Леонард Валента
УПОЗНАЈМО СЕ
(НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ)
МЕТОДИЧКИ ПРИРУЧНИК
ЗА НАСТАВНИКЕ
децембaр 2008. године
Методички приручник за наставнике
уз Приручник за ученике о култури, баштини и традицији националних мањина
у Босни и Херцеговини
Аутор Леонард Валента
Сарадници Ивица Чавар (илустрације),
Индира Исановић (ДТП)
Рецензија
Стручно мишљење обезбиједило је особље
Института Георг Екерт за међународно истраживање уџбеника (GEI)
из Брауншвајга у Њемачкој
и Канцеларије високог комесара за националне мањине (HCNM)
из Хага у Холандији.
Издавач
Овај пројекат реализовала је Мисија ОЕБС-а у Босни и Херцеговини
(OSCE Mission to Bosnia and Herzegovina) у сарадњи са Високим
комесаријатом ОЕБС-а за националне мањине (OSCE High
Commissioner on the National Minorities - HCNM).
Методички приручник за наставнике, Приручник за ученике и CD-Rom
су израђени и објављени захваљујући финансијској подршци Владе
Републике Ирске.
Поштоване колегинице и колеге,
Још током израде Приручника о националним мањинама у БиХ показала се
потреба за писањем и једног методичког приручника, који би помогао лакше
коришћење материјала о националним мањинама. Тема националне мањине у БиХ
јесте терен на којем се јако добро могу да открију све предрасуде, стереотипи и
слични друштвени оквири који ксенофобично ограничавају савремене друштвене
варијабле.
Босанскохерцеговачко друштво у својој бази, генерацијама школараца и младих,
треба да опипава пулс таквих односа, превазилази те и такве оквире друштвених
детерминанти и буде добар коректив за успјешну и бољу будућност.
Због тога, материјали о националним мањинама у БиХ нужно захтијевају
дидактичке и методичке смјернице садржане у једном таквом приручнику. Тај
приручник требало би да буде нека врста упутства на који начин користити
понуђени материјал, и како с њим постићи најбоље резултате у свим дидактичким
облицима задатака и циљева. Осим тога, он треба да нагласи исходишне
тачке самог рада на материјалу о националним мањинама, или дидактичком
терминологијом исказано, васпитне задатке и циљеве рада на овом материјалу.
Методичко-дидактички приручник садржи десет примјера организовања наставног
часа или радионице. Ти методи наведени су на примјеру неке од националних
мањина, али нипошто не значи да се везују само за ту националну мањину.
Методички примјери, исказани на некој националној мањини, могу да се користе
и када је у питању било која друга национална мањина. Дакле, примјер је
свеобухватан, и уз додатну креативност наставника/модератора може да се
искористи на материјалу сваке представљене националне мањине.
Наведени приједлози отварају велики простор креативног учења, интерактивности,
мултиперспективног погледа, развијања аналитичког и критичког мишљења и
става, као и других видова савремене наставе. Они укључују понуђене материјале
о историји, језику, култури, фолклору, националној кухињи и свему осталом чиме
су представљене националне мањине у нашој земљи.
Материјал у приручнику, као и приједлози методичко-дидактичке разраде
осмишљени су тако да могу да се користе код различитих узраста. Неки од њих
су прилагођенији старијем узрасту, а неки млађем узрасту. И ту се ствара простор
за наставникову/модераторову креативност и прилагођавање материјала и његове
обраде одговарајућем узрасту. Дидактички коментар, дат уз сваки примјер, главна
је смјерница тог осмишљавања рада и постизања жељених циљева.
Методичко-дидактички примјери рада такође су разрађени тако да могу да
се користе и изван наставног процеса, на семинарима, разним сусретима с
компатибилном тематиком, радионицама и слично. Зато се у цјелокупном
материјалу и наводи наставник и модератор.
Вјерујући да ће понуђени приједлози методичко-дидактичке разраде бити
користан компас у овом племенитом раду на упознавању овако важне тематике, и
послужити као добра окосница за креативан рад, желим вам много успјеха.
5
ПРИЈЕДЛОГ ПРИПРЕМЕ НАСТАВНОГ ЧАСА – Примјер 1
Метод:
СТЕРЕОТИПИ
Примјер:
Наставна јединка:
ЦРНОГОРЦИ
Предмет:
Датум:
ЦИЉЕВИ
ОБРАЗОВНИ:
ФУНКЦИОНАЛНИ:
ВАСПИТНИ:
Стицање основних знања о
црногорској
националној
мањини у БиХ;
Ÿ Упознавање с црногорском
културом, језиком и
писменошћу, традицијом
и симболима црногорског
народа;
Ÿ Учење нових појмова:
стереотип.
Ÿ Развијање
интерпретацијскоаналитичких вјештина, са
постављеним проблемским
питањем, кроз самосталан и
заједнички рад;
Ÿ Оспособљавање за
препознавање стереотипа
и начина њиховог
превазилажења.
Ÿ Препознавање стереотипа
и негативног учинка у
односима међу људима и
народима;
Ÿ Мотивисање за упознавање
различитих народа и
њихових култура;
Ÿ Способност за осјећајно
опажање ученика за
његовање културне баштине;
Ÿ Развијање толеранције
према, а и међу
припадницима различитих
националности, као и
културолошких група.
Ÿ
МЕТОДИЧКИ ПРИСТУП
НАСТАВНИ МАТЕРИЈАЛИ
Рад са текстом, комбиновани самосталногрупни рад, разговор с интерпретацијскоаналитичким приступом с елементима
проблемског,
рад
са
сликовним
материјалом, рад на карти
Ÿ Текстови из Приручника
Ÿ Сликовни материјал
(фотографије са CD-Rom)
Ÿ Карта БиХ
ПРИЈЕДЛОГ ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ НАСТАВНОГ ЧАСА
За обраду теме предлаже се метод комбинованог самостално-групног рада, којим
би се постигао самообразовни циљ часа, провјерен кроз заједнички или групни
рад. То степеновање омогућава раст у прихватању и проширивању знања о
одабраној теми, по педагошким законитостима од једноставног ка сложенијем,
од општег ка детаљном.
ОРГАНИЗОВАЊЕ НАСТАВНОГ ЧАСА:
Уводни дио
Предвиђено вријеме је 15 минута.
Мотивација
На почетку часа наставник/модератор може да предложи ученицима да испричају
неку догодовштину о Црногорцима. Још већи фактор изненађења био би када
би наставник сам испричао неку догодовштину. Циљ је, заправо, мотивисати
ученике за обраду појма стереотип, која би се вршила у уводном дијелу
часа. Након испричаних шала, наставник може да нaвaде појам стереотипа,
појасни његово значење и посљедице које он може да изазове.
Тема се може проширити и на свакодневни живот, на средину и пријатеље
ученика, да би ученици боље разумијели шта је то стереотип.
Наставник/модератор би требало да приближи ученицима социолошку
позадину и значење појма стереотипа, те да га посебно усредсриједи на
однос према националним мањинама, тј. шта он значи у изградњи става према
припадницима националних мањина, као и мишљења о њима.
6
Најава
Након овог уводног дијела наставник/модератор конкретизује уводну тему,
најављивањем теме за обраду - Црногорска национална мањина, те повезује
главну и уводну тему, објашњавајући, на примјеру Црногораца, шта је то у
друштвеном смислу стереотип. И тада ученици могу да наведу неке друге
стереотипе који се односе на неки народ, о којем они понешто знају. Тако ће се
у разговору јасније утврдити појам стереотипа у социолошком значењу.
Главни дио:
Задаци
Предвиђено вријеме је 25 минута.
Ученици би се, прије свега, требало да упознају с околностима и временским
периодом досељавања Црногораца у БиХ. То ће сазнати ишчитавајући текст у
рубрици ЦРТИЦЕ ИЗ ПРОШЛОСТИ.
За то вријеме наставник/модератор може да припреми зидну карту БиХ и велики
папир (хамер-папир) на којем ће ученици исцртати оно што се тражи у првом
задатку испод ове рубрике. Један од ученика може да на папиру исцрта контуре
БиХ, а у активном раду, који би услиједио, ученици би означили просторе које
у БиХ насељавају Црногорци, пратећи зидну карту БиХ. Ученици би потом на
простор око контура БиХ на великом папиру могли да запишу најважније детаље
из прочитаног текста, или само кључне ријечи. На крају би неко од ученика
могао да, на основу цртежа и кључних ријечи исписаних на папиру, исприча шта
је то што се сазнало у оквиру овог задатка. Наставник/модератор може да пита
ученике која би питања поставили на ову тему, шта би још жељели да сазнају
из ове теме, или да одговоре на остала понуђена питања испод ове рубрике у
Приручнику.
По сличном принципу ученике би требало упутити да прочитају текст у рубрици
ПРИЧАМ ТИ ПРИЧУ, а потом да означе и запишу њима непознате или мање
познате ријечи. Исте те ријечи би затим записали на већ коришћени папир
с картом и кључним ријечима, те заједнички покушали да објасне те ријечи.
Поновно би се у идеји - поруци приче провлачила тема стереотипа, што би
наставник/предавач требало да нагласи и упути ученике на ту тему.
У даљњем току обраде теме ученици би обрадили три рубрике у три групе, или у
три реда, зависно од тога како је разред организован.
Теме би биле:
1. ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ - истакнути припадници црногорске националне мањине у БиХ;
2. ПОНЕШТО О ТРАДИЦИЈИ - о називу Црне Горе;
3.СИМБОЛИ ПРЕТОЧЕНИ У СТВАРНОСТ- црногорска национална химна у истицању природних љепота Црне Горе.
Свака група заједнички ће прочитати текстове и записати најважније ријечи,
које би презентовала свим ученицима.
- Прва група би, уз обраду текста из рубрике ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ, могла да анализира и црногорску народну игру Оро и њен настанак.
- Друга група би требало да наведе старе називе Црне Горе и историјске
промјене тих назива.
- Трећа група има додатни задатак, а то је да у националној химни препозна
хвалу и част коју Црногорци исказују својој отаџбини, на начин дивљења
њеним природним љепотама. За то им може да послужи и приложена
фотографија града Пераста. Водич за тај задатак могу да им буду понуђена
питања на крају химне.
7
Интерпретација
По завршетку рада у групама приступиће се презентацији разултата рада. Они
би требало да буду транспарентни за све ученике, захваљујући транспарентном
папиру.
Свака група ће представити своје резултате, записујући само кратке забиљешке
на празни простор папира, коришћеног током цијелог часа.
Завршни дио
Предвиђено вријеме је пет минута.
На крају часа, захваљујући транспаретном папиру на којем су записивани
кратки резултати рада, добиће се једна општа слика обрађене теме. Простор
унутар контура БиХ може се испунити сликовним материјалом, који је коришћен
као материјал за рад у групама. Ако има довољно времена може се још једном
усмено поновити све што је научено. За ово може да послужи добијени пано.
КОРИШЋЕНИ МАТЕРИЈАЛИ
За дио часа у којем се ради на наведеним задацима у групама могу да се користе
пасуси из Приручника, као и све врсте писаних и сликовних материјала, те карте
и слично. Конкретно, за ову тему понуђени су текстови из Приручника. Да би
наставник/модератор боље организовао час и био у могућности да овај тип часа
пренесе и на друге теме, наведени су текстови по темама за групе.
1.ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ - истакнути припадници црногорске националне мањине у БиХ
О ИСТАКНУТИМ ПРИПАДНИЦИМА ЦРНОГОРСКЕ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ У БИХ
Црногорци, који су долазили да живе и раде у БиХ, углавном су се посветили
друштвеним дјелатностима, посебно образовању, култури и науци. Велики
број њих постали су стручњаци у својим научним и друштвеним дисциплинама
и доменима, активно доприносећи добробити Босне и Херцеговине. У вријеме
бивше СФРЈ, велики број учитеља, наставника и професора из Црне Горе
дошао је у БиХ да предаје у школама; засновали су своје породице и остали
да живе у БиХ. Грађани, поријеклом из Црне Горе, највећим дијелом изградили
су своје каријере и стекли значајна и драгоцјена знања, искуства и материјалне
претпоставке за живот у Босни и Херцеговини.
Овдје ћемо поменути само једног од таквих људи: професора Марка Вешовића,
црногорског романсијера, пјесника, есејисту, рођеног 1945. године у малом
мјесту Папе, у близини Бијелог Поља (Црна Гора). Професор Вешовић живи у
Сарајеву, и ради на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву. Написао
је неколико књига и сматрају га истакнутим културним радником у БиХ.
2.ПОНЕШТО О ТРАДИЦИЈИ - о називу Црне Горе
О НАЗИВУ ЦРНЕ ГОРЕ
Црна Гора је веома занимљив назив за једну земљу. Међутим, тај назив није
се увијек користио. У давна времена коришћен је назив Дукља, који је настао
према једном старом романском насељу Диоклеја, чије рушевине и данас
свједоче о старим временима. Назив Дукља касније је замијењен називом Зета. 8
ДЕТАЉНИЈЕ О ДУКЉАНСКОЈ ИСТОРИЈИ
Дукља се простирала од Боке Которске до ријеке Бојане и Скадарског језера.
Име је добила по римском граду Диоклеји. Од 11. вијека ова област се назива
Зета, по истоименој ријеци.
Управо у 11. вијеку Зета доживљава свој највећи успон. То је било омогућено
слабљењем Византијског царства. Устанак против Византије подигао је кнез
Стефан Војислав 1035. године, те је, с промијењивим успјехом, ратовао све до
1042. године. У том периоду успио је да сачува независност и да прошири своју
власт на области Травунију и Захумље.
Тако се његова држава простирала од Неретве до Бојане. Још већи успон Дукља
доживљава у вријеме његовог сина Михајла (око 1050-1081) и унука Бодина
(1081-1101). У њихово вријеме власт је проширена и на Рашку и Босну. Михајло
је успио да 1077. године од папе добије краљевску круну.
(Андрија Веселиновић, Србија и Европа у
одабраним изворима средњег века, Нови Сад, 2003)
3.СИМБОЛИ ПРЕТОЧЕНИ У СТВАРНОСТ- црногорска национална химна у истицању природних љепота Црне Горе.
Текст химне и фотографије из Црне Горе са CD-Rom
ПРИЈЕДЛОГ ПРИПРЕМЕ НАСТАВНОГ ЧАСА – Примјер 1
ДИДАКТИЧКИ КОМЕНТАР
Комбиновани самостално-групни рад, предвиђен у обради ове теме, пружа велику
могућност интерактивног рада, али и основ за појединачно учешће ученика у
раду. Рад у групама увијек може да остави простора за мање или веће учешће
сваког ученика као појединца. Комбиновани метод условљава групни рад, прије
свега, појединачним ангажовањем на упознавању са темом и задацима. Он даје
простор за самостално размишљање и зачетак критичког мишљења (ако су
питања која се постављају добро формулисана), које се затим може да провјери
у групном раду и представљању резултата тога рада.
Ипак, у овој теми нарочито се намеће остваривање васпитних циљева, уз оне
уобичајене образовне, који у срж рада стављају саму главну тему. Васпитни
циљ, који се истиче као важан сегмент исхода ове теме, био би стереотипи,
њихова дефиниција, социолошки значај, посљедице по друштво и појединца
и на крају њихово препознавање. Због тога је и сам почетак часа замишљен
као заробљавање ученика у стереотипне „окове“ догодовштина о лијеним
Црногорцима. Разрада ове теме о стереотипима требало би да се одвија
постепеним препознавањем стереотипа, које морају да препознају сами ученици.
Наставник/модератор нипошто у том препознавању не смије да сервира
откривање стереотипа. То би требало да се постигне разговором и заједничким
закључивањем.
Због тога је веома важно да наставник/модератор добро располаже знањем о
дефиницији стереотипа, како би с ученицима могао сам да води разговор.
9
Стереотип се у социолошком смислу обично дефинише као поједностављен
и тешко промјењив однос према некоме или нечему.
Он је нарочито изражен у друштвима која су под теретом расних,
националних, социјалних и других напетости. У таквим друштвима стереотип
налази плодно тло за продубљивање нетрепељивости према различитим
друштвеним заједницама. Осим тога, он може да буде продукт и неупућености
и непознавања, прихватања и непровјеравања истинитости неких тврдњи и
навода. Стереотип, због тога, добија на својој снази у уопштавању, посебно
када је ријеч о епитетима који се односе на народ као друштвену заједницу.
Тако познајемо стереотипе попут: хладних Енглеза, шкртих Шкота, лијених
Црногораца, тупавих Босанаца, али и стереотипне ставове мањих заједница
попут умишљених Загребчана, лукавих Фочака, предузетних Височана итд.
Стереотипи задиру у све друштвене поре и досежу до самих односа између
људи као индивидуа.
Све ове ставке важно је навести у разговору с ученицима. Посебно, тај разговор,
не само у уводном дијелу часа него током цијелог часа, треба да иде у смјеру
изналажења начина за препознавање стереотипа. То се можда најбоље може
постићи упутствима да ученици потраже стереотипе у свом свакодневном
животу, у односу према пријатељима, новом ученику у одјељењу или школи,
новим сусједима и слично. Биће то добра база за надградњу у препознавању
стереотипа на вишем нивоу.
