Council
of Europe
Conseil
de l´Europe
Projekat
Obrazovanja
Romske Dece
u Evropi
ROMI | Istorija
Vlaška
i Moldavija
Vlaška
i Moldavija
2.2
Petre Petcut
Naseljavanje u Rumuniji | Sloboda i ropstvo | Kako je ropstvo bilo moguće? | Pravni status Roma u ropstvu
| Zakonodavstvo | Aspekti ropskog života | Počeci emancipacije | Emancipacija Roma u vlasništvu Crkve
Akt od 1847 | Kraj ropstva
Za razliku od bilo koje druge evropske regije, Romi u bivšoj Vlaškoj i Moldaviji (današnja
Rumunija), živeli su u ropstvu pet stotina godina. Sredinom XVIII veka, kada je ropstvo bilo ukinuto
službeno, veliki broj Roma je napustilo zemlju i migrirali su u Srednju i Zapadnu Evropu, kao i u
Ameriku.
Uvod-Rezime
Istorija migracije Roma u Evropi, za
one koji su nastanjeni u teritorijama
južnih i istočnih Karpata Rumunije,
bila je na izričit način surovo prekinuta. Romske grupe koje su drugoj
polovini 14-tog veka stigle u Vlašku
i Moldaviji bili su svedeni na ropstvo za vreme od pet vekova, tako da
je njihova istorija bila obeležena kao
trenutak koji je jedino bio uporediv sa
ropstvom crnačke populacije u Sjedinjenim Državama.
“Romi se jedino rađaju kao robovi; neko koji je rođen od majke ropkinje će takođe postati rob...” naznačeno
je u kodu Vlaške početkom XIX veka.
Romi su bili vlasništvo Kneza (kao ”robovi Države” – “tigania domneasca”),
manastira i privatnih pojedinaca. Prodaja, kupovina i odstranjivanje čitavih
ropskih porodica bila je uobičajena
praksa među vlasnicima, koji su imali
neograničena prava nad svojim robovima. U stvari, robovlasnici su mogli da
svojim robovima učine što god im se
svidelo, osim da ih ubiju.
Oko prve polovine 19’tog veka,
među intelektualcima Dunavskih
kneževina, dogodio se jedan abolistički
pokret, te je lik “Cigan” postao česti
predmet novinarskih članaka, kao poezije, književnosti i drame. Kada je
bila postignuta emancipacija robova,
Osvajanja nakon Prvog
Svetskog Rata 1919/20
IASI
BISTRITA
Cisinau
moldavija
Cluj
transilvanija
Osvajanja nakon Prvog
Svetskog Rata 1919/20
BAkau
besarabia
Rumunija 1858/59
sa Vlaskom i Moldavijom
SIBIU
banat
GALATI
BRAILA
TISMANA
Rumunska
osvajanja 1881
Vlaska
Craiova
BUkuREST
KONSTANTA
Osvajanja
1913
Aktuelne granice Romunije
(nakon II svetskog rata)
Osnivanje Rumunije
pokrenuto je-pa i danas se pokreće pitanje njihove integracije u društveni i
ekonomski život Rumunije. Tragovi
ropstva neodoljivo ostaju u sećanju
bivših gospodara i njihovih sluga, stoga je period ropstva od tada do danas,
obeležio odnose između potomaka ova
dva socijalna sloja.
Ill. 1
ISTANBUL
Naseljavanje u Rumuniji
Sloboda i ropstvo
Kako je ropstvo bilo moguće?
Ill. 2
Račun prodaje grupe Roma robova, 1558.
(Hancock 2002, str. 22)
Stefan Razvan, Rom i gospodar MoLdavije
Primeri kada su Romi uspevali u prevazilaženju socijalnih
barijera i postizali dobar status u javnoj strukturi kneževina
su više izuzeci nego pravilo. Slučaj Stefana Razvana koji je
postao knez, je dobro poznat. Različite verzije o njegovom poreklu su dostupne. Prema jednoj od njih, on je bio sin Rumunkinje kmeta, dok je njegov otac bio Ciganin rob princa Mihaia
Vitezula Vlaške. Prema drugoj verziji, bio je sin Ciganke ropkinje princa Vlaške, a otac je bio nepoznat, verovatno, visoki
Naseljavanje u Rumuniji
Prvi nepobitni dokazi o postojanju Roma
severno od Dunava takođe predstavlja
prvi dokaz postojanja ropstva. Godine
1385, Dan I, Lord od Vlahije, potvrđuje
vlasništvo predano Zavetu Device Marije,
Tismana, uključujući 40 “salashe” (pojam
proizilazi iz Turskog jezika, označavajući
familije ili čergarske (šatorske) zajednice) tzv. “atsigani” (“Cigani”).
