnom roku. Odjeqewa ove struke, skoro u svim
razredima, ~esto su visokokotirana i po prelaznosti i po visokim ocjenama iz vladawa i opšteg ponašawa u~enika. Imperativi savremenog sredweg stru~nog obrazovawa – obezbje|ivawe prakti~nog znawa, ~ija je logistika dobro teoretsko znawe, danas se u zanimawima ekonomske struke zadovoqavaju dobrom opremqenoš}u, inovacionim tehnologijama, kabinetom
„Preduze}a za vje`bu“, opremqenog donacijom Kultur-kontakta
iz Austrije, i nastojawem menaxmenta škole da obezbijede
sredstva za u~ila.
ski centar „Tre}a proleterska sanxa~ka“ i pod tim nazivom }e poslovati sve do školske 1978/79, kada se integriše
sa Gimnazijom „Tanasije Pejatovi}“ u novu školu pod nazivom Centar za usmjereno obrazovawe „Tre}a proleterska
sanxa~ka“.
Zbog promjena u obrazovnom
sistemu školske 1991/92. {kola se razdvaja na Školski centar i Gimnaziju, gdje je Školski centar konstituisan kao
Sredwa stru~na {kola sa velikim brojem struka i zanimawa, a Gimnazija je bila opšteg
tipa (bez smjerova).
Od školske 1998/99. [kolski centar je preimenovan u
Sredwu stru~nu školu.
U svim ovim pripajawima i
razdvajawima, ekonomsko podru~je rada uvijek je bilo primamqivo za pqevaqske osnovce i wihove roditeqe, a pojam
recitovawu „Gorskog vijenca”,
od po~etka do kraja, kao i mnogim drugim primjerima. Poslije Akademije, otiskuje se na
Univerzitet u Skopqu a zatim
nastavqa pe~albarsko pute{estvije po bespu}ima i pitomim
oazama Bosne, od Bawaluke preko Jajca do Skender Vakufa.
Napu{ta Bosnu i vra}a se u
Crnu Goru, u kojoj radio od Kola{ina preko Dragovi}a Poqa,
Bara. Skrasio se 1989. u Vilusima, odakle je i krenuo sa diplomom osmoqetke „Bra}a Bulaji}”.
Svetozar je sa svih strana opto~en posebno{}u. Od svih
stvari u `ivotu najvi{e voli
kwigu, bilo da se radi o kwi`evnosti bilo o istoriji, koju
[kola je u svojoj pedesetogodišwoj istoriji dala plejadu
vrsnih profesora i u~enika,
koji su iz godine u godinu doprinosili wenom kvalitetu.
Dobar nastavni kadar stru~nih i opšteobrazovnih predmeta, u svim podru~jima rada,
godinama je obezbje|ivao dobro znawe, kako za u~enike kojima je završena stru~na škola domet, dobijena diploma
mogu}nost za zaposlewe, tako
i za one ~iji je ciq daqe školovawe.
Ove školske godine, u podru~ju rada Ekonomija, pravo i
administracija, upisana su
tri odjeqewa prvog razreda:
dva odjeqewa ekonomskih tehni~ara i jedno odjeqewe tehni~ara marketinga i trgovine, sa 76 u~enika.
U ovom podru~ju rada sada je
devet odjeqewa u sva ~etiri
razreda, sa 174 u~enika. U~enici ove škole u znatnom broju upisuju razne studijske programe, a zbog dobre osnove
stru~nih znawa, studirawe
ekonomije znatno im je olak{ano.
Fadlija Šabani}
O[ „Vuk Karaxi}”, Berane
PROFESOR BIOFIZIKE
– STRASTVENI ^ITALAC
skoj, natopqeni slobodarskom
krvqu grahovsko-vu~edolskih
junaka, a Vardar memento – putokaz u istoriju velikih bitaka
Prvog svjetskog rata. Stra`i{te – toponim vjekovne granice, gotovo okomit trijem sa kog sablasno
opomiwu ostaci utvrde
tesanog kamena rukama
domicilnih mu~enika
pod nadzorom austrougarskog kundaka.
Tu je nekako sve druga~ije, posebnije, kao
za pjesmu bogomdano:
Crvena stijena – praistorija, Petrovi}i –
prva {kola od Cetiwa
do Mostara (1863. god.),
a u kom{iluku je i
Bro}anac, pitoreskno
selo, asfalt, {kola,
crkva, ste}ci, koji postade toponim po travi
bro}. Ovaj kraj izwedri brojne intelektualce. Me|u wima se nalazi i profesor
Svetozar Jani~i}, poznat po izvanrednom memorisawu pro~itanih kwiga, kao i elokventnosti i mudrosti. Obrazovan je u
Nik{i}u, gdje je zavr{io Pedago{ku akademiju kod profesora Vuki}a Pulevi}a, koji je
prvi otkrio koliko je obdaren
natprirodnom mo}i pam}ewa,
{to se kasnije i potvrdilo po
Školski centar je verifikovan za pet podru~ja rada
(struka): ekonomska, mašinska, elektro, saobra}ajna i
trgovinsko-ugostiteqska, sa
17 zanimawa na IV stepenu i
30 na III stepenu stru~nosti.
Od 1992. do 1999. ova škola
je prosje~no imala po 45
odjeqewa, tj. oko 1.250 u~enika, i sa tim brojem zanimawa i u~enika postaje jedna
od najve}ih stru~nih škola
u Crnoj Gori.
„ekonomska škola“ bio je i
ostao sinonim i lokacijska
odrednica i za Školski centar i za današwu Sredwu
stru~nu školu.
SKICA ZA PORTRET: Svetozar Jani~i}
nogo su ~udni i nepredvidivi bawski i grahovski
M
krajevi koji li~e zemqi Han-
PET PODRU^JA
RADA
~uva kao taslisman ili amajliju, a kad je prvi put dobije, ne
ispu{ta je iz ruku dok je ne pro~ita, vra}a se na pasa`e, kako
on ka`e, koji to zaslu`uju da ih
pregleda i „kompjuterski” jo{
po jednom ukuca u svoju natprirodnu memoriju. Tako memorisane, odmah je pripravan da ih
sa gluma~kim umije}em
izdeklamuje. Nemogu}e
je utvrditi koliko nau~enih stotina ili hiqada stranica na{e i
svjetske literature
nosi Svetozar u svojoj
mudroj glavi, a pomiwawe bilo kog pisca
zainteresovanim,
a
uvijek takvih ima, po~iwe citirawem. Najradije citira Andri}a, ]osi}a, Pu{kina,
Gogoqa, Hemingveja
ali i preko jo{ stotinu zna~ajnih pisaca,
kao i humorista poput
Zaki}a, ^otri}a i
Baqka. Fenomenalni
Svetozar posjeduje biblioteku
od blizu hiqadu kwiga. I sam se
bavi pisawem. Napisao je nekoliko kwiga i objavio jednu, a u
pripremi mu je druga – „Polupokojnici”, koju ~ine socijalne
meditativno-narativne kra}e
pri~e iz ovog vrletnog kraja iz
kog poti~e i gdje stvara. I ~ita
novoobjavqene kwige, od kojih
su mnoge poklowene. Neka mu je
sa sre}om.
Bl. Koprivica
PROSLAVILI SVJETSKI
DAN DJETETA
U~enici beranske OŠ „Vuk Karaxi}“, uz podršku svojih nastavnika, proslavili su 20. novembar – Svjetski dan djeteta.
Kroz pjesmu, igru i glumu u~enici su govorili o sebi i o
svom, dje~jem carstvu. To je bila prava prilika za promociju prava djeteta u ciqu boqeg razumijevawa, prihvatawa i
dobrobiti sve djece. Prilika da se ~uju neka od dje~jih prava, da se podsjetimo onih koja znamo ili da nau~imo nova.
Direktor {kole @ivko [ekularac ~estitao je u~enicima
wihov dan sa `eqom da svaki dan bude u wihovom znaku.
U okviru programa, Luki Ra~i}u i Aleksandru Femi}u,
u~enicima 9. razreda, dodijeqene su diplome i indeksi
„Evropske kompjuterske voza~ke dozvole“. Program je završen pozivom na nove susrete, ne samo u okviru Dana djeteta, ve} i u svim drugim prilikama.
PRAVI DRUG JE NAJVE]E BLAGO
Da humanost i osjetqivost za drugog nije izgubqena, te da
su kod mladih qudi izgra|eni pozitivni stavovi o solidarnosti i pomagawu drugima, uvjerili su nas ~lanovi \a~kog parlamenta OŠ „Vuk Karaxi}“ u Beranama. U okviru
Dje~ije nedeqe, organizovali su humanitarnu akciju pod
nazivom „Pravi drug je najve}e blago“. Ciq akcije bio je
sakupqawe novca kao znak pa`we prema našim drugovima
bez roditeqa. U akciji su u~estvovali i u~enici i nastavnici, i tom prilikom obezbije|eno je 1. 700 eura.
Novac, školsku lektiru za narednu školsku godinu i
školski pribor našem drugu i drugarici uru~ili su pedagog, odjeqewske starješine, ~lan Savjeta roditeqa i predstavnik \a~kog parlamenta.
Novinarska sekcija
16. decembar 2010. godine
E
konomska škola u Pqevqima osnovana je 1960.
godine. Radila je najmawe u zgradi Gimnazije, gdje su
joj ustupqene tri u~ionice i
dvije pomo}ne prostorije.
Zbog neodgovaraju}ih uslova, u drugom polugodištu
škola je radila u prostorijama tadašwe osnovne škole, a
tek sqede}e školske godine u
zgradi u kojoj je i danas.
U prvoj školskoj godini,
Ekonomska škola u Pqevqima imala je samo ~etiri radnika u stalnom radnom odnosu:
direktor Miloš Gvozdenovi}, nastavnici stru~nih
predmeta, diplomirani ekonomisti: Be}ir ^engi} i Milorad Šubari}, te sekretar Obrad Danilovi}. Nastavu opšteobrazovnih
predmeta
uglavnom su izvodili nastavnici Prve osnovne škole. U
prvi razred upisana su tri
odjeqewa sa ukupno 115 u~enika. Razred je završilo 85 u~enika, a 30 ih je ponavqalo.
U toku prvog polugodišta
(školske 1960/61) upisani su i
prvi polaznici Dopisne ekonomske škole u dvogodišwem
i ~etvorogodišwem trajawu,
~iji je osniva~ bio Republi~ki odbor Saveza boraca Crne
Gore. Punktovi ove škole za
sjeverni dio Crne Gore bili
su u Bijelom Poqu i Ivangradu. [kola je imala 500 polaznika. Polaznici su bili radnici zaposleni u preduze}ima
i društvenim slu`bama, kojima je bila potrebna odre|ena
stru~na sprema. Svi ispiti
polagani su u Ekonomskoj
{koli u Pqevqima.
DOBRA OSNOVA
ZNAWA
17
18
Jubilej Sredwe medicinske {kole
„Dr Branko Zogovi}” – Berane
PORTRET:
lavka
Klikovac,
u~iteqica
u
PETNAEST GODINA USPJEHA S
Osnovnoj školi „Milan Vukoti}“ u Goluredwa
medicinska
bovcima, završila je
S
{kola „Dr Branko
Višu pedagošku škoZogovi}” iz Berana obiqe`ila je mali jubilej –
15 godina postojawa i rada. Prigodnoj sve~anosti
prisustvovali su brojni
gosti iz lokalne uprave,
direktori
vaspitnoobrazovnih ustanova iz
Berana i okru`ewa,
predstavnici kulturnog
i javnog `ivota, roditeqi, biv{i u~enici, kao i
donatori.
Petnaestogodi{wicu
rada {kole obiqe`ili
smo u slavqeni~koj, ali i
radnoj atmosferi. Pokrenuli smo ~itav niz aktivnosti sa ciqem da se
proslava ne ograni~i na
jedan dan, ve} da ~itava
lu u Nikši}u i U~iteqski fakultet u Beogradu.
„Kao sredwoškolka,
~itala sam Dostojev-
ma slikar.
U svijet pisane rije~i Slavka je uronila
još kao sredwoškolka.
Kasnije su došle zbirke dje~ije poezije:
„Proqe}e u kosi“,
„Pred vratima škole“,
„Ime na nebu“ i „Svije}a u no}i“. U ~itanci
prvog razreda pjesma
DJECA SU POKRETA^I
MOJE MA[TE
sedmica bude u znaku praznika.
Jedna od aktivnosti jeste izdavawe ~asopisa
„Aura vitalis” koji je u
dobroj mjeri posve}en jubileju. Bila je to prilika da se prisjetimo dra-
„NAUK NIJE BAUK”
deja festivala „Nauk nije bauk” bila je da se u~enicima pribli`e prirodne nauke i stru~ni predmeti koji se u~e u na{oj {koli, da podijele svoja znawa i vje{tine sa posjetiocima i da se zabave uz interesantne prezentacije. Festival je otvorio direktor
{kole @arko Rai~evi} i izrazio nadu da }e ve}ina
u~esnika festivala postati nau~ni radnici.
Pored predavawa, prezentacija, vje`bi, eksperimenti su bili veoma va`an segment aktivnosti. Prikazani su interesantni ogledi iz hemije, fizike i biologije, ~uli su se brojni savjeti o biqkama, o tome
kako se pripremaju i nanose kreme i maske, uzimaju
zubni otisci za protezu, demonstrirane su vje`be iz
zdravstvene wege, kao i razne vrste masa`a.
Osim {to je pokazao zanimqive strane {kole i animirao u~enike za sticawe novih prakti~nih i teorijskih znawa, festival je istovremeno bio i pomo} nastavnicima za kvalitetnije izvo|ewe i unapre|ivawe nastave iz prirodne grupe predmeta.
Polaze}i od raznovrsnosti tema i uspje{nosti eksperimenata i prezentacija, sve vi{e smo uvjereni da
ova manifestacija treba da postane tradicionalna.
Ivana Kqaji}, prof. hemije
I
OŠ „Pavle Rovinski“,
Podgorica
PROGRAM ZA
RODITEQE
gih uspomena, podsjetimo
zna~ajnih datuma i uspjeha koji upu}uju na zakqu~ak da je ova obrazovna
ustanova vi{e nego uspje{no polo`ila ispit zrelosti. O tome svjedo~e ne
samo rezultati u vaspitno-obrazovnom procesu
ve} i priznawa sa raznih
manifestacija, od kojih
izdvajamo prvo mjesto na
predstavqawu projekta
„[kola budu}nosti” u
Podgorici.
Tu su i intervjui sa zna~ajnim li~nostima iz
pro{log i sada{weg `ivota na{e {kole. Najvi{e prostora je ostalo za
|a~ku kreativnost i radinost. Najboqi radovi
sa literarnog konkursa
na temu „Svako vrijeme je
vrijeme humanosti” nagra|eni su i objavqeni u
~asopisu.
Organizovan je festival nauke „Nauk nije bauk”, kao i kvizovi znawa
iz stru~nih predmeta: hirurgije, internih bolesti, aku{erstva, ginekologije i fiksne protetike.
Tako|e smo bili organizatori smotre znawa iz
prve pomo}i, na kojoj su
u~estvovale ekipe iz ~etiri {kole.
Ove {kolske godine na{a {kola }e dobiti svoj
krov – adaptirani dio
zgrade Gimnazije. Na taj
na~in bi}e rije{en jedan
od goru}ih problema od
samog osnivawa {kole.
Pavle Lukovi}
skog koji na jednom mjestu ka`e da ’sve blago
ovog svijeta ne vrijedi
suze jednog djeteta’. To
je bilo presudno da svoj
`ivot posvetim vaspitawu i obrazovawu malih glava koje iz |a~kih klupa sijaju kao
suncokreti. Ve} sada
upisujem u dnevnik imena djece mojih nekadašwih u~enika, što dovoqno govori da sam u
ovoj školi, u srcu Zetske ravnice, potrošila dosta korisne energije. Moj svijet su |aci
prvaci. Nikada ne}u zaboraviti moj prvi ulazak u u~ionicu sa dnevnikom u ruci. Tabla sa
sun|erom i kredom, mala ra~unaqka, a dvadesetak pari o~iju malih
’golubi}a’ iz zetskih
sela, oskudno odjevenih, gleda u mene. Tada
sam rekla sebi: moram
prvo biti majka, a onda
u~iteqica,
pedagog,
psiholog i sve ostalo
što oblikuje mladu
li~nost da postane ~ovjek. Mislim da sam
kroz svoj dosadašwi
rad u tome uspjela“, ka`e Slavka.
Rad ovog neumornog
prosvjetara nije zapa`en samo u Golubovcima nego i šire. U ku}i
je, pri~aju ovdje, doma}ica, u vrtu izvrstan
baštovan, u školi pedagog, me|u pjesnicima
pjesnik a me|u slikari-
DOBRA PRAKSA – SIGURAN POSAO
un razred, ali
P
ovog puta profesora, slušao je Dir-
U~enici odjeqewa II-5 sa u~iteqicom Zagorkom Vuja~i} i
vaspita~icom Danijelom Vukadinovi} pripremili su bogat
program za roditeqe. Koliku
zahvalnost duguju jeseni za sve
wene darove, pokazali su kroz
recitacije, ske~eve i pjesme o
jeseni. U~ionica ukrašena u
znaku jeseni do~arala je koliko je jesen divno promijenila
sliku svijeta. Kraj priredbe
ispra}en je burnim aplauzom
roditeqa koji su imali priliku da pogledaju izlo`bu u~eni~kih likovnih radova u razli~itim tehnikama, koji }e
biti još jedan poklon roditeqima.
Zagorka Vuja~i}
„Dje~ija mašta“ zauzima vidno mjesto. Ovih
dana bi}e objavqene i
zbirke dramskih tekstova za djecu, haiku poezije, kao i zbirka pjesama za djecu i odrasle.
Slavka Klikovac je bila urednik brojnih dje~ijih listova i ~asopisa, autor kontrolnih
vje`bi za prvi razred
osnovne škole, te recenzent preko 1000 dje~ijih radova u raznim
~asopisima. Prevo|ena
je na japanski, engleski, gr~ki, slovena~ki
i rumunski jezik. Neke
Slavkine pjesme našle
su mjesto i u antologijama drugih dr`ava.
„Pored brojnih nagrada i priznawa, najdra`e su mi nagrade ’Najdra`i u~iteq’ i ’Vasa
Pelagi}’. Djeca su pokreta~i moje mašte, pa
sam za sve ovo što sam
uradila i radim – za-
Seminar za profesore automehatronike
Profesore ~etiri sredwe stru~ne škole iz Crne
Gore, u kojima se izu~ava smjer automehatronika,
novim vještinama obu~avao je stru~wak GTZ-a. Za~u|uje {to se za ovaj smjer prijavquje malo u~enika
16. decembar 2010. godine
Slavka Klikovac, u~iteqica,
pedagog, pjesnik, slikar, novinar
ka Harsa, predava~a
iz Wema~ke. Novo zanimawe zahtijeva i
više znawa. Alat je
neophodan, ali je
kompjuter osnovna
mašina za rad. Automehatronika je novo
zanimawe u Crnoj Gori, pa je usavršavawe
profesora mašinske
i elektro struke neophodno. Za mnoge je
dio gradiva nepoznat.
„Za nas koji nijesmo
mašinske struke, materija je nova. Za
mnoge mašince su iznena|ewe, što se nastavnih ti~e metoda,
oblasti iz kojih najviše nau~imo. Pristup je potpuno druga~iji, mislim da je
to potrebno prosvjeti“, ka`e profesor
SMŠ „Mladost“ iz
Tivta Andrija Bo`anovi}, dipl. in`.
elektrotehnike.
„Sada se iskqu~ivo
bavimo novim ure|ajima kod motornih vozila, i neophodno je
novo znawe. U tome
nam poma`u kolege iz
Wema~ke. Od GTZ-a
smo prije nekoliko
godina dobili radionicu za mehatroniku.
Imamo dovoqno opreme, ali nam treba najnovija da bismo mogli
da radimo sa u~enicima. A imamo i podršku savremenih servisa u kojima bi oni
kasnije mogli da se zaposle“, ka`e Zoran
\uki},
profesor
SSŠ „Ivan Uskokovi}“.
Zna i predava~ iz
Wema~ke da se ne mo`e sve nau~iti odjednom. Zato ve} nekoliko puta dolazi u Crnu
Goru i obu~ava pro-
fesore u školskoj radionici koju su opremili najsavremenijom
opremom kako bi profesori ste~eno znawe kasnije prenijeli
|acima.
„Obuka se odnosi na
podešavawe ventila,
pove}avawe snage motora, ubrizgavawe goriva kod dizel-motora... Sve to u ciqu da
Crna Gora ostane ekološki ~ista i da ekologija bude va`an dio
našeg seminara“, objašwava Dirk Hars.
„Program elektromehatronike relativno je nov u našoj zemqi, dok npr. ~etvrtina u~enika u Wema~koj upisuje ovaj
program.
Naravno,
kod wih je automobilska industrija na vi{em nivou, ali i kod
nas su sve ve}i zahtjevi za opravkom, jer i
ovdje postoje pred-
stavnici svih velikih automobilskih
industrija, pa }e novi
kadar brzo na}i posao“, ka`e Vladan
Koprivica, savjetnik
u Centru za stru~no
obrazovawe.
Tako misle i u školi. Za dvije godine
Crna Gora }e dobiti
prve stru~wake iz
automehatronike. No,
zabriwavaju}e je to
što se mali broj |aka
upisuje na smjer koji
obe}ava siguran posao.
„Imam utisak, ili
se pokazalo kao pravilo, da roditeqi ne
prihvataju ili ne
shvataju vrijednost
ovog smjera koji je kod
nas podignut na ~etvrti, dok je u zemqama u okru`ewu i u
Wema~koj na tre}em
stepenu. Primi~emo
se evropskom sistemu,
pa ako nema nove metodologije, onda nismo ni{ta uradili,
objašwava
@arko
Borovini}, direktor
SSŠ „Ivan Uskokovi}“.
D. Peši}
[email protected] I
SVETIWE
Slavka Klikovac je
~lan Udru`ewa izvornih likovnih umjetnika
Crne Gore, Udru`ewa
„Slikarski
uranak“,
Udru`ewa umjetni~kih
zanatlija Crne Gore i
Udru`ewa
radnika
umjetnika Srbije. Imala
je nekoliko kolektivnih izlo`bi diqem Crne Gore i jednu samostalnu u Golubovcima,
gdje je od likovne kritike dobila brojne pohvale i priznawa. Motivi
su joj pejza`i zetskih
prostora, portreti i naše zna~ajne svetiwe.
VOJVOTKIWA
U KULTURI
Brojni
po{tovaoci
Slavkinog stvarala~kog
rada prisustvovali su
20. novembra promociji
wene kwige „Sun~eva
razgovorijada” i otvarawu samostalne izlo`be
slika u KIC-u „Zeta” u
Golubovcima. Tom prilikom uru~ena joj je nagrada
„Vojvoda u kulturi”, koju
dodjequje Centar za kulturnu saradwu Srbije i
Crne Gore. Zahvaliv{i
svima koji su je bodrili u
dosada{wem stvarala{tvu, Slavka Klikovac je
naglasila da je ovom nagradom posebno po~astvovana. To }e joj biti
stimulans za ve}e poduhvate na kwi`evnom i
likovnom poqu.
hvalna wima“, nagla{ava na{a sagovornica. Ona smatra da reforma školstva, koliko god bila lijepo zamišqena, bez prostornih i tehni~kih uslova
ne mo`e donijeti `eqene rezultate.
Veliki Andri} je rekao da u svakom ~ovjeku
~u~i po jedno dijete i
da je sre}an onaj koji ga
umije sa~uvati u sebi.
Izgleda da je Slavka
Klikovac rasla i stvarala u duhu ove misli.
Ona je i veziqa i pletiqa, a za brojne predmete koje radi od keramike dobila je vrijedne nagrade, pa nije ni
~udo što u Golubovcima govore: da je nije –
trebalo bi je izmisliti.
Miodrag ^abarkapa
U~iteq Radomir Jokanovi} odškolovao generacije
BILO JE TO VRIJEME
NEMAŠTINE
„Osnovnu školu završio sam
u Crkvi~kom poqu, a ni`u gimnaziju u Nikši}u. Rat me zatekao, tako da sam otišao u brigadu. Kad sam se vratio, rasporedili su me kao privremenog
u~iteqa da radim u selima i
opismewavam djecu. Ne samo
mene nego i sve moje kolege iz
te generacije ni`e gimnazije.
Na du`nost sam stupio 1. januara 1947. godine. Najdu`e sam ra-
Jokanovi} je prešao u Fo~u.
Bio je vaspita~ u |a~kom domu
od 1. januara 1964. godine, potom se zaposlio u Osnovnoj
školi „Veselin Masleša“, u
kojoj je do~ekao penziju 1977.
godine.
REALIZACIJA PROJEKTA
ZA TURISTI^KE VODI^E
19
NAJVE]A NAGRADA
USPJEH U^ENIKA
Na naše pitawe ~ega se sje}a
iz svoje bogate radne biografije i šta mu je u toj karijeri posebno drago, bez razmišqawa
odgovara. „Najdra`e mi je što
sam odškolovao generacije
mladih u~enika, što sam mnoge
uputio na pravi put i što sam
im na taj na~in pomogao da u
`ivotu uspiju. Najve}a mi je nagrada uvijek bila kada bih ~uo
da je neki moj |ak uspio, da je od
wega stasao dobar ~ovjek, da je
priznat me|u qudima. Radovao
sam se i danas se radujem svakom
susretu sa svojim bivšim |acima. Oni su sada odrasli qudi i
nekoliko dana nakon toga otišao je na more. Bilo je qeto. U
moru se utopio. Bio je jedinac.
Velika tuga i `alost“.
ZADOVOQAN @IVOTOM
„Tih dana“, ka`e u~iteq Radomir, „domar u školi bio je
Milutin Vukovi}. ^ovjek kome
PAMTIM DOBRE \AKE
Bio je prvi u~iteq tek osnovane škole u Brijegu na Š}epan Poqu, u kojoj je proveo
petnaest godina i odškolovao prve generacije predratnih i poratnih |aka. Svoje
u~enike iz onog dalekog vremena, u kome je svega nedostajalo, i danas pamti...
dio u osnovnoj školi u Brijegu. To je
selo koje se nalazi
na Š}epan Poqu, u
Pivi, pored rijeke
Tare, u kome škole
nije bilo do pred
sam rat, tako da su
djeca u školu išla
u deset kilometara
udaqenu školu u
Crkvi~kom Poqu.
Škola je radila u
jednoj seoskoj ku}ici, ali su mještani
nedugo zatim pristupili podizawu
školskog objekta.
Školi su dali centralno mjesto u selu koje se zove
Kne`ev Do. Izbio NEKADA BRIJEG PUN \AKA: U~iteq Jokanovi} sa svojim u~enicima i
je rat i škola nije
grupom mje{tana 1962. godine
dovršena, ali je
gradwa nastavqena i završena ja ih ne bih prepoznao, ali me ništa nije bilo teško. Sje}am
odmah nakon rata. U toj školi obraduje kad oni mene prepo- se, svako jutro je djeci sa izvoimao sam 36 u~enika u sva ~eti- znaju i kad me pozdrave kao svog ra donosio bremenicu vode za
ri razreda. Odjeqewe je bilo u~iteqa. To je lijep osje}aj ko- pi}e. I danas kao da ga gledam:
kombinovano. Bio sam jedini ji me obraduje i vrati u mla- u jednoj ruci štap, drugom ruu~iteq u školi. Uslovi rada dost“. I danas se, dodaje Joka- kom pridr`ava bremenicu na
bili su veoma teški, jer ništa novi}, rado sje}am najboqih |a- ramenu. Bio je bistar i oštronismo imali. Od školskih u~i- ka u Brijegu: Slobodana Liki- uman ~ovjek, koga su svi u selu
la ništa nije bilo. Umjesto }a, Ratka i Miroja (Mirkovи) poštovali. Svima je bio saškolske table imali smo kame- Vukovi}a, Dese i Neška vjetnik, pa i meni, mladom u~inu plo~u, na kojoj se pisalo Uš}umli}a, Milovana Gvozde- tequ. Pisao je i uz gusle pjevao
„miqugom“, kako su je u selu na, Miroja i Milijane (Milu- epske pjesme. Imao je dosta djezvali, i bila je sli~na kredi. tinovi) Vukovi}, Miodraga – ce, `ivjelo se siromašno i teDjeca nisu imala sveske, pa ve- Miška Vukovi}a, Ratka i Slo- ško, a on i wegova supruga Sta}ina wih nije ništa ni pisala. ba Rai~evi}a, Milovana i La- na `rtvovali su se da ih školuOstali su pisali na komadi}i- zara Mumina, Komnena Jovovi- ju i do hqeba dovedu. Bilo je to
ma papira koje je svako naba- }a, Ratka (Mirov) Vukovi}...“ vrijeme u kome smo najviše
vqao kako je znao“, pri~a stari Kad je izgovorio ime Ratka Vu- imali `eqe, elana i mladosti,
u~iteq Radomir Jokanovi}. kovi}a, stari u~iteq zastade. a svega drugog je nedostajalo.
Pored rada sa |acima, u~iteqi Glas mu zadrhta i nakon kra}e Ni po ~emu se to vrijeme ne mosu, prisje}a se, vodili analfa- stanke produ`i kazivawe: `e porediti sa sadašwim. Mebetske te~ajeve koje su poha|a- „Ratko je bio odli~an u~enik. |utim, bez obzira na vrijeme, za
li odrasli, starosti do 45 godi- Bio je povu~en i miran, veoma u~iteqe, nastavnike i profena, vodili su ~itala~ke kru`o- pa`qiv na ~asovima. Studirao sore, koji rade sa djecom i koji
ke sa omladinom.
je i završio matematiku. Po- vaspitavaju mlade`, jedna poruNakon rada u školi u Brijegu, lo`io je dr`avni ispit i samo ka je uvijek ista: sve svoje probleme i sve svoje brige u~iteq
mora ostaviti pred vratima
NISAM SE PREVARIO
u~ionice. Wih ne smije prenositi na |ake. Kad se nastava za„Sje}am se jednog malog dje~aka – Miroja (Milutinovog) Vukovivrši, neka opet uzme svoje bre}a, koji je u školu pošao prije vremena. Bio je najmawi u razredu
me i neka ga rješava kako on
i ja sam ga rasporedio da sjedi u prvoj klupi. Nisam ga upisivao u
zna i umije, a nema ~ovjeka bez
dnevnik, jer po zakonu nije mogao i}i u školu. ^itavu školsku gonekih problema.“
dinu on je redovno išao u školu iako ja nisam prema wemu imao
Radomir Jokanovi} se o`enio
istu obavezu kao prema drugim u~enicima. Smatrao sam da je za
1948. godine i sa suprugom Sawega to priprema za školu i da }e dogodine do}i u prvi razred.
vetom ima petoro djece, dva siPred kraj {kolske godine došao nam je pedagoški nadzornik da
na i tri }erke. Doskora se baprovjeri šta je u~iteq nau~io djecu. Ispitivao je |ake a mali Mivio p~elarstvom, jer mu je taj
roje je najboqe znao. Na sugestiju nadzornika upisao sam ga u dnevrad pri~iwavao zadovoqstvo.
nik i tako je on, zajedno sa starijim u~enicima, završio prvi razSnaga izdaje pa je, veli, taj pored i nastavio školovawe. Sve ~etiri godine, koje sam ga ja u~io,
sao prepustio sinu Bla`u koji
bio je odli~an. Sje}am se i Miodraga – Miška (Mihajlovog) Vukoje uspješan i dobar p~elar.
vi}a. I on je bio odli~an u~enik. Wegov otac je u to vrijeme bio u
Zdravqe ga dobro slu`i i `imilicijskoj vi{oj školi u Zagrebu. Nije bilo telefona, pa mi je
votom je zadovoqan. „Ostvario
poslao pismo u kome me je pitao kako u~i wegov sin. Pismom sam
sam sve ono što sam `elio i
mu odgovorio da je najboqi u razredu i da je to primjer |aka. Radostan sam što se nisam prevario ni kod jednog svog u~enika, i
što je meni bilo mogu}e. Još
drago mi je što je moj u~enik Miško danas va`an funkcioner crsamo da Bog podari lijepu smrt
nogorske dr`ave.“
u lijepom danu.“
Radisav Maši}
Dvanaest predstavnika Zajednice op{tina [vajcarske – kantona No{etel, koji su pro{lih godina pomagali opremawe Sredwe mje{ovite {kole „Be}o Ba{i}” u Plavu, boravili su
tokom novembra u toj op{tini.
Praksa je bila, kako ka`e
direktor {kole Ramo Kola{inac, da u~enici i nastavnici iz Plava realizuju odre|ene nastavne sadr`aje
koji se primjewuju u {vajcarskim {kolama. On isti~e da je ovogodi{wa saradwa usmjerena na projekat
koji su u~enici turisti~kog smjera u oblasti turisti~kog vodi~a i prijateqi
iz [vajcarske tokom ~itave
godine osmi{qavali. „Ciq
projekta je edukacija u~enika, uz istovremeno upoznavawe gostiju iz [vajcarske
sa prirodnim qepotama
ovog kraja i aktuelnostima
u {koli. Naime, u~enici
ove {kole bili su vodi~i
gostima iz [vajcarske koji
su bili turisti. Gosti su
bili veoma zadovoqni a
u~enici su u potpunosti odgovorili postavqenim zadacima”, naglasio je Kola{inac.
Tokom boravka u ovom kraju, [vajcarci su obi{li
Hridsko jezero, doline Grebaje i Ropojanu, Savino oko
i vodopad Grqu, kulturnoistorijske spomenike, a
u~estvovali su u brawu pe~uraka.
Q. V.
NASTAVNICI PUTNICI: Milorad ^vorovi},
O[ „Branko Vi{wi}” – Krstac
ENTUZIJAZMOM PRKOSI
NEVOQAMA
Nastavnik biologije i
tehni~kog Milorad ^vorovi} ro|en je u rudarskom
kraju Zagrad. Diplomirao je
na Pedago{koj akademiji u
Nik{i}u, Odsjek za biologiju i tehni~ko obrazovawe.
Kao mlad entuzijast, pun
znawa i elana, oti{ao je u
rudarski kraj Mili}e u
BiH, gdje zapo~iwe svoju
prosvjetarsku karijeru. Kao
istaknut pedagog i aktivista, po{tovan od kolega i
u~enika, bio je biran u sve
samoupravne organe {kole,
~iji je jedno vrijeme bio i
direktor. Po~iwu ratni
ka u Bile}u. Ako se desi da
je neprohodan put od Bile}e
za Nik{i}, onda bi i{ao u
Trebiwe, pa iz Trebiwa u
Nik{i}, i tako isto u povratku. De{avalo se da do|e
iz Nik{i}a preko Trebiwa
u snijegom okovani Krstac,
a {kola ne radi do daqweg,
pa ponovo nazad u Nik{i}.
Sada je malo boqa situacija
– jednom nedjeqno svojim
kolima dolazi porodici.
Stanuje u napu{tenoj zgradi Zemqoradni~ke zadruge
u kojoj nema ni struje. Tako
^vorovi} ~vorovito odolijeva i prkosi nevoqama i
Pje{ke do {kole i po desetinu kilometara
okr{aji i direktor ^vorovi} se vra}a u O[ „Branko
Vi{wi}” u selo Krstac, 55
km od Nik{i}a.
Wegova putovawa, a pogotovu po ci~i zimi, bila su
hod po mukama. Nikad nije
proradio davno obe}ani
kombi, kao {to ga imaju
druge terenske {kole, a nema ni redovne autobuske linije od Nik{i}a do Krsca.
Milorad je svakog petka
pje{ke prelazio desetinu
kilometara do Republike
Srpske i odatle preko Gac-
te{kim zimama, sa swegovima do dva metra.
Na teritoriji od Nik{i}a do Gacka, Bile}e, Trebiwa i Cetiwa prvi je instalirao kompjuter u {koli,
na kom je do perfekcije
opismenio svoje u~enike.
Voli ih kao svoju djecu, a
u~enici mu uzvra}aju qubav
istom mjerom. U svojoj stogodi{woj istoriji {kola
nije zapamtila ve}eg entuzijastu, humanitarca i pedagoga od Milorada ^vorovi}a.
Bl. Koprivica
16. decembar 2010. godine
K
repki starina Radomir
Jokanovi}, dobrog zdravqa i o~uvanog pam}ewa,
ovih dana navršio je 86 godina.
Penziju je stekao prije 23 godine a puni radni sta` proveo je u
školi – obrazuju}i najmla|e.
Bio je u~iteq. Tihim, mirnim
glasom, stari u~iteq dostojanstvenog dr`awa, pripovijedao
nam je o davnim godinama svog
u~iteqevawa.
Predstavnici Zajednice op{tina
[vajcarske posjetili Plav
20
I Z K U LT U R E
I Z K U LT U R E
SJE]AWE
SKICA ZA PORTRET
MIODRAG - DADO \URI]
Jusuf - Cule Mari}, muzi~ki stvaralac
(1933–2010)
„Dadovo slikarstvo je slikarstvo instinkta, u
kojem ~etkicu vodi intuicija, crta, briše i obnavqa teme kojih postaje svjesna u trenutku u kojem ih stvara“
(Danijel Kordije)
U
Parizu je, poslije
duge i teške bolesti, 27. novembra otišao na po~inak neumorni stvaralac koji je cio
svoj `ivot posvetio
umjetnosti, crnogorski
slikar Miodrag – Dado
\uri}, jedan od najoriginalnijih i najzna~ajnijih umjetnika našeg vremena.
Dado je ro|en 4.
oktobra 1933. g. na
Cetiwu.
Nakon
smrti majke koja mu
je predvidjela `ivot velikog umjetnika, prihvatio ga
je ujak. Dio djetiwstva proveo je u
Sloveniji, u Qubqani. U 14. godini
upisuje umjetni~ku
školu u Herceg Novom (1952), a potom
Akademiju likovnih umjetnosti u
Beogradu koju završava 1956. godine, u
klasi profesora
Marka ^elebonovi}a. Nakon završene
Akademije odlazi u
Pariz, gdje je upoznao Danijela Kordijea koji je postao prodavac wegovih slika. Od
1960. `ivi u starom mlinu u mjestu Šamon an
Veksan (Eruval), blizu
Pariza, gdje je imao ateqe. Boravio je kratko u
Wujorku, a potom u centralnoj Africi. Prvu
samostalnu
izlo`bu
imao je u Rijeci (Hrvatska), a u Francuskoj ─ u
Galeriji „Danijel Kordije“.
Dekada 1959–69. izuzetno je plodonosna: Dado
~esto izla`e u belgijskim, wema~kim, kanadskim, ameri~kim, ~ak i
u indijskim galerijama i
muzejima. Izlo`bom Dada \uri}a „Zorzi elegije“ u Palati „Zorzi“ u
Veneciji 2009. godine
otvoren je paviqon Crne Gore na 53. bijenalu
savremene umjetnosti.
Prvu graviru predstavio je u Parizu kod @or`a Visata. Wegove slike „Eruval“ i „Grandtresk“ ušle su u kolekciju Fondacije nacionalne savremene umjetnosti SAD. Wegov „Diptih Eruvala“ nalazi se
u Centru „Pompidu”. Godine 1989. posve}ena mu
je jedna va`na sala u tom
hramu moderne umjetnosti. Na Cetiwu, po~etkom 90-ih, radio je kreaciju svog „antimuzeja“.
Oslikao je leprozerijum
u Kapeli Svetog Luke u
Rimu.
Prije desetak godina,
ugledni istori~ar umjetnosti Alan Boske objavio je monografiju o wegovom djelu „Dado, univerzum bez odmora“, a nedavno mu je posve}en i jedan dokumentarni film.
Ove godine dodijeqena
mu je Trinaestojulska nagrada za `ivotno djelo,
najve}e priznawe Crne
Gore, a izlo`ba wegovih
slika organizovana je od
15. septembra do 31. oktobra u paviqonu Crne Gore na Svjetskoj izlo`bi u
Šangaju.
Posqedwu izlo`bu radova Dada \uri}a na ju`noslovenskim prostorima organizovala je jesenas beogradska galerija
„Haos”, kada je \uri} ustupio svoje skicen-blokove, seriju „Trideset krunisanih glava“, sa wegovim najrecentnijim crta~kim intervencijama
bojom na štampanim portretima. To je
umjetnikov izbor
trideset li~nosti
koje su na ovaj ili
onaj na~in bile
„krunisane glave
svoje epohe“. Pored uqa i crte`a,
Dado je radio grafike, kola`, instalacije,
asambla`... Likovni
stru~waci ka`u da
je, poslije Marka
Šagala i Salvadora Dalija, Dado
\uri} najviše uticao na pojam nadrealizma u slikarstvu. Stvorio je
djela najbli`a savršenoj sintezi
klasi~nog
artizma i moderne
fantastike.
Posqedwe atome
snage nesebi~no je davao
onome što mu je bio jedini smisao – stvarawu sopstvenog svijeta, tako kreativnog, originalnog i
tako mo}nog. Izašao je
iz bolnice 26. novembra
i htio avionom da odleti
za Crnu Goru, iako su svi
znali da ne bi izdr`ao
taj let. I nije izdr`ao.
Vratio se Crnoj Gori na
vje~ni po~inak, gdje je uz
najve}e po~asti sahrawen
u Koš}elama kod Cetiwa. Wegova smrt je veliki gubitak ne samo za Crnu Goru ve} za cio umjetni~ki svijet.
Mr Seida Belegovi}
Izlo`ba karikatura Antonija – Tonija @arkovi}a
JEDAN ^OVJEK
U JEDNOM VREMENU
16. decembar 2010. godine
*
zlo`bom 50 radova, što simboliše
I
isto toliko godina wegovog bavqewa karikaturom, prire|en je oma` Antoniju – Toniju @arkovi}u (Šibenik,
1932 – Podgorica, 2008).
Po obrazovawu arhitekta, dugogodišwi profesor Gra|evinske škole u Podgorici, @arkovi} je bio ~ovjek vedra
duha. Kako je na otvarawu izlo`be primijetio kwi`evnik Zuvdija Hoxi}, „u
sebi je objedinio mangupa sa šibenske
rive i Cikoti}a“.
Karikature predstavqene u Kuslevovoj ku}i (Muzeji i galerije Podgorice)
objavqivane su u brojnim listovima
širom SFRJ: Šibenski list, Slobodna
Dalmacija, Oslobo|ewe, Svijet, Borba,
Politika, Delo, Pobjeda, Titogradska tribina, Omladinski pokret... Antonije je mnoge svoje karikature, tematski
vezane za u~ionicu i nastavu,
objavio u Prosvjetnom radu.
– Kritikovao je karikaturom u vrijeme kada se to mawe
moglo i smjelo. Na mane nije
ukazivao strogo, ve} sa qudskoš}u i toplinom prijateqa – istakao je Hoxi}.
– Nije to `estoka satira na
ivici oštrice, ili „na ivici marice“, ali nije ni eufemizam i puki kompromis izme|u autorovih htijewa i urednikove voqe. Ima tu
dima, što zna~i da ima i vatre, a relativna je ocjena da li je dobro ili ne što
se nije opekao – zapisao je karikaturista Luka Lagator u katalogu koji je izdala Galerija „Galatea“.
D. B.
nogo je razloga i
M
povoda za razgovor
sa sabesjednikom kakav
je Jusuf – Cule Mari}:
izlo`ba fotografija
„Tambura{ki orkestri
u Crnoj Gori 1880–2010,
zavr{etak prve kwige
„Tambura u Crnoj Gori –
kraj 19. i sredina 20. vijeka” koja }e biti uskoro objavqena, kompaktdisk, organizovawe koncerata
Omladinskog
tambura{kog orkestra
mo`e povu}i granica
izme|u amaterskog i
profesionalnog izvo|a~kog, stvarala~kog
nadahnu}a. Novim predstavqawem gradske pjesme stare Podgorice
uspio je da na izvanredan na~in objedini melodi~nost sa snagom
tambura{kog zvuka.
Isto tako, on je i
autor vi{e projekata
koji slikaju `ivotne
manire jednog doba u ko-
ZABLISTAO STARI
SJAJ PODGORICE
UVIJEK SA PJESMOM: Orkestar „Zvuci sa Ribnice”
DISKRETNI
[ARM
Povodom 50 godina
kulturno-umjetni~kog
rada Jusufa – Cula
Mari}a, Udru`ewe
muzi~kih
amatera
„Meraklije” objavilo
je 2006. obimnu fotomonografiju. Tambura{ki orkestar „Zvuci sa Ribnice” objavio je 2002. prvi CD
gradskih pjesama stare
Podgorice, ~iji je vo|a orkestra bio Jusuf
Mari}. Wime su predstavqene podgori~ke
pjesme koje dotad nisu
snimane ni objavqivane („]emovsko poqe”,
„Lijepa li je po Kru{evcu trava”, „S onu
stranu Mora~e”, „Pijan idem od grada” i
dr.). U izvo|a~kom
smislu, te pjesme imaju
veliku etno-muzikolo{ku vrijednost, potvr|enu i u projektu
„Balkan izme|u Istoka i Zapada” (Bemus –
Beograd, 2004).
„Zvuci sa Ribnice”...
Ovaj svestrani stvaralac pru`a odre|enu vrstu muzi~kog obrazovawa koje se ne sti~e samo
uz kwigu (on svira na vi{e instrumenata). Jusuf Mari}, kao jedan od
najboqih poznavalaca
muzi~ke ba{tine, najzaslu`niji je za weno o~uvawe i afirmaciju, plasiraju}i je u evropski
muzi~ki prostor. Nastoji da doka`e da se ne
me je `ivjela wegova i
na{a Podgorica („Sokacima stare Podgorice”, „Oh kakva si, Podgorice”, „Muzika–rije~–muzika”, „Podgorice, lijepa li si”, [email protected]
`ivot Podgorice”, „Zanatsko posijelo – pri~e
sokaka, pjesme meraka”)
i time se potvr|ivao
kao istinski pokreta~
jek bila kao podsticaj.
„Igrao sam folklor,
glumio, pisao pjesme,
kratke pri~e i zapise iz
podgori~kog
`ivota,
pjevao u horu, radio u
muzi~kim grupama i
podsticao mlade na rad,
pisao scenarija i re`irao muzi~ke programe.
Bo`anstveno je raditi s
qubavqu ono {to volite i izuzetno voqeti
ono {to radite”, ka`e
Mari}. „Svijet je kao
orkestar u kome sve {to
`ivi ima da odsvira
svoj dio, i onda ustupi
svoje mjesto drugima. I
ja to ~inim – sre}an sam
da predam svoju qubav
mladima, jer na wima
svijet ostaje, a iskustvo
}e sakupiti sami!”
Logi~no je da je za ovakav rad Mari} dobijao
priznawa, nagrade, zahvalnice od kulturnoumjetni~kih dru{tava,
prosvjetnih i drugih institucija.
