Д-р Ј. Ж. МИЛОСАВЉЕВИЋ
Српско-Хрватски Спор
и
Неимари Југославије
— ДРУГО ИЗДАЊЕ —
БЕОГРАД
1938—1939
—Треће Издање—
АМЕРИКАНСКИ СРБОБРАН
РITTSBURGH, РА., U. S. А.
1945
ПРЕДГОВОР
Пред нама леже три брошуре др. Ј. Ж. Милосављевића: “СрпскоХрватски спор” и “Неимари Југославије”. Карактеристично је да су писане у
доба када је добра већина културног света у Европи и у Америци веровала у
прогањања Хрвата од “режима” Краљевине Југославије, а исто тако и велики
део српске интелигенције и политичара био убеђен у постојање т. зв.
Хрватског питања. Вредност овим брошурама скаче у толико у нашим очима,
јер оно што је писац тада истицао, показало се неумитно тачно током овог
рата. Штета је само да ни широка читалачка публика у Југославији нити пак
надлежни кругови нису своје времено поклонили праву пажњу тим
студијама. Да је тако урађено избегла би се силна страдања српског живља од
“прогањаних” и “мучених” Хрвата.
Данас после свега што се у Југославији десило, све што је у овим
студијама изнето чини нам се познато. Данас сваки од нас Срба може са
тачношћу математичара да изнесе какве су биле намере Хрвата од првог часа,
када се у неким идеалистичким српским главама родила мисао о заједничком
животу и братству свих јужних Словена, у коју породицу су и Хрвати били
укључени. Али када су ове брошуре угледале свет и у самом Београду је
постојала велика већина која је одбијала да их прими, спремна да верује да је
то само плод маште српских шовиниста, који као резултат има одвајање Срба
од Хрвата, или још у горем случају подјармљивање Хрвата.
Жалосна нам је сатисфакција када видимо данас да је та заблуда најзад
пала и да више нема ниједног, који не верује у факта ових брошура. Требали
смо да платимо стотинама хиљада невиних живота да би и најватренијем
поборнику српско-хрватског братства било јасно:
а) да су Хрвати Југословенство посматрали увек као срество за
доминацију а никад као идеалистички покрет за обједињавање свих Јужних
Словена у независну целину, у којој би сваки народ и племе имало место које
му по бројној јачини и заслугама у изграђивању те заједнице припада. То
наша “драга браћа” Хрвати нису никада могли да приме, јер њихово место
одређено тим нормалним и логичним мерилом било би далеко иза њихових
апетита. Зато су и били највољнији да Југословенство остваре у оквиру
Хабзбурга као што им је “највећи Југословен” бискуп Штросмајер био улио у
душу. Зато су се тако дивно и јуначки и борили у редовима аустро-угарске
војске; зато су тако предано и почели да руше тек ново створену државу, у
коју су се као бесправни уљези увукли и стекли иста права као и њени
истински неимари.
б) да чувено “хрватско питање” није ништа друго, до маска која је требала
да прикрије све интриге против Срба и да покрије све злочиначке припреме,
које су се у погодном моменту требале да заврше бескомпромисним
“чишћењем” свега што је српско. Под тим питањем била је сакривена њихова
борба против Династије. Али не зато што су Хрвати убеђени републиканци
или носиоци прогресивних идеја, већ зато што је Династија српска, те као
таква непожељна за Хрвате. Иначе Хабзбуршка династија тим “носиоцима
прогресивних идеја” била је идеал, коме је цео хрватски народ тежио. Сада
после жалосног искуства нико више не може да прими као неукусну научну
студију тврђење загребачког професора X. да су Хрвати германског порекла,
јер су они својим поступцима заиста доказали да су то, — шта више као
мешавина и гори од чистих Германа.
в) да су српски политичари из Опозиције били најјачи поборници ових
хрватских идеја; они су им омогућили да своју политичку игру разраде до
танчина а своје претставнике имају за сваку могућу комбинацију. У
политичкој борби са режимом, коју су водили на чисто демократској основи,
српски политичари желећи да се исти принципи демократске борбе примене
на све народе Југославије, уложили су максимум воље и дали максимум
повластица Хрватима. Том добродошлицом су се Хрвати заиста врло вешто
користили у јачању свог политичког положаја у земљи и у бољем
организовању илегалних организација, намењених за комадање државе, када
ова буде пала под ударцима јачег спољнег непријатеља.
Позиви др. Милосављевића, који су долазили док још није било доцкан
“Срби на окуп!” одбијали су се тада о политичке планове српске опозиције,
која је у то време занемаривала чак и српско име, да би створила “Споразум”
са Хрватима. Никоме није било јасно, да се иза тога “Споразума” крије
паклени план за распарчавање Српства, план који је тек данас у завршној
фази рата под Титом добио своје дефинитивно остварање. Мржњу Хрвата
према Србима, коју су они показивали јавно, српски политичари тежили су
да прикажу и објасне као праведну срџбу хрватског народа, због његовог
запостављања и нерешавања његовог животног питања. Да ли и данас ти
политичари имају исто мишљење? Да ли и данас када хрватски дуо: ТитоСубашић у свом хрватском заносу задаје последње ударе српству, српски
политичари још не увиђају ко су Хрвати?
Надајмо се да их је овај последњи пример најзад поучио и отворио очи.
Нека пажљиво погледају састав т. зв. нове југословенске Владе на челу са
Титом. Нека преброје број хрватских министара у њој и нека га упореде са
бројем српских министара. Нека све то доведу у везу са делима српског
народа у овом рату а потом нека направе кратак биланс шта су Хрвати
учинили за општу савезничку ствар у овом рату. Па онда нека одговоре шта
мисле о “Српско-Хрватском спору”, а шта пак о најновијим “неимарима
Југославије” о којима тек има да се пише.
Српском народу, међутим јасно је где лежи спас. Само у дубокој
одлучности да се преброде ови тешки часови у које су нас “браћа” Хрвати
довели, користећи се обилно српском храброшћу, српском чашћу и крвљу.
Исто као што хрватском комунисти Титу не смета ништа заједница са
хрватским фашистима, потписницима Трипартитног Пакта, тако се и све
странке српског народа и сви његови делови имају да сједине, скупе у једну
заједницу и отресу свега онога што не носи српско име, српску част и српски
карактер. Када се то уради, онда се може решавати опет слободном вољом
српског народа, да ли ће се с ким и како ступати у шире заједнице.
Ове три мале брошуре, нека послуже сваком Србину као вечни потсетник
за будућност, какав став треба заузимати у односима са Хрватима, пошто
њихов данашњи повољни положај у односу на српски народ не може остати
вечит, као и све што је вештачки створено.
СЕРАФИМ.
СРПСКО-ХРВАТСКИ СПОР
(МАЛО ИСТОРИЈЕ ...)
I ДЕО
Од када је прокламована “Југославија” и “Југословенство” односи између
Срба и Хрвата су се погоршали иако је то прокламовање у најбољој намери
учињено: да се несугласице потпуно изравнају. Идеја Југославије и
Југословенство поникло је баш у главама “Југословенског Одбора” у
емиграцији 1917 године а српска је теза била одувек индивидуалност и Срба
и Хрвата и Словенаца. У томе духу је и донет први устав видовдански:
“Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца”.
Од куд то, да се Хрвати свим силама сада боре против Југословенске
идеје, кад су они још од Рачког и Штросмајера непрестано пропагирали ту
југословенску мисао? Па, кад се та мисао после толиких патњи и жртава
остварила, не под оним именом, већ као Краљевина Срба, Хрвата и
Словенаца гракнули су као да је то учињено против воље Хрвата!?
Путем иностране и своје штампе отпочела је огорчена борба против
“некултурних балканаца,” Срба, истичући своју “хиљадугодишњу културу” и
“хиљадугодишњу државу,” захтевајући “да се врате на 1918 годину”!? Шта
више почели су по суседним државама да стварају разбојничке банде, које су
подметале бомбе по жељезничким станицама и возовима, па чак и по
Београду, уверени да ће тиме Европи показати, до које мере може ићи револт
једног “подјармљеног” народа. Организују “усташе” и издају нарочити новац.
Чим се почело слободније дисати, а Хрватима попуштати узде нико више
не може да их сноси. Пробише нам главу са “хрватским питањем” и са
разним изјавама др-а Вљ Мачека по енглеским и француским листовима. Као
велики успех сматрају што се на политичким зборовима по Србији говори:
“Хрватско питање постоји,” “Хрватско питање треба решити” и тиме им,
ваљда, огарантована Хрватска од Спича до Земуна и од Јадрана до Дрине. Без
сумње, да много кривице има до наших политичара што им се додворавају и
понижавају трчкарањем у Загреб и Купинец. За то време д-р Мачек ћути и
ишчекује рестаурацију Хабсбурга и приређује погром у Керестинцу,
демонстрације у Дубровнику, итд. итд. Из разговора са неким од тих људи,
који су “решили да праве споразум са Хрватима” сазнајемо, да им много
обећавају и да су убеђене присталице “хрватског државног историског
права”! Иначе се не да разумети, како би један бивши министар просвете,
виђен члан опозиције тврдио, да у Босни и Херцеговини има четири стотине
хиљада Хрвата!?
I.
Таква схватања наших политичара и крајње непознавање наше прошлости
нагоне нас да их упозоримо само на неколико факата из наше српске
историје, што смо учили у гимназији. Од колике су штете за народ такви
политичари, који не знају, да на Балкану један народић, као што је
хрватски, није никад могао у историји играти неку улогу поред српског
и бугарског народа — не треба нарочито истицати. Али је од преке потребе
обавестити ширу јавност: да све оно на шта српски народ полаже право и
што је његова победоносна војска извојевала, почива на српском
историском праву. Српски народ стотинама година на тој просторији
обитава и све подноси да одржи своје име, језик и традицију. За највећу су
осуду наши политичари, који ради личних интереса и рачуна обмањују
српску јавност, као да смо ми Хрватима нешто отели и не дамо им “да уреде
своју кућу!”
1) Прва српска краљевина, пре Немањићске, била је на приморју. Босна са
Хумом (Херцеговином) и Дукљом била је саставни део Зете за владе Михајла
Војисављевића и његовог сина Бодина. Михајло је помоћу папе Александра
II створио у својој држави српску самосталну католичку цркву са
седиштем у Бару 1067 г. Барској архиепископији папа је потчинио све
земље од Саве и Цетине до Бојане и Дрима, Српски католички
архиепископ назван је “Српски Примас” који се назив и до данас задржао.
Папа Гргур VII признао је Зету за краљевину, а Михајло Војисављевић
се 1077 год. крунише за краља. Тако је постала прва српска краљевина.
(Ст. Станојевић: Истор. срп. народа). Ово се догађа 25 година пре него што је
Хрватска изгубила своју самосталност и пала у мађарско ропство. (1102.)
2) Знаменити босански бан, Матија Нинослав, богумил, у уговору са
Дубровником од 1240 г. писан ћирилицом вели: “ . . .и ово оште, ако верује
Сербљин Влаха (Дубровчанина) да се при (суди) пред кнезом дубровачким; и
јако верује Влах Сербљина, да се при пред баном, и ином (другом) Влаху и
ином Сербљину да не исма (не чине насиља) .. .” (Миклошић: Монумента
сербика — српски споменици. Беч 1859). Босански бан Кулин још раније
пише уговор с Дубровником 1189 г. - ћирилицом. Његов писар потписује се:
“... ја Радоје дијак писах сију књигу... Обоје узето из “Старе српске
књижевности.” М. Башић).
3) Босански бан Твртко, и ако католик, крунише се (1377 г.) за краља
Босне у православном Милешеву, на гробу Св. Саве”... Стефан Твртко в
Христа Бога краљ Сербљем и Босне и Приморја ...” вели даље “Бог ми је
даровао две круне, да двема земљама владам. Босном од старина Богом
дану и да седнем на престо српских владара, мојих предака...”
(Миклошић, Мон. серб. стр. 187). Под командом Влатка Хранића (Владете
војводе) учествује Тврткова војска у Косовској битци.
4) Стеван Вукчић из породице Косача, синовац Сандаља Хранића, зета
кнез Лазаревог добио је назив “Херцег Св. Саве” 1448, а Хумска област
назива се “Војводина Св. Саве”. (Ducatus Sct. Savae), које се име још и у 19
веку чује. (Херцеговина).
5) Босански краљ. Тома, зет Стевана Вукчића, најмоћнијег богумила, кује
заједнички новац са деспотом Ђурђем Смедеревцем (Ашбот: Босна и
Херцеговина, стр. 82).
6) У католичком манастру у Фојници у Босни чува се књига грбова,
писана ћирилицом на првој страни пише: Родословие Босанскога алита
Илиричкога и Српскога владаниа. Заједно постављено (састављено) по
Станиславу Рубчићу — попу. На славу Стипана Немањића, Цара
Србљина и Бошњака 1340”. (Ашбот Б. и X. 441). Друго “родословие”
српских и босанских владара и великаша, опет ћирилицом писано,
састављено од дубровчанина Петра Охмучевића 1482 године однето је у
Ђаковачку бискупску библиотеку. одатле у Пешту. (Ашбот Б. и X. стр. 444).
7) Богумилски гробни натписи: “Ва име отца и сина и св. духа амин. Овде
лежи кнез Батић, милости Божјом и Славнога господина краља Твртка, кнез
над босанским Високим. На своме земљишту племенитом разболе се, на
Дубоком, и к њему љечник дође. Овај споменик постави госпођа Вукосава,
која му живу служаше вјерно и мртву му послужи” (Ашбот Б. и X. стр. 95).
Ва име отца и сина и св. духа амин! Овде лежи добри војвода, од доброга
дома Обреновића син. У то доба не бејах се омразио злу ни добру и ко год ме
познаваше свако ме жаљаше. Хтједох бити добар јунак, али ми смрт то
прекрати! Отидох од оца веома печална и пођох иној дружини обичним
мојим новим путом. Рано одох на онај свет”! (Ашбот Б. и X.)
II.
После пропасти српских држава услед турске најезде настаје кретање
српског живља на север и запад. Опустелу Далмацију, Лику, Банију,
Славонију, Срем, Бачку и Банат Срби су у масама насељавали. Старо
становништво тих покрајина услед честих турских похода повукло се даље
на север и на далматинска острва, па чак и у Италију и у Маџарску.
Многобројни податци о томе сведоче. Унив. проф. д-р Ј. Ердељановић, у
своме брижљиво обрађеном и документованом делу, “О пореклу Буњеваца”
сакупио је о томе сва историјска документа, којим ћемо се овде послужити.
“Сав хрватски народ сс тада иселио из оних предјела (из Далмације до
Неретве), које Турци заузеше (1533) и то заједно са свештенством”. (Златовић
из “О пореклу Буњеваца.” Ердељановић 42).
“Старо се хрватско становништво говото са свим иселило, тако да су још
у 16 веку, крај свег досељаваља с других страна многи предели били пусти, а
други веома ретко насељени а на место тих исељеника довели су Турци,
Фрањевци и друге народне вође многобројни народ из Босне и Херцеговине”.
(Ердељановић стр. 53).
“Године 1684 Фрањевци дођоше са 1000 породица из Босне и населише се
у Скрадинској крајини”. (Н. Милаш, Ердељановић, 49).
“Стојан Јанковић много кршћанскога пука доведе у Далмацију”.
(Смичиклас Ердељановић, 49).
“На место избеглих старих становника доводили су Турци у освојену
Лику и Крбаву, особито од 1551 године па даље, из унутрашњости Босне
многобројнс своје раније кметове, понајвише православне Србе, тако да 1577,
1580 и 1587 године аустриски граиичарски заповедници ,јављају, да су
Турци Лику густо населили српским становницима”, (Лопашић, Ивић,
Витезовић, Ердељановић, 54).
“Почевши од друге половине 15 века па кроз све даље векове помиње се
читав низ већих и мањих сеоба нашег народа православне и католичке вере,
поглавито из Босне у Славонију”. (Цар Душан насељавао је средњу
Далмацију српским живљем из Херцеговине). “Особито се огроман број
народа из Босне преселио у Славонију за време Аустро-турског рата 1683
1699 године око 140.000 душа из саме средње и северне Босне.” (А. Ивић
Ердељановић, 58).
“У једном писму краља Матије из 1483 год. каже се, да се за последње
четири године (после угарско-турских ратова 1475 до 1486) доселило у
Угарску око 200,000 српских душа”. (А. Ивић — Ердељановић, 60).
“Становници Суботице, тако звани Буњевци, вођени по 18 отацах реда
Св. Фрање, већим су делом из Босне, а мањих из Далмације надошли 1687
године” (Антуновић Ердељановић, 71).
У XI поглављу “О пореклу Буњеваца” д-р Ередељановић износи
историске податке: које су народности католици по Далмацији, Лици итд.
“Иван Ловрић, родом Сињанин у свом делу из 1776 год. каже: “Они, које у
Далмацији називају Ркаћима, тј. Грцима, због њихове грчке вере, исте
су народности као и Морлаци латинскога обреда ... истим језиком говоре
и у својим народним песмама опевају Краљевића Марка. Морлацима
назива и становнике Босне и Херцеговине”. (Ердељановић. 317).
“Јосип Крмпотић, католички свештеник у Лици, члан аустриске
експедиције у Цпну Гору 1788 године испевао је песму и наглашава жарку
жељу за ослобођењем “'свега славна рода српског’ ” несумљиво показује
своје национално осећање српско”. (Ердељановић, д-р Вл. Ђорђевић, 317).
“У актима ватиканске архиве из 17 века (исписао д-р М. Гавриловић) врло
се често срећемо с називом “Морлаци” и за католике и за православне у
конненом делу Далмације.. . Из ћирилицом писаних аката из 1659 год., види
се да им је постављен за капелана дон Иван Божановић, који се на оба акта
ћирилицом потписује: ‘писах ја дон Иван Божановић, капелан илашки.’ ”
(Ердељановић, 327).
“Задарски архибискуп В. Змајевић 1720 г. зове ‘Морлаци или Срби из
Далмације.”’ (Ердељановић, 328) . . . Има писаца, који називају Србима наш
народ у Далмацији и православне и католичке вере... Године 1744 Осорски
бискуп М. Караман говори о постављању владика код Срба у Далмацији,
‘Срби правосллавни и Срби католици’.” (Ердељановић, 331).
“Сењски бискуп Мартин Брајковић у свом попису католичких и
православних парохија у Лици 1700 г. разликује Влахе православне, Влахе
католике и Хрвате католике”. (Ердељановић, 336).
“Загребачки бискуп Петар Петретић у акту из 1651 г. каже како је из
Турске дошло у великом броју Влаха или Рашана или боље Срба у крајеве
Хрватске и Славоније”. (Ердељановић, 342).
“Аустриске царске војсковође називају Буњевце од год. 1657 па на даље
католичким Србима за разлику од православних Срба, или просто Србима
где није било православних.” (Ивањи Ердељановић, 347).
“Познати историчар Ј. Швикер у своме делу о статистици Краљевине
Угарске 1877 означава Буњевце и Шокце као католичке Србе.”
(Ердељановић, 347).
“Иван Антуновић, жупник, вели: ‘диванимо рацки.’ ” (Ердељановић).
III
До тридесетих година 19 века Хрвати се служе латинским језиком.
Народне свести у опште није било. “Све државне ствари водили су
свештеници и племићи, који су били у сваком погледу далеко од народа и
народног живота ... У борби против завођења маџарског језика у Хрватској,
они (племство и попови) се нису борили за народни, него за латински језик”.
(Ст. Станојевић Историја срп. нар. II књ. стр. 127). Самообмана Хрвата, да
су 1102 г. “ступили у државну заједницу с Маџарима” — неозбиљна је
измишљотина!! Шта су то за осам стотина година “заједничког живота”
урадили? Колико се развио хрватски индивидуализам за то време?!?! — Шта
би нама Србима Хрвати рекли, кад би ми сада тврдили, да смо у 15 веку
ступили у државну заједницу са Турцима? Јер је неколико српских
владарских кћери седело на турском престолу; Србин Мехмед Соколовић био
је знаменити велики везир; српски језик употребљаван је у 16 веку на
турском двору и у дипломатској преписци. Смејали би нам се. Зато се и ми
њима смејемо! Никакве традиције нема код хрватског народа ни о постојању
старе народне државе до пропасти њене самосталности, нити о народним
владарима, нити је и један важан историски догађај урезан у народну свест,
као што је то случај код српског народа. Зар није готово смешно да се увек
потрже Матија Губец и Зрињски-Франкопан!? Зар само то? Кад је Матица
хрватска одлучила да српске народне песме изда под именом “Хрватских
народних песама” професор В. Јагић пише Ф. Рачком: “Тако је матица
хрватска изазвала својом одлуком, да изда некакве ‘Хрватске народне песме,’
читаву буру страха, да ћемо и то благо отети Србима. Ја, збиља, и сам
мислим, да код народне епске поезије не би требало сувише истицати
хрватско име, јер што је било некоћ старих хрватских мотива, чини се да
је пропало под навалом нових сижета, који су долазили с Турцима са
истока”. (В. Јагић, “Спомени мојега живота” II књ. стр. 167). Јагић је
предлагао да се назову “српско-хрватске” и ћирилицом штампају. Срећом
што се нашао Вук Караџић, те их скупио и на свет издао. Ко зна да ли ми то
сада не би морали доказивати, да је култ српске мајке — Мајка Југовића;
Старац Вујадин и Сењанин Тадија, персонификација српске душе, карактера
и издржљивости?
Баш појава Вукових народних песама била је главни повод “Хрватског
препорода” пре 100 година. Млади Људевит Гај се упознао у Грацу и у
Пешти са српском омладином из свију крајева и одмах приметио велику
разлику између лепог српског језика и њиховог хрватског. Језик те омладине
је био исти онај којим су испеване народне песме у Вуковој збирци. Тадањим
хрватским омладинцима није било по вољи, кад су видели да тим истим
језиком говори Далмација, Лика, Банија, Славонија, итд. а хрватски само
незнатан део и да им је немачки и латински ближи. О неким народним
песмама, о традицији и хрватском народном језику није било трага. Код Гаја
се појављује идеја, да се језик из Вукових песама узме за “књижевни
хрватски језик.” Узимањем српског језика, Гај се надао да придобије све
католике, који тим језиком говоре, за хрватску ствар, без обзира што ти
католици (Срби) имају исти језик, исте песме и исте традиције са
правосллавним Србима!
Срби католици, за разлику од Хрвата, служили су се увек ћирилским
писмом. “На питање римских конгрегација, да ли треба мисале и
бревиаре за католичке становнике у Далмацији штампати словима Св.
Ћирила, или Св. Јеронима, сплитски арцибискуп Сфорца је одговорио
28 јуна 1627 г. да би било боље штампати их ћирилицом, пошто је то
општије писмо, па се и у Далмацији већином пише ћирилицом, која се не
разликује од штампане.” (Из ватикан. библиотеке. — Мих. Гавриловић
Ердељановић).
“Ћирилско је писмо послије глагољскога било право народно писмо
далматинско. Добро би било, да то имаду наши Хрвати на уму, јер је
смјешно тражити у латинском бољег Хрватства”. (В. Јагић “Спом. мојег
живота,” II књига, 181).
Огроман број повеља, летописа, уговора, натписа и записа, који су
сачувани као историска документа српских средњевековних држава, без
обзира које је вере владар био (православни, католик или богумил) писани су
тадашњим српским језиком и ћирилицом (с малим изузетком). Тиме
Хрвати не могу да се похвале. Зато Хрвати и воде одавно бесомучну борбу
против ћирилице.
Српски језик има три наречја екавско, ијекавско и икавско. Хрватски
језик има два: чакавско и кајкавско. (По Копитару и Миклошићу кајкавско
припада словеначком). Хрвати међутим тврде, да хрватски језик има три
наречја: штокавско, кајкавско и чакавско. Историски документи тврде сасвим
друго. Ни једна хрватска повеља и др. није писана штокавским “дијалектом”
из простог разлога што је то српски језик, а стари Хрвати нису као
данашњи писали српским језиком. Да наведемо одломке из једнога писма
Фр. Рачкога, упућено В. Јагићу од 9 XII 1862 у коме му даје упутство, како да
састави читанку старохрватског језика за више гимназије. “Прије свега имао
бих о називу читанке опазити да ју ја не бих прозвао ни ‘старохрватском
читанком, ни читанком старохрватског језика, већ читанком из књижевних
старинах хрватских и српских.’ Разлог је тај, што по мом мнијењу језик у
старих споменицих хрватских није језик према садањем, тобож,
новохрватски језик старохрватски, из којега би се био овај развио. На пр.
Законик винодолски, језик му је прав правцат чакавац, какав се и сада
говори у Винодолу. Исто се може рећи о језику у хрватских, глагољских
листинах, он је прави чакавац!” — Другим речима Рачки и сам види, да од
чакавског не може постати штокавски (српски). Хрвати су од “препорода” на
овамо почели да се уче писати “штокавски” (како Рачки новохрватски
назива), али им је било стало до тога, да и стари српски језик из хрисовуља
присвоје, и ако се ни једна повеља ни хрисовуља не односи на хрватске
ствари. Без тога старог српског језика, из кога се развио данашњи српски
језик, не би могли доказати, да је од њега и “хрватски књижевни језик”
постао. Али како је било потребно саставити стаоохрватску читанку, за које
нису имали своје грађе, јер стари Хрвати нису писали српски, Рачки у том
писму саветује Јагићу: “Ја бих у ту читанку уврстио не само србске но и
бугарске старе споменике, додао бих на пр. Житије Стефана Уроша,
Сказаније о архиепископих србских. Житије Св. Петке.” (В. Јагић,
“Спомени мојега живота” I 53). Хрватски народни језик није нико обрађивао.
Какав је био у средњем веку такав је и сад, “прави правцати чакавац”!
“Само се собом разуме, да ми је било смешно, кад се са српске стране
приговарало Хрватима (управо илирцима међу год. 1834 и 1848) да су
неоправдано себи присвојили српски језик као књижевни место да се веселе
тој концентрацији, коју је иначе код Илираца побудила и подупирала
дубровачка литература.” (Јагић, “Спомени мојега живота,” II, 247). Па
зашто онда нису писали Дубровачким наречјем? Зашто су узели Вукове
песме и њихов језик? Ипак драгоцено признање: треба да се радујемо што су
примили српски језик!
Хрватски препород “илиризам” био је мамац за Србе. “Да се помешамо.
Мало нас је, али смо културнији, па ћемо да владамо”! Тако су Илирци
замишљали. Срби су одлучно против тога устали. Који је тај народ, који ће
своје име, историју и традицију заменити неким бесмисленим именом,
које никакве везе с народом нема?!
Кад је Илиризам коначно пропао, почело се са “југословенством”. Главни
његови пропагатори били су свештеници, Фрања Рачки, исгорик и владика
Штросмајер. Њихово Југословенство у толико је искрено, што су били
убеђени да ће свима Јутословенима бити најбоље под окриљем Хабзбуршке
монархије са југословенским центром у Загребу. У томе су се Рачки и
Штросмајер дијаметрално разликовали од политике Илије Гарашанина.
Гарашанин у свом “начертанију” (1844 год.) вели, да би најгоре решење
било, ако Аустрија и Русија буду наследнице турских покрајина на
Балкану по распаду Отоманске Империје, већ: Балкан балканским
народима! На крају Начертанија, у одељку “О политики Србије у смотревију
Босне, Ерцеговине, Црне Горе и Сјеверне Албаније тач. 6.” Гарашанин
интуитивно осећа потребу стварања српске католичке цркве у Србији. Било
би потребно, вели, довести некога од Фрањеваца из Босне, да предаје
латински на Лицеју и да установи једну католичку капелу. “Ово би дало
повода,” вели Гарашанин, “и прилику француском правитељству, да се у тој
ствари живо заузме и тиме би се Србија ослободила опасности од једне
католичке цркве, која би под упливом Аустрије у Београду била”! И баш је
избор пао на Штросмајера, који је у Београду за рачун Аустрије католичку
цркву основао!
IV
Највећу пакост, коју је Берлински конгрес могао причинити Српском
народу, била је аустриска окупација Босне и Херцеговине 1878 год., која је
трајала пуних 40 година. Какве је реперкусије окупација имала на ток
политике у Србији и какве је све недаће Србија због тога имала довољно је
познато. Аустрија нам је за тих 40 год. у етничком смислу у Босни
пачарис направила. Навукла је са свију страна Монархије све могуће
пробисвете и протуве; створила нам босански језик; довела бискупа
Штадлера на место народнога човека Вујичића; избацила ћирилицу; увела
латиницу; створила нам Хрвате’!
Хрвати су за време окупације, нарочито после анексије Босне и
Херцеговине, сву своју делатност развили: подизање што већег броја
католичких цркава, интерната, па и манастира, чиме су хтели дати хрватско
обележје Босни и Херцеговини. Школовање муслимана у Загребу нарочито је
било на дневном реду.
Успех Србије у балканским ратовима доводио их је до беса. Оглас рата
Србији 1914 год. од стране Аустро-Угарске изазвао је дивље одушевљење
код Хрвата! Поклич “Србе о врбе”! Хрватски пукови показали су се у
Србији, као Јаничари, најкрволочнији. Водећи хрватски кругови надали
су се, да ће и од Србије за 40 година исто што и од Босне и Херцеговине
створити! У Србију се доводе хрватски учитељи, уводе се хрватски
уџбеници, уништавају све српске књиге итд.
Рат се протеже у недоглед.
Аустрија инспирише “Хрватски Сабор.” Да “подастре” адресу Њ. Ц. и К.
Апост. Величанству, да се све “хрватске” земље: Босна, Херцеговина,
Далмација, Хрватска, Славонија, Срем, и тд. уједине под скиптром династије
Хабсбург-Лорен, а на основи “хрватског државног права.” У истом смислу и
у бечком парламенту поднели су “југословенски” посланици 31 маја 1917
год. познату “мајску декларацију”. Ова се декларација доставља
“Југословенском Одбору” у емиграцији, чији је задатак био да код Велике
Антанте објасни корисност “федерализоване Аустрије” под условом да ова
склопи сепаратан мир. Другим речима, Југословенски Одбор старао се
свим силама код наших савезника, да се створи, у првом реду “Велика
Хрватска” у “федерализованој Аустро-Угарској,” или “Југославија” са
престоницом у Загребу, али без Србије и Црне Горе! У емиграцији је било,
на жалост, и наших људи, који су стално говорили: “Народно јединство пре
свега и изнад свега, без обзира под којом династијом” (Ј. Томић —
Југославени у емиграцији стр. 223). Хрвати су само на једно били
заборавили, да се држава не ствара одлукама сабора, већ треба
жртвовати стотине хиљада својих најбољих синова, као што је Српски
народ жртвовао на олтар слободе само из Србије милион и по душа.
Познате су агитације хрватско-аустриских агената у Русији код својих
заробљеника против одласка на Солунски Фронт. После слома Аустро-
Угарске похитали су да створе Велику Хрватску под именом С. X. С.
(Словенци, Хрвати и Срби) и да Србију, на брзину, ставе пред “свршени
чин”! То је било недоношче!
Ето зашто су сада Хрвати против ове Југославије: јер то није она
њихова Југославија — Велика Хрватска! Зато нас сада бесомучно
нападају и преко стране штампе и живом речи по народу. Загребачки
арцибискуп Бауер нарочитом посланицом забранио је свима католицима у
држави, да ма у којој форми учествују у прослави 100-годишњице од
смрти Св. Саве, иако фра Рогошић доказује, да је Св. Сава био католик!
Православној деци држе се комеморације о Зрињском, Франкопану и
Штросмајеру, али то ништа не смета, да се баца анатема на “Соколство” и да
се на све што је српско — мрзи, па макар Св. Сава и католик био. “Кад је
год. 1919 Хрватско-Словеначки Епископат решио устражити од Римске
Столице привилегију словенскога богослужја за све југословенске католике,
написао сам надбискупу Бауеру у Загреб, како би требало: 1) задржати стари
словенски језик већ из поштовања ове старине; 2) увести у место глагољице
не латиницу већ ћирилицу, која својом старином боље пристаје уза стари
језик, него латиница, а то би био један корак и измирењу са православном
браћом. Господин надбискуп Бауер остави моје озбиљно писмо без
одговора”! (Јагић, “Спомени мојега живота” I. 87). “Не допустити да дух
србијански пређе Дрину”!? — Још је у живој успомени С. X. С. из 1918!
Зато д-р Мачек једнако кука, богоради, па и прети: “да се вратимо на
1918”! Ето, од куда је хрватски апетит на српске покрајине толико
порастао!
Д-р Мачек заборавља, да је хрватски народ мали фрагмент разбијене
Аустро-Угарске, са којим се тада имало као са осталим непријатељима
поступити, јер су са своје четири жупаније остали ван демаркационе линије
по уговору о примирју између Србије и Маџарске, потписаном у Београду и
међу српских и маџарских делегата. Својим ауторитетом, стеченим на
бојном пољу, ми смо Хрватима код својих моћних савезника
издејствовали милост, да не буду поново прогутани за идућих хиљаду
година! Примили смо их у своју кућу као заблуделог брата. Кад су се браћа
Хрвати нахранили и подгојили, сад траже “половину и више целокупне
имовине”! Изволите се, г. д-р Мачек, вратити на 1918 г.! Са нашим
политичарима, који великодушно излазе на сусрет хрватским жељема и све
им уступају “да их задовоље,” а и себе у првом реду, са њима ће се српски
народ умети разрачунати, кад ови буду апеловали на његово мишљење!Чујте
ви, српски политичари, зар ми не би били најлуђи народ, да све тековине
Великога рата уступимо другом? Зар је Српски народ, милион и по душа
најбољих синова изгубио, да се створи Велика Хрватска од српских
земаља, или је српски народ гинуо за уједињење свега Српства?
