Centar za lečenje deformiteta stopala
Centar za lečenje deformiteta stopala
•Planovalgus stop
ala kod dece i
stopa
odraslih
•Metatar
zus varus
Metatarz
•Metatar
zus valgus
Metatarz
•Ekvinovarus stopala kod dece
•Dijabeti
čno stopalo
Dijabetič
•Sportsko stopalo
Biomehanika stopala
•Sistem “sl
ožena greda
slo
greda””-sastavljena
od me
đusobno povezanih elemenata
međ
elemenata..
•“Stati
čki trougao
Statič
trougao”” preuzima
u sile te
distribucij
distribuciju
težžine tela na dva
kraka
kraka..
•Sila te
žine tela se prenos
e na pre
dnji
tež
prenose
pred
i zadnji deo stop
ala( krak A-C i C-B)
stopa
do ta
čke upori
šta koje povezuje
tj.
tj.do
tač
uporiš
plantarna aponeuroza
čki trougao
(A-B) zatvaraju
ći “stati
statič
trougao””.
zatvarajuć
Biomehanika stopala
•Mehani
čka osovina prolazi
Mehanič
kroz sko
čni zglob
skoč
•Distribucija te
težžine tela deli se
na dva dela.
(Potpetica 2 cm podjednaka
žina)
te
tež
Biomehanika stopala
•Elementi “slo
đusobno sa artikularnim
složžene grede
grede”” odr
održžavaju se me
međ
šinama i kapsulo
povr
površ
kapsulo--ligamentarnim strukturama
strukturama..
•Kod insuficijencije struktura koje pasivno odr
održžavaju rigiditet grede
dolazi do stati
čkog kolapsa tj.nastaje p
lanovalgus stopala
statič
planovalgus
stopala..
čki trougao
•Kod ravnog stopala “stati
statič
trougao”” je u kolapsu
kolapsu..
PLANOVALGUS ( RAVNO ILI SPUŠTENO STOPALO)
• naj
češć
najč
šćii deformitet
• 50-80% stanovni
štva
stanovniš
• labavost ligamenta
• slabost muskulature
• uticaj civilizacije
Biomehanika stopala
• a-normalni izgled
plantarne strane stop
ala
stopa
(sila te
žine tela je
tež
normalno na sredini
izmedju dv
a maleolusa)
dva
maleolusa)..
• b-kod ravnog stopala
sila te
žine tela se pomera
tež
medijalno čime se
ćuje i koleno
optere
optereć
Razvojni stadijumi
•Prvim osloncem dete stoji ra
širenih nogu
raš
sa stopalima u everziji da bi osiguralo
stabilnost.
•U ranom detinjstvu de
čija stop
ala imaju
deč
stopa
znatne naslage masnog tkiva te se vizuelno
če utisak ravnog stopala
sti
stič
stopala..
•Formiranje šeme hoda i gubitak masnog
jastu
četa posebno sa medioplantarne
jastuč
strane stopala de
šava se tek nakon
deš
šene druge godine zivota
navr
navrš
zivota..
•Ravno stop
alo se mo
stopalo
možže dijagnostikovati
tek nakon tre
će godine zivota
treć
zivota..
Klasifikacija ravnog stop ala prema
O.M.Tachidijan-u
A.
B.
C.
D.
E.
Normalan oblik povr
šine oslonca
površ
oslonca..
Prvi stepen ravnog stopala (uzdu
(uzdužžni
luk je spu
šten ali uzdu
oš
spuš
uzdužžni svod je jjo
uvek vidljiv)
vidljiv)..
Drugi stepen (luk i svod su spu
šteni
spuš
).
kompletno
kompletno).
ći stepen(uzdu
Tre
Treć
stepen(uzdužžni luk je odsutan a
medialna ivica stopala je konveksna
konveksna..
Kongenitalni konveksni pes valgus
(talus vertikalis)
vertikalis)..
1.NORMALNO
2.PES VALGUS
3.PES VARUS
Razvojni stadijumi
đen
če ima varus kolena i
•A-novoro
A-novorođ
enč
ravna stopala
stopala..
šest meseci-minimalni varus kolena i
•BB-š
ravna stopala
stopala..
