Бранкова реч
година I,број V
мај 2014.
Садржај
1.Историја школе
2. Личности месеца
3. Дешавања
4. Драга Савета
5. Занимљивости
6.Интервју
ИСТОРИЈА ШКОЛЕ
Историјат ковинске гимназије почиње, сада давне, 1964. и
прво име које се везује за почетак пада је име директора
Душана-Душе Анђелкова, човека који је заслужан за
постављање система вредности, како код професора-тако и
код ученика, и подизања школе на висок ниво.
На самом почетку ђаци су ишли у зграду данашње Средње
стручне школе "Васа Пелагић" и постојала су два смера:
природно-математички и друштвено-језички. Прву
генерацију професора су чинили : М арковић М ирослав,
Станко Тодоровић, Божидар Рашковић, М иљана Кљајић као
професор филозофије, М иланка Ладолеж предаје
српскохрватски јез ик и књижевност, М ирјана Радић-професор
социологије, филозофије и логике, а у надолазећем времену, и
директор школе; потом Божана Данилов, М арија Дракулић,
Нада Димичовић,М ладен Лекић, Даница Анђелков, Богдан Валерија и многи други. У тим
годинама оснива се школски хор под диригентском палицом проф. Валерије Богдан.
18. марта 1972. се школа сели у садашњу
зграду. је било жеље да се објекат подигне
и оспособи за рад најбоље говоре подаци
о томе да су и ученици и њихови
професори учествовали у уређењу
простора око изграђене школе, уграђујући
тако део себе у свој нови дом и дајући му
лични печат. Школа је већим делом била
опремљена, простор око школе уређен,
ђаци уписани, и нова школска година
могла је несметано да започне. Прихвата
се предлог директора да се свечано
отварање школе обави 4.новембра
1972.године. М еђутим, као Дан школе слави се 9.мај – Дан победе над ф ашиз мом (директор
је био професор историје), али је тог датума песник Бранко Радичевић, чије име школа носи,
написао песму Укор.
Даљим развијањем, средњошколци су
постајали саставни део друштвеног
живота.
Ученици наше школе
учествују на такмичењ има из математике,
физике, старних језика, у кошарци.
Такмичење у знању страних јез ика
организовано је у нашој школи. Културно
забавни живот ученика организује се у
сарадњи са Домом ЈНА, сваког четвртка
биле су организоване игранке. Тако је
текла прва деценија нашег постојања.
Остале су се низале једна за другом
испуњене резултатима и признањима која потврђују да је Ковину, ипак, потребна Гимназија,
каква јесте и каква ће остати – достојанствена, поносна и призната.
.Тај траг нас везује за најинтересантнија сећања и приче о школи који нас воде,опет, до
човека, који је на њеном челу од самог почетка. Из пера вештог писца, новинара или
интелектуалца, прошлост за трен може да нам блесне пред очима... Навијач сам био велики.
Оно што је стварано у Гимназији било ми је
најдраже. Место да г ледам утакмицу, ја се
свађам за неког ученика. Ја г а хвалим и више
нег о што треба. Све сам спортове волео, али не
ваља што сам увек желео да моји победе.
Спортисти су код мене имали увек привилег ије.
-говорио је директор Анђелков. Посебно је
близак кошарци, мада помиње и рукометашице,
рукометаше... Шлагер утакмице са
Пољопривредном школом и на школским
олимпијадама - издваја. Нарочито финале
кошаркаша седамдесете у Новом Саду. Да сам
шверцовао Пампура били би први. А дошли као аутсајдери. Тад је и Пољопривредна освојила
два злата, у мушком рукомету и фудбалу. Што је Паја дао г ол! Иг рало пола Радничког за
њих. Та прва г енерација кошаркаша је била најбоља. Ливијус, Дејан, Славко и остали. Кад
смо изг убили финале, Славко, сирома` плакао. Покрале нас судије, не, записничари. Убедљиво
смо водили, а они крали време. Гимназија Бранко Радичевић и Пољопривредна школа
сједињена су у школски центар Вељко Влаховић,
решењем из 1981.године, са седиштем у Ковину у
улици М аршала Тита 18.