Bavqewe
muzikom
predstavqa
zna~ajan
segment i u podizawu
muzi~ke kulture djece
jer istovremeno oboga}uje wihovu duhovnost i
OSOBENA STRUKTURA
Muzikolog dr Slobodan Jerkov ocijenio je da
gradske pjesme stare Podgorice imaju osobenu
muzi~ku strukturu, najbrojniju i najoriginalniju qestvicu na dinarskom prostoru Balkana –
kvantni dur. Predstavqaju posebno u`ivawe za
qude prefiwenog duha, melodika im je obojena
dertom i sevdahom. Vezane za varo{ki ambijent
(radwe, kafane, ku}e...), pjesme „Zvuka sa Ribnice” iskazuju sve bogatstvo pro{losti.
kulturnih doga|aja od
naj{ireg zna~aja.
„Obilaze}i
veliki
broj zemaqa, kroz nezaboravne turneje kulturno-umjetni~kih dru{tava i grupa, spoznavao
sam svijet i crpio `ivotne sokove koji su
podsticali dar za dru`equbivost, toleranciju, radost, `ivotni optimizam, rije~ju – `ivot. Uz qude koji osje}aju opijum stvarala~kog
zanosa radio sam punih
50 godina. Qubav prema
onome {to sam radio
bila je jedina vodiqa”,
ka`e na{ sagovornik.
Wegov prvi u~iteq
tamburice bio je poznati muzi~ki pedagog, pjeva~ Hamdija [ahimpa{i}, a tradicija je uvi-
Dje~ji orkestar
podisti~e
kreativno
kori{}ewe slobodnog
vremena. Ve} popularni
seniorski tambura{ki
orkestar „Zvuci sa Ribnice” od 2006. obezbijedio je sebi dostojnu zamjenu u afirmaciji na{e kulurne i muzi~ke
ba{tine, potvr|uju}i
tradiciju Podgorice u
izvo|a~koj raznovrsnosti na instrumentima
koji do`ivqavaju novu
mladost
zahvaquju}i
zna~ajnom Me|unarodnom festivalu tambura{kih orkestara u Bijelom Poqu i Omladinskom festivalu `i~anih instrumenata u
Pqevqima.
U ciqu popularizacije tamburice u pedago{ke svrhe, kroz projekat „[iri znawe, puni
du{u”, ovaj orkestar
obilazi {kole u Podgorici i okru`ewu.
Zna~ajane zasluge u radu orkestra ima, svakako, Jusufova }erka Majda Mari}, umjetni~ki
direktor, koja je zavr{ila muzi~ku akademiju
i preuzela, kao pedagog,
Omladinski tambura{ki orekestar.
Nada Popovi}
I Z K U LT U R E
*
I Z K U LTU R E
XXI VIJEK: Mediji, misterija `ivota i sujevjerje
U Podgorici odr`an nau~ni skup
o djelu Miodraga ]upi}a
21
KOMERCIJALIZACIJA
VJEROVAWA I PREDRASUDA
A
ntropološki posmatrano, u horizontalnom i
vertikalnom (istorijskom) presjeku kultura i civilizacija ne postoji nijedna koja ne
poznaje i ne praktikuje izvjesne
oblike sujevjerja. Pogrešan je,
naime, stav da samo nerazvijena,
tradicijska društva, u kojima je
prisutna arhetipska svijest,
proizvode sujevjerje, jer i u savremenom, tzv. modernom društvu postoje izrazi praznovjerja
koji su nastali naizgled u skladu
sa
standardima
masovne,
potroša~ke i, naro~ito, medijske kulture, a koji su, zapravo,
„utirani“ oblici naslije|eni
iz ranijih vremena i samo prilago|eni savremenom stilu `ivota. Otuda razne igre na sre}u,
SMS ili i-mejl lanci–pisma koji „donose sre}u“, ~ita~i sudbine na daqinu, najviše u elektronskim medijima i sl., kao neki oblik zamjene „klasi~nih“
vra~ara i proroka.
Sujevjerje, po definiciji,
predstavqa pogrešna vjerovawa
da su zbivawa u budu}nosti uzrokovana odre|enim radwama, bez logi~kog
uzro~no-posqedi~nog odnosa izme|u
tih radwi i doga|aja
u budu}nosti. Zapravo, sujevjerje je
vjerovawe (ili postupak) koji se ne
zasniva na ~iwenicama nego na neznawu, i još više na
strahu od nepoznatog. Sli~no svakom
drugom vjerovawu
ili predrasudi, ni praznovjerje
nema nikakvo racionalno, a jo{
mawe logi~no i saznajno utemeqewe.
U SUPROTNOSTI SA
NAU^NIM DOSTIGNU]IMA
Ako znamo da je ~ovjekov odnos
prema prirodnim silama i zakonima oduvijek bio odnos slabijeg
prema ja~em, onda je jasno da je
nemo} da u potpunosti spozna
stvarnost, posebno da odgonetne
budu}nost, qudski um ~esto odvodila u iracionalno, tj. sujevjerno ponašawe. Nedoku~ivost
pojava iz prirode, `ivotnog ciklusa, psihofizi~kih stawa objašwavane su ~arolijama i volšebnim zakonima, tj. iskrivqenim vjerovawima i tuma~ewima.
To je, na neki na~in, i razumqivo kada je rije~ o prvobitnim
društvima koja su jedino i mogla
tako da „objasne“ misteriozne
pojave i doga|aje, s obzirom na
stepen (ne)znawa o wima. No, zanimqivo je da sujevjerje opstaje i
kada je nauka stupila na širu
društvenu scenu. I tako se desilo da su se kako je qudsko znawe
napredovalo, tako modifikovale i vrste sujevjerja. Zato je i danas, u XXI vijeku, iako u suprotnosti sa nau~nim i tehni~kim
dostignu}ima i stilom `ivota,
enorman broj „proroka“ li~nih
i kolektivnih sudbina, pojedinih detaqa i oblasti iz privatnog i javnog `ivota (od rješavawa zdravstvenih do finansijskih problema i qubavnih jada),
razli~itih oblika kla|ewa, igara na sre}u (koji su, tako|e, s obzirom na stepen vjerovatno}e da
}e se ostvariti dobitak, jedan od
oblika sujevjerja, odnosno pretpostavke da je onaj koji se kladi
„miqenik sre}e“ i da }e baš on
ostvariti dragocjeni dobitak),
stilizovanih amajlija i talismana itd.
Jedno od objašwewa otkuda u
savremenom dobu tolika koli~ina sujevjerja, kada je nauka demistifikovala mnoge iracionalne
kategorije, pa i religiju, vjerovatno le`i u tome da se savremeni pojedinac opet našao na po~etku, tj. paralelno i mo}an i
slobodan, ali i izgubqen i zarobqen u novom sistemu vrijednosti, podjeli društvenih uloga i,
nadasve, pluralitetu identiteta. To ga „tjera“ u potragu za
sopstvenoš}u i li~nim vjerovawima, najlakše kroz mra~ne i
inertne tunele sujevjerja. U tom
smislu je i Karl Gustav Jung govorio o predrasudama. Naime,
kao veliki kriti~ar savremene
industrijske civilizacije, on je
zakqu~io da se „u istoj mjeri u
kojoj raste na{e nau~no poimawe, na{ svijet postepeno dehumanizovao; ~ovjek se u kosmosu
osje}a izolovanim jer je izgubio
svoj emocionalni nesvjesni
identitet s prirodnim pojavama“. Bogata simbolika nadahnuta pojavama iz prirode, koja je
uqep{avala i na svoj romanti~no-mitološki na~in objašwavala svijet, zamijewena je novim
saznajnim, ali i otu|enim sadr`ajima. Tako, na primjer, grmqavina vi{e nije glas qutitog boga, kišu ne izazivaju vodeni demoni, po~etak proqe}a nije bu|ewe i dar duhova vegetacije, ve}
ono što u suštini jeste – posqedica prirodnih procesa.
IZBJEGAVAWE
NEGATIVNOG ISHODA
Sujevjerje se sastoji od vjerovawa, predawa, rituala, zabrana,
simbola itd. Zasniva se na dva
obrasca: transcendenciji ovostranog (da se druga realnost nalazi u nama samima i svuda oko
nas, tj. prisutna je u svim bi}ima,
predmetima, materijama, pojavama i sl.) i personifikaciji onostranog. Tako|e, sujevjerje ima
dva ishodišta u kojima nastaje i
traje: stvar je li~nog do`ivqaja
svijeta (vezanog za stvari i davawe sopstvenog zna~ewa), i drugo
– ono koje je posqedica tradicijskog nasqe|a i koje je utkano u
obi~ajnu strukturu društva.
Ili konkretnije, u sujevjerje
spadaju: magija (crna i bijela),
vidovwaštvo,
~arobwaštvo,
vraxbine (uspostavqawe kontrole nad stvarima i pojavama
pomo}u odgovaraju}ih rije~i),
istjerivawe duhova, osloba|awe
od uroka, vjerovawe u amajlije,
gatawe, pa i ~itawe horoskopa
(oko kojeg vladaju razli~ita mišqewa, tj. da li je nauka ili sujevjerje), gledawe u šoqu, gatawe u dlan, karte i druga „prognosti~ka sredstva“, kao i mnoge
druge radwe i rituali koji su
uobi~ajeni ili se intimno smišqaju usput, shodno konkretnoj
situaciji i wenim ciqevima.).
Ali i niz pomenutih modernijih
oblika sujevjerja, poput onih koji se odnose na, recimo, televizijske sadr`aje u kojima TV-proroci „trasiraju“ sudbinu lakovjernim gledaocima za telefonske impulse, odnosno eure po minutu i sl.
Kao društvena pojava, sujeverje je nešto sa ~im se susre}emo
svakoga dana. Wemu mali broj
qudi odolijeva, dr`e}i se li~nih rituala, predmeta koji donose sre}u, sugestija na koje „ukazuju“ odre|eni predmeti i simboli~ki predznaci (od prosipawa vode za uspješan po~etak do
izbjegavawa puta koji je prešla
crna ma~ka i sl.)
STVARNOST PUNA
PROTIVRJE^NOSTI
Sujevjerje kao sistem postupaka kojim ~ovjek `eli „umilostiviti“ više sile, odnosno okolnosti koje ne zavise
od wega, upravo potvr|uje ne~ije nepovjerewe u sopstvene
mogu}nosti u odre|enim situacijama. To
pomawkawe vjere u
sopstvene vrijednosti nadokna|uje se
oslawawem, tj. vjerom
u odre|ene predmete,
radwe ili kvazisavjete kojima se `eli izdejstvovati odre|eni
efekat. Takav stav
poti~e iz faze predlogi~kog mišqewa, i
rije~ je o svojevrsnoj sugestiji.
Praznovjerje kao fenomen ima,
zapravo, nekoliko funkcija za
(sujevjernog) pojedinca. Prva se
odnosi na savladavawe misterije
`ivota koje proizilaze iz nepoznatog, uz upotrebu rituala i
simbola (a ne empirijskim sredstvima), daju}i ~ovjeku vjeru u
mo} (ritual i magija kao ritualno sredstvo za postizawe odre|enog ciqa). Sa druge strane, sujevjerje pru`a utjehu od emocionalne napetosti (magijski obredi
prate sve krize `ivota i prelomne trenutke (ra|awe, smrt, pubertet itd.), kao što uzdi`e svakodnevnu stvarnost punu protivrje~nosti i prijetwi u transcendentalnu, epohalnu stvarnost
(arhetipsku) ili, u mitološkom
smislu, obezbje|uje identitet pojedinca kroz identitet grupe ~iju
tradiciju obnavqa i produ`ava,
tj. obezbje|uje kontinuitet konkretne kulture i kohezije grupe.
Sujevjerje se, dakle, zasniva i
razvija iskqu~ivo na emotivnoj
osnovi, sna`noj sugestiji koja u
ekstremnim situacijama prerasta u hipnoti~ko stawe. Razlog
za postojawe sujevjerja je, prije
svega, neznawe, ali i osje}awe
utjehe i nade zbog, makar fiktivnog, postojawa mogu}nosti
ostvarewa `eqa i izbjegavawa
zlih uticaja iz prirodnog i društvenog okru`ewa.
Sa druge strane (nad)realnosti, mediji XXI vijeka su vrlo
brzo stavili „pod kontrolu“
qudski strah i neznawe. Naravno, u komercijalnom smislu, pa
su, izme|u ostalog, tzv. ~ita~e
sudbina i prognosti~are budu}ih dešavawa uvrstili u svoje
zabavne sadr`aje, animiraju}i
lakovjerni dio auditorijuma,
prodaju}i im la`nu utjehu ili,
boqe re}i, lošu zabavu.
PISAC BOGATOG I
RAZNOVRSNOG OPUSA
Podgorici je nedavno
U
odr`an nau~ni skup o
kwi`evnom djelu Miodraga ]upi}a. Skup je otvorio
pjesnik Andrija Radulovi}, naglasiv{i da je ]upi} pisac bogatog i raznovrsnog opusa, izuzetnog i
slo`enog tematskog okvira, te da se izdvaja u svom
vremenu i prostoru na putu
istrajavawa istine i suprotstavqawa totalitarizmu, kao i da je druga~ije
stvarala~ki reagovao kad
je isplativije bilo }utati.
Akademik @arko \urovi}, govore}i o romanu
„\avoqi trougao”, konstatovao je da je te{ko objasniti strukturu zla, pred
kojim je ~ak i stvarala~ki
duh nemo}an, naro~ito ako
zlo ide pod ruku sa ideologijom, {to uvijek dovodi do
pogubne represije. Pisac
je, smatra on, osjetio svu
dubinu fatuma koju ideolo{ko sqepilo name}e ukorijewenoj
tradicijskoj
normi koja dr`i do obzira
i mjere.
Prof. dr Lidija Tomi}
istakla je da ]upi} uspijeva da izgradi autenti~nu
viziju svijeta, a wegovi romani predstavqaju mitskosimboli~ku ravan ugro`ene egzistencije.
Prof. dr Dragan Koprivica, kao i jo{ jedan broj
u~esnika, govorio je o sudski zabrawivanom romanu
„Jadi Gor~ina Petrovi}a”
i ocijenio da se wegovi
slojevi naslawaju na djela
ruskih klasika Gogoqa,
Dostojevskog i ^ehova.
O lirsko-memoarskom romanu „Tamo gdje umiru zvijezde padalice” govorio je
prof. dr Vuk Cerovi}. On
je rekao da je to potresna
iskrena ispovijest, uz pla~
kojega se pisac ne stidi; da
je to „krik u no}i, vapaj u
pustiwi, zov usamqenog ~ovjeka...”
Prof. dr Jelica Stojano-
vi} pri{la je ]upi}evom
djelu iz semanti~kog ugla,
navode}i da autor, kroz
alegorijske igre rije~ima,
uspijeva da pojedina~no izdigne na op{ti nivo u romanu „Jadi Gor~ina Petrovi}a”.
Kwi`evnik Ilija Laku{i}, osvr}u}i se na djela
„Povratak u Eldorado” i
„Okamewena nimfa”, rekao je da se `ivotni i kwi`evni stavovi u wima
transparentno iznose, uobli~avaju i zastupaju, uz
sli~ne problemske okvire
prethodnih djela.
Kwi`evnik Todor @ivaqevi} je ustvrdio da je
„Okamewena nimfa” jedno
od najboqih ]upi}evih djela, te da je autor stvorio
djelo izuzetno moderne narativne strukture, veoma
slo`enog uzbudqivog ritma i izuzetne stilske i semanti~ke simbolike.
Zanimqiv je iskaz Veselina Matovi}a koji je analizirao bogatu korespondenciju (oko dvjesta pisama) izme|u ]upi}a i poznatog beogradskog profesora
Ra{ka Dimitrijevi}a. Dimitrijevi} je hrabrio ]upi}a u najte`im trenucima
progona i zabrana kwiga,
veli~aju}i i hvale}i wegovo „zlatno pero.”
Kwi`evnik
Radomir
Uqarevi} je na sugestivan
na~in govoro o ]upi}evoj
pjesni~koj zbirci „Nebeska tribina”, ~iji su dirqivi, lirski intonirani
stihovi posve}eni autorovoj supruzi Branki – Bebi
i, u zavr{nom dijelu, preminulim ~lanovima autorove porodice.
Kwi`evnik Budimir Dubak govorio je, pored ostalog, o ]upi}evim stradawima u ranom periodu wegovog kwi`evnog stvarawa.
Saop{tewa sa skupa bi}e
objavqena u posebnom zborniku. Slavko [}epanovi}
Promocija kwige
akademika Dragutina Vukoti}a
STAREWE U CRNOJ GORI
Kwiga „Vremenska nepodudarnost biolo{kog i hronolo{kog starewa u Crnoj Gori” akademika Dragutina
Vukoti}a, nedavno promovisana u CANU koja je i wen
izdava~, ocijewena je kao jedinstvena hrestomatija o
ovom veoma zna~ajnom pitawu na na{im i {irim prostorima. Studija, koju pored Vukoti}evih tekstova, sa~iwavaju i stru~no-nau~ni prilozi najpoznatijih medicinskih imena u Crnoj Gori i Srbiji, zalazi u su{tinu
problematike starewa i starosti, sagledavaju}i je, koliko kao medicinski toliko i kao sociolo{ki, eti~ki, kulturolo{ki i ekonomski fenomen dana{wice.
Iako svako stari na svoj na~in, akademik Vukoti} zalazi u zajedni~ke probleme ove ~ovjekove dobi, toliko
kompleksne da za wu, kako je naglasio akademik Zoran
Kova~evi} (VANU), jedan od recenzenata kwige, nijesu
dovoqno pripremqene ni najrazvijenije zemqe svijeta.
Za prof. dr Ratka Bo`ovi}a ova studija predstavqa punu `ivotnu opredijeqenost i mudrost, i to u uslovima
kada je, kako je rekao, biologija na{a sudbina i kada je
empatije sve mawe, a eti~ke neprincipijelnosti sve vi{e. Govore}i o kwizi, prof. dr Nenad Vukovi} je naglasio da ona nudi duboka promi{qawa o `ivotu, starosti i smrti, o tome kako stvoriti optimisti~ku filozofiju starosti i usmjeriti je na najboqi na~in. O
studiji je govorio i akademik Todor Bakovi}.
J. Vk.
16. decembar 2010. godine
Pi{e: Doc. dr
LIDIJA VUJA^I]
Sujevjerje se zasniva i razvija iskqu~ivo na emotivnoj osnovi, sna`noj
sugestiji koja u ekstremnim situacijama prerasta u hipnoti~ko stawe.
Razlog za postojawe sujevjerja je, prije svega, neznawe, ali i osje}awe
utjehe i nade zbog, makar fiktivnog, postojawa mogu}nosti ostvarewa
`eqa i izbjegavawa zlih uticaja iz prirodnog i društvenog okru`ewa
22
I Z K U LT U R E
PISCI IZ ^ITANKI: Vitomir - Vito Nikoli}
PJESNIK SJETE
I ^EMERA
24. Susreti pod starom maslinom – Bar
LAUREAT DRAGOMIR
]ULAFI]
vogodišwi laureat tradiO
cionalne poetske manifestacije „Susreti pod starom maslinom” je Dragomir – Dale ]ulafi}, pjesnik, prozaista i romansijer koji je u kwi`evnom
stvaralaštvu prisutan punih
~etrdeset godina.
Ve} svojom prvom kwigom za
djecu „Ako se setiš“, vratio se
zauvijek u zelene bregove djetiwstva – u svoje Luge kod Andrijevice. „Ako se setiš“, „Selice“, „Šta tu ima da se krije“,
„Šapnula mi breza“, „More na
jedanaestom spratu“, „Zvezdano
`drijebe“, „Naše leto“ – kwige pjesama, pripovjedaka, romana – samo su dio bogatog stvarala~kog opusa Dragomira ]ulafi}a.
U parku maslina ispred „Pjesni~kog kamena“ u dvorištu
Centra za kulturu, ]ulafi} je
zasadio maslinu, a potom sa
broda u more spustio maslinov
vijenac sa porukom. Zbog nevremena tradicionalna poetska
manifestacija nije po~ela u
amfiteatru pod Rumijom, na
Mirovici, gdje vjekovima „stoluje“ Stara maslina, ve} u foajeu Doma kulture, a otvorio ju je
prigodnom besjedom ]azim Nikezi}, direktor Centra za kulturu. Potom su kwi`evnici govorili svoje stihove. Oni su posjetili gradske {kole, kao i
one u Pe~uricama, Sutomoru,
Virpazaru i Starom Baru.
@iri (predsjednica Mila
^orda{evi}) odabrao je najboqe literarne i likovne radove
na temu „Šapat masline“, pristigle na ovogodi{wi konkurs.
Prva literarna nagrada dodijeqena je Miji Jovanovi}, IV r.
OŠ „Vuko Jovovi}“ – Danilovgrad, drugu ravnopravno dijele
Elvira Nikezi}, VIII r. OŠ
„Mrkojevi}i“ – Pe~urice, i
Rahmana Kolenda, VIII r. OŠ
„Hilmi ef Šari}“ – Sarajevo.
Tre}u nagradu dijele Lazar
Ivovi}, VIII r. OŠ „Bla`o Jo-
Ve} od ro|ewa zadojen ~emerom, nije se predavao. Sav u bolu, nadawima i i{~ekivawima, `ivio je ipak svoj `ivot
ivot nije mazio pjesni@
ka Vita Nikoli}a. Po
porijeklu Nik{i}anin, ro-
Dragomir – Dale ]ulafi}
kov Orlandi}“ – Bar, i An|elija Vasi}, V r. OŠ „Jovan Kursula“ – Varvarin.
Specijalne nagrade dobili su
\or|e Zlokovi}, VII r. OŠ
„Orjenski bataqon“ – Bijela,
Anastasija Boqevi}, V r. OŠ
„Jugoslavija” – Bar, i Šu}ro
Maxgaq, u~enik IX r. OŠ „Dušan Kora}“ – Bijelo Poqe.
Na likovni konkurs pristigao je 601 rad u 36 kolekcija, iz
Srbije, Makedonije i Crne Gore, od kojih je za izlo`bu izdvojeno 95. Prema izboru `irija
(predsjednica mr Anastazija
Miranovi} predsjednica), prvu
nagradu za likovni rad pripala
je Višwi Stojanovi}, OŠ „Mitropolit Mihailo“ – Sokobawa, druga Senadu Mehmedovi}u,
VIII r. OŠ „Mrkojevi}i“ – Pe~urice, i tre}a Ivanu Metri}u,
OŠ „Bra}a Ribar“ – Zaton, Bijelo Poqe. Dodijeqene su i nagrade za kolekcije: prva je pripala OŠ „Mitropolit Mihailo“ – Sokobawa, a druga JPU
„Vukosava
Ivanovi}
Mašanovi}“ – Bar.
U holu Doma kulture izlo`eni su likovni radovi. Nagrade
je uru~ila Anastazija Miranovi}, a izlo`bu je otvorila Seida Belegovi}.
Seida Belegovi}
|en je 1934. godine u Mostaru, gdje mu je otac bio vojno
lice. Kada je nai{ao rat, u
aprilu 1941. sa porodicom
je izbjegao u Nik{i}. Bio je
svjedok dotad najstra{nijeg
rata, stradalnik u godinama
kada se u~e slova. On i wegov drug Nikola na{li su
bombu i nijesu znali {ta je
to. Vitov dvanaestogodi{wi brat dotr~ao je i uzeo
bombu s namjerom da je baci.
Ali, ona je, na`alost, eksplodirala prije vremena.
Vito je zadobio lak{e povrede, a brat i drug su poginuli. Italijani su 1943. godine ubili Vitovog oca. Neko vrijeme mali{an je `ivio kod tetke u Mostaru, pa
je otuda opet morao bje`ati
u Nik{i}. A kad se rat zavr{io, on i wegovi vr{waci sli~ne sudbine okupqeni su u domove za ratnu siro~ad. Kasnije }e Vito u
stihovima progovoriti o
toj genereciji koja je morala da shvati – „u jednom dobu
kada se te{ko {ta shvata,
kako nam niko ne mo`e vratiti ni mrtvu majku, ni oca,
ni brata!”
Mo`emo li da shvatimo
{ta zna~i taj osje}aj o kome
pri~a Vito, kako je najte`e
u domu bilo kada drugovima
stignu pisma, paketi ili
posjeta, a wemu ni{ta, niko! Ili kad ka`e: „Ja nikada ne mogu imati velikih
prohtjeva, ve}ih od tri
obroka dnevno ili tople sobe.”
Siroma{tvo je dostojanstveno podnosio. Po{to ni-
SMŠ „Danilo Kiš“ u Budvi
POSJETA ARBORETUMU NA GRAHOVU
16. decembar 2010. godine
o~etkom oktobra, sa proP
fesoricama biologije Jelenom Velaševi} i Marinom
Grgurevi}, u okviru izbornog
predmeta
Biodiverzitet,
išli smo na izlet u Arboretum, prelijepu botani~ku baštu na Grahovu.
Botani~ku baštu osnovala
je prije oko ~etrdeset godina
porodica Kova~evi}, i u woj je
170 biqnih vrsta, od kojih je
70 obiqe`eno. One se nalaze
na velikom zemqišnom posjedu i zajedno ~ine nevjerovatni
vrt. Neke od wih su: kanadski
javor (wegov list nalazi se na
zastavi Kanade); srebrna i
zlatna bo`ikovina, ~ije se
gran~ice koriste za dekoraciju u vrijeme bo`i}nih i novogodišwih praznika; tajlandska jabuka, ~iji smo ukusni
plod imali priliku da probamo. Tu se nalaze i irske tuje,
kineska udika, japanska duwa,
evropski ariš, Pan~i}eva
omorika i mnoge druge.
Ovaj izlet bio je od velikog
zna~aja za nas u~enike jer smo
pored dru`ewa imali mogu}nost da nau~imo dosta toga iz
predmeta Biodiverzitet, kao
i biologije uopšte. Smisao
izborne nastave i jeste u tome
da se iza|e iz u~ionica i upozna svijet oko nas, a naši profesori se trude da nam to omogu}e.
Zahvaquju}i ovom obilasku i
tolikom broju biqnih vrsta
koje smo vidjeli, a nisu tipi~ne za naše predjele, imali smo
utisak da je cijeli svijet smje-
je imao stan, jedno vrijeme je
no}io pod stepeni{tem, zatim u `eqezni~kom vagonu.
Zbog te{kih `ivotnih
uslova, razbolio se i postao
~esti gost sanatorijuma. ^etiri godine bio je vezan za
bolesni~ku postequ. Ve} od
ro|ewa zadojen ~emerom, nije se predavao. Sav u bolu,
nadawima i i{~ekivawima,
`ivio je ipak svoj `ivot.
Prve zbirke pjesama „Drumovawa” i „Sunce, hladno
mi je!” Vito je {tampao o
svom tro{ku. Iako u skromnoj opremi, bile su tra`ene
i rado ~itane. Naj~e{}e su
ih kupovali prijateqi sa
kojima je provodio kafanski `ivot.
Iz Nik{i}a se preselio u
Titograd i zaposlio se u redakciji „Pobjede”. Kad god
sam u „Pobjedi” igrao {aha
sa Markom \onovi}em ili
Jovanom Dujovi}em, na{ redovni kibicer bio je Vito.
Vitove pjesme ~esto se recituju u kafanskom {timungu, jer su ve}inom nastale za
kafanskim stolom. Jedne godine hit u zabavnoj muzici
bila je pjesma Mikija Jevremovi}a „Pijem”. Vito Nikoli} je otkrio da su to wegovi stihovi, presavio tabak i podnio tu`bu zbog
plagijata. Su|ewe je bilo
interesantno za novinare i
~itala~ku publiku, ali su se
wih dvojica brzo pomirili
na sudu. Zahvaquju}i wihovoj „koprodukciji”, dugo smo
pjevu{ili pjesmu „Pijem”.
Ponekad je Vito prire|ivao kwi`evne ve~eri u kafanama, pred brojnom publikom, koju je on znao da
razgali i uzbudi svojim stihovima. Izbjegavao je da sa
nama, piscima za djecu, posje}uje {kole. A imao je {ta
da pro~ita |acima. Wegove
pjesme „Proqe}e” i „Pismo
mojoj u~iteqici” su antologijske. Kad sam po~eo da sastavqam ~itanke, u jednu sam
unio pjesmu „Proqe}e”. To
je oda vrapcima, „tom grumewu `ivota”, koji zimi ne odlaze u toplije krajeve kao
razma`ene gospo|ice laste,
ve}...
Oni su zebli ispod streha,
oni su voqeli i golo ovo
grawe.
Moje po{tovawe, vesela
ruqo smijeha,
drugovi vrapci – moje duboko po{tovawe!
šten oko nas. Zaista je bilo
divno provesti jedan ovakav
dan u u~ewu i dru`ewu, tako
da preporu~ujemo i drugim
u~enicima koji su izabrali
ovaj predmet da obavezno posjete Arboretum na Grahovu.
Milica Mijajlovi}
i Katarina Kala|ur|evi},
u~enice III-3
Naslov pjesme sam izmijenio i nazvao je „Moje po{tovawe, vrapci”. Radovao
se {to je pjesma u{la u ~i-
Vito Nikoli}
tanku, ali mu nije bilo po
voqi {to sam promijenio
naslov. Mislim da sam ga
ubijedio da je proqe}e op{ta tema i da u naslovu treba ista}i priznawe vrapcima. Za vi{e od 25 godina moja ~itanka za V razred pretrpjela je mnoge dorade, neki tekstovi su izba~eni, a
drugi uba~eni, ali oda vrapcima i daqe je omiqeno |a~ko {tivo.
U pjesmi „Pismo mojoj u~iteqici” rije~ je o u~iteqici Mu~alici, koja je znala
da je Vito izgubio oca i brata, voqela ga je ali i ka`wavala kao i sve druge kad bi
vidjela da nose pra}ke. Vaspitavala ih je da budu plemeniti.
Ja se ~esto sjetim tog vremena davnog,
rata, zime, gladi, bodqikave `ice.
Nije, bogme, tada bilo jednostavno
nau~iti nekog da zavoli
ptice.
Ta pjesma nalazi se u mojoj
~itanci za IV razred. Osim
dvije pomenute, nijedna pjesma Vita Nikoli}a ne nalazi se u ~itankama. A nema
sumwe da im je tamo mjesto.
Kad god ponovo pro~itamo
nevelik pjesni~ki opus Vita
Nikoli}a, ne mo`emo se oteti utisku da se radi o autenti~nom pjesniku. Poslije
Aleksandra – Lesa Ivanovi}a, koji je gu{}i i tamniji,
Nikoli}eva poezija u Crnoj
Gori nastavqa lirsku rezonancu, spontano govorewe u
kome ima obiqa gor~ine i
sjete, li~ne tragike i sugestivne slikovitosti.
Vito je prestao da drumuje
1994. godine, a wegova poezija prihva}ena je u narodu i
nastavqa da `ivi.
Milenko Ratkovi}
„Kostawada 2010”, Stoliv
ZAHVALNICA U^ENICIMA O[ „S. PEJANOVI]”
evladino udru`ewe „Kamelija“ i Mjesna zajednica Stoliv
N
organizovali su krajem oktobra tradicionalnu manifestaciju „Kostawada 2010”. Uz bogat kulturno-zabavni i sportski
program i bogatu trpezu proizvoda od kostawa (kesten) i druge
zdrave hrane, u Domu kulture bila je prire|ena i izlo`ba likovnih umjetnika i radova crnogorskih osnovnoškolaca na temu „Kostawada“.
Za doprinos manifestaciji i u~eš}e sa kolekcijom likovnih
radova, organizator je dodijelio zahvalnicu u~enicima OŠ
„Savo Pejanovi}“ i wihovom likovnom pedagogu mr Seidi Belegovi}.
– Zahvalnica za doprinos i u~eš}e na ovoj manifestaciji potvrda je da su u~enici naše škole kreativni i maštoviti i da
je wihova energija i emocija na zadatu temu došla do izra`aja.
Drago mi je što je organizator sve to prepoznao u nagra|enoj
kolekciji – ka`e Seida Belegovi}.
[. B.
Kreativni i ma{toviti
Lingvicid – smrt jezika
Priredio: dr DRAGAN VUGDELI]
J
ezici su mo`da najkomplikovanije strukture koje je qudski um ikad stvorio, ali, što je tragi~no, najimpresivnije kreacije naše
vrste umiru. Po britanskom
lingvisti Dejvidu Kristalu,
svake dvije nedjeqe nestane
po jedan autohtoni jezik. Do
kraja vijeka, predvi|a se, oko
5.500 od postoje}ih 6.000 jezika koji se sada govore, pridru`i}e se latinskom i starogr~kom kao „mrtvi jezici“.
Ta dva su, svakako, nekad bila
vode}a svjetska jezika. Sic
transit – i tako pro|e – kako su
imali obi~aj da ka`u. Ono ~emu smo mi svjedoci jeste lingvicid. Masakr nad jezicima.
Nema zooloških vrtova, muzeja ili grobaqa za mrtve jezike. Tehni~ki ih je mogu}no
zabiqe`iti za budu}a pokoqewa, u nekom kosturskom obliku, prije nego što posqedwi qudi koji ih govore odu po
svoju kona~nu nagradu. Mogu
se stvoriti zvu~ni arhivi, sa~initi rje~nici, uskladištiti video snimci i katalogizovati pisani materijali.
Ali izgubi}e se sve ono što
predstavqa `ivot jednog jezika: idiolekti (individualni
stilovi i osobenosti govora),
dijalekti podgrupa, kwi`evno i izra`ajno bogatstvo `ivog jezika, wegova neograni~ena sposobnost da odra`ava
osobenosti funkcionisawa
uma.
Nema ni~eg više nalik mrtvom tijelu od mrtvog jezika:
više se nikad ne vra}a u `ivot. A okrutna je ~iwenica da
nijedna vlada ne}e da ulo`i
novac svojih poreskih obveznika u neki takav projekat.
Spasavawe kitova – da. Ali
da se spasi, recimo, manks –
zaboravite na to (posqedwi
~ovjek koji je wim govorio na
ostrvu Man, Ned Madrel,
umro je 1974. godine – nap.
prir.).
Nema nikakve misterije oko
osnovnog uzroka lingvisti~kog holokausta kroz koji danas prolazimo. Po|ite na odmor bilo gdje u svijetu. Vaš
}e pilot, dok slušate instrukcije o bezbjednosti leta
na engleskom, komunicirati
sa zemaqskom kontrolom na
engleskom. Oznake na aerodromu, bilo u kojoj zemqi da
ste, bi}e ispisane duplo – bar
na još jednom od 20 vode}ih
svjetskih jezika, najvjerovatnije –na engleskom. Vidje}ete
zaštitni znak „Koka-kole“,
MTV }e prikazivati muzi~ke
numere na TV ekranima, Muzak (satelitski muzi~ki servis – npr. prir.) iz pozadine
}e emitovati anglo-ameri~ke
lirske pjesme dok idete kroz
sale i hodnike da podignete
svoj prtqag. U hotelu, recepcionar }e govoriti vašim jezikom kao što }e, vjerovatno,
i pikolo (wegova napojnica
zavisi od wegovog poliglotstva!). Po|ite u bilo koji internet-kafe, i tamo }e vam
tipke na tastaturi dati najboqe rezultate u onome na ~emu
je i ovo napisano – engleskom,
tom lingua franca našeg doba.
Širewe engleskog je proizvod sušte lingvisti~ke supersile. Ako iko igdje danas
`eli da napreduje, sposobnost govorewa engleskog je
obavezna. Mi to uzimamo
zdravo za gotovo. Kada je imenovani privremeni predsjednik Avganistana posjetio Veliku Britaniju februara
2002, novine su bile oduševqene wegovom egzoti~nom
odje}om – šalom šarenim poput stolwaka obavijenim oko
wegovih ramena. Niko nije
komentarisao ~iwenicu da je
Etika jezi~ke supersile je
sumwiva „onima kojima je engleski materwi jezik“, kakva
je ve}ina onih što ~itaju ove
novine (Independent on Sunday –
nap. prir.). Mi dobijamo sumwive bronzane medaqe na
zimskim olimpijadama; mogli
smo izgubiti imperiju a da
nijesmo našli funkciju rije~i. Ali, pobogu, mi smo ponosni profesori jednog velikog
jezika: vode}eg jezika u lin-
SAVLADAVAWE
[email protected] MATERIJE
Omiqeni aksiom kod lingvista jeste: „Jezik je dijalekt sa armijom iza sebe“.
Pratite velike vojske (rimsku, normansku, ameri~ku, kinesku, rusku) i na}i }ete
„svjetske jezike“.
Drugi faktor koji ubrzava
širewe ameri~kog engleskog
po svijetu jeste „nivelisawe
dijalekta“ koje podsti~u moderna sredstva masovnog informisawa. Nekih 40 odsto
najgledanijih televizijskih
programa u Velikoj Britaniji poti~e iz SAD, dok su bioskopski ekrani i muzi~ki kanali tipa MTV još više nakloweni proizvodima sa druge strane Atlantika. (A šta
(rimokatoli~ki kalu|erski
red sistercijanaca koje slijedi u~ewe sv. Benedikta „govori samo kad je neophodno a ne
ulazi u praznu pri~u“ – nap.
prir.), ali ipak napomiwe da
„Pulijanezi u ju`noj Indiji
jedva da razgovaraju nakon 40.
godine starosti; Danci te`e
ka tome da budu na ’}utqivoj’
strani; Karibqani – mnogo
mawe“. Ali svi bezdlaki majmuni govore. To je univerzalna pojava kod vrste.
I daqe traje rasprava o tome da li se naša sposobnost
savladavawa
nevjerovatno
slo`ene mašinerije jezika
(da ne ka`emo našeg posebnog dijalekta) mo`e objasniti našom „instalacijom“
(unutrašwom
sklonoš}u)
ili socio-kulturnom uslovqenoš}u.
JEZIK JE ZA QUDE
[TO I VODA ZA RIBE
23
DVIJE SUPROTNE
TEORIJE
Da li qudska bi}a imaju ono što harvardski
profesor Stiven Pinker naziva „jezi~kim inu svojoj kwizi
Svake dvije nedjeqe umre po jedan jezik. To je zlo~in, ka`e autor ovog stinktom”
sa istim naslovom, ili
~lanka Xon Saderlend. I kazuje nam ko je krivac za to
biramo svoja jezi~ka
pravila, praksu i vještine onako kako u~imo
da igramo šah ili kako
da programiramo video
ure|aj?
Ove dvije suprotne teorije dovele su do višedecenijske rasprave izme|u
škole transformacione
(generativne) gramatike
– koja je favorizovala
teoriju „instalacije“ i
bila inspirisana, prvobitno, Noamom ^omskim,
i deskripcionista. Pitawe za provjeru: Kako
to da mo`emo da pravimo
re~enice koje nikad prije nijesmo ~uli? Na primjer: „Mrtva riba ima
frizuru baš kao Poš i
Beks“ (medijski nadimci
Viktorije i Dejvida Bekama – nap. prir.). Od
trilijardi govornih ~inova koji su se desili u
posqedwih deset godina,
niko – uvjeren sam – nije
to kazao ranije. A to
„zna~i“ nešto (iako,
priznajem, nešto glupo).
Ali pitawe je kako uopšte „stvaram“ nešto na
`ustri g. Karzai govorio en- gvisti~koj
premijer-ligi. tek mi da ka`emo? – pit. šta nikad prije nijesam naigleski boqe nego ve}ina no- Divno je ponovo se osje}ati prir.) Nivelisawe koje pro- šao?
isti~e mo`e se mjeriti po tavinara koji su ga intervjuisa- velikim!
Argument o genetskoj preli.
No, jesmo li? Da li je „en- kozvanim „razgovornim ume- dispoziciji podr`avaju dvije
Da je imao izgleda za neko gleski“ pogrešan naziv? Zar cima“ koje koristi mla|a ge- uo~qive ~iwenice. Mala djevisoko mjesto u Buš–Blero- ne bi bilo ta~nije preimeno- neracija, kao: kinda za kind of, ca prolaze kroz fazu u kojoj
vom „novom svjetskom poret- vati to što govorimo u „ame- ya umjesto you i mnogi drugi. primaju jezik zadivquju}om
ku”, da li bi ostao monoglot ri~ki“? Jesmo li, ako ho}emo Wih }ete ~uti isto toliko lako}om i brzinom. Ona ne
koji bi govorio samo paštun- pošteno, lingvisti~ki kolo- ~esto u Londonu koliko u Wu- mogu nau~iti da voze auto sa
ski (isto~noiranska etni~- nizatori ili samo neko ko je jorku.
tri godine `ivota. Ali mogu
Bilo da je ratno oru`je ili da nau~e bilo koji jezik. Sa
ko-jezi~ka grupa – nap. više privilegovan me|u koprir.)? Sumwam. Mo} dolazi, lonizovanima? Najbli`i, ta- kulturna odrednica, jezik je druge strane, ve}ina sedamkao što je uvijek bilo u dva- kore}i, istinskoj mo}i ali za homo sapiensa isto što i vo- naestogodišwaka koji su podesetom vijeku, iz cijevi pu- ipak ne i oni koji je stvarno da za ribu. Oduzmite nam ga – lo`ili svoje testove s lakoi niti smo homo – ~ovjek, niti }om, u~e jezike jedino uz veške. Ali u dvadeset i prvom, imaju.
ona tako|e dolazi, ali mnogo
Mi smo, naravno, ponosni na sapient – mudar, kako nam govo- like napore (kao što zna
mirnijim putem – iz Oks- sve one pop grupe od Stounsa ri kwiga Xona Makvortera svaki nastavnik na naprednifordskog rje~nika engleskog do Koldpleja koje su izvrši- Mo} Vavilona: prirodna jim nivoima školovawa).
jezika.
le osvaja~ke „invazije Brita- istorija jezika. U woj autor, Imamo, izgleda, „fazu usa|inaca“ nad pop svijetom Sjedi- vanredni profesor lingvi- vawa jezika“ u našem djetiwINVAZIJA NA UMOVE
wenih Ameri~kih Dr`ava. stike na Univerzitetu Kali- stvu. I to nazivamo instinkKako se to dogodilo? Kako Ali zašto, neko se mo`e pi- fornije u Berkliju, tvrdi da tom.
Ipak, vaša }e djeca govorise jedan dijalekt kojim je go- tati, svi ti heroji kulture je jezik – ta kultivisana forvorilo neko zaostalo, polu- usvajaju ameri~ki naglasak i ma komunikacije – osobito i ti druga~ije od vas, a wihova
pismeno pleme na jugoisto~- na~in izra`avawa u svom pje- jedinstveno qudski. „Ni p~e- od wih. Svih naših 6.000 (odnom dijelu jednog malog ostr- vawu? Ko je ikad pjevao sere- le, ni šimpanze, papagaji ili nosno sve mawe) qudskih jeva u Sjevernom moru, raširio nadu jednoj dami iz nekog jef- psi“, piše on, „ne mogu da zika poti~e, bez obzira na
– poput kakvog malignog pan- tinog lokala u Nizdenu (kraj proizvedu ili shvate re~eni- beskrajne metamorfoze, od
demijskog virusa – po cijeloj u sjeverozapadnom Londonu – cu poput: „Da li ste znali da opšteg protolingvisti~kog
zemaqskoj kugli? Da li treba nap. prir.)? I koje to vode}e u dubokim morima postoje afri~kog korijena, i nastavqa da mutira ad infinitum.
da se osje}amo krivim zbog to- ameri~ke pop grupe „pjevaju ligwe od 15 metara i više?“
Ono što ~ini jezik jeste Dijalekti se mijewaju i umiga što naš na~in govorewa po britanski“?
Nije u pitawu invazija ve} formirawe slo`enog kon- ru. Tako oni `ive. Ali se
zatire toliko mnogo drugih
jezika? Zar to nije jedna igra „radi što i ja“ (popu- cepta. Ne samo da je jezik sam jezik nikad ne istroši.
mra~nija vrsta kolonijali- larna indijanska dje~ja igra svojstveno qudski, ve} niko Niti }e, sve dok smo mi qudzma od one koju smo praktiko- imitirawa pokreta vo|e – ne mo`e biti sasvim qudsko ska bi}a.
Šanse postoje, me|utim, da
vali prije sto godina? Nekad nap. prir.). Ameri~ki je tre- bi}e bez wega: „S obzirom na
smo jednostavno uzimali wi- nutno vode}i dijalekt engle- o~igledne prednosti koje je- }e kroz nekoliko generacija
hove sirovine. Sada vršimo skog. ^ak je i Toni Bler ka- zik donosi našoj vrsti, kraj- ve}ina qudi govoriti engleinvaziju na wihove umove mi- zao: „Ja sam ispravan tip“ – we je nevjerovatno da je ijedna ski. Ali ne o~ajavajte, i ne
jewawem primarne alatke po- baš kao i Toni S. (Soprano – qudska grupacija ikad pre- radujte se. Rimqani su ludo
mo}u koje misle: „wihovog“ lik iz poznate TV serije „So- stala da govori“. Makvorter, vjerovali da }e to biti laizgleda, nije ~uo za Trapiste tinski.
pranovi“ – nap. prir.).
jezika.
16. decembar 2010. godine
Autor osnovnog teksta je profesor na Univerzitetskom kolexu u Londonu. Interesantno je
da wegovo zvawe „profesor emeritus“ (penzionisani) mediji tuma~e kao „staro gvo`|e“, a Lord
Nortklif (katedra nazvana po vikontu Nortklifu) kao – „ne misliš vaqda ozbiqno“
24
Osnovna {kola „Bo{ko Buha” – Pqevqa
OPTIMALNI
USLOVI
[kolsko zdawe temeqito renovirano. Prethodnih godina mnogo ulo`eno u nabavku u~ila
Obezbije|eno boqe i jeftinije grijawe
~enici i zaposleni u termoizolaciona fasada,
OŠ „Boško Buha“ u spušteni i termoizolovaPqevqima imali su prvog ni plafoni na spratu. Izdana školske godine puno mještawem kotlarnice iz
razloga za zadovoqstvo. podruma i instalirawem
Nastavu su po~eli u sta- novih kotlovskih postroroj-novoj zgradi mati~ne jewa za centralno grijawe
škole, podignute još da- u novoizgra|enoj kotlarleke 1956. godine. Na tom nici, škola je dobila mnoobjektu proteklih deceni- go boqe grijawe, a pri tom
ja nedovoqno je ulagano u }e se znatno u{tedjeti.
Tro{kovi su iznosili
investiciono odr`avawe,
te je bilo krajwe vrijeme 312.000 eura, obezbije|eda se zaustavi daqwe pro- nih iz kreditnog zadu`epadawe i da se obezbijede wa Vlade Crne Gore kod
boqi uslovi za rad i bora- Svjetske banke za obnovu i
razvoj, u okviru projekta
vak djece.
Veoma obimni radovi na „Energetska efikasnost“,
rekonstrukciji i renovi- a u organizaciji dva minirawu obavqeni su tokom starstva – finansija, i
qetweg raspusta. Zamije- prosvjete i nauke.
wena je dotrajala prozorIzvedeni radovi iziskiska stolarija i ugra|ena vali su i kre~ewe cjeloeloksirana, postavqena kupnog enterijera škole a
U
sredstva su obezbije|ena donacijom javnih preduze}a i banaka, male privrede i pojedinaca.
