REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA SUBOTICA
Odbor udruženja za poljoprivredu, prehrambenu industriju, vodoprivredu,
šumarstvo i zadrugarstvo
STANJE
POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE U REGIONU PRI KRAJU
JESENJIH RADOVA U 2014. GODINI
Subotica, novembra 2014. godine
1
UVOD
Poljoprivrednu, posebno biljnu proizvodnju u 2014. godini u Regionu, karakterisale su
specifične vremenske prilike i nepovoljni ekonomski uslovi, izazvani stalnim nedostatkom
finansijskih sredstava.
U našim uslovima, značaj agrara je ogroman i zbog toga se potrebno podsetiti nekih važnih
događaja, koji određuju stanje naše ekonomije u ovoj grani proizvodnje, verovatno za duži
niz godina. Poljoprivreda i prehrambena industrija u stvaranju društvenog proizvoda zemlje
(BDP) učestvuju sa oko 17% i to: poljoprivredna proizvodnja 10,6% i prehrambena industrija
6,4%. Međutim, ako se posmatra celokupan doprinos poljoprivrede ostalim sektorima
privrede, posebno proizvođačima i prerađivačima inputa i sirovina ovo učešće nadmašuje
40% ukupnog BDP-a.
U strukturi stvorene vrednosti poljoprivredne proizvodnje 70% potiče iz biljne proizvodnje, a
30% iz stočarske proizvodnje. Na nivou Regiona, situacija je slična, a karakteriše je
naglašeni interes poljoprivrednih proizvođača da se bave manje rizičnim proizvodnjama, kao
što je ratarska proizvodnja.
OSTVARENI PROSEČNI PRINOSI RATARSKIH KULTURA NA TERITORIJI
REGIJE RPK SUBOTICA
Proizvodna godina 2012/2013
Prinosi t/ha
Kulture
Ada
B.Topola
Kanjiža
M.Iđoš
Senta
Subotica
REGION
Pšenica
5,80
6,60
5,00
5,26
5,60
6,10
5,91
Ječam ozimi
4,80
5,10
4,50
4,86
5,00
4,71
4,89
Ječam jari
4,50
4,80
4,50
4,00
-
4,90
4,64
Kukuruz
6,00
7,05
6,00
5,70
7,70
6,02
6,24
Soja
3,00
2,30
3,00
1,93
2,50
1,77
2,05
Uljana repica
3,50
3,10
2,00
-
3,12
3,14
Suncokret
3,60
3,34
3,00
3,40
2,39
2,74
3,04
60,00
50,00
40,00
45,25
45,00
60,34
51,2
Šećerna repa
II
-
Aktuelne informacije iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine
Proizvodna godina, što se tiče biljne proizvodnje privodi se kraju. Uprava za agrarna plaćanja
Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, u potpunosti je isplatila predviđena
sredstva za 2014 godinu, kada je reč o osnovnim podsticajima u biljnoj proizvodnji – 6000
dinara po hektaru. Ukupno je za ovaj vid podrške isplaćeno gotovo 11 milijardi dinara.
2
Poljoprivrednim proizvođačima koji su ostvarili pravo na subvencije, na osnovu više
pravilnika za 2014. godinu je isplaćeno ukupno 2.758.629.237,00 dinara. Od pomenutog
iznosa, skoro 2 milijarde dinara je isplaćeno na osnovu Pravilnika o načinu ostvarivanja
prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2014. godini. Po osnovu isplata premija
za mleko, preostale su premije za četvrti kvartal i biće isplaćene narednih dana.
Takođe, po osnovu Pravilnika o podsticajima za podršku investicijama u primarnu
poljoprivrednu proizvodnju po kojem je podnošenje zahteva završeno 1. novembra 2014.
godine, do sada je isplaćeno 22.639.345,65 dinara.
Preostala sredstva do iznosa od 2.758.629.237,00 dinara isplaćena su na osnovu pravilnika
za tovnu stoku, genetsko unapređenje stočarstva, po košnici pčela itd.