Sloboda i ropstvo
Neki istoričari smatraju da su Rumuni Instituciju ropstva preuzeli od
predstavnik neke od dinastija u kneževini. Kao dete. Stefan je
bio rob Anastasija, mitropolite Moldavijetokom 1572 - 1578,
koji mu je pružio dobro obrazovanje, a zatim u svom testamentu
mitropolita ga je oslobodio. Život Stefana Razvana je bio dosta
turbulentan. Postao je bojar ( za razliku od centralne i zapadne Evrope, u Vlaškoj i Moldaviji, kao i u celom pravoslavnom
svetu, gde aristokratija nije bila zatvoreni nasleđena kategorija,
ovo je bilo moguće) postao je zvaničnik vlade, bio poslat na
Donacija
(dar)
od
300
“salashe” od “Cigana” je data manastiru Cozia godine 1388, od strane Starijeg Lorda Mircea. Dalji dokumentovani
dokazi nastaju tokom sledećih decenija.
Romski robovi iz manastira Tismana
se pominju u svim dokumentima koji
potvrđuju svoje vlasništvo, sve do 17tog veka.
Čin od 2 avgusta,, 1414, izdat
u Suceava, Moldavija, pominje Aleksandra Velikog, koji je Toaderu dao
Patuljka, u zamenu za “njegovu vernu
uslugu”, selo na obali Jeravata gde se
uliva u Bârlad, ili tačnije gde su “Lie”
i “Tiganestii” bili “knezi” (lokalni
vlasnici). Istoričari ovaj čin smatraju
kao prvu indirektnu dokumentiranu
evidenciju Roma u Moldaviji, i dokumenat od 8 Jula, 1428 kao prvi direktni dokaz. Potonji, Lord Aleksandar
Veliki je obdario manastir Bistricu sa
31 “čeljadi” (izraz proizilazi od slovenskih jezika, jednako u značenju sa
“salash”) od “Cigana”.
svojih istočnih suseda, Tatarina. Potonji obično su pretvarali svoje ratne
zarobljenike u robove, koju sudbinu su
pretrpeli od mnogo Rumuna, i obrnuto:
godine 1402, Aleksandar Veliki je dao
manastiru Moldovita četiri tatarinske
familije kao robove. Međutim, u regionu ropstvo je bilo poznato veoma ranije
pre nego što su stigli Romi.
Istoričari smatraju, da dobar deo
Roma u svojim migracijama od Grčke
i Bugarske prema Centralnoj i Zapad-
Savet Evrope
ROMI | Istorija
Projekat Obrazovanja Romske Dece u Evropi
Vlaška
i Moldavija
2.2
Ill. 3
Ill. 4
Auguste Raffet, “Famille tsigane en voyage en Moldavie” (Ciganska
porodica na putu u Moldaviji), 19 juli, 1837. (Hancock 2002, str. 28)
Rom kopač zlata (“Rudari”/“Aurari”/“Bayash”) na poslu.
Crtež, oko 1850. (Gronemeyer / Rakelmann 1988, str. 125)
Ill. 5 (materijal obezbedili Elena Marushiakova / Veselin Popov)
diplomatsku misiju u Istanbul, zatim pošao na “Zaporozhskaia
Sech” (nezavisna formacija Kozaka na teritoriji današnje Ukrajine) dostižući mesto “Hetman-a” (glavni zapovednik kozačkih
snaga), služio je u poljskoj vojsci pod kraljem Sigismundom
III noseći čin pukovnika sa plemićkom titulom, i vratio se u
Moldaviju da bi postao zapovednik lične straže kneza Arona
Tiranula. U unutrašnjim nemirima u Vlaškoj i Moldaviji 1595,
Stefan razvan uspeo je da svrgne kneza Arona Tiranula i da se
noj Evropi, su prolazili preko Vlaške
a zatim preko Moldavije. Prema tome
morao je postojati jedan početni period
u kojem su Romi iz ovog područja bili
slobodni. U Vlaškoj, dokument od 1385
Lorda Dan I ništa nam ne kaže o njihovom pravnom statusu u odnosu na donaciju. U Moldaviji, raniji dokumenti
Kako je ropstvo
bilo moguće?
Lokalni običaj je da je zahtevao od
slobodnih seljaka da rade dvanaest godina na feudalna imanja kako bi mogli
postati kmetovi (“rumani”) od bojara.