Sve~ano otvarawe
renovirane
škole pripalo je
pomo}nici ministra prosvjete i
nauke Vesni Vu~urovi}, uz prisustvo
lokalnih
zvani~nika, roditeqa
u~enika,
brojnih gostiju i
gra|ana Pqevaqa.
Treba re}i i to
da je u prethodnih
nekoliko godina
resorno
ministarstvo ulo`ilo
blizu 100.000 eura za obnavqawe u~ila, školskog
inventara, u ra~unarsku
opremu, na renovirawe sanitarnih prostorija, zamjenu krovnog pokriva~a,
ugra|ivawe hidrofora i
postavqawe gromobrana.
U opremawu kabineta u~estvovale su i nevladine
organizacije, strane ambasade i drugi sponzori.
Tako su stvoreni optimalni uslovi za uspješno
izvo|ewe nastave i prijatan boravak djece. Zahvaquju}i inicijativi uprave škole i mjesnih zajednica, ve} su poodmakli radovi na renovirawu i
školskih objekata, podru~nih odjeqewa Komina
i Ilino Brdo.
Bla`o ^epi}
Povodom Dana Gimnazije „Tanasije Pejatovi}“ – Pqevqa
[KOLSKI LIST ZA PRIMJER
ist u~enika i nastav- skoj gimnaziji dešavalo
L
nika Gimnazije „Ta- tokom protekle godine.
nasije Pejatovi}“ u
Pored osnovnog infor-
16. decembar 2010. godine
Pqevqima odavno je
prerastao sredwu školu
i postao svojevrsna zrela hronika rada, uspjeha,
interesovawa i stremqewa pqevaqske sredwoškolske omladine.
Urednice ovog i broja
„Glasa Gimnazije“, profesorice Jadranka Jestrovi} i Emira Hamzi}, imale su o~igledno
jedini problem kako da
na relativno mali prostor stave sve ono zanimqivo što se u pqevaq-
mativnog i analiti~kog
dijela lista, ~iji su
autori profesori ove
škole, najve}i dio uradili su sami u~enici. U
tekstu sa naslovne strane Aleksa \a~i}, u~enik ~etvrtog razreda
ove škole, na akademskom i visokom profesionalnom nivou bavi se
veoma zna~ajnim pitawima iz oblasti sociologije. Sli~an je slu~aj
i sa pravim esejima iz
oblasti kwi`evnosti i
LU^
(List u~enika O[ „Milan Vukovi}”,
Herceg Novi)
„Lu~”, list u~enika O[
„Milan Vukovi}” iz Herceg Novog, otvara vijest
o radu {kolskog radija,
~ija se koncepcija zasniva na obiqe`avawu zna~ajnih datuma. Slijede
prilozi o volonterskom
radu u~enika, o posjeti
pekari „[u{i}”, te aktivnostima ~lanova ekolo{ke sekcije. Stranice
~asopisa u~enici su ispunili proznim tekstovima, pokazali znawe engleskog jezika, a pisali
su i o omiqenim vrstama
sportskih takmi~ewa.
Tu su i imena slavnih koji su bili u~enici ove
{kole: Nenad Mijatovi},
Danka Kovini}, Vladimir Gojkovi}, Simonida
Suboti}…
[. B.
IN MEMORIAM
NIKOLA XUOVI]
Sredinom oktobra umro je Nikola Xuovi}, profesor jugoslovenske kwi`evnosti i srpskog jezika, dugogodišwi
direktor Sredwe mješovite škole „Ivan Goran Kova~i}“ iz Herceg Novog.
Nikola je završio Filozofski fakultet, grupa za jugoslovensku kwi`evnost i srpski jezik, u Beogradu. Radni
vijek u školi Nikola je obavqao 33 godine sa prekidima
(kada su ga politi~ke funkcije privremeno odvojile od
škole). Radio je kao profesor, pomo}nik direktora i direktor Škole u~enika u privredi u Bijeloj, zatim OŠ „Milan Vukovi}“, Gimnazije, Školskog
centra i, na kraju, Sredwe škole „Ivan Goran Kova~i}“. U svim tim školama Nikola se iskazivao kao svestrani profesor, kao rukovodilac sa izuzetnim organizatorskim sposobnostima, ~ime je doprinosio wihovom ugledu.
Pedagoški rad Nikole Xuovi}a bio je primjer mnogima. Vrata wegove kancelarije uvijek su bila otvorena za u~enike, roditeqe i kolege. Bio je jednostavan, dostupan i prisan. Nikada nije gubio osje}aj za ~ovjeka, pravdu. Nije
volio nerad, nije trpio nepoštewe. Wegovi |aci su ga s toga od milošti zvali „Nikolica“.
Kolektiv škole „Ivan Goran Kova~i}“ godinama je vodio putem uspjeha i
do najzna~ajnijeg dr`avnog priznawa – Oktoiha, 1975. god. Za svoj sveukupni
obrazovni, vaspitni i organizatorski rad Xuovi} je dobio i Orden rada prvog reda. Svoj doprinos razvoju školstva u Crnoj Gori dao je i kao ~lan Pedagoškog savjeta, kao i Prosvjetnog savjeta Crne Gore.
Nikola je bio posebnog intelektualnog zora, pedagog koji je branio svoje |ake od svog uticaja, pravi u~iteq koji je i sam stalno u~io.
Ostajemo ponosni što nam je bio prijateq, profesor, saradnik, ali sa `alom što }e nam wegova podrška, mudrost, dobrota, umjerenost, nedostajati
svaki put kada dospijemo u iskušewe.
Momir Dragi}evi}
PROF. DR PETAR \URAV^AJ
(1934–2010)
Nedavno je preminuo prof. dr Petar \urav~aj. Ro|en je
1934. godine u Zatrijep~u, kod Podgorice, gdje je zavr{io
osnovnu školu. Ni`u gimnaziju zavr{io je u Tuzima, U~iteqsku školu, Višu pedagošku i Filozofski fakultet,
grupa jezik i kwi`evnost, u Prištini, a magistarske i
doktorske studije u Zagrebu.
Sudbinski je bio upu}en i vezan za svoju Malesiju, gdje je u
više škola dugo godina radio kao u~iteq, nastavnik i profesor. Direktor zavi~ajne škole „\er| Kastrioti Skenderbeg“ u Zatrijep~u bio je skoro tri decenije.
Kao profesor i kao rukovodilac Petar je stekao veliki ugled kod u~enika,
roditeqa, kolega i saradnika. Rije~ju, bio je omiqen i u svemu primjeran vaspita~ brojnih generacija koje }e ga dugo pamtiti.
Sa posebnim zanosom radio je za kulturni i društveni preporod svoje Malesije i Crne Gore.
Zna~ajan period svoga `ivota \urav~aj je posvetio nauci. Bio je aktivan ~lan
Balkanološkog instituta u Beogradu i Albanološkog instituta u Prištini.
Autor je kwige „Malesija u lirskoj i epskoj narodnoj pjesmi“.
Bio je autor prvih gramatika na albanskom jeziku za osnovnu školu, kao i
autor, koautor i recenzent više uxbenika za osnovne i sredwe škole na albanskom jeziku u Crnoj Gori.
Bio je stru~ni saradnik Ministarstva prosvjete i nauke i Zavoda za školstvo, ~lan centralne i stru~ne komisije za nastavne planove i programe, kao i
predsjednik stru~ne komisije za albanski jezik za osnovne i sredwe škole za
nastavu na albanskom jeziku u Crnoj Gori.
Petar je ~itav svoj `ivot posvetio sistemu obrazovawa na albanskom jeziku u
Crnoj Gori i šire, od osnovnog do univerzitetskog obrazovawa.
Dugo je bio profesor na Univerzitetu Crne Gore – U~iteqski studij na albanskom jeziku. Uporedo je bio i redovni profesor na Univerzitetu „Qui| Guraku}i“ u Skadru.
Dobitnik je opštinske nagrade „Iskra“, kao i najviše dr`avne nagrade Crne Gore iz oblasti obrazovawa – „Oktoih“, 1995. godine. Od ostalih priznawa
izdvajamo Orden rada i Orden zasluga za narod. Bio je veliki pobornik me|uetni~kog i me|unacionalnog sklada i su`ivota me|u narodima u Crnoj Gori.
Wegovi u~enici, studenti, saradnici, kolege i prijateqi pamti}e ga kao dostojanstvenu i ~asnu li~nost.
Prof. dr Bo`idar Šekularac
OMER
DACI]
umjetnosti Milice Cvijeti}, Luke Borovi}a,
Marije Jawuševi}, Olgice Peruni~i} i drugih u~enika koji ovom
listu daju poseban, kreativan ton. Upravo ovakvi tekstovi name}u
ideju da bi pqevaqski
gimnazijalci, a i uprava
škole, mogli da razmisle o još jednom ~asopisu u kom bi do punog izra`aja došla kreativnost samih u~enika.
Pored niza zanimqivih fotografija i reporta`e Nemawe Dragaša, u~enika tre}eg razreda, sa ekskurzije po
Italiji, ~itaocima je
ponu|eno obiqe interesantnih i edukativnih
tekstova: o uspjesima na
takmi~ewima,
sportskim uspjesima, radu
sekcija, istorijskim i
geografskim zanimqivostima, kao i o qetopisu Gimnazije za školsku
2009/2010. godinu.
Rajko Palibrk
Pro{le godine
preminuo je u~iteq
Omer Daci}. Ro|en
je 1925. u Ibarcu,
Ro`aje. Osnovnu ~etvorazrednu {kolu
zavr{io je u Ro`ajama, potom Kraqevu medresu u Skopqu. Vra}a se u rodni kraj i, kao rijetko pismeni ~ovjek u to vrijeme, radi kao u~iteq u selu Baloti}e, potom u selima Plunca i Pau~ina, a
1948. otvara ~etvororazrednu {kolu u Jablanici, rade}i podjednako i sa djecom i
wihovim roditeqima, organizuju}i analfabetski te~aj. U me|uvremenu je zavr{io
U~iteqsku {kolu u Nik{i}u. Radi kasnije
u Lovnici i Ro`ajama, a od 1965. kao direktor Osnovne {kole u Ba}u. Ostatak radnog
vijeka proveo je kao pomo}nik direktora
Udru`ene osnovne {kole u Ro`ajama, a nakon dezintegracije – izabran je za direktora O[ „25. maj” u Ro`ajama, odakle odlazi u
penziju.Savjestan i komunikativan, uvijek
spreman da pomogne, da radi jednako sa djecom i sa odraslima, Omer Daci} je iza sebe
ostavio neizbisivi trag u nastavi. Naro~itu pa`wu je poklawao siroma{nim |acima,
daju}i svoj nezamjewivi doprinos radu u organizacijama Crveni krst i Crveni polumjesec.Ugledav{i se na wega, na zna~aj prosvjetiteqskog rada i anga`ovawa – mnoge
generacije su po{le wegovim putem, daju}i
veliki doprinos vaspitawu i obrazovawu
djece ovoga kraja.
Mehdija Muri}
NADA
FATI]
Nada Fati},
nastavnica
istorije i geografije u O[
„Savo Pejanovi}” u Podgorici, preminula je
krajem pro{le godine. Ro|ena je 1954.
godine na Cetiwu. U rodnom gradu
stekla je osnovno i sredwe obrazovawe, a potom je zavr{ila Pedago{ku
akademiju u Nik{i}u. Kora~aju}i
stazama slu`bovawa, nesebi~no i znala~ki se posve}uju}i vaspitno-obrazovnom radu. Po~ela je u O[ „Bra}a
Ribar” u Vitezu, odakle se preselila
u Podgoricu i nastavila da radi u
O[ „Boro Vukmirovi}” u Rijeci Crnojevi}a, zatim u podgori~kim osnovnim {kolama „Sutjeska”, „Boro ]etkovi}” i „Bo`idar Vukovi} Podgori~anin”. Od 1987. godine stalno radi u
O[ „Savo Pejanovi}”, gdje je provela
ostatak radnog, a na`alost i kratkotrajnog `ivotnog vijeka.
Ostaje trajno i iskreno sje}awe na
Nadin vedri duh, topao i we`an kolegijalni i qudski odnos, stru~nu, kreativnu i pregala~ku obrazovnu predanost mnogim generacijama. Poznat je
bio wen bri`an pedago{ki, gotovo
roditeqski, odnos prema svakom u~eniku kojeg je uspje{no usmjerila u daqe `ivotne i obrazovne pohode.
Maksim Dra{kovi}
MAGENTA
@UTA
BLACK
VIJESTI IZ [KOLA
*
VIJESTI IZ [KOLA
Osnovna {kola „Pavle Kova~evi}” – Grahovo
STO ^ETRDESET
USPJE[NIH GODINA
iroko Grahovsko poqe,
[
crnogorska Panonija, sa
okolinom, visoko uzdignuta iznad risanskog mora, imalo je
te{ku i slavnu istoriju.
Uz pomo} kwaza Nikole ovdje je 1870. godine
otvorena prva osnovna
{kola u ku}i metohu Manastira Kosijerevo, pod
brdom Umac, u kojoj su prva znawa sticali |aci
Grahova, Cuca i Bawana.
Veliki jubilej – 140 godina grahovske prosvjete
i obrazovawa – nedavno je
obiqe`en radno i sve~ano promocijom vrijedne
monografije „Grahovski
bukvar 1870–2010” Slobodana Novi~ina Kova~evi}a, istaknutog prosvjetara i publiciste. On nije
`alio truda u tragawu za
razasutom dokumentacijom i brojnim biografskim podacima zna~ajanih qudi ovog kra{kog podnebqa pitomih vedrina.
[kola koja je izwedrila
brojne intelektualce, umjetnike, diplomate, in`iwere, doktore, akademike… mijewala je
lokaciju, zatvarana i otvarana
u vrtlozima ratova. Nekad velika, a sad mala – sa ~etrdesetak u~enika. \aci pje{aci bistrih glavica sti~u znawa u
ogromnoj {kolskoj zgradi, re-
Na uslovima bi im pozavidjele i mnogo ve}e {kole
noviranoj, moderno opremqenoj, u kojoj sve blista i odi{e
svje`inom bogate grahovske jeseni. „Nekad je {kola imala i
deset puta vi{e |aka nego sada”, nostalgi~no se prisje}a
direktor Milorad Cicmil, is-
Osnovna škola „Pavle
Rovinski”, Podgorica
Ne samo da je ~isto – dvorište je i zeleno,
a za sve to zaslu`ni su nastavnici, |aci i
uprava
vori{te O[ „Pavle Rovinski” ~isti ko
prije stigne. Jeste da su za to zadu`ene
D
radnice, ali nije rijetko da i sama direktorica podigne papir jer, ka`e, zajedni~ki rad
je ogledalo škole.
„Svi se trudimo – de`urni u~enici, de`urni nastavnici, odjeqenske starješine – da
pri~amo o tome, da u~imo djecu gdje se sme}e
odla`e. Mnogo govorimo o recikla`i, ~ak
imamo i kontejnere za separaciju otpada.
Ciq nam je da podignemo svijest kod naših
u~enika i wihovih roditeqa, i da odr`imo
urednost“, ka`e Marijana Papi}, direktorica {kole.
„Ako vidimo sme}e, pokupimo ga i bacimo u
kontejner”, ka`e u~enik Miran Koji}. Kao i
mnogi wegovi drugari, volio bi da dvorište
škole „Pavle Rovinski” bude najqepše u
gradu.Zadovoqna je direktorica kada poslije
nastave ostane ~isto dvorište. Na`alost, ne
zateknu istu sliku kad dolaze u školu. Ve~erwa okupqawa mještana u blizini škole
ostave vidan trag.
Ne samo što je ~isto, dvorište je i zeleno.
Napravili su bunar, pa ne štede vodu za zalivawe. Za neku godinu dvori{te }e postati
prava ba{ta.
D. Peši}
i {kolsko dvori{te.
Mala {kola velikih uspjeha
posjeduje minibus koji radnim
danima prevozi prosvjetne radnike na relaciji Nik{i}–Grahovo (50 km), i obratno.
Bl. Koprivica
STAZAMA USPONA
r e d w a
S
stru~na
{kola „Vukadin Vukadinovi}” iz Berana
obiqe`ila je
novembra ove
godine svoj 49.
ro|endan,
a
Podru~no odjeqewe u Petwici veliki jubilej – 20 godina
uspje{nog postojawa i rada.
Tim povodom DA MLADI OSTANU NA SVOM OGWI[TU:
uprili~en je
Detaq iz programa
prigodan kulturno-zabavni program u sali cija stanovni{tva prema Podgorici i primorskim op{tinaCentra za kulturu u Petwici.
Prisutnima su se obratili di- ma – Sredwa stru~na {kola po
rektor {kole Dragutin Pajko- broju odjeqewa i u~enika jedna
vi}, pomo}nik direktora u Pet- od ve}ih u Crnoj Gori.
Braho Adrovi} je naglasio
wici Rahim Rastoder, potpredsjednik O{tine Berane Braho zna~aj sredwe {kole za razvoj
Adrovi} i biv{i i sada{wi petwi~kog kraja i sjevera zemqe. Govore}i o Podru~nom
u~enici ove {kole.
Direktor Pajkovi} je ukazao odjeqewu u Petwici, Rasim Rasna zna~aj ove obrazovno-vaspit- toder je ukazao da je, zahvaqujune ustanove za razvoj Petwice i }i ovoj {koli, obrazovna strukcijelog kraja. Podsje}aju}i da je tura mjesnog stanovni{tva znatnastala, prije svega, radi {ko- no poboq{ana, kao i da }e „mlalovawa razli~itih privrednih di qudi ovdje ostajati, formikadrova III i IV stepena, on je is- rati svoje porodice, a samim
takao da je – i pored smawewa tim i na{e {kole bi}e pune |aM. Delevi}
broja u~enika svake godine ka”.
T. Rakovi}
usqed pada nataliteta i migra-
O[ „Da{o Pavi~i}”, Herceg Novi
BIOLO[KA SEKCIJA
VEOMA AKTIVNA
DVORI[TE
ZA PRIMJER
iološka i ekološka sekcija O[ „Dašo Pavi~i}“ iz Herceg NoB
vog, koju vodi profesorica biologije Milica Kova~evi}, i ove godine nastavqa vrlo `ivu aktivnost. Weni ~lanovi u~estvovali su u
projektima „Prevencija narkomanije u osnovnim školama“, „Ova zemqa nam je dom
– Crna Gora,
moj dio planete“, zatim u
akciji sadwe
maslina u Kamenarima.
Na takmi~ewu iz prve pomo}i, koju je
organizovala
Opštinska
organizacija
Crvenog krsta, osvojila
je drugo mjesto. Otpo~ela
je priprema
u~enika za dr`avno takmi^lanovi ekološke sekcije OŠ „Dašo Pavi~i}“
~ewe iz biolosa profesoricom biologije Milicom Kova~evi}
gije, a vrlo
u`urbano se radi i na pripremawu u~enika za takmi~ewe pod nazivom
„Prenesi znawe – ~uvaj prirodu“, koje organizuje Televizija Crne Gore. Ciq je afirmisawe znawa o prirodnom bogatstvu Crne Gore i razvijawe svijesti o potrebi zaštite `ivotne sredine.
Napomiwemo da je i izborni predmet Zdravi stilovi `ivota veoma
popularan u našoj školi. Za wega se opredijelilo 85 u~enika osmog
razreda.
^lanovi biološke i ekološke sekcije
Novembarski dani u Tivtu
TALAS RADOSTI
„Novembarski dani“ u Tivtu, uprili~eni povodom Dana opštine, ve} po tradiciji
ti~u}i da su {kolu pomogli
mnogi prijateqi i donatori
koji su opremili biblioteku,
nabavili brojna u~ila, okre~ili prostorije, uredili ogradu
Sredwa stru~na {kola „Vukadin Vukadinovi}” Berane, Podru~no odjeqewe u Petwici
ne prolaze bez „Talasa radosti“, manifestacije koju
osmišqava nevladino udru-
^lanice modnog studija „Da kvi” stupaju na scenu
`ewe „Djeca Tivta“.
„Gradske pri~e“ iz pera
prof. Ru`ice Lazarevi} kazivali su u~enici tivatske
gimnazije i O[ „Drago Milovi}“, a sa wima su na sceni
bili folkloraši KUD-a
„Boka“ i ~lanovi Umjetni~kog centra „As“ iz Herceg
Novog. Sa novim koreografijama, pripremqenim za
ro|endan grada, nastupili su
plesni klubovi „Da kvi”
(„Da Qui“), „Belisima“, „Modest“ i „Enigma“. Solisti~ke nastupe imali su Vawa
Vre}o i Milena Baši}, a
kao goš}e nastupile su Nina
Petkovi} i Monika \onaj.
Muzi~ko-zabavni program,
koji su vodili Ana Vukasovi} i Sava Petovi}, odr`an
je uz podršku SO Tivat,
Centra za kulturu i Radio
Tivta.
Slavko Krstovi}
25
OŠ „Orjenski bataqon“
u Bijeloj
TRADICIJA
I KVALITET
IDU ZAJEDNO
olektiv hercegnovske OŠ „Orjenski bataqon“, u prisustvu
K
brojnih gostiju, proslavio je 9. novembra svoj dan. Škola ima dugu tradiciju i datira još iz 1812. godine.
Tada je po~ela kao prva narodna škola u Bijeloj, a pod sadašwim imenom
postoji ve} 45 godina.
U susret Danu škole, kao i uvijek,
pored redovnih vaspitno-obrazovnih
aktivnosti izvedene su i brojne druge, a sve u ciqu poboqšawa uslova
rada i u~ewa.
Sre|en je parket i saniran krov nad
fiskulturnom salom i salom za kulturne sadr`aje. Sredstva je najve}im
dijelom obezbijedilo Ministarstvo
prosvjete i nauke.
Posebna pa`wa posve}ena je ure|ewu školskog parka. Jadransko brodogradilište uradilo je rekonstrukciju kapije, ograde oko dvorišta i posebno ograde oko otvorenog košarkaškog terena. Ova donacija vrijedna je
preko 7.000 eura.
Za 45 godina škola je dala veliki
broj uglednih stru~waka i vrhunskih
sportista, uz nadu da }e ih biti još
više u sve boqim uslovima rada.
Bojana Mijovi}
Zavod „Komanski most” u Podgorici
[email protected] TOPLINU DOMA
inistar rada i socijalnog starawa Suad Numanovi} sredinom
M
novembra sve~ano je otvorio renovirani paviqon u podgori~kom Zavodu „Komanski most”. Kapacitetom i sadr`ajem paviqon je
planiran za smje{taj 64 odrasle osobe. Ministar Numanovi} je objasnio da je Vlada za renovirawe izdvojila 250.000 eura i izrazio
uvjerewe da }e boqi uslovi unaprijediti kvalitet boravka.
„Stvoreni su uslovi za kvalitetan boravak i `ivot u ovoj ustanovi. Ono {to za nas predstavqa prioritet jeste reforma sistema
dje~je i socijalne za{tite. Vlada Crne Gore u predlogu buxeta za
narednu godinu planirala je 330.000 eura za rekonstrukciju sqede}eg paviqona i kuhiwe, ~ime bi se zaokru`io projekat poboq{awa
smje{tajnih kapaciteta”, istakao je Numanovi}.
Direktor Zavoda Vasiq Du{aj rekao je da, osim prijatnog ambijenta, nastoje da onima koji borave u toj instituciji pru`e toplinu porodi~nog doma.
Slavka Mirovi}, defektolog vaspita~, koja 14 godina radi u Zavodu, naglasila je va`nost ulagawa emocija u radu sa {ti}enicima.
„Neki nemaju nikoga od porodice, i mi zaposleni smo im sve. Nije lako raditi, ali smo se vremenom navikli i srodili”, obja{wava
Mirovi}ka.
[. B.
16. decembar 2010. godine
CIAN
CIAN
26
MAGENTA
@UTA
BLACK
VIJESTI IZ [KOLA
SLIKOM I RIJE^JU: O[ „21. maj” u Podgorici
Vijesti iz O[ „[tampar Makarije” u Podgorici
U NOVOM AMBIJENTU
JEDNAKO PRAVO NA
OBRAZOVAWE
~enici i nastavniU
ci biv{e podgori~ke O[ „Boro ]etkovi}” od 1. septembra borave u novom {kolskom
zdawu. Nakon vi{e od
pet decenija provedenih
u neadekvatnim uslovima, od ove {kolske godine kona~no osje}aju
zadovoqstvo boravka i
rada u novom ambijentu.
Na 1.200 metara kvadratnih dobili su sve
sadr`aje koji su im nedostajali. Tu je 20 u~ionica savremeno opremqenih
neophodnim
u~ilima i namje{tajem,
{est kabineta, fiskulturna sala, kao i prostorija namijewena za
produ`eni boravak djece.
– Prihva}en je predlog da {kola dobije i
novo ime „21. maj”, iako
je ime „Boro ]etkovi}”
ostavilo pe~at i dubok
trag. @ivot u {koli izmijewen je na op{te zadovoqstvo. Nova zgrada
u potpunosti zadovoqava sve tehni~ke uslove.
Zahvaquju}i tome, svi
sadr`aji
predvi|eni
nastavnim planom i
programom lak{e se realizuju. Stoga i nastojimo da iskoristimo date
mogu}nosti – isti~e Jana Kilibarda, direktorica ove vaspitnoobrazovne ustanove.
Tako su u~enici uz pomo} nastavnika priredili putopis o Cetiwu,
a u sklopu nastave engleskog jezika, u formi
kviza koji je organizovan nekoliko ~asova zaredom, u~ili o primjeni
aj-si-ti sistema.
– Nastavnici su i u
biv{oj {koli kreativno osmi{qavali nastavni proces uprkos
nezadovoqavaju}im
uslovima. Sada imaju
mogu}nost da svaki ~as
Direktorica Jana
Kilibarda
dan neopravdani izostanak. [kola ima 550 u~enika, uglavnom iz biv{e {kole „Boro ]etkovi}”. Ve} od polugo|a
o~ekujemo priliv ve}eg
broja u~enika. Posebno
nas raduje {to smo omogu}ili boravak i djeci
sa posebnim potrebama.
Liftovi, toaleti i
prilazi prilago|eni su
im u potpunosti –isti~e direktorica Kilibarda.
Direktorica je zadovoqna mjestom na kome
se {kola nalazi, nagla{avaju}i da nema sadr`aja koji bi odvla~ili
pa`wu djece. Ono {to
nedostaje, a {to u dogledno vrijeme u ovoj
{koli planiraju, jeste
okviru projekta o
U
inkluzivnom obrazovawu, tokom novembra
O[ „[tampar Makarije” u Podgorici posjetili su austrijski izaslanik za obrazovawe Robert Mrsik, Martina
Kasten, Kuben Jakob i
Eva Toperberg iz Kultur-kontakta, kao i Tamara Mili}, savjetnica
u Ministarstvu prosvjete i nauke, Nata{a Martinovi} iz projektne
RADIONICE ZA RODITEQE
[kolu je povodom dana otvorenih vrata za roditeqe tokom novembra posjetio evaluator Radu Florea iz Fondacije otvoreno dru{tvo. Tom prilikom s roditeqima su ura|ene radionice iz hortikulture, plesa, te kreativna radionica – ogledi iz fizike. Prezentirane
su ideje modela za |a~ku uniformu u~enika ove {kole. Kako ka`u u {koli, posjetilac je bio veoma zadovoqan onim
{to je vidio i smatra da je to dobar vid
saradwe {kole sa roditeqima.
kancelarije i Jelena
Kne`evi}, predstavnica Centra za stru~no
obrazovawe. „Su{tina
posjete je bila da se u
na{oj {koli formiraju
timovi za obuku i podr{ku inkluzivnom obrazovawu. Gosti su prisustvovali ~asu fizi~kog
vaspitawa u~enika VI
razreda i posjetili jedno odjeqewe prvog razreda. Ina~e, me|u u~enicima ovih odjeqewa je i
dvoje mali{ana sa posebnim obrazovnim potrebama. Gosti su razgovarali sa u~enicima i
vidjeli u kakvim uslovima rade. [kolu trenutno poha|a 12 u~enika sa
Dio kolektiva
Na ~asu hemije
DAN DJETETA
U~enici ove {kole obiqe`ili su 21. novembar Dan djeteta. Odr`ana je sjednica
\a~kog parlamenta na kojoj su |aci razgovarali o Konvenciji o pravima djeteta a u~enici VI razreda na ~asovima gra|anskog
vaspitawa istakli su panoe o dje~jim pravima. Tako|e je u holu {kole bila postavqena izlo`ba likovnih radova „Djeca `ele da...”, a u okviru programa prvaka „Prvaci {koli” kroz muziku i stihove i oni su govorili o dje~jim pravima i onome {to su nau~ili u prvom klasifikacionom periodu.
ENERGETSKA TURNEJA
Krajem novembra, Wema~ko dru{tvo za tehni~ku saradwu (GTZ), u saradwi sa Ministarstvom prosvjete i
nauke, u okviru kampawe Energetska turneja, organizovalo je krajem novembra interaktivne radionice za
u~enike devetog razreda. One su bile zami{qene tako da tematski dopune sadr`aje redovne nastave iz
nastavnog plana fizike. Radionice su vodili nastavnik matematike Mladen Peri}, Neboj{a Mihailovi},
in`iwer elektrotehnike i Vukosav ^abarkapa, nastavnik fizike. Osim wih, nastavi su prisustvovali
i pomagali u procesu organizacije Vawa Rai~evi} iz
GTZ-a, i Joakim Lerc iz wema~ke organizacije Svajcn
koncept, koji je pripremio eksperimente i obuku
stru~nog tima, pa je na ovaj na~i imao uvid u funkcionisawe nastave.
smetwama u razvoju i
normalno je da `elimo
da obezbijedimo pravo
svakom djetetu da se
obrazuje pod jednakim
uslovima”, ka`e direktorica Dragana Dmitrovi}.
Q. V.
Centar za kreativno odrastawe „^arobwak” – Tivat
DODIJEQENE NAGRADE
U zdravom tijelu...
bude inovativan i zanimqiviji
u~enicima.
Mo`emo se pohvaliti
da do sada nemamo nije-
ure|ewe prilaza koji
jo{ nije adekvatno rije{en.
[. Begzi}
Foto: Nikola ]upi}
U vrti}u „Sunce“ obiqe`ena Sedmica zaštite divqih `ivotiwa
16. decembar 2010. godine
*
VIJESTI IZ [KOLA
Na likovnom konkursu na temu „Pravilno odla`em ja, odla`i i ti”, koji je
raspisao Centar za kreativno odrastawe „^arobwak” iz Tivta, pristiglo je 250
radova iz osnovnih {kola u Crnoj Gori. Konkurs u okviru projekta „Odla`em
ja, odla`i i ti” podr`an je od strane Ministarstva ure|ewa prostora i zaštite `ivotne sredine.
Prvo mjesto osvojio je Bogdan Vlahovi}, VIII r. OŠ „Ratko @ari}” iz
Nikši}a, drugo Sandra Bubawa, u~enica VIII r. OŠ „Bra}a Ribar” – Zaton kod
Bijelog Poqa, dok je tre}e mjesto pripalo Andrijani Delibaši}, VI razred
„Druge osnovne škole” iz Budve. Za najkreativnije likovno stvaralaštvo pohvaqeni su radovi: An|elke Sekuli}, OŠ „Polica” – Berane; Saške Barjaktarevi}, OŠ „Vuk Karaxi}” – Berane; Nikoline Nikoli}, „Druga osnovna škola” – Budva; te Mie Kova~, Andrijane Albijani}, Dragane Draškovi} i Milene Barovi}, sve iz OŠ „Ratko @ari}” iz Nikši}a.
[. B.
O[ „Janko Bjelica”, Dowe Crkvice
PRIMJER STARIJIMA
SAMO 14 U^ENIKA
rajem novembra u svijetu se
U vrti}u „Sunce“ ~esto govore o
Crkvicama, udaqenim 70 km
K
obiqe`ava Svjetski dan borbe `ivotiwama:
U
od Nik{i}a, prva {kola poprotiv trgovine krznom, pa su i dje„Ovo je prvi ekološki vrti} u
~ela je da radi 1897. godine po
ca iz podgori~kog vrti}a „Sunce“
sa vaspita~icama i gostima pri~ala o toj temi. Iz NVO „Grin houm“
(„Green home“) objasnili su im koje su posqedice ubijawa divqih `ivotiwa.
„Razgovarali smo o ugro`enim vrstama, posebno o onima ~ijim se krznom trguje. Pokušali smo da edukujemo najmla|e da ne koriste proizvode koji imaju krzno, i da o tome
savjetuju i svoje roditeqe“, objašwava Nataša Kova~evi}, koordinatorka u NVO „Grin houm“, isti~u}i da su djeci pokazali fotografije `ivotiwa koje izumiru, kao
što je ris, koji je u Crnoj Gori posqedwi put vi|en prije 30 godina.
U svijetu ih, pretpostavqa se nema
vi{e od 200, obja{wava Kova~evi}eva.
Crnoj Gori, koji ~esto organizuje
eko-aktivnosti, a posqedwih nekoliko godina u novembru organizujemo nedjequ ekologije. Rado pratimo ekološke datume, jer je veoma
va`no da djeca formiraju neke ekološki po`eqne stavove, da nau~e
da ~uvaju prirodu, biqni i `ivotiwski svijet“, ka`e Ana Gazivoda,
vaspita~ica. Sa svojim koleginicama ~esto izvodi djecu iz u~ionice – da u`ivaju u prirodi, zavole je
i nau~e da je štite. Na vrlo interesantan na~in prenose maštu na
tekstil i porculan.
„Sve ono što su zapazili, do`ivjeli i nau~ili ovih dana prenose
na platno”, ka`e vaspita~ica Nataša \uri}.
Wihovi crte`i krasi}e hol vrti}a.
D. Peši}
odobrewu kwaza Nikole a zaslugom tada{weg prvaka Todora
Bjelice. Pored {kole organizovao je i izgradwu crkve. Prvi
u~iteq sa zavr{enom bogoslovsko-u~iteqskom {kolom bio je
Petar Radulovi} „koji upisa u
prvi razred 97 u~enika”.
[kola je radila do 1913. godine, kad je austrougarski vojnici
zapali{e, a i tokom Drugog
svjetskog rata nije radila, da bi
Mali kolektiv velikih uspjeha
ponovo o`ivjela 1962/1963. godine sa 217 u~enika. Danas ih je, na`alost, od {log juna, Milana Orbovi~a, najboqeg iz
prvog do osmog razreda samo 14 a u podru~- generacije, nagradila je nevladina organinom odjeqewu Gorwa Somina – jedan |ak i zacija „Vu~edolac” koju vodi Slavko [ejedan u~iteq. Direktorica Olivera Deli- kari}.
Vrijedna direktorica Deliba{i} forba{i} nagla{ava da su svi |aci pje{aci,
mudre glavice. Ranije je bilo i lu~ono{a. mirala je redakciju koja priprema obimnu
Ovaj svojevrsni duhovni centar izwedrio monografiju o bogatom istorijatu ove vasje brojne vrhunske intelektualce. Pro- pitno-obrazovne ustanove. Bl. Koprivica
MAGENTA
@UTA
BLACK
NOVE KWIGE
[KOLSTVO PIVE
(„Monografija Piva i Pivqani – [kolstvo”,
Udru`ewe Pivqana – Podgorica, 2010)
ona~no je pred nama kwiga o
{kolstvu Pive koja se pojaK
vila kao dio veoma obimnog projekta pod nazivom „Monografija Piva i Pivqani – [kolstvo”.
[kolstvo Pive je dato kroz
~etiri zasebna dijela koji svaki na svoj na~in obra|uje odre|eni period wegovog razvoja.
Prvi prilog, „Razvoj pismenosti i {kolstva u Pivi do
1878”, koji je uradio prof. dr
Bo`idar Tadi}, izuzetno je
dragocjen doprinos izu~avawu
razvoja pismenosti i po~etaka
{kolstva u Pivi. On se dodirnuo najstarijih arheolo{kih
nalazi{ta u Pivi, bar onih koja su u to vrijeme bila istra`iva~ki otvorena, a koja potvr|uju da je civilizacija veoma davno ne samo zakora~ila u
Pivu nego i ostavila veoma
dragocjene dokaze svog postojawa, ali na`alost jo{ uvijek ni
to nije u potpunosti nau~no
obra|eno od strane arheologa.
Poglavqe „Pismenost u Pivi u
15. vijeku” je bogato i sadr`ajno i nudi uvid u veoma plodan
period rada i stvarala{tva u
Pivi u tom periodu. Jo{ potpunije je obra|eno poglavqe
„Pismenost i {kole u doba Turaka”. Radi se, prije svega, o
{kolama u manastirima i popovskim porodicama, o kojima
je ostavio veoma va`ne podatke Haxi Arsenije Gagovi}, iguman Pivskog manastira, na
osnovu ~ega se zakqu~uje da
{kola u Pivskom manastiru
nije bila samo lokalnog nego i
daleko {ireg, regionalnog karaktera, i djelovala je u veoma
dugom periodu od 15. pa sve do
20. vijeka. Dr Tadi} zakqu~uje
da „mo`da u Crnoj Gori i nema
institucije toliko dugog kontinuiteta”.
Slijedi razmatrawe {kolstva u Pivi od wenog oslobo|ewa 1878. do 1918. godine. Radi se
o veoma burnom periodu u kome
su Pivqani i Crna Gora zapo~eli program otvarawa {kola u
raznim mjestima u Pivi. Prilog je grupe autora: Milorada
Tripkovi}a, Milana [arca i
Veselina Jovovi}a, pod nazivom
„Osnovno {kolstvo u Pivi od
1878–1918”. O~it je veliki
trud i istra`iva~ki napor da
se do|e do relevantnih podataka za period po~etaka organizovanog {kolstva u Pivi. U
ovom periodu dolazi do osnivawa dr`avnih {kola, prvo na Gorawsku 1878. i ubrzo potom u
Crkvi~kom Poqu, {to potvr|uje koliko su Pivqani bili
`eqni {kola, a zatim i drugih
{kola, uz izuzetno pove}awe
obuhvata djece, tako da je do
1918. godine {irom Pive bilo
otvoreno 13 {kola.
Poznati prosvjetni radnik,
ali i dru{tveno-politi~ki
aktivista i funkcioner, Qubo
@arkovi}, autor je tre}eg priloga o {kolstvu Pive pod nazivom „Obnova postoje}ih osnovnih {kola u Pivi i wihov daqi
razvoj u periodu 1918–1941”. Veoma je pregledan, iscrpan, detaqan, upotpuwen nizom podataka i citata. Unio je podatke o
lokalnom geografskom, prostornom, imovinskom i drugom
stawu i prilikama koje su tada
vladale u Pivi. Citirana su
brojna dokumenta koja su, na svu
sre}u, za razliku od lokalnih pa
i onih najnovijih, sa~uvana u beogradskim arhivama Kraqevine
SHS i Kraqevine Jugoslavije.
Najobimniji dio ove Monografije ~ini period od 1941. do
2008. godine pod nazivom
„Osnovno {kolstvo u Pivi u
ratnom i poslijeratnom periodu od 1941. do 2008. godine”.
Ovaj prilog Milorada Tripko-
vi}a sagledava najburniji i najkvalitetniji period razvoja
{kolstva u Pivi i Crnoj Gori,
kada je cijela Piva prekrivena
{kolskom mre`om i kada je
osnovno obrazovawe postalo
zakonski obavezno, a dr`ava
ulagala velike napore i sredstva da obezbijedi cjelokupni
{kolski obuhvat.
Veoma su dragocjeni podaci o
Vi{oj osnovnoj {koli koja je
radila u Manastiru Piva, o organizaciji nastave, smje{taju,
na~inu kako se putem dono{ewa
`ita u manastirski mlin finansirao domski smje{taj.
Isto tako su dragocjeni podaci o prerastawu osnovne {kole
na Gorawsku u sedmogodi{wu pa
zatim u osmogodi{wu.
Treba posebno obratiti pa`wu na poglavqe ovog dijela
Monografije pod nazivom „Period zatvarawa osnovnih {kola i propadawa {kolskih objekata”. Tripkovi} je ovim dodirnuo bolnu i sada ve} tragi~nu stvarnost Pive – ne samo
masovno zatvarawe {kola nego
prakti~no i demografsko, fizi~ko izumirawe Pive. Ovim se
ne samo gasi jedan izuzetan period razvoja Pive nego presu{uje i izvori{te veoma darovitih |aka koji su crnogorsku, jugoslovensku, pa i {iru sredinu
obogatili dokazanim stru~wacima, univerzitetskim profesorima, nau~nicima, akademicima, kwi`evnicima, slikarima…
Jedan veliki prostor Crne Gore, prakti~no deseti dio wene
teritorije, alarmantno se ispraznio.
Tripkovi} je obradio i sredwe
obrazovawe u Plu`inama koje je
zapo~elo 70-ih godina pro{log
vijeka. Ovaj prilog je dat potpunije, preglednije, samim tim
{to se radi o {koli novijeg datuma i {to su, prema tome, podaci bili dostupniji. Uz to
ide i dio o osnivawu i radu Doma u~enika.
Istra`ivawe poslijeratnog
{kolstva u Pivi Milorad
Tripkovi} zavr{ava odjeqkom o
razvoju jedine pred{kolske
ustanove u Plu`inama.
Miroje Vukovi}
*
NOVE KWIGE
SLIKA DRU[TVENIH KRETAWA
27
(Dr Mile Baki}: „Razvoj arhivske slu`be u Crnoj Gori”, Arhiv
Crne Gore i Slu`beni list Crne Gore, Podgorica, 2010)
kwizi dr Mila Baki}a
„Razvoj arhivske slu`be
U
u Crnoj Gori” na krajwe cjelovit i svestran na~in daje
se vertikala nastanka i razvoja arhivske slu`be (arhiva) na prostorima koji danas
pripadaju Crnoj Gori, od kraja H do po~etka XXI vijeka. U
woj se opisuju osnovne istorijske okolnosti koje su bile
preovla}uju}e u pojedinim
periodima Dukqe, Zete i Crne Gore za vrijeme Crnojevi}a i Petrovi}a, kao i crnogorske dr`ave od 1918. do danas. Baki} saopštava da su
svim razdobqima crnogorske
dr`ave wen razvitak pratili
razni oblici i sadr`aji arhivske slu`be, po~ev od dvorskih kancelarija (Vojislavqevi}a, Balši}a, Crnojevi}a i pojedinih Petrovi}a),
preko javnih i narodnih kancelarija (Petar I i Petar II
Petrovi} Wegoš) do formirawa prve dr`avne administracije kojoj je Petar II Petrovi} Wegoš pridavao posebnu brigu, kao i „o dr`avnim arhivalijama“. I sam
autor je istra`ivao arhive
Mleta~ke republike u Veneciji, kao i kwaza/kraqa Nikole koji je uticao da se u neke zakonike tadašwe Crne
Gore ugrade pojedine odredbe
o ure|ivawu odre|enih pitawa iz arhivske oblasti, kada
se donose i posebna uputstva
i pravila o funkcionisawu
arhiva. On posebnu pa`wu
posve}uje razvoju arhivisti~ke slu`be (dr`ava i crkva,
notari) na današwem crnogorskom primorju do propasti Mleta~ke republike
(1797), zatim tokom vladavine Francuske i Austrije do
1918, te od 1918. do 1941. godine, kada je vladala Kraqevina SHS, odnosno Kraqevina
Jugoslavija, i od 1941. do
1991. godine – za vrijeme
SFRJ, SRJ i obnavqawa crnogorske dr`ave (od 2006. godine). U tom kontekstu Baki}
je posebnu pa`wu posvetio
nastanku i razvoju arhivske
slu`be u pojedinim opština-
ma u periodu SRCG (Kotor,
Cetiwe,
Herceg
Novi,
Nikši}, Bijelo Poqe).
Posebnu pa`wu autor je posvetio donošewu prvih propisa iz oblasti arhivistike
za vrijeme socijalisti~ke
Crne Gore, kada je i formiran (1951/1952) Dr`avni arhiv Crne Gore na Cetiwu.
Dr Baki} je istra`ivao i
uslove smještaja, osposobqavawe kadrova i stvarawe adekvatnog sistema finansirawa arhivskih slu`bi u Crnoj
Gori, proširivawe wihovih
djelatnosti (istra`ivawa,
izdavaštvo, informisanost
i dr.). Poseban pe~at dao je
razvoju arhivske slu`be u periodu 1990. do 2000, kada je
autor bio jedno vrijeme direktor Arhiva Crne Gore.
Tada je unaprije|ena wihova
djelatnost, raširena mre`a
i poboq{an rad, naro~ito u
pojedinim opštinama. Baki}
je pokrenuo prvi put i poseban ~asopis iz oblasti arhivistike, ~iji je on bio glavni
i odgovorni urednik.
Ova i ranije kwige dr Mila
Baki}a, „Arhivistika” i
„Crnogorsko arhivsko zakonodavstvo”, ~ine trilogiju
koja je ukazala na istorijsku
dubinu i razvoj arhivistike,
arhivske slu`be, arhiva i arhivskog zakonodavstva u Crnoj Gori.
Vasilije Mili}
UZBUDQIVA DRAMA
(Mi{o L. Kora}: „Mojkova~ka bitka”,
Tokovi, Berane, 2009)
Hrabrost je scenski oblikovati jedan mnogostruko slo`en istorijski doga|aj kao što je
Mojkova~ka bitka. Slo`en sa vojnostrateškog stanovišta: dvije male, vojno slabo
opremqene dr`ave Srbija i Crna Gora suprotstavqaju se agresiji nadmo}ne austrijske vojne
sile; ali ne mawe slo`en i sa stanovišta dr`avnopoliti~kih programa i interesa dviju
dr`ava. Crna Gora, iako nenapadnuta, na poziv
kraqa Nikole ulazi u taj rat da podr`i odbranu Srbije, ali nesumwivo i sa nekim svojim
dinasti~kim, politi~kim ciqevima. Srbiji,
koja se nikad nije odrekla „Na~ertanija“ Ili-
je Garašanina, ta pomo} je bila dragocjena.
Austrijska vojska je, nakon nekoliko mjeseci
surove borbe, srpsku vojsku prinudila na odstupawe. Crnogorska vojska u tim teškim
trenucima, uz najve}e `rtve, štitila je odstupnicu srpske vojske. Kraj drame, kao što je
poznato, odigrao se na Mojkovcu 1916. godine.