ЗАКЉУЧАК
1) Српски народ је кроз целу своју историју показао жилавост и јаку
националну свест, истрајност у борби за одржање свога имена и
независности. Тежња његових владара за уједињењем (Часлав, Михајло
Војисављевић, Бодин, Немања, Стефан првовенчани, краљ Милутин, цар
Душан, Твртко I итд) била је главна мисао водиља.
Српски владари средњега века тежили су за стварањем независне српске
народне цркве. Без независне народне цркве нема потпуне независности.
Михајло ствара пре 900 година независну српску народну католичку
цркву; Свети Сава независну српску православну цркву пре 700 година!
Тек после тога успеха крунише се Михајло за првог српског краља на
Приморју (1077), а Стефан првовенчани у Рашкој — Жичи (1220 години.)
Најважније питање, које сад српски народ мора да интересује јесте српска
народна католичка црква. Оживотворити српску народну католичку
цркву, на основи давно стеченог права — биће исто толико велико дело
као што је и уједињење Српства, за које највише заслуге има српска
народна светосавска православна црква.
Тек тада имаћемо потпуно народну државу.
Седиште “Српског Примаса,” архиепископа српске народне католичке
цркве, има да буде Београд. Српски Примас једини има то право, да по свима
српским покрајинама поставља владике (бискупе) српске народности. Да се
једном за свагда престане са антисрпском и антидржавном политиком и
пропагандом од стране католичких бискупа — туђинаца!
2) Цела историја, историска и културна документа и само оно неколико
података, што смо напред изнели, јасно показују, које су све српске покрајне.
Бан Матија Нинослав изрично назива своје поданике у Босни и Херцеговини
Србима. Ти његови Срби-Богумили — прелазе у ислам, чији су потомци
данашњи Муслимани у Босни и Херцеговини. Могу ли они шта друго
бити него Срби? Зар само заго што су веру променили и што их је неколико
стотина школовано у Загребу — постадоше Хрвати?!
Зашто би се Краљ Твртко крунисао у Милешеву, на гробу Св. Саве, а не
на гробу Краља Томислава? Зашто узима титулу српских краљева: “Стефан”
Твртко... “Краљ Србљем”.. Свакако што као Србин није ни могао другојачије
да поступи.
Зашто у “Родословију” поп Рубчић вели: “на славу Стипана Немањића,
цара Србљина и Бошњака” а не, рецимо,. . . на славу краља Крешимира. . . ?
опет из истих разлога.
Или, зашто Стеван Вукчић себе назива “Херцег Светог Саве”, а не,
узмимо на пр., Херцег Гргура Нинског, или Св. Јеронима?
Па од куд се сад створише Хрвати у Херцеговини? Од куд они у срцу
прве српске приморске краљевине, у дедовини Св. Саве, када су они
напустили и северну Далмацију па побегли на острва и у Маџарску?
Миклошићева “Монумента сербика”, (издана још 1859 г., око 500 стр вел.
форм.) садржи стара српска документа, писана ћирилицом. Великим делом
односе се на босанске ствари. Зашто их Миклошић није назвао Монумента
кроатика? Српски владари већином су све повеље, хрисовуље, уговоре итд.
писали српским језиком и ћирилицом, (без обзира да ли су православни,
католици, или богумили били). Оно мало хрватских докумената, писано
хрват. народ. језиком, Винодолски и Пољички статут писани су латиницом и
глагољицом. Па зар “Хиљадугодишња култура” и “хиљадугодишња држава”
само неколико ствари остави својима у наслеђе, да не могу ни “читанку
старог хрватског језика” да саставе, него за њу узимају старе српске списе!?
Није потребно истицати и остала стара српска документа, која је сакупио
Новаковић, Стојановић, Пуцић и др., која показују српски карактер Босне,
Херцеговине, Далмације итд.
Интересантна су имена на богумилским споменицима: Радослав,
Радивоје, Радоје, Радимир, Радоња, Остоја, Пријезда, Вукосава, Бранковић,
Влађевић, Драживојевић, Константиновић, Милошевић, Обреновић,
Радиновић, Радишић итд. (Ашбот Б. и X.). Еминентно српски карактер ових
имена показује, да то нису Хрвати. У осталом Богумилство је била
православна јерес пренета из Антиохије. (У новије време видимо Хрвате са
српским презименима. То су — ренегати! Типичан пример јесте Анта
Старчевић, рођен од мајке православне Српкиње Милице и оца Србина
католика Личанина, који је напустио свој матерњи језик и писао хрватски,
кајкавским дијалектом).
3) Вековни сан свију Срба био је уједињење целог Српства у једну
државу. Тај се сан после исполинских борби остварио.
СРПСТВО ИЗНАД СВЕГА!
Ми Срби били би једини народ на свету, који би за љубав малог хрватског
народа — народа, који никакву историску улогу никада није одиграо, народа,
који, управо, и нема своје историје, као ни Словенци што је немају, ми бисмо
били једини на кугли земљиној, који би се за љубав једног народа
одрекли — СВОГА СРПСКОГ ИМЕНА!
Зар нас неће потомство презирати, што ми данас по дневним листовима
свој српски језик називамо “југословенски” и “нашим”, кад се још по
улицама виђају осакаћени живи остатци оних хероја, који ову државу
створише! Зар ми Срби не би били најлуђи народ на свету, кад би чисто
српске покрајине, које најлепшим српским језиком говоре, ратну
тековину српског народа, уступили — Хрватима?!?!
4) Решење српско-хрватског спора је сасвим просто. Српски језик тачно
показује границе докле се српски народ простире. То хрватски политичари
врло добро знају. Зато се упињу да докажу, да није само језик обележје
народности, већ култура. (Опет њихова “хиљадугодишња култура”!) Има ли
на свету још два разна народа, који истим језиком говоре? Нема! Зато су
Хрвати и прогласили српски језик за свој “књижевни хрватски језик”, српске
народне песме — “хрватске народне песме”. И све Србе католике за
“Хрвате”! А зашто су Шокци и Буњевци у првој Скупштини у Београду
основали свој “шокачко-буњевачки посланички клуб”? Јер нису Хрвати.
Личани и Далматинци гуде уз гусле, ваљда, “хрватске” песме? Срби су у
својим народним песмама, у својој усменој књижевности, постигли
савршенство народнога језика и стила!
Хрвати покушавају да говоре и пишу српски, али их одмах одаје туђински
нагласак. Хрватски језик је онај, којим хрватска престоница Загреб говори.
којим д-р Мачек говори. Пардон. Загреб је говорио немачки до краја рата, јер
зашто би “Народно веће” 1918 лепило по Загребу наредбе: “Говори
хрватски”!
Хрватским језиком говоре: северна далматинска острва, Хрватско
Приморје, северни део старе ријечко-модрушке жупаније, загребачка
жупанија без Баније, вараждинска и део беловарске жупаније и
Међумурје. Дакле, линија: Сењ—Огулин—Глина и реком Чазмом на
Драву од прилике је граница између српског и хрватског језика. Северозападно од те линије живе Хрвати, јужно и југо-источно живе Срби. У
осталом, ова се линија приближно поклапа како је означено и у хрватском
школском географском атласу на етнографској карти бр. 13. да Хрвати живе
северо-западно, а Срби јужно и југоисточно од те линије. (Издање КуглиЗагреб 1914 г.). Тако се учила од рата хрватска школска омладина, а сада им
је апетит порастао до Дрине, Саве и Дунава!? Иначе, како би се имало
разумети што проф. поп Влашић назива Крашанове у Банату “Банатски
Хрвати”, који нису никад ни чули да неки Хрвати постоје! Чак је Јефтићева
Влада за српску и “хрватску” децу у румунском Банату издејствовала
основне школе!
5) Што пре успоставити народносну (националну) границу између
Срба и Хрвата, као што тачно постоји национална граница између Хрвата и
Словенаца. Та граница нам је што пре потребна да се спречи
однарођавање нашег српског католичког живља. То се однарођавање
спроводи већ одавно у Далмацији; у Босни и Херцеговини од окупације 1878
год.; у Лици, Славонији и Срему од укидања “Војне Границе”, а у Бачкој
однарођавање Буњеваца врши се сада, на очиглед нас свију. Летос је
приређена светковина у Суботици “250-годитњице од доласка буњевачких
Хрвата у ове крајеве”. На ту свечаност д-р Мачек послао је свога нарочитог
“заступника хрватског Вође”. Присутни су били и “Хрвати са Буне” у
Херцеговини.
Та граница нам је потребна и због навале државних службеника свију
врста и категорија из Хрватске и Словеначке, који српске крајеве сматрају
као своје колоније, док Србе чиновнике у својим крајевима не трпе!
Принцип: Чиновник може бити само са родне територије.
ВЕРУЈЕМО У ГЕНИЈЕ СРПСКОГА НАРОДА!
СРБИ СВИЈУ ВЕРА НА ОКУП!
28 децембра 1936 године Београд.
Д-р Ј. Ж. Милосављевић.
НЕИМАРИ ЈУГОСЛАВИЈЕ
КО СУ ТВОРЦИ ОВЕ ДРЖАВЕ, СРБИ ИЛИ ХРВАТИ?
II Д Е О
У нашој брошури “Српскохрватском спору” заступали смо мишљење, да
се само отворено мора говорити када се жели нешто на чистину извести. Реч
је била о нашим српским покрајинама. Без икаквих увијања ми смо изнели
историске чињенице и ентолошка факта, која посведочавају да су сви ти
крајеви већ од толико векова искључиво српски.
Приликом овогодишње буџетске дебате у Неродној скупштини, фебруара
месеца, било је много говора о тзв. “Хрватском питању”. Једни су истицали
тезу три народа, од којих ће временом ипак постати један “Југословенски
народ”, у неку руку нека етничка легура. Други су, с претпоставком да су
Срби, Хрвати и Словенци један народ, истицали тезу да југословенски народ
већ постоји и да га треба и даље у том југословенству “узгајати”. У штампи
се међутим, другојачије сада гледа на то питање “једног” или “три народа”.
Сва хрватска штампа нарочито подвлачи да Срби и Хрвати никако нису један
народ, “да су то два света”. Српска штампа је подељена.
Било како му драго, тек непрестано се пише о хрватском питању. Из
Београда често иду претставници појединих политичких група “приватним
послом” у Загреб и “узгред” сврате на разговор са д-р Мачеком. Није им ни
Купинец баш далеко ако “Вођа Хрвата” није у Загребу.
Пада у очи што се мање решавају, да из Загреба “приватним послом”
долазе у Београд.
Скоро је у Београду одржао седницу Главни одбор једне странке, чија
резолуција констатује: да су Срби, Хрвати и Словенци три сродна народа по
крви и језику, са “три посебна историско-културна индивидуалитета”.
Та три народа нису “једнородни”, значи: три разна народа и три језика. У
резолуцији се даље констатује: “Да се за унутрашње уређење заједничке
државе морају, невезано за предрасуде, тражити нови сложенији облици”.
Ово се не слаже са констатацијом резолуције.. .” “да по сродности своје
сељачке народне основе на другој страни омогући сложну сарадњу Срба,
Хрвата и Словенаца у заједничкој држави са једним Парламентом”. Ову
резолуцију хрватска штампа је тумачила како се њој свидело.
Ма да она није ишла до краја са констатацијама.
Хрватски захтеви, како се сазнаје из говора обавештених, и из изјава д-р
Мачека страној штампи, заснивају се на оном старом divide et empera, подели
па владај. Они стварно траже поделу Југославије на пет покрајина (раније на
седам). По тој подели има “чисто српских”, “чисто хрватских” и “мешовитих:
српско-хрватских” крајева.
Сада се очекује у Београду конгрес друге једне странке, чији је
претставник скоро био у Загребу, опет “приватним послом”. По сазнању она
има да поднесе Хрватима конкретне предлоге. У штампи је недавно било
говора о неком “нацрту новог Устава”, који су, веле, израдили хрватски и
српски интелектуалци, али се ништа ближе о њему не зна.
Никада више него сада говори се на све стране о хрватском питању. Ми
са своје стране нити подцењујемо, а још мање прецењујемо то “важно
питање”. Оно потсећа на оно: тресла се гора, родио се миш!
У овој брошури изнећемо какав су фактор били Хрвати при стварању ове
државе и шта су то они за њу учинили и уложили. Према томе се и то њихово
питање може таксирати.
I.
Подстрек за буђење народне свести код Хрвата пре сто година дали су
Срби. Први и други устанак на Турке у Србији, који је имао одјека не само на
Балкану, него и у великом делу Европе, за Хрвате, који су тада били ушли у
осмо столеће ропства под аустријом и Маџарском, то је заиста био знак за
устајање из мртвих... “Ја морам искрено да се исповједим, да се и данас са
неким заносом сјећам моје младости. У оно доба, када је Хрватска сном
мртвијем спавала, када је сва њена интелигенција искључиво латински
говорила, када се у женским друштвима чула само немачка ријеч, када
је наша аристокрација, највише племство слала своје синове у
Маџарску, као у Меку и Медину, да се научи маџарском језику... Срби су
то били, који су ме научили да љубим свој народ и сродна словенска
племена, да штујем и цијеним словенску идеју ... Овим Србима нећу
никада заборавити да су ме они подучили шта је родољубље, како се
српски народ борио кроз три стотине година и својом храброшћу
ослободио од Турака...” (из “Дубровника” бр. 8 1937 год.) Ове искрене речи
изговорио је хрватски историк Кукуљевић у Хрватском Сабору 28-VIII 1884
год., када се расправљало “српско питање” тј. признање српског имена
(чујте!).
Срби су били под Турцима 400 година, Бугари скоро 500, али је народна
свест и традиција била јака и код једних и других. Српски народни певач, са
гуслама у руци, непрестано је потсећао на минулу славну и тужну прошлост
свога народа. Српски народни геније никако није мировао. Смишљао је како
да стресе ропске ланце. Њему није било потребно буђење — он је увек био
будан. Хрвати, напротив тек пре сто година почињу постепено да се буде из
ропске чаме. Без свести, тако рећи без имена, без традиције и без историје,
Хрватима су били потребни људи, који ће макар и на вештачки начин све то
створити.
“Хрватски народ (буд да му је држава само у особи заједничког
владаоца са Угарском здружена била) преста године 1102 живјети свој
живот. Последњи хрватски Краљ Петар II могао је на Гвозду завикнути:
“Finis Croatiae”... Хрватски народ што је радио-радио је под маџарском
фирмом ... Пошто је Хрватска избрисана из редова самосталних држава,
а Бугарске су земље постале областима источно-римске царевине
(Византиске). Пошто су дакле, Хрватска и Бугарска на измаку XI вијека
изгубиле оно знаменовање, које су имале почетком тога столећа: то су
још једино српске жупе чувале на балканском полуотоку свети огањ
државне неовисности”.
“Када је хрватскому народу западало сунце, српскому је пуцала зора.
Малена Зета и Рашка имале су задатак одвратити, да се стијег народне и
државне слободе не приклони Цариграду, но да га после пола столећа
предаду у крепчије руке Стјепана Немање и његова рода. Тим пређе
првенство на Балканском полуотоку на српски народ”. (Ф. Рачки “Борба
јуж. Словена за државну неовисност у XI веку)” Загреб 1875 “Рад” 31 стр.
235).
Рачки жали, што хрватски народ дошав у мађарско ропство (у
“заједницу”) ради под њиховом фирмом и долази у “други ред” и што
потиснут из Далмације не учествује у историском и културном развићу онога
времена ... “Хрватски народ је зарана престао бити самосталним
државним фактором ... А то се збило уочи онога горостасног сукоба
између Кршћанства и Ислама, (Крсташки ратови) којега поводом
упознао се Запад с напреднијим Истоком, те се просвети отворили нови
извори, до којих је хрватски народ, стојећи сад тек у другом реду, једва
могао доћи. Пренесав си пако било (средиште) јавног живота са Адрије у
Посавину (Загреб) не само уклонио се са главног пута тадањег светског
саобраћаја, него и одрешио си нетом необуздани османски живаљ у
Приморју, те олакотио (олакшао) отпаднуће од Далмације. У таквом
положају хрватски је народ кроз више векова слабо судјеловао на пољу
народне књижевности, те се зато лако разумије она празнина у хрватској
књижевности средњег вијека. На против у источној половици(!) нашег
двоименог народа, у самосталној држави Немањића настаде у оно доба
толика раденост на просветном пољу, да судећи према преосталим
споменицима из свих грана савнеменог живота... не би била излишна
нада у самосвојан развитак свих народних сила кад би радиност могла
дуже потрајати... али ужасна катастрофа на Косову и доцније код Јајца
уништи мучне стечевине прошлих столећа”. (Фрањо Рачки. Беседа на
свечаној седници југ. Акад. Наука 25 XI 1876 год. “Рад” 37, стр. 207).
Фрањо Рачки је створио, написао хрватску историју, али није могао
створити и народне песме, јер у њима живи усмена историја народа; није
могао створити легенде о хрватским краљевима, о хрватском Косову —
Гвозду, — није их могао пренети у народ и усадити му у срце да је и он
некада имао “славну” прошлост, кад он сам никад о томе ништа није знао.
Све је то било узалуд, хрватски народ о свему томе није имао свести, није се
у то уживео, јер је то у најмању руку давно, врло давно било! “Црвена
Хрватска”, “Бела Хрватска” производ су маште хрватских историчара
патриота и исто толико имају истописке тачности као познија “Турска
Хрватска”, “Троједна Краљевина” или сада најновија мода “Далматинска
Хрватска”. Сам Рачки с болом у души констатује, да је хрватски народ од
1102 године, радећи под туђом фирмом, почео да живи туђим животом, а
да је првенство на Балкану прешло на српски народ. Изгубивши
самосталност, потиснути из Далмације у Посавину, Хрватски народ не игра
више никакву историску улогу и да му је крај. То није било лако Рачком за
свој народ рећи. Професор др. Мирко Косић у Народној скупштини тврди:
“Хрвати нису творевина и измишљотина Аустрије. Хрвати су народ са својом
народном свешћу из давнина и са историском прошлошћу исто тако као и
Срби”. (Стенографске белешке од 18 II 1937 године, стр. 25).
Хрватски народ историском неминовношћу остао је мали народић и за
његове будитеље и препородитеље било је јасно да прави Хрвати живе само
око Загреба (северно од линије Сењ—Огулин—Глина и реке Чазме) и по
острвима Хрватског приморја. Одмах испод те линије знали су да живи народ
с другим језиком, другим именом и другом традицијом и песмама — Српски
народ ... “Јер ко су прави Хрвати?? Да ли кајкавци западне три
жупаније, или су Хрвати само чакавци, далматинских отока као што је
Даничић мислио, или су Хрвати оне насеобине у Угарској, (и у
Бургенланду) којих је песме скупио Курелец...” (В. Богишић Јагићу 14 IX
1876 г. “Спомени мојега живота” 356) Г. Валтазар Богишић, дакле и не
спомиње друге покрајине сем те три, четири жупаније и далматинска острва.
И Гају и Штросмајеру и Рачком и осталим “Илирцима” и “Југословенима”
било је јасно да се треба приближити Србима, управо прокламовати идеју
истоветности: “Срби и Хрвати један су те исти народ”. Да није узета та
парола, како би могли хрватски патриоти рећи за католике у Далмацији,
Босни, Херцеговини, Лици, Банији и Славонији да су Хрвати, и ако они
сасвим другим језиком говоре. Да нису стално истицали ту паролу, како
би могли за српски језик рећи да је “хрватски књижевни језик” и за
српске народне песме да су “хрватске” итд ... “Хрвати попримише мало
по мало српско наречје па и пјесме, јер и у Босни и у Дубровнику, гдје су
старе пјесме живјеле, сада нема него десетерац српски” (Б. Богишић
Јагићу “Спомени мојега живота” стрр. 356).
Главна задаћа “Илираца, а доцније “Југословена” била је, дакле,
проширење Хрватства на рачун Српства. Та пропаганда је прво почела
своје деловање по Лици, Банији и Кордуну, затим у Славонији, Далмацији и
на послетку у Босни и Херцеговини — по рецепту Аустрије. Одбацивши
Гајев “Илиризам”, Штросмајер и Рачки створили су “Југословенство”.
Обојица католички свештеници својој идеји ставили су у службу католичку
цркву, да преко ње под видом Југословенства шире Хрватство. Рачки,
историк и научењак, исконструисао је “Хрватско историско државно
право” које обухвата “Југословене”, на које се и данашњи Хрвати
позивају. Зашто онда није “Југословенско историско државно право”?
Јер оно обухвата и српске крајеве ... “Хрвати и Србљи један народ по крви
и језику утемељише двије различите државе, којима се касније придружи
некоћ хрватска Босна” (Ф. Рачки, одломци из хрватског државног права за
народне династије Беч 1861 стр. 5). Зашто би се Босна придружила српској
сфери кад је “некоћ хрватска била”? То су основи хрватског историског
државног права. Штросмајер син швапског колонисте у Славонији, врло
образован човек, великих политичких способности, у млађим годинама
дворски капелан у Бечу, релативно брзо је постао бискуп у Ђакову. Лични
царев пријатељ, могао је постати бискуп где би зажелео. Он је изабрао баш
Ђаковачку бискупију, седиште некадашње бискупије за владе босанских
краљева у 14 и 15 веку и за време док су Турци господапили у Маџарској.
II.
Босна и Херцеговина је одавно била врло примамљива за Аустрију, а
нарочито после другог Српског Устанка и добивене аутономије, којом је
Србија 1831 године постала полузависна (вазална) кнежевина. Отада
аустриска аспирација на Босну и Херцеговину биле су главна тачка њене
државне политике на Балкану. За хрватске “Југословене” та је политика била
добро дошла, да помоћу католичке цркве уз припомоћ Аустрије шире
Хрватство међу босанско-херцеговачким католицима. Ми ћемо се овде
послужити књигом фра др. Берислава Гаврановића: “Успостава редовите
католичке хијерархиије у Босни и Херцеговини 1881 године”. Београд 1935
год.
“У XI столећу спомиње се само да је Босна хијерархиски потчињена
сплитској касније барској, па дубровачкој диацези. Први пут се спомиње
босански бискуп 1154 год. Почетком 13 столећа становао је босански бискуп
са својим каптолом на Бан Брду, а столеће касније сједиште му је у Ђакову,
где остаје стално до провале Турака у наше земље. Под турском влашћу
смедеревски бискуп био је и босански од 1544-1573 године. Од тада именује
Света Столица за цијело подручје под турском влашћу бискупе
администраторе, који станују по фрањевачким самостанима. Иза ослобођења
Угарске и Славоније испод Турака, босански бискупи поново станују у
Ђакову (али се не усуђују залазити у своју бискупију у Турској-Босни и
Херцеговини). Стога врховна црквена власт створи 1735 године од Босне
апостолски викаријат. Од 1846 год. Херцеговина има посебног апостолског
викара. Бискупи у Босни све од пада под Турску власт па до 1881 год.
били су Фрањевци. (Фра др. Б. Гаврановић “Успост. ред. кат хијер.” стр. 3).
Босанско-херцеговачки фрањевци, једини духовници те две покрајине
били су обично сиромашни сељачки синови. Жељни науке као и православни
“да се књизи науче”, ступали су у своје фрањевачке манастире. Даровитији,
који су показивали више воље за даљим школовањем, уз велике материјалне
жртве сиромашног братства (заједнице) слати су у Италију и Аустрију, где су
стицали више образовање и духовно и световно. Аустрија је надалеко
припремала терен за доцнија освајања на Балкану, па је преко својих конзула
опрезно испитивала могућност сарадње босанско-херцеговачких фрањеваца
за ту политику и стварања расположења код верника за Аустрију. Свакако да
се фрањевци нису хтели одазвати тој жељи Аустрије у оној мери како су
конзули захтевали, јер је Фрањевцима 1841 год. било забрањено да више
долазе у њене богословије на даље школовање. Ту недаћу босанскохерцеговачких фрањеваца искористио је Штросмајер за своје планове, да
преко њих шири хрватство код босанско-херцеговачких католика. За ту
услугу што им је издејствовао дозволу, да се поново могу школовати по
аустриским богословијама и што је у Ђакову за њих подигао семинар
(“Сјемениште”), у коме су се, наравно у хрватском духу, под његовом
контролом васпитавали, фрањевци су требали да прихвате Штросмајерове
политичке намере. Због овога су се фрањевци са Штросмајером разишли и на
крају, после четрдесетогодишње борбе, Штросмајер им је дошао главе!
Утицај Фрањеваца у Славонији, где су за време Турака били једино
католичко свештенство, види се из песме Славонца Матије Рељковића, кад је
неком који је рекао “наши стари нису писат знали, ал су боље нег ми сад
стајали” овако одговорио:
Ој Славонче, ти се врло вараш, који код ми тако одговараш, Ваши стари
јесу књигу знали: Србски штили, а србски писали!
“Ово србско писмо и књига, коју овде спомињемо Рељковић, јесте, без
сваке сумње, религиозно просвјетна литература босанских фрањеваца,
писана ћирилским писмом... јер се босанска фрањевачка надлежност до 1757
год. простирала преко Славоније чак до Будима”. (Фра др. Б. Гаврановић,
поменуто дело, 20).
Кад је Аустрија 1841 године босанско херцеговачким фрањевцима
забранила школовање на својој територији, као и сувише народним људима и
из разлога напред изнетог, фрањецви су се обратили Београду (исти 25).
Интересантно да је готово у исто време Гарашанин у своме “Начертанију”
(1844 год.) износио потребу да се фрањевци доведу у Београд (види “Српскохрватски спор стр. 12”). Том приликом су молили за помоћ да себи подигну
богословију у Босни. Зашто нису успели, не каже се. За време борбе
фрањеваца са бискупом Баришићем (1845 -46 г.) настојавали су код
надлежних да отворе своју богословију у Београду. Вероватно да је српска
кнежевска влада због тога наилазила на отпор Аустрије с позивом да она по
“Карловачком миру” има протекторат над босанско-херцеговачким
католицима. А кад се решавао спор са бискупом Баришићем пред судом у
Цариграду, фрањевачки претставници су одржавали пријатељске односе са
српским дипломатским заступником (Капућехајом) фра Лука Дропуљић
пише: “На 13 вељаче петком умре Лаза Теодоровић сербски посланик, наш
верли пријатељ, а био је прави човик, пун разабраности, љуства,
љубезњивости и доброте, нарочит и редак. Неда нам се. Који год је наш
(Фрањевачки) пријатељ серчан-смерт нам га отме. Еј, Лазо, покој ти души”!
(Фра др. Гаврановић 39). Значи да се српска кнежевска влада преко свога
претставника залагала за фрањевачку ствар код Порте. Интересантно да су
фрањецви (фра А. Кујунџић) преговарали са француским конзулом да
протекторат над босанско-херцеговачким католицима на место Аустрије
преузме Француска. Исто оно што је Гарашанин 10 година раније тражио у
“Начертанију” за католичку цркву у Србији. “Кнежевска српска влада у
Србији показале се тјесногрудом у погледу вјерске слободе, када се је 1855
године радило да босански фрањевци преузму пасторизирање католика у
Србији”. (Фрањевачки вјесник 1930 год. бр. 3, стр. 81). Када је ово фра др
Гаврановић у своју књигу уносио једно није имао на уму што је Штросмајер
већ био основао католичку цркву у Београду за рачун Аустрије, (1851 год.)
противно Гарашаниновим намерама, да босански фраљевци оснују католичку
цркву у Београду под протекторатом “француског правитељства”. Још један
важан моменат је фра др. Гаврановић изгубио из вида. То се дешавало за
време Кримског рата. Српска кнежевска влада само својом еластичношћу и
довитљивошћу избегла је, да је Аустрија не увуче у тај рат против Русије,
своје природне покровитељке, која је на Севастопољу била потучена од
многобројних противника руских. Куд би се после тога руског неуспеха
смела мала Србија појављивати као протекторка босанско-херцеговачких
католика и да у Београду фрањевцима подиже богословију и да удара на
београдску “аустриску католичку цркву”.
“Из жеље да што више утиче на Босну, потјече Штросмајерова љубав
према босанским клерицима и настојао да се одгајају у његовој
непосредној близини у Ђакову” (фра др. Гаврановић). Штросмајер је
лукаво искористио недаће босанско-херцеговачких фрањеваца, што нису
могли прикупити довољно средства за грађење своје богословије у Босни,
нити су успели да им се у Београду о трошку српске државе иста подигне.
Пошто се Штросмајер код цара заузео, обнародована је дозвола 16 XI 1852
год. “да се босански клерици одгајају у Ђакову” и већ почетком 1853 год.
клерици су дошли. Доцније им је и нарочита зграда подигнута. “Макар и
нерадо пристали су они да 1857 год. саграде у Ђакову посебну зграду за
сјемениште” (исти 26). Штросмајер се сада могао надати да ће фрањевци
бити уз њега и већ је предлагао Риму да се Босна подвргне под једну од
суседних мађарских дијецеза, наравно, Ђаковичку (исти 54). Под видом да је
потребно извести извесне реформе католичке цркве у Босни предлагао је да
се подели на три апостолска викаријата, и на крају тражио је за себе
бискупску јурисдикцију над Босном (истим 55 и 209). Штросмајер је свој
захтев образложавао тиме, што је некада Ђаково било седиште босанских
бискупа, као што смо раније видели. План Штросмајеров је био провидан. То
се најбоље види из његовог писма Дон Мији Павликовићу од 29 IV 1880 г.,
како је он замишљао југословенство. ... “Мој Мијо, како давно све тежи за
јединством, тако ће вам бити и при јужном словенству, од двије ствари
једна: или ће се то јединство извести под окриљем Аустрије и на њену
корист, што би ја од свег срца и из дна душе желио, на то би ја драге
воље све своје слабе силе посветио — или ће се то јединство извести под
другом фирмом, на штету Аустрије” .. Није он тражио да Босна због
католичке цркве потпадне под његову јурисдикцију, него да преко католичке
цркве шири Хрватство у Босни. Наравно да је тада то још било “прављење
рачуна без крчмара” јер је Босна и Херцеговина још била под Турцима. То је
код фрањеваца изазвало велико негодовање. Али Штросмајер се слабо на то
обазирао и излазио са новим захтевима пред римску курију, а на штету
фрањеваиа. Чак је присвајао себи право, да Св. Столици предлаже кандидате
за босанске бискупе, што је било вековно право старешинства босанских
фрањеваца. На послетку Штросмајер је и раније тајно, а доцније пред
окупацију Босне и Херцеговине отворено захтевао, да се уведе редовна
католичка хијерархија у Босни и у Херцеговини, да се фрањевцима одузме
право вршења свештеничке дужности, да се повуку у манастире или да
се секуларизирају (тј. да од монашког реда постану мирски свештеници).
Штросмајер се био решио пошто по то да фрањевце, као главну сметњу
његових планова, уништи и стога је најтежу тужбу против њих у Риму
подигао (исти 56). Чак је наводио и то као разлог, што је зидао велелепну
катедралу у малом славонском месту само зато, јер је мислио да ту буде
седиште црквене управе за Босну и Херцеговину (исти 57).
Наравно, да је међу босанским фрањевцима био по неки и присталица
Штросмајеров, али огромна већина била је запрепашћена овим
Штросмајеровим поступцима, јер су добро знали шта их чека. “Док је
ђаковачки бискуп Штросмајер са босанским фрањевцима на око
подржавао пријатељске везе, подигао је у Риму против њих тужбу и
тражио да се редовничка заједница потпуно потистне. Права, која су
босански фрањевци имали, да из своје средине предлажу Св. Столици
кандидате за босанског бискупа. Штросмајер је тражио да се то право
пренесе на аустриског цара. Бискуп Штросмајер са својим приједлозима
гледе уређаја цркве у Босни радио је против националних интересе
народа” (исти 9). Иако је Штросмајер у свему ишао на руку аустро-угарској
влади у погледу реформе католичке цркве у Босни (да се фрањевци потисну и
уведе световна црквена хијерархија), ипак се Аустрија опирала да црквена
управа буде хрватска. Да би боље успео и да би што боље припремио терен
за доцнију окупацију и Хрватство, Штросмајер се удружује са аустријским
званичним круговима. Покушава да себе кандидује за босанског бискупа,
затим кандидује Рачког (писмо бана Пејачића фра др. Гаврановић стр. 164).
Кад није у томе успео, Штросмајер се труди да кога из Загребачке бискупије
протури за босанског бискупа, који је аустријској влади “поћудан” и који би
ипак пропагирао Хрватство. Вођена је против фрањеваца и новинарска
кампања. Рачки пише: “Најмање имадем поуздања у фратре босанске” (исти
239). Па и анонимно је вођена кампања. “По његовој (Штросмајеревој)
жељи Рачки је често с прорачунатом тенденцијом и у новинама
анонимно писао. Имамо доказа зато, да је бискуп Штросмајер и сам у
новине спремао дописе управо против бискупа Вујичића: “Морали би у
Биограду знати, да је био на крунисању у Пешти и викар босански
Вујичић” (исти 233). (Свакако је тиме Штросмајер хтео да га оцрни у
Београду). Најзад су фрањевци увидели да је за њих штетно што се у Ђакову
васпитавају и престали су 1871 године похађати тамошњу богословију.