Nema razloga verovati da su Romi
bili tretirani na drugačiji način. Drugi, jednako važan aspekt jeste državna
izdigne na presto kneza na pet meseci )od aprila do avgusta
1595.) uz podršku Poljske. Dok se uspešno borio sa otomaskom
vojskom u Vlaškoj, osvojio je Bukurešt, Giurgiu, Brailu, i opkolio Tragovište i Ismail. U to vreme bojar Jeremija Movila je
proglašen knezom Moldavije, takođe uz podršku Poljske. Stefan
Razvan se vratio u Moldaviju, i 14.decembra 1595, poražen je
u bici kod Arene od ujedinjenih snaga kralja Sigismunda III i
kneza Jeremija Mivila, i pogubljen 6 marta, 1596.
ukazuju na Rome kao “kmetovi” (gospodar sela, manja plemićka titula; to
jest slobodan čovek); u slučaju Transilvanije, Romi su uvek bili slobodni
(njihov pravni status je bio identičan
sa onim od kmeta seljaka).
Hipoteza o jednom početnom
periodu slobode za Rome je potvrđena
kroz veliki niz sloboda dodeljenih robovima od strane njihovih vlasnika.
Najvrednije od njih su bile sloboda
kretanja unutar zemlje (sa nomadima
jednostavno plaćajući jedan godišnji
porez njihovim vlasnicima), kao i interna pravosudna autonomija uglavnom za nomadske zajednice.
slabost naspram vlasti plemstva. Vladar nije mogao sprovesti efektivni autoritet širom zemlje u cilju zadržavanja
svojih robova pod svojom direktnom
nadležnošću. Romi su redukovani na
ropstvo od strane lokalnih gospodara.
Postojanje Romskih robova
u Vlaškoj i Moldaviji podvrgnuto je
najspektakularnijim preokretima sa
promenama finansijskih situacija gospodara. Prodaja robova je bio naj
prikladniji način podmirivanja dugova ili iskupiti se od ropstva Turaka ili
Tatarina. Robovi su bili roba za bilo
šta, protivvrednost bilo koje vrednosti,
prodat, dat kao poklon za venčanje ili
za miraz, poklonjeni manastiru kako bi
se pomenulo ime gospodara za vreme
mise, i promenjen za životinje ili tkaninu za odevanje; u slučaju odbijanja,
“oni bi bili pretučeni veoma loše”.
[Ill. 2, 10]
Pravni status Roma u ropstvu
Zakonodavstvo
Aspekti ropskog života
Kašikari
Kopači zlata
“Ursari Cigani”
Njegovo zanimanje bilo je drvo; pravili
su sude raznih veličina, vretena, kašike i
ostalu kućnu opremu.
Neki od njih živeli su od zlata koje su
nalazili. Neki su se bavili drvetom.
Oni su posedovali medvede i zarađjivali
za život terajući ih da igraju u gradovima i selima.
Ill. 6
Izveštaj od strane četvorice članova komiteta za istragu podelio je Rome u šest ‚kategorije’, prema njihovim zanimanjima i običajima (1831)
(obezbedio autor; skraćeno i prevedeno iz Analele parlamentare ale României, Bucuresti, Imprimeria Statului, 1890, I/I)
Gospodari i robovi: Tri kategorije, dve situacije Romi su bili vlasništvo Kneza (“robovi krune”, kasnije su
takođe nazvani “državni Cigani”), manastira i privatnih pojedinaca. Oni koji su pripadali manastirima (samostan) ili
privatnim pojedincima, Bojari, su uvek bili u težem položaju
od onih koji su pripadali Knezu. Složenost ekonomskih, verskih i porodičnih odnosa među Rumunskoj vladajućoj klasi je
rezultiralo brojnim promenama gospodara i robova (robovi
su bili predmet kupovine, prodaje, darivanja samostanima,
nasleđa i miraza) “robovi krune”su u glavnom bili nomadi
različitih struka. Manastirski robovi su imali razna zanimanja, samo neki od njih ostajali su nomadi, većina od njih
su obrađivali zemlju na imanjima manastira, dok su drugi
radili kao zanatlije. Bojari “Cigani” su u glavnom bili sluge
i kućni pomoćnici ili su obrađivali zemlju. Jedna alternativna klasifikacija “Cigan”robove svrstava u nepokretne i
Pravni status Roma
u ropstvu
Od 14-tog do 16-tog veka, pravni status
Roma nije bio predmet bilo kakvog pismenog propisa donet u vezi različitih
konflikata koji su se mogli desiti
između njih i drugih ljudi. Međutim,
”dugo-stanovište” stava prema Romima je bilo postepeno uključeno u zakonima proteklih između 17-tog do 19-
Zakonodavstvo
U 1646 godine, prvi zakonodavni kod,
pod naslovom “Carte romneasca de
invatatura” (Rumunski zapis o vaspitavanju), postavio je brojne reperne
tačke s obzirom na prava i obaveza za
Ill. 7 (iz Elena Marushiakova/Veselin Popov)
nomadske grupe te u pogledu njihovog glavnog zanimanja.