Crnogorska vojska je, posqedwim snagama na
Bojnoj wivi, zadr`ala austrijsku vojsku dok je
posqedwi srpski vojnik prešao crnogorsku
granicu. Ta bitka je po junaštvu i po`rtvovawu naše malobrojne vojske ušla u legendu. I
pored toga što srpska komanda nije ni najmawoj crnogorskoj jedinici dozvolila da nastupa sa srpskom vojskom. Plan je unaprijed skrojen –
„Na~ertanije“ na djelu…
Mišo Kora} se u ovoj drami po(Milutin \uri~kovi}: „Igra je završena“, „Alma“, Beograd, 2009)
kazao kao iskusan pozorišni pisac. Nije lako iz jedne komplikoŠiroka kwi`evna inte- Wuman, „izdvojena, zaokru- šenom iluzija, gdje univervane istorijske gra|e, kao što
resovawa dr Milutina \u- `ena misao, usmjerena pro- zalne vrijednosti posustaju
je Mojkova~ka bitka, u kojoj su se
ri~kovi}a (1967) realizo- tiv vladaju}eg na~ina mi- u sukobu sa novotarijama i
svakoga dana, svakoga ~asa, dogavana su u 34 kwige za djecu i šqewa“, ili, kako ka`e instant vrijednostima, gdje
|ale qudske drame i lomovi, izodrasle, u kojima se bavio \uri~kovi}: „Aforizam je se sumwa u sve a ne mo`e se
vu}i pri~u koja }e da djeluje
poezijom, narodnim umotvo- zrno mudrosti za obiqe glu- vjerovati ni u šta, aforiistinito, umjetni~ki istinirinama, pozorišnom kriti- posti“. Nije jednostavno zam se ironi~no poigrava sa
to, uzbudqivo. Kora} je, prema
kom. Sa~inio je nekolike objasniti sebe, ni sopstve- svijetom, ~ovjekom, sa samom sudu, napravio takvu pri~u
antologije, monografije i nu percepciju svijeta, ali mim sobom („Nikad se ne
u kojoj doga|aji izlaze jedan iz
hrestomatije, zastupqen je \uri~kovi} sa za~u|uju}om zna. A i kad se zna, isto je“).
drugog i suštinski se dr`e
u 30 doma}ih antologija i lako}om objašwava posao
Davno je primije}eno da je
osnovne dramske linije koja nije
preveden na više stranih umjetnika – aforisti~ara: specifi~nost aforizma u
optere}ena fragmentarnoš}u.
jezika. U zbirci aforizama [email protected] ispred svog vre- paradoksu, koji ~ini wegoTo nije lako posti}i u ovakvoj
„Igra je završena“ autor se mena, a van svojih prosto- vu stilsku posebnost. („Ovo
vrsti dramskih tekstova, da ne
odlu~io za azbu~no, a ne te- ra“, ili: [email protected] piše ro- se ne pamti! A i ne zaboraka`em dramatizaciji. Kora}
matsko
klasifikovawe, mane, a situacija afori- vqa!“). \uri~kovi}evi afprecizno koristi qepotu i bošto za ~itala~ku publiku zme“.
orizmi koriste jednostavgatstvo našeg jezika. Taj wegov
zna~i i svojevrsni poziv na
Mijewaju se vremena, ne, ali za~udne metafore,
lijepi jezik zna~ajno doprinosi
intelektualnu igru. Kre}u- okolnosti, odore i scenari- oslawaju se na ustaqene jekarakterizaciji likova u drami,
}i se kroz najrazli~itije ja, ali qudska priroda osta- zi~ke izraze (politi~ke,
poma`e im da istinito iska`u
ideje i problematiku, autor je okamewena u svojoj gorde- kolokvijalne ili kwi`evideje, osje}awa, zablude koje nose
tra`i promišqawe i nudi qivosti. „Sa kulturom je ne), koji se neobi~no i duhou sebi.
imaginarni dijalog o su- qepše. Sa hqebom najqep- vito poentiraju, u neo~ekiMislim da u najqepše pasa`e
štini naizgled jednostav- še“, ka`e autor.
vanim obrtima („Krv nije
drame spada scena „Na Kalimegnih i poznatih stvari.
U \uri~kovi}evim afo- voda. Mineralna.“).
danu“ koja je kraj drame. Na KaliLapidaran, metafori~an, rizmima skriva se paradigStvarani na ovakav namegdanu se 1926. godine slu~ajno
jezgrovit, sa`et u iskaziva- mati~na zagonetka vje~ite ~in, \uri~kovi}evi afosrije}u ostarjeli Janko Vukowu va`nih `ivotnih isku- zapitanosti o istini i la- rizmi distanciraju se od
ti} i praški student Andrija
stava, aforizam se, ina~e, `i, prividu i realnosti. uobi~ajenih, banalnih i
Grujovi}, koji se vra}a u Crnu
ne mo`e ~itati i poimati Nije u pitawu samo socio- prizemnih, dnevnopoliti~Goru. Slijede nostalgi~ne, krinamah, na brzu ruku, bez loška distinkcija („Prema kih vi|ewa svijeta i stvarti~ke i samokriti~ke ispovijepromišqawa. Inovativ- nezvani~noj verziji, nema nosti.
sti jednog i drugog. Sinteza
nost aforizma uvijek se pre`ivjelih, a prema zva„Igra je završena“, ka`e
drame kroz koju su prošli. Kroz
ogleda u izricawu spoznaje ni~noj – svi su izginuli“), autor. Ali, igra otkrivakoju je prošla (i prolazi) Crna
koja je o~igledna, a koja ve} i podvojenost u biti ~o- wa istine – tek po~iwe.
Gora. Prava literatura.
ipak djeluje kao novina.
Dr Ana Stišovi}
vjekovoj („Ja u klin, alter
Aforizam je, kako ka`e ego u plo~u“). U svijetu li-Milovanovi}
Milorad Stojovi}
OTKRIVAWE ISTINE
16. decembar 2010. godine
CIAN
CIAN
MAGENTA
@UTA
BLACK
Likovni konkurs „Petar I zakonodavac i reformator”
U O[ „Dr Dragi{a Ivanovi}” u Podgorici odr`an kviz za u~enike
PRENESI ZNAWE,
^UVAJ PRIRODU
PRVA VESNA LAZOVI]
IZ RADANOVI]A
Š „Dr Dragiša
O
Ivanovi}” bila je
11. decembra doma}in
esna Lazovi}, u~eV
nica VIII razreda
O[ „Nikola \urkovi}” iz Radanovi}a,
osvojila je prvu nagradu
na likovnom konkursu
za u~enike osnovnih i
sredwih škola pod nazivom „Petar I zakonodavac i reformator”,
povodom obiqe`avawa
150 godina od smrti
ovog velikana crnogorske istorije i dr`avnosti.
– Bila sam iznena|ena, nisam o~ekivala da
}u baš ja osvojiti prvo
mjesto. Radila sam plastelinom, to je moja
omiqena tehnika. Radila sam nekoliko dana
na sekciji kod profesora Milorada Jovi}evi}a
koji mi je dao brojne korisne savjete – pri~a Vesna.
Na pitawe da li je razmišqala o tome da se bavi
Sa dodjele nagrada
slikawem, odgovorila je: predstavqa veliki podstrek.
– Pa, nisam razmišqala, A mi smo joj po`eqeli jo{
ali nakon ove nagrade mo- puno sli~nih priznawa.
gla bih pokušati.
Maja Mr{uqa,
Kako je istakla, nagrada joj
profesorica
Fondacija „Lubarda“
BUDU]A SPOMEN-KU]A
Sastanak ~lanova Fondacije „Lubarda” odr`an je
nedavno u Be~i}ima. Izabran je novi Upravni odbor,
na ~elu sa predsjednicom \inom
Lazar, sestri~nom
Petra
Lubarde.
Ona je zahvalila
~lanovima Fondacije, kao i Vladi
Crne Gore i wenim institucijama
koje su se na dotojanstven na~in anga`ovale oko proslave 100-godišwice ro|ewa slavnog slikara.
Osim planirawa kulturnih aktivnosti, bilo je rije~i i o zna~aju renovirawa rodne ku}e Petra Lubarde na Qubotiwu, sa namjerom da ona postane spomen-ku}a i centar za likov-
prvog kruga takmi~ewa
kviza „Prenesi znawe,
~uvaj prirodu”, koji organizuje i realizuje Radio televizija Crne
Gore. U nadmetawu su
u~estvovali
u~enici
završnog
razreda
osnovnih škola iz
Podgorice,
Danilovgrada, Nikši}a, Cetiwa, Bara i Ulciwa.
Istog dana i u isto vrijeme takmi~ewe je organizovano u Tivtu i Bijelom Poqu. U~enici
su rješavali test od
petnaest pitawa iz geografije, biologije i
ekologije.
Posebno divqewe izazvali su u~enici iz Zavoda za školovawe i
rehabilitaciju
invalidne djece i omladine,
~ija se ekipa zvala
„Orhideja”.
Razgovor sa nekim
u~esnicima prije po~etka takmi~ewa pokazao je da su optimisti.
^lanovi ekipa „Puma”
i „Gepardi”, iz OŠ
„Maksim Gorki” iz
Podgorice, rekli su da
su se pripremali oko
mjesec dana i smatraju
da nemaju veliku konkurenciju. Wihova men-
Iz O[ ,,Dr Dragiša Ivanovi}"
torka nastavnica Rada
Mari} je veoma zadovoqna wihovim znawem.^lanovi
ekipa
{kole doma}ina „^igra” i „Flamingos” kazali su da im je drago
što su sklopili nova
poznanstva.
Wihove
mentorke bile su nastavnice Mila Rako~evi} i Danka Vuk~evi}.
Za daqe takmi~ewe
plasira}e se 16 ekipa.
Ovakav kviz je vrlo
zna~ajan jer doprinosi
pozitivnom stavu |aka
prema prirodi i wenom
o~uvawu. Wegovo organizovawe, kako ka`e
urednica kviza Lida
ISPRAVKA
U novembarskom broju
„Prosvjetnog rada”, u
tekstu „Poklon biv{eg
profesora” (str. 24), gre{kom je navedeno da je
prof. dr Vojin Nikoli}
biv{i profesor i rukovodilac Fakulteta za
sport, umjesto da je bio
rukovodilac Odsjeka za
sport i fizi~ko vaspitawe na Filozofskom fakultetu. Izviwavamo se
zbog ove oma{ke.
Redakcija
UKR[TENE RIJ E^I BROJ 123
ne susrete i kolonije. Idejni projekat uradio je profesor Aleksandar Kekovi}.
Projekat zahtijeva veliko
finansijsko anga`ovawe,
za {to Fondacija o~ekuje
saradwu i pomo} dr`ave.
Wegovo ostvarewe bilo bi
od velikog zna~aja za kulturu Crne Gore, a naro~ito za
poštovaoce stvaralaštva
Petra Lubarde.
Radoslav Miloševi} Atos
Iz izdava~ke ku}e „Nova {kola”
KWIGA O CRNOJ GORI
VODORAVNO: 1. Uprostiti, pojednostaviti, 13. Obi~aj, navika, 14. Glavni grad
Perua, 15. Zarazna bolest, influenca, 16. Sredstvo za pri~vrš}ivawe prozorskih stakala, 17. Drum, cesta (mn.), 19. Slovena~ka telegrafska agencija, 20. Prvi i ~etvrti samoglasnik, 21. Jezero u Turskoj, 22. Filmski rediteq, Li, 24. Odbojkaški klub (skr.), 25. Crnogorski junak, vojskovo|a, vojvoda i pisac, 31. Sastavni veznik, 32. Crna~ka duhovna muzika u SAD, 33. Vavilonski grad, 35. Oznaka australijske valute, 37. Bivši italijanski pjeva~, Toni, 38. Vrsta ma~a, 40.
Stih (lat.), 42. Wema~ka kwi`evnica, Zaks, 43. Filozof, Marks, 44. Savršenstvo, 46. Simbol molibdena, 47. Unutrašwost biserne škoqke (turc.), 48. Bog
Sunca kod starih Slovena, 49. Rodovski ili plemenski znak u najprimitivnijim
zajednicama (mn.).
USPRAVNO: 1. Staroskandinavska bajka, 2. Narje~je, govor nekog kraja, 3. Ameri~ki glumac, Dejmon, 4. Oznaka za platinu, 5. Neostvarqiv, besmislen, 6. Pripravan, pripremqen, 7. Naziv, 8. Otmen, fin gospodin (mn.), 9. Susjedna slova
azbuke, 10. Umjetnost (lat.), 11. Ruski kosmonaut, German, 12. I pored svega, 17.
Ve}a vojna jedinica, 18. Druga, ostala, 21. Jednocifren broj, 23. Rod afri~kih
antilopa, 26. Ruski filmski rediteq, Tarkovski, 27. Lijek u obliku masti (turc.
), 28. Mjesto na našem primorju, 29. Gorske vile (gr~.), 30. Mikelan|elova skulptura, 34. Veliko svetilište anti~ke Gr~ke, 36. Grad u Japanu, 39. Indijski pisac, ^and, 41. Modni kreator, Eli, 43. Najmawa sportska jedrilica na vodi, 45.
Oznaka za Loznicu, 47. Neophodan za~in.
Nikola Mirkovi}
1
2
3
4
5
13
„Moja domovina Crna Gora”
autorke Slavice Marseni}
najnovija je publikacija Izdava~ke ku}e „Nova {kola”,
namijewena svim uzrastima.
Publikacija i rije~ju i slikom nenametqivo vodi kako
najmla|e tako i u~enike starijih razreda kroz Crnu Goru, od op{tine do op{tine.
Tekst je kratak, sadr`ajan,
tako da ne zamara prekomjernim brojem informacija niti
verbalnom raspri~ano{}u, a
brojne fotografije zapravo
se prirodno uklapaju u tekst,
~ine}i tako jedinstvenu cjelinu iskazane rije~i i slike.
Sve one nude niz novih originalnih sazawa o geografiji
prostora odre|ene op{tine,
Vukmanovi}, najboqa je
edukacija za u~enike.
Novinarska sekcija
de mo graf sko-eko nom sko-tu risti~kim osobinama, ali i
kulturnim. Tako ova korisna
i originalna kwiga bez napora u~enike uspije da na svojih
130 luksuzno opremqenih
strana bez zamora provede
kroz Crnu Goru. Od po~etka
do kraja. I obratno.
Mo`e se koristiti kao dodatna literatura u turizmu,
medijima. Sadr`ane su osnovne informacije o crnogorskoj istoriji, reqefu, klimi, rijekama, nacionalnim
parkovima i gradovima. Svi
podaci potkrijepqeni su velikim brojem kvalitetnih
ilustracija, {to olak{ava
usvajawe ponu|enog {tiva.
O. \.
30
48
9
18
22
26
27
31
28
34
38
39
43
46
47
49
RJEŠEWE UKRŠTENIH RIJE^I BROJ 122 – VODORAVNO: Provenijencija,
ra`a, alef, krug, age, ozaren, Ivo, GB, kea, Mos, En, instrumental, e, AI, eror,
KJ, p, RKZ, znatan, dar, Alah, Iton, Nata, telur, Ir, ^ehov, Ariman, \akomo.
LIST PROSVJETNIH, KULTURNIH I NAU^NIH RADNIKA CRNE GORE
61
24
33
42
45
12
29
37
41
11
19
23
32
36
10
15
21
25
44
8
17
20
40
7
14
16
35
6
OSNIVA^: ZAVOD ZA UXBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA CRNE GORE
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Miroje Vukovi}
REDAKCIJA: dr Savo Stevovi}, dr Du{anka Popovi}, dr Lidija Vuja~i}, Lida Vukmanovi}-Taba{, mr Seida Belegovi}
UREDNIK U LISTU: Jovanka Vukanovi}, SEKRETAR: Sowa Bo{kovi}
TEHNI^KI UREDNIK: Ratko Mugo{a Mugi, KOREKTOR: Ratko P. Stojanovi}. ELEKTRONSKI PRELOM: Momir Mihajlovi}
List izlazi dva puta mjese~no. Godi{wa pretplata 4,40 eura, polugodi{wa 2,20 eura
Broj `iro ra~una kod PB Podgorica: 550-1299-66. Veb-sajt: www.prosvjetnirad.co.me
[tampa NJP POBJ EDA - sektor Grafi~ka djelatnost - Podgorica UREDNI[TVO I ADMINISTRACIJA: Ulica Bal{i}a br. 4.
tel/fah:020-231-254 i 020-231-255, mob. 069-021- 492. E-mail: [email protected] Rukopisi se ne vra}aju
Презиме
Шарац
Шћекић
Шћекић
Шћепановић
Шебек
Шестовић
Шишовић
Шкеровић
Шљивић
Шукурица
Шутковић
Живковић
Жујовић
Жујовић
Жујовић
Жујовић
Аџић
Адемовић
Адровић
Ћеранић
Ћоровић
Ћулафић
Алексић
Алић
Алихоџић
Амиџић
Анђелић
Анђушић
Бајчета
Бајић
Бакић
Бећировић
Бишевић
Биговић
Божовић
Божовић
Божовић
Брацановић
Брајковић
Брајовић
Бубања
Букилић
Булатовић
Булатовић
Булатовић
Бурић
Чампар
Церовић
Цмиљанић
Ћорац
Црногорац
Даковић
Давидовић
Дедић
Делибашић
Драговић
Дринчић
Дрљевић
Дукај
Дурутовић
Чабаркапа
Чабаркапа
Чампар
Чапуновић
Чавић
Челебић
Чобељић
Чоловић
Чворовић
Гаговић
Гајић
Гардашевић
Гардашевић
Гарговић
Гломазић
Гојковић
Гордијанић
Говедарица
Гвозденовић
Хамзић
Хебер
Хоџић
Хуремовић
Хусовић
Ивановић
Ивановић
Јаниновић
Јанкетић
Јанковић
Јанковић
Јанковић
Јанковић
Јарeдић
Јауковић
Јеврић
Јовановић
Јовановић
Јовићевић
Јововић
Јововић
Кадовић
Кадовић
Калезић
Капетановић
Катана
Катнић
Кнежевић
Кнежевић
Кнежевић
Кочан
Којовић
Којовић
Комадина
Коматина
Коматина
Кораћ
Кораћ
Кораћ
Костић
Костић
Костић
Костић
Костић
Ковачевић
Ковачевић
РЕАЛИЗАЦИЈА КОНКУРСА ЗА ДОДЈЕЛУ КРЕДИТА И СТИПЕНДИЈА
ТАЛЕНТОВАНИМ УЧЕНИЦИМА И СТУДЕНТИМА
за школску 2010/2011. годину
За школску 2010/2011. годину право на студентски кредит остварили су сљедећи студенти:
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
Име родитеља
Радивоје
Радоња
Мијодраг
Крсто
Жарко
Драгослав
Дарко
Драган
Ранко
Заим
Рафет
Страјо
Милорад
Радисав
Веско
Зоран
Раденко
Сеад
Реко
Драган
Радомир
Илија
Миодраг
Бајрам
Рафет
Ненад
Ненад
Драгиша
Михаило
Божидар
Милош
Изет
Алија
Славко
Милић
Веселин
Миодраг
Милан
Велимир
Богић
Веселин
Драгољуб
Рајко
Божидар
Миодраг
Драган
Ранко
Митар
Славко
Чедомир
Митар
Неђељко
Блажо
Божидар
Жарко
Јанко
Миодраг
Драган
Никола
Миладин
Миљан
Јокан
Ранко
Мирсад
Милета
Слободан
Ненад
Миомир
Мирко
Гаврило
Драгутин
Драго
Милорад
Насер
Милорад
Зоран
Ратко
Петар
Тодор
Севдалин
Славко
Бешир
Есад
Џеват
Веско
Зоран
Драгана
Зоран
Момчило
Бранислав
Томислав
Зоран
Милован
Јово
Ненад
Новак
Љубомир
Александар
Љубо
Јовица
Вељко
Веско
Здравко
Заим
Медин
Дејан
Жарко
Никола
Слободан
Медо
Дејан
Радуле
Симо
Вукомир
Миленко
Милутин
Милутин
Предраг
Мирко
Јордан
Звонимир
Костадин
Борислав
Миомир
Миодраг
I
Име
Тамара
Данко
Миланка
Ивана
Милица
Бојана
Анђела
Ивана
Кристина
Илма
Фахрудин
Маријана
Јована
Бојана
Драгана
Драгана
Анђела
Адемија
Анита
Наташа
Јована
Милица
Анђела
Адмира
Ена
Александра
Ивана
Велимир
Јелена
Иван
Марија
Шенида
Алиса
Ана
Душан
Наташа
Сања
Сања
Тања
Биљана
Јелена
Јелена
Милена
Анђела
Драгана
Сандра
Теа
Мирко
Бојана
Ивана
Светлана
Наташа
Бојана
Јелена
Мирјана
Соња
Јована
Јелена
Линдон
Милица
Јелена
Марина
Тамара
Ибрахим
Ивана
Даница
Јована
Тамара
Борис
Стефан
Милица
Сања
Бојана
Мирза
Милена
Рената
Јелена
Тамара
Александра
Ајдина
Наташа
Јасна
Енис
Аида
Ивана
Вања
Драгана
Сања
Милица
Вања
Александар
Ивана
Јелица
Јована
Ивана
Никола
Немања
Марија
Балша
Невена
Милица
Сања
Данијела
Мелида
Ена
Данило
Александра
Слађана
Тијана
Елвир
Ксенија
Јелена
Влатка
Ана
Љубомир
Милица
Мирко
Даница
Жаклина
Милица
Ана
Борис
Ивана
Милица
Кристина
Подгорица
ИД студента
397054
440014
396751
397000
396704
397464
431210
420152
420185
431179
397263
431208
420081
380245
397603
397530
420136
380454
396905
431176
420160
431238
420125
431205
396720
431168
420116
431180
380415
420127
396960
431246
411310
420178
431175
431235
396654
420148
397514
420109
431237
420144
410221
397553
390812
397545
396936
431178
380551
380102
420110
397166
396944
410220
397174
380172
396782
420098
420173
420137
431228
431236
431202
420122
420154
431199
431172
420100
420128
431224
431231
431191
397190
420166
420083
431230
420168
420079
431182
430336
420171
397383
431160
431156
431209
397665
420101
411305
431188
420179
397642
397495
380326
431157
431164
431225
380214
397433
431242
380303
420124
380276
397480
380075
380400
431189
431198
420192
397650
410222
420111
397375
420132
421211
380381
420114
420115
396735
420099
431197
380663
397070
380222
397576
420118
Датум рођења
27-нов-1989
18-дец-1988
04-мај-1989
26-апр-1989
02-апр-1990
30-мар-1989
06-авг-1991
24-дец-1988
12-јун-1990
05-јун-1991
31-авг-1989
05-јан-1989
01-авг-1990
17-јун-1988
28-авг-1988
19-јун-1989
02-мај-1990
04-јун-1988
20-авг-1989
08-дец-1991
20-јан-1991
07-окт-1991
23-апр-1990
19-мар-1991
17-авг-1989
28-јул-1991
01-јан-1991
03-дец-1988
21-мај-1988
19-јул-1988
12-мај-1989
15-сеп-1991
08-сеп-1991
22-дец-1990
04-јун-1991
25-нов-1991
07-нов-1989
12-апр-1989
29-нов-1989
18-сеп-1988
13-окт-1991
23-мар-1990
13-јул-1990
12-феб-1990
22-јул-1988
06-сеп-1989
17-мај-1989
08-дец-1991
04-јул-1988
17-дец-1988
12-феб-1989
02-сеп-1989
13-окт-1989
18-јун-1990
04-мар-1990
28-јул-1988
15-апр-1989
21-авг-1990
16-феб-1988
01-нов-1990
22-авг-1990
06-дец-1991
01-мај-1992
03-мар-1991
30-окт-1990
25-јул-1991
15-јун-1989
06-окт-1990
02-мај-1989
04-сеп-1991
14-окт-1991
06-дец-1990
29-авг-1989
28-нов-1990
12-мај-1990
13-јун-1991
13-мај-1990
30-апр-1990
22-мај-1991
30-окт-1989
08-нов-1989
04-дец-1989
04-јул-1991
27-јул-1991
02-јул-1991
27-мар-1989
06-јан-1990
22-сеп-1991
03-авг-1991
09-сеп-1989
15-нов-1988
23-јун-1988
31-мај-1989
04-апр-1992
17-јун-1991
19-окт-1990
05-мар-1989
09-авг-1989
17-мај-1991
03-окт-1988
23-мар-1991
12-мај-1988
20-мар-1990
29-апр-1988
24-јун-1988
02-мај-1991
03-мај-1989
25-јул-1990
22-дец-1988
25-јун-1988
24-мар-1990
17-мар-1990
19-јул-1988
10-сеп-1991
21-јан-1989
11-мар-1991
04-сеп-1988
03-апр-1989
02-феб-1990
13-окт-1991
24-апр-1988
07-мај-1989
07-дец-1988
30-авг-1989
17-јун-1991
Презиме
Рата
40.00
45.10
40.00
41.50
41.50
31.50
38.00
36.10
38.00
38.00
39.40
36.10
38.00
45.10
37.20
34.30
38.00
41.50
40.00
38.00
39.40
38.00
39.40
38.00
42.90
30.40
40.00
34.30
42.90
42.90
42.90
38.00
38.00
39.40
30.40
38.00
39.40
31.50
31.50
46.50
38.00
32.00
30.40
32.00
42.90
33.20
39.40
30.40
33.20
45.10
41.50
41.50
40.00
29.70
40.00
45.10
46.50
38.00
36.10
38.00
39.40
38.00
38.00
39.40
32.00
30.40
33.20
39.40
42.90
30.40
38.00
40.00
40.00
38.00
37.20
30.40
39.40
30.40
38.00
42.90
33.20
34.30
38.00
38.00
30.40
37.20
33.20
30.40
30.40
33.20
34.30
33.20
41.50
38.00
30.40
32.00
42.90
31.50
30.40
42.90
32.00
45.10
33.20
42.90
41.50
30.40
33.20
39.40
37.20
41.50
39.40
33.20
46.50
38.00
42.90
38.00
41.50
41.50
42.90
38.00
37.20
41.50
46.50
31.50
39.40
Краснићи
Крговић
Кркељић
Крунић
Куч
Куч
Кујовић
Кусовац
Лагатор
Лајовић
Лакићевић
Лазовић
Лазовић
Лековић
Лисичић
Љиљанић
Лончар
Луцевић
Лукач
Лукић
Машуловић
Маџаревић
Максан
Малиџан
Мандић
Марић
Марковић
Мартиновић
Мартиновић
Мартиновић
Матовић
Меденица
Мићановић
Михајловић
Мијановић
Мијановић
Мијатовић
Мијовић
Мијовић
Милачић
Милановић
Милатовић
Милев
Милић
Милошевић
Мирковић
Митровић
Митровић
Мрдовић
Мухадиновић
Мурић
Мустагрудић
Недић
Недовић
Никитовић
Николић
Новаковић
Нововић
Нововић
Обрадовић
Обрадовић
Одаловић
Османовић
Остојић
Пачариз
Палевић
Павићевић
Пејовић
Пејовић
Пејовић
Пековић
Перазић
Перовић
Перовић
Перућица
Петровић
Пјешивац
Пјешивац
Поповић
Поробић
Прашчевић
Прелевић
Пуровић
Рабреновић
Рабреновић
Рачић
Радевић
Радиновић
Радоичић
Радоман
Радончић
Радончић
Радонићић
Радоњић
Радоњић
Радосавовић
Радовић
Радовић
Радовић
Радовић
Радовић
Радуловић
Радуновић
Раичевић
Раичевић
Раичевић
Ракчевић
Ракочевић
Ракочевић
Ракоњац
Ракоњац
Ралевић
Рамусовић
Ратковић
Реџић
Рогановић
Ровчанин
Рудовић
Саичић
Самарџић
Самарџић
Самарџић
Саратлић
Савељић
Сматлик
Стаматовић
Станишљевић
Име родитеља Име
Мујо
Жељко
Дарко
Жаро
Ибрахим
Душан
Бедро
Момчило
Никола
Божидар
Никола
Драган
Драган
Блажо
Мирослав
Боривоје
Зоран
Хилмија
Туфо
Милоје
Милан
Обрад
Рајко
Радомир
Крсто
Милета
Љубо
Душан
Срђан
Милан
Јовица
Горан
Ранко
Драгослав
Драган
Веселин
Синиша
Славко
Миомир
Миљан
Младен
Миомир
Драган
Слободан
Миодраг
Миодраг
Небојша
Радојица
Љубодраг
Радомир
Заим
Ферид
Сретен
Милан
Бошко
Лазо
Зоран
Жељко
Миљан
Радослав
Витомир
Милорад
Спахо
Лале
Фуад
Мијодраг
Стеван
Ранко
Данило
Рајко
Зоран
Брахим
Душан
Жељко
Божидар
Душан
Пеко
Миодраг
Гојко
Вуко
Винко
Веселин
Жарко
Панто
Милета
Зоран
Дејан
Ненад
Илија
Миодраг
Хамдија
Менсуд
Раде
Никола
Мирко
Драган
Здравко
Драгољуб
Саво
Веселин
Радивоје
Веско
Војислав
Драгана
Драгољуб
Радослав
Миодраг
Предраг
Бошко
Драгиша
Милутин
Миомир
Сафет
Љубо
Фадил
Владимир
Петар
Зоран
Жељко
Рајко
Гвозден
Михаило
Вјеран
Жељко
Бранислав
Зоран
Мирослав
Дамир
Антонио
Ивана
Вања
Анида
Милан
Јаска
Веселинка
Андријана
Маргита
Јелена
Богдан
Маријана
Божица
Јована
Ивана
Милица
Лирија
Јасмина
Ранко
Веселинка
Ивана
Милка
Марина
Јелена
Бобан
Ања
Елеонора
Јелена
Сандра
Јулијана
Анђела
Наташа
Јована
Марија
Маријана
Марина
Шпиро
Бранојка
Јелена
Душко
Светлана
Диана
Марина
Маја
Ђорђије
Наташа
Тамара
Ведрана
Милица
Армин
Мерсиха
Јована
Хелена
Јелена
Нина
Андреја
Ирина
Владана
Сања
Василија
Милица
Алма
Марија
Назира
Спасоје
Славица
Марко
Никола
Нина
Драгутин
Анел
Сташа
Татјана
Бранислав
Милица
Миљана
Радован
Светлана
Сања
Јелена
Радмила
Мирко
Марина
Зорица
Дарја
Радмила
Милена
Ана
Марко
Јасмина
Тина
Драгана
Данило
Зоја
Анђела
Жана
Ана
Бојана
Горан
Лидија
Катарина
Милица
Анђела
Дубравка
Милена
Јелена
Младен
Невена
Гордана
Милица
Маја
Емина
Душан
Јасмина
Јелена
Данило
Јелена
Јована
Маријана
Јована
Мирна
Стефан
Нина
Марија
Милан
Соња
ИД студента
Датум рођења
Рата
380431
420086
420161
396816
397313
431187
396743
420188
380504
431185
431217
431173
397391
380060
431219
380671
420164
396685
396712
420088
397046
420094
380590
380396
420142
420167
431161
431200
420156
431196
431186
411306
420133
420080
397085
380512
396863
420189
431154
397201
431218
431243
431204
380036
420105
431240
431165
431244
397023
431215
420165
380624
410219
420131
431194
420150
380640
420186
380655
431162
431166
431190
390785
397240
380125
420163
431214
431193
431167
420141
396952
420149
431211
420093
380342
397135
396824
431181
420191
431174
431183
397634
431158
420129
420145
396913
420157
397561
380485
397336
380694
420113
380566
420087
420090
397344
431212
420155
420106
431169
380261
380044
420162
420138
420107
420153
420096
380164
431207
431239
380052
420151
431220
431192
420045
420134
380083
420135
396840
420084
380543
397506
431216
397522
396662
420169
396646
27-апр-1988
06-мај-1991
25-сеп-1988
15-нов-1989
04-мај-1989
24-апр-1988
09-авг-1989
17-јун-1990
19-јул-1988
02-јан-1990
11-феб-1992
07-јун-1991
03-феб-1990
30-јан-1989
04-сеп-1991
05-мар-1989
11-авг-1990
01-авг-1988
29-сеп-1989
05-дец-1988
08-јул-1989
19-апр-1990
07-јун-1988
08-нов-1988
08-јул-1990
11-авг-1990
28-јун-1991
19-нов-1991
08-нов-1990
19-јун-1989
09-мај-1989
11-јун-1991
03-окт-1989
25-мар-1990
21-јул-1989
20-мај-1988
06-мар-1990
31-мар-1989
31-јан-1990
01-јун-1989
07-јун-1988
16-дец-1991
27-мар-1991
26-сеп-1988
29-авг-1990
02-дец-1991
06-мар-1992
06-јул-1988
25-сеп-1989
09-јан-1990
08-јан-1990
27-мај-1988
16-мар-1991
31-мар-1991
03-дец-1991
15-окт-1990
09-јун-1988
08-нов-1988
05-феб-1988
24-мај-1991
26-апр-1991
23-нов-1990
04-јун-1988
19-мај-1988
13-јан-1989
23-мај-1990
09-нов-1991
05-дец-1988
25-јан-1991
12-дец-1988
03-дец-1989
20-јун-1990
22-мар-1989
09-нов-1990
26-апр-1988
08-јул-1989
17-дец-1988
08-феб-1991
17-мар-1990
16-дец-1991
03-окт-1990
29-јул-1988
09-авг-1989
10-јул-1988
06-нов-1988
07-нов-1989
12-мај-1990
03-јул-1989
28-јун-1988
08-мај-1989
11-апр-1988
11-сеп-1990
14-јун-1988
01-нов-1990
28-авг-1989
30-окт-1989
29-јун-1991
14-авг-1989
27-дец-1990
24-јан-1991
20-сеп-1988
05-јан-1989
14-мар-1990
19-сеп-1990
20-дец-1990
23-окт-1988
14-мар-1989
09-окт-1988
21-феб-1990
08-мај-1991
11-мај-1989
10-окт-1990
01-јун-1990
09-сеп-1989
12-авг-1990
09-авг-1990
09-окт-1988
16-сеп-1990
29-јан-1990
17-дец-1990
05-апр-1988
15-јул-1989
25-јун-1991
01-нов-1989
25-јун-1989
14-мај-1990
06-окт-1989
41.50
38.00
37.20
31.50
40.00
45.10
39.40
31.50
42.90
33.20
30.40
30.40
32.00
45.10
38.00
34.30
39.40
46.50
42.90
42.90
39.40
38.00
36.10
45.10
38.00
38.00
30.40
38.00
32.00
41.50
45.10
30.40
39.40
39.40
41.50
46.50
41.50
33.20
33.20
40.00
46.50
38.00
30.40
45.10
31.50
38.00
38.00
37.20
40.00
42.90
39.40
34.30
39.40
40.00
38.00
39.40
46.50
42.90
34.30
30.40
38.00
39.40
45.10
42.90
45.10
38.00
38.00
41.50
38.00
33.20
39.40
32.00
42.90
38.00
46.50
41.50
45.10
38.00
39.40
38.00
31.50
36.10
41.50
42.90
34.30
40.00
31.50
34.30
45.10
41.50
36.10
32.00
45.10
39.40
31.50
33.20
38.00
41.50
38.00
38.00
41.50
41.50
31.50
31.50
38.00
42.90
33.20
45.10
41.50
38.00
45.10
38.00
39.40
40.00
39.40
39.40
42.90
38.00
41.50
38.00
42.90
33.20
30.40
34.30
41.50
31.50
40.00
16. decembar 2010. godine
Црна Гора
Министарство просвјете
и науке
Број: 11-1158/3
Подгорица,
30. новембар 2010. године
16. decembar 2010. godine
II
Презиме
Станојевић
Станојловић
Стијеповић
Стојковић
Стругар
Томић
Томић
Томић
Томовић
Томовић
Топаловић
Трипковић
Вешовић
Вешовић
Величковић
Вемић
Влаховић
Влаовић
Вујадиновић
Вујисић
Вујошевић
Вујошевић
Вујовић
Вујовић
Вујовић
Вујичић
Вукшић
Вукашиновић
Вукајловић
Вукчевић
Вукчевић
Вукчевић
Вукић
Вукићевић
Вуксановић
Вулановић
Вулевић
Зарубица
Зећировић
Ђелевић
Ђерковић
Ђокај
Ђукић
Ђуретић
Ђурић
Ђуровић
Ђуровић
Шћекић
Шћепановић
Шћепановић
Шћепановић
Шаранчић
Шофранац
Шпањевић
Шукурица
Жарић
Жарковић
Жегарац
Жугић
Жунић
Журић
Ашанин
Абрамовић
Аџић
Адровић
Ћерић
Ћорић
Ћорић
Ћуковић
Ћупић
Аговић
Алексић
Алигрудић
Аневски
Анђушић
Башовић
Бајровић
Бакић
Баљевић
Баранин
Беришај
Биговић
Бјековић
Бјелица
Бошковић
Бошковић
Бошковић
Бошковић
Бобичић
Богавац
Богдановић
Бојаџић
Бојовић
Бојовић
Брајковић
Бујиша
Булајић
Булатовић
Булатовић
Чабаркапа
Ћетковић
Ћоровић
Цвијовић
Дабовић
Делетић
Делибашић
Делић
Деретић
Деспотовић
Дошљак
Драшковић
Драшковић
Драшковић
Дробњак
Дробњак
Дрпљанин
Чановић
Чавић
Чоловић
Чуровић
Фемић
Фератовић
Франета
Гломазић
Глушчевић
Глушчевић
Гојачанин
Грбовић
Грубач
Хасанагић
Иковић
Ивановић
Јакић
Јањевић
Јанковић
Јанковић
Јанковић
Јелић
Јојић
Име родитеља Име
Радомир
Бранислав
Зоран
Станиша
Рајко
Гојко
Миливоје
Михаило
Владо
Драган
Ердан
Видомир
Петар
Петар
Милосав
Павле
Ратко
Мирко
Вујадин
Веселин
Милија
Веселин
Томислав
Миодраг
Веселин
Бранко
Зоран
Драгомир
Обрад
Предраг
Цветко
Милорад
Небојша
Ранко
Новак
Милинко
Здравко
Вељко
Сулејман
Видак
Рајко
Ђељош
Рајко
Зоран
Драган
Милорад
Станко
Ранко
Миодраг
Видоје
Милош
Драгиша
Момчило
Радојица
Рифат
Бранислав
Радош
Жељко
Милојица
Мијодраг
Милија
Зоран
Ненад
Радмило
Сафет
Хамид
Ненад
Горан
Душко
Желимир
Иљаз
Момир
Ранко
Благоје
Милан
Војин
Хуско
Божидар
Лука
Петар
Љека
Светозар
Бошко
Срђан
Војислав
Веселин
Маринко
Зоран
Драган
Драган
Драгољуб
Туфик
Милош
Милан
Бранибор
Радош
Милош
Предраг
Радојица
Драган
Томислав
Митар
Живко
Жарко
Момо
Славко
Вукомир
Чедо
Миломир
Ратко
Драгољуб
Милорад
Славко
Вукоица
Мило
Ћемал
Миро
Милија
Љубиша
Рајко
Мијаиле
Халит
Милорад
Стево
Радојица
Радојица
Вучић
Душко
Миодраг
Рамиз
Бошко
Срђа
Станиша
Драган
Чедомир
Рајко
Мирко
Драгомир
Братислав
Јелена
Ивона
Тијана
Владо
Маја
Бојана
Мијат
Сандра
Марија
Сандра
Хилда
Вања
Божидар
Марица
Дијана
Николина
Маријана
Жељко
Сара
Драгана
Лидија
Митар
Горица
Наташа
Милена
Никола
Милена
Вања
Оливера
Јована
Јелена
Милана
Катарина
Мира
Соња
Драгана
Гордана
Милица
Санела
Анђела
Вера
Артон
Бранко
Јована
Јелена
Лука
Милан
ИД студента
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
Ненад
Анђела
Анђела
Марија
Борис
Милена
Анђела
Јасмин
Јелена
Ђурђа
Софија
Радош
Бобан
Ана
Данка
Ања
Сандра
Асаф
Јасна
Дубравка
Сања
Александар
Ђурђица
Демир
Мајда
Ана
Весна
Маја
Анђела
Амина
Ивона
Ксенија
Бојана
Марина
Катарина
Јована
Тамара
Мара
Мирко
Александра
Николета
Нађа
Никола
Милица
Емир
Анђела
Јелена
Данило
Слађана
Нина
Исидора
Јована
Вања
Јелена
Наташа
Гордана
Тамара
Маја
Милица
Јелена
Ивана
Ивана
Ивана
Димитрије
Милена
Петар
Александра
Бојана
Адела
Андријана
Милена
Јована
Тамара
Игор
Емро
Ивана
Софија
Марјана
Мићо
Владимир
Кристина
Ана Марија
Џенан
Јана
Марија
Сретен
Младен
Бојана
Катарина
Марија
Ана
Милица
420102
431177
396790
420097
431247
420130
397031
397151
430333
380373
397286
420120
431227
396855
431241
431155
431171
431201
420104
380632
431206
431233
420140
431245
386033
397062
420123
420126
420103
380574
431222
431234
380582
380141
431229
397093
380156
431159
431184
410218
431221
400751
430342
397402
431226
420172
431170
Датум рођења
Подгорица
421240
430224
430254
411285
430156
430186
421276
411279
421278
398990
398823
421297
420334
430232
421233
430273
399293
421227
430341
430172
421287
411281
430252
421283
399061
398622
411287
421288
399045
382252
421214
430241
440025
430259
430146
421273
430177
421272
421261
399262
381941
430155
421295
430123
421220
430223
421307
430181
421255
430216
421286
430162
381925
382082
382066
411296
421310
381875
411280
398661
421223
430221
398920
430207
421289
399312
421260
398614
421206
430115
430143
430182
430243
421282
421279
430202
411286
430356
421226
398676
411268
421246
430246
430238
421248
421236
399792
411291
430134
410306
421265
411295
Рата
25-дец-1989
14-мар-1990
13-сеп-1988
07-апр-1988
13-мај-1989
17-апр-1990
04-јун-1988
11-јун-1989
24-јул-1990
05-јун-1989
17-авг-1989
17-мај-1990
15-авг-1991
15-авг-1990
16-авг-1991
08-авг-1991
03-мар-1990
24-јул-1989
08-јан-1990
24-јан-1988
28-нов-1989
23-окт-1990
02-јул-1990
04-нов-1988
02-јун-1988
30-мар-1989
11-јул-1990
16-апр-1988
11-окт-1989
24-апр-1989
16-авг-1991
26-јул-1989
31-окт-1988
28-феб-1989
15-нов-1991
03-нов-1989
21-апр-1989
07-сеп-1991
22-апр-1990
22-сеп-1988
03-окт-1991
28-јул-1990
04-сеп-1990
18-мај-1988
29-јул-1991
21-авг-1990
17-јун-1991
41.50
39.40
46.50
33.20
34.30
30.40
45.10
39.40
31.50
41.50
40.00
38.00
38.00
41.50
38.00
38.00
31.50
42.90
31.50
34.30
33.20
31.50
40.00
36.10
42.90
41.50
39.40
36.10
41.50
33.20
30.40
40.00
34.30
41.50
38.00
40.00
45.10
38.00
38.00
36.10
38.00
42.90
38.00
40.00
30.40
39.40
30.40
28-сеп-1990
29-сеп-1990
29-мај-1990
08-сеп-1990
22-мај-1990
25-апр-1990
12-дец-1989
19-мар-1991
17-авг-1988
09-нов-1989
28-авг-1988
18-нов-1989
08-јун-1988
24-дец-1990
06-јан-1990
18-дец-1990
24-апр-1989
21-нов-1989
05-мај-1989
13-окт-1990
07-мај-1991
27-мар-1991
06-мај-1990
07-авг-1991
14-дец-1989
12-сеп-1989
25-мар-1992
03-мај-1991
07-мар-1990
04-апр-1989
03-мар-1991
07-апр-1990
12-окт-1990
06-мај-1987
19-јул-1990
16-феб-1991
26-нов-1989
04-нов-1991
17-јун-1991
01-апр-1990
28-мар-1988
17-мај-1990
29-окт-1991
14-окт-1989
18-мар-1991
23-сеп-1990
15-дец-1991
26-окт-1990
08-нов-1990
25-јан-1991
11-дец-1989
18-авг-1990
27-јун-1988
22-јун-1988
14-јул-1988
04-феб-1992
21-мар-1991
20-сеп-1988
05-сеп-1991
21-авг-1989
02-авг-1991
30-јул-1990
17-нов-1989
02-окт-1990
25-мар-1992
05-авг-1989
09-јан-1991
27-апр-1988
26-апр-1990
16-сеп-1990
10-феб-1990
07-дец-1990
02-авг-1989
02-нов-1989
22-феб-1992
20-мар-1989
04-мар-1992
04-јан-1990
24-апр-1991
23-окт-1989
09-нов-1991
01-јун-1991
04-сеп-1991
13-мај-1990
27-сеп-1990
15-јун-1990
02-јун-1989
21-сеп-1989
14-апр-1990
02-мај-1989
02-сеп-1991
08-апр-1991
30.40
38.00
31.50
38.00
39.40
31.50
39.40
38.00
41.50
40.00
36.10
39.40
33.20
38.00
40.00
32.00
39.40
39.40
31.50
38.00
38.00
38.00
31.50
38.00
39.40
34.30
38.00
30.40
39.40
45.10
32.00
40.00
40.00
32.00
37.20
38.00
41.50
38.00
30.40
39.40
45.10
32.00
38.00
41.50
38.00
38.00
38.00
38.00
39.40
39.40
31.50
32.00
46.50
46.50
42.90
38.00
38.00
46.50
38.00
39.40
38.00
38.00
41.50
40.00
38.00
40.00
38.00
46.50
38.00
40.00
29.70
38.00
39.40
39.40
38.00
45.10
38.00
40.00
30.40
38.00
38.00
38.00
38.00
37.20
32.00
38.00
39.40
31.50
29.70
31.50
38.00
38.00
Презиме
Јокић
Јоксимовић
Јовановић
Јовановић
Јовановић
Јовановић
Јовићевић
Јовићевић
Јововић
Јововић
Јововић
Јововић
Јушковић
Кажић
Кајевић
Калач
Калач
Калач
Каламперовић
Калезић
Калуђеровић
Калуђеровић
Кардовић
Касалица
Кастратовић
Кењић
Кликовац
Кљајевић
Кнежевић
Кнежевић
Којић
Кољеновић
Конатар
Контић
Контић
Кораћ
Котлаја
Ковачевић
Ковачевић
Ковачевић
Ковијанић
Крстић
Курпејовић
Лабудовић
Лакетић
Лакић
Лалатовић
Лаловић
Лазаревић
Лазовић
Љешевић
Љешковић
Лукић
Маџгаљ
Маџгаљ
Маџгаљ
Маловић
Маријановић
Мариновић
Маркоч
Марковић
Марковић
Марковић
Марковић
Мартиновић
Маруновић
Мастиловић
Матковић
Медојевић
Међедовић
Мишковић
Мијановић
Мијушковић
Миладиновић
Милачић
Милетић
Миличић
Миљанић
Миловић
Мирановић
Мрдак
Мрдовић
Мркаић
Мркулић
Муковић
Мулић
Мумин
Мурић
Мурић
Мусић
Насуфовић
Недовић
Никчевић
Никчевић
Никчевић
Никочевић
Николић
Николић
Новићевић
Нунић
Обрадовић
Обрадовић
Омерагић
Орландић
Остојић
Оташевић
Оташевић
Палавртић
Палибрк
Пантовић
Павлићевић
Павловић
Пешић
Пешић
Пејовић
Пепић
Перовић
Перовић
Перовић
Перовић
Перуновић
Петричић
Петровић
Петровић
Планинић
Полексић
Попивода
Поповић
Поповић
Поповић
Поповић
Потпара
Потпара
Прашчевић
Прелевић
Пушоњић
Рашовић
Рашовић
Радановић
Раденовић
Раденовић
Раденовић
Име родитеља Име
Милија
Милија
Драган
Жељко
Војин
Ратко
Драган
Веско
Илија
Михајло
Мирко
Дарко
Миливоје
Никола
Омер
Џибо
Хајран
Шефик
Суад
Горан
Благота
Дејан
Фадил
Велизар
Драган
Часлав
Неђељка
Милорад
Десимир
Ранко
Сефер
Расим
Драго
Момчило
Момо
Веселин
Благоје
Радисав
Милутин
Радојица
Мираш
Зоран
Рамиз
Милорад
Славко
Мирко
Радосав
Веселин
Предраг
Гојко
Драган
Радуле
Милорад
Божидар
Веселин
Срећко
Маријо
Велибор
Дејан
Чедомир
Саво
Младен
Драган
Саво
Предраг
Миодраг
Сретен
Звонко
Раде
Сефер
Слободан
Ранко
Драган
Саша
Милован
Данило
Чедомир
Боро
Славко
Веселина
Богдан
Душан
Драган
Ердан
Хидајет
Салих
Божо
Селим
Смајо
Фадиљ
Фадил
Остоја
Бранимир
Драгољуб
Војислав
Фадил
Драгољуб
Михаило
Драгомир
Велимир
Будислав
Бранка
Ибрахим
Воислав
Жарко
Вуле
Душко
Мустафа
Велизар
Милан
Слободан
Жељко
Милорад
Василије
Милутин
Џевада
Радоје
Миленко
Бранко
Предраг
Миладин
Здравко
Томислав
Арсеније
Бранко
Горан
Вукашин
Сретен
Веселин
Вукман
Предраг
Милоје
Срећко
Милутин
Ратко
Мирослав
Дејан
Саво
Саво
Драгомир
Вукомир
Драгомир
Јелена
Милица
Милош
Јелена
Милосава
Наташа
Ксенија
Маја
Јасна
Марина
Милена
Нина
Ивана
Габријела
Џенан
Алиса
Дениса
Јасмина
Амина
Јана
Мирјана
Ана-Марија
Мајда
Емилија
Нела
Тамара
Тамара
Милица
Анђела
Дијана
Амира
Един
Данка
Драгана
Јелка
Елида
Ивана
