ПРОГРАМ
ЗА БОЉИ
ЖИВОТ
2012.2016.
Београд, 2012.
www.izborzaboljizivot.rs
ПРОГРАМ
ЗА
БОЉИ ЖИВОТ
ПЛАН ЗА БОЉИ ЖИВОТ
РЕЧ НОСИОЦА ЛИСТЕ БОРИСА ТАДИЋА
Освајањем статуса кандидата за чланство у Европској унији Србија је
заокружила један политички циклус и неопходно је да са новом снагом уђе у
економски опоравак. Прешли смо пола пута, сада треба да пређемо другу половину.
Предстоји нам борба за радна места, мала предузећа и привлачење инвестиција.
Успех борбе за радна места зависи пре свега од нових инвестиција, развоја
инфраструктуре и кретања Србије у правцу чланства у Европској унији.
Ми имамо јасан план. Овај програм га представља свим грађанима Србије.
Уверен сам да је листа „За бољи живот” прави избор за Србију.
Избор за посао, инвестиције и сигурност.
Борис Тадић
3
Садржај
ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ ПЛАНА ЗА БОЉИ ЖИВОТ....................... 7
1. ИЗГРАДЊА ИНФРАСТРУКТУРЕ И ЗАШТИТА
ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ...................................................................... 9
2. БОРБА ЗА РАДНА МЕСТА............................................................. 13
3. ПОДРШКА МАЛИМ ПРЕДУЗЕЋИМА......................................... 15
4. Повећање извоза јачањем
индустрије и пољопривреде............................................. 17
5. ПОДСТИЦАЊЕ НАТАЛИТЕТА И СМАЊЕЊЕ
СИРОМАШТВА............................................................................... 22
6. ПОБОЉШАЊЕ УСЛОВА ЖИВОТА УНАПРЕЂЕЊЕМ
СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА, ЗДРАВСТВА,
КУЛТУРЕ И СПОРТА...................................................................... 24
7. ИНВЕСТИЦИЈЕ У ЕКОНОМИЈУ ЗНАЊА ................................... 28
8. ЈАЧАЊЕ ДЕМОКРАТСКИХ ИНСТИТУЦИЈА И
ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА................................................................... 30
9. ЕФИКАСНО ПРАВОСУЂЕ И БОРБА ПРОТИВ
КОРУПЦИЈЕ И ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА.................... 33
10. ОЧУВАЊЕ ТЕРИТОРИЈАЛНОГ ИНТЕГРИТЕТА И
УРАВНОТЕЖЕНА СПОЉНА ПОЛИТИКА................................ 36
5
ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ ПЛАНА ЗА БОЉИ ЖИВОТ
У време светске економске кризе борба за бољу будућност није једноставна.
И поред тога, та борба је наш избор и ми имамо јасан план који ће обезбедити
економску стабилност и сигурност за грађане Србије. Тај план подразумева:
1. Изградњу инфраструктуре и заштиту животне средине
2. Борбу за радна места
3. Подршку породичним предузећима
4. Повећање извоза јачањем индустрије и пољопривреде
5. Подстицање демографског опоравка Србије и смањење сиромаштва
6. Побољшање услова живота унапређењем система образовања, здравства,
културе и спорта
7. Инвестирање у економију знања
8. Јачање демократских институција и децентрализацију
9. Ефикасно правосуђе и борбу против корупције и организованог криминала
10. Очување територијалног интегритета и уравнотежену спољну политику
7
1. ИЗГРАДЊА ИНФРАСТРУКТУРЕ И ЗАШТИТА
ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
У претходном периоду покренули смо улагања у изградњу и обнову путева,
мостова, железнице, знајући да је то начин да се, радећи ствари које су добре за све,
отворе у исто време и нова радна места. То је и начин којим се за Србију обезбеђују
нове инвестиције.
За нас изградња инфраструктуре остаје приоритет. То подразумева брзо
довршавање онога што је још незавршено на Коридору 10.
Унапређивањем телекомуникационе инфраструктуре, односно комплетирањем
путне и модернизацијом и доградњом железничке мреже, развојем ваздушног
и речног саобраћаја, отварањем низа интермодалних терминала и логистичких
центара, Србија ће остварити везе са непосредним и ширим окружењем.
Истовремено, ниво квалитета инфраструктуре значајно ће се приближити нивоу
карактеристичном за развијене земље Европске уније.
Путна инфраструктура
У претходне четири године постигнут је велики успех и изграђено 165km
новог аутопута кроз Србију на Коридору 10. Завршен је мост на Дунаву код Бешке
(2.205m) такође на Коридору 10. Изградњом моста преко Аде у Београду (967m)
и реконструкцијом моста „Газела” (3.500m) растерећен је саобраћај у Београду.
Завршен је мост на Сави између Обреновца и Сурчина (620m), као и део обилазнице
око Београда. Изграђени су и први километри аутопута од Београда ка Јужном
Јадрану и потписан уговор за изградњу деонице Љиг–Чачак.
Резултати које смо постигли, водећи Србију у периоду тешке економске
кризе, дају нам легитимитет да обећамо завршетак преосталих 185km аутопута
на Коридору 10 за чију изградњу су средства у потпуности обезбеђена. У периоду
до 2016. године биће завршени започети радови на аутопуту Ниш – граница
са Бугарском и аутопуту Лесковац – граница са Македонијом. Коначно, биће
комплетирана обилазница око Београда и Суботице чиме ће радови на путном
Коридору 10 бити завршени.
Поред тога, у овом периоду планира се и завршетак аутопута од Београда до
Пожеге за који су средства већ обезбеђена. Изградњом моста Земун–Борча преко
Дунава (1.500m) растеретиће се додатно саобраћај у Београду, али и омогућити
даље проширење града на леву обалу Дунава. Средства за овај пројекат такође су
обезбеђена.
8
9
Паралелно са тим биће изграђени и државни путеви првог реда:
– Баточина–Крагујевац;
– Банатска магистрала (Ђала–Кикинда–Зрењанин–Панчево–Ковин);
–м
агистрала Сомбор – Бачка Паланка – Нови Cад – Рума – Шабац – Ваљево –
Пожега.
Железничка инфраструктура
Приоритет у овом периоду биће и железничка инфраструктура и то пре свега
она на Коридору 10 и прузи Београд – Јужни Јадран. До 2016. године формираће
се двоколосечна пруга северно од Ниша, Ниш–Димитровград, као и њена
електрификација.
Наставиће се изградња Београдског железничког чвора и пруга Ваљево–Лозница
и Београд–Панчево.
Биће завршени мостови на железничком Коридору 10 и то Жежељев мост у
Новом Саду (500m) и железнички мост на Морави код Ћуприје (330m).