“državni Cigani”bili su podeljeni u “Rudari”, “Aurarii”ili
“Bayashi”, perilica zlata; “Ursari”, rođeni lideri i trgovci gvožđem; “Lingurari”, koji su proizvodili drveni pribor
za domaćinstva; i “Layashi”, koji su bili kovači, trgovci
gvožđem, proizvođači češljeva,i td.
Oni su vodili nomadski život,i plaćali su državi godišnji
porez. “Cigani” manastira i Bojari, zavisno o tome dali
su bili nomadi ili naseljeni, bili su podeljeni u “Layashi”,
čiji je način života bio sličan Kneževim “Layashi”, i “Vatrashi”, koji su bili naseljeni. “Vatrashi” pak spadaju u
dve kategorije,“Tigani casasi” (“Cigani”koji su radili u
domaćinstvima ) ili “tigani de curte” (domaći “Cigani”)koji
su bili sluge u domaćinstvima, i “Tigani de ogor” ili “Tigani
de câmp” (koji su obrađivali zemlju svojih gospodara).
tog veka. Moldavski propisi dopunjuju
vlaške propise, sa ne tako velikim razlikama između dve Rumunske zemlje u
pogledu pravnog statusa robova. [Ill. 7]
Tokom perioda u kome su Romi
bili porobljeni u dvema rumunskim
zemljama, oni nisu uživali pravni status koji bi im osigurao minimalna prava ili koji bi im pružao zaštitu tokom
suđenja. Rob se nije smatrao pravnim
licem, već je bio smatran imovinom
gospodara. Sukob između roba i slo-
bodnog lica koje nije bilo deo porodice robova imovine gospodara smatra se sukob između gospodara roba i
dotične dotičnog lica. Robovi nisu
bili odgovorni za svoja dela, nego je
to bila briga gospodara. U ozbiljnijim
slučajevima (krađa konja, ubistvo),
međutim, gospodar je mogao odbaciti roba i time više nije morao platiti
naknadu ili kazne (desegubina); rob je
morao pretrpeti kaznu, koja je mogla
biti kapitalna.
Romske robove u Moldaviji. Na primer, od kupljenog roba se zahtevalo da
pomogne svoga gospodara, i rob koji
je priznao da je kriv u vezi bilo čega
morao se podvrgnuti “razumnim” sprovedenim kaznama sa “štap ili bič”, a
mogao je se žaliti jedino ako je gospodar koristio ”gola” oružja, u kojem
slučaju on ili ona je bio u opasnosti da
bude ubijen. Zapravo u svakodnevnom
životu, gospodar-roba je mogao učiniti
šta god je hteo svojim robovima, pa
čak i ubiti ih.
Što se tiče braka, pravni instrument kaže da dva roba mogu stupiti u
brak, ali jedino ako je gospodar saglasan. Ako dva roba koji pripadaju dvema različitim gospodarima bi hteli da
Savet Evrope
ROMI | Istorija
Projekat Obrazovanja Romske Dece u Evropi
Vlaška
i Moldavija
2.2
“Cigani” poznati kao “Zavragi”
“Laieshi/Layashi Cigani”
“Netotsi”
Postojalo je oko 300 ovih porodica, koje
su bile uključene u kategoriju vodiča
medveda.
Normalno nastanjeni na periferiji sela,
ovi Romi obradjivali su gvožđje i pravili
kazane.
Bilo je oko pedeset porodica“Netotsi”
(rumunski izraz za“Hotentote”), koji su
došli iz Nemačke.