Пример једне школске године дочарао нам је
разлику у односуна време које му је претходило,
али нам је и дало слику новог доба. Културни
живот и даљ е постоји – обележава, између осталог,
Дан школе, постоји сарадња са Домом културе,
организују се посете сајмовима, одласци у
позориште, на излете, екскурзије. Занимљива је
организација матурске вечери маја 1983.године. Школски центар Вељко Влаховић планирао
је да одржи матурско вече ученика четвртог разреда у просторијама Дома ЈНА. Да би се
намера реализовала, неопходно је било да се склопи уговор између споменутог Школског
центра и Установе Дедиње – команда војне поште Ков ин, која је и одобрила коришћење
сале и организовала целокупну прославу. Постоје секције, односно ваннаставне активности.
М еђу ученицима, као и увек, има оних који иду на поправни испит, и оних који не положе
разред.
Некако се поклопило да директор Душан Анђелков и зачеци традиције наше школе
обележе једну еру – једно време у којем живот није био лак, али је био испуњен сигурношћу,
радом,оптимизмом, видним напретком на готово свим пољима живота, плановима, вером,
надом и борбом за неку бољу будућност. Тражећи своје место под сунцем, у оваквим
околностима, људи су се трудили да негују праве вредности, да сачувају част и углед, да
одрже равнотежу – од оне унутарње, духовне, до оне у друштву.
Онда су уследила,ипак, нека другачија времена у којима смо сви постали део драме.А
зна се да драма почива на сукобу. Живот и на неминовним променама. У драми која,
слободно можемо рећи, још увек краја нема, људи су само глумци, понекад тек марионете;
најстрашније, нестала је или им је одузета могућност да сами, као особе које поседују моћ
разума и вољу, одлучују о својој судбини.
У таквој констелацији догађаја, изузетно је тешко ухватити се у коштац са изазовима и
проблемима и као човек, и као професор, и као директор школе. 1990.године, поново се
враћа институција гимназије, која је постојала све до реформе средњошколског образовања
1974.године. За све чланове колектива, то је значило раздвајање на Гиманз ију и
Пољопривредну школу, односно поновну поделу имовине, решевање питања стручног
кадра...Да би се школа регистровала као Пољопривредна, директор је економију исте требало
да прошири на сто хектара – у чему се и успело, заменом земље код моста за Болничко
имање. М еђутим, закон предвиђа и то да директор школе може да буде неко ко испуњава
услове за наставника постојеће школе. Ово ће условити промену директора. Од 1993. до
2001.године, директор Гимназије биће М ирјана Радић. Турбулентним збивањима започиње и
21.век, што ће се одразити и на прилике у животу наше школе.
Отуда ће у кратком периоду директор бити Анђелка Цвејић, да би од 2001.године директор
школе била Снежана Стојменовић. Школска 2001/2002.година започиње без неких
дотадашњих чланова колектива који су отишли у пензију, али са новим лицима као што су
Бранкица Стојковић,Снежана Тодић,
Валентина Јелић, Жаклина Станковић,
Анкица Ереш, Александар Ландика,
Валентина Н икчевић, односно Татијана
Ђорђевић и Виолета Помар које су у школи од
претходне школске године. Након
објављивања конкурса, наша школа добија
новог директора – Живку Чернох, која
започиње свој мандат 9.августа 2004.године.
Криза која је захватила свет, одразила се и на нас. Услови у којима се живи и ради почетком
овог столећа условљавали су, још једном, промене. Требало их је пратити и ослушнути
потребе средине. Колектив и директорка сматрају да би отуда било пожељно да постанемо
мешовита
школа - Гимназија и економска школа Бранко Радичевић. Настављају се већ започете
иновације.
Као савремена школа, има, поред учионица, библиотеке и ф искултурне сале, и добро
опремљене кабинете за хемију, физику, рачунарство и информатику, спортске терене и
уређено двориште.
Пре него што наставимо причу о школи у данашњем времену, за трен ћемо да се
осврнемо на оне који су потекли из ове школе и који су оставили траг, али нимало лак
задатак генерацијама које долазе.
Школа је увек давала врхунске ђаке,
постизани су изванредни резултати.
М еђутим,прилике у којима се живело и
радило, условиле су да шездесете и
седамдесте године прошлог века буду
период за који се може рећи да је
школа била најплодотворнија.
