LIST [email protected] SRBIJE GODINA 8 BROJ 62 FEBRUAR 2013.
BRANISLAV
BRANISLAV \UR\EVI],
\UR\EVI], IZVR[NI
IZVR[NI DIREKTOR
DIREKTOR
ZA
ZA EKONOMSKO-FINANSIJSKE
EKONOMSKO-FINANSIJSKE POSLOVE
POSLOVE
Prevazi}i prepreke
i posti}i rezultat
KRISTINA
KRISTINA BOJOVI],
BOJOVI], RUKOVODILAC
RUKOVODILAC
CENTRA
CENTRA ZA
ZA QUDSKE
QUDSKE POTENCIJALE
POTENCIJALE
Da pravi ~ovek bude
na pravom mestu
USKORO DV RADOVI U KRAGUJEVCU
Poboq{awe naponskih prilika u FAS i Crvenoj zastavi
Na postoje}im trasama raspleti i dupli dalekovodi
TS Kragujevac 2
skoro bi trebalo da
po~nu radovi na 110 kilovoltnoj dalekovodnoj
trasi od TS Kragujevac 1 do
TS Kragujevac 8. Pripremqena
je tenderska dokumentacija i
ura|en je projekat za nove dalekovode (2x (2x110kV)) po
postoje}oj trasi jednostrukih dalekovoda 186 B/ 1 i dalekovoda 1126 sa raspletima.
Ukupna du`ina planiranih no-
U
vih dalekovoda je dva puta
{est kilometara i planirano
je dva puta 30 stubova. Izgradwom pomenute trase posti}i
}e se pouzdanije napajawe nove TS 110/20 kilovolti FAS
instalisane snage 105 megavoltampera u drugoj fazi, a
obezbe|uje se i potrebna
energetska snaga za postoje}u
TS 110/35 kilovolti Kragujevac 8- “Crvena zastava”.
Prema postoje}em stawu,vodovi se kre}u od TS Kragujevac
1 prema TS Kragujevac 8. Od TS
Kragujevac 2 do stuba broj 17 su
dvostruki po jednom nose}em
stubu. Na stubu broj 17 odvaja
se dalekovod 123/5 i daqe ta
trasa nastavqa prema TS Jagodina, a dalekovod broj 1126
“ide” prema TS Kragujevac 2. Na
stubu broj 44/3U sa TS Kragujevac 8 ulazi u TS Crvena zastava.
Drugi sistem dalekovoda,
gde DV trasa 186B/1 dolazi kao
dupli dalekovod do stuba broj
17 gde se jedan sistem odvaja i
odlazi na TS Kragujevac 1, a
drugi sistem odlazi do stuba
broj 40 odakle se ukqu~uje na
TS Kragujevac 8 i ulazu u postrojewe
kao
dalekovod
186B/2, a potom direktno odlazi na TS Crvena zastava.
Planom rekonstrukcije, odnosno planom izgradwe predvi|ena je izgradwa novog stuba
broj 18 na trasi dalekovoda
123/5 gde se prihvata dalekovod 186B/1 i dalekovod123/5 i
kao dvostruki dalekovod odlazi do stuba broj 41 odakle se
dalekovod 186 B/1 uvodi u TS
Kragujevac 8, a 110 kilovoltni
dalekovod broj 1126 uvodi u
TS Crvena zastava. Od stuba
broj 49/3U uvodi se u TS FAS,
a zatim se povratno uvodi u TS
Crvena zastava. Potom je predvi|eno da jedan sistem dalekovoda 186B/1 sa stuba 17 ode do
stubnog mesta broj 18 na kome
postaje dupli dalekovod dovo|ewem dalekovoda sa TS Kragujevac 1 i da ide do stuba broj
40 gde se odvaja za TS Kragujevac 8 te kao dupli sistem produ`ava do TS Crvena zastava.
Po okon~awu tenderskog postupka i odabiru kvalifikovanog izvo|a~a i okvirnog dogovora krenu}e realizacija projekta. Zavr{etak radova planiran je za kraj 2013. godine. Trenutno se obavqa re{avawe imovinsko pravnih odnosa za nove
stubove u ovom trenutku ostalo je samo par ner{enih stubnih mesta. Celokupan projekat
uradio je P.D. ElektroistokProjektni biro d.o.o. Realizaciju }e pratiti zaposleni iz
Centra za Investicije zadu`eni za izgradwu dalekovoda.
M. Vukas
{tite i lokalno upravqawe.
Tim tehni~kim i tehnolo{kim postupcima omogu}eno
je daqinsko upravqawe iz Regionalnog dispe~erskog centra u Kru{evcu, a tako|e i iz
Nacionalnog dispe~erskog
centra u Beogradu. Uz to,
predstavqa sna`no telekomunikaciono ~vori{te primenom OPGW tehnologija, a zadovoqava i sve me|unarodne
standarde po pitawu za{tite
`ivotne sredine. Prema planovima JP EMS, bio je jedan
od urgentnih projekata u rehabilitaciji elektroprenosnog sistema Srbije.
Celokupni projektni i
neophodni radovi, kao i drugi
prate}i radovi koji proisti~u
iz projekta za pomenuto postrojewe obavqeni su u periodu od 2008. do novembra meseca
2010. godine, kada je pu{teno u
pogon pro{ireno 400 kilovoltno RP. Wenim prilago|avawem novim energetskim standardima zna~ajno je unapre|eno
celokupno
funkcionisawe
prenosnog sistema elektri~ne
energije na visokom naponu u
Srbiji i zna~ajno su smaweni
gubici u prenosu.
Wen zna~aj tim je ve}i po{to se nalazi na novoj interkonektivnoj dalekovodnoj 400
kilovoltnoj trasi od TS Ni{
2 preko Leskovca, Vrawa, makedonske granice i daqe prema
Gr~koj.
M. Vukas
TS LESKOVAC 2
Stigao novi transformator
Osna`ewe prenosnog sistema. Smawewe gubitaka u prenosu. Zna~ajna kop~a za interkonektivnu vezu TS Ni{ 2 makedonska granica
ovi energetski transformator prenosnog
odnosa 400/110 kilovolti, ukupne instalisane snage
300 megavoltampera i te`ine
180 tona dopremqen je 13. februara na transformatorsku
stanicu Leskovac 2.
Transformator je nabavqen iz doniranih finansijskih sredstava Kancelarije
Evropske unije za Srbiju.Celokupan transport (prevoz na
specijalnom vagonu, pretovar i
utovar,transport vu~nim vozom) od fabrike Kon~ar u Zagrebu do kona~nog odredi{ta
na TS Leskovac 2, po me|unarodnim propisima i zakonskoj
regulativi obavile su firme
Zagrebtrans i Bora Ke~i} -
N
2
specijalni transporti iz Beograda.
Novi energetski transformator je, uslovno re~eno,
uskladi{ten na pomenutom postrojewu, a u narednom periodu
posle energetsko-tehnolo{kih procesa i ispitivawa bi}e montiran i stavqen u pogon
na TS Leskovac 2.
Transformatorska stanica 400/220/110 kilovolti
pripada grupi modernih postrojewa na kojima su primewena najnovija tehnolo{ka
re{ewa i ugra|ena oprema
prema evropskim standardima.
Na samom objektu prvi put su
primeweni sistemi cevnih
sabirnica, kao i lokalni mikroprocesorski sistemi za-
INVESTICIJE
TS VRAWE 4
Radovi prema planiranoj dinamici
adovi koji su 18. septembra po~eli na izgradwi nove 400 kilovoltne transformatorske stanice Vrawe 4 obavqaju se u okvirima
planirane dinamike, bez obzira na
vremenske prilike, sneg i ki{u u zimskom periodu. Do sada je u prvoj fazi
ura|en plato za sme{taj opreme, temeqi za oba energetska transformatora, uqna jama, uqna kanalizacija, postavqena je ograda oko objekta, relejne
ku}ice, a saobra}ajnice su blizu 80
posto zavr{ene. Radove izvodi konzorcijum Simens i Elnos Bawaluka. U
pojedinim fazama radova na objektu
radi i do 50 qudi, ali za potrebnu
dinamiku mahom gra|evinskih radova
zadovoqava i broj od 30 radnika anga`ovanih od strane glavnog izvo|a~a
radova na objektu. Po okon~awu prve
faze radova koji se odnose mahom na
zemqi{ne i gra|evinske poslove, usledi}e nastavak radova u drugoj fazi, kada }e biti zavr{eni komandna zgrada,
temeqi za portalne i aparatne konstrukcije... Uslovno re~eno, obaqa}e se
i gra|evinski i elektromonta`ni radovi, koji }e pratiti jedni druge. Sre-
R
Radovi na novoj TS Vrawe 4
dinom februara na objekat je iza{la
Op{tinska komisija za izdavawe upotrebnih dozvola. Ona treba, nakon {to
je pregledala izme{tawe 10 kilovoltnog kabla sa same lokacije transforma-
ADAPTACIJA TS 110/35 kV VRAWE 1
Radovi u 35 kV postrojewu
Krajem februara zavr{eni su radovi na opremawu }elije 35 kV D04,
na TS 110/35 kV Vrawe 1, koja }e slu`iti za napajawe sopstvene potro{we nove TS 400/110 kV Vrawe 4.
Ovim radovima prethodilo je
izme{tawe poqa ku}nog transformatora i mernog poqa, kako bi se
oslobodila }elija koja }e slu`iti
za napajawe TS Vrawe 4. U sklopu
ovih radova ugra|en je i novi ku}ni transformator.
Radove na adaptaciji TS Vrawe
1 vodi Centar za investicije JP
EMS-a, izvo|a~ radova je PD „Elektroistok – Izgradwa“, a projekte je
uradio PD „Elektroistok - Projektni biro“. Sve aktivnosti se
obavqaju u saradwi sa Pogonom
Kru{evac i Pogonom Tehnika.
M. B.
INVESTICIJE
torske stanice i wegovo postavqawe
sa spoqne strane ograde postrojewa,
da izda upotrebnu dozvolu. Ona se
uskoro o~ekuje, po{to komisija prilikom pregleda nije imala primedbi za
taj deo obavqenih poslova.
Budu}a transformatorska stanica
Vrawe 4 veoma je zna~ajna za ukupno poboq{awe u napajawu potro{a~a i privrednih subjekata u Vrawu i okolnim
centrima i gotovo u celoj jugoisto~noj Srbiji. Pored toga, va`na je i po{to se nalazi na veoma zna~ajnoj interkonektivnoj 400 kilovoltnoj dalekovodnoj trasi od TS Ni{ 2, preko TS
Leskovac 2, Vrawa do makedonske granice i daqe preko teritorije Makedonije prema Gr~koj, putem koje }e se
tranzitirati elektri~na energija u
ovom delu Evrope. Isto tako, poboq{a}e sigurnost i pouzdanost celokupnog sistema za prenos elektri~ne
energije u Srbiji, te }e ga, uslovno re~eno, podi}i na vi{i tehnolo{ki nivo. Samim tim, na pomenutom postrojewu bi}e ugra|ena visoko sofisticirana i najsvremenija oprema prema svim
me|unarodnim i evropskim standardima, koji se primewuju u oblasti prenosa elektri~ne energije.
Nadzor na ovim radovima poveren
je zaposlenima iz Centra za Investicije JP EMS.
M. Vukas
3
BRANISLAV \UR\EVI], IZVR[NI DIREKTOR ZA EFP
Prevazi}i prepreke i posti}i rezultat
strane 6-7
POGON PRENOSA BOR - TRAFOSTANICE U MAJDANPEKU
Slegawe terena pod VN opremom
strana 8
izdaje JP EMS
Beograd, Kneza Milo{a 11
www.ems.rs
POGON PRENOSA VAQEVO
Zahtevan remont
generalni direktor:
Nikola Petrovi}
strana 9
organizator za
odnose sa javno{}u:
Mildan Vuji~i}
KRISTINA BOJOVI], CENTAR ZA QUDSKE POTENCIJALE
Da pravi ~ovek bude na pravom mestu
strane 10-11
OBUKA U VRWA^KOJ BAWI
Edukacija operativnog osobqa
strana 12
odgovorni urednik:
Milo{ Bogi}evi}
redakcija:
Predrag Batini}
Miroslav Vukas
Aleksandar Opa~i}
Sr|an Stankovi}
AKTIVNOSTI CENTRA ZA STRATEGIJU JP EMS
Panevropski desetogodi{wi plan razvoja
strana 13
priprema i {tampa:
DOO "Komazec"
U SUSRET NOVIM TARIFAMA
AERS-ova prezentacija „Cene i tarife“
kontakt:
(011) 3243 081
[email protected]
strane 14-15
KONFERENCIJA U BEOGRADU
OIE i energetska nezavisnost Srbije
strana 19
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
658 (497.11) (085.3)
AKTIVNOSTI SINDIKALNOG RESORA
EMS-ovci na Sajmu turizma
strana 21
EMS: Elektromre`a Srbije : list
Elektromre`e Srbije / odgovorni urednik Milo{
Bogi}evi}. – God. 1, br. 1 (sep. 2005) . - Beograd (Kneza Milo{a 11) : JP EMS, 2005 (In|ija : “Komazec”). - 30 cm
EMS-OVA AMBULANTA
Uloga izabranog lekara
strane 24-25
Mese~no. - Je nastavak: Elektoristok
ISSN 1452 - 3817 = EMS. Elektromre`a Srbije
COBISS.SR - ID 128361740
pravni odbor JP EMS usvojio je
na 45. redovnoj sednici Izve{taj
o izvr{enom popisu sredstava,
obaveza i potra`ivawa Preduze}a sa
stawem na dan 31.12.2012. godine. Nenad Luci}, predsednik Centralne
popisne komisije, predstavio je Izve{taj, ~iji su sastavni deo dostavqeni
izve{taji popisnih komisija na nivou
organizacionih delova JP EMS, koje
su formirane za popis osnovnih
sredstava u upotrebi, sitnog inventara, HTZ opreme, auto guma i ambala`a, zaliha investicione opreme i zaliha magacina, investicija u toku,
blagajni, teku}ih ra~una i ostalih gotovinskih ekvivalenata, tu|ih sredstava u na{im poslovnim objektima i
na{ih sredstava kod drugih pravnih
lica.
Upravni odbor doneo je i Odluku
o utvr|ivawu cena za pristup sistemu
za prenos elektri~ne energije, koja je
dostavqena Agenciji za energetiku
Republike Srbije na saglasnost. Izvestilac je bio Ivan Jovi}evi}, korporativni direktor za plan i kontrolu.
Pokretawe postupka za promenu odluke o ceni pristupa sistemu za prenos
elektri~ne energije je proisteklo kao
potreba uskla|ivawa elemenata maksimalno odobrenog prihoda sa veli~inama koje proisti~u iz Zakona o energetici i Godi{weg programa poslovawa
JP EMS za 2013. Sa Agencijom za energetiku su usala{eni elementi iz
strukture MOP-a u odnosu na zahtev
za tarifu koji je Upravni odbor usvojio 14. novembra 2012.