propisi emancipacije Ill. 8 (prevedeno od Sion 2000, str. 130)
Oslobađanje robova preko propisa za emancipaciju bila je jedna prilika za gospodara da i traži zahvalnost za provedeni život u njihovoj službi. Sredinom 19-tog
veka, jedan takav propis o emancipaciji, koja je data praljama glasi:
“Ja ovime najavljujem da Ciganka Marija,ćerka Dumitru Cracau i potomak robova koje sam ja nasledio od mojih roditelja, udovica po smrti svoga muža, jer
je ona služila sa odanošću i revnošću od svoga detinjstva pa sve dok je porasla u
mome Dvoru, dajući sve od sebe pri svome radu, tako da je ona uvek privlačila
moju pažnju (zahvalnost) i pažnju moje žene; preko ove isprave koju joj predajem
na ruke Ja je oslobađam od ropstva i dozvoljavam joj da ide kada god i gde god
ona želi; za vreme koja ona želi da ostane u mome Dvoru, ona će bez ikakvog
ograničenja, ostati da boravi i uživa hranu, baš kao i svi ostali robovi koji žive u
Dvoru. Ovo će takođe služiti kao primer svome sinu Dinca, ako se on bude ponašao
lepo kao svoja mati,biće oslobođen u propisanom roku. Datum 8 juna, 1849, Dimitrie Canta, zvaničnik.”
Ill. 9
Portret Romkinje, Bukurešt, druga polovina XIX veka.
(iz Gronemeyer / Rakelmann 1988, str. 171)
stupe u brak, neophodna je saglasnost
oba gospodara. U većini slučajeva, dva
gospodara postižu dogovor pre braka:
bilo da je jedan gospodar kupio roba
koji bi nakon braka prošao u njegovo
vlasništvo, ili bi bila trampa, gospodar
bi nudio roba iste vrednosti za zamenu
dobijenog roba. U takvim situacijama,
većina dokumenata navode “Cigan za
Cigana, u skladu sa zakonom”.
U ranom 19-tom veku, Moldavski građanski zakonik (kod) je bio
osmišljen pre svega garantovati prava
gospodara nad robom. Glava II koda
Aspekti ropskog života
Tragovi ropstva ostaju u trajno sećanje
bivših gospodara i njihovih robova,
te je period ropstva pa do današnjih
kaže da “ne može biti legitimne unije
između slobodnih ljudi i robova”, te
gospodari robova odlučuju u “najpovoljnije” vreme i lica za svoje robove. Robovi su se obično oženili vrlo
mladi, dakle da bi imali mnogo dece
kako bi povećali bogatstvo gospodara. Ako bi robovi pobegli, “gospodari robova i njihovo legitimno nasledstvo, u skladu sa običajem zemlje,
uvek imaju pravo da traže izbegle
robove, jer za robove u Moldaviji ne
postoji period ograničavanja“. Zakonik Vlaške, iako više koncizan, sadrži
iste principe: “Cigani se rađaju jedino kao robovi; bilo koji da je rođen o
majke ropkinje će takođe postati rob;
gospodar nema prava na život robova;
pravo gospodara nad robom će se odnositi da ima pravo da prodaje njega
ili da ga istera; Cigani bez gospodara
će biti robovi kneza: brak će biti objavljen među robovima; razdvajanje
biće proglašeno ako bi se brak obavio
između roba i slobodnog lica bez znanja gospodara”. To su bili glavni uslovi
postavljeni zakonom do ukidanja ropstva u dve rumunske kneževine.
dana obeležio odnose između potomaka ova dva socijalna sloja. Među
“Cigane”, razlika između “Lajaši” i
“Vatraši”, nomadski i nastanjeni Romi,
na više načina potvrđuje da je presudna.
“Vatrashi”, bez obzira na to kome su pripadali, Knezu, manastirima ili privatnim
licima, oni su uopšteno patili od veoma loših uslova, i ako život nomadskih
Roma, čak i u poređenju sa nekim kategorijama većinskog stanovništva, imao
značajne prednosti. “Vatraši” su uglavnom bili viđeni od svojih gospodara kao
lenji, lopovi i lažljivci, koji su činili što
Počeci emancipacije
Emancipacija Roma u vlasništvu Crkve Akt od 1847
Kraj ropstva
Ill. 11
“Shatra” (naselje robova) u Vlaškoj,
1862.
(iz Hancock 2002, str. 18)
Ill. 10
Emancipacija Roma je bio rezultat nekoliko zakona:Organski Propisi od 1831, zakoni od
1843 i 1844 za Rome u državnom vlasništvu, zakon od 1847 za Rome u vlasništvu crkve,
i zakoni od 1855 i 1856 za one koji su u vlasništvu privatnih lica. Međutim trgovina sa
Romskim robovima se nastavila sve do 1845, ko što to pokazuje ova aukcija za robove,
koja se pojavila u Bukureštanskim novinama iz 1845. Ona glasi:
“Od sinova i naslednika od Serdar Nicolae Nica iz Bukurešta, postoje 200 porodice Cigana
za prodaju. Ljudi su odlični robovi dvora, što će reći robovi nekretnine: perači zlata, obućari,
muzičari i poljski radnici. Prodaja se sastoji od ne manje od pet robova u isto vreme;inače
cena će biti dva dukata. Oni će biti spremni na uobičajeni način, a uz plaćanje kupcu se može
osigurati najatraktivnija predusretljiva usluga”.