За главни дио часа, док ученици ишчитавају задате им рубрике, наставник/
модератор треба да припреми велики папир (хамер-папир), који би био
транспарентна табела рада на часу. Већина савремених школских табли
премазана је метајлираниом бојом, тако да се папир на таблу може да стави
помоћу магнета. Ако је на располагању флип чарт, тим боље. У недостатку
било чега од наведеног транспарентна табела може да се причврсти љепљивом
траком. У сваком случају, за рад на транспарентној табели добро би дошли
маркери различитих боја, како би резултати рада по задацима или групама били
уочљивији.
За рад у групама потребно је припремити и сликовни материјал, који се може наћи
на CD-Rom, или неки други који би додатно могао да прошири и обогати тему.
Сликовни материјал не би требало да буде превелики, ради каснијег лијепљења
на транспарентну табелу, али ни премали да би анализа била успјешна.
Током презентације рада, записивања кључних ријечи, објашњења и лијепљења
сликовног материјала, важно је да наставник/модератор, још у вријеме рада у
групама, ученицима скрене пажњу на важност народних игара у култури једног
народа. Пут усмјерења тих питања и разговора био би упознавање с културном
баштином једног народа, толерантан став према култури сваког народа, али и
препознавање важности његовања културе.
Добијени материјал у облику тзв. транспарентне табеле добар је подстрек
у наведеним циљевима васпитне природе. Он може да се прошири на било
који народ, односно на било коју тему овакве природе, у облику пројекта или
презентације резултата и начина рада на часовима предмета у оквиру којег се
обрађује ова тема. То може да буде адекватан показатељ тог рада у оквиру дана
школе или дана отворених врата.
10
ПРИЈЕДЛОГ ПРИПРЕМЕ НАСТАВНОГ ЧАСА – Примјер 2
Метод:
ИЗРАДА ПОРТФОЛИЈА
Примјер:
Наставна јединка:
ИТАЛИЈАНИ
Предмет:
Датум:
ЦИЉЕВИ
ОБРАЗОВНИ:
ФУНКЦИОНАЛНИ:
ВАСПИТНИ:
Ÿ Стицање основних знања о
италијанској националној
мањини у БиХ;
Ÿ Упознавање с италијанском
културом, језиком,
традицијом и симболима
италијанског народа;
Ÿ Учење нових појмова:
портфолиј.
Ÿ Оспособљавање за рад на
Ÿ Мотивисање за упознавање
изради портфолија;
Ÿ Развијање интерпретацијскоаналитичких вјештина са
стваралачким елементима
кроз заједнички рад;
Ÿ Оспособљавање за
препознавање и одвајање
нечега важног од мање
важног.
МЕТОДИЧКИ ПРИСТУП
различитих народа и
њихових култура;
Ÿ Развијање културе дијалога,
умијећа “слушања” и
уважавања различитих
мишљења.
НАСТАВНИ МАТЕРИЈАЛИ
Рад на изради портфолија, групни рад, Ÿ Текстови из Приручника
разговор с интерпретацијско-аналитичким Ÿ Сликовни материјал
приступом с елементима стваралачког, рад
(фотографије са CD-Rom)
са сликовним материјалом
Ÿ Портфолији
ПРИЈЕДЛОГ ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ НАСТАВНОГ ЧАСА
За обраду теме предлаже се метод израде портфолија кроз разрађене
хеуристичке фазе рада у групама. Овим методом развијају се креативне и
стваралачке способности ученика, развија култура дијалога кроз дискусију, те
способност препознавања и одвајања нечега важног од мање важног.
ОРГАНИЗОВАЊЕ НАСТАВНОГ ЧАСА:
Уводни дио
Предвиђено вријеме је пет минута.
Мотивација
Као мотивација за рад и учење о италијанској националној мањини у БиХ може
да послужи прича о настанку пице (наведена је у коришћеним материјалима).
Потом се ученици подијеле у групе по четворо. Свака група добија по један
папир формата А3 и маркере.
Најава
Након организовања група наставник/модератор најављује тему за рад и
објашњава да ће она бити обрађена кроз рад на изради портфолија. Уводни дио
часа може да се искористи и за објашњење/дефинисање појма портфолиј, како
би ученицима било јасније о каквом методу рада је ријеч.
11
Главни дио:
Задаци
Предвиђено вријеме је 30 минута.
Главни дио часа биће реализован кроз неколико фаза:
I
Ученици организовани у групе добијају питање, које могу да поставе
себи: Шта бих желио да знам о Италијанима у БиХ? На питање ученици
треба да одговоре својим питањима, које ће записати на добијени папир.
Али, та питања морају да имају и своје могуће одговоре, дакле оно што
ученици претпостављају. Одговори могу да буду изражени и кроз цртеж,
фотографију, илустрацију, карикатуру, шему и слично.
II Након постављених питања и претпостављених одговора ученици се
измјењују у групама, тако да сваки ученик може да сазна питања и понуђене
одговоре свих група.
III Ученици организују нове групе, тако да сваки ученик сада буде код оног
портфолија на којем није радио у првој фази. Задатак нових група је да
кроз дискусију запишу другачије одговоре на постављена питања.
IV Тек у овој фази ученици добијају текстуалне материјале из Приручника,
који могу да им пруже тачне одговоре на њихова постављења питања.
Интерпретација
Слиједи фаза вредновања и синтезе, која може да се оствари подвлачењем или
заокруживањем најважнијих или најчешће постављених питања ученика, те
њихових тачних одговора.
Понуђен је примјер како би требало да изгледају портфолији. Бројевима су
означена питања група у првој фази, а њихови претпостављени одговори словом
А. Фаза одређена за дискусију, као и понуђени други одговори означени су
словом Б. Одговори могу да буду изражени и кроз цртеже, шеме и слично.
ПОРТФОЛИЈ 1
ПОРТФОЛИЈ 2
1. Зaштo су се Италијани досељaвали
у БиХ?
A Из економских разлога
Б Из политичких разлога
1. Чиме су се бавили Италијански досељеници у БиХ?
A Пољопривредом и сточарством
Б Науком и културом
2. Које дијелове БиХ су насељавали?
A Градске средине
Б Села, због пољопривредних послова
2. Да ли су имали своја удружења у БиХ?
A Да, али само у градским срединама.
Б Не, нису се организовали у погледу културе и традиције свог народа
ПОРТФОЛИЈ 3
ПОРТФОЛИЈ 4
1. Како су италијанска дјеца у БиХ ишла
у школу и учила?
A Постојале су италијанске школе
Б Морали су да науче језик,
па тек онда да се упишу у школу.
1. Какав је био живот првих Италијанских
досељеника у БиХ?
A Добар, јер су дошли у плодне крајеве гдје су могли да обрађују
земљу
Б Тежак, јер су као пољопривредници морали прво да култивишу земљу
2. Колико Италијана данас живи у БиХ?
A Није познат број
Б Много мање него у вријеме досељавања
2. Какав је данас живот припадника
италијанске националне мањине у БиХ?
A Много бољи него у вријеме досељавања
Б Тежак, због неријешеног статуса
националних мањина
12
Завршни диo
Предвиђено вријеме је десет минутa.
На крају часа сакупљају се сви портфолији, који могу да се представе на табли
или одјељенском паноу. За продубљивање теме могу да послуже остали текстови
из Приручника, који нису дотакнути у раду група. За ову сврху одлично би
послужио сликовни материјал, чијим би се објашњењем проширила знања о
Италијанима у БиХ.
КОРИШЋЕНИ МАТЕРИЈАЛИ
За дио часа у којем се ради на наведеним задацима у групама могу да се користе
пасуси из Приручника, као и све врсте писаних и сликовних извора, карте и
слично. Конкретно, за ову тему понуђена је синтеза текстова из Приручника,
како би се они лакше умножили и подијелили ученицима у четвртој фази рада
на портфолијима. За завршни дио часа могу да послуже фотографије понуђене
на CD-Rom, или неке друге, које је на ову тему припремио наставник/модератор,
или ученици у оквиру најаве теме прије часа.
Када је 1878. године Аустроугарска заузела БиХ, унутар истих граница нашли су се Босанци и
Италијани. Тешки услови живота у појединим италијанским крајевима, којима је владала
Аустроугарска, навели су тамошње становништво да потражи срећније мјесто за живљење. Тако су
у БиХ почели да пристижу досељеници из Италије. Насељавали су се у велике градове, у којима су
се надали да ће наћи посао и боље услове за живот: Бању Луку, Сарајево, Тузлу, али и у крајеве
око Прњавора, посебно у насеље Штивор. Савладавајући почетне тешкоће у прилагођавању на
нову средину, досељени Италијани, задржавајући своју вјеру, обичаје и језик, дијелили су са
старосједилачким становништвом добре и лоше стране свакодневног живота. Досељеници из
Италије били су пољопривредници, сточари, шумски радници, прерађивачи дрвета, грађевинари
и други. Бавили су се својим обртом, а способнији, као предузетници, оснивали су предузећа,
пилане, градили пруге и слично.
Према попису становништва из 1910. године, у БиХ је живјело нешто мање од 2 500 Италијана,
досељеника из Италије.
У селу Шибовска близу Штивора, гдје су живјели Нијемци, 1902. године отворена је прва основна
школа гдје се учио и италијански језик. Данас се у Штивору још увијек говори италијански
језик с трентинским дијалектом, којег више нема ни у Италији. Њега чува и његује око 150,
углавном средовјечних и старијих Италијана. Млади су већином отишли у Италију да раде.
У посљедње вријеме Италијани у БиХ повезали су се са државом матицом, Италијом, посебно са
покрајином Тренто. Тако је Италијанска влада 1997. године донијела акт о враћању држављанства
свима онима којима је оно одузето након Другог свјетског рата. Од 2000. године важи одлука о
добијању држављанства на основу поријекла.
Посебно мјесто у доприносу грађана италијанског поријекла у области науке и културе дао је
Звонимир Стенек професор права и продекан на Правном факултету у Сарајеву, који се бавио и
дипломатијом. Такође, Италијани у БиХ дали су запажен допринос развоју привреде, културе и
спорта у БиХ и бившој Југославији.
Италијани припадају романској језичкој групи, а италијански језик је по броју оних који га говоре
један од најзаступљенијих језика у тој групи. Да ли сте знали да се италијански језик сматра
једним од најмелодичнијих језика на свијету. Зато и не чуди да су италијанске пјесме веома
мелодичне. Италијани ће у свом језику, а у корист лијепог звука свог језика, често промијенити и
граматичка правила.
Научимо неке ријечи из италијанског језика, а уз помоћ наставника покушајмо да научимо и лијепи
италијански нагласак.
Здраво
Добар дан Ја се зовем Како сте?
_Salve_____________________
_Buon giorno_______________
_Mi chiamo_________________
_Come sta?_________________
(
(
(
(
_Салве!_______________)*
_Буон ђорно___________)*
_Ми кјамо ...___________)*
_Коме ста?_____________ )*
*фонетски изговор
Италијани су се кроз своју дугу и богату историју борили за своју слободу, љубећи своју домовину
и њене равнице и планине. Управо зато су за своју заставу узели те симболе, представљене у
бојама: зелена: боја италијанских равница; бијела: боја италијанских врхова; црвена: крв
погинулих мученика и хероја.
Италијани су јужњачки народ који воли славље и пјесму. Бројне манифестације, надалеко познате,
обиљежавају се како у Италији тако и у нашој земљи. Све оне су праћене изврсном националном
кухињом, којом се Италијани нарочито поносе. Тако се у различитим италијанским мјестима
одржавају свечаности познате као: feste di marroni (кестени), feste di fragole (јагоде), di
mele (јабуке) feste di faggioli (пасуљ)... Италијанска национална кухиња препознатљива је по
различитим врстама тјестенине и, наравно, по пицама.
13
ПРИЈЕДЛОГ ПРИПРЕМЕ НАСТАВНОГ ЧАСА – Примјер 2
ДИДАКТИЧКИ КОМЕНТАР
Метод рада на часу, који предвиђа израду портфолија, увијек је у својим
циљевима, задацима и исходима стваралачки и креативно обојен. Осим тога,
он развија истраживачки дух код ученика, оспособљава га за аналитички и
критички поглед, не само на неку одабрану тему, него уопште. То посебно долази
до изражаја у групном раду, гдје ученик може, у разговору и размјени мишљења,
ставова и закључака, да дође до добрих резултата рада. Он објашњава,
аргументује, преноси, слуша и прихвата мишљења и ставове. Групни рад на
изради портфолија треба да получи заједничким резултатима, као синтезом тих
размишљања и интерпретацијско-аналитичког приступа обради теме.
За почетак часа, као мотивациони подстрек раду, препоручује се прича
о настанку пице. Она је интересантна и симпатична, посебно ако је у питању
млађи нараштај ученика. Већ је наведено да у том уводном дијелу часа, након
формирања група, наставник/модератор треба да дефинише/објасни појам
портфолија. То је добро учинити на почетку часа, да би ученици знали шта ће
да раде. Ипак, није потребно у уводном дијелу часа упућивати ученике у све
фазе рада на изради портфолија. То може само да их збуни и убрза у њиховом
раду кроз фазе и групе, што за посљедицу може да има површне и недовршене
разултате рада по фазама. Ученике не треба оптерећивати ни временским
оквирима, дакле није потребно говорити:“За овај задатак имате пет минута“, јер
посљедице могу да буду исте.
У групном раду у првој фази, добро је да наставник/модератор прати рад
група, постављање питања и да слуша претпостављене одговоре. Тако ће бити
омогућен квалитетан основ за даљње фазе, јер неодговарајућа питања (шале и
слично) могу да наруше цијели даљњи ток рада.
Друга фаза тј. обилазак група треба да буде организован тако да се сваки
ученик упозна са питањима и понуђеним одговорима. У овој фази не би требало
да буде дијалога и дискусије. Ученици се само упознају са резултатима рада из
прве фазе и размишљају о својим могућим одговорима на постављена питања у
свим групама.
Сљедећа фаза јесте фаза предвиђена за дискусију, у којој ученици одлазе
да раде на оним портфолијима, на којима нису радили у првој фази. Дакле, сви
ученици ће радити на другим портфолијима. Задатак је да кроз дискусију дају
неке друге одговоре на постављена питања и да их запишу на том портфолију.
Критика изнесених одговора, аргументација и усвајање мишљења треба да буде
база рада у овој фази. Нови, понуђени одговори не морају да буду договорени и
усвојени као једини. Пожељно је да се понуди више одговора (како је назначено
у примјеру портфолија, не морају да буду само одговори означени словом Б, него
и већи број одговора Ц, Д, Е.....).
Тек у четвртој фази ученици добијају текстуални материјал (понуђен је
у поднаслову Коришћени материјали, или нешто слично томе), и проналазе
одговоре на постављена питања. Исто тако, могу да виде колико једно питање
може да понуди различитих одговора, често и веома добро аргументованих.
Критичко мишљење, које се развија кроз све фазе, заправо добија свој врхунац
у овој фази, у спознавању колико је важно сваку информацију или понуђени
одговор у било чему критички сагледати и вредновати. Изузетно је важно да
ученици постану свјесни тога.
Посљедња фаза је заправо само наставак четврте фазе, конкретизација
резултата и тумачење градива.
14
ПРИЈЕДЛОГ ПРИПРЕМЕ НАСТАВНОГ ЧАСА – Примјер 3 А) и
Примјер 3 Б)
Метод:
Примјер:
Наставна јединка:
A) СТАТИСТИЧКА АНАЛИЗА НА ОСНОВУ
ДИЈАГРАМСКИХ ТАБЛИЦА
Б) ПРИЧА
Предмет:
Датум:
АЛБАНЦИ
ЦИЉЕВИ
ОБРАЗОВНИ:
ФУНКЦИОНАЛНИ:
ВАСПИТНИ:
Ÿ Стицање основних знања
Ÿ Учење и вјежбање рада на
Ÿ Развијање радних навика;
Ÿ Мотивисање за упознавање
о албанској националној
мањини у БиХ;
Ÿ Упознавање с албанском
културом, језиком и
традицијом, са посебним
освртом на народне приче и
легенде.
МЕТОДИЧКИ ПРИСТУП
дијаграмима;
Ÿ Развијање интерпретацијскоаналитичких вјештина на
примјеру објашњавања и
вредновања народних прича.
различитих народа и
њихових култура;
Ÿ Развијање толеранције
према, а и међу
припадницима различитих
националности, као и
културолошких група;
Ÿ Вредновање народне
традиције преточене у
приче и легенде, и њихово
препознавање као битног
сегмента културе једног
народа;
Ÿ Развијање осјећања
заједништва у раду.
НАСТАВНИ МАТЕРИЈАЛИ
Ÿ Текстови из Приручника
Рад с дијаграмом и текстом, разговор с Ÿ Дијаграми
интерпретацијско-аналитичким приступом, Ÿ Сликовни материјал (фотографије
рад са сликовним материјалом.