Прво би требало споменути ђаке
Гимназије, међу којима је било оних
који су одлучили да се поново врате
својој школи, али овога пута као
стручни кадар, као врхунски
професори: Александар Вукосављевић
- професор биологије, Иван Косовац - професор физике, Биљана Јереминов - професор
хемије, Јованка Добрић - професор социологије, Зоран Тодоровић - професор математике,
М иодраг Кленанц - професор физике, Олгица Грашиловић - педагог, Снежана Стојменовић професор хемије, Велибор М илекић - професор српског језика и књижевности, Живанка
Перовић - професор филозофије, Дојна Хајду- професор латинског јез ика, Иштван
Хајду - професор ликовне културе, Панталеја Секулић - професор рачунарства и
информатике Синиша Бундра - професор математике, Ержебет Танасијев ић - професор
историје, Ливијус Кокора – професор физичког васпитања, Стеван Лалић - професор
рачунарства и информатике, М илутин М арковић - професор географије, Александар
Божиновски - професор хемије, Весна
Ковач - професор енглеског језика, Драгана Лекић - професор српског језика и
књижевности, , Васка Јаневска - професор физичког васпитања, М аја Јосифов - професор
енглеског језика, Снежана М илутиновић - професор немачког јез ика, Валентина Крецуљ професор математике, Бранкица Стојковић - професор биологије, Александар Ландика професор рачунарства и информатике, Оливера Томашевић - професор руског језика,
Данијела Туцаков - професор енглеског језика, М елина Ћирић -Досковић - професор
енглеског језика, Јелена Ђерић - професор социологије, М аша Вулетић - професор српског
језика и књижевности, Даниел Зарија - професор физичког васпитања.О квалитетном раду
професора наше школе и успесима ученика, сведоче многобројна признања. Вреди
споменути награду Јужног Баната Жарко Зрењанин, као и Јубиларну награду поводом Дана
просветних радника, које професори наше школе добијају у континуитету.
Изузетан значај имају, некада угледни ђаци ове школе, данас успешни људи у свом
послу.Споменућемо неке од њ их.
− Петар Стојанов, кардиохирург, професор је на М едицинском факултету у Београду,
стручњак светског ранга
− Синиша Радуловић, доктор фармакологије на Институту за онкологију у Београду
− Весна Ђиновић, доктор наука на Природноматеметичком факултету у Београду
− Јасна Ђиновић, магистар хемије на Природноматематичком факултету у Београду
− Небојша Јовановић, доктор правних наука, асистент на Правном факултету у
Београду
− Јовица Цветковић, селектор одбојкашке репрезентације СРЈ
− Славољуб Царић, доктор правних наука, стручно ангажован у форумима Европске
уније, Уједињених нација и М еђународних правних тела
− Ливиус Бунда, био је савезни селектор
− Предраг Стојменовић, редитељ, уметнички директор Дадов театра
− Ненад Стојменовић, стални члан Народног позоришта, глумац
− Весна М арков, интернационални мајстор у женском шаху
− Ливијус Кокора, бивши кошаркаш савезног ранга
− Катарина Анђелков, признати хирург естетске и реконструктивне хирургије, живи и
ради у Бразилу
− Јелена Widmann ( Радојчић) , дипломирала оперу у Грацу
− Предраг Ђондовић, првак Европе у катама
− М иленко М андић-М анда, дипломирао је на Факултету ликовних уметности у
Београду, члан Удружења ликовних уметника Србије,угледни вајар; аутор је
споменика глумцу Пери Добриновићу, који украшава плато испред Српског
народног позоришта у Новом Саду, споменика на Андрићевом венцу – шетач Иво
Андрић, и глумцу Зорану Радмиловићу у Зајечару.
Данашње генерације наше школе настављају трагом зацртаним пре пола века ,
изузетно мотивисане жељом да надмаше своје претходнике и да оставе своје име и
резултате у аманет оним средњошколцима који ће у овим клупама седети кроз
једну,три,пет или више деценија.