Na dnevnom redu bila je i Odluka
kojom se odobrava pokretawe postupka priznawa i izvr{ewa arbitra`ne
odluke u postupku izme|u JP EMS i
S.A.G. GmbH, Langen-Nema~ka, pred
nadle`nim sudom u Nema~koj. Arbitra`nom odlukom UNICITRAL arbitra`e iz 2010. godine, po tu`bi JP
EMS protiv S.A.G. GmbH, tu`eni je
obavezan da nadoknadi {tetu JP EMS
i pokrije tro{kove postupka. Tako|e,
Upravni odbor doneo je i Odluku kojom se odobrava podno{ewe protivtu`be JP EMS u postupku po tu`bi
Siemens protiv JP EMS. Izvestilac
po po ovim ta~kama bila je Tamara
Crvenica, izvr{ni direktor za
pravne i poslove qudskih resursa.
Doneta je i odluka o promeni na~ina obra~una snage za TS Ra{ka. Odlukom se odobrava izmena obra~una
pristupa prenosnom sistemu za TS
Ra{ka, po~ev od 1. januara 2013. godine, u smislu da svako prekora~ewe
odobrene snage (33,843MW) za ovaj
objekat do maksimalne snage od 40
MW, ne}e biti fakturisano po ceni
U
REDOVNA SEDNICA UPRAVNOG ODBORA JP EMS
Povoqniji obra~un snage
za TS Ra{ka
Usvojen izve{taj o popisu
tarife „prekomerna snaga“, ve} po
ceni tarife „odobrena snaga“. Odluka je privremena, a du`ina trajawa zavisi}e od razvoja energetske situacije na terenu i pronala`ewa trajnog
re{ewa za pouzdano snabdevawe elektri~nom energijom konzuma na severu
KiM. Izvestilac je bio Igor Juri{evi}, rukovodilac Sektora za obra~un elektri~ne energije u Direkciji za poslove tr`i{ta elektri~ne
energije.
Nekoliko ta~aka dnevnog reda 45.
redovne sednice Upravnog odbora JP
EMS posve}eno je odlukama o rashodu
i otu|ewu sredstava, opreme, inventara i motornih vozila u Pogonima prenosa Novi Sad, Vaqevo i Kru{evac,
kao i u Centru za qudske potencijale
i posebnim organizacionim delovima
Preduze}a.
Sednici Upravnog odbora, koju je
vodio Vidoje Jevremovi}, predsednik tog tela, prisustvovao je i generalni direktor JP EMS Nikola Petrovi}.
POSLOVNA POLITIKA
5
M. B. – M.V.
INTERVJU: BRANISLAV \UR\EVI],
IZVR[NI DIREKTOR ZA EKONOMSKO-FINANSIJSKE POSLOVE
Prevazi}i prepreke i posti}i
„Centralizacijom finansijskog poslovawa obezbedi}emo efikasniji
rad, boqu kontrolu tokova dokumentacije, a samim tim i ve}u transparentnost poslovawa“ – ka`e direktor \ur|evi}
ranislav \ur|evi}, izvr{ni
direktor za ekonomsko-finansijske poslove JP EMS, univerzitetsku diplomu iz oblasti biznisa i
upravqawa stekao je u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama,na bostonskom Mount
Ida fakultetu. Profesionalnu karijeru
po~eo je u US STEEL-u u Smederevu,a nastavio je u The Coca-Cola Company gde
se zadr`ao pet godina. Odatle odlazi
u London, gde je bio anga`ovan u Euro
Group Office. Profesionalni izazovi
vra}aju ga u Srbiju, gde svoja iskustva iz
me|unarodnih kompanija primewuje na
sada{woj poziciji u Elektromre`i Srbije, jednoj od najodgovornijih. Za List
EMS direktor \ur|evi} govori o finansijskom stawu i perspektivama
Preduze}a, unapre|ewu poslovawa i
pravcima razvoja.
B
6
Kako ocewujete finansijsku situaciju koju ste zatekli u Preduze}u?
Pro{lo je ve} ~etiri meseca od kada sam preuzeo funkciju izvr{nog direktora za ekonomsko-finansijske poslove i ovaj period sam iskoristio za
sagledavawe finansijske situacije u
Preduze}u, kao i za upoznavawe svojih
saradnika. Moram priznati da sam bio
pozitivno iznena|en kada sam video
koliko je preduze}e zdravo i stabilno
u svakom aspektu finansija, sa pozitivnim finansijskim rezultatima i blagovremeno izmirenim obavezama, kako prema dobavqa~ima, tako i prema kreditima Evropske Banke.
Va{ osvrt na finansijske rezultate ostvarene pro{le godine?
Na bazi podataka iz bilansa uspeha,
za period od januara do decembra 2012.
INTERVJU
godine, EMS je iskazao ukupan prihod u
iznosu od 16.853 miliona dinara, a rashode 15.430 miliona dinara, {to zna~i
da je ostvaren dobitak pre oporezivawa, kao razlika ukupnih prihoda i ukupnih rashoda, u iznosu od 1.423 miliona
dinara. Dobitak perioda je posledica
ostvarenog pozitivnog rezultata iz
poslovnih odnosa u iznosu od 1.802 miliona dinara i ostalih odnosa u iznosu od 108 miliona dinara.
Da li je ura|ena revizija i {ta
je ona pokazala?
Prema preliminarnim nalazima vanredne revizije, mo`emo da ka`emo da je
situacija generalno pozitivna, mada su
uo~ene oblasti u kojima je mogu}e poboq{awe stawa. Ovde se pre svega misli na potrebu za detaqnom analizom
investicija u toku, jer su identifikovani relativno zna~ajni iznosi na odavno zapo~etim,a nezavr{enim investicijama na kojima nije bilo nikakvih radova du`i niz godina, pa se postavilo pitawe wihove realne vrednosti. Tako|e,
skrenuta je pa`wa i na potrebu za detaqnom analizom zaliha,naro~ito investicionih zaliha, u ciqu provere wihove realne vrednosti. Osim toga, revizor je konstatovao i usporenu naplatu potra`ivawa od kupaca iz sistema
EPS-a, {to je, na `alost, posledica pre
svega, nepovoqne ekonomske situacije u
zemqi.
Jedan od prioriteta koji je postavilo novo Poslovodstvo je unapre|ewe efikasnosti poslovawa.
Kakve promene mo`e o~ekivati finansijski sektor JP EMS u narednom periodu?
Ekonomsko finansijski poslovi su
jedan od najosetqivijih segmenata poslovawa Elektromre`e Srbije. Odgovornost je velika i prema dr`avi, poslovnim partnerima, ali i prema zaposlenima. Unapre|ewa koja planiramo su
zbog toga u funkciji daqe optimizacije poslovawa. Centralizacijom finan-
rezultat
sijskog poslovawa obezbedi}emo efikasniji rad, boqu kontrolu tokova dokumentacije,a samim tim i ve}u transparentnost poslovawa. Velika o~ekivawa
u unapre|ewu poslovawa o~ekujemo od
implementacije SAP re{ewa, {to se
ve} i pokazalo u TSO kompanijama {irom sveta. SAP }e biti centralna
adresa za sve finansijske transakcije,
rad sa osnovnim sredstvima, nabavku,
prodaju, magacinsko poslovawe, a fokus
nam je naro~ito na ugovarawu i pra}ewu
investicija. Kroz SAP `elimo da primenimo i najboqu svetsku praksu, {to
}e nam u komunikaciji sa poslovnim
partnerima iz inostranstva biti od
posebnog zna~aja, a izve{tavawe prema
dr`avi i rukovodstvu `elimo da podignemo na jedan vi{i kvalitativni nivo. Sva ova unapre|ewa u osnovi imaju
qude koji su u svom dosada{wem radu
ve} pokazali zavidan nivo posve}enosti i znawa.
Kako JP EMS ispuwava svoje
kreditne obaveze i obaveze prema
dobavqa~ima? Kako na nas uti~e
novi Zakon o rokovima pla}awa?
Ukupna zadu`enost EMS-a po svim
kreditima, na kraju decembra pro{le
godine iznosila je 124.9 miliona evra
i 11 miliona dolara po osnovu glavnice. Dugovawa prema Agenciji za osigurawe depozita iznose 76. 5 miliona
evra i 11 miliona dolara (refinansirani zajmovi), a devizni krediti uzeti
za finansirawe rekonstrukcije sektora energetike i unapre|ewa prenosne
mre`e ukupno iznose 85,6 miliona evra
(period 2001-2009) od ~ega je na dan 31.
decembra 2012. iskori{}eno 69,9 miliona evra i stawe duga po ovim kreditima iznosi 48,3 miliona evra. Kada je re~
o Zakonu o rokovima izmirewa nov~anih obaveza u komercijalnim transakcijama, kojim se propisuju rokovi izmirewa obaveza izme|u privrednih subjekata i javnog sektora, on nema uticaja na
poslovawe JP EMS, odnosno na izmirewe obaveza izme|u JP EMS i privred-
nih subjekata, imaju}i u vidu da likvidnost na{eg Preduze}a, odnosno „cash
flow“-a omogu}ava izmirewe svih obaveza u skladu sa predmetnim zakonom. Suvi{no je i akcentirati da se finansijske obaveze izmiruju i pre roka koji je
predvi|en predmetnim zakonom.
Kako te~e realizacija reprograma duga sa privrednim dru{tvima EPS-a i naplata potra`ivawa?
[to se ti~e privrednih dru{tava
(ED-B, ED Centar Kragujevac i ED Jugoistok Ni{), sa wima je potpisan ugovor
o reprogramu duga (sa ukupnim iznosom
od 3.1 milijarde dinara, na kraju novembra 2012. godine) po~etkom decembra.
Otplata je ve} krenula od prvog januara ove godine, a privredna dru{tva
uredno izmiruju obaveze.
Va{e mi{qewe o ambicijama i
planovima JP EMS u uslovima ekonomske krize i ote`anim finansijskim okolnostima
I u uslovima ekonomske krize, koja
implicitno uti~e na ote`ano poslovawe privrednih subjekata, JP EMS }e nastojati da svoje poslovawe usmeri u
okvirima i razmerama planiranih aktivnosti i dostizawa realnog praga
renatabilnosti, shodno postoje}im
tr`i{nim tendencijama. Na{i napori
bi}e prevashodno usmereni ka prevazila`ewu pote{ko}a sa kojima se suo~avaju svi akteri na poqu tr`i{nog poslovawa. To zna~i da }emo na{u poslovnu
klimu i u navedenim uslovima orijentisati ka postizawu {to boqih finansijskih rezultata.
M. Bogi}evi}
„Odlazak“ TS 110 kV ne}e
uticati na tro{kove poslovawa
Upitan da li }e prelazak 110-kilovoltnih postrojewa u privredna dru{tva za distribuciju elektri~ne energije uticati na poslovawe JP EMS, direktor \ur|evi} je rekao: „Kada je re~ o ekonomskom delu prenosa objekata 110 kV, o~ekuje se tuma~ewe nadle`nog Ministarstva. JP EMS smatra da
postupak primopredaje objekata, kroz izmenu osniva~kih akata, ne}e uticati na tro{kove poslovawa Preduze}a, ve} na umawewe kapitala. Ukoliko bi
se prenos objekata vr{io u skladu sa Me|unarodnim ra~unovodstvenim
standardima, preko rashoda, ekonomsko – finasijski polo`aj JP EMS bi
bio ugro`en i u du`em vremenskom periodu poslovawa bi trajalo sanirawe
nastalog gubitka“.
INTERVJU
7
POGON PRENOSA BOR
– TRAFOSTANICE U MAJDANPEKU
Slegawe terena pod
visokonaponskom opremom
Slegawe i pomerawe temeqa strujnog transformatora 110 kV u fazi 0
i odvodnika prenapona zvezdi{ta doveli i do zatezawa provodnika izme|u strujnog transformatora i prekida~a 110 kV
redinom februara sedi{tu Pogona prenosa Bor javili su na{i zaposleni na trafostanicama u Majdanpeku da je do{lo do slegawa terena
na EMS-ovim postrojewima usled vremenskih prilika. Zoran Marjanovi},
direktor Pogona prenosa Bor, rekao je
da su na teren odmah iza{li predstavnici borske Slu`be za odr`avawe visokonaponske opreme i gra|evinski stru~wak.
- Po prijavi {efa grupe trafostanica Majdanpek Mladena Mladenovi}a
da je do{lo do krivqewa nosa~a a samim
tim i visokonaponske opreme u trafopoqu T5 110/6 kV, krenulo se na put zbog
pregleda nosa~a i temeqa visokonaponske opreme 110 kV u TRP br 5 110/6 kV. U
pregled su odmah krenuli Branislav
Vuki}, in`ewer saradnik u Slu`bi za
odr`avawe visokonaponske opreme, poslovo|a ekipe To{ko Apostolovi},
elektrotehni~ar iz Slu`be za odr`avawe visokonaponske opreme, i Katarina
Milo{evi}, diplomirani gra|evinski
in`ewer u Slu`bi za tehni~ku koordinaciju, - rekli su nam predstavnici Slu`be za visokonaponsku opremu Pogona
prenosa Bor.
8
IZ POGONA I CENTARA
S
- Na objektu nas je sa~ekao Damir
Ma~ki}, elektrotehni~ar, de`urni rukovalac TS-a, i odmah smo oti{li u problemati~no poqe. Sagledali smo problem i na~in sanirawa novonastalih
problema. Ustanovqeno je da je do{lo do
slegawa i pomerawa temeqa strujnog
transformatora 110 kV u fazi 0 i odvodnika prenapona zvezdi{ta. Samim tim
je do{lo i do zatezawa provodnika izme|u strujnog transformatora i prekida~a
110 kV. Zbog toga je do{lo do rizika da
se provodnik izvu~e iz prikqu~nih klema i do|e do havarije.U dogovoru sa RDC
Bor odmah se pre{lo na rezervni transformator, a transformator T5 110/6
kV je iskqu~en i ostavqen za rezervu. S
obzirom na polo`aj Trafostanice Majdanpek 1 i veoma specifi~nih vremenskih uslova koji vladaju u tom kraju,radovi na zameni u`eta i monta`i du`eg,
ostavqeni su za trenutak kad vremenski
uslovi to budu dozvolili za radove na
visokonaponskoj opremi.Sa rukovaocima
je dogovoreno da se prilikom pregleda
postrojewa pa`wa usmeri na problemati~no poqe i o tome redovno izve{tavaju {efovi slu`bi.