Јелена
Драгана
Радмила
Марија
Маријана
Адмир
Нађа
Драженка
Исидора
Анђела
Радоман
Стефан
Милица
Наташа
Дражен
Ана
Никола
Сања
Тијана
Јована
Јелена
Маја
Мартина
Драгомир
Ивана
Јована
Милена
Ксенија
Ирена
Сања
Марио
Дарко
Азра
Јелена
Александра
Ивана
Мирјана
Марија
Оља
Милосав
Милош
Сузана
Јово
Никола
Мирјана
Александра
Ајша
Наја
Мајда
Слободан
Алма
Анес
Анела
Ирма
Мирко
Јелена
Марија
Бојана
Дамир
Дамјан
Милица
Сања
Милица
Филип
Милена
Сениха
Јелена
Јована
Сандра
Сања
Елзана
Марија
Милена
Александар
Александра
Маја
Светлана
Крсто
Амра
Ивана
Кристина
Милош
Петар
Александра
Дејан
Данило
Милош
Милица
Филип
Ана
Кристина
Марко
Милена
Ђина
Драгана
Вања
Данијела
Александра
Ђорђије
Александра
Нина
Лидија
Маја
Невена
Славица
ИД студента
382101
421274
411298
381716
400422
398796
421309
430234
421258
430142
430267
398750
398684
399513
399351
430152
430148
411282
398595
430271
430329
399730
399343
430209
398854
430149
430129
421232
430135
381786
411270
430171
430247
430195
399223
421250
430119
398773
430237
430236
430330
411283
399335
430111
430157
430231
411271
430213
430256
399714
431315
399246
430244
430189
430153
430109
430220
421259
421204
430174
421284
411284
430248
430262
430133
430165
399181
430180
399006
421229
411272
430158
399111
381755
431313
421298
421254
411269
421216
440012
430268
421285
421275
411293
430116
421296
430212
430125
421217
431312
398711
421253
399126
399200
421241
430229
421242
398580
411292
410305
421263
421264
421205
421292
411289
430193
421208
441031
430170
421257
430145
421271
421290
398692
421256
430233
430166
440019
411290
421306
399173
399416
421224
421210
398606
421215
430130
421221
421238
421269
421222
421270
410303
430194
421203
421243
411278
430228
382333
430121
430219
431310
Датум рођења
13-јул-1988
19-јан-1992
14-дец-1991
24-авг-1988
15-окт-1989
17-нов-1989
12-јун-1990
14-јун-1990
28-авг-1990
12-мар-1990
03-сеп-1988
16-сеп-1988
22-апр-1989
27-феб-1989
28-јул-1989
11-јан-1991
10-авг-1990
05-мај-1992
28-дец-1989
01-сеп-1990
05-мар-1989
09-окт-1989
01-феб-1989
18-мај-1991
21-феб-1989
30-дец-1989
22-авг-1988
25-авг-1989
02-феб-1991
25-нов-1988
07-мар-1989
16-мај-1989
03-сеп-1990
07-јул-1990
18-окт-1989
28-авг-1989
17-окт-1990
15-сеп-1989
20-дец-1990
05-окт-1990
19-апр-1988
22-авг-1991
16-јан-1984
30-мар-1991
12-мар-1990
23-апр-1989
30-апр-1991
01-мај-1990
22-дец-1990
08-сеп-1989
31-дец-1990
26-сеп-1989
26-јун-1990
16-мај-1990
07-апр-1991
18-мар-1989
14-феб-1991
18-окт-1990
13-авг-1991
26-окт-1988
26-јул-1991
19-мар-1992
25-апр-1991
20-феб-1990
25-мај-1990
21-мар-1990
17-апр-1989
22-мај-1989
17-авг-1989
24-нов-1991
29-мај-1991
11-јул-1990
21-дец-1989
13-сеп-1988
25-јул-1991
30-сеп-1991
17-јан-1990
25-нов-1991
08-јул-1987
06-јан-1990
16-дец-1990
16-феб-1990
16-апр-1991
28-нов-1991
26-јун-1990
02-авг-1990
21-нов-1990
19-авг-1990
20-нов-1989
28-мар-1992
17-окт-1989
01-јан-1992
23-јан-1990
10-нов-1989
25-окт-1991
31-јан-1990
18-дец-1991
10-јан-1989
04-јан-1991
11-мај-1987
20-мар-1991
01-нов-1991
09-окт-1992
09-сеп-1987
12-јан-1992
04-окт-1990
12-феб-1992
22-феб-1992
04-авг-1989
07-апр-1992
25-јан-1991
23-феб-1991
13-мар-1989
21-апр-1990
28-дец-1990
03-авг-1989
02-сеп-1990
08-јан-1991
19-мај-1991
10-авг-1991
15-сеп-1989
03-феб-1989
25-нов-1987
17-окт-1991
08-јул-1988
04-окт-1989
10-авг-1988
25-јул-1991
16-окт-1991
15-окт-1990
05-апр-1989
01-феб-1991
23-апр-1991
22-нов-1990
16-дец-1991
27-јун-1989
18-окт-1991
09-јан-1991
16-нов-1986
03-мај-1990
18-дец-1990
23-нов-1991
Рата
45.10
38.00
30.40
46.50
40.00
31.50
31.50
29.70
39.40
38.00
33.20
45.10
41.50
36.10
39.40
39.40
39.40
38.00
40.00
30.40
46.50
31.50
41.50
38.00
40.00
41.50
45.10
40.00
38.00
46.50
37.20
33.20
37.20
38.00
39.40
33.20
40.00
31.50
30.40
30.40
46.50
30.40
39.40
38.00
37.20
31.50
38.00
38.00
30.40
31.50
31.50
41.50
39.40
39.40
38.00
31.50
40.00
40.00
30.40
46.50
38.00
38.00
39.40
33.20
31.50
33.20
41.50
40.00
39.40
38.00
30.40
31.50
41.50
45.10
38.00
38.00
40.00
38.00
31.50
33.20
30.40
31.50
38.00
38.00
38.00
32.00
37.20
38.00
39.40
38.00
42.90
38.00
41.50
39.40
38.00
42.90
30.40
45.10
39.40
34.30
38.00
38.00
38.00
38.00
30.40
38.00
38.00
38.00
31.50
38.00
38.00
31.50
31.50
41.50
39.40
41.50
37.20
37.20
38.00
38.00
42.90
39.40
41.50
38.00
46.50
31.50
46.50
38.00
38.00
38.00
31.50
38.00
31.50
37.20
30.40
40.00
30.40
31.50
37.20
38.00
39.40
38.00
Радић
Радојевић
Радоњић
Радовић
Радовић
Радовић
Радовић
Радовић
Радовић
Радовић
Радовић
Радовић
Радовић
Радовић
Радуловић
Радуловић
Радуловић
Радусиновић
Раичевић
Ракоњац
Раковић
Раковић
Ралевић
Раонић
Растодер
Реџематовић
Реџепагић
Рмуш
Саичић
Самарџић
Савић
Савић
Секуловић
Секуловић
Сјеклоћа
Спаић
Спаић
Станишић
Станковић
Станковић
Стојановић
Стојковић
Суљевић
Свркота
Тахировић
Тошковић
Томашевић
Томашевић
Томовић
Тутунџић
Васиљевић
Величковић
Вељић
Вемић
Влаховић
Влаховић
Влаховић
Влаховић
Влаовић
Војводић
Вућић
Вучевић
Вучељић
Вујичић
Вукашиновић
Вукчевић
Вукићевић
Вукићевић
Вукотић
Вуковић
Вуковић
Вуксановић
Вулаш
Зарубица
Зејниловић
Зековић
Ђековић
Ђокај
Ђоковић
Ђукановић
Ђукић
Ђукић
Ђуровић
Ђуровић
Шћепановић
Шанди
Шаровић
Шеваљевић
Шљукић
Шубарић
Ћебић
Ћоровић
Ћулафић
Алигрудић
Бауцал
Бошковић
Бошковић
Божовић
Божовић
Бобичић
Бољевић
Брајовић
Бујишић
Булатовић
Цаковић
Дервић
Деспотовић
Драшковић
Драшковић
Драганић
Драговић
Дробњак
Дробњак
Дубљевић
Дуковић
Дурковић
Чановић
Ченгић Рондић
Фемић
Гаџовић
Гардашевић
Губић
Ивановић
Јанковић
Јанковић
Јаснић
Јоксимовић
Јововић
Јововић
Кадовић
Каљевић
Касалица
Кастратовић
Китаљевић
Кнежевић
Кнежевић
Костић
Котлаја
Ковачевић
Име родитеља Име
Миленко
Бранислав
Милорад
Драган
Драгољуб
Милан
Мило
Желимир
Драган
Ново
Горан
Александар
Веселин
Срђан
Андрија
Жељко
Душан
Слободан
Слободан
Небојша
Мирко
Радован
Светозар
Горан
Ибро
Хакија
Садулах
Петар
Момчило
Зоран
Спасоје
Милан
Слободан
Милосав
Драган
Петар
Миодраг
Зоран
Србо
Зоран
Драгиша
Ратко
Муса
Радоман
Рафет
Момир
Божина
Светозар
Боран
Изет
Жељко
Милосав
Ранко
Миленко
Владо
Драган
Зоран
Љубомир
Милан
Драгутин
Милош
Зоран
Миодраг
Радован
Милорад
Предраг
Радован
Жарко
Милан
Арсо
Петар
Новак
Ненад
Вељко
Јасмин
Благота
Мишо
Мехмед
Предраг
Јован
Саво
Дамјан
Вако
Бранислав
Василије
Жељка
Оља
Андријана
Ивана
Јелена
Јелена
Нада
Наташа
Неда
Немања
Рајко
Маја
Марија
Лука
Марија
Милица
Лена
Сандра
Филип
Ана
Сузана
Биљана
Данило
Селма
Азра
Суада
Матија
Миливоје
Андрија
Марија
Марко
Никица
Нина
Николета
Катарина
Милош
Стефан
Александра
Бојан
Ана
Драгана
Илда
Жана
Алмир
Милена
Марко
Тања
Весна
Дино
Ивона
Андријана
Дијана
Ана
Александра
Бојана
Драшко
Снежана
Марија
Драгана
Дејан
Маја
Милица
Николина
Јелена
Ана
Анђела
Немања
Снежана
Ана
Марија
Иван
Маја
Раде
Џенана
Ана
Ивана
Наида
Јасна
Сандра
Јелена
Наташа
Милена
Милица
Жељко
Вјеран
Никола
Веселин
Периша
Милојица
Драгана
Месуд
Жарко
Велиша
Јован
Радован
Мишо
Бранко
Родољуб
Жарко
Милан
Жељко
Миланко
Милорад
Миљан
Кемал
Илија
Милорад
Раде
Небојша
Зоран
Благоје
Боро
Рајко
Миодраг
Радан
Воислав
Мухамед
Веселин
Тарик
Рајко
Милош
Чедомир
Божидар
Јован
Драгутин
Божидар
Лазар
Драган
Радован
Небојша
Васо
Предраг
Слободан
Урош
Драго
Ратко
Милојко
Ранко
Данило
Стеван
Јован
Немања
Ивана
Ивана
Бобан
Лиланда
Марко
Ана
Блажо
Петар
Снежана
Марко
Радован
Јована
Ива
Милош
Снежана
Сања
Мирко
Алија
Ана
Александар
Ива
Анђела
Марко
Марко
Милан
Драган
Александар
Срђан
Стеван
Арабела
Никола
Алмир
Јанко
Мијо
Милица
Блажо
Филип
Станиша
Слободан
Драгана
Миљан
Јелена
Лука
Илија
Анита
Владимир
Матија
Саша
Владимир
Миљан
Видак
ИД студента
421245
421249
421239
430183
430242
421230
430250
430139
430140
421212
430249
421228
398815
399432
430255
411276
430141
430136
430261
421266
430118
421231
430226
382194
431311
421299
421277
421207
430197
398974
430206
430188
421280
430120
411277
430208
430196
421235
430147
411001
430211
381813
411274
421267
411300
430210
430169
421262
399014
430190
411275
398653
421237
421225
421218
411299
411297
421300
411273
399633
430218
371424
421308
399165
398982
411294
430338
421268
421219
430230
421291
430222
430124
430217
421234
421213
398912
421244
399231
399761
430225
421293
430150
421247
ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ 2
411138
430035
411185
411151
411190
384912
411165
411174
411168
398421
411153
430024
430020
430023
374040
398405
411181
384815
374481
411155
384750
411156
374353
398154
400654
384943
398436
430022
430033
411188
384846
430039
411172
374202
384796
398185
398162
384982
398564
411137
411178
411186
430032
411141
398332
411170
411147
411304
384823
430045
430017
384854
411142
411189
398212
Датум рођења
Рата
18-апр-1988
17-мар-1992
11-јан-1991
10-апр-1991
11-сеп-1990
15-јан-1990
19-сеп-1990
11-нов-1990
18-мар-1990
17-јан-1990
02-авг-1990
27-сеп-1991
30-мај-1988
04-авг-1989
21-сеп-1989
18-јун-1991
21-јул-1990
20-јун-1988
21-авг-1989
02-мар-1991
27-апр-1990
25-апр-1989
19-мај-1990
05-апр-1988
31-дец-1990
30-дец-1991
07-феб-1992
01-јан-1992
22-јул-1990
22-авг-1989
16-мај-1990
23-апр-1990
06-нов-1988
28-јун-1990
21-јун-1991
25-јул-1991
20-нов-1990
16-апр-1991
15-окт-1989
23-мар-1992
03-авг-1990
09-окт-1988
26-сеп-1991
02-авг-1989
24-мар-1991
23-јун-1990
11-мар-1987
25-апр-1991
28-сеп-1989
01-феб-1989
19-окт-1991
14-нов-1989
17-јан-1992
13-јун-1989
20-јул-1992
08-авг-1990
18-сеп-1991
04-јан-1992
05-дец-1991
14-јан-1990
02-окт-1990
08-апр-1987
10-авг-1991
24-нов-1989
21-мар-1988
03-мар-1992
18-мај-1990
28-јун-1991
24-јан-1989
05-феб-1991
26-јун-1991
27-апр-1990
21-феб-1989
11-мај-1989
20-нов-1991
14-дец-1991
14-феб-1990
04-сеп-1991
25-јул-1989
20-јан-1990
27-мај-1990
08-авг-1991
25-апр-1990
02-авг-1990
41.50
38.00
30.40
37.20
39.40
31.50
40.00
38.00
37.20
33.20
40.00
38.00
36.10
31.50
39.40
38.00
32.00
33.20
31.50
37.20
30.40
39.40
37.20
45.10
38.00
38.00
38.00
38.00
39.40
38.00
38.00
40.00
33.20
32.00
38.00
38.00
38.00
38.00
31.50
38.00
38.00
41.50
38.00
38.00
38.00
39.40
31.50
38.00
40.00
40.00
30.40
39.40
38.00
39.40
30.40
37.20
30.40
30.40
38.00
31.50
37.20
34.30
38.00
41.50
45.10
38.00
38.00
38.00
32.00
39.40
38.00
39.40
45.10
39.40
37.20
38.00
40.00
30.40
40.00
39.40
39.40
38.00
30.40
38.00
13-апр-1991
09-сеп-1991
21-нов-1991
11-сеп-1991
16-феб-1986
01-нов-1988
30-јан-1991
28-јун-1991
18-јун-1991
18-апр-1988
25-апр-1991
17-авг-1990
01-авг-1990
01-јан-1990
03-нов-1987
01-нов-1988
13-окт-1991
24-мај-1988
08-јун-1987
29-јул-1991
08-сеп-1988
15-мај-1991
29-окт-1987
02-јун-1989
17-сеп-1989
10-авг-1988
08-мај-1988
03-јул-1990
24-јун-1990
27-мај-1991
13-авг-1988
29-јул-1991
17-авг-1991
20-апр-1987
10-окт-1988
17-јул-1988
25-окт-1989
03-нов-1988
03-сеп-1989
23-апр-1991
23-јул-1990
16-апр-1990
07-феб-1990
17-јун-1991
10-авг-1989
07-нов-1991
26-апр-1991
02-авг-1991
17-мар-1988
16-мај-1990
25-авг-1990
04-сеп-1988
07-сеп-1991
19-феб-1987
26-феб-1989
37.20
39.40
37.20
38.00
41.50
41.50
38.00
30.40
38.00
34.30
38.00
38.00
38.00
41.50
42.90
33.20
30.40
36.10
33.20
37.20
41.50
38.00
33.20
41.50
40.00
33.20
34.30
37.20
38.00
38.00
42.90
32.00
38.00
41.50
40.00
46.50
40.00
45.10
32.00
30.40
29.70
37.20
40.00
38.00
33.20
38.00
30.40
38.00
45.10
29.70
38.00
42.90
38.00
41.50
40.00
Подгорица
Презиме
Ковачевић
Ковачевић
Крговић
Кујовић
Лазаревић
Љумовић
Љумовић
Лучић
Машић
Марић
Марић
Марјановић
Мартиновић
Маруновић
Меденица
Мехмедовић
Михаљевић
Миљанић
Мирковић
Мркаић
Мујовић
Недовић
Огњеновић
Оровић
Павићевић
Пејаковић
Перишић
Перић
Поповић
Поповић
Поповић
Премовић
Радевић
Раичевић
Рутешић
Секулић
Симовић
Станић
Старчевић
Стовраг
Струњаш
Тадић
Томашевић
Томовић
Ускоковић
Вучетић
Вучић
Вујачић
Вујовић
Вукчевић
Вукосавовић
Вукотић
Вукотић
Вуковић
Вулановић
Зороњић
Зуковић
Ђачић
Ђаловић
Ђукић
Ђукић
Ђурђић
Име родитеља Име
ИД студента
Јован
Вукашин
Марко
Алма
Иван
Дејан
Милица
Јован
Феђа
Андријана
Анђела
Сања
Марко
Марко
Милица
Мухамед
Вуко
Петар
Радослав
Вук
Суада
Савић
Тијана
Милош
Сунцица
Тамара
Велимирка
Јована
Ивана
Милена
Владимир
Милија
Михаило
Мира
Лазар
Душан
Никола
Сузана
Радомир
Един
Коста
Марко
Ивана
Славица
Максим
Илија
Душан
Марија
Бојана
Милица
Александар
Јанко
Немања
Мина
Косара
Мериса
Сања
Нина
Данило
Андрија
Драгана
Борис
Ћатовић
Бјелановић
Блечић
Бубања
Грујичић
Храстовина
Јанковић
Јовановић
Кривокапић
Махмутовић
Нишавић
Прашчевић
Радуловић
Радуновић
Ракочевић
Струњаш
Видаковић
Вујисић
Вукадиновић
Фадил
Живојин
Веселин
Милоје
Неђељка
Хусеин
Миљан
Љубомир
Радомир
Миралем
Ранко
Бранко
Михаило
Милорад
Александар
Богољуб
Миленко
Милија
Драган
Харис
Златко
Милош
Синиша
Раде
Самир
Марко
Балша
Илија
Семир
Велибор
Милица
Бошко
Александар
Стефан
Филип
Милош
Драган
Пеко
441022
441023
357312
441025
441017
441018
395724
441019
357293
441021
395716
441020
441024
395674
420012
395701
420016
376425
441016
30-јул-1991
07-авг-1991
24-апр-1986
14-нов-1991
13-дец-1991
06-авг-1988
21-феб-1990
01-мар-1991
26-мај-1987
27-нов-1989
23-феб-1989
22-јул-1985
05-нов-1991
19-авг-1989
05-јул-1990
05-апр-1990
19-јул-1990
05-феб-1987
06-јан-1992
38.00
30.40
41.50
37.20
38.00
39.40
41.50
28.60
42.90
36.50
40.00
37.20
28.60
31.50
30.40
40.00
39.40
41.50
38.00
Шћекић
Шебек
Аџић
Аџић
Бабић
Бацковић
Божовић
Богдановић
Дринчић
Гачевић
Гардашевић
Јаниновић
Јанковић
Јелић
Јововић
Кастратовић
Кривокапић
Кривокапић
Лекић
Маловић
Мијовић
Милашевић
Милошевић
Мурић
Никчевић
Никчевић
Николић
Никовић
Перошевић
Ракочевић
Симовић
Станишић
Влаховић
Војиновић
Вуковић
Зоговић
Ђуровић
Вукашин
Љубиша
Обрад
Радоман
Драган
Драган
Милорад
Мирко
Миомир
Рајко
Бранко
Милан
Мило
Бранко
Радојица
Коста
Татомир
Татомир
Илија
Момир
Милан
Светозар
Слободан
Рафет
Предраг
Радован
Михаило
Миленко
Радован
Жарко
Ратко
Новак
Лука
Момчило
Славко
Братислав
Војин
Снежана
Тијана
Светлана
Јован
Ања
Гордана
Стојан
Марко
Ана
Анђела
Анђела
Марија
Сузана
Никола
Милан
Кристина
Јелена
Јасмина
Маријана
Снежана
Зорана
Ивана
Иван
Игбала
Ана
Иван
Миодраг
Олга
Ана
Мина
Анђела
Ана
Миа
Савета
Славен
Драго
Мартина
411095
410075
411106
390425
411099
411093
410079
398510
410072
410071
411098
385366
376932
411097
411102
411103
411105
398502
411101
385343
357196
385382
411100
385335
385304
376851
376882
440035
385285
385432
411094
411096
398541
410077
410081
411104
385262
14-окт-1974
11-мај-1990
27-сеп-1991
24-феб-1988
13-сеп-1991
16-апр-1991
11-окт-1990
15-мај-1988
14-окт-1990
17-јул-1990
21-сеп-1991
07-јан-1989
11-мар-1988
08-феб-1992
31-авг-1991
03-мар-1991
10-сеп-1991
26-апр-1990
20-дец-1991
28-окт-1988
25-дец-1986
16-јан-1989
15-нов-1991
24-апр-1988
02-јун-1989
08-мар-1986
14-сеп-1987
22-јул-1990
23-јул-1988
05-мар-1988
17-апр-1991
19-сеп-1989
10-мар-1989
03-мар-1991
03-авг-1989
04-јун-1991
07-сеп-1988
31.50
38.00
37.20
41.50
38.00
38.00
38.00
42.90
38.00
38.00
38.00
31.50
33.20
37.20
30.40
30.40
37.20
41.50
30.40
42.90
34.30
33.20
36.50
41.50
42.90
39.40
39.40
38.00
42.90
42.90
38.00
41.50
32.00
38.00
31.50
29.20
39.40
Шћекић
Шћепановић
Шарановић
Шћекић
Шцепановић
Шкиљевић
Шљукић
Шушић
Шућур
Шундић
Ашанин
Абрамовић
Аџибулић
Ћаћић
Ћетковић
Момир
Вук
Милош
Мијаиле
Велимир
Жарко
Радомир
Тиодор
Милован
Ранко
Мијодраг
Богдан
Решад
Жарко
Ђорђије
Божидар
Динка
Саша
Иван
Веселин
Славица
Јелена
Александра
Сања
Иван
Никола
Нина
Армин
Марија
Милица
420223
420249
420241
395032
381280
381353
431088
381314
431142
431082
431100
431137
431098
431125
431083
05-јан-1991
14-нов-1989
03-нов-1990
11-авг-1989
21-окт-1988
26-окт-1988
10-апр-1991
19-јун-1988
14-јун-1991
27-јул-1991
15-сеп-1991
16-јул-1991
22-авг-1991
26-јун-1991
19-јун-1987
38.00
40.00
38.00
32.00
45.10
41.50
37.20
45.10
37.20
35.80
38.00
30.40
35.80
38.00
33.20
МЕТАЛУРШКИ ФАКУЛТЕТ
Подгорица
13-нов-1987
23-мар-1992
15-сеп-1990
16-мар-1990
14-окт-1991
17-мај-1991
08-дец-1990
16-апр-1989
24-мај-1988
21-дец-1990
21-дец-1990
15-јул-1990
21-окт-1990
23-мар-1992
26-феб-1990
23-јул-1990
20-апр-1992
08-апр-1987
19-јун-1988
19-окт-1990
21-авг-1990
06-мај-1990
25-авг-1991
24-апр-1990
20-окт-1989
18-јан-1991
14-сеп-1991
24-сеп-1987
19-јул-1991
26-феб-1991
12-авг-1987
17-мај-1991
19-феб-1991
06-авг-1990
09-јан-1991
07-мар-1987
08-јан-1991
06-нов-1991
11-дец-1990
02-феб-1987
18-јун-1991
04-сеп-1991
06-јан-1988
05-феб-1991
15-јул-1991
30-мај-1991
03-апр-1991
16-феб-1991
22-мар-1991
09-сеп-1989
19-мај-1991
05-мај-1991
09-апр-1989
08-апр-1991
31-јан-1992
21-сеп-1990
16-јул-1989
23-сеп-1991
31-окт-1991
20-јул-1991
01-јан-1987
20-дец-1990
Рата
Божидар
Божидар
Милун
Хајриза
Предраг
Жељко
Миодраг
Рајко
Есада
Рајко
Рајко
Радосав
Михаило
Радомир
Саво
Ахмет
Милан
Радојице
Радомир
Никола
Нусрета
Боривоје
Ђуро
Славко
Ратко
Небојша
Велимир
Драгољуб
Ранко
Милан
Нинослав
Веско
Раденко
Веселин
Видоје
Жарко
Ранко
Станица
Драгомир
Исмет
Стојан
Горан
Вукадин
Славко
Данило
Перо
Видак
Зоран
Веселина
Миодраг
Миодраг
Небојша
Здравко
Миленко
Небојша
Омер
Радош
Рајко
Бранислав
Миличко
Славко
Марко
МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ
411157
411146
430050
430027
411159
411171
430047
411177
430042
430011
430012
411175
430003
411183
398050
411139
411182
374113
385022
430013
430028
411184
411163
430002
398243
411152
411166
374403
411150
411176
411154
411140
411158
430034
411148
385223
411164
411167
411180
411191
411149
411173
374032
430014
411162
411179
411143
430044
430010
398340
411160
411187
398073
411145
411161
440033
430041
411169
411144
411136
356533
430040
Датум рођења
Подгорица
ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ
Подгорица
42.90
36.50
30.40
39.40
30.40
29.70
30.40
39.40
29.70
37.20
38.00
37.20
38.00
37.20
32.00
40.00
29.70
41.50
45.10
38.00
39.40
38.00
38.00
30.40
31.50
30.40
38.00
33.20
38.00
30.40
34.30
38.00
30.40
38.00
38.00
33.20
38.00
38.00
39.40
41.50
38.00
29.70
41.50
40.00
29.70
30.40
38.00
30.40
38.00
31.50
29.70
30.40
41.50
37.20
38.00
38.00
33.20
38.00
38.00
38.00
41.50
31.50
III
16. decembar 2010. godine
Презиме
16. decembar 2010. godine
IV
Презиме
Ћојбашић
Ћосовић
Аграмовић
Аграмовић
Аксић
Алексић
Арсовић
Бабачић
Бацковић
Бајчета
Бајовић
Бакић
Бакић
Бешовић
Беришај
Биговић
Бошковић
Бошковић
Бошковић
Бошковић
Божовић
Богавац
Бојовић
Брашњо
Брајковић
Булатовић
Булатовић
Булатовић
Ћуковић
Цвијовић
Давидовић
Делибашић
Делибашић
Добрашиновић
Домазетовић
Драгојевић
Дробњак
Дубак
Дујовић
Чабаркапа
Чарапић
Чогурић
Чокорило
Ераковић
Ераковић
Фатић
Фемић
Фемић
Филиповић
Филиповић
Голочевац
Гутовић
Халиловић
Хрнчић
Иковић
Ивановић
Јаховић
Јанчић
Јањушевић
Јауковић
Јеврић
Јокановић
Јокић
Јокић
Јововић
Калач
Калач
Калач
Каљевић
Камбан
Кандић
Касалица
Кастратовић
Килибарда
Кнежевић
Косовић
Костић
Ковачевић
Ковачевић
Крсмановић
Крстаић
Лаковић
Лалатовић
Лаловић
Латковић
Љујић
Махмутовић
Манојловић
Марковић
Марковић
Марковић
Маровић
Матијашевић
Медојевић
Миладиновић
Миладиновић
Минић
Мирчић
Мојашевић
Мрдак
Мугоша
Мулић
Никочевић
Николић
Николић
Ного
Новаковић
Новићевић
Новићевић
Нурковић
Одаловић
Остојић
Остојић
Пантовић
Пешић
Пејовић
Пејовић
Пелевић
Перовић
Перовић
Перуничић
Петровић
Петрушић
Поповић
Поповић
Рабреновић
Раденовић
Раденовић
Радовић
Радовић
Радовић
Радуловић
Радуловић
Радуловић
Раховић
Раичевић
Раичевић
Раичковић
Ракоњац
Рондовић
Ружић
Секуловић
Име родитеља Име
Радован
Драган
Новица
Драгољуб
Зоран
Момчило
Миливоје
Раиф
Јована
Млађен
Никола
Жељко
Милун
Бошко
Марко
Милорад
Милић
Власто
Милорад
Добривоје
Лазар
Маријан
Милисав
Милосав
Рато
Марко
Милко
Стеван
Вељко
Гојко
Бошко
Радован
Обрад
Радивоје
Милорад
Петар
Милоје
Вукота
Жељко
Душан
Горан
Будимир
Момир
Благота
Урош
Слободан
Момчило
Борислав
Веселин
Бранко
Милко
Раде
Ремзија
Горан
Слободан
Драгољуб
Сафет
Младен
Ратомир
Урош
Милорад
Ранко
Раде
Андрија
Драган
Исо
Руждија
Исо
Михаило
Новица
Милија
Влатко
Милосав
Раденко
Ранко
Александар
Бошко
Марко
Горан
Стојан
Воин
Вукашин
Драган
Миодраг
Миодраг
Будимир
Миралем
Здравко
Ненад
Миомир
Драгомир
Миодраг
Митар
Ђоко
Радивоје
Милан
Зоран
Миомир
Вук
Душан
Предраг
Емин
Славко
Драган
Мирко
Чедо
Бранислав
Милорад
Милорад
Идриз
Драган
Вукомир
Миле
Жарко
Раде
Нико
Радомир
Зоран
Милутин
Јанко
Драгослав
Слободан
Бранко
Обрад
Драшко
Војислав
Љубислав
Вучa
Радоман
Мираш
Душко
Ацо
Рајко
Драгољуб
Петар
Синиша
Зоран
Небојша
Радомир
Љубоје
Војо
Миодраг
Милена
Татјана
Анђела
Петар
Љиљана
Тамара
Владан
Енис
Милош
Бојана
Лидија
Миро
Ивана
Станка
Том
Зоран
Батрић
Бојан
Глигор
Миливоје
Видак
Сретен
Тамара
Тамара
Данило
Анђела
Ивана
Марко
Горан
Марко
Марина
Иван
Јелена
Ана
Немања
Гордана
Тања
Александар
Огњен
Марина
Катарина
Марко
Диана
Марија
Стефан
Милица
Борисав
Мирко
Данка
Ивана
Данило
Ана
Иљаз
Игор
Јаков
Немања
Ерна
Раде
Миљан
Веселин
Мирјана
Митар
Ново
Андријана
Александар
Шемсо
Ервин
Мелиса
Мина
Ивана
Миливоје
Миленко
Дејан
Јелена
Марија
Никола
Владан
Блажо
Бранка
Анђела
Кристина
Милош
Александра
Владан
Милена
Вид
Адна
Тијана
Дајана
Драгић
Синиша
Тамара
Милена
Ивана
Ана
Марко
Никола
Маја
Александар
Ђорђе
Мирко
Мирза
Марина
Нина
Јанко
Невена
Стефан
Предраг
Александра
Енес
Марко
Марина
Сања
Драгана
Никола
Иван
Катарина
Никола
Жана
Јелена
Радош
Милош
Ивана
Марко
Иван
Јелена
Вања
Милена
Жана
Ксенија
Марко
Милан
Нађа
Драгана
Кристина
Ана
Милан
Катарина
Дијана
Ивана
Марија
Ања
ИД студента
420237
431115
431118
394744
381295
431075
431077
381264
420218
394856
394783
431108
394590
394984
394976
420201
440013
420239
431120
431126
420195
394655
420219
420258
431106
381674
376433
390673
394791
394872
431105
420214
420231
431145
431139
395055
381256
394574
420208
431148
431101
431114
420227
431119
431113
420252
394520
394512
431129
381392
411308
431094
420213
420254
420240
431090
431134
431143
431153
431086
420238
420251
420229
381554
431093
431150
420202
411309
394566
420198
420221
431079
431112
431136
394504
394632
431076
431089
431138
420225
440026
420259
394705
394864
394953
420234
431107
431081
431141
431128
431146
431140
431116
390506
420245
394462
394663
431111
431110
420265
420263
381144
381121
420226
394713
431144
420235
420260
381546
381500
420224
431095
394454
431103
431117
431087
431096
420193
420212
420242
431085
394446
431104
420215
394551
381612
431133
395024
431152
431099
420266
431149
431151
381562
431121
431084
420236
431109
394535
381585
431102
395063
Датум рођења
16-авг-1990
31-јан-1991
03-дец-1991
12-јул-1989
15-нов-1988
01-јул-1989
13-окт-1990
09-окт-1988
16-јан-1990
17-јул-1989
22-мај-1989
13-мај-1990
04-мај-1989
27-јул-1989
08-сеп-1989
10-јул-1988
24-мар-1989
19-сеп-1990
28-јул-1991
02-дец-1990
28-јул-1990
23-авг-1990
19-авг-1990
24-дец-1990
29-авг-1991
14-сеп-1988
30-сеп-1987
29-окт-1988
01-авг-1989
22-дец-1989
12-авг-1991
21-апр-1990
10-феб-1990
09-окт-1991
16-авг-1990
19-апр-1988
10-авг-1988
25-феб-1989
17-јул-1990
09-феб-1991
14-апр-1992
16-сеп-1991
25-јан-1990
07-јул-1991
01-авг-1991
12-апр-1989
25-нов-1989
17-окт-1989
10-нов-1991
11-мар-1988
21-мај-1991
21-дец-1991
02-сеп-1990
01-јан-1991
22-нов-1984
20-окт-1991
25-мај-1991
02-сеп-1990
11-јан-1991
30-апр-1992
13-авг-1990
08-мај-1990
16-авг-1990
10-јан-1989
14-нов-1991
30-сеп-1991
14-јун-1990
25-мар-1990
08-нов-1989
05-нов-1989
23-окт-1990
25-нов-1991
01-јан-1992
26-дец-1991
08-мар-1990
14-окт-1989
02-јул-1991
18-нов-1991
02-дец-1991
02-нов-1990
02-мај-1989
25-авг-1989
25-јун-1990
12-мај-1989
15-сеп-1989
14-мај-1990
23-нов-1991
13-јан-1992
10-сеп-1991
26-окт-1991
10-јул-1991
13-мар-1992
20-нов-1991
21-мај-1988
22-јун-1990
01-окт-1989
22-мај-1989
06-мар-1991
28-јан-1989
16-нов-1990
26-мар-1990
03-јул-1988
13-јул-1988
05-јан-1991
14-сеп-1989
09-јул-1991
04-нов-1990
02-окт-1990
18-нов-1988
28-јун-1988
09-феб-1991
06-нов-1991
22-окт-1988
18-јул-1991
09-мар-1992
13-сеп-1991
16-нов-1991
08-мај-1990
16-јул-1990
28-апр-1990
12-јун-1991
20-дец-1989
13-феб-1992
06-феб-1991
30-нов-1989
12-окт-1988
21-јан-1991
20-нов-1989
28-сеп-1991
05-мај-1992
15-јул-1988
05-јун-1991
28-дец-1991
01-мар-1989
26-дец-1991
13-феб-1992
27-јун-1989
13-сеп-1991
10-нов-1989
25-феб-1988
03-авг-1990
14-сеп-1988
Рата
38.00
38.00
38.00
39.40
34.30
31.50
32.00
45.10
39.40
40.00
39.40
37.20
40.00
32.00
40.00
41.50
40.00
38.00
38.00
30.40
39.40
40.00
38.00
39.40
37.20
33.20
33.20
42.90
41.50
39.40
38.00
39.40
37.20
30.40
38.00
33.20
45.10
40.00
38.00
29.70
30.40
38.00
38.00
38.00
38.00
41.50
40.00
41.50
30.40
46.50
37.20
38.00
38.00
30.40
38.00
38.00
38.00
38.00
38.00
38.00
38.00
38.00
40.00
33.20
28.60
30.40
39.40
31.50
39.40
40.00
40.00
36.50
38.00
38.00
41.50
40.00
30.40
38.00
37.20
38.00
31.50
34.30
42.90
39.40
39.40
38.00
38.00
38.00
30.40
30.40
38.00
38.00
38.00
45.10
38.00
40.00
40.00
36.50
39.40
30.40
31.50
41.50
39.40
40.00
41.50
38.00
38.00
38.00
41.50
45.10
38.00
38.00
41.50
38.00
37.20
37.20
37.20
38.00
39.40
39.40
30.40
40.00
38.00
39.40
39.40
37.20
38.00
31.50
38.00
30.40
36.10
38.00
30.40
34.30
38.00
30.40
39.40
38.00
41.50
33.20
29.70
33.20
Презиме
Смоловић
Смоловић
Стаматовић
Станишић
Суљевић
Суљевић
Свркота
Татар
Тодоровић
Влаховић
Вујисић
Вујошевић
Вујотић
Вуксановић
Вулевић
Вулићевић
Задрима
Зечевић
Зејак
Зејак
Ђечевић
Ђурашић
Ђуришић
Ђуришић
Ђуровић
Ђурђеновић
Шабан
Шабановић
Шабановић
Шаботић
Шћекић
Шћекић
Шћеповић
Шахмановић
Шахмановић
Шарац
Шћекић
Шћекић
Шеховић
Шимун
Шошкић
Шушић
Шупић
Шутковић
Жарковић
Ашанин
Абрамовић
Аџић
Адемовић
Адровић
Ћаћић
Ћоровић
Ћоровић
Ћулафић
Агић
Агић
Анђелић
Башић
Бабовић
Бадњар
Баковић
Бандовић
Божовић
Божовић
Богавац
Богавац
Богићевић
Богојевић
Боричић
Булатовић
Булатовић
Бурић
Цамај
Чавелиш
Ћетковић
Цимбаљевић
Чиндрак
Ћоровић
Ћулафић
Џарић
Џуверовић
Дацић
Дајевић
Дакић
Дамјановић
Дамјановић
Дебељевић
Дедеић
Дедеић
Делић
Драгаш
Дракуловић
Дрпљанин
Дубак
Чапуновић
Елезагић
Елезовић
Чукић
Чукић
Фемић
Фемић
Фрључкић
Гаровић
Гломазић
Гошовић
Гогић
Грбовић
Грбовић
Хаџић
Хајдуковић
Халиловић
Хасанбеговић
Хасић
Хоџић
Хоџић
Хоџић
Хот
Хубанић
Ивановић
Ивановић
Јахдадић
Јелић
Јокановић
Јокић
Јовановић
Јовановић
Јоветић
Кадић
Калац
Калач
Калезић
Калезић
Калић
Канкараш
Кечина
Кењић
Кезић
Кликовац
Кљајевић
Име родитеља Име
Љубомир
Радисав
Радоје
Новак
Сенад
Сенад
Вукојица
Тихомир
Веселин
Милорад
Бранко
Зоран
Миодраг
Божидар
Предраг
Веселин
Мартин
Миливоје
Рајко
Зоран
Изедин
Младен
Миодраг
Мидо
Веселин
Зоран
Лазар
Владан
Марица
Милица
Армин
Арнела
Јелена
Тијана
Војин
Перован
Катарина
Балша
Александра
Милорад
Никола
Данило
Франческ
Милена
Баћо
Никола
Јасмин
Душан
Мирослав
Иван
Милица
Јована
Симо
Садик
Сенад
Харзо
Божидар
Милорад
Драган
Омер
Омер
Миленко
Милојица
Вучко
Хитко
Миладин
Никола
Желимир
Павле
Рафет
Домагој
Милорад
Момчило
Ђорђије
Сеад
Реко
Љубиша
Гојко
Момчило
Зоран
Нихат
Расим
Михаило
Милоје
Чедо
Ранко
Горан
Милутин
Гојко
Миро
Драгић
Драгић
Живко
Данило
Милисав
Слободан
Богослав
Рајко
Марко
Марин
Предраг
Ратко
Шућро
Ранко
Александар
Радомир
Предраг
Хасим
Радисав
Видо
Милан
Миломир
Михаило
Сафет
Сабро
Миленко
Мило
Милован
Ћемал
Бранко
Мирсад
Неџад
Вуксан
Драгослав
Радош
Мирослав
Милисав
Сеад
Драган
Василије
Андрија
Вукомир
Наод
Драган
Нусрет
Жељко
Мерсудин
Смаил
Пајазит
Јусуф
Џелал
Џевдет
Авдулах
Кенан
Веселин
Драгољуб
Ахмет
Милун
Жарко
Саша
Ратко
Велизар
Радомир
Ћиро
Халил
Ернат
Радивоје
Радивоје
Рафет
Милош
Милан
Часлав
Раде
Зоран
Дејан
Јована
Суад
Емил
Сабрина
Маријан
Милица
Сандра
Бејто
Бенида
Ивана
Аница
Јелена
Селма
Томислав
Миомир
Ивана
Вера
Елведин
Гала
Дејана
Марија
Бојана
Сеад
Алма
Данијела
Марко
Владан
Алексеј
Илда
Селим
Миљана
Наташа
Радуле
Катарина
Слађана
Миливоје
Маја
Тина
Катарина
Милица
Невена
Милан
Слободан
Биљана
Снежана
Биљана
Ана
Лука
Сара
Александра
Малка
Наташа
Маша
Дијана
Ивана
Зинета
Милица
Јованка
Милена
Данијела
Младен
Мерсиха
Рабина
Тијана
Драгана
Маша
Едина
Милена
Емина
Аида
Ирена
Ана
Роса
Павле
Јелена
Адела
Ксенија
Ивана
Сања
Љиљана
Милица
Наташа
Амина
Каролина
Емина
Мирха
Јасмин
Садат
Шућури
Илда
Есма
Едина
Милена
Драгана
Санела
Марија
Слободанка
Тамара
Никола
Мируна
Томо
Војин
Аида
Сабина
Жељко
Оливера
Мирела
Вук
Иван
Наталија
Ивана
Валентина
Милан
ИД студента
МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ
394671
394493
398274
431132
431122
431123
431131
420197
431135
420243
431124
395001
381604
431091
420196
431097
431078
431147
411307
420246
431130
431092
431080
394601
420262
395086
Датум рођења
19-сеп-1988
07-мај-1989
24-феб-1990
25-јул-1991
01-сеп-1990
18-феб-1992
05-феб-1991
20-мар-1989
29-мар-1991
26-јан-1990
08-окт-1991
18-дец-1989
31-авг-1988
06-авг-1990
21-јул-1990
13-апр-1991
06-авг-1991
29-авг-1991
25-мар-1991
19-окт-1990
13-јун-1988
20-јул-1991
08-нов-1991
31-окт-1989
23-јун-1990
26-јун-1989
Подгорица
386145
411224
386176
430089
411214
411264
411223
430051
411228
385915
376336
376104
430058
400356
385985
385946
347646
400252
411260
376240
357706
385730
411240
357803
411241
420326
430321
411221
399850
376120
411195
411262
411230
390754
411258
430087
357761
390642
430099
399915
357471
400333
400310
411205
357641
430107
385970
400364
399970
399900
386025
385993
357792
411259
411200
411218
400090
411202
411232
399985
386095
411208
400236
411203
385896
411206
386002
399931
430069
411242
430106
399923
411226
411192
399865
386122
411199
411236
430098
411210
411235
385900
376070
347422
400124
357625
386106
411301
376360
376344
400244
430053
430077
400341
386234
411254
400043
430340
430354
400372
430079
365033
386114
411266
430080
385745
386250
386064
430056
411303
400074
385954
430071
05-мар-1988
28-феб-1991
07-јун-1988
18-нов-1990
15-мај-1991
13-окт-1991
20-јун-1991
10-мај-1990
25-нов-1991
02-дец-1988
15-авг-1987
24-јан-1987
14-јун-1990
20-јул-1989
01-јул-1988
07-окт-1988
26-сеп-1985
26-сеп-1988
21-мај-1990
24-апр-1987
06-апр-1986
23-нов-1988
10-дец-1991
10-мај-1986
02-јул-1991
27-апр-1990
10-окт-1990
12-феб-1991
14-јун-1988
06-сеп-1987
02-јул-1991
26-јул-1991
25-апр-1991
28-јан-1989
12-сеп-1991
22-феб-1990
05-авг-1986
01-нов-1988
13-јул-1990
31-мај-1989
04-мар-1986
22-дец-1989
03-феб-1989
30-апр-1991
08-јан-1987
11-јун-1990
03-јун-1989
11-авг-1989
28-јан-1990
03-јул-1990
12-јун-1988
09-јун-1989
16-сеп-1986
15-апр-1991
11-јун-1991
14-јул-1991
20-јун-1989
19-јул-1991
26-мар-1991
20-јан-1990
17-јан-1988
06-јун-1991
14-авг-1989
29-окт-1991
30-сеп-1988
21-јул-1990
11-авг-1988
29-дец-1989
20-авг-1989
20-дец-1991
23-јун-1982
26-јан-1990
10-јул-1989
16-мар-1991
03-окт-1988
24-авг-1988
03-мар-1992
14-јун-1990
16-феб-1989
02-мар-1991
29-дец-1991
31-авг-1988
13-јун-1986
14-сеп-1985
31-јул-1989
21-феб-1986
10-апр-1989
08-феб-1991
16-мар-1988
08-јун-1987
25-мај-1988
04-јул-1990
02-сеп-1990
06-авг-1989
08-мај-1987
28-окт-1989
29-мар-1990
24-сеп-1990
19-апр-1985
01-јун-1987
25-окт-1989
20-апр-1986
24-окт-1988
27-јун-1990
03-апр-1990
20-сеп-1988
11-сеп-1986
09-сеп-1988
10-дец-1990
15-мај-1991
18-дец-1989
10-нов-1988
06-мај-1990
Рата
41.50
39.40
30.40
38.00
38.00
38.00
38.00
40.00
30.40
38.00
30.40
32.00
33.20
30.40
38.00
37.20
38.00
38.00
38.00
38.00
33.20
37.20
38.00
41.50
39.40
33.20
36.10
38.00
34.30
37.20
38.00
38.00
38.00
37.20
38.00
45.10
41.50
46.50
40.00
32.00
37.20
41.50
46.50
42.90
33.20
46.50
52.90
45.10
38.00
52.90
38.00
37.20
37.20
38.00
45.10
48.00
38.00
38.00
30.40
33.20
38.00
39.40
49.40
42.90
37.20
39.40
38.40
34.30
41.50
38.00
49.40
39.40
34.30
33.20
39.40
40.00
37.20
41.50
50.80
38.00
38.00
38.00
38.00
38.00
38.00
37.20
42.90
38.00
41.50
38.00
45.10
37.20
40.00
39.40
42.90
38.00
42.90
40.00
33.20
38.00
42.90
34.30
38.00
38.00
34.30
30.40
38.00
46.50
48.00
50.80
37.20
52.90
45.10
38.00
42.90
49.40
41.50
40.00
38.00
33.20
49.40
34.30
41.50
37.20
32.00
38.40
40.00
50.80
42.90
38.00
31.50
34.30
50.80
45.10
38.00
38.00
40.00
36.10
38.00
Кљајић
Кнежевић
Кнежевић
Кнежевић
Кнежевић
Колашинац
Колашинац
Колић
Костић
Костић
Ковачевић
Ковач
Крстајић
Крушчић
Куч
Куч
Кучевић
Куртагић
Куртагић
Куртановић
Лабудовић
Лабудовић
Лабудовић
Лакићевић
Липовац
Љутић
Лончар
Лубурић
Лучић
Лутовац
Машковић
Машковић
Машовић
Малишић
Мандић
Манојловић
Манојловић
Марјановић
Маркишић
Марковић
Марковић
Марсенић
Медојевић
Међедовић
Михаиловић
Микић
Милић
Милић
Миљанић
Минић
Минић
Минић
Мирковић
Митрић
Митровић
Мушура
Мугоша
Муховић
Мујевић
Мумин
Никчевић
Никчевић
Никчевић
Никезић
Никпрелевић
Нововић
Нововић
Обрадовић
Обрадовић
Ораховац
Пантовић
Пешић
Перизовић
Перовић
Петричић
Пижурица
Полексић
Попивода
Поповић
Поповић
Поповић
Пратљачић
Рабреновић
Рачић
Радиновић
Радловић
Радоњић
Радовић
Радовић
Радуловић
Рачић
Раичевић
Раичевић
Раичевић
Раичевић
Раичевић
Ракочевић
Раонић
Распоповић
Растодер
Рогач
Рудовић
Рудовић
Руљић
Schrotter
Секулић
Сокић
Стаматовић
Стаматовић
Стаматовић
Станишић
Стијеповић
Сушић
Тадић
Тадић
Тапушковић
Тимотијевић
Тодоровић
Тодоровић
Томашевић
Томић
Томић
Турчиновић
Вељић
Вељовић
Вранеш
Вучељић
Вучетић
Вујовић
Вукићевић
Вукотић
Вуковић
Вуковић
Вуковић
Зечевић
Зиндовић
Ђерковић
Ђукић
Ђуришић
Ђуричић
Ђуровић
Име родитеља Име
Момчило
Веселин
Ранко
Слободан
Миливоје
Хамдија
Вејсо
Фикрет
Грујица
Ратко
Горан
Момчило
Гојко
Вуксан
Соко
Соко
Исмет
Хусеин
Алија
Кенан
Жељко
Миладин
Миладин
Ранко
Љубо
Вукота
Слободан
Милутин
Дејан
Алексија
Винко
Винко
Здравко
Мирослав
Славко
Бранко
Божидар
Милан
Медо
Радоман
Ђорђе
Велизар
Раденко
Зеко
Томо
Милан
Ђорђије
Ђорђије
Михаило
Миодраг
Слободан
Миомир
Слободан
Благота
Жељко
Дејан
Миомир
Селмо
Изет
Горан
Жарко
Жељко
Радинко
Никола
Анто
Веско
Спасоје
Вујадин
Драгољуб
Мирсад
Горан
Жељко
Хајрулах
Драгомир
Славко
Драган
Зоран
Вељко
Дејан
Борислав
Живко
Перо
Милорад
Милисав
Радивоје
Миодраг
Вуксана
Ђорђије
Радивоје
Радинко
Жељко
Радослав
Рајко
Бранимир
Миодраг
Жељко
Милован
Зоран
Милош
Енвер
Ранко
Миодраг
Милован
Љубомир
Марино
Радоман
Милорад
Ранко
Зоран
Мирко
Миодраг
Урош
Милисавка
Ратко
Горан
Мијомир
Томислав
Драган
Божо
Добрило
Милош
Жељко
Бранислав
Ђорђије
Милојица
Љубомир
Новак
Грубан
Рајко
Маринко
Жарко
Милоица
Влајко
Јован
Слободан
Милко
Горан
Драгомир
Влајко
Бранислав
Игор
Благоје
Душица
Нађа
Татјана
Милица
Данијал
Сабина
Дениса
Јелена
Дијана
Ања
Раде
Милица
Ана
Сеада
Амра
Амина
Аниса
Мирза
Емира
Ивана
Милица
Урош
Гордана
Мирко
Стефан
Часлав
Јована
Ивона
Маријана
Милица
Тамара
Милена
Моника
Игор
Василије
Тања
Нина
Мирза
Бојана
Тања
Марија
Анђела
Аида
Јована
Мирко
Ана
Милица
Марија
Мина
Драгана
Јелена
Маја
Марија
Анђела
Николета
Јелена
Ирјан
Сабела
Александра
Дуња
Ивана
Илија
Ивана
Марија
Јелена
Мирјана
Јована
Савета
Белинда
Стефанија
Александар
Аида
Марија
Александар
Ана
Катарина
Марија
Антонела
Милена
Митар