Учествовали смо на многобројним
такмичењима – окружним, покрајинским или
регионалним - и врло често остваривали
запажене резултате – из српског језика и
књижевности, енглеског, руског и латинског
језика, историје, математике, географије, али
и из економске групе предмета. Значајан је
рад и успех професора и ученика на
истрживачким пројектима из области физике
и биологије. И, наравно, не прекидајући
започету традицију, нису изостали ни
спортски успеси.
Споменућемо неке од учесника такмичења: М арков Јелена, Иван Банчов, Ана
Вујачић – математика, Ненад Константиновић – латински језик, Весна М анчов –
литерарни конкурс,Уна Забунов,Оља Љубоја, Душан Шаренац, Гордана Ратковић,
М арианна Орош, Лука Топаловић – рецитовање, Љиљана Буфан, Весна М анчев,
М арија М ихајлов, Јелена М арков,М ирко Васиљевић, М ерћа Јован, Делија Топаловић,
Кристина Крстић, Николина Шурјанац, Станишић Јована, Сара Покрајац, Драгана
М омиров – српски језик и јез ичка култура, Николина Шурјанац и Крстић Кристина
– Књижевна олимпијада, Ивана Љубеновић – рачуноводство, Дејан Бабин, Јелена
Стеванов,Стефан Адамов и Слађан Сташевић – историја, Богош Отто, М арко
М илановић, Александра М илетић, Александра Ракиџић, Саша Вељић, – немачки
језик, Александар Поповић – рецитовање на енглеском језику...
Истраживачка станица Петница изазов је и данас за наше ученике попут
М аријане Жарков, М илице Ритопечки, као што је била и за Неду Лазаров,М арка
М ишича, М ирка Васиљевића, Јелену М арков, Вељка Радовића.
Данашње генерације гимназијалаца настављају трагом зацртаним пре пола века,
изузетно мотивисане жељом да надмаше своје претходнике и да оставе своје име и
резултате у аманет оним гимназијалцима који ће у овим клупама седети за једну, три,
пет или више деценија.
Личности месеца
Бранко Радичевић
Бранко Радичевић је рођен 28. марта
1824. године у Славонском Броду, а умро је 1.
јула 1853. године у Бечу, са само 28 година.
Упркос томе, заједно са Јованом Ј овановићем
Змајем и Лазом Костићем је најзначајнији
песник српског романтизма.
По рођењу је добио име Алексије, али
га је променио у Бранко пред објављивање
своје прве збирке песама. Потиче из
чиновничке породице. Родитељи су му били
Ружа и Тодор Радичевић, који је са немачког
превео Шилерову књигу „Виљем Тел“.
Похађао
је
гимназију
у
Сремским
Карловцима и био је увек одличан ђак. Место
у ком је учио школу је касније имало је
велики утицај на његово писање. Студирао је
права у Бечу, али је студије напустио након
три године, јер га нису интересовале –
учествовао је у раду српске омладине у Бечу
и интезивно писао песме.
Био је велики пријатељ и следбеник
Вука Караџић и његових реформи српског језика. Његова прва збирка под називом
„Песме“ је написана Вуковим реформисаним језиком. Објављена је заједно са
Његошевим „Горским вијенцем“, Даничићевим „Ратом за српски језик и правопис“ и
Вуковим преводом „Новог завета“ 1847. године.
Када је оболео од туберкулозе уписао је медицину, али га је болест спречила да је
заврши. Умро је у Бечу, на рукама Вукове жене Ане. Српска омладина је испунила
његову жељу и његове остатке 1883. пренела из Беча у Стражилово.
Написао је свега педесет и четири лирских и седам епских песама. За живота је
објавио две збирке песама – „Песме I“ и 1851. године „Песме II“, а трећу збирку „Песме
III“ је његов отац објавио постхумно 1862. године. У првој збирци се налазе његове
најбоље песме – Девојка на студенцу, Путник на уранку, Циц, Јадна драга, Нека сунца, као
и његова чувена поема Ђачки растанак и сатирична песма Пут.
Како би се сачувало сећање на овог значајног песника, сваке године се додељује
Бранкова награда за најбољу прву песничку књигу на српском језику. Награду додељује
Друштво књижевника Војводине, а добили су је, између осталог, и Васко Попа и
Љубивоје Пршумовић.