Tako|e smo pregledali i ostala poqa i nismo utvrdili da postoje jo{ takva
mesta gde je do{lo do slegawa tla i pomerawa temeqa. Ipak, da bi bili sigurni
a poznavaju}i ceo taj teren i sve na{e
trafostanice znamo „kako di{u“, obi{li smo i Trafostanicu Majdanpek 2,koja je izgra|ena na zemqi{tu koje je znatno pre izgradwe postrojewa bilo mo~varno. Tu nas je sa~ekao kolega Mirko
Vujadinovi}, elektrotehni~ar, doma}in Trafostanice. Obi{li TS, pregledali i primetili i tu slegawe zemqi{ta
pod temeqom jedne strane sabirni~kog
rastavqa~a 110 kV u trafopoqu T1
110/35 kV. Stawe temeqa tog rastavqa~a
nije alarmantno, ali kad se ve} bude radilo na Trafostanici Majdanpek 1, mogao bi da se sanira temeq i na Trafostanici Majdanpek 2.
Zbog toga je upu}en dopis Miloradu Coli}u, direktoru Pogona Tehnika,
u kojem je predlo`eno da se formira komisija koja }e, nadamo se kao i uvek – veoma brzo, da sagleda situaciju, ponudi
smernice i predloge za sanirawe tih
problema, - rekao je Branislav Vuki}.
P. Batini}
I ove godine sigurno na Crnom vrhu
Zahvaquju}i dobro obavqenim remontima i mawe-vi{e dobrim vremenskim prilikama, na jednoj od najzahtevnijih dalekovodnih trasa preko Crnog vrha zasad ni
ove zime nije bilo problema,istakao je direktor Pogona prenosa Bor Zoran Marjanovi}.
POGON PRENOSA VAQEVO
Zahtevan remont
Izolatori dalekovoda od Elektrovu~ne podstanice Kosjeri} do Cementare Kosjeri} prekriveni skamewenom cementnom pra{inom
MS-ov Pogon prenosa Vaqevo
preuzeo je krajem 2012. godine
od Elektrosrbije Kraqevo 110kilovoltni dalekovod DV 178 od
Elektrovu~ne podstanice Kosjeri}
do Cementare Kosjeri}.
Premda relativno kratak, dalekovod
je izuzetno zahtevan za odr`avawe zbog
specifi~nih uslova eksploatacije. Pra{ina iz Cementare i `elezni~ko zaga|ewe talo`e se na izolatorskim lancima i
ugro`avaju dalekovod.
Kompletna dalekovodna ekipa iz
Pogona Vaqevo, predvo|ena poslovo|om Savom @uwi}em, obavila je remont te trase. Zameweni su izolatori
na tri stuba i na jednom portalnom
E
stubu koliko je bilo u rezervi premda ih je, s obzirom na stawe, verovatno trebalo sve zameniti.
Ugra|eni su silikonski izolatori iz rezerve za vanredne situacije
po{to je {ef odr`avawa cementare
molio na{e montere da se izolatori
promene na celoj trasi po{to, kako je
on rekao, tom dalekovodu niko nije
prilazio tridesetak godina.
Stawe izolatora na tom dalekovodu je katastrofalno, isti~e Janko
Levnai} iz Pogona Vaqevo. Pokriveni su skamewenim cementom prose~no
debelim pet milimetara pa je nemogu}e odvrnuti {rafove,
P. B.
Zamewene izolatore u krugu Pogona Vaqevo
ispitivali su novoprimqeni pripravnik
dipl. el. In`. Milan Filipovi}
i monter Desimir Tri{i}
TS 400/110KV JAGODINA 4
Jo{ jedna uspe{na godi{wica
decembru 2012. godine, tradicionalnim okupqawem kolega iz
Pogona Kru{evac na Trafostanici Jagodina 4 obele`eno je {est
godina uspe{nog rada ovog, za sistem
prenosa, veoma zna~ajnog objekta.
Od izgradwe prve faze Trafostanice pro{lo je {est uspe{nih godina
rada ovog modernog objekta koji je
bio prvi u nizu velikih investicija
koje je realizovala JP Elektromre`a
Srbije. Izgradwom ovog objekta sa
uspehom je ostvaren ciq omogu}avawa
boqih naponskih prilika u pomoravskom regionu, ali u ovoj godini se
o~ekuje i dugo najavqivana ugradwa
jo{ jednog transformatora snage
300MVA kao i pro{irewe 400KV postrojewa ~ime bi se pove}ala sigurnost u snabdevawu ovog regiona.
Ove godine skromnoj sve~anosti
su, pored kolega iz Pogona Kru{evac,
prisustvovali i Neboj{a Petrovi}, izvr{ni direktor za prenos
elektri~ne energije, Vesna [najde-
rov, direktor Pogona Novi Sad, kao i
Vladimir Milivojevi} {ef TS Novi Sad 3.
Kao i svake godine do sada doma}in je bio Radomir Petrovi}, {ef
trafostanice, zajedno sa svojim kolegama rukovaocima na ovom objektu.
R. P.
IZ POGONA I CENTARA
9
U
KRISTINA BOJOVI],
RUKODILAC CENTRA ZA QUDSKE POTENCIJALE
Da pravi ~ovek bude
Unapre|ewe }e biti mogu}e dva
puta godi{we, u aprilu i novembru, a
na predlog izvr{nih i korporativnih
direktora u skladu sa prethodno dostavqawenim planovima,a usagla{eni
sa kvotom koja je odre|ena za te organizacione jedinice.
Radi efikasnijeg rada komisije
ujedno se izra|uje upustvo za zapo{qavawe, preme{taj i unapre|ewa, a
koje }e biti osnova za samu proceduru. Procedura za obuke je zavr{ena, a
to je sugerisao sektor za kvalitet kako bi se do{lo do uskla|ivawa sa
predi|enim standardima.
Javnom preduze}u Elektromre`a
Srbije ura|eni su ozbiqni pomaci u delu koji se bavi qudskim
resursima. Sektor qudskih resursa je
od presudnog zna~aja za razvoj svake
organizacije i preduze}a, on predstavqa upravqawe qudima koji individualno i timski doprinose ostvarewu
poslovnih ciqeva organizacije. Omogu}ava zaposlenima da ispune svoj puni potencijal i da u kompaniji pravi
~ovek bude na pravom mestu. „Kada su
u pitawu qudski resursi u EMS-u su
u~iweni veoma ozbiqni koraci i ura|ena je revizija svih pravnih akata u
okviru qudskih resursa“ - ka`e na po~etku razgovora za list EMS Kristina Bojovi}, rukodilac Centra za
qudske potencijale.
Oformqena je Komisija za zapo{qavawa, preme{taj i unapre|ewa na
~ijem ~elu je Aleksandra Nauparac
zamenik generalnog direktora JP
EMS-a, a stalni ~lanovi su Tamara
Crvenica, Kristina Bojovi} i izvr{ni direktor ili korporativni
direktor organizacione jedinice u
koje se novozaposleni prima.
Organizuje se obavezan stru~ni
test, koji novozaposleni treba da polo`i, a pored toga komisija daje ocenu o zaposlenom, od jedan do pet. Ova
Komisija se sastaje za nova zapo{qavawa, ali zaseda i kada su u pitawu
preme{taji. Ista je procedura i kod
unapre|ewa.
U
10
Usvojen Plan stru~nog
usavr{avawa i obrazovawa
zaposlenih
Po re~ima Kristine Bojovi}, usvojen je Plan stru~nog usavr{avawa i
obrazovawa zaposlenih u JP EMS-u za
2013. godinu, koji je potpisao generalni direktor JP EMS Nikola Petrovi}. Plan u prvom delu obuhvata
obrazovawe zaposlenih u smislu usavr{avawa, obuke, stru~ne obuke, specijalisti~ke obuke, seminara, simpozijuma, stru~nih konferencija. Drugi
deo obuhvata obrazovawe ili {kolovawe zaposlenih.
„Poslali smo svim izvr{nim i
korporativnim direktorima u EMS-u
zahtev da se izjasne o potrebama {kolovawa zaposlenih, a glavni kriterijum }e biti sistematizacija radnih
mesta, stvarne potrebe radnog mesta,
a u skladu sa predvi|enim opisom
radnog mesta. Do sada su nam odgovore dostavile dve organizacione jedinice - direkcije prenosa i upravqawa. O~ekujemo da nam uskoro dostave
i ostali, a nakon toga }emo napraviti
plan i revidirati potrebe Preduze}a i krenuti u daqi postupak” – isti~e Kristina Bojovi}.
Plan stru~nog usavr{avawa i
obrazovawa obuhvata eksterne usluge. Pokrenuta su ~etiri postupka za
usluge obuka, dok }e se ostali obavqati na osnovu otvorenog postupka,
hronolo{ki, po aktuelnosti (simpozijumi, kongresi).
Kristina Bojovi} isti~e da je zapo~elo planirawe potreba po organizacionim jedinicama, a to je novina
u preduze}u. Ukupan plan predvi|a da
kroz stru~no usavr{avawe pro|e 1135
u~esnika i to najvi{e iz Direkcije za
prenos elektri~ne energije 356 u~esnika, zatim iz Centra za investicije
i strategiju 282, Centra za komerci-
Nova organizacija poslova u JP EMS
U ponedeqak 25. februara je objavqewen Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o organizacija poslova u JP EMS-u, a po novoj {emi Centar za qudske potencijale ima dve slu`be. Prva je Slu`ba za radno-pravne
poslove i normativu. Ova slu`ba je pravna podr{ka za sve {to ima veze sa
radnim pravom u EMS-u, svi pravnici u pogonima }e direktno biti podrere|ni izvr{nom direktoru za pravne poslove i qudske resurse. Druga je
Slu`ba za razvoj qudskih potencijala i stru~no usavr{avawe i ima tri
odeqewa: odeqewe za obuke i razvoj (trening centar), odeqewe za stru~no
usavr{avawe zaposlenih i odeqewe za regrutaciju i selekciju qudskih potencijala. Trening centar je novina koja je uvedena ovim Pravilnikom i bavi}e se poslovnim ve{tinama - planirawem, analizom i prepoznavawem potreba za internim obu~avawem, a u okviru Plana obrazovawa i pravqewem
Plana interne edukacije. Tako|e, bavi}e se i projektovawem, izradom i izvo|ewem treninga poslovnih ve{tina, prikupqawem, evidentirawem i upravqawem podacima u vezi sa realizacijom treninga poslovnih ve{tina. Posebno je zna~ajno da je predvi|eno da }e davati administrativno-tehni~ku
i stru~nu pomo} Sindikatu EMSa.
RAZGOVOR
na pravom mestu
jalne poslove 130, Direkcije za upravqawe i Direkcije za tr`i{te 126,
Centra za qudske potencijale i op{te
poslove 85, Upravqawa kvalitetom 61,
Centra za ekonomsko finansijske poslove 42, Centra za plan i kontrolu
23, Centra za komercijalne poslove 17
i Interne revizije - 13 u~esnika. „U
Preduze}u su predvi|ene i interne
obuke, a Direkcija za prenos nam je dostavila plan koji za ovu godinu predvi|a tri obuke za realizaciju“, pohvalila
je Kristina Bojovi} wihove aktivnosti i odli~nu organizaciju, a naro~ito
veliki broj polaznika.
Postoje i obuke za zaposlene kao
{to su protivpo`arne obuke, obuke
iz bezbednosti i za{tite na radu, a
postoje i obuke koje se organizuju
kao dispe~erske radionice. Trenutno zavr{amo potrebe po organizacionim jedinicama kada su u pitawu
stru~ni ispiti, ~lanarine u in`ewerskim komorama, dobijawe licenci
i obnova licenci (za odgovornog
projektanta, vo|ewe investicija,
oblast za{tite na radu).
“ Pravilnikom }emo obavezati zaposlene da moraju da provedu u preduze}u period koji je dva puta du`i od
potrebnog za {kolovawe, a ra~una se
od momenta kada je {kolovawe zavr{eno. Novina koju sada uvodimo je obaveza zaposlenih koja se ti~e osnovne
obuke za usvajawe znawa za obavqawe
redovnih poslova, kada imaju obavezu
da nakon zavr{ene obuke rade u Preduze}u najmawe 12 meseci. Do sada je
bila situacija da qudi odu na obuke
sa isporu~iocima opreme i nakon
obuke mogli su bez prepreka da odu iz
Preduze}a. Tako|e, posle obuke ~ija
vrednost prelazi hiqadu evra, specijalisti~ke obuke, kao na primer Maj-
EMS-ova biblioteka
Govore}i o stawu biblioteke u EMS-u, Ana Kur}ubi}, {ef pisarnice,
arhive i biblioteke isti~e:
„ Biblioteka je u povoju, radi se na stvarawu baze podataka, oformqena je aplikacija koja }e podr`ati unos svih biblioti~kih jedinica. Materijali }e biti dostupni svim zaposlenima, a sve u ciqu stru~nog usavr{avawa. Pored stvarawa kwi`nog fonda biblioteke, ujedno stvaramo i eletronsku biblioteku, a imperativ je na stvarawu {to vi{e publikacija u
elektronskom izdawu, zbog dostupnosti informacija.“
krosoft obuke, tako|e postoji obaveza da se odre|eno vreme provede u
Preduze}u, ~ime }emo makar na odre|eno vreme zaustaviti odliv mozgova”
– nagla{ava rukodilac Centra za qudske potencijale.
Sistematizacija i saradwa
Kada se govori o novoj sistematizaciji u EMS-u, Kristina isti~e:
„Proces izrade nove sistematizacije je u toku, imali smo prvi sastanak
sa konsuntantima, na kome su bili prisutni Nikola Petrovi}, generalni direktor, Aleksandra Nauparac, zamenica
generalnog direktora i ja. Utvr|ena je
metodologija po kojoj }e se raditi sistematizacija, bi}e dosta promene u
organizacionim delovima Preduze}a,
kao i u oblasti nadle`nosti. Najpre
}emo krenuti od najve}e organizacione jedinice, Direkcije za prenos. Ciq
je da se utvrdi jasan opis svakog radnog mesta, {to je u prethodnom Pravilniku izostavqeno, nedostajala je „kor
delatnost“ sistematizacije, nije postojao opis radnih mesta, {to je veoma
bitan segment. Dogovoreno je da se za
sve vrste poslova opredele tri vrste
radnih mesta, da se izbace termini i
gradacija kao {to su slu`benik, ekonomista i in`ewer od 1 do 5, a koja nije
u skladu sa op{te prihva}enim pravilima i metodologijama za izradu sistematizacije radnih mesta. Sektori }e
zameniti centre, postoja}e unifikacija naziva radnih mesta. Ispod izvr{nih i korporativnih direktora }e
biti sektori (osim kada su u pitawu
Direkcije za prenos i upravqawe), na
~elu sektora }e biti direktori sektora, ispod wih {efovi slu`bi i rukodioci odeqewa.“
Kristina Bojovi} istakla je i zna~aj saradwe sa stru~nim {kolama i fakultetima. „Stru~na praksa je veoma
va`na, naro~ito kroz saradwu sa
sredwim {kolama, visokim {kolama i
fakultetitima, a posebno kada je u
pitawu obrazovawe deficitarnih kadrova. Sa svim tim obrazovnim institucijama imamo nameru da nastavimo
dobru saradwu. U budu}nosti sa zainteresovanim {kolama }emo praviti
sporazume, a to je veoma va`no jer smo
mi javno preduze}e, tako da imamo potrebu, a ujedno i obavezu da pomognemo zajednici, kao i mladim kadrovima.
