Formiranje prekograničnog sistema javnog
saobraćaja u regionu Subotica-Segedin
Neprofitno d. o. o. KTI Institut za saobraćaj
Odelenje za upravljanje saobraćajem i razvoj mreže
Formiranje prekograničnog sistema javnog saobraćaja u regionu
Subotica-Segedin
Broj teme kod preduzetnika: 2121-038-1-1
Odgovoran za temu: Imre Keserű, zamenik rukovodioca odeljenja
Izradili:
Trepper Endréné, stručni saradnik
Viktor Serbán, asistent stručnog saradnika
Dr. Miklós Siska, stručni saradnik
István Berente menadžer kancelarije
Dr. János László Berényi, stručni savetnik
Lajos Vass, saradnik
Péter Miksztai, stručni saradnik
András Szele, stručni saradnik
Péter Károly, stručni saradnik
Tamás Marczingós, asistent stručnog saradnika
András Csaba Munkácsy, stručni saradnik
Csaba Erdélyi, tehnički administrator
Rukovodilac odelenja:
Gábor Albert
Ovaj dokument je odštampan uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržaj ovog dokumenta odgovoran je
iskljčivo KTI, a sadržaj ovog dokumenta ne odražava zvanično mišljenje Evropske unije i/ili Direktorata.
Szegedin
2012
1
Sadržaj
1.
UVOD ........................................................................................................................................................... 1
2.
METODIKA ................................................................................................................................................ 2
2.1.
2.2.
3.
UPOTREBLJENI PODACI ......................................................................................................................... 2
PODRUČJE ISPITIVANJA ......................................................................................................................... 2
ANALIZA STANJA .................................................................................................................................... 2
3.1.
PLANOVI I STRATEGIJE KOJE SE ODNOSE NA PODRUČJE ISPITIVANJA ..................................................... 2
3.1.1. Razvojna strategija Evroregije DKMT ............................................................................................ 3
3.1.2. Koncepcija regionalnog razvoja Županije Čongrad ....................................................................... 3
3.1.3. Prostorni plan Županije Čongrad ................................................................................................... 3
3.1.4. Prostorni plan Srbije ....................................................................................................................... 3
3.1.5. Plan magistralnih železničkih linija duž Tise .................................................................................. 4
3.1.6. Studija ostvarivosti železničke pruge Segedin – Reske (Röszke) - Horgoš - Subotica – Čikerija
(Csikéria) – Aljmaš (Bácsalmás) - Baja ....................................................................................................... 4
3.2.
EKONOMSKE I DRUŠTVENE KARAKTERISTIKE ....................................................................................... 4
3.2.1. Stanovništvo .................................................................................................................................... 4
3.2.2. Mreža naselja .................................................................................................................................. 6
3.2.3. Snabdevenost automobilima ............................................................................................................ 8
3.2.4. Ekonomska razvijenost i zaposlenost .............................................................................................. 8
3.2.5. Prekogranične veze ....................................................................................................................... 11
3.3.
REGULACIONA I INSTITUCIONALNA OKOLINA ..................................................................................... 15
3.3.1. Regulisanje prekograničnog saobraćaja ...................................................................................... 15
3.3.2. Regulisanje koje se odnosi na autobuski saobraćaj .................................................................... 16
3.3.3. Regulisanje koje se odnosi na železnički saobraćaj ..................................................................... 17
3.4.
ANALIZA TRENUTAČNOG NIVOA SERVISA JAVNOG SAOBRAĆAJA ........................................................ 18
3.4.1. Prekogranične drumske i železničke veze ..................................................................................... 18
3.4.2. Predstavljanje prevoznika ............................................................................................................. 24
3.4.3. Važeči red vožnje i mreža ............................................................................................................. 26
3.4.4. Mogućnosti presedanja ................................................................................................................. 32
3.4.5. Vozila ............................................................................................................................................ 36
3.4.6. Uklanjanje prepreka...................................................................................................................... 38
3.4.7. Tarifni sistem i sistem karata ........................................................................................................ 39
3.4.8. Elektronski sistem karata .............................................................................................................. 42
3.4.9. Informacijske usluge ..................................................................................................................... 44
3.5.
PRIKAZ REZULTATA ISPITIVANJA ........................................................................................................ 46
3.5.1. Prikaz rezultata ankete domaćinstava ........................................................................................... 46
3.5.2. Prikazivanje ispitivanja i prebrojavanja saobraćaja .................................................................... 57
3.5.3. Prikaz rezultata drumskog prebrojavanja i anketiranja putnika................................................. 80
3.6.
ILEGALNI PREVOZNICI U POGRANIČNOM REGIONU ............................................................................. 97
3.7.
ANALIZA PODATAKA POSEĆENOSTI BANJE U MORAHALOMU .............................................................. 98
3.8.
DOBRI PRIMERI ZA PREKOGRANIČNI JAVNI SAOBRAĆAJ ...................................................................... 99
4.
SUMIRANJE STANJA, OTKRIVANJE PROBLEMA ...................................................................... 104
4.1.
4.2.
SWOT ANALIZA ............................................................................................................................... 104
DRVO PROBLEMA .............................................................................................................................. 106
5.
VIZIJA BUDUĆNOSTI .......................................................................................................................... 108
6.
PREKOGRANIČNI SAOBRAĆAJNI MODEL................................................................................... 108
6.1.
ODREĐIVANJE TRENUTAČNIH PUTNIH ZAHTEVA, SADAŠNJI MATRIKS PUTOVANJA ............................ 109
6.2.
PUTNIČKI ZAHTEVI U BUDUĆEM, MATRIKS PUTOVANJA U BUDUĆNOSTI ........................................... 117
6.2.1. Ispitivanje mogućih budućih scenarija u regionu Segedin-Subotica........................................... 117
6.2.2. Osnovne pretpostavke procene .................................................................................................... 119
6.3.
OČEKIVANA VREDNOST PUTNIČKOG PROMETA KOJI ĆE PROLAZITI KROZ ISPITANU GRANIČNU DEONICU
122
7.
ODREĐIVANJE STRATEŠKIH CILJEVA......................................................................................... 128
2
7.1.
7.2.
ODREĐIVANJE CILJNIH GRUPA .......................................................................................................... 128
ODREĐIVANJE CILJEVA ..................................................................................................................... 128
8.
STRATEŠKO PLANIRANJE, PREDLOŽENE MERE ...................................................................... 130
9.
OCENA IZVODLJIVOSTI .................................................................................................................... 146
9.1.
9.2.
9.3.
10.
ODRŽIVOST STRATEGIJE ................................................................................................................... 150
OBEZBEĐIVANJE ŠANSE JEDNAKOSTI ................................................................................................ 150
ORGANIZACIJE KOJE UČESTVUJU U OSTVARIVANJU .......................................................................... 150
PRILOZI .................................................................................................................................................. 154
1
1. Uvod
U okviru IPA Programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija, Nonprofitno d.o.o KTI
Institut za saobraćaj i Subotica-trans (Subotičko gradsko saobraćajno preduzeće) tokom 2011.
dobili su finansijsku podršku za realizaciju projekta pod naslovom „Formiranje
prekograničnog sistema javnog saobraćaja u regionu Subotica – Segedin (Identifikacioni broj:
SuSze Pubtrans, HUSRB/1002/112/141; skraćeni naziv DitranS)”. Cilj projekta je osnivanje
jednog takvog integralnog javnog saobraćajnog sistema koji će povezati zajednice sa obe
strane granice. Projekat je otpočeo 1. novembra 2011. i trajaće 16 meseci.
Glavni cilj projekta je da se izvrše takve istraživačke, projektantske i pripremne aktivnosti
koje će potpomagati
u regionu Segedin – Subotica formiranje integralnog javnog saobraćajnog sistema sa
obe strane granice;
osnivanje usklađene javne saobraćajne mreže (autobus i železnica);
formiranje integralnog elektronskog tarifnog sistema i sistema karata, odnosno,
osnivanje elektronske informacione usluge po realnom vremenu.
Pored toga, projekat želi da podrži bolju saradnju operatera javnog saobraćaja i organa
odgovornih za javni saobraćaj. Kao eksperimentalni projekat nove strategije, u Subotici će se
formirati nov sistem informisanja putnika.
Projekt sadrži sledeće aktivnosti:
studija o prekograničnom saobraćaju koja se zasniva na rasprostranjenom ispitivanju
potreba;
vrednovanje postojećih usluga;
strategija za razvoj prekograničnog javnog saobraćaja:
predlog za nove linije prema trenutnim i budućim potrebama, usklađivanje voznih
redova i usluga, odnosno tarifnog sistema i sistema karata,
vrednovanje financijske, administrativne, pravne i tehničke ostvarivosti;
studija predostvarivosti integralne javne saobraćajne platforme;
studija za reorganizaciju Subotica-transa;
izgradnja elektronskog informacionog sistema u Subotici.
Ova studija je jedan od važnih elemenata projekta, budući da uspostavlja razvoj javnog
saobraćaja regiona. Cilj studije je da otkrije probleme koji postoje u prekograničnom javnom
saobraćaju u regionu, prezentuje mogućnosti rešavanja problema, prikaže viziju budućnosti i
strategiju.
U studiji ćemo prvo da otkrijemo najvažnije društveno-ekonomske karakteristike regiona koje
utiču na saobraćajne potrebe, prikazaćemo stanje saobraćajne infrastrukture i karakterisitke
postojećih prekograničnih usluga. U okviru projekta ćemo na osnovu prebrojavanja putnika,
ispitivanja i anketa domaćinstava da odredimo trenutačne saobraćajne zahteve. Pregledavajući
potencijalne uticaje kratko-, srednjo- i dugoročnih društvenih, ekonomskih i političkih
promena procenićemo saobraćajne potrebe u budućnosti.
Oslanjajući se na rezultate analize stanja sumiraćemo najvažnije probleme i daćemo predloge
za njihovo rešavanje. Ukratko ćemo da predstavimo i to uz kakve finansijske, administrativne
2
i tehničke uslove mogu da se ostvare predložena rešenja. Na kraju studije ćemo pak prikazati
kratkoročni akcioni plan.
Ova studija ne bi nastala da nije bilo učešća, doprinosa saobraćajnih uslužnika, samouprava,
organa koji funkcionišu u regionu. Posebnu zahvalnost dugujemo Subotica-transu,
saradnicima rukovodećeg partnera projekta pri sprovođenju ankete u Srbiji i za sve one
mnogobrojne podatke i informacije koje su nam dostavili.
2. Metodika
2.1. Upotrebljeni podaci
Izradi analize stanja prethodilo je rasprostranjeno prikupljanje podataka i ispitivanje. Tokom
ispitivanja prikupljeni su sledeći podaci:
prebrojavanje putnika i njihovo ispitivanje na postojećim autobusnim i železničkim
linijama;
ispitivanje putnika s autobilima na graničnom prelazu Reske (Röszke)/Horgoš i
Tisasiget (Tiszasziget)/Đala);
anketa domaćinstava (500 domaćinstava/zemlja);
intervju sa prevoznicima i donosiocima odluka u regionu (detalje intervjua vidi u
prilogu br. I.)
Sem toga pregledali smo dokumente koji se odnose na društveno-ekonomsko stanje regiona
(razvojni planovi i studije), pravnu regulaciju prekograničnog saobraćaja odnosno i na licu
mesta smo procenili stanje infrastrukture i kvalitet usluga.
2.2. Područje ispitivanja
Pri ograničavanju ispitanog područja u prvom redu smo uzeli u obzir u prekograničnom
saobraćaju najviše pogođene regione i naselja. Neposredno područje delovanja projekta u
Mađarskoj je region Segedina i Morahaloma (Mórahaloma), dok u Srbiji su to naselja
Subotica, Kanjiža i Novi Kneževac11. Društveno-ekonomska ispitivanja i anketa saobraćajnih
potreba odnosili su se na ove regione. Naša ispitivanja su pokazala međutim i to da u Srbiji
prekogranične veze prevazilaze ova tri naselja, tako smo u analizama uzeli u obzir i saobraćaj
prema Senti, Čoki, Kikindi i Adi.
3. Analiza stanja
3.1. Planovi i strategije koje se odnose na područje ispitivanja
U narednim ćemo tačkama pregledati kakve ranije strategije, planovi i koncepcije su rođene u
cilju razvijanja prekograničnog javnog saobraćaja. Gde je to moguće, gradićemo na predloge,
formulisanim u ovim dokumentima.
1
U Srbiji više naselja čini jednu opštinu koje se u Mađarskoj smatraju malim regionima, odnosno mogu se
smatrati ekvivalentima nekadašnjih okruga, iako po broju stanovnika u mnogim slučajevima su od njih manje.
3
3.1.1. Razvojna strategija Evroregije DKMT
2005. godine prihvaćen dokument2 istaknutim pitanjem smatra rekonstrukciju ranije ukinutih
železničkih pruga, ali to zbog visokih investicionih troškova i unapređenja putnog (drumskog)
saobraćaja smatra mogućim tek srednjo- i dugoročno.
Strategija postavlja za cilj podupiranje izgradnje novih graničnih prelaza i prekvalifikaciju
već postojećih. Pored toga smatra važnim razvoj javnog saobraćaja zbog olakšanja pristupa
turističkih atrakcija. Kao projektni predlog formulisano je usklađivanje prekograničnih redova
vožnji putem interneta.
Strategija podržava prekvalifikaciju graničnog prelaza Tisasiget (Tiszasziget)/Đala u interesu
toga da on radi 0-24 časa i da preko njega mogu da saobraćaju i teretna vozila iznad 3,5 tone.
3.1.2. Koncepcija regionalnog razvoja Županije Čongrad
Mera Koncepcije3 pod naslovom "Razvoj glavnih saobraćajnih mreža, poboljšanje
međunarodnih veza" sadrži sledeće saobraćajne predloge:
Prekvalifikacija železničke linije Segedin-Reske (Röszke) u jezgru međunarodne
glavne linije
Rekonstrukcija železničke pruge Reske (Röszke)–Subotica– Aljmaš (Bácsalmás)
Otvaranje graničnog prelaza Ašothalom (Ásotthalom)-Bački Vinogradi
Razvijanje kapaciteta graničnog prelaza Tisasiget (Tiszasziget)–Đala za putnički
saobraćaj (radno vreme od 24 sata, otvaranje saobraćaja ne samo za mađarske i
srpske državljane)
3.1.3. Prostorni plan Županije Čongrad
Prostorni plan4 železničku prugu Segedin-Reske (Röszke) naziva jezgrom državne železničke
pruge koja funkcioniše kao deo mreže za transport robe, prejudicirajući njezino razvijanje.
Ašothalom (Ásotthalom) i Tisasiget (Tiszasziget) pak naziva regionalnim graničnim
prelazom.
3.1.4. Prostorni plan Srbije
Plan se na duge staze bavi razvijanjem železničkog saobraćaja u regionu. Želi se povezati
istočni deo regiona sa zapadnim delovima čime bi porastao značaj i postojeće, ali zanemarene
železničke pruge: u bačvanskom delu je reč o liniji Novi Sad-Senta-Horgoš (Segedin), a na
banatskoj strani o liniji Beograd-Zrenjanin-Kikinda (Segedin).
2
www.huserb-info.hu/dkmt_hu.pdf
3
http://www.csongrad-megye.hu/tft/terfkonc/II_kotet_fejlesztesi_koncepcio_pdf
4
http://csongrad-megye.hu/portal/index.php?option=com_content&view=article&id=1090&Itemid=269
4
3.1.5. Plan magistralnih železničkih linija duž Tise
Uz finansiranje Izvršnog veća AP Vojvodine i dotičnih samouprava, 2008. godine urađen je
plan za obnovu magistralnih železničkih pruga duž Tise (Horgoš–Kanjiža–Senta–Ada–Bečej–
Novi Sad i Bečej–Vrbas). Plan predviđa regionalni železnički saobraćaj na svakih sat
vremena sa dizelnim motornim vozovima za 200 osoba koji saobraćaju 100-120 km na sat na
sledećim linijama: Senta–Novi Sad, Senta–Subotica, Senta—Kanjiža–Subotica, Senta–Čoka–
Beograd (Novo Miloševo)–Kikinda, Subotica– Senta–Kikinda. Sem toga dnevno jednom i
prekogranične vožnje bi saobraćale na linijama Novi Sad– Subotica–Budimpešta, Novi Sad–
Bečej–Senta–Horgoš–Budimpešta, Novi Sad–Bečej–Senta–Horgoš–Segedin i Subotica–
Horgoš–Segedin. Za to bi bila potrebna rekonstrukcija navedenih pruga, čija je većina u
prilično lošem stanju. Sveukupno računaju na investiciju od 70 miliona evra5. Na liniji
državne granice Bački Vinogradi-Horgoš obnova bi iznosila 8 000 000 evra.
3.1.6. Studija ostvarivosti železničke pruge Segedin – Reske (Röszke) - Horgoš - Subotica –
Čikerija (Csikéria) – Aljmaš (Bácsalmás) - Baja
Studija ostvarivosti železničke pruge Segedin- Reske (Röszke)-Horgoš-Subotica-Čikerija
(Csikéria)- Aljmaš (Bácsalmás)-Baja6 izrađena je 2011. godine. U okviru investicije ostvarila
bi se neposredna železnička pruga Segedin-Subotica-Baja sa brzinom linije 120-160 km na sat
i elektrifikacijom. Njezini troškovi iznose 165 miliona evra (zajedno sa neelektrificiranom
deonicom Subotica – Čikerija (Csikéria) – Baja). Finansiranje projekta za sada nije
obezbeđeno.
3.2. Ekonomske i društvene karakteristike
Potrebu za javnim saobraćajem u prvom redu određuje veličina stanovništva određenog
naselja, ekonomska razvijenost, zaposlenost, smeštaj radnih mesta i škola te informalne
(rodbinske, prijateljske) veze. U nastavku ćemo vas upoznati sa osnovnim društvenoekonomskim prilikama i procesima ispitivanog regiona.
3.2.1. Stanovništvo
3.2.1.1. Segedin i njegova okolina
Na mađarskoj strani ispitivanog područja prema podacima iz 2010. godine živi blizu 235
hiljada ljudi, većina ih u Segedinu (72,3%). Broj stanovništa u regionu – za razliku od
državne tendencije – u protekloj deceniji se u maloj meri povećao, za 2,9%. (vidi:1. tabela)
Povećanje broja stanovništva bilo je izjednačeno između manjih naselja i Segedina koji u
regionu igra centralnu ulogu, naime i ovde je povećanje broja stanovništva bilo 2,8%.
5
Izvor: Magyar Szó 25. novembar 2008., http://www.magyarszo.com/fex.page:fd83190e-d57f-261d-c9c8cbbaee3f7473?start=20
6
Executive summary of feasibility study for Szeged-Röszke-Horgos-Subotica-Csikéria-Bácsalmás-Baja railway
line. 2011
5
Ime naselja
Algyő / Alđe
Ásotthalom / Ašothalom
Bordány / Bordanj
Deszk / Deska
Dóc / Doc
Domaszék / Domasek
Forráskút / Foraškut
Kübekháza / Kibekhaza
Mórahalom / Morahalom
Öttömös / Etemeš
Pusztamérges / Pustamergeš
Röszke / Reske
Ruzsa / Ruža
Sándorfalva / Šandorfalva
Szatymaz / Saćmaz
Szeged / Segedin
Tiszasziget / Tisasiget
Újszentiván / Novi Sentivan
Üllés / Ileš
Zákányszék / Zakanjsek
Zsombó / Žombo
Ukupno
2000. g. 2005. g. 2010. g. 2010/2000
5 294
5 356
5 204
98,3%
4 213
4 183
4 023
95,5%
3 143
3 177
3 277
104,3%
3 288
3 467
3 665
111,5%
838
791
762
90,9%
4 183
4 684
4 927
117,8%
2 349
2 330
2 356
100,3%
1 565
1 617
1 535
98,1%
5 537
5 838
6 090
110,0%
828
826
722
87,2%
1 259
1 212
1 265
100,5%
3 277
3 321
3 252
99,2%
2 838
2 632
2 533
89,3%
7 801
8 048
7 983
102,3%
4 184
4 479
4 666
111,5%
165 669 163 259 170 285
102,8%
1 721
1 759
1 759
102,2%
1 571
1 627
1 703
108,4%
3 197
3 227
3 148
98,5%
2 802
2 859
2 758
98,4%
3 230
3 477
3 532
109,3%
228 787 228 169 235 445
102,9%
1. tabela
Broj stanovnika i njegove promene u mađarskim naseljima ispitivanog područja između 2000-2010
(Izvor: statistički podaci iz Centralnog statističkog zavoda KSH)
Ljudi s ispitivanog područja uglavnom žive u velikom gradu ili u njegovom okruženju. I
stanovništvo manjih naselja živi relativno blizu Segedinu, ekonomskom, kulturnom i
upravnom centru celog južno-alfeldskog regiona.
Nažalost ne raspolažemo podacima o dobnim skupinama stanovništva po naseljima, zato
ćemo ovu analizu moći da izvršimo samo na nivou subregiona. Segedin je relativno mlad
grad. U odnosu na županijske, regionalne i državne proseke generacije između 20-45 godina
starosti u Segedinu su značajno zastupljenije, dok je procenat starijih manji od proseka. U
generaciji između 20-29 godina velik je broj studenata, a među njima se ističe naročito velik
broj žena.
3.2.1.2 Subotica i njezina okolina
Upravna podela Srbije, kao i sistem prikupljanja statističkih podataka se razlikuju od
mađarskog. Autonomna Pokrajina Vojvodina se deli na oblasti, a oblasti na opštine. Pojedina
naselja čine opštine koje bi odgovarale mađarskim subregionima (malim regionima) odnosno
mogu se smatrati ekvivalentima nekadašnjih okruga, iako po broju stanovnika u mnogim
slučajevima su opštine od njih manje. Među vojvođanskim opštinama u oblasti ispitivanog
područja možemo naći opštinu sa jedva 13 hiljada duša, koja obuhvata 9 naselja (Novi
Kneževac), kao i opštinu sa 38 hiljada stanovnika koji žive u 23 naselja (Bačka Topola).
Najveća opština je Subotica sa blizu 145 hiljada stanovnika i 19 naselja.
6
Opština (subregion)
Subotica / Szabadka
Kanjiža / Magyarkanizsa
Novi Kneževac / Törökkanizsa
Bačka Topola / Bácstopolya
Senta / Zenta
Čoka / Csóka
Ada / Ada
Kikinda / Nagykikinda
Mali Iđoš / Kishegyes
Bečej /Óbecse
Ukupno
Broj stanovnika, osoba
2002
2010
2010/2002, %
144 793
143 919
99,4%
27 510
25 981
94,4%
12 975
11 361
87,6%
38 245
34 611
90,5%
25 568
24 060
94,1%
13 832
11 964
86,5%
18 994
17 609
92,7%
66 462
61 007
91,8%
13 494
12 389
91,8%
40 987
38 248
93,3%
402 860
381 149
94,6%
2. tabela
Stanovništvo vojvođanskih opština ispitivanog područja 2002. i 2010.
(Izvor: Republički zavod za statistiku)
Na žalost samo u slučaju malobrojnih naselja raspolažemo sa najsvežijim podacima popisa
stanovništva iz 2011. (slično mađarskim podacima), ali stoji nam na raspolaganju praćenje
kretanja broja stanovništva koji se temelji na demografskim podacima. Tako se može
ustanoviti kako se kretao broj stanovništa u potpunosti u protekloj deceniji. (2. tabela) U
celini oblasti broj stanovništa se smanjio sa 5,4%. Unutar toga u Subotici i njezinoj okolini
praktički živi isti broj ljudi kao na početku decenije. U ostalim područjima, međutim – sem
manjih izuzetaka – smanjenje stanovništva je približno 10%, ili čak i više od toga. U najvećoj
meri se smanjilo stanovništvo Čoke sa 13,5%.
Dok je na mađarskoj strani granice nacionalna struktura stanovništva – iz istorijskih razloga –
praktički homogena, Vojvodina je višenacionalno područje. Etnička podeljenost u pojedinim
oblastima pokrajine se razlikuje, merodavno je stanovništvo mađarske nacionalnosti u
oblastima Severnog Banata i Severne Bačke koje se iz aspekta ispitivanja ističu. U većini
naselja mađarska etnička skupina je u većini, u relativno malom broju naselja je srpsko
stanovništvo u većini. Sem ove dve nacionalnosti, na području u većem broju žive još Hrvati i
Bunjevci, odnosno Slovaci i Rumuni.
Ne raspolažemo sa svežim podacima o dobnoj raspodeli stanovništva po naseljima ili barem
po opštinama (subregionima/okruzima) iz Vojvodine. Republički zavod za statistiku šalje
dalje kalkulisane podatke o dobnoj i polnoj raspodeli stanovništva samo za celu Vojvodinu.
Međutim, i prema tome se može ustanoviti da starosna struktura dveju oblasti ne razlikuje se
signifikantno.
3.2.2. Mreža naselja
U ispitivanom području u Županiji Čongrad nalazi se 21 naselje, dok u Vojvodini 99 naselja.
Na mađarskoj strani najmanje naselje je Öttömös sa 722 stanovnika, dok najveće je Segedin
sa 170.285 stanovnika (podatak iz 2010.). Prema podacima iz 2002. godine na srbijanskoj
strani najmanje naselje su Tomislavci (opština Bačka Topola) sa 94 stanovnika, dok je
najveća Subotica sa 96.483 stanovnika.
7
Ako ne uzmemo u obzir podatke dvaju najvećih gradova koji prosečan broj stanovnika
značajno iskrivljuju, tada je na obe strane granice sličan prosečan broj stanovnika naselja. U
Segedinu i okolini je taj broj blizu 3,2 hiljade stanovnika po naselju, a u ispitivanom
vojvođanskom području 3,1 hiljada stanovnika po naselju.
Subregion / opština
(okrug)
Subotica / Szabadka
Kanjiža / Magyarkanizsa
Novi Kneževac /
Törökkanizsa
Bačka Topola /
Bácstopolya
Senta / Zenta
Čoka / Csóka
Ada / Ada
Kikinda / Nagykikinda
Mali Iđoš / Kishegyes
Bečej / Óbecse
Istaknuti u Vojvodini
Subregion Mórahaloma
Subregion Segedina
Istaknuti u Čongradu
Gustoća
stanovništva,
osoba/km2
1 007
142,9
407
63,8
Površina,
km2
Gustoća naselja,
kom./1000 km2
18,9
31,9
305
37,2
29,5
596
58,1
38,6
293
321
227
782
181
487
4 606
535
753
1 288
82,1
37,3
77,6
78,0
68,4
78,5
82,8
48,9
277,9
182,8
17,1
24,9
22,0
12,8
16,6
10,3
21,7
16,8
15,9
16,3
3. tabela
Gustoća stanovništva i gustoća naselja u ispitivanim vojvođanskim i južno-alfeldskim subregionima
2010.
(Izvor: KSH, Republički zavod za statistiku, statistički podaci naselja)
Naselja dveju oblasti koja se nalaze na alfeldskim, poljoprivrednim područjima, nastala su i
među istorijski sličnim prilikama. Zbog toga su pored većih poljoprivrednih gradova koji
funkcionišu kao opštinski (okružni) centri, nastala uglavnom veća sela. Ovu sliku čine
šarenijom ona sela koja su nekada nastala kao salaška naselja tzv. bokor tipa, a danas već
funkcionišu kao samostalna sela koja se mogu naći u okruženju skoro svake vojvođanske
opštine. U okolini Segedina nećemo naći ovakva naselja. Tako je možda i vrednost gustoće
naselja znatno viša na srbijanskoj strani granice. (3. tabela)
Kako na mađarskom tako i na srbijanskom delu, putevi koji su spajali naselja na ispitivanom
području, formirali su se po tada aktuelnim zahtevima. Segedin – iako je centar južnoalfeldskog regiona – zbog njegovog pograničnog položaja danas već manje može igrati ulogu
koju je igrao ranije, negde u XIX-om veku. Isto tako i Subotica je mnogo gubila s tim da je
„postala“ velikim gradom u blizini granice.
Ipak, oba su grada veliki gradovi i danas, a za naselja u njihovom užem-širem okruženju
igraju ulogu centralnog naselja. To se ispoljava i u formiranju cestovne i železničke mreže.
Stanovnici u okolini Segedina, ali i Morahaloma sedištu županije mogu da se približe
linijama preko Segedina, bilo reči o odlasku na posao, školu, kupovini ili obavljanju
građanskih dužnosti. Iz Segedina pak svoj put mogu da nastave preko nekog međunarodnog
saobraćajnog koridora prema Budimpešti, Rumuniji ili Srbiji.
8
I centralna naselja vojvođanskih opština se nalaze uglavnom u blizini geometrijske sredine
naselja koja pripadaju njihovoj opštini, putevi nižeg ranga se u tim naseljima sastaju.
Istovremeno Subotica nije toliko jednosmisleni centar ispitivanog područja, još ni onda ako
uzmemo u obzir da se nalazi u blizini najvažnije međunarodne trase koja prolazi ovim
područjem. Tešnju vezu je razvila u prvom redu s Bačkom Topolom i Malim Iđošem duž
ceste E75, a u Srbiji ceste 22. Istovremeno trasa Kanjiža-Ada-Bečej koja nudi neposrednu
vezu sa Segedinom ili cesta prema Kikindi već se manje vezuje uz Suboticu.
3.2.3. Snabdevenost automobilima
Na mobilitet utiču mnogi faktori. Jedan od tih faktora je i saobraćajno sredstvo koje stoji na
raspolaganju putnicima koji žele da putuju. Evidentno je da najfleksibilnije oni mogu da
organizuju svoja putovanja kojima na raspolaganju stoje automobili. U tom slučaju naime ne
moraju se prilagođavati niti voznom redu niti određenoj trasi. Štaviše – među nekim
određenim granicama – ne postoji ni fizička granica za prtljag koji se želi poneti sa sobom.
Ako tome dodamo još i to da iznad nekog broja putnika za mnoge ljude može da bude
jeftinije od javnih saobraćajnih sredstava, tada je u slučaju bilo koje analize razvijanja
saobraćaja neophodna analiza svojevrsnog sastava automobila.
Mađarsko stanovništvo ispitane oblasti relativno je dobro snabdeveno automobilima. U
oblasti Morahaloma snabdevenost je 2010. godine bila iznad državnog proseka (311
vozila/1000 stanovnika) i vrednost ovog svojevrsnog pokazatelja se u protekloj deceniji
natprosečno povećala sa 34,5%. U segedinskoj oblasti koja ima znatno više stanovnika
snabdevenost je već nepovoljnija, samo 279 vozila / 1000 stanovnika i porast je u istom
periodu svega 17,5%. U županijskom sedištu je slika još nepovoljnija, naime u Segedinu je u
odnosu na podatke iz 2000. godine porast bila svega 12,2%, a specifična vrednost je 2010.
bila 274 vozila/1000 stanovnika.
Za sada ne raspolažemo istim podacima u odnosu na naselja vojvođanske oblasti, imamo
motorizacijske podatke samo za celinu pokrajine, a i njih samo za 2009-2010. godinu.
(Vidi:4. tabela). Prema tome možemo reći da – u tesnoj povezanosti sa prihodima – u oblasti
je nivo motorizacije mnogo niži od ispitivane oblasti u Mađarskoj. S tim verovatno ide i to da
će u putovanjima veću ulogu imati javna saobraćajna sredstva.
Stanje vozila na jednu osobu komad/osoba
Oblast Morahaloma
Segedinska oblast
Ukupno u ispitanim mađarskim oblastima
Vojvodina, pokrajina
2000
231,3
237,7
236,9
n. p.
2005
2010
280,9
275,2
275,9
n. p.
311,1
279,2
282,7
206,0
2010 /
2000
134,5%
117,5%
119,3%
n. p.
4. tabela
Kretanje snabdevenosti automobilima u ispitanim oblastima, odnosno u Vojvodini
(Izvor: KSH, Republički zavod za statistiku)
3.2.4. Ekonomska razvijenost i zaposlenost
3.2.4.1.
Ekonomska razvijenost i zaposlenost u Segedinu i okolici
U Mađarskoj podaci o GDP/osoba samo na županijskom nivou nam stoje na raspolaganju.
Stoga je preporučljivo veličinu i dinamiku podataka malih oblasti proceniti iz nekih drugih
dodanih vrednosti koje stoje u relativno bliskoj vezi s ovim podatkom. Sa dodatnom
9
vrednošću stoji u jakoj korelaciji s lokalnom poreskom osnovicom, zato u daljnjem ćemo i mi
probati s ovim pokazateljem proceniti kretanje ekonomskog porasta, barem na mađarskom
ispitanom području.
Porast prihoda od poreza lokalnih samouprava je zastao 2007.
godine, za vreme krize
200%
180%
160%
140%
120%
100%
80%
2001
2002
2003
2004
2005
oblast Morahaloma
2006
2007
2008
2009
2010
oblast Segedina
1. slika
Prihodi od lokalnih poreza samouprava iz oblasti Morahaloma i Segedina 2001-2010
(Izvor: KSH statistički podaci naselja, sopstvena montaža)
Ekonomija je u obe oblasti dinamično rasla u protekloj deceniji. U Segedinu i njegovoj
okolici prihodi od lokalnih poreza po realnoj vrednosti su porasli u godišnjem proseku za
5,1%, a u Morahalmu još jače, u godišnjem proseku za 6,6% (1. slika). Kriza u svetskoj
ekonomiji naravno nije zaobišla ni poreske obveznike ovih regiona, dinamičnost je 20072008. prekinuta, a nakon privremenog porasta 2009. opet je usledio pad 2010.
Segedin i njegova okolina u osnovi se razvija oslanjajući se na tercijarni i kvartarni sektor.
Sedište županije raspolaže i brojnim istraživačkim centrima svetskoga glasa pored cenjenog
univerziteta, a u bliskoj budućnost proširiće se i istraživačkim institutom za fiziku na
evropskom nivou.
Morahalom i njegova okolica u skladu sa svojim prirodnim uslovima oslanja se na
poljoprivredne aktivnosti više od državnog proseka, a centar oblasti istovremeno je i poznato
turističko odredište zahvaljujući svojoj i u Vojvodini dobro poznatoj banji. Tako i tercijarni
sektor igra sve veću ulogu u ekonomskom životu ove male oblasti.
Sastav ekonomije prema veličini preduzetništava je sličan omeru koji se mogu videti i u
drugom delu zemlje. U znatnoj većini su preduzetništva koja zapošljavaju najviše 9 osoba, u
stvari su to privredne organizacije koje funkcionišu bez zaposlenih. Ova mikropreduzetništva
daju veliku većinu preduzetništava. Organizacije koje zapošljavaju 10 ili više ljudi daju svega
jedva manje od 5 % od ukupnog broja preduzetništava. Unutar toga odlučujuća su
preduzetništva s manjim brojem ljudi, s najviše njih 20. U maloj oblasti Morahaloma i ne
može se naći preduzetištvo veće od 250 zaposlenih.
Uprkos znatnom povećavanju prihoda od lokalnih poreza u obe oblasti konstantno raste broj
onih koji traže zapošljavanje (2. slika).
10
Broj registrovanih na birou za zapošljavanje rastao je i u periodu
porasta ekonomije; porast je privukao sve veći broj ljudi u krug
onih koji aktivno traže posao
160%
150%
140%
130%
120%
110%
100%
90%
80%
70%
2001
2002
2003
2004
2005
oblast Morahaloma
2006
2007
2008
2009
2010
oblast Segedina
2. slika
Kretanje broja registrovanih na birou za zapošljavanje 2001–2010, 2001=100%
(Izvor: KSH sopstvena montaža prema statističkim podacima naselja)
3.2.4.2. Ekonomska razvijenost i zaposlenost u Vojvodini
Razaranja građanskog rata 90-ih godina proteklog veka nisu ostavila netaknutom Vojvodinu
koju su borbe manje pogodile. Dok je pre rata bivša Jugoslavija bila ekonomski razvijenija od
tadašnje Mađarske, ova se situacija promenila iz temelja. Za vreme rata bruto domaći
proizvod po glavi je po nekim procenama mogao pasti na jedva 50% prethodne vrednosti.
Mirna reintegracija, međutim, nije mogla da nadoknadi zaostatke u ranijoj strukturi, u zemlji
koja je otada u konstantnoj promeni.
Iako podatke za usporedbu imamo tek iz 2003. i 2009. godine, toliko možemo da ustanovimo,
da dok je Vojvodina još u prvoj polovini decenije bila razvijenija od proseka Republike Srbije
prema GDP po glavi (1.795 EUR/osoba, što je 111% državnog proseka), ipak je postigla tek
jedva 1/3 od adekvatnog podatka Županije Čongrad na drugoj strani granice ((5.466
EUR/osoba). Prema najsvežijem dostupačnom podatku iz 2009. godine GDP po glavi je u
pokrajini porastao na 3.758 EUR/osoba, a to je još uvek bilo samo 55,3% od adekvatnog
podatka iz Županije Čongrad (6.800 EUR/osoba), odnosno već samo 95,2% od srbijanskog
proseka. Od tada, iako je eventualno brže rasla ekonomija u Vojvodini u protekle dve godine
nego u Mađarskoj, ovaj zaostatak se mogao samo ublažiti.
Iako su prirodni uslovi istaknuto dobri a i tradicije imaju viševekovnu prošlost, od 104 hiljade
privrednih organizacija Vojvodine svega jedva 2,6% se bavi poljoprivredom. Najviše
privrednih organizacija se bavi trgovinom, prevozom, ugostiteljstvom i svakojakim drugim
uslugama. Udeo prerađivačke industrije je iznimno nizak.
Struktura privrede Vojvodine još pokazuje mađarske karakteristike od pre nekoliko decenija,
ili još starije zapadno-evropske karakteristike: pored ne previše značajnih ekstraktivnih grana,
prerađivačka i građevinska industrija daje više od polovine proizvodnje, dok je težina
tercijarnog i kvartarnog sektora relativno mala.
Na kretanje privrednih aktivnosti odlučujući utisak vrši nezaposlenost odnosno kretanje
privrednog aktiviteta. U regionu je nešto gora bila situacija od državnog proseka (20%) 2010.
11
godine, budući da se 20,9% ukupnog stanovništva smatrao nezaposlenim. Oseća se značajna
razlika i između ekonomskog aktiviteta žena i muškaraca. Nezaposlenost je u krugu žena
iznosila 22,6% a i procenat aktiviteta je dostigao 46,9%. U odnosu na to u krugu muškaraca
nezaposlenost je iznosila 19%, a i rata aktiviteta je bila znatno viša, postigla je više od 64%.
I u pogledu prihoda se može reći da su unutar Srbije radnici iz Vojvodine u relativno
povoljnoj situaciji. Ne računajući glavni grad i njegovu okolicu, ovde su najviše prosečne
plate. Prednost regiona je u odnosu na ostale delove zemlje blizu 15%, mada se zaostalost za
glavnim gradom pojačala 2010. godine sa 21,7% na 25,7%. Prosečne plate su 2009. godine
bile blizu 46 hiljada dinara (blizu 490 EUR). Iako su se 2010. plate u regionu povisile sa više
od 9%, ali su se plate iznad 50 hiljada dinara smanjile zbog devalvacije nacionalne devize.
Sve to nepovoljno utiče na potrošnju kao i na putovanja.
3.2.5. Prekogranične veze
3.2.5.1.
Spontane prekogranične veze
Ispitivano područje, tj. region Segedina i Morahaloma, odnosno opština Subotica, Kanjiža i
Novi Kneževac je vekovima funkcionisao pod zajedničkom upravom. Burna istorija proteklog
veka je, međutim, značajno precrtala kartu područja i promenila uslove formiranja veza
ovdašnjih ljudi kao i same njihove veze.
Na obe strane spomenutog područja živi višenacionalno stanovništvo, iako su brojčani
procenat nacionalnosti kao i njihova uloga različiti u dva regiona. Dok je na mađarskoj strani
zanemarujući procenat sprkih i ostalih južnoslovenskih (hrvatskih, bošnjačkih, itd.)
narodnosnih skupina, dotle je neposredno na granici većina stanovništva Subotice i Kanjiže
mađarske nacionalnosti, te samo u Novom Kneževcu je većinsko stanovništvo srpsko.
Jedan od prirodnih uzroka prekogrančnih veza i njihov održavalac jeste mađarski jezik i ista
kulturna baština. Važi to za posetioce s obe strane granice, naime oni ni u jednoj zemlji se ne
suočavaju s jezičnim poteškoćama niti prilikom kupovine, niti zabave kao ni tokom ostalih
njihovih aktivnosti.
Sem zajedničkog jezika izvor daljnjih veza je mreža rodbinskih veza koja je nastala tokom
stoleća. Najdublje niti ljudskih veza nisu mogle ni političke, ni ekonomske promene da
prekinu, eventualno da ih olabave, naime, i ove veze zahtevaju – kao sve ljudske veze –
jačanje veze preko ličnih kontakata, zajedničkih doživljaja.
Pored rodbinskih veza, nastale su naravno i prijateljske veze, budući da su događaji proteklih
godina (konsolidacija južnoslovenskih konflikata, približavanje Srbije Evropskoj uniji, itd.)
naročito potpomagali razvijanje takvih veza. U tome na prirodan način igraju ulogu oni
procesi usled kojih sve više ljudi putuje redovito na drugu stranu granice. U obrazloženju
putovanja, međutim, uočljive su promene u proteklim godinama.
Najvažniji događaji i promene proteklih decenija mogu se povezati sa jugoslovenskim
građanskim ratom. To je bio onaj period kada su se s jedne strane, pred ratnim događanjima
mnogi preselili iz Vojvodine u bezbednu Mađarsku, s druge strane, nestašice za vreme rata
dale su polet prekograničnoj, često puta ilegalnoj trgovini. Nakon završetka građanskog rata
već nije bila tako velika pretnja, međutim, posledice ratnog razaranja nisu se mogle brzo
otkloniti. Kao rezultat toga poznata slika sedamdesetih, osamdesetih godina prošlog veka
okrenula se naopako. U ono vreme kvalitetniju robu Mađari su (pogotovo oni koji su živeli u
12
neposrednoj blizini granice) većinom kupovali u Jugoslaviji, ne u poslednjem redu u
Vojvodini. Počev od devedesetih godina, međutim, s druge strane granice prelaze ljudi da
kupuju kvalitetniju robu u većem izboru u Mađarskoj, u prvom redu u segedinskim
prodavnicama.
Jedno istraživanje7 vršeno u okvirima OTKA-e ustanovilo je da u blizu jednoj trećini
prodavnica koje se nalaze u trgovačkom smislu frekventnom području Segedina, značajnu
ulogu igra promet koji stiže s one strane granice. U više nego jednoj trećini tih dućana
prodavci pričaju i srpski, iako je malo takvih dućana nađeno po kojima se i izvana vidi da u
njima pričaju srpski, ili bi imali unutar natpise na srpskom. Ovi zadnji pomenuti bili su skoro
bez izuzetaka isključivo preduzetništva koja su na neki način u vezi s automobilima.
Isto istraživanje je ukazalo i na to da neki dućani kao da su se specijalizirali na kupce koji
stižu iz Srbije, ne u jednom slučaju je 40-50% kupaca bilo s druge strane granice. Većina onih
koji stižu iz Vojvodine bilo je iz Subotice, Sente, Novog Sada, Kikinde i Kanjiže. Studija je
ustanovila i to da šoping turizam nakon građanskog rata ne da je opao, već je porastao, ali u
najmanju ruku stagnirao.
Eventualna putovanja iz Mađarske u Vojvodinu, vezana uz kupovinu ili provođenje
slobodnog vremena, rekreaciju, ograničavaju se uglavnom na rekreaciju. Osim posećivanja
gradova još par rekreacijskih programa se nalazi među razlozima putovanja, kao što je
Palićko jezero ili zoološki vrt.
Redovita veza između dve zemlje proširuje se na kulturnu sferu, odnosno sferu
preduzetništava. Segedin privlači kako stanovnike mađarskih naselja u svojoj okolini, tako i
stanovnike s mađarskim materinskim jezikom i s one strane granice, ne samo trgovinskom i
rekreacionom ponudom već i svojim obrazovnim i ostalim kulturnim institucijama. Brojni
đaci, studenti iz vojvođanskih naselja blizu granice pohađaju škole svih nivoa odnosno razne
fakultete Segedinskog univerziteta, a putuju svakodnevno, nedeljno ili mesečno.
7
Ágnes Pál – Viktor Pál: Uticaj pograničnog položaja na prostornost segedinske trgovine (A. Kiss-G. MezősiZ.Sümeghy, urednici: Kraj, okolina i društvo. Svečane studije u čast Ilone Bárány Kevei. pp. 561-569., 2006)
13
Školska
godina
1995/1996
1996/1997
1997/1998
1998/1999
1999/2000
2001/2002
2002/2003
2003/2004
2004/2005
2005/2006
2006/2007
2007/2008
2008/2009
2009/2010
Zabavište
..
..
..
..
..
55
65
30
29
33
35
35
38
39
Osnovna
škola
376
339
308
295
395
306
307
282
222
232
194
170
139
211
Stručna
škola
92
92
89
73
84
49
80
73
72
71
101
81
47
71
Srednja
Visokoškolska
škola
ustanova
572
596
540
..
488
..
499
281
676
843
634
822
556
796
511
663
509
714
465
755
485
765
421
871
380
868
401
1 009
*Tabela ne sadrži osobe koje su u međuvremenu dobile mađarsko državljanstvo
5. tabela
Polaznici zabavišta, đaci i redovni studenti sa srpskim državljanstvom*
Izvor: Obrazovno-statistički godišnjak 2009/2010, Budimpešta 20108
Pred građanskim ratom brojna srbijanska preuzetništva su prebegla na mađarsku stranu
granice, u prvom redu u ispitivane regione. Ovde se osećao bezbednim ne samo preduzetnik
nego i njegovo preduzetništvo. Mnogi od njih su preneli na mađarsku stranu granice već
ranije pokrenuto preduzetništvo, ali takođe je mnoštvo preduzetništava nastalo na osnovu
potreba sa srpske strane granice kojim potrebama se udovoljilo s mađarske strane, ili čak se
srbijanska ponuda prodavala u Mađarskoj. Deo tih preduzetništava – ne u poslednjem redu
iskorištavajući pristupanje Mađarske Evropskoj uniji – nakon građanskog rata ostalo je u
Mađarskoj i dalje ovde izvršava svoju delatnost.
I na kraju, ali ne u poslednjem redu moramo spomenuti i one veze koje su nastale zbog toga
što je u dvema zemljama značajna razlika i u pogledu nezaposlenosti pa i plata. Srbijanske,
unutar toga vojvođanske prosečne plate (2009. godine otprilike 490€/mesec/osoba) su sa blizu
jednom šestinom manje od plata u Županiji Čongrad (2009. godine otprilike
570€/mesec/osoba), štaviše i manja nezaposlenost potiče da oni koji žive na srbijanskoj strani
granice traže sebi zaposlenje i mogućnost preživljavanja. I ovi ljudi koji manje-više redovito
putuju na posao igraju važnu ulogu u vezama između dve zemlje.
3.2.5.2. Prekogranično institucionalizovane veze
Pored spontanih ljudskih veza dinamično se razvijaju i institucionalne veze između dve
zemlje. Jedan deo njih je zasnovan na međunarodnim sporazumima koji su vezani još ranije,
pre demokratskih promena, a važe i danas, s kojima se bavi sledeće poglavlje. U ovom
poglavlju se bavimo samo projektima koji potpomažu saradnju pograničnih regiona.
8
Prema predavanju Ágnes Pap, održanom na otvaranju konferencije Ditrans CBC 24. februara 2012.
14
Kao što jedna studija9 ustanovljava: „…trgovinske veze od 2000. godine neprekidno se
razvijaju. Porast izvoza u Srbiju je porastao u stopi koja je prevazišla stopu porasta
celokupnog mađarskog izvoza, no uprkos tome daleko zaostaje od potencijala koje bi
istorijske veze, odnosno prilike dveju zemalja učinile mogućim. Naime od celokupnog
spoljnotrgovinskog prometa Mađarske Srbija je jedva imala udeo sa 0,9%, u uvozu samo
0,5%, dok u izvozu 1,3%. Za očekivati je da će na tome mnogo menjati činjenica da je od
proleća 2012. godine i Srbija postala zvanični kandidat EU.
Opšti cilj i trenutno važećeg, 2007. godine nastalog dugoročnog IPA Programa prekogranične
saradnje Mađarska - Srbija (Hungary – Serbia IPA Cross-Border Co-operation Programme)
koji se odnosi10 na period 2007-2013., jeste potpomaganje harmnoničnog razvoja regiona koji
se zasniva na saradnji u jednoj održivoj i bezbednoj životnoj sredini. Prema zamislima
partnera u ovom kolaborativnom okruženju zajedno i uspešno rukovode kulturnom i
prirodnom baštinom, nadalje iskoriste ekonomske i kulturne mogućnosti putem ekonomskih,
obrazovnih i kulturnih veza što će rezultirati stvaranjem novih radnih mesta, a na minimum će
svesti posledice razdvajanja spoljnih granica.
Prema zajedničkim mogućnostima i dopunjujućem potencijalu regiona duž srpsko-mađarske
granice, u oblasti koja nastaje kao rezultat tesne saradnje regiona:
bazirajući na poboljšanje ekonomske performanse životni standard će znatno da se
poboljša;
zahvaljujući intenzivnoj kulturnoj aktivnosti u umetnostima i drugim sekvencama
kulturnog života vrši se značajan multikulturalan život, raste turizam i jača regionalni
identitet;
dobro je poznata kulturna baština regiona koja u velikom broju privlači turiste koji lako
mogu da dođu do znamenitosti i mogu da koriste objekte;
sve više ljudi ima poslovne, kulturne ili privatne prekogranične veze;
šengenske spoljne granice najmanje moguće poteškoće zadaju stanovnicima (iako usled
šengeskog regulisanja to se još čini iluzornim ciljem).
