.
ZORAN PETROVIC
(1921-1996)
RETROSPEKTIVA
IZ FONDA SAVREMENE GALERIJE ZRENJANIN
septembar 2011.
Sunèica Lambiæ-Fenjèev
Zoran Petroviæ – umetnik, profesor, kulturni poslenik
U kontekstu ove izložbe, o Zoranu Petroviæu, svestranom
umetniku možemo govoriti iz razlièitih aspekata. Možemo
govoriti o Zoranu Petroviæu kao o autentiènom umetniku èiji
je celokupan umetnièki opus raznovrstan i èija se
interesovanja kreæu u razlièitim likovnim disciplinama kao
što su crtež, grafika, slika, skulptura. Možemo govoriti o
njemu i kao o èlanu u to vreme istaknutih umetnièkih grupa
„Samostalni“ i „Decembarske grupe“ što je osim
umetnièkog nosilo tada i jedan poseban društveni ugled.
Možemo govoriti o Petroviæu kao o pedagogu, profesoru na
Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu koji je svojim
metodama uticao na formiranje brojnih danas veoma
znaèajnih umetnika. I ono što je, u ovom sluèaju
najznaèajnije za Savremenu galeriju Zrenjanin i na šta
æemo u ovom tekstu staviti akcenat, možemo govoriti o
Zoranu Petroviæu kao o angažovanom kulturnom posleniku
koji je širio ideje i principe moderne umetnosti i van centra
dešavanja, uèestvujuæi sredinom pedesetih godina prošlog
veka u osnivanjima i radu kolonija u Vojvodini. Takoðe,
Zoran Petroviæ se bavio i dramsko-spisateljskim radom i
napisao je nekoliko dramskih i proznih tekstova.
izlagali i istaknuti i priznati umetnici koji su veæ duže
vremena živeli i radili u Beogradu. Iako tekst u istim
novinama2 nije propratio ovu izložbu baš sa prevelikim
oduševljenjem i iako u njemu piše kako „Istini za volju treba
reæi da su ovi, u Banatu roðeni, slikari toliko konzervativniji,
da ne vole (ili bar nisu izložili) modernistièke egzibicije“,
samo prisustvo istaknutih umetnika poput Tabakoviæa, u to
vreme profesora na Akademiji primenjenih umetnosti u
Beogradu i Petroviæa, profesora na Akademiji likovnih
umetnosti u Beogradu navodi na oèekivanja da su oni
doneli sa sobom prodore novih, modernistièkih strujanja,
koja su utoliko bila znaèajnija što je neposredno pre toga,
nakon Drugog svetskog rata vladala stroga, dogmatska
socrealistièka ideologija, koja je tek sredinom pedesetih
poèela da jenjava.
.
Zoran Petroviæ je bio, može se reæi, jedan od dvojice
umetnika koji su izbili u prvi plan i izneli poslove
organizacije osnivanja Umetnièke kolonije Eèka, 1956.
godine. Predistorija osnivanja ove kolonije može se naæi
1954. godine, kada je u duhu pravljenja prigodnih priredbi i
obeležavanja razlièitih godišnjica, u èast desetogodišnjice
osloboðenja Zrenjanina” prireðena izložba slikara i vajara
roðenih u Banatu i onih koji sada žive i rade u njemu”1...
Èlanovi, kako piše u novinskom izveštaju, tehnièkog
odbora te izložbe bili su slikari Ivan Tabakoviæ, Vasa
Pomorišac i Zoran Petroviæ koji su izvršili sve pripreme. Na
izložbi su izlagali umetnici iz Zrenjanina: Mirjana Šipoš,
Mirjana Nikoliæ, Tivadar Vanjek, Jovan Janièek, Sabo Ðerð i
Karolj Fajfer, koji su nešto ranije iste godine zajedno
izlagali u Zrenjaninu, a njima su se, izmeðu ostalih,
pridružili i Ivan Tabakoviæ, Ivan Radoviæ, Vasa Pomorišac,
Zoran Petroviæ, Stojan Trumiæ, Aleksandar Zarin i Stevan
Dukiæ. Izložba je otvorena 29. novembra 1954. godine. Iz
samog spiska umetnika - uèesnika možemo videti da su na
izložbi osim „lokalnih“ umetnika iz Zrenjanina i okoline
Izgleda da je ova izložba bila najava ozbiljnijih tema i
razgovora veæ ranije prisutnih ideja i želja da se likovni život
u Zrenjaninu ozbiljnije aktivira i organizuje i veæ su se tada
nazirale tendencije o formiranju jedne organizacije koja bi
okupljala umetnike i organizovala izložbe u cilju stvaranja
fonda znaèajnih umetnièkih dela i stalne postavke u kojoj bi
ta dela mogla biti viðena. Tihomir Saviæ u nevelikoj
monografiji „Eèka–umetnièka kolonija“ piše: “Posle izložbe
Banatske grupe poèele su ozbiljne diskusije o stvaranju
kolonije slikara. Umetnièka kolonija više nije bila samo ideja
i želja slikara, veæ i želja Zrenjanina. Formirane su komisije,
poèeli su razgovori. Za stolovima su sedeli slikari, prosvetni
i politièki radnici. Cilj: Umetnièka kolonija.“ 3
Kao jednu od najava osnivanja Umetnièke kolonije u Eèki
možemo shvatiti i samostalnu izložbu Zorana Petroviæa u
tada Gradskom muzeju u Zrenjaninu, 1955. godine.