Драган
Сандра
Милан
Дарко
Бошко
Виолета
Александра
Мирослав
Тања
Јелена
Милош
Ивана
Немања
Немања
Сандра
Радоје
Јања
Катарина
Санда
Жељка
Анђела
Дијана
Слободанка
Маја
Милена
Жана
Митар
Ана
Марина
Бошко
Невена
Маја
Бојана
Миленко
Тамара
Милица
Ана
Рада
Ива
Андреа
Марко
Ана
Милош
Маријана
Страхиња
Драгана
Иван
Стана
Марсела
Гордана
Јелена
Ивана
Јована
Дубравка
Марија
Јелена
Тамара
Бојана
Невена
Дајана
ИД студента
347735
411249
411225
430073
357440
411209
411201
385672
411239
385865
386130
430060
411252
386056
385923
385714
411196
411233
411238
400116
411217
411251
378633
400275
441034
411302
411245
430078
400082
411220
420335
375991
347886
390634
376023
411229
364664
376000
386080
411204
388384
376201
430092
376093
390835
376182
385753
385784
411257
411244
376112
347341
411234
357730
411213
411231
411197
411237
411211
400066
376166
376271
430055
357552
411256
385842
376224
411265
357424
385761
411212
430108
400380
430062
430090
378304
411193
411261
411222
378030
347445
375983
411253
357834
400325
411250
440003
430102
385776
385706
430088
347840
411263
411227
411267
440005
375944
376321
376174
430105
385931
411216
411246
411194
357672
357521
400283
411215
357544
347380
376031
430086
400155
411198
430075
400395
385834
430095
385881
430054
400414
399993
385850
399946
357776
400101
347766
347863
411255
411207
411243
430052
399834
357560
399803
411247
430104
411219
430094
400140
430065
Датум рођења
10-окт-1985
26-јун-1991
17-мар-1992
14-јул-1990
18-авг-1985
07-окт-1991
21-нов-1991
07-феб-1988
24-авг-1991
23-дец-1988
25-мај-1988
21-окт-1990
12-мај-1990
22-нов-1988
04-авг-1988
13-апр-1987
04-јул-1991
18-мај-1992
27-јан-1991
23-нов-1989
09-мар-1991
15-авг-1991
04-дец-1987
12-нов-1985
02-јул-1991
14-окт-1991
16-авг-1991
02-авг-1990
13-нов-1989
08-јул-1991
04-дец-1990
17-мар-1988
22-феб-1985
17-нов-1988
06-јул-1987
09-сеп-1991
17-сеп-1986
03-нов-1987
09-јул-1988
29-дец-1991
04-окт-1988
15-апр-1987
29-нов-1990
11-дец-1987
15-нов-1988
10-авг-1987
12-дец-1988
03-нов-1987
14-јан-1992
17-јун-1989
24-мај-1987
03-окт-1985
16-мар-1990
07-авг-1986
28-окт-1990
17-јан-1988
03-авг-1991
09-сеп-1991
23-мар-1991
21-јан-1988
17-дец-1987
08-окт-1987
03-нов-1990
01-авг-1986
22-јун-1990
13-апр-1988
27-окт-1987
20-окт-1991
08-јан-1986
20-феб-1989
15-јан-1992
30-сеп-1990
08-дец-1980
19-апр-1990
09-нов-1990
29-нов-1986
20-јан-1990
12-авг-1990
15-нов-1991
26-окт-1986
08-нов-1985
07-јун-1987
09-авг-1991
07-мар-1986
04-авг-1989
12-јул-1991
16-апр-1991
06-мар-1988
02-мар-1988
10-јун-1987
27-јан-1990
10-јун-1985
23-дец-1991
27-мар-1992
27-апр-1990
25-окт-1990
10-феб-1987
28-дец-1987
20-јул-1987
04-јун-1990
26-феб-1989
18-јун-1991
05-авг-1991
02-нов-1991
19-дец-1986
02-нов-1986
16-јул-1988
06-феб-1990
06-мај-1987
02-јун-1985
05-јан-1988
28-јан-1990
22-феб-1989
22-нов-1991
16-окт-1989
22-јул-1989
02-јун-1988
12-јул-1990
02-сеп-1988
23-апр-1990
27-јан-1991
29-дец-1989
06-феб-1989
08-авг-1989
26-јан-1987
25-окт-1989
04-јул-1985
08-јун-1985
18-сеп-1991
18-феб-1992
20-сеп-1991
04-феб-1991
20-окт-1989
13-јун-1986
14-сеп-1988
12-јун-1991
23-сеп-1988
22-окт-1991
17-авг-1989
18-мар-1989
23-јул-1990
Рата
42.90
38.00
38.00
31.50
46.50
38.00
38.00
40.00
38.00
42.90
34.30
39.40
38.00
45.10
41.50
46.50
38.00
38.00
38.00
41.50
38.00
38.00
48.00
34.30
38.00
38.00
30.40
37.20
40.00
38.00
30.40
38.40
48.00
42.90
39.50
38.00
49.40
39.50
42.90
30.40
41.50
46.50
38.00
38.00
46.50
48.00
46.50
39.50
30.40
33.20
45.10
38.40
39.40
49.40
39.40
48.00
30.40
38.00
38.00
49.40
48.00
48.00
37.20
40.60
39.40
45.10
48.00
38.00
52.90
32.00
38.00
37.20
34.30
37.20
39.40
38.40
33.20
39.40
30.40
52.90
52.90
37.20
38.00
49.40
32.00
38.00
38.00
36.10
31.50
39.40
32.00
42.90
38.00
38.00
41.50
39.40
40.60
49.40
42.90
40.00
42.90
38.00
38.00
38.00
52.90
38.40
36.10
39.40
39.50
39.50
38.40
39.40
41.50
38.00
42.90
40.00
42.90
39.40
42.90
39.40
40.00
41.50
42.90
42.90
50.80
40.00
50.80
50.80
38.00
38.00
38.00
38.00
41.50
40.60
45.10
38.00
42.90
38.00
40.00
40.00
38.00
Презиме
Шабановић
Шарац
Шекарић
Шушић
Шуковић
Шундић
Живановић
Аџић
Аџић
Адровић
Ћировић
Ћоровић
Алексић
Андријевић
Анђић
Баћовић
Баиловић
Бајчетић
Биговић
Бошковић
Божовић
Божовић
Богојевић
Булајић
Булатовић
Булатовић
Булатовић
Булатовић
Бурзановић
Цановић
Ћираковић
Демић
Драшковић
Дракић
Чабаркапа
Чарапић
Чекић
Фуртула
Галевић
Гребовић
Гучи
Хаџајлић
Хубанић
Јанковић
Јелић
Јеврић
Јокић
Јоксимовић
Јовановић
Јовићевић
Кастратовић
Кљајић
Кнежевић
Конатар
Краљевић
Кривошић
Крунић
Кубуровић
Лабан
Лалевић
Лазаревић
Љиљанић
Лукач
Лутовац
Марковић
Мартиновић
Медојевић
Милашевић
Миловић
Митрић
Мрдак
Мудреша
Мусовић
Павићевић
Пејаковић
Перовић
Петровић
Попадић
Поповић
Поповић
Раденовић
Радојичић
Радовић
Радовић
Радуловић
Ракочевић
Ракочевић
Ракочевић
Раонић
Росандић
Рутешић
Секуловић
Станишић
Станковић
Стојановић
Војиновић
Војиновић
Вучинић
Вујачић
Вујовић
Вукчевић
Вукић
Вуковић
Вуковић
Вулевић
Зулевић
Ђечевић
Ђоковић
Ђуричковић
Ђуровић
Шарац
Живаљевић
Живковић
Жуњић
Аџић
Ћипранић
Аговић
Асановић
Асановић
Баћовић
Бадњар
Бакрач
Бећировић
Благојевић
Бошковић
Бошковић
Бошковић
Бошковић
Божовић
Бојановић
Брновић
Булатовић
Булатовић
Цвијовић
Давидовић
Деспотовић
Име родитеља Име
ИД студента
Датум рођења
Рата
07-дец-1989
13-феб-1991
29-нов-1991
03-феб-1992
29-јун-1990
16-феб-1991
22-сеп-1991
07-окт-1991
08-нов-1987
07-феб-1991
14-нов-1990
08-сеп-1991
17-јун-1989
02-окт-1991
16-мар-1988
25-авг-1990
21-нов-1990
16-сеп-1986
28-авг-1991
03-авг-1991
20-јул-1990
14-јун-1986
03-нов-1990
10-јун-1990
18-авг-1991
22-нов-1991
14-авг-1991
14-феб-1989
06-мај-1985
10-дец-1988
02-мај-1988
05-јун-1990
18-јун-1983
26-апр-1991
03-окт-1990
27-мар-1992
16-феб-1990
28-нов-1986
06-мај-1991
17-јан-1991
19-апр-1991
11-јул-1991
07-јун-1987
09-окт-1990
06-окт-1991
01-јул-1991
03-авг-1991
16-сеп-1991
11-јун-1987
12-авг-1991
24-јан-1989
13-окт-1987
16-сеп-1990
08-авг-1991
02-мај-1991
30-дец-1987
16-апр-1990
04-нов-1988
26-јан-1992
14-нов-1987
23-јун-1990
12-нов-1987
01-јан-1990
27-авг-1991
29-мар-1992
12-окт-1985
21-сеп-1990
21-авг-1988
08-авг-1988
19-сеп-1991
19-дец-1987
27-нов-1991
30-сеп-1991
06-дец-1991
12-јул-1988
25-мар-1992
17-мар-1990
08-сеп-1988
21-јан-1989
25-сеп-1991
24-јун-1987
18-јул-1991
01-окт-1984
19-сеп-1987
12-нов-1988
23-мар-1989
14-јан-1991
28-дец-1991
07-нов-1991
06-нов-1989
12-јул-1990
25-јан-1990
11-мар-1990
19-мар-1992
16-дец-1988
06-сеп-1991
19-дец-1985
14-окт-1991
11-сеп-1990
02-окт-1988
10-авг-1991
07-сеп-1989
04-јан-1991
21-нов-1987
21-јул-1989
11-апр-1987
27-нов-1991
01-дец-1989
21-дец-1987
16-мај-1991
40.00
38.00
37.20
38.00
30.40
29.70
37.20
29.70
33.20
38.00
31.50
38.00
39.40
38.00
41.50
37.20
36.50
42.90
38.00
30.40
39.40
41.50
30.40
38.00
38.00
35.80
38.00
33.20
33.20
39.40
41.50
38.00
34.30
29.70
38.00
30.40
29.20
33.20
30.40
31.50
38.00
38.00
41.50
31.50
30.40
38.00
38.00
37.20
41.50
30.40
41.50
46.50
37.20
38.00
30.40
41.50
38.00
42.90
37.20
42.90
37.20
33.20
38.00
38.00
38.00
29.20
37.20
37.20
41.50
38.00
41.50
38.00
38.00
38.00
41.50
38.00
38.00
41.50
32.00
38.00
33.20
38.00
32.00
41.50
32.00
39.40
29.70
35.80
38.00
30.40
31.50
29.70
30.40
29.70
41.50
36.50
37.20
29.70
31.50
42.90
30.40
33.20
38.00
38.00
40.00
33.20
38.00
31.50
41.50
30.40
07-јун-1983
27-апр-1991
01-сеп-1985
06-јун-1982
24-јан-1989
28-јан-1988
14-дец-1983
28-јул-1989
28-јул-1989
29-дец-1989
19-јун-1991
02-јун-1988
26-јан-1991
29-нов-1989
19-јан-1989
03-јун-1991
27-апр-1990
25-јун-1986
09-окт-1989
17-нов-1989
13-окт-1985
03-сеп-1991
01-мај-1990
19-мај-1990
28-јун-1989
16-окт-1988
34.30
29.70
37.20
30.40
45.10
36.50
38.00
33.20
32.00
39.40
29.70
46.50
37.20
40.00
39.40
37.20
38.00
49.40
41.50
32.00
34.30
37.20
31.50
40.00
42.90
42.90
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
Мустафа
Миленко
Драган
Драган
Славко
Малиша
Миомир
Владимир
Стево
Реко
Мићо
Милорад
Станко
Драган
Вучета
Драган
Крсто
Ранко
Новица
Зоран
Мићко
Милан
Драган
Драшко
Драган
Жељко
Зоран
Драгомир
Слободан
Рамо
Јанко
Халил
Драгослав
Миодраг
Драгослав
Игор
Есад
Момо
Радомир
Сретен
Гзим
Решад
Семир
Будимир
Милун
Хасан
Веселин
Љубомир
Здравко
Жарко
Радован
Ранко
Милоња
Радош
Неђељка
Енко
Момчило
Голубан
Бранко
Рајко
Веселин
Љиљана
Аћиф
Мирослав
Рајко
Петар
Ђоко
Божидар
Милић
Ранко
Веселин
Илија
Жељко
Дарко
Миодраг
Рајко
Зоран
Драгољуб
Здравко
Владо
Вучa
Слободан
Радивоје
Богољуб
Михаило
Жарко
Милисав
Жарко
Горан
Михаила
Радован
Милутин
Милинко
Драгољуб
Михаило
Велимир
Момчило
Жељко
Михаило
Војислав
Будимир
Жељко
Драган
Бећко
Иван
Чедо
Сафет
Руждија
Милисав
Саша
Емина
Владан
Тијана
Светлана
Љубомир
Данило
Весна
Филип
Милица
Алдијана
Дијана
Ивана
Адријана
Марија
Бранко
Александар
Владимир
Бранка
Горан
Андријана
Јована
Младен
Марко
Марко
Анђела
Владимир
Владимир
Маријана
Ђоко
Елдана
Биљана
Реџеп
Данијела
Дејана
Стефан
Анастасија
Армин
Марија
Стефан
Марко
Ридвана
Керим
Билгена
Тамара
Неда
Зана
Марија
Милица
Ивана
Милена
Ана
Марија
Маринко
Никола
Маја
Мајда
Љиљана
Дејан
Јелена
Лидија
Невена
Милан
Афродита
Јована
Тијана
Силвија
Иван
Иван
Марија
Јелена
Марија
Милица
Милена
Тијана
Петар
Милица
Александра
Бранкица
Јулијана
Марина
Јелена
Никола
Марина
Сања
Марица
Тања
Александра
Милош
Милица
Милан
Петар
Дарко
Јелена
Лазар
Никола
Маријана
Никица
Маша
Маја
Биљана
Душан
Јован
Дубравка
Влатко
Ања
Марина
Реџо
Санела
Драгана
Милена
410131
431257
431288
431298
410161
431272
431291
431299
375395
431293
410171
431249
397882
431270
375615
410158
431261
358772
431250
431295
431280
384413
410139
410137
431294
431268
431282
384115
431258
390940
384363
410145
397963
431277
430359
431302
431289
431285
431264
410156
431266
431303
375260
410167
431265
431278
431281
431286
375244
431300
384290
375631
410155
431283
431252
375213
410128
384394
441033
431305
431304
375221
431301
431296
431260
431279
410160
384096
375654
431275
375205
431255
431290
431253
375743
431262
410150
384386
431292
431269
375356
431254
384050
375186
384100
397723
410153
431284
431267
431256
410142
431274
410134
431276
384193
431297
431251
431273
410169
384436
431271
410147
431263
410144
397754
375333
431259
400720
410166
431287
Милан
Тодор
Велимир
Милорад
Никола
Саво
Мујо
Жељко
Жељко
Момчило
Момчило
Драгољуб
Раде
Петар
Боривоје
Вукић
Вукић
Зоран
Родољуб
Небојша
Момир
Веселин
Миомир
Драгомир
Славо
Миломир
Бранко
Балша
Наташа
Ивана
Марина
Тијана
Самир
Ана
Анђела
Дарко
Милица
Марија
Жељко
Милева
Дејан
Ивана
Јелена
Срђан
Марија
Јована
Жељко
Маријана
Урош
Неда
Видо
Бојан
317245
411108
394222
411110
394261
411129
411107
410184
410183
394284
411120
383851
410208
394292
411112
411125
411109
410198
394303
410185
430322
411117
440037
394396
394431
394342
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ
Подгорица
Подгорица
V
16. decembar 2010. godine
Презиме
ЧчЋћ
16. decembar 2010. godine
VI
Презиме
Дуловић
Чолевић
Фуштић
Фуштић
Гардашевић
Гргуровић
Јелић
Јовановић
Јовановић
Јовановић
Калач
Кандић
Караџић
Кекер
Ковачевић
Куч
Кувељић
Лабовић
Лаушевић
Љешевић
Машнић
Марковић
Минић
Павићевић
Павловић
Пешић
Пејовић
Поповић
Пурић
Радевић
Радоичић
Радуловић
Раичевић
Рајовић
Ракочевић
Раонић
Рондић
Секулић
Смоловић
Стијеповић
Струњаш
Суљевић
Тахировић
Томић
Топузовић
Вучић
Вучинић
Вуковић
Вуковић
Зековић
Ђерић
Ђуровић
Име родитеља Име
ИД студента
Драгоје
Будимир
Вукоман
Вукоман
Божидар
Миодраг
Зоран
Веско
Ратка
Божидар
Шеко
Милан
Зоран
Петар
Божидар
Рамиз
Неђељко
Михаило
Радомир
Златомир
Ђорђије
Хакија
Милојица
Зоран
Иван
Вељко
Голуб
Божидар
Драгољуба
Милош
Иван
Радован
Зоран
Влајко
Миленко
Радован
Малић
Зоран
Вукоман
Василије
Милован
Ашир
Ернез
Павле
Рифат
Танасије
Бранко
Слађан
Драган
Будимир
Жељко
Ранко
Сандра
Ивона
Бобан
Бојан
Данијела
Александар
Милена
Драга
Нина
Верица
Армин
Богољуб
Бошко
Милош
Богдан
Алма
Милић
Светлана
Марина
Нина
Вук
Ахмет
Николина
Невенка
Драгана
Милосав
Милица
Никола
Жељка
Јелена
Ана
Бојана
Владан
Видосава
Андријана
Драгана
Санела
Ивана
Бојана
Дијана
Милош
Елвина
Мирза
Данило
Албин
Мирко
Анђела
Славица
Ивана
Петар
Маја
Бранко
Хасанђекај
Зећир
Шкреса
410063
Шћасни
Шћекић
Шћепановић
Шћепановић
Шћепановић
Шекуларац
Шкријељ
Шљукић
Штурановић
Шушић
Шундић
Жегарац
Жижић
Жижић
Живковић
Жугић
Аџић
Аџић
Аџовић
Ћаласан
Ћатовић
Ћетковић
Ћетковић
Ћук
Алихоџић
Андријашевић
Андријашевић
Антић
Антовић
Анђелић
Арслановић
Асановић
Аврамовић
Бабић
Бабић
Бабовић
Бајчета
Бајић
Балић
Банићевић
Барјактаровић
Батровић
Бечановић
Бијелић
Бјелић
Благојевић
Блечић
Бошковић
Бошковић
Бошковић
Бошковић
Бошковић
Божовић
Божовић
Божовић
Божовић
Божовић
Богавац Дашић
Бојановић
Бојић
Бојовић
Бојовић
Бојовић
Бојовић
Боричић
Брашанац
Брашанац
Брајовић
Бркановић
Брковић
Бубања
Бубања
Бугарин
Булатовић
Булатовић
Бурић
Чабаркапа
Цебаловић
Цицмил
Цимбаљевић
Ћировић
Цмиљанић
Ћоровић
Мирко
Небојша
Раде
Благота
Зоран
Иван
Салко
Милован
Веселин
Драган
Милош
Жељко
Миладин
Милић
Радомир
Ђорђије
Љубомир
Радован
Иљмија
Божидар
Фазлија
Радивоје
Милан
Бруно
Исмет
Бранко
Бранко
Зоран
Недељко
Зоран
Фаик
Раде
Јован
Драган
Мирко
Зоран
Десимир
Славко
Неџиб
Иван
Ново
Рајко
Момира
Бранко
Веско
Пејо
Јоко
Василије
Слободан
Зоран
Слободан
Слободан
Миленко
Миро
Владета
Синиша
Зоран
Миладин
Драган
Радомир
Ранко
Велимир
Видоје
Милун
Данило
Зоран
Дмитар
Слободан
Садија
Миодраг
Веселин
Милинко
Радоња
Новак
Мартин
Томислав
Здравко
Миливоје
Мијајло
Новица
Предраг
Веселин
Туфик
Дајана
Александар
Анђела
Данијела
Јелена
Милош
Анела
Милица
Жељко
Сандра
Радмила
Дане
Ана
Марко
Ана
Митар
Данило
Бранка
Самир
Жана
Алмедина
Ана
Гордана
Стефанија
Маида
Андријана
Јелена
Даниела
Мирјана
Владимир
Кенан
Марија
Милош
Андреа
Биљана
Ивана
Александра
Гордана
Бисера
Биљана
Миливоје
Велика
Никола
Сандра
Стефан
Јелена
Душка
Андријана
Тамара
Бојана
Слађана
Снежана
Бојана
Снежана
Стеван
Веселин
Марко
Нада
Анђела
Ана
Мартина
Мирјана
Станка
Јадранка
Јована
Љиљана
Марија
Бојана
Садина
Марија
Марија
Немања
Дијана
Јована
Моника
Сандра
Вукајло
Радован
Луција
Андријана
Нина
Милица
Елма
421085
421142
421047
421086
420320
410292
391533
421003
421122
421062
392505
410053
421127
392084
421201
421091
421052
389171
430289
421144
421077
420276
421030
421093
389975
430347
388496
430279
421136
392602
421152
389302
410272
421039
368542
430324
392641
354662
391220
421024
391564
410047
430298
420310
421019
420282
421195
421100
421025
391193
389991
391212
421002
421099
421145
421087
391065
421071
392714
391630
430311
421129
421176
370154
430346
421049
421012
392923
421183
421166
421094
392915
388836
421153
421134
421126
392544
421179
392471
389476
389704
421038
391115
УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ
394350
410207
410196
410197
411134
410203
411127
411133
440016
383650
411135
410194
410174
394334
411121
410179
410205
411132
411119
411130
441027
383843
411126
411123
411111
410177
410202
385045
441032
394311
383746
390522
410199
410204
411131
411118
394230
411128
383804
394214
410188
411115
410180
410173
411114
411113
411116
410181
383820
411122
410193
411124
Датум рођења
29-мар-1988
01-сеп-1990
22-нов-1990
13-сеп-1988
25-апр-1977
22-јун-1989
13-апр-1991
11-нов-1991
20-јан-1989
29-нов-1988
23-окт-1991
06-мар-1990
01-авг-1989
04-нов-1989
26-јан-1990
10-апр-1986
01-мар-1990
13-феб-1992
08-авг-1991
30-мар-1989
20-јан-1990
11-мар-1988
08-нов-1991
19-феб-1989
19-феб-1990
17-авг-1990
14-окт-1989
13-дец-1988
16-јун-1991
28-дец-1988
19-авг-1988
27-јун-1989
25-окт-1990
11-дец-1988
09-мај-1988
31-окт-1989
30-мар-1986
18-мар-1990
07-дец-1988
10-авг-1989
27-авг-1989
15-феб-1991
26-апр-1990
30-јул-1989
16-јун-1991
14-сеп-1991
20-сеп-1990
15-мај-1990
03-јун-1988
15-сеп-1991
15-дец-1989
03-мај-1989
42.90
30.40
38.00
39.40
38.00
39.40
29.70
30.40
31.50
33.20
38.00
38.00
39.40
42.90
37.20
38.00
37.20
30.40
38.00
36.10
37.20
42.90
38.00
39.40
40.00
38.00
41.50
39.40
37.20
41.50
45.10
46.50
37.20
39.40
37.20
41.50
32.00
39.40
45.10
32.00
34.30
38.00
37.20
41.50
37.20
37.20
37.20
29.70
46.50
37.20
40.00
31.50
29-мар-1991
38.00
28-јан-1992
16-јул-1991
01-феб-1987
17-мај-1989
25-окт-1990
18-нов-1990
11-мај-1987
19-нов-1991
18-феб-1992
20-феб-1991
29-мар-1988
11-мар-1990
20-нов-1987
20-авг-1989
04-феб-1990
24-апр-1990
18-авг-1991
19-мај-1988
19-јун-1990
25-нов-1990
07-авг-1991
22-јан-1991
25-апр-1983
05-феб-1991
18-нов-1988
07-јун-1989
09-феб-1988
24-окт-1972
20-сеп-1990
19-сеп-1989
26-мар-1987
28-јан-1989
07-авг-1990
15-авг-1991
04-дец-1987
02-мај-1991
04-авг-1989
29-дец-1986
16-феб-1989
09-јан-1992
04-јан-1988
12-јун-1990
06-нов-1990
01-мар-1991
23-сеп-1991
29-дец-1990
10-феб-1991
03-авг-1986
05-нов-1991
05-јан-1990
31-јул-1988
09-окт-1989
17-дец-1991
18-апр-1992
30-сеп-1991
24-јун-1989
13-окт-1989
27-авг-1973
10-сеп-1989
24-апр-1989
10-апр-1990
19-мар-1992
13-авг-1987
01-авг-1987
04-апр-1991
15-јул-1991
29-феб-1992
24-нов-1988
17-јун-1990
27-јун-1991
31-јан-1986
11-мај-1988
27-дец-1988
12-сеп-1991
11-мај-1991
21-мај-1986
09-феб-1990
06-сеп-1988
13-мар-1989
07-дец-1988
17-нов-1988
11-апр-1991
31-окт-1987
37.20
37.20
30.40
37.20
39.40
37.20
37.20
38.00
29.20
30.40
46.50
40.00
29.70
31.50
30.40
35.80
35.80
45.10
39.40
38.00
38.00
40.00
39.40
38.00
46.50
31.50
33.20
40.00
30.40
39.40
38.00
45.10
40.00
38.00
33.20
38.00
39.40
45.10
41.50
30.40
41.50
38.00
38.00
31.50
36.50
39.40
29.70
41.50
38.00
39.40
42.90
40.00
37.20
38.00
36.50
29.70
39.40
31.50
41.50
39.40
37.20
28.60
30.40
41.50
39.40
38.00
30.40
41.50
39.40
37.20
41.50
41.50
46.50
37.20
38.00
41.50
41.50
29.20
39.40
36.10
41.50
30.40
42.90
Подгорица
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
Никшић
Рата
Презиме
Ћоровић
Црновршанин
Чукић
Ћулафић
Чуљковић
Ћузовић
Цвекић
Џаковић
Џаковић
Даковић
Дамјановић
Дамјановић
Дамјановић
Дамјановић
Дедић
Дедовић
Делетић
Делић
Делибашић
Делибашић
Делибашић
Делић
Дендић
Дивљак
Драшковић
Драшковић
Драгаш
Драгаш
Драгаш
Драгојевић
Драгојевић
Драговић
Дракуловић
Дракуловић
Дробњак
Дробњак
Дробњак
Дромљак
Дубљевић
Дубљевић
Дуловић
Дуровић
Дурутлић
Чањак
Чилингири
Чиндрак
Фуртула
Гачевић
Гаговић
Гаговић
Гајовић
Гардашевић
Гаровић
Гаровић
Глогошки
Голубовић
Горановић
Грба
Грба
Грбовић
Грдинић
Грозданић
Гвозденовић
Ибришимовић
Идризовић
Ивановић
Ивановић
Ивановић
Ивановић
Ивановић
Јаћимовић
Јададић
Јагањац
Јакић
Јањушевић
Јањушевић
Јанкетић
Јелић
Јеловац
Јеловац
Јеврић
Јеврић
Јеврић
Јојић
Јовановић
Јовановић
Јовановић
Јововић
Јововић
Јукић
Јурковић
Кадић
Кадовић
Калуђеровић
Калуђеровић
Калуђеровић
Калуђеровић
Капа
Караџић
Карајица
Кекић
Кикановић
Киковић
Килибарда
Климента
Кљајевић
Кнежевић
Кнежевић
Кнежевић
Кнежевић
Коматина
Коматина
Комненовић
Конатар
Коњевић
Копчалић
Копривица
Косовић
Костић
Костић
Ковачевић
Ковачевић
Ковачевић
Крчиковић
Крговић
Кривокапић
Крстовић
Крвавац
Кушљић
Куч
Куч
Кујовић
Кујовић
Кулић
Кургаш
Курпејовић
Кувељић
Кузман
Кузман
Лакић
Лалевић
Лалевић
Име родитеља Име
Гојко
Хусеин
Драган
Влајко
Бранко
Милан
Предраг
Милан
Момчило
Гојко
Лука
Мирко
Жељко
Милан
Владимир
Жарко
Милан
Радисав
Предраг
Душан
Радомир
Љубо
Момчило
Радивоје
Саво
Саво
Миладин
Радован
Зоран
Новица
Ђорђије
Горан
Димитрије
Мирослав
Васо
Драго
Милутин
Љубомир
Миленко
Миленко
Вукић
Џемал
Расим
Драгомир
Никола
Хадро
Милан
Мило
Стојан
Душко
Зоран
Ново
Милун
Радован
Едо
Жељко
Радоман
Слободан
Мијодраг
Драгана
Милисав
Мирко
Сретен
Акрем
Мирсад
Владица
Никола
Душан
Милан
Драган
Милија
Зуфер
Изет
Милан
Жељко
Драгомир
Бранко
Младен
Милко
Жарко
Миомир
Војислав
Раде
Миленко
Лука
Петар
Петроније
Велимир
Мијомир
Срђан
Ана
Ибрахим
Миомир
Велизар
Драго
Александар
Љубомир
Саво
Зоран
Хајрудин
Живко
Бранко
Љубан
Никола
Сулејман
Саво
Милоња
Ранко
Горан
Милисав
Вук
Мирослав
Миладин
Блажо
Ђорђе
Марко
Бранко
Мирко
Миломир
Миломир
Велимир
Драган
Веселин
Сабрија
Рајко
Рајко
Слободан
Љубиша
Младен
Миладин
Смаил
Ермин
Борислав
Вукашин
Шефкија
Мехмед
Бошко
Миодраг
Миодраг
Бранко
Веселин
Анђелко
Маријана
Аида
Ана
Владан
Дијана
Драгољуб
Весна
Данило
Слађана
Милорад
Дарко
Јелена
Милица
Наташа
Светлана
Лазар
Биљана
Анита
Јована
Марија
Нађа
Марија
Јана
Јелица
Ивна
Војин
Марија
Марија
Ненад
Јелена
Милица
Миланка
Милица
Светлана
Данијела
Драгана
Миладинка
Ана
Ана
Ивана
Јелена
Есмералда
Амел
Драгана
Тамара
Енис
Ана
Јелена
Милош
Наташа
Никола
Милица
Војо
Невенка
Андреа
Јована
Мирјана
Бојана
Владимир
Вујо
Неда
Милена
Сузана
Адела
Флориана
Адриана
Ивана
Јована
Маја
Марко
Душица
Арнела
Мерсиха
Јелена
Анђела
Радоје
Марко
Тамара
Драгана
Луција
Бојан
Александра
Милица
Марија
Вуко
Жељка
Јелена
Милисав
Милојка
Данијела
Кристина
Нихад
Миланка
Милица
Нела
Вук
Данијела
Сандра
Владимир
Мајда
Милена
Маријана
Маријана
Сања
Зилха
Зорица
Анђела
Сузана
Тамара
Драгана
Наташа
Сања
Маја
Александра
Славица
Марина
Јелица
Марија
Мирко
Сузана
Марија
Славица
Јелена
Разија
Биљана
Мартина
Дражен
Дијана
Аница
Дијана
Берин
Џенан
Владимир
Љубица
Анита
Сенида
Мирјана
Милена
Митар
Јелена
Никола
Маја
ИД студента
353024
420319
367086
391436
389565
392560
421043
410059
388883
421032
421102
421026
430303
410266
421139
421028
410294
421128
421059
421027
391951
388202
392181
410271
441035
421120
421304
421042
368983
421147
421054
392664
430297
421123
430294
421104
390015
421096
388152
392223
421097
421180
410285
410267
421161
410299
391146
421157
420312
421198
421173
420301
421020
389341
388724
421186
388481
421055
421132
440002
421303
421171
421154
421021
421137
420281
420269
420308
430281
421119
421081
421151
421114
410277
421131
421130
410286
421063
410284
368886
421023
391525
391096
421007
420315
388515
388330
354004
389840
430315
430293
421118
440007
421098
421004
421053
393002
421009
369360
410281
390286
421033
391394
421121
421069
421006
421148
420318
421184
388403
430276
389654
421182
391123
393080
420289
392215
420303
421168
421035
391026
388465
421202
421109
421076
420313
421010
421083
420270
369054
421034
421178
421074
374175
410270
440001
421103
392165
420316
420280
421115
389871
Датум рођења
24-јан-1987
10-јан-1988
30-мај-1988
09-апр-1990
29-јун-1988
20-дец-1989
01-авг-1990
09-окт-1990
08-окт-1988
23-апр-1991
14-мај-1991
11-јан-1990
20-окт-1990
27-дец-1990
12-јул-1983
04-окт-1991
14-дец-1990
20-мај-1987
23-авг-1991
24-мај-1990
28-апр-1989
19-феб-1989
20-авг-1990
26-јун-1990
15-феб-1991
15-феб-1991
13-авг-1991
12-авг-1985
20-јун-1987
12-дец-1991
10-мај-1991
04-дец-1989
30-јул-1990
12-апр-1991
20-феб-1989
24-јун-1991
03-мар-1988
26-нов-1991
10-јан-1989
10-авг-1990
14-јун-1991
18-јул-1989
25-окт-1990
13-дец-1988
17-авг-1991
04-јун-1990
09-окт-1989
01-феб-1991
11-мар-1988
25-дец-1991
19-мар-1991
17-нов-1990
28-сеп-1991
08-јун-1988
20-сеп-1988
28-мар-1991
16-јул-1983
12-апр-1989
14-мај-1989
06-окт-1990
16-јун-1991
18-јул-1991
19-феб-1990
07-апр-1990
17-јун-1990
13-сеп-1990
19-апр-1990
21-окт-1987
15-мај-1988
16-нов-1990
04-мај-1991
10-сеп-1991
18-дец-1977
02-јан-1990
26-апр-1991
16-јан-1991
18-нов-1989
10-нов-1989
17-авг-1990
07-сеп-1987
22-јул-1991
27-апр-1988
10-мар-1988
15-јул-1991
17-мар-1991
21-феб-1986
26-нов-1988
28-мај-1986
12-нов-1988
21-дец-1990
07-јан-1991
26-јун-1987
01-нов-1990
22-авг-1991
27-дец-1990
30-сеп-1991
10-окт-1989
04-нов-1991
04-феб-1988
11-феб-1990
01-сеп-1989
12-јан-1991
29-јул-1989
20-мај-1991
27-сеп-1990
04-авг-1991
03-јул-1992
26-мар-1990
02-окт-1991
10-дец-1988
17-авг-1988
07-јан-1987
23-нов-1991
21-окт-1989
10-нов-1989
14-јун-1989
19-мај-1989
08-феб-1991
27-сеп-1991
18-авг-1990
07-сеп-1988
29-окт-1988
14-нов-1991
26-авг-1990
25-авг-1991
05-авг-1990
23-нов-1990
14-нов-1990
23-јул-1990
19-феб-1987
06-јан-1992
02-мар-1991
01-окт-1989
12-сеп-1986
08-апр-1991
25-јул-1990
02-мар-1985
28-сеп-1989
29-авг-1990
05-апр-1990
08-мај-1990
24-сеп-1988
Рата
41.50
45.10
45.10
39.40
45.10
41.50
38.00
30.40
41.50
29.70
30.40
39.40
30.40
30.40
37.20
38.00
38.00
45.10
37.20
30.40
31.50
33.20
31.50
38.00
29.70
29.70
37.20
41.50
45.10
38.00
38.00
39.40
39.40
38.00
41.50
30.40
42.90
38.00
33.20
32.00
36.50
39.40
40.00
31.50
38.00
39.40
39.40
38.00
31.50
29.70
36.50
30.40
37.20
41.50
45.10
31.50
36.10
41.50
39.40
39.40
35.80
37.20
40.00
38.00
37.20
39.40
39.40
30.40
42.90
37.20
37.20
37.20
33.20
38.00
38.00
37.20
39.40
39.40
37.20
45.10
38.00
45.10
41.50
38.00
30.40
46.50
34.30
33.20
42.90
37.20
31.50
41.50
37.20
38.00
38.00
37.20
39.40
38.00
41.50
37.20
45.10
39.40
39.40
30.40
38.00
38.00
38.00
38.00
38.00
34.30
42.90
41.50
38.00
39.40
39.40
31.50
31.50
30.40
28.60
30.40
41.50
34.30
37.20
38.00
38.00
32.00
39.40
37.20
39.40
42.90
36.50
38.00
38.00
45.10
38.00
38.00
40.00
31.50
29.70
39.40
38.00
46.50
Лазовић
Лазовић
Лекић
Лековић
Лековић
Љаић
Љешковић
Љеваја
Љујић
Љумовић
Љутица
Лопичић
Лукић
Лутовац
Лутовац
Машковић
Маџгаљ
Маловић
Маријановић
Марковић
Марковић
Марковић
Марковић
Марковић
Маркт
Маркуш
Маројевић
Маројевић
Марсенић
Мартиновић
Масловарић
Матијашевић
Матијашевић
Матовић
Матовић
Медојевић
Мекић
Мемедовић
Мишковић
Мићовић
Мићуновић
Мијушковић
Мијушковић
Микић
Милаш
Милачић
Милић
Милић
Милић
Миличковић
Миљанић
Миљанић
Миловић
Минић
Мирковић
Митрић
Митровић
Митровић
Митровић
Митровић
Мрдак
Мушикић
Мулешковић
Муљковић
Мурић
Мурић
Мусић
Недић
Ненезић
Ненезић
Ненезић
Нерић
Никчевић
Никчевић
Никезић
Њуњић
Новаковић
Новосел
Нововић
Нурединовска
Обрадовић
Обрадовић
Обрадовић
Обрадовић
Омерагић
Остојић
Пашић
Пајевић
Пајевић
Пајовић
Палија
Пантовић
Папић
Папић
Павићевић
Павићевић
Павићевић
Пешић
Пејовић
Пекић
Пекић
Пековић
Пелевић
Пепић
Перчобић
Перишић
Перишић
Перишић
Перић
Перовић
Перовић
Перовић
Перовић
Петковић
Петровић
Петровић
Пилица
Поповић
Поповић
Поповић
Поповић
Посука
Прашчевић
Пребирачевић
Премовић
Пуповић
Пуровић
Ражнатовић
Ражнатовић
Радановић
Радановић
Радевић
Радошевић
Радојевић
Радојевић
Радојичић
Радовић
Радовић
Радовић
Радовић
Радовић
Радовић
Име родитеља Име
Војислав
Ристо
Драгољуб
Сава
Радован
Хајран
Шћепан
Предраг
Гаврило
Радослав
Драган
Драган
Зоран
Душан
Братислав
Мијат
Момир
Жељко
Бранимир
Славко
Данило
Борислав
Драган
Јоко
Дамир
Миодраг
Мирко
Драган
Милоје
Крсто
Бранислав
Милован
Милован
Јовица
Милутин
Вукадин
Кемал
Бошко
Урош
Ранко
Драгиша
Веселин
Веселин
Радомир
Љубо
Владимир
Новак
Ратко
Ђуро
Дејан
Рајко
Михаило
Обрад
Будислав
Неђељко
Божидар
Рајко
Станко
Милорад
Боро
Миланко
Драшко
Џијат
Рагип
Хидајет
Сабро
Владимир
Мило
Слободан
Саво
Бранислав
Драго
Милан
Милорад
Џемаљ
Јевто
Мирко
Вукота
Драган
Фадил
Милован
Ранко
Борислав
Новеља
Рафет
Вукомир
Радуле
Драгија
Драгија
Радослав
Радован
Слободан
Здравко
Милорад
Радован
Радоман
Драган
Радуле
Веселин
Војо
Зеф
Бошко
Жарко
Сулејман
Алекса
Веселин
Саво
Веселин
Данило
Бранко
Раде
Веселин
Миодраг
Милун
Љубомир
Славко
Мифто
Мирослав
Милорад
Радош
Милош
Душко
Душан
Миро
Радоје
Богдан
Жарко
Новак
Милорад
Милош
Милош
Радун
Радоман
Миљан
Миљан
Слободан
Максим
Радоица
Новислав
Радоман
Максим
Радослав
Јелена
Младенка
Петар
Весна
Драгана
Кенан
Милош
Мирослав
Савка
Василије
Ана
Мила
Сандра
Бранка
Филип
Веско
Мара
Нина
Милица
Милена
Нина
Ана
Драгана
Оливера
Наталија
Александра
Жана
Немања
Миљан
Тања
Милена
Даница
Биљана
Јадранка
Наташа
Данка
Мериса
Александра
Мина
Ана
Анка
Маја
Марко
Зоран
Бојана
Славиша
Јелена
Снежана
Ана
Ивана
Марко
Славка
Љиљана
Бојан
Тања
Тамара
Андријана
Горица
Ивана
Тијана
Весна
Милена
Теута
Аријана
Семих
Мерсиха
Велимир
Зорица
Јелена
Милош
Сања
Павле
Биљана
Анђела
Санела
Ђорђије
Сања
Солумија
Ивана
Аида
Бошко
Николета
Бојана
Ирена
Алета
Бојана
Слађана
Маријана
Слађана
Жана
Јелена
Мирјана
Јована
Данијела
Марина
Милан
Милош
Тамара
Весна
Марко
Валентина
Маријана
Исидора
Сенада
Иван
Ивана
Петар
Савица
Јелена
Никола
Ђорђе
Милош
Тамара
Милорад
Анита
Јелена
Амел
Милица
Николија
Сања
Милица
Гордана
Сања
Младен
Гордана
Дијана
Милица
Маријана
Нина
Јелена
Милена
Љиљана
Тамара
Милош
Марко
Горан
Александра
Анђела
Влатко
Ана
Дијана
Горан
ИД студента
389101
391676
410054
430316
392552
421305
388612
421064
391131
410045
388740
389186
421073
389952
421101
421159
392985
421106
389492
421041
421110
391580
391885
391274
369104
392811
420295
421016
356011
391823
430277
421150
392006
421189
392993
440029
410298
421301
421072
421170
392254
421068
410055
421090
410290
421140
410291
430296
388500
421046
420273
353562
389712
430282
388094
421080
421302
421031
421082
389534
421200
392374
430299
392455
421092
392672
421067
391460
421111
420288
368020
421165
392320
410265
391042
421146
421037
367040
421045
366632
421124
410293
391595
391154
421135
421175
389364
391204
391081
421066
421164
421155
421167
389356
421078
392200
391340
367094
420287
420321
393025
390046
421095
389333
391050
420305
421040
392416
388786
421011
421056
368840
388063
368043
410289
421029
421162
421051
421149
421181
354573
421169
378494
390062
421133
392583
421089
388844
392850
389116
355932
392706
421107
410052
367152
388183
430352
421197
421022
392351
388191
369286
Датум рођења
01-дец-1988
26-мај-1988
28-окт-1990
27-нов-1989
28-нов-1989
15-јул-1990
19-апр-1987
05-мар-1990
20-мар-1989
19-авг-1990
09-апр-1988
22-јул-1988
07-јан-1991
19-авг-1988
21-окт-1991
07-мар-1988
08-феб-1989
19-дец-1991
05-сеп-1988
06-дец-1991
28-јун-1991
03-сеп-1989
28-мар-1987
27-авг-1988
05-јан-1988
02-јул-1983
29-јун-1989
24-мај-1991
18-јан-1987
17-мар-1989
20-јан-1991
06-јан-1991
12-мар-1989
24-феб-1992
11-окт-1989
05-мај-1988
01-апр-1989
08-дец-1991
05-јун-1989
15-нов-1991
15-сеп-1988
16-мај-1991
18-апр-1990
25-сеп-1991
22-феб-1990
18-јул-1990
17-сеп-1988
18-сеп-1989
03-окт-1988
18-јан-1991
01-јун-1985
30-окт-1986
11-нов-1988
13-мај-1987
14-јул-1988
17-јун-1991
15-мар-1991
20-окт-1985
13-мај-1991
20-јул-1988
17-апр-1991
13-окт-1989
07-окт-1990
30-апр-1988
23-феб-1991
23-јул-1988
04-окт-1991
30-авг-1989
01-нов-1991
10-окт-1990
30-сеп-1987
03-мај-1990
13-дец-1989
29-сеп-1990
13-нов-1989
02-феб-1987
04-дец-1990
12-јун-1987
04-апр-1991
15-мај-1987
30-јан-1988
10-мај-1990
15-јан-1990
05-мај-1988
07-дец-1991
13-јан-1990
17-авг-1988
24-дец-1989
05-јун-1988
27-нов-1988
10-мај-1989
28-апр-1991
16-јул-1990
10-мај-1988
02-феб-1992
26-апр-1989
28-окт-1988
03-јан-1988
01-јул-1990
18-нов-1990
13-дец-1989
09-мар-1988
27-јан-1979
18-апр-1988
02-апр-1989
12-дец-1990
12-јул-1990
18-сеп-1989
19-јул-1988
19-мај-1991
20-феб-1990
28-окт-1987
05-нов-1988
26-апр-1987
25-окт-1990
27-дец-1989
03-авг-1990
13-мар-1992
19-дец-1991
20-авг-1980
01-феб-1984
29-јул-1991
09-сеп-1987
21-авг-1987
21-нов-1991
14-феб-1989
22-феб-1992
22-дец-1988
12-нов-1989
06-јун-1988
02-јул-1986
24-сеп-1989
11-сеп-1990
01-јан-1991
10-јун-1988
21-нов-1988
03-јан-1990
12-нов-1991
17-јул-1987
21-окт-1988
24-мај-1988
11-мар-1987
Рата
45.10
42.90
38.00
38.00
39.40
35.80
34.30
36.50
39.40
37.20
45.10
41.50
29.70
42.90
37.20
35.80
41.50
30.40
41.50
38.00
37.20
40.00
34.30
40.00
41.50
45.10
30.40
29.20
41.50
31.50
37.20
29.20
31.50
38.00
39.40
42.90
39.40
29.70
39.40
38.00
36.10
29.70
31.50
37.20
40.00
37.20
46.50
41.50
36.10
38.00
40.00
36.10
41.50
39.40
33.20
29.70
37.20
39.40
37.20
45.10
38.00
31.50
39.40
40.00
38.00
41.50
28.60
39.40
29.70
30.40
34.30
29.20
31.50
32.00
39.40
29.70
38.00
41.50
38.00
41.50
38.00
30.40
39.40
41.50
38.00
38.00
42.90
40.00
42.90
38.00
30.40
29.70
38.00
41.50
37.20
32.00
39.40
41.50
30.40
40.00
39.40
42.90
41.50
39.40
39.40
30.40
29.70
31.50
41.50
30.40
35.80
34.30
37.20
33.20
40.00
38.00
38.00
38.00
37.20
39.40
41.50
37.20
41.50
41.50
36.50
39.40
30.40
42.90
40.00
42.90
42.90
39.40
29.20
37.20
41.50
37.20
30.40
29.70
36.10
33.20
36.10
41.50
Презиме
Радовић
Радуловић
Радуловић
Радуловић
Радуловић
Радуновић
Радусиновић
Раичевић
Раичевић
Раичевић
Раичевић
Раичевић
Раичевић
Раичевић
Раичковић
Рајковић
Ракочевић
Ракоњац
Раковић
Ралевић
Рамдедовић
Рамусовић
Реброња
Роћеновић
Рогановић
Роловић
Рондовић
Рудовић
Самарџић
Самарџић
Савићевић
Секулић
Сијарић
Симићевић
Симићевић
Симовић
Симовић
Срдановић
Срдановић
Станишић
Станишић
Стевановић
Стевовић
Стијеповић
Стијеповић
Стојановић
Стојановић
Сулић
Свркота
Тадић
Татар
Терзић
Тмушић
Тодоровић
Тодоровић
Тодоровић
Томашевић
Томић
Томић
Томовић
Томовић
Трифуновић
Трипуновић
Вемић
Видаковић
Влаховљак
Влаовић
Влаовић
Војиновић
Војиновић
Војиновић
Војиновић
Вранеш
Врева
Вучетић
Вујачић
Вујановић
Вујичић
Вујисић
Вујисић
Вујошевић
Вујошевић
Вујовић
Вујовић
Вукашиновић
Вукајловић
Вукчевић
Вукчевић
Вукотић
Вукотић
Вуковић
Вуковић
Зејак
Зековић
Зековић
Златичанин
Зорић
Зорић
Ђенадић
Ђикановић
Ђоновић
Ђукановић
Ђукановић
Ђукановић
Ђукић
Ђукић
Ђукиц
Ђурчевић
Ђуришић
Ђуришић
Ђурковић
Ђурковић
Ђурковић
Ђуровић
Ђуровић
Ђуровић
Ђуровић
Ђурђић
Име родитеља Име
Радош
Зоран
Жарко
Слободан
Драгослав
Слободан
Будимир
Перица
Рајко
Миладин
Томислав
Радомир
Миодраг
Томислав
Миодраг
Жељко
Богић
Милош
Божо
Ранко
Мирсад
Фарук
Дано
Драгомир
Небојша
Драган
Срђа
Веселин
Јово
Милан
Бранислав
Миодраг
Решо
Велизар
Велизар
Радоје
Илија
Милија
Бошко
Миодраг
Горан
Бранко
Жељко
Ранко
Урош
Веселин
Дарко
Рамо
Миљан
Радивоје
Миодраг
Миланко
Владимир
Благота
Предраг
Драган
Марко
Радоман
Милош
Вукосав
Спасоје
Владислав
Бранко
Раденко
Милоје
Рефик
Драган
Душан
Љубомир
Миломир
Драган
Зоран
Миодраг
Џемал
Љубиша
Милосав
Вујадин
Предраг
Предраг
Радоја
Радислав
Милисав
Војо
Радосав
Слободан
Дарко
Миодраг
Жарко
Радован
Рајко
Момир
Милан
Зоран
Здравко
Новак
Миленко
Здравко
Мираш
Миодраг
Драгољуб
Антон
Арсеније
Момчило
Арсеније
Бранко
Миомир
Бранко
Миодраг
Зоран
Драгољуб
Драган
Симо
Бранко
Драган
Славко
Чедомир
Веселин
Милорад
Слободан
Милица
Ана
Марија
Вања
Марија
Мина
Александра
Марија
Мирјана
Никола
Стојанка
Балша
Спасоје
Дијана
Јелена
Ксенија
Сања
Радосав
Јована
Алберт
Илда
Данка
Ана
Драгана
Бојана
Дијана
Милена
Ивана
Јагода
Ана
Весна
Мелита
Данило
Никола
Ана
Маја
Драгана
Тамара
Марко
Милица
Марко
Анђела
Невенка
Огњен
Тамара
Бојана
Емир
Милош
Весна
Ана
Дејан
Тијана
Гордана
Маја
Сузана
Милица
Милутин
Тијана
Милена
Милош
Тијана
Стефан
Дајана
Биљана
Емина
Илија
Сања
Биљана
Бранимирка
Јован
Вукота
Јованка
Ениса
Сања
Душко
Милан
Андријана
Стефан
Ивана
Дијана
Ранко
Мартина
Слободан
Ивана
Ивана
Ивана
Јована
Бранко
Иванка
Радивоје
Снежана
Наташа
Александар
Анђела
Јована
Немања
Славица
Сања
Јелена
Моника
Кристина
Гордана
Сања
Бојан
Лидија
Андреа
Милица
Бојана
Радмила
Јована
Слађана
Мирјана
Александар
Иванка
Милена
Весна
Јелена
Франца
Хот
Шевћет
Идриз
Шејла
Маида
Миљуш
Реџовић
Адем
Мунир
Црновршанин
Сафет
Климента
Вујановић
Вујановић