Ostvarenje gore navedenih ciljeva uslovljava poboljšanje prekograničnih saobraćajnih veza i
povećanje potreba za putovanjima.
3.2.5.3. Turističke veze
Jedan od važnih razloga prekograničnih putovanja jeste turizam. Na mađarskoj strani
ispitivanog područja glavna turistička privlačna snaga jeste Segedin kao grad (centar grada,
Zavetna crkva), kao mesto priredaba (Segedinske letne igre, takmičenja u kajaku i kanuu,
festivali, sajam na mostu), kao banja (kupalište Anna, Aquapolis Napfényfürdő) i kao mesto
kulturnih događaja (Narodno pozorište, bioskopi).
9
Ricz András – Gábrity Molnár Irén: Veze vojvođanskih regiona sa Južnim Alfeldom
Hungary – Serbia IPA Cross-Border Co-operation Programme Programming Document for the Programming
Period 2007-2013, 28-30. stranica
10
15
Od naselja u ovoj oblasti sa značajnijom privlačnom snagom raspolažu samo gradovi koji
poseduju banje: Morahalom koji je jako popularan među gostima iz Srbije sa svojim
lekovitim kupalištem Erzsébet i nedavno otvoreni Hagymatikum u Makou.
U Srbiji se samo Subotica i Palić ističu kao odredišta turista s druge strane granice. U Subotici
goste očekuju secesijske građevine u centru grada, istorijski spomenici, odlična gastronomska
ponuda i bogati izbor kulturnih događanja. U Paliću privlačnu snagu znače jezero i zoološki
vrt.
Prema našem ispitivanju s turističkim ciljem prvenstveno Srbi dolaze u Mađarsku. U Srbiji je
problem nerazvijenost turističke infrastrukture i loše stanje nekih turističkih znamenitosti.
Ovo karakteriše i banje; gosti iz Srbije rađe biraju aqua-parkove u Morahalomu, Segedinu i
Makou koji pružaju velik asortiman usluga.
3.3. Regulaciona i institucionalna okolina
Glavnu pomoć ili prepreka razvoju prekograničnog saobraćaja može da bude regulisanje koje
određuje red prelaženja preko granice i uslove prekograničnog javnog saobraćaja i sistem
izdavanja dozvola.
3.3.1. Regulisanje prekograničnog saobraćaja
Graničnu kontrolu na spoljašnjim granicama Evropske unije reguliše Dekret 562/2006/EK
Kodeksa zajednice Evropskog parlamenta i Saveta koji sadrži pravila za prelaženje granice
osoba (Šengenski kodeks za kontrolu granice). Prema regulisanju pri prelaženju spoljašnje
granice državljani Evropske unije (EU) podležu minimalnoj kontroli, dok državljani izvan EU
podležu tzv. detaljnoj proveri. Ovo podrazumeva kontrolu putnih isprava putnika u
šengenskom sistemu za informacije o vizama.
Prema predlogu EU kontrolu putnika koji putuju autobusom treba izvršiti na putničkom
terminalu ili u autobusu u zavisnosti od lokalnih prilika. U slučaju velikog prometa treba
kontolirati putnike „redovitih lokalnih vožnji”, ukoliko to dozvoljavaju lokalne prilike. Za
kontrolu isprava graničari po mogućnosti koriste mobilne uređaje za učitavanje.11
U odnosu Mađarske i Srbije red funkcionisanja graničnog prelaza reguliše Sporazum između
Vlade Mađarske i Vlade Republike Srbije o kontroli drumskog, železničkog i vodenog
graničnog saobraćaja.12
Zakon deklariše poziciju i radno vreme graničnih prelaza i listu dokumenata koje putnici
moraju obavezno predati na kontrolu. Nastanak ovog zakona je važan iz aspekta
pojednostavljivanja i ubrzavanja prelaženja granice.
Iako su Sporazum predstavnici dveju zemalja već potpisali, ali on stupa na snagu samo ako i u
Srbiji bude proglašen i obavi se diplomatska razmena beleške o stupanju na snagu. To će se
11
Commission Recommendation of 20. 6. 2011 amending the Recommendation establishing a common
''Practical Handbook for Border Guards (Schengen Handbook)'' to be used by Member States' competent
authorities when carrying out the border control of persons.
12
O proglašenju Sporazuma IV. zakona iz 2012. godine između Vlade Mađarske i Vlade Republike Srbije o
kontoli cestovnog, železničkog i vodenog pograničnog prometa.
16
po očekivanjima još ove godine obaviti. (Detalje u vezi s pojedinim graničnim prelazima vidi
u poglavlju 3.4.1.)
Prema Sporazumu13 o uslovima putovanja državljana potpisanog u Budimpešti 21. oktobra
2003. godine između Vlade Mađarske odnosno Republike Srbije i Saveta ministara Crne
Gore, mađarski državljani koji raspolažu važećim putnim ispravama mogu da uđu na područje
Srbije bez vize, i tamo mogu da borave najviše 90 dana u roku od šest meseci računatih od
datuma prvog ulaženja, kao i da preputuju i izađu. Srpski državljani koji raspolažu važećim
putnim ispravama ili vizom izdatom od strane diplomatskog ili konzularnog predstavništva
Mađarske, ukoliko ovaj Sporazum ne nalaže drugačije, mogu da uđu na područje države
Mađarske i tamo mogu da borave, proputuju ili izlaze u viizi navedenom roku.
Od potpisivanja bilateralnog sporazuma dalje se pojednostavilo putovanje između dve zemlje.
Od 19. decembra 2009. godine sprski državljani mogu da uđu bez vize u zemlje Evropske
unije, među njima u Mađarsku ukoliko raspolažu novim tipom biometrijskog pasoša (izmena
dekreta saveta 539/2001/EK).
Državljani članica EU te država šengenske zone – počevši od 12. juna 2010. – u slučaju
posete koja nije duža od 90 dana mogu da uđu u Srbiju i sa važećom ličnom kartom.
Smanjenje vremena prelaženja granice autobusima koji saobraćaju prema međunarodnom
redu vožnje i ubrzavanje kontrole omogućuje i 9/A. tačka §3. Vladine uredbe 332/2007. (13.
XII.) o otvaranju graničnog prelaza i privremenog graničnog prelaza i njegovom poslovanju,
odnosno o tačkama prelaženja granice. U skladu s tim organi koji vrše kontrolu na graničnom
prelazu na molbu mogu da vrše kontrolu preko reda ako se uz to vezuje značajan ekonomski,
društveni, zdravstveni ili kulturni interes.
3.3.2. Regulisanje koje se odnosi na autobuski saobraćaj
U Mađarskoj autobusi prema voznom redu za zemlje izvan Evropske unije mogu da
saobraćaju tzv. linijskom dozvolom koja se izdaje u dozvoli ograničeno vreme, ali najviše na
pet godina14. U Mađarskoj dozvolu izdaje – ukoliko se molba za nju uloži u Mađarskoj –
organ nadležni za saobraćaj prema klauzulama međunarodnih ugovora. (41. §).
Prevoznik koji nije registrovan u članici Evropske unije – ukoliko međunarodni ugovor ne
nalaže drugačije – kabotažni15 prevoz putnika prema voznom redu može da vrši uz dozvolu
ministra saobraćaja (44. § (2). U tom slučaju dakle ako jedan prevoznik iz Srbije na svojim
međunarodnim linijama želi prevoziti i domaće putnike (npr. između Reskea i Segedina),
može to da učini uz gore spomenutu dozvolu. Pre izdaje dozvole za liniju ministarstvo ispituje
13
Proglašeno sa Vladinom uredbom 198/2003. (10. XII.)
14
Vidi zakon XLI. iz 2012. o uslugama prevoza osoba 10. § (3) stav i 28. § Vladine uredbe 261/2011. (7. XII.) o
aktivnostima drumskog prevoza robe uz novčanu nadoknadu, o aktivnostima prevoza robe uz sopstveni račun
odnosno o prevozu osoba autobusima uz novčanu nadoknadu i uz sopstveni račun, nadalje o modifikaciji zakona
u vezi s tim.
15
Kabotaža: prevoz putnika na međunarodnim linijama koje saobraćaju po voznom redu na području jedne
države, ako nije to glavna funkcija spomenute linije.
17
sa prevoznikom koji pruža svoje usluge na datoj liniji, i dozvolu izdaje samo u slučaju ako
ona ne dovodi u opasnost ekonomske interese prevoznika koji vrši javni servis.
U relaciji Mađarske i Srbije izdavanje dozvola za linije između dve zemlje reguliše Sporazum
potpisan 16. januara 1965. godine u Beogradu sa strane Vlade Narodne Republike Mađarske i
Vlade SFR Jugoslavije po predmetu međunarodnog prevoza putnika autobusom. Plan teksta
savremenog bilateralnog sporazuma koji će da zameni spomenuti, predstavnici dveju zemalja
su usaglasili, a potpisivanje se očekuje u drugoj polovini 2012. godine.
Molbu za linijsku dozvolu treba predati nadležnom organu zemlje u kojoj prevoznik ima
svoje sedište. To je u Mađarskoj Nacionalni saobraćajni organ (NKH), a u Srbiji Ministarstvo
infrastrukture i energetike. Molba mora da sadrži između ostalog vozni red linije, frekventnost
vožnje, tarife i uslove putovanja.
Mađarski i srpski organi – u skladu s nacionalnim zakonskim odredbama – zajednički
određuju rok trajanja dozvole i sarađuju po pitanju voznog reda, trase i tarife koju će da
primene.
Ukoliko u Mađarskoj još ne saobraća vozilo na trasi označenoj u molbi, odnosno za već
postojeću trasu novi uslužnik predaje molbu, NKH će na svojoj veb stranici objaviti
parametre planirane linije. Mađarska preduzetništva mogu da ulože žalbu (npr. ukoliko nova
linija šteti njihovom interesu), koju će NKH da proceni. Nakon toga će od srbijanskog
partnera (Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku) da zatraže dozvolu na srbijansku
deonicu linije. Ukoliko stigne i ovo poslednje, a podnosilac molbe uplati naknadu za
izdavanje dozvole (13690 Ft/godina/komad), može se izdati linijska dozvola. Sem toga
naknada procesa za izdavanje kontrolnog dokumenta (blok tovarnih listova) je 1045 Ft.
Tranzitno vreme procesa je obično 2 meseca.
Ukoliko je firma sa sedištem u Srbiji pokrenula liniju, proces je sličan, ali se molba predaje
srbijanskim organima, koji će da potraže NKH u interesu izdavanja mađarske dozvole.
Naknada za izdavanje dozvole u Srbiji je 120 EUR/godina.
U Srbiji pored toga važi tzv. zaštitno vreme između dozvoljenih linija pojedinih prevoznika.
Do 500 kilometara daljine to je 5 časova, a iznad toga 8 časova.
3.3.3. Regulisanje koje se odnosi na železnički saobraćaj
Prekogranični železnički prevoz osoba s jedne strane regulišu zakoni dveju zemalja (u slučaju
Mađarske Zakon XLI. iz 2012. godine o servisu prevoza osoba), bilateralni sporazumi,
odnosno, bilateralni sporazumi železnica.
Za vršenje servisa prekograničnog železničkog prevoza osoba prema važećim odredbama
bilateralnih i multilateralnih ugovora ovlaštene su železnice. (vidi 40. § (2) Zakona XLI. iz
2012. godine o servisu prevoza osoba).
U slučaju pružanja usluga međunarodnog železničkog prevoza osoba železnice su ovlaštene
obezbediti ulaženje i izlaženje putnika na međunarodnoj liniji na bilo kojoj stanici (kabotaža,
prevoz domaćih putnika) (45. § (1)). Tu svoju nameru, međutim, moraju prijaviti
infrastrukturnom menadžeru ili organu železničke uprave.
18
Železnički prekogranični saobraćaj između Mađarske i Srbije reguliše sporazum potpisan
1972. od strane Vlade Narodne Republike Mađarske i Vlade SFR Jugoslavije o regulisanju
železničkog prekograničnog saobraćaja. Prema očekivanjima u drugoj polovici 2012. godine
će da stupi na snagu već citirani savremeni sporazum koji se odnosi i na drumski (putni),
vodeni i železnički prekogranični saobraćaj.
U prevozu osoba merodavan je još Sporazum o međunarodnom železničkom prevozu osoba i
prtljaga (CIV), odnosno sporazumi između železnica MÁV i Železnica Srbije.
Jedan od velikih problema pograničnih linija jeste finansiranje. Kratkoročne linije koje
prelaze granice po tradiciji saobraćaju u okviru bartera, dakle kako mađarske železnice, tako i
železnice susedne zemlje su izdale približnu količinu sedišta-kilometara. U poslednjem
periodu, međutim, inostrane železnice su otkazale više takvih vozova pozivajući se na
neekonomičnost (npr. prema Hrvatskoj i Slovačkoj). Domaću deonicu prekograničnih linija
obično finansira mađarska država kao nalogodavac u okviru ugovora javnog servisa, i ta
deonica se može koristiti za domaća putovanja uz korištenje važećih popusta. Prekograničnu
deonicu bi u principu takođe bilo moguće finansirati prema novom zakonu u prevozu osoba
kao javni servis prema aspektima nacionalne, društvene ili saobraćajne politike (vidi 20. § (5),
ali za to još ne postoji presedan, što se u prvom redu može zahvaliti razlozima finansiranja.
U Srbiji, slično Mađarskoj, na domaćoj deonici međunarodne linije domaće putovanje
finansira srbijanska država.
Gore navedene zakonske odredbe pružaju odgovarajući okvir za ostvarivanje prekograničnog
javnog saobraćaja (autobus, železnice), odnosno za njegovo proširenje. U slučaju pristupanja
Srbije EU, automatskim stupanjem na snagu zakonskog reda važećeg za članice EU, nema
administrativnih i pravnih prepreka za organizaciju i razvijanje prekograničnog javnog
saobraćaja u regionu.
3.4. Analiza trenutačnog nivoa servisa javnog saobraćaja
3.4.1. Prekogranične drumske i železničke veze
3.4.1.1. Postojeći i planirani granični prelazi
Sporazum o kontroli graničnog prelaza između dve zemlje objavio je Zakon IV. iz 2012.
godine16. Za njegovo stupanje na snagu potrebno je još odobrenje Narodne skupštine Srbije
nakon čega će moći da stupi na snagu po diplomatskoj razmeni beleške posle 30 dana.
Na zajedničkoj deonici granice Mađarske i Srbije trenutno na pet mesta, Santovo
(Hercegszántó)–Bački Breg (Béreg), Aljmaš (Bácsalmás)– Bajmok (Bajmok), Tompa –
Kelebija (Alsókelebia), Reske (Röszke) – Horgoš, odnosno, Tisasiget (Tiszasziget) – Đala
funkcioniše granični prelaz za drumski saobraćaj. Među navedenim graničnim prelazima iz
aspekta aktuelne teme izvršili smo ispitivanje u slučaju dvaju graničnih prelaza, kod Reske
(Röszke) – Horgoš i Tisasiget (Tiszasziget) – Đala.
16
Izvor: Magyar Közlöny (Mađarsko javno glasilo) 20. broj, god.2012.
http://www.kozlonyok.hu/nkonline/MKPDF/hiteles/MK12020.pdf
19
Reske (Röszke) – Horgoš: Veliki deo saobraćaja između dve zemlje kao i
međunarodnog saobraćaja obavlja granični prelaz koji se nalazi na autoputu M5 (3.
slika), koji čini deo i evropske magistralne ceste E75. Spoljašnji granični prelaz
šengenske zone i Evropske unije radi 00.00-24.00 kako za međunarodni putnički, tako
i za robni promet.
3. slika
Granični prelaz kod Reske (Röszke) iz ptičje perspektive (Izvor: www.police.hu)
Ostvarenjem deonice autoputa Segedin-sever i granični prelaz kod Reske (Röszke),
predate 11. marta 2006.17 granična kontrola, ranije obavljana na glavnom putu br. 5.,
premeštena je u novi objekat na autoputu. U čvorištu formiranom kod 173 km-a
autoputa M5 saobraćaj magistrale br. 5. će se preusmeriti na autoput i preko njega na
područje graničnog prelaza. Najkraću (18 km) i najbržu (26 minuta) dostupačnost
graničnog prelaza iz Segedina obezbeđuje nastavak Subotičke ulice i magistrala br.5 –
dok alternativu nudi Bajski put - magistrala drugog reda br.55 – autoput M5 (22 km,
27 minuta). Centar severnog bačvanskog regiona, Subotica (Szabadka) nalazi se i
preko autoputa br.22 i magistrale br.22-1. jednako na 27 kilometara. Preko
Segedinskog puta koji vodi van iz Subotice, u zavisnosti od saobraćaja otprilike za
pola sata se može stići. Povećanje kapaciteta graničnog prelaza (povećanje broja
saobraćajnih traka i proširenje dodatnih puteva koji im se priključuju) prema
planovima ostvariće se do 31. decembra 2012. godine. Trenutno u okviru probnog
pogona testira se novi sistem za ulazak na turističkim autobusima (putnički terminal –
17
Izvor: http://hu.wikipedia.org/wiki/M5-ös_autópálya_(Magyarország)
20
vidi u poglavlju 3.3.1) koji će se nakon finalizovanja proširiti na sve tranzitne
autobuse.
Na mađarskoj deonici autoputa M43 koja vodi do graničnog prelaza, iz čvorišta pored
Segedina korištenje autoputa za automobile je besplatno. Na srbijanskoj strani autoput
do Subotice je trenutno besplatan, ali počeli su izgradnju naplatne rampe pored Bačkih
Vinograda. Rad je prekinut zbog protesta meštana, naime korištenje kratke deonice
autoputa između mađarske granice i Subotice značajno bi poskupila putarina.18
Tisasiget (Tiszasziget) – Đala: Granični prelaz koji obavlja manji promet (5. slika)
otvoren je samo za državljane Mađarske i Srbije. U zimskom periodu granični prelaz
radi 8:00-16:00, a leti 8:00-18:00, te obavlja isključivo putnički promet.19 Do
graničnog prelaza koji je smešten 17 kilometara od centra Segedina iz sedišta Županije
Čongrad može se stići za blizu pola sata. Na srbijanskoj strani u neposrednoj blizini
granici nalazi se naselje Đala koje broji 800 stanovnika. Najbliži grad odavde je Novi
Kneževac, udaljen 14 kilometara, a dostupačan je na putu br.112. za 20 minuta.
Granični prelaz tipično koriste stanovnici obližnjih naselja automobilom, peške te
biciklom. Stanje puta koji vodi do graničnog prelaza je loš, u trenutačnom stanju nije
pogodan za saobraćaj autobusa (4. slika). U okviru IPA programa prekogranične
saradnje Mađarska – Srbija, 2011. godine izrađeni su planovi za njegovu obnovu.
4. slika
Put koji vodi do graničnog prelaza kod Tisasigeta (Tiszaszigeta) (juni 2012.)
(Foto: KTI)
18
Izvor: Magyar Szó 14. juni 2011. http://magyarszo.com/fex.page:2011-0614Fizetokapu_nyilhat_Kiralyhalmanal.xhtml
19
Novi pogranični sporazum produžiće radno vreme graničnog prelaza od 9 do 19 časova.
21
5. slika
Tisasiget (Tiszasziget) – Đala granični prelaz iz ptičje perspektive
(Izvor: www.borealisz.hu)
Broj graničnih prelaza u bliskoj budućnosti može da se poveća sa graničnim prelazom za
međunarodni putnički promet koji će se ostvariti između Ašothaloma (Ásotthaloma) i Bačkih
Vinograda u okviru sporazuma između dve zemlje. Novonastali granični prelaz slično onom
kod Tisasigeta (Tiszaszigeta) obavljaće manji promet, a biće rezervisan za državljane
Evropske unije i Švajcarske konfederacije, odnosno srpske državljane.
Drumsko, putno povezivanje Ašothaloma i Bačkih Vinograda ostvariće se sufinansiranjem
Evropske unije u okviru IPA programa prekogranične saradnje Mađarska - Srbija. U okviru
projekta čiji budžet iznosi blizu 1,2 miliona evra između 1. juna 2010. i 30. novembra 2011.
ostvarena je izgradnja puta koji vodi do graničnog prelaza (6. slika i 7. slika). Izgradnja
graničnog prelaza i njegovo postavljanje u pogon planira se do kraja 2012. godine. Na
graničnom prelazu kontrola pograničnog prometa vršiće se na području Mađarske na
zajedničkom mestu s radnim vremenom od 7-19 časova. Prema novom mađarsko-srpskom
sporazumu o pograničnom prometu, na graničnom prelazu neće moći da prelaze autobusi.
Razlog tome je da na srbijanskoj strani nov put se nadovezuje takvom lokalnom putu koji
zbog svoje širine nije pogodan za autobuski saobraćaj.
22
6. slika
Kraj puta koji vodi do graničnog prelaza
Ašothalom (Ásotthalom) – Bački Vinogradi, u
Srbiji
(Izvor: KTI)
7. slika
Mađarska strana puta koji vodi do graničnog
prelaza Ašothalom (Ásotthalom) – Bački
Vinogradi
(Izvor: KTI)
U interesu rasterećenja graničnog prelaza Reske (Röszke) – Horgoš, koji se trenutno može
stići samo preko autoputa, u bliskoj budućnosti obnoviće se i otvoriti stari granični prelaz koji
se nalazi na magistrali br.5 ( 8. slika i 9. slika)
8. slika
Mađarska strana starog graničnog prelaza kod
Reskea (Röszkea)
(Izvor: KTI)
9. slika
Srbijanska strana starog graničnog prelaza kod
Reskea (Röszkea)
(Izvor: KTI)
Međunarodni saobraćaj koji je isključen s autoputa, odnosno međunarodni pešački i
biciklistički promet samo će ovde moći da prelazi, odnosno novi sporazum u pograničnom
prometu omogućiće i privremeno otvaranje za međunarodni putnički promet u interesu
smanjenja vremena čekanja i uklanjanja prometnih prepreka, sprečavanja i ukidanja zastoja.
Granični prelaz radiće od 07.00-19.00 časova. Granična kontrola odvijaće se na zajedničkom
mestu. Prelaz će, dakle, moći da koriste i međunarodne autobuske linije, ali samo u gore
navedenim slučajevima, ukoliko se prelaz privremeno otvori za međunarodni putnički promet.
To će u slučaju kongestije na prelazu kod autoputa smanjiti kašnjenja autobusa po redu
vožnje.
23
U železničkom saobraćaju na srpsko-mađarskoj deonici trenutno na dva mesta je izrađen
granični prelaz, između Kelebije – Subotice i Reske – Horgoša. Od navedenih graničnih
prelaza kod drugog smo vršili ispitivanja. Korištenje graničnog prelaza se proteže kako na
putnički tako i robni promet, međutim na graničnom prelazu koji radi 00.00-24.00 časova ne
smeju da saobraćaju železički vagoni koji prevoze opasne materije.
U vodenom saobraćaju na reci Tisi u Segedinu i Kanjiži postoje vodeni granični prelazi za
međunarodni putnički i robni promet od 07.00-19.00 časova.
Pri ispitivanju prometa graničnih prelaza može se ustanoviti da u periodu od 2009-2011. u
prometu graničnog prelaza kod Röszke neprestano je rastao broj državljana Srbije, dok je broj
mađarskih državljana relativno stalan (10. slika). Broj državljana Srbije koji prelaze granicu je
u godišnjem proseku tri i po puta veći od mađarskih državljana.
2 500 000
2 000 000
osoba
Godišnji promet graničnog prelaza kod Reskea
2 220 360
1 863 780
1 775 240
1 892 790
1 500 000
1 000 000
500 000
753 746
594 251
624 979
659 386
2009
2010
2011
0
2008
Granični prelaz Reske – mađarski državljani
godina
Granični prelaz Reske- srpski državljani
10. slika
(Izvor: Glavna policijska kapetanija Županije Čongrad)
Na graničnom prelazu kod Tisasigeta (Tiszaszigeta) u slučaju obe nacionalnosti može se
primetiti neprestani rast onih koji prelaze granicu u periodu od 2008-2011., a istovremeno u
slučaju srpskih državljana ovaj porast ima puno veću stopu nego u slučaju mađarskih
državljana (11. slika). Broj državljana Srbije koji prelaze granicu otprilike je isti kao broj
mađarskih državljana.
24
140 000
osoba
Godišnji promet graničnog prelaza kod Tisasigeta
121 356
120 000
94 644
100 000
80 000
60 000
101 768
72 277
62 480
66 898
74 653
82 714
40 000
20 000
0
2008
2009
Granični prelaz Tisasiget – mađarski državljani
2010
2011
godina
Grančni prelaz Tisasiget – srpski državljani
11. slika
(Izvor: Glavna policijska kapetanija Županije Čongrad)
3.4.2. Predstavljanje prevoznika
Na ispitivanom području prekogranični saobraćaj obavljaju tri prevoznika sa sedištem u
Mađarskoj i tri sa sedištem u Srbiji. U autobuskom saobraćaju to su Volánbusz Zrt koji
obavlja međugradske vožnje na dalje linije i Tisza Volán Zrt. koji obavlja autobuski saobraćaj
Županije Čongrad, dok železničkim saobraćajem posluje ogranak MÁV Magyar
Államvasutaka (Mađarske državne železnice) za obavljanje putničkog saobraćaja, pod
nazivom MÁV-START Zrt. Na srpskoj strani autobuski saobraćaj obavlja JP Subotica-trans
iz Subotice i Severtrans Senta iz Sente, dok železnički saobraćaj obavljaju Železnice Srbije.
Volánbusz Zrt. je najveće društvo Mađarske za obavljanje autobuskog saobraćaja koje
raspolaže s osamdesetogodišnjom prošlošću. Njegove međumesne linije prostiru se po celoj
zemlji i blizu 500 njegovih međumesnih linija unutar zemlje obezbeđuje dnevnu direktnu i
redovitu dostupnost između Budimpešte i 17 županijskih sedišta, odnosno 100 ostalih
gradova, kao i među najvažnijim regionima i izletišnim centrima. U Budimpešti i njezinoj
neposrednoj aglomeraciji, odnosno u Peštanskoj županiji obezbeđuje vezu između 170
gradova i naselja. Sa dnevno 5600 linija stvara vezu delom između glavnog grada i drugih
naselja, a delom između okružnih centara i ostalih naselja. Unutar više naselja i zadatke
gradskog saobraćaja obavlja Volánbusz Zrt. Njegov vozni park se sastoji od blizu 1000
vozila.
Saobraćajni i uslužni d.o.o. Tisza Volán (Tisza Volán Közlekedési és Szolgáltató Zrt)
obezbeđuje autobusku dostupnost između naselja Županije Čongrad. Među osnovne
aktivnosti preduzeća koje postoji od 1950. godine, spadaju međugradski i lokalni prevoz
putnika u linijskom saobraćaju, kao i ugovorene vožnje u Čongradu (Csongrád), Vašarhelju
(Hódmezővásárhely), Makou (Makó), Sentešu (Szentes), odnosno i u županijskom sedištu,
Segedinu. Prosečna starost njihovih održavanih autobusa je iznad državnog proseka a u
voznom parku nalaze se i nova savremena niskopodna vozila.
25
Putničkim vagonima koji saobraćaju na području Mađarske posluje Železnica MÁV-START
Vasúti Személyszállító Zrt. Potpuna dužina železničke mreže u Mađarskoj iznosi 7 000
kilometara, a prema podacima iz 2011. godine broj prevezenih putnika je 142,1
miliona/godina. Na železničkim ograncima linija, tako na 136 linija Segedin – Subotica
saobraćaju motorni vozovi tipa Bzmot.
Na severnom delu Vojvodine autobuski saobraćaj obavlja JP Subotica-trans koji od 1969.
godine posluje pod tim imenom na 17 prigradskih i međumesnih linija između Subotice i
okolnih naselja (12. slika). Njegove međunarodne linije povezuju centar Severno-bačkog
okruga sa glavnim gradom Hrvatske, Zagrebom i sa županijskim središtem Čongrada,
Segedinom. Ovo društvo obavlja i zadatke lokalnog javnog saobraćaja Subotice na devet
gradskih odnosno osam prigradskih linija. Društvo trenutno raspolaže s 81 vozilom čija
prosečna starost je oko 10 godina. Zadnjih godina pomlađeni lokalni vozni prak raspolaže s
udobnim autobusima, opskrbljenim savremenim motorima i klima uređajima te s njima
prevozi godišnje više od 10 miliona putnika.
12. slika
Mreža prigradskog i međumesnog saobraćaja Subotica-transa (Izvor: www.sutrans.rs)
Severtrans Senta je osnovan 2004. godine kao naslednik jednog ranijeg autobuskosaobraćajnog društva u vlasništvu samouprave sa sedištem u Senti. Vozni red firme koja
trenutno radi kao privatno preduzetništvo sastoji se od 30 autobusa od kojih se 20 može
upotrebiti u međumesnom autobuskom saobraćaju za prevoz većeg broja putnika (raspolažu s
26
kapacitetom od 50 osoba). Firma održava u pogonu autobuske stanice u Senti i Novom Sadu.
U toku nedelje a i vikendom saobraća redovna vožnja na liniji Bečej-Senta-Segedin.
Nacionalne železnice Srbije tzv. Železnice Srbije raspolažu sa železničkom mrežom na celom
području zemlje čija dužina iznosi 3379 kilometara. Prema podacima putnika iz 2006. godine
godišnje prevoze 14 miliona putnika20. Vozni park im se sastoji od 340 lokomotiva, 79
motornih kola i motornih vozova, odnosno 784 putničkih kola. Železnička mreža zemlje je
nažalost u veoma lošem stanju, na više mesta je uvedeno ograničenje brzine iz saobraćajnobezbednosnih razloga. Zadnjih godina mreža je i na više mesta obnovljena, tako su
modernizacijom deonice između Beograda i Novog Sada poboljšani kvalitativni i
kvantitativni uslovi dostupnosti Budimpešte i glavnog grada Srbije. Povezanost Kanjiže i
Subotice sa naseljem u blizini granice, Horgošem obezbeđuje jedna razgranata sporedna linija
po kojoj tzv. „Srebrne strele” prevoze putnike. (13. slika)
13. slika
Železnička mreža Vojvodine
(Izvor: Železnice Srbije (http://212.62.59.16/red_voznje1/mreza_pruga.jpg#)
3.4.3. Važeči red vožnje i mreža
Unutar ispitanog područja, između Mađarske i Srbije tri međunarodne autobuske linije, br.
600., br.603. i br.605., odnosno jedno železničko polje s redom vožnje, br. J2. obezbeđuju
saobraćajnu vezu javnog prometa (14. slika)
20
Izvor: hu.wikipedia.org
27
Dnevni linijski par iz polja reda vožnje br. 600. na relaciji Budimpešta (Budapest) –
Kečkemet (Kecskemét) – Segedin (Szeged) – Reske (Röszke)/Horgoš – Subotica (Szabadka)
koji saobraća svakodnevno (linije br. 11. i 12.) Volánbusz Zrt. snabdeva svojim autobusima.
Vožnje kreću ujutro u 7.00 iz Budimpešte sa stanice Népliget, i za tri časa preko Kečkemeta
(Kecskeméta), Kiškunfeleđhaze (Kiskunfélegyháze), Kišteleka (Kisteleka) i Balašće
(Balástye) stižu na autobusku stanicu u Segedinu, zatim otuda na graničnom prelazu kod
Reskea (Röszkea) ulaze u Srbiju. Na srbijanskoj strani preko dva naselja Horgoša i Palića
stižu na destinaciju, autobusku stanicu Subotice prema redu vožnje u 11.35 (za graničnu
kontrolu u redu vožnje je predviđeno pola sata), a tačno vreme dolaska uveliko zavisi od
veličine prometa na graničnom prelazu i zahteva za graničnom kontrolom. U suprotnom
pravcu autobus kreće u 15:15 i na istoj trasi saobraćajući prema redu vožnje u 19:55 stiže u
glavni grad Mađarske, Budimpeštu. Potpuna dužina linije je 215 kilometara od čega je
deonica između Segedina i Subotice sveta 47 kilometara. Autobusi na području Mađarske
mogu se koristiti za međugradska putovanja bez ograničenja.
Na liniji br.605. Szeged – Reske (Röszke), d. granica./Horgoš – Subotica (52 km) takođe dva
prevoznika, Tisza Volán Zrt i Subotica-trans saobraćaju svoje linije između Segedina i
Subotice preko Reskea (Röszke), državne granice, Horgoša, Bačkih Vinograda (Bácsszőlős),
Hajdukova (Hajdújárás) i Palića (Palics). Srbijanski prevoznik svaki dan – osim nedelje saobraća po jedan par linija između Subotice i Segedina. Autobus kreće ujutro u 06:30 sa
autobuske stanice iz Subotice a prema redu vožnje stiže u Segedin u 08:00, dok u povratku
polazi u 12:30 i stiže u Suboticu u 14:03 (srbijanski autobusi u Segedinu zaustavljaju se samo
na autobuskoj stanici).
Tisza Volán Zrt. pomoću tri para linija obavlja autobuski saobraćaj između dva naselja
(nijedna od mađarskih linija ne prolazi kroz Bačke Vinograde). Prvi par linija saobraća zadnja
tri dana u nedelji, polazi ujutro u 06:30 iz Segedina i stiže u Suboticu u 08:03, a autobus
prema Segedinu polazi u 10:30 i stiže na segedinski Trg Marš u 12:05. Drugi par linija
saobraća samo za vreme školske nastave u Mađarskoj, polazi iz Segedina u 12:30, a stiže u
Suboticu u 14:05, zatim nakon kraćeg zadržavanja od pola sata i po zameni putnika polazi za
Segedin kuda stiže za 16:20. Zadnji, treći par linija saobraća isključivo za vreme mađarske
školske godine petkom i nedeljom, polazi popodne u 16:30 iz Segedina i stiže u Suboticu u
18:05, zatim takođe nakon kratkog zadržavanja od 25 minuta kreće nazad za Segedin, kuda
stiže u 20:05.
U red vožnje od sat i po, uračunava se i polusatno vreme čekanja prilikom granične kontrole,
što može da se menja u odnosu na promet.
Prema putničkim podacima dobivenim od Tisza Volán Zrt.-a, u I.-om polugodištu 2011.
godine na liniji br. 605. autobuse Tisza Volana za Suboticu (344 vožnje) koristilo je ukupno
5527 putnika, a prosečan broj putnika po autobusu je 16 putnika/vožnja. Uzimajući u obzir
pravce, prema Srbiji je putovalo 3003, dok prema Mađarskoj od toga manje, 2564 putnika.
Uzimajući u obzir potpuni broj putnika u odnosu na prethodno polugodište može se primetiti
porast putničkog prometa za otprilike10%. Istovremeno u to vreme broj vožnji je porastao za
25%, međutim prosečan broj putnika je u minimalnoj meri opao (u II. polugodištu 2010.
godine bilo je 18 putnika/linija). Na blizu 300 linija Subotica-transa u I.-om polugodištu 2011.
godine ukupno je putovalo 6256 osoba, što znači 21 putnik po liniji, što je značilo nešto bolju
vrednost iskorištavanja kapaciteta nego u slučaju Tisza Volán-a.
28
Autobusima na međunarodnoj liniji br. 603. Segedin (Szeged) – Reske (Röszke), drž.
granica./Horgoš – Kanjiža – Senta – Bečej posluju dva prevoznika, Tisza Volán Zrt i
Severtrans Senta iz Sente. Srpski prevoznik ima svakodnevni polazak na liniji Bečej-Segedin,
na dužini od 105 kilometara i prolazi kroz Bačko Petrovo Selo (Péterréve), Mol (Mohol), Adu
(Ada), Sentu (Zenta), Adorjan (Adorján), Kanjižu (Magyarkanizsa) i Horgoš (Horgos),
međutim, prelazivši mađarsku granicu kod Reskea (Röszke), zaustavlja se samo na
autobuskoj stanici u Segedinu. Polazak iz južno-bačvanskog naselja je u 06:05 i stiže u
čongradsko županijsko sedište u 08:45, a u povratku polazi popodne u 14:30 i stiže na
autobusku stanicu u Bečeju u 16:40.
Autobusi Tisza Volán Zrt.-a takođe saobraćaju s jednim parom linija, i to ponedeljkom,
utorkom, sredom, četvrtkom i subotom, odnosno za vreme školskih praznika u Mađarskoj
petkom i nedeljom samo do Sente (61 km), dok za vreme školske godine saobraćaju petkom i
nedeljom sve do Bečeja (104 km). Autobusi mađarskog uslužnika do Sente sem segedinske
autobuske stanice zaustavljaju se na jednom mestu (Segedin, Ulica Rákóczi). Autobusi stanu
na državnoj granici kod Reske (Röszke), dok u Srbiji u Horgošu, Kanjiži, Novom Kneževcu,
Sanadu, odnosno u Senti na dva mesta.
Trenutne linije Segedin-Subotica i Segedin-Senta-Bečej stanu u Segedinu na autobuskom
stajalištu pod nazivom Ulica Rákóczi (samo vožnje Tisza Volána), odakle se sa 900 metara
pešačenja može doći do segedinskog Železničkog kolodvora.
Linije koje saobraćaju do Bečeja, iza Sente voze preko Ade, Mola odnosno Bačkog Petrovog
Sela. Autobusi polaze iz Segedina prema redu vožnje u 12:30 i stižu u Sentu u 14:10, odnosno
gore spomenutim danima za 15:05 u Bečej. Autobuska vožnja nazad za Mađarsku iz Bečeja
polazi u 16:00, odnosno iz Sente u 17:00 i stiže u Segedin u 18:40 na autobusku stanicu.
U nedelju da bi se udovoljilo većim zahtevima putovanja prema Mađarskoj, Tisza Volán
pokreće dopunske autobuse tzv. druge i treće linije (prema Srbiji ne prevoze putnike), koje se
priključuju direktno uz prvu liniju, druga linija u 17:00 u Senti, a treća linija u 17:40 u
Kanjiži. Linije Tisza Volána na mađarskom području mogu se koristiti za međugradski
prevoz bez ograničenja, dok u Srbiji se zaustavljaju samo zbog ulaženja i silaženja putnika.
Na liniji, par vožnji srbijanskog Bečejprevoza koji je saobraćao četvrtkom od novembra 2011.
godine je ukinut.
Od 1. juna 2012. godine između Novog Sada (Újvidék) i Segedina saobraća nova linija kojom
zajednički posluje Bečejprevoz i Subotica-trans. Linija saobraća svakoga dana preko Subotice
ujutro prema Segedinu, dok posle podne prema Novom Sadu.
U Morahalom (Mórahalom) trenutno ne saobraća autobus po redu vožnje. Putnici u ovu banju
stižu individualno ili u organizaciji srbijanskih putničkih agencija, odnosno vozilima ilegalnih
prevoznika. Jedna povratna karta između Subotice i Morahaloma u organizaciji putničke
agencije košta 700 DIN (otprilike 1610 Ft).21
21
Golden Travel, Subotica. 2012-08-06.
http://www.goldentravel.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=14&Itemid=125
29
14. slika
Železničke i autobuske linije ispitivanog okruga, odnosno logoi prevoznika
Iako nije međunarodna linija, ali treba spomenuti da međugradski autobusi koji saobraćaju na
liniji br. 5030. Segedin – Reske (Röszke) – Reske (Röszke), M5 granični prelaz preko Reskea
(Röszke) ostvaruju vezu između graničnog prelaza i Segedina radnim danima 12, a neradnim
danima 11 puta. Ovu vožnju mnogi koriste kako bi stigli do graničnog prelaza, a zatim da
peške prelaze preko granice. Duž autobuske linije br. 5030. Segedin – Reske (Röszke) –
Reske (Röszke), M5 granični prelaz i br. 5031. Segedin- Reske (Röszke)- Morahalom u
mikrooblasti Morahaloma obnovljeno je više autobuskih stajališta i čekaonica, odnosno
izgrađena su i dva nova stajališta u okviru konkursa Evropske unije u koji je bilo uključeno
osam naselja (15. slika). Redovima vožnje i kartama postavljenim u stajalištima pomažu
informiranje putnika. Na srbijanskoj strani granice trenutno ne postoji autobuska linija koja bi
bila održavana u tu svrhu, tj. da povezuje sam granični prelaz s najbližim naseljem.
30
15. slika
Kisszéksós, okretište autobusa - stajalište
Međunarodna železnička linija J.2. Segedin- Subotica (mađarska deonica joj je polje voznog
reda br. 136. Segedin-Reske (Röszke) funkcioniše u zajedničkom održavanju mađarskih i
srbijanskih železnica. Nekada je funkcionisalo kao deo glavne linije, za vreme
južnoslovenskog rata je pruga dospela u loše stanje, pa je opao promet po njoj. Motorni
vozovi Srpskih železnica zbog tehnoloških razloga (nisu opremljeni odgovarajućim sistemom
za kontrolu vozova) od 11. marta 2011. godine ne mogu da saobraćaju između Reskea
(Röszke) i Segedina. Železnice Srbije kao odgovor na mađarsko ograničenje, nisu dozvolile
saobraćanje mađarskih motornih vozova na srbijanskoj deonici, tako je ukinuta mogućnost
direktnog putovanja između Segedina i Subotice. Sa motornih vozova MÁV-a i Železnica
Srbije treba presesti u Reskeu (Röszke) ili u Horgošu. Na mađarskoj deonici dozvoljena
maksimalna brzina pruge je trenutno 60 km/sat, a dozvoljeno osovinsko opterećenje je 21
tona. Na srbijanskoj strani između Horgoša i granice dozvoljena brzina je 20 km/sat (17.
slika), a između Horgoša i Bačkih Vinograda 30 km/sat. Na deonici pruge između Bačkih
Vinograda i Subotice, koja je obnovljena uz sufinansiranje Evropske unije, najveća
dozvoljena brzina vozova je 80 km/sat.
31
16. slika
Srpski šinobus u blizini Horgoša
(Foto: Ádám Garamvölgyi, http://www.trains.hu/gallery/albums/userpics/10003/DSC_5586_sino.jpg)
17. slika
Voz tipa BZMot koji saobraća iz pravca Horgoša prema Reskeu (Röszke) (Foto: KTI)
Na mađarskoj strani svakodnevno saobraća tri para vozova, od kojih dva na relaciji Segedin i
Reske (Röszke). Vreme putovanja na 13 kilometara dugoj deonici je 15 minuta, dok treći
povezuje Segedin i Horgoš, a vreme vožnje na 21 kilometar dugoj deonici je 48 minuta, što
uključuje i graničnu kontrolu na prelazu kod Reskea (Röszke). Neradnim danima između
32
Segedina i Horgoša saobraća i četvrti par vozova. Na srbijanskoj strani između Subotice i
Reskea (Röszke) svaki dan vozi dva para vozova, na deonici od 35 kilometara njihovo vreme
vožnje je 80 minuta zajedno s graničnom kontrolom. Dodatna dva para srpskih vozova
između Subotice i Kanjiže koji saobraćaju svakodnevno preko Horgoša obezbeđuju
mogućnost presedanja i stizanja u Kanjižu (uz voz koji posle podne kreće iz Subotice postoji i
neposredna veza za Segedin). Sem navedenih uz poslednji par vozova između Subotice i
Horgoša već ne postoji veza na mađarskoj strani. Put između Horgoša i Kanjiže od 16
kilometara obično se pređe za pola sata.
Na graničnom prelazu kod Reskea (Röszke) kako na vozovima koji stižu iz Segedina, tako i
na vozovima iz pravca Horgoša graničnu kontrolu obavljaju mađarski graničari, još pre
početka presedanja. Na horgoškom graničnom prelazu srpski graničari vrše svoj zadatak
slično mađarskima. Po završetku kontrole putnici vozova zamene svoja mesta pa vozovi
mogu da krenu nazad prema svojim ishodišnim stanicama. U redu vožnje se za presedanja i
graničnu kontrolu obično računa 30-45 minuta, ali kašnjenja mogu da se dese na obe strane.
Ukinute neposredne linije bez presedanja za državljane oba naroda predstavljaju komplikacije
odnosno neugodnosti.
Sumirajući, trenutni red vožnje između Segedina i Subotice samo za vreme školske godine
petkom i nedeljom pruža dnevno barem pet mogućnosti za putovanja između dva grada. Inače
radnim danima (P-Č) dnevno tri, petkom i subotom četiri, a nedeljom tri linije saobraćaju.
Između Segedina i Sente dnevno tri linije saobraćaju svakodnevno. Putovanje železnicom
zbog presedanja pruža prihvatljivu alternativu samo za one putnike koji putuju na relaciji
Horgoš-Segedin.
3.4.4. Mogućnosti presedanja
3.4.4.1. Autobuske stanice
Segedinska autobuska stanica (18. slika) nalazi se u neposrednom susedstvu magistrale br. 5
koja prolazi gradom, na 1 kilometar udaljena od centra, na Trgu Marš. Sa stanice koja je
izgrađena za međugradske autobuse koji stižu u Segedin, gradskim saobraćajem i ostali delovi
grada su dostupni. S autobusima koji odavde polaze ili ovamo stižu međugradskim linijama
su dostupna i obližnja naselja, npr. Vašarhelj (Hódmezővásárhely), Mako (Makó),
Morahalom (Mórahalom), Čongrad (Csongrád), Senteš (Szentes), dok neposrednim
međugradskim linijama su dostupni i veći gradovi kao i županijska sedišta kao što je npr.
Kečkemet (Kecskemét), Pečuj (Pécs), Bekeščaba (Békéscsaba), Solnok (Szolnok), Debrecin
(Debrecen), Budimpešta (Budapest), pa čak i Sambotel (Szombathely).
Red vožnje međunarodnih i domaćih linija nije usklađen, mogućnost presedanja retko je
moguća. (vidi u II. prilogu).
33
18. slika
Segedin - autobuska stanica
(Izvor: www.panoramio.com)
Autobusi Tisza Volána kako prema Subotici, tako i prema Senti zaustavljaju se na stajalištu
Segedin, Ulica Rákóczi, odakle se sa 900 metara pešačenja može doći do segedinske
Železničke stanice. Presedanje na železnici prema Budimpešti zbog ranije spomenutih
poteškoća železničkog saobraćaja na relaciji Segedin-Subotica, može biti relevantno za one
koji stižu iz Horgoša, Kanjiže i Sente. U slučaju Subotice ova veza je manje važna jer
neposrednim autobusom i dnevno sa tri voza se može dospeti u glavni grad Mađarske, dok u
slučaju Horgoša neposredni autobus saobraća dnevno.
Između vremena dolaska autobusa Tisza Volána iz Bečeja/Sente i polaska sledećeg voza za
Budimpeštu ima 8 minuta što nije dovoljno za presedanje. Između dolazaka budimpeštanskih
vozova i polazaka autobusa prema Bečeju/Senti ima 18 minuta za presedanje što zbog
pešačenja taman može biti dovoljno za presedanje.
Za presedanje na autobuse prema Subotici sa vozova koji stižu iz Budimpešte stoji na
raspolaganju 20 minuta, što je dovoljno. A između vozova koji stižu iz Subotice i onih koji
polaze za Budimpeštu ima 30-44 minuta za presedanje.
Autobuska stanica Subotice (Szabadka) (19. slika) je u vlasništvu Subotica-transa.
Međumesni i prigradski polasci se održavaju prema obližnjim naseljima, tj. sa Bačkoj Topoli,
Kelebiji, Somboru, Novim Sadom i prema glavnom gradu Srbije, Beogradu. Autobusi polaze
s autobuske stanice, a ovamo stižu sem vožnji Subotica-transa i autobusi Severtransa,
Generali Transporta, Enka Putničkog, Bečejprevoza AD, Laste AD i Nišekspresa. Oni koji ne
raspolažu važećom voznom kartu za zadržavanje na peronima autobuske stanice moraju da
plate peronsku naknadu, čija svota se trenutno podudara sa cenom gradske vozne karte (60
RSD). Za međugradske linije u gradu zvanično samo na ovoj stanici se može ući ili sići s
autobusa.
34
19. slika
Subotica (Szabadka) autobuska stanica
(Izvor: KTI)
Od lokalnih linija br. 1, 1A i 2 neposredno dotiču autobusku stanicu, s kojih sa najviše jednim
presedanjem možemo dospeti na delove grada koji su povezani gradskim prevozom, odnosno
na 1 kilometar odavde nalazi se i železnički kolodvor.
Red vožnje domaćih i međunarodnih linija ni ovde nije usaglašen, presedanja su eventualna
(vidi u III. prilogu)
U upravljanju Severtransa nalazi se nedavno obnovljena zgrada u Senti (Zenta) (20. slika) i
Bečeju (Óbecse) koji raspolaže s većim kapacitetom za primanje autobusa, a pored kontrole
saobraćaja putnicima na raspolaganju stoji i udobna čekaonica. Iz oba naselja mogućnost
direktnog putovanja nudi i Subotica-trans i Severtrans Senta u obližnja naselja, odnosno na
autobuske stanice Novog Sada (Újvidék) i glavnog grada Srbije (Beograd).
35
20. slika
Senta (Zenta) autobuska stanica
(Izvor: KTI)
3.4.4.2. Važnije železničke stanice
Sa Segedinske železničke stanice (21. slika) preko železničkih linija br. 135. Segedin –
Bekeščaba (Békéscsaba) i br. 140. Cegled (Cegléd) – Segedin direktnim putničkim vozovima
i brzim vozovima dostupna su obližnja naselja koja raspolažu sa železničkom stanicom. I
glavni grad Mađarske, Budimpešta je dostupna za dva i po sata direktnim InterCity vozovima
koji polaze svakih sat vremena. Tramvaji br. 1. i 2. koji polaze ispred zgrade železničke
stanice nude direktno dospevanje u centar grada i na severni deo Segedina takođe. Železnička
stanica ima i stajalište za međumesne autobuse (Segedin, Indóház trg), ali međunarodne linije
trenutno ovde ne stanu.