Ненад Стојменовић
Глумац Ненад Стојменовић рођен је 9. јула 1979. године у Београду. Средњу
школу је завршио у нашој гимназији. Дипломирао је на факултету Драмских уметности
и члан је Народног позоришта од 2001. године.
Свима је познат из серија М(ј)ешовити брак и Љубав у залеђу, али ређе га виђамо
на телевизији јер је активнији у позоришту. Запаженије позоришне улоге су му:
Хасанага (представа Хасанагиница), Петар (представа Сабирни центар), Стојан
(представа Коштана), Ромео (представа Ромео и Јулија), Мула Јусуф (представа Дервиш
и смрт), Тузенбах (представа Три сестре).
Добитник је бројних награда: ,,Најбољи дебитант”, Награда Народног позоришта
,,Петар Банићевић", Награда Народног позоришта за најбоље индивидуално
премијерно уметничко остварење, награда ,,Стојан Дечермић”, Награда "Милош
Жутић".
Миланко Мандић
Познати вајар, Миланко Мандић био је
ученик наше школе. Након завршетка гимназије,
уписао је Факултет ликовних уметности, одсек
вајарство у Београду. Дипломирао је 1979. године.
Радио је као професор ликовне уметности.
1980. године је постао члан Удружења
ликовних умет ника Србије. Излагао је самостално и
групно више пута. Добитник је многих награда, али
најзначајније су свакако прва награда на
анонимном конкурсу за споменик Иви Андрићу у
Београду и прва награда за споменик Зорану
Радмиловићу у Зајечару. Издвајају се и прва
награда на анонимном конкурсу за споменик Пери
Добриновићу у Новом Саду, прва награда на трећем ликовном салону Јужног Баната у
Ковину, прва награда на седмом октобарском салону у Ковину.
Умро је 2010. године у Београду.
Ковинска принцеза паркета
Један
од
најуспешнијих
спортиста који су похађали нашу
школу или су, уопште, наши суграђани
је кошаркашица, Марина Марковић.
У дугој кошаркашкој традицији
Ковина, она је једна од неколицине
играча који су осетили паркете
највишег ранга државне, регионалне, а
од ове године, и европске кошарке.
Рођена 1991. године, висока је
185 цм. Игра на позицији крила и
крилног центра. Почела је да тренира
са седам година. С обзиром да јој је
отац бивши кошаркаш и успешан
женски кошаркашки тренер, није било сумње којим ће се спортом бавити. Ј ош као члан
млађих категорија постала је редован члан репрезентације, од кадетске, преко
јуниорске, до младе репрезентације.
За своје 23 године, има богату клупску каријеру. Од српских клубова је наступала
за Хемофарм из Вршца, Ковин, Радивој Кораћ из Београда и Шумадију из Крагујевца. Од
клубова у региону је наступала за КК Млади Крајишник из Бања Луке, са којим је
наступала у регионалној женској кошаркашкој лиги.
Као ученица наше школе
била је део екипе која је
освојила Куп толеранције и
сребрну
медаљу
на
републичком такмичењу.
Одличне
партије
у
досадашњој
каријери
нису
прошле незапажено. Фебруара
ове године је потписала уговор
са француским Лионом, тим
који води селекторка наше
женске
сениорске
репрезентације,
Марина
Маљковић. Истовремено је са
њом приступила клубу и
капитен
репрезентације,
Милица Дабовић. Бити у таквом
друштву је права част за сваког
играча. Иако још млада, Марина
је доста тога постигла и , ако је
буду заобишле повреде, нема
сумње да је чека озбиљна
каријера.
Дешавања
Позивамо све заинтересоване да присуствују спортским активностима које се
организују током целе недеље, поводом обележавања недеље дана школе.
У Центру за културу Ковин:
Понедељак: у 18 часова почиње дебата на тему образовања.
Среда: од 15 до 18 часова штандови језика и природних наука које су припремили
ученици уз помоћ професора.
У 18 часова почиње музичко-поетско вече на страним језицима које учимо.
Петак: у 18 часова представа драмске секције Од електрификације до дигитализације у
режији Дејана Младеновића.
Сваког дана су у галерији Центра за културу изложени ликовни радови наших ученика.