“Прије 200 година потискујући Фрањевце са положаја (из Славоније и из
Срема) после Аустро-Турског рата напали су их да су неуки и да
неодговарају више том позиву, а сада су их због истих разлога тужакали у
Риму сви они, који су за Босну и Херцеговину везивали какве намере, а
особито Штросмајер. Прије световна власт (турска) је штитила Фрањевце, а
сада кад бискуп Штросмајер није успео, сама она (Аустрија) води борбу
против њих... сада кад им фрањевци стоје политички на путу иду
заједнички против њих и Штросмајера и Аустријска влада” (исти 126).
За време херцеговачког устанка и српско-турског рата 1876 г. аустриска
дипломација преко Рима трудила се да задобије фрањевце босанскохервеговачке за агитацију против Србије. “Окупација Босне и Херцеговине
од православне Србије свакако ће тешко повредити интересе тамошњег
католичког живља, и ствар је у томе, да католичко становништво Босне
и Херцеговине на видан начин протествује против српске окупације...
јасно је, да у првом реду треба Фрањевци да предоче католичком живљу
озбиљност таквог удара”. (Аустр. мин. иностраних дела пов. бр. 252 Беч од
11 VII 1876 год. посланику при Ватикану графу Пару, фра др. Гаврановић
прилог бр. 10, 275 стр.).
Аустриска влада је преко својих агената гледала да добије изјаву
Фрањевачког братства, да је потребно да Аустрија поседне Босну и
Херцеговину (исти прилог 11 стр. 276). Алојз Бороша, супериор “часних
сестара” у Загребу предлаже аустриској влади, поред осталога, да треба
муслимане Босне и Херцеговине придобити за католицизам и хрватство
и на тај начин спречити српске националне и политичке аспирације на
те земље. “Преко књига и школе идеал “Србски народ” и “србска вјера”
у покрајинама Босни, Херцеговини, Црној Гори, Далмацији, Хрватској,
Славонији и Јужној Мађарској дубоко је у срце усађен”. “То је вели,
стварност са којом сваки државник и аустриски патриоти, био он Немац,
Маџар или Хрват треба да рачуна” (исти прилог 23 стр. 297). Док тако
гуди брат Хрват, фра Блаж Јосић писао је 18 VII 1867 г. у Славонски Брод
адвокату Андрији Брлићу, који је са Фрањевцима у Босни одржавао везе. “Ја
памтим добро ваше ријечи, које сте ми још давно и давно рекли”: Док се Беч
гнијездо швапско не разори, да камен на камену не остане, дотле не може
се Словенство избавити ропства. Онда сам жалио на вас и ваше ријечи,
жалио племенитога Беча, ну сад видим, да сте ми живу истину говорили.
Анатема проклетом гњијезду измета њемачког! Доле с њим! Градимо
Беч нови у Биограду, ал на Рачи ди но Дрина љуби се са Савом” (исти
36). Тома Ковачевић, католички теолог подноси Гарашанину извештај из
Восне 1862 год. “У овој крајини има 100,000 житеља, али ниједног
Хрвата. Зато не треба ово губити из вида већ треба обавештавати овај
народ да Босни припада. У исто време треба знати да би славољубивост
Хрвата за свом Босном се полакомила. Католици у Босни и Херцеговини
стоје под влашћу фратара међу којима има добрих родољуба”.. (Проф. г.
Јакшић “Политика” ускр. број, 1937 године).
“А сада је требало све ове тековине крви и зноја из дуге тамне и болне
прошлости једним замахом изгубити и силом отргнути од свог рођеног
народа, повући се и изумрети, а овај (народ) препустити — странцима”! (Фра
др. Гаврановић стр. 241). И тако после четрдесетогодишње борбе са Аустрохрватском пропагандом у Босни и Херцеговини Фрањевци беху потиснути и
од свог народа отргнути, коме су верно и предано служили толико векова и
са њиме подносили све патње и заједно са православном браћом потпомагали
се против турскога угњетавања. Место Фрањеваца дођоше у Босну туђинци,
место Вујичића д-р Штадлер... То је плод Штросмајеровог
“Југославенства” и “хрватског историског државног права” Рачког. И
сада, у народној држави, нека зла коб гони Фрањевце. Прошле године
београдски надбискуп д-р Родић уклоњен је са своје дужности из непознатих
разлога. Да ли сад г. проф. д-р. М. Косић верује, да — Хрвати нису у српским
крајевима аустриска творевина?
III.
Са српске стране није се никад пребацивало Хрватима, што су за време
Светског рата према нама Србима у свакој прилици иступали са толико
мржње, пакости и зависти, као најогорченији непријатељи и свим својим
силама помагали Аустријанцима и Маџарима, да се Срби уопште истребе и
искорене са лица земље. Ми смо великодушно прешли преко свих зверских
подвига Хрвата, аустро-мађарских војника према нашем живљу, деци,
женама и старцима у Србији. Колико таквих сада сербес седе и башкаре се у
државној служби, који су са задовољством вешали наше људе, не само овде,
него по свима српским крајевима. Ми се данас чисто снебивамо да им то
споменемо, а они са неким самопоуздањем презриво шетају по српспким
градовима и селима. Ми се данас правимо невешти на све оне смицалице и
интриге “Југословенског одбора” у емиграцији, а д-р Баричевић нас пита шта
ћемо без Хрвата?! Ми смо све то схватили као трагедију два сродна народа:
где су се Срби борили за слободу својих подјармљених сународника, а
Хрвати помагали нова туђинска завојевања и уништавање свега српског
и проширивања туђег господства и над слободним Србима!
Иако смо Хрвате као аустромаџарске војнике победили, ми се пред њима
нисмо прсили као победници. Ми смо их узели у заштиту код наших моћних
савезника од праведне одмазде. Они не само да нису плаћали репарације,
него су у заједничкој држави уживали ратну оштету дату Србији. За ту
нашу племенитост како су нам се одужили? Зар је и то још потребно да
набрајамо? Пети дан после прогласа “Уједињења Срба, Хрвата и Словенаца”
Загреб је у знак протеста приредио побуну против “Влаха” на “Марковом
Тргу”. Али није само то. . .
Они који су ову државу стварали врло добро су знали, да гро хрватских
војника није био хрватске него српске народности, католичке и православне
вере, који су према своме крају као Хрвати означавани. Зар су Хрвати чинили
она јунаштва на Сочи и Пиави? Зар би православни Србин Боројевић са
Хрватима зауставио на Карпатима руско напредовање? Зар су се Хрвати
некада на Маренгу борили против Наполеона? Док су се Хрвати испред
Турске најезде разбегли дубоко у Мађарску и тамо утонули, Срби из Босне
густо су населили те крајеве и остали и даље бедем према Турцима. Њихова
љубав према огњишту није им дала да се од њега много удаље. Опустелу
Далмацију, Лику, Банију и Славонију населили су Срби из Босне и
Херцеговине. То су ти “Хрвати”, који су се под Зринским борили, који су по
Италији и целој Европи ратовали и као најхрабрији одликовали. Зар се нису
Хрвати у “Кватерниковој буни” разбегли, а Срби са својим Николом
Ракијашем изгинули - издајством Хрвата? Зар се нису босанско-херцеговачки
муслимани борили под разним Видајићима, Кулин-капетанима, Ченгићима
итд. за сјај и величину Султана и Турске империје, против своје православне
браће. То је наша национална несрећа. Ето због тих “Хрвата”, наших не
својом кривицом заблуделих и одрођених Срба католика, морали смо бити
попустљиви и великодушни.
На овоме месту морамо изнети нека факта о “хрватским добровољцима”,
како би доцнија излагања читаоцима, нарочито млађим, била јаснија. За ово
ћемо се послужити полузваничним документима из књиге М. Ђорђевића
“Србија и Југословени” 1914—1918 год. Београд 1922 г. Ф. Шишић
“Документа о постанку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца” Загреб 1920
год. и осталим.
Србија је у борбама 1914 до 1915 била исцрпљена, а нарочито преласком
преко Албаније изгубила је преко 80,000 подмлатка за војску. Ови губитци су
били још више повећани четворомесечним борбама на Солунском фронту
1916 године. Морало се помишљати како ће се број бораца повећати и велики
губитци надокнадити. Српска Врховна Команда морала је преко Српске
Владе предузети све кораке, да се по целом свету расејани Срби, било као
исељеници прикупе или као заробљеници са руског и италијанског фронта
ослободе и оспособе, да као српски војници попуне јако проређене српске
пукове на Солунском фронту, или да се образују српске добровољачке
дивизије на руском фронту. У ту сврху је послат потребан број српских
официра са Солунског фронта обилазним путем у Русију, да организују
добровољачке дивизије. Већина људства у добровољачким дивизијама (с
малим изузетком) били су Срби православни и нешто католика. “У
добровољачкој дивизији у Русији било је 90% Срба” (“Нови живот” књ. V
св. 9). Кад су у Русији услед револуције прекинуте операције и кад је
одлучено да се те дивизије пребаце на Солунски фронт, Југословенски одбор
је преко својих агената ометао намере Српске владе и савезника. “У Русији
је било две групе официра (аустриских) заробљених на руском фронту. У
првој групи били су сви Срби, мали број Хрвата и Словенаца; у другој
групи скоро сви Хрвати и Словенци. У овој другој групи има Хрвата,
који су у вези са Супилом и агентима провокаторима, који дејствују код
руске владе да се створи “Заробљенички хрватски Корпус” и пропагира
независну Хрватску са Словеначком! (Фр. Поточњак “Из Емиграције” II
стр .51) др. Бијанкини писао је: “Од наших заробљеника у Русији кренуло
је свега двеста Далматинаца за фронт на Соми и око четири хиљаде на
Солунски фронт. То је све било од преко 200,000 на руском фронту
заробљених Срба, Хрвата и Словенаца” (“Југословенска Застава” од 11
VIII 1918 год.). Наравно те четири хиљаде сачињавали су искључиво Срби.
“Кад су у Солуну из првог пука приспелих добровољаца хтели издвојити
једну чету Хрвата, којој је требало дати назив “Чета Зринског” нису то
могли учинити пошто су Личани одбили да у њу уђу, а самих Хрвата
није било довољно ни за образовање те једне једине чете”. Сама
“Југословенска дивизија”, која је под командом генерала Воје
Живановића храбро учествовала у пробоју Солунског фронта није била
“Југословенска”, како су то хтели д-р Трумбић и други претставити.
Стварно, сем малог броја Хрвата и Словенаца, били су сами Срби. То
писац ових редова зна од самог генерала Живановића” (“Србија и
Југословени” стр. 111).
Ни са “добровољцима” из обе Америке, који су требали да се прикупе од
тамотњих Хрвата исељеника није ишло боље. Поред свих манифестација и
одушевљења и великих говора по митинзима, свршило се на ономе “Ми ћемо
поћи, а ви нам не дајте”!. “Са првом групом добровољаца која је 1918
године стигла у Марсељ, сликао се д-р Трумбић а у тој првој групи било
је самих Чеха више него Хрвата и Словенаца укупно”! (“Срб. и Југосл.
стр. 111). “Али на жалост свега 98 Хрвата отишло је из Америке у
добровољце!”, писао је “Американски Србобран” 16 XI 1918 године.
“Поручник Борковић на збору у Чикагу 10 XI 1918 год. где је био присутан др Љ. Леонтић, замерио је Хрватима, што их није отишло бар педесет
хиљада у добровољце па да сад они буду у Далмацији место Талијани”,
писао је опет “Американски Србобран” ‘22 XI 1918 год.
Треба имати на уму да се ово писало у новембру 1918 године кад је
српска војска прешла Дрину, Саву и Дунав, и када више та “Хрватска помоћ”
ником није била потребна. Господин Пашић је још у лето 1917 године,
приликом конференције са Југословенским одбором на Крфу, “с болом у
души морао констатовати: да се после године дана рада на
добровољачком питању показало, да резултати ни близу не одговарају
уложеним трошковима и труду” (“Нови живот” књ. IX св. 11 1922 год.).
Српска влада донела је одлуку, да се “Југословени из Аустроугарске не
сматрају обавезним да ступају у српску војску и ако их је предходно наша
Влада узела под своју заштиту. Тим Југословенима је било остављено на
вољу (факултативно хоће ли или неће примити какве грађанске или војне
обавезе према Србји, која их је ослободила руских и талијанских
заробљеничких логора. “Југословенском одбору” то, ипак, није сметало, да
свуда трубе, како се Југословени раме уз раме боре заједно са Србима на
Солунском фронту, и ако су код Савезника протествовали што се њихови
земљаци силом узимају у српску војску. (Краљевско Српско Министарство
Војно — Опште војно оделење Генералштаб. одсек Пов. ФЦО. Бр. 4.933 24
III 1917 год. Солун). Наравно, за њих је било пробитачније уживати заштиту
Србије, а упослити се по фармама и фабрикама у савезничким земљама, него
се крвавити на Солунском фронту.
Југословенски одбор, управо д-р Трумбић, трудио се свим силама, да на
талијанском бојишту створи “Хрватски фронт” под именом “Југословенска
добровољачка легија”, што претседник Српске владе није могао допустити,
да се наши добровољци бију под талијанском заставом и командом. Овим је
Трумбић хтео спречити појачање српског фронта на Солуну, и у случају
победе савезника, “да им ослобођење дође са Запада, а не са Истока — од
Срба”, д-р Трумбић је хтео да умањи заслуге Србијине за ослобођење нашега
народа. У току 1917 године пријатељи д-р Трумбићеви писали су у
“Југословенском билтену” (париско издање) од 1 августа 1917: “Србија је
све жртвовала за слободу Југословена ... Југословени у Сједињеним
америчким државама стога треба да јој даду што више бораца, како би
се поступно појачали ослабљени редови српске армије. Потребно је да се
Србима, који из Америке крећу ка Солуну придруже као борци и Хрвати
и Словенци”, (“Срби и Југословени” стр. 115).
Под утицајем др. Трумбића (Југословенског одбора) напуштен је план да
“Југословени” иду на Солунски фронт, под изговором, да савезници ни су
доделили “хрватски фронт” “Словенској легији” на француском бојишту.
Француски министар војни знао је за овај штетан рад југословенског одбора,
па је преко своје владе тражио, да се влада Сјед. Амер. држава убеди о хитној
потреби одашиљања југословенских добровољаца на српски Солунски
фронт. Америчка влада је правилно схватила предлог француске владе и
хитно је тражила кредит за репатрирање добровољаца с мотивацијом: “да то
изискују догађаји, који су се одиграли и који су данас у току на
балканском фронту, где српска војска показује тако бриљантне успехе, и
којој је због губитка, које је претрпела, и које непрестано има потребна
попуна”.
Са своје стране слободно можемо рећи др. Трумбићу и југословенском
одбору да су рђаву и ружну политику водили. Да је господин Трумбић
сакупио међу заробљеницима и исељеницима армију осамдесет до сто
хиљада војника и с њом се пред савезницима појавио, богами размислили би
се они, да ли не би одредили “хрватски фронт”? То би, сигурно, донело
ослобођење са Запада! Али Хрватима је угодније било да седе и у руским
заробљеничким логорима, а у Америци да гледају своја посла, него да се
бију, па макар и на “хрватском фронту”. Робом икад, гробом никад! Г.
Трумбић је замишљао, ваљда, да са једно пет стотина до хиљаду
добровољаца образује “хрватски фронт” и да им он донесе слободу!?...
Д-р Трумбићева честитка Српској влади приликом пробоја на Солунском
фронту врло је занимљива, да не кажем смешна. “Са заносом и одушевљењем
Југословенски одбор поздравља победу, коју су извојевали Краљевско-српска
војска и добровољачке југословенске трупе наших синова из Аустроугарске”. Српска влада разумела је шта се овим нарочито хоће да подвуче и
одговара: “Морамо само жалити, ми као и ви, што нам се још није дало (што
их, ваљда, није било више), да оне и јаче учествују у овој величанственој
борби за ослобођење и уједињење свих Срба, Хрвата и Словенаца” (“Срб. и
Југосл.” стр. 112). Сами Хрвати почели су веровати да су и они за ову и
овакву државу проливали своју крв и да су чак допринели победи Савезника
над непријатељима! Опет понављамо: Хрвати су се увек борили за част и
величину Аустрије, па су то и у Светском рату чинили. “Наше регименте
боре се на Сочи проти Талијанима као лавови. По свима нашим
земљама јављају се добровољци проти Италији. Сва се Аустрија још
једном окупила око пријестола, она је галванизирана и подмладили се”,
каже Трумбић (Фр. Поточник “Рапалски уговор” стр. 9). У Аустрији се боре
као лавови, али им се не напушта Америка и Русија. Све се свршава на
говорима. Неки Ј. Матијашевић писао је у “Југословенском Свијету” 3 XI
1918 год.: “Све се спрема што је за мегдан!” кад је српска војска посела све
српске покрајине под Аустро-угарском.
Доцкан стиже на Косово војска! Трумбићеву наопаку политику морали су
после осуђивати и његови људи. “Вођство је криво што наш народ у
Северној Америци није онолико допринео колико је могао, а имали су
времена да скупљају прилоге за талијанске хуманитарне установе” писао
је д-р Леонтић (“Југосл.” стр. 111)
Загребачка “Слободна Трибуна”, тадашњи орган бивших чланова Југ.
одбора, од 17 IV 1921 год., видевши и сама какве су крупне грешке правили
(мислећи да подвале Србима и да изиграју Српску владу) писала је о
скупљању добровољаца: “Није било плода ни од онога невиђеним заносом
кренутог покрета у Јужној Америци, а ни од покрета у Северној
Америци, који није био ни из далека онако опсежан, како је требао и
могао бити”. Дакле, Хрвати се у Аустрији туку “као лавови”, а ван ње. .. ? На
Солуну их није било. У Француској није било. . . Па на коме фронту су ваше
легије помогле Савезницима? Како би сте могли, ви Хрвати, господине
Баричевићу, да станете са нама Србима на конференцији Мира... “као
равноправни” да преговарате? Побеђени не преговара. Побеђеном се диктује!
Конференција Мира није знала за Хрвате савезнике, она је слушала само за
Хрвате, који су се “као лавови” “до пошљетка” за Аустрију борили!
IV
На седници Народне скупштине од 24 новембра 1914 године у Нишу, за
време Сувоборске офанзиве, Претседник српске владе г. Никола Пашић,
изјавио је: ...“Уверена у решеност целог српског народа да истраје у
борби за одбрану свога огњишта и слободе, Влада Краљевине Србије
сматра као најглавнији и у овим судбоносним тренутцима једини
задатак, да обезбеди успешан свршетак овог великог војевања, које је у
тренутцима кад је започело, постало уједно борбом за ослобођење и
уједињење све наше неослобођене браће Срба, Хрвата и Словенаца”
(“Срби и Југосл.” стр. 17) Ову задату реч своје владе српски народ и његова
војска поштено су искупили, приневши на олтар слободе милијон и по својих
милих и драгих. Али српски народ, његова војска и влада нису ове патње
и тегобе подносили зато да им се сада све ратне тековине, ама баш све,
оспоравају и другом поклањају.
Почетком деветнаестог века Србија је прихватила лучу српске слободе са
Цетиња, да је високо по Шумадији пронесе, и да доцније целом Балкану као
сунце засија! Кроз цео 19 век Србија и Црна Гора бориле су се са балканским
угњетачем. Средином прошлога столећа на Београд су биле упрте очи не
само целог Српства, већ и свих балканских хришћана, одакле је мудри Илија
Гарашанин за све давао подстрека. “Невесињска пушка” у Херцеговини.
“Мокоњића чета” у Босни. Србијини ратови за ослобођење и независност и
устанак у Бугарској, били су плод политичке делатности тада већ покојног
Илије Гарашанина. “Балкански рат” коначно је доделио Србији улогу
Пијемента.
Злочиначки напад Аустрије на Србију, ратом изнурену, изазвао је
гнушање код наших исељеника у Америци. На великом збору Срба и Хрвата
у Сан Франциску, 31 августа 1914 године донета је ова резолуција: “Душом и
телом прихваћамо свету борбу, коју данас Србија и Црна Гора воде за
ослобођење и уједињење Југословена.” А са збора у Питсбургу јула 1915
године послат је Пашићу телеграфски поздрав за Краља и
Престолонаследника: “Ми Вас пуни поуздања поздрављамо, а Вашим
посредовањем и Краља, Престолонаследника и српску војску, који ће нас
ослободити и ујединити с нашом браћом” (Срб. и Југосл. стр. 21).
Сјајна офанзива српске војске крајем новембра 1914 год. узнемирила је
“Хрватски одбор” у Риму и већ 6 децембра (4 дана по завршетку операција),
руски амбасадор у Риму, Крупенски, телеграфисао је у Петроград Сазонову,
да ће Супило преко Ниша и Румуније доћи у Петроград. Циљ је његовог пута
споразумети се са српском владом о основама политичког уједињења Ховата
и Словенаца са Србима; у случају да се не споразуме “треба да убеди нас
Русе у неопходност, да ми наметнемо једно решење”. (Срб. и Југослов. стр.
50). По томе “решењу” требало је свакако гледати да Босна, Херцеговина,
Далмација, Лика и Славонија са Хрватском образују једну државу. За
меморандум, који је Супило на увиђај руском Цару, одговорио је депешом
Сазонов 17 маја 1915 године бр. 817 руском амбасадору у Риму, Крупенском:
“Меморандум послан Њ. Ц. В. Господару Императору од стране
претставника Југословенског комитета не може се узети у обзир пре него што
се дозна гледиште српске владе о том предмету. Овај меморандум апсолутно
не одговара оном мемоару, који је предао г. Љуб. Стојановић, члан Академије
наука у Београду, и који се овде сматра да садржи територијалне претензије
српске нације”. (Србија и Југословени, 53). Према свему овоме Савезници су,
свакако, ствари на Балкану оставили да се о томе Русија брине. Русија није
хтела ништа предузимати пре него што дозна гледиште српске владе.
Тај “Хрватски одбор”, који је предузео овај корак у Петпограду, основали
су на крају 1914 године хрватски емигранти у Риму, а у њега су поред
осталих ушли као чланови д-р А. Трумбић, д-р Хинковић и д-р Лујо Војновић
(Шишић: “Документа” стр. 14). Први акт му је био оснивање “Јадранске
легије” у коју би се имали скупљати југословенски добровољци са територије
Аустро-угарске, али се ништа не спомиње о некој сарадњи са Србијом и
поред оне изјаве српске Владе у Нишу. Главни задатак Хрватског одбора био
је, да води на своју руку хрватску политику. Они су решили да се Јадранска
легија скупља у Италији и ту обучава.
Ступање Италије у рат на страну Антанте било је условљено уступцима
на штету нашега народа, како је предвиђао, тада већ склопљени, тајни
“Лондонски уговор”. То је натерало Хрватски одбор да усвоји гледиште и
националну политику српске Владе, коју је она водила. Зато су ипак, лукаво,
назив “Хрватски одбор” заменили “југословенским” са седиштем у Лондону.
Наравно, они исти људи из Хрватског одбора, који су на почетку 1915 године
тражили од талијанског потсекретара д-р Мартинија да Италија потпомогне
стварање “Велике Хрватске” и који су се изметнули у “Југословенски одбор”,
нису тиме престали да воде према Србији и њеној влади дволичну политику.
Југословенски одбор се једним меморандумом од 13 IV 1916 год. обратио
француској Влади: “Да о стварима Срба, Хрвата и Словенаца из
Аустроугарске мора и он имати своју реч, а не само Србија, с којом се
они слажу у начелу, и да је он (југ. одбор) легални претставник целе
емиграције и једини претставник свих Срба, Хрвата и Словенаца у
Аустроугарској” (“Срб. и Југосл.” 33). У том меморандуму се даље износи
план, по завршетку рата: “Уједињење у једну независну државу”, и да се
слаже са гледиштем Владе Краљевине Србије, што је донела одлуку да
води ослободилачки рат Југословена, али што се тиче организовања те
уједињене државе, да ће они (Југ. одбор) имати главну реч. Да је тај план,
кобајаги, одобрила целокупна емиграција и све исељеничке организације,
што у то време није било истина. Наравно, да Савезници никад
Југословенском одбору нису ту компетенцију признали. Д-р Трумбић се
обратио 24 II 1916 године једном депешом Престолонаследнику на Крфу.
“Као преставнику и носиоцу Југословенске идеје, свете свима нама Србима,
Хрватима и Словенцима, који стварамо Југословенски народ” (“Срб. и
Југослов.” стр. 35). Када су они преостали, измучени живи лешеви на Крфу
лебдели између живота и смрти, српском Престолонаследнику је заиста, било
највише до тога стало, да по предлогу д-р Трумбића ствара “Југословенски
народ”!? Д-р Трумбић није престајао са разним изјавама преко француских и
енглеских листова: “Српска је држава ишчезла.” “Нема више слободних
Срба”. “Постојање Србије још једино се оличава у војсци.” Снажна
Југославија ће тек онда доћи до равнотеже и благостања, када се буде
одрекла Вардарске долине и Јегејског мора”, писао д-р Трумбић. Била је
растурена свуда по европским центрима и једна географска карта, у
којој је убележена Источна и Јужна Србија као бугарска. Њему је било
само дотога стало, да се више српско име не чује.
Док је Југословенски одбор после Албанске Голготе водио такву
политику, дотле су наши исељеници, са пуно туге и симпатије пратили
догађаје у Србији и схватили их као несретан Удес целога народа. Они су у
новембру 1916 год. сазвали велики збор у Питсбургу и донели резолуцију
која је достављена на Крф под потписом Дон Ника Гршковића и у овој се
резолуцији овако заветују: “Да примају све дужности према домовини,
предвођени светлим примером мученичког народа Србије, херојске
српске војске и наше народне династије. Клањајући се пред
мучеништвом ослободилачке Србије учесници збора, ганути, с поносом
поздрављају Краља Јунака и Мученика, са живом вером да је близу час,
кад ће га свеколики ослобођени народ поздравити као Светитеља свих
Срба, Хрвата и Словенаца” (“Срб. и Југосл.” стр. 21). А резолуција
“Југословенске уједињене омладине” донета на збору у Женеви августа 1915
год. гласила је: “Србији, Пијемонту југословенства, имаће да се приклопе
остале земље: српске, хрватске и словеначке” (“Срб. и Југосл.” 23, Шишић
“Документи” 43). Под утицајем д-р Трумбића доцније су променули
мишљење и Дон Нико Гршковић и Југословенска уједињена омладина, што
ће се из даљег излагања видети.
Нећемо износити све закулисне радње југословенског одбора код наших
Савезника, емиграције и исељеника у Америци. У другој половини 1916 год.
српска војска је у четворомесечној борби на Солунском фронту показала
знатне успехе. Д-р Трумбић одржавао је, за сваки случај, “пријатељске
односе” са српском владом, али мисао “Велику Хрватску” створити, никако
није напуштао. Подмукла мржња на српску Владу тињала је у њему, јер по
његовом мишљењу, она је кривац што Савезници не признају Југословенском
одбору компетенцију легитимног претставника Срба, Хрвата и Словенаца
под Аустро-угарском. Д-р Трумбић никако није хтео да разуме, да
Савезницима није било стало до његових лепих речи и обећања, на које ови
ништа нису рачунали, Савезницима је била потребна стварна помоћ, а не
изрази симпатија. Србија се непрестано борила, а, као што смо већ извели,
од хрватске војске ни трага!
Најдволичнија и најнеискреније политичка радња Југословенског одбора,
била је: домунђавање преко Швајцарске са Бечом. Месеца маја 1917
објавише југословенски посланици у Бечком Парламенту тзв. Мајску
декларацију, која није ништа друго до појас за спасавање Аустрије тј. да
Хрвати, Словенци и Срби формирају једно државно тело — Југославију — у
оквиру Аустро-угарске монархије, под круном Хабсбурга, (Проф. Универ.
д-р Ушеничник: Ум ди Југославија), зато је та “Мајска декларација”, за коју
је знао и Југословенски одбор прокламована у Бечу у исто време када и
“Крфска декларација”. Хрвати су увек држали два гвожђа у ватри. У оба
случаја надали су се остварењу “Велике Хрватске” на лак начин и на туђ
рачун. И поред оних свечаних Трумбићевих изјава на конференцијама око
Крфске декларације, — први се ње одрекао баш д-р Трумбић тврдећи да је
она октроисана (“Срб. и Југосл.” 309). За Хрвате је “Мајска” (Бечка)
декларација била пробитачнија, јер им је обећавала Велику Хрватску, а
“Крфска” их је спречавала у њиховим мегаломанским прохтевима, да зграбе
за себе лавовски део.
Пред савезницима Крфска декларација је требала да покаже приврженост
Југословенског одбора Антанти, а преко Швајцарске су дошаптавали Бечу, да
свим силама раде и код исељеника и емиграције против Крфске декларације.
Осечки “Хрватски лист” 11 фебоуара 1922 године писао је: “Ми смо и за
време Аустрије слали своје људе у Швајцарску, да дођу у везу са
Југословенским одбором”. А Фр. Поточњак у својој књизи “Рапалски уговор”
стр. 32 каже да је више политичких организација за време рата одржавало
везу са Југословенским одбором. Д-р Шуштерчић. д-р Мачек, д-р Андрић, др Барац и остали сигурно нису могли шта друго преговарати по Берну,
Цириху, Лозани и Женеви, него о “Федерализацији Аустрије”, пошто их је
она и пустила у Швајцарску.
Д-р Трумбићу никако није дало мира што је Србија и српска Влада
стварно имала ту тешку дужност, да се стара о судбини нашега народа под
Аустро-Угарском и да га као једини признати међународни фактор заступа
код наших великих Савезника. Србијина улога Пијемонта доводила је
Југословенски одбор до беса и није престајао са којекаквим сулудим
предлозима бомбардовати српску владу. Међутим је свуда пропагирао:
“Србијанци имају право да се брину само о Србији а о Југославији могу
говорити не Србијанци него Југословени”. Наметање самозваног
југословенског одбора за “легитимног” претставника Југословена под
Аустро-Угарском и њихове предлоге Савезници су исто толико фермали као
вране скелецију!
Један такав предлог д-р Трумбићев у јануару 1918 год. био је сазив неке
“Опште народне скупштине” у Паризу и Лондону; која би у будуће
једино била власна решавати о свима питањима наше националне
политике. Ту Скупштину “сачињавали би досадашња Српска Народна
скупштина, чланови Југословенског одбора, Претставници војске,
Добровољачког корпуса, Југословенске организације у Европи и у Америци,
претседник Академије наука и један претставник Универзитета” (“Срб. и
Југосл.”, 147). Ова, у неку руку Совјетска “скупштина” имала је да замени
Српску народну скупштину, тј. да се њене функције као такве пренесу на ону
совјетску. Буди Бог с нама! Тај више него чудноват “предлог” д-р Трумбић је
образложавао: “Да Србије више нема и да се њено постојање још једино у
војсци оличава”, “нема више ни слободних Срба, као што ни Хрвата нема,
него треба и једне и друге ослободити”.
По д-р Трумбићевим упуствима Извршни одбор “Југословенског
народног вијећа” у Сједињеним америчким државама “после претресања
политичких прилика у домовини и рада Српске владе и Југословенског
одбора” на седницама 7 и 8 октобра 1918 године издао је “Отворену ријеч”
југословенском народу Хрватима, Србима и Словенцима у Сјед. америчким
државама, поводом Крфске декларације: “Истина да се донекле
прејудицирало одлуци Уставотворне скупштине одредбом, да ће држава
Срба, Хрвата и Словенаца бити Краљевина са Династијом
Карађорђевића... Но та одредба по природи цијеле декларације није
могла бити ван осим жеља, сугестија, предлог... Да је Краљ Петар, који
за своју Круну има да захвали вољи народа, те који је једном очитовао да
није ван круњени претседник републике, па да се више поноси
повјерењем свога народа него ли Круном... Да је, велимо, иза Крфске
декларације ставио своју Круну на располагање народу, који га је њоме
овјенчао, тиме, да ће примати нову Круну од свеукупнога народа
Југословенскога, ако га одликује својим повјерењем, био би тиме,
вјероватно, осигурао и Монархију и Династију. На жалост, изостао је
овај свестрано очекивани гест!” (“Срб. и Југосл.”, 283).
У тој “Отвореној ријечи”, како се поменути проглас назива, објашњавано
је шта значи “Егида Србије”, па наставља: “Пашићева егида Србије значи
не само да би се србијанском дијелу народа на штету осталих признао
повлаштен положај већ да би се овима априори наметнуо монархиски
Устав и наметнула династија српска. Ми се тиме лагље одричемо данас
Крфске декларације и српске Владе, што су велики светски догађаји из
темеља промијенили положај Југословена. Не треба да жалимо за
Крфском декларацијом док нам је признати предводник цијелога
човечанства свечано признао не само право самоодлуке, већ и саму
државну независност. То је хиљаду пута више од Крфске декларације.