21. slika
Zgrada segedinske železničke stanice
(Izvor: www.vasutallomasok.hu)
Železnička stanica Subotice (22. slika) nalazi se u susedstvu centra naselja. 150 metara od
stanice preko puta parka je izgrađeno stajalište gradskih autobusa (stajalište Jadran), gde
36
prolaze linije br. 1,. 1A, 2., i 3. Linije br. 4., 6., odnosno 16. prolaze 350 metara od stanice sa
svojim stajalištima kod Hotela Patrija i nove Gradske kuće. Sa železničkim presedanjem,
direktnim vozovima dostupni su Sombor, Novi Sad, Odžaci, Bogojevo i Senta. Međunarodni
vozovi nude direktnu vezu sa Budimpeštom, koji saobraćaju preko Kelebije.
22. slika
Železnička stanica u Subotici
(Izvor: www.panoramio.com)
23. slika
Železnička stanica u Kanjiži
(Izvor: www.panoramio.com)
Pokraj reke Tise nalazi se Kanjiža sa svojom železničkom stanicom (23. slika), u
jugozapadnom delu grada, na otprilike jedan kilometar od centra naselja. Sa železničkim
presedanjem nije moguće daljnje putovanje prema Senti i Bečeju zbog stanja deonice
železničke pruge. Javni saobraćaj između gore navedenih naselja srpski prevoznici obavljaju
autobusima.
3.4.5. Vozila
Volánbusz Zrt. u redu vožnje br. 600. saobraća svoje savremene autobuse tipa Neoplan
Tourliner (24. slika). Vozila imaju 51 sedište i opremljeni su klima uređajem.
37
24. slika
Autobus Volánbusz Zrt-a tipa Neoplan
Tourliner koji saobraća na međunarodnoj
relaciji
(Izvor: www.volanbusz.hu)
25. slika
Međugradski autobus Tisza Volána tipa
IKARUS E95
(Izvor: www.tiszavolan.hu)
Tisza Volán Zrt. u pograničnom saobraćaju između Segedina i Subotice, odnosno Bečeja
koristi autobuse tipa Ikarus E95 (25. slika) i međumesne autobuse tipa E98 koji su pogodni za
prevoz 46-50 putnika, a raspolažu i klima uređajem. U nekim slučajevima saobraćaju i
autobusi na sprat pogodni za prevoz većeg broja putnika (61 sedeći putnik) tipa Ikarus 397. U
međunarodnom saobraćaju samo putnici koji sede mogu da se prevoze.
26. slika
Međugradski autobus Subotica-transa tipa
NEOPLAN
(Izvor: KTI)
27. slika
Međugradski autobus Severtransa tipa IVECO
(Izvor: www.severtrans.rs)
Na relaciji Segedin-Subotica Subotica-trans obezbeđuje udobno putovanje svojim autobusima
tipa Neobus Volvo i Neoplan (26. slika), za 53 putnika obezbeđuje sedišta ovo savremeno
međugradsko vozilo.
U voznom parku Severtrans Sente može se naći više međumesnih autobusa tipa Iveco sa 50
sedišta, proizvedenih 2000-ih godina. Neki od autobusa s klima uređajem raspolažu i
satelitskim sistemom za pozicioniranje.
38
U pograničnom saobrćaju između Reske (Röszke)/Horgoša i Segedina saobraćaju motorni
vozovi MÁV-START Zrt-a (28. slika). Dizel-motorni vagoni koji obezbeđuju saobraćaj na
sporednim linijama, u zavisnosti od izgradnje u proseku raspolažu sa 44 sedišta, a najveća
dozvoljena brzina im je 80 km/sat.
28. slika
Dizel-motorni voz tipa Bzmot MÁV-START Zrt.-a i šinobus „Srebrna strela” Železnica Srbije na
horgoškoj železničkoj stanici
(Izvor: KTI)
Na liniji Subotica – Horgoš – Kanjiža putnike prevoze dizel-motorni vozovi tipa Šinobus ZS
812/818 u održavanju Železnica Srbije koji su proizvedeni 1955. godine. Voz s nadimkom
„Srebrna strela” pogodan je za prevoz 57 sedećih putnika. U sadašnjem stanju zastareli
motorni vozovi ne mogu da saobraćaju u Mađarskoj.
3.4.6. Uklanjanje prepreka
U ispitivanom području od prevozika koji saobraćaju s međunarodnim linijama Tisza Volán,
Volánbusz i Subotica Trans raspolažu s tipovima autobusa koji su pogodni za prevoz osoba
ograničenih u kretanju (29. slika). Ovi niskopodni autobusi trenutno ne raspolažu s takvom
dozvolom (iako udovoljavaju kriterijumima primenljivosti) koja bi im omogućila njihovu
primenu u međunarodnom saobraćaju.
39
29. slika
autobus Tisza Volán-a tipa Volvo B10 Carrus Vega
Na autobuskim stanicama Segedina i Subotice trenutno još nisu uklonjenje prepreke za osobe
ograničene u kretanju, ali u slučaju obe zemlje se u razvojnim planovima bliske budućnosti
među osnovnim zahtevima nalazi pri formiranju nove stanice ili premeštanja stare, pomaganje
saobraćaja osobama koje žive s invaliditetom.
Infrastruktura železničkog saobraćaja regiona u svom trenutnom stanju, najviše zbog
enterijera vozova nije pogodna za prevoz osoba s invaliditetom u relaciji dveju zemalja.
Pri obnovi segedinske železničke stanice 2006. godine veliki naglasak je stavljen na
uklanjanje prepreka i potpomaganje putovanja osoba s invaliditetom. U putničkim objektima
slepe i slabovidne pomaže traka za vođenje slabovidivih, ugrađena u trotoar, dok za invalide u
kolicima izgrađene su specijalne rampe (u zimskom periodu s grejanjem), odnosno liftovi
između čekaonice u prizemlju i nivoa perona. Kao nova usluga izgrađeni su i toaleti s
posebnim zahtevima za osobe s invaliditetom. U okviru projekta modernizovana je i krajnja
stanica tramvaja (br. 1. i 2.) ispred zgrade železničke stanice, izgrađen je visoki peron kojim
je obezbeđen saobraćaj bez prepreka.
Železnička stanica u Subotici trenutno nije pogodna za saobraćaj bez prepreka i obezbeđenje
saobraćaja osoba s invaliditetom.
3.4.7. Tarifni sistem i sistem karata
U malograničnom saobraćaju pojedini prevoznici trenutno nude tarife s minimalnom razlikom
te u maloj meri različite popuste koji se tokom vožnje mogu iskoristiti.
Na liniji Volánbusz Zrt-a br. 600. koji saobraća između Budimpešte i Subotice, mala deca
imaju popust od 80%, veća deca 50%, đaci 10%, a penzioneri 10%, dok za one koji putuju
grupno prevoznik obezbeđuje još daljnjih 10-40% popusta. Prevoz dva putnička prtljaga koji
ne prevazilaze standardnu meru (80*80*25 cm i 20 kg) i jednog ručnog prtljaga je besplatan,
a iznad toga za prtljage se plaća doplata od 2000 Ft po komadu.
40
Na relaciji Segedina i Subotice Volánbusz Zrt. i Tisza Volán Zrt za jedno putovanje
obračunava se 800 Ft, dok za povratnu kartu putnici treba da plate 1300 Ft, a u slučaju
Subotica-transa za jedno putovanje se plaća 350 RSD u forintskoj protuvrednosti (885 Ft) ili
se plaća u evrima (prema tečaju od 18. juna 2012. 1 RSD=2,53 Ft).
Na linijama Tisza Volán Zrt-a br. 603. između Segedina i Kanjiže/Sente/Bečeja putnici treba
da plate za jedan smer između Segedina i Bečeja 1680 Ft, za povratnu 2690 Ft. Za jedno
putovanje između Segedina i Sente se plaća 950 Ft, a u slučaju povratne karte 1520 Ft. U
slučaju Severtransa između Segedina i Bečeja se plaća 540 RSD (1366 Ft), u slučaju
kupovine povratne karte 760 RSD (1923 Ft). Za putovanje između Segedina i Sente plaća se
370 RSD (936 Ft), a za povratnu kartu 520 RSD (1316 Ft).
Na linijama Tisza Volána besplatno putuju deca ispod 5 godina, ukoliko ne zauzimaju
posebno sedište, dok do 10 godina plaća se 50% karte. 20% popusta dobiju putnici koji svoju
povratnu kartu kupe u pretprodaji. Popusti na karte važe u obe relacije.
Na međunarodnim linijama Severtrans Sente samo u slučaju kupovine povratne karte postoji
popust.
Na međunarodnim relacijama Subotica-transa besplatno putuju deca od 0-5 godina, ukoliko
ne zauzimaju posebno sedište, a popust od 50% imaju deca od 6-12 godina. Studenti u
jednom pravcu imaju pravo na popust od 20%, dok u povratnom na 30%, a na segedinskoj
liniji uživaju popust od 30% uz predočenje đačke legitimacije.
U autobuskom saobraćaju u slučaju obe zemlje na blagajnama većih autobuskih stanica voznu
kartu možete da kupite samo za linije domaćeg prevoznika. Na usputnim stanicama i za
autobuse inozemnog prevoznika karta može da se kupi samo kod vozača autobusa.
Na međunarodnim linijama Severtrans Sente karta kupljena kod vozača može da se plati u
srpskim dinarima ili evrima, na linijama Subotica-transa u srpskim dinarima, evrima ili
mađarskim forintama (međutim kusur se vraća samo u dinarima), a na linijama mađarskih
prevoznika karta se plaća u forintama ili evrima.
Na mađarskoj deonici železnice vozne karte se kupuju na segedinskoj železničkoj stanici, a u
Reske (Röszke) samo u vozu.
U pograničnom železničkom saobraćaju popusti se daju i pojedinačnim putnicima, kao i
onima koji putuju grupno. Vozna karta između Segedina i Subotice košta 1040 Ft, dok
povratna košta 870 Ft. Za relaciju Segedin-Kanjiža karte koštaju 1855 Ft, odnosno povratne
1515 Ft. Karte važe za područje linija Segedin – Kanjiža, Segedin – Subotica i Kiskunhalaš
(Kiskunhalas) – Subotica. Na putnike se isključivo u pograničnom saobraćaju odnose pravila
SCIC-NRT-a (posebna pravila međunarodnog saobraćaja). U slučaju putovanja s voznom
kartom važe pravila međunarodnog prevoza bez rezervacije mesta što za jedan put obezbeđuje
60% popusta na voznu tarifu kako u slučaju jednoga puta, tako i povratno. Vozne karte mogu
da se kupe i u pretprodaji dva meseca pre putovanja, odnosno na međunarodnoj blagajni
segedinske železničke stanice neposredno pre putovanja. Za decu između 6-14 godina plaća
se pola od karte za odrasle s popustom. Za prevoz žive životinje plaća se 50% karte s
popustom. Za prevoz prtljage koje prevazilaze standardne mere i prevoz bicikala plaća se
41
jednako po 2 evra doplate. Sledeća tabela sadrži tarife prevoza prevoznika javnog saobraćaja
koji saobraćaju u regionu:
Relacija
Segedin –
Horgoš
Segedin –
Subotica
Segedin –
Kanjiža
Segedin –
Senta
Segedin –
Bečej
Prevoznik
Tisza Volán Zrt.
Volánbusz Zrt.
Subotica-trans
Severtrans Senta
MÁV
cena vozne karte
Ft
RSD
€
120*
300
1
120*
300
1
672*
2,3*
270
374*
cena povratne karte
Ft
RSD
€
201*
500
2
201*
500
2
-
-
3
1,3*
-
1040
150
360*
3,6
870
349*
Železnice Srbije
Tisza Volán Zrt.
Volánbusz Zrt.
Subotica-trans
Severtrans Senta
MÁV
441*
177
1,5*
882*
354
3*
800
321*
321*
3
1300
5
1280
1395*
-
1855
350
745*
3
3*
-
522*
514*
6,4
1515
560
608*
Železnice Srbije
Tisza Volán
Subotica-trans
Severtrans Senta
MÁV
760*
305
2,6*
1520*
610
5,3*
560
623*
225*
2*
361*
3,1*
-
4,4
1045
420*
-
1275
250
512*
2,2*
900
-
3,6
Železnice Srbije
Tisza Volán
Subotica-trans
Severtrans Senta
Tisza Volán
Subotica-trans
Severtrans Senta
645*
82+177**
2,2*
1290*
518**
4,5*
950
-
382*
-
4
-
1520
-
610*
-
6
-
1295*
520
4,5*
921*
370
3,2*
1680
-
-
7
-
2690
-
-
11
-
1892*
760
6,6*
1345*
540
4,7*
800
872*
-
5
4,8*
5,3
*: kalkulisana svota u interesu upoređivanja je izračunata prema tečaju od 11.07.2012. 1€ = 288Ft i 1RSD =2,49Ft
**: karte se posebno kupuju na relaciji Kanjiža – Horgoš i Horgoš - Segedin
6. tabela
Cene karata prevoznika koji saobraćaju u regionu Segedin-Subotica na istim relacijama (jun 2012.)
Upoređujući tarife međunarodnih relacija sa tarifama mađarskog i srbijanskog međugradskog
saobraćaja u slučaju kupovine vozne karte bez popusta, možemo konstatovati seledeće:
autobusima mađarskih prevoznika na relaciji koja odgovara relaciji SegedinSubotica (52 km) može se putovati za 1 120 Ft, dok na sličnoj razdaljini u
Srbiji u autobusima Subotica-transa plaća se oko 400 RSD (1 000 Ft),
42
na putu koji odgovara relaciji Segedin-Kanjiža (38 km) u Mađarskoj se plaća
745 Ft, dok u Srbiji 300 RSD (750 Ft),
za put koji odgovara relaciji Segedin-Senta (61 km) mađarskim prevoznicima
se plaća 1 300 Ft, dok na sličnu razdaljinu u autobusima Subotica-transa plaća
se svota od oko 450-500 RSD (1 125-1 250 Ft) za kartu u jednom pravcu.
Na domaćim međumesnim linijama prevoznici ne daju popusta u slučaju kupovine povratne
karte.
Upoređujući tarife prevoza međunarodnih relacija sa tarifama mađarskog i srbijanskog
železničkog saobraćaja: u slučaju kupovine povratne karte za 2. klasu po potpunoj ceni za
jednu kartu za relaciju Segedin-Subotica (52 km) plaća se na vozovima MÁV-START Zrt.-a
2240 Ft, dok na sličnoj udaljenosti u Srbiji na vozovima ŽS Železnice Srbije plaća se oko
400-450 RSD (1000-1125 Ft).
U slučaju izabrane međunarodne relacije cena kod MÁV-a kupljene povratne karte je 1515 Ft
(340 Ft jeftinija nego karta samo u jednom pravcu), dok za vozove Železnice Srbije košta 610
RSD (1520 Ft).
Međunarodna povratna karta MÁV-START Zrt-a košta sa 725 Ft manje, dok povratna karta
Železnica Srbije košta 395-520 Ft više nego tarifa prevoza u domaćim relacijama, određena
na sopstvenom teritoriju.
Vidi se da su cene međunarodnih autobuskih linija u odnosu na cenu domaćih karata bez
popusta na istu razdaljinu jeftinije (kod železnice to vredi samo za povratne karte kupljene u
Mađarskoj). Mora se, međutim, uzeti u obzir efektivna potražnja, naime srbijanske, a unutar
toga vojvođanske prosečne plate su sa blizu jednom šestinom manje nego prosečne plate u
Županiji Čongrad. Pored toga treba uzeti u obzir u slučaju putovanja unutar zemlje, da u
Mađarskoj učenici, penzioneri i osobe starije od 65 godina po subjektivnom pravu imaju
popust, koji je na međunarodnim linijama manji ili uopšte ne postoji.
3.4.8. Elektronski sistem karata
Elektronski sistem za izdavanje karata i upravljanje vozila najsavremeniji je tehničkitehnološki sistem efikasne kontrole i upravljanja saobraćaja.
Novi sistem koji se ostvaruje kod Subotica-transa dobio je naziv SuBus i sastoji se od dva
podsistema:
- podsistem za izdavanje karata koji sadrži i kontrolu putnika, i
- podsistem za kontrolu vozila.
Sistem za izdavanje karata i upravljanje vozila omogućuje sledeće:
- administraciju prihoda,
- razvijanje tarifne politike odnosno tarifnog sistema na području grada,
- suzbijanje zloupotrebe (težu falsifikaciju smart kartica),
43
- prikupljanje podataka o broju raznih kategorija putnika i njihove vremenske
raspodele,
- za korisnike, tj. za putnike je njegovo korištenje jednostavno i dostupno,
- široki asortiman karata,
- široki asortiman za mogućnosti popusta (za vremenske periode, dane, itd.),
- dostupnost različitim statističkim podacima,
- ličnu upotrebu socijalnih popusta,
- rezervaciju i prodaju karata putem interneta.
Sistem upravljanja vozilima omogućuje sledeće:
- upravljanje vozilima u mreži linija,
- poboljšanje kvaliteta usluga,
- povećanje efikasnosti sistema javnog prevoza putnika,
- optimalizaciju mreže linija,
- kontrolu rada vozača,
- mogućnost za efikasno rešavanje neočekivanih i vanrednih situacija,
- povećavanje bezbednosti putnika i vozača,
- bolje informisanje putnika.
Ovaj sistem za izdavanje karata radi s beskontaktnim plastičnim smart kartama. One mogu
biti personalizovane (npr. mesečne karte), ili opšte (elektronski novčanici). U novom sistemu
obavezno je izvršiti prijavu karte (Check In) pri ulasku u autobus na prednjim vratima i
odjavu karte (Check Out) pri silasku na srednjim ili stražnjim vratima.
Sva vozila se opremaju uređajima za poništavanje karata kojima se kontroliše valjanost karata
i izvrši isplata, odnosno uređajima za učitavanje u sredini vozila, pomoću kojih putnici mogu
da kontrolišu podatke na svojim kartama.
Novi sistem za izdavanje karata zamenjuje stari u kojem se kupnja karata obavljala uz pomoć
konduktera, a naglasak se stavlja na kupovinu karata u pretprodaji. Karta kupljena kod vozača
u vozilu biće znatno skuplja od one kupljene u pretprodaji, da bi se i time smanjio broj karata
kupljenih kod vozača i na taj način bi se smanjilo i vreme čekanja autobusa na autobuskim
stanicama.
U planu je prodaja karata preko interneta, ali tek posle toga kad postojeće karte budu
zamenjene beskontaktnim kartama (karticama).
Sistem za upravljanje vozilima sadrži satelitsko praćenje vozila pomoću kojeg će saobraćajni
servis da raspolaže sa stvarnim podacima, što će u krajnjem redu doprineti boljem
informisanju putnika i bržem javnom saobraćaju.
44
3.4.9. Informacijske usluge
U pograničnom saobraćaju putnici koji koriste javni prevoz moći će da se informišu o
uslovima putovanja i tarifama na autobuskim stanicama iz reda vožnje u štampanoj formi.
Svaki od prevoznika raspolaže internetskom veb stranicom. Na veb stranici Tisza Volána,
Volánbusza i MÁV-a nalazi se red vožnje međunarodnih linija i uslovi putovanja. Na
internetskoj površini Subotica-transa na tri jezika (srpskom, engleskom, mađarskom) mogu da
se informišu putnici o redu vožnje i tarifama autobuskih linija. Veb stranice Severtransa i
Železnica Srbije pružaju relativno malo obavesti o međunarodnim linijama, sem pustog reda
vožnje nisu dostupne ni tarife niti uslovi prekograničnog saobraćaja.
Ne postoji planer putovanja s mapom za prekogranične relacije. Planer putovanja mađarskog
zemaljskog autobuskog reda vožnje (www.menetrendek.hu) sadrži samo domaće deonice
međunarodnih linija (30. slika). Planer putovanja mađarskih železnica MÁV-Start (www.mav-start.hu) sadrži na relaciji Segedin-Horgoš-Subotica aktualne vozove. Na veb stranici
Tisza Volana u pretraživaču reda vožnje nalaze se međunarodne linije koje polaze iz Segedina
i vraćaju se tamo, ali naprimer u listi stanica nalaze se samo srpski nazivi autobuskih stanica
srbijanskih naselja, što otežava nalaženje odgovarajućeg reda vožnje. Kod srbijanskih
prevoznika, pretraživač za red vožnje možemo da koristimo samo u slučaju železnica.
30. slika
Putevi i železničke pruge završavaju kod granice u planeru menetrendek.hu
(Izvor: www.menetrendek.hu)
Na pojedinim autobuskim stanicama primenjuju različite načine za informisanje putnika. Na
segedinskoj autobuskoj stanici jedna statična informacijska tabla pomaže pronaći vreme
polaska odgovarajućeg autobusa i peron s kojeg polazi nakon što smo izabrali tačno odredište.
(31. slika).
45
31. slika
Statična informacijska tabla za red vožnje na segedinskoj autobuskoj stanici (Izvor: KTI)
Na subotičkoj stanici informacije o polasku i dolasku autobusa sadrži informacijska tabla koja
se nalazi na centralnom mestu čekaonice. Međunarodne linije su postavljene dalje od domaćih
na malo teže čitljivom štampanom listu. (32. slika)
32. slika
Statične informacije za putnike na autobuskoj stanici u Subotici (Izvor: KTI)
O vremenu polaska autobusa Severtrans Sente možemo se informisati tek u internetskom redu
vožnje, odnosno na autobuskim stanicama u Senti i Novom Sadu, a u slučaju međustanica
table postavljene na stanicama ne pružaju dovoljno informacija o vremenu polaska autobusa
te o podacima odredišta. U Horgošu, na primer, još stoji red vožnje iz 2004. godine. (33.
slika)
46
33. slika
Informacijska tabla autobuske stanice Horgoš Centar
O tarifama takođe samo preko telefona ili na blagajnama navedenih autobuskih stanica
možete da dobijete informacije, odnosno s plakata okačenih u čekaonicama.
O linijama koje saobraćaju na međunarodnoj relaciji zvanična knjiga rasporeda vožnji
Županije Čongrad i sveska reda vožnji Volanbusza sadrži informacije u štampanom obliku. U
izdanju mogu se naći redovi vožnje svih linija autobusa koji saobraćaju na relacijama, zajedno
s imenima prevoznika.
3.5. Prikaz rezultata ispitivanja
3.5.1. Prikaz rezultata ankete domaćinstava
Cilj ankete domaćinstava bio je ispitivanje navika vezanih uz putovanja stanovništa koje
stanuje u regionu. Pomoću anketa domaćinstava dostupne su postale i takve osobe koje
trenutno ne putuju preko granice, dakle ne mogu se ispitati tokom anketa javnog saobraćaja i
anketa putnog graničnog prelaza. Oni čine onaj sloj društva koji se može pojaviti kao
potencijalni novi putnici u regionu. Osim toga, ankete domaćinstava omogućuju da se postavi
relativno dugi niz pitanja čime se mogu dobiti detaljniji podaci putovanja i demografije.
3.5.1.1. Karakteristike uzoraka
U Mađarskoj u ispitivanoj oblasti između 11. i 18. aprila, a u Vojvodini (zbog pravoslavnog
Uskrsa u drugom terminu) između 18. i 28. aprila su anketari potražili nasumce izabrana
domaćinstva. S obe strane granice formulisali smo 2-2 različita tipa uzorka.
Segedin odnosno Suboticu smo obradili odvojeno. Broj domaćinstava, odnosno ispitanih
osoba je bio sledeći u pojedinim regionima (7. tabela):
47
Naziv
250
490
Okolina
Segedina
250
545
1,96
2,18
Segedin
Domaćinstvo, komad
Osoba, glava
Ispitana
osoba/domaćinstvo, glava
248
535
Okolina
Subotice22
250
581
2,16
2,32
Subotica
7. tabela
Osnovni podaci ispitanih osoba
Prema veličini uzoraka, nivo signifikantnosti za bilo koji podskup je do 5%, tj. svaki udeo
koji prelazi taj broj može se smatrati takvim što se ne uzima kao slučajna greška uzorka.
(Drugim rečima, stopu distrubcije manju od toga u analizi ne možemo da uzmemo u obzir,
naime, ti podaci se već računaju u veličinu slučajne greške.)
U distribuciji ispitanih prema polu nismo primetili značajno odstupanje, u oba regiona –
shodno opštim demografskim tendencijama – ispitano je nešto više žena nego muškaraca.
Istovremeno ispitane osobe se jako razlikuju po dobnim skupinama, školskoj spremi, ili
aktivnosti u privredi, u zavisnosti od toga jesu li dospeli u mađarski ili vojvođanski uzorak. U
nedostatku detaljnih statističkih podataka (u obe zemlje za sada stoje nam na raspolaganju
samo podaci iz popisa stanovništva izvršenog pre više nego jedne decenije, stoga njih danas
već nije preporučljivo upotrebiti) moramo pretpostaviti da ove razlike odražavaju stvarne
demografske i sociološke razlike stanovništva sa dve strane granice (8. tabela):
Dobne skupine
7 -18 godina
19 -30 godina
31 -45 godina
46 -60 godina
Iznad 60 godina
Segedin
8,5%
17,1%
30,7%
25,4%
16,8%
Subotica
6,0%
33,3%
18,0%
29,2%
13,6%
Segedin-Subotica
2,5%
-16,2%
12,7%
-3,8%
3,3%
8. tabela
Distribucija ispitanih prema dobnim skupinama
Najznačajnije razlike su sledeće: u Vojvodini je mlađa populacija nego u Segedinu i njegovoj
okolini. Dok u krugu učenika školske dobi nije značajna razlika, ali već generacija od 19-30
godina je mnogobrojnija u Subotici i njenoj okolini, nego u ispitanom regionu u Mađarskoj.
Istovremeno uočili smo da školska sprema ispitanih u Vojvodini uveliko prevazilazi podatke
dobivene u anketi obavljenoj u Mađarskoj. (Vidi: 9. tabela) To samo po sebi ne objašnjava
činjenica da je u Segedini u okolini bio relativno veći broj ispitanih učenika, iz čega proizlazi
da je još veći broj onih sa nižom školskom spremom.
22
Bačka Topola: 60 domaćinstava, Bečej: 50 domaćinstava, Kanjiža: 40 domaćinstava, Ada: 35 domaćinstava,
Senta: 35 domaćinstava, Novi Kneževac: 20 domaćinstava, Mali Iđoš: 10 domaćinstava.
48
Školska sprema
Segedin
22,5%
8 razreda OŠ ili manje
22,9%
Stručna srednja škola
Gimnazija, stručna srednja s
35,3%
maturom
19,2%
Fakultetska sprema
Subotica
11,9%
13,3%
Segedin - Subotica
10,6%
9,6%
47,1%
-11,8%
27,7%
-8,5%
9. tabela
Distribucija ispitanih prema školskoj spremi
U vezi sa školskom spremom ispitanika, u anketi obavljenoj na obe strane granice mogu se
naći značajne razlike i u distribuciji ispitanih prema ekonomskoj aktivnosti (10. tabela). Deo
njih se može objasniti razlikama opšte ekonomske situacije, drugi deo njih bi se pak mogao da
otkrije samo drugim anketama koje se ne vezuju strogo uz naš predmet ispitivanja. U
mađarskom uzorku - inače slično državnim odnosima – veći je odnos penzionera a niži odnos
nezaposlenih nego u vojvođanskom uzorku. Isto to se može reći o odnosu intelektualaca i
fizičkih radnika. (U tabeli prikazujemo samo signifikantne odnose, osim toga u uzorku se
nalaze rukovodioci korporativnih preduzeća, odnosno, njihovi vlasnici, žene na porođajnom
odsustvu, domaćice i ostali neaktivne i izdržavane osobe.)
Ekonomska akivnost
Preduzetnik
Zaposleni intelektualac
Fizički zaposlenik
Penzioner
Nezaposlen
Učenik
Segedin
6,6%
23,3%
22,8%
20,7%
4,1%
14,5%
Subotica
4,6%
35,3%
10,5%
17,4%
11,7%
20,4%
Segedin - Subotica
2,0%
-12,0%
12,2%
3,3%
-7,7%
-5,9%
10. tabela
Distribucija ispitanih prema njihovoj ekonomskoj aktivnosti
3.5.1.2.
Karakteristike onih koji su u protekloj godini putovali preko granice
Od svih prekograničnih putovanja, nešto više putovanja obavili su oni koji žive u Vojvodini,
od stanovnika Segedina i okoline. Daljnje analize nastavljamo na osnovu 164 putovanja iz
Segedina i okoline u Srbiju, odnosno na osnovu 418 putovanja iz Subotice i okoline u
Mađarsku.
Među sociološko-demografskim karakteristikama onih koji putuju preko granice već su
znatno veće razlike nego u mnoštvu svih upitanih. To je verovatno u vezi s tim da su u krugu
putnika relativno veće razlike unutar pojedinih regiona kako u volji i želji za putovanjem,
tako i u ekonomskoj situaciji koja omogućuje/opravdava putovanje. Među troškovima
putovanja, naime ni blizu nisu tako velike razlike kao među opštim ekonomskim
performansama.
49
U distribuciji prema polovima nema signifikantnih promena, ali distribucija prema dobnim
skupinama (vidi: 11. tabela), ili pogotovo distribucija prema školskoj spremi (vidi: 12. tabela)
već su se udaljile jedna od druge.
Dobne skupine
7 -18 godina
19 -30 godina
31 -45 godina
46 -60 godina
Iznad 60 godina
Segedin
7,3%
20,1%
34,8%
26,2%
10,4%
Subotica
3,6%
42,1%
22,7%
24,6%
6,9%
Segedin-Subotica
3,7%
-22,0%
12,0%
1,6%
3,4%
11. tabela
Distribucija putnika koji putuju preko granice prema dobnim skupinama
Školska sprema
8 razreda OŠ ili manje
Stručna srednja škola
Gimnazija, stručna srednja s
maturom
Viša i visoka (fakultet)
Segedin
17,1%
13,4%
Subotica
5,0%
6,2%
Segedin-Subotica
12,0%
7,2%
47,0%
45,0%
2,0%
22,6%
42,6%
-20,0%
12. tabela
Distribucija putnika koji putuju preko granice prema školskoj spremi
Naravno u skladu s tim odnosi grupa po ekonomskoj aktivnosti (vidi: 13. tabela) pokazali su
još značajnije razlike u dvama uzorcima.
Ekonomska aktivnost
Preduzetnik
Zaposlenik intelektualac
Fizički zaposlenik
Penzioner
Nezaposlen
Učenik
Segedin
9,8%
30,5%
18,3%
14,0%
2,4%
16,5%
Subotica
7,2%
42,9%
6,0%
7,0%
10,1%
17,8%
Segedin-Subotica
2,5%
-12,4%
12,3%
7,0%
-7,7%
-1,4%
13. tabela
Distribucija putnika koji putuju preko granice prema njihovoj ekonomskoj aktivnosti
Sledeća uočljiva razlika onih koji putuju preko granice jeste da dok među onima koji putuju iz
Vojvodine u Mađarsku u relativno velikom broju ćemo naći takve koji putuju javnim
prevozom (vozom i autobusom po redu vožnje u jednakoj meri), dotle broj onih koji u
suprotnom pravcu putuju javnim prevozom (vidi: 14. tabela) ne dostiže signifiknatnu
vrednost.
50
Načini putovanja
Voz
Međugradski autobus po redu
vožnje
Vozač osobnog automobila
Putnik osobnog automobila
Autobus od preduzeća
Segedin
1,5%
Subotica
5,2%
Segedin-Subotica
-3,7%
3,8%
6,0%
-2,2%
37,7%
49,4%
3,1%
37,5%
45,6%
2,2%
0,1%
3,7%
0,8%
14. tabela
Distribucija putnika koji putuju preko granice prema izabranom načinu putovanja
Možemo da ustanovimo i to da iz pravca Mađarske su relativno punija vozila kada putuju u
Vojvodinu, iako u vozilima sa obe strane granice obično putuje više od dve osobe. (U
vozilima iz Mađarske po vozilu putuje 2,31 osoba, dok u vozilima iz Vojvodine vrednost
zasićenosti je 2,22 osobe po vozilu.)
Korišćenje automobila koji igraju odlučujuću ulogu u putovanjima možemo da objasnimo sa
brojnim razlozima. Među njima istaknutu ulogu ima razlog putovanja, pored vremena
potrebnog za putovanje ili troškova putovanja, itd. Iz Mađarske – barem što se tiče upitanih –
prvenstveno se putuje u Vojvodinu sa ciljem povratka kućama. Pretpostavljajući da se ne radi
o problemu sporazumevanja, ta činjenica ukazuje na to da među putnicima ima relativno velik
broj onih koji žive u Segedinu duže vreme i povremeno odlaze kući u posetu svojoj rodbini.
To potvrđuje i činjenica da se u našim uzorcima nalaze i drugi, uobičajeni razlozi putovanja.
S druge strane, značajan deo putnika koji stižu iz Vojvodine dolazi u Mađarsku zbog
povoljnije kupovine (vidi: 15. tabela), ali isto tako u ne malom broju dolaze na rekreativne
programe u Mórahalom ili Segedin, odnosno mnogi dolaze u Mađarsku i zbog zapošljavanja
ili učenja.
Segedin
Razlog putovanja
0,8%
Na posao
0,0%
U školu
0,0%
Radi obavljanja administracije
18,7%
Radi kupovine
0,0%
Iz zdravstvenih razloga
1,8%
U vezi sa obavljanjem poslova
76,4%
Povratak kući
0,0%
Poseta
Provođenje
slobodnog
0,0%
vremena
Subotica
1,8%
4,3%
3,9%
33,3%
1,4%
13,2%
17,1%
2,9%
Segedin-Subotica
-1,0%
-4,3%
-3,9%
-14,6%
-1,4%
-11,4%
59,3%
-2,9%
22,1%
15. tabela
Distribucija putnika koji putuju preko granice prema razlogu putovanja
-22,1%
51
Sličnosti i razlike koje se javljaju u frekventnosti putovanja mogu da se dovedu u vezu sa
razlozima putovanja (Vidi: 16. tabela). U broju onih koji putuju redovito dnevno ili nedeljno
nema signifikantnih razlika među stanovnicima dveju država, uprkos tome što oni koji putuju
iz Mađarske većinom putuju nedeljno jednom, dok oni koji stižu iz Vojvodine putuju preko
granice nedeljno više puta, makar i dnevno. Ističe se broj onih koji u Mađarsku stižu iz
Subotice i njene okoline mesečno i više puta. I ukupno se više putuje iz Vojvodine u okolinu
Segedina nego u suprotnom pravcu.
Frekventnost putovanja,
prethodni dan je putovao/la
preko granice
Svakog dana u nedelji
Nedeljno radnim danom
Nedeljno više puta
Nedeljno jednom
Mesečno više puta
Ređe
Frekventnost putovanja,
prethodnog vikenda je
putovao/la preko granice
Svakog vikenda
Mesečno više vikenda
Mesečno jednog vikenda
Polugodišnje više puta
Polugodišnje jednom
Godišnje više puta
Ređe
Frekventnost putovanja, drugom
prilikom je putovao/la preko
granice
Svake nedelje
Mesečno više puta
Mesečno jednom
Tromesečno više puta
Tromesečno jednom
Polugodišnje više puta
Polugodišnje jednom
Godišnje više puta
Ređe
Segedin
Subotica
Segedin-Subotica
0,5%
4,3%
5,4%
9,2%
0,5%
79,9%
0,4%
5,8%
7,8%
4,1%
17,7%
64,2%
0,1%
-1,4%
-2,4%
5,1%
-17,2%
15,7%
Segedin
Subotica
Segedin-Subotica
0,0%
2,8%
0,0%
0,7%
8,3%
2,8%
85,4%
1,8%
0,9%
0,0%
57,2%
0,6%
4,9%
34,5%
-1,8%
1,9%
0,0%
-56,5%
7,7%
-2,1%
51,0%
Segedin
Subotica
Segedin-Subotica
3,2%
19,0%
34,9%
14,3%
9,5%
19,0%
0,0%
0,0%
0,0%
11,9%
16,0%
23,0%
14,8%
1,0%
20,3%
12,9%
0,0%
0,2%
-8,7%
3,1%
12,0%
-0,5%
8,5%
-1,2%
-12,9%
0,0%
-0,2%
16. tabela
Distribucija putnika koji putuju preko granice prema frekventnosti njihovog putovanja
52
Zapitali smo stanovništvo regiona i o tome ima li takvo mesto u drugoj zemlji kuda uopšte ne
mogu da stignu, ili stignu samo ređe nego što bi to želeli. Interesovali smo se u vezi s
propalim putovanjima i o tome da iz kojeg razloga ne mogu da putuju toliko puta koliko puta
bi želeli da putuju, odnosno da putovanja kakvoga tipa moraju da se odreknu (kupovina,
poseta, itd.). U daljnjem ćemo da sumiramo najvažnije karakteristike odgovora datih na ova
pitanja.
Uopšte ne stigne
nekud preko s druge
strane granice
Da
Ne
U krugu svih upitanih
Segedin
Subotica
5,0%
90,3%
14,8%
79,9%
SegedinSubotica
-9,8%
10,4%
Krug onih koji putuju preko
granice
SegedinSegedin Subotica
Subotica
7,9%
17,5%
-9,5%
89,6%
79,2%
10,4%
17. tabela
Odnosi putovanja koji se uopšte ne ostvaruju prema adresi upitanih i stvarnim mogućnostima njihovog
putovanja
Različita ekonomska situacija zemalja i njihovih stanovnika pokazuje se i u tome da koliko
njih osećaju tako da ne mogu da stignu negde preko granice (vidi: 17. tabela); ili samo ređe
(vidi: 18. tabela) mogu da stignu nego kako bi to želeli.
Ređe dospeva nekuda
preko granice
Da
Ne
Svi upitani
Segedin
Subotica
5,2%
90,3%
26,1%
68,6%
SegedinSubotica
-20,9%
21,7%
Putnici koji putuju preko
granice
SegedinSegedin Subotica
Subotica
11,0%
36,8%
-25,8%
87,2%
59,1%
28,1%
18. tabela
Odnosi putovanja koji se ostvaruju ređe od željenog prema adresi upitanih i stvarnim mogućnostima
njihovog putovanja
Na mađarskoj strani granice mnogo manje njih je izjavilo da ima takvih mesta u koja ne mogu
ili samo ređe mogu da stignu nego upitanici u Subotici i njenoj okolini. Štaviše u krugu
stanovnika Segedina i okoline nema značajnijih razlika iz aspekta da uopšte ne ili samo ređe
dospevaju u neka mesta preko granice. Nasuprot tome na srbijanskoj strani granice mnogo
više je onih koji bi shodno svojim mogućnostima otputovali i na više mesta. Broj onih koji su
u svojim putovanjima na neki način ograničeni u bilo kojem krugu je blizu 10% kod
ispitanika u Mađarskoj, dok je nasuprot tome od ispitanih u Srbiji puno je veći broj onih koji
bi rado putovali i u neka druga naselja u Mađarskoj.
Distribucija razloga neostvarenih putovanja je veoma slična onima koja su se stvarno
realizovala. Čini se dakle, da na motive putovanja ne utiču oni faktori koji se protežu između
stvarnih i eventualno ne ostvarivih želja i potreba.
Među razlozima neostvarenih putovanja u oba kruga (u krugu uopšte ne realizovanih
putovanja, odnosno u krugu samo ređe realizovanih putovanja) odlučujuću ulogu imaju
materijalne mogućnosti. (Vidi: 19. tabela) Oni koji stvarno putuju u velikom broju su
53
napomenuli dugo vreme potrebno za prelaženje preko granice. To u prvom redu smeta
putnicima iz Vojvodine koji prelaze preko šengenske granice, dok je za putnike iz Mađarske
bilo manje važno. Za njih više znače prepreku nedostatak vremena i manjkave veze u javnom
saobraćaju.
Zašto ne stigne na
drugu stranu granice
Putovanje je preskupo
Nema novaca za
putovanje
Dugo traje prelaženje
preko granice
Nema vremena za
slobodne aktivnosti
Malo je veza u javnom
saobraćaju
Ostalo
Svi upitani
Oni koji putuju preko granice
SegedinSegedin Subotica
Subotica
23,1%
8,1%
15,0%
Segedin
Subotica
21,2%
20,6%
SegedinSubotica
0,5%
13,5%
37,6%
-24,1%
15,4%
37,8%
-22,5%
1,9%
18,2%
-16,3%
7,7%
36,5%
-28,8%
13,5%
9,7%
3,8%
15,4%
4,1%
11,3%
17,3%
9,1%
8,2%
15,4%
9,5%
5,9%
28,8%
4,8%
24,0%
23,1%
1,4%
21,7%
19. tabela
Zašto nije putovao onaj ko uopšte ne stigne negde
Razlike između anketiranih u dve zemlje znatno se smanjuju ako gledamo samo ona
putovanja koja su se realizovala ređe od željenog. Uprkos tome celovita slika se ne menja.
Blizu jedna petina upitanih smatra da je putovanje preskupo. Ali dok su se od onih koji uopšte
ne putuju, u Vojvodini blizu tri puta toliki izjasnili tako da nemaju novaca za putovanje, za
razliku od Mađarske, kod onih koji samo ređe dospevaju nekuda kuda bi želeli, veličina te
razlike se smanjila blizu statističke margine grešaka. (Vidi: 20. tabela). Među onima koji
zaista putuju, stanovnici Segedina i njegove okoline su se u većoj meri izjasnili tako da
nemaju novaca za to da češće putuju, nego stanovnici Subotice i njene okoline. Nedostatak
veza javnog saobraćaja prvenstveno smeta onim putnicima iz Mađarske, koji i inače rađe
putuju automobilom, odnosno sprečava ih u tome da češće posete drugu zemlju.
54
Zašto ne stiže na
drugu stranu granice
Putovanje je preskupo
Nema novaca za
putovanje
Dugo traje prelaženje
preko granice
Nema vremena za
slobodne aktivnosti
Malo je veza u javnom
saobraćaju
Ostalo
Svi upitani
Oni koji putuju preko granice
SegedinSegedin Subotica
Subotica
5,6%
15,0%
-9,4%
Segedin
Subotica
22,6%
20,5%
SegedinSubotica
2,2%
24,5%
28,5%
-4,0%
33,3%
28,1%
5,2%
5,7%
16,1%
-10,4%
16,7%
25,6%
-9,0%
20,8%
20,5%
0,3%
27,8%
20,6%
7,2%
11,3%
5,7%
5,6%
5,6%
3,8%
1,8%
15,1%
5,7%
9,4%
11,1%
2,5%
8,6%
20. tabela
Zašto nije putovao onaj ko i inače samo ređe dospeva nekuda
Među neostvarenim putovanjima težina različitih razloga putovanja – kao što smo već
napomenuli – praktički se poistovećuje s onima koji se stvarno realizuju.
Svi upitani
Putovanje kakvog
tipa ne može da
Segedin Subotica
realizuje
Kupovina
9,6%
22,6%
Iz zdravstvenih razloga
0,0%
12,9%
Provođenje slobodnog
67,3%
33,5%
vremena
Poseta
17,3%
11,6%
Ostalo
1,9%
19,4%
SegedinSubotica
-13,0%
-12,9%
Oni koji putuju preko granice
SegedinSegedin Subotica
Subotica
7,7%
33,8%
-26,1%
0,0%
6,8%
-6,8%
33,8%
84,6%
21,6%
63,0%
5,7%
-17,4%
7,7%
0,0%
8,1%
18,9%
-0,4%
-18,9%
21. tabela
Distribucija neostvarenih putovanja prema razlozima putovanja
Interesantno je uočiti da anketirani u Vojvodini među razlozima neostvarenih putovanja u
značajnoj meri su pomišljali na takve razloge (to pokazuje i kategorija „Ostalo“) koji se ne
mogu ubrajati među uobičajene razloge putovanja. (Vidi: 21. tabela). Istovremeno među
razlozima ređe realizovanih putovanja ova kategorija predstavlja težinu ispod nivoa
signifikancije. (Vidi: 22. tabela)
Možemo reći da stanovništvo oba regiona prvenstveno „odlaže“ putovanja sa ciljem
provođenja slobodnog vremena, prvenstveno njih se odriče definitivno, ili privremeno.
Latencija je značajna i u slučaju putovanja sa ciljem kupovine, koja se u jednoj – od
prethodne povoljnijoj – sredini mogu pojaviti i kao stvarna potreba za putovanjem. Teža
ekonomska situacija ujedno ruši i međuljudske odnose, naime anketirani Mađari koji na
drugoj strani granice raspolažu sa rodbinskim vezama u veoma velikoj meri su spomenuli i to
da i putovanja sa namerom posete mogu da ostvare u manjoj meri od željene – barem
gledajući u odnosu na duševne potrebe.
55
Svi upitani
Putovanja kakvog
tipa ne može da
Segedin Subotica
realizuje
Kupovina
17,3%
26,0%
Iz
zdravstvenih
0,0%
7,6%
razloga
Provođenje slobodnog
51,9%
62,0%
vremena
Poseta
28,8%
4,4%
Ostalo
1,9%
0,0%
Határ túloldalára utazók
SegedinSegedinSegedin Subotica
Subotica
Subotica
-8,7%
23,1%
33,1%
-10,0%
-7,6%
0,0%
2,2%
-2,2%
-10,1%
46,2%
54,7%
-8,5%
24,4%
1,9%
69,2%
0,0%
4,3%
2,2%
64,9%
-2,2%
22. tabela
Distribucija putovanja koja se realizuju ređe od željenog prema razlozima putovanja
Među ciljevima neostvarenih putovanja anketirani u Segedinu i okolini u najvećoj meri su
spomenuli Suboticu, zatim Palić i Novi Sad. S time se skoro u potpunosti podudaraju
odredišta stvarno realizovanih putovanja, s tom razlikom da umesto Novog Sada na trećem
mestu se nalazi Đala.
Nasuprot tome najveći deo neostvarenih putovanja anketiranih u Subotici i njenoj okolini ne
daju stvarna odredišta putovanja. Oni bi prvenstveno putovali u Budimpeštu (40,3%),
odnosno ne znaju tačno odrediti cilj putovanja (24,7%). Naravno ima još latentnih potreba za
putovanjima u Segedin i Morahalom. Najveću većinu stvarno realizovanih putovanja čine
putovanja u Segedin (71,2%), ali je je značajan omer i budimpeštanskih putovanja (15,2%)
kao i putovanja u Morahalom (9,1%).
Na kraju moramo spomenuti i to da gde i u kolikoj meri poznaju stvarne mogućnosti
putovanja, u prvom redu putovanja javnim prevozom između dva regiona. Među onim
anketiranima koji ne poznaju baš tačno mogućnosti putovanja nema velike razlike u odnosu
na ukupan broj upitanih. Upadljivo je međutim da većina ne poznaje tačne mogućnosti, naime
od 10 ljudi samo 4 je dalo tačan odgovor. Veoma je mnogo onih koji ne znaju za železničku
povezanost. Nešto je bolja situacija među onima koji stvarno putuju u drugu zemlju,
anketirani u Vojvodini bolje poznaju saobraćajne veze, ali je i ovako samo polovina upitanih
dalo dobar odgovor.
Može li se doći u
Suboticu/Segedin
pomoću javnog
prevoza
Da, autobusom
Da, vozom
Da, i autobusom
vozom
Ne
Ne zna
Svi upitani
i
Oni koji putuju preko granice
SegedinSegedin Subotica
Subotica
SegedinSubotica
Segedin
Subotica
29,1%
0,0%
34,2%
0,0%
-5,0%
0,0%
33,8%
0,0%
31,4%
0,0%
2,3%
0,0%
42,7%
39,0%
3,8%
43,1%
53,9%
-10,7%
9,1%
19,0%
3,7%
23,1%
5,4%
-4,1%
7,5%
15,6%
0,0%
14,7%
7,5%
0,9%
23. tabela
Poznavanje javnog prevoza u dva regiona
56
Nedostaci u poznavanju veza dvaju gradova preko javnog saobraćaja mogu se pokazati i u
distribuciji odnosno razlikama odgovora na pitanja u vezi s tarifama. Cene koje se kreću
između 800-1500 forinti u zavisnosti od prevoznika, samo je relativno mali broj upitanih
„pogodio“ na obe strane granice. (Vidi: 24. tabela). Međutim, unutar toga velike su razlike
između anketiranih putnika u Mađarskoj i Srbiji. Od anketiranih u Vojvodini skoro je 1/5
odgovorila tačno, ali od onih koji stvarno putuju preko granice 55% je u maloj meri pogrešio
cenu: misle da je tarifa ispod 750,- forinti. Nasuprot tome od anketiranih u Segedinu i okolini
koji stvarno putuju preko granice samo 1/7 raspolaže sa odgovarajućim znanjem. Takođe su
velike razlike i u tom pogledu da koliko njih se izjasnilo tako da ne poznaju cene karata: na
srbijanskoj strani granice ¼ anketiranih, dok na mađarskoj strani polovina upitanih! Daljnja
relevantna razlika je da dok među vojvođanskim anketiranima niko nije „precenio“ tarifu, tj.
relativno su se dobro približili stvarnim cenama, dotle su anketirani u Mađarskoj pomišljali i
na sasvim ekstremne cene.