За све ове пројекте средства су највећим делом већ обезбеђена а пројекти
припремљени, тако да се са сигурношћу може рећи да ће до 2016. године железнички
Коридор 10 бити модернизован.
Енергетска инфраструктура и ефикасност
У претходном периоду започете су и реализоване значајне инвестиције
у области енергетске инфраструктуре. Обезбеђена су средства и у току је
ревитализација хидроелектрана „Бајина Башта” и „Ђердап 1 и 2”. Обезбеђена су и
средства за одсумпоравање и подизање еколошких стандарда у термоелектранама
„Колубара” у Обреновцу и „Костолац” у Костолцу. С друге стране, усвојен је нови
Закон о рударству чиме су створени услови за експлоатацију уљаних шкриљаца из
алексиначких рудника и ефикасније коришћење минералних богатстава.
У наредном периоду реализоваће се изградња нових и проширење постојећих
објеката за производњу (хидро и термоелектрана) и пренос електричне енергије,
изградња новог постројења за прераду нафте на Дунаву код Смедерева,
продуктовода, нафтовода, гасовода, система за складиштење нафте и нафтних
деривата, односно складишта гаса. Један од главних приоритета биће изградња
већег броја мини хидроелектрана, пре свега на Ибру, Дрини и Нишави.
Посебан значај у области енергетике имаће коришћење обновљиве енергије
(биомасе, сунца, ветра, воде и геотермалне воде). Поред вишег степена енергетске
ефикасности и заштите животне средине, коришћење обновљиве енергије допринеће
расту инвестиција, развоју предузећа у овој области и расту запошљавања. У
претходном периоду донети су прописи и успостављени механизми за подстицање
коришћења енергије из обновљивих извора. Дефинисањем јасних програма
инвестирања велики број светски познатих компанија већ је започео испитивања
потенцијала и просторног распореда извора обновљиве енергије.
Телекомуникациона инфраструктура
Ваздушна и речна инфраструктура
У претходном периоду оспособљен је за цивилни саобраћај аеродром „Морава” у
Лађевцима код Краљева. Приоритет за наредни период биће изградња карго центара
у оквиру аеродрома „Никола Тесла” у Београду и аеродрома „Константин Велики” у
Нишу. Тиме ће се заокружити мрежа ваздушних лука у Србији што ће омогућити да
наша земља постане регионални центар за овај вид саобраћаја.
У овом периоду биће реализовани први инфраструктурни пројекти на Коридору
7, главном пловном путу на територији Републике Србије. Од 2014. године, кроз
Дунавску стратегију, у чијем је креирању Србија имала водеће место, ЕУ ће издвојити
значајна средства за унапређење и развој међународно значајних лука на Дунаву. На
основу просторног плана Србије у овом периоду планира се изградња нове луке на
Дунаву у гравитационом подручју Београда.
10
Полазећи од значаја савремених телекомуникационих система, а ослањајући се
на позитивну праксу развијених земаља неопходно је створити услове за широку
примену телекомуникационих услуга. Наш циљ је дуплирање броја корисника
брзог интернета у наредне четири године. Ово ће значајно унапредити пословање
предузећа и допринети развоју домаће индустрије.
Искуство развијених земаља указује да је са становишта оправданости,
рационалности и поузданости пожељно постојеће телекомуникационе капацитете
објединити и користити за сервисе који су значајни за функционисање државне
управе, локалне самоуправе, правосуђа, здравства, образовања и науке. Другим
речима, неопходно је створити услове за изградњу националне широкопојасне
мреже која ће створити услове за веће запошљавање високообразованих стручњака.
11
Комунална инфраструктура
У претходном периоду уложена су значајна средства у побољшање локалне
комуналне инфраструктуре. Наставићемо обнову мрежа водовода, изградњу и обнову
постројења за пречишћавање вода, реконструкцију и проширење канализационих
мрежа и изградњу и обнову погона за пречишћавање отпадних вода.
Усвајањем Закона о концесијама и јавно-приватном партнерству створена је
основа да се овакви пројекти на локалном и националном нивоу финансирају уз
учешће приватног партнера. То ће активирати значајне инвестиције на локалном
нивоу и отворити велики број радних места у тим срединама.
Заштита животне средине
У области заштите животне средине у претходне четири године постигли смо
значајне успехе. Поред инвестиција у обновљиву енергију успоставили смо више
еколошке стандарде и кроз значајне инвестиције у сектор екологије. Усвајањем
новог законодавног оквира значајно је унапређена рециклажна индустрија у којој
је посао нашло 10.000 људи и изграђено 30 нових рециклажних центара. Проценат
покривености становништва обухваћеног организованим одношењем смећа
повећан је са 60% (2008. година) на 80% (2012. година), а укупно је очишћено 63%
дивљих депонија. Отворен је велики број регионалних депонија и постројења за
пречишћавање отпадних вода.
Овај сектор ће и у наредном периоду бити један од наших приоритета.
Средствима Фонда за заштиту животне средине подржаваћемо сваку приватну
иницијативу у области рециклаже, одрживе производње и развоја туризма у
заштићеним природним добрима кроз повољне кредите и бесповратну помоћ.
Нова Влада донеће следеће законе и одлуке:
Усвајање закона о рационалном коришћењу енергије
Усвајање плана за интегрисање постојеће државне телекомуникационе
инфраструктуре у јединствену мрежу
Усвајање закона о железници.
2. БОРБА ЗА РАДНА МЕСТА
Борба за радна места подразумева, у овим кризним временима, пре свега
очување постојећих радних места, али и стварање услова за отварање нових. Услед
потребе повећања ефикасности тржишта рада неопходно је изменити законску
регулативу у овој области, пре свега Закон о раду, како би се достигли ЕУ стандарди
и повећала конкурентност у овој области. Реформе у области радног законодавства
подразумевају највиши степен консензуса политичких партија и социјалних
партнера јер нужно утичу на најшире сегменте друштва и на сваког грађанина
појединачно. Стварањем адекватног законског оквира омогућиће се компанијама
да очувају постојећа радна места и отворе нова.
Промена радног законодавства треба да иде у смеру стварања институционалних
предуслова за увођење различитих флексибилних облика рада који би требало
стимулативно да делују на ново запошљавање, као и унапређење одредби које се
односе на синдикално и послодавачко организовање и унапређење социјалног
дијалога.
Потребно је и дефинисање правног оквира за радне односе са непуним радним
временом да би се обезбедило више радних места. Рад са непуним радним временом
неће бити алтернатива пуном радном времену већ је он неопходан у погледу слободе
радника, у проширивању могућности запошљавања.
Коначно, у циљу усклађивања професионалног и породичног живота,
биће створен правни оквир који ће подстицати предузећа да на одговарајућем
нивоу закључе уговоре који уводе клизно радно време или рад од куће. Ово је
посебно значајно као подршка женама да остваре себе и на професионалном и на
породичном плану.