са CD-Rom: споменици Скендербегу,
народна игра Албанаца)
ПРИЈЕДЛОГ ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ НАСТАВНОГ ЧАСА
За обраду теме, као метод рада, предлаже се рад са дијаграмом, који развија
интеракцију и самосталан рад ученика, али и сликовити приказ података који су
често сувопарни и незахвални у процесу учења. Дијаграми нуде јаснији увид у
тему и квалитетније учење. Осим тога, за рад на часу, у оквиру обраде народних
прича, предвиђено је и да ученици објашњавају текст народне приче, те да
вреднују народну традицију свакога народа.
15
ОРГАНИЗОВАЊЕ НАСТАВНОГ ЧАСА:
Уводни дио
Предвиђено вријеме је 15 минута.
Мотивација
Наставник/модератор на почетку часа ученицима, на табли, представља један
дијаграм. Да би мотивисао ученике и увео их у овакав вид рада, може да
предложи да табела приказује успјех ученика у учењу током протеклих школских
година. Ученици ће се тако заинтересовати и сачинити дијаграме свога успјеха
током школовања.
Понуђен је сљедећи примјер:
Најава
Након начињених табела наставник може да их, у кратком обиласку разреда,
прегледа и заједно с ученицима коментарише. Након тога слиједи најава теме
и упућивање на текст у рубрици ЦРТИЦЕ ИЗ ПРОШЛОСТИ. Док ученици читају
текст, наставник може да сачини још једну табелу према подацима понуђеним у
примјеру, или према властитим подацима.
16
Главни дио:
Предвиђено вријеме је 25 минута.
Задатак
На нацртаном дијаграму, ослањајући се на податке из текста, ученици би требало
да унесу податке о броју Албанаца у БиХ према трима пописима становништва,
држећи се задатих података у табели. Тако ће се добити један сликовити приказ
пораста броја припадника албанске националне мањине у БиХ. Дијаграм би
требало да изгледа овако:
Објашњење
Ученици би требало да одреде пораст или смањење броја Албанаца у БиХ
у неведеним периодима. Било би добро упитати ученике која би питања
они поставили у вези с овако добијеним дијаграмом. Што би их то занимало?
Могућа питања су, на примјер: Када долази, те зашто долази до пораста броја
албанских досељеника у БиХ? Који су разлози тог досељавања? Како се Албанци
прилагођавају новим условима живота у БиХ?
17
ПРИЈЕДЛОГ ПРИПРЕМЕ НАСТАВНОГ ЧАСА – Примјер 3- А)
ДИДАКТИЧКИ КОМЕНТАР
Уводни дио овог типа часа, који се овдје препоручује, може на први поглед да
изгледа претежак за ученике млађег узраста. Дијаграми, табеле и статистички
рад са њима свакако се не могу примијенити у раду с ученицима нижих разреда
основне школе.
Код ученика виших разреда основне школе тежина рада са дијаграмима и
табелама може да се превазиђе управо мотивацијом понуђеном у уводном дијелу
часа.
Цртање и „мјерење“ не само да подстиче на рад, него може да буде добар
подстицај заинтересованости за овакав начин рада. Свакако, треба добро
обратити пажњу на врсту рада, не компликовати приказе у дијаграмима, не
давати у задатке упоређивање и паралелне податке. Дијаграми и табеле треба
да буду једноставни, разумљиви и незбуњујући.
Свакако, према нахођењу и припреми материјала, наставник/модератор у
средњим школама може да примијени и метод упоређивања података. За
такав метод рада могу да послуже подаци о броју припадника различитих
националних мањина у БиХ, кроз пописе становништва. То је свакако један
опсежан пројекат, који је веома добар за изборну или додатну наставу у
средњим школама.
Према степену усвојености рада с табелама и дијаграмима, наставник/модератор
може да одлучи да ли ће рад на сљедећој табели о броју Албанаца у БиХ према
трима пописима становништва организовати као самосталан рад, рад у групама
или заједнички рад.
Без обзира на који начин задатак буде постављен, један велики дијаграм треба да
буде презентиран на табли, у који ће ученици након обављеног задатка уносити
податке, тако да сви могу да прате рад.
Функционални циљеви часа, кроз оспособљавање рада на дијаграмима и
табелама, овдје ће посебно доћи до изражаја. Они ће бити остварени и кроз
питања која би требало да услиједе након исцртане табеле, као и потрага за
одговорима на та питања.
Наставник/модератор овдје одиграва велику улогу анимирања на постављању
питања и појашњавању података у табелама.
18
Задатак
Наредни задатак био би ишчитавање текста из рубрике ПРИЧАМ ТИ ПРИЧУ.
Понуђене су двије приче, заправо једна од њих је прича о албанском народном
јунаку Скендербегу, док је друга народна прича.
Ученици би могли самостално или у групама да прочитају и испуне табелу попут
ове:
Издвојите из текста ријечи
које Скендербега каректеришу
као јунака
Издвојите осјећања која се
истичу у народној причи о
Розафи
Издвојите људске вриједности
којима зраче албанске приче и
хероји
Интерпретација
Питања понуђена у Приручнику могу да послуже за разговор и дискусију на
тему вредновања народних прича за културу једног народа и његов национални
идентитет. За уочавање важности народних прича и јунака за један народ,
као и његов национални идентитет, могу да послуже фотографије споменика
Скендербегу у различитим градовима и државама. Ученици би, размишљајући
о мјестима гдје се налазе споменици, те кроз заједнички разговор, требало
да закључе како су народни јунаци и њихови споменици важни у утврђивању
културе једног народа.
Приликом анализе испуњене табеле препоручује се да се актуелизују одређене
теме, постављањем питања попут:
Ø Да ли су то истинске вриједности јунака, људи?
Ø Да ли су то и за вас добре људске особине, вриједности?
Ø Које од њих сматрате вриједним а које не? Зашто?
У сврху тог актуализовања добро је поставити питање попут:
Ø Да ли, можда, знате неку сличну причу која се односи на неки други крај
или мјесто?
Завршни дио
Предвиђено вријеме је пет минута
На завршетку часа могу да се међусобно размијене размишљања о разлозима
досељавања Албанаца у БиХ. Ученици могу да буду упућени на још један примјер
препознавања албанске народне културе, а то је народна игра Ругова и Шота, те
о називима Албанаца и њихове земље. Фотографија и објашњења понуђени су у
Приручнику, у рубрици ПОНЕШТО О ТРАДИЦИЈИ.
Као задатак код куће може да послужи читање рубрике УЧИМО ЈЕЗИК и учење
неких ријечи, поздрава на албанском језику.
19
ПРИЈЕДЛОГ ПРИПРЕМЕ НАСТАВНОГ ЧАСА – Примјер 3 - Б)
ДИДАКТИЧКИ КОМЕНТАР
У задатку тумачења и вредновања народних прича за културу једног народа,
рад може да се организује у групама, самостално или заједнички тако да један
ученик прочита једну причу наглас, а потом да услиједи заједничка анализа
текста. У случају самосталног рада или рада у групама ученицима би требало да
буде подијељен радни материјал са табелама за испуњавање, а једна иста таква
табела треба да буде представљена на табли.
Интерактивним радом уносили би се резултати рада на велику табелу на
табли. Кроз разговор, усмјерен на понуђена питања, код ученика би требало
да се развија свијест о значају „постојања“ јунака из властите прошлости и
народних прича које карактеришу народну културу некога народа. Дакле, важно
је постићи то уопштавање теме на примјеру како је за сваки народ важан тај
романтичарски и идеолошки појам народне културе.
КОРИШЋЕНИ МАТЕРИЈАЛИ
За овај тип часа могу да се користе пасуси из уџбеника, као и све врсте писаних
и сликовних извора до којих наставник/модератор дође у припреми за овај час/
пројекат.
■ Приједлози за пројектне задатке ■
За ученике виших разреда ова тема може да се прошири на дискусију о критичкој
анализи и вредновању јунака, њиховој идеолошкој, националној и романтичарској
обојености, ради развијања националне свијести код одређеног народа. Ту се
неизоставно морају запазити и тачно одредити појмови попут: народ, нација,
национална свијест, национални идентитет. Социолошке детерминанте од
пресудног су значаја за квалитетно извођење овакве врсте пројекта. Тема мита у
једном народу веома је опширна и може такође да послужи као добра пројектна
тема. Надаље, у анализирању сликовног материјала - споменика Скендербегу у
Тирани, Приштини, Скопљу и Риму може да се развије и посебна тема споменика
и њихове улоге у националном одређивању једног народа.
Смјернице за пројектне задатке и дискусију могу да буду сљедеће теме:
■ Споменици као материјализација идеје и идеолошке поруке
■ Споменици као транспаренти политичке гарнитуре или народне воље
■ Споменици - значење и порука епитафа и текстова на њима
/њихово значење у прошлости и актуелизација
■ Зашто споменици имају „рок трајања“?
■ Споменици - гдје се подижу и како се бирају мјеста за њих
■ Споменици понекад говоре више о садашњости него о будућности
Све предложене теме изискују обимну припрему како наставника/модератора
тако и самих ученика. Пројекти овакве врсте могу добро да се реализују у
неколико часова изборне или додатне наставе, секције из предмета који би могли
да се баве овом темом (историја, социологија, психологија, ликовно васпитање,
историја умјетности и сл.).
Због своје социолошке терминологије и вишег степена критичког и
аналитичког приступа обради, ове теме су у школи предвиђене за
средњошколски узраст. Оне се, и због актуелности теме, могу да уврсте и
у рад модуларних семинара и пројеката ученика, намијењених у припреми
за такмичење и представљање, у организацији различитих невладиних
организација које се баве образовањем грађана. 20
ПРИЈЕДЛОГ ПРИПРЕМЕ НАСТАВНОГ ЧАСА – Примјер 4
Метод:
КОМБИНОВАНИ САМОСТАЛНО-ГРУПНИ РАД
Примјер:
Наставна јединка:
ПОЉАЦИ
Предмет:
Датум:
ЦИЉЕВИ
ОБРАЗОВНИ:
ФУНКЦИОНАЛНИ:
ВАСПИТНИ:
Ÿ Стицање основних знања о Ÿ Развијање интерпретацијско- Ÿ Мотивисање за упознавање
пољској националној мањини
аналитичких вјештина с
постављеним проблемским
у БиХ;
питањем кроз дискусију;
Ÿ Упознавање с околностима
Ÿ Развијање критичког
под којима су Пољаци
мишљења и става према
населили просторе БиХ, те
легендама и митовима;
упознавање са пољском
културом, језиком и
Ÿ Разумијевање миграција као
традицијом.
битног елемента у животу
једног народа или његовог
дијела.
МЕТОДИЧКИ ПРИСТУП
различитих народа и
њихових култура;
Ÿ Развијање толеранције
према, а и међу
припадницима различитих
националности, као и
културолошких група;
Ÿ Препознавање легенди и
митова као субјективних и
често нереалних елемената
идентитета једног народа.
НАСТАВНИ МАТЕРИЈАЛИ
Ÿ Текстови из Приручника
Интерпретацијско-аналитички с елементима Ÿ Сликовни материјал
предавачког, рад са текстом, сликовним
(фотографије са CD-Rom)
материјалом, рад на карти
Ÿ Карта БиХ, историјска карта
Аустроугарске
ПРИЈЕДЛОГ ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ НАСТАВНОГ ЧАСА
За обраду теме предлаже се интерпретацијско-аналитички приступ с елементима
предавачког метода комбинованог самостално-групног рада, којим би се
постигао самообразовни циљ часа, провјерен кроз заједнички или групни рад. То
степеновање омогућава раст у прихватању и проширивању знања на одабрану
тему, по педагошким законитостима од једноставног ка сложенијем, од општег
ка детаљном.
ОРГАНИЗОВАЊЕ НАСТАВНОГ ЧАСА:
Уводни дио
Предвиђено вријеме је десет минута.
Мотивација
Као мотивациони елеменат, који ће уједно ученике и увести у тему Пољаци у
БиХ, може да послужи фотографија 1 у Приручнику. Ученици би требало да
анализирају фотографију и да, након што прочитају текст испод ње, закључе
који су разлози доласка Пољака у БиХ.
Најава
Након тога наставник/модератор најављује тему, повезујући је са мотивацијским
дијелом. У срж теме ставља питање миграција, њену дефиницију, врсте,
разлоге и посљедице миграција. До тих одговора треба да се дође разговором,
изношењем ученичких размишљања о овој теми.
21
Главни дио:
Задаци и објашњења
Предвиђено вријеме је 25 минута.
Настављајући тему миграција ученици би прочитали текст из рубрике ЦРТИЦЕ ИЗ
ПРОШЛОСТИ. За то вријеме наставник/модератор може да припреми зидну карту
БиХ и велики папир (хамер-папир), на којем ће ученици исцртати оно што се
тражи у првом задатку испод ове рубрике. Један од ученика може на папиру да
исцрта контуре БиХ, а у активном раду, који би услиједио, ученици би означили
просторе које насељавају Пољаци у БиХ, пратећи зидну карту БиХ.
Миграција и даље може да остане централна нит ове теме. Након обиљежавања
карте тј. упознавања ученика о томе који су простор, те зашто баш тај простор,
населили Пољаци, упутно је обрадити тему одласка Пољака из БиХ након Другог
свјетског рата.
О пољском језику, његовој припадности језичкој групи ученици ће сазнати из
рубрике УЧИМО ЈЕЗИК.
Ученици могу да прочитају текст из ове рубрике, а потом на табли, у заједничком
раду, испунити табелу, која може да изгледа овако:
Којој великој језичкој
групи припадају Пољаци?
Којој словенској групи
припадају Пољаци?
Који још народи
припадају тој групи?
Рубрика ПРИЧАМ ТИ ПРИЧУ може да се обради на начин да један ученик прочита
наглас текст из рубрике. Прије тога наставник/модератор може да стави на таблу
фотографију пољске заставе. Разговор о прочитаном тексту може да буде усмјерен
понуђеним питањима испод ове рубрике у Приручнику. Тежиште разговора
заправо треба да буде легенда и њен значај у пољској култури. Уз ову тему може
да се прочита текст о пољској застави и научи о значењу пољске заставе.
Завршни дио
Предвиђено вријеме је десет минута.
У завршном дијелу ученици још могу да се упознају с нечим из пољске традиције
у рубрици ПОНЕШТО О ТРАДИЦИЈИ, а ријеч је о рукотворинама од дрвета,
њиховом украшавању и симболици украса. Тема може да се прошири питањем
ученицима да ли су им можда познате још неке рукотворине које се вежу за
Пољаке, или рукотворине по којима се препознају неки други народи.
На крају, добро је поновити још једном оно што је било функционални и васпитни
циљ часа, изузев оног образовног о упознавању с пољском националном
мањином у БиХ, а то су миграције и легенде и митови, те њихово значење у
демографским и националним разноликостима једног народа.
КОРИШЋЕНИ МАТЕРИЈАЛИ
Да би миграције, као главна нит овог часа о Пољацима у БиХ, биле добро
усмјерене понуђено је нешто основних назнака о миграцијама, које могу да
послуже наставнику/модератору у припреми теме.
Миграције су пресељавање људи из једног мјеста у друго ради привремене или сталне
промјене мјеста боравка. Миграције становништва представљају појаву географске
(просторне) покретљивости која утиче на социјалну, антрополошку и културну динамику људи.
(Грчић, Марић, Географија за други разред гимназије, Источно Сарајево, 2001)
Миграција или пресељење је сложена друштвена појава. Она одражава нагон и
потребу човјека за кретањем. Појединац или група пресељењем удовољавају властитој
знатижељи и потреби, тежњи према непознатом простору и животу, поузданијем
привредном основу живота бржем цивилизацијском развоју, вишем културном нивоу и
бољем живљењу, слободи вјероисповијести, политичком увјерењу и тежњи за бољом
будућношћу свог потомства.
(Фригановић, Сић, Матас, Географија за други разред гимназије, Загреб, 2003)
22
Дијаграм начињен према: Фригановић, Сић, Матас, Географија за други разред гимназије,
Загреб, 2003.
23
ПРИЈЕДЛОГ ПРИПРЕМЕ НАСТАВНОГ ЧАСА – Примјер 4
ДИДАКТИЧКИ КОМЕНТАР
Уводни дио часа отвара могућност за размишљања и кратку дискусију о
разлозима доласка не само Пољака него и свих осталих досељеника у БиХ.
Овдје се такође може дотаћи тема миграција, објаснити њена дефиниција и
врсте миграција, те разлози и демографске промјене миграција.
Пољаци у БиХ одговарајући су примјер за ову тему и њено раслојавање
по наведеним сегментима, јер се у даљњем тексту, у рубрици ЦРТИЦЕ ИЗ
ПРОШЛОСТИ, могу да уоче различити мотиви, или прије околности под којима
Пољаци имигрирају у БиХ, а касније емигрирају из БиХ. Због одређене тежине,
обради ове теме се и приступа методом интерпретацијско-аналитичког с
елементима предавачког. Ученици могу да узму активно учешће у дефинисању,
врстама и посљедицама миграција, али наставник/модератор је тај који би
требало да да основне и прецизне информације о томе. Свакако, наставник/
модератор то исто може да постигне и без директног предавања, кроз разговор
подстичући да тема иде у жељеном правцу дефинисања миграција и њиховог
значаја у друштву (као смјернице за наставникову/модераторову припрему
погледати поднаслов Коришћени материјали о миграцијама).