Koliko košta jedno putovanje
autobusom
Ne zna
Odbio/la odgovor
Ispod 750 forinti
751 – 1 500 forinti
1 501 – 2 250 forinti
2 251 – 3 000 forinti
3 001 – 3 750 forinti
3 751 – 4 500 forinti
4 501 – 5 250 forinti
5 251 – 6 000 forinti
Iznad 6 000 forinti
Segedin
50,0%
0,0%
4,3%
14,0%
11,0%
6,7%
0,6%
7,9%
3,0%
1,8%
0,6%
Subotica
25,8%
0,0%
54,3%
18,2%
0,7%
0,7%
0,0%
0,2%
0,0%
0,0%
0,0%
Razlike (%
poen)
24,2%
0,0%
-50,0%
-4,2%
10,3%
6,0%
0,6%
7,7%
3,0%
1,8%
0,6%
24. tabela
Poznavanje cene karata između Segedina i Subotice u dva regiona
Na naše pitanje pak da koliko bi platili za jedno putovanje između dva grada, odgovori su bili
još manje „ocenjivi“. (vidi: 25. tabela) Od odgovora onih anketiranih putnika iz Mađarske
koji stvarno putuju preko granice, samo se odnos može smatrati signifikantnim koji su
odgovorili sa „ne znam“, a težina svih ostalih skupina je unutar statističke margine grešaka.
Nešto je bolja situacija u krugu anketiranih u Vojvodini, naime samo 2/3 njih nije znalo da
odgovori na ovo pitanje. Istovremeno se može ustanoviti da su odgovori anketiranih u
Vojvodini na pitanja u vezi sa tarifom koja se stvarno mora platiti i u vezi sa merom
prihvatljive tarife veoma slični, upoređujući distrubuciju odgovora na ova dva pitanja stvara
se koeficijent korelacije od 97,6%!
57
Koliko biste platili za jedno putovanje
autobusom?
Ne zna
Odbio/la odgovor
Ispod 750 forinti
751 - 1500 forinti
1501 - 2250 forinti
2251 - 3000 forinti
3001 - 3750 forinti
3751 -4500 forinti
4501 - 5250 forinti
5251 - 6000 forinti
Iznad 6000 forinti
Segedin
98,2%
0,0%
0,6%
0,0%
0,0%
0,0%
0,0%
0,0%
0,0%
0,0%
1,2%
Subotica
66,8%
0,2%
19,4%
4,7%
2,7%
2,9%
0,0%
0,5%
2,0%
0,0%
0,7%
Razlika (% poen)
31,3%
-0,2%
-18,8%
-4,7%
-2,7%
-2,9%
0,0%
-0,5%
-2,0%
0,0%
0,5%
25. tabela
Veličina cene puta autobusom koja se smatra realnom u dva regiona
3.5.2. Prikazivanje ispitivanja i prebrojavanja saobraćaja
Zahtevi putničkog prometa pokazuju razlike i kolebanja velikih razmera u prostoru i vremenu,
koji se mogu odrediti konkretnim pregledima.
Za prikazivanje promenljivosti u vremenu predlaže se prebrojavanje putnika punog poprečnog
preseka, dok se u interesu određivanja prostornih razlika, odnosno upoznavanja navika
putovanja predlaže lično ispitivanje, putem tzv. face-to-face intervjua.
Promenljivost u vremenu može da bude dnevno, nedeljno ili sezonalno. Kriterijum prema
ispitivanju u svakom slučaju određuje postavljanje cilja date teme, odnosno željeni rezultati.
U ovom slučaju ispitivanje mora obezbediti podatke putničkog prometa prema linijama po
stanicama (kako vrednost vezana uz dati termin), odnosno veličinu putničkog prometa vezanu
uz dane sa različitim karakteristikama. Ovom zahtevu može da udovolji jedno prebrojavanje
poprečnog preseka koje registruje promet po stanicama na svim linijama jednog prosečnog
radnog dana te jedne nedelje.
Putničko prebrojavanje poprečnog preseka vrše anketari koji putuju u vozilima i na anketni
list za prebrojavanje putnika zapisuju podatke o putnicima koji ulaze ili izlaze (1. prilog).
Ispitivanje prostornih (teritorijalnih) razlika potrebe putovanja, odnosno ispitivanje koje služi
za upoznavanje navika putovanja takođe se vrši uz pomoć ispitivača u vozilima anketiranjem
putnika. Osim pitanja koja se odnose na relaciju putovanja, tj. na potpuni lanac putovanja, bila
su potrebna i pitanja koja se odnose na karakteristike putovanja, kao što su npr.: razlozi
putovanja, frekventnost putovanja, mogućnost izbora načina putovanja, razlozi izbora,
zadovoljstvo, karakteristike trajanja vožnje, odnosno trebalo je obezbediti mogućnosti i za
primedbe, predloge putnika. Anketni list za destinaciju saobraćaja sadrži 2. prilog.
Ispitivanje se naravno nadopunilo sa ciljanom obradom informacija koje maksimalno
udovoljavaju zahtevima teme.
58
Obradi je prethodila kontrola osnovnih podataka, koja je obuhvatila sve podatke koji utiču na
rezultate prebrojavanja putnika (postojanje anketnih listova poprečnog preseka, naznaku
vremena polaska, pregled popunjenosti i logičke povezanosti anketnog lista za destinaciju
saobraćaja, itd.).
Dve vrste ispitivanja koja su u tesnoj povezanosti jedno s drugim obavljena su istoga dana i to
u četvrtak, 29. marta 2012. i
u nedelju 1. aprila 2012.
Treba još napomenuti da je prekogranična usluga na ispitanom području, detaljno opisana već
u 3.4 tački teme, na području autobuskog i železničkog saobraćaja jednako obezbeđena, tako
se ispitivanje trebalo vršiti u isto vreme u vozilima obe podgrane saobraćaja.
3.5.2.1. Analiza prebrojavanja putnika poprečnog preseka
Podatke prebrojavanja putnika poprečnog preseka sumirali smo u 26. tabela:
Autobuski saobraćaj
četvrtak
Železnički saobraćaj
četvrtak
nedelja
nedelja
broj
linija
broj
putnika
broj
linija
broj
putnika
broj
vozova
broj
putnika
broj
vozova
broj
putnika
8
252
14
310
6
72
8
161
26. tabela
Podaci prebrojavanja putnika poprečnog preseka
Za putnički saobraćaj izmeren na području međugradskog autobuskog saobraćaja
karakteristična je različita veličina prometa po danu i po linijama.
Od 252 putnika ispitanih radnim danom u četvrtak
• preko državne granice je ukupno preputovalo 196 osoba linijskim autobusima od kojih
je
− 117 putnika putovalo u Srbiju,
− 79 putnika putovalo u Mađarsku,
• 56 putnika putovalo unutar Srbije, dok
• na kratkoj mađarskoj deonici nije bilo putovanja unutar države.
Kretanje putničkog prometa radnim danom po pravcima dakle karakteriše jači pravac prema
Srbiji: 60% putovanja se kretalo prema Srbiji, a 40% prema Mađarskoj.
Ispitujući međunarodni tj. prekogranični promet dvaju glavnih srbijanskih pravaca, može se
ustanoviti da je njihova veličina približno ista
59
• u relaciji Segedin – Subotica 104 putnika,
• u relaciji Segedin – Bečej 92 putnika
je registrovano koji su prešli granicu.
Putnički promet subotičke linije, tj. linije br. 605, radnim danom po stanicama prikazuju slike
34. slika i 35. slika po pravcima saobraćaja.
70
putnici koji
putnici koji
ulaze
felszálló
60
silaze
leszálló
opterećenost
putnicima
utasterhelés
50
40
30
20
10
Subotica, aut. stan.
Palic, centar
Hajdukovo, centar
Backi Vinogradi, centar
Horgos, centar
Horgos, d. gr.
Röszke, oh.
Röszke, M5
határátkelőhely
Szeged, aut.áll.
0
34. slika
Karakteristike putničkog prometa linije 605 radnim danom prema Subotici
60
putnici koji
50
opterećenost
putnici koji
ulaze
felszálló
silaze
leszálló
putnicima
utasterhelés
40
30
20
10
Szeged, aut.áll.
Röszke, M5
határátkelőhely
Röszke, oh.
Horgos, d. gr.
Horgoš, centar
Backi Vinogradi, centar
Hajdukovo, centar
Palic, centar
Subotica, aut. stan.
0
35. slika
Karakteristike putničkog prometa linije 605 radnim danom prema Segedinu
Iz podataka se jednosmisleno vidi da putnici putuju u suštini između dve krajnje stanice linije,
tj. između Segedina i Subotice. Promet usputnih stanica je minimalan. Takvo kretanje
putničkog prometa je za prevoznika povoljno, naime olakšava mogućnost organizovanja
budući da merodavni putnički promet se javlja već na polaznoj stanici. Na autobuskoj liniji
dugačkoj 52 kilometara formirana prosečna vrednost dužine putovanja je 44 kilometra.
Putnički promet bečejske linije, tj. linije br. 603, radnim danom po stanicama prikazuju slike
36. slika i 37. slika po pravcima saobraćaja.
61
60
putnici
leszálló
koji
ulaze
50
opterećenost
putnici
felszálló
koji
utasterhelés
putnicima
silaze
40
30
20
Becej, aut. stan.
Backo Petrovo …
Mol, centar
Ada, aut. stan.
Senta, aut. stan.
Senta, most
Coka, aut. stan.
Adorján R
Sanad, centar
Novi Knezevac, …
Kanijza, kafana
Horgos, centar
Horgos, d. gr.
Röszke, oh.
Szeged, Rákóczi u.
Szeged, aut.áll.
0
Röszke, M5 …
10
36. slika
Karakteristike putničkog prometa linije 603 radnim danom prema Bečeju
70
putnici koji
felszálló
ulaze
60
opterećenost
putnici koji
leszálló
silaze
utasterhelés
putnicima
50
40
30
20
Szeged, aut.áll.
Szeged, Rákóczi u.
Röszke, M5 …
Röszke, oh.
Horgos, d. gr.
Horgos, centar
Kanijza, kafana
Novi Knezevac, …
Sanad, centar
Adorján R
Coka, aut. stan.
Senta, most
Senta, aut. stan.
Ada, aut. stan.
Mol, centar
Becej, aut. stan.
0
Backo Petrovo …
10
37. slika
Karakteristike putničkog prometa linije 603 radnim danom prema Segedinu
U putničkom prometu polja br. 605 po voznom redu pored međunarodnog tj. prekograničnog
prometa javlja se već i unutrašnje kretanje putnika u Srbiji u različitom volumenu po
pravcima.
U putničkom prometu koji kreće iz Segedina merodavna veličina prometa se javlja već na
mađarskoj strani. Značajan promet putnika koji silaze primećuje se u Senti, a posle Ade je već
minimalno opterećenje vozila što u većem delu znači domaći putnički promet.
62
U saobraćaju u pravcu Segedina vrhunsko opterećenje se javlja kod naselja Mol, i usled većeg
silazećeg prometa koji se primećuje u naseljima Ada odnosno Senta, nakon toga se javlja veći
međunarodni promet. U tom pravcu usled srbijanskog domaćeg prometa blizu 40% putnika
putuje u Segedin. Usled toga na liniji dugoj 104 kilometra prosečna dužina putovanja je 46
kilometara.
Od 310 putnika ispitanih u nedelju
• preko državne granice je ukupno preputovalo 276 osoba, od kojih
− odredište 87 putnika bila je Srbija,
− odredište 189 putnika bila je Mađarska,
• 27 putnika je putovalo unutar Srbije, a
•
7 putnika je putovalo unutar Mađarske.
Pravac nedeljnog putničkog prometa se okrenuo, uočljiva je veličina prometa prema
Mađarskoj, koji znači 68% dnevnog prometa.
Ispitujući međunarodni tj. prekogranični putnički promet dvaju glavnih pravaca u Srbiji može
da se ustanovi da je njihova veličina približno ista, samo im volumen prevazilazi volumen
prometa radnog dana
• na relaciji Segedin – Subotica 147 putnika,
• na relaciji Segedin – Bečej 135 putnika
je registrovano koji su prešli državnu granicu.
Putnički promet subotičkog polja tj. polja br. 605, po stanicama nedeljom prikazuju slike 38.
slika i 39. slika po pravcima saobraćaja.
63
60
putnici koji
opterećenost
putnici koji
ulaze
felszálló
silaze
leszálló
putnicima
utasterhelés
50
40
30
20
Subotica, aut. stan.
Hajdukovo, centar
Horgos, centar
Horgos, d. gr.
Röszke, oh.
Röszke, M5
határátkelőhely
Szeged, Rákóczi u.
Szeged, aut.áll.
0
Palic, centar
10
38. slika
Karakteristike putničkog prometa linije 605 nedeljom prema Subotici
120
putnici koji
putnici koji
ulaze
felszálló
silaze
leszálló
opterećenost
putnicima
utasterhelés
100
80
60
40
Szeged, aut.áll.
Szeged, Rákóczi u.
Röszke, M5
határátkelőhely
Röszke, oh.
Horgos, d. gr.
Horgos, centar
Palic, centar
Subotica, aut. stan.
0
Hajdukovo, centar
20
39. slika
Karakteristike putničkog prometa linije 605 nedeljom prema Segedinu
Volumen nedeljnog putničkog prometa linije je različit, ali po prirodi istovetan sa volumenom
prometa radnog dana, tj. veliki deo putovanja, 75-80% njih se odvija između Segedina i
Subotice. Prosečna dužina putovanja je u nedeljnom putničkom prometu istovetna sa
vrednošću izmerenom radnim danom, tj. 45 kilometara.
Putnički promet u pravcu Bečeja nedeljom po stanicama prikazuje 40. slika.
64
Becej, aut. stan.
Mol, centar
Ada, aut. stan.
Senta, most
Backo Petrovo …
opterećenost
utasterhelés
putnicima
putnici koji
leszállók
silaze
Coka, aut. stan.
Sanad, centar
Novi Knezevac, …
Kanijza, kafana
Horgos, centar
Horgos, d. gr.
Röszke, oh.
Röszke, M5 …
Szeged, Rákóczi u.
Szeged, aut.áll.
putnici koji
felszállók
ulaze
Senta, aut. stan.
40
35
30
25
20
15
10
5
0
40. slika
Karakteristike putničkog prometa linije 603 prema Bečeju nedeljom
120
putnici koji
opterećenost
putnici koji
felszállók
ulaze
leszállók
silaze
utasterhelés
putnicima
100
80
60
40
Szeged, aut.áll.
Szeged, Rákóczi u.
Röszke, oh.
Horgos, d. gr.
Horgos, centar
Kanijza, kafana
Novi Knezevac, …
Sanad, centar
Coka, aut. stan.
Senta, most
Senta, aut. stan.
Ada, aut. stan.
Mol, centar
Becej, aut. stan.
0
Backo Petrovo …
20
41. slika
Karakteristike putničkog prometa linije 603 prema Segedinu nedeljom
Interno kretanje putnika unutar Srbije što karakteriše putnički promet linije nedeljom – za
razliku od radnih dana – javilo se u pravcu Bečeja i njegovoj okolini. U prometu u pravcu
Segedina odlučujuća je deonica prikupljanja u Srbiji. Usled internog prometa manjeg
volumena porasla je vrednost prosečne dužine putovanja na 57 kilometara što prevazilazi i
prosečnu dužinu radnim danima.
65
Železnički saobraćaj – usled skromnog nivoa usluge prikazanog u delu materijala za
utvrđivanje činjenica – obavio je i prilikom ispitivanja niski putnički promet.
Od 72 putnika ispitanih radnim danom u četvrtak
• ukupno 23 osobe je preputovalo preko državne granice od kojih
− odredište 7 putnika je bila Srbija,
− odredište 16 putnika je bila Mađarska,
• 45 putnika je putovalo unutar Srbije, dok
•
4 putnika je za destinaciju imalo Mađarsku.
Ispitani podaci putničkog prometa pokazuju značajan domaći putnički promet, većinom
unutar Srbije od blizu 70%, a samo malo putnika prelazi preko granice vozom, prihvaćajući
neugodnosti koje proizlaze iz nesigurnosti tokom presedanja. Usled visokog odnosa domaćeg
prometa na železničkoj pruzi dugoj ukupno 48 kilometara svega je 27 kilometara prosečna
dužina putovanja, što je znatno manje od vrednosti autobuskog saobraćaja.
Uticaj nesigurnosti koji se krije u mogućnosti presedanja kod Reske (Röszke), javlja se i u
različitoj veličini putničkog prometa u suprotnim pravcima (42. slika), budući da približno
dvaputa toliko putnika stiže iz Srbije vozom, nego obrnuto. Nesigurnost priključivanja, tj.
presedanja naime proizlazi iz saobraćajne pouzdanosti srbijanskih vozova.
42. slika
Karakteristike železničkog putničkog prometa četvrtak na relaciji Segedin – Subotica
Od anketiranog 161 putnika nedeljom
• preko državne granice je proputovalo ukupno 70 osoba od kojih
− odredište putovanja 19 putnika bila je Srbija,
− odredište putovanja 51 putnika bila je Mađarska,
• 73 putnika je putovalo unutar Srbije, dok
• 18 putnika je za odredište putovanja imalo naselje u Mađarskoj.
Szeged
Röszke
Horgos
Backi Vinogradi
Hajdukovo
Palic, centar
Subotica-javna
skladista
Subotica
Subotica-javna
skladista
Hajdukovo
Backi Vinogradi
45
40
35
30
25
20
15
10
5
0
opterećenost
utasterhelés
putnicima
Subotica
putnici
koji
leszálló
silaze
Horgos
Röszke
Szeged
ulaze
Palic
putnici
koji
felszálló
66
I nedeljni železnički putnički promet (43. slika) karakteriše jak domaći, u prvom redu
srbijanski promet koji prevazilazi i putnički promet radnih dana, usled čega je niska vrednost
prosečne dužine putovanja; 26 kilometaraa. U Segedin je nedeljom stiglo dva puta toliko
putnika nego koliko ih je krenulo, a to pokazuje dominanciju ne jednodnevnog putničkog
prometa.
putnici
koji
felszálló
ulaze
70
opterećenost
putnici
koji
leszálló
utasterhelés
putnicima
silaze
60
50
40
30
20
10
Szeged
Röszke
Horgos
Backi Vinogradi
Hajdukovo
Palic, centar
Subotica-javna
skladista
Subotica
Subotica
Subotica-javna
skladista
Palic
Hajdukovo
Backi Vinogradi
Horgos
Röszke
Szeged
0
43. slika
Karakteristike nedeljnog železničkog putničkog prometa na relaciji Segedin – Subotica
Na putnički promet poprečnog preseka u javnom saobraćaju sumirajući možemo da
ustanovimo da na ispitanom području autobuski saobraćaj prema redovnom redu vožnje ima
veću ulogu, naime autobuske vožnje su prevezli dva i pol puta više putnika od železnice. U
dva anketirana dana u autobusima je registrovano ukupno 472 putnika, a u vozovima 93
putnika. Putnički promet nedeljom bio je 1,5 puta jači od putničkog prometa četvrtkom.
U saobraćaju prema redovnom redu vožnje jači je putnički promet prema Mađarskoj, što
povećano vredi za nedeljni promet. Od ove konstatacije čini izuzetak putnički promet
autobuskog saobraćaja četvrtkom, u kojem su putovanja prema Srbiji predstavljala jači
pravac.
Za linije obe saobraćajne podgrane je karakteristična duža deonica u Srbiji, a kao rezultat toga
mogao se pojaviti jači domaći putnički promet u Srbiji, što je prvenstveno karakteristika
železničkog saobraćaja (vrednost mu je između 45-70%).
U pogledu relacija putovanja na području autobuskog saobraćaja jednosmislenu veliku
vrednost predstavljaju putovanja na relaciji Segedin – Subotica koja četvrtkom pokazuju 5575%, a nedeljom još i od toga veću vrednost, 75-80%. U pravcu Bečeja relacije putovanja su
već podeljene. U železničkom saobraćaju već usled pomenutog jakog domaćeg putničkog
prometa unutar Srbije nije se formirala relacija putovanja odlučujućeg volumena. Na tom
području, međutim, treba napomenuti da je četvrtkom visoki polazni putnički promet u
Subotici, i dolazni putnički promet u Segedinu.
67
3.5.2.2. Analiza podataka istraživanja za određivanje ciljeva putovanja
Istovremeno s prebrojavanjem putnika poprečnog preseka izvršeno je i istraživanje za
određivanje ciljeva putovanja čija veličina uzoraka je bila iznad očekivanja, budući da na
linijama autobusa i vozova bazu podataka su činili odgovori 239 putnika četvrtkom te 391
putnika nedeljom (1. tabela). Ta visoka rata ispitanih (podaci prebrojavanja putnika
poprečnog preseka 1. tabela) znači 74 uzorka odnosno 83% uzoraka.
četvrtak
nedelja
ukupno
autobus
184
276
460
voz
55
115
170
ukupno
239
391
630
27. tabela
Broj putnika ispitanih u istraživanju za određivanje ciljava putovanja
Na osnovu podataka istraživanja za određivanje ciljeva putovanja na raspolaganju nam stoji
• distribucija ispitanih putnika prema statusu,
• distribucija razloga putovanja prema razlogu i frekventnosti,
• distribucija načina putovanja prema mogućnostima i kriterijumu izbora,
• distribucija zadovoljstva sa trenutnim mogućnostima putovanja i redovima vožnje.
Kretanje distribucije prema statusu putnika po danima ispitivanja i saobraćajnim
podgranama prikazuje 44. slika.
100%
90%
80%
70%
60%
ostalo
50%
penzioner
40%
učenik
30%
radnik
20%
10%
0%
četvrtak
autobus
nedelja
četvrtak
nedelja
voz
44. slika
Distribucija ispitanih putnika prema njihovom statusu
68
Na osnovu podataka se dobro vidi da najveći udeo ispitanih putnika (53%) čine učenici; drugi
odlučujući segmenat putnika (sa 32%) su radnici. Iz distribucije prema danima se ističe da
penzioneri radije putuju radnim danom, naime njihov odnos je četvrtkom veći, dok radnici
većim delom putuju neradnim danom, tj. nedeljom. Učenici takođe nedeljom čine veći udeo.
2/3 prilikom istraživanja upitanih putnika obavilo je svoje putovanje autobusom, blizu 80%
učenika je takođe odabralo ovo prevozno sredstvo. Blizu 2/3 radnika je takođe autobusom
stiglo do svojih odredišta. Udeo penzionera je u vozovima veći, naime oni su manje osetljivi
na dužinu vremena vožnje.
Distribucija putovanja prema razlozima putovanja je po danima ispitivanja i podgranama
saobraćaja veoma različita. U kretanju distribucije prema danima putovanja (45. slika)
zajednička je karakteristika da je relevantan udeo putovanja sa ciljem posete, odnosno
pohađanjem škole. Putovanja sa ciljem posete u oba dana predstavljaju sličan udeo, dok
putovanja vezana uz pohađanje škole imaju najveći udeo nedeljom, tada prevazilaze 45%.
Putovanja vezana uz odlazak na posao u oba dana su srazmera od blizu 10%, tako putovanja
koja znače stabilnu potražnju sa ciljem obavljanja posla nedeljom prevazilaze čak 50%.
Svakako je opravdano napomenuti udeo putovanja iz zdravstvenih razloga četvrtkom, koja
iznose 7,4%.
Distribucija razloga putovanja je različita i po prevoznim sredstvima što rezimira 28. tabela.
100%
ostalo
90%
putovanje vezano uz posao
80%
poseta/otud kući
70%
60%
50%
zdravstveni razlog/otud
kući
40%
kupovina/otud kući
30%
rešavanje
administracije/otud kući
20%
u školu/ otud kući
10%
0%
na posao/otud kući
četvrtak
nedelja
45. slika
Procentualna distribucija putovanja prema razlozima i danima ispitivanja
69
autobus
železnica
četvrtak
nedelja
četvrtak
nedelja
na posao/otud kući
8,9
8,0
0,0
14,3
u školu/ otud kući
30,7
49,2
13,0
30,0
rešavanje administracije/otud kući
4,5
1,9
17,4
0,0
kupovina/otud kući
2,2
3,8
0,0
2,9
zdravstveni razlog/otud kući
7,3
3,8
8,7
0,0
poseta/otud kući
34,6
27,9
34,8
37,1
putovanje vezano uz posao
2,8
1,1
17,4
2,9
ostalo
8,9
4,6
8,7
12,9
razlog
28. tabela
Procentualna distribucija putovanja prema razlozima i podgranama saobraćaja
Za distribuciju frekventnosti putovanja je karakteristično da više od polovine anketiranih
putuje mesečno ili još i od toga ređe, a oni koji čine grupu putnika koji redovito putuju –
nedeljno, ili još i od toga češće – čine blizu 1/3 ispitanih. To znači da osnovne informacije za
razvoj saobraćaja čine karakteristike putovanja baš ove grupe putnika. Distribuciju
frekventnosti putovanja po danima ispitivanja prikazuje 46. slika, dok distribuciju prema
podgranama saobraćaja sumira 29. tabela.
100%
90%
80%
70%
ređe
mesečno više puta
60%
nedeljno jednom
50%
nedeljno više puta
40%
vikendima
radnim danima
dnevno
30%
20%
10%
0%
četvrtak
nedelja
46. slika
Distribucija javnog saobraćaja prema frekventnosti i danima ispitivanja
70
Koliko često?
svakog dana u nedelji
radnim danima dnevno
vikendima
nedeljno više puta
nedeljno jednom
mesečno više puta
ređe
autobus
železnica
četvrtak
nedelja
četvrtak
nedelja
1,7
2,7
1,5
2,1
1,1
1,1
2,0
1,2
5,6
14,1
5,4
15,4
11,7
9,5
11,9
9,6
24,6
24,1
21,7
22,3
22,9
24,8
24,8
23,5
32,4
23,7
32,7
25,9
29. tabela
Procentualna distribucija frekventnosti putovanja prema podgranama saobraćaja
Na mogućnost organizacije javnog saobraćaja utiče činjenica da li je istraživano putovanje
deo jednodnevnog putovanja, tj. da li se još istog dana vraća ili ne. Odnos je veoma različit
po danima i podgranama saobraćaja. Na području javnog saobraćaja čevrtkom 34% ispitanih,
dok nedeljom svega 17% ispitanih se vratilo istoga dana na svoje mesto polaska.
Vozom toga ispitanog četvrtka blizu 35% anketiranih, dok nedeljom svega 24% anketiranih je
obavilo jednodnevno putovanje, dok u autobuskom saobraćaju četvrtkom 34%, a nedeljom još
i od toga manje, svega 15% je udeo jednodnevnih putovanja. To u autobuskom saobraćaju
znači da u jednom pravcu se javlja više nego peterostruko veći putnički promet, nego u
drugom što rezultira neravnomernom iskorištenošću.
U interesu povećanja privlačnosti javnog saobraćaja, zadržavanja nivoa putnika, ali najviše u
interesu njegovog povećavanja treba upoznati mišljenje putnika (javnosti) o kvalitetu usluge,
odnosno o tome da putnici koliko se mogu smatrati potencijalnim korisnicima tih usluga, tj.
imaju li mogućnost izbora u obavljanju svoga putovanja. Distribuciju odgovora na ovo
poslednje pitanje prema danima istraživanja prikazuje 47. slika.
71
100%
90%
80%
70%
60%
nema drugo
50%
voz
bus
40%
auto/motor
30%
20%
10%
0%
četvrtak
nedelja
47. slika
Distribucija mogućnosti putovanja prema danima ispitivanja
Na crtežu se dobro vidi da se mogućnost putovanja ispitanih putnika u 72-75% odnosi na
javni saobraćaj, ili tako da putnik uopšte nije imao mogućnost izbora, samo ono javno
prevozno sredstvo u kojem su ga ispitali (37-44%), ili drugo sredstvo javnog saobraćaja (2739%). Oni putnici (25-28% ispitanih) kojima je saobraćajnu alternativu predstavljao
automobil, u slučaju nepovoljne promene nivoa usluge, svoje putovanje više nisu obavljali
vozilima javnog saobraćaja. Procentualnu distrubuciju putovanja po podgranama saobraćaja
sumira 30. tabela.
autobus
železnica
četvrtak
nedelja
četvrtak
nedelja
auto/motor
23,5
30,3
32,1
28,3
bus
17,6
4,6
60,8
17,5
voz
17,6
12,3
0,0
9,9
nema drugo
41,3
52,8
7,1
44,3
mogućnost
30. tabela
Procentualna distribucija mogućnosti izbora načina putovanja prema podgranama saobraćaja
Ukoliko je putnik imao mogućnosti izbora vezanog za način putovanja (59-60% anketiranih je
imalo), bitno je znati prema kakvom kriterijumu je odabrao. Na ovo pitanje se moglo dati
čak 3 odgovora bez označivanja prioriteta. Procentualnu distribuciju prikazuje 48. slika.
72
100%
90%
80%
Nema druge mogućnosti
70%
Udobniji je
60%
Povoljnija stanica
50%
Brži je
40%
Bolji red vožnje
30%
Najpovoljnija cena
20%
Ostali razlozi
10%
0%
četvrtak
nedelja
48. slika
Distribucija kriterijuma izbora načina putovanja prema danima istraživanja
Na osnovi dana istraživanja ima minimalne razlike između razloga izbora načina. Ne
uzimajući u obzir najveći udeo (40-41%) odgovora „nema druge mogućnosti”, najviše putnika
(15-18%) je označilo cenu saobraćaja kao kriterijum izbora. Drugi važan aspekt je bila
udobnost, u proseku u 12%. Brzina putovanja se kod putovanja nedeljom javila u većem
srazmeru (15%).
Prema podgranama saobraćaja (31. tabela) mogu se uočiti značajne razlike. Blizu polovina
onih koji biraju putovanje autobusom, nema druge mogućnosti za obavljanje putovanja,
istovremeno njihov izbor je pao na ovu mogućnost saobraćaja zbog povoljnije cene (13,815,6%) i udobnosti (10,4-11,1%). U krugu onih koji su izabrali železnicu četvrtkom je
najčešći razlog bila cena (38,7%), zatim udobnost i povoljnost stanice su značili razloge
izbora. Nedeljom međutim, 28% je odabralo putovanje vozom koje im znači brže dospeće na
odredište zbog gužve na cestovnim graničnim prelazima koji su uočljivi vikendom i zbog
kojih se produžuje vreme vožnje autobusom.
Razlog za izbor načina
Ostali razlozi
Najpovoljnija cena
Bolji red vožnje
Brži je
Povoljnija stanica
Udobniji je
Nema druge mogućnosti
autobus
železnica
četvrtak
nedelja
četvrtak
nedelja
2,9
7,0
3,2
3,2
15,6
13,8
38,7
16,8
9,1
5,5
9,7
13,7
9,9
11,3
16,1
28,4
7,4
3,4
19,4
7,4
11,1
10,4
9,7
16,8
44,0
48,6
3,2
13,7
31. tabela
Distribucija razloga izbora načina putovanja prema podgranama saobraćaja
73
Takođe je bilo moguće dati 3 odgovora na nezadovoljstva prema pojedinim
karakteristikama odabranog načina putovanja.
Iz ovog kruga pitanja vredno je istaknuti četiri odgovora. Jedan je, da je srazmer putnika koji
su zadovoljni sa svim parametrima usluge saobraćaja minimalan (4-7%) tj. značajna je
potreba za razvijanje usluge. Ostala tri istaknuta parametra nezadovoljstva određuju područje
koje se treba ispraviti. Za sve tri je karakteristično da je njihov odnos istaknuto velik u odnosu
na ostale parametre, odnosno da u oba dana ispitivanja predstavljaju blizu istu vrednost.
Najčešće naznačen parametar nezadovoljstva je frekventnost vožnji u 26-27%, zatim sledi
parametar koji je nezavisan od prevoznika, a to je dužina granične kontrole u 24-24%, te od
toga zavisno vreme putovanja (dužina vožnje) i brzina u 15-17%. Odnose nezadovoljstva
prikazuje 49. slika.
100%
90%
80%
Nema odgovora
70%
Ostalo
60%
Zadovoljan je s okolnostima
Udobnost vozila
50%
Centa karte
40%
Informacija o vožnji
30%
Trajanje putovanja/brzina
Dužina granične kontrole
20%
Frekventnost linija
10%
0%
četvrtak
nedelja
49. slika
Distribucija nezadovoljstva prema nekim karakteristikama putovanja po danu ispitivanja
Distribuciju saobraćaja prema podgranama rezimira 32. tabela.
74
Karakteristike putovanja
Frekventnost linija
Dužina granične kontrole
Trajanje putovanja/brzina
Informacija o vožnji
Centa karte
Udobnost vozila
Zadovoljan je s okolnostima
Ostalo
Nema odgovora
autobus
železnica
četvrtak
nedelja
četvrtak
nedelja
27,10
25,30
22,00
32,60
24,50
26,70
19,50
13,00
16,00
11,90
22,00
28,30
5,60
6,30
19,50
2,20
4,10
6,80
0,00
5,40
3,00
2,30
4,90
0,00
7,10
5,40
2,40
0,00
7,10
8,50
4,90
1,10
5,60
6,80
4,90
17,40
32. tabela
Procentualna distribucija nezadovoljstva prema podgranama saobraćaja
Na području autobuskog saobraćaja najveće nezadovoljstvo se javlja u vezi sa frekventnošću
linija, sa dužinom granične kontrole i dužinom vremena vožnje, dok u železničkom
saobraćaju najveći udeo umesto granične kontrole predstavljao je nedostatak informacija,
pogotovo četvrtkom, budući da je toga dana izostao odnosno sa znatnim zakašnjenjem
saobraćao voz otežao prelazak preko granice.
Posebno ispitivanje je iziskivalo onaj deo putnika kod kojih se kao mogućnost za obavljanje
njihovog putovanja pojavio automobil, tj. pretpostavlja se da su raspolagali njime, tako da je
kod njih u slučaju neadekvatnog nivoa usluga javnog saobraćaja moguće da će lako izabrati
pojedinačno putovanje. 41-46% anketiranih putnika je naznačilo kao alternativu mogućnost
putovanja automobilom, istovremeno ipak je putovalo sredstvom javnog saobraćaja. Kao
razlog izbora naznačili su povoljniju cenu putovanja. Istovremeno, u najvećem srazmeru su
bili nezadovoljni sa frekventnošću linija, dužinom vožnje i dužinom granične kontrole. Taj
rezultat ispitivanja jednosmisleno je pokazao da sa poboljšanjem nivoa karakteristika javnog
saobraćaja mogli bi se preusmeriti putnici sa pojedinačnog saobraćaja na javni.
Kod ocenjivanja zadovoljstva sa trenutnim redom vožnje (50. slika
Distribucija zadovoljstva sa trenutnim redom vožnje prema danima istraživanja) već je
povoljnija slika, kao da su putnici zaboravili svoju ocenu od pre par pitanja kada su najveće
nezadovoljstvo pokazali prema elementima reda vožnje (frekventnost linija, dužina vožnje).
Od ovog pitanja međutim, blizu 2/3 anketiranih je izrazilo svoje zadovoljstvo, a svega 3-4,5%
je bilo nezadovoljno.
75
100%
90%
80%
70%
Nema odgovora
60%
nezadovoljan
50%
Nezadovoljan, kasniji
polazak
40%
30%
Nezadovoljan, raniji
polazak
20%
Zadovoljan
10%
0%
četvrtak
nedelja
50. slika
Distribucija zadovoljstva sa trenutnim redom vožnje prema danima istraživanja
Ocenjivanje zadovoljstva prema podgranama saobraćaja (33. tabela) pokazuje kontradikcije u
odnosu na ranije ocene.
Zadovoljan
Nezadovoljan, raniji polazak
Nezadovoljan, kasniji polazak
nezadovoljan
autobus
železnica
četvrtak
nedelja
četvrtak
nedelja
76,0
66,4
60,9
65,7
12,3
12,6
26,1
8,6
8,9
15,3
8,6
25,7
2,8
5,7
4,4
0,0
33. tabela
Procentualna distribucija zadovoljstva sa trenutnim redom vožnje prema podgranama saobraćaja
Osim pitanja pitanja o kvalitetu, obezbedili smo mogućnost i za predloge putnika u vezi s
razvijanjem prekograničnog saobraćaja, na što smo sumirajući dobili sledeće odgovore:
• autobuski saobraćaj
−
mreža
−
−
−
−
doticanje segedinske železničke stanice,
autobuska linija između dve granice,
pokretanje autobuskih linija koje saobraćaju do granice na srbijanskoj strani,
red vožnje
−
−
−
općenito povećanje učestalosti polazaka,
više polazaka četvrtkom i petkom,
više polazaka vikendom,
76
−
−
−
−
−
−
češći saobraćaj prepodne,
autobuski saobraćaj svaka 2 sata,
jutarnja linija prema Senti,
više polazaka iz Segedina u Suboticu prepodne, a popodne, (pogotovo između 1617 sati) a i naveče više polazaka,
jutarnji polazak da se u Segedin stigne u 7 sati,
nivo usluga
−
−
−
nije zadovoljavajuće pružanje informacija putnicima, nedostaje obelodanjivanje
reda vožnje,
linije su često prepune,
ostalo
−
−
−
−
−
−
pri prelaženju državne granice posebna traka i rampa za autobuse redovnog
linijskog prometa,
dugačka je granična kontrola,
ukidanje granice,
otvaranje starog graničnog prelaza kod Reske (Röszke),
ukidanje prelaženja preko granice peške,
izgradnja mosta preko Tise na relaciji Segedin-Temišvar
• železnički saobraćaj
−
mreža
−
−
pokretanje železničkog saobraćaja između Bečeja i Segedina,
red vožnje
−
−
−
−
−
−
−
nesigurna veza,
često izostaje voz na srbijanskoj strani,
poboljšanje redovitosti i pouzdanosti,
radnim danom voz oko 19:30,
više vozova između Kanjiže i Segedina,
općenito frekventniji (gušći) saobraćaj,
nivo usluge
−
−
−
ukidanje presedanja u Röszke,
železnički saobraćaj je spor,
infrastruktura
−
−
−
obnova železničke pruge na srbijanskoj strani,
loš je voz,
ostalo
−
ukidanje granice
Na osnovu intervjua, dobili smo odgovore i na to pitanje kakvi su zahtevi putnika u vezi
maršrute na linijama i koliko u vezi s tim sredstva javnog prevoza zadovoljava zahteve
putnika.
77
Matrix putovanja koji smo odredili pomoću intervjua za određivanje cilja putovanja na
određenom ispitivanom području, pomoću jednog specifičnog postupka pomnožili smo na
osnovu stvarnog istraživanja poprečnog preseka. Pomnožavanje je na osnovu prometa po
linijama tako da smo pretpostavili kontinuitet putovanja, usled čega
• umesto 324 putovanja radnim danom 31523 putovanja,
• a umesto 471 putovanja nedeljom 459 putovanja
registruju podaci matrixa.
Iz podataka istraživanja za određivanje cilja putovanja koji se odnose na lanac putovanja
dobićemo odgovor i na obavljanje putovanja, tačnije da li se putovanje realizovalo direktno,
sa presedanjem. (34. tabela)
obavljanje
putovanja
četvrtak
nedelja
direktno
jednim presedanjem
s dva presedanja
84,1
10,5
5,4
80,3
16,6
3,1
34. tabela
Odnos direktnih putovanja i putovanja uz presedanje (%)
Značajan deo putovanja obavljen je direktno (80-84%) što je u osnovi karakteristično za
putovanja na ispitivanom području. Relativno velik udeo putovanja uz presedanje objašnjava
prisilno presedanje na železničkoj stanici u Reskeu (Röszkeu).
Matrikse za određivanje cilja putovanja prema podgranama saobraćaja i danima istraživanja
sadrže prilozi 1-4.
Za putovanja javnog saobraćaja ravnomerno je karakteristično da se značajan deo putovanja
(između 87-90%) obavlja unutar ispitivanog područja, i samo mali udeo predstavlja putnički
promet koji na ispitivano područje stiže izvana ili se kreće u pravcu izvan ispitivanog
područja.
Karakteristike putovanja autobusom s određenim ciljem:
• u oba ispitivana dana odlučujući je uticaj Segedina u privlačenju i odlaženju putnika,
• uticaj Subotice u odlaženju putnika je iznad mere privlačnosti (dolazeći putnici),
23
Broj elemenata matriksa radi lakšeg rukovanja podacima ne sadrži putovanja koja na nivou ukupnog
saobraćaja (pojedinačni + javni saobraćaj) imaju manje od 10 putnika koji polaze iz jedne stanice po
naselju. To istovremeno znači među elementima matriksa autobuskog i železničkog saobraćaja s
određenim ciljem ima relacija i sa 1-2 osobe, a s druge strane pak nedostaju relacije takve veličine,
budući da njihov ukupni putnički promet ne dostiže 10 osoba.
78
• najznačajnije relacije putničkog prometa (povratne relacije)
−
radnim danom
−
−
−
−
−
−
Segedin – Subotica
Segedin – Senta
Segedin – Kanjiža
Segedin – Horgoš
Bečej – Segedin
67 putovanja/dan,
37 putovanja/dan,
29 putovanja/dan,
22 putovanja/dan,
12 putovanja/dan,
nedelja
−
−
−
−
−
Segedin – Subotica
Segedin – Senta
Segedin – Kanjiža
Segedin – Ada
Segedin – Horgoš
104 putovanja/dan,
34 putovanja/dan,
29 putovanja/dan,
20 putovanja/dan,
14 putovanja/dan.
Karakteristike železničkog saobraćaja posmatranog područja:
• železnički saobraćaj karakteriše visoka stopa domaćeg srbijanskog putničkog prometa,
četvrtkom 38%, a nedeljom 54%,
• uticaj Segedina u privlačenju i odlaženju putnika je manji od autobuskog saobraćaja,
• najznačajnije relacije putničkog prometa (povratne relacije)
−
radnim danom
−
−
−
Subotica – Horgoš
Subotica – Segedin
29 putovanja/dan,
16 putovanja/dan,
nedeljom
−
−
−
Subotica – Segedin
Horgoš – Segedin
Subotica – Horgoš
31 putovanja/dan,
30 putovanja/dan,
30 putovanja/dan.
3.5.2.3. Vreme trajanja prelaženja granice
Pri planiranju linija prevoznici su u polje reda vožnje za prelaženje granice ugradili različite
vremenske intervale, a unatoč tome da se prelaženje granice odvija na jedno te istom
graničnom prelazu. Za prelaženje granice u redovima vožnje predviđeni su vremenski
intervali od 25, 30 i 40 minuta, koje se vrednosti, naravno, menjaju prema veličini prometa na
graničnom prelazu i temeljitosti potrebne kontrole.
Iskustva na osnovu podataka dvodnevnog ispitivanja o prelaženju graničnog prelaza su
sledeća:
U Horgošu, na srbijanskoj strani, vreme prelaženja granice je različito u prometu različitih
pravaca, ali je stvarno vreme u svakom slučaju bilo unutar vremena naznačenog u redu
vožnje. Prosek je 8 minuta, dok je maksimalno vreme prelaženja 25 minuta.
79
Reske (Röszke) je spoljašnja granica šengenske zone, a dubinu granične kontrole određuje
propis EU. Dubina graničnih kontrola i veličina prometa zajednički određuju vremenski
interval potreban za prelaženje granice. Tako je sezonalno kolebanje vrednosti značajno.
Radnim danom u proseku za 16 minuta se može preći preko mađarske granice, a ekstremne
vrednosti su 6 i 29 minuta. Nedeljom usled značajnije veličine prometa prosečni vremenski
interval za prelaženje granice je 38 minuta, što već u mnogim slučajevima prevazilazi
vrednost naznačenu u redu vožnje, istovremeno registrovane su i vrednosti od 75, 79 minuta.
Prema iskustvima granične straže od juna do septembra može da bude i mnogo duže vreme
čekanja zbog velikog međunarodnog prometa (srbijanski i turski gastarbajteri koji se vraćaju
kućama iz Zapadne Evrope). Tada može da se desi i čekanje od 2-3 sata kako na ulazu u
Srbiju, tako i na ulazu u Mađarsku.
80
3.5.3. Prikaz rezultata drumskog prebrojavanja i anketiranja putnika
Radi pregleda protoka prometa i upoznavanja karakterističnih navika putovanja merenja su
vršena na dve lokacije. Na graničnim prelazima Reske (Röszke) – Horgoš i Tisasiget
(Tiszasziget) – Đala. Podaci ispitivanja dvosmernog saobraćaja jednog prosečnog radnog
dana i jednog neradnog dana pružaju nam sveobuhvatnu sliku o vremenskom protoku
saobraćaja između dve zemlje, odnosno i o njihovom nacionalnom sastavu. Tokom ispitivanja
o putovanjima dobili smo informacije o navikama putovanja i njihovoj frekventnosti. Tačnu
lokaciju merenja prikazuje 51. slika.
51. slika
Karakteristike merenja putnog prometa urađenog u okviru studije DitranS
Tokom sadašnjeg ispitivanja svrstali smo u posebne kategorije i tako prebrojali promet
automobila, mikrobusa, malih teretnih vozila, autobusa, motocikala, odnosno mopeda,
biciklista i pešaka. Ispitivanje prometa srednjih i velikih teretnih vozila i njihovog sastava
aspekti ove studije nisu učinili potrebnim, stoga na danima ispitivanja u prekograničnom
saobraćaju nismo izbrojali teretna vozila za prevoz robe, teža od 3,5 tone.
Prebrojana vozila smo unutar pojedinih kategoria svrstali u tri posebne skupine prema
oznakama zemlje koje se nalaze na njihovim registracijskim tablicama: u srpske, mađarske i
ostale zemlje.
81
U pogledu obe lokacije merenje prometa smo uradili prosečnim proletnim radnim danom,
odnosno neradnim danom 29. marta 2012. u četvrtak i 1. aprila 2012. u nedelju, na graničnom
prelazu kod Reskea (Röszkea) oba dana u isto vreme, ujutro od 06.00 do uveče 20.00 časova,
dok na lokaciji kod Tisasigeta (Tiszaszigeta) ujutro od 08.00 do popodne 16.00. časova. Oba
dana su putnički promet na mađarskoj strani graničnog prelaza iz Mađarske prema Srbiji
prebrojavali anketari zaduženi od strane KTI, dok je na srbijanskoj strani vozila iz pravca
Srbije prema Mađarskoj prebrojavalo osoblje zaduženo od strane srbijanskog partnera.
3.5.3.1. Prikaz merenja izvršenih na graničnom prelazu Reske (Röszke) – Horgoš
Tokom merenja u četvrtak uzimajući u obzir sve kategorije na graničnom prelazu na autoputu
ukupno je izrvršeno 3354 prelaženja granice (sastav prometa prikazuje 52. slika). U najvećem
broju granicu su prešli automobilom, 3083 prebrojanih automobila iznosi više od 90%
izmerenog prometa.
Počevši od jutarnjih sati promet je mali, pokazuje promenljivu veličinu po satima, ali
primetno je njegov postepen rast što u proseku znači vrednost od 215 prelazaka/sat (u
daljnjem: p/s). Popodne posle 16.00 časova dostigne prosečnu vrednost od 300 p/s, a najveći
promet se pokazuje u intervalu između 18.00 i 19.00 časova sa 320 p/s. Prosek dnevnih
prelazaka granice po satu pokazuje vrednost od 240 p/s. Primetna su manja-veća odstupanja u
prometnim podacima pojedinih kategorija po satu, na primer u intervalu od 16.00 do 17.00
časova 19 biciklista prelazi granicu, što je blizu 35% vrednosti merenog dana, ali ova
kolebanja su irelevantna iz aspekta ove studije.
Sastav prometa graničnog prelaza Reske (Röszke) - Horgoš
(29. 03. 2012. četvrtak)
Auti.; 3083; 92%
Pešaci; 54; 2%
Bicikli; 10; 0%
Motocikli; 12; 0%
Mikrobus; 100;
3%
Mali teretnjaci.;
53; 2%
Autobus; 42; 1%
52. slika
Sastav prometa graničnog prelaza Reske (Röszke) - Horgoš (29. 03. 2012. četvrtak)
Podaci po pravcima pokazuju da već pomenuti popodnevni rast poprečnog preseka prometa
uzrokuju vozila koja se kreću u pravcu Srbije. U poslednja četiri časa merenja broj putnika
koji prelaze granicu dostigne polovinu vrednosti merenoga dana. Na osnovu naših zapažanja
može se izjaviti da je u svakoj kategoriji vozila bio jači promet u pravcu Horgoša.
82
U vremenskom intervalu merenja u prometu koji se odvijao iz pravca Srbije prema Mađarskoj
broj prelaženja granice bio je 1493, dok u slučaju suprotnog pravca registrovano je sa 25%
više, tj. 1861 prelaženje.
Od onih putnika koji putuju u Srbiju približno je isti broj državljana Srbije i državljana ostalih
država, oko 40-40%, istovremeno oni koji Mađarsku napuštaju kod Horgoša samo je svaki
peti putnik mađarski državljanin. U pravcu Reske (Röszkea) prema podacima distribucije po
nacionalnom sastavu 57% putnika koji prelaze granicu su Srbi, 28% su državljani drugog
naroda, dok je svega 15% putnika mađarske nacionalnosti. Ako uzimamo u obzir samo
srazmer onih koji putuju preko mađarske i srbijanske granice, onda prema Srbiji putuje
dvaputa, a prema Mađarskoj četiri puta toliko putnika srpske nacionalnosti, nego mađarske.