Organizovanje ove izložbe govori ne samo o tome koliki je
znaèaj i uticaj Zoran Petroviæ imao u ovoj sredini kao
umetnik veæ se nasluæuje i njegov drušveni ugled koji je
sigurno bio od velike pomoæi i uticaja da prièa vezana za
organizovanje kolonije konaèno poène da se ostvaruje.
Kao jedan od osnivaèa Decembarske grupe i kao profesor
na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu Zoran Petroviæ
je sigurno imao autoritet i kod lokalnih umetnika i kod
predstavnika lokalne vlasti, a svojim ugledom mogao je da
garantuje dolazak znaèajnih srpskih umetnika u
novoosnovanu koloniju što bi predstavljalo ozbiljan temelj
2
1
Zrenjanin, 20. 11. 1954, str 7.
Zrenjanin, 1.1. 1955, str. 8.
Saviæ, Tihomir. Eèka umetnièka kolonija, Novi Sad: Forum, 1965.
3
za dalji razvoj kulturnog i umetnièkog života u ovoj sredini.
Zajedno sa zrenjanincem Tivadarom Vanjekom, Zoran
Petroviæ je bio veoma angažovan oko utvrðivanja principa,
karaktera i uloge buduæe kolonije u Eèki. U monografiji
„Eèka-umetnièka kolonija“, Tihomir Saviæ dalje piše: „U
pismu slikaru Vanjeku Tivadaru, akademski slikar Zoran
Petroviæ sugerira principe Umetnièke kolonije. Izmeðu
ostalog, u Petroviæevom pismu nalaze se predlozi: 'Kolonija
se organizuje na principu društvenog mecenaštva... rad
Kolonije može da traje jedan mesec (jun, jul ili avgust), ili od
prvog maja do prvog septembra; umetnike poziva osnivaè
Kolonije, koji snosi i sve troškove boravka (stan, hrana i
putni troškovi). Izložba Kolonije održavala bi se jedanput
godišnje, prilikom nekog državnog praznika. Princip je u
koloniji da se od svakog uèesnika otkupi po jedan rad, a
svaki uèesnik ostavlja Koloniji po jedan rad. Od otkupljenih i
poklonjenih slika stvarao bi se fond od koga bi se kasnije
osnovala Savremena galerija Umetnièke kolonije“.4
Organizovanje rada u Umetnièkoj koloniji Eèka, osim
politièkim radnicima iz Zrenjanina, povereno je i slikarima
Zoranu Petroviæu i Tivadaru Vanjeku. Prvi od dvadeset i
dvojice pozvanih umetnika poèeli su da pristižu veæ u julu
1956. godine. Uèesnici prve kolonije u Eèki bili su: Jožef Aè,
Mihail Berenðija, Slobodan Bogojeviæ, Tivadar Vanjek,
Lazar Vozareviæ, Lazar Vujaklija, Nikola Graovac, Stevan
Dukiæ, Jovan Janièek, Milan Konjoviæ, Aleksandar Lukoviæ,
Stevan Maksimoviæ, Milun Mitroviæ, Milivoj Nikolajeviæ,
Boško Petroviæ, Zoran Petroviæ, Vasa Pomorišac, Sabo
Ðerð, Jovan Soldatoviæ, Dragoslav Stojanoviæ Sip,
Dragutin Cigarèiæ i Imre Šafranj. U spisku umetnika, osim
velikih imena iz Vojvodine (Konjoviæ, Boško Petroviæ,
Nikolajeviæ, Soldatoviæ) pronalazimo i imena petorice
umetnika – èlanova Decembarske grupe: Lazara
Vozareviæa, Lazara Vujakliju, Aleksandra Lukoviæa,
Dragutina Cigarèiæa i naravno Zorana Petroviæa. Tokom
narednih godina u Umetnièkoj koloniji Eèka uèestvovaæe
svi èlanovi Decembarske grupe, osim Aleksandra
