FAKULTET INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA
UNIVERZITET ALFA
PROJEKTNI RAD
Razvoj softvera u funkciji zaštite životne sredine
i održivog razvoja – Upravljanje medicinskim otpadom
Predment: Veštačka inteligencija
Mentor:
Student:
Prof.dr Nebojša Denić dipl.ing
Branislav Đorđević 45/2012
Sadržaj
Sadržaj ............................................................................................................................................. 2
1.
Uvod ......................................................................................................................................... 3
2.
Kategorije opasnog medicinskog otpada ................................................................................. 3
2.1 Infektivni otpad ..................................................................................................................... 4
2.2 Patološki otpad ...................................................................................................................... 5
2.3 Oštri predmeti ........................................................................................................................ 5
2.4 Hemijski otpad i teški metali ................................................................................................. 5
2.5 Posude pod pritiskom ............................................................................................................ 5
2.6 Farmaceutski otpad ............................................................................................................... 6
2.7 Genotoksični otpad ................................................................................................................ 6
2.8 Radioaktivni otpad ................................................................................................................ 6
3. Izvori medicinskog otpada .......................................................................................................... 6
4. Zbrinjavanje otpada u zdravstvenim ustanovama ....................................................................... 7
5. Obrada otpada ............................................................................................................................. 8
6. Zaključak ..................................................................................................................................... 8
7. Aplikacija za vođenje evidencije upravljanja medicinskim otpadom ......................................... 9
7.1 Podaci .................................................................................................................................. 10
7.2 Unos podataka medicinskog otpada .................................................................................... 14
7.3 Izveštaji ............................................................................................................................... 14
8. Literatura ................................................................................................................................... 16
2
1. Uvod
Medicinski otpad je sav otpad proizveden tokom pružanja zaštite zdravlja ljudi i životinja, ali
i iz srodnih naučno-istraživačkih delatnosti. Otpad se stvara u slededim granama medicine:
 dijagnostika
 lečenje
 prevencija bolesti
 rehabilitacija
 naučno-istraživački rad.
Medicinski otpad se deli na:
 inertni otpad (75 - 90%)
 komunalni otpad
 kuhinje, perionice, administracija
 opasni otpad (10 - 25%)
 infektivni otpad
 patološki otpad
 oštri predmeti
 farmaceutski otpad
 hemijski otpad
 genotoksični otpad
 otpad koji sadrži teške metale
 posude pod pritiskom
 radioaktivni otpad.
2. Kategorije opasnog medicinskog otpada
Generalna podela opasnog medicinskog orpada obuhvata:
 Infektivni - Laboratorijske culture, izlučevine
 Patološki - Krv, telesne tečnosti Oštri predmeti Igle, skalpeli, noževi
 Farmaceutski - Razni lekovi Genotoksični Citostatici
3
 Hemijski - Dezinficijensi, reagensi, rastvarači Teški metali Toplomeri, baterije
 Posude pod pritiskom - Plinske boce, metalni tankovi Radioaktivni Tečnosti koje se
koriste u radioterapiji
Zakonske kategorije sa pripadajućim šiframa su:
18 01 01*
Oštri predmeti (izuzev 18 01 03*)
18 01 02
Delovi tela i organi, uključujući i kese sa krvlju i krvnim derivatima (izuzev 18 01
03*)
18 01 03*
Infektivni otpad, otpadčije sakupljanje i odlaganje podleže posebnim zahtevima
zbogspreavanja infekcije
18 01 04
Neinfektivni otpad (otpadčije sakupljanje i odlaganje nepodleže posebnim
zahtevima zbogsprečavanja infekcija npr. zavoji, gipsevi, posteljina, odeća za
jednokratnu upotrebu, pelene)
18 01 06*
Hemijski otpad koji sadrži opasne supstance
18 01 07
Ostali hemijski otpad
18 01 08*
Citotoksični lekovi i citostatici
18 01 09
Lekovi izuzev onih navedenih u 18 01 08
18 01 10
Amalgamski otpad iz stomatološke zaštite
2.1 Infektivni otpad
Infektivni otpad se definiše kao otpad koji verovatno sadrži patogene agense koji zbog
svog tipa, koncentracije ili broja mogu izazvati bolest ljudi koji su mu izloženi. Ova kategorija
uključuje pribor i kulture iz mikrobioloških laboratorija, otpad koji nastaje prilikom hirurških
zahvata i obdukcija, otpad nastao prilikom previjanja hirurških pacijenata, otpad iz jedinica za
izolaciju pacijenata, otpad iz jedinica za hemodijalizu, sistemi za infuziju, rukavice i drugi
materijal za jednokratnu upotrebu, otpad koji je došao u dodir s eksperimentnim životinjama itd.