Iz pravca Reskea (Röszkea) prema Horgošu (53. slika) prekogranični promet putnika
mađarske nacionalnosti u prepodnevnim satima između 07.00 i 11.00 časova te između 16.00
i 18.00 časova svoj karakteristični maksimum od 44 p/s dostiže u intervalu od 12.00 do 13.00
časova. Broj srpskih putnika koji prelaze granice konstantno raste do 20.00 časova, a u
poslednjem času merenja dostiže vrednost od 111 p/s. Putnički promet ostalih nacionalnosti
pokazuje rastuću tendenciju s manjim-većim odstupanjima, sa prepodnevnog proseka od 43
p/s počev od 12.00 časova dalje raste i slično putničkom prometu putnika srpske nacionalnosti
merenje dostiže svoj maksimum u poslednjem času. (77 p/s)
Nacionalni sastav časovnog prometa iz Reskea (Röszkea) prema Horgošu
(29. 03. 2012. čevrtak)
300
300
250
250
204
205
203
209
200
200
mađarski
133
150
127
117
64
61
50
32
21
28
8
13
6-7
7-8
70
23
54
33
29
18
13
17
8-9
9-10
10-11
44 48
63
44
35
19
17
sprski
ostalo
58
44
21
68
50
111
96
93
46
38
150
109
66
35
32
129
100
96
85
100
128
43
UKUPNO
100
77
74
68
41
21
50
20
21
0
0
11-12
12-13
13-14
14-15
15-16
16-17
17-18
18-19
19-20
53. slika
Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Reskea (Röszkea) prema Horgošu
(29. 03. 2012. čevrtak)
U pravcu prema Mađarskoj (54. slika) časovni protok prepodnevnog prometa opisuje
promenljiv broj srpskih putnika koji prelaze granicu. Na dan merenja od 06.00 do 16.00
časova dominira promet srbijanskih putnika, njihov broj je isti kao broj mađarskih i ostalih
državljana koji prelaze granicu, dok u poslednja četiri časa merenja jača promet putnika
ostalih nacionalnosti. Časovna maksimalna vrednost je u slučaju mađarskih putnika između
10.00 i 11.00 časova (32 p/s), u slučaju srbijanskih putnika između 09.00 i 10.00 časova (98
p/s), dok u slučaju ostalih maksimalna vrednost pada između 18.00 i 19.00 časova (65 p/s).
83
Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Horgoša prema Reskeu (Röszkeu)
(29. 03. 2012. četvrtak)
300
300
250
250
200
200
mađarski
150
94
150
113
118
104
98
98
96
100
136
132
128
62
18
12
18
14
19
14
14
20
17
20
UKUPNO
22
27
12
16
72
19
65
14
45 47
46
39
35
34
24
100
68
59
49
32
sprski
ostalo
114
93
67
50
108
94
71
64
121
34
13
16
38
11
28
38
50
6
0
0
6-7
7-8
8-9
9-10
10-11
11-12
12-13
13-14
14-15
15-16
16-17
17-18
18-19
19-20
54. slika
Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Horgoša prema Reskeu (Röszkeu)
(29. 03. 2012. četvrtak)
Sve u svemu na graničnom prelazu pored međunarodnog prometa broj srbijanskih putnika
koji prelaze granicu je značajan, prema Mađarskoj se promet pojačava u prepodnevnim
satima, dok prema Srbiji više u popodnevnim satima. Mađarski promet je samo u jutarnjim
satima jači od srbijanskog prometa u pravcu Srbije.
Tokom nedeljnog merenja uzimajući u obzir sve kategorije na međunarodnom graničnom
prelazu izvršeno je ukupno 4281 prelaženje preko granice (srazmere prometa prikazuje 55.
slika), što u odnosu na vrednost radnog dana znači u proseku 28% povećanog prometa.
Za vreme ispitivanja časovni prosek prelaženja granice prevazišao je vrednost od 300 p/s što
je u odnosu na vrednost izmerenu u četvrtak porast od blizu 20%. Broj putnika koji žele preći
granicu od jutarnjih časova postepeno raste, u popodnevnim časovima je promenljiv, a u
odnosu na prosek u periodu iza 12.00 časova (340 p/s) u časovnim prometima mogu se
primetiti kolebanja od makar 30%. Unutar ispitanih kategorija promet je relativno
raznomernog toka, u slučaju mikrobusa i autobusa oseća se jači promet u drugom delu
merenja.
U intervalu od 16.00 do 17.00 časova istaknut je broj pešaka koji prelaze granicu (od 28
osoba je 25 pešačilo u pravcu Reskea (Röszkea), što je blizu 38% vrednosti merenog dana.
Prema našim posmatranjima na lokaciji istaknutu vrednost uzrokuje velik broj učenika koji iz
Srbije dolaze u Mađarsku da uče, koji na srbijansku stranu granice iz pravca Srbije stižu
automobilima, pa otud prešavši preko granice ulaze u autobuse Tisza Volána koji voze po
redu vožnje od Reskea (Röszkea) preko državne granice do Segedina.
84
Sastav prometa državne granice Reske (Röszke) - Horgoš
(01. 04. 2012. nedelja)
Auti.; 3941; 92%
Mikrobus; 89; 2%
Pešaci; 75; 2%
Bicikli; 12; 0%
Mali teretnjaci.;
54; 1%
Autobus; 100; 3%
Motocikli; 10; 0%
55. slika
Sastav prometa državne granice Reske (Röszke) - Horgoš
(01. 04. 2012. nedelja)
Iz podataka prema pravcima vidljivo je da u pravcu prema Mađarskoj ujutro u intervalu od
09.00 do 12.00 časova, odnosno popodne od 15.00 do 17.00 časova pojačava se promet
vozila, dok u slučaju onih koji putuju u pravcu Subotice tokom dana ravnomerno se povećava
promet uz manja-veća časovna kolebanja.
Izmereni promet iz Srbije prema Mađarskoj nedeljom je bio 1820, dok u slučaju suprotnog
pravca sa 35% manje, tj. 2461 prelazak preko granice.
Podaci distribucije prema nacionalnom sastavu prema Srbiji pokazuju da je od onih koji
prelaze granicu 32% Srba, i tek 11% Mađara, dok budući da je bio neradni dan, a granični
prelaz ima funkciju međunarodnog graničnog prelaza, značajan je udeo vozila ostalih
nacionalnosti, čak 57%. Od onih koji putuju prema Mađarskoj broj srpskih i mađarskih
državljana je isti kao i ostalih državljana, dok od putnika koji prelaze granicu samo je svaki
sedmi mađarske nacionalnosti.
U časovnom prometu onih koji putuju prema Srbiji (56. slika) ujutro između 06.00 i 13.00
časova primetna je dominancija prometa ostalih nacionalnosti, sa vrednošću od 60-139 p/s,
što u maksimalnoj vrednosti daje 78% prometa s određenim ciljem. Tranzitni promet srpske
nacionalnosti do 11.00 časova je praktički beznačajan, a otada do 19.00 časova s manjim
kolebanjima postepeno raste do maksimum vrednosti od 156 p/s. Broj putnika mađarske
nacionalnosti koji prelaze granicu je za vreme merenja relativno malen, koleba između 10 i 33
p/s.
85
Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Reskea (Röszkea) prema Horgošu
(01. 04. 2012. nedelja)
300
300
274
257
250
250
225
211
196
200
186
200
178
155
151
117
118
128
79
60
51
50
29
26
33
27
45
29
9
8
12
11
7-8
8-9
9-10
10-11
UKUPNO
90
79
71
44
22
19
17
10
82
77
100
50
20
19
15
sprski
ostalo
116
95
92
82
16 15
126
mađarski
150
134
121
112
91
100
139
156
141
143
136
150
16
11
0
0
6-7
11-12
12-13
13-14
14-15
15-16
16-17
17-18
18-19
19-20
56. slika
Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Reskea (Röszkea) prema Horgošu
(01. 04. 2012. nedelja)
U pravcu prema Reskeu (Röszkeu) (57. slika) počev od jutarnjih časova do ranog popodneva
primećuje se dominancija prometa srpske nacionalnosti, blizu 75% dnevnih prelaženja
granice koncentrisano je u ovom intervalu. Ostali promet pokazuje sliku u konstantnom
pojačanju, do 12.00 časova poraste do vrednosti od 76 p/s. Nakon manjeg stagniranja skače
na dnevni maksimum (143 p/s), zatim se smanjuje na vrednost koja je nešto viša od proseka
dana merenja (80 p/s). Mađarski promet do podnevnih časova nije merodavan, od 13.00
časova se izjednačava sa srpskim prometom. Na dnevni smer saobraćaja u prepodnevnim
časovima utiče promet srpske nacionalnosti, dok u popodnevnom intervalu promet ostalih
nacionalnosti već prevazilazi ukupan promet mađarske i srpske nacionalnosti.
Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Horgoša prema Reskeu (Röszkeu)
(01. 04. 2012 nedelja)
300
300
250
250
188
187
200
158
143
137
150
99
32
5
13
6
5
46
37
30
23
79
74
67
60
50
150
112
107
117
54
44
17
63
26
72
63
25 31
21 19
30
30 29
ostalo
UKUPNO
74
63
15
sprski
100
84
76
14
117
97
94
100
mađarski
143
119
117
102
200
156
50
21 23
12
21
24 19
0
0
6-7
7-8
8-9
9-10
10-11
11-12
12-13
13-14
14-15
15-16
16-17
17-18
18-19
19-20
57. slika
Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Horgoša prema Reskeu (Röszkeu)
(01. 04. 2012 nedelja)
Časovni promet pokazuje sličnu sliku u odnosu na promet izmeren u četvrtak, istovremeno
neradnim danom u prometu oba pravca primetno poraste promet ostalih nacionalnosti, u
nekim vremenskim intervalima čak čineći gužvu na graničnim prelazima, ali značajan porast
pokazuje više u pravcu Srbije.
U odnosu na merenje u četvrtak, u nedelju se u oba pravca udvostručio broj vozila ostalih
nacionalnosti, istovremeno broj mađarskih vozila je u oba pravca pokazao smanjenje, dok u
86
slučaju srpske nacionalnosti samo se u prometu prema Srbiji može dokazati minimalan porast
od oko 8%. U prometu s određenim ciljem neradnim danom minimalno se smanjio broj onih
kojih iz pravca Srbije putuju u Segedin, a u sličnoj meri je porastao promet prema
Budimpešti. Tokom nedeljnog merenja upola se smanjio broj putovanja izvan regiona.
3.5.3.2. Prikaz merenja izvršenih na graničnom prelazu Tisasiget ( Tiszasziget) – Đala
(Gyála)
Tokom merenja u četvrtak uzimajući u obzir sve kategorije, na graničnom prelazu sa malim
prometom ukupno je urađeno 242 prelaženja granice. U ispitanom poprečnom preseku u
najvećem broju granicu su prešli automobilom, izbrojenih 220 automobila iznose blizu 91%
izmerenog prometa. Ostatak prometa (9%) čini 19 biciklista, 2 motociklista i 1 mikrobus.
Sa jutarnje maksimalne vrednosti (57 p/s) izmerene između 08.00 i 09.00 časova iz sata u sat
postepeno pokazuje tendenciju pada, zatim iza 11.00 časova prepodne zauze prosečnu
vrednost od 22 p/s, dok je dnevni prosek prekograničnog prometa 30 p/s. Povećanje prometa
koje se primećuje u času otvaranja graničnog prelaza uzrokuje ujutro nastala gužva u
prometu. Iz podataka prema pravcima se vidi da je promet prema Mađarskoj u suštini
dvostruki od prometa prema Srbiji. Časovni protok prometa u pogledu oba pravca može se
nazvati ravnomernim, odstupanje se primećuje tek u prometu prema Tisasigetu (Tiszaszigetu)
u periodu od 15.00 do 16.00 časova (pet puta veći od prometa suprotnog pravca). Na osnovu
naših promatranja može se izjaviti da osim kategorije biciklista, u svim kategorijama vozila
bio je jači promet u pravcu Mađarske.
Za vreme merenja u slučaju prometa iz Srbije prema Mađarskoj broj prelazaka granice bio je
155, dok u slučaju suprotnog pravca sa 43 % manje, tj. 87 prelazaka je registrovano. Na danu
merenja nismo registrovali pešački promet, čemu je glavni razlog udaljenost od granice
najmanjeg naselja, Tisasigeta (Tiszaszigeta) na mađarskoj strani (4 km).
Od onih koji putuju u Srbiju, procenat Mađara je blizu 70%, istovremeno od onih kod Đale
napuštaju Mađarsku samo je svaki treći putnik Srbin. U pravcu Đale, prema podacima
distribucije prema nacionalnosti 53% onih koji prelaze granicu je srpske nacionalnosti, a 46%
je mađarski državljanin. U pogledu oba pravca udeo ostalih nacionalnosti jedva dostiže 1%.
Tokom ispitivanja u četvrtak na promet prema Srbiji uplivišu (58. slika) mađarski automobili,
od otvaranja graničnog prelaza (ujutro 08.00 časova) do 11.00 časova odvija se 70% dnevnog
mađarskog prometa, a unutar toga 40% između 08.00 i 09.00 časova. Časovni maksimum
srbijanskog prometa spada između 12.00 i 13.00 časova (7 p/s).
87
Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Tisasigeta (Tiszaszigeta) prema Đali
(29. 03. 2012.četvrtak)
70
70
60
60
50
50
40
40
mađarski
sprski
30
30
25 25
UKUPNO
20
20
14
12
11
10
7
10
0 0
0 0
0 0
0 0
6-7
7-8
ostalo
2
0 0
2 1
0
5
2 3
9
7
0
9
7
0
4
4 5
4
2
0
0
2 2
10
0
0 0
0 0
0
0 0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
16-17
17-18
18-19
19-20
0
0
8-9
9-10
10-11
11-12
12-13
13-14
14-15
15-16
58. slika
Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Tisasigeta (Tiszaszigeta) prema Đali
(29. 03. 2012.četvrtak)
U prometu suprotnog pravca (59. slika) promet srpske nacionalnosti jači je u intervalu od
ujutro 08.00 do 10.00 časova, zatim u sledeća dva časa mađarski promet je dvostruki od
srbijanskog. U popodnevnim časovima do 15.00 časova ponovo jača srbijanski promet, dok
između 15.00 i 16.00 časova ponovo više putnika mađarske nacionalnosti prelazi preko
granice.
Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Đale prema Tisasigetu (Tiszaszigetu)
(29. 03. 2012. četvrtak)
70
70
60
60
50
50
40
40
32
sprski
26
30
30
23
UKUPNO
8
10
0 0
0 0
0 0
0 0
6-7
7-8
17
9 8
6
20
15
15
13
12
9
7 8
10
9
3
1
ostalo
20
20
18
20
mađarski
0
0
0
0
0
1
11
0
9
10
0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
16-17
17-18
18-19
19-20
0
0
8-9
9-10
10-11
11-12
12-13
13-14
14-15
15-16
59. slika
Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Đale prema Tisasigetu (Tiszaszigetu)
(29. 03. 2012. četvrtak)
U suštini na strani prema Srbiji promet prepodnevnih časova određuje mađarski promet, dok
se to za popodnevni period izjednačuje među državljanima dveju zemalja. U drugom pravcu
sastav prometa, sa manjim-većim odstupanjima, ali u proseku je ravnomeran u pogledu
srbijanskih i mađarkih vozila.
Tokom merenja u nedelju uzimajući u obzir sve kategorije, na graničnom prelazu Tisasiget
(Tiszasziget – Đala ukupno smo registrovali 443 prelaska preko granice. Na ispitanom
graničnom prelazu granica se u najvećem broju prelazi automobilom što proizlazi iz funkcije
graničnog prelaz, a prebrojanih 220 automobila čini 93% izmerenog prometa. Ostalih 7%
prometa čine 9 mikrobusa, 1 mali teretnjak, 17 biciklista odnosno 4 pešaka.
88
Ujutro od 08.00 do popodne 14.00 na graničnom prelazu se odvija ravnomerni promet, u
proseku 45 p/s. U zadnja dva časa merenja promet koji je porastao na prosečno 86 p/s najviše
uzrokuju vozila srbijanske nacionalnosti koja voze prema Mađarskoj. Prema podacima po
pravcima, promet prema Mađarskoj je u suštini jedno i pol puta veći od prometa u pravcu
Srbije. Časovni protok prometa u pogledu oba pravca u srazmerima se može nazvati
ravnomernim, odstupanja se javljaju tek u već pomenutom prometu prema Tisasigetu u
periodu između 14.00 i 16.00 časova (dvostruki od prometa suprotnog pravca).
Za vreme merenja u slučaju prometa iz pravca Srbije prema Mađarskoj broj prelazaka preko
granice bio je 266, dok u suprotnom pravcu sveukupno 177 prelaza preko granice je
registrovano.
Od putnika koji putuju u Srbiju udeo Mađara je 55%, a Srba 44%. U pravcu Đale pokazuje se
minimalno odstupanje u odnosu na drugi pravac, a prema podacima distribucije prema
nacionalnosti 47% onih koji prelaze granicu su Srbi, dok 52% je mađarskih državljana. U
pogledu oba pravca srazmer ostalih nacionalnosti približno je 1%.
U prometu prema Đali izmerenim radnim danom (60. slika) između 08.00 i 12.00 časova
praktički je srbijanski promet odlučujući (15-20 p/s), a nasuprot tome između 13.00 i 16.00
časova dominira mađarski promet (16-24 p/s). U intervalu između 12.00 i 13.00 časova
ukupnost mađarskog i srbijanskog prometa se izjednačava (16 p/s) ne dostižući vrednost
dnevnog proseka tj. 22 p/s.
Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Tisasigeta (Tiszaszigeta) prema Đali
(01. 04. 2012. nedelja)
70
70
60
60
50
50
40
40
33
mađarski
sprski
30
22
19
20
20
22
22
18
15
16
17
15
9
10
0 0
0 0
0 0
0 0
6-7
7-8
1 1
3
1
5
3
0
0
0
20
9
7
6
0
ostalo
UKUPNO
24
18
16
7
30
25
0
10
0
0 0
0 0
0
0 0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
16-17
17-18
18-19
19-20
0
0
8-9
9-10
10-11
11-12
12-13
13-14
14-15
15-16
60. slika
Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Tisasigeta (Tiszaszigeta) prema Đali
(01. 04. 2012. nedelja)
U pravcu prema Tisasigetu (61. slika) časovna vrednost mađarskog prometa neprestano raste,
kako bi uveliko prevazišla prosečnu vrednost dnevnog mađarskog prometa (12 p/s) i skočila
na dvostruku vrednost srbijanskog prometa (36-40 p/s). 43% ukupnog dnevnog prometa
ispitanog pravca i 55% mađarskih vozila u zadnjem satu merenja prelazi preko graničnog
prelaza kod Tisasigeta prema Mađarskoj.
89
Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Đale prema Tisasigeta (Tiszaszigetu)
(01. 04. 2012. nedelja)
70
70
58
56
60
60
50
50
40
40
40
36
30
26
25
23
23
30
24
23
UKUPNO
17
12
0 0
0 0
0 0
0 0
6-7
7-8
14
14
12
9
8
20
13
10
9
10
6
0
ostalo
20
19
20
10
mađarski
sprski
31
0
0
2
0
1
1
0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
16-17
17-18
18-19
19-20
0
0
8-9
9-10
10-11
11-12
12-13
13-14
14-15
15-16
61. slika
Nacionalni sastav časovnog prometa iz pravca Đale prema Tisasigetu (Tiszaszigetu)
(01. 04. 2012. nedelja)
Sve u svemu, značajan mađarski promet prema Srbiji koji prepodne za četiri časa dominira,
verovatno u suprotnom pravcu popodne, najviše u zadnja dva časa merenja stigne nazad u
Mađarsku.
U odnosu na merenja izvršena u četvrtak, nedeljom prema Srbiji je porastao broj putnika, a
suprotnom pravcu je pak opao. Granični prelaz se uglavnom koristi neradnim danom,
pogotovo ga koriste oni koji putuju automobilom ili biciklom četvrtkom u prepodnevnim
časovima, nedeljom međutim promet graničnog prelaza se pojačava za popodnevne časove.
U prometu s određenim ciljem radnim danom u pogledu putnika iz pravca Srbije, smanjuje se
broj putovanja koja polaze iz Kanjiže i Sente, međutim za razliku od toga promet se bolje
raspodeli među manjim naseljima. Tokom merenja u nedelju takođe opada promet prema
Segedinu i Tiszaszigetu.
3.5.3.3. Analiza podataka ispitivanja prometa područja
Ispitivanja prometa područja obavili smo paralelno sa istraživanjem saobraćaja poprečnog
preseka, ali samo u jednom pravcu, među vozilima i putnicima mađarskog i srbijanskog
državljanstva koji čekaju na ulazak u pravcu Mađarske, a stižu iz pravca Srbije. Među
srbijanskim državljanima one čija vozila raspolažu s prijavljenom registracijom za istaknuta
naselja ( listu naselja koja smo uzeli u obzir vidi u prilogu 5), na srbijanskoj strani granice
ispitao je srbijanski partner, a mađarske državljane, odnosno Srbe koji na drugoj strani
granice nisu bili ispitani, na mađarskoj strani ispitali su anketari zaduženi od strane KTI-ja.
Anketni listići popunjeni tokom merenja sadrže informacije o podacima prometa s određenim
ciljem ispitanog vozila, budući da su anketari upitali samo vozače vozila, tako o navikama
putovanja onih koji su sedeli u vozilima kao putnici ne raspolažemo s posebnim dodatnim
informacijama. Analiza uzornih podatak vršila se prema podacima tokom merenja ispitanih
osoba, što se uzimajući u obzir srazmere ispitanih tokom merenja može da se proširi na
upoznavanje navika putovanja velikog mnoštva stanovništva.
Prikaz karakteristika putovanja na osnovu merenja :
90
Tokom merenja, izvršenog u četvrtak, na ispitanim graničnim prelazima ukupno 490 osoba
smo anketirali, što je na osnovu podataka paralelno obavljenog prebrojavanja saobraćaja u
celini 29,7%, istovremeno u odnosu na ukupan mađarski i srpski promet je veći, odgovara
srazmeru od otprilike 40%.
Tokom merenja, obavljenog u nedelju, od 659 ispitanih putnika smo dobili sliku o
običajima, vezanim za putovanja što znači 31,6% ukupnog prometa, dok je u slučaju srpskog i
mađarskog prometa rezultat veći, odgovara srazmeru od 56%. Veličina uzimanja uzoraka je
oba dana nadmašila prethodno očekivane vrednosti.
Na osnovu realizovanih ispitivanja ciljnog prometa na graničnim prelazima, osobe srpske i
mađarske nacionalnosti ( sve osobe koje su se nalazile u vozilima) saobraćale su na sledećim
karakterističnim putnim relacijama:
Na graničnom prelazu Reske-Horgoš, prilikom merenja u četvrtak, na osnovu
podataka ciljnog prometa saobraćaja osoba srpske i mađarske nacionalnosti, svaki
treći putnik granicu je prešao u okviru sopstvenog putovanja i to, karakteristično,
saobraćao je između Subotice i Segedina, dok je broj putnika koji su putovali iz
Horgoša i Sente za Segedin, iznosio je 13% od ukupnog broja putnika. Sedamdeset
posto puteva, pokrenutih iz Srbije, vodi za Segedin, 12% u Budimpeštu, 5% u
Morahalom, 3% u Šandorfalvu, 9% unutar regiona koji se ispituje, dok preostalih
1,5% van anketiranog regiona. Vršivši ispitivanja iz kojih naselja kreću putovanja,
41% iz Subotice, 11% iz Horgoša, odnosno, otprilike 7-8% je promet koji stiže iz
Kanjiže, Sente i van regiona. Pet posto od ukupnog prometa stiže sa Palića, dok
preostao u Mađarsku pristiže iz naselja unutar ispitanog regiona.
Na graničnom prelazu Reske-Horgoš, prilikom merenja u nedelju, na osnovu
podataka ciljnog saobraćaja osoba dve nacionalnosti, svaki četvrti putnik je u okviru
sopstvenog putovanja prešao granicu i saobraćao između Subotice i Segedina, dok je
broj putnika koji su putovali iz Sente, Kanjiže i Horgoša u Segedin iznosio 20% od
ukupnog broja putovanja. Iz pravca Srbije 66,7% putovanja je bilo usmereno ka
prestonici Županije Čongrad, 3% manje nego li u četvrtak. U glavni grad Mađarske
saobraćalo je 14,3% vozila, u Morahalom 6%, dok je minimalni deo ostatka
putovanja bilo usmereno izvan anketiranog regiona. Od anketiranih naselja odakle se
vrše polasci, najznačajnija je Subotica sa 36,8%, iz Sente je registrovano 11,4%,
Kanjiže 9,7%, dok iz Horgoša 7,6%. Srazmer putovanja koji se tiče van regiona
dostiže 7%. Između dva dana ogromne razlike u ciljnom saobraćaju nisu primetne,
međutim, u nedelju na relaciji Segedin-Subotica promet je splasnuo za četvrtinu.
Na graničnom prelazu Tisasiget – Đala, prilikom merenja u četvrtak, na osnovu
podataka ciljnog saobraćaja osoba dve, srpske i mađarske nacionalnosti, polazne
tačke putovanja bile su u 34,3% Kanjiža, u 22% Senta, u 11% pak naselje Ada. Dalja
putovanja podjednako se raspodeljuju između putovanja iz Subotice, Starog Bečeja,
Đale i putovanja koja pristižu izvan regiona. Karakteristično putovanje je svako treće
koje iz Kanjiže kreće ka Segedinu. U pogledu mesta pristizanja, 79,2% u Segedin, 5-5
% u Mako i Tisasiget, 3% u Novi Sentivan, dok 2% se odvija u pravcu Vašarhelja,
dok preostali deo odnosi se na unutrašnjost van regiona podjednako.
91
Na graničnom prelazu Tisasiget -Đala, prilikom merenja u nedelju, na osnovu
podataka ciljnog saobraćaja osoba dve, srpske i mađarske nacionalnosti, polazne
tačke putovanja bile su u 28 % Senta, 24,7% Kanjiža, 7,6% Ada, 5,6% Stari
Bečej,dok je broj putovanja koja su pristigla izvan regiona dosegla 5%. Ostala
putovanja podjednako se raspodeljuju između Đale, Subotice, Novog Kneževca,
Martonoša i Horgoša te ostalih naselja. Karakteristično putovanje je svako četvrto
koje se ostvaruje od Sente ka Segedinu. Meta putovanja u 73,5% jeste Segedin, u
3,7% je Tardona24, u 3-3%-ban je Mako i Budimpešta, dok u Tisasiget, Desku i
Vašarhelj putovanja kreću u istoj meri. Promet koji kreće iz Kanjiže nedeljom je
10% manji, međutim, i u prometu ka Segedinu može se uočiti minimalno opadanje
broja prometa od 5%. Putovanje izvan regiona najređe se koristi.
U vezi sa pitanjem koji se odnosi na polovni tip vozila (35. tabela), među mogućnostima
odgovora pored pet kategorija vozila nalazio se i pešački promet. Prilikom dana anketiranja,
procenat ispitanih putničkih vozila dostigao je blizu 95% , a u slučaju mikrobusa taj odnos
iznosio je 2-3 %. Broj ispitanih pešaka je u suštini mali kako bismo analizirali njihove
običaje, vezane za putovanja.
VOZILO
Odgovori
PEŠICE
AUTOMOBIL
MIKROBUS
MALI TERETNJAK
MOTOCIKL
BICIKL
Ukupni odgovori
četvrtak
broj odgovora
2
463
12
5
2
6
490
nedelja
procenat
0,4%
94,5%
2,5%
1,0%
0,4%
1,2%
100,0%
broj odgovora
procenat
13
624
15
3
1
3
659
2,0%
94,7%
2,3%
0,5%
0,2%
0,5%
100,0%
35. tabela
Raspodela odgovora na pitanje „Kakvim vozilom putujete?”
U vezi sa pitanjem (62. slika i 63. slika) koje se odnosi na status ispitanih (radnik, učenik,
penzioner, ostalo, nema odgovora) pokazuje se razlika između dva dana, naime, 65,7% od
ukupnog broja putnika koji u četvrtak prelaze granicu su radnici, dok je u nedelju ovaj broj
veći, 74%. Srazmer učenika se u nedelju učetvorostručuje, dok broj penzionera i onih koji
spadaju u kategoriju ostalih opada.
24
Prilikom anketiranog dana, u jednom mikrobusu 7 osoba je putovalo iz Kanjiže u Tardonu koja se nalazi u
Županiji Borsod-Abaúj-Zemplén
92
Status ispitanih putnika (na osnovu 659 odgovora)
(01.04.2012. nedelja)
Status ispitanih putnika (na osnovu 490 odgovora)
(29.03.2012. četvrtak)
9%
2%
17%
3%
7%
RADNIK
RADNIK
ĐAK
13%
PENZIONER
66%
ĐAK
7%
PENZIONER
74%
OSTALO
OSTALO
NEMA ODGOVORA
NEMA ODGOVORA
2%
63. slika
Status ispitanih putnika
(01.04.2012. nedelja)
62. slika
Status ispitanih putnika
(29.03.2012. četvrtak)
Na pitanje koje se odnosilo na razlog putovanja, ispitani su u četvrtak u najvećem broju prešli
granicu s ciljem šopinga (28%), dok u nedelju najviše njih granicu su prešli pozivajući se na
posetu (34%). U cilju sređivanja administrativnih obaveza tokom radnih dana četvorostruko,
dok radi polaska u školu i na radno mesto trostruko više njih su prešli granicu, nego li
prilikom neradnih dana. Značajna razlika se pokazuje pri putovanjima koja su realizovana
radi posete: imajući u vidu ukupni promet, u nedelju 10% više njih putuju s ciljem posete,
nego li u četvrtak. Među podatacima stečenih prilikom anketiranih dana, vezanih za
zdravstveni razlog, obavljanje posla, kupovinu (šoping) i druga putovanja sa ostalim
razlozima, pokazuju se minimalne razlike.
Razlog aktuelnog putovanja?
(na osnovu 659 odgovora)
(01.04.2012. nedelja)
Razlog aktuelnog putovanja?
(na osnovu 490 odgovora)
(29.03.2012. četvrtak)
NA POSAO/OTUD KUĆI
NA POSAO/OTUD KUĆI
15%
19%
U ŠKOLU/ OTUD KUĆI
14%
5%
5%
8%
OBAVLJANJE POSLOVA/OTUD
KUĆI
KUPOVINA/OTUD KUĆI
2%
3%
28%
OBAVLJANJE RADNOG
ZADATKA
OSTALO
64. slika
Razlog putovanja anketiranih putnika
(29.03.2012. četvrtak)
OBAVLJANJE POSLOVA/OTUD
KUĆI
3%
KUPOVINA/OTUD KUĆI
ZDRAVSTVENI RAZLOG/OTUD
KUĆI
ZDRAVSTVENI RAZLOG/OTUD
KUĆI
POSETA/OTUD KUĆI
24%
U ŠKOLU/ OTUD KUĆI
8%
3%
27%
34%
2%
POSETA/OTUD KUĆI
OBAVLJANJE RADNOG
ZADATKA
OSTALO
65. slika
Razlog putovanja anketiranih putnika
(01.04.2012. nedelja)
Na pitanje koje se odnosi na učestalost putovanja, više od polovine putovanja karakteristično
je mesečno više putovanja pa i od toga manji broj. Srazmer koji se odnosi na anketirane
putnike koji tokom radnih dana putuju svakodnevno, odnosno, na putnike koji su anketirani i
putuju krajem nedelje podudara se (5%). Nedeljnom učestalošću, svako šesto putovanje se
odvija sličnim razlogom. U krugu onih koji nedeljno više puta putuju, četvrtkom 1,5 puta više
njih prelazi granicu. Prilikom anketiranja u nedelju, srazmer putnika koji su putovali tokom
svih dana u nedelji, predstavljao je trećinu onoga što je uočeno tokom ispitivanja prilikom
radnih dana.
93
Koliko često putujete iz sličnih razloga?
(na osnovu 490 odgovora)
(29.03.2012. četvrtak)
6%
0%
Koliko često putujete iz sličnih razloga?
(na osnovu 659 odgovora)
(01.04.2012.nedelja)
1% 2% 1%
5%
5%
2%
SVAKOG DANA U NEDELJI
29%
SVAKOG DANA U NEDELJI
RADNIM DANOM DNEVNO
16%
10%
37%
VIKENDIMA
VIKENDIMA
18%
NEDELJNO VIŠE PUTA
14%
RADNIM DANOM DNEVNO
NEDELJNO VIŠE PUTA
NEDELJNO JEDNOM
28%
NEDELJNO JEDNOM
MESEČNO VIŠE PUTA
MESEČNO VIŠE PUTA
26%
REĐE
REĐE
NEMA ODGOVORA
NEMA ODGOVORA
66. slika
Učestalost putovanja u krugu anketiranih
(29.03.2012. četvrtak)
67. slika
Učestalost putovanja u krugu anketiranih
(01.04.2012.nedelja)
Na osnovu pitanja koje se odnosi na momentalni vremenski period putovanja, može se
zaključiti da je tokom radnih dana učestaliji delimični srazmer jednodnevnih putovanja, nego
li u nedelju (+12%). Od petoro ispitanih putnika, četvoro realizuju jednodnevno putovanje.
četvrtak
DEO JEDNODNEVNOG PUTOVANJA
Odgovori
broj odgovora
421
68
1
659
DA
NE
NEMA ODGOVORA
Ukupni broj odgovora
nedelja
procenat
broj odgovora
85,9%
13,9%
0,2%
100,0%
490
151
18
659
procenat
74,4%
22,9%
2,7%
100,0%
36. tabela
Putovanje je deo jednog jednodnevnog putovanja tamo/nazad?
Na pitanje „Da li ste imali drugu mogućnost za putovanje?”, odnos odgovora sa „ne”
praktički oba dana predstavlja istaknuti, visok odnos, međutim, u pogledu realizovanih
putovanja tokom radnih dana, svaka druga anketirana osoba nema drugu alternativu za prelaz
granice, samo saobraćajno sredstvo koje koristi. Kako u slučaju voza (+7%), tako i u slučaju
autobusa (+10%), tokom neradnih dana postoji veća mogućnost za putovanje na javnim
saobraćajnim sredstvima. Od upitanih je 4-6% onih koji putnički automobil ili motor biraju
kao alternativnu mogućnost putovanja.
Da li ste imali drugu mogućnost za putovanje?
(na osnovu 547 odgovora)
(29.03.2012. četvrtak)
Da li ste imali drugu mogućnost za putovanje?
(na osnovu 795 odgovora)
(01.04.2012. nedelja)
1%
1%
9%
16%
NE
28%
39%
AUTO/MOTOCIKL
58%
AUTO/MOTOCIKL
BUS
VOZ
NEMA ODGOVORA
NE
BUS
38%
6%
VOZ
NEMA ODGOVORA
4%
68. slika
Mogućnosti izbora načina saobraćaja
(29.03.2012. četvrtak)
69. slika
Mogućnosti izbora načina saobraćaja
(01.04.2012. nedelja)
94
Na pitanje „Zašto ste odabrali ovaj način putovanja?”, 3,1% anketiranih u četvrtak navelo je
odgovor zbog pojedinih razloga, 4,4% se opredelilo zbog najpovoljnijih cena, 7,5% se
pozivalo na bolje planiranje, kod 16,6% prioritet je imala mogućnost bržeg stizanja do cilja, u
slučaju 2,3% značajnu ulogu imala je povoljna lokacija stanice, dok je kod 15,1% udobnost
značila aspekat na osnovu čega je doneta odluka u vezi sa trenutačnom upotrebom
saobraćajnog sredstva. Druga polovina upitanih nije imala drugu mogućnost za
putovanje. Tokom anketiranja u nedelju, došlo je do srazmernog povećanja broja onih koji su
prednost davali povoljnoj ceni, koji su zahtevali bolji red vožnje, brže stizanje do željenog
cilja, povoljnost lokacije stanice i aspekte udobnosti. Srazmer broja onih koji nisu dali
odgovor praktički nije se menjao. Istovremeno, pokazuje se opadanje u pogledu onih putnika
koji zbog raznih pojedinih razloga nisu menjali način putovanja, odnosno, dosta veliko je
procentualno, srazmerno opadanje onih koji se pozivaju na nedostatak druge mogućnosti
putovanja (-14%).
Zašto ste odabrali ovaj način putovanja?
(na osnovu 895 odgovora)
(01.04.2012. nedelja)
Zašto ste odabrali ovaj način putovanja?
(na osnovu 644 odgovora)
(29.03.2012. četvrtak)
1%
3% 4%
0%
8%
NAJPOVOLJNIJA CENA
6%
OSTALI RAZLOZI
9%
36%
LOŠ RED VOŽNJE
17%
50%
2%
OSTALI RAZLOZI
NAJPOVOLJNIJA CENA
19%
BRŽI JE
2%
UDOBNIJI JE
NEMA DRUGE MOGUĆNOSTI
NEMA ODGOVORA
70. slika
Izbor načina putovanja ispitanih putnika
(29.03.2012. četvrtak)
BRŽI JE
DALEKO JE STANICA
DALEKO JE STANICA
15%
LOŠ RED VOŽNJE
24%
UDOBNIJI JE
4%
NEMA DRUGE MOGUĆNOSTI
NEMA ODGOVORA
71. slika
Izbor načina putovanja ispitanih putnika
(01.04.2012. nedelja)
Na pitanje uslova promene načina sadašnjeg načina saobraćaja pojedinačnim sredstvima,
među putnicima koji putuju nedeljom postoji veća, eventualna volja, i to u pogledu sva tri
uslova. U slučaju onih koji zahtevaju kraće trajanje vožnje uočljivo je povećanje za 9%, oni
koji zahtevaju više vožnji tu je registrovan porast od +5%, dok se kod zahteva koji se odnose
na jeftinoću primećuje povećanje od 7%. Istovremeno, u slučaju više od polovine davalaca
odgovora (tokom radnih dana više od 60%) ne postoji volja, namera na prelaz na javni
saobraćaj.
95
Da li biste putovali javnim prevozom, kada bi…
(na osnovu 490 odgovora)
DA
NE
NEMA ODGOVORA
VREME VOŽNJE BILO
KRAĆE
35,9%
63,3%
0,8%
SAOBRAĆALO VIŠE
LINIJA/VOZOVA
37,1%
62,0%
0,8%
33,7%
BILO JEFTINIJE
0%
65,5%
20%
40%
0,8%
60%
80%
100%
72. slika
Rezultati koji se odnose na pitanja mogućnosti promene načina putovanja ispitanih putnika
(29.03.2012. četvrtak)
Da li biste putovali javnim prevozom, kada bi…
(na osnovu 659 odgovora)
VREME VOŽNJE BILO KRAĆE
DA
44,6%
NE
NEMA ODGOVORA
51,3%
4,1%
SAOBRAĆALO VIŠE LINIJA/VOZOVA
41,9%
53,7%
4,4%
BILO JEFTINIJE
41,3%
54,8%
4,0%
0%
20%
40%
60%
80%
100%
73. slika
Rezultati koji se odnose na pitanja mogućnosti promene načina putovanja ispitanih putnika
(01.04.2012. nedelja)
Na osnovu baze podataka koja je nastala prilikom ankete, sledeće zakonitosti, tipičnosti i
navike putovanja su karakteristične za pojedinačni saobraćaj u regionu Segedin-Subotica:
podela na osnovu mesta stanovanja pokazuje da četvrtkom obično segedinski, dok
nedeljom više subotički putnici prelaze u većem broju granicu ka pravcu Mađarske,
istovremeno, za oba dana su karakteristična putovanja osoba koje raspolažu sa stalnim
boravištem u Kanjiži, Horgošu i Senti;
96
u slučaju onih putnika koji nisu bili u prilici da vrše izbor načina putovanja, 68%
ispitanih putnika u četvrtak, dok u nedelju 58% ispitanih putnika u Mađarsku stiže iz
onih naselja odakle postoji direktna linija, obezbeđen je direktan javni saobraćaj
(Subotica, Kanjiža, Senta, Horgoš, Ada), tome razlog može da bude nedostatak
informacija i trenutačna izrada reda vožnje;
svaka druga-treća osoba koja se žali na nedostatke reda vožnje, polazi iz Subotice;
kod onih osoba koje bi imale mogućnost da putovanje obave autobusom, 34% bi
četvrtkom biralo javni saobraćaj u tom slučaju da je cena karte jeftinija, u slučaju da
saobraća više autobusa, 40% bi prešlo na ove vožnje, dok bi 37% u slučaju da je
trajanje vožnje kraće, popelo se na autobuse koji saobraćaju u malograničnom
prometu, međutim, na osnovu nedeljne ankete, polovina putnika bi u sva tri slučaja
menjala na trenutačnom sredstvu putovanja i opredelila bi se za upotrebu autobusa.
U interesu tačnog upoznavanja polaznih i dolaznih naselja putovanja na danu merenja,
izmerene podatke uzoraka s ciljanim prometom pomnožili smo na osnovu podataka
prebrojavanja putnika poprečnog preseka izvršenog paralelno s ispitivanjem, odnosno
uzimajući u obzir broj putnika u pojedinim vozilima. Pretpostavljajući da polazno i dolazno
naselje putnika koji se voze istim vozilom identično, nakon pomnožavanja putovanja među
naseljima mogu se raščlaniti na osobe i okarakterisati na nivou naselja.
Tokom merenja ciljnog prometa od podataka izmerenih u pojedinačnom prometu, koji čine
deo jednodnevnih putovanja, možemo da pretpostavimo promet suprotnog smera toga dana
(iz Mađarske u Srbiju), za razliku od višednevnih putovanja, gde nam ne stoje na raspolaganju
potrebne informacije. Nakon što smo uradili umnožavanje, u matriksu ciljanog prometa
dobivenom za pojedinačno putovanje, najvažnije relacije putovanja u odnosu na celu merenu
oblast su sledeća (više od 100 putovanja):
uzimajući u obzir celokupnost dnevnog posmatranog prometa tokom radnog dana
(3603 putovanja), 14,18% pojedinačnog prometa odvija se iz Segedina u Suboticu,
dok se 15,88% pak odvija u suprotnom pravcu. Karakteristična putovanja odvijaju se
između Segedina i Kanjiže 5-5% (167, odnosno, u suprotnoj relaciji 176), između
Segedina i Horgoša 3-3% (120 i 124), između Segedina i Sente 4-4% (138 i 154).
Uzimajući u obzir celokupnost nedeljnog dnevnog ciljnog prometa (4918
putovanja), 10,57% pojedinačnog prometa odvija se iz Segedina u Suboticu, dok se
12,44% pak odvija u suprotnom pravcu. Karakteristična putovanja odvijaju se
između Segedina i Kanjiže 5-5% (232, odnosno, u suprotnom pravcu 270), između
Segedina i Horgoša 3-3% (125 és 139), između Segedina i Sente 5-6% (260 és 335).
Broj putnika koji iz Subotice putuju u pravcu Budimpešte (112), predstavlja
otprilike 2,3% od ukupnog prometa.
Dopunjavajući pitanja za kvalifikovanje u interesu prekograničnog saobraćajnog razvoja, za
anketirane putnike smo obezbedili mogućnosti predlaganja u vezi s kojima su nam pristigle
primedbe:
• pojedinačni saobraćaj
−
infrastruktura
97
−
−
−
−
−
−
−
−
−
−
−
izgradnja posebne trake za autobuse koji saobraćaju na osnovu redovnog reda
vožnjekülön,
duže radno vreme graničnog prelaza Tisasiget –Đala,
nužnost obnove puta između Ade i Čoke,
ostvarivanje direktne putne veze između Morahaloma i Bačkih Vinograda,
izgradnja više graničnih prelaza, prelaznih kapija i traka,
otvaranje starih graničnih prelaza,
postavljanje veb kamera na graničnim prelazima s ciljem obaveštavanja,
otvaranje više prelaznih kapija tokom neradnih, prazničnih dana i u letnjem
periodu,
otvaranje graničnog prelaza kod Ašothaloma,
poboljšanje kvaliteta putne mreže u okolini graničnog prelaza Tisasiget –Đala,
nivo kvaliteta
−
−
−
−
smanjenje vremena prilikom granične kontrole i čekanja,
ubrzanje vremena teretnog saobraćaja prilikom prelaska granice,
na graničnom prelazu pešački i biciklistički saobraćaj treba da bude odvojen od
automobilskog saobraćaja,
ostalo
−
predlog podnet u cilju ukidanja granica
3.6. Ilegalni prevoznici u pograničnom regionu
Prema informacijama, dobivenim od saobraćajnih prevoznika, u prekograničnom saobraćaju
funkcionišu i ilegalni prevoznici. Oni najčešće nedozvoljen prevoz putnika između dve zemlje
obavljaju mikrobusima koji se tretiraju kao putnički automobili. Putnike vrbuju na
autobuskim stanicama i često puta obraćaju se putnicima koji čekaju na polazak međunarodne
linije, vožnje. Međutim, česti su internet i novinski oglasi, odnosno, oglasi koji su na ulicama
postavljeni ilegalno. U slučaju kontrole vlasti, putnici se izjašnjavaju da su oni članovi
porodice vozača vozila i ne priznaju da su platili za prevoz. Baš zato, i za same organe je
nastup otežan, naime, samo u slučaju da su nekoga uhvatili na delu, mogu da preduzmu mere.
Prema oceni Severtransa, ilegalni prevoznici, uslužnici čak 50% im oduzimaju od prometa
na taj način da svoje vožnje, kretanje autobusa prilagođavaju kretanju autobusa Severtransa i
na senćanskoj autobuskoj stanici vrbuju, pozivaju putnike. U slučaju Subotica-transa procena
je da srazmer putnika koji je prevezen od strane ilegalnih prevoznika, iznosi 30-40%- prometa
putnika unutar zemlje. Putnici, koji putuju posredstvom ilegalnog vozila, ne raspolažu
osiguranjem, tehnička adekvatnost vozila nije garantovana i prema prevozniku ni u kojem
slučaju ne mogu da pokrenu odštetni zahtev ukoliko se za vreme putovanja dogodi nesreća, ili
pak putovanje se ne ostvaruje na osnovu prethodno postignutog dogovora. Ilegalni prevoznici
su popularni, privlačni zbog svoje jeftinoće.
U Mađarskoj je Nacionalni saobraćajni organ Vladinog ureda Županije Čongrad (NKH) i
Inspektorat za zaštitu potrošača nadležan u vezi s pitanjima, vezanim za transport putnika.
Kontrolori NKH mogu da zaustave javna vozila i mogu da kontrolišu sprovođenje
98
transportnih zadataka, da li oni udovoljavaju pravnim propisima, odnosno, postoje li sve
dozvole za domaći ili međunarodni transport putnika. Pošto većina ilegalnih prevoza se vrši
putničkim automobilom ili mikrobusom koji se tretira putničkim vozilom, vozač ili putnici
mogu da kažu da spadaju u jednu porodicu, ili pak da šofer prevozi radi dobre usluge. Baš
zato, sarađujući sa Inspektoratom za zaštitu potrošača, odnosno, inspektorima Nacionalnog
poreskog i carinskog ureda, ilegalni prevoznici mogu da se uhvate kompleksnom kontrolom
na taj način da isnpektori koriste usluge i u međuvremenu hvataju, hapse šofera. Problem je,
međutim, da ukoliko je uhvaćeni vozač srpskog državljanstva, onda u tom slučaju protiv
njega se u Mađarskoj ne može sprovesti postupak.
Mađarski organi su već uspeli da uhvate ilegalnog prevoznika. Jedan od inspektora
Nacionalnog poreskog i carinskog ureda u južnoalfeldskom regionu u martu 2012. godine
tako je uspeo da uhvati jednog ilegalnog taksistu da se sa svoja dva druga predstavio kao
običan putnik; zamolio je šofera da ih iz Segedina odveze u Sentu. Vozač je zamolio svoje
goste da na granici kažu da prevoz vrši na osnovu prijateljske usluge. Inspektori su
pozivajući se na slabost, tačnije da je nekom od rođaka pozlilo, zatražili od taksiste da se vrati
u Segedin gde su isplatili prevoz te su nakon oktrivanja sopstvenog identiteta, globili šofera
za međunarodni putnički transport bez dozvole25.
Sa srpske strane „Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju” reguliše uslove prevoza putnika,
između ostalog i to da ko i kakva prava ima da vrši prevozne zadatke. Sprovođenje zakona
kontroliše Odeljenje za kontrolisanje javnog drumskog saobraćaja pri Odseku za drumski
saobraćaj Ministarstva za infrastrukturu i energetiku Republike Srbije, na lokalnom nivou
(zajednice) ovaj delokrug potda pod lokalnu samoupravu, u Subotici je Opštinska inspekcija
kontrolni organ.
3.7. Analiza podataka posećenosti banje u Morahalomu
Banja u Morahalomu dala nam je na upotrebu one rezultate koji su tokom 2011. godine
nastali prilikom anketiranja onih gostiju koje su se upitali odakle su pristigli u banju.
Prema anketi, jednog prosečnog zimskog radnog dana, više od 38% posetilaca banje pristiže
sa druge strane granice, bez izuzetka svi su iz Srbije. Od toga 74 % njih su stanovnici
Subotice, otprilike jedna četvrtina putnika koja kreće u posetu banji u Morahalomu, na put je
krenula iz manjih pograničnih naselja. Krajem nedelje došlo je do porasta broja posetilaca iz
onih naselja koja spadaju izvan granica. Među upitanima, pored 140 subotičkih kupača,
mogućnosti koje nudi banja u Morahalomu, isprobalo je 40 stanovnika iz Horgoša, 25 iz
Sente i po 20-20 iz Palića i Velikog Bečkereka. Daljih 160 putnika stiglo je iz ostalih naselja
iz Srbije.
U pogledu broja subotičkih posetilaca tokom vikenda i tokom radnih dana, ne primećuje se
razlika, međutim, među nedeljnim gostima mogu se pronaći brojni Novosađani. Otprilike
15% od ukupnog broja posetilaca iz Srbije, u nedelju je pristiglo iz Novog Sada.
25
U Sentu je taxi krenuo sa poreznim inspektorima – loše je prošao.
http://www.delmagyar.hu/szeged_hirek/zentara_indult_a_taxi_az_adoellenorokkel_-_megbukott/2269209/
99
Na prolećni (majski) period slični srazmeri važe. U pogledu srazmera, tokom radnih dana
ostao je srazmer između 25-35%, dok krajem nedelje ovaj broj se kretao oko 50%. I tada, u
najvećem broju banju u Morahalomu odabrali su Subotičani. Njihov srazmer nadmašio je broj
onih kupača koji su pristigli iz drugih naselja iz Srbije ili pak iz Mađarske. Kako u januaru,
tako u maju može se uočiti da obično petkom malčice splasne broj posetilaca. To je evidentno
kako u slučaju posetilaca iz Mađarske, tako i Srbije, a posebno je karakteristično u drugom
slučaju.