Спортске активности:
Такмичења ће се одвијати по следећем распореду:
Уторак: шах (11 ч.)
Среда: кошарка (11 ч.)
Четвртак: одбојка (11 ч.)
Петак: рукомет (10 ч.) ; фудбал (11 ч.)
Драга Савета даје предлог за концерт
Хеј ти, реци ко смо ми сада... :)
Један од најуспешнијих
кантаутора, певача и
продуцената са наших
простора, шармантан и увек
позитиван, Владо Георгиев,
одржаће солистички концерт
16.маја у Комбанк Арени, са
почетком у 21 час.
Популарни Новљанин
обећава музички и сценски
спектакл, потпуну
посвећеност публици,
заборављене хитове које до
сада на концертима није
изводио, моторе и каскадере
на сцени, већи број дувача,
гудача и пратећих вокала,
госте чија имена строго чува,
необичне ефекте и распоред бине које публика није
видела. М узичка подршка биће Стингов гитариста,
Доминик М илер, који је свирао на актуелном албуму
,,Даљина''. Тренутно најпожељнији нежења, у Арени
ће дочекати 30 000 људи. Иако Владо живи сад, ко
зна, можда ће након концерта пронаћи свог анђела,
жену без имена, јер га негде сигурно чека будућа
супруга, сама без љубави, која живи да га нађе.
Карте се могу набавити по цени од 1 800 динара за
партер, 2 500 динара за трибину и
7 000 динара за ложу. Видимо се у првим редовима!
Prom night
Догађај који ће се читавог живота препричавати и памтити ближи је неко икада! Након
матурских радова, одабира факултета, а надам се и припрема за пријемни испит, издвојите
мало времена за себе и осмислите матурску тоалету. Обиђите бутике раније, закажите
пробну фризуру и шминку, да не бисте у последњем тренутку јуриле и исправљале оно што
вам се не допада. Препоручујем дуге и кратке, лепршаве и разнобојне хаљине, свечане
комбинезоне, озбиљ не или необавезне модерне фризуре или уникатну комбинацију коју
ћеш сашити, баш по твојој мери. М але и елегантне минђуше, не превише наглашена и
нападна шминка, благо увијена коса, коктел хаљина, ципеле и резервне балетанке су пун
погодак! Употребите пастелне боје, зелену, плаву или розу, земљане тонове, јаке сенке за
очи, вештачке трепавице, а ту је и увек добродошла техника smookey eyes, за коју се
препоручују сива, црна, тамно плава и смеђ а нијанса.
Овако се немојте обући !
Како се понашати у позоришту?
Пре него што се запутите на представу или премијеру, обратите пажњу на неколико битних
детаља и позоришни бонтон. У позориште дођ ите пристојно одевени и никако немојте
носити тренерке, исцепане фармерке, шорцеве, мини сукње или папуче. Уколико је у питању
премијера, обуците се свечано. Избегавајте јаке парфеме и шешире, јер ће сметати људима
око вас. Капуте, мантиле и кишобране оставите у гардероби, да ваше седиште не би
изгледало као тезга.Ако сте болесни, мучи вас кијавица или прехлада, останите код куће.
Немојте уносити сокове, храну или грицкалице, шушкање кеса сметаће не само гледаоцима
око вас, већ и глумцима уколико сте близу сцене. М обилни телефон искључите и немојте
проверавати поруке у току представе, јер је светло телефона у мраку јаче. Немојте
фотографисати или снимати представу. Причање, певање или гласно коментарисање, такође,
није прикладно. На представу дођите раније, да људи не би устајали због вашег седишта.
Викање или преретани аплауз такође нису пожељ ни. М ожете аплаудирати и у току
представе, али након з авршеног текста, односно одређене сцене. Највећи аплауз је на крају
извођења.
Занимљивости
Априлске и мајске занимљивости
На светски дан шале, 1. априла 1809, рођен је један од
најпознатијих руских књижевника, Николај Гогољ. Свима
вам је сигурно позната његова драма Ревизор, зар не ?
12. априла 1941. године су немачке трупе по први пут
ушле у Београд у Другом светском рату. Наша историја је
препуна немилих догађаја, али је битно да се сетимо наших
предака који су се касније изборили да све дође на своје
место.