Дугорочни циљеви измена и допуна радног законодавства су:
– усаглашавање са међународним стандардима;
– стварање повољних услова за стране инвестиције;
– очување друштвене кохезије као кључног услова за успешан прелазак на
тржишну економију и више животне стандарде;
– ефикасан социјално-економски савет способан да води социјални дијалог и
да преноси закључке социјалних уговора на целокупну социјално-економску
политику државе;
– ефикасни локални социјално-економски савети способни да воде социјални
дијалог на локалном нивоу у оквиру програма локалног развоја.
12
13
Један од основних задатака у наредном периоду је и спречавање рада на црно
јачањем инспекције рада. Да би се у потпуности одговорило овом задатку потребно
је имати обучене кадрове, опремљене и умрежене савременом техничком опремом
која одговара овако постављеним захтевима. Резултат ће бити већа ефикасност
инспекције, смањење рада на црно и повећање прихода у буџету. Самим тим и
обим права запослених који траже заштиту биће вишеструко повећан.
На крају, приоритет ће бити и реформе у систему активних мера политике
запошљавања. Нарочито је важно помоћи младима и припадницима старије
генерације који се годинама налазе ван радног односа. Потребно је дуплирање
учешћа издвајања за активне мере тржишта рада у БДП до 2016. године уз повећање
транспарентности употребе ових средстава, као и њихове веће усмерености ка
рањивим групама. Финансирањем доквалификација и дошколавања незапослених,
као и путем различитих врста обука, створиће се радна снага способна да одговори
на потребе привреде чиме ће се олакшати запошљавање.
Кораци нове Владе:
•
Припрема измена и допуна Закона о раду
•
Повећање издвајања за активне мере запошљавања у буџету, нарочито за
младе и средње генерације у оквиру програма „Друга шанса”
•
Доношење мере за запошљавање једног члана породице у породицама у
којима нико не ради
•
Запошљавање сваког доктора наука.
3. ПОДРШКА МАЛИМ ПРЕДУЗЕЋИМА
Дугорочна економска стабилност и сигурност целог друштва леже у развоју и
јачању малих предузећа. Отварање и развој породичних предузећа показао се као
веома успешан модел за креирање нових радних места у многим државама па и у
Србији.
Утицај светске економске кризе неповољно се одразио како на привредне
субјекте у раној фази пословања тако и на већ постојеће фирме. Губљење пословног
поверења и појачан опрез у односу на преузимање пословних ризика битно је
ограничило отварање нових и развој постојећих предузећа.
Пошто је кандидатура за чланство у ЕУ створила велике шансе новим и
постојећим малим предузећима мора се пружити ефикасна помоћ и подршка
како би се ове шансе на прави начин искористиле. Зато ће се радити на активној
помоћи малим и породичним предузећима да би опстала и била носилац будућег
економског развоја Србије.
С друге стране, сектор малих предузећа је, као и у земљама у окружењу, постао
презадужен, чиме је додатно отежан приступ свежем капиталу. Банкарском сектору
у Србији недостају дугорочни извори у динарима како би се обезбедило стабилно
финансирање са разумном каматом. Недостатак финансијских средстава једна је
од највећих препрека у пословању малих предузећа па ће повећање доступности
изворима финансирања бити приоритет. Формирањем Развојне банке омогућиће
се сектору малих предузећа да дођу до јефтинијих и дугорочнијих средстава за
финансирање.
Републици Србији је потребна Развојна банка из најмање три разлога:
– смањили би се тржишни недостаци (недовољна средства за финансирање,
краткорочни извори, високе каматне стопе);
– омогућила би се већа транспарентност и усмеравање постојећих владиних
програма на једно место;
– конципирали би се нови програми као одговор на потребе привреде, нпр.
подршка извозним малим предузећима.
Други правац подршке малим предузећима биће усмерен на елиминисање
сувишних бирократских процедура како би предузећа лакше пословала. То ће се
постићи дигитализацијом и умрежавањем система државне администрације што
ће олакшати приступ, смањити број процедура и повећати транспарентност рада.
Прва фаза, која се тиче електронске пријаве и наплате ПДВ-а за сва правна лица већ
је завршена.
14
15
Кораци у првих 100 дана Владе:
•
Усвајање закона о Развојној банци Србије
•
Продужење рока за плаћање ПДВ-а на 20. дан у месецу
•
Оснивање гарантног фонда за жене које желе да покрену сопствени посао
•
Утврђивање пореских подстицаја за штедњу у динарима.
4. Повећање извоза јачањем индустрије и
пољопривреде
Привредни раст (БДП) у периоду до 2008. године остварен је по цену
макроекономске неравнотеже. Укупна потрошња је за око 25% била већа од
оствареног БДП. Ову разлику покривао је увоз који је финансиран приходима из
приватизације. Све то је почетком 2008. године довело до рекордног дефицита
спољнотрговинског и текућег платног биланса и релативног смањења учешћа
индустрије и пољопривреде у креирању БДП.
Наставак привредног раста на претходним претпоставкама, осим што није
пожељан, није ни могућ. Због свега наведеног, у претходне четири године на новим
претпоставкама дефинисан је економски модел и стратегија привредног раста и
развоја која подразумева:
– одржање макроекономске стабилности;
– стварање извозно оријентисане привреде са већим нагласком на индустрију
и пољопривреду;
– високе стопе раста инвестиција (домаћих и страних);
– високу, али реално остварљиву стопу привредног раста која се ослања на раст
продуктивности и повећање запослености;
– стабилне цене;
– одржив спољнотрговински и текући платни дефицит.
Први корак ка остварењу овог циља је стварање конкурентног пословног
окружења које ће допринети повећању извоза и смањењу административног
притиска на привреду. Светска економска криза је указала на чињеницу да ће
само државе са високим степеном конкурентности моћи да остварују позитиван и
стабилан економски раст.
У подизању конкурентности домаће привреде велики значај имаће реформе
пореске политике са циљем повећања ефикасности и смањења административних
процедура. Три су крупна правца неопходних промена. Прво, укључивање
наменских дажбина у постојеће или јасно дефинисане нове порезе, укидање
њиховог наменског карактера и брисање оних за које се утврди да су непотребни.
Друго, промене у финансирању локалне самоуправе које би обезбедиле стабилна
средства овом нивоу државне власти и истовремено ограничиле висину и облике
локалних дажбина. И треће, детаљно претресање главних пореза са циљем
проширења основице, уједначавања стопа за исту основицу и поједностављења
администрирања. Додатно, већ припремљене измене и допуне Закона о јавним
набавкама ће кроз централизацију једног дела набавки обезбедити значајне
16
17
уштеде држави, а самим тим и целом друштву. Све јавне набавке биће електронски
оглашаване као и резултати у оквиру њих, а то ће обезбедити већу транспарентност
целог процеса и проширити круг учесника.