U javnosti se, s obzirom na usvojenu Strategiju poljoprivrede Srbije i ruralnog razvoja od
2014.- 2024. kao i na situaciju u javnim finansijama provlačilo pitanje karaktera podsticaja i
načina i metoda istih u 2015. godini Prema izjavama iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite
životne sredine, subvencije i premije u poljoprivrednoj proizvodnji nisu smanjene za ovu
godinu bez obzira na rebalans budžeta. Nakon stručne analize, Ministarstvo poljoprivrede i
zaštite životne sredine, predložiće Ministarstvu finansija, Vladi Republike Srbije i Narodnoj
skupštini RS da i za sledeću godinu budu isplaćivane subvencije i premije i to 100 evra po
hektaru za zemljoradnike i 7 dinara po litru premije za mleko. Predložićemo takođe, da
kriterijum za ostvarivanje prava na subvencije u biljnoj proizvodnji bude 20 hektara a ne 100
kao do sada.
Kada se govori o premijama za mleko, Ministarstvo ne može trenutno biti zadovoljno
efektima mere ali da će predložiti da i ubuduće premije ostanu iste jer se mora zaustaviti
smanjivanje broja muznih krava a stočarstvo mora biti prioritet u narednom periodu. U tom
cilju potrebno je uraditi analize i racionalno koristiti sredstva agrarnog budžeta. Ministarstvo
predlaže mere za koje se procenjuje i veruje da će dati rezultate a svaka mera koja se
sprovodila u proteklih 10 godina a nije dala rezultate i proizvela je zanemarivanje ovog
sektora mora biti zamenjena efektnom merom.
Neophodno je da se sa više sredstava podstiče poljoprivreda ali naše mogućnosti su
trenutno 5 % nacionalnog budžeta i moramo što pre ući u programe koji će omogućiti
korišćenje sredstava iz pristupnih fondova EU.
Iz miinistarstva je objavljena informacija vezana za veću mogućnost izvoza poljoprivrednih
proizvoda na tržište Ruske Federacije. Čitav proces izvoza poboljšavaju kontrole izvoznika i
odobrenja naših stručnih službi kao i skraćena izvozna procedura na 30 do 60 dana, što
svakako pozitivno utiče na one koji su u lancu saradnje sa Ruskom Federacijom.
U sklopu posete MMF u Srbiji, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine
organizovalo je sastanak sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda koju je
predvodila gospođa Zuzana Murgasova.
Na sastanku je istaknut značaj sektora poljoprivrede i prehrambene industrije za ekonomiju
Srbije, izazove s kojima se ova grana privrede trenutno suočava, kao i potencijalima koje na
pravi način treba iskoristiti, vodeći računa o malim poljoprivrednim proizvođačima.
3
Povećanje konkuretnosti ovog sektora je jedan od prioritetnih ciljeva u procesu evropskih
integracija.
Predstavnici MMF su razgovarali sa predstavnicima Ministarstva o potencijalima u razvoju
sektora poljoprivrede u narednom periodu, potrebe za ulaganjima i stranim direktnim
investicijama u poljoprivredno – prehrambeni sektor Srbije, kao i potrebe za ulaganjima i
unapređenjem sektora životne sredine.
Predstavnici Ministarstva su upoznali delegaciju MMF sa izazovima sa kojima se suočavaju
u oblasti zaštite životne sredine i neophodnosti investiranja u ovaj sektor u narednom periodu
kako bi se dostigli visoki evropski standardi. Obezbeđivanje održivog finansiranja zaštite
životne sredine i velikih infrastrukturnih projekata u sektoru životne sredine je ključni
prioritet kome Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Vlada RS u ovom trenutku
posvećuju najveću pažnju, zaključeno je na sastanku.
III Stanje poljoprivredne proizvodnje krajem godine
Na osnovu ukupnih površina poljoprivrednog zemljišta, za prolećnu setvu ove godine,
angažovano je oko 150 hiljada ha koje je trebalo obraditi i zasejati prolećnim usevima. Osnovu
za formiranje strukture setve i opredeljenje i spremnost proizvođača za zasnivanje proizvodnje u
ratarstvu činilo je:
a)ostvarenje ratarske proizvodnje u predhodnoj godini,
b)ekonomski rezultati u predhodnoj godini,
c)uslovi privređivanja stvoreni na tržištu, pre početka zasnivanja proizvodnje (cene
reprodukcionog materijala, ponuda prehrambene industrije, mere agrarne politike),
d)procena proizvođača o mogućnostima ostvarivanja pozitivnih ekonomskih efekata iz
zasnovane proizvodnje.