(od Hancock 2002, str. 24)
god je bilo potrebno kako bi izbegavali
svoje dužnosti. Kazne su bile upravljene
od ćefa (hir, kapric) svojih gospodara.
Najčešća kazna je bila udarci u leđa sa
štapom od lisnikovog drveta. Broj udaraca je bio raspona od nekoliko desetina do
dve ili tri stotine, izveden nekoliko puta.
Čak i naj otpornije kože bi bile podlegle
nakon četrdeset ili pedeset udaraca, i
prokrvarile bi. Romske barake bile su od
gline i krovom od slame i sa dimnjacima.
Prozor spavaonice bi se mogao videti u
stražnjem zidu. “salaš” od “Cigana” bio
je stešnjen u svakoj kolibi, uključujući
oca, majku, ponekad deda ili baka i
nezaboravljajući i decu sa vrlo čestim
bolestima nastalim iz bede i siromaštva
u kojem su živeli. [Ill. 11]
Jedan broj žena, sve Romkinje, bile su odgovorne da se brinu o
spavaćim sobama gospodara, čistiti ih,
grejati ih, urediti im krevete, pranju
veša, pripremiti kupke (kupatila) bojara,
i u mnogim slučajevima, da se brinu i
o svim aspektima njihove lične higijene. Najlepša Romkinja često puta bi bila
poslata da masira noge (stopala) važnih
posetioca. Zainteresovanost Bojara za
njih povukao bi ih u Dvor, za njegov
direktan lični servis. Ove mlade žene
nalaze se u delima slikara i pisaca toga
vremena. [Ill. 9]
Obaveze od “claca” (rad) za gospodara postavio je mnogo Roma robova
u situaciji ekstremnog siromaštva, koje
je stvarao njihov veoma težak ekonomski i socijalni položaj u pratećem periodu. Pitanje koje se postavlja za većinu
nastanjenih Roma je bilo jednostavno:
Kako da se radi pola godine za vlasnika
(gospodara) a da se ima dosta vremena
da se dovoljno zaradi za život jedne porodice? To su bili seljaci, i vreme provedeno služeći gospodaru oduzimalo im
je najlepše vreme jedino da rade gospodareva polja. Nemoguće je orati, posejati žito, iskopati žitarice i žetva useva na
kraju sezone ako neko duguje gospodaru
do 150 dana rada godišnje. Dakle, može
bilo da se radi za gospodara i otići gladan, ili da se radi na sopstvenim poljima
i upasti u dugove.
Nomadski Romi, “Rudari”,
“Aurari”, “Bajaši”, “Ursari”, “Lingurari”, i “Lajaši”, koji čine značajan deo
(više od polovine ranijim vremenima,
oko trećinu u 1850 g.) Romske populacije, uživali su određenu vrstu autonomije. Oni su imali lidere – “jude” ili
“juge” – priznatih od vlade u Vlaškoj i
Moldaviji, koji su služili pravdi u svojim “Salašima” na bazi Romskih tradicija. Svoje poreske obaveze u mnogim
slučajevima su bile lakše od onih od
ostatka populacije. Oni su bili slobodni da se kreću, verovatno najznačajnije,
nisu imali druge obaveze kao, na primer,
“claca”. Njihov nomadski način života,
treba navesti, da je bio sezonski, u kome
oni troše jedan deo vremena u godini najčešće zimu – u odgovarajućim imanjima svojih vlasnika.
Savet Evrope
Projekat Obrazovanja Romske Dece u Evropi
ROMI | Istorija
Vlaška
i Moldavija
2.2
Ill. 12
Rumunski studenti javno pale
statute o ropstvu
u Bukureštu 25.
septembra 1848.
(iz Hancock 2002,
str. 27)
Proglas od 11 juna, 1848 god:
”Rumunjski narod prestaje sa nehumanom i nečasnom praksom ropstva i proglašava slobodu cigana u vlasništvu privatnih lica (pojedinaca). Oni koji su osramoćeni posedovanjem
robova pomilovani su od Rumunskog naroda, i domovina će
kompenzirati is svoje riznice svakoga koji je pretrpeo gubitke
kao rezultat ovog kršćanskog akta.”
Naseljeni Romi su kasnije obeštećeni na 8 a nomadi na
4 komada zlatnika.