Prilikom četiri posmatrana dana, od svih upitanih kupača, blizu 42% je iz Srbije stiglo u
Morahalom. Isto taj odnos u maju je bio 43 %. Banju, tokom zime, radnim danom, dnevno
posećuje 300-400, krajem nedelje 700-1200, tokom leti, radnim danom 700-1000, dok za
vikend 3000 osoba.
Na osnovu toga, procenjen broj posetilaca iz naselja Srbije predstavlja 37. tabela:
januar
maj
Tokom
Tokom
radnih
krajem
radnih Krajem
dana
nedelje
dana
nedelje
Broj posetilaca
Ukupno
350
950
400
1000
Iz Srbije
133
361
200
500
Iz Subotice
98
267
148
370
avgust
Tokom
Krajem
radnih dana
nedelje
850
3000
323
1500
239
1110
37. tabela
Dnevni prosečni broj posetilaca banje u Morahalomu (osoba)
(Izvor: Mórahalmi Fürdő – Banja u Morahalomu)
3.8. Dobri primeri za prekogranični javni saobraćaj
Uz podršku 5. istraživačkog okvirnog programa Evropske unije, između 2000. i 2002.
ostvario se CONPASS projekat, čiji cilj beše izgradnja sistema sredstava radi poboljšanja,
razvoja prekogranične saradnje 26.
Unutar projekta, za učesnike razvoja prekograničnog saobraćaja formulisani su predlozi.
Među njima najznačajniji su sledeći:
•
Važne su dobre lične veze na obema stranama granice.
•
Vredelo bi uspostaviti jednu elastičnu radnu grupu koja bi se sastojala od interesanata sa
obe strane granice. Prekogranične saobraćajne razvoje najbolje potpomažu samostalne,
pojedinačne inicijative i lokalni patriotizam.
•
Mere koje se odnose na razvoj prekogranične saradnje, po mogućnosti, treba da budu što
jednostavnije.
26
Cross Border public transport toolbox. Aachen/Rome/Leuven, June 2002 Aachen/Rome/Leuven, June 2002
http://www.ivv-aachen.de/conpass/docs/Toolball.pdf
100
•
Predloženi projekti mogu se ostvariti samo u slučaju zajedničkih interesa i dobre saradnje
dveju strana.
•
Pravna i administrativna okolina samo se sporo menja, na taj način valja izraditi takve
mere koje će i pored neizmeničnih pravnih uslova (primera radi granične kontrole) biti
funkcionalne.
•
Rešenja, koja se dobro primenjuju u pojedinim zemljama, u međunarodnoj okolini zbog
raznih pravnih regulativa i kulturne okoline nije sigurno da se dobro uklapaju.
U Zapadnoj Evropi se u više pograničnih regiona već ostvarila integracija javnog saobraćaja.
U Evropskoj uniji, pogotovo unutar šengenske oblasti, postoji mnogo manje prepreka za to,
nego li na spoljnim granicama EU.
Na osnovu rezultata CONPASS projekta, prema merama integracija možemo da razlikujemo
sledeće stepene:
1. Potpuni nedostatak prekograničnih spajanja.
2. Usluge se pružaju nezavisno, nepovezano (u slučaju jednog prevoznika nema
usaglašavanja sa uslugom unutar zemlje/lokalnom uslugom; ukoliko više prevoznika
održava prekogranične linije, među njima je minimalna saradnja).
3. Koordinisana usluga (prevoznici usaglašavaju napr. svoje redove vožnje, tarifni i
sistem karata, informativnu uslugu itd.).
4. Integralna usluga (prekogranične usluge su u potpunosti usaglašene sa domaćim
uslugama regiona, tarifni sistem, sistem karata i informativne usluge su zajedničke).
Dobar primer za integraciju je kada na dvema stranama granice povezuju autobuske linije
koje se završavaju blizu granice. Sve to potpomaže ukoliko su prevoznici dveju zemalja
ovlašćeni na kabotažu u drugoj zemlji, inače, teško je održavati ekonomično autobuse, vožnje.
Za drugu kategoriju (usluge koje se nezavisno održavaju u pogonu) u Mađarskoj, imamo više
primera:
Lokalno saobraćajno preduzeće u Velikoj Oradeji (OTL) od septembra 2011. pokrenulo je
svoje dnevno tri vožnje koje saobraćaju između železničkih stanica Velike Oradeje i
Biharkeresztesa. Na šengenskoj granici postoji samo granična kontola, carinske nema. U
redu vožnje prelaz granice planiran je na 15 minuta. Cena jedne karte je između Velike
Oradeje i Artanda 4 leja ili 260 forinti, između Velike Oradeje i Biharkeresztesa košta 5
leja ili 320 forinti a karte se mogu kupiti i kod vozača autobusa. Daljinu od 23 kilometra
autobis može da pređe za 55-67 minuta. Na artandskom graničnom prelazu mađarski i
rumunski graničari, u međusobnom dogovoru, preko reda kontrolišu autobus u interesu
izbegavanja kašnjenja27. Red vožnje usaglasili su sa želeničkim i autobuskim redom
27
Hajdú Online.
kozott/1782886
2011.09.05.
http://www.haon.hu/lakohelyem/autobuszjarat-biharkeresztes-nagyvarad-
101
vožnje, vožnjom koja stiže iz Biharkeresztesa, odnosno, železničkim i autobuskim redom
vožnje koje vožnje odavde kreću ka pravcu Budimpešte i Debrecina 28. Treba istaći da na
relaciji Velika Oradea- Biharkeresztes postoji i železničko povezivanje. Putovanje traje 42
minuta, međutim, cena vozne karte je četvorostruko skuplja od autobuske karte.
Od oktobra 2010. godine, pod brojem 801, autobus saobraća između Požuna i Rajke i to
zahvaljujući podršci Programu prekogranične saradnje Mađarska-Slovačka. Autobus
saobraća svakih 60 minuta i može se upotrebiti otkupom karte od 1, 50 evra. Za putovanje
unutar zemlje, autobus se koristi na teritoriji Slovačke. Saobraćanje na ovoj relaciji u
pogonu održava požunsko saobraćajno društvo (Dopravný podnik Bratislava). Obe zemlje
nalaze se unutar šengenske oblasti, na granici autobus prelazi bez ikakvih prepreka.
Između dva susedna naselja Komároma u Mađarskoj i Komarna u Slovačkoj, koja deli samo
Dunav, dnevno 7 puta saobraćaju autobusi Vértes Volána uprkos tome što u oba grada na više
mesta stanu, na putovanje unutar zemlje se ne mogu koristiti. Komárom na železničkoj
stanici obezbeđuje vezu za vozove koji saobraćaju prema Budimpešti. Cena karte je 210 Ft ili
0,7 evra, mesečna karta može da se kupi za 6930 Ft (23,1 evra).
Takođe među susednim naseljima Esztergom i Štúrovo tokom radnih dana dnevno šest
puta saobraća svoje autobuse Vértes Volán. Cena karte podudara se sa komaromskom
cenom, mesečna karta se ne može kupiti.
Za treću kategoriju (koordinisana usluga) dobar primer je veza pograničnih regiona Češke
i Nemačke. Još pre priključenja Češke Evropskoj uniji već je krenuo autobuski saobraćaj
između gradova koji se nalaze blizu granice (74. slika). Momentalno autobusi saobraćaju
na relaciji Drezden – Kurort-Altenberg (D) – Teplice (CZ) (linija 398) i Pirna (D) – Tisa
(CZ) ( linija 217). Broj putovanja na liniji 398 početkom 2000-ih godina bio je dnevno
otprilike 200, što se od ono doba, pretpostavlja se, nije povisilo jer su ostala dnevna tri
para vožnje. Na liniji 217 takođe saobraća dnevno tri para autobusa (krajem nedelje
četiri). Linije, tj. vožnje u Nemačkoj mogu se upotrebiti i za domaće putovanje, međutim,
vozila koja saobraćaju od strane Regionalverkehr Dresden GmbH (398) iz Drezdena i
Oberelbische Verkehrsgesellschaft Pirna-Sebnitz mbH (217) iz Pirna, u Češkoj ne mogu
primiti domaće putnike, tj. kabotaža nije dozvoljena uprkos što se radi o saobraćaju
između dve zemlje koje su članice EU. Glavni razlozi putovanja putnika su turizam,
provođenje slobodnog vremena i šoping.29. Na autobusima se može koristiti takozvani
Elbe-Labe-Ticket, koji omogućava neograničena putovanja na regionalnim železničkim,
autobuskim i trajektnim saobraćajnim sredstvima, linijama, odnosno, na teritoriji
Verkehrsverbund Oberelbe (VVO) i linijama koje se prostiru duž češke granice.
Koordinacija se u tarifnom sistemu ostvarila delimično.
28
Međudržavni autobus između Velike Oradeje i Biharkeresztesa. Duna Tv Híradó. 2011. szeptember 6.
http://videotar.mtv.hu/Videok/2011/09/06/16/Orszagkozi_buszjarat_Nagyvarad_es_Biharkeresztes_kozott.aspx
29
Cross Border public transport toolbox. Aachen/Rome/Leuven, June 2002Aachen/Rome/Leuven, June 2002
http://www.ivv-aachen.de/conpass/docs/Toolball.pdf
102
74. slika
Javni saobraćaj u pograničnom regionu Češke i Nemačke
(Izvor: Verkehrsverbund Oberelbe [VVO]
http://www.vvo-online.de/en/tickets_und_netz/fahrpreise/grenzueberschreitend/index.aspx)
Aachen (D) - Maastricht/Heerlen (NL) - Eupen (B): više prekograničnih autobuskih linija
saobraća svakih 30-60 minuta, u saradnji nemačkih, belgijanskih i holandskih uslužnika,
prevoznika (75. slika). Kabotaža je u tom slučaju već moguća, belgijski autobusi mogu da
prevoze i nemačke, domaće putnike.
103
75. slika
Prekogranična železnička i autobuska mreža na belgijansko-nemačko-holandskoj trogranici
(Izvor: Aachener Verkehrsverbund
http://www.avv.de/fileadmin/sites/avv/download_FTP/Netzplaene/Schnellverkehrsplaene/schnellverke
hr_emr.pdf)
Dobar primer za integraciju prekograničnog regionalnog železničkog saobraćaja je
povezivanje Šoprona – Beča gde GYSEV obezbeđuje jednosatno ritmično povezivanje,
odnosno, Graz – Fehring – Szentgotthárd veza gde prilikom radnih dana 13 vozova
saobraća. Na vozovima, koji saobraćaju preko granice, važe karte sa popustima
(EuRegio). Šopron se nalazi u 8. zoni tarifne zajednice Saobraćajnog saveza Istočne
Austrije, što znači da na svim vozilima saobraćajnog preduzeća pa čak i na šopronska
putovanja mogu se koristiti jedinstvene karte i mesečne karte koje je izdao saobraćajni
savez. Na taj način, jednom kartom može se upotrebiti lokalni saobraćaj Beča a njom se
može stići i na švehatski aerodrom. Slično, Szentgotthárd se kao okretište vozova koji
saobraćaju u Grac, nalazi u mreži i tarifnom sistemu štajerskog saobraćajnog saveza
(Verbundlinie).
Ostvarivanje četvrtog nivoa, potpune integracije je najteže, naime, ovde se radi o ostvarivanju
prekograničnog tarifnog, odnosno, saobraćajnog saveza (detaljnije vidi na 144. stranici).
Primer za prekogranični saobraćajni savez je Salzburški saobraćajni savez (SVV), koji se
prostire u Nemačku, u susednu Bavarsku. Za putovanje preko granice potrebna je jedna karta
koja se ne odudara od domaćih karata. Savez su formirali saobraćajni uslužnici regiona, a
među članovima, pored austrijskih uslužnika, nalaze se i drugi, nemački autobuski i
železnički
uslužnici
(DB-Regio).
104
4. Sumiranje stanja, otkrivanje problema
4.1. SWOT analiza
Na osnovu rezultata otkrivanja stanja, izradili smo SWOT analizu javnog saobraćaja u
regionu. Analiza otkriva
unutrašnje izvore snage regiona, na koje se može bazirati tokom planiranja i možemo
uticati na njih (jačine);
unutrašnje nedostatke regiona koji se mogu i moraju razvijati ( slabosti);
okolnosti spoljašnje okoline koje mogu uticati na razvoj saobraćaja u regionu,
međutim, nemamo direktan uticaj na njih (mogućnosti);
negativne faktore spoljašnje okoline, na koje ne ne možemo uticati i predstavljaju
rizik (opasnosti).
105
PREDNOSTI
SLABOSTI
Koncentrisan zahtev za putovanje
Prisila presedanja na železnici u
između Segedina i Subotice
Röszke
Povoljna lokacija autobuske stanice u
Železnice Srbije su nepouzdane
Segedinu (blizu centra grada, tržnom
Loš kvalitet srpske železničke
centru ÁRKÁD)
deonice između granice i Bačkih
Vinograda (niska brzina pruge i
Cene karata međunarodnih autobusa
nalaze se na nivou cena domaćih
nosivost)
tarifa.
Železnička vozila su nesavremena
Popusti na povratne i đačke karte u
Nedostatak
informacija
u
međunarodnom
autobuskom
železničkom saobraćaju (npr. o
saobraćaju
smetnjama)
Postojeće prekogranične autobuske i
Autobusi koji prelaze granicu retko
železničke usluge
saobraćaju i pogonsko vreme im je
ograničeno
Nedostatak direktne linije, iz Srbije
za Morahalom
Nedostatak
usaglašenosti
međunarodnih i domaćih linija,
vožnji
Nedovoljna putnička informacija na
pojedinim autobuskim stanicama
(npr. Horgoš)
U Srbiji, na graničnom prelazu kod
Reskea (Röszkea), nedostaje domaća
autobuska veza („granični autobus”)
Sistem karata raznih prevoznika se
razlikuje i za putnike je nepregledan
(tarife,
popusti
i
mogućnosti
kupovanja karata)
Saobraćajni red autobuskih vožnji je
nepregledan
Nedostatak jedinstvene i potpune
informacije (red vožnje, putni pravci)
Nedostatak tečne saradnje između
mađarskog i srpskog železničkog
društva
MOGUĆNOSTI
OPASNOSTI
Jedan od prioriteta prekogranične
Zbog šengenskih propisa, prelaz
razvojne strategije i plana je razvoj
granice kod Reske/Röszkea zahteva
prekograničnogjavnog saobraćaja
više vremena
Najverovatnije, još tokom 2012. na
Put koji vodi kod graničnog prelaza
snagu će stupiti novi mađarsko-srpski
kod Tisasigeta/Tiszaszigeta je lošeg
granični sporazum koji će omogućiti
kvaliteta (mađarska strana)
otvaranje novih graničnih prelaza
U slučaju autobusa, kabotaža je
(Reske/Röszke) stari granični prelaz,
praktično nemoguća
(prevoz
106
Ašothalom/Ásotthalom),
odnosno,
prekvalifikaciju postojećih prelaza
(Tisasiget/Tiszasziget-dozvola
saobraćanja autobusima )
Najverovatnije, 2012. doćiće do
potpisivanja
takozvanog
novog
sporazuma o javnom prevozu robe i
putnika
Između Segedina i Subotice autostrada omogućava brzo stizanje do
određenog staništa
Značajan je saobraćaj ka Mađarskoj
za
obrazovne
svrhe
(đaci
predstavljaju značajnu grupu putnika)
Tradicionalno
jake
rodbinske,
kulturne i privredne veze na obema
stranama granice
Veliki broj onih koji govore
zajednički jezik na obema stranama
granice
Izrađena je studija izvodljivosti o
revitalizaciji
železničke
pruge
Segedin – Subotica - Baja
Srbija je otpočela pregovore sa EU o
priključenju
U odnosu na Mađarsku, manje
prosečne plate i veća nezaposlenost u
Srbiji (privlačno radno tržište u
Mađarskoj)
Turističke znamenitosti u Mađarskoj i
Srbiji (banje, Segedin, Subotica,
Palić)
Nakon obnove, granični prelaz kod
Tiszaszigeta biće pogodan i za
autobuski saobraćaj
U Mađarskoj, na osnovu novog
Zakona
o
prevozu
putnika,
prekogranične linije mogu se
finansirati kao javne usluge
domaćih putnika u drugu, stranu
zemlju)
Pregovori o priključenju Srbije EU
mogu da se oduže
Brza veza preko autoputa može da
izazove konkurenciju između javnog
i pojedinačnog saobraćaja
Veliki broj putovanja sa ciljem
kupovine,
šopinga
(putničkim
automobilom je udobnije)
Kod novog graničnog prelaza kod
Ašothaloma/Ásotthaloma, autobusi
neće moći prelaziti granicu
Zbog uvođenja autobuskog terminala
na graničnom prelazu kod Reskea
(Röszke), prelazak granice za putnike
autobusa biće neprijatniji (moraće
napustiti autobus)
Razvoj trgovine na malo u Srbiji
može da smanji potrebu putovanja na
drugu stranu granice
Razvoj železnice odužiće se zbog
nedostatka materijalnih izvora,
Različito pravno regulisanje i različit
sistem finansiranja javnog saobraćaja
u Mađarskoj i Srbiji
4.2. Drvo problema
Otkrivanje uzročno-posledičnih veza među problemima pri SWOT analizi, vršimo primenom
drveta problema. Drvo problema predstavlja povezanosti između otkrivenih briga i
omogućuje grupisanje problema, što olakšava određivanje ciljeva i strategije.
107
108
5.
Vizija budućnosti
Na osnovu analize stanja, anketa i intervjua, odredili smo viziju budućnosti javnog saobraćaja
regiona u vremenskom horizontu od 15 godina. Vizija budućnosti određuje ciljeve koji se mogu
postići i strategiju koja je potrebna za njihovo ostvarivanje.
U mađarsko-srpskom pograničnom regionu 2027. granice će u potpunosti biti prolazne, naime,
Srbija će biti članica EU i biće ukinuta šengenska kontrola. Zajednički saobraćajni sistemi
dveju zemalja biće povezani i između Segedina i Subotice nastaće saobraćaj prigradskog tipa sa
gustim i brzim povezivanjem dva grada i njihovih aglomeracija. Između dva grada svakih sat
vremena će kretati vozovi ili autobusi koji će saobraćati fleksibilnim redom vožnje, u
vremenskom periodu između 5-23 časa; putnici će moći da putuju savremenim niskopodnim,
klimatizovanim vozilima. Svakih dva sata na putnoj relaciji Segedin- Horgoš-Kanjiža-Senta
saobraćat će direktan autobus. Osim toga, autobus će saobraćati na linijama Subotica–
Ašothalom – Morahalom – Segedin, Senta – Novi Kneževac– Tisasiget – Segedin, odnosno, uz
železničke linije biće obezbeđene autobuske veze iz Segedina, Subotice, Horgoša, Kanjiže i
Sente.
Prevoznici u regionu funkcionisaće u tarifnoj zajednici, što znači da će im tarifni sistem biti
usklađen, nezavisno od prevoznika na iste daljine ili relacije, karte i mesečne karte imaće istu
cenu. Karte i mesečne karte moćiće se kupiti i putem interneta, odnosno, mobilnih sredstava,
njih će u prometu koristiti svaki prevoznik. Zajednički predlog pograničnih prevoznika jeste
BackaCard, kojim u okviru jednog dana na regionalnim linijama prevoznika može se putovati
neograničeno. BackaCard važi i za gradska saobraćajna vozila Subotice i Segedina. BackaCard,
kao elektronska karta, može se puniti na elektronsku karticu ili mobilni telefon bilo kojeg
uslužnika.
Putnici svoja putovanja mogu da planiraju na kompjuteru i mobilnim sredstvima, na internetu
će dobiti stvarne informacije gde se nalaze vozila, odnosno, o mogućim vremenima polazaka i
dolazaka. Na značajnijim železničkim i autobuskim stanicama, te u vozilima putnici će
informacije dobiti sa elektronskog displeja. Redovi vožnje, informativni materijali stanica, leci
i oglasi publikovaće se u jedinstvenom obliku u regionu.
U cilju zaposlenja i odlaska u školu, putovanje postaje uobičajeno pogotovo na realciji
Segedin-Subotica. Razvoj javnog prevoza u velikoj meri podržava razvoj privrednih,
društvenih, poslovnih i kulturnih veza dve regije.
6. Prekogranični saobraćajni model
Jedan od važnih elemenata planova saobraćajnog razvoja je otkrivanje uzajamnih dejstava
saobraćajnih sistema i okoline, koje se vrši uspostavljanjem modela. Tada se izmenom
spoljašnje okoline (npr. pravni propisi, privredna razvijenost, demografski odnosi, upotreba
teritorije) mogu odrediti njihovi uticaji na ispitanu saobraćajnu mrežu i saobraćajne zahteve.
Najvažniji koraci određivanja povezanosti, uzajamnosti su sledeći:
1. Otkrivanje trenutačnih putničkih zahteva (pripremanje momentalnog putničkog
matriksa)
109
2. Izrada raznih verzija scenarija koji se odnose na budućnost
3. Otkrivanje povezanosti između putničkih zahteva i promene životne sredine
4. Prognoza zahteva koji se mogu očekivati u budućnosti (putnički matriks koji se odnosi
na budućnost)
5. Izrada plana mreže i razvoja usluga na osnovu putničkih zahteva koji se predviđaju u
budućnosti.
Vrednovanje planiranih investicija i mera često puta se dešava uz pomoć veoma kompleksnih
kompjuterskih mikro i makrosimulacijskih sistema. U našem slučaju, zbog ograničenosti
putničkih zahteva i ispitane mreže, nije bilo potrebe za primenom takvog sistema modela.
Unapred procenjene putničke matrikse i predlog, vezan za mrežu prikazali smo i analizirali uz
pomoć prostornog, geografsko-informatičkog sistema i softvera za rukovanje tabela.
6.1. Određivanje trenutačnih putnih zahteva, sadašnji matriks putovanja
Prema podacima, dobivenim prilikom ankete ciljnog prometa uz uzimanje uzoraka s veoma
visokom stopom - od 70-80% -, kao prilikom prebrojavanja putnika potpunog poprečnog
prometa na zajedničkoj pograničnoj deonici regiona Segedin-Subotica, možemo da
uspostavimo matriks putovanja koji veoma verno oslikava stvarnost, mapirajući trenutačne
potrebe za putovanjem.
Vrednost prekograničnog prometa putnika po saobraćajnim podgranama koja se može odrediti
osnovu ispitivanja, sumira 38. tabela (Tabela sadrži sve putnike koji su putovali u
automobilima sa mađarskim i srbijanskim registracijskim tablicama bez obzira na njihov cilj
putovanja.)
pojedinačno
autobus
voz
ukupno
Broj putnika koji su prešli granicu
četvrtak
nedelja
ukupno
3.833
5.276
9.109
196
276
472
23
70
93
4.052
5.622
9.674
38. tabela
Veličina putničkog prometa koji je prešao granicu (kod Tisasigeta/Tiszaszigeta i Reskea/Röszkea) po
podgranama i danima merenja
Iz podataka se dobro vidi da je veličina prometa prosečnim radnim danom sa blizu 30% ispod
prometa nedeljom. U odnosu na veličinu domaćeg prometa radnim danom i vikendom može se
uočiti upravo obrnuti odnos, za što će nam obrazloženje dati istraživanje razloga putovanja.
Na relacije putovanja putničkog prometa izmerenog tokom prebrojavanja putnika poprečnog
promera – i na još druge njegove karakteristike odgovor će dati rezultat ispitivanja ciljnog
prometa na osnovu čega moći će da se uspostavi matriks putovanja između naselja (IV. prilog).
Matriks radi lakšeg rukovanja ne sadrži polazna ili dolazna putovanja koja su po naseljima
110
manja od 10 osoba. To ujedno znači i to da među elementima ciljnog prometa ukupnog
saobraćaja ima i relacija sa jednom ili dve osobe, istovremeno nedostaju relacije takve veličine,
budući da njihov ukupni promet ne dostiže 10 osoba. Istovremeno matriks sadrži i domaća
putovanja koja ne prelaze granicu, a koja su samo informativnog tipa i ne uzimaju se u obzir pri
donošenja zaključaka.
Podaci matriksa ciljnog prometa u četvrtak nedvosmisleno označavaju određenu ulogu
Segedina unutar regiona, pošto njegov promet kao grada, primamljivog za putnike (1.578
osoba) i kao grada koji isporučuje najviše putnika (1.419) daleko je najznačajniji.
Istaknute putne veze Segedina u podjednakom pogledu primamljivosti putnika i isporučenosti
putnika:
−
−
−
−
−
−
−
−
Segedin - Subotica
Subotica - Segedin
Segedin – Kanjiža
Kanjiža – Segedin
Segedin - Senta
Senta - Segedin
Segedin - Horgoš
Horgoš - Segedin
536 putnika
630 putnika
182 putnika
92 putnika
158 putnika
171 putnik
135 putnika
135 putnika
Na osnovu veličine prometa, drugo najznačajnije naselje u ispitanom regionu jeste Subotica,
čije je dejstvo primamljivosti tokom radnog dana 836 osoba, dok se isporučivost meri sa 536
osoba. Njene najkarakterističnije prometne veze su:
−
−
−
−
−
−
Segedin - Subotica
Subotica - Segedin
Subotica - Budimpešta
Budimpešta- Subotica
Subotica - Morahalom30
Morahalom - Subotica
536 putnika
630 putnika
91 putnik
72 putnika
29 putnika
24 putnika
Kao pograničnog naselja, može se još pomenuti putnički promet Horgoša, odnosno Kanjiže i
Sente.
30
Na osnovu podataka se vidi da subotički posetioci banje u Morahalomu (u avgustu dnevno 1110 osoba) s jedne
strane dolaze kao deo organizovanih grupa i to ilegalnim mikrobusima i granični prelaz prelaze na graničnom
prelazu Tompa-Kelebija, na taj način ovaj promet se u našem ispitivanju ne pojavljuje.
111
76. slika
Matriks putovanja za radne dane
(Izvor: sopstveno uređivanje)
Nedeljni putnički promet, u osnovi, u volumenima se odudara od onih svakodnevnih radnih
dana.
Odlučujuća uloga Segedina i dalje postoji; 1.699 putnika je primamilo i odatle je 2.234 putnika
krenulo. Istaknute putne relacije:
−
−
−
−
−
−
−
−
Segedin - Subotica
Subotica - Segedin
Segedin – Kanjiža
Kanjiža– Segedin
Segedin - Senta
Senta - Segedin
Segedin - Horgoš
Horgoš - Segedin
550 putnika
717 putnika
240 putnika
298 putnika
268 putnika
361 putnik
139 putnika
168 putnika
Slično radnim danima, valja istaći i značajan putnički promet Subotice (dejstvo primamljivosti
putnika 944 osoba, isporuka putnika 718 osba), čije karakteristične relacije su sledeće:
112
−
−
−
−
−
−
Segedin - Subotica
Subotica - Segedin
Subotica - Budimpešta
Budimpešta- Subotica
Subotica– Morahalom
Morahalom - Subotica
550 putnika
717 putnika
56 putnika
115 putnika
24 putnika
24 putnika
Za relaciju krajnedeljnog putničkog saobraćaja karakteristično je da se proširuje u odnosu na
radne dane, tojest, osim prometa Kanjiže, Sente, Horgoša i Budimpešte povećano je dejstvo
primamljivosti putnika i isporuke Ade i Morahaloma.
Kao sumiranje može se konstatovati da se u ispitanom regionu Segedin-Subotica iz aspekta
putničkog prometa specifičnim, određenim gradovima mogu smatrati na mađarskoj strani
Segedin, dok u Srbiji Subotica, međutim, značajni su još i Kanjiža, Senta i Horgoš.
U pogledu relacija
−
−
−
−
Segedin-Subotica,
Segedin-Senta,
Segedin-Kanjiža,
Segedin-Horgoš.
Među planovima koji se odnose na razvoj mreže, treba razmisliti o mogućnosti proširenja
javno-prometnih, saobraćajnih relacija.
113
77. slika
Matriks putovanja u nedelju
(Izvor: Sopstveno uređivanje)
Na osnovu podataka ankete ciljnog prometa, na raspolaganju nadalje stoje
−
−
−
−
saobraćajno sredstvo za sprovođenje putovanja,
status anketiranih putnika,
razlog i učestalost putovanja,
raspodela na osnovu mogućnosti načina putovanja i izbornog kriterijuma.
U vezi sa raspodelom putovanja prema saobraćajnim sredstvima (78. slika), na osnovu
dvaju merenih dana, karakteristična je dominancija putovanja, realizovanih sopstvenim
saobraćajnim sredstvom i to delimičnim srazmerom koji prevazilazi radni dan i nedelju.
Putnički promet, saobraćaj u 92-93% realizovan je sopstvenim saobraćajnim sredstvom, u 66,5% međugradskim autobusom je obavljeno putovanje, dok je svega 0,7-1,6% putnika biralo
voz.
114
%
100,0
0,7
1,6
98,0
6,0
96,0
6,5
94,0
voz
92,0
međugradski
autobus
pojedinačno
90,0
93,3
91,9
88,0
86,0
četvrtak
nedelja
78. slika
Raspodela ispitanog putničkog prometa na osnovu saobraćajnog sredstva
Raspodelu putnika prema svom statusu prikazuje 79. slika i to prema ispitanim danima i
saobraćajnim granama.
%
100,0
90,0
80,0
70,0
ostalo
60,0
penzioner
50,0
đak
40,0
radnik
30,0
20,0
10,0
0,0
četvrtak
nedelja
79. slika
Raspodela statusa upitanih putnika
Prema podacima dobro se vidi da najveći postotak putnika (64-74%) predstavljaju radnici, koji
podatak daje objašnjenje i za visoki procenat izbora sopstvenog saobraćajnog sredstva. Drugi
115
odlučujući segment čine učenici i penzioneri. Iz dnevne raspodele se jasno vidi da penzioneri
više putuju tokom nedelje, radnih dana, dok se visoki odnos đaka pojavljuje krajem nedelje,
prilikom nedeljnog putovanja u naselje gde im se nalazi škola.
Raspodela prema saobraćajnim sredstvima je već sasvim različita. Istaknuti odnos, na osnovu
putovanja sopstvenim saobraćajnim sredstvom, predstavljaju radnici, naime, oni raspolažu sa
sopstvenim prihodom i njima se pruža prilika izbora. Naspram toga, na polju javno-prometnog
saobraćaja, prisustvo učenika i penzionera je značajno, naime, oni zbog svojih materijalnih
mogućnosti nisu u prilici da vrše izbor.
Na osnovu ankete, dnevna raspodela na osnovu razloga putovanja veoma je različita. U
nastanku dnevne raspodele ankete (80. slika), zajedničku karakterističnost predstavljaju
srazmerna putovanja u vezi sa zdravstvom, odlaskom na posao i školu. Na osnovu dobivenih
podataka, uočjiv je visoki delimični srazmer vezan za zdravstvena putovanja tokom oba dana
(26,2-25,3%), koji rezultati su posledica upotrebe mađarske stručne lekarske opskrbe tokom
radnih dana, a nedeljom pak rezultati su krajnedeljne posete pograničnim lekovitim banjama.
Naravno, na osnovu saobraćajnih podgrana, još veće razlike su uočljive u raspodeli putovanja
prema razlogu. Npr. dok su u četvrtak najveći procenat (blizu 40%) predstavljali putnici koji su
sopstvenim saobraćajnim sredstvom otišli na posao, ili pak vezan je za obavljanje rada, dotle u
nedelju srazmer putovanja u vezi sa odlaskom u školu pomoću javno-prometnog saobraćajnog
sredstva premašuje 40%. Srazmeri raspodele na osnovu razloga putovanja obrazlažu zahteve
javno-prometnih saobraćajnih mogućnosti, prvenstveno, zahtev razvoja autobuskog saobraćaja
na osnovu reda vožnje.
%
100,0
ostalo
90,0
80,0
putovanje u vezi sa
obavljanjem posla
70,0
poseta/otud kući
60,0
zdravstveni razlog/otud kući
50,0
kupovina/otud kući
40,0
sređivanje administrativnih
obaveza/otud kući
30,0
20,0
u školu/otud kući
10,0
na posao /otud kući
0,0
četvrtak
nedelja
80. slika
Dnevna procentualna raspodela na osnovu razloga putovanja
116
U vezi sa raspodelom učestalosti putovanja karakteristično je da više od polovine upitanih
mesečno, ili pak od toga ređe putuje, a oni koji čine grupu redovitih putnika – ovamo spadaju
putnici koji nedeljnom sistematičnošću ili još i od toga više puta putuju – predstavljaju otprilike
1/3 upitanih. U četvrtak 10% putnika je tvrdilo da svakodnevno, redovito saobraća na
ispitanom teritoriju. To znači da karakterističnosti putovanja ove dve putničke grupe
obezbeđuju osnovne informacije razvoja. Raspodelu po učestalosti, na osnovu dana merenja,
prikazuje 46. slika. Prema saobraćajnim podgranama, i kod ovog parametra može se uočiti
razlika. Očigledan je srazmer krajnedeljne učestalosti putovanja onih, koji u nedelju putuju
javnim saobraćajnim sredstvom (14,1%) što rezultira putovanje srpskih đaka u Mađarsku.
100%
90%
80%
ređe
70%
mesečno više puta
nedeljno jednom
60%
nedeljno više puta
50%
vikendima
40%
radnim danom
dnevno
svakoga dana u
nedelji
30%
20%
10%
0%
četvrtak
nedelja
81. slika
Raspodela učestalosti ispitanih putovanja na osnovu dana merenja
Organizovanost javnog saobraćaja može da upliviše da li je ispitano putovanje deo jednog
jednodnevnog putovanja, tojest, da li se istoga dana vraća ili pak ne. Procentualni odnosi su
po danima i po saobraćajnim granama veoma različiti. Tokom radnih dana 2/3 putovanja je
jednodnevno putovanje, dok krajem nedelje samo polovinu putovanja karakteriše jednodnevno
putovanje. Na polju javno-prometnog saobraćaja, u četvrtak 34% upitanih, dok u nedelju svega
17% ispitanih vraća se istoga dana na svoje polazno mesto. Glavni razlog tome je da red
vožnje javnog saobraćaja ne omogućava večernji povratak iz Segedina u Suboticu i iz Subotice
u Segedin. Sve to znači i to da jedan deo od 76-86% putnika koji saobraća sopstvenim
saobraćajnim sredstvom, ukoliko bi postojala povoljna frekventnost linija i povoljna cena
karata, najverovatnije da bi menjala saobraćajno sredstvo u cilju sprovođenja svog putovanja.
Četrdeset-pedeset posto upitanih putnika imalo je prilike za izbor načina putovanja. Važno je
znati na osnovu kakvog aspekta, tačke gledišta je vršio izbor. Na ovo pitanje mogla su se
dati 3 odgovora, bez redosleda prioriteta. Procentualnu raspodelu prikazuje 82. slika.
117
100%
90%
80%
ostali razlozi
70%
najpovoljnija cena
60%
bolji red vožnje
50%
brži je
40%
povoljnija stanica
30%
udobniji je
20%
nema druge mogućnosti
10%
0%
četvrtak
nedelja
82. slika
Raspodela izbornih kriterijuma načina putovanja prilikom ispitanih dana
Dnevna ispitivanja sadrže minimalne razlike među povodima izbora načina. Oduzevši najveći
delimični procenat (36-49%) koji se odnosi na „ne postoji druga mogućnost”, najviše njih (1523%) udobnost su obeležili kao izborni kriterijum. Dalji važan aspekat je vreme dospeća, tojest,
brzina koji rezultat iznosi 16-19%.
Što se tiče saobraćajnih podgrana, ovde su uočljive značajne razlike. Prilikom oba anketna dana
putnici koji su se opredelili za javni saobraćaj, odluku su doneli na osnovu povoljnije cene (2430%), dok onima, koji su se odlučili za samostalni saobraćaj, među aspektima donošenja
odluke važan faktor odigrali su brzina (17-27%) i udobnost (15-34%).
6.2. Putnički zahtevi u budućem, matriks putovanja u budućnosti
6.2.1. Ispitivanje mogućih budućih scenarija u regionu Segedin-Subotica
Procena prometa može da se izvrši na osnovu više scenarija, naime, društveno-privredne
promene nagoveštavaju više razvojnih putanja koje generišu drugačije zahteve putovanja,
odnosno, odražavaju se i na stranu ponude (npr. uticaj planiranih infrastrukturalnih razvoja,
promena granice, kao faktora koji predstavlja prepreku prohodnosti).
Pojedini scenariji se ne odudaraju jedan od drugog u osnovnim demografskim procesima, i ne
računamo ni na znatnu promenu u krugu stanovništva mađarske nacionalnosti u Srbiji.
Određeni osnovni faktori koji u mađarsko-srpskom pograničnom regionu mogu da utiču na
zahteve putovanja i nastanak scenarija su sledeći:
118
prihodi stanovništva i u vezi s tim opremljenost stanovništva sa putničkim automobilima;
ciljevi i razlozi putovanja, te zahtev putovanja koji se generišu istim: radna mesta,
sredjoškolsko i visokoškolsko obrazovanje, trgovina (tržni centri);
Evropsko-unijska integracija Srbije (EU priključenje, priključenje šengenskoj oblasti i
evrozoni) i na taj način smanjenje vremena prelaska granice.
Pesimistički scenario
Ovaj scenario ni na dalekoročnim stazama ne računa sa priključenjem Srbije Evropskoj uniji.
Na taj način dalekoročno će opstati šengenska granica i neće se znatno smanjiti dužina granične
kontrole. Privredni razvoj a s time i povećanje prihoda stanovništva kako na mađarskoj, tako i
na srpskoj strani ostaće sporo. Opskrba sa putničkim automobilima sporo će rasti na obema
stranama granice. U Srbiji neće nastati veliki tržni i turistički centri koji bi mogli omogućiti
lokalnu uslugu koja, za sada, postoji samo u Segedinu i njegovoj okolini (trgovina, moderan
kompleks za kupanje).
Realan scenario
Srbija će kroz 10 godina, oko 2022. postati punopravna članica Evropske unije, međutim u
šengenski sistem će tek nakon toga oko 2027. stupiti. Time će se kroz 10 godina ukinuti
carinska kontrola, kroz 15 godina pak granična kontrola na mađarsko-srpskoj granici. U
međuvremenu, Evropska unija će manjim koracima da potpomaže prelaz granice između Srbije
i Mađarske što će donekle ublažiti čekanje na granici na drumskim graničnim prelazima.
Prihod stanovništva i opskrba stanovnika putničkim automobilima u obema zemljama će u
umerenom tempu rasti. Zapošljavanje srpskih posloprimalaca na jedinstvenom tržištu radne
snage biće karakteristično nakon priključenja Srbije Evropskoj uniji. U roku od 5 godina u
Subotici će se izgraditi jedan tržni centar, sa sličnim ponudama kao i u Segedinu. U roku od 10
godina u okolini Subotice biće investicija, vezanih za izgradnju lekovitih kupališta i akva
parkova. Uz pomoć Evropske unije, u roku 10 godina izvršiće se revitalizacija, razvoj
železničke pruge Subotica-Segedin (brzina pruge 80 km/h, promena vozila).
Optimistički scenario
Srbija će kroz 5 godina, oko 2017. postati punopravna članica Evropske unije; u roku od 10
godina stupiće u šengensku oblast. Time će se do 2022. ukinuti granična kontrola a granica će
postati potpuno prohodna. U roku od 5 godina u Subotici i Senti sagradiće se tržni centar,
odnosno, u Paliću i Bečeju izgradiće se lekovito kupalište i akva park. Izvršiće se izgradnja
subotičkog Népszínház-a/ Narodnog pozorišta. U Subotici i okolini nićiće brojna nova radna
mesta, znatno će se smanjiti nezaposlenost i nakon priljučenja Evropskoj uniji, kada će se
otvoriti tržište radne snage, krenuće uzajamno svakodnevno putovanjem s ciljem zapošljavanja
između dve zemlje. U Segedinu će se dinamično razvijati obrazovanje, kultura, istraživanje,
uslužni sektor i ekonomija koja se zasniva na znanju (Biopolisz), što će za sobom povesti
značajan porast radnih mesta. U Segedinu će se otvoriti međunarodni aerodrom odakle će
brojni gradovi Evrope biti dostupačni. Zbog brzog privrednog razvoja, i lični prihodi će brzo
rasti a opskrba putničkim automobilima dostignuće nivo u Mađarskoj. Uz pomoć Evropske
119
unije u roku 10 godina izvršiće se obnova, revitalizacija železničke pruge Subotica-Segedin
(brzina pruge 120-160 km/h, elektrifikacija).
6.2.2. Osnovne pretpostavke procene
Procenu prometa između ispitanih pograničnih regiona možemo da utvrdimo i zaključimo na
osnovu današnjih podataka prometa, različitih razvojnih scenarija te demografskih i privrednih
podataka, odnosno, podataka koji se tiču strukture prostora.
Na razvoj prometa između dveju zemalja utiče više faktora, kao što:
opšte privredne veze između dve zemlje (spoljna trgovina, proizvodna-uslužna
kooperacija, itd.),
trgovinsko-uslužna opskrbljenost susednih pograničnih regiona,
društvene veze (kulturne, turističke, itd.),
prolaznost granice.
6.2.2.1. Mađarsko-srpske privredne veze
Značajna merila u privrednim odnosima dveju zemalja jesu eksportni i importni volumeni koji
karakterišu razvoj spoljne trgovine. To ne karakteriše samo spoljnu trgovinu, već i privrednu
kooperaciju.
Specifične promene volumena mađarsko-srpske spoljne trgovine*
230
210
190
Procenat (2007=100%)
170
150
Uvoz
Izvoz
130
110
90
70
50
* uključen Crna Gora u 2006)
2006
2007
2008
2009
2010
83. slika
(Izvor: KSH – Centralni statistički zavod i sopstveno uređivanje)
2011
120
83. slika prikazuje specifičnu stopu rasta, razvojnu ratu mađarsko-srpskog eksport-import
prometa između 2006. i 2011.
Ne uvažavajući privrednu recesiju koja je nastala 2008., može se utvrditi – pretpostavljajući da
tokom sledećih godina neće biti ponovne privredne recesije – da se prilikom opšteg godišnjeg
privrednog proširenja računa na 7-8 %.
6.2.2.2. Mađarsko-srpske turističke veze
Razvoj turističkog prometa dobro karakteriše s jedne strane putnički promet koji prolazi preko
državne granice (10. slika).
Broj putnika koji prolazi preko graničnog prelaza kod Reskea (Röszkea), u protekle 4 godine
povećao se sa 20% i to zbog povećanja prometa graničnih prelaza u srpskoj nadležnosti, dok je
u međuvremenu broj mađarskih putnika stagnirao. Statistiku unakazuje promet zapadnoevropskih gastarbajtera koji godišnje više puta prelaze na ovoj deonici. Značajnija promena
(porast) od samog sebe se ne očekuje, samo jačanje društveno-privrednih veza i
pojednostavljenje granične kontrole (Članstvo Srbije u Evropskoj uniji u narednih pet godina, u
daljoj perspektivi priključenje šengenskoj oblasti).
6.2.2.3. Predviđena uloga međugradskog javno-prometnog saobraćaja
Ispitivanje dalekoročnih podataka, vezanih za Mađarsku pokazuje da nakon društvene promene
usledio je – iako veoma skroman – porast učinka indeksa tendencije javnog saobraćaja uz koji
se našao i porast nominalne vrednosti potrošačkog indeksa (84. slika). Može se videti da je do
društvene promene (odnosno, prethodno do depresivnog, kriznog desetleća), shodno tadašnjem
ekstenzivnom rastu, saobraćaj nezavisno od potrošnje bio u porastu. Nakon toga, usledio je
pad, pa nakon stabilizacije sledilo je i jedno specifično povećanje potrošnje koje traje i dan
danas. (85. slika).
U gore navedenom ispitivanju razdoblja posle društvene promene, gde su imenovani indeksi,
može se utvrditi da gledajući specifične vrednosti, u razdoblju koje se prostire do 2020. godine,
može se računati na proširivanje svojstvenih godišnjih potrošačkih vrednosti 0,5-1 %-os i to uz
pretpostavku sledećih faktora:
privreda, i unutar nje struktura potrošnje stanovništva neće se temeljito promenuti;
neće biti dalekoročnog, značajnijeg i trajnog privrednog pada;
usluga i nivo javnog saobraćaja će se barem u maloj meri, ali poboljšati .
Na osnovu svega toga, do nivoa 2020. godine i hipoteze može se stići da će specifični zahtev
putnika godišnje rasti sa 1%, pored manjeg pada broja stanovništva i nepromenjenosti mere
nivoa zapošljavanja.
121
250
2010
200
2000
1990
150
1970
1965
100
1960
50
0
0
500
1000
1500
2000
2500
3000
3500
4000
4500
Indeks potrošnje
84. slika
Povezanost indeksa povećanja potrošačkog i međugradskog saobraćaja (1960=100%)
(Izvor: KSH – Centralni statistički zavod i sopstveno uređivanje)
1000
160
900
140
800
120
100
600
500
80
400
60
300
40
indeks izvršenog javnog prevoza
700
Indeks potrošnje
Indeks međugradskog javnog prevoza
1980
Indeks potrošnje
međugradski
kilometar putnika
200
20
100
0
0
1990
1995
2000
2005
2010
85. slika
Povezanost indeksa povećanja potrošačkog i međugradskog saobraćaja između 1990-2010.
(1990=100%)
(Izvor: KSH – Centralni statistički zavod i sopstveno uređivanje)
5000
122
Posebno pitanje predstavlja odnos pojedinačnog i javnog saobraćaja (modal split). Poznato je
da sa razvojem motorizacije, proširivanje samostalnog saobraćaja putničkim automobilom
podiže nivo mobiliteta, s druge strane, sve veći udeo ima u javnom saobraćaju.
Usled ekonomske krize, koja je otpočela 2008., razvoj motorizacije usporen je, štaviše, zastao
je što je izazvalo manji pad u učinku ne samo putničkih automobila, nego i u javnom
saobraćaju. Što se tiče skore budućnosti, možemo računati sa sledećim pretpostavkama:
za dinamičan razvojni period bilo je karakteristično godišnjih 8-10 putničkih automobila /1000
stanovnika povećanja rate – što znači proširivanje brojnog stanja od otprilike 8-10 hiljada;
troškovi održavanja automobila i rezervnih delova postepeno rastu;
nakon okončanja krize, po svemu sudeći smanjenim tempom, ali će se povratiti trend razvoja
motorizacije, čija mera se kreće oko 3/5 austrijskog nivoa.
Na osnovu svega toga, u Mađarskoj tokom narednih godina može da se računa na jedan
skroman godišnji porast motorizacijskog nivoa od 3-5 %, uz pretpostavku da neće otpočeti
jedna nova finansijsko-ekonomska kriza.
Naša domovina je što se tiče raspodele rada u saobraćaju i momentalno u veoma povoljnoj
situaciji. Sve to može se uočiti nakon razvojnog procesa koji je trajao četvrt veka, kada je usled
društveno-privrednih promena, osvajanje prostora motorizacije i pojedinačnog saobraćaja bilo
neprekidno, usled čega je javni saobraćaj izgubio blizu 1/3 svog učinka. Međutim, i to valja
primetiti da je bilo nekih zemalja u kojima je učinak javnog saobraćaja stagnirao ili pak opao u
manjoj meri (Grčka, Austrija), štaviše, u slučaju Portrugala primetan je jedan stalan porast
učinka.
Sve to ima više razloga, međutim, najznačajnijim se smatra razvoj nivoa i porast privlačnosti
usluga javnog saobraćaja, dok je i u vezi s nivoom infrastrukture, koja služi pojedinačnom
saobraćaju, došlo do porasta! Sve to na to ukazuje da usluga javnog saobraćaja, koja se
prilagođava privlačnim i udobnim zahtevima putnika, ume da bude konkurentna prema
pojedinačnom saobraćaju, štaviše, može da osvoji čak i uslužni teritorij.
U celini može se prognozirati da jedan moderan, atraktivan i isplativ javni saobraćaj, tačnije
njegova usluga danas može da se takmiči sa pojedinačnim automobilskim saobraćajem. Prema
procenama stručnjaka, dalji porast motorizacije (iako je usporio) može da kompenzira jedan
atraktivan javni saobraćaj, koji, prema opreznim procenama, može da neutrališe veći deo
pojedinačnog saobraćaja (otprilike ¾) koji prosečno iznosi 4%. .