Изјава Претседника Вилзона је Magna karta Југословена” (“Срб. и
Југосл.”283—289). Потписници ове “Отворене ријечи” су Дон Нико
Гршковић, исти онај што је раније глорификовао Србију и покрштени
Јеврејин д-р Хинко Хинковић.
Па ако се ово слаже са речима проф. Мирка Косића, које су се чуле у
Народној скупштини: “За Хрвате Крфска декларација је уговор. То је
уговорна обавеза, у којој су после они били, по њиховом схватању
преварени”. (Мисли на Видовдански Устав, који је изгласан простом а не
квалификованом већином, противно члану 13 Крфске декларације). По члану
1 и 3 те Декларације није смело више бити дискусије о имену државе, о
облику владавине и династије... “Биће независна Краљевина Срба, Хрвата
и Словенаца, са једноставном територијом; Уставна, демократска и
парламентарна монархија на челу са Династијом Карађорђевића”.
Откуда д-р Трумбић даје изјаву октобра 1918 године дописнику “Асосиатед
прес” “Не могу вам за сада рећи, које ћемо место учинити нашим
главним градом, нити какав ћемо облик владавине успоставити” (“Срб.
и Југосл.” 109), кад је то декларација прецизно предвидела. Зашто је д-р
Трумбићу било потребно оно дошаптавање и по Швајцарској и оне депеше др X. Хинковићу? (“Југославија у Америци” Загреб 1922 год.) Зар је била
поштена она “Отворена ријеч Југословенског народног вијећа” у Сједињеним
Америчким Државама, које је по наредби д-р Трумбића и издало онај
фамозни проглас, да је све оно у Крфској деклерацији “жеља, сугестија,
предлог” и да је Краљ требао да учини “свестрано очекивани гест”, да
абдицира!? “Ако би га народ одликовао својим повјерењем”, могуће да би га
понова овјенчао новом круном”, али то баш господа не јамче. Најава
Претседника Вилзона, њима гарантује “самоодлуку” и “независну државу”, а
то вреди “хиљаду пута више” од Крфске декларације. Зар то није превара
Господине д-р Косићу, кад Хрвати напуштају одредбе декларације, које су
њихови прваци свечано потписали. Хрвати су буквално разумели Вилзонов
принцип “самоопределења народа”. “Борили се ми, не борили, нама слободна
неовисна Хрватска не гине!” Много би вредео Вилзонов принцип да нису
Немци побеђени, а за ту победу над Немцима Хрвати имају исто толико
заслуга колико девети у плугу! Једни су се до последњег часа борили за
Аустрију, други су били у ропству а трећи тј. добровољаца био је тако мален
број да се о њима може говорити само као о “појединцима”.
Поред свих интрига д-р Трумбића и Југословенског одбора против Србије
и њене Владе, Савезници су јој увек указивали поштовање и заслужно
признање. За њену издржљивост и истрајност у рату Лојд Џорч поред
осталог, овако је захвалио Пашићу на поздрав у депеши од 27 VII 1918 г.
“Ниједна земља није показала већу издржљивост и храброст од Србије.
Безпримерно пожртвовање вашег народа указује на крајњу победу наше
ствари”. (“Срб. и Југосл.” 180). Кад је потписано примирје (11 X 1918 год.),
Савезници су понова истакли велике заслуге Србије и њене војске за победу
над општим непријатељем. На Пашићеву честитку Лојд Џорч му је
одговорио: “Сретан сам што ми се даје прилика да још једном изјавим
своју радост за херојску издржљивост ваше Владе и народа. Ценећи
слободу више од живота, Србија је показала веру, која је добила рат”.
(“Срб. и Југосл.” 181). Пол Дешанел отварајући свечану седницу француског
Парламента прве речи упутио је Србији: После Бугарске Турска, После
Турске Аустрија. Срби су у Београду. Цела Француска је са њима. Ми се
поносимо што смо били на страни ових хероја за време њиховог
трогодишњег изгнанства!” Министар спољних послова Пишон, после
бурне овације Србији поновио је речи Франш д Епереа: “Армија српска
учествовала је у свима биткама, маршовала је без одмора, без заустављања,
увек у тесном контакту са непријатељем, којега је држала за гушу, врло често
без хране, непознавајући ни умора ни глади, гоњена увек напред вољом да
победи пошто по то”. (“Срб. и Југосл.” 189). Србија је за шест недеља
повратила не само оно што је за четири године изгубила, него је њена
војска ослободила све српске покрајине под Аустро-угарском!
Савезници оваква признања нису могли изразити Хрватском народу и
“Хрватској војсци” из простог разлога, што су постојали само Хрвати,
војници аустро-угарски, који су се за њу до последњег часа “као лавови”
борили! Поред свег тога, самозвани вођа, без војске, д-р Трумбић упутио је
30 X 1918 године депешу Југословенском Вијећу у Вашингтону, да
посредује код америчке владе “да америчке трупе окупирају све главне
тачке у Далмацији, Истри, Крањској, Хрватској и Славонији, додајући,
да је најглавније “ нити се ту смеју талијанске нити српске трупе
употребити, а то се може само помоћу Америке постићи” (“Срб. и Југосл.”
186). Помоћник Министра спољних послова америчких држава Филипс им је
саветовао да се споразумеју са г. Пашићем (“Срб. и Југосл.” 188).
Треба на овоме месту напоменути да је код Савезника било утицајних
људи, који су били мишљења: да Аустро-угарска има да остане неокрњена,
“Федерализована”. Знамо да су водећи кругови Савезнички имали задатак да
та мишљења као штетна одбаце, а да дотичнима изразе своје гнушење за
њихово неморално делање. О овоме само толико.
Иако је д-р Трумбић, као што смо видели, предузимао мере преко
вашингтонског Југословенског Народног Вијећа против српске војске, ипак
са Збора у Антофагасти, (Чиле) тамошњи исељеници упућујуу депешу г.
Пашићу 15 X 1918 г.:
“Поздрављају јуначку Савезничку Српску војску, чији ће успјеси
донети потпуну слободу Срба, Хрвата и Словенаца под владавином
нашег сиједог Краља Петра Карађорђевића” (“Југосл. Држава” Валпарезо
26 X 1918 год.).
Аустрија и цар Карло видећи зло очима издао је манифест 16 X 1918
године: “Аустрија има према жељи својих народа да постане савезна
држава, у којој свако племе са својом територијом твори своју властиту
државну заједницу. Обраћам се својим позивом на народе, на чијем ће се
самоодређењу оснивати нова држава, да судјелује код овога великог
дјела по Народним Вијећима”, итд. (Шишић “Документа”. 176 -177).
Загреб је по овој царевој наредби поступио и образовао “Народно
Вијеће”. То је тај славни такозвани “Преврат”, али Нар. Вијеће није имало
куражи да се одметне. И мртве Аустрије се плашило. Та Хрватска загребачка
“Резолуција — “Преврат” услиједила” је тек 29 октобра 1918 године. Још
смешније и комичније кад се прочитају тадашњи “извештаји” о тој
револуцији, које је имао образа да саопштава Милан Марјановић, члан
Југословенског одбора, листу “Југословенској држави” у Валпарезу, где се он
у то доба затекао. “Скоро истодобно са ослобођењем Србије вршила се је
револуција у југословенским крајевима Аустро-угарске”. “У Загребу букнула
је исто тако револуција, те је узело власт у руке Народно Вијеће, неколицина
отпорних војника савладано је у кратким бојевима”. “Најпосле у Загребу је
створен ужи одбор Вијећа”, “Вијеће је свечаним начином положило присегу
вјерности народу у Зегребачкој катедрали”. “Тиме је формално основана и
конституирана нова Југословенска држава Срба, Хрвата и Словенаца из
крајева до јучер под Аустро-угарском. Та наша нова југословенска
држава настављена је из Истре, Хрватске, Славоније, Далмације, Босне,
Херцеговине, Прекодравских и Прекодунавских крајева са Врховном
Владом у Загребу” (“Срб. и Југосл.” 218). А шта је са Србијом? Како вам се
ово чини г. д-р Косићу? Зар ово није био покушај преваре и изигравања
свечано датих обавеза у Крфској деклерацији од стране њених потписника
Хрвата. У истини д-р Трумбић је urbi et orbi све могуће чинио да се та “нова
држава” без Србије и Црне Горе од Савезника и призна. Загреб од радости
није могао доћи к себи, како је на лак и јефтин начин дошао до “суверене
неовисне Хрватске”. “Загреб, је тај, а не ко други, који је био кадар све око
себе прикупити, а после, кад му се учини згодно, све повести на погодбу са
Србијом!” (“Срб. и Југосл.” 288). Загреб, који по речима Рачкога, већ
хиљаду година никакву улогу у историји није играо, хтео је Београду не
само да преотме историском неминовношћу додељену му улогу
Пијемонта, већ да све крваве Србијине тековине седмогодишњег рата
приграби за себе.
Први акт Претседника Наподног Вијећа, претставника Загребачке
“неовисне суверене државе Словенаца, Хрвата и Срба”, била је “нота” од 3
XI 1918 године, упућена свима Савезничким Владама и Влади Краљевине
Србије, којом је Народно Вијеће известило: да се конституисала нова
држава на југословенском територију бивше Аустро-угарске: и да 1)
Народно Вијеће у Загребу је Врховна влада Југословенских земаља,
којима већ управља и има своју сопствену војску и своју сопствену
флоту; 2) да савезничке владе изволе признати Народно Вијеће у Загребу
као редовну Владу реченог народа, да се овај народ призна као
савезничка нација, да се трупама, састављеним од јужно словенских
добровољаца, призна карактер пријатељске ратујуће стране и 3) да је г.
Трумбић опуномоћени претставник Народног Вијећа и да једино он има
право заступати загребачко Народно Вијеће и југословенски народ код
савезничких Влада, а нарочито на конференцијама за примирје’' (Федо
Шишић “документа стр 225-226 “Срб. и Југосл.” 198). Други акт Народног
Вијећа је “нота” упућена српској Влади “да српска војска не прелази обале
Саве и Дунава”. Нарочито им је велику радост причинила Маџарска, што је
већ 9 XI 1918 год. “акредитовала свог посланика” код загребачке државе, који
је био примљен у свечаној аудијенцији у просторијама Народног Вијећа.
Према цар Карловом манифесту, од 16 X 1918 г. слично загребачком,
конституисало се Народно Вијеће у Сарајеву за Босну и Херцеговину; у
Сплиту за Далмацију; у Љубљани за Словеначку и у Новом Саду за
Војводину — противно “Одлуци” Хрватског Сабора” од 29 X 1918 године.
“Да се Хрватска, Славонија и Далмација издвајају од Аустро-угарске и
придружују се заједничкој народној сувереној држави С. X. С. на цијелом
етнографском подручју тога народа”.
Интересантне су одлуке са седница Сарајевског Народног Вијећа или
“Владе за Босну и Херцеговину”: Д-р Сунарић (Министар унутрашњих дела)
има безодвлачно отићи генералу Саркотићу и с њиме разговарати, да чим
прије дође један одио антантине војске у Сарајево, да одрже ред и мир”. “Да
се пошаљу парламентари најближој команди антантине војске, који ће се са
акредитивом на српско-хрватском и француском језику упутити поментој
команди”. “Да се одреди стража код споменика Надвојводе Фердинанда и
да ће се казнити провокатори”. “Министар унутрашњих дела д-р Сунарић”
и још друге којекакве глупости. Види се да се још радило по интенцијама
царевог манифеста од 6 октобра 1918 године.
Наши Савезници истицали су жељу да Срби, Хрвати и Словенци буду
“као једна душа”, тим пре што је рат био већ добивен. Д-р Трумбић и остали
изасланици Народног Вијећа, који су били дошли у Женеву другојачије су
схватили ту једнодушност. Тада је на конференцијама донета и 9
новембра 1918 г. потписана фамозна “Женевска деклерација”, по којој је
Пашић пристао и то: 1) Признао Народно Вијеће као уредну Владу
“Независне државе Словенаца, Хрвата и Срба; 2) Признао политички
карактер “Југословенским трупама” и 3) Д-р Трумбићу да до образовања
заједничке владе заступа Народно Вијеће код Савезничких влада; 4) да се
образује заједничка влада, која ће заседати у Паризу. Да не улазимо под
каквом пресијом је г. Пашић на ово пристао, ма да се противио и позивао на
одлуке у Крфској деклерацији, једно је тачно: да оно, што је тада морао
признати Пашић, нису морали усвојити Савезници.
Они су саветовали “једнодушност”, а Женевска одлука ствара две државе,
на једној страни савезничке републике а на другој Краљевину Србију и Црну
Гору. Савезници нису хтели признати ни Народно Вијеће нити
равноправност Аустроугарским трупама, (које су се тек са талијанског
фронта вратиле у Загреб) — са српским трупама: нити су пак хтели признати
д-р Трумбића као претставника Срба, Хрвата и Словенаца под Аустроугарском, који је и био творац свих тих смицалица. Он је после неколико
дана само могао чути од француског Министра спољних послова Пишона:
“да те женевске одлуке немају никакве важности”. — Зар и овога пута
нису Хрвати покушали да изиграју Крфску деклерацију, г. д-р Косић?
Колико је била политика д-р Трумбића и Југословенског одбора реална
види се по томе, што Талијани ни “Одлуке” Хрватског сабора, нити “Ноте”
“Народног Вијећа” ни у шта нису зарезивали, него су то “Етнографско
подручје” сматрали као Алајбегову сламу. И док су се тако по Загребу играли
“Суверне државе” као деца свадбе, дотле су талијанске трупе почеле
заузимати редом све оно нашта су они полагали право по Лондонском
уговору. Народно Вијеће из Сплита, видевши каква се опасност приближује,
доставило је “Ултиматум” загребачком Народном Вијећу: Животни
интереси нашега народа захтевају, а особито због одбране од Италије и
обезбеђења поретка у земљи, да се безодвлачно спроведе уједињење са
Србијом” (Срб. и Југосл. 234). Влада загребачке “суверене” државе хитно се
обратила за помоћ Србији, да један део својих трупа пошаље у Загреб, које су
већ према уговору о примирју, заузеле сву територију до демаркационе
линије. И тако је Загреб врло брзо увидео шта је стварност, а шта је
комедија са државом. Тако је најзад дошао и Први децембар 1918 год. —
Дан Уједињења Срба, Хрвата и Словенаца, као што је Крфска деклерација
предвидела.
V.
“Да су Хрвати на мировној конференцији одрекли, да су један народ са
Србима, ове, овакве државе не би било!” (Из говора д-р Ј. Варичевића, стен.
белешке Народне Скупштине 1937 г. стр. 159). Чудновато и невероватно,
како се код нас на све брзо заборавља, јер је у истим стенографским
белешкама забележено “пљескање на левици!” А шта би било?
Конференција Мира само би утврдила Србијине границе, које је уговор о
примирју демаркационом линијом обележио. Србија би обухватила још
тада све крајеве, који српски говоре. Србијина граница према Хрватима
још тада би ишла да Сења на Огулин. Глину па реком Чазмом до Драве.
Оно Срба што би, ипак, преко границе остало код Хрвата, преселило би
се у ту уједињену Србију, као што смо и оне из Маџарске репатрирали
овамо. По чему, г. д-р Баричевић суди да би било другојачије? Ваљда због
неке “Хрватске Армије” која се је борила на страни Савезника, или због
стечених заслуга на бојном пољу против Централних Сила?! Каква
уображеност и нескромност, да не кажем што друго, да су Хрвати “преко
својих овлашћених чимбеника” уверили мировну конференцију да су исто
што и Срби. Не, ми никад нисмо били исто. Од увек су Хрвати били
против нас. И у Светском рату смо се борили за две супротне идеологије.
Ми за слободу, а они за ропство. Хрвати нису ни могли на конференцији
Мира да преговарају “као раван с равним”. За Хрвате небраћу преговарали
смо ми. “Савезници све што чине, Србији и због Србије!” повишеним
тоном је Лојд Џорџ одговорио за време конференције Мира на Трумбићев
испад, да су се и Хрвати борили на Солунском фронту и допринели
савезничкој победи. А да је Хрвате г. д-р Баричевићу, ујела гуја, па да су
казали да нису исто што и Срби, не само што се име Хрват не би
споменуло, него би Хрвате као безимену масу Маџарске провинције
Уговор о Миру доделио у ново ропство! Ето, то би било!
“Језик није помоћно сретство за стварање и за постојање једне нације,
него је он компонента, саставни део националне бити, националног
карактера, националног извора. Језик је средство којим душа и срце говоре, а
душа и срце су слагалишта из којих се стварају осећаји” (д-р Баричевић
стенографске белешшке Народне скупштине 1937 год. стр. 163). Главна
одлика једног народа је његов језик. Да је Хрватски језик исто што и српски,
онда би и хрватски народ био исто што и српски. Имао би исте карактерне
особине, исту душу, исто срце и исте осећаје као и српски народ. Хрватски
би народ на истом језику створио своју епопеју и опевао Крешимира,
Томислава и Хрватско Косово-Гвозд. Створио би легенду о Матији Губцу.
Али Хрватски народ има сасвим друге карактерне особине, другу душу,
друго срце, друге осећаје и што је најглавније Хрватски народ, природно, има
и свој језик.
“Вре и свој језик забит Хорвати Хоте тер други народ постати; вноги вре
народ сам свој замеће, срам га јак страњски: “Хорват” рече.
Сам проти себи је л не шетује Нег кај растеплјем речи по свету Кад је већ
истом знано детету, да се не позна веч Хорватица Мислећ рођена да је
Немица.
Нуг все ну стрњски сенијах вре гине, за сву матер ниш се не брине.”
(“Дубровник” бр. 23, 1397 г.)
То је материњи језик д-р В. Мачека, г. Пернара и Перчеца. Заиста, ми смо
два света, њихов језик ми Срби, готово не разумемо, али ни због тога још
нисмо два света. Ова песма “Кип Домовине” из 1831 год. речито казује да
су се Хрвати и свог имена стидели, па није ни чудо, што је Кукуљевић
признао да се од Срба научио како се народ свој љуби. Разумљиво је зашто су
В. Богишић и Јагић с правом констатовали да су Хрвати примили српски
језик и српске песме. Кад један народ нема свести, нити икакве традиције,
није никакво чудо, што су се од њега његови рођени синови одрицали. Народ
који није могао ни за хиљаду година ништа своје специфично народно
хрватско створити, ни по чему није заслужио другу судбину. Није чудо што,
сем ропске послушности, ни за шта хрватски народ није знао. И творац ове
песме, поп Павао Штос није рођени него прирођени Хрват, као што су били
Гај и Штросмајер. Ти, по рођењу Немци, морали су из ропске чаме да
продрмају Хрвате, који су “сном мртвијем спавали”, како је Кукуљевић
говорио. Морали смо и ми Срби дати песника Петра Прерадовића и Јову
Руњанина да им први прорече: “Зора пуца, бит’ ће дана: да им други
компонује химну “Лијепа наша домовина”. Хрвати су једини народ, ваљда на
свету, који су неколико пута своје име мењали: “Илири” “Наши”,
“Католици”, “Југословени”, “Згољни Хрвати” и како им је кад из политичких
и других разлога требало неко име измислити. То је карактерна особина
Хрвата. Зато и јесмо “два света”.
Али поред све мржње, Хрвати су нас увек својатали. Њима је било
потребно. “Срби и Хрвати су један те исти народ”. Јер ако смо једно, онда се
не зна шта је чије, а то су баш Хрвати и желели. То је и Рачки говорио Јагићу:
“Узмите житије Стефана Уроша, сказаније о архиепископих србских из чега
је Јагић написао ‘читанку старохрватског језика’”. Качић-Миошић, хрватски
фратер, песник из Далмације, тугује због Косова као Шумадинац и што је
важније из истих разлога (Д-р Баричевић стен. белешке Народне Скупштине
1937 г. стр. 168). А што не тугује за Гвоздом Хрватским Косовом (Ако га је
било?) Што би Качић-Миошић кукао на туђем гробљу, да није српски осећао
и српски певао? “Словинац” само је назив Срба католика из Далмације, као
што се и Руђер Бошковић називао и ако му је отац од Новог Пазара дошао
(проф. Трухелка). Само помоћу те пароле,—“Срби и Хрвати су један те
исти народ”—могли су хрватски будитељи и препородитељи не само
Србе католике већ и читаве српске покрајине да присвајају. Хрватска
сврака, као она из басне, брзо ће остати очупана док јој узму туђе перје!
“Хрвати су народ за себе, специфично, национално-политички
индивидуалитет, а по томе да нипошто и никако нису један народ са
Србима”. Око те идеје д-р Мачек је окупио данас осетљиву већину Хрвата,
изјавио је д-р Баричевић у Народној скупштини. (Стен. белешке Нар.
скупштине, стр, 158). Око тога је д-р Мачек окупио не само “осетљиву
већину” него све Хрвате, па чак и самог д-р Баричевића. Још последњи је,
бајаги, Радић говорио о истоветности Срба и Хрвата. Па каквог би смисла
имало, да им ми то задовољство кваримо, када су сада и сами увидели, да
више нема смисла, да се узајамно лажемо, јер ни по чему нисмо један народ.
Знамо ми врло добро на шта д-р Мачек рачуна, али се ми ни мало не
обазиремо на привремену хрватско-Мачекову хипнозу, да не речемо манију.
која је обузела тамошњи Српски католички живаљ. Имали смо ми већ
примера са Србима Муслиманцима, који су некад од истих људи натуткавани
на нас.
Сав тај успех католичке интернационале расплинуће се чим удари о
бедем српске народне католичке цркве. Зато нам ваљда д-р Мачек поручује
да Срби преко Дрине, Саве и Дунава немају шта да траже!?
Д-р Баричевић цитира један део Пернаревог говора од 17 јануара 1937
године: “Хрватски народ не признаје чине после Свете Катарине, од 29
октобра 1918 године, нити чине после 1 децембра 1918 године. Нарочито
хрватски народ не признаје Први децембар 1918 године, кад је Хрватска
била самостална држава. Хрватски народ хоће да буде свој господар, да је
Бог горе а доле он, Хрватски народ. Ако коме није право, нека иде куда хоће.
Један народ има право на револуцију. Хоће ли то хрватски народ учинити и
када, зависи од прилика”. (Стен. белешке Народне скупштине 1937 године,
стр. 173.) Ко пита жабе кад се бара затрпава? Ко пита, да ли ви нешто
признајете, г. Пернаре, иле не? Изволите, када имате права, дижите
револуцију! Ми то баш и чекамо, ако хоћете да вам поштено кажемо. Овако
је Пернар само пред Хрватима могао говорити, јер сви ми знамо, да је
хрватска “историја” забележила само дводневну Губчеву “револуцију”, јер
гро, “Кватерникове револуције” сачињавали су православни Срби са ткз.
Николом Ракијашем на челу, који су као што смо видели баш издајством
Хрвата из заседе поубијани. Опростите, али морамо да вам кажемо, да сте
велике замлате, ви Хрвати!
Овако мисли д-р Мачек и сви Хрвати, а ево како мисле неколико
“југословенски настројених” Хрвата: “Србија и српски народ добровољно и
самопрегорно примили су на себе улогу Југословенског Пијемонта. Србија и
Срби били су извршни орган оружана сила југословенске идеје. Србија је
имала послање, да пролије своју крв, да посеје своје кости за ослобођење и
уједињене Јутословена. Али оно још није савршено, њено посланство још
траје, посланства, које историја од ње тражи. Улога Србије није лака, али
зато је њено посланство часно и велико. Величанствено. Од Србије се
тражила крв и смрт. Крв је дала потоцима и рекама, смрт је дала
костурницама хималајских размера. Но тек сад долази фаза Србијиних
дужности, које су скоро теже од крви и смрти: Период мудрости, период
стрпљења, период самопрегора, период самоодрицања, патњи душе и срца—
рад на националном узгојном пољу Србија има пуно право да кликће због
своје славе, да се поноси својим победама. Није, браћо, Србијино да узима,
него да даје; није Србијино да лакомо шкрто згрће, него да братски и
великодушно дели. Велика Србија је за Србију и за Србе мало. То је премали
плод толиких напора, толиких жртава. Једина достојна награда, награда за
славну прошлост и за мучеништва јесте превазилажење Србије даље преко
њених природних племенских граница, њено национално пространо ширење
преко међа Српства,—даље и шире на Океану Југословенства”. (Д-р Ј.
Баричевић, стен, белешке 1937, стр. 165).
Али после ове сјајне апотеозе Србији и српском народу, д-р Баричевић
одмах додаје: “Али ако Срби приме теорију три народа—Срби, Хрвати и
Словенци — а не Југословени онда и они морају да се повуку у своје
природне границе. Онда и они мало што имају од Светског рата и од од
мучних и скупих победа. Хрватска, Славонија, Далмација те Словенија, у
сваком случају, отпадају из њених комбинација. Из обазривости бићу овде
кратак, напомињући само толико: Босна и Херцеговина могу постати спорни
територије. У Војводини ће бити врашкога разговора са Маџарима, Швабама,
Румунима Словацима и Буњевицима, а ни Срем неће остати без кубуре! А
Јужна Србија? Србија ће бити отсечена од мора и она се враћа у свој
првобитни карактер континенталне државе. Србија ће остати без свога
столетног сна, без мора. “Све у свему Србија се враћа, скоро, у своје старе
предратне границе!” (Стен. белешке Народној скупштине 1937, стр. 166).
Ето тако је говорио добронамерни Хрват, “Југословенски настројен”. Ако
је то најдубље уверење г. д-р Баричевића, у чему се онда он разликује од д-р
Мачека? Д-р Мачек на драстичан начин жели “Споразум”; преко Дрине, Саве
и Дунава је Хрватско, и тамо Срби немају шта да траже иначе од споразума
нема ништа! По д-р Баричевићу: Србијино је да ратује и потоцима пролива
крв не само за Србе него и за Хрвате. Хрватима је за то време дужност, да
сеире, и пљескају српским победама и успесима. А после? Е, после Србијино
није да узима, него да даје и шаком и капом Хрватима, “братски и
великодушно дели.” Србијино је да врати мач у корице и да се измакне, а
Хрвати ће њу већ уредити. Србијино је да своја моћна крила и “преко
природних граница” Српства шири, да и даље, у случају потребе, од спољних
непријатеља штити Хрватсво; да Хрвати део по део њеног тела откидају.
Срби да граде—Хрвати да разграђају. Ако то Србија великодушно не
допусти, онда, богами, може свашта бити. Онда ће нас, нико други, него ти
исти Хрвати, сатерати у предратне границе. Србија ће остати без мора!...
Уклонити неваљале и покварене чиновнике, силеџије; гоните корупцију,
спасавајте сељака у Хрватској и његову привреду. Градите железнице
мостове, путеве, имаћете у Хрватској чисто, филтерирано југословенство”
(Баричевић стен. белешке Нар. Скупштине 1937 стр. 173). Ова би примедба
била умесна, кад би било само то, па да Хрвати буду задовољни. Велики
проценат чиновника пада и на Хрватску. Корупција је почела прво отуда,
кад се вагонима увозило нових штампаних аустро-угарских хиљадарки и
замењивале четири инфлационе круне за један здрави динар. “Троједна
краљевина” није за цело време “свога постојања” стигла да направи
железницу преко Лике за Сплит, него је чекала да јој Београд то сврши.
Београд и Србија остављају само за једно лето више новаца у сиромашној
Далмацији него што је раније за десет година добијала. Од незнатне
чиновнике вароши Загреб и приморског Сплита данас имамо напредне
градове, итд. Пет дана по уједињењу 1918 године, уочи Св. Николе, Хрвати
су од мах показали стару мржњу према Србима дигли су се у Загребу 5
децембра 1918 год. на оружје против Уједињена са Србијом—а тада још није
могло бити речи о свему ономе што д-р Баричевић наводи.
“Али ни једно племе славенско није странци (Старчевићевој) тако
мрско, ка-но што је Хрватима најсродније Српско. Та се мржња протеже
на све, што по историском развитку чини неку засебност српског народа.
Мрзи се српско име, мрзи се источно-православна вера, мрзи се писмо
ћирилско, бијасмо овдје у Загребу свједоци како Старчевићанска
младеж снуби Бугарску младеж на савез проти Србима” (Фра Рачки
“Странка Права” “Обзор” од 9 II 1881 г. бр. 31). Кад је Србија за време
српско-турског рата 1876 године претрпела неуспех, хрватска академска
омладина издала је прокламацију са симпатијама за Турке.
Јагић у писму од 4 новембра 1876 год. Рачком са иронијом писао је: “По
свој прилици су се Турци окуражили, што је хрватска академска младеж
издала своју фамозну прокламацију. Ја бих се стидјео бити сада
професором загребачког универзитета, из средине којега могаше изаћи
на свијет ова глупост!” (“Спомен мојег живота” стр. 237). Тада нисмо били
уједињени г. Баричевићу, па да сте због корупције мрзели Србе, а њима тамо
нису ни име признавали. То је био и оста је само израз вајкадашње хрватске
мржње према свему што је Српско из просте пакости и зависти. Ми смо и у
прошлости, по речима Рачког, створили моћну државу, и сада смо је
створили, нисмо себе штедели. Хрватски народ, који никад у историји није
суделовао, није ни сада ништа дао. “Рачки се вратио из Србије пун
одушевљења за кнеза и кнежевину, он вели да су нас Србљи ма у свему
далеко иза себе оставили те нам је само с њима сјегурна будућност” (из
једног писма Јагићу “Спомен мојег живота” стр. 193). Још један доказ одкуда
завист и мржња на нас jер смо увек од њих били већи!
Па како је дошло до тога, питамо се, да се сад д-р Мачек направио као
неки кабадахија и одметнуо се у свом Купинцу “где си дочарава суверену
неовисну Хрватску државу”, а себе Претседником Хрватске републике.
Откуда да д-р Мачек дели Југославију, час на седам, час на пет пашалука?
Прима у својој резиденцији у Купинцу аудијенције и подворења. Одкуд д-р
Мачеку та смелост, да се изјашњава “да је за ову државу и за...”? Одкуд
Мачеку та слобода “ово хоћу, ово нећу”. Те своје “жеље” преноси као
“заповести вође” на прост и лаковерни свет, који свакодневно прави изгреде,
те често ту лаковерност плаћа својим животима. Ко је тај што даје право д-р
Мачеку да цепка Српство? Што то све д-р Мачек иза “затворених врата”
говори? Ко је све потстпекивао и сад увек натуткава неразумни свет на оне
гадне и одвратне грдње и псовке? Сви знају коме се те грдње упућују!
“У Лици, у Банији, на Кордуну, тако ми се каже, појављују се људи, који
у малаксалости већ почињу тихо убризгавати мисао: “Да се селимо из
Хрватске, да напустимо наша огњишта, оставимо дедовину и пођемо у
Србију, да нам даду миран дом и сношљив живот, кад је Београд од нас у
овим крајевима дигао руке” (д-р Баричевић стен. белешке, 1937 г. 166). То
би Хрвати и желели, али им ми то задовољство нећемо приредити. Ми тим
Хрватским намигивањима, да се Срби отуд иселе, не дајемо никакав значај
али је важно да тамошњи српски “политичари” чују, шта Хрвати желе. Нека
виде шта би очекивало Србе у “Хрватском рају”. Када се са тамошњим
Србима тако поступа данас кад Београд “командује”, ја како би тек
било, да ти крајеви, падну у Хрватско ропство, у “суверену неовисну
хрватску државу”? Да ли сте ви српски политичари из Лике, Баније,
Славоније, Босне, Херцеговине и Далмације, а и да не говоримо о онима из
осталих крајева, ви који се ка Загребу оријентишете, да ли сте о томе
размишљали: што би било са Србима, кад би они толико малоумни били
и пристали уз вашу загребачку политику? Изволите, проговорити
српском народу и при “отвореним вратима”: Д-р Мачек је за ову државу
и ми му с пуно поверења уступамо на управљање две трећине Српства у
оквиру Југославије!
Кад би све и било истина, зашта Хрвати тврде да је њихово, нека имају на
уму ово: да је Србија за све то “дала потоцима и рекама своје крви и платила
костурницама хималајских размера” и да је “једина достојна награда за
њену славну прошлост и мучеништво” Уједињена Србија: од Ђевђелије
до Суботице, од Јадрана до Тимока и од кршне Лике и валовите Драве до
Албанских Гора и плавог језера Охридског. Србија је ово на мачу
добила, на мачу само може изгубити. Но срећом Хрватска мегаломанија
даје нам још више права, да Србија чува југославију!
Уједињено Српство у широкој Србији обухвата једанаест милиона
становника (са народносним мањинама), па према томе равноправност
Србије, Хрватске и Словеначке може бити само пропорционална.