đu godinu i sedam meseci i dve •C-izme
C-izmeđ
kolena normalna, formira se svod
stopala
stopala..
ški
•D-E dve godine i šest meseci-fiziolo
meseci-fiziološ
valgus kolena sa kompenzatornim
uvrtanjem stop
ala, i dalje prisutan manji
stopa
planus stopala
stopala..
četvrta godina- noge bez deformiteta.
•FF-č
Dijagnostika
�
�
�
�
�
čki pregled
Klini
Klinič
Podoskopija
Kompjuterizovani skener stopala
Merenje valgusa pete laserom
Radiografija stopala
Dijagnostika
Palpacija
•
Pipanjem se ispituju bolna mesta na
izmenjenim anatomskim strukturama
stopala.
•
Ispituje se osetljivost stopala
stopala..
•
Obim pokreta
pokreta..
•
Manuelna korekcija deformiteta
deformiteta..
•
Karakteristike otoka stopala i ko
kožžnih
promena
promena..
Tri osnovna tipa stopala prema
prstiju
rstiju::
du
dužžini
Dijagnostika
Inspekcija
•Valgus pete se gubi pri
ćenju ili penjanju na presterastere
rastereć
HELBIN-ov znak.
•Pri rastere
ćenju stopala ili
rastereć
dorzifleksiji palca javlja se medialni
luk-HUBSCHER-ov znak
Dijagnostika
Podoskopija
ćenju stopala
•Radi se pri punom optere
optereć
stopala..
•Oslonac na tabanskoj strani je bled
zbog istiskivanja krvi
krvi..
•Registruje se koji deo stopala je pod
ćenjem
optere
optereć
enjem..
•Oblik optere
ćene povr
šine i veli
čina
optereć
površ
velič
ćene povr
šine
optere
optereć
površ
ine..
•Pri podoskopiji pregledavaju se i ostale
strukture stopala
stopala,, potkolenica i kolena
sa svih strana
strana..
Dijagnostika
Baropodometrija skener stopala
•Izuzetna dijagnosti
čka vrednost
dijagnostič
•Mogu
ćnost dokumentovanja deformiteta
Moguć
•Pra
ćenje pobolj
šanja ili pogor
šanja
Prać
poboljš
pogorš
deformiteta pri kontro
lnom pregledu.
kontrolnom
•Mogu
ćnost preciznog merenja
Moguć
deformiteta.
http://www.ortoplus.rs/Baropodometrija.htm
Dijagnostika
Merenje valgusa pete laserom
•Laserski snop je ne
škodljiv.
neš
•Laserskim snopom se odrede vrhovi
maleolusa i vrh angulacije Ahilove tetive.
•Laserski se odredi osovina potkolenice i osa
pete
pete..
•Ugao valgusa do 5 stepeni je fiziolo
ški
fiziološ
ki..
•Mogu
ćnost kontrole korekcije valgusa pete
Moguć
pete..
Biomehanika *ODU*
•Korektivni: uspostavljaju normalna ko
štano-zglobni odnos – u rastu
koš
rastu..
•Rasteretni
Rasteretni::, raspr
šuje ravnomerno sile naprezanja po celoj povr
šini stopala
rasprš
površ
čno, reumati
čno stopalo).
(dijabeti
(dijabetič
reumatič
•Potporni: mek i udoban oslonac nakon hirur
ške intervencije ili kod deformiteta
hirurš
starih osoba.
Biomehanika *ODU* - Korektivni
Biomehanika *ODU* - ortodinamičkih uložaka
•Treba po
štovati anatomiju i biomehaniku
poš
stopala. Optere
ćivati samo one strukture
Optereć
koje su spremne da prime optere
ćenje
optereć
enje..
•OD
U koriguje deformitet potiskuju
ći kosti i
ODU
potiskujuć
zglobove iin
ndirektno preko mekih tkiva(ko
tkiva(kožže,
šića. nerava i krvnih
potko
potkožže, tetiva, mi
miš
ći pritisak
sudova) te ona trpe mnogo ve
već
nego obi
čno.
obič
•Tvrdo
ća i sti
šljivost OD
U: potrebno je da
Tvrdoć
stiš
ODU
U nije tvrd i da ima sti
šljivost za oko 30%
OD
ODU
stiš
debljine kako ne bi blokirao oprugu
unutra
šnjeg luka tabanskog svoda
unutraš
svoda..