Баровић
Булатовић
ИД студента
389720
421117
392246
388272
389372
388763
421065
388891
388852
392900
393095
388875
421008
430291
420275
421193
421048
391170
389461
421158
421141
421188
388473
421075
392826
421013
366791
410276
421192
392390
421177
421125
369472
430317
430318
357714
391034
421194
410051
421113
421112
421185
421079
421014
421005
421172
392776
420322
421108
420292
370026
368936
421058
421018
430288
421015
430290
410268
393145
391653
392834
393056
421060
421116
391773
389743
410288
420307
420299
421187
410058
421001
421105
391266
421160
392335
440024
390201
410043
339875
430320
392842
421070
421196
391290
421036
421138
421061
421191
390224
421084
421143
389863
421190
388442
410049
420323
420291
430292
421163
390143
430319
392304
391301
421050
421057
391606
388716
421017
430312
421088
420306
392730
421199
421156
421174
421044
392231
Датум рођења
Рата
20-апр-1988
10-мај-1990
06-мар-1989
09-мар-1988
03-дец-1988
20-авг-1987
09-јун-1991
09-нов-1988
13-јул-1988
27-сеп-1988
08-апр-1988
05-мај-1988
07-дец-1991
24-мај-1990
08-окт-1988
16-феб-1992
03-апр-1991
02-апр-1989
26-феб-1967
23-окт-1991
05-мар-1991
28-дец-1991
27-окт-1988
27-окт-1991
10-феб-1989
31-јул-1991
21-јун-1987
06-дец-1990
08-авг-1990
11-апр-1989
12-авг-1985
21-мај-1959
18-сеп-1984
23-дец-1990
01-сеп-1989
12-нов-1986
30-јан-1990
17-нов-1990
03-јул-1990
14-дец-1989
08-сеп-1990
23-јун-1992
21-јан-1992
29-јул-1991
14-мар-1991
10-феб-1991
14-мај-1989
08-јун-1990
28-јул-1991
28-сеп-1990
04-феб-1988
08-јун-1987
02-мар-1989
12-сеп-1991
12-мај-1985
14-мар-1991
08-јан-1988
11-мај-1990
18-јун-1989
30-нов-1986
06-јул-1989
07-авг-1988
28-јун-1990
09-сеп-1991
21-јул-1989
24-нов-1988
23-јул-1989
11-нов-1990
23-нов-1990
30-сеп-1991
06-окт-1990
04-јун-1991
09-мар-1986
15-мај-1987
09-јун-1991
09-окт-1989
04-сеп-1989
15-окт-1988
06-феб-1990
29-јул-1985
08-мај-1991
09-јан-1990
01-апр-1991
31-мар-1990
05-феб-1990
21-мар-1991
17-авг-1990
21-окт-1990
02-јан-1988
13-дец-1988
14-јул-1991
08-нов-1985
08-дец-1988
05-феб-1990
18-јун-1988
03-апр-1990
23-јун-1990
18-мај-1990
21-мар-1990
24-окт-1991
18-сеп-1988
26-сеп-1989
22-окт-1989
25-јул-1988
05-мај-1991
07-дец-1990
21-дец-1989
11-нов-1988
30-авг-1988
14-сеп-1990
08-јун-1991
11-апр-1990
21-јун-1989
08-јун-1990
02-феб-1984
24-феб-1992
07-апр-1991
17-мај-1989
46.50
38.00
32.00
41.50
45.10
42.90
37.20
41.50
45.10
42.90
45.10
41.50
38.00
31.50
41.50
38.00
38.00
39.40
33.20
30.40
37.20
38.00
33.20
30.40
41.50
38.00
41.50
37.20
31.50
31.50
31.50
30.40
41.50
38.00
38.00
46.50
39.40
37.20
38.00
29.70
30.40
37.20
29.70
38.00
37.20
38.00
39.40
37.20
29.20
30.40
41.50
41.50
41.50
30.40
33.20
38.00
32.00
31.50
39.40
41.50
39.40
45.10
37.20
37.20
39.40
42.90
37.20
31.50
30.40
29.70
30.40
37.20
45.10
41.50
38.00
31.50
38.00
46.50
40.00
41.50
38.00
42.90
30.40
38.00
39.40
30.40
38.00
37.20
31.50
45.10
30.40
41.50
42.90
31.50
34.30
38.00
38.00
38.00
30.40
29.70
46.50
37.20
30.40
41.50
37.20
38.00
39.40
42.90
29.70
39.40
30.40
31.50
41.50
30.40
31.50
38.00
30.40
31.50
393903
393830
04-јул-1989
28-јун-1987
39.40
48.00
Адил
Белма
394036
410259
19-сеп-1989
25-мар-1990
39.40
38.00
Нермин
431016
06-нов-1991
38.00
Мурат
Славко
Миладина
Сејмир
Маринко
Павле
387841
431007
441030
26-мај-1988
27-феб-1991
01-мај-1991
40.00
38.00
38.00
Миодраг
Момир
Владан
Јелена
387976
431008
12-сеп-1988
24-авг-1988
39.40
40.00
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
Сарајево
Сарајево
ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ
Сарајево
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
Сарајево
МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ
Сарајево
VII
16. decembar 2010. godine
Презиме
VIII
Презиме
Газивода
Јеловац
Јоксимовић
Кнежевић
Куртћехајић
Машуловић
Мараш
Мишуровић
Радоњић
Реџовић
Сератлић
Тодоровић
Влаховић
Вујовић
Вукчевић
Вулевић
Златичанин
Нурковић
Рајко
Милош
Новица
Павле
Хилма
Милан
Анђелко
Момчило
Радомир
Мунир
Милосав
Драган
Велимир
Лука
Ратко
Гојко
Светозар
Милица
Нина
Бојан
Радомир
Самир
Веселин
Жељко
Милена
Милица
Јасмина
Небојша
Ненад
Иван
Милица
Ранка
Бојан
Филип
Рустем
Селма
ИД студента
Датум рођења
387953
394156
378320
431012
312526
431003
431011
431004
393950
410209
410212
393965
387922
410038
410039
410213
387945
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
Рустем
Сибела
410040
Ћоровић
Чикић
Чикић
Кочан
Мулић
Перичић
Исмет
Смајо
Смајо
Хадро
Енвер
Усо
Амела
Амила
Хана
Минела
Амина
Нермина
387736
431309
431009
378246
431010
387721
Абдовић
Абдовић
Мирсад
Мирсад
Буто
Енес
431015
431014
Анђушић
Миљуш
Ружић
Радомир
Адем
Божидар
Бранка
Адонис
Будимир
378351
394052
431017
Радован
Мишко
393926
Анђела
Слободан
Александар
Јована
Рата
30-авг-1988
09-сеп-1989
17-мај-1986
06-сеп-1990
09-апр-1984
03-нов-1986
15-авг-1989
10-јул-1987
10-мар-1989
02-окт-1988
23-мар-1985
17-јул-1988
24-апр-1988
16-феб-1991
21-јул-1990
28-феб-1986
21-јул-1988
39.40
40.00
48.00
38.00
48.00
48.00
41.50
46.50
39.40
45.10
45.10
41.50
39.40
38.00
38.00
45.10
41.50
16-јан-1989
42.90
Сарајево
387752
ФАКУЛТЕТ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА
Нурковић
Мандић
16. decembar 2010. godine
Име родитеља Име
Сарајево
09-мар-1990
37.20
25-мај-1988
27-јун-1990
06-јун-1992
28-дец-1987
29-окт-1991
08-дец-1988
41.50
41.50
38.00
45.10
38.00
41.50
21-сеп-1988
28-мар-1991
42.90
37.20
28-дец-1987
06-мар-1986
21-сеп-1991
45.10
48.00
38.00
07-јул-1989
39.40
431005
387791
431006
387895
03-мар-1991
06-дец-1987
10-сеп-1990
17-авг-1988
37.20
50.80
39.40
41.50
Ивана
393756
18-сеп-1989
42.90
Вања
Дарко
431073
431070
08-јун-1992
13-окт-1990
38.00
40.00
ФАРМАЦЕУТСКИ ФАКУЛТЕТ
САОБРАЋАЈНИ ФАКУЛТЕТ
Сарајево
Сарајево
СТОМАТОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ
Сарајево
ФАКУЛТЕТ ТУРИЗМА И УГОСТИТЕЉСТВА
МУЗИЧКА АКАДЕМИЈА
Сарајево
Сарајево
Богдановић
Богдановић
Бубања
Кљајевић
Миодраг
Батрић
Радојица
Богдан
Ружић
Милан
Бошковић
Попивода
Зоран
Славко
Ћузовић
Божовић
Цузовић
Мијушковић
Недовић
Никчевић
Пајковић
Здравко
Ненад
Здравко
Зоран
Милован
Веселин
Владимир
Бојан
Јана
Борис
Никола
Десанка
Ивана
Марија
410248
410251
393795
386490
420078
366334
431074
27-сеп-1989
20-јул-1989
29-јун-1988
01-сеп-1986
06-авг-1986
30-јул-1986
24-нов-1991
39.40
39.40
45.10
45.10
42.90
52.90
38.00
Димовски
Грбовић
Јанковић
Јокић
Марниковић
Вучетић
Радован
Богић
Стојан
Владимир
Никола
Петар
Дубравка
Ана
Бојана
Радуле
Линда
Соња
361275
386451
431071
393733
346183
361252
25-јул-1986
26-авг-1988
12-јул-1991
15-јан-1990
20-мар-1985
14-феб-1987
49.40
42.90
37.20
39.40
48.00
46.50
Цимбаљевић
Милановић
Пајевић
Раде
Дејан
Јефто
Марија
Вања
Јована
410262
420331
386571
02-јун-1990
22-јан-1980
20-јан-1989
40.00
49.40
42.90
Бакић
Божовић
Димовски
Грубовић
Јеловац
Миљанић
Пикула
Радановић
Терзић
Милун
Предраг
Радован
Томислав
Жарко
Радомир
Зоран
Благо
Раде
Татјана
Милена
Душан
Драгољуб
Јована
Наташа
Анђелко
Стефан
Данило
431068
431066
393764
361140
361213
431306
361163
361194
431067
02-авг-1991
21-феб-1991
29-мар-1989
25-мар-1986
09-јун-1986
16-феб-1991
15-јан-1987
28-јун-1986
08-јул-1989
38.00
38.00
39.40
48.00
52.90
38.00
48.00
48.00
40.00
Алорић
Славко
Драгана
441029
22-мај-1989
39.40
Мамула
Жељко
Игор
431069
08-нов-1987
49.40
Банићевић
Банићевић
Радомир
Радомир
Жељко
Ивана
420073
431072
09-мај-1989
23-дец-1991
42.90
38.00
Минић
Драган
Емилија
420077
26-феб-1991
39.40
Лика
Shabani
Сука
Садик
Hajrullah
Реџеп
Арлинд
Agron
Ифета
431063
431065
431064
20-јун-1988
03-апр-1988
26-авг-1988
41.50
39.40
41.50
Shabani
Hajrulah
Armend
430332
06-јул-1989
39.40
Перовић
Пророк
Стевановић
Столица
Томић
Вукашиновић
Јоксим
Вук
Ноле
Милош
Миленко
Радосав
Сања
Невена
Весна
Анђелка
Филип
Маријана
430326
431042
393563
431030
393490
431055
12-окт-1989
27-дец-1988
25-мар-1989
28-нов-1988
09-јан-1988
06-сеп-1989
39.40
41.50
39.40
45.10
48.00
39.40
Шубарић
Здравко
Ђорђије
431041
06-јан-1988
41.50
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
Нови Сад
Нови Сад
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
Нови Сад
МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ
Нови Сад
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА
ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ
Нови Сад
Нови Сад
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ
ФАКУЛТЕТ ЗА ФИЗИЧКУ КУЛТУРУ
МУЗИЧКА АКАДЕМИЈА
Нови Сад
Нови Сад
Нови Сад
Нови Сад
МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ
Приштина
АКАДЕМИЈА ЛИКОВНИХ УМЈЕТНОСТИ
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
Приштина
Београд
Београд
Презиме
Живковић
Бошковић
Боровић
Дабетић
Деспотовић
Фемић
Јеремић
Караџић
Паравиња
Пешовић
Раонић
Вучуровић
Име родитеља Име
ИД студента
Вучета
Вукомир
Радивоје
Ранко
Сретен
Драгомир
Вукота
Драган
Бранко
Зоран
Симеун
Будо
Радош
Данијела
Невена
Марија
Тијана
Наташа
Оливера
Горан
Александра
Јелена
Слободан
Биљана
Ивановић
Лалатовић
Лукић
Пајковић
Радоњић
Миодраг
Душко
Петар
Владимир
Гојко
Ана
Оливера
Милена
Растко
Димитрије
420065
393281
420336
440004
431036
Шубарић
Антовић
Блечић
Боровић
Грба
Кнежевић
Кнежевић
Марјановић
Мишић
Павловић
Томановић
Топовић
Вранеш
Вранеш
Радивоје
Марко
Василије
Милко
Радојко
Драгослав
Драгослав
Милоје
Растивоје
Драшко
Ивана
Ђорђије
Драган
Драган
Ивана
Милош
Биљана
Филип
Неда
Аница
Маја
Милица
Дарко
Никола
Невена
Милан
Милош
Владан
431038
431040
431018
431050
431052
431308
393265
431028
410256
365265
431025
387535
430353
365250
Благојевић
Бојанић
Драгишић
Лутовац
Радиновић
Радојичић
Радуновић
Војин
Рајко
Мартин
Предраг
Драган
Зоран
Неђељко
Александра
Милена
Сара
Владо
Анђелија
Тамара
Немања
387582
387590
431031
393605
365903
420062
393613
Шћекић
Ашанин
Бошковић
Божовић
Бојанић
Булајић
Булатовић
Цмиљанић
Калезић
Крунић
Лалевић
Лукић
Пејовић
Пејовић
Петковић
Петровић
Раденовић
Секулић
Варајић
Вуканић
Вулевић
Ђукић
Мираш
Милован
Вукомир
Милорад
Рајко
Томислава
Зоран
Миомир
Мило
Стеван
Драган
Жељко
Предраг
Светозар
Миљенко
Драган
Данило
Данило
Веселин
Слободан
Славко
Миличко
Раде
Бојана
Нађа
Ана
Јелена
Јелена
Ивана
Маја
Милован
Сања
Стефан
Милош
Драгана
Никола
Драженка
Милена
Ксенија
Марко
Мирко
Уна
Дамјан
Ана
345083
362731
362901
308200
362924
331446
362804
357610
362762
362746
345125
362820
410237
365702
365741
411248
365733
362812
345164
393412
431045
387326
Аџић
Блажинчић
Ирић
Крајновић
Кушљевић
Радуловић
Ратковић
Саичић
Џаковић
Блажо
Винко
Милојко
Тихомир
Миланко
Петар
Драган
Данила
Душко
Марија
Дариа
Дејан
Тамара
Мирјана
Тамара
Сања
Биљана
Ивана
387075
362456
365853
362472
362522
387133
362506
256845
387125
Делибашић
Савковић
Тмушић
Зиндовић
Раде
Чедомир
Бранко
Вељко
Балша
Младен
Маријана
Нина
420069
410247
366005
386911
Шарац
Јелић
Љумовић
Мијатовић
Миладиновић
Ненадић
Поповић
Вукојичић
Велимир
Милун
Милан
Радојица
Вукомир
Иван
Ранко
Слободан
Маја
Јасна
Снежана
Марија
Милица
Маја
Ивана
Ксенија
420070
386683
365691
431047
420048
365652
431035
420332
Палибрк
Драгољуб
Милош
431049
Живковић
Батинић
Боровић
Цвијовић
Џаковић
Јечменица
Каришик
Кљајевић
Ласић
Љесар
Нишавић
Обрадовић
Обрадовић
Ракоњац
Секулић
Вуковић
Ђуровић
Бранко
Неђо
Радивоје
Љубо
Милован
Милинко
Драган
Богдан
Новак
Нико
Радосав
Божидар
Зоран
Милош
Петар
Слободан
Игор
Сања
Анђела
Ивана
Валентина
Милодарка
Снежана
Душанка
Ивана
Шћепан
Иван
Ирина
Бојан
Дубравка
Биљана
Тамара
Милица
Радмила
362603
362592
393300
362665
326526
366060
387446
362576
387493
393420
362642
344466
366044
387431
362626
366021
393331
Мујовић
Вучуровић
Славко
Будо
Мило
Иван
365130
386861
Жугић
Абрамовић
Андријашевић
Даниловић
Илинчић
Крушчић
Павићевић
Мило
Петар
Слободан
Рајко
Миланко
Драгише
Предраг
Миљан
Владимир
Јаков
Иван
Лука
Јелка
Максим
420061
431022
363154
365323
363170
440015
363193
Датум рођења
431034
431024
431032
363212
420046
365161
393362
393571
387381
431019
431043
360024
ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ 2
24-апр-1990
20-нов-1988
22-сеп-1990
27-феб-1987
16-сеп-1990
12-феб-1988
14-дец-1986
28-апр-1989
10-окт-1988
28-јан-1991
03-дец-1988
31-јул-1986
38.00
38.00
39.40
41.50
40.00
48.00
48.00
41.50
46.50
40.00
45.10
48.00
30-јул-1990
28-јул-1989
24-мај-1990
21-авг-1999
23-сеп-1989
38.00
39.40
40.00
39.40
38.00
02-јун-1988
30-сеп-1989
24-дец-1989
25-јан-1992
26-сеп-1989
24-јун-1988
22-дец-1989
23-апр-1991
04-јун-1987
04-дец-1987
22-јул-1991
19-феб-1989
29-јан-1991
17-авг-1987
39.40
41.50
41.50
38.00
40.00
40.00
40.00
38.00
49.40
49.40
38.00
41.50
38.00
49.40
13-феб-1989
28-нов-1988
25-феб-1992
17-нов-1989
16-јул-1987
30-апр-1991
18-дец-1989
39.40
41.50
38.00
39.40
50.80
39.40
39.40
27-јан-1984
13-сеп-1986
19-дец-1986
07-феб-1984
13-мај-1985
17-феб-1985
29-мај-1986
28-мај-1986
29-јун-1986
27-дец-1986
12-авг-1985
29-мар-1987
10-окт-1990
03-нов-1987
07-феб-1988
23-јул-1991
25-јан-1988
27-јун-1985
16-нов-1985
13-дец-1989
13-јан-1992
09-јун-1988
45.10
50.80
48.00
48.00
48.00
45.10
48.00
48.00
50.80
45.10
48.00
48.00
39.40
42.90
49.40
38.00
48.00
50.80
48.00
39.40
38.00
45.10
23-апр-1986
19-јан-1987
08-апр-1986
19-апр-1986
01-окт-1986
08-сеп-1988
18-јан-1987
12-нов-1980
27-мај-1988
49.40
46.50
41.50
49.40
49.40
45.10
48.00
45.10
39.40
30-апр-1990
01-дец-1988
28-јан-1986
20-авг-1987
39.40
46.50
45.10
49.40
02-окт-1989
27-јул-1988
23-нов-1986
02-авг-1990
17-авг-1989
31-мар-1988
23-јан-1991
14-окт-1989
41.50
45.10
50.80
38.00
40.00
45.10
39.40
39.40
15-авг-1991
38.00
17-феб-1986
06-мај-1986
01-авг-1988
27-окт-1986
12-јан-1985
23-феб-1987
27-апр-1987
06-мар-1986
08-дец-1988
19-феб-1988
11-јун-1986
14-јан-1986
18-мај-1987
23-феб-1987
08-мај-1986
13-нов-1987
20-окт-1988
50.80
50.80
42.90
50.80
50.80
49.40
48.00
48.00
40.00
40.00
48.00
46.50
52.90
50.80
49.40
52.90
46.50
13-сеп-1987
17-феб-1989
48.00
46.50
15-апр-1989
03-мај-1991
19-мај-1986
08-апр-1987
02-окт-1986
22-нов-1990
27-авг-1985
39.40
38.00
48.00
45.10
48.00
40.00
48.00
Београд
ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ
Београд
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
Београд
МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ
Београд
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
ФАКУЛТЕТ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА
Београд
Београд
ФАРМАЦЕУТСКИ ФАКУЛТЕТ
Београд
ВЕТЕРИНАРСКИ ФАКУЛТЕТ
Београд
ДЕФEКТОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ
Београд
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ
РУДАРСКО-ГЕОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ
Рата
Београд
Београд
Име родитеља Име
ИД студента
САОБРАЋАЈНИ ФАКУЛТЕТ
Датум рођења
Рата
23-дец-1987
25-дец-1990
29-авг-1987
29-авг-1980
48.00
38.00
48.00
49.40
27-апр-1991
22-јан-1987
25-авг-1987
17-окт-1988
22-окт-1986
12-мар-1991
06-јул-1990
09-окт-1989
23-сеп-1990
38.00
45.10
45.10
41.50
48.00
38.00
38.00
41.50
37.20
05-јул-1989
24-нов-1988
18-дец-1990
23-апр-1988
20-мај-1988
18-апр-1988
11-мар-1990
18-нов-1988
27-мај-1988
06-јан-1990
27-окт-1983
05-окт-1988
41.50
42.90
40.00
41.50
41.50
41.50
40.00
41.50
54.10
40.00
48.00
41.50
12-нов-1988
21-сеп-1988
23-јан-1992
27-апр-1990
25-окт-1991
41.50
41.50
38.00
37.20
38.00
09-феб-1989
23-јул-1990
03-авг-1989
41.50
39.40
40.00
25-дец-1989
01-апр-1989
41.50
39.40
16-дец-1988
03-сеп-1988
03-сеп-1988
41.50
41.50
41.50
29-окт-1991
16-јан-1991
24-јан-1989
29-сеп-1989
13-окт-1989
38.00
39.40
45.10
41.50
41.50
31-окт-1987
52.90
Београд
Шебек
Фемић
Мрдак
Поповић
Драган
Драгомир
Неђељко
Драгољуба
Никола
Бојан
Данило
Александар
365814
410260
365806
293763
Меденица
Мишковић
Мрдак
Нухефендић
Перовић
Раденовић
Спајић
Спајић
Терзић
Милован
Милован
Драгољуб
Нермин
Јоксим
Горан
Владимир
Милета
Миланко
Станија
Иванка
Весна
Сандра
Маја
Александра
Александар
Тијана
Марко
431033
431029
378366
387284
362971
431051
420055
393370
420056
Бабовић
Џаковић
Деспотовић
Деспотовић
Јоксимовић
Лалатовић
Лупшић
Обрадовић
Саичић
Тањевић
Томић
Ђурковић
Радун
Милован
Милоје
Милоје
Миле
Душко
Горан
Вујадин
Данило
Славко
Вучко
Живко
Рада
Милета
Ђуро
Бранка
Лидија
Владана
Наташа
Анђела
Љубинка
Милинка
Зоја
Јелена
431046
431044
420054
387230
387222
387214
431053
387253
377533
420050
387172
387206
Бобичић
Ивановић
Кићовић
Пуповић
Зековић
Ненад
Миодраг
Драгомир
Милисав
Дејан
Нађа
Данка
Милена
Велибор
Мила
387060
387044
431021
431039
431026
Газдић
Кастратовић
Љешњак
Вукоман
Предраг
Зорана
Јелица
Срђан
Милена
393296
420064
440020
Јуришевић
Нововић
Ивица
Раденко
Милена
Зорица
420068
393393
Николић
Стриковић
Стриковић
Слободан
Рајко
Рајко
Драгиша
Милан
Владан
386725
386710
386702
Човић
Николић
Пепић
Пророчић
Спасић
Милорад
Миодраг
Владо
Рајко
Будимир
Марија
Викторија
Ивана
Марија
Зоран
431054
420060
410258
431037
398572
Станојловић
Будислав
Ђорђе
365281
Бојић
Пешовић
Дамир
Зоран
Ивана
Јован
431020
431023
19-јун-1991
28-сеп-1989
38.00
42.90
Лазаревић
Славољуб
Петар
410246
12-јул-1990
39.40
Крсто
Лазар
431048
431027
06-нов-1989
10-мар-1991
42.90
38.00
Станишић
Ђачић
СТОМАТОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ
Београд
ФАКУЛТЕТ ОРГАНИЗАЦИОНИХ НАУКА
ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ
ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ
Београд
Београд
Београд
ВИША МЕДИЦИНСКА ШКОЛА
Београд
РУДАРСКО-МЕТАЛУРШКИ ФАКУЛТЕТ
АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ
Београд
Београд
АКАДЕМИЈА ЛИКОВНИХ УМЈЕТНОСТИ
Београд
БИОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ
Београд
МУЗИЧКА АКАДЕМИЈА
Београд
ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ
Драган
Милован
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
Београд
Крагујевац
Шљиванчанин
Гачевић
Јелић
Здравко
Радош
Предислав
Мирко
Марко
Данило
420170
400704
431248
22-јун-1985
07-јун-1988
12-апр-1988
45.10
41.50
41.50
Шћепановић
Шекуларац
Божовић
Чоловић
Дамјановић
Гачевић
Ивановић
Ковачевић
Марковић
Мрдак
Поповић
Поповић
Симоновић
Врачар
Мирко
Милун
Момчило
Љубиша
Јован
Радош
Мило
Радивоје
Милутин
Вуксан
Драган
Зоран
Радуле
Миро
Маријана
Дражен
Софија
Данило
Бојана
Маја
Долорес
Далиборка
Драгица
Ана
Ирена
Момир
Марко
Марија
400573
410240
410242
400581
385625
400712
350270
400542
431058
350254
400615
431307
431059
410241
20-јун-1988
22-авг-1989
26-јан-1990
18-јан-1988
25-окт-1986
07-јун-1988
14-окт-1985
09-мај-1988
24-феб-1988
14-дец-1985
10-мар-1987
29-јан-1990
04-апр-1990
08-јул-1989
41.50
39.40
41.50
42.90
45.10
41.50
46.50
41.50
46.50
50.80
52.90
41.50
39.40
39.40
Боћовић
Јоксимовић
Момчило
Бранко
Викторија
Милена
431057
363765
22-мар-1991
20-авг-1986
37.20
49.40
Лазовић
Јосиф
Саша
400503
07-апр-1989
40.00
Радовић
Радовић
Небојша
Небојша
Ања
Оља
400484
400476
16-окт-1989
16-окт-1989
39.40
39.40
Драгојевић
Вулаш
Веселин
Вељко
Вања
Бојана
400526
377081
06-апр-1989
25-авг-1986
39.40
49.40
Мараш
Будимир
Дејан
385536
03-мар-1987
48.00
Бојанић
Вељко
Срђан
350382
25-јан-1983
49.40
Вукашиновић
Радосав
Младен
431056
24-мај-1987
37.20
МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ
Крагујевац
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
Крагујевац
ВИША ТЕХНИЧКА ШКОЛА
Чачак
ВИША ТЕХНИЧКА ШКОЛА
Ужице
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
Ниш
МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ
Ниш
СТОМАТОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ
Ниш
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
Ниш
Презиме
Име родитеља Име
ИД студента
ФАКУЛТЕТ ЗА ПОМОРСТВО
Шћекић
Ћаласан
Ћосовић
Благојевски
Блечић
Бошковић
Божовић
Бубања
Цицмил
Цимбаљевић
Црногорчевић
Дајковић
Драшковић
Драшковић
Драгишић
Ераковић
Грос
Јеловац
Јокановић
Калуђеровић
Кандић
Кастратовић
Ковачевић
Ковасчевић
Крекун
Кривокапић
Лучић
Лучић
Мајдак
Марковић
Мартић
Медојевић
Мијушковић
Миловић
Мусић
Нишавић
Никић
Никовић
Парапид
Пејовић
Пејовић
Поповић
Радовић
Раонић
Рогановић
Савићевић
Тврдишић
Вујовић
Вулићевић
Зековић
Зековић
Ђуровић
Горан
Деса
Петар
Јордан
Милутин
Стојан
Јанко
Радојица
Ново
Предраг
Момир
Данило
Ратко
Вељко
Мартин
Бранко
Ненад
Слободан
Жарко
Урош
Рајко
Радован
Данило
Божидар
Гојко
Боро
Рајко
Шпиро
Желимир
Илија
Ненад
Стојан
Војислав
Милан
Душан
Радосав
Арсеније
Маријана
Драган
Рајко
Вукота
Ђоко
Слободан
Вукајло
Петар
Милорад
Радислав
Миленко
Веселин
Мијат
Мићун
Ђорђије
Шћекић
Шћекић
Штурановић
Шушкавчевић
Живковић
Жугић
Бацковић
Бошковић
Божовић
Бобичић
Бојић
Боровић
Брајовић
Бубања
Ћаласан
Ћупић
Дапчевић
Дончић
Драгојевић
Дробњак
Дуловић
Чолевић
Фемић
Филиповић
Филиповић
Глушица
Говедарица
Гурешиц
Јањевић
Јокмановић
Јоксимовић
Јоксимовић
Јоксимовић
Јовановић
Јовановић
Јовановић
Јововић
Јукић
Катић
Каваја
Кнежевић
Кнежевић
Кораћ
Ковачевић
Кривокапић
Кривокапић
Крсмановић
Лекић
Лубурић
Лутовац
Маљевић
Марићевић
Мариновић
Марковић
Марковић
Марковић
Мердовић
Мердовић
Мијановић
Мијановић
Миљанић
Миловић
Миловић
Минић
Мустајбашић
Недовић
Нерић
Никчевић
Николић
Новосел
Осмајић
Остојић
Пантовић
Папић
Павловић
Пејовић
Пејовић
Пејовић
Перовић
Перовић
Перовић
Петрић
Поповић
Мијомир
Горан
Радоња
Дејан
Зоран
Милорад
Милан
Веско
Веселин
Арсо
Комнен
Радмило
Миодраг
Дражан
Млађен
Миленко
Видо
Бранислав
Жељко
Милојко
Милош
Винко
Вукман
Горан
Миљан
Веселин
Веселин
Слобо
Сретен
Зоран
Станко
Властимир
Веско
Момчило
Жељко
Милорад
Драгана
Срђан
Богосав
Младен
Зоран
Војо
Небојша
Данило
Драган
Пеко
Веско
Слободан
Неђељко
Јагош
Жељко
Љубомир
Драган
Радован
Светозар
Светозар
Драган
Миодраг
Никола
Никола
Вељко
Мартин
Вуко
Милојица
Бајрам
Радосав
Жарко
Раде
Бранко
Вучета
Миљан
Станко
Стојан
Здравко
Милић
Миомир
Душко
Веско
Петра
Бранислав
Бранислав
Милан
Саво
Јелена
Веселин
Здравко
Далибор
Огњен
Иван
Јован
Петар
Никола
Дражен
Небојша
Ратко
Дарко
Марко
Нерео Hикола
Иван
Драган
Стефан
Александар
Милош
Игор
Драгутин
Вукота
Јован
Бојан
Милош
Милош
Стеван
Стеван
Александар
Далибор
Илија
Маја
Никола
Иван
Тијана
Видак
Давид
Адриана
Игор
Перица
Борис
Стефан
Љубиша
Весна
Никола
Никола
Ана
Сергеј
Сава
Срђан
Зоран
410021
410007
411029
384556
411020
411026
411027
411022
396534
410020
411023
411025
411030
411036
410236
410016
411016
411032
410024
377235
411024
410003
411017
440032
410028
411028
411019
411014
440028
410011
410006
411031
410015
411034
411033
396581
377332
411035
396565
410026
411021
410017
410010
430348
384564
410235
411015
410009
410029
410001
411018
410013
Катарина
Милена
Јована
Сандра
Данијела
Данијела
Тијана
Ивана
Милена
Милица
Сања
Тијана
Неда
Јелена
Петар
Драгана
Марко
Маја
Милена
Сања
Димитрије
Анђела
Виолета
Николина
Вида
Бојана
Ирена
Наташа
Милена
Марко
Драгана
Ивана
Вера
Ивана
Јелена
Соња
Анђела
Ивана
Ана
Марија
Љиљана
Слађана
Горан
Ивана
Николина
Тамара
Јасмина
Андреа
Андријана
Мирко
Милена
Ђина
Андријана
Данијела
Драгана
Јанко
Данило
Милосава
Небојша
Невена
Милица
Ивана
Милован
Никола
Санела
Ана
Магдалена
Ратка
Душан
Гојко
Јелена
Стана
Мирјана
Јана
Јелена
Данијела
Марина
Драшко
Душан
Тамара
Тања
Александра
Јелена
383383
396333
410085
410103
411072
396020
396004
411065
383305
411045
410095
411090
410091
410122
395902
396283
411052
411066
411049
411085
396310
410094
411079
411075
396116
410110
383062
382991
411064
410108
411083
396252
396244
383120
395794
396074
440022
395755
395941
411060
410118
411080
383003
411050
411058
396051
390770
411076
395771
410107
410106
410233
411046
440011
411056
411057
410090
411086
410105
410109
396082
410114
411067
411051
411039
410100
411061
411040
411054
411071
411059
396260
411074
411087
411048
411088
411055
395813
410126
410124
410123
411091
410116
Датум рођења
Котор
ФАКУЛТЕТ ТУРИЗМА И УГОСТИТЕЉСТВА
Рата
09-јун-1991
17-јун-1990
12-сеп-1991
04-окт-1988
10-сеп-1991
29-мај-1991
29-окт-1991
01-авг-1988
06-мар-1989
11-мар-1990
10-апр-1991
15-нов-1983
02-мар-1991
17-мар-1990
11-сеп-1989
20-јун-1990
26-мај-1991
23-феб-1991
30-мар-1989
24-мар-1987
27-нов-1991
27-авг-1990
02-јан-1992
22-апр-1990
01-мар-1990
20-феб-1992
27-дец-1991
12-окт-1990
25-сеп-1990
08-мар-1991
29-јул-1990
31-јул-1988
24-мај-1990
12-мар-1990
04-јул-1990
07-авг-1989
19-феб-1984
14-апр-1991
10-авг-1989
08-јун-1989
25-нов-1991
06-јан-1991
23-окт-1988
31-авг-1990
31-мај-1989
27-феб-1990
08-јун-1989
04-јул-1988
08-феб-1990
12-јул-1990
14-мај-1991
28-мар-1990
38.00
37.20
37.20
41.50
35.80
38.00
36.50
38.00
39.40
39.40
38.00
37.20
35.80
37.20
39.40
37.20
29.20
37.20
41.50
41.50
36.50
38.00
38.00
39.40
37.20
37.20
38.00
38.00
29.70
38.00
37.20
38.00
38.00
39.40
37.20
39.40
41.50
30.40
39.40
39.40
36.50
37.20
39.40
37.20
31.50
37.20
39.40
39.40
37.20
37.20
0.00
38.00
16-нов-1988
12-мар-1990
20-јан-1991
27-јан-1991
06-апр-1990
10-сеп-1989
02-сеп-1989
22-сеп-1991
09-јул-1988
06-мај-1991
19-авг-1990
08-мај-1990
25-мар-1990
22-мај-1990
12-јан-1989
17-сеп-1989
16-јул-1991
07-сеп-1991
26-јан-1992
03-јул-1991
14-јул-1989
19-сеп-1990
10-сеп-1991
01-нов-1991
27-феб-1990
01-авг-1989
03-феб-1989
10-мај-1989
08-нов-1991
08-нов-1990
06-мар-1992
26-феб-1990
05-мај-1990
08-дец-1988
18-феб-1989
05-јул-1989
12-окт-1990
14-јан-1990
28-окт-1989
18-мај-1992
03-феб-1990
25-сеп-1990
14-окт-1988
04-феб-1990
29-јул-1991
07-апр-1989
15-мај-1988
18-сеп-1991
23-јан-1989
10-окт-1990
29-јан-1989
23-јан-1991
02-јан-1992
15-дец-1989
02-сеп-1989
19-окт-1991
02-окт-1990
25-авг-1991
06-сеп-1990
06-сеп-1990
28-јун-1989
09-јун-1988
21-дец-1991
26-јул-1991
02-нов-1991
26-јун-1990
15-окт-1991
24-јун-1989
01-нов-1989
21-нов-1991
12-окт-1991
03-феб-1990
27-јул-1991
29-авг-1991
10-апр-1991
20-авг-1991
27-јун-1991
06-мар-1990
07-авг-1990
17-апр-1990
17-апр-1990
09-јан-1992
27-сеп-1990
41.50
39.40
39.40
39.40
39.40
39.40
39.40
38.00
41.50
38.00
38.00
29.70
39.40
39.40
39.40
39.40
38.00
30.40
38.00
37.20
39.40
39.40
38.00
38.00
39.40
39.40
41.50
41.50
38.00
39.40
37.20
37.20
39.40
41.50
41.50
39.40
40.00
39.40
39.40
38.00
39.40
37.20
41.50
39.40
37.20
39.40
41.50
38.00
41.50
37.20
41.50
38.00
37.20
37.20
38.00
38.00
37.20
38.00
38.00
37.20
39.40
38.00
37.20
38.00
37.20
39.40
37.20
39.40
39.40
37.20
37.20
39.40
35.80
37.20
38.00
38.00
38.00
39.40
37.20
39.40
38.00
38.00
38.00
Котор
I×
16. decembar 2010. godine
Презиме
×
Презиме
Поповић
Поповић
Прашчевић
Прелевић
Прелевић
Рашовић
Радојичић
Радоњић
Радоњић
Радовић
Радовић
Радуловић
Ракочевић
Рамусовић
Рогановић
Рондовић
Ровчанин
Секуловић
Симовић
Симовић
Сјеклоћа
Станишић
Станимировић
Станковић
Стојовић
Тановић
Тимотијевић
Туфегџић
Ускоковић
Видаковић
Врева
Вујачић
Вујачић
Вукчевић
Вуковић
Вуксановић
Вулић
Зековић
Зиндовић
Зиндовић
Ђорђевић
Ђукановић
Ђурашковић
Ђуричанин
Ћоровић
Ајковић
Раденовић
Мимовић
Пауновић
Зекић
Драгољуб
Славко
Душан
Звонко
Звонко
Дејан
Љубомир
Жарко
Мићо
Синиша
Славко
Веселин
Александар
Рамиз
Зоран
Витомир
Веран
Небојша
Саша
Саша
Димитрије
Ненад
Василије
Гојко
Божидар
Драган
Србислав
Драган
Миодраг
Милан
Џемал
Новак
Јован
Миодраг
Велизар
Веско
Голуб
Мијат
Борисав
Душан
Светозар
Младен
Петар
Влајко
Немања
Сања
Стефан
Анђела
Ана
Слађана
Душан
Александра
Данијела
Сања
Гордана
Јелена
Маријана
Амра
Ана
Милета
Далиборка
Сања
Јована
Никола
Томислав
Јелена
Марија
Бојана
Милица
Снежана
Зорица
Никола
Габријела
Снежана
Фикрет
Мирјана
Снежана
Биљана
Слађана
Даница
Јелена
Митар
Драган
Сара
Сања
Александра
Тања
Игор
ИД студента
411082
411044
411069
411041
383352
383313
395925
411092
411053
410232
396325
411062
411042
396213
411089
411073
411043
410096
411077
411078
395836
383070
410088
410089
395852
395805
411068
395910
410099
411047
396341
395844
410087
411037
396302
395883
410230
411070
411084
410084
430343
411038
411063
411081
Датум рођења
06-сеп-1991
29-нов-1991
08-апр-1991
30-мај-1991
17-мај-1988
31-јул-1988
27-јул-1989
22-авг-1990
23-сеп-1991
01-окт-1990
25-сеп-1989
15-сеп-1991
09-авг-1991
28-нов-1989
19-феб-1990
25-феб-1992
04-мај-1990
08-окт-1990
02-феб-1991
31-јул-1989
24-окт-1988
04-окт-1988
07-дец-1989
25-нов-1990
17-мај-1989
14-авг-1988
25-нов-1991
01-јан-1990
08-јан-1990
27-окт-1991
11-дец-1988
03-јул-1989
06-јан-1989
22-авг-1991
29-сеп-1989
25-дец-1988
12-окт-1989
21-јан-1992
15-дец-1991
24-феб-1990
10-јун-1990
08-дец-1991
02-авг-1991
10-сеп-1992
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
Косовска Митровица
МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ
Косовска Митровица
Момчило
Вукашин
Драгомир
Драгић
Ана
Дијана
410249
394091
366551
Драгутин
Сава
Сафет
Милиц
Јелена
Мелиха
Миломир
Бојан
Вучетић
Веселин
Дејан
Новаковић
Радуловић
Радуловић
Стојановић
Новак
Мишко
Драган
Милорад
Петар
Александар
Данијела
Маја
411012
410065
410067
411010
Шибалић
Бегић
Франца
Гаровић
Марковић
Паповић
Радевић
Вујачић
Вукчевић
Ђурашковић
Слободан
Кенан
Фахрудин
Драган
Слободан
Драган
Горан
Вукашин
Радомир
Веселин
Милица
Дарија
Теа
Марина
Милена
Борис
Александар
Раде
Матан
Јелена
411003
411002
395330
395233
395202
395272
420007
420008
420006
411004
Барјактаровић
Делић
Дробњак
Канкараш
Краснић
Мајић
Мијушковић
Муртагић
Славољуб
Драгоје
Миливоје
Момчило
Фадил
Борислав
Предраг
Исмет
Марија
Славица
Сања
Маријана
Алма
Ивана
Ангела
Алмир
410035
410033
386331
411007
410036
411006
410223
411005
Дашић
16. decembar 2010. godine
Име родитеља Име
ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА
МУЗИЧКА АКАДЕМИЈА
29-авг-1989
10-дец-1988
27-мар-1988
Рата
37.20
38.00
37.20
38.00
41.50
41.50
39.40
39.40
37.20
38.00
39.40
38.00
38.00
39.40
39.40
38.00
37.20
38.00
39.40
37.20
41.50
41.50
39.40
37.20
39.40
41.50
38.00
39.40
38.00
38.00
39.40
41.50
41.50
38.00
39.40
41.50
37.20
37.20
38.00
38.00
38.00
37.20
37.20
30.40
40.00
41.50
48.00
Презиме
Пејовић
Радојичић
Станишић
Вукчевић
Име родитеља Име
Мирко
Драган
Драган
Саво
Милица
Јелена
Марија
Анђела
Аџић
Ћировић
Ћировић
Ћулафић
Ајдини
Бакић
Биговић
Чолић
Цуговић
Чађеновић
Горановић
Ивановић
Јанкетић
Ковачевић
Луковић
Манојловић
Марковић
Мијушковић
Мирановић
Митровић
Мурић
Мурић
Никчевић
Никитовић
Пејовић
Пековић
Радовић
Спалевић
Становић
Томковић
Вучковић
Зејак
Зоњић
Ђуровић
Радован
Милун
Милун
Момчило
Ајдин
Веселин
Новица
Момир
Драган
Ранка
Драго
Дејан
Радован
Божидара
Сафет
Верољуб
Миодраг
Мирко
Ратко
Вељка
Тале
Тале
Ђорђије
Зорана
Дејана
Радомир
Велимира
Томислав
Данило
Слободан
Раденко
Драгољуба
Благоје
Младен
Рајка
Милена
Милица
Предраг
Лејла
Ана
Наташа
Слађана
Тијана
Светлана
Драгана
Нена
Тања
Крсто
Самра
Маја
Аница
Снежана
Милена
Милица
Фихрет
Денис
Нина
Војислав
Филип
Немања
Радован
Тамара
Дарко
Ива
Александра
Дарко
Дејана
Драго
Јовићевић
Милорад
Нововић
Ранка
ИД студента
411008
395144
411009
410030
38.00
42.90
37.20
38.00
395426
420035
420034
441001
441014
395403
395531
395604
395620
441011
395546
441006
395473
441007
395585
441012
395392
441009
441004
441005
441010
395500
420036
441003
441002
441015
441013
410229
420033
395465
441028
441008
420037
395450
14-јул-1989
27-мај-1990
27-мај-1990
05-јун-1991
10-дец-1989
13-јул-1989
12-апр-1989
29-дец-1989
08-авг-1989
05-мај-1992
26-јан-1990
24-феб-1992
16-авг-1989
10-нов-1989
30-јул-1989
27-мај-1990
06-мар-1990
23-авг-1991
13-апр-1990
15-нов-1990
11-авг-1991
07-окт-1989
14-дец-1990
12-нов-1991
05-окт-1990
19-нов-1990
04-мај-1991
27-нов-1990
22-нов-1989
30-сеп-1988
05-мар-1992
05-мај-1991
18-јан-1990
11-мар-1989
39.40
38.00
38.00
37.20
40.00
40.00
39.40
40.00
39.40
38.00
39.40
38.00
40.00
39.40
40.00
38.00
40.00
38.00
37.20
38.00
38.00
40.00
37.20
35.80
37.20
38.00
37.20
38.00
41.50
45.10
38.00
29.20
38.00
40.00
Мирко
361511
11-апр-1987
48.00
Нена
300460
26-мар-1983
41.50
Зилха
Асмир
400461
431060
08-окт-1983
07-сеп-1990
41.50
38.00
Едина
431061
22-јун-1985
42.90
Маида
Јадранка
Тијана
Сања
410216
410287
410279
410062
20-јун-1989
27-окт-1990
15-јул-1988
22-јан-1983
40.00
39.40
41.50
33.20
Јован
364753
01-сеп-1986
45.10
Јехона
394060
24-јан-1990
39.40
Данило
430328
01-јул-1986
45.10
Бобан
431002
17-авг-1990
38.00
11-јул-1990
37.20
19-јул-1991
37.20
ФАКУЛТЕТ ПРИМИЈEЊЕНЕ ФИЗИОТЕРАПИЈЕ Игало
ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ
Зрењанин
ВИША ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
48.00
48.00
54.10
Куч
Пуповић
Исмет
Адем
431062
22-мај-1991
37.20
Пуповић
Адем
394083
08-јул-1986
41.50
09-јул-1990
31-дец-1986
08-апр-1990
09-јан-1992
40.00
39.40
40.00
38.00
Ћатовић
Крговић
Медојевић
Томовић
Фадил
Драгољуб
Бранислав
Радојко
Мијушковић
Зоран
31-авг-1991
23-јан-1992
26-мар-1989
30-мај-1987
25-дец-1989
26-дец-1988
19-јул-1990
26-окт-1977
04-дец-1989
17-авг-1990
38.00
38.00
45.10
42.90
34.30
42.90
38.00
42.90
41.50
40.00
Салај
Малић
Шљукић
Радомир
Ћиповић
Дарко
26-јул-1990
04-јан-1991
17-окт-1988
19-јун-1992
04-дец-1990
13-дец-1990
30-јул-1988
22-сеп-1991
39.40
38.00
46.50
38.00
38.00
39.40
46.50
37.20
Дацић
Ико
Фјола
431001
Шофранац
Милутин
Милена
431316
ФАКУЛТЕТ ДРАМСКИХ УМЈЕТНОСТИ
Цетиње
АКАДЕМИЈА ЛИКОВНИХ УМЈЕТНОСТИ
МУЗИЧКА АКАДЕМИЈА
Цетиње
Цетиње
На основу Правилника о критеријумима, начину, условима и висини накнаде за
остваривање права на смјештај и исхрану у дому, студентски кредит, стипендију и
партиципацију превоза („Службени лист РЦГ“, број 12/2007), а у складу са Рјешењем о именовању Комисије за додјелу стипендија талентованим ученицима и студентима број 11–1158 од 29. септембра 2010. године, Комисија у саставу:
Проф. др Зоран Ћулафић, предсједник
Борјан Радовић, представник Студентског парламента Универзитета Црне Горе,
члан
Божидарка Малешевић-Марковић, Министарство просвјете и науке, члан
Блаце
Нови Пазар
11-сеп-1985
28-јул-1985
19-феб-1987
Косовска Митровица
Рата
23-јан-1991
04-дец-1989
29-авг-1991
10-феб-1990
356100
346643
366504
Косовска Митровица
Датум рођења
ХУМАНИСТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
Нови Пазар
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
Беране
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
Рим
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ
Тирана
Москва
СТОМАТОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ
INTERNATIONAL TERRITORIAL STUD
ВГУ ВОРОЊЕЗ, Русија
Москва
Брно, Чешка
Милица Жижић, Министарство просвјете и науке, члан
Вера Паљај, Министарство просвјете и науке, члан
донијела је Одлуку о додјели стипендија талентованим ученицима и студентима
за школску 2010/2011. годину, број 11–1158/2 од 29. новембра 2010. године. Комисија је додијелила 311 стипендија талентованим студентима, и то по сљедећем критеријуму:
– студентима природних наука, који су остварили просјек 9,20 и више,
– студентима друштвених наука који су остварили просјек 9,30 и више.