PROLEĆNA SETVA U REGIONU
Kultura
Kukuruz
Suncokret
Soja
Šećerna repa
Ostalo
Svega:
Berba 2012/13
u ha
Prolećna setva
2013/14 u ha
%
113.050
18.898
4.214
3.754
7.119
114.468
17.259
5.638
6.858
5.221
101
91
134
183
73
147.035
149.444
102
Tehnološki posmatrano, stanje prolećnih useva je bilo dobro i poslovi oko kojih se trenutno vode
aktivnosti odnose se na završetak berbe kukuruza i vađenja šećerne repe. Kao što je poznato,
najveće površine u prolećnoj setvi su ostvarene pod kukuruzom i očekuje se da ovogodišnji rod
omogući i jeftiniju hranu za životinje, kao i solidne količine za izvoz, što i pokazuju rezultati
ostvarene berbe na 92 % zasejanih površina.
Potrebno je istaći da je od početka maja registrovano oko 600 litara padavina po kvadratnom
metru poljoprivredne površine, a najobilnije su bile u najkritičnijim mesecima u septembru i
oktobru. Ovaj podatak se značajno odnosio na početak obavljanja jesenjih radova.
4
U Republici je zasejano 1.207.248 ha pod kukuruzom i poslednje prognoze, svode se na
prinos od oko 6,5 miliona tona, dok je u pokrajini Vojvodini zasejano je 691.276 ha sa
prognoziranim prinosom od oko 4 miliona tona.
U Regionu zasejano je 114.468 ha i očekivao se prinos od oko 800 hiljada tona, odnosno
prosečnim prinosom od oko 7 t /ha., sa prosečnom vlažnošću zrna od 16-22 %. Berba,
obavljena do podnošenja ovog izveštaja na oko 92 % površinina, kazuje da bi se ove
prognoze mogle obistitniti i da će se ostvatiti prinos od oko milion tona zrna sa prosečnim
prinosom od oko 9 t /ha.
Stručnjaci upozoravaju da je izuzetno važno da se kukuruz nakon berbe sačuva na pravi
način. U tom cilju, kod registrovanih skladištara kontroliše se skladišni prostor za smeštaj
merkantilnog kukuruza kako bi se utvrdilo da li su ispoštovane zakonske obaveze i da li su
sprovedene sve zakonom predviđene mere pre berbe kukuruza. Pre smeštanja kukuruza u
skladišta, kontroliše se da li su izvršene naložene mere mehaničkog čišćenja skladišnih
prostora i transportnih puteva, kao i dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija praznih
skladišnih prostora, kao i fumigacija preostalih količina kukuruza u skladištima.
Cena ovogodišnjeg kukuruza u Regionu je od 12 do 13 dinara sa PDV i teško je ovog
momenta predvideti dalje kretanje cena novog kukuruza.
Suncokret je biljka koja je najviše pogođena kišovitim vremenom i predviđanja da će prinosi
da budu na manje od planiranih. Na nivou Republike očekuje se žetva na 175.946 ha, a od
toga, na nivou Vojvodine 161.336 ha. U Regionu se je žetva suncokreta obavljena na
površinama od 17.259 ha i ukupnim prinosom od 56.819 tona ili 3,29 t/ha. Ostvarena
prodajna cena suncokreta je oko 30 dinara po kg.
Šećerna repa je kultura kojoj su obilne kiše omogućile da se stanje stalno poboljšava.
Sigurno je da će pri ovom stanju, prinosi biti veći od prosečnih. Zasejano je 63.810 ha, od
toga u Vojvodini 61.264 ha. U Regionu je zasejano znatno više nego prethodne godine, čak
6.858 ha i do podnošenja ovog izveštaja radovi na vađenju repe obavljeni su na 72 %
površina sa izuzetnim prinosom od 72 t/ha.
Soja je tradicinalno najneotpornija na tropske vrućine, ali na sreću, posebno u našem
regionu, kišni periodi i dobro primenjena agrotehnika, obezbedili su izuzetne prinose na
površini od 5.638 ha u visini od 3,59 t/ha..
IV Jesenja setva
Zbog kašnjenja u berbi kukuruza, setva pšenice u Regionu kasni, tako da je u optimalnom
roku zasejana tek polovina planiranih površina.oS obzirom na činjenicu da je naša zemlja, a
isti tako i naš Region, dominantno poljoprivredni region, nije naodmet da se javnost upozna
sa nekoliko podataka koje mogu imati važnu ulogu u prehrambenoj industriji naše zemlje, pa
time i uticaj na kućne budžete.