Biomehanika *ODU*
čića su precizno
•Visina i oblik jastu
jastuč
đen
odre
određ
enii za svako stopalo uzimanjem
ške prakticno
otiska u peni, te su gre
greš
će.
nemogu
nemoguć
•Dodavanjem ili direktnom izradom
prema otisku stopala ( jastu
čići,
jastuč
supinacioni klin, pronacioni klin,
metatar
zalni jstu
čić itd.) korig
uje se
metatarz
jstuč
korigu
deformitet
deformitet..
U daje stabilnost peti,
•Šoljasti oblik OD
ODU
udobnost i koriguje valgus pete
pete..
Biomehanika *ODU*
šci se postavlja
ju u normalnu-fiziolo
šku
•Ulo
Uloš
postavljaju
normalnu-fiziološ
ću.
obu
obuć
•Menjanjem obu
će
obuć
preme
šta
ju se i ulo
šci čime
premeš
taju
uloš
se maksimalno produ
šenja
produžžava vreme no
noš
žaka
ulo
ulož
aka..
ća je estetska, prati modne trendove te
•Obu
Obuć
ških posledica i odbijanja no
šenja
nema psiholo
psihološ
noš
će koja je van mode (posebno va
što
obu
obuć
važži za ne
neš
stariju decu)
decu)..
Konfekcijski proizvod
�Tvrdi ulo
šci ( od metala, plute
uloš
plute,, ko
kožže,
tvrde plastike, gume)
šljivosti-daleko
� Nemaju element sti
stiš
je ispod 30%
� Traumatizuju meka tkiva, ooššte
ćuju
teć
šića,
cirkulaciju
cirkulaciju,, izazivaju atrofiju mi
miš
žu plantarnu aponeurozu
raste
rastež
aponeurozu..
Konfekcijski proizvod
•prednost : niska cena
proizvoda
•metoda koja samo pukim
slučajem daje rezultate
�
Deč
Dečija obuć
obuća- zablude i istina
•U periodu rasta veoma je bitno da
dete nosi fiziolo
šku a ne ortoopedsku
fiziološ
ću.
obu
obuć
•U prvoj godini života nije ni potrebna
ća.
obu
obuć
•Dovoljne su pamu
čne ili vunene
pamuč
čarape.
•Ako roditelji insistiraju na cipelama
one treba da su meke, udobne i duboke
ali ne zato da bi “učvrstile stopalo
stopalo”” no
da ih dete nebi lako skidalo.
Plitka ili duboka cipela?
•Zabluda je da dete do 10-12 godina
treba da nosi duboku cipelu da bi mu
učvrstila stopala
stopala..
•Duboka cipela nije dovoljno čvrsta da bi
fiksirala sko
čni zglob.
skoč
•Dete u njima hoda tromo i
nespretno.
•Mogu se razviti stati
čki deformiteti jer
statič
šići potkolenice i stopala nisu dovoljno
mi
miš
aktivni.
Plitke ili duboke cipele
•Hod deteta u plitkim cipelama je
ši, udobniji i fiziolo
ški
lak
lakš
fiziološ
ki..
čuju i
•Plitke cipele se preporu
preporuč
kod ravnog stopala
stopala..
•Duboke cipele koristiti samo za
šovite dana.
hladne i ki
kiš
•De
čija stopala rastu brzo, te
Deč
prednji deo cipela treba da je du
dužži
od stopala za jedan popre
čni prst
popreč
–deteta!
ISTINA
je da su plitke cipele fiziolo
ške, jer omogu
ćuju nesmetanu
fiziološ
omoguć
funkciju stopala, mi
šića , tetiva nerava i krvnih sudova bitnih za
miš
razvoj stopala
stopala..
Koji đon cipele da izaberem?
čan
•Potrebno je da đon bude elasti
elastič
an..
čan đon omogu
ćava savijanje u
•Elasti
Elastič
omoguć
predelu stopala koje je oko 90 stepeni.
Na taj na
čin đon prati fiziolo
ške
nač
fiziološ
pokrete stopala.