ЗАКЉУЧАК
1) Према свему до сада изложеном Срби и Хрвати су два сродна
словенска народа са различитим језиком и различним карактерним
особинама. Српски народ је и у прошлости показивао далеко више смисла и
способности за јачом организацијом него хрватски народ, што је својим
кратким самосталним државним животом и посведочио. Српски Велики
Жупани, како је кад који био вештији и даровитији, по речима Рачког,
држали су у заједници Дукљу (Зету), Рашку, Босну, Захумље и Травуне,
борили се и одолевали свима непријатељима, “док стијег народни и државне
слободе не дође у крепчије руке Стјепана Немање и његова рода”. Хрвати
баш због својих карактерних особина, и ако далеко малобројнији од Срба,
нису тражили сарадњу са српском државом, нити је било људи да се на њу
ослоне. “Што се у Хрватској земљи није појављивала странка, која би
пошла била за ужом свезом са сродном српском земљом, тому се неће
нитко чудити, тко помисли на оне тако оштро изражене племенске
особине”. (Рачки “Рад” бр. 31, 1875, стр. 235) Хрватски народ доспевши у
маџарско (доцније аустријско) ропство, по речима Рачкога, није суделовао ни
у историским догађајима и “кроз више вијекова слабо судјеловао и на пољу
народне књижевности. Те се у истој осјећа празнина”. Дакле, хрватски се
језик без књижевности није више развијао и приближавао српском, већ
остао какав је тада био. Прави правцати “чакавац” и данас. Отуда та
велика разлика између српскога и хрватскога народног језика.
2) Главна одлика једнога народа, његов језик, најбоље је мерило докле се
дотични народ простире. Српски и хрватски народни језик нигде се не
мешају већ су као вода и зејтин један од другог одељени. Континуитет
српског језика нигде се не прекида. Хрвати су и сувише доцкан примили
српски језик за свој “књижевни”, јер њихов народ је остао при свом
језику, те не могу због књижевног језика присвајати оно што је
етнолошки изразито српско.
3) Српски народ никад неће допустити, да под изговором
“истоветности” српског и хрватског језика, Хрвати присвајају Србе
католике.
4) Српски народ никада неће допустити Хрватима да српске
покрајине деле на “чисте” и “мешовите”.
5) Српски народ се у првом реду борио за ослобођење и уједињење
Српства, а тек у другом реду за ослобођење Хрвата и Словенаца. Српски
народ је створио широку, уједињену Србију, а поред ње Хрватску и
Словеначку. У Југославији постоје три главна народа: Срби, Хрвати и
Словенци, па аналого томе постоје само ТРИ ПОКРАЈИНЕ:
1) Словеначка, са својим ранијим границама;
2) Хрватска, у својим етнографским границама;
3) Србија, са свима својим етничко-српским деловима. Црном Гором.
Далмацијом. Босном, Херцеговином, Ликом, Банијом, Славонијом, Сремом,
Барањом, Бачком, Банатом и Старом Србијом са Јужним деловима. Нигде у
овим деловивима континуитет српскога народа се не прекида. Граница
између Србије и Хрватске иде линијом: Сењ—Огулин—Глина—реком
Чазмом на Драву.
6) О уређењу “Српске народне аутокефалне католичке цркве” било је већ
говора у нашој брошури “Српско-хрватском спору” у другом поглављу.
ГЕНИЈЕ СРПСКОГ НАРОДА УВЕК ЈЕ БУДАН!
На Петровдан, 12 јула, 1937 г. у Београду.
Др. Ж. Милосављевић.
СРПСКО-ХРВАТСКИ СПОР
ДВАНАЕСТИ ЈЕ ЧАС…СРБИ, У ПАМЕТ СЕ ...!
III Д Е О
Др. Влатко Мачек је на послетку открио своје карте!... Сад су, ваљда, и
најодушевљеније његове присталице на српској страни увиделе, куда води та
његова политика. Сигурно им је пукло пред очима, шта је Др. Мачек хтео са
оним фамозним “споразумом” од 9. октобра 1937. године.
И ако је прошле године приређен Мачеку свечан дочек у Београду, чиме
се хтела манифестовати једнодушност на обе стране; и ако је Др. Мачек
свечано уверавао, да ће само са српском опозицијом преговарати до коначног
решења “хрватског питања” — ипак је преварио своје савезнике и
присталице. Чим му се учинило да може много краћим и бржим путем до
циља доћи, он је, просто, своје поштоваоце у Београду оставио на цедилу.
Нас ни мало не чуди што је Др. Мачек тако поступио. Нас чуди што
његови србијански трабанти у лицу вођства Удружене опозиције, не виде
колико су смешни, кад се чине невешти, што их је Мачек срамно изиграо,
него и даље продужују са додворавањем. Невероватно је, ако они још не
увиђају, колико су својим поступцима за последњих пет година српској
ствари нашкодили и напакостили, давши из партиског ината, у руке Др.
Мачека српске гласове, да по Европи са њима против Србије и Српства
оперише! (На конференцији у просторијама једног овдашњег клуба 23. IV.
1939 г. неки од најагилнијих чланова српске опозиције, који су на поменутом
споразуму од 9. октобра 1937. год. сарађивали, веле да је то “историско
дело” и чуде се што их због тога доводе на оптуженичку клупу?! Један је чак
молио да се о овоме скандалу широке народне масе не обавештавају, “да се
не би унела зла крв и ‘споразум’ с Хрватима сасвим онемогућио”!).
Српски народ има пуно права, да од својих вођа, разних политичких
праваца и уверења захтева, да му о своме раду положе рачуне, јер су они од
народа добили поверење. На последњим посланичким изборима обе главне
групе (на српској страни), влада и опозиција, као изборну паролу истакле су:
“споразум с Хрватима.” Дакле и једни и други желе споразум. То је ван сваке
сумње. Први хоће да тај споразум буде добро смишљен, да се не обећава оно,
што се не може испунити и што би ишло на штету Српства. Зато се нарочито
нагласило: “споразум, али не по сваку цену.” Други су агитовали “да спољно
политичке прилике диктују, да се споразум са Хрватима што пре
закључи и та ствар једном ликвидира!” Не разумемо само, по чему би ми од
себе отклонили опасност услед спољно-политичких прилика, ако би наше
унутрашње стање изменили, т. ј. кад би се баш с Хрватима и споразумели, па
чак кад би и на њихов диктат пристали?! Мањ, ако то не би уплашило
Хитлера и Мусолинија?
Опозиција, по нашем мишљењу, велики је кривац. Ако се овај
судбоносни двобој између српске народне мисли и измишљеног “хрватског
државног права” сврши на штету Српства, Српска опозиција ће сносити пред
историјом највећу одговорност, јер су њој били главно лични интереси и уска
партиско-инаџиска политика. Српска опозиција је лажно обавештавала
српски народ шта хоће Хрвати! Српска опозиција није ни хтела, а није ни
смела отворено рећи: “Чуј, српски народе! Хрвати хоће да срушимо ову кућу,
коју је наша мученичка војска са својим командантима створила, па да се
после договоримо, како ћемо другу направити”! Ми знамо, да је ово земља
севапа и ината, али српска опозиција није била само разним владама
противник, она је непријатељ Српској народној мисли!
I.
Хрвати су у другој деценији од нашег “Уједињења,” а нарочито
последњих 5—6 година, то им се мора признати, развили невероватну акцију
по свима крајевима, где измешано живе Срби католици са православним
Србима. Подмукла пропаганда није ни саму Србију оставила на миру. Та
акција туткања католичких и муслиманских Срба против православних, а
нарочито против Србије, Пијемонта Југославије, носиоца народне мисли и
чувара Српства на дневном је реду!
Под видом упознавања Србијанаца са хрватском прошлошћу, врло често
слушамо предавања на београдском радиу о људима, који нас Србе баш ни са
чим нису задужили, него су нас шта више негирали. На пр. Паул Ритер,
рођени је Немац, похрваћени Павао Витезовић. “Први је разрадио велико-
хрватску идеју у политичком смислу и тако надахнуо Анту Старчевића!” Још
треба да смо им захвални, што су та двојица први обухватили све Југословене
под хрватским именом. Нећемо претерати кад кажемо, да добру половину
“националног часа” на нашем Радиу држе Хрвати. Хајд, што слушамо на
католичко Бадње вече црквене народне песме из хрватског Загорја; али кад
на православно Бадње вече београдски Радио сервима својим слушаоцима
“Народил се крал” (родио се Бог), онда сви помислимо, да загребачки спикер,
оним типичним њиховим нагласком, објављује публици, да ће чути:
“Рожденство твоје...”
Београдски часопис “Видици” (наслов наизменично ћирилицом и
латиницом. Садржина претежно латиницом, али то је споредно) треба,
кобајаги, Да је “југословенски” оријентисан. Наш наивни читалац кад то
види, верује да су ту људи, који су исто тако добри Срби као и Хрвати и у
томе виде неки акт југословенске помирљивости. У ствари “Видици” кроз
“југославенство” окрећу воду на хрватску воденицу!
Хрватима је потребно да докажу да су босанско-херцеговачки муслимани,
бар исто толико и Хрвати колико и Срби, ако не само Хрвати. У “Видицима”
читамо: “Прво мешање Хрвата и Срба на Балкану проводила је, зацело,
богумилска јерес, само се ово мешање због недостатка врела не да пратити у
детаље. Остаје само као магловито знање. (“Видици” бр. 1 — 1939 г. стр. 5).
И сам чланкописац г. Др. Скок, не верује у то што каже, али му је то
потребно, да су и Хрвати quasi били Богумили, међутим богумилство је
била православна јерес. Гро муслимана, зна се, потиче од Богумнла, ergo
Муслимани су и Хрвати!
У истом броју “Видици” читамо на стр. 7 у чланку “Три јунаштва народа
Хрватског”. . . “Прво јунаштво народа хрватског је у томе, што освоји,
посвоји и одржа најразвијенији део земљишта на обали Средоземног Мора.
Већ се близу 20 столећа(!?) боре словенски народи за делић топлог јужног
сунца и његовог мора, што никад не заледи. Али само је Хрватима успело
да очувају за се и за остале Словене, надајмо се, јадранску обалу и њено
Сиње Море!” Ништа писац не спомиње, да су Хрвати најјужније допрли у
Приморју до утоке реке Цетине, а да су у време турске најезде цело приморје
испразнили и побегли на север; да су Срби целу Далмацију населили, где и
данас живе! Друго јунаштво што се хрватски народ одупро (?) свемоћном
Риму. (Гргур Нински). Та борба још траје (?!) и ако послушамо Штросмајера
— победићемо: “Он је на ватиканском сабору изложио своју мисао, да ће
се сви словенски православни отпадници и расколници повратити
римском епископу као једином законитом пастиру ако тај буде широка
духа и слободније мисли!” . . . Нама су добро познати Штросмајерови
напори око унијаћења јужних Словена и покатоличавања муслиманских
Срба, али шта је професору београдског универзитета “похрваћеном”
Босанцу, г. др. М. Будимиру потребно то да износи?
У 5—6 бр. “Видика” за 1938 год., на стр. 154 читамо у чланку
“Штросмајерова беловарска афера,” која се изродила услед његове честитке
ректору Кијевског Универзитета поводом прославе деветсто годишњице
покрштења Руса и ово: “...Жидови и фрамазони дајући криви смисао његовим
намерама хоће да омету рад око сједињавања цркава...!” Кабо би то
сједињавање цркава изгледало, видели смо из чланка “Три јунаштва народа
хрватског.”
Панславизам Штросмајеров није ништа друго, до његова идеја
унијаћења свих Словена! То нам опет потврђује г. др. Будимир у свом
чланку: “Какво и чије Југословенство?” (“Видици” бр. 2 — 1938 г., стр. 35).
“Сви ми Југословени, садањи и будући, то морамо отворено признати,
велики смо дужници католичке цркве, која нам даде и поклони, поред
многих бораца и јунака Гргура Нинског, Мавра Орбинија, Грабовца,
Качића, Крижанића, Бошковић Рачког и Штросмјера ... Стога су се
споменути њени (католичке цркве) мудри и одани синови послужили
Југословенством, као најуспешнијим средством за јачање балканскословенских хришћана, а тиме посредно и хришћанског Рима. Чему онда
одбацивати Југословенство у часу кад га прима и друга не католичка страна?
(мисли на босанско-херцеговачке муслимане). Кад ја мога брата и суседа
обратим у хришћанство... Треба ли да напустим Хришћанство, ако сам
успео да мога брата и суседа обратим из поганства (?!) Мора ли доиста
загребачко католичко и хрватско југословенство престати да живи и
постоји (?!) одмах чим је успело да и на истоку стече присташе? . . За
“Југослословенство” је, по мишљењу проф. Др. Будимира, најзгоднија Босна
као расадник. “Бошњаци су и по положају и по мешавини (?!) и по
особинама стална и сразмерно најпоузданија подлога за југословенски
калем ... Да би југословенство могло радити и напредовати треба
омогућити бар утакмицу западног и источног југословенства . . . Од тих
југословенстава победиће оно које буде напредније и активније..!” Из
овога чланка г. Др. Будимира “Какво и чије Југословенство” сазнајемо да
има два југословенства: западно т.ј. загребачко, католичко и хрватско
југословенство и источно, т.ј. београдско, православно и српско
југословенство! По схватању српских Југословена, Југословенство је
несумњиво, једноставно, без утицајних сфера. Међутим, проф. Др. Будимир
нам одмах каже, да постоји западно и источно Југословенство, са тачним
директивама првога, којим су се служили “мудри и одани синови” на јачању
католичке интернационалне цркве код босанских Словена. Даље нам вели да
је католичкој цркви задатак, да босанско-херцеговачке муслимане из
поганства преведе на католицизам и тиме “на истоку стече присташе.”
Да постигне тај успех потребно је прво на босанско-херцеговачку
муслиманску подлогу “наврнути хрватски калем,” а после ће их из
“поганства” лакше довести под крило св. римске цркве и стећи присташе на
истоку. За тај успех зар да се одрече Загребу заслуга? Тим Загреб eo ipso
стиче првенство над Београдом.
Зато проф. Др. Будимир сматра, да Штросмајерово југословенство још
није завршило своју мисију. Док се босанскохерцеговачки муслимани не
придобију за хрватство и католицизам, у Босни и Херцеговини се
непрестано мора југословенско-хрватски калем “навртати.” По
мишљењу Др. Будимира “хрватско вођство” је и сувише пожурило са
оцепљењем Хрватске. Зато и тражи, да се омогући слободна утакмица
западног и источног југословенства, па ком опанци ком обојци! Наравно, ту
се г. др. Будимир опет узда у “свемоћну католичку интернационалу,” и тако
ће Хрватство као “напредније” и “активније” победити Српство! Тада би и
проф. г. др. Будимир југословенству окренуо леђа.
Ми се само питамо, шта је Загребу и “западном Југословенству” потребно
да “своју браћу из поганства преводи у хришћанство”? Они нису
незнабошци, код њих не влада фетишизам...?! Да, али то је стара традиција
католичке интернационалне цркве: и хришћане православне придобити за
“унију”, а нарочито муслимане преобратити на католицизам. Хрвати су само
експоненти њени! Православна црква се никад није бавила прозелитизмом, а
Београду су подједнако мили и Срби католици и Срби муслимани. Ми смо то
већ у II делу “Српско-хрватског спора — Неимари Југославије” (на стр. 31)
изнели давнашње намере Загреба. Нека наши муслимани добро проесапе ове
ствари.
Ми смо још у I делу “Српскохрватског спора” — Мало историје — стр. 18
устали против идеје “Југословенства”, што се овим потврђује. Само
“Југославија” као географски појам тачно је и исправно обележје, а
Југославенство је хипокризија и илузија. Југословенство је трајало само
дотле, док Срби нису одлучно казали: српско је донде докле се српски
говори. Од тог часа Хрвати су престали бити Југословенима.
Католичка црква већ читав век “наврће” на српско-католичку подлогу
хрватски калем по Далмацији, Лици, Банији, Славонији, а доцније по Босни и
Херцеговини, али је ипак бујна подлога стално гушила калем. Ни Србима
католицима по селима није успела да наметне хрватско име! Баш земљак г.
др. Будимира, Бањалучанин, фра Иван Јукић вели да у Босанској Крајини
“Од Хрватах не знају ни имена...!” (“Коло” V 1847 — стр. 20 В. Ђерић: “О
српском имену” 47). Па кад прве комшије не знају за име хрватско, шта је
онда остало за оне даље? Али пустимо нека сами Хрвати говоре.
“Житељи Босне и Херцеговине, изузев нешто мало других племена, све
су сами Хрвати. Ово се име додуше, мало чује, јер је народна свијест у
народу замрла, па се више спомињу покрајинска (Бошњак, Херцеговац) или
вјерска имена. (Турчин, Србин, Латин)”. (В. Клајић, “Босна” 1878, стр. 71, 72,
99 и 102. В. Ђерић 47). Како то српско име није замрло, а о хрватском ни
помена?!
Иван Кукуљевић о свом путу по Босни вели: “Сада је већ одавна
ишчезло туда име хрватско!” (Кукуљевић, “Путовање по Босни”, стр. 68,
1858 г.). Ант. Радић вели: “На доста мјеста довољно и нехотице сам се
увјерио, да је име хрватско по Босни и Херцеговини сеоскому свијету
посве непознато” (Зборник за народни живот и обичаје јужних Словена IV 1899 — стр. 308. В. Ђерић, 47).
Ако би још неко помислио, да је у то време тако било, али да је у ранијим
временима хрватско име било познато, нека чује ово: “Ангело Рока (Angelo
Roccha) штампао је год. 1591 своје дело “Bibliotheka Apostolica Vaticana”, па
на стр. 171 вели: ...“А Босанци између осталих племена, која говоре
српским језиком, обично употребљавају чистији и одабранији начин
говора..., као што сам чуо од Језуите, Епидавранина (Дубровчанина) Марина
Темперица, који тим језиком врло добро влада...” (В. Ђерић “О српском
имену” стр. 41). Ово се свакако односи на босанско-херцеговачке католике,
јер што би се тицали Ватикана некатолици по Босни и Херцеговини. Рока,
дакле, за њих каже да говори одабраним српским језиком, а о хрватском,
наравно, ни помена!
То калемљење хрватства на српску подлогу ни по Славонији није могло
боље да успе. Б. Модрушић говорећи о обичајима свога села Лање крај Саве,
каже: “Упиташ ли, пако, ком приликом старо или младо — осим војаках,
који су, ето у најновије доба по војаках, заповиједих... од поглавара
хрватскому привикли — којим језиком говоре, одредиће (одговориће) ти
“рацким” или “славонским”. А покретиш (повратиш) ли га сам оним,
надне те с истим и с истоименога му земљишта исмјехавати и гласу на
ругло изметати. Тај зао обичај завладао је још горе по Славонији — што
ако за бољим називом и језика и народа не усхајемо, тешко ћемо се икада
ожуђена циља докопати!” (Архив VII — 1863 г. стр. 310. В. Ђерић 49).
То они називају “злим обичајем”, што сељаци одбијају да се зову
хрватским именом, већ их њиме исмевају и наглас им се ругају. Дакле, ако
они Србе око Лање и Чазме и оне у Славонији, без обзира на веру не одврате
од српског имена — неће до жељеног циља доспети!? Овај извештај Б.
Модрушића много нам каже, а у исто време, како је Хрватима тешко привићи
се српском језику, што најлепше показује онакажени српски језик у
Модрушићевом допису.
Као ни тада, ни сада, Загреб није успео, да католичким Србима наметне
своје име, и ако он већ сто година “тај зао обичај” искорењује да се икако
“ожуђена циља докопа”! Сељаци себе називају још увек “Рацима”,
“Шокцима”, “Шлавонцима”, “Кршћанима” и “Латинима”.
Ни јeдан докуменат до сада није познат у коме би босанско херцеговачки
муслимани свој језик називали хрватским. Да они свој језик називају
српским, има доста података. Велики везир, Мехмед Соколовић (уосталом
потурчени Србин) пише 1551 г. темишварском заповеднику Анд.
Баторију: “И што ми посилаш листова и све ми србским језиком
посилај, а не фрушки!” (француски). (А. Ивић, Бечки Архив за слов.
филолог. за 1909 г. стр. 211. В. Ђерић 41).
Песник из Босне, Мухамед Хеван (рођен око 1601 године) спевао је
“Илахије” на српском језику и “Позив на вјеру” на српском језику. Истичући
народно јединство свих Босанаца, без обзира на вјеру, каже: Отац један, једна
мати (Прво би нам, ваља знати). Зашт ћемо се паски клати?
Сулејман паша из Требиња пише 1751 г. котарском управнику у врх
превода (на талијански језик) стоји: “превод са илирско-српског језика”.
Крајем 18 века неки Бошњак, мухамедовац састави “попис биљака на
српском језику. (В. Ђерић, стр. 45). Босански везир Веџид Мехмед паша у
Травнику 1838 год. у својој преписци са Владиком Радом увек додаје: “Ја
сам написао једну турску, а једну српску. Обе су једнаке (т. ј. књиге,
писмо). Да си ми здраво!” (Тако четири пута). (В. Ђерић, 46).
Ми износимо за пример писање г. др. М. Будимира, професора
београдског универзитета, “одличног Југословена”, који отворено пледира за
‘загребачко, каголичко и хрватско Југословенство”. како он сам каже! Шта
тек да очекујемо од оних, који нису “југословенски” оријентисани, и који су
у огромној већини према оним првима. Српски крајеви су преплављени
професорима, судијама, инжињерима, поповима, адвокатима, лекарима,
директорима банака разних наших и страних предузећа, разним
“стручњацима” професионалистима итд. Све то ради у духу Загреба против
Београда; све је то “дириговано” и систематизирано. Све то иде на штету
нашег народа, на штету његових синова, на штету онакве државе, какву су
Неимари Југославије замишљали. На све то наши наивни људи ће вам рећи:
“Све ће то бити Југословени...” а сами не умеју да вам кажу, шта под тим
разумеју!
Док Хрвати тако систематски освајају позиције за позицијама и свуда
истискују Србе са мотивацијом “Хрвати су запостављени”, шта ми
предузимамо против њихове подземне акције и безочне пропаганде, не само
по свима српским земљама, него и у самом Београду? Али то је, не само
несхватљиво и чудновато, него неразумљиво, откуда толика апатија и
индоленција да завлада нашим друштвом уопште?! Колики револт и какво
огорчење је завладало у свима друштвеним класама српског народа пре две
године поводом конкордата! Сада напротив царује индолентност код свију!
Од куда то долази? Хрвати се упели из петних жила, запенушили доказујући:
“Хрвати су у Југославији већина, Срби су мањина, па ипак мањина господари
већином!” Српска опозиција, садања и ранија, из ината, довикује: “Тако је!”
“Устав је донет без Хрвата и против Хрвата!” “Тако је!” “Хрватима не дају
одговарајућа места” у врховној државној управи. Хрвати су запостављени!”
“Тако је!”... И тако у бесконачност... Ето тако се ствара нерасположење
против Срба код самих Срба!
Отуда долази наша садашња индоленција, апатија, индиферентност и
немарност, да у најсудбоноснијим часовима, кад има да се разпарчава
стопедесетогодишња тековина српског народа, од Кочине Крајине па до
данас, нико се не нађе да устане у одбрану српских интереса! Толики
српски професори: правници, историци, географи, етнолози, социолози,
једном речи: наши академски људи; целокупно српско друштво,
интелектуалци
и
привредници,
српски
политичари,
српска
журналистика, српска академска омладина — све ћути. Погрешно смо
казали. Наши умни професори — јавни раденици —, наши политичари,
наша омладина устају у одбрану хрватских интереса!
Ни један велики београдски дневник не узима у заштиту српске
националне интересе, већ стално адвокатишу у корист неких “права” Хрвата
из Југославијине имаовине, као да јој је већ отворен стечај, па да Хрвати
дограбе што већи део из њене “масе”.
Један загребачки лист напао је др. Мачека због изјаве: “Хрватска ствар
мора се решити, дошло то из Њујорка или Берлина, за нас је свеједно!”...
Највећи српски лист одмах за очи: “То је лаж, то Мачек није казао....!” Ми с
правом од српске журналистике захтевамо, да у првом реду брани интересе
ове државе, која је створена крвљу српских синова. Зар је мало што против
Српства води безочну борбу целокупна хрватска журналистика, него је још
потребно да јој српска у томе помаже! Што је најжалосније, у изгледу је, не
стотине хиљада, већ да милиони српског народа оду у хрватско ропство,
благодарећи српским “политичарима” и “државницима”, који су својом
политиком српски народ поцепали и разјединили и све ратне тековине
његове славне војске упропастили, а сада га воде на ново Косово — без
Косова!
Да ли ово прво поколење српског народа, после његове Голготе, неће или
не уме себи да изабере ВОЂУ?
II
Већ поодавно је у моди код српских политичара, да великодушно и без
резерве сваљују на себе неке кривице, тобоже због учињених неправди
Хрватима, и примају на себе сву одговорност за стање у земљи. По томе
Хрвати за ових 20 година нису никаквог учешћа у вођењу Државе имали. . .
Огромна државна машина, од највећег точка до најмањег завртња, као да није
упола хрватска!? Хрвати су мирне овчице, које без опирања Срби стригу!...
На то само оптуживање српских политичара с правом се могло очекивати да
Хрвати каваљерски и своје политичке грешке осуде! Али они баш ни мукает!
Не знамо на коју врсту кривица и грешака мисле српски одговорни
кругови? Свакако не мисле на оне силне злоупотребе и малверзације у
државном газдинству! Ако на то мисле, можемо их утешити, да Хрвати и
Словенци, ако нису већи, сигурно нису ништа мањи локмаши од Срба! Ко је
упропастио српски динар, вагонима навучених, новоштампаних
аустромађарских хиљадарки? Сетимо се само замене државних бонова, којим
су српски сељаци, њихови “портери”, са преко 200 милиона оштећени! А
злоупотребе са уложним књижицама “Прве Хрватске Штедионице” у
Загребу? Јесу ли зато Срби криви?
Ако наши утицајни људи сматрају, да је прва и највећа српска грешка
доношење “Видовданског Устава”, који је гарантовао индивидуалност сва
три народа, нису у праву, јер је тај Устав после и Радић признао. Што је
Радић убрзо ударио у страну, ми за то нисмо криви. Такав је био Радић, такви
су Хрвати увек: данас кажу - сутра порекну.
Ако се сматра грешком, што се није одмах Хрватима признао
“хисториско политички индивидуалитет” што би за собом природно повукло
и признање “Хрватског територија”.. Ко би то могао одредити, кад је њихов
апетит сваког дана већи... Уосталом, Хрвати су то имали изјавити пре 1
децембра 1918 године док су још били “неовисна суверена држава”, па их
нико није приморавао на уједињење. Зар то није Хрватска политичка
грешка?... Е, али је тада било питање “бити ил’ не бити”! Кад су се осетили
сигурни под заштитом Србије, онда су почели ту исту Србију поткопавати.
Приликом двадесетогодишњице Уједињења американски “Југословенски
Гласник” доноси на дан првог децембра 1938 год. извод из књиге “Шта треба
да се зна” од проф. С. Рока: “Нас Хрвате није нико ослободио, ми смо се сами
ослободили, пише се код нас у Хрватској. Истина се не да сакрити. Сунце се
може не угасити. Заслуге српске војске не дају се умањити! Али победила је
правда, издржљивост и снага. Победила је Америка, Антанта и Србија. Да се
нисмо, брже боље, ујединили са Србијом и Црном Гором — наше земље
били би заузели Италијани... Италија је била одлучила да са својим
трупама заузме — за рачун Велике Мађарске или за свој — Ријеку
заједно са Хрватском.... Зато другог излаза није било: или допустити
Италији окупацију наших крајева или створити Југославију!... А где су
заслуге наших добровољаца? Њихове су заслуге велике, али нажалост,
мали је број Хрвата добровољаца!...” Дакле, зашто Хрвати нису остали на
ономе где су били пре 1 децембра 1928 год.? Зашто непрестано прижељкују
осамнаесту годину?
На нашој страни се верује, да Хрватима нисмо давали у Врховној
државној управи најодговорније већ само споредне положаје. Навешћемо,
поред многих других, само случај са покојним г. Др. Трумбићем. Он је
удостојен положаја првог министра спољних послова после Уједињења. Са
српске стране то је било на свом месту, јер је цео хрватски народ полагао у
њега наду, па чак и политичари тадање српске опозиције високо су га
таксирали и ценили. Он је, дакле, и ако министар “Краљевине Срба, Хрвата и
Словенаца, имао да брани на конференцији мира у Паризу интересе Хрвата,
јер је Краљевини на западној страни претила већа опасност, него на
североисточној граници државе. Сви су нам били наклоњени и Америка и
Енглеска и Француска, а Италија нам је понудила врло малу корекцију
“Вилсонове линије”. По тој талијанској понуди Краљевина Срба, Хрвата и
Словенаца добила би, готово, целу источну половину Истре, Словенију са
Идријом, Постојном и Снежником; потпору за Скадар, па и за наше
аспирације у Банату. Као компензацију за то Италија је захтевала за Ријеку и
Задар режим слободних градова под контролом Лиге Народа. Ваљда, баш
зато што је Трумбићу поред Клемансоа и Л. Џорџа и покојни Н. Пашић
саветовао, да прими овако повољну понуду, Др. Трумбић се узјогунио и —
одбио! Доцније кад је срећа окренула леђа Трумбић је закључио и
потписао познати “Рапалски уговор” по коме је Југославија изгубила
баш оно, што јој је раније било нуђено, и због чега се Трумбић толико и
џапао да прими, уображавајући да је велики државник!
“Да је који француски, енглески или било чији државник починио онакве
гафове као др. Трумбић, не само да би био онемогућен у јавном животу своје
земље, него би и сам сматрао, да му више није мјеста, те би се сасвим
повукао у позадину... Упропастивши ситуацију с Италијом изгубивши
половину Истре, јужну Крањску, Задар, Ријеку, па и сјеверни део
Албаније са Скадром, јер и то су Нити, Клемансо и Л. Џорџ резервисали
за Југославију, др. Трумбић је био до дна душе повријеђен, кад је мало
затим изгубио положај министра спољних послова, и од тада је водио све
жешћу опозицију према Београду— Напустио унитаризам и ломио
копља за дуалистичку концепцију... Др. Трумбић је данас главни
савјетник др. Мачека и главни формулатор свих рекриминација против
србијанског хегемонизма. Његов дебакл на положају првог
југословенског министра спољних послова претставља необично снажан
аргуменат у прилог београдске и србијанске хегемоније. На жалост у
хрватској интелигенцији и буржуазији има и превише Трумбића... За
вођење државних послова треба не само прирођене способности, него и
огромног искуства, а тога, једног и другог, барем до сада, Хрвати су врло
мало имали!” (М. Банић, “Расп. на раск.”, стр. 127—128).
Да ли су они, који с наше стране воде “преговоре” збиља заборавили или
не смеју да љуте Хрвате, да их само “потсете”, на издајничке и злочиначке
подвиге др. Павелића у иностранству у вези са акцијом “Усташа” у земљи, а
уз припомоћ “Јанка пусте?” Или ће ваљда рећи, да са разним емигрантима и
њиховим радом у иностранству, који је уперен против интегритета ове крваво
стечене земље, “Хрватско Воћство” нема везе?... Зар то нису хрватске
кривице? Али они ћуте. Они их не признају за своје. То су злочини, због
којих се Београд до сада и опредељивао за овакву унутрашњу политику, као
једино могућу!
Да ли да споменемо подземну борбу клерикалне дипломације католичке
Европе, да се опет обнови стара Аустро-Угарска под скиптром монархије?
Хитлер им је многе рачуне побркао, али “круна Св. Стевана” чека, да их опет
узме у своје окриље, где су столећима и били.
Имамо при руци књижицу “Хрватско питање и ампутације” Загреб 1928 г.
То је управо збирка географских скица западног дела Југославије од Дрине,
пропраћена коментарима. На корицама је скица “интегралне Хрватске”: од
Дрине, Саве, Дунава, Драве и Муре на запад до Јадранског Мора и од Спича
и Боке па све на северозапад до Словеније.
Карта (скица) бр. 1 са линијом по “Лондонском Пакту”.
Карта (скица) бр. 2 са линијом пуковника Симовића и Антонијевића.
Полази од Барча на Драви, реком Иловом на Јасеновац (утока Уне у Саву), па
Уном на Книн и Јадранско Море, северно од Шибеника. У коментару стоји
ово: “Српска војска пошла је даље и помакла линију Лондонског Пакта до
Илове... Пуковници Симовић и Антонијевић обавјестивши о томе Народно
Вијеће у Загребу, повукли су на карти, у соби Народног Вијећа, у Хрватској
Саборници на Марковом тргу црвеном оловком ову линију”.
Интересантна је “Пашићева линија” (скица бр. 3): “Хрватска се простире:
између Словеначке, реке Купе, реке Чазме, западно од Бјеловара, Драве и
Муре.
Карта (скица) бр. 5 са линијом “Службене ампутације” од 1928 год.,
према којој се види да је истоветна са линијом Симовић-Антонијевић...
“Хисториска је чињеница, да су мјеродавни фактори у Београду након 20
липња (јуна) заиста помишљали на ампутацију... и да је за проведбу
ампутације био израђен детаљан план”. Ове карте се односе, дакле, на
разграничење између Срба и Хрвата. Оне су овде изнете, ваљда само за то, да
би оправдали своје хрватске мегаломанске аспирације, онако како их Курија
замишља у вези са рестаурацијом Аустро-Угарске Монархије.