5
Prema podacima opštinskih sekretarijata za poljoprivredu, kukuruz je do kraja otimalnog roka
za jesenju setvu, obran tek na nešto više od polovine planiranih površina, odnosno na oko
65.000 hektara, sa prosečnim prinosom od 8,7 tona po hektaru.
U odnosu na prošlu godinu, do ovog momenta kukuruz je obran na 30 odsto manje površina,
a s obzirom da je dominantan kao predusev pšenici, to za posledicu ima i kašnjenje setve
hlebnog zrna.
Pšenica je do kraja oktobra zasejana na oko 24.000 hektara, odnosno oko 50 odsto
površina, a to znači da setva kasni, jer je uži optimalni rok već završen, širi optimalni se bliži
kraju, a nakon toga se setva u Regionu i ne preporučuje. Dakle, u optimalnom roku zasejano
je oko 50 % površina predviđenih za pšenicu.
Glavni razlog kašnjenja radova u jesenjoj kampanji, kao što je rečeno jesu obilne padavine
tokom godine koje su pratile vegetaciju i onemogućavale radove.
Naime, od početka maja registrovano je 600 litara padavina po kvadratnom metru
poljoprivredne površine, a najobilnije su bile u najkritičnijim mesecima u septembru i
oktobru. Podsećanja radi, prošle godine već krajem oktobra završena setvu hlebnog žita,
tako da je to komparacija kako to ide kada su uslovi idealni jer je to bio oktobar bez padavina
kada su se svakog dana mogli odvijati radovi od jutra do mraka.
Shodno navedenim podacima, postoji opravdana strepnja da može doći do smanjenja
predviđenih prinosa u sledećoj godini što može, kako je navedeno, izazvati poskupljenje
prehrambenih proizvoda.
Ipak, do podnošenja ovog izveštaja, povećala se površina pod zasejanom pšenicom i to na
44.737 ha što je 90 % predviđenih površina.
V
Stočarstvo u Regionu
Stočarstvo predstavlja najintenzivniju granu poljoprivredne proizvodnje i ima višestruki značaj,
kako za proizvođače tako i za potrošače. Ova proizvodnja predstavlja osnovu povećanja
intenzivnosti poljoprivredne proizvodnje, a njen razvoj daje osnovu za izgradnju široke palete
prerađivačkih kapaciteta. Mada je osnov za razvoj stočarstva biljna proizvodnja, stočarska
proizvodnja, kao viša faza proizvodnje je ujedno i pokretač razvoja biljne kao i ukupne
poljoprivredne proizvodnje.
Stočarstvo u Vojvodini se već duži niz godina nalazi u krizi. Postoje mnogi faktori koji utiču na
loše stanje u stočarskoj proizvodnji kao što je ne postojanje dugoročne strategije,
neorganizovanost primarne poljoprivredne proizvodnje, slaba povezanost proizvođača stočarskih
proizvoda i prerađivača, itd. Opadanje kupovne moći stanovništva je takođe jedan od razloga
smanjenja potrošnje mesa, koje je i onako na vrlo niskom nivou.
Kada se govori o premijama za mleko, potrebno je i ubuduće da premije ostanu iste jer se
mora zaustaviti smanjivanje broja muznih krava a stočarstvo mora biti prioritet u narednom
6
periodu. U tom cilju potrebno je uraditi analize i racionalno koristiti sredstva agrarnog
budžeta. Ministarstvo predlaže mere za koje se procenjuje i veruje da će dati rezultate a
svaka mera koja se sprovodila u proteklih 10 godina a nije dala rezultate i proizvela je
zanemarivanje ovog sektora mora biti zamenjena efektnom merom.
Stanje u svinjarstvu se i pored priliva obilja stočne hrane je nepromenjeno. Stagnacija
prisutna duži niz godina se nastavlja i stvara vrlo lošu sliku o našem angažovanju u ovoj
delatnosti. U regionu, prodajna cena svinja je na nivou od oko 170 dinara sa PDV što kod
večine proizvođača ne pokriva cenu koštanja. Očito je da se moraju uraditi radikalnije mere u
ovoj delatnosti. A do tog vremena, uvoz svinjskog mesa će se povećavati; kako žive stoke
tako i svežeg mesa i prerađevina.