Током рада на тексту у рубрици ЦРТИЦЕ ИЗ ПРОШЛОСТИ и исцртавања карте
треба да се провлачи тема миграција и утврђивање разлога имиграције Пољака
у БиХ. Овдје добро може да послужи табела понуђена у поднаслову Коришћени
материјали, врсте миграција, али и као задатак да по тим врстама ученици
одреде врсте досељавања Пољака у БиХ.
У том контексту добро је обрадити и питање емиграције Пољака из БиХ након
Другог свјетског рата, тј. утврдити разлоге и околности поновне сеобе Пољака.
Могућност за обраду тог питања понуђена је у трећем задатку након рубрике
ЦРТИЦЕ ИЗ ПРОШЛОСТИ. По природи самих питања у том задатку, али и по
природи саме теме, овдје се може добро развијати мултиперспективни приступ
теми. Ученике треба упутити да из оба угла сагледају ситуацију у којој су се
нашли Пољаци након Другог свјетског рата. Подстичући саживљавање са тим
временом и догађајима развија се емпатија, као добар васпитни циљ овог часа.
Обрада текста из рубрике ПРИЧАМ ТИ ПРИЧУ, како је већ речено, треба да у
тежиште стави легенду и њено значење у пољској историји. Заправо, тему
треба проширити на опште значење и мјесто легенди и митова у националном
идентитету и култури једног народа. То је добра прилика за развијање критичког
мишљења наспрам ових сегмената националног идентитета, као романтичарских
и субјективних компоненти, који могу да одвуку пажњу и удаље од објективног
тумачења прошлости. Величање историјских или легендарних ликова често од
њих чини хероје. Ученици се кроз понуђена питања у Приручнику, али прије
добро усмијереним разговором и дискусијом треба да оспособе за утврђивање
таквих елемената националног идентитета и за критички став према њима.
Исто тако треба утврдити да митови и легенде, и као такви, чине елеменат
националног идентитета једног народа, који могу да буде снажна патриотска
осјећања и повезаност грађана са државом. Најбољи примјер за то су: саге,
легенде и приче преточене у дјечије сликовнице, народне пјесме, али и државна
знамења, какав примјер налазимо управо код Пољака и њиховог националног и
државног знамења.
У том контексту треба реализовати и завршни дио часа, подвлачећи значај
миграција, њихових узрока и посљедица, те митова и легенди у националном
одређивању једног народа.
24
ПРИЈЕДЛОГ ПРИПРЕМЕ НАСТАВНОГ ЧАСА – Примјер 5
Метод:
УЧЕЊЕ У САРАДЊИ
Примјер:
Наставна јединка:
РУСИНИ
Предмет:
Датум:
ЦИЉЕВИ
ОБРАЗОВНИ:
ФУНКЦИОНАЛНИ:
Стицање основних знања
Ÿ
о русинској националној
мањини у БиХ;
Ÿ
Ÿ Упознавање са русинском
културом, језиком и
писменошћу, традицијом
и симболима русинског
Ÿ
народа;
Ÿ Учење нових појмова, као
што су: национална мањина,
етнографија, монархија,
изговор, црквенословенски
или старословенски језик.
Ÿ
Вјежбање сналажења у
простору;
Развијање
интерпретацијскоаналитичких вјештина на
принципу рада у групама;
Развијен осјећај за тимски
рад и његов значај у
контексту заједничког
уочавања битног у тексту, те
за саму представљање рада.
ВАСПИТНИ:
Ÿ Развијање радних навика;
Ÿ Развијање осјећања
заједништва у раду,
међусобне зависности и
повезаности у раду на
постизању истог циља;
Ÿ Мотивисање за упознавање
различитих народа и
њихових култура;
Ÿ Развијање толеранције
према, а и међу
припадницима различитих
националности, као и
културолошких група.
Ÿ Развијање осјећања
заједништва у раду,
међусобне зависности и
повезаности с истим циљем.
МЕТОДИЧКИ ПРИСТУП
НАСТАВНИ МАТЕРИЈАЛИ
Рад са текстом, разговор с
интерпретацијско - аналитичким
приступом, рад са сликовним материјалом,
рад на карти
Ÿ Текстови из Приручника
Ÿ Сликовни материјал (фотографије
са CD-Rom: народна ношња Русина,
русински грб)
Ÿ Карта Европе, карта БиХ
ПРИЈЕДЛОГ ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ НАСТАВНОГ ЧАСА
За обраду теме предлаже се метод учења у сарадњи, који омогућава висок
степен интеракције на часу, учешћа ученика у раду, рада на објашњавању, као
и на развијању дијалога и културе слушања
ОРГАНИЗОВАЊЕ НАСТАВНОГ ЧАСА:
Уводни дио
Предвиђено вријеме је десет минута.
Мотивација
Наставник/модератор може на почетку часа да наведе податак да у БиХ постоји
17 националних мањина. Ученици би могли да наведу неке од њих, оне за које
знају. Постоји могућност да ученици не знају и, самим тим, не разумију шта је
то национална мањина. Због тога би било добро ученике упутити у то, те им
објаснити и приближити шта је то национална мањина. Ученици би затим могли
да из своје средине, сусједства или школе изнесу своја лична познанства са
припадницима националних мањина.
25
Најава
Недуго потом, наставник/модератор након ове мотивације може ученике додатно
да мотивише најавом да ће се упознати са једном националном мањином која им
можда није позната, или о којој готово ништа нису чули. Разлог томе је што је
припадника те националне мањине у БиХ веома мало (погледати уводни текст у
Приручнику).
Ученике затим треба подијелити у пет група, са по пет чланова. У случају већег
броја ученика, „остатак“ ученика подијелити у већ формиране групе. Свака
група ће добити задатак - текст (по један примјерак за сваког ученика), тако
да ће свака група имати различите текстове за обраду. Наставник ће упутити
ученике у рад, односно задатак, а то је да свака група обради свој текст и то на
начин да свако прво сам прочита текст, а потом, у заједничком разговору, да се
истакне оно најважније из текста. Теме по групама су сљедеће:
1. група - ДОЛАЗАК И ЖИВОТ РУСИНА У БиХ
2. група - НАСЕЉАВАЊЕ РУСИНА У БиХ
3. група - ЈЕЗИК И ПИСМЕНОСТ РУСИНА
4. група - ИЗ РУСИНСКЕ ЕТНОГРАФИЈЕ
5. група - СИМБОЛИ РУСИНСКОГ НАРОДА
Главни дио:
Главни дио часа био би подијељан на два дијела.
Први дио - предвиђено вријеме је десет минута: ученици у својим групама
читају, обрађују, те у заједничком разговору договарају шта је најважније
истаћи у тексту. Ученици раде у групама које су заправо БАЗНЕ ГРУПЕ.
Наставник, обилазећи групе, помаже ученицима да истакну најважније податке
из текста. Истовремено, наставник ће, обилазећи групе, сваког члана означити
наљепницом, како би формирање експертних група у другом дијелу било брже и
практичније (ученици би, на тај начин, могли да виде ко је у којој групи, те би
се тако лакше могли да организују у екпертне групе).
Други дио - предвиђено вријеме је десет минута: након што су ученици у
својим базним групама обрадили свој текст, сада формирају нове ЕКСПЕРТНЕ
ГРУПЕ у које сада свако долази као експерт за свој текст - своју тему коју је
обрадио у базним групама.
Сада ће сваки ученик упознати остале у експертним групама о својој теми,
тако да ће се у кратком временском периоду сви ученици упознати са цијелом
наставном јединком. Ученици који су били „вишак“ у некој од базних група биће
свједоци како цијела група није у могућности да оствари задатак, уколико било
који појединац закаже.
БАЗНЕ
ГРУПЕ
ЕКСПЕРТНЕ
ГРУПЕ
26
Интерпретација
Предвиђено вријеме је десет минута
По завршетку рада у групама приступиће се излагању разултата рада.
Захваљујући раду у експертним групама, сви ученици би требало да располажу
истим информацијама о овој теми.
Завршни дио
Предвиђено вријеме је пет минута.
На завршетку часа могу међусобно да се размијене размишљања о Русинима,
дају неке назнаке, као, на примјер, отворена питања о Русинима данас у свијету
и у БиХ. Треба подстаћи ученике на додатна истраживања у виду неких школских
пројеката. Ученицима може да буде предложено да направе неки вид паноа, или
да презентирају своја знања, те на тај начин упознају и друге ученике у школи
преко портфолија на ову тему.
КОРИШЋЕНИ МАТЕРИЈАЛИ
За овај тип часа могу да се користе пасуси из уџбеника, све врсте писаних и
сликовних извора, карте и слично. Конкретно, за ову тему понуђени су текстови
из Приручника.
Да би наставник/модератор боље организовао час и био у могућности да овакав
тип часа пренесе и на друге теме, наведени су текстови по темама за групе.
1. група - ДОЛАЗАК И ЖИВОТ РУСИНА У БиХ и
2. група - НАСЕЉАВАЊЕ РУСИНА У БиХ
27
Прије него што сазнамо како су Русини дошли у БиХ, требало би да се упознамо
с овим, за нас, „новим“ народом. Али замислите, то није никакав нови народ:
Русини припадају великој словенској групи народа, и то оној која, заједно с Русима,
Украјинцима и Бјелорусима, чини Источне Словене. Живјели су, а и данас, највећим
дијелом, живе, с једне и друге стране Карпата, управо на оном простору који сте
могли да видите на географској карти - простору гдје се састају Украјина, Пољска
и Словачка. Неки заступају мишљење да Русини припадају неком другом народу,
док Русини себе сматрају засебним народом. Истина, мали број Русина у појединим
земљама, као што је примјер са нашом земљом, учинио је да су Русини постепено
ишчезавали, заједно са својом културом и традицијом. Склапајући бракове са
припадницима других, углавном већинских народа, учећи други, а заборављајући
свој језик, Русини су се постепено стапали са другима. Међутим, то није разлог да
се заборави њихово присуство; данас нас и тај мали број Русина у БиХ обавезује да
знамо ко су Русини и како су дошли у БиХ.
Неки историјски подаци говоре о томе да су Русини још прије 250 година почели
да насељавају Балкан. Напуштајући своју карпатску домовину, долазили су углавном
на просторе данашње Војводине и Славоније, просторе који су некада припадали
Хабсбурговцима, а касније Аустроугарској монархији. Насељавали су равничарске
крајеве, јер су се највише бавили пољопривредом и узгојем стоке. У БиХ су дошли
из истих разлога, јер у њиховој домовини више није било мјеста за нове оранице.
Тако су Русини, крајем 19. и почетком 20. вијека, дошли из источне Галиције1 и,
у мањем броју, из Закарпатја2. Највише их је дошло из околине мјеста Тјацив.
Населили су простор између Дервенте и Бање Луке, посебно област Прњавора. Прве
године живота у БиХ биле су изузетно тешке. Русински досељеници су градили свој
нови живот у новој домовини, готово ни на чему. Било је потребно изградити куће
и села, а земљу припремити за обрађивање. У то вријеме, највећи непријатељ била
је глад, коју су Русини побјеђивали захваљујући и помоћи старосједилаца. Тако
једна прича казује како је старосједилац мјеста Челинац организовао прикупљање
хране за сиромашног Русина. Тек је 1909. године основана прва русинска читаоница
Друштва „Просвита“ у Прњавору, а сљедећих година и у Српцима, Мујинцима, Бањој
Луци, Старој Дубрави, Козарцу и Каменици. Иако је у првим годинама насељавања
број Русина био веома мали (1895. године износио је само 165), до почетка Другог
свјетског рата тај број се повећао на чак 15 000. У периоду између два свјетска рата
биљежен је стални пораст броја Русина у БиХ, и њихово културно организовање кроз
културно-умјетничка друштва и читаонице. У БиХ је, према попису становништва из
1991. године живјело 3 929 Русина.
3. група – ЈЕЗИК И ПИСМЕНОСТ РУСИНА
Русински језик је главна одредница националног идентитета Русина. Ипак, њихов
језик прилагођаван је по свом изговору према земљама у којима живе. Зато се
русински језик и разликује од осталих источнословенских језика, јер је примио
језичке утицаје и с истока и са запада. Неријетко је писмено изражавање Русина,
осим на русинском, било и на црквенословенском, руском, украјинском, а каткад
и мађарском језику. Најстарији списи на русинском језику потичу из периода од
12. до 14. вијека. Русини користе ћирилично писмо са 56 знакова.
Научимо неке ријечи на русинском!
Здраво
Здраво
(Здраво)*
Добар дан
Довиђења
Како сте?
Добри дзень Довидзеня Як сце?
(Добри дзењ)*
(Довидзења)*
(Јак сце?)*
*фонетски изговор
1
Галиција – покрајина у некадашњој Аустроугарској монархији, данас се једним дијелом налази у Пољској, а другим дијелом у Украјини.
2
Закарпатје – област на југу Источних Карпата, која се данас налази у западној Украјини. У историји је позната и као Закарпатска руска област у
којој су живјели, и данас живе Русини.
28
4. група – ИЗ РУСИНСКЕ ЕТНОГРАФИЈЕ
Фотографије и питања уз народне ношње Русина
5. група – СИМБОЛИ РУСИНСКОГ НАРОДА
Фотографија русинског грба
Гдје год да живе, Русини код себе имају свој грб, као симбол свога народа.
Грб стављају на боје заставе земље у којој живе. Веома је занимљива прича
о грбу. Она говори да су Русини народ који је основао прву источнословенску
државу, са центром у Кијеву. Црвени медвјед окренут је према плаво-жутим
пољима, бојама Шведске, која се и налазила на лијевој страни од те прве
источнословенске државе. Русини су овај грб први пут употријебили 1920.
године.
ПРИЈЕДЛОГ ПРИПРЕМЕ НАСТАВНОГ ЧАСА – Примјер 5
ДИДАКТИЧКИ КОМЕНТАР
Тип часа предвиђен по методу учења у сарадњи, на први поглед, оставља
утисак минималног ангажовања наставника/модератора. То је тачно, када се
гледа сама реализација часа. Ипак, за његово спровођење потребна је претходна
опсежна припрема наставника/модератора: од обезбјеђивања наставних
средстава, односно материјала за рад, потом обезбјеђивања довољног броја
текстуалног материјала до саме припреме за квалитетан интерактивни рад у
групама и касније у разговору.
При самом организовању група треба обратити пажњу на сразмјеран број
оних ученика који ће моћи да воде радионицу. Иако је у питању рад у групама,
није риједак случај да управо оне групе, које немају аниматора унутар групе,
не изврше задатак до краја. Учење у сарадњи је метод који захтијева потпуно
учешће сваког ученика.
Ако један ученик у базним групама не обради свој задатак до краја, он неће
бити у могућности да спроведе даљњи ток задатка у експертним групама. Дакле,
веома је важно за наставника/модератора да подстакне тај аниматорски, а не
водитељски, дух унутар групе код једног или по могућности свих ученика, како
би сви активно учествовали у раду.
У овом дијелу часа добро је да наставник/модератор располаже дефиницијама
или боље објашњењима неких појмова који се појављују у тексту. Такав примјер
су: етнографија, монархија, изговор, црквенословенски или старословенски
језик и слично.
Задаци група и њихова реализација
Ÿ Већ по самој подјели тема по групама уочава се сличност, или чак
идентичност задатака 1. и 2. групе. Заиста, ове двије групе ће и добити
исти текст - Цртице из прошлости, али прва група ће се више бавити
историјатом досељавања и животом Русина у БиХ, док ће се друга група
више бавити представљањем географског простора. За ту сврху требало би
имати на располагању карту БиХ (по могућности зидну) како би означили
дијелове гдје су се насељавали Русини.
29
До тих резултата ће доћи ишчитавајући текст и пратећи карту. Такође,
за утврђивање простора одакле су Русини дошли, добро би послужила
географска или политичка карта Европе.
Ÿ Трећа група би се бавила језиком Русина, њиховом припадношћу одређеној
националној групи, писмом и најзначајнијим писменим траговима Русина.
Ÿ Четврта група би на основу приложеног сликовног материјала, на примјеру
народне ношње, обрадила тему русинске етнографије. Као смјернице за рад
ове групе, уз опис народне ношње, могу да послуже питања у Приручнику.
Али, важно је нека од питања испровоцирати код самих ученика. Због тога је
добро анимирати их на то, да сами поставе нека питања, као на примјер: Шта
би их то занимало? Шта би истакли као важно? На шта би скренули пажњу?.
Ÿ Пета група би тему Симболи русинског народа обрадила на примјеру грба.
Уз приложену фотографију грба и текст ученици би научили о његовој
симболици и легенди. Било би упутно и овдје затражити од њих самих да
поставе нека питања која би их занимала, те да покушају на њих да одговоре
(примјер: Зашто Русини немају националне заставе? Како и зашто допуњују
тај недостатак? Да ли су важна национална обиљежја у препознавању једног
народа - потражити аргументе и за потврдан и за негативан одговор).
У самој реализацији часа наведено је да у овом дијелу часа наставник/
модератор обилази ученике и наљепницама означава њихову припадност групи.