Но, није само наша историја страшна.
13. априла 1204. године су у Четвртом
крсташком рату заузели и опљачкали
Цариград. То је био први пад овог чувеног
града.
Кад већ кренусмо са историјом,
наставимо тако! 21. априла 753. п. н. е. је
Ромул, према историчару Марку Терентију
Варону, основао вечити град, Рим.
У сећање на највећег нашег просветитеља,
издвојићемо 6. мај давне 1237. Тада су у манасиру
Милешева сахрањене мошти Светог Саве, које је
преминуо две године раније 27. јануара у Великом
Трнову у Бугарској.
Да ли вам звучи познато Лаза Лазаревић? Можете
ли се сетити неког његовог дела? Уколико можете,
прочитајте неко од тих дела 13. маја, јер се тада
обележава годишњица рођења овог великана српске
културне позорнице. Наиме, он је био наш писац и лекар
који је рођен 6. маја 1851.
Колико пута дневно узмете свој телефон да
пошаљете неку поруку у току дана? Претеча тога била је
прва телеграфска порука коју је послао Самјуел Морзе 24.
маја 1844. године. Порука је гласила "Шта је то Бог
урадио?".
Драгаш Олга
Курдулија Тамара
Интервју
Интервју са професором Иваном Косовцем
Професор Иван Косовац био је ученик прве генерације наше школе. Сада је
у тој школи професор физике, а за школске новине говори каква је
гимназија била пре 50 година, али и шта су предности данашњих ученика.
1.Каква је била гимназија пре 50 година?
-Неопремљена,али са пуно строгоће и озбиљности у раду и од стране професора и од
стране ученика.
2. Да ли је теже било уписати или завршити гимназију?
-Упис није био проблем, али је било теже завршити него данас.
3. Шта је боље у гимназији данас, а шта је било боље пре?
-Техничка опремљеност и брзина комуникације је данашња предност која тешко може
да замени упућеност људи једних на друге коју смо имали раније.
4.Који Вам је био омиљени предмет и професор?
-Издвојио бих групу предмета: математика, физика и техника. Ниједног професора не
бих издвојио, јер је сваки од њих био интересантан на свој начин.
5. Да ли је теже бити пофесор или ученик?
-Некад је теже било бити ђак, него професор, а данас је обрнуто; данас су се увећала
права ученика, а обавезе смањиле, док је код професора обрнуто.
6. Које је Ваше мишљење о данашњој гимназији?
-Сви „пливамо“ у гадним водама. Професори имају много обавеза, много раде и постижу
изванредне резултате, али код ученика нема адекватног одзива на све понуђене
изазове што показује и смањени број ђака у гимназији. Ово говори о низбрдици на којој
се гимназија налази, чега ми је јако жао, јер мислим да је гимназија школа будућности.
7. Да ли мислите да су данашње генерације у предности због информационих
технологија?
-Данашње генерације су у великој предности због савремених технолошких
достигнућа, али их не користе на адекватан начин. Савремена техника одаљава људе
једне од других и натура им опасну, нехуману филозофију.
8. Због чега сте се одлучили за гимназију, а не за неку стручну школу?
-Била ми је најближа, а пружала је остварење жеље.
9. Када сте се заинтересовали за физику, у
средњој или основној школи?
-У основној школи сам био заинтересован са
математику и технику, а у гимназији се физика
појавила као оптимално решење.
10. Како Вам је било када сте се вратили да
предајете у школи коју сте завршили?
-У почетку је било нелагодности и треме (у оно
време су се ауторитети много више поштовали ),
али су бивши професори-нове колеге због својих
изузетних људских квалитета веома брзо
постали добри сарадници.
Мила Вујачић
Тијана Крњајић
Младе петничарке
Ученице наше школе, Жарков Маријана и Ритопечки Милица, су током ове
школске године посетиле истраживачку станицу Петницу. Замолили смо их да нас
упуте како стићи тамо и шта нас тамо очекује.
1. Објасните нам укратко шта је то
Петница?
Маријана и Милица: Петница је
истраживачка станица у блиини Ваљева, која
се бави промоцијом науке у Србији. Постоје
разни семинари као што су лингвистика,
биохемија, физика, математика.. Ја сам
изабрала биологију, а Милица хемију.