На карти (скици) бр. 6 видимо како енглески публициста, Robert Birkhill
замишља рестаурацију двојне Монархије што је изнео у својој књизи
“Политичка студија Аустрије, Мађарске, Чехословачке, Румуније и
Југославије”. То је потпуна реституција старе Монархије, али кобајаги,
федерализоване под именом: “Сједињене Државе Средње Европе”. У
Загребу је Birkhill дуго разговарао са Стјепаном Радићем и он му је
најодлучније изјавио: “Србију, као и стару Румуњску, треба изолирати из
ове средње-европске заједнице. Ове две државе не требају припадати
“Сједињеним Државама Средње Европе”. Оне нека се врате у своје
сфере дјеловања на Балкану!” Чудо, Радић није искључио Босну и
Херцеговину? Вероватно што и они имају “хиљадугодишњу културу”. Дакле,
та Birkhill-ова “Хрватска” обухвата, поред осталог и целу Словеначку, а
Србији великодушно остављају: Брчко, Бијељину, Тузлу и Зворник.
Хвала, аго, и на сиктер!
Од постанка овакве српске Југославије, Хрватима никако не избија из
памети она хрватска католичка Југославија, за коју се целокупан високи
хрватско-словеначки клер свим силама залаже. “Већ и врапци на
крововима знају, да се клерикализам најиздашније залаже за
рестаурацију Хабсбурговаца који би имали да сједну на престо
тријалистичке католичке државе, у чији састав, поред Мађарске и
Аустрије, треба да уђе и Хрватска, истргнута из склопа Југославије.
Јавна је тајна, ДА НА РЕАЛИЗАЦИЈИ ТЕ КОМБИ НАЦИЈЕ
НАЈАКТИВНИЈЕ РАДИ КЛЕРИКАЛНА ДИПЛОМАТИЈА и да је у том
послу свесрдно помажу ултрамонтонски кругови у читавом свијету, па и
у републиканској Француској”. (М. Банић, “Расп. на раскрш.”, стр. 121).
Наравно, њихова кривица није ништа мања што су се прилике у Средњој
Европи много измениле, те су тој дипломацији сада побркани рачуни. Али се
она брзо сналази у новој ситуацији. Већ смо чули за комбинације о
“Империји Св. Стевана”!
“Вођство” хрватског народа врло добро зна како се са Хрватима поступа
сада, наших дана, баш у католичкој земљи, где им се не дозвољава урезивање
хрватских натписа ни на споменицима надгробним, па чак и на старим морају
се хрватска имена и презимена подешавати! Поред свега тога исто Вођство
чудновату и несхватљиву политику води према овој и оваквој Југославији и
према нама Србима. И ако Курија Хрвате није узимала у заштиту док су били
аустро-мађарско робље, јер је традиционадмо увек држала страну моћних,
ипак зато високи хрватско словеначки клер преко језуитске дипломације
најенергичније сада ради за рестаурацију једне централне католичке државе
— да спасе Хрватство!
“Па ипак она иста црквена политика, која је главни узрочник
пропасти Хрватске независности, која је свој благослов објеручке давала
и њемачким и мађарским угњетачима Хрватства — та црквена
политика, од године 1929 на овамо, устаје на одбрану Хрвата од њихове
народне државе — од Југославије — јер се боје да ће тамо завладати
најширокогруднија вјерска конфесионална трпељивост — прави
антипод клерикалске задртости!” (М. Банић, ст. 129).
Ми смо већ неколико пута до сада износили потребу, да се оживотвори
српска народна католичка црква, којој не би прозелитизам био главна сврха
него учење: да су Срби Све три вере рођена браћа и да треба да живе у
најбољој слози, љубави и вјерској трпељивости. У оваквој Југославији
интернационална католичка црква не може имати неограничено право да
ради што јој је воља па чак и против интереса саме државе. Из ових разлога
сасвим је појмљиво што ултрамонтански кругови иду за тим да се створи
једна већа католичка држава, без обзира на разноликост нација у коју треба
да уђе и Хрватска.
За ову идеју црна дипломатија вешто искоришћава моментана
нерасположења наших савезника у чије име обећавају Хрватима златна брда!
Magna carta.
“Међутим, има на европском западу не само појединих политичара, него
и читавих политичких струја, које сматрају да им је дужност, да
нарушавају духовни мир Југославије и читаве Средње Европе. Има и
код Енглеза и код Француза врло упливних политичких фактора, који
жале за покојном Аустријом, и који раде на њеном васкрсу, па у то име
симпатишу с тенденцом да се Хрватска и словеначке земље одцијепе од
Југославије и припоје некој ново пројектованој Хабсбуршко-дунавској
федерацији” (М. Банић, “Расп. на раскр.”, 157).
Ernst Henry у својој књизи “Hitler over Russia”, (или “Рат против Москве”,
како гласи наслов на париском издању у немачком преводу, одакле је и узет
овај цитат) на страни 61 вели:
...“Мали Ото и његова Борџија-мајка на престолу Франца Јозефа
треба према северу изнова да утврде бедем и за дуга времена
неосвојивим га учинити. Да ли збиља реституција монархије у Аустрији
може изменити слику? Хабсбурговци су кандидати интернационалног
католичког лагера (Lagers), још тачније, “Католичке Акције “патера
Ледоховског, генерала “Језуитског ордена”, Клерикална партија је још
сила у Европи! Њена политика нити је хитлеровска, нити сасвим
мусолинијевска, нити она жели Тевтонско нити Цезарево, већ “Свето
Римско Царство” Средњега века са средиштем у Бечу. То је стари
вечити неиспуњени сан европских католичких схоласта и династа, за
чијим оживотворењем још увек теже! То је оно што данас хоће Др.
Шушниг у Бечу, кардинал Фаулбахер у Минхену, Карољијеве и Зичијеве
легитимисте у Мађарској: “Католички Блок” монсењера ШрамекХлинке у Чехословачкој, клерикална група у Варшави и у Југославији,
“федералисте” (зна се чије) и остале гране овог система”.
Ми, са своје стране, можемо потсетити Хрвате: да ова српска
Југославија није постала за “зеленим столом” и да су Срби у темеље
њене узидали милион и по костура својих најбољих синова! У светском
рату Хрвати и Словенци борили су се за аустриску Империју, исто као што су
се за њу борили Чеси и Словаци. За Хрватску, у оквиру Југославије, тукли
су се Срби и своје костурнице, као споменике, по целом Балкану
изградили! Ослобођење Хрватске, и против воље Хрвата, дошло је са
истока, а не са запада”! (Трумбић никако није желео, да ослобођење дође са
истока. II. д. 37).
Ову српску Југославију, у којој је сваки, ипак, сит и пијан; ову
Југославију, против које се дигла црна интернационала, удружена са
унутрашњим непријатељима — српски народ ће — не дај Боже зла — ма
како биле велике жртве, опет одбранити!
Није никаква случајност, што су само православни Словени пре Светског
рата имали слободне државе. Католички Словени: Пољаци, Чеси, Словаци,
Словенци и Хрвати били су робље! Вековна политика римске Курије
католичке словенске народе држала је увек у ропској покорности! Кад се
Чесима дала прилика, да пролију крв за своју Отаџбину — ни пушку нису
опалили! У сличној прилици, Хрвати би “ступили у државну заједницу”!
Ето, на које све хрватске грешке, кривице, злочине и издајничке радње
требали су српски политичари прстом да покажу, пре него што су на себе
примили одговорност за неке, божем, српске политичке грешке и кривице.
Боље би, свакако, учинили да су овако српском сељаку по политичким
зборовима говорили!
III.
Ми, Хрватима, поред свега овога што смо до сада изнели, не мислимо
оспоравати право на формирање “Хрватске” у оквиру Југославије, али која ће
у истини претстављати “Хрватску Државу”. Не можемо се сложити са
мегаломанским захтевима Хрвата, јер би Хрвати у тој “својој” држави
претстављати мањину према огромној српској већини! У том и лежи сва
апсурдност “Хрватског питања”.
Из предходног поглавља јасно се види жеља Хрвата, да од Југославије
створе: западну хрватску и католичку утицајну сферу, између Дрине, Саве,
Дунава и Драве па до Јадранског Мора, и источну (преко ове линије) српску
сферу, или хрватско и српско подручје. Искључивши је од мора источна
сфера остаје зависна од западне сфере!
Изговор, да Хрвати у овој земљи нису равноправни обична је прича за
децу. Хрвати и Словенци заузимају најутицајније и најважније положаје, не
само у Врховној државној управи, него у свима гранама државног апарата:
администрацији, просвети, судству, саобраћају, народној привреди,
грађевинству, војсци, здравствености, финансијама итд. Што више они су
заступљени далеко изнад кључа пропорције. Хрватске и словеначке школе
сваке године излиферују велики број правника, техничара, лекара, рудара
техничара, комерциалаца итд. У Хрватској и Словенији сва места, и у
државној и у приватној служби су попуњена, те су српски крајеви дужни да
тај прилив нових службеничких кандидата распореде на својој територији на
штету својих рођених синова. Надлештва која су пре рата имала само 2—3
чиновника и ако је компетенца — надлежност остала иста, сада имају и по
десет и петнаест чиновника, само да се направи место “новодошавшим” из
Хрватске и Словеначке. Кад које место, нарочито високи положај, једном
изгуби Србин, па га заузме Словенац или Хрват никад га Србин више не
доби! Та несразмера, на штету Срба, све се више осећа по свима браншама,
па наравно и у војсци и жандармерији, где је диспропорција достигла
врхунац!
Много што шта смо ми прогледали Хрватима и Словенцима кроз прсте,
па смо примили и њихове “строковњаке” на разне високе положаје. Било је
ту млинара, трговачких путника, кафеџија, месара, ватрогасаца и бакала. Ту
праксу завели су нарочито Словенци, али ми никада ни помислили нисмо, да
на најодговорнија места доводимо неквалификоване људе! Неравноправност,
шта ћете...
Није тачан ни изговор, да Загреб нема још тај привреднотрговачки
размах, као што би имао да је Хрватска “аутономна”. Загреб је за време рата
био заштићен од свих недаћа које сналази ратно поприште. Загреб је навикао
да се богати, Загреб не да и другом да живи и да се развија, Загреб је
љубоморан на Београд. Све фабрике су готово у Хрватској и Словеначкој.
Србија је могла својим утицајем многе од тих фабрика пласирати где нађе за
потребно. Загреб неће ништа да зна за огромне Србијине ратне жртве, и да
схвати, да и он треба нешто да поднесе за своје ослобођење — да искупи рат,
који он није поднео! Не, Загреб зна само за добит! “А жртве Загреба за то
ослобођење не само да су биле незнатне, него управо никакве. Док је
Београд у Светском рату жртвовао читава себе и из рата изашао као
тешки инвалид, као хрпа рушевина, Загреб је у рату нашао само
користи. Водећи према Бечу и Пешти формално лојалну и
опортунистичку политику.... Загреб за то вријеме био је највећи ратни
профитер.
Загреб се је знатно обогатио, изградио модерни конфор и урбанистичко
благоустројство... и постао најимућнијим и најуређенијим градским
центром... Загреб је славио пир у вријеме куге, док је југословенско село
Молоху рата давало данак у крви, имовини и здрављу!” (М. Банић,
“Распети на раскршћу”, стр. 27).
Сасвим је нетачно хрватско тврђење да је Београд наметао своју
хегемонију Загребу и Хрватима. Било би потпуно у реду да су то Београд и
Срби одмах учинили, да се достојно одуже за сва она “доброчинства”, која су
им Хрвати за време окупације учинили. Ми смо већ и раније изнели, да смо
далеко и од помисли били, да ма чиме дамо Хрватма на знање да смо на њих
с правом љути. “Загреб није ни копао, али хоће да жање. У последњем
часу он се намеће за вођу том ослободилачком и унитаристичком
покрету, са видљивом намером, да заузме доминантан и централни
положај на ослобођеном словенском југу... Био је одмах на чисто, да то
не може наметнути Београду и Србији... Загреб се тако опет вратио на
тезу “двају светова”, Истока и Запада”, “Европе и Балкана”... Загреб је
опет манифестовао тежњу да буде центар не само за све хрватске, него и
за све словеначке, па чак и за све српске покрајине, које су улазиле у
састав аустро-угарске монархије... Уствари та концепција није ништа
друго него лишавање Србије свих тековина једног страшног
четврогошњег рата, у коме је она рескирала своју егзистенцију и
допринијела релативно веће жртве него и један ратујући народ, док
коначно није побиједила. То значи, не само ускратити Србији све
плодове њезине победе, него јој одрећи саму победу и свако учешће у
ослобођењу аустриских Југословена... По тој концепцији Загреба,
Београд и Србија треба да буду другостепени фактор, закржљали
АПЕНДИКС Југославије!”... (М. Банић, “Распети на раскршћу”, стр. 29).
Ма да смо о покушајима Хрвата, да заведу своју хегемонију већ говорили
(у II делу “Српско-хрватског спора” — Неимари Југославије, стр. 51), ипак је
било вредно чути и мишљење једног хрватског интелектуалца, што смо на
овом месту и забележили.
Најнетачније тврђење с хрватске стране, и изговор, који никаквог основа
нема, јесте НЕРАВНОПРАВНОСТ КАТОЛИЧКЕ СА ПРАВОСЛАВНОМ
ЦРКВОМ, на штету прве. Да не спомињемо подизање многобројних
католичких храмова по Београду и по свима местима у Србији, никад се није
наишло на сметње са православне стране, а знамо колико је отпора било, око
подизања православног храма у Љубљани! Наша званична додворавања су
више него сервилна. Св. Саву празнујемо само ми Срби, што је сасвим
разумљиво и на свом месту. Не разумемо, с којим правом српску школску
омладину присиљавају, да на дан Штросмајерове смрти присуствују његовој
“комеморацији”. Да би се тој комемораиији дала још већа важност, деца тога
дана немају предавање у школи. Замислите, кад би нешто надлежним пало на
памет, и натерали хрватску школску омладину, да присуствује прослави Св.
Саве?! Таман посла! И ми и Св. Сава имали би да се селимо!
Св. Ћирила и Методија аванзовали смо за “државни празник” .Св. Сава је
по календару “празнични дан у који су све радње затворене”. Ако се хтело, да
света браћа Ћирило и Методије, буде општи празник Срба и Хрвата и
Словенаца, као заједничких просветитеља, која вајда кад их католичка црква
празнује 5 јула. Ни на памет им не пада да 24 (1) маја одрже св. мису, кога их
дана православна црква празнује! Да се не замеримо Хрватима, или управо,
да им не пружимо прилику, да нам покажу, како нас мало фермају, ни наша
светиња Видовдан се не прославља више са оним пијететом као раније!
Напротив католички епископат у свакој прилици показује своју
нетрпељивост према православној цркви, а индиректно и према самој држави
и Српству. Анатемисање “Сокола”, ванкофесионалне установе: забрана
учешћа ма у каквом виду католицима у прослави седамстогодишњице
смрти Св. Саве; потпуна апстиненција у тужној прослави
пестопедесетогодишњице Косовске битке показују мржњу и презирање
Српства и православља!
Мешање и широки додир народних маса, католичких и православних, по
мишљењу хрватско-словеначког високог клера, заразно утиче на католички
живаљ, чији је матерњи језик српски. Отворени карактер, демократски дух,
слободоумље, једнакост, нарочито верска трпељивост, слобода мишљења,
необична гостољубљивост и интимност српског света осваја све католике, а
нарочито који српски говоре! Служећи, н. пр. свој рок у војсци по разним
крајевима, младеж из Славоније, или Далмације, из Лике или Баније, увиђа да
међу њима и онима из Ужица, Ваљева или Зајечара нема никакве разлике.
Примају песме и попевке, које носе у свој крај. Одушевљени су лепим
понашањем својих старешина који се о њима очински старају и братски
опходе, што је сасвим супротно ономе, што су од својих старијих слушали,
који су били аустроугарски војници.
Чиновништво из поменутих страна, “Хрвати”, како се они у почетку
називају, доласком у ове крајеве брзо само увиђа да нема места њиховој
надутости, шепурењу и пућењу, њиховој гордости и туђењу. Уображење да је
све у Аустрији, по чувењу, наравно, било лепше, онај скептицизам и оно
посматрање са висине брзо нестаје и уступа место упознавању и правилнијем
расуђивању ствари. Само чиновништво увиђа да Србијанцима не импонира
ни њихово “племство”, ни њихова “хиљаду годишња култура”, ни уметање
немачких речи и латинских израза, оно увиђа да се духовна култура
Србијанаца оличава у њиховој високој националној свести!
Ово мешање широких народних маса све више доводи до зближења и
потпуног изједначења свих Срба без обзира на веру, што никако не иде у
рачун ни Хрватима, ни католичком епископату, па разумљиво ни папској
Курији. За то, например, Хрвати непрестано захтевају да се укине
екстериторијално служење у војсци, што би се наравно косило са интересима
државне, земаљске одбране.
Католички епископат не мари много за верском толеранцијом, јер
угледајући се на православну браћу и њихово верско слободоумље, католици
много губе од свог биготизма. Римска Курија не мари да види католике и
сувише национално васпитане, нити она може да трпи другу цркву
равноправном. Римска црква хоће да буде привилегисана,
предоминантна над другим црквама! Св. Пропаганда тежи да и
православне “унијом” привеже Риму, а нехришћанске “Словене”
потпуно да стави под своју моћну заштиту. Мешањем с пракосланним,
Срби католици потпуно ће престати бити ултра монтанци!
Све ове концепције католичког елископата и римске Курије Хрвати у
потпуности усвајају, јер су индентичне њиховом гледишту. У овој српској
Југославији немогуће је укинути екстернторијалне служење у војсци,
немогуће је толико чиновништво задржати у родном крају, дакле, немогуће је
спречити широки додир живља. У овој Југославији немогуће је да Св.
Пропаганда несметано врши прозелитизам, да Муслимане преобраћа у
католицизам. Ова српска Југославија створена је према српским
концепцијама, националне и верске равноправности и трпељивости, никада
не може добити претежно хрватско и католичко обележје!
Па, ипак, је римска Курија успела преко високог клера и других
утицајних личности код нас да некадања добра католичког “Верског фонда”
са државе пренесе на католичку цркву простим финансиским законом за
буџетску 1939/40 годину. И тако смо ми за вољу клерикалне политике
оштетили народ и државу са, ко зна, колико стотина милиона. Најкатолочкија
стара апостолска Аустрија је те фондове суспендовала још пре много
деценија и није хтела више ту установу трпети што је и Конкордатом од 1855
год. (чл. 31) регулисала. То право ни нова Аустрија није хтела католичкој
цркви признати Конкордатом од 1934 год. (чл. 13).. Југославија јој је све
признала.. и враћа!?
“Од најранијих вјекова, све што је Српство постигло, стечено је
крвљу и муком, крајњим напором физичких и морално интелектуалних
снага... Ради својих карактерних и менталних квалитета Српство је
ИГРАЛО ДАЛЕКО ВАЖНИЈУ УЛОГУ ОД ХРВАТСТВА У
ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ЖИВОТУ још много раније него ли је остварена
уједињена Југославија... Српство је у Југославији, хоћеш-нећеш,
физичка и духовна кичма државе! (М. Банић “Распети на раскршћу”,
страна 150).
Поред свег тога, што су Хрвати пуних осам векова били у мађарском
ропству, и што су, служећи римској црквеној политици, упропастили своју
независну државицу, ипак се Хрвати још нису опаметили. Код хрватског
народа нема хрватске националне традиције иако хрватске патриоте верују и
убеђени су да постоји! Ултрамонтанска дипломација дошаптава и подбада
хрватско “Вођство”, да устане против својих спасилаца Срба; да се понова
окрене “апостолском величанству”; да ће тада настати за Хрвате рај, да ће
Хрватска бити све до Дрине, Саве, Дунава и Драве, све ће постат католик —
Срба ће настати!
Да је католичка црква у оној мери хрватска народна црква, као што је
православна српска народна црква, никада католичка црква не би за тим
тежила, да хрватски народ понова одведе онима, којима је осам векова
робовао! Баш у томе и лежи огромна разлика... “...Што се врховна управа
католичке цркве налази изван територије нашег народа и наше државе”
(упореди: “Наш национални парадокс” од Г. М. Петровића, стр. 102).
Свима Србима треба да је света дужност: свим силама настати, да се
обнови српска народна католичка црква која ће своју паству
подучавати: да је национална држава исто тако светиња као и црква, а
да без националне цркве нема ни националне државе!
Хрвати никако не признају Србе католике, јер нико не може бити бољи
католик од Хрвата. “Католицизам, који је универзалан, може бити
хрватски, али не може бити словенски? Католицизам у хрватским
крајевима нема никаква посла са словенством, него само са
Хрватством!” (“Хрватска стража,” 4-Х-1938, стр. уводни чланак). Срби и не
желе универзални католицизам. Католицизам у Бачкој, Срему, Славонији,
Лици, Далмацији, Босни и Херцеговини нема никаква посла са Хрватством,
он је тамо увек био везан за Србе католике!
Универзални католицизам убијао је народни дух и у њему све што није
строго религиозно и ропски одано папизму (ултрамонтанству). Професор фра
Гашпар Бујас у чланку “Католичка црква и наша народна поезија” покушава
да католичку цркву одбрани од замерака В. Јагића, Кукљевића, Боранића
Прохаске и других. “Црква је у средњем вијеку уклањала пјевања
народних пјесама, не само тиме што је увађала побожне попјевке, него је
издавала и забране против свјетовних пјесама... Западна црква
разликовала се од источне не само строжим поступком према народној
поезији и пучким обичајима, него још и тиме, што је више тежила за
апсолутним и универзалним господством . . . У источној православној
цркви не налазим примјера као у западној, да би се црквени текстови
настојали раширити у народу мјесто народних пјесама” (В. Јагић: “Грађа
за слов. народ. поезију,” Рад 37 за 1876 г.). “Бискуп Петровић (из Загреба)
био је први, који је с неким језуитима започео рат против народних
пјесама” (Кукуљевић, 1869). “У источној православној цркви боље су се
сачували божићни народни обичаји и пјесме него у западној
(католичкој), гдје је црква живо устала да избрише све успомене и
трагове” (Боранић: ‘Божићне пјесме нашег народа,” Народне Новине
год. 63-ће бр. 294). “Свећеници и редовници (калуђери) прогоне народну
пјесму, тобоже као непристојну и грјешну. (Прохаска: “Преглед хрв. и срп.
књижев.”, Загреб, 1918 г. “Нова ревија вјери и науци” бр. 1 за год. 1939, стр.
25—32, Макарска).
И сад се сећамо младих дана са Универзитета, када смо по Грацу и Бечу
слушали своје хрватске другове, како уз чашу вина, целу ноћ певају “Мариа
Терезиа, ностра регина. ..”
Уместан је предлог листа “Дубровник”, који у свом 26 броју за 1939 год. у
чланку “Једна потреба и једно право Срба католика” тражи, да се
установи српска католичка богословија, која ће у српском духу
васпитавати српске католичке свештенике за све крајеве где Срби
католици живе. Данашњи свећеници нису родољуби. У царском Скопљу
излази већ 12 година католички лист “Благовест”, па у мјесто да служи
ширењу и јачању српског имена у тим крајевима, он проналази у
католицима Старе Србије Хрвате!’’ (у Јањеву, Скопљу, Призрену и
осталим мањим местима живе у малом броју звани “Латини”, који се
обично баве кујунџиским занатом, у Србији познати као “сребрари”, јер од
сребра праве филигранске наките и друге ситнице). То доказује наше
тврђење, да католички епископат води антисрпску политику и у Србији, а
камо ли по другим крајевима. Имамо у руци префотографисану мађарску
ратну (дописну) карту, коју пише један “душебрижник” свом, ваљда,
парохијану: “Антон Бона Полић, 2/26 усташка пуковнија — Карловац. Драги
Бона, мило ми је, да сте се и мене сјетили.... Само ви настојте, да се добро
држите. Колико више Србља убијете толико више вриједите! Ваш Шиме
Башић, капетан. Мркопаљ. Хрватска, 11-VIII-1914”. Зар и од оваквих
свештеника треба да очекујемо да нам у националном духу васпитају
католике Србе!
Што се није учинило скоро пре 100 година, кад су босански Фрањевци
тражили од српске владе да им подигне католичку богословију (Види
“Неимари Југославије”, стр. 27) нека се учини сада. Свака част захтеву
Дубровчана патриота! Једино се не слажемо да Богословија буде са седиштем
у Бару. Иако је то место везано за историју прве српске католичке краљевине
Михајла Војислављевића и њене српске католичке независне цркве, по
нашем мишљењу католичку богословију ваља саградити у Београду, где по
пројекту Конкордата од стране Св. Столице (од 1925 и 1931 године) седиште
“Београдско-Барског Метрополите”, “Српског примаса” има бити Београд,
престоница Југославије и центар Српства.
IV
Никако не можемо да схватимо, што код нас Срба има доста
интелектуалаца, који без резерве усвајају аксиому: да су сви католици
Југославије (сем народносних мањина) — Хрвати. Онда није никакво чудо,
што скопљански католички лист “Благовест” тражи по Старој Србији Хрвате,
а “Хрватска Стража” наређује да верујемо, да су католици у “хрватским”
крајевима безусловно само Хрвати!
Ми смо још на почетку (“Српско-хрватски спор”, I део “Мало историје”,
стр. 12) видели, да су католици из Славоније, Срема и Бачке основали у првој
Народној Скупштини после Уједињења “Клуб шокачко-буњевачких
народних посланика”. Тиме они нису мислили себи дати неко партискополитичко обележје, већ су тим хтели изразити своју етичку припадност.
Оснивањем свога клуба, нарочито су тим нагласили да себе не сматрају
Хрватима! Тадашње скупштинско председништво у поздравној речи, да се
не замери Хрватима, није смело да изрази своје задовољство, што може
поздравити и посланике, представнике католичких Срба Славоније, Срема и
Бачке, груписане у “шокачко-буњевачком клубу”. Исто тако, председништво
није смело изразити своју радост што види и претставнике муслиманских
Срба Босне и Херцеговине поред оних из Санџака и Јуж. Србије. Опет из
страха да се не замери Хрватима. Ако то није учинило председништво из
неког неоправданог опортунизма, требало је да неко од посланика Срба то
учини!
Да ли су се Хрвати устручавали и да ли су они према нама Србима били
тако опрезни и пажљиви? Они су се одмах дали на посао, да “шокачкобуњевачки посланички клуб’” као отпаднике Хрвата растуре. Брзо и
енергично се радило преко католичког свештенства, иако је међу њима било
доста таквих, код којих се био пробудио српски осећај после сјајних подвига
српске војске! Зачуђени неодлучним и бапским држањем, не само
скупштинских кругова, већ и врло великог броја српских политичара,
застрашивани од високог хрватско-словеначког клера, и ти свештеници су се
полако расхладили од првог одушевљења!
Уместо да смо према Хрватима заузели онај став, какав су они за време
рата, а нарочито у окупираној Србији према нама заузимали, уместо да смо се
тада ми према њима опходили онако, како су они са српским живљем
поступали, изузев да чинимо зверства; уместо да смо им показали да је
победила правда и српска идеја; уместо да осете да су побеђени; уместо да
смо им одмах показали песницу, да и они осете иста понижења, која су они
нама приређивали, да смо их као туђе слугерање презирали... ми смо се
утркивали ко ће више Хрватима бити на услузи! Ми смо ударили у
братимљење, грљење, љубљење! С ким? С дојучерашњим својим злотворима
и крвопијама, који су за нас имали само мучења, зверства, псовке и
грдње:“српска стока”, “српске свиње”, “робови” итд. Ми смо ударили у
седељке, пијанке, лумпераје са пуно безазлене братске љубави и искрености,
а они су нас у својој немоћи из дна душе и даље мрзели и презирали,
подмукло се спремаући на освету. . .
“Господска Хрватска, феудално-буржоаска Хрватска, била је и остала
носиоцем туђинског духа и пропагатором хрватског одвајања од Срба,
презирањем и подцењивањем Српства, зато што је оно демократија која
је никла из села, зато јер је оно, услед турске инвазије остало без
племства и титулуса, јер је ближе народу. јер зазире од
церемонијалности и афектација ...”! (М. Банић, стр. 45).
Нажалост што та друга “Народна Хрватска”, србофилска Хрватска и не
постоји. (види “Српско-хрватски спор”, II део, “Неимари Југославије”, страна
59—60).
Као што смо видели (“Српско-хрватски спор”, II део, стр. 51—53), кад је у
загребачкој држави 1918 год. настао хаос: сељачке побуне (“жакерија”),
зелени кадер, бољшевичка пропаганда, надирање Талијана ка Љубљани и
Загребу, ипак су, поред све мржње и презирања Срба и поред свег настојања
да изиграју Крфску Декларацију, морали да се обрате Београду за помоћ.
Београд је спасао Загреб. “Први су се у том хаосу, приклонили Београду
сви приморски Хрвати и њихово Народно Вијеће, посвема игноришући
вербалистички Загреб (брбљиви, који се замлаћује) и његове дуалистичке
резолуције, декламације, прокламације, пунктације...”! (М. Банић, стр.
31).
Традиционална мржња Хрвата је одмах започела своју подмуклу акцију.
Већ 5 децембра 1918 г. на “Јелачићевом тргу” кад су запраштали митраљези,
Загреб показује своју реакцију против Београда, у знак “захвалности’” што га
је спасао. Пропаганда у свима крајевима код српског католичког живља, које
је било загрејано успесима Србије и успостављањем реда, после оног
безвлашћа које се свуда осећало започела је познатим: “Срби хоће да нас
преведу у православље, вера је у опасности”. Циљ је био: све збити под
окриље католичанства и намамити у католичку “пучку странку” (како ли се
звала), а после им је лако наметати име хрватско!
Професор Др. М. Петровић је пошао од 1918 г., кад су се већ сви
католици, дугогодишњим агитацијама збили у једну политичку странку X. С.
С., не као Хрвати, већ као католици, где су и Немци и Мађари с њима заједно.
Сад г. Др. Петровић сматра да су сви Хрвати ту. (Тим агитацијама су у
многоме ишли и православни Срби на руку). Не стоји да сви чланови
Хрватске сељачке странке морају бити Хрвати, као ни што нису ни сви
чланови српских странака Срби. Г. Др. Петровић се пита каква је разлика
између Србина, Херцеговца, Босанца, Личанина, Славонца итд. од Хрвата из
тих крајева? Али се није упитао, каква је разлика између Срба и Хрвата
северно од реке Купе или у самом Загребу? Ту би морао признати да је
огромна разлика. Наравно, да у Херцеговини, Босни, Лици и Славонији не
може, сем вере, бити никакве разлике између католичких и православних
Срба! (“Наш национални парадокс”, стр. 20). По г. др. Петровићевом:
православни су — Срби; католици — Хрвати! А куд ћемо с Муслиманима у
Босни, Херцеговини и Санџаку? По г. др. Петровићевом њих би морали да их
метнемо у Југословене? Ми из сопственог искуства знамо, да се католици
сељаци по поменутим крајевима називају: Кршћани, Латини, Шлавонци,
Шокци, Буњевци и Крашовани. Ми не мислимо на оне прирођене
“куфераше” и друге белохрватске протуве по варошима и паланкама. Знамо и
то да се често етничко име замењује географским. Али морамо водити рачуна
и о заблуди код народа у појединим крајевима, као што је баш у заблуди наш
католички свет, ако мисли да је сваки Хрват зато што је католик, или да је
Турчин, што је муслиманске вере. Те илузије и заблуде се нарочито верском
пропагандом одржавају. Ми морамо против тих заблуда устати као и против
погрешног г. др. Петровићевог схватања: чим пређете у католичку веру —
аутоматски престајете бити Србином, као да у томе има неке етничке
промене.
Кад би цео српски народ прешао у католичанство, по тој логици, сви би
они оног часа постали Хрвати, а Срба би нестало с лица земље.
За г др. Петровића је проф. Вјекослав Клајић алфа и омега. За њега,
ваљда, други писци и историчари ништа не вреде. “Сеоба Срба у Хрватску и
Славонију” од А. Ивића нигде не спомиње, да су се неки Хрвати из Босне и
Херцеговине доселили у Хрватску и Славонију, већ само има помена, о
Србима обе вероисповести. У Миклошићевом “Monumenta serbica” нигде ни
спомена о Хрватима, иако је велики број записа и повеља из Босне и
Херцеговине. “Апологија српског народа у Хрватској и Славонији” Р.
Грујића, “Карловачко Владичанство” М. Грбића, “О српском имену” В.
Ђерића, пуни су интересантних ствари и докумената о сеоби Срба.
Уосталом сви хрватски историчари и етнографи врло добро знају да су
Срби с југа насељавали у 16, 17 и 18 веку опустелу Далмацију, Лику,
Банију, Славонију, итд., али сви намерно прећуткују да су Хрвати, уколико
их је где било, просто побегли у Мађарску и Бургенланд, где су се
изгубили, и да су Срби затекли празну земљу.
“При томе (најезди Турака) Српство је пренијело своје тежиште на
сјеверо-запад и извршило миграцију, која је од пресудног значаја по читав
даље однос између Срба и Хрвата. Населивши се, ама баш у свима, прије
чисто хрватским покрајинама, једино изузевши уже залеђе Загреба и
хрватског Загорја, Српство је проникло у срж Хрватства и посвема се с
њима амалгамовало (sic)… Не само да су Срби продрли у најзападније
дијелове Хрватске, него је Српство дало Хрватству нов прилив свјеже
крви, унијело му је у менталитет дио своје тврдоће и свог активизма,
оплодило хрватску народну душу: наметнуло хрватству свој говор, своју
народну пјесму, добрим дијелом своје обичаје и навике.„!” (М. Банић, стр.