То је веома важно урадити у вријеме рада базних група, како би се у преласку
тј. формирању експертних група ученици лакше организовали. То могу да
буду наљепнице, траке око руке или чак беџеви, и то са бројевима, словима,
бојама или неким другим ознакама, по којима ће се ученици распознавати током
формирања експертних група. У недостатку тога, наставник/модератор може
да оствари те ознаке преко различитих боја листова на којима су текстови за
обраду, тако да свака базна група има своју боју.
У припреми за час понуђена је идеална бројка 5x5, тј. пет група по пет ученика
у свакој од њих. У случају различитог броја група и чланова унутар њих, при
формирању експертних група доћи ће до њиховог повећања или смањења, што
је и разумљиво. Током рада ученика и у базним и у експертним групама веома
је важно нагласити да ништа не треба записивати, подвлачити, маркирати и
слично. Ученици ће се ослонити само на слушање једни других, што је и добра
прилика да науче да слушају једни друге. Слушање је процес који се учи, и
овакви типови часа дају могућност томе. Због тога, важно је скренути пажњу
ученицима да истовремено у групи може да говори само један ученик. Наравно,
питања, као и разговор о ономе што је нејасно су добродошли.
Након оставреног рада у експертним групама слиједи разговор о цјелокупној
теми. Наставник/модератор може тај разговор да усмјери тематски по задатим
темама, или комбиновано. У сваком случају, уз текст из којег су се ученици
припремали, у разговору треба да буду представљени сви коришћени материјали:
фотографије, карте, илустрације и друго. Они могу да буду представљени на
пројектору или залијепљени на табли. У овом заједничком раду и представљању
остварених задатака важно је да сви ученици учествују. Разговор би требало да
буде испуњен питањима, одговорима, констатацијама и изношењем мишљења.
Ту је улога наставника/модератора од великог значаја за усмјеравање разговора
и само његово анимирање. У реализацији часа наведено је да би сви ученици на
крају рада у обје групе требало да располажу истим подацима о овој теми. Ту
свакако треба обратити пажњу на психофизичке способности сваког појединачног
ученика, те питања и тему разговора прилагођавати сваком ученику.
30
ПРИЈЕДЛОГ ПРИПРЕМЕ НАСТАВНОГ ЧАСА – Примјер 6
Метод:
ЗАЈЕДНИЧКИ РАД
Примјер:
Наставна јединка:
МАЂАРИ
Предмет:
Датум:
ЦИЉЕВИ
ОБРАЗОВНИ:
ФУНКЦИОНАЛНИ:
Ÿ Стицање основних знања
Ÿ
о мађарској националној
мањини у БиХ;
Ÿ Упознавање са мађарском
културом, језиком и
традицијом.
ВАСПИТНИ:
Развијање
Ÿ Развити код ученика
интерпретацијскоспособност запажања
аналитичких вјештина с
препознавања и важности
елементима стваралачког;
заједничког рада, у раду и
животу уопште;
Ÿ Подстицање тимског рада и
његовог значаја у постизању Ÿ Откривање и ослобађање
заједничких резултата;
конотативног тумачења;
Ÿ Развијање
Ÿ Развијање осјећања
интерпретацијскозаједништва у раду.
аналитичких вјештина с
елементима заједничког
саживљавања и
доживљавања (синергијскоемпатијски елементи).
МЕТОДИЧКИ ПРИСТУП
НАСТАВНИ МАТЕРИЈАЛИ
Рад у групама са снажно израженим
елементима заједничког рада,
интерпретацијско-аналитички приступ
с елементима стваралачког, рад са
сликовним и текстуалним материјалом.
Ÿ Текстови из Приручника
Ÿ Сликовни материјал
ПРИЈЕДЛОГ ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ НАСТАВНОГ ЧАСА
За обраду теме предлаже се метод рада у групама, који заснива се на снажној
интерперсоналној комуникацији током укупног рада. Ријеч је заправо о добром
примјеру усвајања нових знања као образовних циљева рада, кроз заједнички
- тимски рад чиме се функционални и васпитни задаци испреплићу под
заједничким имениоцем - заједнички рад.
ОРГАНИЗОВАЊЕ НАСТАВНОГ ЧАСА:
Уводни дио
Предвиђено вријеме је 10 минута.
Мотивација
Као мотивациони дио на примјеру мађарске националне мањине може да
послужи први задатак у Приручнику. Без претходне најаве и објашњења ученици
треба да погледају четири фотографије понуђене у Приручнику. Потом би свако
за себе требало да напише три ријечи које му прво падају на памет док гледа те
фотографије. Ријечи могу да буду записане на папириће, тако да их ученици могу
да запишу на табли, паноу у учионици или чарт папиру. Наставник/модератор ће
их упутити да то учине без икаквих објашњења, дакле, само да их истакну на
видно мјесто.
31
Најава
На основу начињених забиљешки на папиру наставник/модератор најављује
тему и дијели ученике у четири групе. Ријечи написане на папирима, на основу
понуђеног материјала, одају њихова знања или боље речено мишљења о
Мађарима.
Главни дио:
Предвиђено вријеме je 30 минута.
Задатак
Ученици подијељени у четири групе добијају текстуалне материјале по сљедећој
шеми:
1. ГРУПА
О МАЂАРИМА И ЊИХОВОМ ЗНАМЕЊУ (ГРБ, ЗАСТАВА, КРУНА)
2. ГРУПА
О ДОСЕЉАВАЊУ МАЂАРА И ЊИХОВОМ ЖИВОТУ У БиХ
3. ГРУПА
МАЂАРСКЕ ЛЕГЕНДЕ
4. ГРУПА
О МАЂАРСКОЈ МУЗИЦИ И НАЦИОНАЛНОЈ КУХИЊИ
Уз текстове које ће заједнички прочитати, свака група добија и по један велики
празан папир (хамер папир). Свака група треба да цртама подијели свој папир
на четири једнака дијела. Задатак је да у заједничком - тимском раду на једну
четвртину папира запишу само неколико ријечи, којима би описали текст који су
анализирали, или осјећања која изазива тај текст или сликовни материјал.
Након обављеног посла, који треба да траје неколико минута, свака група добија
материјал друге групе, тако да на упражњена мјеста на папиру уписују исто што
им је задато у првом тексту. На тај начин цијела група је обрадила цјелокупни
материјал и у одговарајућа поља записала ријечи. Цијели овај процес треба
да прође у заједничком разговору и договарању шта треба записати, шта је
то што је најважније. Договор ће бити неминован ако наставник/модератор
одреди број ријечи које се по једном тексту могу да запишу. Тако ће се до краја
задатка добити четири портфолија са ријечима које представљају конотативни и
емпатијски израз тимског рада сваке групе. Заправо, кроз тимски рад прерађен
је цјелокупни материјал у свим групама, и реализован кроз емпатијско и
заједничко дјеловање свих.
32
Међусобна комуникација остварена је кроз обраду свих тема. У интерпретацијском
дијелу заједнички рад ће остварити свој потпуни учинак обједињавањем
задатака.
Интерпретација
Након остварених задатака ученици из сваке групе састављају своје портфолије.
На табли или чарт папиру постављен је празан папир, на којем ће се записати
ријечи које се понављају на папирима група. Кроз заједничку анализу, разговор
и тумачења, записаће се те ријечи. Тако ће се добити једна синтеза заједничкoг
рада.
Завршни дио
Предвиђено вријеме је пет минута
На завршетку часа могу се међусобно размијенити размишљања о изабраним
ријечима. Наставник/модератор може на заједнички портфолиј да приложи већ
раније припремљен сликовни материјал, тако да портфолиј добије изглед једног
паноа, који може да буде информативне природе и као резултат рада.
КОРИШЋЕНИ МАТЕРИЈАЛИ
За овај тип часа могу да се користе одломци из Приручника, као и све врсте
писаних и сликовних извора до којих наставник/модератор дође у припреми за
овај час/пројекат.
ПРИЈЕДЛОГ ПРИПРЕМЕ НАСТАВНОГ ЧАСА – Примјер 6
ДИДАКТИЧКИ КОМЕНТАР
Уводни дио овог типа часа, који се овдје препоручује, на први поглед оставља
утисак збуњивања ученика. Тај елеменат има за циљ да подстакне што дубље
конотативно тумачење понуђеног сликовног материјала. Ученици ће, само по
постављеном задатку, са три ријечи, изнијети своје конотације о ономе шта се
од њих тражи. То је, заправо, први степен у међусобној комуникацији. На основи
изграђеног конотативног тумачења ученици ће у даљњем раду имати основ
за тумачење и рад са другима, за исправку свога мишљења, уважавање или
увјеравање. Овдје долази до изражаја и стереотипно схватање, које у каснијем
тимском раду може само од себе да нестане. Ријеч је дакле о подсвјесном
дјеловању, које заједнички рад у своме основу и садржи.
Заједнички рад, који ће се развити у главном дијелу рада, не познаје присиле,
и у томе и лежи његов значај. Наставник/модератор треба једино ученике да
упути, током размишљања и уписивања трију ријечи, да су добродошле ријечи
које изражавају осјећања, која понуђени сликовни материјал буди.
Главни дио рада је у потпуности испуњен заједничким радом на двама нивоима:
раду у групама и обједињавању резултата рада и заједничкој презентацији.
Током рада у групама, наставник/модератор може да надзире разговор и
рад ученика, али не смије да утиче на њихов рад. То значи да наставник/
модератор мора да остави слободног простора зa њихово конотативно и
емпиријско изражавање. Текст ће бити вјеродостојнији што се интензивније
доживи. Ријечи не треба и не смију да буду асоцијативне на сам текст, него
конотативне и емпатијске. Само на основима равноправног, парламентарног
и демократског уважавања свих обликоваће се спонтано и несвјесно узајамно
помагање, као основна карактеристика заједничког рада. Због тога, још једном
је важно напоменути да у заједничком раду нема мјеста за присилу, за наметање
мишљења и ставова. Као такав, он омогућава несметано функционисање групе и
комуницирање унутар ње.
33
ПРИЈЕДЛОГ ПРИПРЕМЕ НАСТАВНОГ ЧАСА – Примјер 7
Предмет:
Метод:
АНАЛИЗА СЛИКОВНИХ ИЗВОРА
Датум:
Примјер:
Наставна јединка:
ЧЕСИ
ЦИЉЕВИ
ОБРАЗОВНИ:
ФУНКЦИОНАЛНИ:
ВАСПИТНИ:
Стицање основних знања о
чешкој националној мањини
у БиХ;
Ÿ Упознавање с разлозима
досељавања Чеха у БиХ,
који друштвени слојеви
чешког народа насељавају
БиХ;
Ÿ Стицање основних знања о
чешкој традицији и језику.
Ÿ
Развијање
интерпретацијскоаналитичких вјештина на
основи анализе сликовних
извора;
Ÿ Раздвајање различитих
врста сликовних извора,
и цјелокупне лепезе
аналитичких могућности, те
података које они могу да
садржавају;
Ÿ Разумијевање сликовних
извора као добрих тумача
времена, простора и
околности које могу да се
одвоје анализом сликовних
извора.
Ÿ Анимирање на употребу
Ÿ
различитих извора како
би се стекла знања о некој
теми;
Ÿ Мотивисање за упознавањем
различитих народа и
њихових култура;
Ÿ Развијање толеранције
према, а и међу
припадницима различитих
националних и
културолошких група.
МЕТОДИЧКИ ПРИСТУП
НАСТАВНИ МАТЕРИЈАЛИ
Интерпретацијско-аналитички, рад с
текстом, сликовним материјалом,
рад на карти
Ÿ Текстови из Приручника
Ÿ Сликовни материјал /слике са CD-Rom/
Ÿ Картa БиХ, историјска карта
Аустроугарске монархије
ПРИЈЕДЛОГ ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ НАСТАВНОГ ЧАСА
За обраду теме предлаже се интерпретацијско-аналитички приступ са
постављеном степенованом разрадом задатака, како би циљеви часа били
у потпуности задовољени. Ријеч је о анализи сликовних извора, у првом реду
аутентичних фотографија, на чијем се раду развијају, испољавају и профилишу
ученичке вјештине од једноставних ка сложенијим, по принципу „Шта видимкако тумачим“. Уз материјалне, овдје посебно долазе до изражаја функционални
циљеви часа.
ОРГАНИЗОВАЊЕ НАСТАВНОГ ЧАСА:
Уводни дио
Предвиђено вријеме је десет минута.
Мотивација
Наставникова/модераторова прича о БиХ с краја 19. вијека, као егзотичној и
за Европљане неистраженој земљи, може да послужи као добар мотивациони
елеменат. О томе, код Чеха, говоре и први редови рубрике ЦРТИЦЕ ИЗ
ПРОШЛОСТИ. Објашњење потребе за индустријализацијом једне такве
земље требало би да иде у правцу главног питања „Ко ће да спроводи ту
индустријализацију?“
Из њега могу да се развију и пoтпитања:
34
-
-
-
Зашто старосједилачко становништво није носилац индустријализације?
Шта га спречава да буде носилац индустријализације?
Ko ћe, онда, припремити земљу за индустријализацију?
Најава
Повезујући сва ова питања у тему индустријализације, наставник/модератор
већ открива зашто припадници неког народа, у овом случају Чеха, долазе
у БиХ. Међутим, треба нагласити да чешки досељеници не долазе у БиХ само
као индустријски стручњаци и радници, него и као културни радници и
високообразовани кадрови. У најави теме добро је нагласити да је центар рада,
тј. метод рада анализа сликовних извора.
Главни дио:
Задаци и интерпретација
Предвиђено вријеме је 25 минута.
Ученицима, на почетку рада на сликовним изворима, прије свега, треба
објаснити шта су то сликовни извори, и какви они све могу да буду. Да би се
један сликовни извор правилно анализирао и да би се постигао жељени циљ,
а то је извлачење информације, потребно је слиједити три корака. Ти кораци у
читању сликовних извора су:
Први корак: ШТА ВИДИМ? (нагласити ученицима да кажу само оно што виде)
Други корак: КАКО ТУМАЧИМ? (растумачити понуђени сликовни материјал)
Трећи корак:ЗНАЧЕЊЕ/ПОРУКА СЛИКЕ (покушати одгонетнути поруку слик. матер.)
Као примјер анализе сликовног извора може да послужи фотографија Валенти,
чешких досељеника у БиХ. Сама питања, која су понуђена у Приручнику испод
фотографије, уопштено прате назначена три корака. Ипак, ти кораци могу да се
разраде низом потпитања у оквиру сваког од њих.
У разради трећег корака може да помогне и рубрика ПРОТАГОНИСТИ. Упућивање
на читање те рубрике може увелико да помогне у одгонетању ко су били Валенте
и чиме су могли да се баве. Коначно, у трећем кораку би требало да се извуче
закључак - одговор на питање: Којим су друштевеним слојевима понајвише
припадали чешки досељеници?
Као поткријепљење закључака изведених анализом сликовног извора може да
послужи текст из рубрике ЦРТИЦЕ ИЗ ПРОШЛОСТИ. Питања након тог текста су
подстицајна за даљње упознавањe с овом темом, али с обзиром на проблемски
и аналитички постављена питања, она омогућавају остваривање функционалних
циљева часа.
На овај начин могу да буду обрађени и други сликовни извори, понуђени у
Приручнику или на CD-Rom.
Завршни дио
Предвиђено вријеме је десет минута.
У завршном дијелу ученици могу да се упознају са чешком гастрономском
традицијом или забавом у рубрици ПОНЕШТО О ТРАДИЦИЈИ, или пак у
конкретним примјерима чешке националне кухиње
ПРИЈЕДЛОГ ПРИПРЕМЕ НАСТАВНОГ ЧАСА – Примјер 7
ДИДАКТИЧКИ КОМЕНТАР
Сликовни материјал и његова анализа, што се предлаже као средство и метод
у овом приједлогу часа, могу да буду добар начин усвајања знања из неке
наставне јединке или теме. Али то је могуће само ако је ријеч о пажљиво
35
пробраним изворима и добром методологијом њихове анализе. Понекад је
довољно само неколико сликовних извора да ученици квалитетно усвоје
знања, уз која ће функционални задаци развијања вјештина доћи до посебног
изражаја. Због тога, овај метод рада посебно наглашава развијање конкретних
вјештина потребних за анализу сликовних извора. Заправо, ученици развијају
вјештине читања сликовних извора, што захтијева високу стручност наставника/
модерaтора у овој области. Он мора да посједује изузетне вјештине да би
анализу сликовних извора усмјеравао у добром правцу, те да би такве вјештине
развијао и код ученика. Сликовни извори су изврстан примјер како се правилном
анализом неки подаци о обрађиваној теми могу да добију. Ауторски текстови
често су оптерећени субјективношћу или тенденциозношћу, политички или
идеолошки обојени. Писани извори такође могу да садржавају ове елементе.
Ни сликовни извори нису поштеђени ове опасности. Ипак, у том случају треба
знати разликовати такве изворе. У њима треба препознати објективност и
субјективност, али и тендециозност или романтичност.
Ево неких врста сликовних извора:
Дакле, када је ријеч о сликовним изворима, као средствима у раду и стицању
знања, наставник/модератор мора понајприје да зна како одабрати изворе!