6.3. Očekivana vrednost putničkog prometa koji će prolaziti kroz ispitanu graničnu
deonicu
Procenu smo izvršili na osnovu glavnijih pravaca kretanja putnika prilikom jednog običnog
radnog dana u okviru izvršenih merenja pri projektu, pretpostavljajući realan scenario. Na
pojedinačnim relacijama izvršeno je merenje trenutačnog prometa
123
Odakle
Segedin
Segedin
Segedin
Segedin
Segedin
Morahalom*
Subotica
Subotica
Horgoš
Kanjiža
Senta
Palić
Kuda
sva
putovan
ja
/pravac
Subotica
Horgoš
Kanjiža
Senta
Palić
Subotica
Segedin
Morahalom*
Segedin
Segedin
Segedin
Segedin
na
poseta zdravstvo
posao
536 8,5% 12,9%
135 10,4% 35,9%
182 13,3% 30,7%
158 5,8% 23,8%
56 0,0% 16,2%
172 0,0% 15,6%
630 7,3% 16,5%
177 0,0% 8,3%
135 8,2% 33,5%
192 11,7% 31,5%
171 7,5% 28,3%
64 0,0% 12,2%
4,3%
0,2%
6,1%
0,0%
0,0%
0,0%
4,0%
0,0%
4,8%
6,1%
0,4%
8,3%
kupovi
na
obavljanj
e
administr
ativnog
posla
38,0%
19,2%
26,4%
32,8%
37,8%
0,0%
34,1%
0,0%
18,6%
27,0%
33,2%
34,6%
13,4%
20,2%
4,3%
0,0%
18,9%
0,0%
11,7%
0,0%
20,7%
5,2%
0,0%
15,3%
škola
6,4%
1,5%
3,2%
14,4%
9,6%
0,0%
6,6%
20,9%
0,3%
3,0%
10,0%
5,4%
obavljan
je posla
1,9%
0,0%
3,9%
10,4%
7,6%
0,0%
3,9%
0,0%
0,0%
4,3%
9,0%
5,3%
ostalo
14,8%
12,7%
12,1%
12,9%
10,0%
84,4%
15,9%
70,9%
14,0%
11,3%
11,7%
18,9%
39. tabela
Trenutačni promet i njegova raspodela na osnovu grupa razloga na glavnijim putnim relacijama regije
Segedin-Subotica
*U slučaju Morahaloma uzeli smo u obzir i podatke, vezane za posećenost banje
Raspodelu na osnovu cilja putovanja, koja je izračunata prosekom 12 relacija, prikazuje 86.
slika. Može se videti da otprilike ¼ čine poseta, kupovina i ostali ciljevi, dok putovanja u vezi
sa poslom ili obavljanjem rada jedva da dostižu 10%.
Raspodela prekograničnih putovanja na osnovu cilja putovanja
na posao
6,05
obavljanje radnog
zadatka
poseta
3,84
24,12
zdravstveni razlog
kupovina
22,11
obavljanje poslova
škola
6,78
ostalo
9,13
2,83
25,14
86. slika
Što se tiče raspodele rada, veoma se dobro vidi dominancija prometa ličnog putničkog
automobila, koja, imajući u vidu ukupan promet, prevazilazi 90%:
124
autobus
Segedin-Subotica
Segedin-Horgoš
Segedin-Kanjiža
Segedin-Senta
Segedin-Palić
Morahalom-Subotica
Subotica-Segedin
Subotica-Morahalom
Horgoš-Segedin
Kanjiža-Segedin
Senta-Segedin
Palić-Segedin
Ukupno:
21
13
15
20
1
0
46
0
9
14
17
0
156
železnica putnički
auto
4
511
2
120
0
167
0
138
1
54
0
24
12
572
0
29
2
124
2
176
0
154
0
64
23
2133
ukupno
536
135
182
158
56
24
630
29
135
192
171
64
2312
40. tabela
Raspodela putničkog prometa ispitanih relacija na osnovu saobraćajnih modela (osoba/dan/pravac)
Prognozirajući za 2023., pretpostavljajući vremenski period od 10 godina, može se računati sa
sledećim razvojnim množiocima:
a) Jedan prosečan privredni razvoj od 70% sam po sebi znači jedan opšti prosečni porast
mobiliteta od 3%, tojest, pri svakoj relaciji i grupi putovanja valja koristiti množilac 1,34.
b) Drumski deo matriksa koji je povećan sa množiocem 1,34, treba množiti sa dodatnih 1,40
množiocem. Pri javnom saobraćaju valja primeniti množilac 1,22.
c) Ukoliko pretpostavimo da će se Srbija do 2022. godine priključiti Evropskoj uniji, no bez
priključenja šengenskoj oblasti, onda na kraju procenjenog razdoblja možemo da računamo na
značajniji porast putovanja, vezanih za zapošljavanje i posete školama, što će se dogoditi zbog
relativne olakšice slobodnog zapošljavanja u Mađarskoj i mogućnosti putovanja. To množioci
a) i b) tačke ne mogu uzeti u obzir. U oba slučaja putničkog segmenta, od prosečnog je veća
šansa za upotrebu javnog saobraćaja, zbog učestalosti putovanja i troškova, odnosno, zbog
njene sistematičnosti i lakše uslužnosti javnog saobraćaja. Pretpostavimo da će na povećanje
zahteva putovanja uslužnici javnog saobraćaja fleksibilno reagovati i da će budući red vožnje
omogućiti dnevna prelaženja između Subotice, Horgoša, Kanjiže, Sente i Segedina.
Prema našoj proceni, u slučaju Subotice, Horgoša, Kanjiže i Sente putovanje tamo-amo u cilju
odlaska na posao udvostručiće se u odnosu na trenutačno stanje; 30% novih putnika koji će se
kretati vamo-tamo odabraće javni saobraćaj. Promet đaka koji pohađaju školu, u slučaju
Subotice, Horgoša, Kanjiže, Sente i Palića, udvostručiće se u odnosu na trenutačno stanje i 60%
novih putnika izabraće javni saobraćaj.
Imajući u vidu gore navedene uticaje i množioce, kroz 10 godina mogu se očekivati zahtevi
putovanja koji su predstavljeni u 41. tabela.
125
Relacija
Javni prevoz
Auto
Svi putnici
Segedin-Subotica
Segedin-Horgoš
Segedin-Kanjiža
Segedin-Senta
Segedin-Palić
Morahalom- Subotica
Subotica -Segedin
Subotica -Morahalom
Horgoš-Segedin
Kanjiža -Segedin
Senta-Segedin
Palić-Segedin
Ukupno
41
25
25
33
3
0
95
0
18
26
28
0
293
918
215
300
248
97
309
1027
318
223
316
277
115
4362
958
240
324
280
100
309
1122
318
241
342
304
115
4654
41. tabela
Privredno-društvene veze, odnosno uticaj priključenja Srbije EU na putnički promet (osoba/dan/pravac;
procena)
Pored zahteva putovanja koji se mogu sprovesti na osnovu privredno-društvenih procesa, treba
uzeti u obzir i latentna, dakle, momentalno ne neostvariva putovanja koja se ostvaruju samo u
slučaju ispunjavanja određenih uslova. Na osnovu podataka ankete domaćinstava i ispitivanja
na granici, ovi zahtevi mogu da se zaključe.
Na osnovu podataka u Subotici i njenoj okolini, 15% upitanih pri uzorku tako se izjasnilo da
zbog nekog razloga nije stigao na drugu strane granice, dok se po tom pitanju u Segedinu i
njegovom regionu slično izjasnilo 5%. Takođe u Segedinu i okolini u istom broju, srazmeru su
naznačili i to da na pojedina mesta ređe dospevaju, nego li bi to voleli, dok je u Subotici taj
srazmer 26%. Među razlozima neostvarivanja putovanja, značajno mesto zauzimaju finansijske
mogućnosti. Međutim, oni koji i danas stvarno putuju, u velikom broju su pominjali vremenski
dugotrajan prelaz granice. Na mađarskoj strani 17% upitanih, dok u Srbiji 9% upitanih ne može
da putuje zbog nedostatka saobraćajnih veza.
Podaci, dakle, pokazuju da poboljšanje materijalnih mogućnosti, smanjenje vremena prilikom
prelaska granice i nove saobraćajne veze mogu da generiraju nova putovanja.
Prema iskustvima, ostvarivanje ovakvih izjava je, ukoliko na raspolaganju uistinu postoji
izborna mogućnost, mnogo manja od broja sa pozotovnim odgovorima. Prema našim
procenama, zapravo polovina potencijalnih putnika bi putovala, ukoliko to može i da učini
(formirala bi se jedna alternativa sa povoljnom robom, gustoćom i udobnosti).
U vezi sa razlozima, ljudi prvenstveno odlažu putovanja koja su vezana za slobodno vreme,
rekreaciju, posetu i šoping, dakle, i sistematičnost novih putovanja, shodno tome, bio bi
nedeljnog-mesečnog nivoa.
Na osnovu rezultata ankete domaćinstava, srazmer latentnih putnika može se proceniti na 38%
svih do sada obavljenih putovanja. U vezi sa raspodelom načina, valja uzeti u obzir da samo
126
srednjoročno će doći do proširivanja linija, vožnji na relaciji Segedin-Subotica i Segedin-SentaStari Bečej, dakle, u vezi sa latentnim zahtevima, tek kod ovih delova putnog pravca možemo
da računamo da će delimični srazmer javnog saobraćaja biti povećan.
Uzimajući u obzir rezultate ankete domaćinstava, prema našim računicama dnevno 1650, danas
još nepostojećih putnika će krenuti u regionu. Po svemu sudeći 7% (u Srbiji) i 14% (u
Mađarskoj) će koristiti javni saobraćaj (srazmer onih putnika koji su dali odgovor a koji zbog
faličnih saobraćajnih veza ne putuju). Deleći dalje broj generalnih putnika, na gore navedene
relacije, moguća su dalja nova javno-saobraćajna putovanja koja su naznačena u 42. tabela
Ukoliko pretpostavimo da će se nivo javnog saobraćaja u znatnoj meri poboljšati,onda na
osnovu srazmera možemo pretpostaviti da od novih putnika neće biti 11%, već dvostruko veći
broj 22%. Na taj način u celini možemo da prognoziramo dnevno 190 putnika u javnom
saobraćaju.
Relacija
Segedin-Subotica
Subotica -Segedin
Segedin-Kanjiža
Kanjiža-Segedin
Segedin-Horgoš
Horgoš-Segedin
Segedin-Senta
Senta-Segedin
Ukupno
Procenat
od svih
putovanja
16%
13%
5%
5%
3%
3%
4%
3%
Svi
novi
putnici
248
248
83
83
50
50
66
66
859
Svi novi
putnici u
javnom
saobraćaju
37
16
11
6
8
4
10
4
95
Svi novi putnici u
javnom
saobraćaju(poboljšanjem
nivoa usluga)
73
32
22
11
16
8
20
8
190
42. tabela
Svi mogući putnici u budućnosti, koji trenutačno ne putuju ili onaj novi putnik koji ređe putuje - 2022
(osoba/dan/pravac; procena)
Potencijalnu buduću putničku publiku javnog saobraćaja mogu da prošire i putnički automobili
koji prelaze granicu.
Na osnovu graničnih ispitivanja, prosečno 39% putnika koji putuju putničkim automobilom
rado bi putovali javnim saobraćajem, ukoliko bi trajanje vožnje bilo kraće, kada bi više linija
saobraćalo i ukoliko bi vožnja bila jeftinija nego li putovanje putničkim automobilom. I tu
pretpostavljamo da je polovina od potencijalnih spremna da zameni način saobraćaja (19,5 %)
i samo u slučaju onih relacija, gde se osnuje povoljna robna, gusta i udobna alternativa
(prvenstveno na relacijama Segedin-Subotica i Segedin-Senta). Uzimajući u obzir broj onih
koji dnevno putničkim automobilom prelaze granicu, najverovatnije, dnevno 77 putnika bi
prešlo na javni saobraćaj, 188 nedeljno barem jedanput bi putovali a 232 mesečno više puta.
Ispitujući koliki je procenat putovanja putničkim automobilom koji se odvija na dvema
relacijama, odnosno, na osnovu relacija iz kojih i u koja dotična naselja se putuje, može se dati
broj putnika koji će umesto prognostiranih putničkih automobila preći na javni saobraćaj (43.
tabela)
127
Relacija
Segedin-Subotica
Subotica-Segedin
Segedin-Horgoš
Horgoš-Segedin
Segedin-Kanjiža
Kanjiža-Segedin
Segedin-Senta
Senta-Segedin
Ukupno
Procenat od
putovanja
automobilima
15%
15%
3%
3%
5%
5%
4%
4%
Javni prevoz
novi
putnik/dan
29
29
6
6
10
10
8
8
105
43. tabela
Procenjeni broj putnika koji sa putničkog automobila prelaze na javni saobraćaj (osoba/dan/pravac)
44. tabela predstavlja sumiran, unapred procenjen zahtev, vezan za putovanje uodnosu na
glavnije relacije putovanja u regionu. U javnom saobraćaju, u celini, učetvorostručiće se
promet, što zbog niske bazične vrednosti znači 808 putnika. Šezdeset posto toga naćiće se na
relaciji Segedin-Subotica, 30% na relaciji Segedin-Senta, dok 10% na relaciji SuboticaMorahalom.
Međutim, pažnju skrećemo na nesigurnost koja je u proceni prilično velika; naime, nesiguran je
datum priključenja Srbije Evropskoj uniji, takođe je nesigurna mera privrednog razvoja u
dvema zemljama, tu je svetska ekonomska kriza a valja spomenuti i porast nivoa javnog
saobraćaja, odnosno, njegov uticaj na primamljivanje putnika. Osnova gore navedene procene
je da se svi uslovi, koji su formulisani u realnom scenariju, ostvare.
128
Segedin-Subotica
Javni
Putnički
saobraćaj automobil
150
1256
Subotica -Segedin
213
1351
1564
Segedin-Kanjiža
60
407
467
Kanjiža -Segedin
63
422
485
Segedin-Horgoš
50
292
342
Horgoš-Segedin
44
299
343
Segedin-Senta
64
342
406
Senta-Segedin
59
360
419
Segedin-Palić
14
130
144
Palić-Segedin
7
147
154
Subotica -Mórahalom
36
333
369
Mórahalom- Subotica
47
313
360
Ukupno
808
5652
6460
Ukupno
1406
44. tabela
Svi unapred procenjeni zahtevi putovanja na istaknutim relacijama - 2022 (osoba/dan/pravac)
7. Određivanje strateških ciljeva
7.1. Određivanje ciljnih grupa
Prvenstvena ciljna grupa razvoja je stanovništvo regiona. Konkretno, osobe koje momentalno
manje-više redovito prelaze granicu, odnosno, putnici koji će u buduće da putuju potpadaju u
ciljnu grupu. Za putnike koji momentalno putuju javnim saobraćajem, nivo usluge će se po
svemu sudeći poboljšati, na taj način i dalje će odabrati ovaj način saobraćaja. Poboljšanjem
usluga javnog saobraćaja, jedan deo putnika koji saobraća automobilom, radije će odabrati
autobus ili železnicu. Od sada će, zbog povoljnijih mogućnosti putovanja i primamljive culjne
tačke putovanja, nastati nova putovanja.
Takođe u ciljnu grupu potpadaju saobraćajni uslužnici u regionu (autobus i železnica), pošto se
preduzete mere usmeravaju ka njihovoj usluzi i razvoj infrastrukture. Veći putnički promet i
bolje iskorištavanje linija, vožnji povećava rentabilnost usluge.
7.2. Određivanje ciljeva
Na osnovu prikaza drveta problema u poglavlju 4.2, urađeno je drvo cilja koje uz svaki element
na drvetu problema pridodaje jedan cilj. Ostvarivanje ciljeva služi rešavanju problema i
predstavlja jedno očekivano ciljno stanje. Mere, potrebne za postizanje ciljnog stanja, odrediće
akcioni plan.
129
130
8. Strateško planiranje, predložene mere
Srednjoročnu i dalekoročnu koncepciju regiona zajednički određuju saobraćajne potrebe
regiona, infrastrukturalne mogućnosti (putna mreža koja stoji na raspolaganju, mogućnost
prelaska granice itd.), postojeći vozni park i privredne okolnosti.
Pri određivanju zahteva javnog saobraćaja, od reda veličine putničkog broja važnije je
prihvatanje nivoa prostorne i vremenske opskrbe, pošto od ovih znatno zavisi stvarni učinak
putovanja.
Pri određivanju odgovarajućeg nivoa opskrbe, iz teritorijalnog aspekta može da se označi
trenutačna mreža, koja, u suštini, ograničava mogućnost međunarodnog putovanja putnika.
Nivo vremenske opskrbe obično određuje putnički saobraćaj, a isto važi i za prostornu
opskrbu. U pogledu prekograničnih društvenih, privrednih, obrazovnih, zdravstvenih i
kulturnih veza, međutim, reč je o osiguranju mogućnosti putovanja te je na taj način cilj da se
izgradi jedna uslužna mreža i red vožnji koji će biti druželjubivo naklonjeni putnicima, iako iz
ekonomskog aspekta ne može se u potpunosti obrazložiti.
Naime, opskrba ima jedan nivo koji je srazmeran sa prihodom, koji zavisi od broja putnika
koji plaćaju i tarifnog nivoa, pri čemu, naravno, publika koja putuje, sasvim prirodno, očekuje
više. Naši predlozi pretpostavljaju da će ostvarivanje investicija i eventualni gubici
održavanja u pogonu biti isplaćeni iz nekih izvora (Evropka unija, mađarska i srpska država,
samouprave, uslužnici).
U cilju prekograničnog javnog saobraćaja u ispitanom regionu, izvršena je izrada
srednjoročnog i dalekoročnog konceptualnog predloga.
Za oba dva vremenska intervala može se oceniti da u krug koncepcionalne odluke javnog
saobraćaja potpada
određivanje sistema javnog saobraćaja,
izbor onoga koji održava u pogonu,
označavanje zadataka,
strategija nivoa usluga,
koncepcija razvoja vozila.
Pri koncepciji je važno doneti odluku da li da predlog preferiše čisto autobuski saobraćaj, ili
pak sa železnicom u dopuni, ceo zajednički sistem.Na osnovu nužnih ispitivanja, kako na
srednjoročnu, tako i dalekoročnu stazu predložen je zajednički železničko-autobuski sistem
mreže.Najosnovniji razlog jeste odudaranje vremenskog razmaka trenutačne granične
kontrole dve podgrane.
U slučaju međunarodnog, pograničnog saobraćaja, prevoznik se samostalno prima pružanja
usluga uzimajući u obzir domaće i međunarodne propise kojih se pridržava. Ukoliko
raspolažu potrebnim dokumentima, na tržištu se istovremeno mogu naći više prevoznika,
njihov broj, osim veličine zahteva putovanja, upliviše i teritorijalna nadležnost. Selekciju
izvršavaju zahtevi putovanja. Na osnovu toga, u oba vremenska intervala, na području mogu
da funkcionišu svi oni prevoznici koji su za to zatražili dozvolu.
131
Kod određivanja zadatka javnog saobraćaja u regionu, opravdano je odlučiti da u budućnosti
kakvog srazmera treba da bude modal split, tojest, da li je opravdano preferirati javni
saobraćaj, ili pak dozvoljeno li je dalje jačanje pojedinačnog saobraćaja. Ovo pitanje se,
međutim, ne može smatrati isključivo lokalnim, naime, osim uticaja na zaštitu životne sredine
pri javnom saobraćaju, u obema zemljama, na dotičnim putnim mrežama izaziva zakrčenost.
Evropska unija je odana saobraćajnom razvoju te na taj način ne može se postaviti pitanje ni u
slučaju već pomenutih vremenskih intervala da je cilj i na ovoj teritoriji razvoj javnog
saobraćaja, omogućivši, između ostalog, mogućnosti putovanja i onom sloju stanovništva koji
ne raspolaže putničkim automobilom.
Jedna od najvažnijih karakterističnosti javnog saobraćaja jeste nivo usluga, koji izričito
zahteva održavanje na nivou i koji u suštini ima privrednu ciljnost, tendenciju pošto je cilj
obezbeđivanje pokrića troškova kilometarske vožnje pri određivanju nivoa. Obaveze koje
proizilaze iz međunarodnog saobraćaja, za prevoznika jesu strogi zadaci, zasnovani na
mađarskoj regulativi na strogoj tržišnoj osnovi, i eventualna nadoknada gubitaka ne može se
očekivati od države. Ni srpski prevoznici nemaju nikakvu nadoknadu u izmirivanju gubitaka.
U koncepciji razvoja vozila, naspram prevoznika mogu se formulisati samo važeći pravni
propisi, pravne potražnje, istovremeno, u svom delokrugu može da odlučuje po pitanju npr.
kapaciteta primanja vozila, koji se mora prilagođavati veličini putničkog saobraćaja.
Prilikom izrade predložene koncepcije malogranične javne saobraćajne mreže na ispitanom
teritoriju, uzeli smo u obzir
ispitana i moguća strujanja putničkog saobraćaja,
putnu mrežu koja je pogodna za autobuski saobraćaj,
zbog velikog investicionog zahteva, momentalni i mogući, očekivani tehnički nivo
železničke mreže,
trenutačne važeće propise koji se odnose na prekogranični javni saobraćaj.
Predložene mere smo podelili na više tematskih grupa i to prema ranije određenim strateškim
ciljevima.
1. Nova prekogranična javna saobraćajna mreža
Usled fleksibilnosti autobuskog saobraćaja, postoje brojne mogućnosti za razvoj mreže.
Predlog za razvoj odnosi se na dve glavne teritorije: s jedne strane na eliminisanje već
postojećih otkrivenih nedostataka u oblasti usluge, s druge strane na uslugu autobuskog
saobraćaja glavnih putničkih struja koje su ustanovljene prilikom ispitivanja strujanja ciljnog
prometa.
Prilikom koncipiranja dole navedenih predloga, cilj je bio izgradnja nivoa usluga i jedne takve
javne saobraćajne veze koja podržava usluge putničkih zahteva i razvoj društvenih, privrednih
i kulturnih veza. Karakteristika prekograničnog javnog saobraćaja jeste da prevoznici na
sopstveni rizik pružaju usluge i njihove eventualne gubitke niko ne pokriva. Baš zato, veoma
je teško proširiti pogonsko vreme i učestalost linija, odnosno, otvaranje novih linija bez
prethodnog poznavanja tržišnih zahteva. Ostvarivanje dole navedenih predloga, dakle, u
velikoj meri zavisi od mogućnosti finansiranja prekograničnih linija.
132
1.1. Povećanje broja polazaka autobusa na već postojećim autobuskim linijama
1.1.1. Povećanje broja polazaka autobusa između Segedina i Subotice
Kako smo to prilikom analize stanja predstavili, na relaciji Segedin-Subotica jedan od
najvećih nedostataka koje su putnici primetili jeste nedovoljna učestalost linija. Sadašnji red
vožnje, između Segedina i Subotice, samo za vreme školske nastave u petak i nedelju pruža
barem pet mogućnosti dospevanja između dva grada. Inače, tokom radnih dana (P-Č), osim
vremena nastave, dnevno tri, u petak i subotu četiri, dok u nedelju tri vožnje postoje. Između
Segedina i Sente svakodnevno dva autobusa saobraćaju.
Putnicima se na taj način može pružiti privlačna usluga, ukoliko linije, autobusi
odgovarajućih dana i u odgovarajućim terminima polaze. Optimalni red vožnje, srednjoročno,
jeste barem dnevno pet autobusa pomoću kojih bi svakih 2-3 sata obezbedili mogućnost
dospevanja iz jednog grada u drugi. Baš zato, predlažemo pokretanje novih linija:
•
tokom radnih dana, u cilju realizacije poslovnog saobraćaja, za vreme jutarnje špice treba
da postoji autobus koji u Segedin treba da stigne 7:30 pomoću kojeg bi svi oni koji idu na
posao ili školu u Mađarskoj stigli na vreme.
•
kao odraz tome pokretanje nove linije iz Segedina nakon završetka radnog vremena i
nastave koja linija bi takođe bila odgovorna da služi poslovnom saobraćaju;
•
od sada predlažemo večernje povezivanje kako na relaciji Segedin-Subotica, tako i na
relaciji Subotica-Segedin sa polaskom oko 18-19 sati.
Linije, tačnije, autobusi koji će služiti školskom i poslovnom saobraćaju tek onda će biti
privlačni za putnike, ukoliko će dužina granične kontrole biti izračuniva. (vidi 1.2.3 i Hiba! A
hivatkozási forrás nem található. mere).
Dalekoročno, između dva grada predlaže se uvođenje ritmičnog reda vožnje koji će pokriti
ceo dan sa pogonskim vremenom između 6-22 časa gde će svakih dva sata biti polazaka.
(dnevno osam linija u parovima).
1.1.2. Povećanje broja polazaka autobusa na relaciji Segedin – Kanjiža – Senta – Stari
Bečej
Dolazak u Sentu i dalje se preporučuje iz dva pravca – preko Kanjiže i Novog Kneževca.
Podaci ankete nedvosmisleno su potvrdili da merodavni putnički promet linije nalazi se
između Segedina i Sente. Optimalni red vožnje, srednjoročno, jeste dnevno četiri autobusa
pomoću kojih bi svaka 3-4 sata trebalo obezbediti mogućnost putovanja između dva grada; u
petak i nedelju shodno zahtevima đaka koje bi trebalo dopuniti kasnopopodnevnim /večernjim
linijama.
Predlažemo da na relaciji Bečej- Senta - Horgoš-Segedin opstanu dnevno dve linije autobusa,
dok na relaciji Segedin-Senta savetujemo da se uključe dve dopunske linije autobusa. Na taj
način – na celoj dužini linije – predlaže se saobraćanje dnevno dva-dva autobusa kao vozila
133
redovne linije, dok bi ostali saobraćali do Sente kao dopunski. Time bi se ostvarilo dnevno
četiri puta povezivanje Segedina i Sente.
1.2. Reorganizacija autobuske mreže
1.2.1. Uključivanje Morahaloma u međunarodni autobuski saobraćaj
Morahalom (Mórahalom), kao kupalište, veoma je popularan među posetiocima iz Srbije.
Sada do kupališta grada gosti iz Srbije pristižu putničkim automobilima, autobusima koje
pokreću turističke agencije te ilegalnim mikrobusima. Dolazak u ovaj grad linijskim
autobusom je problematičan, dugotrajan, naime, iziskuje presedanje u Segedinu.
Prema ispitivanjima koji sadrže putne zahteve, radnim danima predlažu se dnevno 2 autobusa
koji bi doticali Morahalom (ujutro/prepodne i kasno popodne), dok slobodnim i neradnim
danima, dnevno 4 autobusa (2 ujutro/prepodne 2 kasno popodne).
Za doticanje Morahaloma predlaže se „skretanje” autobusa Subotica – Segedin i to preko
putnog pravca Reske (Röszke) – Morahalom (Mórahalom) – Domasek (Domaszék) –
Segedin, Bajski put – Bulevar Kálvária. Prilikom jutarnjih/prepodnevnih vožnji autobuskih
parova, dovoljno je iz pravca Subotice ući u Morahalom, dok u slučaju popodnevnih
autobuskih parova iz pravca Segedina bi se ušlo u grad. Na taj način, obezbedio bi se
odgovarajući promet autobusa koji saobraćaju nazad, iz Segedina u Suboticu, odnosno, nazad
(bez ulaska u Morahalom).
Predložene autobuske stanice na liniji:
Segedin, aut. stanica
Segedin, Rákóczi u.
Morahalom, banja
Reske, državna granica
Horgoš, državna granica
Horgoš, centar
Bački Vinogradi, centar
Hajdukovo, centar
Palić, centar
Subotica, aut.stanica
Na novoj liniji dužina relacije je 61 km, trajanje vožnje je otprilike 1:45 sat.
Morahalomski zaobilazak, u odnosu na autobus koji saobraća na liniji Segedin-Subotica,
predstavlja 12 kilometara viška i sa zaustavljanjem u Morahalomu, vremenski red vožnje
povećao bi se sa 15 minuta. Baš zato, predlažemo da se uz jutarnji autobus koji saobraća na
relaciji Subotica-Segedin ubaci i jedan drugi autobus sa polaskom iz Subotice u otprilike 8:30.
U povratku, prilagođavajući se posetiocima u Morahalomu, predlaže se polazak iz
Morahaloma oko 16-17:00 časova. Sve to omogućuje 6-7 sati boravka u Morahalomu.
134
Kao alternativna mogućnost za obilazak gužve kod Reskea, Morahalom se može približiti i sa
strane Tompe (Subotica - Kelebija - Tompa - Kelebia - Mórahalom). Trajanje vožnje, bez
dužeg vremena prelaska granice, jeste otprilike 1 sat. Isto taj autobus može da saobraća i do
Segedina da bi u povratku mogao da realizuje učinak autobusa na relaciji Segedin - Horgoš –
Subotica. Nedostatak predstavlja činjenica da autobus ne dotiče sela koja se nalaze između
Subotice i mađarske granice (Palić, Horgoš).
Treće i ujedno optimalno rešenje bilo bi kada bi i na ašothalomskom graničnom prelazu, koji
uskoro treba da se otvori, saobraćali autobusi.Na taj način, daljina između Subotice i
Morahaloma bila bi smanjena sa 32 kilometra, čime bi vožnja do Morahaloma sa prelaskom
granice trajala 1 sat vremena a potom bi autobus svoj put nastavio prema Segedinu (vidi 2.4
odredbu).
1.2.2. "Granični autobus" Subotica – Horgoš
Iako na srednjim i dalekoročnim stazama nije zadovoljavajuće rešenje, ipak, na kratkoročnim
stazama ima potrebe za takozvanim „graničnim autobusom”, kada putnici na obema stranama
granice mogu da doputuju do granice autobusom a potom put mogu da nastave peške,
prelaskom granice. Sve ovo u optimalnom slučaju može da se ostvari kod starog graničnog
prelaza Reske-Horgoš (stari put 5) jer je ovde, u odnosu na autoput, manja pešačka daljina,
odnosno, postoji mogućnost izgradnje jedne autobuske stanice. Sve to iziskuje na obema
stranama, pored starog puta 5, izgradnju novog autobuskog stajališta. Pošto horgoški put koji
vodi do starog graničnog prelaza nalazi se u nadležnosti Opštine Kanjiže, zato ona može ovde
da izgradi stanicu. Za okretanje autobusa postoji odgovarajuće mesto (Slika 6).
Do horgoškog graničnog prelaza mogao bi da saobraća autobus iz Kanjiže i Subotice. Sve to
moglo bi se ostvariti i produženjem putnih linija pojedinih autobusa koji saobraćaju do
Horgoša. Tamo-nazad, to bi značilo 6 kilometara viška onim autobusima koji, momentalno,
saobraćaju do centra Horgoša. Produžetak na relaciji Kanjiža-Horgoš ticao bi se linije koje
održavaju autobusi Preduzeća za prevoz putnika ENKA-PUTNIČKI (trenutno, tokom radnih
dana 8 autobusa), a iz Subotice linije koje održava Subotica-trans (dnevno šest autobusa) i
Enka-putnički (2 autobusa) koji saobraćaju do Horgoša.
Na mađarskoj strani, prvenstveno, predlaže se ulazak do starog graničnog prelaza jednog dela
onih autobusa koji inače saobraćaju od Segedina do Reskea a dotiču i granični prelaz
autoputa M5, što inače tamo-nazad predstavlja 3,4 km viška puta. Ukoliko to ne šteti usluzi
radnika koji putuju na granični prelaz (graničara ili carinara te ostalih), krajnja stanica
pojedinih autobusa sa autoputa može da se prebaci na stari granični prelaz. Na mađarskoj
strani, tačnije deonici, odgovoran za uslugu (svagdašnje ministarstvo, odgovorno za
saobraćaj) višak učinka treba da naruči kod prevoznika (momentalno Tisza Volán Zrt.).
Predlažemo da
radnim danima i vikendom granični autobus u Srbiji prilagođava se autobusima koji
saobraćaju na osnovu reda vožnje mađarskih prevoznika, imajući u vidu vremensku
potrebu koju iziskuje pasoška i carinska kontrola, odnosno, prelaz peške preko
granice,
135
ukoliko krajem nedelje zahtevi prevazilaze ponudu reda vožnje, onda u koordinaciji sa
mađarskim prevoznikom može se razmišljati i o pokretanju nove/ih linije/a, autobusa.
87. slika
Stari, zatvoreni horgoški granični prelaz
(Foto: KTI)
1.2.3. Saobraćanje autobusa na međunarodnim linijama preko starog graničnog prelaza
Röszke/Horgoš
U slučaju gužve na graničnom prelazu autoputa Reske/Horgoš, autobusima koji saobraćaju na
osnovu reda vožnje, alternativu može da znači upotreba starog graničnog prelaza. To bi iz
više razloga bilo korisno:
Moglo bi se izbeći dugotrajno čekanje na graničnom prelazu autoputa, na taj način
mogao bi se držati red vožnje.
Autobusi koji saobraćaju na relaciji Segedin-Subotica i Senta-Kanjiža-Segedin
zaustavljaju se na autobuskoj stanici Horgoš centar, potom treba da se uključe na
autoput kako bi prešli granicu. Nakon prelaska granice, autobusi kod prvog čvorišta
ponovo silaze na put 5 prema Segedinu. Korišćenje deonice autoputa na srpskoj strani
predstavlja povećanje dužine puta. Upotrebom starog graničnog prelaza, iz Horgoša se
direktno može približiti graničnom prelazu (od naselja se nalazi 3 kilometra), što bi
skratilo dužinu putovanja sa 5,9 km kilometara.
136
1.2.4. Nova linija Kanjiža-Tisasiget-Segedin
Za zaobilazak graničnog prelaza kod Reskea, mogućnost obezbeđuju i ostali manji granični
prelazi u regionu. Kod Tisasigeta, na mađarskoj strani, zbog širine puta koji vodi do
graničnog prelaza, dok na srpskoj strani zbog izvedbe graničnog prelaza nije dozvoljen
autobuski saobraćaj.
Novi sporazum o pograničnom prometu „u slučaju obezbeđenja potrebnih tehničkih i
infrastrukturalnih uslova31” omogućuje da krene i autobuski promet. Prelaz kod Tisasigeta
(Đala) može da znači alternativu prvenstveno iz pravca Sente, Kanjiže i Novog Kneževca.
U odnosu na trenutačnu trasu od Sente (Čoka – Novi Kneževac – Kanjiža – Horgoš –
Segedin), put preko Tisasigeta značio bi 2 km uštede. Vremenski, zbog puteva nižeg ranga i
prelaženja deonica u naseljima bi se povećalo sa otprilike 10 minuta. Nova linija, međutim, ne
bi obuhvatila Čoku i Horgoš. Prema našim merenjima, u slučaju Horgoša, to bi se dnevno
ticalo manje od 10 putnika, dok u slučaju Čoke 2-3 putnika. U Segedinu, međutim, novi putni
pravac omogućio bi uključivanje Novog Segedina u prekograničnu mrežu (studentski
domovi).
Predložena trasa linije:
Senta
Kanjiža
Novi Kneževac
Srpski Krstur
Đala
Tisasiget
Segedin,
Novi
Segedin
Segedin, aut. stan.
Dužina nove linije je: 59 km, a procenjeno vreme vožnje 1:25 minuta.
Predlozi koji se odnose na red vožnje:
Sadašnja dva dnevna polaska na relaciji Senta – Segedin bi trebala da saobraćaju
novom trasom.
srednjoročno dnevno četiri polaska sa mogućnosti dospeća svaka 3-4 sata, u petak i
nedelju shodno zahtevima putovanja đaka, dopuniti sa polascima u
kasnopopodnevnim/večernjim satima.
31
IV. zakon iz 2012. godine između Vlade Mađarske i Republike Srbije o Proglasu sporazuma o kontroli
cestovnog železničkog i vodenog graničnog saobraćaja.
137
1.3. Razvoj železnice
1.3.1. Razvoj železničkih vozila
U interesu razvoja železničkog saobraćaja, potrebna je zamena voznog parka, izmena
železničkih vozila. To je prvenstveno veoma hitno u Srbiji, pošto zastareli motorni vozovi ne
smeju da saobraćaju na mađarskoj mreži i zbog toga putnici moraju da presedaju. Motorni
vozovi Bzmot, koji saobraćaju na mađarskoj strani, iz aspekta saobraćajne bezbednosti i
železničke tehnologije su zadovoljavaći, međutim, što se tiče komforta putnika smatraju se
zastarelima. Putničke potrebe i zahtevi, kratkoročno, zahtevaju saobraćaj dizel motornih
vozova sa manjim kapacitetom koji, kasnije, kačenjem mogu da budu veoma fleksibilni.
Primer takvog vozila je Regio-Shuttle RS1 (88. slika), koji proizvodi Stadler a raspolaže sa 71
sedištem (od čega 20 sklapajuća). Vozilo je niskopodno i kod sklapajućih sedišta mogu se
smestiti i dečja kolica, odnosno, bicikl. Motorni voz može da saobraća samostalno, ali i kao
povezanih šest jedinica, čime fleksibilno, po potrebi može da se poveća broj putničkih mesta.
88. slika
Stadler Regio Shuttle RS1 motorni voz u Češkoj
(Izvor: STADLER, http://www.stadlerrail.com/hu/jarmuvek/rs1-2/)
1.3.2. Razvoj železničke infrastrukture
Razvojem železničke veze između Segedina i Subotice mogla bi se izgraditi pouzdanija veza
od javnog putnog saobraćaja, naime, gužve na granici ne utiču na vreme putovanja, a obično
vreme predviđeno za graničnu kontrolu se može ispoštovati.
Za pouzdan železnički saobraćaj, međutim, pored ravoja vozila, potrebna je i revitalizacija,
obnova pruge. Dozvoljena brzina na pruzi od 60 km/h na mađarskoj deonici kratkoročno se
može prihvatiti, međutim, na srpskoj strani već je potrebna investicija koja će povećati brzinu
138
na deonici granica – Horgoš – Bački Vinogradi gde je trenutačna brzina pruge 20 km/h.
Prema jednoj studiji, koja je urađena 2008., obnova ove deonice koštala bi 8 miliona evra32.
Dalekoročno postoje planovi obnove i elektrifikacije pruge Segedin – Subotica – Baja gde bi
se razvile brzine 120-160 km/h. Troškovi iznose 165 miliona evra (zajedno sa
neelektrificiranom deonicom Subotica – Čikerija (Csikéria) – Baja)33. U tom slučaju između
Segedina i Subotice vreme vožnje moglo bi se smanjiti na 30-35 minuta u koje nije uračunata
kontrola na granici (najverovatnije, do ostvarenja ovog projekta Srbija će već biti članica
šengenske oblasti te granična kontrola neće biti potrebna).
Razvojem železničkog saobraćaja, i prigradski saobraćaj dvaju velikih gradova bi mogao biti
povezan i poboljšanjem dostupačnosti povećala bi se i aglomeracija Segedina i Subotice te
njihovog okruga.
Potrebna je izgradnja prilaza za nesmetan saobraćaj osoba sa invaliditetom na železničkim
stanicama i stajalištima da bi isti nesmetano mogli koristiti nova savremena vozila.
Takođe je potrebno obnoviti prugu Senta – Kanjiža – Horgoš. Obnovom linije i ponovnim
otvaranjem deonice Kanjiža-Senta, s jedne strane u Horgošu bi se moglo obezbediti direktno
presedanje na/sa vozova iz Segedina i Subotice, sa druge strane, mogla bi se obezbediti
direktna linija Segedin – Horgoš – Kanjiža – Senta. Zbog visokih troškova razvoja
infrastrukture, ovo se može očekivati samo u daljoj budućnosti.
1.3.3. Stvaranje direktne železničke povezanosti između segedinskog i subotičkog regiona
Obnovom železničkog, voznog parka u Srbiji, pruža se mogućnost da između Segedina i
Subotice ponovo saobraćaju direktni vozovi. U prvom koraku cilj je da se ponovo vrate tri
polaska dnevno (nedeljom četiri). Posle toga, celishodno je da se broj polazaka poveća na
barem pet parova koji bi svakih 2-3 sata saobraćali i obezbedili putovanja između ta dva
grada. Paralelno sa ovim, treba razjasniti odnos železničkog i autobuskog prevoza između ta
dva grada radi izbegavanja takmičenja između ova dva vida saobraćaja.
Ukoliko se izvrši obnova železničke deonice u Srbiji - koja je veoma lošeg kvaliteta - i
dostigne brzina pruge od 80km/h i osovinsko opterećenje od 21 tone, treba ispitati mogućnost
preusmerenja međunarodnog saobraćajnog prevoza između Budimpešte i Beograda na putni
pravac Budimpešta – Cegled – Segedin – Horgoš – Subotica. Kapaciteti međunarodnih
vozova, verovatno bi zadovoljili međugradske usluge između Segedina i Subotice, odnosno,
izvršavali bi prevoz putnika unutar zemlje čime bi vozove uvrstili u ritmični saobraćajni
sistem Segedin-Budimpešta.
32
Izvor: Magyar Szó, 25. novembra 2008. http://www.magyarszo.com/fex.page:fd83190e-d57f-261d-c9c8cbbaee3f7473?start=20
33
Executive summary of feasibility study for Szeged-Röszke-Horgos-Subotica-Csikéria-Bácsalmás-Baja railway
line. 2011
139
Dalekoročno treba ispitati direktno povezivanje centara gradova takozvanim tramtrain34sistemom. U tom slučaju specijalna vozila bi povezivala centre Segedina i Subotice,
izvršavajući funkciju tramvaja ali i železnice redovne širine pruge.
Sumirajući železnički saobraćaj, tokom različitih vremenskih horizonata, predlaže se sledeći
razvoj:
Kratkoročno
Srednjoročno
Dalekoročno
Razvoj vozila u Srbiji
Povratak direktnih linija između Segedina i Subotice
Povećanje broja polazaka na pet dnevno
Obnova pruge na srpskoj deonici između granice i Bačkih Vinograda
Smanjenje vremena vožnje
Promena vozila na mađarskoj strani
Povećanje broja polazaka na sedam dnevno
Ostvarivanje veze Budimpešta –Beograd preko pruge Segedin - HorgošSubotica
Obnova pruge na mađarskoj deonici ili ostvarivanje veze Segedin –
Subotica – Baja, rekonstrukcija čitave linije
Postavljanje frekventnog reda vožnje (sa intervalima svaka dva sata a
potom svakih sat vremena)
Obnavljanje pruge Horgoš – Senta
Stvaranje direktne železničke veze Segedin – Horgoš – Kanjiža – Senta
Proučavanje Tram-train sistema u cilju direktnog povezivanja centara
gradova
2. Razvoj graničnih prelaza i njihovih pristupa
2.1. Obnova puta koji vodi do graničnog prelaza kod Tisasigeta
U interesu da autobusi koji saobraćaju preko Tisasigeta krenu na osnovu predložene tačke
1.2.4., mora se obnoviti put između Tisasigeta i granice koji, inače, zbog svog momentalnog
stanja i širine nije sposoban za odvijanje autobuskog saobraćaja. Planovi su napravljeni
pomoću IPA programa.
2.2. Obnova graničnog prelaza kod Tisasigeta na srpskoj strani
Na graničnom prelazu kod Tisasigeta prelaz autobusa biće moguć samo uz obezbeđivanje
potrebnih infrastrukturalnih uslova. Mađarska granična stanica izgrađena je tako da nju mogu
da koriste i autobusi. U interesu prelaza autobusa, potrebno je osavremenjivanje,
modernizacija graničnog prelaza na srpskoj strani.
34
Cilj sistema Tram-Train jeste da spoji tramvajske linije koje služe saobraćajnoj posluživanju centra naselja i
tradicionalne železničke pruge u širem rejonu izvan granica gradova na taj način da putovanja na mreži, između
teritorija van grada i centra grada, budu realizovana bez presedanja.
140
2.3. Obnova/rekonstrukcija puta koji vodi do graničnog prelaza Bački Vinogradi
Put koji vodi do graničnog prelaza Ašothalom (Ásotthalom) - Bački Vinogradi, koji će
najverovatnije biti otvoren 2013. godine, na jednom delu u Srbiji veoma je uzak, nije podoban
za autobuski saobraćaj. Ukoliko na graničnom prelazu kod Ašothaloma se stvore uslovi za
prelaz autobusa, u tom slučaju ovu deonicu puta treba proširiti i obnoviti.
2.4. Otvaranje graničnog prelaza kod Ašothaloma za autobuse
Mađarsko-srpski sporazum o graničnom prometu, koji će uskoro stupiti na snagu, ne
dozvoljava prolaz autobusa na graničnom prelazu kod Ašothaloma koji će biti otvoren kao
nov, iako bi on, dolazeći iz pravca Subotice, značio rešenje za obilazak gužvi na graničnom
prelazu kod Reskea, odnosno, ovde bi se i Morahalom mogao uključiti u prekogranični
saobraćaj. Granična stanica, koja će uskoro biti izgrađena, zbog parametara putne mreže koja
se priključuje na srpskoj strani, neće biti pogodna za puštanje autobusa preko granice. Baš
zato, potrebno je proširiti i obnoviti onaj deo puta koji do sada nije obnovljen a vodi do
graničnog prelaza Bački Vinogradi – Ašothalom (vidi mere 2.3).
2.5. Otvaranje starog graničnog prelaza kod Reskea (Röszkea) za autobuse u linijskom
saobraćaju
Očekuje se da će se 2013. godine ponovo otvoriti stari granični prelaz Reske – Horgoš. Za to
je potrebna obnova granične stanice i izgradnja zajedničkog kontrolnog punkta. Granični
prelaz će u osnovnom slučaju biti otvoren samo za promet koji ima zabranu kretanja
autoputem, odnosno, za pešake i bicikliste, međutim, „u cilju smanjenja vremena čekanja na
granicama i u interesu predupređenja saobraćajnih prepreka i zastoja"35, vlasti će biti u prilici
da dozvole i privremeni međunarodni putnički saobraćaj. U ovu zadnju kategoriju ubrajaju se
i autobusi međunarodnog linijskog prevoza. Dalekoročno rešenje bi bilo da bi granični prelaz
za autobuse linijskog prevoza bio stalno otvoren, na taj način, uvek bi se mogao garantovati
red vožnje. Međutim, za to je potreban sporazum mađarske i srpske strane i modifikacija
ugovora o pograničnom saobraćaju.
35
Zakon IV. iz 2012. godine o proglašenju Sporazuma Vlade Mađarske i Vlade Republike Srbije o kontroli
drumskog, železničkog i vodenog graničnog saobraćaja. Magyar Közlöny 2012. évi 20. szám,
http://www.kozlonyok.hu/nkonline/MKPDF/hiteles/MK12020.pdf
141
2.6. Omogućavanje prvenstva autobusima linijskog saobraćaja na granici
Kako smo to prikazali, kašnjenje autobusa koji saobraćaju preko granice, najčešće je
prouzrokovano dugim čekanjima na granici. U interesu eliminisanja toga, predlažemo
sledeće:
Uža saradnja graničnih organa u interesu da autobusi linijskog saobraćaja uživaju
prednost, pogotovo u slučaju gužve.
Na osnovu uredbe o otvaranju i funkcionisanju graničnog prelaza i privremenog
graničnog prelaza iz tačke 9/A. §3 Vladine odredbe 332/2007. (XII. 13.), "organi, koji
vrše kontrolu prelaska granice, na graničnim prelazima na molbu i preko reda mogu da
izvrše kontrolu prelaska granice ukoliko se za prekorednu kontrolu prelaska granice
vezuju značajni privredni, društveni, zdravstveni ili kulturni interesi.".36 Ukoliko je za
organe prihvatljivo da je tačan i precizan saobraćaj (bez kašnjenja) autobusa linijskog
saobraćaja značajan privredni i društveni interes, u tom slučaju na mađarskoj strani
autobusi linijskog saobraćaja će uživati prednost prilikom prelaska granice.
3. Integracija
3.1. Jedinstveni informativni sistem reda vožnje
Sada ne postoji adekvatna dnevna informacija o redovima vožnje svih međunarodnih
autobusa linijskog saobraćaja i vozova. Pojedini prevoznici obično daju informacije samo o
sopstvenim polascima, a često isti nisu ažurirani i aktuelni
Preporučuje se dvojezična informativna brošura sa redovima vožnje. Izdanje treba da sadrži
red vožnje svih autobusa, vozova od strane svih prevoznika (autobuskih i železničkih), red
vožnje „graničnih autobusa”, cene putovanja, raspored značajnijih stanica, mrežu linija,
mogućnosti kupovine karata, mogućnosti i termine presedanja za domaće linije, za autobuse i
vozove.
Informativno izdanje prevoznici bi zajednički finansirali.
Redove vožnji prevoznici će u jedinstvenom formatu objaviti na svojoj veb stranici, na spisku
polazaka na krajnjim stanicama i na dotičnim stanicama.
3.2. Usaglašavanje tarifnog sistema i sistema karata
3.2.1. Osnivanje tarifne zajednice
Predlažemo da prevoznici iz regiona, usaglase tarife svojih međunarodnih linija. Pošto su u
današnjim prilikama male razlike u cenama karata, to prevoznicima neće prouzrokovati
gubitak prihoda.
36
332/2007. (XII. 13.) Vladina uredba o otvaranju i funkcionisanju graničnih i privremenih graničnih prelaza,
odnosno, o tačci prelaska granice.
142
Celishodno je zadržati trenutačne povoljne tarife, pošto naše analize pokazuju da trećina
putnika javnog saobraćaja odlučuje se za ovaj vid saobraćaja, upravo zbog povoljne cene.
Pored toga, u cilju povećanja prekograničnih putovanja, prevoznici mogu da izrade zajedničke
ponude. Takve mogu da budu:
kombinovana lokalna i međunarodna karta: prime radi, povratna karta SegedinSubotica može da važi na lokalnim autobusima u Segedinu i Subotici kao dnevna
karta;
regionalna izletna /dnevna karta: dnevna karta važi na svim saobraćajnim sredstvima
u pograničnom regionu, u roku jednog/dva/tri dana neograničeni broj putovanja;
popusti povezani sa posetom turističkih znamenitosti kod kupališta: povratna karta
pruža popust u kupalištu u Segedinu/Morahalomu, sa obilaskom segedinskih/
palićkih/subotičkih znamenitosti, u segedinskim tržnim centrima;
nedeljne/mesečne/semestarske karte putnicima koji učestalo putuju: primera radi,
đačka mesečna karta za redoviti odlazak u školu.
3.2.2. Usklađivanje mogućnosti kupovine karata
Cilj je da se za prekogranične polaske, nezavisno od prevoznika, karte i mesečne karte mogu
kupiti kroz više kanala. To podrazumeva mogućnost kupovine karata na autobuskim
stanicama (Segedin, Morahalom, Subotica, Senta), kod vozača vozila, kupovinu karata onlajn
putem i putem mobilnog telefona. Pored toga, treba ispitati i mogućnosti uključivanja
dodatnih mesta za prodaju karata (kiosk, radnje, turimfo, turističke agencije).