148).
Срби свој говор нису наметнули Хрватима, јер би га наметнули и
Словенцима; наметнули би га и Загребу и његовом залеђу, а Загреб и данас
говори хрватским језиком као што и Загорје говори. Она “тврдоћа и
активизам”, који се сада у Хрватској примећава — осећа испољавају
покатоличени или католички Срби, а не прави Хрвати! — “Хрвати, како
рекох уведоше и сами језик штокавски, ако прем их је то стало и стоји
неизмјернога труда, јер им је од свагдањега домаћега говора далеко
дости” (Вежић, “Невен”. 1855, стр. 190). Око усвајања српског језика за
“хрватски књижевни језик”, као што знамо, била је дуга и жучна борба.
Хрвати су хтели да одрже свој језик, али су преовладали разлози оних, који
су хтели преко “југословенства” задобити католичке Србе. Мишкатовић
пише Јагићу 13. II. 1864 из Беча... “То су ти људи, који још увијек мисле, да
се сва наша борба у томе састоји да језик сачувамо.... Они се надају
одољети Српству ако правопис и граматику будемо имали одијељену од
србске. (Јагић, “Спомен мојега живота” I, стр. 62). Докле су тада допрли,
створила се етничка и лингвистичка линија између Срба и Хрвата и
између једног и другог језика. Та линија иде реком Купом, савија уз реку
Чазму и иде на Драву. Јужно и источно од те линије насељавају Срби
целокупну територију данашње Југославије, изузев западни део некадање
ријечко модрушке жупаније, Хрватског Приморја и суседних острва, где
Хрвати живе!
Да је Славонија била опустела, навешћемо ради примера једно место из
књижице “Dissertatio Brevis ac Sincera Hungari Auctoris de gente Serbica” из
1790 год. на стр. 21, које с латинског у српском преводу проф. В. Ђерића
гласи: “Та кажите, молим вас, кад су Турци Краљевину Славонију, кад
су тамишки Банат под своју власт подчинили, зар нијесу оданде сви
побијегли... и узмакли у различите крајеве Угарске? Ко је остао у онијем
крајевима за одржавања права угарскога, него готово сами Срби-Раци”?
(В. Ђерић, “О срп. имену”, стр. 125). — Угарска дворска канцеларија
извештава царицу Марију Терезију 1751 г. и каже: “да су многи крајеви у
Славонији, које су од Турака отели, остали пусти и да се тамо насељава
српски народ (nation Rasciana). (В. Ђерић, стр. 122). (Први је докуменат
доцније писан а говори о догађајима пре 1751 г., кад је други писан и који
говори о савременим догађајима).
Да су Славонију (са Сремом) Срби населили и да се Хрвати у 17 и 18 веку
уопште не помињу као тамошњи становници, изузевши појединих људи и
неких села, која су тамо пресељена из Хрватске, вредно је ово изнети: У
Славонској Пожези 1698 год. 5. IV. пише Хуналић, са још неким од сабраће,
ђаковачком бискупу против попова, које им шаље из Загреба и вели: “Сви
чврсто, постојано, једнодушно и сложно тврдимо, да нећемо нигда
примити ни онога, кога би они случајно послали, нити иког другог од
Хрвата, па макар он био и свјетовњак (мирски поп)...” (с латинског проф.
В. Ђерић, 128; Фермен1'ИН “Acta Bosnae, 532). — А провинцијал
фрањевачки, фра Марко Булајић год. 1707 моли цара Јосифа I “Да их
заштити од бискупа, који хоће да им одузму парохије и даду их
световном свештенству из Хрватске... Уводе презвитере Хрвате, који
овоме народу ни мало нијесу мили, нити знају добро народни језик”. (Р.
Грујић, Аполог. срп. народа у Хрват. и Славон., стр. 80; В. Ђерић, 128; “Срп.
хрв. спор” II. стр. 31). — Око године 1700 били су пописи становништва у
Славонији и нигде се не помињу Хрвати, изузевши нека незнатна
насеља. (Т. Смичиклас, “Двјестагодишњица ослобођења Славоније” II, стр.
149, 257; В. Ђерић, 128).
Славонија се сматра српском земљом од кад су је Срби населили.
Године 1703 кардинал и арцибискуп острогонски, Л. Колонић помиње српски
народ (gens Rasciana) у јужној Угарској и Славонији и препоручује босанске
фрањевце за тамошње Србе католичке вере. (Гр. Чеваповић, “Sinop.
memor, catal., 1823 стр. 184 и 202; В. Ђерић, 117 и 118). А године 1706 21 /VI.
помиње се у службеном писму бечком “дворског кам. савета” српски
краљевски судија у Славонији” (Фидлер, “Архив” за ауст. историју од
1867, 1337 В. Ђерић, 118).
Славонија се назива “Рашком” Србијом, “Малом Влашком” —
Србијом. (“Апологија српског народа у Хрватској и Славонији”, стр. 58. В.
Ђерић, 118).
Год. 1673 Е. Браун описујући свој пут кроз Угарску и помињући мост
преко Драве код Осека вели: “Ово је највећи пролаз у Угарску из Србије и
турских области” (Edward Brown, “А. Brief Account of...”, стр. 67; В. Ђерић,
173).
Год. 1691 Март. Сент-Ивањи (Miscellaneor. Decad. Secund. Р. I. р. 148—
50) овако описује: “Рашка — Српска — има са запада Славонију (тада су
се загребачка, вараждинска и крижевачка жупанија звале Славонијом), са
севера Угарску и реку Драву, са истока утоку Саве у Дунав, повелики
део Угарске, с југа Босну и Србију, од којих је (Рашку) раставља река
Сава. Има три жупаније: пожешку, валповачку и сремску” (В. Ђерић,
114).
На мађарским географским каптама Славонија се означава као “ Рашка”
— Србија, у “Theatrum Europ.” 1701 године стоји “Рашка” — Српска —
налази се између Драве и Саве, на западу од Срема. По српским
насељеницима жупанија пожешка, валповачка и сремска тако исто и
торонталска, од краја шеснајестог па до половине 18 века у обичном
језику носе име “Рашка” (Czoernig, “Ethnografie” II. 1857. 161. В. Ђерић,
117).
Год. 1807 јавља француски конзул из Травника, П. Давид: “Прича се да
је букнула буна у аустријској Србији. Овако Турци називају Славонију и
Банат”. (Вјек. Јелавић, ‘Гласник земаљ. музеја за Б. и X. 16-1904, стрна 281.
В. Ђерић, 127).
Становништво Славоније се назива српским-рацким именом. Да
наведемо славонског писца 18 века М. П. Катанчића, који говорећи о српском
имену, пише: “Оно је, заиста, нашим Илирима тако обично, да се свуда
Србљима зову, не само они који живе у Србији, него готово по свему
Илирику, а и по Дацији... Они се тим највише од других разликују, што
се зову Србљи, Србљани” (Катанчић, “De Istro eiusque adcolis” 1798, стр.
217; В. Ђерић, 126).
На другом месту у истој књизи Катанчић пише: “Хрвати, ово
приповедам по свом уверењу, нас Раце и Илире, који се од њих у језику
знатно разликујемо, све зову Власима” (Катанчић, “De Istro...”, 1798, стр.
227. В. Ђерић, 49).
Интересантно је, што још тада Катанчић констатује које покрајине говоре
српским језиком: “Добро знамо да се и данас заиста разликују Хрвати од
Далматинаца и по отаџбини и по начину говора... А што је узрок да
Илири уз Јадранско Море, Србијанци, Босанци, Срби (Раци), који живе у
Угарској, на једној и другој обали Дунава, истим језиком говоре, којим и
Далматинци, а од Хрвата се разликују? Свако зна, колика је даљина
између Илира, што живе на обалама Дунава и Дубровчана, а ипак нема
друге разлике у говору, него да их је обоје родила једна мати!” (Катанчић,
“De Istro...”, стр. 108).
О досељавању Срба у Лику и Хрватску постоје небројени подаци, од
којих смо неке у I. делу “Срп. хрв. спора” на стр. 7 и 8 поменули. Неће бити
без интереса да изнесемо само још неколико примера. Већ године 1447 пише
угарски краљ Владислав Србима, који су насељени око Медведграда,
Раковца, Калника и Копривнице (Д. Грубер, Вјесник краљ. Хрватске,
Славоније и Далмације VII-1905. 130). — А године 1602 граф Зрињски
пише цару Рудолфу и вели: карловачки генерал је из Турске извео неке
Влахе или Србе и населио их на мом дједовском опустелом имању, које
се зове “Гомирје” (А. Ивић, “Сеоба Срба у Хрват. и Слав. стр. 11).
Почетком 17 века пише Никола Иштванфи, да се год. 1596 сакупила
војска у Банији: “Ту су били и српски гласници с писмом Радослава... и од
свих других (Срба), који живе од Купе до Јадранског Мора” (Н.
Иштванфи “Regni Hungar. Historia”, 1685 — 1446. — В. Ђерић, 51). Год. 1604
помиње велики војвода Матија да су Срби заузели некаква имања у
Словеначкој (Windischland) и у крижевачкој жупанији. А године 1605
исти војвода Матија у једном писму спомиње “Србе око Копривнице,
којих је било око 3.000 душа”. (Р. Лопашић, “Спом. хрв. крајине — I —
1884. 323. А. Ивић, “Сеоба Срба у Хрват. и Слав.”, 37. В. Ђерић, 51).
Годне 1697 граф А. Коронини извештава аустриску дворску канцеларију
о приликама у Хрватској, у Лици и Крбави и каже: “У Лици има око 1000
(хиљаду кућа и то, 130 покрштених муслимана, 160 Влаха католика, који
су дошли из Крмпота и Светог Ђурђа, 60 кућа Хрвата (“Croati”), који су
дошли из Бриња и Оточца и 140 кућа Крањаца (Cragnolini). Остало су
Власи шизматици, т. ј. православни Срби”. (Лопашић, “Сп. хрват. крај. III
1889—109. В. Ђерић). Дакле, од 450 кућа католика, само 60 хрватских!
Године 1740 Фи. Рићепути, описујући свој пут од Модруша до Загреба,
спомиње католике, понајвише северно од планине Капеле, и каже ...“Између
њихових (католичких) парохија живе врло многи Власи или Срби, којих
има три пута више него Хрвата” (Д. Фарлатус “Illyrici Sacri” IV-1769, стр.
176. В. Ђерић 61, види I део “Срп. хрват. спор”, стр. 8). А сењски бискуп С.
Главинић у спису Лика и Крбава говорећи о новској околини вели да их за
војску има “од наших Хрвата 120 лица, а од покрштених (муслимана) и
других Влаха шизматика 500” (Лопашић, “Спом. хрват. крај. III, 1889, стр.
50. В. ђерић, 105).
На овом месту ваља нешто споменути о Србима унијатима, или како их
сада Хрвати називају “Грко-католицима”. Год. 1611 потврди Папа Симеуна
Вратању за свидничког унијатског владику. У писму се каже “Симеун,
владика Срба католика грчког обреда, који живе у Угарској, Хрватској и
Славонији и у Крањској” (А. Ивић, “Сеоба Срба у Хрват. и Славон.” стр. 12;
В. Ђерић, 52). А године 1615 поменути Симеун Вратања назива се “Српски
владика” (Черниг, “Етнограф. аустр. монар., III, 1857 — додаци 102. В.
Ђерић, 52).
Године 1651 загребачки бискуп Петар Петретић каже, да је архимандрит
манастира Марче, Сава Станисављевић, ишао у Рим да добије од Папе
потврду за влашко или српско владичанство у Хрватској и Славонији. (Р.
Грујић, “Аполог. срп. нар. у Хрват. и Слав.”, 74, 75. В. Ђерић, 54).
Године 1654 изјавио је калуђер Павле Алепски, да досељени гркоисточњаци око Марче и Чазме говоре “Србским језиком” (Ф. Шишић,
“Хрв. повјст”, II, 165).
Год. 1658 пише “гвардијан” манастира Лепавине Висарион (ћирилицом) у
име своје и осталог братства загребачком бискупу Петру Петретићу: “Ми смо
покорни оцу Папи кано и првим папама (сигурно су врдали) и цркви матери
великој апостолској.. Ваше госпоство вели да ниесмо велике цркве католици,
ми говоримо да смо прави католичани... А што нам ваше госпоство беседи за
патријарху цариградскога да га се отвржемо, богме, мало за њега и маримо,
он је Грк, ми смо Србљи... Аз старац гвардиан Висарион (“Србобран” 1909. г.
22/25. VIII. В. Ђерић 54). о поменутој књижици “Dissertatio Brevis ac Sincer.
Hingar. Histor.” на стр. 22—23 стоји: “Да Хрватска буде сигурна и мирна ко је
други бранио него Срби настањени по оним високим планинама, које се
пружају од Јадранског Мора до крајева карловачких? Ко је ... други био на
стражи него Срби на Уни, на Сави и Илови за спас грађана, који су стрепели
и у варошима, зидовима утврђеним и у селима” (В. Ђерић, стр. 68).
Од коликог су значаја били Срби за аустриску “Војну границу” (што
управо и објашњава густа српска насеља у покрајинама, које су се ондашњом
турском Империјом граничиле, почев од Лике, Кордуна, Срема и Баната),
сведочи то што је њихово насељавање извођено систематски кроз више од
два века. Нарочито су Аустријанци много полагали на православне Србе.
(Види: Павловић, “Србија и последњи Аустро турски рат”). Чак је закон о
“Војној граници” штампан и српским језиком. “Начелни закони за
карлштатско вараждинску-Баналну (Банијску)-Славонску Воену
Границу, преведен из немецког оригинала на Србски језик (Р. Грујић:
“Аполог. срп. народа”, 210).
Кад је реч о Босни и Херцеговини, неисцрпном расаднику Српства,
Хрвати просто изгубе памет. У недостатку ма каквих историских доказа и
неимању било каквих писаних докумената, они измишљају бајке за децу.
“Зар Херцеговина, што рађа само змије и Србе—хрватска?!” (...како нам
једном приликом песник Ј. Дучић рече: — Хрвати сада и сами верују у
оно што су некад измислили и слагали!
У “Хрватском Дневнику” од 2. IV. 1939 год. у чланку “Кроз прошлост
босанске Крајине” размануо неко болећиво пером и евоцира “догађаје”, као
из лепо декорисаног филма. Ту се помињу хрватски кнезови и племићи:
Франкопани, Зрињски, Карловићи, Кеглићи, Иванчићи, Кружићи итд. који
никакве везе с Босном немају. “Код старосједалаца Босне, били муслимани
или православни, све више избијају типови старих Хрвата. Они, којима је
вјера била више него земља, одилазе у Крањску, Штајерску, Аустрију,
Угарску, па чак у Ческу и Моравску!” По Богу брате, па куда ћете даље? Па
ми вама, Хрватима, то и кажемо, да сте напустили све крајеве и побегли у
бели свет. Зар вам није било доста да одете у “хиљадугодишњу” Хрватску —
него побегосте чак у Ческу и Моравску?! — Шта сад тражите ви Хрвати по
крајевима које су Срби пре два, три века потпуно опустеле населили, па чак и
да су раније у истини били хрватски? Што се онда љутите кад вам се каже, да
сте се утопили у немачко и мађарско море? Зашто се онда џапате, кад вам се
каже истина у очи, да јужно и источно од ваше престонице, Загреба — живе
само Срби? Тракија и данас постоји, али Трачана нигде нема! “Народ који
допаде ропства, спасава се у Исламу и Православљу(!)”. Ово рече, али нит,
поцрвене, нит оком трену кад слага! Па, зар православци највише јада
Турцима задавали па ће католици да траже спаса преласком у православље,
да се тиме заштите против турске обести?... Наравно кад је чланкописцу и
српски велики жупан Мутимир — хрватски владар, зашто не би и
православни крајишници били — Хрвати!
“Хрватски дневник” од 11 јуна 1939 год. доноси из пера Милићевића
чланак: “Исправа босанског краља у Сарајеву” Повеља краља Томаша од г.
1459 враћа се у Босну после 400 година лутања. Нас интересује само титула
краљева. “Ва име Боже, амен, Ми Стефан Томаш милостју Божиом краљ
Србљем, Босни Усори, Соли, Приморју Доњим Крајем” (ћирилицом). Дакле,
у титули краља Томаша Хрвати се и не спомињу, као лањски снег! Тако исто
и у титули краља Твртка: “Стефан Твртко, с Христа Бога Краљ Србљем
Босни и Приморју”. Босански владари увек оно “Краљ Србљем”, то јест
“Краљ Србије” истичу на прво место, чиме се даје првенство Србији у ширем
смислу и сувереном српском народу, а остали крајеви по важности.
Потчињени народ и његова земља или се уопште не спомиње, или ако се и
помене, онда тек доцније или на крају. То се види на другом месту где се
Стефан Томаш (Остојић) овако потписују: “Краљ Србљем, Босни, Пирморју,
Хумсци Земљи, Далмацији, Хрватом, Доњим Крајем, Западним Странам,
Усори, Соли, Подринији и к тому” (Фр. Миклошић “Monum. serbica”, стр.
438) (ћирилицом).
Сва позната документа сведоче, да се Босна од увек сматрала
еминентно српском земљом, а њени становници без обзира на веру,
Србима.
Посавски владалац Лудвиг — Људевит — због примицања франачке
војске из Италије год. 822 побеже из града Сиска Србима “који народ живи у
великом делу Далмације (римске) т. ј. у Босни”. (Франач. летописац Ајнхард
Ф. Рачки, Документа, VII — 1877 —стр. 327).
Око 1180 спомиње грчки писац Кинам, реку “Дрину која раздваја Босну
од остале српске земље”. — А године 1188 потврди римски папа стара права
дубровачке цркве и у писму спомиње “Српску државу Босну”. (Д. Фарлати,
“Eclessiae Ragusinae Histor.” — 1800, стр. 82. Ђерић, 37). О босанским
бановима Кулину и Матије Нинославу смо раније спомињали (види I део
“Срп. хрват. спора”, стр. 5). Римски папа потврђује 1227 нека права
дубровачке цркве, и у свом писму спомиње “Српску државу Босну”.
(Фарлати, “Ecclesiae Ragusinae Histor.”, 1800 — стр. 96).
Вараждински каноник Рогерије (Руђер), каже да је године 1245 татарски
краљ “уништио српску (рашку) државу Босну” (Швандигнер, “Scriptor. rerum
Hungariae,” 1; 1746, стр. 318). — Године 1252 у писму дубровачког
архибискупа Ивана, опет се помиње “српска држава Босна” (Фарлати:
“Ecclas. Ragusinae Histor.”, стр. 1036. — В. Ђерић, 38).
Године 1346 поставља папа дувањског владику Ивана и препоручује га...
и бану Стјепану “српском (босанском) владару”. (А. Тајнер, “Vet. mon. histor.
Hungar. sacr. Illyr.”, I — 1859, стр. 832. В. Ђерић, 49).
Језик у Босни и Херцеговини од увек се називао српским. (види у овој
књизи стр. 8, 9.).
Године 1333 босански бан Стјепан Котроманић, приликом уступања Рата,
Стона, Превлаке и околних острва Дубровчанима написао је четири повеље:
“двие латинсци, а двие српсцие” (Ф. Миклошић, “Monumenta serb.”, стр. 107).
Године 1529 неком службеном потребом аустиских власти наређује:
“Нека се босанском војводи Хасану пише на српском језику”. (Ивић,
“Споменици Срба у Угарској, Хрватској и Славонији ”, стр. 16. — Ђерић, 40).
Фра Матија Дивковић године 1616 нам штампа свој мали “Наук
карстијански” у коме се налази “Плач блажене дивице Марије, кои плач
исписавши серпски, фра Матие Дивковић из Иелшак” (Т. Маретић,
“Архив за слов. филолог”, Беч, VII 1884, стр. 416, Ђерић, 162).
Године 1679 Аустријанци шаљу писмо Сарајлијама на турском и
српском језику (А Брлић, “Добровољ. учешће Срба и Хрвата...”, стр. 221.
Ђерић, 161).
У споменутој књижици “Dissertatio Brevis...” на стр. 18 стоји: “Србијанци
и Бошњаци, које Мађари по рашкој држави називају Рацима, никад се у
свом језику не зову Рацима него Србљанима, нити кад свој језик или
народ зову рацким, него српским”. (В. Ђерић, стр. 44).
Кад хоћемо да говоримо о Херцеговини не можемо је одвојити од
данашње јужне Далмације. Данашња југозападна Херцеговина се састојала 1)
из Неретве. Између доњег тока реке Цетине и реке Неретве. 2) Захумља, од
Неретве до Дубровника и 3) Требиња с Конављем, између Дубровника и
Котора.
Око године 950, каже К. Порфирогенит, како је грчки цар населио Србе
по својој држави и то у областима Србије, Неретве, Захумља, Требиња и
Конавља. За Неретвљане вели: да живе између доње Неретве и доње Цетине;
за Захумљане каже да живе од Неретве ка југу до Дубровника; за Требињане
и Конављане да живе између Котора и Дубровника (који тада још није био
насељен Србима) (види Рачки, “Документа”, стр. 274, 403, 407 и 408. Ђерић
14). Ово исто што је Константин Порфирогенет изнео о насељавању Срба у
западне крајеве, понављају доцније историци. Трогиранин Иван Лучић
истиче, како су Хрвати заузели онај део Далмације, који се пружа између
Истре и реке Цетине, а Србљи остатак све до Драча (“Memorie”, стр. 522.
Ђерић, 27). (Кад се има у виду да река Цетина иде паралелно с морем, лако је
разумети како је узан простор, који су Хрвати заузели.)
Jos. Mikoczi каже (1806 год.) да је Хрвате и Србе у 7 веку у Далмацији
делила река Цетина (“Otiorum Croatiae” I, стр. 1). — Поп Андрија Ciccareli с
острва Брача вели: ...“Источни део од Цетине до реке Дрима припада
Србима” (“Programma” задар. гимн. 1859-60, стр. 33, 34). Исто то тврди Иван
Каталинић (Storia dela Dalmazia” I—III, 1834, страна 138).
А сам Фр. Рачки, говорећи о Хрватима, пише: “Хрвати у први мах,
побједивши Аваре, посјели су земљу између Цетине па према сјеверозападу,
гдје Уна утиче у Саву (“Vijek i djelovanje sv. Cirila i Methoda ”, (357, 24)
(доцније је ово поправљао). Дубровчанин Лука Свиловић “Земља Србљах се
је међу Цетином и Баром дијелила у четири жупе, тј. Неретву
(“Поганију” били некрштени), Захумље, Травуње с Конављем и Дукљу”
(Кратка повијест Далмације 186 — 42) (узето од Ђерића, 28).
Оволико о средњевековној граници Срба и Хрвата на Приморју.
Године 925, на католичкој црквеној скупштини у Сплиту били су папски
изасланици, а били су и Срби.... “На сабору спљетском судјеловао је не
само хрватски краљ Томислав са својим великаши, него и захумски кнез
Михајло са србским великаши.... Спљетска метрополија, односно
бискупије њезине деле се на Хрватске и захумске (српске). Хрватске
бискупије су у Осогу, Крку, Рабу, Задру, Спљету, Дувну и Сиску. Над
првима је Хрватски краљ, над другима је захумски књаз са српским
велможама. “Српске бискупије су у Стону, Дубровнику и Котору”. (Рачки,
“Documenta” VII — 1877, стр. 190)). Дакле, сплитски црквени сабор, одредио
је већ у 10 веку за тамошње католике Србе три српске католичке бискупије.
Године 1334 Цар Душан каже: “И јешче су се заклели краљевству ми
властеле дубровчци, да пребива поп сербски, и да поје у црквах, које су у
Стону Рату, како јест повељевало краљевство ми” (како сам наредио).
(Миклошић, “Monumenta serb.”; 108, 109).
Године 1407 Прибислав Похвалић, изасланик В. Вукчића и Сандаља
Хранића овако каже: “Ва име божие амен! Ја Прибислав Похвалић... с
листом српсцим.. а други лист који за овим иде српски ест писан. В лето
рожества Христова тисушчно и четири сто и шесто лето мисеца декембра
двадесети дан” — “Ва име божие амен! в лето рождества Христова... ови
лист српски... у другом листу српском..” (Медо Пуцић, “Спомен србски” II
1862, стр. 51, 53, 54). Овај Прибислав Похвалић је католик и икавац, а за
разлику од талијанских песама нарочито наглашава да пише српским
језиком. Исти Прибислав Похвалић пише 1411 године: ...“оваи лист овогаи
мога писан... у сием тетрагу”. — “И з другим листом српским кои е за овим
листом у сием тетрагу (пакету) писан”. (К. Јиречек, “Срп. Спомен.” у Спом.
срп. краљ. акад. XI—1892 год., стр. 54).
Године 1769 каже Д. Фарлат да фра. Петар Антоније назива макарског
бискупа Фрању “Крајинским”, која је (т.ј. Крајина) у Херцеговини у
Србији”. (“Illyric. sacr.”, IV—1769, Стр. 189. В. Ђерић, 161).
Из наведених докумената види се да су становници у тим крајевима Срби
и да се језик искључиво назива српским! Од интереса је што вели проф.
загребачког универзитета Н. Нодило: “У Дубровнику, ако не од првог
почетка, а то од памтивјека, говорило се српски, говорило како од
пучана тако од властеле; како код куће тако и у јавном животу. Јесте
истина, да су се записници разних вијећа водили латински, а прилика је
такође, да под кнезовима млетачким, њих ради, на вијећима се понешто
расправљало и млетачким и којекаквим говором. Него у опћини, од
Млетака опроштеној, српски је расправни језик”. (“Рад”, 65, 117).
У споменицима 14 и 15 века се налази “Србљин” и “Влах”. Назив “Влах”
у то рреме не значи оно исто, што се доцније употребљавало за православне
Србе. “Власи” су посрбљени остаци Романа, којих је било и православних и
католика. Исто што и Морлаци у Далмацији, који су се доцније сасвим
посрбили. У “Старом Влаху” такође. Отуда се у повељама и за Дубровчане
каже “Власи”. (“Ако верује Влах Србљина...” (Рачки, “Рад”, 57, стр. 141).
Године 1434 потврђује Јурај Војисаљић, војвода Доњих Крајева, стару
баштину војводи Павлу, кнезу Николи и кнезу Влатку Јурјевићима и кнезу
Вуку Вукићевићу (Вратар, Нови и Крушевац, на десној обали Неретве)
(ћирилицом писано): ...“У всем, у чем застаемо, у држању или Србљину или
Влаху”.. (Миклошић. “Monum. serbica”, стр. 378; В. Ђерић, 16).
Године 1447 помиње се српски пристав из Херцеговине (К. Јиречек,
“Срп. Спом.”, Споменик срп. краљ. академ., XI, стр. 85). А године 1451, кнез
Владислав син Херцога Стјепана уговара са Дубровчанима и вели: “Да несам
вољан, ни да могу никада ре забранити ни уставити ни едне мое људи, ни
Влахе ни Србље слободно ходити у Дубровник трговати”. (Миклошић,
“Monum. serbica”, 445 — Ђерић, 17).
Године 1481 објављује господар Херцеговине Ајазбаша, да у Дубровнику
више нема болести и да може свак слободно тамо ићи и трговати: “воиниках
и кнезовом и катунаром и кметовићем и сваке врсте људем, влахом и
србљем, свеми малим и големим колико их (је) годи у земљи херцеговои
пода руку нашу”. (Ми смо изоставили танко и дебело јер). (Трухелка,
Гласник зем. муз. у Босни и Херц., 23 1911, стр. 67; Ђерић 160).
За Дубровник поред Нодиловог гледишта изнећемо још само неке
податке. Тако године 1364 потписује се међу сведоцима писар дубровачке
општине “Ја Нико Белић, дијак српски” (К. Јиречек, “Спом. српски’’. стр.
33 — Ђерић, 30).
Дубровачки кнез и властела пишу 1409 г. у Србију да су српском
изасланику, Ст. Ризничару “...рекли и приповидели пред добреми људми,
грађани латини Србље и много инех.” (М. Пуцић, “Спом. србски,” I, 1858,
99. — В. Ђерић, 30). Овде нарочито пада у очи, што Дубровчани деле грађане
на Латине (романе) и Србље.
Године 1447 кнез и судије дубровачке “рекоше Никше Звјездићу,
дијаку српском, да упише све по реду.” (К. Јиричек, “Спом. српски,” стр.
86). Проф. М. Решетар је доказао у Јагићевом “Архиву” слов. Фил. (XVI,
332—336, 7) да су ти “српски” писари дубровачке општине били прави
Дубровчани. (В. Ђерић, 31). О тим “српским дијацима” има доста података.
Један хрватски “академичар” пише у “Раду југ. акад. наука” (115 — стр. 204)
и каже: то су били тумачи “србијанског језика.” (Ђерић, 31).
Године 1476 пише султан Мехмед Дубровчанима: на омоту тога писма
стоји записано: “српско писмо” (“Срђ. Srdj.”, V, стр. 335). Ђерић 162 —У
дубровачком архиву на омоту, у коме је писмо Сулејмана II којим године
1524 потврђује Дубровчанима пријем данка стоји записано, да је ту и
“једно писмо на српском језику о пријему данка.” (Гласн. земаљ. музеја у
Босни и Херцеговини, 24/ 1912/412 — Ђерић, 162).
Године 1605 Дубровчанин Јаков Лукаревић прича у својој “Copioso
ristretto degli annali di Ragusa” (стр. 144), “како су Турци после Мохачке Битке
(1526) у Стоном Београду разорили краљевске гробнице и како се “српски
пјесници изјадиковаше у дирљивим стиховима над њиховом злом
судбом.” (В. Ђерић сматра да се то односи на дубровачке песнике, пошто у
то време није било других српских песника. “О срп. имену,” стр. 31—32).
Дубровчани никад нису ни за свој народ ни за свој језик употребљавали
хрватско име. (В. Ђерић, 35).
За северну Далмацију поред раније изнетих података има да се спомену и
ови: Године 1741 пише задарски арцибискуп В. Змајевић у Рим: “Кад сам
дошао овамо, нашао сам у мојој дијецези, а много више у сусједним
дијецезама и нинској, шибеничкој и у скрадинској велико мноштво
Срба.” (Ник. Милаш, “Списи” I 248).
Године 1744 пише осорски бискуп Матија Караман о Србима православне
вере у Далмацији и каже: “Ако би се у Будви и поставио православни
владика, требало би онда поставити владике у которској, макарској,
спљетској, трогирској, шибеничкој, скрадинској, задарској, нинској и у
хварској дијецези, јер свих десет има Срба грчког закона . . . али будући да
има и Срба католика, тражили би и они Србина католика за бискупа... У
време бечког рата, није у задарској околини било српског владике, па
ипак је цела насељена Србима, који су за време рата дошли из Босне.”
(Никод. Милаш, “Списи” I, стр. 260; Ђерић, 21).
Године 1750 задарски бискуп Матија Караман шаље извештај о Србима
православне вере у Далмацији и каже, да су Срби насељени у северној
Далмацији “све до планине Велебита, која их раставља од аустриских
Срба.” (Д. Милаш, ‘‘Списи” I, стр. 316; Ђерић, 62). То значи у Лици су, већ,
опет Срби.
Године 1760 у извештају задарске католичке арцибискупије стоји, да у
Задру и Шибенику има само мало грчких (српско-православних) породица,
остали су Власи (Морлаци), а зову их “Србима.” (Н. Милаш, “Спомен” I,
399; В. Ђерић, 23).
И по северној Далмацији се је језик називао српским само онај мали
број чакаваца, наравно називао је свој језик хрватским. Трогиранин Иван
Лучић овако каже (1666): “Ипак, Далматинци и Словени, који су им
сусједи, не зову језик словенским, већ хрватским или српским, према
томе којим дијалектом говоре.” “De regno,” 1666, I, стр. 281; В. ђерић, 18).
(Значи без обзира на веру и у Далмацији је већина говорила српским
“дијалектом”).
А то се види из велике збирке “тестамената” у Архиву ц. и кр.
Намесништва у Задру, где су многи из 16 и 17 века писани глаголицом
текстуалним талијанским преводом или у изводу. На једном тестаменту пише
преводилац “Ја, Марин Пекјари (Пећар? — Pecchiari) писар илирске и
српске канцеларије.” (Милчетић, “Starine Jugosl. Akad.” 33 и стр. 457—8;
Ђерић, 160).
3АКЉУЧАК
Да у најкраћим потезима неке историске чињенице резимирамо:
1) Славонија, Лика, Крбава и Банија биле су услед честих ратова
између Аустрије и Турске изложене пустошењу, због чега је дошло до
расељавања. Пред турском најездом старо становништво је напуштало своје
огњиште и тражило спаса у Аустрији, Мађарској, па чак у Чешкој и
Моравској. Тим избеглицама је у исто време била за навек запечаћена
судбина, јер су се релативно брзо изгубили у аустро-мађарском мору, зато
што нису имали своју народну цркву, која би их од интернационалног
католицизма штитила. И онако мала вазална Хрватска свела се крајем
XVI века на “шаку јада” између Крањске, Штајерске, Купе, Чазме и
Драве и нешто у Хрватском Приморју. То је све. “За време кад је
Хрватска имала свој најмањи опсег, број димњака износио је у свему око
три хиљаде, а пре тога је сама крижевачка жупанија имала дванајест
хиљада димњака”. (Предавец, “Село и сељаци”, Загреб, 1934 г.) Сву
поменуту опустелу земљу населили су Срби потискивани с југа османлиском
силом (у овој књизи стр. 28).