4
2.2 Patološki otpad
Patološki otpad čine svi delovi ljudskog tela kao što su amputati i tkiva odstranjena
tokom hirurških zahvata, tkiva uzeta za pripremu patoloških i citoloških preparata, placente i
fetusi, eksperimentne životinje i njihovi delovi.
Patološki otpad može ali i ne mora biti infektivan.
2.3 Oštri predmeti
Ova kategorija uključuje igle, špriceve, skalpele, oštrice i sve druge oštre predmete koji
mogu izazvati ubod ili posekotinu. Oštri predmeti mogu izazvati zarazu HIV-om, hepatitisom…
2.4 Hemijski otpad i teški metali
Hemijski otpad sadrži odbačene čvrste, tečne ili gasovite hemikalije iz dijagnostičkih i
eksperimentalnih jedinica, čišdenja i dezinfekcije. Hemijski otpad se može podeliti na opasni
koji karakterišu toksičnost, korozivnost, zapaljivost, reaktivnost i genotoksičnost, i neopasni
(inertni) koji nema navedena svojstva. Hemijski otpad je opasan pri profesionalnoj izloženosti.
Ukoliko se izliva u kanalizaciju opasan i za opštu populaciju i okolinu pogotovo.
2.5 Posude pod pritiskom
To su boce koje sadrže inertne gasove pod pritiskom pomešane sa različitim supstancama
(antibiotisi, dezinficijensi, insekticidi itd) koje se apliciraju u obliku aerosola. Ne mogu se do
kraja isprazniti, pa kod njihovog zbrinjavanja treba voditi računa, kako o tome da mogu sadržati
reaktivne supstance, tako i o tome da na povišenoj temperaturi mogu da eksplodiraju.
5
2.6 Farmaceutski otpad
Uključuje farmaceutske proizvode, lekove i hemikalije koji su vradeni s odela gde su bili
proliveni, rasipani, pripremljeni, a neupotrebljeni, ili im je istekao rok upotrebe, ili ih je potrebno
baciti iz bilo kog razloga.
2.7 Genotoksični otpad
Genotoksični otpad je opasan medicinski otpad koji nastaje zbog primene i proizvodnje
supstanci sa citotoksičnim efektom, uključujuči primarnu ambalažu i sav pribor korišden za
pripremu i primenu takvih supstanci. Studija u Finskoj utvrdila je povezanost između
profesionalne izloženosti takvim supstancama i pobačaja, dok druge studije tvrde da to nije
slučaj.
2.8 Radioaktivni otpad
Predstavlja čvrsti i tečni otpad kontaminiran radionukleidima iz laboratorijskih analiza
tkiva i telesnih tečnosti i iz dijagnostičkih i terapeutskih zahvata, koji se uglavnom izvode na
nuklearnoj medicini. Kontaminiranim se smatra sav materijal koji je došao u dodir sa
radionukleidom, uključujudi bočice, ampule, igle, špric, rukavice i ostala zaštitna odeda, pa čak i
mokrada pacijenata kojima je apliciran radionukleid. Zatvoreni izvori zračenja koji se koriste u
terapeutske svrhe uglavnom ne predstavljaju problem, jer se obično vradaju proizvođaču gde se
ili deponuji na nuklearna skladišta ili se nuklearnim reakcijama ponovno aktiviraju i koriste.