Nedavno smo od FON-a dobili ponudu za saradwu, a o~ekujemo da }e se i
druge {kole i fakulteti uskoro javiti“ – zavr{ava razgovor rukodilac
Centra za qudske potencijale.
Kristina Bojovi} i Ana Kur}ubi}
S. Stankovi}
RAZGOVOR
11
OBUKA U VRWA^KOJ BAWI
Edukacija operativnog osobqa
centara upravqawa JP EMS
Pi{e: Dragan Karanovi}, rukovodilac Sektora za regionalno upravqawe prenosnim sistemom
februaru je odr`ana
jo{ jedna dispe~erska
radionica operativnog
osobqa NDC i RDC, predvi|ena Planom obuke dispe~era
NDC i RDC-ova za 2013. godinu. Obuka se po prvi put
odvijala u vili Jasmin u Vrwa~koj Bawi, objektu za odmor radnika EMS-a,i poha|alo ju je 25 zaposlenih. Jo{
jednom su se, u ~etiri grupe
koje obuhvataju dispe~ere iz
svih centara upravqawa JP
EMS,okupile kolege da me|usobno razmene iskustva i da
se boqe upoznaju, kao i da ~uju neke zanimqive zajedni~ke
teme kako iz poslova koji su
wihove nadle`nosti tako i
organizacije Preduze}a. Razmatrale su se aktuelne teme
prelaska trafostanica 110/x
iz JP EMS u PD za distribuciju elektri~ne energije, no-
U
va verzija Plana uspostavqawa elektroenergetskog sistema Republike Srbije posle potpunog ili delimi~nog
raspada kao i primena dispe~erskog trening simulatora
u treningu za uspostavqawe
sistema, rad elektroenergetskog sistema na severnom Kosmetu,analizirali su se doga|aji u 2012. godini koji su
obele`ili rad dispe~era i
upoznavali sa novom tehni~kom regulativom koja se primewuje u radu NDC i RDC i
planiranim investicionim
aktivnostima JP EMS u 2013.
godini.
Formirawem JP EMS i
deregulacijom elektroenergetskog sektora u Republici
Srbiji zapo~eo je niz zna~ajnih promena u nadle`nostima i procedurama koje se
sprovode u upravqawu elek-
troenergetskim sistemom.
Taj proces jo{ uvek traje, tako da je neophodno permanentno upoznavawe i obuka
operativnog osobqa koje je
ukqu~eno u wega. Operativno upravqawe elektroenergetskim sistemom u nadle`nosti JP EMS se sprovodi
preko Nacionalnog dispe~erskog centra (NDC) i regionalnih
dispe~erskih
centara (RDC). Ovakve obuke se vr{e svake godine jo{
od 2006. godine u zimskom
periodu, kada su smawene aktivnosti na radovima u prenosnoj mre`i i kada je mawi
intenzitet kori{}ewa godi{wih odmora. Obuke naj~e{}e traju dva, a ponekad i
tri dana.
Svrha ovakvih obuka je
upoznavawe sa temama koje su
zajedni~ka problematika rada dispe~era NDC i RDC,
obnavqawe kqu~nih znawa
potrebnih za kvalitetno
obavqawe dispe~erskih poslova, analiza rada u prethodnom periodu, boqe me|usobno upoznavawe i unapre|ewe saradwe, kao i razgovor
sa rukovode}im qudima u Direkciji za upravqawe.
PRIPREME ZA 31. SAVETOVAWE CIGRE SRBIJA
Veliki doprinos stru~waka iz EMS-a
Savetovawe krajem maja na Zlatiboru
edovna godi{wa Skup{tina CIGRE Srbija
odr`ana je u decembru
pro{le godine, a ve} sa zahuktavaju pripreme za 31. savetovawe CIGRE Srbija koje se
odr`ava od 26. do 30. maja
2013. godine na Zlatiboru.
Prema usvojenoj koncepciji
ovog savetovawa, to bi trebalo da bude ne{to kra}i i
skromniji skup nego prethodni, naro~ito u delu prate}ih
programa i sadr`aja, {to je u
skladu sa merama {tedwe u zemqi i {ire.
O~ekuje se da }e generalni pokroviteqi 31. savetovawe CIGRE Srbija po tradiciji biti resorno Ministarstvo energetike, razvoja i za-
R
12
Pi{e: mr Gojko Dotli}, predsednik Nacionalnog komiteta CIGRE
{tite `ivotne sredine, JP
EPS i JP EMS. U toku je prijavqivawe zainteresovanih
kompanija za razne oblike
u~e{}a na savetovawu, izrada
programa rada savetovawa,
utvr|ivawa liste dobitnika
priznawa CIGRE Srbija, itd.
Organizacija savetovawa je
ugovorena sa Agencijom „Miross“ iz Beograda koja ima
dovoqno iskustava u organizaciji sli~nih skupova iz drugih oblasti, ali i `eqe da se
u najboqem svetlu predstavi
na ovako elitnom skupu elektroeneregti~ara Srbije.
Zaposleni EMS-a }e i
ovog puta da daju zna~ajan doprinos u organizaciji i odr-
`avawu dolaze}eg savetovawa.
U predvi|enom roku je stiglo
24 prijava referata u kojima
su prvi autori zaposleni u
EMS-u. To je oko 15 posto od
svih do sada prijavqenih referata.
Tako|e treba naglasiti
veliki doprinos stru~waka
iz EMS-a kada je re~ o vo|ewu Studijskih komiteta. Od
16 Studijskih komiteta, wih
~etiri vode zaposleni iz
EMS-a: mr \or|e Golubovi}, Neboj{a Petrovi},
Dragan Balkoski i Nenad
Trkuqa, a jedan komitet vodi doje~ure{wi kolega iz
EMS-a, a sada{wi generalni
direktor TENT-a mr ^edo-
EDUKACIJA
mir Pono}ko. Predsednike
Studijskih komiteta ~ekaju
velike obaveze u pripremi
referata, organizaciji wihovih recenzija i ocewivawa,
kao i vo|ewu sastanaka Studijskih komiteta na samom savetovawu.
JP EMS je uvek podr`avao
CIGRE Srbija, jer je to savetovawe koje je po tematici i
pitawima koja se na wemu razmatraju, najbli`e delatnosti
na{eg preduze}a. Me|u zaposlenima je veliko interesovawe za u~e{}e na savetovawu, a
naro~ito mladim stru~wacima treba iza}i u susret –
ipak je savetovawe CIGRE Srbija svake druge godine.
AKTIVNOSTI CENTRA ZA STRATEGIJU JP EMS
Priprema Panevropskog Desetogodi{weg plana razvoja
sklopu redovnih me|unarodnih aktivnosti Centra za strategiju JP EMS, u toku je izrada multilateralne preliminarne regionalne studije kao prve faze u pripremi narednog Panevropskog Desetogodi{weg plana razvoja prenosne mre`e,
~ije je objavqivawe planirano u prvoj polovini
2014. godine.
U okviru ENTSO-E organizacije u toku su pripreme i konsultacije, na
nivou radnih grupa i operativnih timova, u vezi
pripreme novog Panevropskog Desetogodi{weg plana razvoja prenosne mre`e
(TYNDP 2014). U tom procesu, ispred JP EMS aktivnu ulogu ima novoformirani Centar za strategiju i
planirawe razvoja. JP EMS
kao lider podgrupe za regionalne mre`ne studije u
ovom trenutku organizuje i
aktivno u~estvuje u izradi
multilateralne, preliminarne regionalne studije,
koja predstavqa prvu fazu,
definisanu ENTSO/E ma-
U
kroprocedurom, u pripremi
pomentug TYNDP 2014. Za
razliku od prethodnog
TYNDP 2012, u okviru
TYNDP 2014 analizira}e
se perspektivni period
2013 – 2030. godina, ~ime se
dobija mogu}nost istra`ivawa regionalnih i Panevropskih potreba na {irem
vremenskom horizontu.
Pored aktivnosti na
budu}em TYNDP 2014, u
okviru Centra za strategiju i planirawe razvoja vr{e
se i pripreme za naredni
nacionalni Desetogodi{wi plan razvoja. Za razliku od prethodnog plana, u
narednom se planira nov
pristup vezan za ocenu i
prioritetizaciju razvojnih i investicionih objekata uvo|ewem verovatno}e
i faktora pozdanosti u
procene prilago|enosti
prenosnog sistema. Nov
pristup obezbedi}e unapre|ewe postoje}e konzervativne, deterministi~ke,
metodologije planirawa
razvoja prenosnog sistema.
Saradwa JP EMS i MERZ u vezi projekata od regionalnog
interesa i regionalne Energetske strategije
JP EMS je, preko MERZ, kandidovao za status “PECI – Project
of Energy Community Interest” slede}e projekte:dvostruki 400 kV
dalekovod TS Re{ica (Rumunija) – TS Pan~evo (Srbija), dvostruki 400 kV dalekovod TS Obrenovac – TS Bajina Ba{ta, nova 400
kV interkonekcija izme|u Srbije, BiH i Crne Gore, novi 400 kV
dalekovod TS Kragujevac – TS Kraqevo i podizawe TS Kraqevo
na 400 kV naponski nivo,novi 400 kV dalekovodi na pravcu od TS
Bajina Ba{ta – TS Kraqevo, u okviru podizawa prenosne mre`e u
Centralnoj Srbiji na 400 kV naponski nivo i novi 400 kV dalekovod RP Po`arevac – TS Jagodina.
Svih {est projekata, nakon preliminarne evaluacije od strane Energy Comunity, oceweno je pozitivnom ocenom i kao takvi
ulaze u proces daqe evaluacije od strane anga`ovanih konsultantskih ku}a.
R. E.
R. E.
ENTSO-E
Seminar InnoGrid 2020+ u Briselu
vropski operatori
mre`e ula`u napore
da elektroenergetske
mre`e u~ine pametnim, a u
ciqu upoznavawa puta koji
se prelazi od istra`ivawa
do implementacije tehnologije pametnih mre`a, va`an
skup odr`an je sredinom
februara u Briselu na seminaru inovacionih mre`a –
InnoGrid 2020+.
Drugi InnoGrid 2020+
seminar u oblasti istra`ivawa i razvoja za elektroenergetske mre`e, koji zajed-
E
ni~ki prire|uju ENTSO-E,
EDSO za pametne mre`e i
Grid+, okupio je vi{e od
150 predstavnika, istra`iva~a i kreatora politke iz
oblasti industrije .
„Mi smo trenutno u fazi u kojoj postoji tehnologija, a sastavqawe delova,
ispitavawe i realizacija su
izazovi: kako da upravqamo,
kako da platimo i primenimo tehnologiju“, rekao je
Hubert Lemens, predsedavaju}i ENTSO-E Komiteta
za istra`ivawe i razvoj.
Operatori prenosnih i distributivnih sistema su
predstavili aktivnosti na
istra`ivawu, razvoju i demonstraciji, a prisutni su
obave{teni o konkretnim
koracima koji su preduzeti
na 16 egzamplarnih evropskih projekata iz istra`ivawa i razvoja. Prezentacije,
prikazi i razgovori odno-
ME\UNARODNA SARADWA
sili su se na integraciju
obnovqivih izvora, vi{eslojne mre`e, elektrovozila i skladi{tewe energije,
reagovawe strane potro{we,
energetsku efikasnost, tr`i{ta i „aktivne“ distributivne mre`e.
„Operatori
sistema
imaju glavnu ulogu u ostvarivawu vizija pametnih mre`a, rekao je Per-Olaf
Granstrem, generalni sekretar EDSO-a za pamente
mre`e.
R. E.
13
U SUSRET NOVIM TARIFAMA
AERS-ova prezentacija „Cene i tarife“
Autor izvanrednog priru~nika o cenama i tarifama elektri~ne energije dr Gordan Tani}
redstavnici Agencije za energetiku Republike Srbije
(AERS) organizovali su nedavno prezentaciju pod nazivom „Cene i
tarife“. Prezentacija je bila namewena EPS-u, ali zahvaquju}i qubazno-
P
sti autora dr Gordana Tani}a dostupna je i javnosti. Prezentacija je
zapravo izvanredan repetitorijum,
koji omogu}ava veoma jednostavan i
pregledan uvid u osnovne ekonomske
pojmove bitne za formirawe cena i
NOVA METODOLOGIJA ZA ODRE\IVAWE CENA
ELEKTRI^NE ENERGIJE ZA JAVNO SNABDEVAWE
Odla`e se javna konsultacija
Po{to Uredbom o energetski za{ti}enom kupcu koji usvaja Vlada
Republike Srbije nisu obuhva}ena doma}instva koja se greju elektri~nom
energijom, odla`e se javna konsultacija o Metodologiji za odre|ivawe cena
elektri~ne energije za javno snabdevawe, dok se ne omogu}i odgovaraju}e
re{ewe za taj deo potro{a~a elektri~ne energije.
P.B.
14
AKTUELNOSTI
tarifa elektri~ne energije. Ovih dana odobrena je nova cena prenosa kilovat~asa elektri~ne energije a traju
i pripreme za javne konsultacije o tarifama pa je Tani}eva prezentacija
vrlo aktuelna.
Dr Tani} ve} u prvom koraku obja{wava razliku cene i tarife: cena je
vrednost proizvoda na tr`i{tu odre|ena delovawem zakona ponude i
potra`we, dok je tarifa „administrativno, regulatorno utvr|ena
vrednost nekog elementa proizvoda
ili usluge zbog slo`ene prirode i
razli~itosti tro{kova koje pojedini
element izaziva ili zbog nesavr{enosti tr`i{ta (monopol). Primenom tarifa na utro{ene koli~ine indirektno se dobijaju cene za svakog potro{a~a, koje se po pravilu me|usobno razlikuju zbog razli~itog obima i
strukture potro{we.“
Autor obja{wava i razliku slobodne i regulisane cene. „Slobodne
su cene po kojima snabdeva~i prodaju
elektri~nu energiju drugim snabdeva~ima, krajwim kupcima koji nemaju pravo na javno snabdevawe i krajwim kupcima koji imaju to pravo, ali ga ne koriste.
Regulisane su cene usluga prenosa
i distribucije elektri~ne energije
za sve korisnike sistema kao i cene
po kojima javni snabdeva~ prodaje
elektri~nu energiju doma}instvima i
malim kupcima, a od 1. januara 2014. godine i drugim krajwim kupcima na distributivnom sistemu.“ Osim toga
regulisane su i cene elektri~ne
energije za potrebe balansirawa sistema i cena sistemskih usluga koje
pru`aju proizvo|a~i elektri~ne
energije, kao i naknade za u~e{}e na
organizovanom tr`i{tu elektri~ne
energije.