Као што смо видели, Славонија се и на мађарским географским картама
тога времена убележава као “РАШКА” (Србија). Она се тако назива око 200
година, не само док је била под Турцима, него и кад су ови из ње протерани
(стр. 30, 31). Њу тако и путописци називају (30). У званичном попису
становништва у 17 и 18 веку у Славонији Хрвати се уопште не спомињу као
тамошњи живаљ (29. 30). Славонски писци 18 века, Катанчић и Рељковић,
називају становнике Славоније Србима, Рацима, а језик српски или рацки,
али о Хрватима ни помена! (стр. 31). Изрично се траже босански фрањевци за
тамошње Србе католике (30). Води се борба против хрватских попова, који
незнају српски језик (стр. 29 и 30) Срби су, дакле, населили целу Славонију
са Сремом.
2) Насељавање Срба у Лици и Хрватској догађа се истовремено кад и у
Славонији. Срби допиру до реке Купе, Чазме и до Крижеваца, прелазе
Крањску (“Бела Крајина”). Бројно далеко надмашавају остатке хрватског
становништва у Лици. Од хиљаду кућа, свега 60 (шесдесет) хрватских,
остало, без мало све српске! (стр. 31, 32).
3) За Босну и Херцеговину доказују небројени документи, повеље,
записи, богумилски надгробни споменици итд. да су еминентно српске
земље, у којима се одвајкада знало само за српско име (34, 35).
4) За Приморје сва документа сведоче, да је река Цетина граница између
Срба и Хрвата. Црквени сабор у Сплиту године 924, тачно одређује да су
бискупије у Стону, Дубровнику и Котору српске. (види: “Decreta Croatorum et
Serborum in concilio eorum Spalaten”. — “Jura”, I., страна 8).
5) У северној Далмацији бројно стање Срба изменило се на штету Хрвата,
који су навалом Турака потиснути на север. (види: “Срп. хрв. спор” I део,
страна 6).
6) Дубровник, у почетку романски, доцније српски. Једино се може рећи,
да у Далмацији, и сада, у Сплиту, Шибенику и осталим северним
приморским местима има мањих хрватских-чакавских оаза, које су само пеге
на огромном српском телу.
Да ли је Српски Народ у новој постојбини: преко Динаре, преко Уне и
Саве и Дунава изгубио штогод од свог битног “српског”? Српски језик, у
свим тим крајевима, које су Срби населили, остао је нетакнут. Карактерне
особине остале су исте. Обичаји исти. Што је најважније, јака српска
традиција остала је неокрњена! Национална свест никад се није помутила.
У северној Далмацији, као символ Српства, оснива се Далматинско
Косово, где се и даље одржава косовски култ, који непрестано опомиње
тамошње Србе о минулој слави и моћи Српској. У Срему постаје нова
Раваница понос “Српске Свете Горе”. У Хрватској Марча, Гомирје... и друге.
У новој домовини дају имена новим насељима, која их опомињу на стари
завичај...
Интернационална католичка црква обара се на српску народну песму и
труди се свом строгошћу свог ауторитета, да ту усмену историју нашег
народа бар код католичких Срба уништи, и да у исто време искорени народне
обичаје, ко.ји су, као и песма, заједнички и код једних и код других. (Види
стр. 23, 24). Поред свих настојања високог католичког клера кроз векове да се
убије народни дух, ипак наш народ је сачувао и спасао од пропасти и
народну песму и народну традицију и народне обичаје, за што има нарочитих
заслуга српска православна црква не само код православних, већ посредно и
код католичких Срба.
Једном речју и католици и православни пресељавањем нису ништа
од свог “СРПСТВА”— србизма изгубили!
Територије, које је тада српски народ у оним крајевима по свом досељењу
из Босне и Херцеговине и других јужних покрајина заузео, и данас у истим
границама држи. Природно, да Хрвати нису остали на “три хиљаде
димњака”, али и поред повећања становништва, територијално се ништа нису
увећали, јер више нису могли потиснути Србе из заузетих области. Хрвати су
били принуђени на расељавање у прекоморске земље. Само су појединци
тумарали по суседним покрајинама. Хрвати су остали у оним границама с
краја 16 века и данас. Хрвати су били и остали сасвим мали народ!...
На основу чега онда Хрвати захтевају за себе готово, све оне територије
Југославије, које су раније биле саставни део аустро угарске монархије?...
“Pacta conventa”, које нико никад видео није, а још мање прочитао, треба да
нам докажу да Хрвати нису зором 12 века допали у мађарско ропство, него да
је, попут Израјиља, “дванајест хрватских племена”, као претставници
слободног хрватског народа склопило уговор с Коломаном!?... Измишљено
“хрватско хисторијско државно право”, којим непрестано бацају прашину у
очи, треба да респектујемо, јер нас учи “што је некоћ хрватско било”!...
Тешко је то, кад се историја једног народа није створила на бојном пољу,
него се пише у професорским кабинетима... Много је чега било, али сад више
није. .. И Хрватска је била под Круном “Св. Стевана”, па сад није …
Хрвати као прави Скоројевићи, тек од јуче српском помоћу ослобођени
аустро-мађарске чизме, волели су у свему да имитирају веће народе. По
угледу на Мађаре и они су сковали своје “хрватско историско државно
право”, и они су правили неке “нагодбе”, али поред свега тога у Хрватској је
на железницама био званични језик мађарски, а у Загребу пословни језик —
немачки, све до уласка српске војске 1918 г. “Пуних 800 година налазили су
се Хрвати под предоминацијом Мађара, па зар је чудо што се политика
загребачке буржоазије поготово њезин анахронистички хрватски
национализам скроз наскроз инфилтрирао мађарским духом и
аргументом “хисторијског државног права” (М. Банић, “Расп. на раскр.”,
154). И хрватски народић од милион и по душа, тежи да завлада милионима
Срба!? Хрватско име до Уједињења било је сасвим непознато ван граница
Монархије, и да није било Срба, нико у Европи не би ни знао да Хрвати
постоје!
Загреб је још прошлог века био увртео у главу да буде центар
“ЈУГОСЛОВЕНСТВА”, иако он није имао услова да буде привлачна тачка на
словенском југу, из простога разлога, што је био мађарски вазал. Хрвати су
мислили прво “Илирством” па после “Југословенством” да Србима замажу
очи... “Да је Загреб тада тежио да окупи само Хрвате, врло мало би био
захватио, јер је тада појам Хрват био апсолутно у уско покрајинском
рангу... Али управо зато, што је тежио да привуче читав словенски југ,
Загреб је посегнуо за именом илирским... Тиме је стварно и започела борба
о приоритет између Београда и Загреба. Та борба још и данас траје. Загреб је
a priori осјећао да су слобода и независност Србије необично снажан
аргуменат у рукама Београда”. (М. Банић, 12, 14).
Хрватско име, као што знамо, вртело се само око Загреба, па је с тога
“Илирима” и “Југословенима” било много до тога стало, да бар за себе
придобију католичке Србе. Српски ренегат, Анте Старчевић је отишао много
даље. Он је Србе просто назвао “православним Хрватима”, а Словенце
“планинским Хрватима” и тиме обновио ллан похрваћеног Ritter-Витезовића
за “Велику Хрватску” — на папиру!
После Светског рата Хрвати су били увукли рогове, јер сви могући
њихови покушаји да изиграју Србију, били су пропали. Тада су они били
много скромнији у својим захтевима... “Хрватско питање, које је пре
доношења Видовданског Устава било скроз административне природе у
границама садашње Савске бановине, постало је након тога, питање
политичке и економске природе у много ширим границама”. (бив.
председ. Сената, пок. Др. А. Павелић, — “Правда” божићни број за 1937
годину).
По свему судећи српско-хрватски спор (Хрватско питање) ушло је опет у
акутну фазу, и то у најкритичнији стадијум од кад постоји. Са хрватске
стране оно се нарочито форсира, да се час пре, преко колена реши...
“Спољно-политичко стање за решавање хрватског питања је
повољно.... Тако повољан положај одавно се није могао забележити...
Последњи догађаји у дунавском базену, који су довели до пуне
самосталности Словачке(?!) учинили су у Хрватској највећи утисак!” (из
једног разговора Кошутићевог са једним страним новинаром).
Та журба с хрватске стране, да се то “горуће” питање на пречац реши,
много подсећа на уцењивања и претње у очи журног доношења и
потписивања фамозне “Женевске декларације”. И тада је србијанска
опозиција била на страни опскурних и мрачних идеја, што умало није довело
у питање све Србијине ратне тековине, а њене ратне жртве бескорисним
учинило. И тада је и скупштинска и ванпарламентарна опозиција помагала
политику стварања једнe државе од српских територија под АустроУгарском, под именом државе “Словенаца, Хрвата и Срба” са центром у
Загребу. Две српске жиже, Србија и Црна Гора,биле су одлуком “Женевске
декларације” оцепљене од осталих српских покрајина, а Крфска декларација
тиме би била анулирана! (II део, 52, 53).
Та политика је определила др. Трумбића, Супила и остале да оду у
“емиграцију” за време Светског рата. Нису они емигрирали из жеље да
помогну Србима, да се сруши Аустро Угарска, него баш из страха и бојазни
да се Монархији може што рђаво догодити “па да јој се у невољи нађу”!
Пропашћу Аустро-Угарске хрватски рачуни били би сасвим поремећени, а
нарочито римске Курије. Идеју да се “емигрира” дала је католичка
дипломација. Курија је сасвим правилно калкулирала “да Антанта може,
вероватно, изаћи као победник из рата, што би, наравно, значило пропаст за
Хрвате. Емиграција је имала задатак да убеди католичке високе кругове, да
Хрватска, Пропагандин експонент на Балкану, не сме да буде жртва рата.
Ако се већ не може одржати цела Апостолска Монархија, али “Хрватске
земље” ни у ком случају не смеју потпасти под власт православне Србије
(види II део 29, 31, 42). За то се хрватска емиграција прве године рата
непрестано и врзмала по Риму, кад је Италија била још неутрална.
По савету католичке дипломације, емиграција је обећала Антанти
“обилну помоћ хрватских чета”, које никад нису стигле на савезничке
фронтове! Та иста политика је донела једновремено “Бечку — мајску
декларацију” и сасвим супротну “Крфску декларацију”, коју је “Женевска”
имала да изигра. Чудна случајност, да су готово исти људи творци и мајске и
женевске! Ту хипокризију и перфидност “Југосл. Одбора”, ваљда је још онда
само стари Никола Пашић прозрео, као што је лукавство Венизелосове владе
у Солуну протумачио: “Ако победе Централне силе — Константин је ту; ако
победи Антанта — Венизелос је за њу!” Увек два гвожђа у ватри!...
По споразуму удружене опозиције, са српске стране и др. Мачека,
претседника и “вође” хрватског народа, на дан 9 октобра 1937 г., по речима
самог др. Мачека било је ово утаначено: “Све што је од 1918 године на овамо
било створено, све је то протузаконито и ради тога нема друге, него треба
укинути наметнути устав, расписати слободне изборе за Конституанту и онда
дати ријеч заступницима народа хрватског и народа српског, да изнова уреде
своје међусобне одношаје”, (из Мачековог говора на изванредној седници
“Хрватског народног Заступства” на дан 8 маја 1939 год. у Загребу).
Као што је србијанска опозиција 1918 у Женеви лакомислено помагала
“Југословенски одбор” у стварању загребачке државе, тако исто је српска
опозиција пресирала да се према поменутом “споразуму” од 7 X 1937 г., од
уставног државног поретка створи “провизориум,” од државне територије
нека врста српско-хрватског “кондоминиума,” од кога се имају хрватски
“захтеви” измиривати! У “споразуму” се ништа ближе не казује, на које
територије Хрвати “полажу право,” што ће тек конституанта имати да реши,
чије одлуке има да прими већина Срба, већина Хрвата и већина Словенаца!
Творци “споразума” на српској страни тврдили су да је ово камен мудрости,
али не кажу шта би било кад једна страна стави своје вето!
На који би се начин из створеног хаоса држава вратила у редовно стање у
случају неспоразума?!... Овакви издајнички поступци неби се, наравно, ни са
чиме могли оправдати! Да је само неко био још лакомисленији од наше
опозиције и да јој је тај експерименат допустио она би, заиста, то и учинила
(што је у споразуму срочила), уздајући се у оно “ако већина Срба прими”...
Шта заслужују ти људи?!. ..
Али ако је српска опозиција била на путу да направи непоправиму
грешку, нико зато нема права да поново експериментише и да се игра са
судбином ове напаћене и са огромним жртвама створене државе, коју људи
хоће коцкарски да упропасте и да се наругају сенима знаних и незнаних
јунака — Неимарима Југославије!
Да овако мислимо даје нам право што смо у поменутом говору Др.
Мачека пред “хрватским заступством” прочитали: “...Са српске стране је
понуђено: да се одмах споје Савска и Приморска Бановина заједно са
срезом и градом Дубровником у једну Бановину... а по преуређењу
државне заједнице тај хрватски териториј имао би се још повећати... За
Турску Хрватску са српске стране пристало се на плебисцит”... По
обостраном споразуму колика ће бити Хрватска бановина — “хрватски
териториј”, сем онога што је са српске стране понуђено, сложили су се у
овоме: “Дефинитивни опсег Бановине Хрватске одредиће се одлуком
народа путем гласовања у преосталим деловима Босне и Херцеговине, те
Срема”.
Сем онога, дакле, што је са српске стране понуђено, др. Мачек захтевао
све до Дрине и Земуна, јер се зато и каже “путем гласовања” у преосталим
деловима Босне, Херцеговине (у колико не улази у Приморску Бановину) те
Срема! (Ово није верзија, јер је цео тај експозе др. Мачека пред “Хрватским
заступством “оштампан и свуда растурен). Постоји верзија да Босна и
Херцеговина остају засебна покрајина у својим историским границама, ваљда
да се одржи “Бошњаштво”?
Ми се у чуду питамо, како се је могла са српске стране учинити онаква
лакомислена понуда Хрватима?!..
Зар су се српски политичари толико срозали, да се надмећу ко ће више
српских земаља дати на поклон др. Мачеку?! Зар се опет не понавља она
срамна кампања од новембра месеца 1918 године у Женеви?! Зар збиља нико
од Срба не увиђа куда то води?!... Зар нису истините речи Ernsta Henry-а, кад
вели да “Католичка Акција” хоће “Свето Римско Царство” Средњега века и
именује ко на томе у Југославији ради? (види стр. 16). Зар Срби не виде, да
једна иста лица, која су Мајском — Бечком, а после Женевском
Декларацијом хтела Србију да лише њених националних права и ратних
тековина, да су та иста лица и сада протагонисте, главни фактори у
цепању Југославије на западни хрватски, католички део до Дрине, Саве
и Дунава и на источни српски део? За доказ овога је писање њиховог
клерикалног органа, који једнако бодри католички свет скорим и повољним
окончањем “споразума”!! Зар Срби не виде да та “Католичка Акција” и
форсира то, кобајаги “хрватско”, а уствари “католичко питање” у Југославији
и тражи њено цепање. “Хрватско питање” нису покренули Хрвати. Хрватско
питање покренула је преко високог хрватско-словеначког клера Католичка
Акција да се створи католички фронт од Атлантског океана, преко Алпа,
Апенина, Балкана и Карпата на Балтичко Море против православне Русије,
Бугарске, Србије, Грчке и Румуније.
Политика српске православне, Св. Савске цркве је нераздвојна са
државном политиком Југославије. Католичка црквена политика, не само код
нас, свуда иде у раскорак са националном политиком. Политика православне
цркве жртвује своје интересе државним, док католичка црква тежи да
државне интересе подчини својима!
Целокупна хрватска политика за последњих 100 година, а нарочито од
времена Штросмајеровог и Рачког своди се на ово: цео словенскоправославни југ (не изузимајући ни Бугаре), довести под папску власт —
унијаћењем, а Србе муслимане, по сваку цену, превести у католицизам и
придобити за Хрватство.
Хрвати су увек били само експоненти римске Курије на Балкану, а Срби
су носиоци државне идеје и народне мисли. После нове светске
конфлаграције “Католичка Акција” треба да створи “Сједињене Државе
Средње Европе” као зачетак “Светог Римског Царства” у чији састав улази и
“Велика Хрватска” (стр.15).
Садашњи напори Хрвата, да што је могуће више од територије
Југославије одвоје, био би само увод за остварење циљева “Католичке
Акције” у Средњој Европи... Ето то је Хрватско питање.”
Наш наивни свет мисли и верује, кад би се Хрватима уступило све оно,
како им је са српске стране понуђено, да би настао вечан мир, братство и
љубав. Тиме не би дошло до цепања Југославије, већ би се знало шта је
српско, а шта је хрватско. По њиховом схватању би с једне стране била
српска, а с друге хрватска домена “подручје.” Али Хрвати никако не крију
да је источна страна српско подручје. У “Хрватској Банији” више се не
би смело ни рећи ни чути “српско’’ — само “хрватско.” О Србијанцима,
разним државним службеницима, којих ни сада тамо нема не би могло бити
ни речи, а са тамошњим Србима?...
“Кад Србина у кнежини нађе,
Топузом му ребра испребија”!...
Дакле западна сфера је искључиво хрватска. Са источном сфером не стоји
тако. Појавило би се “хрватско питање” у Босни и Војводини, ако не би
дошло и до дипломатских заплета због “староседеоца” Хрвата у Ст. Србији!
(Јањеву, Призрену итд.). По себи се разуме, све оно “хрватско” чиновништво
које се сад налази по српским покрајинама, остало би на свом месту, само
што би им се морале још неке концесије учинити. Наравно нове чиновничке
кандидате из Хрватске и Словеначке морали би пласирати по овим
крајевима. Осигурати у “Централи” високе положаје за Хрвате и Словенце,
јер по др. Мачековим речима: “. . .Општа надлежност остаје заједничка
централној власти за послове спољне политике, народне одбране и Врховне
државне управе” итд. (Није могуће набројати све “пријатности” које би нас
очекивале.).
Да и не спомињемо ону одредбу из пројектованог “споразума,” да ће се
“дефинитивни опсег “Бановине Хрватске” одредити плебисцитом у
преосталим деловима Босне, Херцеговине и Срема, него да видимо, да ли
српски народ може примити и оно, што су Хрватима понудили српски
политичари?
Ако узмемо у обзир да у Славонији, Хрватској и Далмацији само
православних Срба има више него што цела Далмација има становника, онда,
по принципу реципроцитета, логично је да Хрвати нама уступе целу
Далмацију, тим пре што је она узак приморски појас, чије је залеђе
стопроцентно српско и што је Далмација за Србију животно питање, а за
Хрватску без залеђа не претставља ништа.
Хрвати се позивају на историско право у Далмацији. По том праву, само
би био онај део Далмације њихов, што се налази између реке Цетине до
њеног утока у море па на север.
Од реке Цетине, на исток и на југ, и по историском праву, а и по
признању свих хрватских историчара (да и не спомињемо друге) од увек .је
било и јесте српско. Стара српска Неретва, која сачињава највећи део
данашње Приморске Бановине, Захумља и Требиње с Конављем су и
историски и де факто српске приморске земље (види стр. 36. 37). Кад је реч о
“уступању” Далмације, онда се то, по “хисториским аргументима” што
Хрвати радо употребљавају, односи само на онај део, северно и западно од
реке Цетине, јер јужно и источно од Цетине и онако никада није било
хрватско, ни историски, а још мање етнички. Према томе Хрвати би се
имали одрећи само северног, по историском праву, хрватског дела
Далмације, а од Цетине на југ и исток, и онако немају права с туђим
располагати!... Ми нарочито наглашавамо само по историји — хрватски
део Далмације јер етнички ни тај један део није хрватски, пошто су Срби
и тај простор у току векова населили.
Тај део Далмације има највећи број православних Срба, па према
томе Хрватима не би било тешко ни с моралне стране ла га “уступе” Србима.
По речима Рачког, Хрвати су пренели свој центар у Загреб, а Приморје
оставили Млечићима, које су Срби, поступним насељавањем, сачували,
да не постане романско; (Види II део 23).
Кад су у питању Хрвати, онда за њих важи “хрватско државно право”,
“хисториски аргументи”, “национално-хисторијски индивидуалитет” и све
могуће манипулаиије “хисторизма”, а кад су у питању Срби, онда све оно
побројано за њих не важи! На Славонију Хрвати уопште немају никакво
хисториско право, која је увек била провинција круне Св. Стевана, али никад
хрватска. Увек се каже: Хрватска, Славонија, јер се под именом “Хрватска”
не узима и Славонија у обзир, како би Хрвати желели. Славонија се око
двеста година називала Рашком (Србијом), јер су је сву населили искључиво
Срби. То Хрвати не помињу. За српско Приморје не важи српско историско
право, а за “Турску Хрватску”, где ни једног Хрвата нема — важи “хрватско
државно право”?!
Ми верујемо да је наша немарност, лењост и аљкавост много допринела,
што се у иностранству погрешно мисли и суди о етнолошким односима Срба
и Хрвата. Шта можемо очекивати од странаца, кад наши толики
интелектуалци ни појма немају о националној историји, а о миграцији нашег
народа ни чули нису! Један универзитетски професор на једном популарном
предавању покушава да измоли од др. Мачека границу на Неретви?!... Само
тако се може објаснити, да је из незнања и потекла она понуда Хрватима!
(Кажу, кад је др. Мачек чуо, шта се све са српске стране нуди, веровао је да
се са њим спрдају, па није смео ни да помене шта би захтевао, бојећи се да га,
као онај Србин, не пошаље “по српски” у “место рођења”!)
Да ли би српски народ смео пристати на онакав “споразум”, чији је
“пројекат” др. Мачек пред “хрватским заступством” 8 маја т. г. објавио?... Ни
у ком случају на диктат др. Мачеков не смеју Срби пристати из многих
разлога.
Прва Српска Краљевина основана је на Приморју у 11 веку са Михаилом
Војисављевићем на челу. Време је све изменило, али српски народ, не само
што није уништен, већ је далеко на Север допро. Дуго се борио за своје
слободно море. Кад се једном испунио његов вековни сан, сад му се оспорава
право не само на ону обалу Јадранског мора, коју је он очувао, већ му се
оспорава право и на његово историјско Приморје, на коме обитава, од кад је
из прастаре постојбине дошао, и за које га толике традиције везују. То право
му ускраћују српски политичари и државници и одбацују га на
неприступачну херцеговачко црногорску морску обалу!
Српске земље биле би отсечене од приступачних лука Јадранског
мора, коме на целој дужини чине блиско залеђе. Биле би осуђене да са
Европом и осталим светом, као осуђеник, само кроз “прозорче” опште,
до кога кроз непроходне кршеве ни допрети не могу!
Тежња католичке дипломације Европе, да нас помоћу Христа, што више
парализује и онеспособи тиме би била остварена. “Хрватска Банија” би на
врло дугом фронту, са релативно узаним појасом обухватила под оштрим
углом западне српске земље и спречавала на тој страни везу са суседним
земљама и целим иностранством.
Од какве и колике је важности, економске и културне, имати слободно
море, најбоље осећају оне земље, које га немају. То смо ми Срби из Србије
најбоље осећали. Хрватска тежња, да сва наша прекоморска трговина
пролази кроз њихове руке, и да нас економски себи потчине очигледна је.
Недогледне би зле последице за нас настале...
Добровољним пристанком српских државника, да целе српске покрајине
дођу у хрватско ропство изложено је преко милион и по српског народа, да
подноси хрватске зулуме и обести, какве су само Турци чинили. Кад
тамошњи Срби нису нашли заштите у ‘јединственој’ држави, шта их тек у
“Хрватској Банији” чека...?
А за чију љубав треба да се одречемо нашег српског Сињег Мора; из
којих разлога да напустимо чисто српске покрајине и да наш народ без
икаква повода оде, не знамо, у чије ропство?... Каква нас то голема невоља на
самоубиство натерује?... Ухватисмо се некад, мали и јадни у коштац са
огромном Отоманском Царевином — изнесмо главе! Нападоше нас две
велике Империје — ујединисмо се! А сад да капитулирамо пред Хрватима...
Да нас њихов Мачек сиктерише из Далмације, Лике, Баније и Славоније!?...
То би био најсрамнији пораз српског народа, од кад историја Србе познаје...
Па се још наши политичари, наша омладина, наш највећи “српски”
политички дневник нервира, шта се ваздан с тим “споразумом” отеже?...
(Једино до сада, колико знамо, Далмација је против ове срамне радње
подигла свој глас, не зато што у Вођству нема динарских Хрвата, јер га
сачињавају Мачеци, Перчеци, Шутеји, Предавци, Пернари, Вилдери, Жиге
Шол итд. већ зато што су на себи искусили државничке способности
Загреба).
Лаж је што Хрвати цепање “Хрватске Баније” од Југославије
претстављају као “задовољење хрватских жеља”, јер у ствари они то сматрају
само као прву етапу у решењу “хрватског питања”. Стварањем “четврте”
Бановине, што је за сада верзија, продужила би се стара песма. Уосталом, све
иде, за сада, по интенцијама “Католичке Акције”...
Из свега што смо у овом III делу ‘‘Српско-хрватског спора” изнели:
“Хрватска Банија” се географски и етнички простире између реке Лоње,
Чазме, Драве, Муре, Словеначке и линије Сењ, Огулин, Глина, до утоке
Лоње у Саву, са целим Хрватским Приморјем (због железничке пруге,
иначе та линија треба да иде Сењ, Гомирје до испод Карловца, затим Купом и
Савом до Лоње). То и ништа више.
Баш из тих разлога, што Хрвати, прво одвајањем “Хрватске Баније”,
па после и цепањем “Хрватске” од Југославије, смерају да помоћу
католичке дипломатије задају смртни ударац Србима, из тих разлога,
понављамо, ни у ком случају не сме се Хрватима више уступити сем те
поменуте хрватске просторије. Само овако решење “Хрватског питања”,
не би држави као целини, готово, никакву штету нанело. Уступањем
српских крајева Хрватима демантовао би се цео рад на уједињењу Срба;
све што су толике генерације урадиле, значило би да је било бесмислено.
Наши државници, наши јавни радници, наши родољуби, значило би,
нису знали шта раде... Све бацити као у мутну Марицу!...
Опет је Хрвате обузело расположење, да ће на лак начин и на туђ рачун
створити Велику Хрватску... Опет је код њих завладало уверење, да ће врло
брзо уништити све оно, што су Срби кроз 150 година надчовечанским
борбама и напорима стекли; да ће нас економски подјармити и своју
хегемонију наменути. А ми им на све то одговарамо речима:
“Кад би Југославија била торпедована, Српство би и након тога, било
важнији фактор у животу југоистичне Европе, него ли Хрватство; да се
из темеља измијени савремени друштвени уређај.... и опет би Српство
играло важнију улогу од хрватства. Српство имаде већу виталну снагу и
већи прирођени размак у стварању од Хрвата, једном речју — Српство је
јаче од Хрватства”. (М. Банић, “Расправа на раскр.” 151)
На крају овде није само у питању, да се извесна територија прогласи
“хрватском” и да се учини друга географска политичка подела државе. Као
пример нам служи Словачка, која се прво “разграничила” са Чешком, па се
после оцепила. А кад је у питању да се нешто отуђи, онда у првом реду има
реч српски народ, који је све ово створио. Из дома Народне Скупштине на
Батал Џамији, претставници српског народа има да подигну свој глас: “Није
ово средњи век! Не дамо да се руши стопедесетогодишња тековина
српског народа! Држава се није створила “саборским одлукама” ни
“споразумима”; држава је створена силом мача, само мачем може да се
подели!
Ту одлучну реч претставника српског народа заповеднички очекују оне
жртве, које су “за крст часни и слободу златну” на том за нас светом месту,
на кољу издисале, чију мученичку смрт очевидац болно описује: ‘“Јуче, (28.
I. 1815) су Турци у Београду 96 Срба са Атанасијем, игуманом манастира
Никоља, пред Батал Џамијом живе на коље натакли. Од Таш-мајдана до
Стамбол капије, с обе стране (друма), међу натакнутим има свештеника и
калуђера, а многе су одоздо пси нагризали, докле су могли дохватити...
Немогуће је тужнији призор од овога замислити. Дед, син и унук (напоредо)
натакнути... Њихове жене, сестре и деца наричу гледајући своје очеве,
мужеве и браћу, како се по два три дана превијају у најгорим мукама пре но
што издахну!”... (Гр. Јакшић “Европа и Васкрс Србије” стр. 223).
Овако се за Српство умирало... Дванаести је час... Срби, у памет се...!
14 јула 1939 год.
Београд.
У међувремену, док овај III део Српско-хрватског спора” чека на
штампање, догодило се оно, чега смо се највише плашили и од чега смо
стрепили, и што је, по нашем мишљењу, предигра најсудбоноснијим
догађајима у историји српског народа. Већ и ово, што је до сада учињено
преставља страховит удар српској народној мисли и пораз српске државне
идеје!
... Створена је “Бановина Хрватска”, у чији састав улазе српске покрајине:
цела Далмација, Лика, Банија, цела Славонија, највећи део Херцеговине,
делови Босне и Срема”. Бановина Хрватска како се наглашава, има се још
“употпунити” са остатком Босне, Херцеговине итд... г. др. Мачек је 29 VIII т.
г. рекао у Саборници хрватским заступницима:.... “Тиме није питање
хрватске територије дефинитивно решено, јер смо ставили у споразум
најбитнију клаузулу, да ће се дефинитивни опсег Бановине Хрватске
установити када се буде преуређивала читава државна заједница”... Другим
речима, створена је “Велика Хрватска”, што ни у сну Хрвати сањати нису
могли, да ће се без по муке то и остварити!
Не сме се изгубити из вида, да овде није само реч о спајању две Бановине
у једну, којој су придодати и делови из још три суседне бановине, већ је овде
реч о стварању “Бановине Хрватске”, која по својим атрибуцијама добија
карактер хрватске државе... “Зато је мени била прва мисао, вели даље г. др.
Мачек, да осигурам хрватску народну територију, која има да носи име што
му(?) припада, а то име је Хрватска!... Оно што је важно, јесте да народ мора
имати на свом подручју власт у својој руци. Могу рећи да смо ми Хрвати,
готово потпуни господари у својој домовини, која се зове Хрватска!” (говор
др. Мачека 29. VIII 1939)
Ми Срби не можемо рећи, да у Југославији имамо та иста права. Бановина
Хрватска је искључиво и само Хрватска; дравска бановина је само
словеначка. По свима осталим бановинама је слободно и Хрватима и
Словенцима да баратају до миле воље, јер ми Срби нисмо за нас осигурали
српско “подручје”.
За сада само још једно питање да поставимо... Да ли би се Хрватски народ
покорио одлукама неколицине својих људи, кад би те одлуке очигледно
донеле пропаст хрватском народу?... Хрватски народ није фермао ни одлуке
свога Сабора 1918 г. кад је изгласао уједињење са Србима, већ је после пет
дана побуном у Загребу дао израза своме незадовољству.
Зар Хрвати, збиља сматрају и верују да цигло један човек на српској
страни сме и може да решава о судбини српског народа, без санкција његовог
законитог преставништва, пошто је највиши форум, будући изнад обе
парничке стране, могао само да прими на знање ову погодбу!
Зар Хрвати не виде да прети опасност новог светског рата само због
изласка на море и то на туђој територији, и детињасто верују да ће се српски
народ због хрватског каприса одрећи своје рођене морске обале, свога у
песми опеваног —Сињег Мора?!...
Хрватске новине ни једном речју не споменуше прославу 25-годишњице
Церске победе, јер они такве победе не бележе у својој историји... Они
прослављају педесетогодишњице певачких друштава и ватрогасних
удружења а највећи београдски дневник доноси опширне дописе са
свечаности мостарског певачког друштва “Хрвоја”, да сва српска јавност
види, да је Шантићев Мостар — Хрватски!?
Сав српски народ на будућим посланичким и сенаторским изборима, без
обзира на веру и политичко обележје, има да се појави, као један човек!
Хрвати ће сви као један сложно гласати за “Велику Хрватску”.
Српски народни претставници својим моћним гласовима нека сруше све
илузије Хрвата, да могу Српско Сиње Море и толике покрајине српске
приграбити!
СВИ СРБИ НА ОКУП! СРПСТВО ЈЕ У ОПАСНОСТИ!
30.VIII.1939 г.
Београд. Хаџи-Мелентијева 8.
Др. Ј. Ж. М.
ЈЕДНО ОБЈАШЊЕЊЕ
У овом трећем делу, издању Американског Србобрана, на неколико места
позива се писац на: “Види у овој књизи страну 8—9” итд. Реч у “овој књизи”
не односи се на ово издање Американског Србобрана, него на раније прво,
оригинално издање у Београду. Због тога ово објашњавамо тако да читалац
неби био у забуни.
Download

Srpsko-hrvatski spor i neimari Jugoslavije