3. Izvori medicinskog otpada
Količina zdravstvenog otpada zavisi od tipa zdravstvene ustanove. Iz podataka koji
pokazuju kako je udeo infektivnog otpada (najvedi deo opasnog zdravstvenog otpada) u
ukupnom otpadu različit od države do države, količina infektivnog otpada zavisi i o tome što se
sve smatra infektivnim otpadom, odnosno o tome kako je infektivni otpad definisan u pojedinim
državama. Kako je postupanje s infektivnim otpadom, njegova obrada i zbrinjavanje vezano za
6
visoke troškove, mnoge su se države susrele sa tako visokim troškovima zbrinjavanja da se
pojavila potreba da se razvije kategorizacija infektivnog otpada prema riziku, tako da se u
postupanju sa zdravstvenim otpadom uvede procena rizika infekcije za svaki segment procesa
nastajanja, rukovanja i zbrinjavanja, i da se prema kategoriji rizika propišu i mere za adekvatno
postupanje bez ugrožavanja zdravlja ljudi.
Veći izvori medicinskog otpada: bolnice, klinike, laboratorije, istraživački centri,
transfuziologije, stacionari, mrtvačnice, obdukcijski centri.
Manji izvori medicinskog otpada: ambulante, kudna njega, domovi za nepokretne,
psihijatrijske ambulante.
Količine proizvedenog otpada po ustanovama:
 bolnice i klinički centri - oko 10 000 t godišnje (od toga oko 86% inertni medicinski
otpad i 14% opasni otpad)
 ambulante i ostalo (slična količina, udeo opasnog otpada malo manji).
4. Zbrinjavanje otpada u zdravstvenim ustanovama
Zbrinjavanje zdravstvenog otpada počinje u laboratorijima, ambulantama, previjalištima,
hirurškim salama itd. Na samom mestu nastanka potrebno je osigurati razvrstavanje i izdvojeno
sakupljanje. Otpad se razvrstava i sakuplja na mestu nastanka u ambalažu prilagođenu njegovim
svojstvima, količini, načinu skladištenja, prevoza i obrađivanja, na način da štiti okolinu i one
koji postupaju s otpadom. Inertni medicinski otpad, sličan komunalnom se zbrinjava kao
komunalni otpad na svim drugim mestima, jer ne predstavlja rizik za zdravlje i životnu sredinu.
Ambalaža, kao što su plastične vrede, kartonske kutije, posude i kontejneri mora biti izrađena
tako da:
- svojim karakteristikama (boja, oblik, veličina) omogudava i olakšava razvrstavanje na mestu
nastanka.
- je nepropusna za tečnosti, da onemogudava ispadanje ili prolivanje sadržaja i da je
onemogudeno neovlašdeno otvaranje posuda i kontejnera pri daljem postupanju ili obrađivanju.
7
- posude za oštre predmete moraju biti neprobojne za sadržaj pri normalnim uslovima postupanja
i napravljene tako da je onemogudeno ispadanje sadržaja ili ozleđivanje i prenos infekcija na
osobe koje upotrebljavaju posudu ili postupaju s otpadom.
- ambalaža za skladištenje mora biti označena natpisom "opasni medicinski otpad" i natpisom o
vrsti otpada.
- ambalaža koja se koristi višekratno su posude, kontejneri od metala i plastike koji omogudavaju
adekvatno pranje i dezinfekciju.
5. Obrada otpada
Fizički postupci obrade medicinskog otpada su dezinfekcija/sterilizacija parom, suva
sterilizacija toplotom ili drugi sličan postupak kojim se postiže uklanjanje opasnih svojstava
infektivnog medicinskog otpada. Mehanička obrada podrazumeva postupke isušivanja,
presovanja, usitnjavanja otpada, smanjenja zapremine i odvajanja metalnog od nemetalnog dela
magnetnim separatorima.
Parna dezinfekcija - sterilizacija je izlaganje otpada zasidenoj pari pod pritiskom u
autoklavu. Suva sterilizacija toplotom je izlaganje otpada temperaturi onoliko vremena koliko je
potrebno da bi se osigurala sterilizacija celokupne količine medicinskog otpada.