Putnicima treba obezbediti mogućnost da kartu mogu kupiti u valutama obe zemlje ili pak u
evrima. Pored toga, na šalterima gde se prodaju karte treba obezbediti mogućnost plaćanja sa
bankovnom karticom.
3.2.3. Uvođenje sistema izdavanja elektronskih karata (e-ticketing)
Upotreba inteligentnih karata, sistem elektronskog izdavanja karata pojednostavljuje
kupovinu karata i međusobni finansijski obračun prevoznika, ukoliko bi se formirala tarifna
zajednica. Pored toga, pruža se mogućnost za registraciju polaznih i krajnjih tačaka, odnosno,
vremena putovanja, što saobraćajnim društvima olakšava merenja putničkih zahteva i
planiranje reda vožnje.
Izgradnja sistema obično je skupa, baš zato, celishodno je da se ona na obema stranama
granice ostvari spajanjem sličnih, sistemima izrađenih za ciljeve međugradskog ili gradskog
saobraćaja. Na mađarskoj strani Tisza Volán, dok na srpskoj strani Subotica-trans planira da
unutar gradske i međugradske mreže izgradi sistem elektronskog izdavanja karata. Idealno
rešenje bi bilo kada bi se obostrano prihvatile elektronske karte u prigradskom, pograničnom
međumesnom i prekograničnom saobraćaju.
143
O tehničkim, finansijskim i pravnim pitanjima usaglašavanja, priprema se posebna studija u
okviru DitranS projekta.
3.3. Stvaranje regionalnog prekograničnog planera putnog pravca
Proširenjem upotrebe interneta i mobilnih telefona osnovni zahtev putnika je da uz pomoć
svog kompjutera ili mobilnog sredstva pogledaju aktuelne informacije, vezane za putovanja i
mogu da izvrše planiranje svog putovanja.
Pošto trenutačni planeri planiranja putovanja sadrže samo po jedan saobraćajni način,
odnosno, vozila jednog prevoznika, kao i da sem železničkog, ne mogu se planirati
prekogranična putovanja, predlažemo da se stvori jedan onlajn planer za planiranje
prekograničnih putovanja. Kako bi potencijalni putnici lako pronašli i jednostavno koristili
sistem planiranja putovanja, predlaže se proširenje nekog već postojećeg sistema planiranja
putovanja sa prekograničnim linijama i jednim interfejsom na stranom jeziku. U Mađarskoj
potencijalne mogućnosti obezbeđuje sistem planiranja autobuskih putovanja koji je isplanirao
CData (http://ujmenetrend.cdata.hu/uj_menetrend/en/index.php), ili pak portal pod naslovom
szegedkozlekedes.hu (u doslovnom prevodu „segedinski saobraćaj”) koji u pogonu održava
DOO. New Line Technologies. Pored toga, valja težiti da podaci redova vožnji budu
dostupačni
i
preko
sesrvisa
usluga
Google
Transit
(https://developers.google.com/transit/gtfs/), u interesu toga da upotreba bude što šira. Važna
je integracija lokalnih mreža većih naselja (Segedin, Subotica) u sistem.
Najbitnija karakteristika svakog sistema planiranja putovanja jeste neprekidno ažuriranje baze
podataka reda vožnje. U tom interesu se predlaže da prevoznici koji učestvuju u projektu
koriste kompatibilne elektronske podatke reda vožnje. Drugopak, treba podsticati prevoznike
da izmene reda vožnje uvek prijave operaterima koji održavaju sistem u pogonu. To je
izuzetno važno u Srbiji gde u regionima Bačke i Banata više autobuskih prevoznika vrši
usluge prema redu vožnje.
3.4. Integracija međunarodnog i domaćeg saobraćaja
Na najvažnijim tačkama presedanja, prekogranične autobuse i vozove valja uskladiti sa
domaćim autobusima i vozovima na onim relacijama koje i za međunarodne putnike mogu
biti relevantni. Na taj način uticajna oblast prekograničnog javnog saobraćaja može da se
proširi, pošto jednim presedanjem, od direktnog pograničnog regiona može se i dalje stići. U
okviru usklađivanja, po mogućnosti tako treba planirati red vožnje međunarodnih i domaćih
vožnji da u slučaju presedanja između dolaska i odlaska, sledećim sredstvom bude najmanje
10 a najviše 30 minuta. Obezbeđenje presedanja, međutim, moguće je ostvariti samo onda
ako se može garantovati pridržavanje reda vožnje.
Na osnovu naših analiza i zahteva putnika, predlažemo usklađivanja na sledećim lokacijama:
144
Tačka presedanja
Segedin, autobuska stanica
Segedin, Železnička stanica
Horgoš, centar
Subotica autobuska stanica
Subotica železnička stanica
Kanjiža
Senta
Predložena veza presedanja
Budimpešta
Morahalom
Mako
Budimpešta
Bekeščaba
Martonoš
Kanjiža
Senta
Bačka Topola
Čantavir
Novi Sad
Bajmok
Bačka Topola
Novi Sad
Sombor
Novi Kneževac
Ada – Mol – Stari Bečej
Kikinda
Čoka
O usklađivanju treba informisati i putnike. U predloženom informativnom sistemu reda
vožnje (3.1) treba navesti i predložena presedanja.
3.5. Priprema prekograničnog saobraćajnog saveza
Vrhunac integracije prekograničnog saobraćaja je prekogranični saobraćajni savez.
Saobraćajni savezi služe cilju da uskladivši redove vožnji, tarifne sisteme, sisteme karata i
informativne sisteme prevoznika koji vrše prevoz na jednom datom teritoriju, obezbedili
putnicima privlačniju uslugu, prevoznicima veći prihod, dok za naručioca uslugu koja će bolje
zadovoljiti ciljeve zajednice. Saobraćajni savez će se umesto konkurencije pojedinačnih
vidova javnog saobraćaja bazirati na njihovoj saradnji i nudiće realnu alternativu naspram
vožnje privatnim prevoznim sredstvima.
Na osnovu gore navedenih, osnovni kriterijumi saobraćajnog saveza su sledeći:
ponuda usaglašene mreže,
ponuda usaglašenog reda vožnje,
jedinstveni tarifni sistem i sistem karata,
integralna izgradnja mesta presedanja (uzimajući u obzir parkinge P+R i B+R)
(intermodalna čvorišta),
jedinstveni sistem obaveštavanja i informisanja putnika.
145
Saobraćajni savez je faza nakon ostvarenja tarifne zajednice (vidi tačku 3.2.1.) i pretpostavlja
već izgrađenu tesnu saradnju između odgovornih za javni saobraćaj i prevoznika, odgovornih
za usluge prevoza. Pored toga, uslov formiranja saobraćajnog saveza je priključenje Srbije
Evropskoj uniji i Šengenu u interesu jedinstvenog regulisanja i ubrzanja prelaska granice.
Pored toga, osnivanje saobraćajnog saveza ima smisla onda, ako postoji visok zahtev za
putovanjima preko granice, na glavnim pravcima autobusi saobraćaju prema gustom,
frekventnom redu vožnje te se gradski i međumesni redovi vožnje usklađuju.
Organizaciono, prevoznici ili pak organi dveju zemalja treba da formiraju jedno društvo koje
će da obavlja funkcionisanje saveza. Troškovi funkcionisanja saobraćajnog saveza ne mogu
se pokriti samo iz prihoda prodaje karata, baš zato, dve zemlje, odnosno, prevoznici moraju se
sporazumeti oko podele prihoda i oko podele finansiranja gubitaka. Stvaranje saveza je dug
proces; to kod planiranja treba uzeti u obzir.
3.6. Rešenje finansiranja prekograničnih vožnji
Shodno većini domaćih javnih usluga, većinu prekograničnih vožnji ne karakteriše
samoodržavanje. To je jedan od razloga što u slučaju prevoznika saobraćaju samo najunosnije
vožnje (npr. petak i nedelja), dok dani sa potencijalno malim brojem putnika nisu saobraćajno
podržani. U slučaju železnice se višestruko obistinuje da se malogranični promet može
održavati samo sa gubitkom. Kako bi se, dakle, proširivanje vožnje dogodilo bez drastične
povišice solventne potražnje, neko treba da finansira nove polaske; na tržišnoj osnovi ne može
se očekivati da između Segedina i Subotice svaki dan saobraća predloženih pet autobuskih
parova.
Finansiranje je prvenstveno pitanje političke odluke, naime, kako smo to ranije pomenuli,
prekogranične vožnje u Mađarskoj mogu se finansirati i kao javne usluge. Isto se odnosi i na
partnere u Srbiji gde prekogranične vožnje mogu da finansiraju naselja, odgovorna za opskrbu
pograničnog regiona. Dalekoročno, dve zemlje mogu da se dogovore o zajedničkom
finansiranju vožnji, pogotovo ako izgrade zajednički sistem prodaje karata i mesečnih karata.
Finansiranje vožnji preko granica bi se popravilo kada bi dozvoljena bila kabotaža, tj. kada bi
međunarodne vožnje mogle da prevoze na teritoriji druge zemlje i tamnošnje, domaće
putnike. Pravnu mogućnost za ovo obezbediće bilateralni sporazum o tansportu koji će se
uskoro potpisati, međutim, izdavanje dozvola zavisi od pristupa domaćih prevoznika i
nastojanja zaštite tržišta od strane prevoznika. Predlaže se da slično malograničnom
železničkom saobraćaju, i autobuski prevoznici se dogovore da linije koje prelaze granicu
zajednički održavaju, dozvoljavajući na teritorijama jednih i drugih kabotažu.
3.7. Ispitivanje pravnih mogućnosti borbe protiv ilegalnih prevoznika putnika
Ilegalni prevoznici prouzrokuju značajne gubitke, štete autobuskim društvima koja pružaju
međunarodnu uslugu. Zbog toga postoji potreba za zajedničkim, odlučnim nastupom
mađarskih i srpskih nadležnih organa.
146
U prvom koraku treba razjasniti kakve pravne mogućnosti postoje za zaustavljanje i
kažnjavanje ovakvih prevoznika. Za to je potrebno usaglašavanje organa dveju zemalja.
Na osnovu usaglašavanja, treba pokrenuti zajedničku mađarsko-srpsku akciju organa protiv
ilegalnih prevoznika. To će omogućiti da u Mađarskoj otkriveni srpski i u Srbiji otkriveni
mađarski preduzetnici mogu da budu kažnjavani u sopstvenim državama na osnovu dokaza
koji potiču iz druge zemlje.
U mađarsko-rumunskom slučaju, već postoji primer da organi dveju zemalja na mađarskoj
teritoriji zajednički kontrolišu vozila. Sve to potpomaže komunikaciju sa šoferima vozila i iz
prvih ruku mogu da se nabave dokazi. Na osnovu dobrih iskustava, predlaže se ispitivanje
načina kako se može ostvariti na mađarskom teritoriju ovakva zajednička akcija organa.
9. Ocena izvodljivosti
Gore navedeni predlozi, zbog finansijskih, pravnih i tehničkih učinaka, mogu se ostvariti u
različitim vremenskim intervalima. Ranglistu predloženih mera za ostvarivanje izradili smo
na osnovu troškova koji se vezuju (ukoliko je niža povoljnija) delikatnost tehničke
ostvarljivosti (ako je jednostavnija povoljnija), koliko je komplikovana pravna i
administrativna izvodljivost (ukoliko je manje povoljna), u kojem vremenskom intervalu je
realno ostvarivanje (ako je kraće povoljnije) i kakav uticaj ima mera na putnički promet
javnog saobraćaja (ako je veća povoljnija).
U nedostatku konkretnih planova, pri oceni finansijske i tehničke izvodljivosti, uzeli smo u
obzir veličine sličnih projekata. Pravnu i administrativnu izvodljivost znači usklađivanje
pranih regulativa i reda postupaka dveju zemalja te u slučaju potrebe, njihovo usaglašavanje.
Uticaj koji se ispoljava na javni saobraćaj, prvenstveno znači uticaj koji se odražava na
veličinu putničkog saobraćaja koja se zasniva na proceni stručnjaka. Vremenski interval
izvodljivosti proizilazi iz iz ranijih namera, pripremljenosti mera i veličine potrebnih izvora
snaga. Na osnovu trostepenskog vrednovanja koje se odnosilo na svaki pojedinačni ispitani
faktor, svaka mera na svaki faktor dobila je od 1 do 3 boda (1 povoljniji, 3 nepovoljnija), da
bismo sumirajući broj bodova rangirali mere:
5-8: I prioritet
8-10: II prioritet
11- : III prioritet
Prioritetni nivo ne određuje važnost mera, već redosled ostvarivanja. Dali smo prednost onim
merama, koje se uz manju investiciju mogu ostvariti za kratko vreme ali sa većim uticajem.
147
Prioritet
Mera
Trošak*
Tehnička
ostvarivost**
Pravna i
administrativna
ostvarivost ***
Vremenski
interval****
Uticaj
I.
1.1.1 Povećanje broja polazaka autobusa na
relaciji Segedin-Subotica
nizak
jednostavna
jednostavna
kratak
velik
I.
1.1.2. Povećanje broja polazaka autobusa na
relaciji Segedin – Kanjiža - Senta – Stari
Bečej
nizak
jednostavna
jednostavna
kratak
srednji
I.
1.2.1. Uključivanje Morahaloma
međunarodni autobuski saobraćaj
nizak
jednostavna
jednostavna
kratak
srednji
I.
1.2.4. Nova linija Kanjiža – Tisasiget –
Segedin
nizak
jednostavna
jednostavna
kratak
srednji
I.
2.6 Omogućavanje prvenstva autobusima
linijskog saobraćaja na granici
nizak
jednostavna
srednje složena
kratak
velik
I.
1.2.3. Međunarodni saobraćaj autobusa na
starom graničnom prelazu Reske -Horgoš
nizak
jednostavna
srednje složena
kratak
srednji
I.
3.4. Integracija medunarodnog i domaćeg
saobraćaja
nizak
jednostavna
jednostavna
kratak
neznatan
I.
1.2.2. "Granični autobus" Subotica - Horgoš
nizak
jednostavna
srednje složena
kratak
neznatan
u
148
I.
3.2.2. Usklađivanje načina kupovine karata
nizak
jednostavna
srednje složena
kratak
neznatan
I.
2.5. Otvaranje starog graničnog prelaza
Reske za autobuse linijskog saobraćaja
srednji
niska
složena
kratak
velik
II.
1.3.1. Razvoj želenički vozila
srednji
srednje složena
jednostavna
srednji
srednji
II.
2.1. Obnova puta koji vodi do graničnog
prelaza kod Tisasigeta
srednji
srednje složena
jednostavna
kratak
neznatan
II.
2.3. Obnova/rekonstrukcija puta koji vodi do
graničnog prelaza Bački Vinogradi
srednji
srednje složena
jednostavna
kratak
srednji
II.
2.2. Razvoj graničnog prelaza kod Tisasigeta
(Đala) na srpskoj strani
srednji
srednje složena
jednostavna
kratak
srednji
II.
3.1 Jedinstveni informacioni sistem reda
vožnje
srednji
srednje složena
jednostavna
kratak
neznatan
II.
3.7. Proučavanje pravnih mogućnosti po
pitanju borbe protiv ilegalnih prevoznika
nizak
srednje složena
složena
kratak
srednji
II.
3.2.1. Stvaranje tarifne zajednice
nizak
srednje složena
složena
srednji
srednji
II.
3.3. Stvaranje regionalnog, prekograničnog
sistema planera putovanja
srednji
srednje složena
srednje složena
kratak
neznatan
II.
1.3.3
Direktno železničko povezivanje
između segedinskog i subotičkog regiona
srednji
srednje složena
složena
kratak
srednji
149
III.
3.5. Priprema prekograničnog saobraćajnog
saveza
nizak
srednje složena
složena
dug
srednji
III.
1.3.2. Razvoj železničke infrastrukture
visok
složena
srednje složena
srednji
velik
III.
2.4. Otvaranje graničnog prelaza Ašothalom
za upotrebu autobusa
srednji
srednje složena
srednje složena
dug
srednji
III.
3.2.3. Uvođenje sistema elektronskih karata
(e-ticketing)
srednji
srednje složena
srednje složena
srednji
neznatan
III.
3.6. Rešavanje finansiranja prekograničnih
linija
visok
nije složena
složena
dug
srednji
*Nizak (1) – srednji (2) – visok (3)
** Jednostavna (1) – srednje složena (2) – složena (3)
*** Jednostavna(1) – srednje složena (2) – složena (3)
**** kratak(1-5 év) (1) – srednji (5-10 év) (2) – dug (10-20 év) (3)
*****: Neznatan (3) – srednji (2) – velik (1)
150
9.1. Održivost strategije
Zalog ostvarivanja gore navedene strategije jeste da odgovorne organizacije za ostvarivanje
tesno sarađuju prilikom planiranja, nabavke finansijskih sredstava i tokom ostvarivanja. U
ovoj svojoj delatnosti, zbog pograničnog karaktera, u interesu kako bi otklonili sve moguće
administrativne prepreke, biće im potrebna pomoć od strane javno-upravnih organa i
samouprava dveju zemalja.
Drugi uslov održivosti s jedne strane jeste dalekoročno sređivanje investicija, s druge strane
pak rešenost dalekoročnog finansiranja održavanja u pogonu. Za investicije materijalna
podrška može da se nabavi iz fondova Evropske unije. U slučaju Srbije, za prekogranične
projekte finansijsku podšku pruža IPA program Regionalnog razvojnog fonda, dok u
Mađarskoj, uz IPA mogu se upotrebiti podrške kohezijskih i strukturalnih fondova.
9.2. Obezbeđivanje šanse jednakosti
Tokom investicija, razvoja, valja omogućiti dostupačnost osoba sa invaliditetom javnom
saobraćaju. To se s jedne strane može rešiti saobraćanjem vozila gde su uklonjene prepreke,
odnosno, izgradnjom stanične infrastrukture bez prepreka.
Momentalno, na autobusima koji saobraćaju u međunarodnom saobraćaju, nisu uklonjene
prepreke. Cilj je da u prekograničnom saobraćaju saobraća što više vozila na kojima neće
postojati prepreke. U slučaju železničkog saobraćaja, nova vozila koja će se nabaviti putem
nabavke, moraju biti bez prepreka, tj pogodne za osobe sa invaliditetom.
Zadatak uklanjanja prepreka u strategiji se pojavljuje kao horizontalni cilj, što znači da
prilikom svake primene mere treba uzeti u obzir.
9.3. Organizacije koje učestvuju u ostvarivanju
U dole navedenoj tabeli navešćemo one organizacije koje su zastupljene, imaju interes u
ostvarivanju pojedinih mera:
151
Broj
preduzimanja
mere
1.
1.1
1.1.1.
1.1.2.
1.2
1.2.1
1.2.2.
1.2.3.
Ime mere
Odgovorna: Mađarska
Nova prekogranična mreža javnog saobraćaja
Povećanje broja polazaka na već postojećim autobuskim linijama
Povećanje broja polazaka autobusa
Tisza Volán
između Segedina i Subotice
Povećanje broja polazaka autobusa
Tisza Volán
na relaciji Segedin – Kanjiža – Senta
– Stari Bečej
Reorganizacija autobuske mreže
Uključivanje Morahaloma u
Tisza Volán
međunarodni autobuski saobraćaj
"Granični bus" Subotica - Horgoš
Tisza Volán (održavanje u pogonu)
Ministarstvo za nacionalni razvoj
(izdavanje dozvola, finansiranje)
Međunarodni saobraćaj autobusa na
Tisza Volán, Volánbusz
starom graničnom prelazu
Reske/Horgoš
Odgovorna: Srbija
Subotica-trans, ili pak bilo koji drugi
prevoznik u Srbiji
Bečejprevoz, Severtrans, ili pak bilo koji
prevoznik u Srbiji
Subotica-trans, ili pak bilo koji drugi
prevoznik u Srbiji
Subotica-trans, Enka Putnički, drugi
prevoznik u Srbiji, Lokalna samouprava
Kanjiže (izgradnja autobuske stanice)
Subotica-trans, ili pak bilo koji drugi
prevoznik u Srbiji
Tisza Volán, ili pak bilo koji drugi
prevoznik u Mađarskoj
Severtrans, Bečejprevoz, ili pak bilo koji
drugi prevoznik u Srbiji
1.3
1.3.1
Nova linija Kanjiža – Tisasiget –
Segedin
Razvoj železnice
Razvoj železničkih vozila
MÁV-Start Zrt.
Železnice Srbije
1.3.2
Razvoj železničke infrastrukture
1.3.3.
MÁV Zrt.
Ministarstvo za nacionalni razvoj
MÁV Zrt.
Ministarstvo za nacionalni razvoj
Direktno železničko povezivanje
između segedinskog i subotičkog
regiona
Razvoj graničnih prelaza i njihovih pristupačnosti
Železnice Srbije
Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku
Železnice Srbije
Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku
1.2.4.
2.
152
2.1
2.2
2.3
2.4
2.5
2.6
3.
3.1
Obnova puta koji vodi do graničnog
prelaza kod Tisasigeta
Razvoj graničnog prelaza kod
Tisasigeta (Đala) na srpskoj strani
Obnova/rekonstrukcija puta koji vodi
do graničnog prelaza Bački
Vinogradi
Otvaranje graničnog prelaza
Ašothalom za upotrebu autobusa
Otvaranje starog graničnog prelaza
Reske za autobuse linijskog
saobraćaja
Prednost autobusima linijskog
prevoza na granici
Integracija
Jedinstveni informacioni sistem reda
vožnje
Centar za koordinisanje saobraćaja
Lokalna samouprava Tisasigeta
Granična policija Srbije
Samouprava Subotice
Policija (Granična policija)
Centar za koordinisanje saobraćaja
Ministarstvo za nacionalni razvoj
Ministarstvo spoljnih poslova
Policija (Granična policija)
Ministarstvo za nacionalni razvoj
Ministarstvo spoljnih poslova
Policija (Granična policija)
Granična policija
Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku
Ministarstvo spoljnih poslova
Tisza Volán
Máv-Start Zrt
Volánbusz Zrt.
Subotica-trans
Severtrans
Bečejprevoz
Železnice Srbije
Subotica-trans
Severtrans
Bečejprevoz
Železnice Srbije
Subotica-trans
Severtrans
Bečejprevoz
Železnice Srbije
Subotica-trans
Severtrans
Bečejprevoz
3.2
Usaglašavanje sistema karata i
tarifnog sistema
Tisza Volán
Máv-Start Zrt
Volánbusz Zrt.
3.2.1
Stvaranje tarifne zajednice
Tisza Volán
Máv-Start Zrt
Volánbusz Zrt.
3.2.2
Usklađivanje načina kupovine karata
Tisza Volán
Máv-Start Zrt
Volánbusz Zrt.
Granična policija
Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku
Ministarstvo spoljnih poslova
Granična policija
153
3.2.3
Uvođenje sistema elektronskih karata
(e-ticketing)
3.3
Stvaranje regionalnog,
prekograničnog sistema planera
putovanja
3.4.
Integracija međunarodnog i domaćeg
saobraćaja
3.5.
Priprema prekograničnog
saobraćajnog saveza
3.6.
Rešavanje finansiranja
prekograničnih linija
Proučavanje pravnih mogućnosti po
pitanju borbe protiv ilegalnih
prevoznika
3.7.
Tisza Volán
Máv-Start Zrt
Volánbusz Zrt.
Segedinsko saobraćajno društvo
Tisza Volán
Máv-Start Zrt
Volánbusz Zrt.
Segedinsko saobraćajno društvo
Tisza Volán
Máv-Start Zrt
Volánbusz Zrt.
Segedinsko saobraćajno društvo
Tisza Volán
Máv-Start Zrt
Volánbusz Zrt.
Segedinsko saobraćajno društvo
Ministarstvo za nacionalni razvoj
Nacionalni saobraćajni organ
Inspekcija za zaštitu potrošača
Nacionalni poreski i carinski ured
Policija (Granična policija)
Železnice Srbije
Subotica-trans
Severtrans
Bečejprevoz
Železnice Srbije
Subotica-trans
Severtrans
Bečejprevoz
Železnice Srbije
Subotica-trans
Severtrans
Bečejprevoz
Železnice Srbije
Subotica-trans
Severtrans
Bečejprevoz
Železnice Srbije
Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku
Odelenje za kontrolu drumskog saobraćaja
pri odelu drumskog saobraćaja
Ministarstva za infrastrukturu i energetiku
Isnpekcije naselja Subotica/Senta/Kanjiža
Policija
Granična policija
154
10. PRILOZI
I. prilog
Intervjui koji su urađeni sa dotičnima u regionu
Datum
2012.05.09
2012.05.10
2012.05.16
2012.05.17
Ime
Natalija
11:00 Srdić
13:30 Hilda Jakšić
Kudlik
10:00 Erika
Fazekaš
12:00 Tibor
Status
rukovodilac Kabineta
predsednika
direktor
direktor lokalne
kancelarije za
privredu
Organizacija
Naselje
Samouprava Kanjiže
Severtrans
Kanjiža
Senta
Gradska opština
Subotice
Subotica
Subotica-trans
Subotica
Lokalna samouprava
Tisasigeta
Lokalna samouprava
Novog Sentivana
16:00 Putnik Lázár gradonačelnik
(Újszentivána)
Katedra za privredu i
ekonomsku geografiju
Dr. Kovács
pri Segedinskom
9:00 Zoltán
šef katedre
univerzitetu
saradnici Kancelarije Kancelarija za razvoj
za razvoj grada pri
grada pri Lokalnoj
Lokalnoj samoupravi samoupravi Segedina,
Segedina, grada sa
grada sa statusom
11:00
statusom županije
županije
15:00 Bodó Imre
gradonačelnik
Borbásné
13:45 Márki Márta gradonačelnik
15:00 Petró Ferenc gradonačelnik
Széchenyi
2012. 06. 28. 10:00 Gábor
Káity
11:30 Károly
13:30 Szeri István
Ótott
Kovács
15:00 Erika
2012. 07. 20. 9:00
Molnár
Balázs
tehnički direktor
Samouprava naselja
Reske (Röszke)
Samouprava naselja
Ašothaloma
(Ásotthaloma)
Odelenje za granični
policijski rad pri službi
Glavne policijske
kapetanije Županije
Čongrad
Tisasiget
Novi Sentivan
Segedin
Segedin
Reske
Ašothalom
Segedin
Segedin
direktor
Tisza Volán Zrt.
Inspekcija za saobraćaj
pri Vladinom ured u
Županiji Čongrad
rukovodilac biroa
Tourinform
Segedin
šef prodajne službe
MÁV-Start Zrt.
Budimpešta
Segedin
155
II. prilog
Veze za presedanje u Segedinu (jula 2012. )
ČETVRTAK
Broj linije
605
603
603
600
603
NEDELJA
13. 09. 2012.
Mesto polaska
Subotica
Bečej
Bečej
Subotica
Senta
mesto
dolaska
8:03
8:30
8:45
16:40
18:40
Ciljna stanica
Vreme polazaka
Makó, aut. stanica
8:30
Békéscsaba, aut. stanica
8:07
Kecskemét, aut. stanica
8:10
Budapest, Népliget
8:10
Mórahalom, aut. stanica
8:30
Pécs, aut. stanica
8:30
Makó, aut. stanica
8:30
9:00
Pécs, aut. stanica
8:30
9:20
Mórahalom, aut. stanica
8:30
8:30
Makó, aut. stanica
9:00
9:35
Mórahalom, aut. stanica
9:00
9:20
Pécs, aut. stanica
9:20
Makó, aut. stanica
16:45
Békéscsaba, aut. stanica
17:30
Kecskemét, aut. stanica
17:00
Budapest, Népliget
17:00
Mórahalom, aut. stanica
17:20
Pécs, aut. stanica
17:20
Makó, aut. stanica
19:00
Békéscsaba, aut. stanica
18:50
Mórahalom, aut. stanica
19:20
Pécs, aut.stanica
19:20
Mesto polaska
Vreme
dolaska
Ciljna stanica
603
Bečej
8:45
Makó, aut. stanica
9:00
Kecskemét, aut. stanica
9:00
Mórahalom, aut. stanica
9:00
Pécs, aut. stanica
9:20
605
17:00
17:30
19:30
19:20
2012.09.16
Broj linije
605
8:30
Subotica
Subotica
12:05
16:20
Makó, aut. stanica
12:30
Békéscsaba, aut. stanica
12:20
Mórahalom, aut. stanica
12:30
Pécs, aut. stanica
12:30
Makó, aut. stanica
16:45
Kecskemét, aut. stanica
17:00
Budapest, Népliget
17:00
Mórahalom, aut. stanica
16:35
Pécs, aut. stanica
16:30
9:35
9:20
12:35
12:30
16:30
156
600
603
605
Subotica
Makó, aut. stanica
16:45
Békéscsaba, aut. stanica
17:30
Kecskemét, aut. stanica
17:00
Budapest, Népliget
17:00
Mórahalom, aut. stanica
16:45
Pécs, aut. stanica
17:20
Makó, aut. stanica
19:00
Békéscsaba, aut. stanica
18:50
Mórahalom, aut. stanica
19:20
Makó, aut. stanica
20:30
Mórahalom, aut. stanica
20:25
16:40
Senta
18:40
Subotica
20:05
17:30
17:20
19:30
19:20
20:30
III. prilog
Veze za presedanje u Subotici (jula 2012. )
uslužnik, prevoznik
DOLAZNE LINIJE
Vreme
naselje odakle
dolaska
polazi
Polazna linija
dani
JP "SUBOTICATRANS" Subotica
5,14
Orom
1,2,3,4,5,6
JP "SUBOTICATRANS" Subotica
5,18
Mala Pijaca
1,2,3,4,5
JP "SUBOTICATRANS" Subotica
GENERALI TRANSPORT Novi
Sad
5,40
Kanjiža
1,2,3,4,5
5,40
Bačka Topola
1,2,3,4,5,6,7
"SEVERTRANS" Sombor
6,05
Sombor
1,2,3,4,5,6,7
"AUTOBANAT" - Zrenjanin
9,30
Zrenjanin
1,2,3,4,5
DUNAVPREVOZ - Bačka Palanka
GENERALI TRANSPORT Novi
Sad
10,05
Bačka Palanka
1,2,3,4,5,6,7
10,12
Bačka Topola
1,2,3,4,5,6,7
LASTA AD - Beograd
10,15
Beograd
JP "SUBOTICATRANS" Subotica
13,55
Bačka Topola
1,2,3,4,5,6,7
1,2,3,4,5 - za
vreme
trajanja
šk.godine
JP "SUBOTICATRANS" Subotica
13,55
Novi Kneževac 1,2,3,4,5,6,7
J.P. AUTOPREVOZ - Kikinda
14,10
Kikinda
1,2,3,4,5,6,7
SEVERTRANS Sombor
GENERALI TRANSPORT Novi
Sad
14,30
Beograd
1,2,3,4,5,6,7
14,30
Beograd
1,2,3,4,5,6,7
"SEVERTRANS" Sombor
14,35
Sombor
1,2,3,4,5,6,7
JP "SUBOTICATRANS" Subotica
14,38
Mala Pijaca
1,2,3,4,5
AD KULATRANS - Kula
14,44
Odžaci
1,2,3,4,5,6,7
JP "SUBOTICATRANS" Subotica
14,45
Tornjoš
1,2,3,4,5,6,7
SEVERTRANS Sombor
GENERALI TRANSPORT Novi
Sad
14,30
Beograd
1,2,3,4,5,6,7
14,30
Beograd
1,2,3,4,5,6,7
"SEVERTRANS" Sombor
14,35
Sombor
1,2,3,4,5,6,7
Subotica Trans Subotica (6:30) Szeged (8:03) 1,2,3,4,5,6
Tisza Volán Subotica (10:30) Szeged (12:05) 5,6,7
Tisza Volán Subotica (14:45) Szeged (16:20) 7
Volánbusz Subotica (15:15) Szeged (16:40) - Budapest (19:55)
1,2,3,4,5,6,7
157
JP "SUBOTICATRANS" Subotica
14,38
Mala Pijaca
1,2,3,4,5
AD KULATRANS - Kula
14,44
Odžaci
1,2,3,4,5,6,7
JP "SUBOTICATRANS" Subotica
14,45
Tornjoš
1,2,3,4,5,6,7
JP "SUBOTICATRANS" Subotica
15,00
Kanjiža
1,2,3,4,5
JP "SUBOTICATRANS" Subotica
GENERALI TRANSPORT Novi
Sad
17,32
Novi Kneževac 1,2,3,4,5
17,35
Beograd
1,2,3,4,5,6,7
BEČEJPREVOZ AD - Bečej
17,40
Ada
7
JP "SUBOTICATRANS" Subotica
17,44
Orom
1,2,3,4,5
"SEVERTRANS" Sombor
17,50
Sombor
1,2,3,4,5,6,7
BENKOTURS 92 Novi Pazar
18,00
Novi Pazar
1,2,3,4,5,6,7
JP "SUBOTICATRANS" Subotica
18,10
Beograd
1,2,3,4,5
"SEVERTRANS" Sombor
18,30
Sombor
1,2,3,4,5,6,7
dolazna linija
prevoznik
Tisza Volán
Szeged (6:30) Subotica (8:05)
5,6,7
Tisza Volán
Szeged (12:30) Subotica (14:05)
7
polazna linija
vreme
polaska
ciljno naselje
dani
JP "SUBOTICATRANS" Subotica
8,10
Orom
1,2,3,4,5
BEČEJPREVOZ AD - Bečej
8,25
Mileševo
2,3,4,6 - leti
BEČEJPREVOZ AD - Bečej
8,25
Bečej
1,2,3,4,5,6 leti samo 1,5
JP "SUBOTICATRANS" Subotica
8,33
Mala Pijaca
1,2,3,4,5
"SEVERTRANS" Sombor
8,45
Sombor
1,2,3,4,5,6,7
JP "SUBOTICATRANS" Subotica
8,54
Kanjiža
1,2,3,4,5,6
NIŠEKSPRES - Niš
8,55
Niš
1,2,3,4,5,6,7
JP "SUBOTICATRANS" Subotica
GENERALI TRANSPORT Novi
Sad
8,55
Kanjiža
11,40
Bačka Topola
1,2,3,4,5
1,2,3,4,5 - za vreme trajanja
šk.godine
11,50
Orom
1,2,3,4,5
12,05
Sombor
1,2,3,4,5,6,7
12,10
Niš
1,2,3,4,5,6,7
J.P. AUTOPREVOZ - Kikinda
14,10
Kikinda
1,2,3,4,5,6,7
SEVERTRANS Sombor
GENERALI TRANSPORT Novi
Sad
14,30
Beograd
1,2,3,4,5,6,7
14,30
Beograd
1,2,3,4,5,6,7
"SEVERTRANS" Sombor
14,35
Sombor
1,2,3,4,5,6,7
JP "SUBOTICATRANS" Subotica
14,38
Mala Pijaca
1,2,3,4,5
AD KULATRANS - Kula
14,44
Odžaci
1,2,3,4,5,6,7
JP "SUBOTICATRANS" Subotica
14,45
Tornjoš
1,2,3,4,5,6,7
J.P. AUTOPREVOZ - Kikinda
14,10
Kikinda
1,2,3,4,5,6,7
SEVERTRANS Sombor
GENERALI TRANSPORT Novi
Sad
14,30
Beograd
1,2,3,4,5,6,7
14,30
Beograd
1,2,3,4,5,6,7
"SEVERTRANS" Sombor
14,35
Sombor
1,2,3,4,5,6,7
JP "SUBOTICATRANS" Subotica
14,38
Mala Pijaca
1,2,3,4,5
Volánbusz
Budapest (7:00) Szeged (10:10) - JP "SUBOTICATRANS" Subotica
Subotica (11:35) "SEVERTRANS" Sombor
1,2,3,4,5,6,7
NIŠEKSPRES - Niš
Subotica Trans
Szeged (12:30) Subotica (14:03)
1,2,3,4,5,6
Tisza Volán Subotica (18:30) Szeged (20:05) 5,7
158
Tisza Volán
Szeged (16:30) Subotica (18:05)
5,7
AD KULATRANS - Kula
14,44
Odžaci
1,2,3,4,5,6,7
JP "SUBOTICATRANS" Subotica
14,45
Tornjoš
1,2,3,4,5,6,7
JP "SUBOTICATRANS" Subotica
15,00
Kanjiža
1,2,3,4,5
JP "SUBOTICATRANS" Subotica
18,10
Beograd
1,2,3,4,5
"SEVERTRANS" Sombor
18,30
Sombor
1,2,3,4,5,6,7
JP "SUBOTICATRANS" Subotica
18,42
Bečej
1,2,3,4,5,6,7
JP "SUBOTICATRANS" Subotica
GENERALI TRANSPORT Novi
Sad
18,45
Novi Kneževac
6,7
18,55
Novi Sad
1,2,3,4,5
IV. prilog
Matriksi putovanja
159
81
81
81
81
81
81
85
85
85
85
85
85
89
80
84
83
86
88
80
84
88
82
87
83
83
89
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
1
1
1
1
1
1
1
2
3
3
HU
HU
HU
HU
HU
HU
HU
HU
HU
HU
HU
2
46
14
1
2
1
2
2
1
1
9
17
5
12
2
2
7
2
21
1
21
4
1
1
1
3
15
1
1
18
3
13
20
7
1
16
2
20
1
7
18
21
7
7
5
1
2
1
1
1
2
1
2
2
1
1
26
1
0
0
1
1
1
1
18
0
0
0
0
0
0
0
0
0
1
1
0
1
1
0
0
5
1
0
6
0
1
1
0
0
1
0
0
0
0
7
7
116
116
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
48
0
0
0
0
0
14
0
0
0
0
11
19
6
12
0
0
2
2
7
0
0
2
0
0
0
7
88
0
0
0
0
0
0
0
1
0
212
212
Budapest
Saobraćaj koji se sa ispitanog teritorija
usmerava ka spolja
Apátfalva
Makó
Mórahalom
Újszentiván
Tiszasziget
Röszke
Sándorfalva
Deszk
Domaszék
Szeged
Saobraćaj unutar Srbije
Tornjoš
Bajša
Čoka
Stara Moravica
Mali Iđoš
Đala
Bačko Petrovo Selo
Mol
Novi Kneževac
Banatska Topola
Bačka Topola
Bečej
Ada
Senta
Horgoš
Orom
Male Pijace
Adorjan
Martonoš
Kanjiža
Hajdukovo
Palić
Bajmok
Bački Vinogradi
2
Saobraćaj ispitanog teritorija
naselje odakle polazi autobus
(polazak)
Subotica
Čantavir
Bački Vinogradi
Bajmok
Palić
Hajdukovo
Kanjiža
Martonoš
Adorjan
Male Pijace
Orom
Horgoš
Senta
Ada
Bečej
Bačka Topola
Banatska Topola
Novi Kneževac
Mol
Bačko Petrovo Selo
Đala
Mali Iđoš
Čoka
Stara Moravica
Bajša
Tornjoš
Saobraćaj unutar Srbije
Szeged
Deszk
Domaszék
Sándorfalva
Röszke
Tiszasziget
Újszentiván
Mórahalom
Makó
Apátfalva
Saobraćaj ispitanog teritorija
Budapest
Saobraćaj koji na ispitani teritorij
stiže sa spolja
Ukupni saobraćaj
Čantavir
mali
država
region
Subotica
Naselje kuda pristiže autobus (dolazak)
3
1
1
3
51
0
0
0
0
0
14
0
0
0
0
11
23
7
12
0
0
2
2
9
0
1
2
0
0
0
7
92
0
0
0
0
0
0
0
1
0
212
12
12
5
251
3
2
1
4
2
8
Összes forgalom
Matriks linijskog autobuskog saobraćaja radnim danima
160
Matriks železničkog saobraćaja radnim danima
81
81
81
81
81
81
85
85
85
85
85
85
89
80
84
83
86
88
80
84
88
82
87
83
83
89
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
1
1
1
1
1
1
1
2
3
3
HU
HU
HU
HU
HU
HU
HU
HU
HU
HU
HU
2
3
25
1
4
1
7
4
0
11
0
3
3
0
0
3
1
0
4
1
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
25
2
0
27
1
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
29
0
4
0
0
0
0
0
0
0
0
5
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
38
12
2
2
3
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
38
16
0
0
0
3
1
0
0
0
0
0
41
0
4
0
0
0
2
0
0
0
0
7
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
38
10
0
0
0
0
0
0
0
0
0
64
2
Összes forgalom
Budapest
2
Saobraćaj koji se sa ispitanog
teritorija usmerava ka spolja
Apátfalva
Makó
Újszentiván
Mórahalom
Tiszasziget
Röszke
Sándorfalva
Domaszék
Deszk
Szeged
Saobraćaj unutar Srbije
Bajša
Tornjoš
Stara Moravica
Čoka
Mali Iđoš
Đala
Bačko Petrovo Selo
Mol
Novi Kneževac
Bačka Topola
Banatska Topola
Bečej
Ada
Senta
Horgoš
Orom
Male Pijace
Adorjan
Martonoš
Kanjiža
Hajdukovo
Palić
Bajmok
Bački Vinogradi
2
Saobraćaj ispitanog teritorija
polazak
Subotica
Čantavir
Bački Vinogradi
Bajmok
Palić
Hajdukovo
Kanjiža
Martonoš
Adorjan
Male Pijace
Orom
Horgoš
Senta
Ada
Bečej
Bačka Topola
Banatska Topola
Novi Kneževac
Mol
Bačko Petrovo Selo
Đala
Mali Iđoš
Čoka
Stara Moravica
Bajša
Tornjoš
Saobraćaj unutar Srbije
Szeged
Deszk
Domaszék
Sándorfalva
Röszke
Tiszasziget
Újszentiván
Mórahalom
Makó
Apátfalva
Saobraćaj ispitanog teritorija
Budapest
Saobraćaj koji na ispitani
teritorij stiže sa spolja
Čantavir
mali
država
region
Subotica
dolazak
41
0
4
0
0
0
2
0
0
0
0
11
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
38
10
0
0
0
0
0
0
0
0
0
64
2
1
161
Matriks linijskog autobuskog saobraćaja nedeljnim danima
81
81
81
81
81
81
85
85
85
85
85
85
89
80
84
83
86
88
80
84
88
82
87
83
83
89
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
1
1
1
1
1
1
1
2
3
3
HU
HU
HU
HU
HU
HU
HU
HU
HU
HU
HU
0
1
0
0
2
0
1
7
0
0
0
0
0
4
2
8
1
0
0
5
0
0
2
2
0
0
0
11
189
0
0
0
1
0
0
0
0
0
7
1
0
0
0
5
0
2
2
0
0
0
11
1
190
0
0
0
1
0
0
0
0
0
260
1
6
0
1
0
0
0
4
1
0
0
0
2
0
0
0
80
3
22
2
10
26
18
6
3
1
7
1
5
4
1
1
24
2
3
29
0
1
0
2
0
8
0
0
0
0
4
11
3
5
1
0
1
0
2
0
8
0
0
0
0
4
14
1
7
1
4
5
2
1
3
1
1
2
1
4
5
22
Összes forgalom
Budapest
Saobraćaj koji se sa ispitanog
teritorija usmerava ka spolja
Apátfalva
Makó
Mórahalom
Újszentiván
Tiszasziget
Röszke
Sándorfalva
0
1
3
3
2
Domaszék
1
1
1
0
Deszk
7
80
0
0
0
3
0
22
2
0
0
0
10
30
20
10
3
0
1
8
1
0
0
5
4
0
0
11
59
1
0
0
1
0
0
0
0
0
260
1
1
0
24
Szeged
Saobraćaj unutar Srbije
Tornjoš
Bajša
Stara Moravica
Čoka
Mali Iđoš
Đala
Bačko Petrovo Selo
Mol
Novi Kneževac
Banatska Topola
Bačka Topola
Bečej
Ada
Senta
Horgoš
Orom
Adorjan
Male Pijace
Martonoš
Kanjiža
Hajdukovo
Palić
Bajmok
Čantavir
3
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
4
2
4
0
0
0
1
0
0
0
0
0
0
0
11
Saobraćaj ispitanog teritorija
naselje odakle polazi autobus
(polazak)
Subotica
Čantavir
Bački Vinogradi
Bajmok
Palić
Hajdukovo
Kanjiža
Martonoš
Adorjan
Male Pijace
Orom
Horgoš
Senta
Ada
Bečej
Bačka Topola
Banatska Topola
Novi Kneževac
Mol
Bačko Petrovo Selo
Đala
Mali Iđoš
Čoka
Stara Moravica
Bajša
Tornjoš
Saobraćaj unutar Srbije
Szeged
Deszk
Domaszék
Sándorfalva
Röszke
Tiszasziget
Újszentiván
Mórahalom
Makó
Apátfalva
Saobraćaj ispitanog teritorija
Budapest
Saobraćaj koji na ispitani teritorij
stiže sa spolja
Ukupni saobraćaj
Bački Vinogradi
mali
država
region
Subotica
Naselje kuda pristiže autobus (dolazak)
86
0
0
0
3
0
24
2
0
0
0
10
34
21
10
4
0
1
9
7
0
0
5
4
0
0
11
59
6
0
0
1
0
0
0
0
0
260
8
5
299
162
Matriks železničkog saobraćaja nedeljnim danima
Saobraćaj koji na ispitani
teritorij stiže sa spolja
81
81
81
81
81
81
85
85
85
85
85
85
89
80
84
83
86
88
80
84
88
82
87
83
83
89
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
SR
1
1
1
1
1
1
1
2
3
3
HU
HU
HU
HU
HU
HU
HU
HU
HU
HU
3
1
2
1
1
0
6
0
6
3
10
1
3
2
3
1
0
0
0
0
12
10
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
17
0
5
0
4
3
0
0
0
0
0
31
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
60
25
1
1
4
6
2
20
3
1
0
6
1
0
11
5
1
4
2
0
0
0
0
22
8
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
60
56
0
0
0
7
0
0
0
0
0
42
0
6
0
9
3
6
2
0
0
0
51
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
60
23
0
0
0
1
0
0
0
0
0
143
3
Összes forgalom
Saobraćaj koji se sa ispitanog
teritorija usmerava ka spolja
Budapest
Apátfalva
Makó
Mórahalom
Tiszasziget
Újszentiván
Röszke
Sándorfalva
Deszk
Domaszék
Szeged
Saobraćaj unutar Srbije
Tornjoš
Bajša
Stara Moravica
Čoka
Mali Iđoš
Đala
Bačko Petrovo Selo
Mol
Novi Kneževac
Banatska Topola
Bečej
Bačka Topola
Ada
Senta
Orom
Horgoš
Male Pijace
Adorjan
9
3
21
26
6
Martonoš
Kanjiža
Hajdukovo
Palić
3
2
32
HU
Bajmok
Čantavir
5
Saobraćaj ispitanog teritorija
polazak
Subotica
Čantavir
Bački Vinogradi
Bajmok
Palić
Hajdukovo
Kanjiža
Martonoš
Adorjan
Male Pijace
Orom
Horgoš
Senta
Ada
Bečej
Bačka Topola
Banatska Topola
Novi Kneževac
Mol
Bačko Petrovo Selo
Đala
Mali Iđoš
Čoka
Stara Moravica
Bajša
Tornjoš
Saobraćaj unutar Srbije
Szeged
Deszk
Domaszék
Sándorfalva
Röszke
Tiszasziget
Újszentiván
Mórahalom
Makó
Apátfalva
Saobraćaj ispitanog teritorija
Budapest
Subotica
mali
država
region
Bački Vinogradi
dolazak
2
42
0
6
0
9
3
6
2
0
0
0
56
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
60
23
0
0
0
1
0
0
0
0
0
143
11
1
163
V. prilog
Registarski broj anketiranih vozila u drumskom saobraćaju i lista naselja
koja se nadovezuje uz njih
SU
Subotica, Mali Iđoš
Subotica
Subotica
Bajmok
Bački Vinogradi
Čantavir
Višnjevac
Bačko Dušanovo
Bikovo
Palić
Kelebija
Gornji Tavankut
Donji Tavankut
Mišićevo
Novi Žednik
Stari Žednik
Đurđin
Hajdukovo
Šupljak
Ljutovo
Mala Bosna
Mali Iđoš
Mali Iđoš
Lovćenac
Feketić
BT
Bačka Topola
Bačka Topola
Bačka Topola
Stara Moravica
164
Pačir
Bački Sokolac
Gornja Rogatica
Tomislavci (ranije Orešković)
Karađorđevo
Njegoševo
Gunaroš
Mićunovo
Bajša
Zobnatica
Krivaja
Panonija
Mali Beograd
Bagremovo
Kavilo
Novo Orahovo
Pobeda
Svetićevo
Srednji Salaš
Duboka
BČ
Bečej
Bečej
Bečej
Bačko Petrovo Selo
Bačko Gradište
Mileševo
Radičević
KA
Kanjiža
Kanjiža
Kanjiža
Adorjan
Velebit
Doline
Zimonjić
Male Pijace
Mali Pesak
Martonoš
165
Novo Selo
Orom
Totovo Selo
Trešnjevac
Horgoš
KI
Kikinda, Čoka, Novi Kneževac
Kikinda
Kikinda
Mokrin
Banatska Topola
Banatsko Veliko Selo
Bašaid
Iđoš
Nakovo
Sajan
Novi Kozarci
Rusko Selo
Čoka
Čoka
Banatski Monoštor
Vrbica
Jazovo
Padej
Ostojićevo
Sanad
Crna Bara
Novi Kneževac
Novi Kneževac
Banatsko Aranđelovo
Đala
Majdan
Podlokanj
Rabe
Siget
Srpski Krstur
Filić
166
SA
Senta, Ada
Senta
Senta
Gornji Breg
Tornjoš
Bogaraš
Kevi
Ada
Ada
Mol
Obornjača
Sterijino
Utrine
Download

Formiranje prekograničnog sistema javnog saobraćaja u