Други корак је успостављање нове индустријске политике засноване на
производњи размењивих добара, подстицању извоза, штедњи ресурса и енергетској
ефикасности. Приоритет приликом финансирања пројеката треба дати извозним
или потенцијално извозним фирмама. Важно је већ на почетку мандата Владе
објединити све ресурсе намењене подстицању привреде како извозно оријентисаним
предузећима тако и оним која имају потребу за додатним средствима ради унапређења
производње у земљи.
Трећи корак је јачање стратешких сектора који треба да буду носиоци
привредног раста и извоза. При томе, посебан акценат треба ставити на индустрију
и пољопривреду као носиоце будућег раста и развоја.
Индустрија
Почетком 2008. године дефинисали смо три кључна правца развоја индустрије
у Србији: аутоиндустрија, електронска индустрија и индустрија информационокомуникационих технологија. Ови сектори посебно су били подржани кроз циљане
програме Владе. Четири године касније, резултат такве политике је инвестиција
ФИАТ-а од око милијарду евра. Први аутомобил произведен у Крагујевцу изашао је
са траке у априлу месецу, а планиран је извоз од око две милијарде евра већ следеће
године.
Поред ФИАТ-а, и друге велике компаније препознале су Србију као добру
дестинацију за своје инвестиције. То су пре свих Бош, Панасоник, Данијели, Мањети
Марели, Купертајерс, Леони, Јура, Бенетон, Фалке и многи други. Све ове гринфилд
инвестиције биле су потпуно нове, а њихов резултат нова радна места.
Наставићемо политику која је дала резултате у овој области. Та политика се
заснива на ниским порезима и стабилном пословном окружењу. Наш циљ у наредном
периоду је долазак још једног великог произвођача аутомобила и најмање још једне
велике компаније из области електронике и високих технологија.
Пољопривреда
Србији је потребна савремена и успешна пољопривреда. Овај сектор привреде
остаће веома значајан чинилац укупног развоја земље и основа прехрамбене
индустрије.
– стабилно тржиште пољопривредно-прехрамбених производа које гарантује
пристојан приход произвођачу и адекватну цену потрошачу;
– наставак раста извоза као императив и једини пут напред;
– примена савремених знања и техника пољопривредне производње који
гарантују конкурентан производ;
– повећање површина под наводњавањем за милион хектара;
– биомаса у функцији развоја руралне економије;
– развој руралне инфраструктуре;
– пуно укључивање у светске токове пољопривредно-прехрамбених производа.
Спољнополитички приоритети земље који доводе до пуног укључивања у
светске трговинске токове намећу унапређење конкурентности. Пољопривредни
произвођачи ће добити пуну подршку државе како би били још конкурентнији
и успешнији како на светском тако и на домаћем тржишту. Са друге стране,
подстицаће се развој руралних економских активности које могу гарантовати
пристојан живот становницима руралних области који нису крупни произвођачи.
Мисли се пре свега на органску пољопривреду, рурални туризам, производе са
заштићеним географским пореклом, производњу меда и лековитог биља.
Основни правци деловања у годинама пред нама биће подељени у три групе:
финансирање, институције и законодавни оквир.
Финансирање
Средства којима ће пољопривреда бити подстицана биће обезбеђена из три
главна извора:
– повећањем аграрног буџета, односно дела националног буџета опредељеног
за унапређење пољопривредне производње;
– развојем финансијског тржишта у пољопривреди заједничким финансирањем
пољопривредника са банкама, преузимајући део трошкова финансирања на
себе, чиме ће каматне стопе бити вишеструко ниже од тржишних;
– привлачењем инвестиција у агробизнис, имајући у виду потенцијал овог
сектора наше државе.
Задаци пред пољопривредом Србије су:
18
19
Институције
•
Оснивање Националне лабораторије за млеко
Предуслов развоја пољопривредног сектора јесу функционалне институције
које гарантују стабилне услове за развој пољопривреде. Неопходно је:
•
Усвајање закона о преджетвеном финансирању
•
Улагање увећаних средстава у каналску мрежу и мрежу за наводњавање
•
Повећана улагања у модернизацију прозводње и прераде пољопривредних
производа
•
Кредитирање пољопривредника производње у динарима са каматом до 6%
са роком од три до пет година
•
Ограничење висине и реформа система локалних такси и накнада.
– акредитовати се за коришћење претприступних фондова Европске уније
намењених пољопривреди и руралном развоју;
– даље радити на унапређивању пољопривредне саветодавне службе како
кадровски тако и технички да би саветодавци били сервис пољопривредника
а уједно и канал трансфера знања;
– ставити универзитете, институте, научно-истраживачке организације и
појединце који владају знањима потребним за унапређење пољопривреде у
пуну функцију развоја пољопривреде;
– у пуној мери мобилисати привредне коморе, пословна удружења и друге
пословне организације ка циљевима проналажења нових тржишта, привлачења
инвестиција и стварања нових пословних могућности;
– посебну пажњу посветити стимулисању удруживања пољопривредника у
форме које им могу гарантовати успешан наступ на тржишту;
– додатно ојачати Дирекцију за робне резерве.
Законодавни оквир
Имајући у виду структуру нашег аграрног извоза у коме ЕУ чини 50% а
чланице ЦЕФТА региона 41% (будуће чланице ЕУ) јасно је да ће усклађеност
нашег законодавства са ЕУ регулативом допринети расту извоза пољопривреднопрехрамбених производа. Једино на овај начин могућа је пуна експлоатација
могућности које бесцарински приступ овим тржиштима нуди.
Нова Влада ће донети следеће законе и одлуке:
20
•
Усвајање закона о изменама и допунама Закона о јавним набавкама
•
Доношење закона који ће унапредити електронско пословање
•
Дефинисање стратегије реформе пореског система
•
Израда и почетак јавне расправе стратегије пољопривреде и руралног развоја
21
5. ПОДСТИЦАЊЕ НАТАЛИТЕТА И СМАЊЕЊЕ
СИРОМАШТВА
Наш приоритет биће демографски опоравак Србије пре свега подизањем
квалитета живота у породици. Посебну пажњу треба усмерити ка смањењу
сиромаштва деце и праћењу адекватности накнада за сиромашне породице са децом.
У периоду пре настанка кризе животни стандард у Србији обележен је
значајним смањењем сиромаштва које се преполовило од почетка транзиције. Током
кризе дошло је до погоршања животног стандарда. Због тога ће програм смањења
сиромаштва у наредном периоду бити заснован на привредном расту и развоју, на
отварању нових радних места и на развоју програма, мера и активности усмерених
ка најсиромашнијим и посебно угроженим групама. Приближавањем Србије ЕУ све
више на значају добија процес социјалног укључивања као обавезна компонента
политике интеграције.