Tomaševiæa. Ovaj podatak je veoma znaèajan, ne samo
zato što je ova umetnièka grupa obeležila zbivanja u
srpskom slikarstvu druge polovine pedesetih godina
dvadesetog veka, veæ i zato što je uticala na to da se u
Vojvodini baš u kolonijama, dogodi konaèan raskid sa
socrealistièkim tendencijama u umetnosti. Zoran Petroviæ,
kao jedan od glavnih organizatora kolonije u Eèki, nosi
velike zasluge što je omoguæio dolazak ovih umetnika i
novih shvatanja u jednu tradicionalnu i donekle
konzervativnu sredinu. Sava Stepanov smatra da period od
osnivanja 1956. godine, pa do institucionalnog
konstituisanja 1962. godine predstavlja „zlatno doba“
Umetnièke kolonije Eèka: „Upravo u tom periodu ova
kolonija ima svoju konceptualno-umetnièku delotvornost.
Neposredno posle formiranja, UK Eèka je uspela da iznaðe
autentièan koncept delovanja i da opravda svoje
postojanje. Uopšte, druga polovina pedesetih godina jeste
doba punog smisla umetnièkih kolonija. One su svojevrsni
agens modernistièkog shvatanja slike i umetnosti. Dakako,
u ovom sluèaju se ne radi o avangardistièkom modernizmu,
veæ o izgradnji svesti o opravdanosti njegovih principa, o
zasnovanosti likovnog dela na primarnosti likovnih
elemenata, o afirmisanju umetnièkog dela samog po sebi...
Svi ti procesi se dešavaju u otežanim uslovima i u atmosferi
etatistièke kontrole. Zbog toga su, tih poznih pedesetih i
ranih šezdesetih godina prošlog veka, kolonije bila mesta u
kojima se tragalo za umetnièkim identitetom, zapravo za
restauracijom onih modernistièkih stavova koji su u našim
prostorima veæ postojali izmeðu dva svetska rata – a èiji je
kontinuitet brutalno prekinut èetvorogodišnjom ratnom
katastrofom.5 A kao što je veæ reèeno, velike zasluge u
organizovanju Umetnièke kolonije Eèka i uvoðenju
modernistièkih principa u osnove njenog rada imao je
upravo Zoran Petroviæ.
.
Zoran Petroviæ bio je redovan uèesnik Umetnièke kolonije
Eèka, u kontinuitetu od osnivanja 1956. pa sve do 1973. i
poslednji put 1983. godine. Tokom ovih godina Zoran
Petroviæ je uèestvovao i u slikarskim i u vajarskim sazivima
u koloniji, a izlagao je na izložbama kolonije i za fond
ostavio dela u razlièitim likovnim tehnikama – crtež, grafika,
akvarel, tempera, najviše ulja na platnu i skulpture. Godine
1966. dodeljena mu je nagrada za slikarstvo Umetnièke
kolonije Eèka. Zoran Petroviæ je samostalno izlagao u
Zrenjaninu, 1955. godine u Gradskom muzeju, 1959.
godine u holu Narodnog pozorišta Toša Jovanoviæ u
Zrenjaninu, a u Savremenoj galeriji Zrenjanin, 1970. godine
izlagao je radove nastale od 1955. do 1970. na samostalnoj
izložbi pod nazivom „Fantastika“, zatim povodom
tridesetogodišnjice osnivanja Umetnièke kolonije Eèka
1986. godine, zajedno sa Aleksandrom Lukoviæem i
Stevanom Maksimoviæem i opet samostalno 1994. godine.
5
4
Saviæ, Tihomir. Eèka umetnièka kolonija, Novi Sad: Forum, 1965.