VI
Predlog mera i sugestija
1. ratarska proizvodnja u Regionu ostvarila je visoke prinose najvažnijih kultura što će
omogućiti veliku količinu sirovina za prehrambenu industriju, izvoz i stočnu hranu za
stočarstvo;
2. predlaže se Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine da za 2015. godini
obezbedi sredstva za subvencije i premije u poljoprivredi i time omogući da naša
poljoprivreda postane konkurentnija u evropskim razmerama;
3. da se sa NBS otpočne razgovor oko traženja trajnog rešenja kreditiranja tekuće
proizvodnje u poljoprivredi sa prihvatljivim kamatnim stopama, rokovima vraćanja i
periodima kreditiranja,
4. u cilju pospešivanja izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, predložiti
ministarstvu poljoprivrede i ministarstvu finansija izradu strategije za finansiranje agrara
namenjenom izvozu onih proizvoda koji najviše učestvuju u izvoznim tarifama
poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Predlaže se da se za troškove ovakvih
kredita, subvencije obezbede do nivoa obračunate kamate po EURIBOR;
5. da se zahteva od ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, ministarstva
trgovine i uprave carine uspostavljanje oštrije kontrole izvoza poljoprivrednoprehrambenih proizvoda u Rusku Federaciju, kao rezultat novonastale situacije
povodom uvođenja zabrana međusobne robne razmene Rusije sa EU;
6. da se zahteva od ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i ministarstva
trgovine uspostavljanje oštrijih uslova vancarinske zaštite za uvoz poljoprivrednih i
prehrambenih proizvoda iz razloga, ne samo zaštite poljoprivrede i prehrambene
industrije regije i Republike, nego i zaštite tržišta kupaca ovih proizvoda, ukoliko ne
zadovoljavaju standarde kvaliteta,
7. da se stvaraju uslovi za uključivanje poljoprivrede regije u stvaranju sirovinske baze za
proizvodnju prehrambenih proizvoda visokih
standarda, namenjenih za izvoz,
uvođenjem standarda GLOBAL GAP u primarnu poljoprivrednu proizvodnju, čiju
primenu je potrebno popularisati kroz edukativne programe, a uvođenje sufinansirati
sredstvima agrarnog budžeta republike i lokalnih samouprava,
8. da se u interesu uspostavljanja boljih odnosa unutar agrara, pokrene ponovna inicijativa
o potrebi uključivanja prehrambene industrije u okvire postojećeg Ministarstva
poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, kako bi se konstituisalo Ministarstvo
za agrar, čime bi se eliminisala vrlo česta prepucavanja između pojedinih predstavnika
ministarstva i prerađivača, kao i navodi o postojanju kartela, monopolskog položaja i
nelojalne konkurencije. Ova inicijativa je neophodna iz mnogo razloga, a možda je
7
najveći u činjenici da se radi o istoj delatnosti u osnovi, koja svojim ekonomskim,
finansijskim i izvoznim mogućnostima zahteva koordinaciju sa jednog mesta;
9. pošto se približavaju pripreme za utvrđivanje polaznih osnova za projekciju budžeta
Republike za 2015. godinu, inicirati preko Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede, da zbog nespornog značaja agrara na ekonomska zbivanja u zemlji i
prirodnih prednosti koje država poseduje ovim resursom, u predlogu ovog akta, visinu
Agrarnog budžeta predvideti u visini od 10 % od ukupnih izvornih prihoda,
10. predlaže se lokalnim samoupravama u Regionu da u skladu sa razvojnom politikom
pristupe projektovanju lokalne strategije poljoprivrede i agrara za narednih pet godina i
da u skladu sa istom u svojim budžetima za 2015. godinu, predvide sredstva za ove
namene.
Izvor podataka:
-
Republički zavod za statistiku (razna saopštenja)
Sistrem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije
Izveštaji opštinskih i gradskog sekretarijata za poljoprivredu
Podaci iz ranijih publikacija RPK Subotica
Materijal pripremio:
Ivan Vojnić Tunić
generalni sekretar RPK Subotica
8
Download

stanje poljoprivredne proizvodnje u regionu pri kraju jesenjih radova