Да би дошао до добрих извора мора себи да постави неколико важних питања:
■ Шта се жели постићи одабиром неког извора?
■ Да ли тај извор говори о стварној слици неког догађаја?
■ Колико одабрани извор може да буде разумљив ученику? (обратити пажњу
нa узраст).
■ Који би извор могао да заинтересује, па и анимира ученика на рад и
размишљање?
■ Који је функционални и васпитни задатак тог извора, осим његовог
образовног задатка?
Тек када се одговори на ова питања, наставник/модератор мора да обрати пажњу
и на сљедеће:
- Важно је одабрати извор из којег можемо да сагледамо одређени догађај из
више перспектива, или чак из потпуно друге перспективе!
36
- Добро је понудити два извора о неком догађају, да би се ученици упознали
са различитим погледима на тај догађај.
- Интерактивнoст је битна у обради извора:
- пустити ученике да први поставе нека питања која би
их интересовала у вези са понуђеним извором,
- чути, прије свега, њихово размишљање, погледе, ставове и тумачење понуђеног извора,
- па чак и на крају, питања на која се усмјерава пажња, како би се правилно обрадио извор, испровоцирати код самих ученика.
- Ослободити дјечију креативност у том раду!
- Развијати културу дијалога и парламентаризма.
- Уважити свако размишљање, и наводити на главну поруку понуђеног извора.
Ово су све упутства за наставника/модератора, која треба да се прате у самој
припреми и одабиру извора.
Ученицима је довољно објаснити три наведена корака анализе сликовног извора:
Први корак: ШТА ВИДИМ?
Други корак: КАКО ТУМАЧИМ?
Трећи корак: ЗНАЧЕЊЕ / ПОРУКА СЛИКЕ
Да би ученици боље разграничили ове кораке, наставник/модератор може
ученицима да каже да се претвара да никада није видио понуђени извор, да
окрене леђа и тражи од њих да му разјасне извор, праћењем задатих корака.
То је веома важно, јер најчешће се одмах приступа тумачењу: због тога треба
инсистирати на степеновању анализе сликовног извора. Само то степеновање
гарантује успјешну анализу извора, јер ако се прво не запази све што се налази на
слици (Шта видим?), него се одмах тумачи, може се погрешно растумачити слика.
Понуђени сликовни материјал чешких досељеника Валенти добар је примјер за
праћење корака у анализи сликовног извора. Ево само неколико питања, као
приједлога за успјешну анализу:
Кога видите на фотографијама?
■
■
У ком су они положају?
■
Kако су одјевени? О чему вам то говори?
■
У каквом је стању њихова одјећа? Да ли има мјеста за било какву примједбу?
■
Гдје је усмјерен њихов поглед? Шта мислите зашто?
■
Како доживљавате ове портрете?
■
Каква осјећања изазивају ови људи?
■
Да ли се на портетима могу да уоче било какве емоције? Има ли наглашених
■
■
■
осјећања?
Шта је по вашем мишљењу наглашено?
Да ли људи, које видите на фотографији, стоје на свјетлу или у мраку? Шта се
тиме жељело нагласити?
Да ли су окружени пејзaжом или се налазе у неком ентеријеру? Зашто? Која је
порука постојања или изостанка тога? Шта се тиме жељело постићи?
Други сликовни извор чешког пара даје простор за продубљивање саме анализе
сликовног материјала уопште.
Та фотографија нуди добар основ за тзв. симболизам у сликовним изворима.
Уз разрађене кораке анализе извора, на крају треба препознати и симболику
која проистиче из фотографије: градска одјећа, држање људи који се налазе на
фотографији, простор око њих, архитектуру грађевина, сунцобран као дио кафеа
- симбола угодног живота, точак неког превозног средства – све, дакле, упућује,
већ на први поглед скривену али заправо толико уочљиву симболику напретка,
једног бољег и угоднијег живота.
Таква симболика нa сликовном материјалу сe и уклапа у тему, под називом: “Који
су слојеви чешког друштва, углавном, дошли у БиХ?”
37
ПРИЈЕДЛОГ ПРИПРЕМЕ НАСТАВНОГ ЧАСА – Примјер 8
Метод:
МУЛТИПЕРСПЕКТИВНОСТ
Примјер:
Наставна јединка:
НИЈЕМЦИ
Предмет:
Nadnevak:
ЦИЉЕВИ
ОБРАЗОВНИ:
ФУНКЦИОНАЛНИ:
Стицање основних знања
о њемачкој националnoj
мањини у БиХ;
Ÿ Упознавање с историјским
и друштвеним околностима
под којима су припадници
њемачке националне
мањине живјели у БиХ;
Ÿ Учење нових појмова:
мултиперспективност.
Ÿ
Ÿ
ВАСПИТНИ:
Оспособљавање за
Ÿ Развијање критичког
мултиперспективан поглед и
става према догађајима из
анализу неког догађаја
историје;
Ÿ Развијање
Ÿ Развијање позитивног односа
интерпретацијскопрема очувању народног
аналитичких вјештина с
идентитета одређене
елементима проблемског;
националне мањине,
развијање толеранцијe
Ÿ Развијање способности
према националним
уочавања узрочноразличитостима;
посљедичних веза,
вјежбање анализе сликовног Ÿ Мотивисање за упознавањем
различитих народа и
материјала, вјежбање
рада на тексту и уочавања
њихових култура.
битног.
МЕТОДИЧКИ ПРИСТУП
НАСТАВНИ МАТЕРИЈАЛИ
Рад на тектовима, групни рад, разговор с
интерпретацијско-аналитичким приступом с Ÿ Текстови из Приручника
елементима проблемског, рад са сликовним Ÿ Сликовни материјал /слике са CD-Rom/
материјалом
ПРИЈЕДЛОГ ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ НАСТАВНОГ ЧАСА
За обраду теме предлаже се метод мултиперспективности, који, прије свега, код
ученика развија вјештине критичког мишљења, аргументације и сагледања неке
појаве или догађаја из различитих перспектива. Као таква, мултиперспективност
даје широк простор интерактивном раду.
ОРГАНИЗОВАЊЕ НАСТАВНОГ ЧАСА:
Уводни дио
Предвиђено вријеме је десет минута.
Мотивација
Као мотивација у уводном дијелу часа може да послужи фотографија из
Приручника која приказује двоје младих у „trachtu“, њемачкој народној ношњи.
Наставник/модератор може да постави питање какав утисак оставља овај млади
пар на ученике.
- Чиме зрачи ова фотографија? Која осјећања буди овај призор?
На основу одговора ученика, наставник/модератор износи стереотип наведен
испод фотографије. Разоткривајући стереотипну флоскулу кроз разговор,
наставник/модератор објашњава како се кроз критичку анализу могу да
превазиђу стереотипи. Наставник/модератор наводи да су предочене двије
фотографије: једна неоснована и једна конотативна. Ниједна од њих заправо
није доказана, јер се заснивају на субјективним приступима.
38
Најава
Наставник/модератор, мотивишући ученике овим сликовним примјером,
објашњава како је важно неки догађај или појаву сагледати из различитих
углова - перспектива и покушати их аргументовати. Важно је препознати све
перспективе. Та мултиперспективност је, заправо, метод којим се најављује на
који начин ће се обрадити текстови о њемачкој националној мањини. Важно
је нагласити да у том методу није потребно аргументовати неку од запажених
перспектива, него само их препознати. Аргументација би већ попримила облике
дебатног метода рада.
Након објашњења мултиперспективног приступа раду на текстовима, ученици ће
се подијелити у парове и добити задатке.
Главни дио:
Предвиђено вријеме је 30 минута.
Задаци
Ученици ће у паровима обрадити текстове у рубрикама ЦРТИЦЕ ИЗ ПРОШЛОСТИ и
ПРОТАГОНИСТИ. Задатак је да препознају тј. одреде различите погледе, тумачења
и доживљаје на издвојене термине или догађаје. Међутим, прво треба пустити да
сами покушају да пронађу „добар материјал“ за мултиперспективну анализу.
Ево приједлога за такве примјере:
?
„КУФЕРАШИ“
ЈЕДНА
ПЕРСПЕКТИВА
?
ДРУГА
ПЕРСПЕКТИВА
Могуће запажање различитих перспектива:
ПЕРСПЕКТИВА
ЊЕМАЧКИХ
ДОСЕЉЕНИКА
„КУФЕРАШИ“
ПЕРСПЕКТИВА
СТАРОСЈЕДИЛАЧКОГ
СTAНОВНИШТВА
Могуће тумачење тих перспектива:
ИСМИЈАВАЊЕ,
ПOДРУГЉИВОСТ
„КУФЕРАШИ“
ПЕРСПЕКТИВА
ЊЕМАЧКИХ
ДОСЕЉЕНИКА
-
СИМПАТИСАЊЕ,
РУГАЊЕ
ПЕРСПЕКТИВА
СТАРОСЈЕДИЛАЧКОГ
СТАНОВНИШТВА
Oднос домаћих власти према њемачкој националној мањини
Исељавање припадника њемачке националнe мањине
Надимак „швабе“
Привредни ангажман Luisa Ortlieba у БиХ
Важно је од предложених тема, прије свега, одредити различите погледе на те
теме, односно догађаје. То значи, одредити ко има такве погледе, па онда какви
су ти погледи. Још једном, овај рад не подразумијева аргументовање неког од
погледа на одређени догађај.
39
Интерпретација
У представљању постигнутих резултата рада ученици могу у паровима, усмено и
записивањем на табли или чарт папиру, да наведу одабране (или задате) теме и
мултиперпективан поглед на њих.
Ево примјера једног таквог рада:
Овакве различите погледе на Ortliebov пословни ангажман могу да дају
различити историчари, конкурентски или неутрални привредници тог времена,
представници градских власти Завидовића. Сви од наведених могу да дају било
који од двају наведених судова.
Завршни дио
Предвиђено вријеме је пет минута.
На крају часа заједнички се може донијети закључак који би осуђивао прогоне
било које друштвене заједнице, без обзира који су разлози; вредновати надимке,
њихову умјешност или неумјешност тј. добронамјерност или недобронамјерност и
слично.
КОРИШЋЕНИ МАТЕРИЈАЛИ
Текстови, који треба да се обраде методом мултиперспективности, налазе се у
рубрици ЦРТИЦЕ ИЗ ПРОШЛОСТИ и ПРОТАГОНИСТИ.
Текстови су понуђени овдје како би их наставник/модератор лакше умножио
и подијелио ученицима.
Када је Аустроугарска 1878. године војно запосјела БиХ, њен циљ је био трајно
укључење БиХ у територију велике подунавске монархије. Иако су први мјесеци
и године аустроугарске присутности у нашој земљи били војно обиљежени, нова
власт је веома брзо настојала да организује и цивилну управу. Затечени правни и
управни систем били су потпуно различити од оног система власти какав је имала
Аустроугарска. Како нико од старосједилачког становништва у БиХ није могао да
предузме и води промјене у начину управе, одлучено је да се у БиХ доведу људи
који ће водити те послове. Ријеч је била о великом броју канцеларијских радника,
матичара, правника, адвоката, заправо цијелој једној војсци чиновника. Највећи
број међу њима чинили су Нијемци. У почетку су ти досељеници остајали у БиХ
на одређено вријеме, или чак викендом одлазили у крајеве одакле су дошли.
Старосједилачко становништво их је у шали називало куферашима, јер су увијек
носили кофере (куфере) са собом. Ипак, немали број њемачких досељеника остали су
трајније у БиХ.
Како су први пописи становништва у БиХ, које је организовала нова власт исказивали
само вјерску а не и националну припадност становника Босне и Херцеговине, тако
се не може са прецизношћу говорити о броју њемачких досељеника у тим годинама.
Тај број је засигурно био велики и стално се повећавао, јер подаци из 1905. године
говоре да је у БиХ живјело 1162 Нијемца, а само пет година касније, 1910. тај број је
порастао на 1277 Нијемаца у БиХ. Шаљиви надимци су се до тада већ заборавили, јер
су Нијемци остајали да трајно живе у новој држави, а старосједилачко становништво
их је прихватало као своје суграђане и сусједе. С обзиром на природу посла, којим
су се већином бавили, разумљиво је да су њемачки досељеници највише насељавали
градске средине.
40
Тако, на примјер, 1910. године Нијемци у Сарајеву чине чак 10,11% укупног
становништва града. Осим Сарајева, Нијемци су у великом броју населили и Тузлу,
Бању Луку, Мостар и друге велике градске центре, као и оне мање Фојницу, Фочу и
др. Али нису само чиновници чинили њемачко досељеничко становништво. Када је
БиХ запосједнута од стране Аустроугарске, у њу су дошли и њемачки земљорадници
у потрази за новим обрадивим површинама. Они су населили просторе Посавине
и ненасељене и запуштене равничарске крајеве око Прњавора, и западније према
Бањој Луци и Приједору. Убрзо су се на тим просторима могле видјети плодоносне
земљишне бразде, захваљујући земљорадницима њемачке националности, као и
других досељеника.
Прњаворски крај, уз ријечицу Вијаку, у првим годинама населило је 70 њемачких
породица. Како је Вијака увелико плавила земљиште око себе, њемачки досељеници
су се помјерали од ријеке према оближњим узвишењима. На једном таквом брду,
обраслом глоговом шумом, настало је њемачко насеље Глоговац. Друго велико
њемачко насеље у околини Прњавора било је Шибовска. Уз земљорадњу Нијемци се
се показали и као добри узгајивачи винове лозе, чији је узгој, каснијим расељавањем,
у потпуности замро у том крају.
Ипак, у том крају, Нијемци су били најпознатији сточари. Гајили су расну стоку, у
првом реду говеда. Млијечним производима и живинским месом подмиривали су
не само своје него и потребе тадашњег тжишта у нашој земљи. Тако су поменути
производи стизали чак и до Сарајева.
Њемачки досељеници су у новој држави основали и своја културна удружења
и друштва. У Сарајеву их је у то вријеме било седам, у Тузли три, Дервенти два, а
у Босанском Броду, Бањој Луци, Дрвару и Зеници по једно друштво њемачких
досељеника. У поменутом насељу Глоговац све до 1921. године радила је основна
школа у којој се настава одвијала на њемачком језику. Након 1921. године са радом је
почела мјешовита школа, коју су похађала не само дјеца њемачке националне мањине
него и друга дјеца.
Но, тешки дани за Нијемце у БиХ дошли су по завршетку Првог свјетског рата, када
се Аустроугарска распала, а наша земља ушла у састав Краљевине Југославије.
Припадницима њемачке националности укинута су политичка права, прије свега
учешће на првим изборима у Краљевини Југославији, као и право на додјелу
земљишта за обраду. Нијемци су у великом броју одлазили у Аустрију или Њемачку.
Након Другог свјетског рата Нијемци су поновно дошли на удар државних власти. Они
су постали жртве великих прогона, затварања у логоре, одузимања имовине, што је за
посљедицу имало нагли пад броја њемачке националне мањине. Немали број Нијемаца
се и иселио са простора широм Југославије, одлазећи у Аустрију или Њемачку. Цијела
села тзв. Фолксдојчера у Војводини нестала су у годинама послије Другог свјетског
рата.
Ипак, њемачка национална мањина успјела је да се до данашњих времена очува у
БиХ. Удружење Нијемаца у Бањој Луци, које окупља потомке некадашњих њемачких
досељеника у БиХ за главни задатак има очување њемачке културе, језика и обичаја.
Већ сте у историјским цртицама, које су вам исцртале прошлост досељавања Нијемаца
у БиХ, могли сазнати да су Нијемци били углавном чиновници и земљорадници.
Међутим, било је и оних који су у БиХ видјели могућности за велике пословне
подухвате. Такав је био Luis Ortlieb из Минхена, који је крајем 19. вијека дошао у
БиХ, са намјером улагања у покретање дрвне индустрије. За тај посао 1900. године
удружио се с аустријском компанијом Eisler und Bruder, у заједничку „Босанску
шумску индустрију Eissler i Ortlieb“. Luis је, са својим партнерима, нову компанију
смјестио у мало мјесто Завидовиће, које је због подизања жељезнице за транспорт
дрвених трупаца и пилане за обраду дрвета постало магнет за бројне досељенике из
цијеле Аустроугарске. Тако је овај њемачки предузетник подстакао стварање једне
нове градске средине, са великим индустријским замахом. Завидовићи су из мале
и малобројне заједнице прерасли у велику досељеничку колонију, о којој данас
свједоче бројна чешка, словачка, њемачка, мађарска, словеначка, аустријска, пољска,
јеврејска, као и презимена других досељеника у Завидовиће. Тако је овај град, али и
велики простор шумског богатства постао једно велико индустријско подручје.
41
ПРИЈЕДЛОГ ПРИПРЕМЕ НАСТАВНОГ ЧАСА – Примјeр 8
ДИДАКТИЧКИ КОМЕНТАР
Мултиперспективност је релативно нов методички приступ анализи неке
теме, кроз писане, сликовне и друге изворе. Она посебно добија на значају у
истраживању, анализи и тумачењу догађаја и личности из прошлости.