Agencija za energetiku utvr|uje
metodologije za odre|ivawe cene. Na
tinm osnovama, energetske kompanije
obra~unaju i predla`u cene, a AERS
daje saglasnost na predlo`ene cene.
Regulisane cene odre|uju se u dve
faze. Najpre se odre|uje maksimalno
odobreni prihod energetskih subjekata, a zatim se prihodovawe raspore|uje na tarifne elemente i tarife
za pojedine kategorije i grupe potro{a~a.
Autor obja{wava da su osnovni
principi regulacije cena pokrivawe
opravdanih tro{kova i prinosa na
anga`ovana sredstva i investicije,
zatim energetska i ekonomska efikasnost, nediskriminacija – istovetan
polo`aj za sve korisnike sistema i,
kona~no, spre~avawe me|usobnog subvencionisawa izme|u pojedinih delatnosti koje obavqaju energetski
subjekti i izme|u pojedinih kupaca i
grupa kupaca. Principi bi, dakle, trebalo da za{tite regularnost tr`i{ta, op{te interese, ali i elektri~nu energiju koja je specifi~na roba –
naime i roba je (proizvod namewen
tr`i{tu), ali i op{te dobro.
Dr Tani} obja{wava da je metodologija za odre|ivawe cena skup kriterijuma i pravila za utvr|ivawe
„maksimalno odobrenog prihoda“ u
regulisanim delatnostima koji se mo`e ostvariti kroz cenu proizvoda i
usluga kao i raspore|ivawem tog prihoda na tarifne elemente i tarife
za pojedine kategorije i grupe potro{a~a. Maksimalno odobreni prihod je
maksimalni iznos prihoda energetskog subjekta kojim se u regulatornom
periodu nadokna|uju svi opravdani
tro{kovi koji nastaju obavqawem regulisane energetske delatnosti i
odgovaraju}i povra}aj na regulisana
sredstva. Tani} podrobno obja{wava
i koje stavke sa~iwavaju maksimalno
odobreni prihod.
Tarifni sistem, tuma~i autor,
skup je pravila i kriterijuma na osnovu kojih se maksimalno odobreni prihod regulisane delatnosti raspore|uje na tarifne elemente i tarife,
tj. pojedine kategorije i grupe potro{a~a. Wime se utvr|uju elementi za
obra~un i na~in obra~una isporu~ene
energije krajwim kupcima, ali tarifnim sistemom ne mogu da se mewaju
ukupno odobrene cene. Tani} obrazla`e osnovne principe tarifirawa
i navodi kriterijume za raspodelu
tro{kova. Tako|e isti~e da su, kad je
re~ o elektri~noj energiji, tarifni
elementi snaga, aktivna energija, reaktivna energija i merno mesto. Dr
Tani} prezentaciju zavr{ava obja{wewem, opisom, {ta su tarife. Tarife su
vrednosni izraz tarifnih elemenata
koji zavise od na~ina merewa, uslova
preuzimawa, koli~ine i namene potro{we energije. Na osnovu tarifa
obra~unava se preuzeta energija, odnosno, izvr{ene usluge u obavqawu
energetskih delatnosti za obra~un-
ski period. Primenom tarifa, ka`e
Tani}, na odgovaraju}e koli~ine tarifnih elemenata utvr|uju se cene za
pojedinog kupca, ba{ kao i prose~na
prodajna cena javnog snabdeva~a. Ta
prose~na prodajna cena koli~nik je
ukupnog zbira vrednosti elemenata
svih kategorija i ukupne koli~ine aktivne energije.
Predrag Batini}
ODLUKA SAVETA AGENCIJE ZA ENERGETIKU RS
Nova cena pristupa sistemu
za prenos elektri~ne energije
avet Agencije za energetiku je,
u skladu sa ovla{}ewima iz Zakona o energetici, odobrio JP
EMS nove cene za pristup sistemu za
prenos elektri~ne energije. Od 1.
marta 2013. ukupna prose~na cena bi}e 0,435 dinara po prenetom kilovat~asu, odnosno, vi{a 29 odsto, umesto
37 procenata tra`enih po~etkom decembra 2012.
Ta cena primewiva}e se direktno
na korisnike sistema prikqu~ene na
prenosni sistem, tj. samo na kupce koji su po Zakonu morali iza}i na tr`i{te od 1. januara 2013, a ~ija potro{wa ~ini mawe od 10 procenata srpskog tr`i{ta.
Za sve ostale kupce koje snabdeva
JP EPS po regulisanim cenama, pove-
S
Ɍɚɪɢɮɧɢ ɟɥɟɦɟɧɬ
Ⱥɤɬɢɜɧɚ ɫɧɚɝɚ
Ⱥɤɬɢɜɧɚ ɟɧɟɪɝɢʁɚ
Ɋɟɚɤɬɢɜɧɚ ɟɧɟɪɝɢʁɚ
}awe tro{kova prenosa bi}e 9,2 odsto, po{to sada to JP istovremeno
obezbe|uje, odnosno, prodaje prenosu
energiju za nadoknadu gubitaka i sistemske usluge. Novi tro{kovi prenosa }e biti ukqu~eni u cenu ovim kupcima tek kada JP EPS-u budu odobrene nove cene za javno snabdevawe.
Cene za pristup sistemu za prenos
elektri~ne energije iskazuju se po tarifama utvr|enim po Metodologiji za
odre|ivawe cene pristupa sistemu za
prenos elektri~ne energije koja je
doneta na Savetu Agencije za energetiku RS 26. septembra 2012. godine
(„Slu`beni glasnik RS”, br. 93,
123/12 od septembra i decembra 2012.
godine).
P. B.
ȳɟɞɢɧɢɰɚ
ɦɟɪɟ
ɐɟɧɚ ɭ ɞɢɧ. ɩɨ
ʁɟɞɢɧɢɰɢ ɦɟɪɟ
ɨɞ 01.04.2011.28.02.2013
ɐɟɧɚ ɭ ɞɢɧ.
ɩɨ ʁɟɞɢɧɢɰɢ
ɦɟɪɟ ɨɞ
01.03.2013
ɨɛɪɚɱɭɧɫɤɚ ɫɧɚɝɚ
kW
55,1222
37,5638
ɩɪɟɤɨɦɟɪɧɚ ɫɧɚɝɚ
kW
110,2445
150,2554
kWh
0,2166
0,3303
Ɍɚɪɢɮɚ
ɜɢɲɚ ɞɧɟɜɧɚ
ɬɚɪɢɮɚ ɡɚ ɚɤɬɢɜɧɭ
ɟɧɟɪɝɢʁɭ
ɧɢɠɚ ɞɧɟɜɧɚ
ɬɚɪɢɮɚ ɡɚ ɚɤɬɢɜɧɭ
ɟɧɟɪɝɢʁɭ
ɪɟɚɤɬɢɜɧɚ ɟɧɟɪɝɢʁɚ
kWh
0,1083
0,1651
kvarh
0,1421
0,1399
ɩɪɟɤɨɦɟɪɧɚ
ɪɟɚɤɬɢɜɧɚ ɟɧɟɪɝɢʁɚ
kvarh
0,2842
0,2798
AKTUELNOSTI
15
Raspodela prekograni~nih prenosnih kapaciteta na granicama
regulacione oblasti Republike Srbije u martu 2013. godine
Zajedni~ke mese~ne aukcije na granici Srbija – Ma|arska:
Zajedni~ke mese~ne aukcije za mart 2013. godine odr`ane su 12. februara 2013. godini. Ukupno 23 kompanije su
u~estvovale u martovskim aukcijama i zabele`eno je zagu{ewe u oba smera.
Rezultati zajedni~kih mese~nih aukcija na srpsko-ma|arskoj granici, za mart 2013. godine, prikazani su u tabeli
i na grafiku:
Detaqne informacije rezultatima mese~nih zajedni~kih aukcija objavqeni su na zvani~nom sajtu JP EMS:
http://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/mesecne_rezultati_inf-joint.htm
16
[email protected][TE ELEKTRI^NE ENERGIJE
Aukcije za dodelu 50 posto raspolo`ivog prenosnog kapaciteta:
13. februara JP EMS je organizovao dodelu kapaciteta na mese~nom nivou za dodelu 50 posto raspolo`ivog
prenosnog kapaciteta.
Ukupnan broj kompanija koje su u~estvovale na martovskim mese~nim aukcijama je 21.
Na svim granicama i smerovima ukupni zahtevani kapacitet je bio ve}i od ponu|enog. Izuzetak predstavqa prvi period na granici Srbija-Crna Gora, u smeru ka Crnoj Gori, na kojoj nije zabele`eno zagu{ewe.
Rezultati mese~nih aukcija za dodelu 50 posto raspolo`ivog prenosnog kapaciteta, za mart 2013. godine,
prikazani su u tabeli i na grafiku:
Detaqne informacije o rezultatima mese~nih aukcija objavqene su na zvani~nom sajtu JP EMS:
http://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/mesecne_rezultati_inf.htm
Marko Jankovi}, dipl.el.in`.
[email protected][TE ELEKTRI^NE ENERGIJE
17
Protesti u Bugarskoj
Bugarska energetska regulatorna
komisija razmatra opciju oduzimawa licence za distribuciju elektri~ne energije lokalnoj podfirmi ~e{kog ^EZ-a,
saop{tio je u nedequ ministar privrede i energije te zemqe Deqan Dobrev.
Tome su prethodili protesti desetina
hiqada ^EZ-ovih potro{a~a elektri~ne
energije u vi{e od 20 bugarskih gradova, ukqu~uju}i Sofiju, zbog visokih ra~una za struju. Demonstranti u Sofiji
su tra`ili i ostavku vlade Bugarske optu`uju}i ^EZ, ali i ostala dva privatna
distributera elektri~ne energije u zemqi, ~e{ki Energo-Pro i austrijski
EVN, da zara|uju na le|ima bugarskih potro{a~a koji ne mogu da plate ra~une
od, u proseku, preko 100 evra mese~no.
Bugarska ima najmawu prose~nu platu u
EU, od 387 evra mese~no i penzije od, u
proseku, 150 evra „^EZ Bulgaria bi mogla ostati bez licence za nacionalnog
mre`nog operatera zbog nepravilnosti
prilikom potpisivawa ugovora sa podugovara~ima“, rekao je ministar. On je
optu`io kompaniju zbog odobravawa
~ak 80 posto ugovora firmama („~esto
povezanih sa mati~nom kompanijom“) bez
potpisivawa ugovora, ili organizovawa
tendera.
Izgradwa nuklearki
u Britaniji
Kompanija EDF Energy nije pokolebana odlukom britanske firme Centrica
da se povu~e iz zajedni~kog projekta
gradwe ~etiri nuklearne centrale u Velikoj Britaniji i tra`i zamenu u pregovorima sa jednim brojem kineskih grupacija, rekao je izvr{ni direktor podfirme francuskog energetskog kolosa.
Vinsent de Rivaz je dodao da je preduslov tome da britanska vlada obezbedi
odgovaraju}u cenu za elektri~nu energiju proizvedenu iz tih nuklearki. „Lopta
je u wihovom dvori{tu, a vlada odli~no
zna {ta treba da uradi“, konstatovao je
De Rivaz. Centrica je pro{le nedeqe od-
lu~ila da ne koristi opciju preuzimawa
20 posto udela iz zajedni~kog ulagawa
sa EDF Energy jer su se predrazvojni
tro{kovi pribli`ili predvi|enom
plafonu od milijardu funti.
Zahtevi ma|arske vlade
Ma|arska vlada tra`i „novi i po{teni odnos“ s distributerima elektri~ne energije umesto da ih izbaci s
tr`i{ta ili nacionalizuje.Naime,vlada
u Budimpe{ti zahteva da distributeri
usklade dobit i tro{kove poslovawa s
prihodima stanovnika, odnosno da bi
trebalo da budu zadovoqni s dobiti
koja je u skladu s evropskom praksom. Jano{ Lazar, {ef kabineta premijera, rekao je da nivoi profita i tro{kova moraju da budu uskla|eni sa prihodima
stanovnika. „Sa prethodnim poslovnim
modelom je gotovo“, konstatovao je on.
Evropska elektroenergetska
politika
Udru`ewe evropske elektroenergetske privrede, EURELECTRIC upozorava u dokumentu objavqenom sredinom
februara da u kontekstu rastu}e proizvodwe struje iz decentralizovanih obnovqivih izvora, od kojih }e ve}ina biti povezana na distributivne mre`e,
dizajnirawe mre`a za prenos kod vr{nog optere}ewa ne mora vi{e da bude
i tro{kovno najefektivnija opcija. EU
mre`na pravila, koja trenutno pripremaju ENTSO-E,ACER i Evropska komisija bi trebalo da olak{aju alternativna
re{ewa, omogu}avaju}i fleksibilni
pristup evropskim distributivnim
mre`ama. Ispravna implementacija postoje}eg EU zakonodavstva, konkretnije
Direktive o energetskoj efikasnosti
i Drugog i Tre}eg energetskog paketa
treba da omogu}i operaterima distributivnih sistema aktivniji nastup, konstatuje se u papiru.
Profitabilnost
termoelektrana
Srozavawe cena dozvola za emisije
{tetnih gasova u Evropi na ispod sedam
evra po toni (u januaru 2013.) u~inilo je
visoko profitabilnom proizvodwu
elektri~ne energije iz termoelektrana
na ugaq, ali istovremeno dovelo alternativne projekte u sektoru pred rizik,
odnosno uslov da se realizuju uz visoke
subvencije, ocenio je {ef sektora za
prodaje u ~e{koj energetskoj kompaniji
^EZ. „U ovom trenutku su samo elektrane na ugaq na dobitku, jer imaju najmawe
operativne tro{kove, nemaju izdatke za
emisije CO2 i ne zahtevaju kapitalne
investicije“, ka`e Alan Svoboda. On
dodaje da ^EZ, radi kapitalizacije na
jeftinim ETS-ovima „definitivno razmatra produ`ewe radnog veka svojim TE
na ugaq“. Budu}e investicije u „~iste“
izvore energije do}i }e samo ako cene
dozvola dostignu iznos od milijardu
dolara {teta za zemqu zbog nedovoqnog
uvoza elektri~ne energije i neinvestirawa u mre`u. „Besmisleno je ulagati u
gradwu bilo ~ega drugog izuzev onoga
{to je visoko subvencionisano, pa ~ak i
tada investicije u vetro parkove,hidro
i solarnu energiju nisu investiciono
bezbedne jer vlade ~esto retroaktivno
smawuju nivoe podsticaja“, konstatuje
Svoboda.
Cene gasa u Bugarskoj
Bugarska dr`avna kompanija Bulgargas smatra da cene prirodnog gasa treba da ostanu nepromewene u drugom
kvartalu ove godine - na nivou od 656,5
leva (450 dolara) za 1.000 kubnih metara (bez PDV-a). Po~ev od prvog januara u
Bugarskoj su cene gasa umawene za bezmalo 10 posto u odnosu na prethodni
kvartal. Bulgargas treba energetskom
regulatoru, DKEVR do 11.marta da podnese predlog nove cene za period od
aprila do juna ove godine.