Duranci, Bela. Stepanov, Sava. 50. godina Umetnièke kolonije Eèka,
Zrenjanin: Art Concept, 2009.
tamo gde želimo da ga uputimo. Bila je to velika pouka koju
sam preko eèanske kolonije stekao, te sam sreæan što
mogu i ovaj podatak da pomenem, uz mnoge lepote koje
smo u zrenjaninskoj sredini doživeli“.8 Iz ovoga možemo
zakljuèiti da je Zoran Petroviæ upravo u Eèki došao do svog
autentiènog, liènog umetnièkog izraza u skulpturi koji æe ga
uvrstiti u jedne od najznaèajnijih srpskih umetnika ovog
perioda.
Ali, pre ovoga, moramo se vratiti korak unazad.
Nastavljajuæi u pravcu svoðenja, apstrahovanja realnosti,
Zoran Petroviæ æe postepeno u svom umetnièkom radu
izaæi iz ravnièarskih predela i enterijera i kako u daljem
tekstu piše Živojin Turinski:„isprva na crtežima a zatim
nešto uzdržanije i na slikama poèeæe da se u okviru vrlo
rudimentovanog ravnièarskog predela pojavljuje jedno
mistièno biæe koje æe od tada i zauvek èiniti stožer
sadržajne jezgre dela. Postepeno æe ono dobijati sve
definitivnija oznaèenja. Pretvoriæe se u složenu mašineriju
razgranatih udova i agresivnog ponašanja“.9 Dakle, Zoran
Petroviæ postaje slikar mašina možda upravo prilikom
boravka u Eèki i Zrenjaninu i taj svoj novi umetnièki ciklus
zapoèinje u grafici i crtežu. Savremena galerija Zrenjanin u
svom fondu ima jedan takav grafièki list pod nazivom
„Filistar“ iz 1956. godine. M. B. Protiæ objašnjava ovaj
Petroviæev umetnièki „program“:“Dok su mnogi savremeni
umetnici mašinizovali èoveka, uklapajuæi ga, kao robota, u
zaglušni ritam industrijske civilizacije, Petroviæ je pošao
obrnutim putem, putem humanizovanja mašine. U prvoj
koncepciji, mašina porobljava èoveka, apsorbuje ga kao
svoj sastavni deo; u drugoj – èovek potèinjava mašinu, i
umesto da lièi na nju, ona lièi na njega, postajuæi metalna,
komplikovana personifikacija njegovih osobina. Tako od
velsovske, apokaliptiène fantazmagorije supermašinizovanog sveta u kome èovek polako izumire, stižemo do strašne
bajke o oèoveèenoj, živoj mašini“.10 A „Filistar“ je upravo to,
„oèoveèena, živa mašina“ sa „razgranatim udovima“ poput
zastrašujuæe, izoblièene siluete nekog mišiæavog, surovog
èoveka i èini se zaista „agresivnog ponašanja“. Meðutim,
na slikama je ta zastrašujuæa grubost i agresivnost nestala i
opus Zorana Petroviæa postao je sve više asocijativniji.
Polazna taèka jeste mašina, ali ona sada omoguæava
umetniku povod za traženje novih oblika. Na tamnim, èesto
crnim ili sivim osnovama njegovih slika žive nepravilne
forme krivih linija u stalnom kretanju, forme, koje po M. B.
Protiæu „podjednako prethode apsolutnom išèezavanju i
daljem organskom rastenju: proces klijanja i raspadanja,
života i smrti...Njegova platna obeležavaju prelaženje
organskog u neorgansko, i obratno. To je slikarstvo koje nije
više vezano za predmete, veæ za procese koji se dešavaju
uporedo, u tamnoj, zagonetnoj utrobi prirode“.11 Fond
Savremene galerije Zrenjanin poseduje šest slika iz ovog
opusa: „Kao da leti“ iz 1955. godine koja još uvek
predstavlja humanizovanu mašinu sa razgranatim
udovima na tamnoj pozadini, ali ne tako zastrašujuæu poput
„Filistra“; „Zverolika“ iz 1957. koja još uvek nosi asocijaciju
na mašinu sa tamno-sivom pozadinom i crvenim, zelenim,
sivim nepravilnim oblicima u kretanju; „Plava mašina“
takoðe iz 1957. i takoðe sa asocijacijama na mašinske
elemente u kretanju uglavnom plave i crne na sivoj osnovi;
„Ubojita“ iz 1958. sa crnom i tamno-zelenom osnovom po
kojoj se kreæu dreèavo crveni oblici nalik na neke organske
forme; „Plava slika“ iz 1960. sa tamno-plavom pozadinom i
svetlo i tamno plavim nepravilnim oblicima nalik na
podzemne minerale i „Fasada mašine“ iz 1973. koja deluje
kao plutanje nekih zgusnutih organskih materija po sivoj
osnovi slike. Sve ove slike, osim poslednje, nastale su u
periodu aktivnog uèešæa Decembarske grupe u likovnom
životu druge polovine pedesetih godina prošlog veka,
umetnièke grupe koja je obeležila ovaj period u umetnosti,
a pojedinci u njoj „odigrali neke kljuène uloge u prelasku koji
je prva posleratna generacija slikara obavila od recepcije
domaæeg meðuratnog slikarskog iskustva ka formiranju
karakteristiènih jezièkih modaliteta umerenog modernizma
šeste decenije“.12 U fondu Savremene galerije Zrenjanin
postoji i slika „Brodovi“ iz 1966. godine koja se formom
donekle odvaja od Petroviæevog uobièajenog motiva, ali
takoðe nosi karakteristièan prizvuk neke apokaliptiène
fantazmagorije - tamno-siva, skoro crna silueta koja
podseæa na brodove na tamno-smeðem nebu obasjanom
sa dva gotovo blještava kruga.