Дакле, мултиперспективност има огроман значај у настави историје. Исто тако,
овај методички приступ препоручљив је и у другим дисциплинама и областима,
гдје може да да објективну слику стања. Заправо, то је и главни задатак
мултиперспективности: објективност, одређивање различитих перспектива тј.
погледа на неки догађај или појаву.
Она се дакле и тумачи као могућност и спремност да се одређеној ситуацији
приступи из различитих перспектива. Тако дефинисана, мултиперспективност
добија и свој функционални и васпитни значај. Употребом мултиперспективне
анализе развијају се вјештине уочавања, препознавања битног, сагледавања
цјелокупне слике (тзв.big picture), ослобађања уских и ограничених погледа, те
развијања критичког мишљења и става.
У погледу васпитања мултиперспективност нуди један објективан суд,
вредновање неке појаве, догађаја или личности. Она се тумачи као „стратегија
разумијевања“ (Peter Fritsche), гдје поред своје, одређујемо, уочавамо,
препознајемо, анализирамо, уважавамо и друге перспективе.
Мултиперспективност захтијева висок ниво толеранције, културе дијалога и
спремности уважавања другачије перспективе.
Ипак, по овом предложеном примјеру часа, мултиперспективност подразумијева
само препознавање различитих погледа на исти догађај, појаву или личност.
Мултиперспективност у своме обиму може да иде и даље у вредновању,
аргументацији и прихватању једне перспективе, али увијек уз уважавање других
и другачијих перспектива.
Такав рад подразумијева дебатне елементе рада међу учесницима, и то је на
овом примјеру могуће остварити с ученицима виших разреда.
Међутим, главни задатак мултиперспективности je да се научи како могу да
постоје различити погледи на исти догађај, појаву или личност, да се они
уочавају и уважавају, да се научи како не може да буде „само једна истина“, да
је свака ситуација, запараво, комплексна и на крају да се према свакој ситуацији
постављају критички.
Мултиперспективност је посебно важна при обради осјетљивих или
контроверзних садржаја.
У овом примјеру то би могла да буде ситуација прогона припадника њемачке
националне мањине и различити погледи на те догађаје.
Опет, то је тема препоручљива за старије узрасте. Заправо, мултиперспективност
има главни задатак превазилажења моноперспективног погледа на било шта у
животу.
Овај тип метода обрађивања часа даје могућности за то, уз свесрдну
ангажованост како наставника/модератора тако и самих ученика.
42
ПРИЈЕДЛОГ ПРИПРЕМЕ НАСТАВНОГ ЧАСА – Примјer 9
Метод:
ВИЗУЕЛИЗАЦИЈА
Примјер:
Наставна јединка:
РУМУНИ
Предмет:
Датум:
ЦИЉЕВИ
ОБРАЗОВНИ:
ФУНКЦИОНАЛНИ:
Стицање основних знања
о румунској националној
мањини у БиХ;
Ÿ Упознавање с румунском
културом, језиком и
традицијом.
Ÿ
Ÿ
ВАСПИТНИ:
Развијање
Ÿ Развити код ученика
интерпретацијскоспособност да кроз
аналитичких вјештина с
саживљавање разумију
елементима стваралачког;
и уважавају припаднике
различитих националних,
Ÿ Развијање
културних, историјских и
интерпретацијскојезичких група.
аналитичких вјештина с
емпатијским елементима
(саживљавања и
доживљавања);
Ÿ Развијање приповједачких
вјештина кроз описивање;
Ÿ Креативност као битан
сегмент лакшег и
квалитенијег усвајања нових
знања.
МЕТОДИЧКИ ПРИСТУП
НАСТАВНИ МАТЕРИЈАЛИ
Рад на сликовном и текстуалном
материјалу, цртање и описивање,
казивање, интерпретацијско-аналитички
приступ с елементима стваралачког.
Ÿ Текстови из Приручника
Ÿ Сликовни материјал
ПРИЈЕДЛОГ ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ НАСТАВНОГ ЧАСА
За обраду теме предлаже се метод рада на сликовним и писаним изворима
кроз визуелизацију и описивање теме. Овај метод развија интерпретацијскоаналитичке вјештине с елементима стваралачког. Ученици се подстичу на
креативност, стварање личне слике о некој теми и најважније саживљавање с
одабраном темом.
ОРГАНИЗОВАЊЕ НАСТАВНОГ ЧАСА:
Уводни дио
Предвиђено вријеме је пет минута.
Мотивација
Мотивација за рад на овом примјеру може да буде серија брзих и кратких питања
и одговора. Примјери за питања:
- Напишите ријечи које вас асоцирају на Румуне!
- Напишите ријечи које вас не асоцирају на Румуне!
Ријечи могу да се препишу на таблу или радну површину (хамер папир).
Проанализирати ријечи, разговарати и сазнати зашто су неке ријечи одабране.
Препознати ријечи које су заједничке, које се понављају. Истаћи их.
43
Најава
Према исписаним ријечима тј. асоцијацијама наставник/модератор ће у најави
теме о румунској националној мањини у БиХ објаснити да су све те ријечи
асоцијацијске, или чак и субјективне природе. Том водиљом ће и бити усмјерен
рад на текстовима о Румунима у БиХ.
Главни дио:
Предвиђено вријеме је 25 минута.
Задатак
Да би се у потпуности омогућила креативност ученици ће, подијељени у парове,
међу текстовима сами одабрати тему за анализу. Наставник/модератор ће
ученике упутити на текстове у којима се може наћи материјал за интерпретацију,
приповиједање и саживљавање.
То су текстови у рубрикама ЦРТИЦЕ ИЗ ПРОШЛОСТИ, ПОНЕШТО О ТРАДИЦИЈИ и
ПРИЧАМ ТИ ПРИЧУ.
Свакако, ученици могу да одаберу и теме међу осталим текстовима. Добро је да
ученици у паровима заједно одаберу једну тему, коју ће свако за себе самостално
да проанализира, а онда доживљено размијени са колегом у пару. Размјена треба
да буде преточена у приповиједање у првом лицу једнине. Визуелизација, осим
кроз текстуалне елементе, може да буде исказана и кроз цртање доживљеног.
Ученици у паровима нацртану визуелизацију, касније могу да представе на табли
или радној површини.
Ево приједлога за методику рада визуелизације и приповиједања:
1. ученици ће самостално анализирати одабрани материјал,
2. ученици ће покушати да себи одговоре на питања која би произилазила из анализираног материјала
3. ученици ће утврдити шта је срж, порука, значење одабраног материјала
4. ученици ће визуелизирати анализирано
5. ученици ће у паровима пренијети своја доживљена искуства анализе материјала
6. то ће се остварити кроз визуелизацију и приповиједање
(у првом лицу једнине), цртање и слично.
44
Интерпретација
Овај дио часа пружиће цијели један спектар сугестивних и конотативних
доживљаја ученика. У представљању визуелизације и приповиједања, добро је
да понешто буде записано и на табли или радној површини. Могу да се додају и
начињене слике, цртежи и слично. Радна површина ће, заправо, дати увид у све
урађено у овом методичком примјеру.
Завршни дио
Предвиђено вријеме је пет минута.
Према предоченим резултатима рада, од којих су неки и записани на табли или
радну површину, у завршном дијелу као закључак добро је упоредити ријечи
с уводног дијела рада са постигнутим резултатима. Поразговарати о њиховим
сличностима и различитостима.
КОРИШЋЕНИ МАТЕРИЈАЛИ
За овај тип часа могу да се користе одломци из Приручника, слике са CD-Rom,
као и све врсте писаних и сликовних извора до којих наставник/модератор дође
у припреми за овај час/пројекат.
Румуни су, као и већина других народа који данас представљају националне
мањине у БиХ, почели да насељавају нашу земљу у вријеме аустроугарске
власти. Правац насељавања био је из сусједне Србије, чије су просторе
Румуни још раније населили. У Србији су се називали Власима, старим српским
називом за румунско становништво источне Србије или Војводине. Били су то
традиционални сточари који су напасали своја стада на пашњацима између
Мораве, Тимока и Дунава. Такве пашњаке засигурно су потражили и у БиХ,
када је она дошла под аустроугарску власт. Али, нису Румуни у БиХ долазили
само као сточари. У вријеме комунистичке диктатуре у Румунији, након Другог
свјетског рата, велики број Румуна бјежи из своје отаџбине. Неки од њих,
истина у мањем броју, дошли су и у БиХ. Тако је 1948. године забиљежено да у
БиХ живи 91 Румун, а 1961. године тај број износио је 113. У наредним годинама
повећавао се број румунских досељеника, или оних који су се рађали у нашој
земљи. Највећи број припадника румунске националне мањине забиљежен је
1971. када је износио 189, и 1981. године када се тај број попео на чак 302
припадника румунске националности.
Нажалост, данас не знамо колико Румуна живи у БиХ, али сигурно је да је
тај број много мањи него раније. Већина Румуна је, живећи у БиХ годинама,
постепено губила свој идентитет. Заборављао се језик, култура и обичаји, а све
што је остало јесте прича о бакама и дједовима Румунима. Да је тако, потврђује
и попис становништва из 1991. године, када је забиљежено да у БиХ живе
свега 162 грађанина румунске националности. Данас у БиХ не дјелује ниједно
удружење или културна установа која би се бринула о Румунима и очувању
њихове културе, језика и обичаја који полако ишчезавају.
Дуго времена док су Румуни били разједињени и под влашћу различитих
држава, постојало је нешто у народној традицији што их је уједињавало. Били
су то Калучари (Căluşari), младићи одјевени у народну ношњу који су играли
древни плес Калуч (Căluş) из старе Дације. Ријеч је о ритуалном плесу с
мачевима, који се највјероватније преко Келта пренио широм Европе, посебно
у Шпанију и касније у Енглеску. Калучари су у слободном преводу фолклорна
група, али због свог значаја у националном препознавању Румуна и мистичног
чувања традиције, често су сматрани тајним друштвом. У вријеме аустоугарске
власти, у земљама којима је владало ово царство, па тако и у БиХ, били су
препознатљиви симбол румунске нaције.
45
Сигурно сте чули за Дракулу или за вампира! А да ли сте знали да је његова
отаџбина Румунија?! Али правог Дракуле! Наиме, владар средњовјековне
Румуније, тадашње Влашке, био је Влад Дракула, који је добио име по витешком
Реду змаја којем је припадао (У средњем вијеку витештво је било посебно
важно. Под тим се подразумијевало лијепо понашање, образованост, храброст,
познавање мачевалаштва и других борилачких вјештина тог времена. Зато су
неки владари оснивали витешке редове, који су представљали елитно друштво
одабраних витезова. Такав је био и Ред змаја, којег је основао мађарски краљ
Сигисмунд). Поносан на то што је прибројан у ово елитно друштво, кнез Влад
је дао да се искује новац са змајевим ликом, па је народ свога владара прозвао
Дракулом, односно Дракулеом, што на румунском значи змај.
Ипак, далеко познатији је Владов син, Влад Тепеш, али не по некој славној
прошлости колико по страшним дјелима које је чинио. Био је правичан
али веома суров владар. Своје непријатеље али и поданике кажњавао је
набијањем на колац. Често је знао наредити да му поставе сто за гозбу крај тих
несрећника, тако да може да ужива гледајући њихове муке.
Легенде казују и о другим дјелима које је чинио. Када га је једном приликом
посјетила делегација коју је послао османлијски султан, Влад их је упитао:
„Зашто не скинете своје турбане са глава? Стојите пред владаром Влашке,
искажите му поштовање!“ Османлијски изасланици су одговорили: “Господару,
код нас није обичај да се скидају турбани. То је дио наше ношње и традиције!“
Увријеђени Влад је на то рекао:“Онда ћу вас учврстити у вашим обичајима!“ И
наредио је својим војницима да ексерима прибију турбане уз њихове главе.
Ове и бројне друге приче испредале су се у легенде о страшном и суровом
влашком кнезу Владу Тепешу Дракули. Те легенде је у 19. вијеку искористио
енглески писац Брам Стокер, који је у својој књизи на свој начин описао
историјску личност Влада Тепеша Дракуле и шишмиша-вампира, те створио лик
крвопије-вампира-грофа Дракуле, о којем данас цијели свијет зна.
Простор данашње Румуније у стара времена звао се Дација. Назив је потицао
од племена Дачана, који су насељавали ту област. Био је то ратоборан народ,
против којих су Римљани водили неколико ратова. На крају је Дација била
освојена, што је Римљанима донијело велико богатство, јер је Дација, односно
данашња Румунија, обиловала рудним богаствима. Освајач Дације, римски цар
Трајан направио је у Риму велики стуб, на којем је приказан ток Дачанских
ратова и његова побједа.
46
ПРИЈЕДЛОГ ПРИПРЕМЕ НАСТАВНОГ ЧАСА – Примјeр 9
ДИДАКТИЧКИ КОМЕНТАР
Визуелизација и описивање је наставни метод који је код ученика млађег
узраста радо прихваћен. Дјечија машта обликована у подацима, садржаним
у понуђеним текстовима за анализу, синтеза је чији резултат је квалитетно
саживљавање и посебно разумијевање теме, догађаја и личности који се
постављају у задацима и обрађују у текстовима. Веома је важно да приликом
оваквог рада буде дата потпуна слобода. Свако укалупљивање у одређена
правила и задатке спутава потпуну креативност и самим тим усвајање знања и
разумијевање теме. Дакле, веома је важно подстицати ученике да визуелизују оно
што прочитају и да о тим визуелизацијама разговарају у паровима. Визуелаизација
ће бити још успјешнија ако се остварује у контексту саживљавања. Због тога је
добро упутити ученике да прочитано и виђено преносе у прво лице једнине, да
себе стављају у главну улогу те визуелизације. Исто тако, анализирани сликовни
извор треба уобличити у текст, да би се боље разумио. Све ово може да поприми
облике игре, што у некој прекомјерној дози може да угрози задатке и циљеве
рада. Због тога, наставник/модератор треба све вријеме да на површини рада
одржава образовне задатке и циљеве. Визуелизација и приповиједање су,
заправо, само функције које ученику помажу да боље разумије оно што је видио
или прочитао. Ученици ту визуелизацију могу и да нацртају, скицирају и слично.
Одличан примјер за то је национално знамење понуђено у већини националних
мањина (цртање грба Русина, уз претходно прочитано објашњење значења грба,
меморисаће његово значење и оријентацију у простору, јер он има и просторно
географско објашњење).
Уводни дио овог типа часа заправо је тзв. brainstorming, интезивна размјена
идеја, као добар примјер креативног размишљања. Он ће и мотивисати ученике
за даљњи рад, заинтересовати их за ову тему, јер је за претпоставити да тих
ријечи из уводног дијела можда неће бити мнoгo.
У самом задатку и његовом оставривању наставник/модератор треба све вријеме
да прати рад у паровима, да подстиче саживљавање у тему, напомиње да
доживљавање пребаце „у своју кожу“.
Интерпретација тј. представљање резултата рада и сам завршни дио
тј. закључак, како је већ речено, пружиће цијели један спектар сугестивних
и конотативних доживљаја ученика. И то је добро, колико год изгледало
необјективно! Ученици млађег узраста прије ће на овакав начин усвојити нова
знања о одабраној теми, него класичним учењем. Посебно, функционални задаци,
наведени у њима, у потпуности ће бити остварени развијањем свих вјештина код
ученика.
47
ПРИЈЕДЛОГ ПРИПРЕМЕ НАСТАВНОГ ЧАСА – Примјер 10
Метод:
ИНТЕРВЈУ
Примјер:
Наставна јединка:
ЈЕВРЕЈИ
Предмет:
Датум:
ЦИЉЕВИ
ОБРАЗОВНИ:
ФУНКЦИОНАЛНИ:
Стицање основних знања
о околностима под којима
су Јевреји дошли у БиХ,
досељавању и животу
јеврејске националне
мањине у БиХ;
Ÿ Упознавање са јеврејском
културом, религијом и
језиком, те традиционалним
елементима Јевреја у БиХ;
Ÿ Учење нових појмова:
интервју.
Ÿ
Ÿ
ВАСПИТНИ:
Развијање критичког
Ÿ Развијање радних навика,
размишљања, упознавање
мотивације за учење,
нових вјештина
осјећања заједништва у
–истраживачког облика рада
раду, вјежбање тимског рада,
(интервју), оспособљавање
развијање емпатије према
рада на писаним изворима
историјским догађањима код
или текстовима, сликовним и
једног народа;
другим врстама извора;
Ÿ Мотивисање за упознавањем
различитих народа и
Ÿ Заједничко уочавање онога
што је битно у тексту и
њихових култура;
заједничко представљање
Ÿ Развијање толеранције
рада.
према, а и међу
припадницима различитих
националних и
културолошких група.