Ill. 13 (od Arhivele Nationale Istorice Centrale, Rumunski Nacionalni Istorijski
Arhivi)
Ill. 14
“Akt za emancipaciju svih Cigana u kneževini Rumuniji ”izdat od
strane kneza Stirbeja 8. 1856. Ovom odlukom konačno svi Romi u
Moldaviji i Vlaškoj bili su slobodni ljudi
(from ANIC)
Počeci emancipacije
Ideja emancipacije robova u Rumunskom društvu se polako budila
u kontekstu celokupnog razvoja prema uvođenju Evropskih elemenata u
društveno političkim uslovima. Jedan
od prvih koraka, je da vanredna Narodna Skupština je pozvana da revidira Organske Propise (Osnovni akti
legislacije) za Vlašku i Moldaviju.
Predlaže se u 1831, da bude osnivan
jedan istražni odbor (komitet) da identifikuje robovske uslove života a zatim
Emancipacija Roma u vlasništvu Crkve Akt od 1847
Sledeća faza procesa emancipacije dešava se u 1847. Knez (Princ)
da pronađe način za poboljšanje uslova
i podsticanje robova za odgovarajućim
rešenjem i da se prihvate za poljoprivredu. [Ill. 6]
Amandman preporučuje da “ovi
Cigani će podmiriti i platiti sve poreze
na isti način kao i svi poreznici seljaci na posjedu; oni koji nemaju stalno
prebivalište (koji žive pod šatorima)
neće im biti dozvoljeno da ostvare
posjed bez saglasnosti vlasnika”. Nastoji se uveriti nomade da nađu rešenje
kako bi platili niže poreze, kao i svi seljaci. Verovatno je postojao veliki broj
nomada u to vreme, što je vodilo ka
bržem donošenju propisa; takvi propisi
su bili praćeni tvrdom-linijom emancipacije. Situacija Roma, koji postepeno počinju da se vide kao “beščašće”
za imidž Rumunskog naroda, bila je u
centru intelektualnih rasprava tokom
sredine decenija 19-tog veka. Stvari su
se promenile, te je ropstvo prekinuto za
Rome koji su bili u vlasništvu države
pod Aktom od 22 Marta, 1843; dok
svi oni koji plaćaju porez državnom
zatvoru Vornicia (Romi u vlasništvu
Države) prelaze pod vlašću načelnika
distrikta, mera koja ih emancipira od
ropstva i postavlja ih u kategoriju Rumunskih subjekata za personalno oporezivanje. [Ill. 10]
Bibesco od
Vlahije
podneo
je
Skupštini naredbu za emancipaciju Roma koji su pripadali Svetom
Mitropolisu, episkopijama i manastirima, te je jednoglasno prihvaćena
11 februara, 1847. Sa 2,088 poro-
dica Roma, manastir Cozia imao
je naveći broj robova, zahvaljujući
ranijoj milosti Vojvode Aleksandra
Velikog.
Prahovski okrug takođe
je imao 8,870 individualnih Roma,
te je u tome bio priznat kao lider.
Savet Evrope
Projekat Obrazovanja Romske Dece u Evropi
ROMI | Istorija
Vlaška
i Moldavija
U okrugu Vlaške živeli su 47,245
Roma, od kojih su 11,446 porodica
bile bivši robovi u manastirima. Od
Kraj ropstva
Emancipacija zadnjih robova, onih u
vlasništvu privatnih lica (pojedinaca),
desila se u Moldaviji u 1855 godine
prema popisu popisu po nalogu Kneza
Grigore Ghica. Suveren je poslao “ofis”
zemljama Vanrednog Saveta, pozivajući
za “novi zakon” za emancipaciju Roma
u vlasništvu privatnih lica u Moldaviji.
Abolicija ropstva je viđena kao reforma
koja proizilazi “od jednostavnih zakona
humanosti i pre svega je bio predmet
dostojanstvenosti zemlje ”. Knez Ghica je ovaj istorijski momenat objasnio:
“Kada Evropa pokazuje veliki interes
u kneževinama i interveniše u svoju
budućnost, obaveza naših ljudi je da
učine korak napred”. Ropstvo je smatZAKLJUČAK
Slika ropstva Roma u Vlaškoj i Moldaviji nije dostupna kroz jednodimenzionalnu interpretaciju. Ako treba
da uradimo opšti pregled sa aspekta današnjeg dana, onda je verovat-
2.2
daljnih statistika, bilo je procenjeno
da su u 1850 godini oko 250,000 do
300,000 živeli tamo. Romi u dvema
kneževinama, broje čine oko 7.5
posto ukupne populacije.
rano kao “ostatak barbarskog društva”,
“jedna anomalija koja mora nestati”,
“sukobljavanje svetih Kršćanskih dogmi, načela humanosti i vitalnih interesa
Države”.
