MORFOLOŠKA
TIPOLOGIJA
⇓
1) MORFOLOŠKI TIPOVI JEZIKA
2) TIPOVI MORFOLOŠKE VEZE
IZMEĐU KONSTITUENATA
MORFOLOŠKI TIPOVI JEZIKA
→ Friedrich von Schlegel (19. vek):
► korenski (izolativni, analitički) jezici
► aglutinativni jezici
► flektivni (sintetički, fuzioni) jezici
► polisintetički (inkorporativni) jezici
→ Edward Sapir (1921) - jezici morfološki variraju po dva
parametra:
1) Indeks sinteze
⇨Količina afiksacije (morfologije) u
⇨
određenom jeziku
2) Indeks fuzije
⇨
⇨Lakoća
segmentiranja morfema
⇛ Indeks sinteze
- Kontinuum sa (idealnim) izolativnim jezikom na
jednom i (idealnim) sintetičkim jezikom na drugom
kraju:
IZOLATIVNI < ---X-----X--------------------------X--------> SINTETIČKI
Kineski Engleski
Tivi
IZOLATIVNI
↓
Kineski:
Wŏ măi
júzi
chī.
Ja kupiti pomorandža jesti.
“Kupio sam pomorandže da jedem.”
Međutim:
péngyoǔ-men
prijatelj-i
túshūguǎn (biblioteka) > túshū (knjiga) + guǎn (kafana)
...
→ Karakteristike izolativnih jezika:
1) Često imaju složen tonski sistem
yī (visok)
yí (rastući)
yĭ (rastući pa opadajući)
yì (opadajući)
"odeća"
"sumnjati"
"stolica"
"značenje"
2) Upotreba "serijskih" glagola (sekvenca glagola bez
označivača veze među njima)
may faay koŋ ma rop
caw ham ku
bambus saviti doći pomilovati glava dati ja
"Bambus se savija da bi me pomilovao."
3) Rigidan red reči
SINTETIČKI
↓
Tivi (polisintetički):
Ngirruunthingapukani.
ngi -rru
-unthing -apu
-kani
ja pr. vr. neko vreme jesti ponavljajući
Nastavio sam da jedem.”
Međutim:
I u polisintetičkim jezicima rečenice se obično
sastoje od više reči.
→ Karakteristike sintetičkih jezika:
1) Imenička inkorporacija (dva korena u reči)
Ti-khwian-mu-ban
ja-pas-videti-prošl.
Video sam psa.
2) Složeni sistemi kongruencije
′U-ide tow-keuap-wia-ban
dete-A 1jed:C:A-cipela-dati-prošl.
Dao sam cipele detetu.
′U-ide tam-musa-wia-ban
dete-A 1jed:B:A-mačka-dati-prošl.
Dao sam mačke detetu.
⇛ Indeks fuzije
- Kontinuum sa (idealnim) aglutinativnim jezikom na
jednom i (idealnim) fuzionim jezikom na drugom
kraju:
AGLUTINATIVNI< ---X-------------------------------X-------->FUZIONI
Kirundi
Srpski
AGLUTINATIVNI
↓
Kirundi:
Y-a-bi-gur-i-ye
abana.
V1-perf.-V8.njih-kupiti-apl.-asp. V2.deca
“Kupio ih je za decu.”
Nahuatl:
no-kali
no-kali-mes
mo-kali
i-kali
moja kuća
moje kuće
tvoja kuća
njegova kuća
no-pelo
mo-pelo
mo-pelo-mes
i-pelo
moj pas
tvoj pas
tvoji psi
njegov pas
FUZIONI
↓
Srpski:
Čita-m.
1. l. jedn. prez. akt. potvr. oblik
Starogrčki:
lu-ō
lu-ōmai
lu-omai
lu-oimi
lu-etai
otpuštam
trebalo bi da otpustim
bivam otpušten
mogao bih otpustiti
on biva otpušten
→ Supletivizam kao fuziona krajnost
→ Ukrštanje dva indeksa:
Aglutinativni
‫׀‬
‫׀‬
‫׀‬
‫׀‬
⇨
‫׀‬
Izolativni
‫׀‬
Sintetički
---------------------------------- ‫׀‬-----------------------------------‫׀‬
‫׀‬
‫׀‬
⇨
‫׀‬
‫׀‬
‫׀‬
Fuzioni
→ Istorijske promene u morfološkom tipu jezika?
MORFOLOŠKA VEZA IZMEĐU
KONSTITUENATA
→ Upravljanje:
iz Beograda
ka Beogradu
pri Beogradu
s Beogradom
→ Kongruencija:
plavi slon
plavi slonovi
bela mačka
bele mačke
RAZLIKA?
→ U oba slučaja dopuna/odredba zavisi od centra
MEĐUTIM:
→ U slučaju upravljanja prisutne morfološke karakteristike
su relevantne samo za dopunu/odredbu, ali ne i za centar
→ U slučaju kongruencije prisutne morfološke karakteristike
su relevantne i za dopunu/odredbu i za centar!
→ Označavanje centra vs. označavanje dopune (odredbe):
1) Označavanje dopune (odredbe):
man’s house
(= upravljanje)
2) Označavanje centra:
az ember h’az-a
član čovek kuća-3jed.
(≠ upravljanje
≠ kongruencija)
3) Duplo označavanje (i centra i dopune (odredbe)):
ev-in
kapi-si
kuća-GEN vrata-3jed.
"vrata kuće"
(Turski)
LINKER:
abs-e-mard
konj-LINKER-čovek
"čovekov konj"
(Persijski)
→ Četiri tipa jezika (Nichols 1986):
1) Sa dominantnim označavanjem centra
2) Sa dominantnim označavanjem dopune
(odredbe)
3) Sa dominantnim duplim označavanjem
4) Podjednako dominantno i označavanje centra i
označavanje dopune (odredbe)
Download

Tipologija 5 [Compatibility Mode]