Кораци у првих 100 дана Владе:
•
Усвајање мера за подстицање наталитета:
– 20.000 динара месечно, 12 месеци, незапосленим породиљама;
– 100% зараде за време трудничког одсуства;
•
Измене закона који ће омогућити да „правно невидљиве” особе (пре свега
Роми) регулишу своја права.
Процес социјалног укључивања треба да омогући да сви појединци и друштвене
групе у потпуности учествују у економским, друштвеним и културним токовима и да
могу да достигну одговарајући животни стандард. Процес треба да омогући и веће
учешће грађана у доношењу одлука, посебно оних које утичу на њихово благостање
и остваривање људских права.
Поред традиционалних, пасивних мера подршке најсиромашнијим слојевима
становништва, у наредним годинама неопходно је развити програме и мере којима
би се пружила додатна подршка сиромашним грађанима и искљученим групама
становништва да би се омогућио њихов приступ образовању, тржишту рада,
здравственим и социјалним услугама и могућностима за решавање стамбеног
питања. Мере подршке више треба да се формулишу у оквиру концепта активног
укључивања који подразумева подстицаје за запошљавање и образовање сиромашних
и искључених грађана.
Социјално укључивање сиромашних, особа са инвалидитетом, избеглих
и интерно расељених лица, Рома и других посебно угрожених група захтева
успостављање међуресорне сарадње, али и сарадње између јавног, цивилног и
приватног сектора како на националном тако и на локалном нивоу. Потребно је
креирати квалитетне пројекте и програме укључивања и развоја ромске заједнице у
областима образовања, запошљавања, становања, здравствене и социјалне заштите.
Поред тога, ради успешне припреме Републике Србије за коришћење европских
фондова намењених социјалном укључивању и смањењу сиромаштва (попут
Европског социјалног фонда) потребно је формирати одговарајуће међуресорне
структуре за ефикасно и транспарентно пружање подршке за спровођење адекватних
мера на националном и локалном нивоу.
Најзад, неопходно је да се развију сви показатељи за праћење и редовно
извештавање о сиромаштву и процесу социјалног укључивања који би омогућили
формулисање и унапређење одговарајућих политика у овој сфери.
22
23
6. П
ОБОЉШАЊЕ УСЛОВА ЖИВОТА УНАПРЕЂЕЊЕМ
СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА, ЗДРАВСТВА, КУЛТУРЕ И
СПОРТА
Образовање
Проблеми у приступу образовању још нису у потпуности решени. Одустајање
од школовања постоји на свим нивоима образовања. Око 10% популације не
завршава основну школу, а око 15% уписаних не заврши средње образовање (око
35% генерације). Несклад између структуре средњих школа и потреба привреде је
велики што најчешће захтева преквалификације и оних који су завршили средње
школе. На тржишту постоји недостатак оних компетенција које су потребне
привреди.
У том светлу први корак је наставак изградње, оптимизације и организације
флексибилне мреже образовних институција које ће се лакше прилагођавати
демографским променама, повећаној мобилности грађана и различитим потребама
корисника. Уз то, радиће се и на повећању квалитета и доступности система
образовања, као и на његовом усклађивању са потребама тржишта рада.
Већи акценат ћемо ставити на спровођење дугорочних мера које подразумевају
темељну реконструкцију образовног система Србије у погледу квалитета и смањења
нивоа одустајања. Поред поменутог, неопходне су и краткорочне мере које доприносе
брзом одговору на тренутне захтеве привреде. Реализација краткорочних мера
могућа је мобилизацијом и ефикаснијом употребом постојећих ресурса.
Кључни проблем система образовања у Србији је низак квалитет знања,
вештина и компетенција. Образовање ће у наредном периоду бити фокусирано на
резултате и образовне стандарде. Наставу треба ослободити традиционалних метода
и засновати је на модерним методама учења које једино могу осигурати потребна
знања, вештине и компетенције.
Неке од мера које ће бити предузете су примена концепта целоживотног
образовања, образовања одраслих и укључивање неформалног образовања у систем
целоживотног учења. Приоритети ће бити:
– доградња и повезивање неформалног система образовања са формалним
системом образовања.
У овој области већ су донета нека значајна документа као што су Стратегија
средњег стручног образовања и Стратегија образовања одраслих са акционим
плановима. Ови документи ће се ажурирати, испитати досадашњи ефекти
спровођења и предузети неопходне мере за њихову даљу примену. Решиће се
проблеми финансирања тих облика образовања и проблеми сертификације.
Здравство
Наш стратешки правац је креирање одрживог здравља становништва Србије
у 21. веку. Мисија система здравствене заштите Републике Србије је да обезбеди
свеобухватну заштиту примарног, секундарног и терцијалног нивоа која унапређује
здравље, квалитет живота и благостање становништва Србије.
Наш циљ је интегрисана здравствена заштита која је оријентисана на пацијента,
пружа здравствене услуге које су високог квалитета и економски исплативе,
засноване на доказима из истраживања у савременој медицини. Радићемо на
развијању превенције, промоцији здравља, заштити становништва од последица
болести и унапређењу функционисања здравствених служби уз детерминисану
улогу приватног сектора. Ови приоритети су у сагласности са миленијумским
циљевима развоја Уједињених нација и са усвојеним националним стратегијама
везаним за ове циљеве. Етички темељи приступа у овој стратегији су једнакост,
солидарност, одрживост, учешће грађана, ефикасност и правда.
Основни циљеви у области здравствене заштите и свих осталих сектора
повезаних са здрављем људи су:
– oчување и унапређење здравља становништва, продужење трајања и
побољшање квалитета живота;
– смањење разлика у приступачности и коришћењу здравствене заштите;
– бесплатни уџбеници за све основце у Републици Србији;
– стално унапређење квалитета и економске исплативости здравствених услуга;
– функционално основно образовање одраслих;
– осигурање од финансијског ризика у вези са здрављем.
– стручно образовање одраслих;
– бесплатна прва година студирања уз јасне критеријуме за наставак студија под
истим условима;
24
– различити програми преквалификација, доквалификација и иновирања
знања у циљу стицања оних вештина које тражи тржиште рада;
Неопходно је такође усвојити један број показатеља који се односе на структуру,
процес и резултате активности у здравственом систему, а који ће омогућити да
се евентуалне корекције оперативних планова спроводе благовремено. Овакав
поступак представља и неопходни услов у процесу хармонизације и придруживања
Европској унији.