čan đon traumatizuje
•Debeo i neelasti
neelastič
meka tkiva i spre
čava aktivaciju mi
šića
spreč
miš
i tetiva čime nastaju deformiteti
deformiteti..
Kolika i kakva potpetica?
•Visina potpetice treba da je
8 do 10 mm
kod manje dece a kod starije ne bi
trebalo da pre
đe 20 mm.
pređ
•Veliki broj komercijalnih cipela ima
ugra
đenu tzv.
” Tomasovu petu
ugrađ
petu”” tj
tj..
u i napred izd
uženu unutra
šnju
podignut
podignutu
izdu
unutraš
ivicu stopala.
•Tomasova peta je nepotrebna
nepotrebna,, ona
samo rotira prednji deo stopala unutra
čime stvara deformitet.
•Koristi se samo kod korekcije valgusa
a (tzv
kolen
kolena
tzv.. X noge), ali ne koriguje
planus
planus..
Kolika i kakva potpetica?
UTICAJI VISOKE POTPETICE NA STATIKU STOPALA
ŠENA PETA:
POVI
POVIŠ
• SKRA
ĆUJE STOPALO
SKRAĆ
•
MENJA ODNOS OPTERE
ĆENJA PETE I
OPTEREĆ
METATARZUSA
•
SMANJUJE POKRETLJIVOST ZGLOBOVA
STOPALA
Navikularno jastu če da ili ne ?
•Kod skoro svih modela komercijalne obu
će danas se
obuć
uče u predelu
ugradjuje neadekvatno navikularno jast
jastu
šnjeg luba cipele
unutra
unutraš
cipele..
•Ono ispunjava prostor cipele a malo dete ve ć ima
masno jastu
če u tom delu stopala
jastuč
stopala..
•Sti
šnjeno de
čije stopalo se onda rotira upolje čime
Stiš
deč
se stvara deformitet.
•Meko navikularno jastu
če nema uticaja na korekciju
jastuč
planusa, tvrdo ga pogor
šava.
pogorš
•Zaklju
čak
Zaključ
ak::
ono je nepotrebno u fizioloskoj obu ći.
Kakvu onda cipelu da kupim svom detetu?
šeg
�Cipele od udobnog i mek
mekš
materjala
materjala..
�Sa elesti
čnim đonom
elestič
onom..
čine
�Adekvatne veli
velič
ine..
�BEZ Tomasove pete
pete..
�BEZ navikularnog jastu
čet
a.
jastuč
eta.
�Plitke
Plitke..
UZIMANJE MERE-OTISKA
1.AKTIVNO (POD OPTERE
ČENJEM)
OPTEREČ
DIABETES
EXCAVATUS
2.PASIVNO (BEZ OPTERE
ČENJA)
OPTEREČ
PLANOVALGUS CALCAR CALCANEI
Dijabetično stopalo
PRINCIP KOREKCIJE
+
Uloga ulo
ška
uloš
•Optere
Optere
ćivanje cele povr
šine stopala i Osiguravanje dobre prokrvljenosti
Optereć
površ
stopala u fazi oslonca i njihanja - razmenjuje se pre-i pod pritisak koji
preuzima ulogu venske pumpe.
Uloga cipele
•Ograni
Ograni
čiti obim pokreta zglobova
Ogranič
PES EXCAVATUS
PRINCIP KOREKCIJE
Istezanje uzdu
ću ulo
ška
uzdužžnog svoda pomo
pomoć
uloš
PLANOVALGUS – PRINCIPI
KOREKCIJE
Uspravljanje kalkaneusa, korekcija pasivna u
rasteretnom polo
položžaju
Precizno podupiranje medijalne strane do
navikularne kosti
Uspravljanje postrani
čnom kosinom ispod pete
postranič
CALCAR CALCANE (Petni trn)
PRINCIP KOREKCIJE
Ulo
Uložžak od gela ima ulogu “Amortizera
Amortizera””pete,ubla
pete,ublažžuje sile te
težžine tela
POSTUPAK UZIMANJA OTISKA KOD:
PLANOVALGUSA
POSTUPAK UZIMANJA OTISKA KOD:
DIABETESA
PITANJA...
[email protected]
Download

Centar za lečenje deformiteta stopala