Apel vladi u Londonu
Nema~ka energetska kompanija RWE
AG je upozorila da }e osetno smawiti
investicije u Britaniji ako vlada te zemqe ne obezbedi “o~ajni~ki potrebnu”
sigurnost u energetsku politiku, prenosi Sunday Telegraph. ^elnik wene britanske podfirme, Pol Masara je rekao
da }e investicione odluke i planovi
biti povu~eni ako ne budu primewene
mere koje }e privu}i kapital na ovo tr`i{te. Masara je rekao da su malo verovatna budu}a investirawa RWE u termoelektrane na gas, ali da bi kompanija
trebalo da nastavi sa ulagawima u obnovqive izvore.
18
ME\UNARODNA PANORAMA
KONFERENCIJA U BEOGRADU
Obnovqivi izvori energije i energetska nezavisnost Srbije
Obnovqivi izvori energije mogu u narednih sedam godina doneti dve
milijarde evra investicija
anas Conference Center po~etkom februara organizovao je
Konferenciju na temu ''Obnovqivi izvori energije i energetska nezavisnost Srbije'', na kojoj je pored
ostalih panelista u~estvovao i pomo}nik Ministra energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine mr Dejan Trifunovi}. U uvodnoj re~i Trifunovi}
se osvrnuo na konferenciju koja je odr`ana 3. oktobra i istakao da je sve tada
re~eno i obe}ano i ispuweno u finalnoj formi. To se odnosi na kqu~ne stvari koje se ti~u politike ambijenta za
ulagawe, regulativa je spremna i postoji ozbiqan fokus ministarstva kada je
re~ o obnovqivim izvorima energije.
Slede}a faza je investirawe i dodao je
da je 14. decembra 2012. ministarstvo
predstavilo kqu~ne projekte.
Srbija o~ekuje dve milijarde evra
investicija u kori{}ewe obnovqivih
izvora energije u narednih sedam godina, izjavio je pomo}nik ministra gospodin Dejan Trifunovi}.
Istakao je da je u ponedeqak 4. Februara, Vlada utvrdila predlog zakona o
efikasnom kori{}ewu energije, sistemski vrlo va`an zakon, koji pokriva sve
segmente koji uti~u na potro{wu, od op{tina preko industrije do energetskih
objekata i javnih zgrada. Ura|en je Nacionalni akcioni plan za obnovqive izvore, koji je postavqen na sajtu ministarstva, dobijeno pozitivno mi{qewe od
energetske zajednice i prema tom planu
Srbiji je do 2020. godine potrebno
1092 MGW zelene energije.Taj ciq treba ispuniti izgradwom vetroelekrana
snage 500 megavata, velikih i mini hidroelektrana snage po 200 megavata, 100
megavata postrojewa koje koriste biomasu i 92 megavata iz ostalih izvora",kazao je Trifunovi}. Istakao je da je ovo
D
signal investitorima da postoji dobra
voqa da u narednih 7 godina Srbija do|e do ovih megavata, koji bi stabilizovali energetski sistem, omogu}ili zapo{qavawe stanovni{tva, pogotovu {to se
veliki broj mini hidroelektrana nalazi
u unutra{wosti Srbije, anga`ovati industriju i spre~iti ekolo{ke probleme.
On je podsetio da je Srbija preuzela
obavezu da do 2020. godine pove}a udeo
energije iz obnovqivih izvora u ukupnoj
potro{wi sa 21,2 na 27 odsto.
"Do kraja 2015. godine o~ekujemo sigurnih 500 megavata iz obnovqivih izvora energije", kazao je Trifunovi}. Kako je dodao, 2015. godina }e biti prva
kontrolna ta~ka za uspe{nost i efekte
regulatornih mera za ve}e kori{}ewe
obnovqivih izvora energije. Dejan Trifunovi} je kazao da je u saradwi sa 17
op{tina iz Srbije Ministarstvo energetike pripremilo javni poziv za dodelu 317 lokacija za izgradwu mini hidroelektrana u Srbiji i da }e uskoro biti
objavqen, a investitori }e imati rok
od {est meseci da se izjasne za ulagawa.
Pomo}nik Ministra energetike, razvoja
i za{tite `ivotne sredine je podsetio
i da je Vlada Srbije donela uredbu o
podsticajnim cenama (fid-in tarifama)
za otkup struje proizvedene iz obnovqivih izvora energije, koja je stupila
na snagu 4. februara. Prema toj uredbi,
stimulisa}e se i doma}instva da postavqaju solarne panele na krovovima zgrada. Period trajawa podsticaja je 12 godina, istakao je Dejan Trifunovi}, nakon ~ega }e javni snabdeva~ biti obavezan da otkupquje struju od proizvo|a~a
po tr`i{nim cenama. Pomo}nik ministra je kazao i da je plan Ministarstva
da se, po nema~kom modelu, stimuli{u
lokalne zajednice da postanu vlasnici
vetroparkova za proizvodwu struje. Do
AKTUELNOSTI
kraja meseca }e biti donet i model ugovora o otkupu struje iz obnovqivih izvora energije za povla{}ene proizvodja~e, najavio je gospodin Trifunovi}, ~ime se kompletira okvir za otkup struje
iz obnovqivih izvora.
Me|u panelistima su bili Gaetano
Masara generalni direktor Xeneral
Elektrika za jugoisto~nu Evropu koji je
izrazio zadovoqstvo dosada{wim radom
ministarstva i istakao je kao najve}i
uspeh ove kompanije vetroparkove u Rumuniji i Severnoj Americi i da bi taj
model primenili i u Srbiji s obzirom
na wene potencijale. Bredli Harker,
{ef trgovinskog odeqewa Ambasade
SAD, rekao je da je zadovoqan saradwom
sa ministarstvom, koja je dosta odmakla
i slo`io se da je Srbija odli~no tr`i{te za iskori{}ewe energije vetra.
Predstavnici ambasade SAD u Beogradu i kompanije Xeneral elektrik
ocenili su da je dobro {to je Srbija
napredovala u dono{ewu propisa za
podsticawe kori{}ewe obnovqivih izvora energije, ali su kao ograni~ewe naveli nizak limit od 500 megavata za subvencionisawe otkupa struje proizvedene iz energije vetra.
Kako su ocenili,ako se ne pove}a taj
limit za vetroelektrane, za ~iju gradwu
u Srbiji su zainteresovane ameri~ke
kompanije, Srbija ne}e mo}i da ispuni
ciq da do 2020. godini proizvodi 27
odsto energije iz obnovqivih izvora.
Ejal Naor, zamenik ambasadora dr`ave Izrael rekao je da je Izrael vode}a zemqa u svetu {to se ti}e biogoriva
i da bi iskustvo podelili sa Srbijom
koja ima potencijala za kori{}ewe ovog
obnovqivog izvora energije. Stiven
De Vilde, zamenik ambasadora Kraqevine Belgije, izrazio je zadovoqstvo nacrtima i regulativama koje je ministarstvo do sada uradilo i nagovestio
spremnost dr`ave Belgije za ulagawa u
obnovqive izvore energije u Srbiji,
pout biomase i energije vetra.
Izvor: MERZ
19
PRIZNAWE EMS-OVOM STRU^WAKU
^edomir Pono}ko novi direktor PD TENT
Mr Pono}ko radio je u na{oj kompaniji 31 godinu
a sednici Upravnog odbora JP
"Elektroprivreda Srbije", odr`anoj 1. februara 2013. godine,
mr ^edomir Pono}ko, diplomirani
in`ewer elektrotehnike, imenovan je
za novog direktora Privrednog dru{tva "Termoelektrane Nikola Tesla" u
Obrenovcu. Mr Pono}ko proveo je u JP
Elektromre`a Srbije 31 godinu. Na{
dugogodi{wi kolega ro|en je u Banatskom Vi{wi}evu 1951. godine. Diplomirao je 1977, a magistrirao 1994. godine na Elektrotehni~kom fakultetu
u Beogradu. Od 1977. do 1981. radio je
u Minelu Ripaw i tada prelazi u Elektroistok. Od 1982. do 1990. godine
bio je direktor RO Elektroprenos, a
potom do 1994. direktor Pogona pre-
N
nosa Novi Sad. Direktor Elektroistokovog Sektora Tehnika bio je
2001. Od 2003. do 2005. godine bio je
VD direktor JP Elektroistok. Formirawem Elektromre`e Srbije Pono}ko
je bio direktor Centra za podr{ku u
Direkciji za prenos elektri~ne energije. U TENT je oti{ao s mesta direktora Direkcije za prenos. Mr Pono}ko je vrhunski stru~wak bogatog me|unarodnog iskustva. Veoma je anga`ovan
i u radu nacionalnog komiteta CIGRE
(Me|unarodnog saveta za velike elektri~ne mre`e). U toj stru~noj asocijaciji predsednik je studijskog komiteta A 2 Transformatori.
RADE ZAGORAC, KOLEGA I VINAR
Veliki uspeh na „Danima vina“
JP Elektromre`i Srbije postoji mnogo zaposlenih koji se, osim
sposobnosti koje iskazuju u
okviru redovnih radnih aktivnosti, posle radnog vremena posve}uju raznim zanimqivim hobijima i aktivnostima. Posti`u zapa`ene rezultate, dobijaju priznawa,
osvajaju medaqe, a tako se i
me|u zanimqivim i uspe{nim
kolegama na{ao i Radivoj
Zagorac. On je veliki zaqubqenik u vina, a o vinu ka`e:
„Vina ne proizvodim za prodaju, jer za te pare ne bih mogao da kupim ni{ta boqe“
Ove godine je na 13. Pokrajinskoj
manifestaciji
„Dani vina I|o{ 2013“ u konkurenciji 149 uzoraka vina
uspeo da osvoji nekoliko medaqa. Sudile su ~etiri komisije koje u svom sastavu imaju
po ~etiri ~lana, iskusne tehnologe iz vinarije ^oka i Vr{a~kih vinograda, a svaka komisija ocewivala je po ~etrdeset vina. Nakon odabira
U
20
najboqih vina, wih su u drugom krugu ocewivali predsednici tih komisija.
Zlatnu medaqu Zagorac je
dobio za me{avinu belih vina, a dobio je i ~etiri srebrne medaqe i to za merlo,soviwon blank, crno me{ano i
rajnski rizling. Dobio je i
dve bronzane medaqe za kaberne soviwon i muskat hamburg.
Posebno ga je obradovala
zlatna medaqa koju je dobio
za belo me{ano vino, koju je
ve~e pred ocewivawe osmislio i dobio je kupa`irawem
{ardonea, rajnskog rizlinga i
soviwona blanka. Zagorac napomiwe da su ovakve me{avine
izuzetno interesantne i da
privla~e posebnu pa`wu qubiteqa vina. Tako|e je napomenuo da mu je za 0.30 bodova
izmaklo mesto generalnog pobednika manifestacije.
Zagorac godi{we proizvede preko hiqadu litara vina, gro`|e za proizvodwu vina iskqu~ivo kupuje i tu se
kod pronala`ewa kvalitetnog gro`|a posebno izve{tio.
Kada se sve ove medaqe i
priznawa posla`u na jedno
mesto,tek tada ~ovek vidi koliko je na{ kolega izuzetno
uspe{an i trofejan proizvo-
NA[E KOLEGE
P. Batini}
|a~ vina. Ali to je samo jedna
strana medaqe, oni koji su
imali prilike da i probaju
wegova pobedni~ka vina, definitivno se sla`u u jednom,
da su sa pravom pobedni~ka
vina.
Za proizvodwu vina potrebno je dosta vremena, novca i znawa, a koja je Zagorac
usvajao od najboqih tehnologa, ali ipak ponajvi{e za proizvodwu je potrebno mnogo
qubavi.
S. Stankovi}
Rade Zagorac prima medaqu na manifestaciji u I|o{u
^lanovi Resora na {tandu hotela „Merkur“ iz Vrwa~ke Bawe
AKTIVNOSTI SINDIKALNOG RESORA
EMS-ovci na Sajmu turizma
a 13. sednici Resora za socijalnu za{titu, standard, sport, rekreaciju i kulturu Sindikata
EMS, koja je odr`ana na trideset petom Me|unarodnom sajmu turizma u Beogradu, usvojen je predlog Dragana
N
a svoj 65. ro|endan ispra}en je u
zaslu`enu penziju Stanimir
Milosavqevi} - Kenza, {ef
voznog parka u Pogonu Kru{evac, legendarni ~lan sportske sekcije na{eg
Preduze}a. Wegov talenat, neiscrpni
entuzijazam i ogromna energija bili su
presudni za uspe{no anga`ovawe i na
drugim poqima, kako u kompaniji tako i
u gradu Kru{evcu, za koje je dobio mnoga priznawa i nagrade. Jo{ u ranoj mladosti posvetio se fudbalu, a svoje
golgeterske sposobnosti dokazivao je
u lokalnim fudbalskim klubovima, gde
je zbog postignutih 56 golova u jednoj
sezoni stekao nadimak „Gerd Miler“.
Po zavr{etku igra~ke karijere bio je
fudbalski sudija i trener. Najve}i
sportski uspeh postigao je 1999. godine osvajawem kupa gradova Evrope sa
`enskim omladinskim klubom „Napredak“ iz Kru{evca. Kenza je bio u~esnik
na skoro svim radni~ko sportskim susretima kao takmi~ar ili organizator.
Wegova sposobnost da oko sebe okupi
mla|e kolege i spoji svoje iskustvo i
wihovu mladost bili su garancija uspeha u svakom zadatku koga se prihvatao,
a po zavr{enom poslu znao je da napra-
N
Marjanovi}a, predsednika Resora, da
se i ove godine realizuju zajedni~ki
projekti Poslodavca i Sindikata rehabilitacija u specijalnim bolnicama za le~ewe i rehabilitaciju u bawama Srbije, prevencija radne inva-
lidnosti za zaposlene na radnim mestima sa posebnim uslovima rada (rekreacije na moru i planini), kontinuirana sportska rekreacija, manifestacija „Zlatni kotli} SEMS 2013“,
pojedina~na prvenstva JP EMS u {ahu
i tenisu, sportski susreti zaposlenih u elektroprenosnim preduze}ima
regiona Zapadni Balkan, sportske i
kulturne manifestacije i drugi oblici dru`ewa sa ~lanovima vi{ih sindikalnih centrala, u~e{}e u organizaciji
rekreativnog odmora zaposlenih (odmarali{ta JP EMS i zakupqeni objekti:
Kopaonik, Zlatar, Zlatibor, Vrwa~ka
Bawa, Buqarica, Budva, Ohrid...), organizacija stru~nih i edukativnih ekskurzija, velnes vikendi, organizacija nabavke ogreva za ~lanove Sindikata i
saradwa sa Fondom solidarnosti i
u~e{}e u humanitarnim i donatorskim
akcijama. ^lanovi Resora su od predstavnika bawskih le~ili{ta, turisti~kih organizacija i agencija na 35. sajmu
turizma dobili ponude za realizaciju
kompletnog programa za 2013. godinu.