Hemijska dezinfekcija/sterilizacija je izlaganje medicinskog otpada hemijski aktivnim
supstancama koje uništavaju patogene mikroorganizme.
6. Zaključak
Kako se količina medicinskog otpada povedava, vrlo je bitno da i obični građani budu svesni
mogudnosti ispunjenja svojih obaveza prema životnoj sredini. Prečesto se kod nas mogu videti
razni predmeti koji su završili svoj radni vek u ambulantama, bolnicama i institutima ostavljeni
među uobičajenim smedem. Veliki deo građana je neinformisan o opasnosti tog štetnog otpada, a
mnogu čak nisu ni svesni štetnosti odbačenih opasnih medicinskih predmeta i supstanci.
8
7. Aplikacija za vođenje evidencije upravljanja medicinskim
otpadom
Aplikacija je urađena u programskom okruženju Borland Delphi 7 a bazom podataka u
Microsoft Access-u. Od dodatnih komponenti korišene su TNT kontrole. TNT kontrole su set
zamena za standardne kontrole koje podržavaju unicode (utf-8) enkoding - drugim rečima
podržavaju naša slova.
Sl. 1. Početni ekran aplikacije
Aplikacija omogućava praćenje medicinskog otpada u Domu zdravlja Leskovac. Baza
podataka sa svojim relacijama je prikazana na slici 2.
9
Sl. 2. Baza podataka sa relacijama
7.1 Podaci
U okviru dela Podaci nalaze se opcije za unos podataka vezanih za ustanovu, službe,
kategoriju otpada i način odlaganja.
Sl. 3. Meni Podaci
10
Kategorija ustanova (Sl.4) predstavlja osnovne matične podatke ustanove u kojoj se
koristi ova aplikacija. U naćem slučaju to je Dom zdravlja Leskovac.
Sl. 4. Matični podaci ustanove
U kategoriji Službe unose se sve službe Doma zdravlja, kako bi se kasnije vodila
evidencija o poreklu medicinskog otpada.
11
Sl. 5. Službe ustanove
Kategorije medicinskog otpada predstavljaju zakonom definisane kategorije sa
zakonskim šiframa. Svaki medicinski otpad se mora naći u nekoj od kategorija. Kategorije su
pomenute u odeljku 2. Ovog rada.
12
Sl. 6. Kategorije medicinskog otpada
Deo „Način odlaganja“ predstavlja definisanje smernice odlaganja otpada u pogledu kesa
i kontejnera. U zavisnosti od toga zavisi dalja obrada otpada.
Sl. 7. Način odlaganja
13
7.2 Unos podataka medicinskog otpada
Unos medicinskog otpada predstavlja arhiviranje podataka o svakom nastalom i
odnešenom otpadu. Potrebno je izabrati datum kada je otpad odnešen, zatim iz padajućih menija
se biraju unapred definisani podaci za službu u kojoj je nastao otpad, kojoj kategoriji otpad
pripada, na koji se načim odlaže i kolika je težina tog otpada.
Sl. 8. Unos podataka
7.3 Izveštaji
Na osnovu unešenih podataka formira se baza na osnovu koje je moguće štampati
izveštaje u vidu rekapitulacija za određeni period i to klasifikovane po službama, kategorijama
otpada ili načinu odlaganja.
14
Sl. 9. Izveštaji
Primer rekapitulacije po službama dat je na slici 10.
Sl. 10. Rekapitulacija po službama
15
8. Literatura
1. F. Plavšid, (1995) „Zbrinjavanje zdravstvenog otpada“,
2. Bera, M. (2007) Medicinski otpad. Novi Sad: Fakultet tehničkih nauka, Diplomski master
rad
3. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije (2008) Bezbedno upravljanjemedicinskim
otpadom - nacionalni vodič za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom. Beograd
16
Download

fakultet informacionih tehnologija univerzitet alfa projektni rad