.
9
Turinski, Živojin. Zoran Petroviæ, Fantastika 1955-1970, [katalog],
Zrenjanin: Savremena galerija Zrenjanin, 1970.
10
Protiæ, Miodrag. B. Srpsko slikarstvo XX veka, knjiga druga, Beograd:
Nolit, 1970.
Kao što je veæ pomenuto, na osnovu svedoèenja samog
Zorana Petroviæa možemo zakljuèiti da je boravak u Eèki i
11
Protiæ, Miodrag. B. Srpsko slikarstvo XX veka, knjiga druga, Beograd:
Nolit, 1970.
12
Denegri, Ješa. Šezdesete: teme srpske umetnosti, Novi Sad: Svetovi,
1995.
Zrenjaninu bio od kljuènog znaèaja za dalji razvoj njegove
umetnosti. Živojin Turinski u istom tekstu dalje piše:“U slici
kao da se nije mogla definitivno ovaplotiti ideja o
fantazmagoriènom svetu èovekolikih mašina. Sama
priroda nove inspiracije imperativno je zahtevala drugojaèiji
medijum. Do otkriæa æe ubrzo doæi. Umetnik æe se okrenuti
skulpturi. Od otpadaka mašinskog sveta gradiæe ubuduæe
svoje èudnovate vojnike, topove, zveri, bube, volšebnièke
instrumente“.13 Ješa Denegri piše da je Zoran Petroviæ
„jedini srpski umetnik koji od sredine pedesetih primenjuje
postupke rada sa zavarenim metalom kao skulptorskom
tehnikom i pri tome stvara sopstveni simbolièki svet...“14
Petroviæ dolazi do ovakvog naèina rada kao crtaè i kao
slikar, ali ove motive ne predstavlja iluzionistièki na plohi
crteža ili slike veæ ih postavlja u realan prostor sa kojim ove
skulpture imaju otvorenu i dinamiènu komunikaciju. Sami
nazivi njegovih radova koji ukazuju na umetnikovu ideju,
simboliku, naraciju, anegdotu kao da skulpturu prevode u
neku vrstu fantazmagoriène predstave u kojoj svaka
zoomorfna ili antropomorfna forma uèestvujuæi u nekoj
zamišljenoj radnji ovaploæuje umetnikovu zamisao
metamorfoze neorganskog u organsko, mašinskog u
ljudsko i obrnuto. Savremena galerija Zrenjanin u svom
fondu poseduje èetiri skulpture Zorana Petroviæa, dok se
jedna od najranijih Petroviæevih skulptura, nastala 1958.