Potpisano je nekoliko ugovora za produ`etak saradwe sa specijalnim bolnicama za le~ewe i rehabilitaciju.
R. Petrovi}
SVE^ANOST U KRU[EVCU
Kenza ispra}en u penziju
Kenza sa kolegama
vi tako veselu atmosferu kojoj niko
nije mogao da odoli. Iskustvo u organizovawu raznih sve~anosti videlo se
i na ovoj, zavr{noj koju je Kenza prire-
SINDIKALNE AKTIVNOSTI
dio za svoje kolege i prijateqe pod
prigodnim nazivom na originalnim pozivnicama „Prohujalo sa vihorom“.
R. Petrovi}
21
NOVO UPUSTVO O KORI[]EWU MOBILNE TELEFONIJE
Definisane vrste usluga i dozvoqeni tro{kovi
ovo Upustvo o kori{}ewu slu`benih mobilnih
telefona u JP EMS, koje
je potpisao Nikola Petrovi}, generalni direktor primewuje se od februara meseca
teku}e godine. Ovim novim
upustvom, stavqeno je van snage
upustvo broj 2408 od 12. marta
2010. godine.
Prema novom upustvu, slu`beni mobilni telefoni moraju biti 24 ~asa neprekidno
ukqu~eni. Mobilni telefoni
koji se nalaze na transformatorskim stanicama, odnosno
Regionalnim dispe~erskim
centrima moraju se nalaziti
stalno na tim objektima, a za
wih }e biti zadu`eni stariji
rukovaoci i rukovodioci
RDC. Slu`beni mobilni telefoni na neposednutim transformatorskim stanicama nalazi}e se kod doma}ina objekta. Prema pomenutom Upustvu
~lanovi Poslovodstva generalni i zamenik generalnog di-
N
Prethodno upustvo iz 2010. godine van snage
rektora bez ograni~ewa mogu
koristiti slu`bene mobilne
telefone prema uslugama rominga, me|unarodnog i nacionalnog saobra}aja i poslovne
mre`e. Prema istoj vrsti usluge izvr{ni i korporativni direktori, direktori direkcija
i glavni dispe~er imaju odobrewe od 30 hiqada dinara na
mese~nom nivou. Potom su po
istom kriterijumu usluga u mobilnom telefonskom saobra}aju, sa iznosom od 10 hiqada
dinara savetnici generalnog
direktora, {ef kabineta
predsednik Upravnog odbora
do imenovawa predsednika
Nadzornog odbora i predsednik nadzornog odbora po imenovawu.Pomo}nicima izvr{nih
direktora i savetnicima izvr{nih direktora prema ve} navedenim kritrijumima dozvoqeni tro{ak je {est hiqada
dina na mese~nom nivou.
Dozvoqeni tro{ak od ~etiri hiqade dinara na mese~nom nivou odobren je ~lanovima Upravnog odbora do imenovawa ~lanova Nadzornog odbora, potom ~lanovima Nadzornog
odbora nakon imenovawa, direktorima pogona, direktorima centara, rukovodiocima
centara i sektora, presedniku
Sindikata JP EMS i predsednicima sindikata organizacionih delova Preduze}a i organizatoru za odnose s javno{}u PR JP EMS.U nacionalnoj i poslovnoj mre`i po hiqadu i 500
dinara na mese~nom nivou imaju
rukovodioci slu`bi, In`ewer-dispe~er NDC i koordinatori. Po hiqadu i 100 dinara na mese~no mogu iskoristiti u nacionalnoj i poslovnoj
mre`i rukovodioci odeqewa,
dispe~eri RDC-a i nadzorni
organi. [efovima transformatorski stanica rukovaocima i
ostalim zaposlenim, koji koriste slu`bene mobilne telefone u nacionalnoj i poslovnoj
mre`i odobreno je po hiqadu
dinara na mese~nom nivou.
Prema navedenom upustvu
odobrena je ~lanovima me|unarodnih radnih grupa upotreba
me}unarodnog saobra}aja i rominga. Novo Upustvo predvi|a
i slu~ajeve gde se Generalnom
direktoru, izvr{nim i korporativnim direktorima mogu
odobriti i ve}i iznosi u odnosu na odobreni mese~ni iznos- kvotu, u koliko se utvrdi
da je prekora~ewe nastalo kori{}ewem mobilnog telefona
u slu`bene svrhe.
Obra~uni i naplate prekora~ewa dozvoqenih kvota prema novom Upustvu vr{i se svakog meseca prilikom overe ra~una, a sve to u ciqu pravilnog
iskazivawa PDV-a. Kompletnu
realizaciju, odnosno primenu
Upstva sprovodi}e izvr{ni i
korporativni direktori.
M. Vukas
IN MEMORIAM
IN MEMORIAM
Stevan Popovi}
Tomislav Tomovi}
Iznenadna smrt odnela je na{eg kolegu Stevana (Gojka) Popovi}a, zaposlenog u EMS-ovom Regionalnom dispe~erskom centru Bor. Popovi} je ro|en 7. marta 1957. godine u Prizrenu. I
wegov otac bio je dugogodi{wi radnik na{eg Preduze}a. Stevan Popovi} zavr{io je osnovnu {kolu u Pri{tini, a sredwu
elektrotehni~ku {kolu energetskog smera u Zaje~aru 1976. godine. [koluju}i se uz rad stekao je zvawe elektroin`ewera.
Po~eo je da radi 1980. godine u Fabrici opreme i delova
u Boru. U Elektroistok, odnosno, dana{wi EMS, pre{ao je
1984. godine. Radio je kao rukovalac trafostanicom, a zatim
kao tehni~ar za relejnu za{titu. Potom je bio dispe~er RDC
Bor gde ga je zatekla prerana smrt u vreme obavqawa radnih zadataka u no}noj smeni 11. februara 2013. godine.
Nedavno je preminuo je na{ kolega iz EMS-ovog Pogona
prenosa Bor - Tomislav (Bogoquba) Tomovi}. Tomovi} je
ro|en 3. januara 1949. godine u mestu Velika Plana kod
Prokupqa. U Ni{u je zavr{io Elektrotehni~ku {kolu smer telekomunikacije. U tom gradu Tomislav je zapo~eo i
radni vek u PTT saobra}aju 1971. godine. U onda{wi JP
Elektroistok pre{ao je 1974. godine na radno mesto tehni~ara za VF i daqinsko upravqawe onda{we OOUR i RJ
Bor. Potom je kra}e vreme radio u Elektroistokovom
OOUR Ispitivawe u Beogradu. U Pogon Bor, na radno mesto Glavni tehni~ar 1, vratio se 1985. godine.
22
PROPISI
IZMENE I DOPUNE PRAVILNIKA OD MARTA 2012. GODINE
Nova pravila za kori{}ewe motornih vozila
Definisano ko ima pravo na stalno kori{}ewe motornih vozila. Nova
procedura oko zahteva za kori{}ewe motornih vozila
edavno je u JP Elektromre`a
Srbije, na osnovu Zakona o
bezbednosti na putevima i Zakona o bezbednosti i zdravqu na radu kao i po ~lanu 37. Statuta JP EMS,
stupio na snagu Pravilnik o izmenama
i dopunama Pravilnika o na~inu i
uslovima kori{}ewa motornih vozila, unutra{woj kontroli i bezbednosti saobra}aja u Preduze}u, koji je
potpisao Nikola Petrovi}, generalni direktor JP EMS.
Izmenama i dopunama u odre|enim
odredbama mewa se Pravilnik koji je
bio na snazi od 01. marta 2012. godine. Prema novim odredbama, prijave za
kori{}ewe motornog vozila potpisuju izvr{ni, korporativni direktori,
direktori direkcija, odnosno pogona, dok za sektore u Pogonu Tehnika
potpisuju rukovodioci sektora. U koliko zaposleni imaju potrebu za kori{}ewem slu`benog vozila u ciqu
obavqawa neophodnih poslova sa popuwenim i potpisanim obrascem,
uslovno re~eno zahtevom javqaju se
poslovo|i u Odeqewu za vozila. Poslovo|a prema novim odredbama pravilnika zaposlenom izdaje fasciklu u
kojoj se nalazi popuwen putni nalog
na ime korisnika vozila, kqu~evi od
motornog vozila, platna kartica za
gorivo, a potom i vozilo sa punim rezervoarom goriva.
N
Prema novim odredbama Pravilnika zaposleni je du`an da proveri sadr`aj fascikle i stawe goriva u rezervoaru vozila. Po okon~awu putovawa zaposleni je du`an, odnosno u obavezi da poslovo|i vrati fasciklu uz
ve} pomenuti sadr`aj sa ra~unom za
gorivo i putnim nalogom sa zakqu~enom kilometra`om. Ukoliko zaposleni koristi vozilo van gradskog podru~ja i sa pre|enom kilometra`om ve}om od 200 kilometara du`an je vozilo vratiti sa punim rezervoarom.
Pravilnik defini{e zaposlene u
Preduze}u koji imaju pravo na stalno
kori{}ewe motornih vozila, i to
prema nivoima poslovawa . U prvom
nivou su generalni i zamenik generalnog direktora, u drugom su izvr{ni i
korporativni direktori, u tre}em
nivou pomo}nici izvr{nih direktora, direktori direkcija, glavni dispe~er , direktori pogona, rukovodilac projekta, rukovodioci centara,
sektora, i slu`bi , kao i predsednik
SEMS.
Nove izmene i dopune propisuju i
poseban obrazac- prijavu za kori{}ewe motornog vozila. Ona sadr`i ime
i prezime korisnika, potom naziv wegovog radnog mesta i organizacioni
deo u kome je zaposlen. Zatim broj zaposlenih odnosno drugih lica sa kojima }e koristiti vozilo, vrstu vozila (putni~ko, teretno), te da li se
tra`i sa voza~em ili bez voza~a, vreme po~etka i planirano vreme zavr{etka putovawa, datum i vreme predaje zahteva sa neophodnim saglasno}u i
na kraju realizaciju zahteva za kori{}ewe motornog vozila.
M. Vukas
OD NEDAVNO I U [TAMPANOJ FORMI
Pravilnik o odr`avawu elektroenergetskih objekata JP EMS
edavno je u {tampanoj formi
iz{ao Pravilnik o odr`avawu
elektroenergetskih objekata
Javnog preduze}a Elektromre`a Srbije, koji od pro{le godine egzistira u
elektronskom obliku.
Pravilnikom su definisani pojmovi, predmeti i podru~ja primene, zatim planirawe i provera izvr{enih
radova, dokumentacija koja je neophod-
N
na za odr`avawe objekata, te ostale
neophodne prelazne odredbe samog
pravilnika. Pravilnik je donet u skladu sa odredbama Pravilnika o tehni~kim normativima za pogon i odr`avawe elektroenergetskih postrojewa i
vodova, a u ciqu ostvarivawa urednog
funkcionisawa elektroenergetskog
sistema Srbije kao tehni~ko-tehnolo{ke celine i obezbe|ivawa ve}e si-
PROPISI
gurnosti snabdevawa potro{a~a elektri~nom energijom.
Zakonska osnova za dono{ewe pomenutog Pravilnika su Pravilnik o tehni~kim normativima za pogon i odr`avawe elektroenergetskih postrojewa i
te Pravilnik o odr`avawu elektroenergetskih postrojewa prenosne mre`e
Jugoslavije iz jula 1991. godine.
M.V.
23
romene u Zdravstvenom sistemu Republike Srbije i nova
zdravstvena politika omogu}ile su da za`ive principi timskog rada na primarnom nivou zdravstvene
za{tite, koji datiraju jo{
iz davne 1964. godine. Napori svih zdravstvenih
radnika usmereni su na {to
boqu
organizovanost
zdravstvenog sistema, kao i
na pru`awe {to kvalitetnije zdravstvene za{tite.
Na taj na~in bi trebalo da
se pove}a zadovoqstvo korisnika zdravstvenih usluga, odnosno pacijenata, ali
i svih zdravstvenih radnika, {to bi rezultiralo boqim zdravqem svih gra|ana
Srbije.
Zakonom o zdravstvenom
osigurawu (~lan 146) definisano je pravo svakog
P
Uloga izabranog lekara u
zdravstvenog osiguranika
na izbor lekara u jednom od
Domova zdravqa na podru~ju mati~ne filijale ili na
podru~ju prebivali{ta, odnosno boravi{ta osiguranika. Odabrani lekar mo`e
da se bira iz oblasti op{te medicine ili medicine rada, pedijatrije, ginekologije i stomatologije.
Kako izabrati
svog lekara?
Izabrani lekar bira se
na period od jedne kalendarske godine (od dana iz-
bora do 31.12. teku}e godine) sa spiska lekara istaknutog u svakom Domu zdravqa. Jednom potpisana izjava o izboru lekara, automatski produ`ava va`nost
iste svake kalendarske godine, sve dok osiguranik ne
da izjavu da `eli da promeni izabranog lekara. Ako je
osiguranikov izabrani lekar privremeno odsutan
usled kori{}ewa godi{weg
odmora, slu`benog puta,
bolovawa ili stru~ne edukacije, Dom zdravqa je u
obavezi da obezbedi drugog lekara koji }e privremeno da zameni wihovog
izabranog lekara. Osiguranici imaju pravo da po isteku kalendarske godine
promene izabranog lekara,
a da pri tome ne navode
razloge promene. Osobe
koje su nezadovoqne svojim
lekarom mogu da zahtevaju
promenu i pre isteka kalendarske godine, ali u izjavi moraju da navedu razlog
za{to `ele promenu. Pre
isteka kalendarske godine,
pacijent mo`e da promeni
izabranog lekara ako pro-
DOBROVOQNO DAVAWE KRVI
Nova akcija u martu
P
rva ovogodi{wa redovna akcija dobrovoqnog donirawa krvi organizuje se u periodu od 11. do 15. marta ove godine na nivou JP Elektromre`a Srbije za
sve dobrovoqne davaoce krvi iz Preduze}a.
U navedenom periodu dobrovoqni donori odazivaju se
na humanitarnu akciju po mestima boravka u nadle`nim medicinskim institucijama. Oni zaposleni, koji `ive i rade u Beogradu krv mogu donirati u Institutu za Transfuziju krvi Srbije u Ulici svetog Save broj 39. Svi potencijalni davaoci treba da ponesu ~lansku kwi`icu zbog
evidentirawa broja davawa, mogu}ih ispravki i korekcija ili eventualne zamene iste.
Koordinator ovog humanitarnog programa obavesti}e redovne davaoce cirkularnim email-om o po~etku akcije.
M.V.