25
У оквиру Министарства здравља успоставићемо систем подршке студентима
који заврше медицински факултет у року са просеком преко 9,5. Посебну пажњу
посветићемо континуираној едукацији у стратешки важној области трансплантације.
Потребно је усмерити све расположиве капацитете у систему здравствене заштите ка
стварању услова за чланство у Еуротранспланту и сличним организацијама у оквиру
Европске уније. Чланством у Еуротранспланту значајно би се смањила листа чекања
за трансплантацију органа у нашој земљи.
царинску и кредитну политику. Улагање у модернизовање застарелих институција
и њихово јачање и иновирање уз развијање континуираног професионалног развоја
и менаџмента у установама културе представљају приоритет.
Залагаћемо се за принцип децентрализације у култури кроз развој културних
програма прилагођених потребама општина.
Неопходно је извршити усаглашавање прописа који се примењују у области
културе и брзо доношење неопходних подзаконских аката који ће ставити Закон о
култури, Закон о кинематографији и остале законе из ове области у пуну примену.
Култура
Културна политика мора бити демократска. Култура, традиционална и
савремена, мора бити доступна најширем кругу грађана.
Спорт
Међународна изолација наше земље која је деведесетих година погодила многе
области учинила је да култура буде угрожена на посредан, али дубљи начин, чији
се ефекти осећају и данас. Улагањем у културу улажемо у образовање грађана и
креирање њихових културних потреба.
Спорт је једна од најуспешнијих области у нашој држави, а спортисти су наши
најбољи амбасадори у свету. Из овог разлога неопходно је обезбедити довољан
број сати вежбања недељно у оквиру обавезног основног и средњег образовања
садржајима из различитих спортских дисциплина са циљем позитивног деловања
на раст и развој, односно унапређења здравља и физичких способности младих.
Сматрамо да је стога најзначајније улагање које подстиче институционалну
сарадњу са сектором образовања јер се културне потребе и свест стварају од
најмлађег узраста. Потребно је посебно развијати и подржати пројекте сарадње
установа културе и школа. Такође је важно спроводити континуиране активности у
области истраживања и анализе културних потреба грађана.
Неопходно је поставити стратегију међународне културне размене и сарадње са
сродним институцијама у Европи и свету. Посебан значај у међународној размени
придајемо регионалној културној сарадњи, повезивању на заједничким пројектима и
наступима уметника. Истовремено, наша национална култура, баш као и многе друге,
резултат је испреплетаности са другим културама, а њен напредак могућ је само на
принципима опште хуманости, толеранције и размене. Зато Србија као мултиетничко
друштво мора да подстиче слободан развој националних култура на основама
равноправности и стваралачке сарадње као саставног дела културне политике.
Подржаћемо повезивање са новим концептима и идејама културних политика
Европе као што су стварање урбано-креативних градских целина, јавно-приватно
партнерство, интеркултурни дијалог, подршка инклузивности. Посветићемо посебну
пажњу стварању повољних услова за финансирање и суфинансирање пројеката који
подстичу рад организација цивилног друштва у области културе.
У транзиционом друштву какво је наше посебно је осетљив однос тржишта и
културе. Сматрамо да би вредновање културе на тржишту као јединог мерила успеха
представљало велику опасност. Зато држава мора да обезбеди заштиту врхунске
културе од комерцијализације коју намеће тржиште.
Културне делатности, културна добра и уметничко стваралаштво треба да имају
стабилне изворе финансирања кроз буџетска издвајања, стимулативну пореску,
26
У исто време, младима треба обезбедити квалитетније, разноврсније и
безбедније физичко васпитање у школама уз поновно увођење спортских секција
и школских такмичења. Радићемо на развијању система школских спортских
такмичења у сарадњи са националним савезима и осмислити начин стимулације
кадра који би реализовао ове програме.
Улагање у спортску инфраструктуру је неопходно да би се постигли сви
зацртани циљеви када је у питању развој и промоција спорта у нашој држави.
Паралелно са овим треба промовисати здраве стилове живота, вежбање ради
здравља у контексту превенције великог броја хроничних обољења за све узрасне
групе, посебно за запослене и за жене, применом различитих програма.
Кораци нове Владе:
• Усвајање:
- одлуке о обезбеђивању бесплатних уџбеника за све ученике;
–п
рограма за бесплатну прву годину студија и критеријума за одржавање
тог статуса;
– стратегије развоја образовања до 2020. године;
– стратегије развоја културе Републике Србије до 2020. године;
– закона о основном и закона о средњем образовању;
– праваца реформе здравственог система;
•
Започети реконструкцију клиничких центара, са приоритетом Клиничког
центра Србије као највеће и најзначајније здравствене установе у земљи.
27
7. ИНВЕСТИЦИЈЕ У ЕКОНОМИЈУ ЗНАЊА
Република Србија је за време мандата актуелне Владе дуплирала инвестиције у
науку и технологију са 0,3% БДП на 0,6% БДП. И поред значајног унапређења Србија
и даље битно заостаје за Европом и развијеним земљама света у домену економије
знања.
Пројекти нове Владе биће:
•
Отварање Научно-технолошког парка у Београду
•
Почетак изградње Центра за материјале и нано технологије
•
Почетак изградње Центра за матичне ћелије у Крагујевцу
•
Отварање обновљеног Научно-истраживачког центра „Петница”.
Узимајући у обзир реалну ситуацију, као и планове и стратегије који тренутно
постоје, инвестиције у науку биће минимално 1% БДП до 2016. године. Ипак, ни ова
средства за реализацију научних и развојних пројеката нису довољна да надокнаде
две деценије недовољних улагања и недостатак нове опреме и савремених научних
институција. Зато је већ покренута иницијатива за инвестиције у научну и технолошку
инфраструктуру Србије у износу од 400 милиона евра којом је планирана реализација
кључних инфраструктурних пројеката у периоду трајања стратегије.
Визија научног и технолошког развоја Републике Србије јесте да она постане
иновативна земља у којој научници достижу европске стандарде, доприносе укупном
нивоу знања друштва и унапређују технолошки развој привреде, односно доприносе
стварању дигиталне економије. Једини начин остварења ове визије и формирања
економије засноване на знању јесте да се тренд раста инвестиција у науку и развој
настави после 2012. године. Ова улагања не треба да дођу само из буџетских средстава,
план је да значајан део инвестиција дође из приватног сектора кроз јаче повезивање
науке и привреде, као и увођењем пореских и других подстицаја. Та чињеница имаће
директан утицај на структуру домаће привреде и отвориће могућност младим
научницима и инжењерима да каријере не граде само у државним институтима и
факултетима већ да своја знања примењују у приватним компанијама.
Поред пораста инвестиција у науку и технологију спровешће се и низ мера с
циљем јачања улоге науке и технологије у развоју Републике Србије. Поред реализације
Стратегије развоја науке, потребна је рационализација мреже научноистраживачких
организација.