Студенти који су остварили право на стипендију за школску 2010/2011. годину:
Редни
Презиме и име
број
1
Драшковић Радислав Ана
2
Абрамовић Ненад Василија
3
Ђуровић Радоња Тијана
4
Шушић Ратко Дубравка
5
Живковић Зоран Маја
6
7
8
9
10
Делибашић Љубомир Давид
Марковић Мирослав Тамара
Бакић Божидар Неда
Брашанац Зоран Јелена
Струњаш Милика Катарина
Година студија Назив факултета
II спец.
II
II
II
IV
I спец.
V
III
II
II
Архитектонски факултет
Архитектонски факултет
Архитектонски факултет
Архитектонски факултет
Америчка висока школа за
менаџмент
Академија лијепих умјетности
Биолошки факултет
Биолошки факултет
Биолошки факултет
Биотехнички факултет
Град
Варна
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Дубровник
Рим
Београд
Подгорица
Београд
Подгорица
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
Мараш Зоран Арина
I спец.
Дедејић Рајко Ивана
II
Божовић Милић Марина
III
Тодоровић Радован Сања
II
Раонић Радоје Соња
II
Лазаревић Радојица Драгана
IV
Никај Садик Нермина
III
Тузовић Нино Дина
II
Цебаловић Станиславка - Сашка
II
Бузуку Асим Јета
II
Башић Милан Марина
IV
Лукач Ибрахим Сабина
II
Лалевић Вукоман Иван
II
Еколошки факултет
Економски факултет
Економски факултет
Економски факултет
Економски факултет
Економски факултет
Економски факултет
Економски факултет
Економски факултет
Економски факултет
Економски факултет
Економски факултет
Економски факултет
Русија
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Влаовић Зоран Милица
Ивановић Веселин Соња
Хаџикић Шаћир Лејла
Ненезић Богољуб Јелена
Бојанић Дојчин Бобан
Ђурашковић Радован Немања
Ђуричић Бранислав Ана
Ћулафић Војислав Ирена
Радуловић Светозар Драган
Ђуришић Милош Владимир
Борозан Миодраг Милена
Рашовић Ранко Јадранка
Бечић Веселин Драга
Пајовић Зоран Милена
Радуловић Миодраг Милица
Катић Бранислав Николина
Шестовић Милинкио Милорад
Мрдак Здравко Ана
Ненадић Иван Тања
Јоковић Радослав Оливера
Рајковић Момчило Весна
Лековић Слободан Весна
Лакићевић Никола Милан
Перовић Предраг Ивана
Радоњић Сретен Ања
Никчевић Веселин Гордана
Садријај Мериман Маригона
Ђуровић Бранимир Никола
Контић Илија Сања
Дамјановић Миливоје Милош
Спахић Мухедин Семра
Мучај Скендер Рина
Љуљђурај Роко Рудина
Вујовић Филип Бојан
Вујошевић Мирко Тамара
Ивановић Милан Бојана
Ивановић Бошко Ана
Вујошевић Милисав Данијела
Савићевић Сретен Ивона
Шљиванчанин Огњен Милица
Копривица Милорад Маринко
Ђокај Ђељош Дритон
Кадовић Веско Анђела
Чворовић Мирко Борис
Петровић Драган Филип
Кавеџић Радоје Милица
Богдановић Мило Ивана
Поповић Вукота Јелена
Пејовић Јован Дејан
Павићевић Видак Јелена
Стојановић Петар Соња
Радуновић Момир Ивана
Дајковић Велимир Надежда
Дајковић Велимир Тијана
Поповић Андрија Јелена
Лопушина Јован Александра
Дивановић Смајил Соко
Тошковић Момир Ранко
Јокановић Жарко Бранка
Вујовић Зоран Стефан
Булатовић Радоје Никола
Зечевић Милија Жарко
Дурковић Радан Владан
Раденовић Михаило Филип
Марковић Жељко Филип
Бојичић Бранислав Тамара
Кривокапић Ранко Богдан
Маликовић Радоман Арсеније
Мрдак Малиша Марија
Кнежевић Миљан Бранко
Даковић Неђељко Новица
Митровић Бранислав Милош
Чађеновић Славко Раде
Улчар Мирослав Милена
Радоњић Вуксан Радмила
Ђуровић Кодраг Ана
Бајић Славко Драгана
Вукановић Светозар Никола
Фемић Томислав Радоје
Манојловић Божидар Мирјана
Комненовић Миладин Јелена
Вулевић Жељко Милица
Нововић Жарко Милена
Кешељевић Михаило Лука
Ненезић Мијат Јелена
Коџуловић Милош Бојан
Ђуровић Миливоје Марија
Мркаић Божидар Милена
Лекић Божидар Гордана
Вукосавовић Миодраг Ана
Јововић Драган Огњен
Дамјановић Рајко Томаш
Гвозденовић Веселин Кристина
Блечић Зоран Татјана
Букилић Дарко Божидар
Драшковић Драган Драгана
Мишнић Василије Данијела
Драшковић Драган Јелена
Машовић Горан Тамра
Дубавчевић Предраг Ана
Кашћелан Бранко Драшко
Рашовић Милутин Слађана
Секулић Миладин Данко
Караџић Томислав Славица
Батрићевић Јово Бобан
Вукићевић Милорад Божо
Косић Милутин Снежана
Миљић Марјан Божена
Коћало Предраг Оља
Живковић Милета Снежана
Караћ Жарко Јована
Вуксановић Драгутин Нина
Бељкаш Милко Ања
Вујковић Сретен Ђорђе
II
II
II
II
II
II
II
II
II
IV
II
III
II
II
II
II
II
II
II
II
II
II
II
II
IV
II
II
III
IV
III
III
III
III
IV
IV
III
III
IV
III
IV
IV
III
IV
III
III
III
III
III
III
IV
IV
IV
IV
IV
IV
I спец.
III
I спец.
I спец.
III
III
I спец.
III
III
III
III
II
II
II
II
II
III
II
IV
I спец.
I спец.
I спец.
I спец.
I спец.
I спец.
I спец.
I спец.
I спец.
I спец.
I спец.
I спец.
I спец.
I спец.
I спец.
I спец.
III
I спец.
II
II
II
II
II
III
II
II
II
I спец.
III
IV
I спец.
II
III
II
II
II
IV
IV
III
III
139
140
141
142
143
144
145
146
147
148
Божовић Милорад Андрија
Нишавић Ранко Стефан
Букилица Миодраг Ана
Манојловић Слободан Душица
Ролевски Стефан Марта
Кучевић Исмет Берина
Вућић Видак Ана
Војиновић Јован Александра
Ћулафић Жарко Анђела
Бољевић Будислав Гордана
III
II
I спец.
V
III
III
III
IV
III
III
138
Клисић Миленко Милица
III
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Приштина
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Економски факултет
Подгорица
Електротехнички факултет
Подгорица
Електротехнички факултет
Подгорица
Електротехнички факултет
Подгорица
Електротехнички факултет
Подгорица
Електротехнички факултет
Подгорица
Електротехнички факултет
Подгорица
Електротехнички факултет
Подгорица
Електротехнички факултет
Подгорица
Електротехнички факултет
Подгорица
Електротехнички факултет
Подгорица
Електротехнички факултет
Подгорица
Електротехнички факултет
Подгорица
Електротехнички факултет
Подгорица
Електротехнички факултет
Подгорица
Електротехнички факултет
Подгорица
Електротехнички факултет
Подгорица
Електротехнички факултет
Подгорица
Електротехнички факултет
Подгорица
Филозофски факултет
Београд
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Београд
Филозофски факултет
Београд
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Никшић
Филозофски факултет
Нови Сад
Филозофски факултет
Сарајево
Филозофски факултет
Сарајево
Филолошки факултет
Београд
Филолошки факултет
Београд
Факултет техничких наука
Нови Сад
Факултет за специјалну
едукацију и рехабилитацију
Београд
Факултет за специјалну
едукацију и рехабилитацију
Београд
Факултет организационих наука Београд
Факултет за поморство
Котор
Факултет за поморство
Котор
Фармација
Београд
Фармација
Подгорица
Фармација
Подгорица
Фармација
Подгорица
Фармација
Подгорица
Фармација
Подгорица
Фармација
Подгорица
149
150
151
152
153
154
155
156
157
158
159
160
161
162
163
164
165
166
167
168
169
170
171
172
173
174
175
176
177
178
179
180
181
182
183
184
185
186
187
188
189
190
191
192
193
194
195
196
197
198
199
200
201
202
203
204
205
206
207
208
209
210
211
212
213
214
215
216
217
218
219
220
221
222
223
224
225
226
227
228
229
230
231
232
233
234
235
236
237
238
239
240
241
242
243
244
245
246
247
248
249
250
251
252
253
254
255
256
257
258
259
260
261
262
263
264
265
266
267
268
269
270
271
272
273
274
275
Миљанић Радојица Анђелија
IV
Караџић Радисав Јелена
IV
Станишић Радоје Алекса
II
Вуксановић Митар Милена
II
Мићовић Зоран Тијана
II
Пламенац Данило Љубица
II
Шаркиновић Шефкија Ерин
IV
Мурић Рашит Зинаида
III
Радоњић Љубомир Наташа
II
Марковић Светозар Драгана
II
Мишковић Зарија Стела
III
Ћатовић Азиз Емир
I спец.
Симић Владимир Јелена
I спец.
Бојовић Данило Бојана
III
Кривокапић Раде Анђела
III
Тодоровић Лазар Маја
III
Оташевић Душко Момчило
II
Милачић Бранислав Јулија
I спец.
Вучковић Саво Ана
II
Салатић Здравко Иван
II
Поповић Зоран Душан
III
Пуповић Горан Снежана
III
Марсенић Велизар Мирјана
I спец.
Делибашић Милинко Милка
I спец.
Михаљевић Василије Александар I спец.
Рабреновић Војислав Лидија
II
Капа Саво Марија
I спец.
Ђукановић Илија Лука
II
Мирков Иван Хана
III
Радуловић Милан Ања
II
Радоњић Војислав Никола
I спец.
Копитовић Велимир Вељко
I спец.
Злајић Драган Катарина
II
Батрићевић Јово Дејан
II
Павићевић Божидар Јелена
I спец.
Шарац Жарко Јована
I спец.
Пејовић Веско Ана
I спец.
Јанковић Милан Милица
III
Дмитрић Душко Наташа
III
Дармановић Ранко Богдан
I спец.
Елезовић Миодраг Маша
I спец.
Марковић Рајко Милица
III
Ђуровић Бранислав Сандра
I спец.
Николић Благоје Никола
III
Радовић Урош Сања
I спец.
Плескоњић Јојо Гордана
I спец.
Ћиповић Миленко Бранка
I спец.
Миловић Милорад Хајдана
I спец.
Чолевић Будимир Иван
I спец.
Мулатовић Милотије Сања
I спец.
Пешић Вељко Слађана
I спец.
Цицмил Војин Ксенија
III
Нововић Слободан Љубица
I спец.
Јанковић Зоран Ана
III
Крсмановић Славко Милена
III
Лековић Благота Јелена
I спец.
Мустафић Мирта Јасмина
III
Благојевић Сретен Гордана
III
Крсмановић Славко Милена
III
Ђуровић Милош Милица
II
Милачић Слободан Катарина
III
Ерак Горан Анита
I спец.
Вучелић Жарко Милена
I спец.
Мумин Вељко Милена
II
Перовић Бранко Марија
II
Жугић Милорад Милица
I спец.
Никић Блажо Андријана
I спец.
Живковић Сретен Јована
II
Вукић Мустафа Алмедина
II
Мугоша Дарко Стефана
II
Ђоговић Андрија Далибор
II
Радовић Војислав Андријана
I спец.
Батрићевић Срђан Немања
II
Медојевић Бранислав Мирјана
II
Косовић Милутин Срђан
I спец.
Томковић Жељко Ана
I спец.
Вучинић Миомир Дајана
I спец.
Бралетић Зоран Балша
III
Вукадиновић Ненад Владана
IV
Лучић Чедомир Стефан
II
Симоновић Југослав Ива
II
Ивановић Иван Мирослава - Мима II
Ивезић Горан Слађана
II
Јаснић Радуле Саво
II
Кадић Миладин Петар
II
Јекнић Станко Иван
II
Лаловић Милисав Наташа
IV
Кнежевић Стеван Марица
III
Крсмановић Славко Радисав
I спец.
Живковић Велизар Ивана
III
Милинковић Жељко Никола
II
Пејатовић Жарко Тијана
II
Љуцовић Марко Јелена
I спец.
Станишић Зоран Милица
II
Томовић Радослав Славица
II
Јовановић Ђорђе Јован
II
Тешовић Славко Ивана
II
Митровић Иван Надежда
II
Фуртула Милан Јован
II
Алић Нусрет Елма
III
Шефкет Музафер Дрнда
III
Димовски Ристо Сретена
III
Зејак Драгослав Данијела
III
Колић Исмет Елдин
III
Татар Стево Никола
III
Минић Лазар Симеон
III
Вујовић Лазо Јакша
II
Курбеговић Мирсад Рамиз
III
Шеровић Жељко Кристина
IV
Лучић Драган Јелена
IV
Божовић Милун Александра
V
Вучетић Миодраг Милица
III
Лековић Мило Јелена
IV
Зековић Радоје Тијана
IV
Голубовић Љубиша Немања
VI
Радуновић Љубомир Данило
VI
Вучинић Дарко Јелена
III
Шимун Миладин Војислав
IV
Вучетић Марко Сања
IV
Дринчић Миомир Тања
IV
Вујовић Никола Теодора
V
Вуковић Милан Марко
V
Јелић Драгомир Жељко
V
Раденовић Михаило Бојана
V
Масловски Ивица Борис
IV
Кулосмановић Кемал Азра
VI
Божовић Жарко Бјанка
IV
Фармација
Фармација
Фармација
Фармација
Фармација
Фармација
Фармација
Фармација
Фармација
Фармација
Факултет драмских умјетности
Факултет драмских умјетности
Факултет драмских умјетности
Факултет драмских умјетности
Факултет драмских умјетности
Факултет драмских умјетности
Факултет драмских умјетности
Факултет драмских умјетности
Факултет драмских умјетности
Факултет драмских умјетности
Факултет ликовних умјетности
Факултет ликовних умјетности
Факултет ликовних умјетности
Факултет ликовних умјетности
Факултет ликовних умјетности
Факултет ликовних умјетности
Факултет ликовних умјетности
Факултет ликовних умјетности
Факултет ликовних умјетности
Факултет ликовних умјетности
Факултет ликовних умјетности
Факултет ликовних умјетности
Факултет ликовних умјетности
Факултет ликовних умјетности
Факултет ликовних умјетности
Факултет ликовних умјетности
Факултет ликовних умјетности
Факултет ликовних умјетности
Факултет ликовних умјетности
Факултет ликовних умјетности
Факултет ликовних умјетности
Факултет ликовних умјетности
Факултет ликовних умјетности
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Факултет политичких наука
Правни факултет
Правни факултет
Правни факултет
Правни факултет
Правни факултет
Правни факултет
Правни факултет
Правни факултет
Правни факултет
Правни факултет
Правни факултет
Природно-математички фак.
Природно-математички фак.
Природно-математички фак.
Природно-математички фак.
Природно-математички фак.
Природно-математички фак.
Природно-математички фак.
Природно-математички фак.
Природно-математички фак.
Грађевински факултет
Грађевински факултет
Грађевински факултет
Грађевински факултет
Грађевински факултет
Грађевински факултет
Грађевински факултет
Грађевински факултет
Грађевински факултет
Грађевински факултет
Хемијски факултет
Машински факултет
Машински факултет
Медицински факултет
Медицински факултет
Медицински факултет
Медицински факултет
Медицински факултет
Медицински факултет
Медицински факултет
Медицински факултет
Медицински факултет
Медицински факултет
Медицински факултет
Медицински факултет
Медицински факултет
Медицински факултет
Медицински факултет
Медицински факултет
Медицински факултет
Медицински факултет
Медицински факултет
Подгорица
Подгорица
Београд
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Цетиње
Цетиње
Цетиње
Цетиње
Београд
Београд
Цетиње
Цетиње
Цетиње
Цетиње
Цетиње
Цетиње
Цетиње
Цетиње
Цетиње
Цетиње
Цетиње
Цетиње
Цетиње
Цетиње
Цетиње
Цетиње
Цетиње
Цетиње
Цетиње
Цетиње
Цетиње
Цетиње
Цетиње
Цетиње
Цетиње
Цетиње
Цетиње
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Београд
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Нови Сад
Нови Сад
Подгорица
Подгорица
Београд
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Београд
Подгорица
Подгорица
Београд
Београд
Београд
Београд
Београд
Београд
Крагујевац
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Сарајево
Подгорица
Подгорица
×I
16. decembar 2010. godine
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
107
108
109
110
111
112
113
114
115
116
117
118
119
120
121
122
123
124
125
126
127
128
129
130
131
132
133
134
135
136
137
×II
276
277
278
279
280
281
282
283
284
285
286
287
288
289
290
291
292
293
294
295
296
297
298
299
300
301
302
303
304
305
306
307
308
Терзић Владимир Борка
II
Бошковић Војислав Василије
II
Блечић Зоран Тијана
IV
Тичевић Јован Оливера
II
Кнежевић Драгољуб Тамара
I спец.
Вујовић Момчило Ђурђица
III
Росандић Слободан Невена
IV
Мијановић Благота Јелица
II спец.
Вујачић Батрић Петар
II
Ковач Драган Марко
II
Јашовић Мирослав Тамара
II
Павићевић Милорад Стефан
I спец.
Вујачић Чедомир Сава
II
Пекић Василије Ивана
IV
Кркотић Чедомир Маја
II
Гребовић Дарко Александра
II
Канкараш Петар Милица
II
Станић Зарије Милутин
I
Ковачевић Веселин Наташа
I спец.
Фуртула Лука Иван
V
Вучетић Војислав Милан
V
Мартиновић Драгутин Милан
V
Кисић Радомир Весна
V
Војичић Веселин Ана
V
Мрачевић Младен Мартина
III
Крстајић Слободан Јелена
II
Бошњак Мијомир Александра
III
Куртагић Алија Харис
III
Вујовић Милан Лара
III
Вукадиновић Рајко Лука
II
Марвучић Петар Никола
III
Шарановић Александар АлександраI спец.
Хербез Радивоје Веленка
IV
310
311
Дамјановић Миле Никола
Добровић Сретен Наталија
309
Јаћимовић Славко Александар
I спец.
I спец.
III
Медицински факултет
Подгорица
Медицински факултет
Подгорица
Музичка академија
Београд
Музичка академија
Београд
Музичка академија
Цетиње
Музичка академија
Украјина
Музичка академија
Украјина
Музичка академија
Женева
Музичка академија
Београд
Музичка академија
Београд
Музичка академија
Цетиње
Музичка академија
Цетиње
Музичка академија
Украјина
Музичка академија
Сарајево
Музичка академија
Сарајево
Музичка академија
Италија
Музичка академија
Београд
Музичка академија
Украјина
Медији и култура друштва
Дубровник
Стоматологија
Београд
Стоматологија
Београд
Стоматологија
Подгорица
Стоматологија
Подгорица
Стоматологија
Подгорица
Факултет за туризам и хотелијерствоКотор
Рударско-геолошки факултет
Београд
Dordt College
Sioux Center IA
Интернационални универзитет Сарајево
Jacobs University
Њемачка
Jacksonville University
САД
Електротехника и рачунарство Дубровник
Правни факултет
Аустриjа
Архитектура, Универзитет
Москва
Дружба народа
Наука о комплексним Гетеборг, Шведска
системима
Математика
Француска
St. John’s College
USA
Комисија је додијелила 130 стипендија талентованим ученицима за школску 2010/2011. годину, који су остварили 20,5 бодова и више.
Ученици који су остварили право на стипендију за школску 2010/2011. годину су:
Р. бр.
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
Презиме и име
Јашовић Владо Анђела
Милатовић Милан Јанко
Марковић Милан Лазар
Мерулић Шушо Бећо
Цмиљанић Данило Олег
Латковић Миодраг Никола
Ковачевић Горан Никола
Цвијовић Драган Јелена
Јовићевић Александар Марко
Куч Велимир Урош
Булатовић Борис Лука
Кртолица Мијомир Радован
Радуловић Војислав Андрија
Ракојевић Никола Нина
Костић Зоран Гордана
Томановић Рајко Маја
Рогановић Бранко Милован
Никчевић Драгољуб Лидија
Гломазић Ратко Милица
Баћовић Ђорђије Анета
Радуловић Војислав Јанко
Црногорац Радомир Невена
Бојовић Драган Стефан
Мијатовић Гојко Александар
Петковић Слободан Анђела
Вујичић Бранислав Миа
Јововић Жарко Наташа
Драгаш Душко Немања
Ђачић Мирко Алекса
Потпара Радомир Никола
Петрић Мито Мирко
Чепић Радомир Љубо
Ђачић Мирко Никола
Кнежевић Славиша Јелена
Шебек Драган Душан
Бакић Драган Сунчица
Лацмановић дарко Ђорђе
Никовић Русто Нермин
Пејовић Радован Марко
Јововић Дарко Марија
Ђукић Драгоман Анђела
Кнежевић Томислав Алекса
Вујовић Милан Маша
Међедовић Бесим Маида
Разред
III
III
IV
IV
III
IV
III
II
IV
II
II
IV
IV
IV
IV
IV
III
IV
IV
IV
II
IV
II
II
IV
IV
II
IV
IV
III
III
IV
II
III
IV
III
II
II
II
IV
IV
IV
IV
III
Назив школе
Град
Гимназија „Слободан Шкеровић“ Подгорица
Гимназија „Слободан Шкеровић“ Подгорица
Гимназија „Слободан Шкеровић“ Подгорица
Гимназија „Слободан Шкеровић“ Подгорица
Гимназија „Слободан Шкеровић“ Подгорица
Гимназија „Слободан Шкеровић“ Подгорица
Гимназија „Слободан Шкеровић“ Подгорица
Гимназија „Слободан Шкеровић“ Подгорица
Гимназија „Слободан Шкеровић“ Подгорица
Гимназија „Слободан Шкеровић“ Подгорица
Гимназија „Слободан Шкеровић“ Подгорица
Гимназија „Стојан Церовић“
Никшић
Гимназија „Стојан Церовић“
Никшић
Гимназија „Стојан Церовић“
Никшић
Гимназија „Стојан Церовић“
Никшић
Гимназија „Стојан Церовић“
Никшић
Гимназија „Стојан Церовић“
Никшић
Гимназија „Стојан Церовић“
Никшић
Гимназија „Стојан Церовић“
Никшић
Гимназија „Стојан Церовић“
Никшић
Гимназија „Стојан Церовић“
Никшић
Гимназија „Стојан Церовић“
Никшић
Гимназија „Стојан Церовић“
Никшић
Гимназија „Стојан Церовић“
Никшић
Гимназија „Стојан Церовић“
Никшић
Гимназија „Стојан Церовић“
Никшић
Гимназија „Стојан Церовић“
Никшић
Гимназија „Танасије Пејатовић“
Пљевља
Гимназија „Танасије Пејатовић“
Пљевља
Гимназија „Танасије Пејатовић“
Пљевља
Гимназија „Танасије Пејатовић“
Пљевља
Гимназија „Танасије Пејатовић“
Пљевља
Гимназија „Танасије Пејатовић“
Пљевља
Гимназија „М. Добрашиновић“ Бијело Поље
Гимназија „М. Добрашиновић“ Бијело Поље
Гимназија „Нико Роловић“
Бар
Гимназија „Нико Роловић“
Бар
Гимназија „25 Мај“
Тузи
Гимназија „П. I Петровић Његош“Даниловград
Гимназија „П. I Петровић Његош“Даниловград
Гимназија „Панто Малишић“
Беране
Гимназија „Панто Малишић“
Беране
II гимназија
Марибор
Средња медицинска школа
Подгорица
16. decembar 2010. godine
На основу члана 133 став 5 Општег закона о образовању и васпитању („Службени лист
РЦГ“, број 64/2002), Министарство просвјете и науке доноси
Правилник о условима и критеријумима за додјелу
стипендија талентованим ученицима
Правилник је објављен у „Службеном листу РЦГ“, бр. 41/2004 од 18. 6. 2004. године.
Члан 1
Овим правилником прописују се ближи услови и критеријуми за додјелу стипендија талентованим ученицима.
Члан 2
Поред услова прописаних Законом, право на стипендију има талентовани ученик основне и
средње школе који благовремено и успјешно испуњава обавезе прописане статутом школе.
Члан 3
Додјела стипендија талентованим ученицима врши се на основу конкурса којег расписује
Министарство просвјете и науке (у даљем тексту: Министарство) најмање два мјесеца прије
почетка школске године.
Члан 4
Конкурс садржи:
– број стипендија;
– услове за додјелу стипендија;
– списак потребних докумената;
– рок за подношење документације.
Члан 5
Успјех ученика доказује се увјерењем школе у којој је ученик похађао претходни разред.
Награде са такмичења доказују се дипломама или похвалницама организатора такмичења.
Члан 6
Редосљед за додјелу стипендија врши се на основу сљедећих критеријума:
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
Глушчевић Миодраг Ђорђе
Радуловић Илија Петар
Дошљак Рајко Сања
Катнић Дејан Матија
Пејовић Зоран Игор
Нововић Горан Мирјана
Ковачевић Милан Маша
Бабовић Милан Слађана
Самарџић Миодраг Ирина
Газивода Рајко Милена
Лучић Владо Катарина
Богојевић Александар Јована
Чиндрак Садрија Анела
Милић Жељко Ивона
Бајагић Жељко Сања
Мухадиновић Марко Милица
Миливојевић Мирослав Соња
Мухадиновић Марко Иванка
Ћосај Касем Шејла
Тупоња Срђан Борис
Грубор Дамјан Јован
Котарац Ненад Невена
Рафаиловић Жељко Невена
Бадњар Војин Јелена
Чоловић Милоје Милена
Љуцовић Ходо Елвира
Р. бр. Презиме и име
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
IV
II
IV
II
III
III
IV
III
III
III
II
III
IV
IV
III
I
II
I
III
IV
IV
IV
III
IV
IV
III
Разред
Ђуровић Владимир Иван
VI
Мићуновић Веселин Маја
IX
Пејовић Љубомир Нађа
VI
Мрвошевић Александар Андрија IX
Мићуновић Радивоје Милош
VII
Благојевић Драгиша Тијана
VIII
Грозданић Игор Анђела
VI
Шипчић Раденко Тамара
IX
Милатовић Јанко Анђела
VIII
Зечевић Рајко Јелена
VIII
Перишић Владимир Филип
VII
Вујичић Зоран Сандра
IX
Милатовић Јанко Петар
VI
Николић Ђорђије Катарина
VIII
Николић Реља Миљана
VIII
Ћаласан Јован Коста
V
Николић Жељко Драго
VII
Пижурица Раде Никола
VII
Ћаласан Јован Реља
VIII
Лакићевић Ранко Синиша
VI
Радоњић Мијодраг Ксенија
VI
Шћепановић Саша Кристина
VI
Драшковић Драгољуб Константин V
Бјелица Мирко Јана
VI
Марић Радоња Милица
IX
Жижић Миливоје Анђела
VIII
Зорић Војислав Милан
VI
Аџић Бранко Владица
VII
Драшковић Зоран Милена
III
Николић Здравко Предраг
VII
Шљиванчанин Станиша Милан V
Радовић Марко Милена
V
Радовић Марко Симо
IV
Бојовић Драган Василије
IX
Јововић Предраг Андреа
IX
Пејовић Перо Немања
VI
Алексић Будимир Александра VIII
Жугић Владан Андреја
IX
Жугић Владан Тијана
VIII
Алексић Будимир Јована
V
Зеловић Зоран Соња
VII
Шћекић Миомир Лазар
VIII
Мартиновић Зоран Драган
VI
Пејовић Перица Данило
IX
Ћорић Алекса Горица
V
Живковић Дејан Филип
VIII
Мухадиновић Марко Лазар
IV
Јовановић Јован Мирко
IX
Благојевић Веселин Светлана
III
Канкараш Душан Невена
IX
Рончевић Глигор Тијана
VI
Јововић Михаило Андрија
VII
Бујишић Витомир Данило
VII
Станић Дејан Дејана
VIII
Поповић Жељко Балша
VII
Шћекић Веско Лара
VI
Поповић Младен Коста
V
Рашовић Саво Вукица
VII
Милић Милан Маја
VI
Маџгаљ Махмут Шућро
IX
Средња ликовна школа „П. Лубарда“ Цетиње
Средња ликовна школа „П. Лубарда“ Цетиње
Средња ликовна школа „П. Лубарда“ Цетиње
Средња ликовна школа „П. Лубарда“ Цетиње
Средња музичка школа „А. Навара“ Подгорица
Средња музичка школа „Васа Павић“Подгорица
Средња музичка школа „Васа Павић“Подгорица
Средња музичка школа „Васа Павић“Подгорица
Средња музичка школа „Давор Јенко“ Београд
Средња музичка школа „Васа Павић“Подгорица
Средња музичка школа „Васа Павић“Подгорица
Средња музичка школа „Васа Павић“Подгорица
Средња музичка школа „Васа Павић“Подгорица
Средња музичка школа „Васа Павић“Подгорица
Средња музичка школа „Васа Павић“Подгорица
Средња музичка школа „Васа Павић“Подгорица
Средња музичка школа „Вида Матјан“ Котор
Средња музичка школа „Вида Матјан“ Котор
Средња мјешовита школа „Баћо Бешић“ Плав
Средња мјешовита школа
Будва
Средња мјешовита школа
Будва
Средња мјешовита школа
Будва
Средња мјешовита школа
Будва
Средња мјешовита школа
Жабљак
Уједињени свјетски колеџи
Хонг Конг
Турски колеџ
Скадар
Назив школе
Град
ОШ „Лука Симоновић“
Никшић
ОШ „Лука Симоновић“
Никшић
ОШ „Лука Симоновић“
Никшић
ОШ „Лука Симоновић“
Никшић
ОШ „Лука Симоновић“
Никшић
ОШ „Лука Симоновић“
Никшић
ОШ „Лука Симоновић“
Никшић
ОШ „Лука Симоновић“
Никшић
ОШ „Лука Симоновић“
Никшић
ОШ „Лука Симоновић“
Никшић
ОШ „Лука Симоновић“
Никшић
ОШ „Лука Симоновић“
Никшић
ОШ „Лука Симоновић“
Никшић
ОШ „Ратко Жарић“
Никшић
ОШ „Ратко Жарић“
Никшић
ОШ „Ратко Жарић“
Никшић
ОШ „Ратко Жарић“
Никшић
ОШ „Ратко Жарић“
Никшић
ОШ „Ратко Жарић“
Никшић
ОШ „Ратко Жарић“
Никшић
ОШ „Ратко Жарић“
Никшић
ОШ „Ратко Жарић“
Никшић
ОШ „Ратко Жарић“
Никшић
ОШ „Ратко Жарић“
Никшић
ОШ „Олга Головић“
Никшић
ОШ „Олга Головић“
Никшић
ОШ „Олга Головић“
Никшић
ОШ „Олга Головић“
Никшић
ОШ „Олга Головић“
Никшић
ОШ „Олга Головић“
Никшић
ОШ „Олга Головић“
Никшић
ОШ „Олга Головић“
Никшић
ОШ „Олга Головић“
Никшић
ОШ „Браћа Лабудовић“
Никшић
ОШ „Браћа Лабудовић“
Никшић
ОШ „Браћа Рибар“
Никшић
ОШ „Милија Ничевић“
Никшић
ОШ „Милија Ничевић“
Никшић
ОШ „Милија Ничевић“
Никшић
ОШ „Милија Ничевић“
Никшић
ОШ „Милија Ничевић“
Никшић
ОШ „Милева Лајовић-Лалатовић“
Никшић
ОШ „Милева Лајовић-Лалатовић“
Никшић
ОШ „Милева Лајовић-Лалатовић“
Никшић
ОШ „Југославија“
Бар
ОШ „Блажо Ј. Орландић“
Бар
ОШ „Ловћенски партизански одред“ Цетиње
ОШ „Ловћенски партизански одред“ Цетиње
МШ „Дара Чокорило“
Никшић
ОШ „Сутјеска“
Подгорица
ОШ „Сутјеска“
Подгорица
ОШ „Штампар Макарије“
Подгорица
ОШ „Саво Пејановић“
Подгорица
ОШ „Павле Ровински“
Подгорица
ОШ „Павле Ровински“
Подгорица
ОШ „Радојица Перовић“
Подгорица
ОШ „Вук Караџић“
Подгорица
ОШ „Октоих“
Подгорица
ОШ „Бранко Божовић“
Подгорица
ОШ „Душан Кораћ“
Бијело Поље
– постигнути општи успјех ученика у претходно завршеном разреду основне односно средње школе и
– освојене награде на републичком и међународном такмичењу (награде стечене у току
основног односно средњег образовања).
Критеријуми из става 1 овог члана вреднују се и то:
– одличан просјек 5 – 20 бодова
– одличан са просјеком мањим од 4,50 до 5 – 18 бодова
– врло добар са просјеком 4 до 4,50 – 14 бодова
– врло добар са просјеком мањим од 3,50 до 4 – 12 бодова
– прво мјесто на међународном такмичењу – 10 бодова
– прво мјесто на републичком такмичењу – 8 бодова
– друго мјесто на међународном такмичењу – 8 бодова
– друго мјесто на републичком такмичењу – 6 бодова
– треће мјесто на међународном такмичењу – 6 бодова
– треће мјесто на републичком такмичењу – 2,5 бодова
– повољно оцијењени умјетнички радови – 5 бодова.
Члан 7
Одлуку о додјели стипендија доноси комисија коју именује Министарство.
Уколико је ученик, односно родитељ ученика, незадовољан одлуком комисије из става 1
овог члана има право приговора министру просвјете и науке, у року од осам дана од дана
пријема обавјештења.
Одлука министра је коначна.
Члан 8
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу Републике Црне Горе“.
Број: 01–490
Подгорица, 10. јун 2004. године
Министар,
проф. др Слободан Бацковић, с. р.
Download

MO RAL NI I PRO FE SI O NAL NI STAN DAR DI