godine u Umetnièkoj koloniji Eèka „Grabljivice“ smatra
nestalom. Jedna skulptura je iz 1989. godine sa nazivom
„Agresor“, druge dve su iz 1993. od kojih je jedna sa
karakteristiènom crtom humora u nazivu „Gvozdenozuba“,
dok je drugoj, nažalost, naziv ostao nepoznat, dok se za
èetvrtu smatra da je „Ubojita“ nastala šezdesetih godina
prošlog veka u zrenjaninskoj fabrici „Šinvoz“. Ono u èemu
leži izuzetnost skulptorskog opusa Zorana Petroviæa je
upravo u naèinu stvaranja skulpture, primeni postupka
skulptora kao varioca, koji je Zoran Petroviæ nauèio u
zrenjaninskoj fabrici, a koje dotadašnje skulptorsko
iskustvo u našoj sredini nije poznavalo. Ovaj postupak
spajanja raznorodnih otpadaka, jednog u to vreme
neumetnièkog materijala – odbaèenih mašinskih delova, i
to u procesu varenja koji zahteva brzo reagovanje i
trenutne odluke bila je gotovo istovremena sa sliènim
dešavanjima u umetnosti u Evropi i svetu. Takoðe, kako
piše Ješa Denegri „ova vrsta skulpture nastaje u duhovnim i
istorijskim prilikama svojstvenim ili makar vrlo bliskim
uslovima pojave enformela: naime enformel kao širi
kulturni kontekst, a ne enformel kao stil, prirodni je ambijent
skulpture u zavarenom metalu, a to što važi za opšte i
naèelne karakteristike ove skulpture važi takoðe i za
pojedinaène sluèajeve kao što je i ovaj Zorana Petroviæa“.15
Rad Zorana Petroviæa u zrenjaninskim fabrikama pokrenuo
je i druge umetnike da se na slièan ili sebi svojstven naèin
ukljuèe u ovakav naèin stvaranja umetnièkih dela u
interakciji umetnika, inženjera i radnika što je osim
umetnièkih ubrzo dobilo i pozitivne socijalne aspekte.
Lik i delo Zorana Petroviæa na najbolji moguæi naèin utkani
su u istoriju Umetnièke kolonije Eèka. Ne samo što je bio
jedan od najistaknutiji umetnika svog vremena veæ je imao
želje i volje da svoje iskustvo i znanje konstantno širi i
prenosi i kao umetnik i kao profesor i kao kulturni pregalac.
Nažalost, Petroviæev boravak i rad u koloniji u Eèki oskudno
je dokumentovan ili dokumentacija nije ostala saèuvana u
Savremenoj galeriji Zrenjanin. Osim nekoliko novinskih
èlanaka u hemeroteci, kataloga iz prvih godina rada
Umetnièke kolonije Eèka i kataloga njegovih samostalnih
izložbi, Savremena galerija Zrenjanin ne poseduje druga
dokumenta, pisma, fotografije, itd pomoæu kojih bi se
mogao rekonstruisati stvarni doprinos i uloga ovog
umetnika u našoj sredini. Ali, plodovi njegovog rada su i
dalje prisutni i ova izložba pokušava da pruži doprinos u
sagledavanju Zorana Petroviæa kao svestranog umetnika,
erudite i kulturnog radnika i pridružuje se obeležavanju
godišnjica njegovog roðenja i smrti, koje æe ove godine biti
prireðene u nekoliko galerija i muzeja u Vojvodini.
.
13
Turinski, Živojin. Zoran Petroviæ, Fantastika 1955-1970, [katalog],
Zrenjanin: Savremena galerija Zrenjanin, 1970.
14
Denegri, Ješa. Pedesete: teme srpske umetnosti, Novi Sad: Svetovi
1993.
15
Denegri, Ješa. Pedesete: teme srpske umetnosti, Novi Sad: Svetovi,
1993.
Kataloški podaci
slike, crtež, grafika
Jesen u B.Topoli, 1955, ulje na platnu, 59x80cm, inv.br.898
Crtež iz B.Topole, 1955, tuš na papiru, 42x59 cm, inv.br.1081
Kao da leti, 1955, kombinovana tehnika, 83x59 cm, inv.br. 1162
Pogled na grad, 1955, ulje na kartonu, 43x60 cm, inv.br.1416
Filistar, 1956, sito štampa, 84x60 cm, inv.br. 145
.
Zverolika, 1957, ulje na platnu, 98,5x115 cm, inv.br.950
Plava mašina, 1957, ulje na platnu, 100,5x81 cm, inv.br. 2045
Ubojita, 1958, ulje na platnu, 59,5x80,5 cm, inv.br.740
Plava slika, 1960, ulje na platnu, 96x129 cm, inv.br.1145
Motiv iz Peæi, (pre 1963), tempera na papiru, 32x43 cm, inv.br.1046
Brodovi, 1966, ulje na platnu, 135x200 cm, inv.br.1479
Fasada mašine, 1973, kombinovana tehnika, 70,5x100,5 cm, inv.br.1100
Srem, 1983, akvarel, 58x80 cm, inv.br. 2478
skulpture
Grabljivice, 1958, metal, visina 68cm, nestala
Ubojita, oko 1960, metal, visina 52cm, inv. br. 2606
Agresor, 1989, metal, visina 82cm, inv. br. 2607
Gvozdenozuba, 1993, metal, visina 72cm, inv. br. 2608 (reprodukcija na naslovnoj strani)
(bez naziva), 1993, metal, visina 72cm, inv. br. 2609
ZORAN PETROVIÆ
(1921-1996)
.