Следећи корак је повезивање науке и привреде. Неопходна је стратешка промена
начина финансирања који се делимично оријентише ка привредним субјектима као
носиоцима иновационих пројеката. То ће се постићи суфинансирањем пројеката
у којима се остварује сарадња између приватног сектора и научноистраживачких
организација. Први корак остварен је креирањем Фонда за иновациону делатност и
финансирањем првих оваквих пројеката почетком 2012. године.
Коначно, потребно је спровођење програма повратка научника у коме ће бити
обезбеђени услови за формирање сопствених лабораторија и научних тимова у
оквиру постојећих научноистраживачких организација у Србији.
28
29
8. Ј АЧАЊЕ ДЕМОКРАТСКИХ ИНСТИТУЦИЈА И
ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА
Наш програм дефинише основне институционалне и нормативне промене које
ће довести до повећања демократског капацитета, ефикасности и одговорности
кључних институција и носилаца јавних функција.
Реафирмацију парламента и парламентаризма и јачање ефикасности и
одговорности извршне власти неопходно је завршити до 2016. године како би основе
институционалне реформе биле готове пре последње фазе преговора о приступању
Србије ЕУ.
Реафирмација парламента и парламентаризма
Желимо да наставимо јачање институција изградњом модерног парламента,
стручно сервисираног, са упориштем у стручној расправи на одборима. Да би
Народна скупштина преузела огроман терет хармонизације наших прописа са
прописима ЕУ она мора бити институција којој ће извршна власт бити одговорна и
полагати јој рачуне за свој рад. Јачање уставног и политичког положаја и ауторитета
Народне скупштине као демокрaтског народног представништва, односно највишег
представничког тела и носиоца уставотворне и законодавне власти, представља
основ изградње демократског друштва.
Народна скупштина треба да има ауторитет демократског народног
представништва које изражава основне интересе и потребе грађана, креира општи
оквир друштвене и државне политике доношењем закона и врши ефикасну политичку
контролу њиховог извршавања. У том погледу од посебног значаја је изградња и
афирмација ефикасног система парламентарне контроле над извршном влашћу. У
основи, исти принципи односе се и на положај и улогу скупштина општина, градова
и аутономних покрајина.
Децентрализација
Усвајањем Закона о јавној својини и изменама Закона о финансирању локалних
самоуправа отворене су нове, конкретне могућности за децентрализацију Србије.
Законом о јавној својини омогућено је да локалне самоуправе постану власници
имовине јавних предузећа чији су оснивачи, као и да стекну својину над општинским
путевима, улицама, трговима и парковима. Такође, АП Војводина добила је својину
над магистралним путевима, каналима, јавним и другим предузећима чији је оснивач.
30
Подржаваћемо и убудуће децентрализацију кроз јачање локалних самоуправа.
Децентрализација ће бити у функцији приближавања власти грађанима, односно
што непосреднијег и ефикаснијег остваривања њихове суверености и контроле
органа власти. Истовремено, држава ће се растеретити бројних надлежности које
не треба, нити је у стању да сама ефикасно и на оптималан начин остварује на целој
својој територији (нпр. одржавање локалних путева, улица и др).
Јачање ефикасности и одговорности извршне власти
Извршну власт на свим нивоима нужно је учинити у пуној мери одговорном за
квалитет политике, прописа, мера и одлука које предлаже или које сама доноси, као
и за њихово ефикасно спровођење. У том погледу највећу одговорност има Влада
Републике Србије. За јачање ауторитета Владе посебан значај има њена одговорност
за ефикасан и законит рад органа државне управе који непосредно примењују
законе, одлучују о многобројним правима и дужностима грађана и правних лица.
Органи државне управе треба да се, по угледу на савремена европска искуства,
функционално деполитизују и професионализују као сталан и високостручан
сервис грађана, независно од изборних промена органа политичке власти. Тај
принцип треба применити и на јавна предузећа, установе и организације чији је
оснивач држава, а Влада и њена министарства одговарају за њихов законит рад.
Такође га треба применити на рад органа управе и јавних предузећа у општинама,
градовима и аутономним покрајинама.
Принципи деполитизације не треба да воде ка отуђивању државне управе
и јавних предузећа од јединствене политике државе и општих државних
интереса. Потребна је и темељна реформа државне администрације и изградња
административних капацитета да би се у највећој мери осигурали ефекти
предложених мера и искористили расположиви фондови ЕУ у процесу европских
интеграција и након стицања статуса члана ЕУ.
Функционална електронска управа омогућиће суштинску реформу јавног
сектора, односно значајно ће утицати на смањивање корупције и веће учешће
грађана у одлучивању чиме ће се аутоматски смањити и време потребно за обављање
административних послова. Данас у Републици Србији постоји регулаторни оквир
који у потпуности омогућава успостављање електронске управе на свим нивоима,
постоји велики број сервиса које су одређени органи државне управе развили и
ставили на располагање грађанима Републике Србије, али без обзира на поменуто,
још увек не можемо да кажемо да постоји функционална електронска управа у
пуном облику.
31
Кораци у првих 100 дана Владе:
•
Измена Пословника Народне скупштине са циљем јачања капацитета рада
скупштинских одбора
•
Измене института посланичких питања у циљу јачања контроле извршне
власти
•
Реализација пројекта „е-Парламент” у циљу
транспарентности и боље комуникације са грађанима
•
Усвајање закона о професионализацији и деполитизацији менаџмента
јавних предузећа
•
Реализација пројекта за електронско канцеларијско пословање и размену
докумената републичких органа (увођење електронске писарнице)
•
Увођење обавезних електронских јавних расправа.
постизања
веће
9. ЕФИКАСНО ПРАВОСУЂЕ И БОРБА ПРОТИВ
КОРУПЦИЈЕ И ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА
Изградња модерног и ефикасног правосуђа
Један од најважнијих циљева и задатака у наредним годинама је наставак
започете реформе правосуђа која за крајњи циљ треба да има изградњу модерног
правосуђа као битне претпоставке владавине права и ефикасне заштите уставних
слобода и права грађана. У том погледу посебан значај има изградња независног и
самосталног судства.
Достизање европских стандарда у погледу стручности, ажурности,
достојности и законитости у поступању судова и судија, као и ефикасан
поступак извршења судских одлука, једини су начини повратка нарушеног
угледа, друштвеног ауторитета и поверења грађана у судове. Ти високи
захтеви подразумевају и одговарајући ефикасан систем дисциплинске и друге
одговорности судија у случају нестручног и несавесног рада, корупције и других
облика моралне недостојности. У основи, исти принципи и захтеви односе се и
на тужилаштво.