24
EMS-OVA AMBULANTA
meni mesto prebivali{ta,
ako nije zadovoqan uslugom,
ako lekaru prestane radni
odnos ili je odsutan du`e
od {est meseci, ali i iz
drugih opravdanih razloga.
Procedura izbora lekara je krajwe jednostavna, a
za registraciju je dovoqna
zdravstvena
kwi`ica.
Obrazac “Izjava o izboru i
promeni izabranog lekara”
popuwava se i {tampa u tri
primerka, od kojih jedan
ostaje u kartonu pacijenta,
drugi se {aqe mati~noj filijali Republi~kog zavoda
za zdravstveno osigurawe,
dok tre}i primerak zadr`ava pacijent i daje na uvid
poslodavcu radi overe
zdravstvene kwi`ice, kao
dokaz da ima izabranog lekara.
Du`nosti
izabranog lekara
Prema Zakonu o zdravstvenoj za{titi (~lan 99)
izabrani lekar:
1) Organizuje i sprovodi
mere na o~uvawu i unapre|ewu zdravqa pojedinca i porodice;
2) Radi na otkrivawu i suzbijawu faktora rizika
za nastanak bolesti, odnsosno, na sprovo|ewu
skrining programa u
skladu sa posebnim programima donetim u skladu sa ovim zakonom;
3) Vr{i dijagnostiku i
blagovremeno le~ewe
pacijenata;
4) Ukazuje hitnu medicinsku pomo};
5) Upu}uje pacijenta u odgovaraju}u zdravstvenu
ustanovu prema medicinskim indikacijama,
odnosno kod lekara
specijaliste i uskla|uje mi{qewa i predloge
za nastavak le~ewa pacijenata;
sistemu zdravstvene za{tite
6) Sprovodi ku}no le~ewe
i palijativno zbriwavawe, kao i le~ewe bolesnika kojima nije neophodno bolni~ko le~ewe;
7) Propisuje lekove i medicinska sredstva;
8) Sprovodi zdravstvenu
za{titu iz oblasti mentalnog zdravqa;
9) Obavqa i druge poslove, u skladu sa zakonom:
• vodi medicinsku dokumentaciju o le~ewu i
zdravstvenom stawu pacijenta
• otvara bolovawe do 30
dana i predla`e lekarskoj komisiji produ`ewe istog
• daje mi{qewe o opravdanosti bolovawa zbog
bolesti deteta ili ~lana u`e porodice
• upu}uje pacijenta na
procenu radne sposobnosti i/ili invalidnosti
• daje mi{qewe o zdravstvenom stawu pri odlasku u inostranstvo
• utvr|uje treba li pacijentu pratilac za vreme
putovawa, kao i prevoznog sredstva
Izabrani lekar mo`e
neka od ovih ovla{}ewa, kada je re~ o dijagnostici,
le~ewu, upu}ivawu u bolnicu ili propisivawu lekova
(lekovi za tuberkulozu,
HIV i jo{ neke bolesti)
uputom da prenese na lekara specijalistu, koji je
opet du`an da ga jednom mese~no o svemu izvesti. Pacijent je sa svoje strane du`an da prihvati savete i
uputstva izabranog lekara,
ali i da ne prihvati, {to
potpisom mora i da dokumentuje. Zdravstvena za{tita sprovedena preko izabranog lekara ostvaruje se
u skladu sa zakonom kojim
se ure|uje oblast zdravstvenog osigurawa.
Za{to je va`no imati
izabranog lekara?
Izabrani lekar op{te
prakse nije “skretni~ar” koji samo pi{e recepte i upu}uje pacijente kod drugih
lekara. Da, ukoliko je to potrebno, on upu}uje pacijente
na konsultativne specijalisti~ke preglede ili na bolni~ko le~ewe, on prepisuje i
recepte, ali nije tu da bi
“samo” to radio. Vi{egodi{wom kontinuiranom edukacijom, on je obu~en da le~i
pacijente, ali i da preventivnim merama spre~i da se
bolest pojavi. Izabrani lekar treba da bude posve}en
svojim pacijentima, da saose}a sa wima, i da je uvek dostupan kada im je potrebna
lekarska pomo}. Uspe{nost
rada lekara i sestre zavisi
od toga u kojoj su meri uspeli da pomognu svojim pacijentima. Kvalitetan odnos
lekara i pacijenta zasniva
se na wihovoj dobroj komunikaciji i poverewu koje se
vremenom gradi. Lekar mora
da saslu{a pacijenta, da mu
posveti vreme i pa`wu, i da
svojim stru~nim radom, savetom, ali i osmehom, toplom
qudskom re~i, qubazno{}u i
posve}eno{}u pomogne na
najboqi mogu}i na~in.
Ako nemate svog izabranog lekara, mo`e da se desi
da po nekoliko puta posetite Dom zdravqa i da svaki
put odete kod drugog lekara
koji }e da vas pregleda. Nijedan od tih lekara ne}e da
ima pun uvid u va{e zdravstveno stawe i verovatno
ne}e ni da zapamti ko ste i
od ~ega bolujete. Izabrani
lekar bi trebalo da vodi ra~una o svim segmentima va{eg
zdravqa, da vas poznaje, da je
upu}en u va{u bolest i tegobe koje imate. Kontsantno
prate}i va{e zdravqe, a neretko i zdravqe svih ~lanova jedne porodice, va{ lekar
lak{e i preciznije mo`e da
ustanovi od ~ega bolujete i
kako da vas najboqe le~i. Kada imate svog lekara, nema
vi{esatnog ~ekawa u ~ekaonicama, jer postoji mogu}nost telefonskog zakazivawa pregleda ili uzimawa recepata. Saveti mogu da se
dobiju i telefonskim pozivawem svog lekara u ordinaciju ili putem mail-a. Iza-
EMS-OVA AMBULANTA
brani lekar, u saradwi sa
svojom timskom medicinskom
sestrom, poziva pacijente na
redovne godi{we i preventivne preglede, a sve u ciqu
spre~avawa i ranog otkrivawa bolesti, kao i wihovog
uspe{nog le~ewa. Svi osiguranici mogu da provere na
sajtu Republi~kog fonda za
zdravstveno osigurawe da li
imaju izabranog lekara ukucavawem JMBG i LBO broja.
Svaki lekar se, pre svega,
{koluje da bi postao dobar
lekar op{te medicine – celokupne medicine tzv. generalista. Dobar lekar prvo
mora da bude dobar ~ovek,
jer samo dobra osoba mo`e
drugoj osobi da pomogne i
da joj se na|e u nevoqi. Ako
lekar svoj posao obavqa savesno, moralno, ~asno i sa
puno entuzijazma, nije neuspeh i „ispod ~asti“ biti i
ostati dobar lekar op{te
medicine.
Dr Aleksandra Karapanxi}
(lekar op{te prakse
u ambulanti „EMS“)
Serija tekstova “EMS-ova
ambulanta” omogu}ena je
sredstvima TEMPUS projekta
25
KLASI^NO DELO NAU^NE FANTASTIKE
^ovek u visokom dvorcu
ilip Dik u ^oveku u visokom
dvorcu istra`uje koncepte
alternativnih pro{losti i
budu}nosti, wihovo istovremeno trajawe, preplitawe s istorijama ~ove~anstva u koje smo upleteni. U tom
smislu, iz Drugog svetskog rata pobedni~ku stranu ~ini osovina JapanNema~ka. U miqeu nacisti~ke dogme
koja plavi Ameriku po~iwe Dikova
pri~a. Stra{na i mogu}a vizija ovog
paralelnog vremena je akciona osnova
iz koje izrawaju protagonisti romana: qudi uhva}eni u realisti~ki do~a-
F
ranu viziju jednog neostvarenog pakla. Uzbudqiva, paranoi~na, nadrealna
pri~a koja odvodi do ta~ke u kojoj sve
stvari postaju jasnije i ~udnije, u
isto vreme. Trenutak, kad se sva tehnologija ukombinuje zajedno da bi
stvorila ose}aj da stvarnost nije
ista kao i pre... Ako na{a tro{ewa
vremena ikada ima smisla, u pri~i
kroz koju nas vodi Dik, ono }e sasvim
sigurno imati smisleniju i vi{u vrednost.
A. Opa~i}
Manipulator realno{}u i re~ima
ilip K. Dik ro|en je u ^ikagu 16. decembra 1928.
godine kao blizanac sa sestrom koja ubrzo umire.
Dik je tvrdio ima duboku duhovnu vezu sa sestrom, a mnogi `enski likovi u wegovim delima bazirani
su na woj. Kao dete imao je zdravstvenih problema, fizi~kih i psihi~kih. Upisuje fakultet i napu{ta ga i odlu~iv{i da se profesionalno bavi pisawem. Radio je bez
izdava~a i samostalno slao pri~e u ~asopise koje je voleo. Za roman ^ovek u visokom dvorcu dobija Hugo nagradu (nagrada za najve}e godi{we dostignu}e u oblasti nau~ne-fantastike). Za naredne romane slede nove nagrade
sve do Dikove smrti 1982. godine, kada se ustanovqava
F
nagrada koja nosi wegovo ime. Dikove pri~e i romani
spadaju u najozbiqnija, najdubqa, najduhovitija i najsmislenija dela nau~ne fantastike. Dik je istra`ivao sociolo{ke. politi~ke i metafizi~ke teme, a u wegovim delima dominiraju autoritarni sistemi, monopolisti~ke
korporacije i izmewene realnosti. U kasnijem opusu, wegov tematski fokus sna`no odra`ava li~na metafizi~ka
i teolo{ka interesovawa. Napisao je 44 romana i vi{e
od 120 kratkih pri~a. @ivot je proveo na ivici siroma{tva, a wegova dela poslu`ila su kao osnov za nau~nofantasti~ne filmove, od kojih se neki, poput Blejd Ranera i Totalnog opoziva svrstavaju u klasike `anra.
ISTREBQIVA^ (Blade Runner)
adwa filma sme{tena je u hladan,
mra~an i neprijateqski raspolo`eni Los An|eles bli`e budu}nosti. Korporacija se bavi genetskim
modifikacijama replikantata i proizvodwom humanoidnih androida. Wihova
svrha je rad u korist qudi na udaqenim
Zemqinim kolonijama. Replikantima je
ugra|ena svest o qudskom poreklu i imaju sposobnost razvoja i mewawa sopstvenih ose}aja. Radi potpune sigurnosti
korporacija im progamira trajawe na ~etiri godine. Problemi nastaju kada {estero~lana grupa novog modela Neksus 6
pobegne na Zemqu. U brzoj i sumanutoj
potrazi za svojim „stvoriteqem“, oni
seju smrt u Los An|elesu. Policajac Rik
Dekard (Harison Ford), pripadnik organizacije Blejd Raners, dobija zadatak
da prona|e i uni{ti odbegle replikante.U toj trci re`iser Ridli Skot gledaoca vodi kroz haoti~an ali kompleksan odnos subjekata, tvorevinu koju oni
R
26
razumeju optere}eni onim {to smatraju
pro{lo{}u.Scene su ubedqive,dinami~ne, potpuno stavqene u slu`bu pra}ewa
radwe. U ovoj napetoj nau~no fantasti~noj drami iz 1982.gluma~ka ekipa koju,izme|u ostalih ~ine Harison Ford,Rutger Hauer, Sin Jang ostaje u potpunosti uklopqena u fabulu i scenski ambijent filma, tako da ovo delo postaje
filmski klasik, i sigurno, najboqe adaptirano delo Filipa K. Dika. Scenario Istrebqiva~a je zapravo prera|ena
Dikova pri~a „Sawaju li androidi elektri~ne ovce“. Te{ko je oteti se utisku
da je pri~a dubqa, promi{qenija i kompletnija od filma. Shodno tome, vaqalo
bi prvo pogledati film,a onda pro~itati pri~u. I jedno i drugo bi}e korisno
upotrebqeno vreme. Ti procesi otvaraju izvesna pitawa, a ona daju odre|en
prostor za sveobuhvatniji i potpuniji
odnos prema „stvarnosti“.
A. Opa~i}
KULTURA
MI^IO KAKU
Fizika nemogu}eg
i~io Kaku je profesor teorijske fizike na Gradskom
wujor{kom univerzitetu, koautor teorije o poqu struna, pisac ne-
M
koliko veoma priznatih nau~nih
bestselera i autor brojnih nau~nih
televizijskih i radio emeisija.
U kwizi koja je dostigla deseto
mesto na listi bestselera New York
Times-a, Mi~io Kaku obja{wava svoju
podelu tehnologija za koje se danas
veruje da nisu mogu}e.
On prepoznaje Nemogu}nosti prve
klase – „tehnologije koje su nemogu}e
danas, ali koje ne kr{e poznate zakone fizike“. Kaku spekuli{e da ove
tehnologije mogu postati dostupne u
nekoj ograni~enoj formi u narednim
decenijama ili veku (energetsko oru`je, poqa sile kao {titovi, nevidqivost, teleportacija, svemirski brodovi, anti-materijski pogon, telepatija, vesta~ka inteligencija itd).
Slede Nemogu}nosti druge klase
– „tehnologije koje su na samom rubu
na{eg razumevawa fizi~kog sveta“, za
koje }e nam verovatno biti potrebne
hiqade godina da ih savladamo (vremenske ma{ine, me|udimenzionalno
putovawe).
Nemogu}nosti tre}e klase su
„tehnologije koje kr{e poznate zakone fizike“. Kaku nabraja samo nekoli-
ko wih, i razvoj bilo koje od tih tehnologija }e predstavqati su{tinski
zaokret u ~ovekovom razumevawu fizike (perpetum mobile).
U dana{wem svetu eksponencijalnog rasta tehnolo{kog progresa, Mi~io Kaku popularizuje i „grebe“ povr{inu najnovijih nau~nih otkri}a i najavquje svet koji nas o~ekuje u skoroj
i dalekoj budu}nosti, uz realan osvrt
na qudsku prirodu.
M.B.
VELIKA OTKRI]A
Sto nau~nika
koji su promenili svet
ko sam video daqe od drugih, rekao je ser Isak Wutn, to
je zbog toga {to sam stajao na ramenima divova! Kwiga Xona Balkina „Velika otkri}a - Sto nau~nika koji su promenili svet“ predstavqa stotinu takvih divova i razmatra wihova dostignu}a – podvige mu{karaca i `ena koji su, ~esto uprkos
krajwem skepticizmu ili ~ak negirawu, nastojali i uspeli da pomere granice qudskog znawa. Pokrivaju}i {irok opseg nau~nih dometa, od Kopernikove i Galilejeve kosmologije, preko Hipokratovih i Galenovih medicinskih otkri}a, ona obuhvata oblasti fizike, biologije, hemije i genetike.
Ovo je pri~a o idejama koje su oblikovale dana{wi svet i o
idejama koje }e oblikovati budu}nost.
R. E.
A
[email protected]
27
Download

Prevazi}i prepreke i posti}i rezultat Da pravi ~ovek bude na pravom