2. На чију сте иницијативу отишле и од
кога сте чуле за Петницу?
Маријана: За Петницу сам чула у основној
школи од директорке и тада сам се први пут
пријавила и отишла тамо, на њену
иницијативу. У почетку сам мислила да то
није за мене и да ће ми бити досадно, али сам
касније схватила да није тако. Због одличног
утиска који је Петница оставила на мене и
незаборавног искуства, одлучила сам да се
пријавим и ове године. Милица и ја смо
имале пуну подршку разредне (проф.
Бранкице Стојковић).
Милица: За Петницу сам сазнала од брата
који је у средњој школи ишао на семинар
биомедицине. Отишла сам на своју иницијативу, али су ме подржале разредна и
професорка хемије Биља Јереминов.
3. Како су вам организовали дане?
Маријана: По читав дан су била предавања, и до четири сата. Мислила сам да ће бити
више слободног времена, а предавања су била обавезна.
Милица: Ми смо имали два предавања дневно, која су трајала по три сата, а од 11 до 14
часова смо радили задатке. Слободно време смо проводили у израђивању семинара, а
последњи дан смо провели у лабораторији, где смо гледали извођње експеримената.
4. Колико сте дуго биле тамо и каква је атмосфера владала?
Маријана: Тамо смо биле недељу дана, што је кратко, па нам је распоред био врло
напоран: спавали смо мање од четири сата дневно. Атмосфера је била сјајна ван
предавања, јер су предавања била намењена ученицима друге, треће и четврте године,
тако да ми, прваци, нисмо били упућени у градиво.
Милица: Такође сам била тамо недељу дана, тако да је и нама било напорно с обзиром
на обимност градива. Што се атмосфере тиче, не могу да се пожалим. Сви су били баш
пријатељски настројени. Студенти - сарадници били су старији само пар година од нас,
тако да уопште нисмо имали осећај да смо у школи.
5. Какви ученици одлазе у Петницу?
Маријана: Тамо није битан просек оцена у школи, битно је да покажеш интресовање.
Милица потврђује.
6. Када је и како почело ваше интересовање за науку?
Маријана: Од малена се интересујем за науку, увек су ме интересовале ствари везане за
исту.
Милица: У седмом разреду сам се заинтересовала, када смо хемију добили као нов
предмет, а пре тога ми је била занимљива математика.
7. Шта сте као ученице и као особе добиле одласком у Петницу и да ли планирате
да се и даље бавите науком?
Маријана: Мислим да је једина ствар коју сам схватила одласком у Петницу та да ме
биологија и не занима толико. Јако су ми се допали људи тамо - сви су отворени,
амбициозни и комуникативни, што је најбитније јер ја волим да причам! И научила сам
како да сецирам бубашвабу!
Милица: Спријатељила са се са много људи и научила много ствари. Радили смо ствари
које сам касније обрађивала у школи, тако да ми је било много лакше. Већином смо
били прваци тако да нам је градиво било прилагођено. Да, желела бих да се и даље
бавим хемијом, па тако и планирам да се поново пријавим за семинар хемије.
8. Са каквим сте људима сарађивале тамо?
Маријана: Било је пуно занимљивих људи, свако је посебан на свој начин. Алекса је
леп, Антонија је радознала, Богдан је свезналица... Са свима сам могла да причам о
свему.
Милица: Сви су ми били занимљиви, у мојој групи је било и доста музичара, тако да смо
у слободно време певали.
9. Да ли бисте волеле да опет одете?
Маријана: Волела бих да одем поново, али нисам сугурна да би то био семинар
биологије. Занимљива ми је психологија и биомедицина. Постоји вежбовни семинар за
месец дана на који позивају отприлике половину људи са нашег семинара. Никоме из
моје групе још није стигао позив, тако да нисам сигурна да ли бих уопште волела да
одем.
Милица: Као што сам већ рекла, волела бих да идем поново, већ сам добила позив за
вежбовни семинар који ће бити крајем школске године.
Курдулија Тамара
Драгаш Олга
Download

година I,број V мај 2014. - Гимназија и економска школа "Бранко