Основни циљеви наставка реформе правосуђа су подизање ефикасности
правосуђа, jачaње борбе против организованог криминала и корупциjе, унапређење
правне сигурности и заштите инвестициjа.
Борба против организованог криминала, корупције и
реформа система безбедности
Један од највидљивијих резултата рада у периоду 2008–2012. године била
је борба против организованог криминала и корупције и реформа система
безбедности. Србија је у овом периоду постала стуб борбе против криминала и
корупције у региону и свету. Велику заслугу за то има одлучна борба коју је Влада
започела против нарко-мафије. У одлучној борби против организованог криминала
откривени су и оптужени шефови највећих криминалних група.
Одлучно смо се сукобили са корупцијом па су тако ухапшени и оптужени
бивши државни функционери одговорни за малверзације у „Путевима Србије” и
„Железницама Србије”, а у току је истрага за вишегодишњу корупцију у рударском
басену „Колубара”. Такође, отворена је истрага у афери за набавку вакцина.
Имајући у виду да је битан услов унапређења друштвеног система и
одговорности сузбијање, искорењивање и оштро санкционисање криминала,
пре свега организованог криминала и корупције, наставићемо са започетим
32
33
пословима. Досадашњи резултати су наша потврда да можемо наставити још
одлучније тако што ћемо између осталог дати још већу подршку раду Агенције за
борбу против корупције и донети стратегију за борбу против корупције.
Посебан акценат ставићемо на подизање стручне и техничке оспособљености
специјализованих органа за откривање криминала и корупције, потом на сарадњу
полиције и друштвених контролних и антикорупцијских институција, посебно
у сфери јавних набавки и приватизације, што је један од предуслова успешне
борбе против корупције, као и на подизање ефикасности правосудног система у
санкционисању организованог криминала и корупције.
Наставићемо успешну сарадњу са одговарајућим међународним институцијама
и службама, као и органима суседних држава, с обзиром на то да је ова сарадња у
претходном периоду дала доста позитивних резултата.
Безбедност и сигурност основни су предуслови за већи прилив инвестиција.
У последње четири године Србија је постала лидер у борби против криминала и на
тај начин значајно допринела остваривању безбедности како у региону тако и на
глобалном нивоу. По први пут Србија је постала „извозник” безбедности.
Извршена је и реформа Војске Србије уз јачање њене ефикасности и потпуну
професионализацију. Укинуто је обавезно служење војног рока. Наменска
индустрија постала је окосница српског извоза. Међутим, у наредном периоду
потребно је довршити започете реформе, а ту се пре свега мисли на консолидацију
финансија у области војне и цивилне безбедности чиме би се повећале инвестиције
у квалитет кадрова, опреме и технике. Упоредо са јачањем стручне и техничке
оспособљености служби цивилне и војне безбедности нужно је развијати и
унапређивати систем парламентарне и друге цивилне контроле над радом ових
служби.
34
Кораци у првих 100 дана Владе:
•
Усвајање измена и допуна Кривичног законика Републике Србије;
– пооштравање казнене политике за дела организованог криминала и
корупције;
– повећање заштите рањивих група успостављањем Регистра педофила;
– пооштравање казнене политике за злоупотребе у јавним набавкама;
•
Почетак рада извршитеља и јавних бележника у циљу унапређења
ефикасности, квалитета и ажурности рада правосудног система
•
Усвајање националне стратегије усклађивања правосудног система
Републике Србије са тековинама ЕУ за период 2012–2017.
•
Допуна Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању
организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних
дела
•
Усвајање националне стратегије за борбу против корупције 2012–2017.
•
Унапређење система заштите сведока и жртава насиља
Унапређење безбедности затворског система.
35
10. ОЧУВАЊЕ ТЕРИТОРИЈАЛНОГ ИНТЕГРИТЕТА И
УРАВНОТЕЖЕНА СПОЉНА ПОЛИТИКА
Наша мисија је модернизација Србије и успостављање система вредности
које нас као друштво, као народ чине пуноправним и легитимним делом европске
заједнице народа. Уверени смо да ћемо, након што смо стекли статус кандидата, у
најскоријем року започети преговоре са ЕУ и сасвим сигурно постати чланица ЕУ
чиме ћемо побољшати квалитет живота наших грађана.
Наставићемо политику која иде у правцу обезбеђивања добробити за грађане и
стабилности за нашу земљу и на тај начин обезбедити учлањење Србије у ЕУ. Када
кажемо да ова политика нема добру алтернативу дубоко смо уверени у ту чињеницу.
У протеклом периоду стекли смо искуство у спровођењу реформи, а предстоје нам
изазови у спровођењу политике која ће обезбедити макроекономску стабилност.
У складу са планом економског развоја ми морамо да усаглашавамо нашу
безбедносну политику у региону и са земљама ЕУ. Зато и јесмо чланица програма
Партнерства за мир. У том контексту ми спроводимо регионалну политику,
политику помирења, али и политичке, безбедносне и економске сарадње у региону.
Сарадња са суседима има нарочиту важност. Политика мира и сарадње наше је
опредељење. Србија је у протекле четири године успешно предводила и учествовала
у регионалним иницијативама које имају за циљ унапређење односа међу суседима.
Положај Срба у региону такође је од великог значаја за нашу земљу. Наставићемо
политику специјалних веза са Републиком Српском у оквиру Дејтонског споразума.
Србија је протеклих година водила темељну борбу за очување територијалног
интегритета. Косовско питање је веома тешко. Оно је не само национално већ и
економско, безбедносно и демографско питање. У протеклом периоду успели смо
да ограничимо број земаља које су признале једнострану одлуку о независности
Косова, предложили дијалог са Приштином који је дао значајне резултате и очували
Резолуцију 1244 као кључну одредницу међународног права у свеобухватном
решавању питања наше јужне покрајине. Наставићемо са нашим залагањем за
решавање питања имовине Срба и Србије на Косову и имовине Српске православне
цркве. Инсистираћемо на посебним безбедносним гаранцијама за Србе у енклавама
и додатној аутономији за север Косова. Србија ће истрајати на путу проналажења
историјског компромиса између Срба и Албанаца у оквиру решења без признања
Косова. Залагаћемо се за проналажење практичног решења за Косово које ће бити
смештено у будућности, а не у историји, а које у основи има поштовање нашег
суверенитета. То је фундаментална разлика између наше и других политика.
Србија је добила председавање ОЕБС-ом за 2015. годину, а министар спољних
послова је кандидат за председника Скупштине УН. Наставићемо уравнотежену
спољну политику, посебно се ослањајући на односе са ЕУ, Русијом, САД и Кином. Та
политика дала је резултате и на политичком и на економском плану.
36
Download

програм за бољи живот 2012—2016.