МЕТОДИЧКИ ПРИСТУП
НАСТАВНИ МАТЕРИЈАЛИ
Рад на тексту, групни рад, разговор са
интерпретацијско-аналитичким приступом
с елементима истраживачког, рад са
сликовним и писаним материјалом, рад на
карти
Ÿ Текстови из Приручника
Ÿ Сликовни материјал /слике са CD-Rom/
Ÿ Карта БиХ
ПРИЈЕДЛОГ ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ НАСТАВНОГ ЧАСА
За обраду теме предлаже се метод интервјуа, који садржи интерпретацијскоаналитичке елементе, са јасно наглашеним истраживачким радом. Повјерени
посао и широка слобода у осмишљавању питања, омогућавају формулисање
претпостављених питања, која јасно одражавају интересовање ученика. Кроз
овај вид рада, образовни циљеви часа се остварују на занимљив начин, а
функција часа долази до пуног изражaja.
ОРГАНИЗОВАЊЕ НАСТАВНОГ ЧАСА:
Уводни дио
Предвиђено вријеме је десет минута.
Мотивација
У уводном дијелу часа наставник/модератор треба да упозна ученике са методом
рада. Само објашњење метода рада може да буде стимулационе природе. Прије
свега, наставник/модератор мора да појасни појам интервјуа, како се припрема
овакав вид прикупљања података и како се формулишу и постављају питањa.
48
Најава
Пошто се дају уводна објашњења, најављује се тема тј. за обраду припремљена
национална мањина, у овом примјеру Јевреји. Наставник/модератор ће ученике
подијелити у три групе: једну која ће интервјуисати и другу која ће бити
интервјуисана. Трећа група ће бити јавност - они који ће слушати интервју и
стећи одређена знања о теми.
Главни дио:
Задаци
Предвиђено вријеме је 25 минута.
Након што су организоване групе, прве двије групе ће приступити својим
задацима.
Трећа група је у овом дијелу пасивна, она чека податке о одабраној теми и
то је све што зна. Интервју треба да се води на основу текстова, карти и слика
који су им на располагању, питања треба формулисати на такав начин да би се
одговорима требало сазнати оно што их интересује.
Друга група - они који ће глумити јеврејске досељенике или њихове потомке,
ће се на основу текстова из Приручника припремити за интервју. Наставник/
модератор треба да прати како осмишљавање питања (пажњу усмјерити на
образовне циљеве часа, умјешност питања и слично) код оних који интервју,
тако и припрему оних који ће бити интервјуисани.
Трећу, пасивну, групу наставник/модератор, у овом дијелу рада, може усмено
да пита шта је то што би их интересовало из ове теме.
Тако наставник/модератор може да преузме улогу јавног мнијења и
интересовања.
1. ГРУПА
2. ГРУПА
3. ГРУПА
Чланови који интервјуишу
Слушаоци
Чланови које интервјуишу
Активна група
Пасивна група
Активна група
НАСТАВНИК/МОДЕРАТОР
ЈАВНО МНИЈЕЊЕ
Активно-пасивни елеменат
Оријентациона питања за интервју могу да се подударају са рубрикама текстова
из Приручника, или конкретније:
1. ПОД КОЈИМ ОКОЛНОСТИМА СУ ЈЕВРЕЈИ ДОШЛИ У БИХ?
2. ДА ЛИ СУ ТЕ ОКОЛНОСТИ ПОЛИТИЧКЕ, ДРУШТВЕНЕ, ПРИВРЕДНЕ ИЛИ НЕКЕ ДРУГЕ ПРИРОДЕ?
3. КОЈЕ ДИЈЕЛОВЕ БИХ СУ НАСЕЛИЛИ?
4. КАКО СУ ЈЕВРЕЈСКИ ДОСЕЉЕНИЦИ ЖИВЈЕЛИ У БИХ?
5. ЧИМЕ СУ СЕ БАВИЛИ?
6. КАКО СУ ПРИВРЕЂИВАЛИ ЗА ЖИВОТ?
7. ПОСТОЈЕ ЛИ НЕКЕ ЛИЧНОСТИ КОЈЕ СУ СЕ ПОСЕБНО ИСТИЦАЛЕ МЕЂУ ЈЕВРЕЈСКИМ ДОСЕЉЕНИЦИМА?
8. КОЈЕ СУ ЗНАЧАЈНЕ ОЗНАКЕ ЈЕВРЕЈСКЕ РЕЛИГИЈЕ?
9. КОЈИ СУ НАЈЗНАЧАЈНИЈИ ПРАЗНИЦИ ЈЕВРЕЈА?
10. ДА ЛИ ПОСТОЈЕ НЕКА УДРУЖЕЊА ЈЕВРЕЈА У БИХ?
Ово су само оријентациона питања, као примјер како би требало формулисати
конкретнија питања.
49
Интерпретација
По завршетку рада у групама приступиће се представљању разултата рада,
односно оцјењивању самог интервјуа. Овдје је важно постићи уживљавање у
тему. Само тако могу да се постигну добри резултати рада. То, прије свега, значи
да се члан групе који поставља питања обраћа члану друге групе у другом лицу,
односно да члан који се интервјуише на питања одговара у првом лицу једнине
или множине.
Завршни дио
Предвиђено вријеме је десет минута.
Трећа група, која је још у интерпретацијском дијелу рада преузела активну
улогу слушаоца, сада заузима пресудну улогу. Заправо, трећа група има улогу
групе, која ће на основу онога што је чула говорити о резултатима рада и рећи
шта је научила о националној мањини, о њиховом досељавању, животу у БиХ,
протагонистима, традицији, језику и другим подацима изнесеним током вођења
интервјуа.
1. ГРУПА
2. ГРУПА
Чланови који интервјуишу
Слушаоци
Чланови које интервјуишу
Пасивна група
Активна група
Пасивна група
3. ГРУПА
НАСТАВНИК/МОДЕРАТОР
ЈАВНО МНИЈЕЊЕ
Активно-пасивни елеменат
КОРИШЋЕНИ МАТЕРИЈАЛИ
За дио часа у којем се ради на наведеним задацима у групама могу да се користе
одломци из Приручника, као и све врсте писаних и сликовних извора, карте и
слично понуђено на CD-Rom или прикупљено од стране наставника/модератора
или самих ученика у припреми.
50
ПРИЈЕДЛОГ ПРИПРЕМЕ НАСТАВНОГ ЧАСА – Примјеr 10
ДИДАКТИЧКИ КОМЕНТАР
Интервју сам по себи занимљив облик рада, а његова примјена у обради неке
теме је изазовна и одмах на почетку може да постигне добре резултате. Овакав
вид обраде теме је стимулативан за рад, ученици ће радо прихватити да сами
осмишљавају рад у оквиру задатака, тј. избор питања. Посебно ће им бити
занимљива улога чланова групе који интервјуишу и оних који су интервјуисани,
као и јавног мнијења. Наставник/модератор у мотивационом дијелу треба да
побуди то интересовање, мотивише на саживљавање у тим улогама, уз обавезно
наглашавање да се говори у првом лицу једнине или множине. Дакле, током
интервјуа ученицима се поставља питања као да су заиста то досељеници, а они
одговарају са: “Ја сам...“, или „Ми смо...“. Још ће подстицајније бити ако изаберу
за себе имена и село, град одакле долазе, ако наведу своју породицу.
Примјер: За јеврејску националну мањину ево неколико јеврејских имена,
која наставник/модератор може да понуди на избор ученицима: Симеон, Исак,
Јаков, Езел, Јудита, Хана, Зита, Ана, Бењамин, Сара, Рахела. Давање имена ће
подстаћи саживљавање са темом, с историјским, културним и традиционалним
елементима. Све то може да води профилисању снажних елемента емпатије,
самог разумијевања и доживљавања историјских околности доласака и самог
живота у БиХ.
Понуђена оријентациона питања заиста треба да буду само то. Она су, заправо,
понуђена само као подстицај на конкретнија, или у већ поменутом емпатијском
контексту, личнија питања. Ако за примјер буде постављено питање „Како сте
дошли из Шпаније у БиХ?“, одговор би требало да буде стављен у временски
контекст прилика за превоз, храну, смјештај и слично. Наставник/модератор
на тај начин треба да упути чланове који се интервјуишу да се саживе с том
ситуацијом, да у себи, ако је могуће, побуде осјећања тих прилика. Илустрација
жељеног одговора с оживљеном емпатијом би изгледала овако: „Нисмо имали
много времена за паковање. Понијели смо са собом само најважније ствари.
Мој супруг Јаков је све вријеме пута чврсто држао менору коју му је његов
отац оставио прије него што је умро. То му је била једина успомена на оца и
највриједније благо. Дуго смо путовали. Одмарали смо само током ноћи због
дјеце која су била исцрпљена. Ми смо имали срећу јер смо имали кола за вучу, а
многи су ишли пјешке...“
Овај примјер илуструје добро уживљавање у рад, тему тј, саме околности доласка
Јевреја у БиХ. Васпитни циљеви часа - емпатија на оваквом примјеру јасно су
изражени и остварени. Како онда растумачити ову основну црту васпитних
циљева у овом методичком примјеру? Способност људи да се уживе и разумију
понашање, емоције и ставове других људи називамо емпатијом. Она свој значај
посебно добија на превазилажењу различитих ставова и мишљења, који доводе
до неразумијевања и сукоба међу људима, било да је ријеч о свакодневним
односима, или оним великим, политичким међу државaмa.
У понуђеном методичком примјеру интервјуа и самом материјалу може да се
оставри висок степен емпатијског осјећања. Васпитне црте циљева часа могу да
се продубе и на личним питањимa:
- Размисли колики је значај емпатије и колико она може да утиче на друштвене
односе.
- Размисли, колико емпатије ти користиш у свом животу и разумијевању других
и другачијих.
51
ДОДАТАК
ПРИЈЕДЛОГ ЗА ПРОЈЕКАТ
ГЛАСОНОШЕ ПРИСУТНОСТИ
(ПОЗНАТИ ПРЕДСТАВНИЦИ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ У БИХ)
ТИП ЧАСА:
НАСТАВНИ МЕТОДИ:
НАСТАВНА СРЕДСТВА:
ОБЛИЦИ РАДА:
МЈЕСТО РАДА:
радионица
излагање, разговор, демонстрација, рад на историјским изворима и сликама, игроказ.
чарт папир, лаптоп и пројектор
индивидуални, групни
у школи, слободан избор
ЦИЉЕВИ ЧАСА:
Образовни:
Упознавање са животом и дјелом значајних представника неке националне мањине или мањина, њиховог живота и рада, те доприноса босанскохерцеговачком јавном животу.
Функционални: Развијање интерпретацијско-аналитичких вјештина с израженим елементима проблемског и стваралачког, развијање способности тимског рада и заједничког тумачења.
Васпитни:
Развијање толеранције, вредновање доприноса припадника неке националне мањине или мањина културном, научном, привредном и сваком другом сегменту Босне и Херцеговине, подстицање осјећања изванвременског значаја доприноса умјетности, културе, науке, привреде у животу сваког човјека, народа и земље.
ОРГАНИЗОВАЊЕ НАСТАВНОГ ЧАСА
Радионица може да се организује међу ученицима двају одјељења у једној
школи, или чак међу двјема и више школа. Радионица броји око 25 ученика,
који су, у припреми за радионицу, већ раније подијељени у три групе по сваком
одјељењу.
Уводни дио
Предвиђено вријеме је пет минута.
У уводном дијелу часа наставници/модератори упознаће ученике са методама
рада, кроз које ће ученици представити своје радовe.
Групе и њихови задаци:
ПРВО ОДЈЕЉЕЊЕ/
ПРВА ШКОЛА
ДРУГО ОДЈЕЉЕЊЕ/
ДРУГА ШКОЛА
Одабрани представник неке
националне мањине
Одабрани представник неке
националне мањине
1. група
2. група
Биографија
Животно
дјело
3. група
1. група
Значај и
Биографија
улога данас
2. група
3. група
Животно
дјело
Значај и
улога данас
52
Главни дио:
Предвиђено вријеме је 30 минута.
Како су ученици већ подијељени у своје групе и спремни за рад, скренућемо
им пажњу да ће упоредо с представљањем теме једне групе, радити и група с
идентичном темом другог лика.
Та пасивна група имаће задатак да, док слуша активну групу, на чарт папир
записује кључне ријечи.
Шематски то изгледа овако:
Одабрани представник Одабрани представник
неке националне
неке националне
мањине
мањине
ТЕМА
ГРУПА
КШЦ
ОСМАН НУРИ Х.
1.
АКТИВНА
ПАСИВНА
2.
АКТИВНА
ПАСИВНА
3.
АКТИВНА
ПАСИВНА
1.
ПАСИВНА
АКТИВНА
2.
ПАСИВНА
АКТИВНА
3.
ПАСИВНА
АКТИВНА
Примјер:
Док прва група из једног одјељења/школе излаже биографију одабраног
представника националне мањине, прва група из другог одјељења/школе, која је
задужена за биографију свог одабраног представника националне мањине тада
је пасивна, тј. слуша прву групу и записује кључне ријечи на чарт папир.
И тако се редом одвија рад свих група. За то вријеме фотографије одабраних
представника националне мањине могу да се смјењују на пројектору, да би се
учесници саживили са њиховим ликом и дјелом.
Интересантно би било да групе које излажу биографију, то учине кроз игроказ,
тј. монодраму у којем би један ученик представљао одабраног представника
националне мањине као себе, тј. говорио у првом лицу једнине. Да би се разбила
монотонија, такви „глумци“ могу да се преодјену у одјећу која ће симболизовати,
на примјер, љекара, писца или неког другог.
Чланови група које представљају њихова животна дјела, могли би да се послуже
цитатима, изрекама, пјесмама, зависно чиме су се бавили или чиме се баве.
Завршни дио:
Предвиђено вријеме је десет минута.
Чланови пасивних група постаће активни јер ће на основу записаних кључних
ријечи на чарт папиру, моћи да понове све о овим ликовима. Они ће донијети
један општи закључак о овим ликовима и њиховој улози у босанскохерцеговачком
друштву.
53
САДРЖАЈ
Аутор
Предговор....................................................................................................... 3
Приједлог припреме наставног часа – Примјер 1
Метод: Стереотипи
Наставна јединка: Црногорци.............................................................................. 5
Дидактички коментар.......................................................................................... 8
Приједлог припреме наставног часа – Примјер 2
Метод: Израда портфолија
Наставна јединка: Италијани..............................................................................10
Дидактички коментар.........................................................................................13
Приједлог припреме наставног часа – Примјер 3A i 3Б
3A)Метод: Статистичка анализа на основу дијаграмских таблица
Наставна јединка: Албанци................................................................................14
Дидактички коментар.........................................................................................17
3Б)Метод: Прича
Наставна јединка: Албанци................................................................................19
Дидактички коментар.........................................................................................19
Приједлог припреме наставног часа – Примјер 4
Метод: Комбиновани самостално-групни рад
Наставна јединка: Пољаци.................................................................................20
Дидактички коментар.........................................................................................23
Приједлог припреме наставног часа – Примјер 5
Метод: Учење у сарадњи
Наставна јединка: Русини...................................................................................24
Дидактички коментар.........................................................................................28
Приједлог припреме наставног часа – Примјер 6
Метод: Заједнички рад
Наставна јединка: Мађари..................................................................................30
Дидактички коментар.........................................................................................32
Приједлог припреме наставног часа – Примјер 7
Метод: Анализа сликовних извора
Наставна јединка: Чеси......................................................................................33
Дидактички коментар.........................................................................................34
Приједлог припреме наставног часа – Примјер 8
Метод: Мултиперспективност
Наставна јединка: Нијемци.................................................................................37
Дидактички коментар.........................................................................................41
Приједлог припреме наставног часа – Примјер 9
Метод: Визуелизација
Наставна јединка: Румуни..................................................................................42
Дидактички коментар.........................................................................................46
Приједлог припреме наставног часа – Примјер 10
Метод: Интервју
Наставна јединка: Јевреји..................................................................................47
Дидактички коментар.........................................................................................50
Додатак
Приједлог за пројекат..................................................................................................51
Садржај......................................................................................................................53
54
Ставови и начин представљања материјала у овој публикацији не представљају изношење
мишљења у име Мисије ОЕБС-а у Босни и Херцеговини у вези са правним статусом било
које државе, територије, града или подручја или власти или изношење мишљења у
вези са постављањем њених граница или националне припадности. Ова публикација је
производ сарадње и напора између чланова удружења националних мањина у Босни и
Херцеговини и аутора. Погледи и мишљења, изнесени у овој публикацији, искључиво
су погледи и мишљења аутора и не представљају и не одражавају званични став или
политику дјеловања Мисије ОЕБС-а у Босни и Херцеговини. Мисија ОЕБС-а у Босни и
Херцеговини не даје јамство, представку или обавезу, било изнесену или да се
подразумијева, не преузима било какву правну обавезу, било директно или индиректно,
или одговорност за квалитет, тачност, комплетност, прикладност или коришћење
података, текстова, мапа, графика, фотографија, илустрација и других ставки садржаних
у овој публикацији.
ISBN 978-92-9235-285-1
Методички приручник за наставнике /Леонард Валента
Copyrights (c) OSCE 2009
Сва права су задржана. Ниједан дио ове публикације не смије се - без
претходне писане дозволе носиоца ауторског права - умножавати,
похрањивати у систем за проналажење података или преносити у било којем
облику или на било који начин, електронски, механички, фотокопирањем,
снимањем или неким другим путем.
Download

Приручник о националним мањинама