Zoran Petroviæ je roðen u Sakulama 1921. godine. Završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu 1948. godine,
a 1949. godine specijalni teèaj u klasi profesora Ðorða Andrejeviæa Kuna, kada je izabran za jednog od prvih asistenata
Akademije. Bio je èlan umetnièkih grupa „Samostalni“ i „Decembarske grupe“. Bio je redovni profesor na Fakultetu
likovnih umetnosti u Beogradu. Jedan je od osnivaèa umetnièkih kolonija u Eèki i Baèkoj Topoli i aktivni uèesnik drugih
umetnièkih kolonija
samostalno, izmeðu ostalog u Beogradu, Novom Sadu,
ija u zemlji. Izlagao je trideset puta samostalno
Zrenjaninu, Panèevu, Kragujevcu, Somboru, Sloveniji, Italiji, Kanadi i devedeset puta na kolektivnim izložbama u
zemlji i inostranstvu. Bavio se crtežom, slikarstvom, grafikom, skulpturom u varenom i livenom metalu. Bavio se i
literaturom i napisao je sedam dramskih tekstova od kojih je možda najpoznatiji „Selo Sakule, a u Banatu“. Dela mu se
nalaze u svim znaèajnijim muzejima, galerijama, zbirkama i privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je
nagrade „Salon 59 u Rijeci 1959, nagrade na Memorijalu Nadežde Petroviæ u Èaèku 1960, nagrade za crtež na VI
bijenalu u Sao Paolu 1961, nagrade ULUS-a 1966, nagrade za slikarstvo Umetnièke kolonije Eèka 1966, nagrade na I
bijenalu crteža u Zagrebu 1968. Takoðe je dobio Sterijinu nagradu za tekst savremene komedije na Sterijinom pozorju
1970. godine. Umro je 1996. godine u Beogradu.
ZORAN PETROVIÆ
(1921-1996)
RETROSPEKTIVA IZ FONDA
SAVREMENE GALERIJE ZRENJANIN
12.09. - 06.10. 2011.
izdavaè
Savremena galerija, 23000 Zrenjanin,
Subotiæeva 1
e-mail:[email protected]
http://www.galerija.rs
za izdavaèa
Radovan Živankiæ
umetnièki savet
dr Ješa Denegri, Sava Stepanov,
Sunèica Lambiæ-Fenjèev i Slavica Popov
kustos izložbe i autor teksta
Sunèica Lambiæ - Fenjèev
dizajn,fotografija
.
CIP – Êàòàëîãèçàöè¼à ó ïóáëèêàöè¼è
Áèáëèîòåêà Ìàòèöå ñðïñêå, Íîâè Ñàä
75. 071.1: 929 Petroviæ Z. (083.824)
Saša Ðurièin i Slavko Kujundžiæ
ÏÅÒÐÎÂÈŽ, Çîðàí, 1929-1996
Zoran Petroviæ : retrospektiva iz fonda savremene
galerije Zrenjanin : 12. septembar - 6. oktobar 2011.
/ kustos izložbe i autor teksta Sunèica Lambiæ-Fenjèev. Zrenjanin : Savremena galerija, 2011 (Zrenjanin : Art
concept). – 20 str. : fotogr. u bojama ; 21 x 21 cm
kompjuterska priprema i štampa
Tiraž 300
ART CONCEPT, 23000 Zrenjanin,
Nemanjina 9
ISBN 978-86-6063-026-3
Marijan Baroš
tehnièka podrška
tiraž
300
1. Ëàìáèž-Ôåœ÷eâ, Ñóí÷èöà [àóòîð]
a) Ïåòðîâèž, Çîðàí (1929-1996) - Ñëèêàðñòâî - Èçëîæáåíè êàòàëîçè
COBISS.SR-ID 265924615
Download

Untitled - SAVREMENA GALERIJA Zrenjanin