U saglasnosti sa kneževim idejama, nacrt je sadržao dva osnovna elementa: “Neposredno ukidanje (abolicija) ropstva u Moldaviji”, i “Pravilnici
i uslovi koji upravljaju distribucijom
odgovarajuće naknade vlasnicima. ” 28
Novembra je proglašen nacionalnim
praznikom. U 22 Decembar 1855, “Divan” (Narodna Skupština) donosi “Akt
o Završetku Ropstva , Pravilnik o kompenzaciji i transformaciji emancipiranih
robova u poreske obveznike”.
Što se tiče naknade za gospodare, “Lingurari” i “Vatrashi” Romi
(nastanjeni u selima) bili su procenjeni
na 8 zlatnika i “Lajaši” (nomadi) na 4
zlatnika, bez obzira na pol; jedino invalidi i bebe su oslobođeni od plaćanja.
Situacija robova Roma u Vlahiji
zauzima isti pravac kao onih u Moldaviji. Dana 8. Februara 1856, Knez iz Stirbei dekretirao je “Akt za Emancipaciju
svih Cigana u Rumunskoj Kneževini”.
Proglašen je kraj ropstva i oslobađanje
svih “Cigana” ove kategorije, koji su
odmah registrovani kao poreski obveznici Države. Suma od 10 zlatnika je
određena kao nadoknada bivšem vlasniku za svakog roba. 8 Februar postaje
nacionalni praznik. [Ill. 14]
Nakon njihove emancipacije,
Romi nastavljaju da formiraju grupu
poreskih obveznika od milosti poljoprivrednika i lokalnih vlasti. Neki
od njih su migrirali u gradove, a jedan
određeni broj je napustio Rumuniju i
otišao za zapadne zemlje.
no najznačajnije pitanje relativnog
položaja nomadskih i nastanjenih
Roma. Doksu naseljeni Romi (Vatrashi) živeli na raspolaganju svojih
vlasnika, nisu uživali lična prava,
često puta su oštro kažnjavani, i prodani kao roba, putujući Romi (Lajaši i
drugi) često su uživali brojne slobode
pa čak i privilegije koje većina socijalnih slojeva lokalnog stanovništva
nisu imali. Ove razlike mogu se pratiti sve do danas u razlikama između
grupa Roma u Rumuniji a u određenoj
meri, i u celom svetu.
Bibliografija
Achim, Viorel (2004) The Roma in Romanian History. Budapest: Central European University Press | Georgescu, Alexandru /
Sachelarie, Ovid (1982) Judecata domneasca în Tara Româneasca si Moldova. 1611-1831. Bucureşti: Ed. Academiei | Gronemeyer,
Reimer / Rakelmann, Georgia A. (1988) Die Zigeuner. Reisende in Europa. Köln: DuMont Buchverlag | Hancock, Ian (1987)
The Pariah Syndrome. An account of Gypsy slavery and persecution. Ann Arbor, Michigan: Karoma Publishers | Hancock, Ian
(2002) We are the Romani People. Ame sam e Rromane džene. Hatfield: University of Hertfordshire Press | Kogălniceanu, Mihail
(1891) Dezrobirea tiganilor. In: Ionescu, Vasile (ed.) (2000) O mie de ani de Singurătate. Bucureşti: “Aven Amentza”, pp. 175-178
| Marushiakova, Elena / Popov, Veselin (2004) Segmentation vs. consolidation: The example of four Gypsy groups in CIS. In:
Romani Studies 2/2004, pp. 145-192 | Sion, Gheorghe (2000) Emanciparea tiganilor. In: Ionescu, Vasile (ed.) (2000) O mie de ani
de singurătate. Bucureşti: “Aven Amentza”, pp. 128-174
Council
of Europe
Conseil
de l´Europe
© Savet Evrope. Sva prava zadržana. Nijedan deo ove publikacije ne može
se prevesti, reprodukovati ili prenositi na bilo koji način ili bilo kojim sredstvima, elektronskim (CD-Rom, Internet, itd.) ili mehaničkim, uključujući fotokopiranje, snimanje ili čuvanje bilo koje informacije ili sistema učitavanja,
bez prethodne pismene dozvole od strane Odseka za izdavanje, Direkcije
za Komunikacije (F-67075, Strasbourg cedex or [email protected]).
Projekat ObrazovanjA
Romske Dece u Evropi
http://www.coe.int/education/roma
http://romani.uni-graz.at/romani
Download

Vlaška i Moldavija