ЛИБАДЕ
из етнолошке збирке
Народног музеја у Краљеву
1
Svojom elegancijom, estetskim i kulturnim vrednostima, libade privla~i
posebnu pa`wu kako stru~waka koji prou~ava odevawe u pro{lim vremenima, tako i obi~nog posmatra~a. Mnogo je razloga zbog kojih je za temu ovog
rada odabrano libade, tipi~an i reprezentativan haqetak srpske `enske
gra|anske no{we s kraja 19. i po~etka 20. veka. Najkvalitetniji materijali za izradu i ukra{avawe i stilski ukomponovani motivi doprineli su
da libade postane jedan od najelegantnijih i najvrednijih haqetaka srpskog
gra|ankog kostima i da kao takav egzistira kroz veoma dug vremenski period. Na osnovu postoje}e literature, muzejskih i likovnih izvora, odgovoreno je na mnoga pitawa. Pisano je o tome {ta je libade i gde je nastalo.
Izneti su razli~iti stavovi o poreklu naziva. Navedeni su haqeci koji se
smatraju prete~ama libada. Pone{to je re~eno i o sli~nostima i razlikama sa drugim haqecima, o razli~itim nazivima za libade u oblastima gde se
ovaj tip dopojasnog kaputi}a pojavquje, kao i o varijantama ovog dela no{we. Kako to pravila nala`u posebna pa`wa je posve}ena izradi libada,
odnosno materijalu, kroju i ukra{avawu, kao i zanatlijama ~ija je ma{ta i
kreativnost stvarala prava umetni~ka dela. U posebnom odeqku predstavqena su libada sa~uvana u Narodnom muzeju u Kraqevu. Tako|e je data muzeolo{ka i katalo{ka obrada svakog haqetka iz pomenute kolekcije.
5
Sl. 1. Ilinka Ili} (sedi desno)
sa prijateqicama, inv.br. I - 11442
ODEVAWE U SRBIJI KRAJEM 19. I PO^ETKOM 20. VEKA Prou~avawe na~ina odevawa veoma je va`no pri istra`ivawu etni~ke i kulturne pro{losti jednog naroda. Na~in odevawa odre|uju uslovi dru{tveno-kulturnog
sistema. Na~in odevawa je odraz ekonomskih i politi~kih zbivawa, duha
epohe, kao i prostora i vremena u kome je nastalo. Na~in odevawa prenosi
poruke o mnogim aspektima `ivota dru{tvene grupe kojoj weni nosioci
pripadaju. Ono pru`a odgovore na razli~ita pitawa i potrebe qudi, odra`ava estetska i moralna shvatawa, versku i nacionalnu pripadnost. Ode}a
daje informacije o dru{tveno- ekonomskom statusu, zanimawu, polu, dobu
starosti i bra~nom stawu onoga ko je nosi.1
Ceo 19. vek ispuwen je borbom za oslobo|ewe srpskog naroda od vi{evekovne turske vladavine. Te`ilo se formirawu moderne dr`ave sa ustanovama koje }e biti formirane na iskustvu i dostignu}ima evropskih naroda.
Odgovaraju}e promene de{avale su se u politi~kom i dru{tveno-ekonomskom sistemu. Kultura do`ivqava sveop{ti preobra`aj, posebno u varo{ima koje prerastaju u moderne gradove sa evropeiziranim gra|anskim
stale`om. Na~in odevawa neposredno izra`ava socijalno - ekonomske prilike, kulturne i nacionalne te`we. Ode}a u Srbiji posle Prvog i Drugog
srpskog ustanka ima karakteristike turskog na~ina odevawa, a razlog tome
je vazalni odnos, razvijenost orijentalnih zanata i trgovine orijentisane
ka Istoku, kao i javno pokazivawe novoste~enog dru{tvenog statusa u novoj
dr`avi u kojoj i hri{}ani smeju da nose ode}u svih boja, od rako{nih tkanina i bogato ukra{enu. Dugo prisustvo Turaka na na{im prostorima uslovilo je formirawe ukusa koji nagiwe eleganciji Istoka. U isto vreme, sa
no{ewem ove ode}e te~e i proces evropeizacije, kao i proces formirawa
srpskog nacionalnog kostima. ~etrdesetih godina 19. veka nastaje srpska
gra|anska no{wa koja sredinom veka dobija nacionalno obele`je. Originalnom kombinacijom Istoka i Zapada u Beogradu se stvara posebna ode}a
koju prihvata gra|anski stale` u svim gradovima i varo{ima onda{we Srbije. Stvarawe osobenog kostima smatra se potvrdom nacionalnog identiteta i afirmacijom sopstvenih kulturnih vrednosti. Krajem 19. veka ode}a
dobija evropske odlike, a na{i gradovi postaju deo uniformne urbane civilizacije. Me|utim, kod istih dru{tvenih slojeva u isto vreme zati~emo
dva obrasca odevawa (Sl. 1) - evropsku modu i nacionalnu no{wu, ~iji pojedini elementi osatali iz pro{lih vremena, postaju deo tradicije i presti`a. I daqe se izra|uju od skupocenih tkanina i bogato ukra{avaju
zlatnim nitima i svilom.
1
Mirjana Pro{i}-Dvorni}, @enski
gra|anski kostim u Srbiji XIX veka, Muzej
primewene umetnosti, Zbornik, 24-25,
Beograd 1980.
2
U toku je reinventarisawe u okviru
zbirke fotografija Istorijskog odeqewa
Narodnog muzeja u Kraqevu
3
Umetni~ka zbirka Narodnog muzeja Kraqevo
7
Literatura, arhivski materijal, putopisi, memoari, muzejske zbirke
(Sl. 2) i porodi~no nasle|e uglavnom daju podatke o odevawu vi{ih dru{tvenih slojeva i o ode}i koja je no{ena u prazni~nim i sve~anim prilikama u Srbiji krajem 19. i po~etkom 20. veka. Ode}a je uglavnom posmatrana
u celini, kao kompletan oblik kostima. O svakodnevnnoj i radnoj ode}i
skoro da i nema podataka. Pretpostavqa se da je izra|ivana po istom kroju
kao i sve~ana, ali od mawe rasko{nih tkanina. U upotrebi je bila i izno{ena sve~ana ili ode}a koja nije u modi. Dru{tvene prilike, uslovi `ivota, nazivi odevnih predmeta, materijal, kroj i ukra{avawe, ukazuju na
~iwenicu da je gradska no{wa (Sl, 2) u Srbiji u prvoj polovini 19. veka
imala orijentalni karakter i da je izra|ivana od skupocenih tkanina.
8
NASTAJAWE I OP[TE KARAKTERISTIKE SRPSKE @ENSKE GRA\ANSKE NO[WE Profesor Mirjana Pro{i} - Dvorni} `ensku gra|ansku no{wu posledwih decenija 19. veka svrstava u kategoriju fiksiranog
kostima. Op{te karakteristike ovog kostima su precizno definisan obrazac odevawa, teritorijalno - politi~ka ograni~enost na kne`evinu Srbiju, a socijalna na gra|anski sloj, kao i dug vek trajawa, odnosno pokazivawe
tendencije zadr`avawa istovetnih formi.4 I ova ode}a do`ivqava odre|ene promene, pri ~emu wihova brzina i intenzitet zavise od stepena uklopqenosti pripadnika grupe koji je nosi u globalna dru{tvena zbivawa, kao
i od mogu}nosti, `eqa i potreba za prihvatawem spoqa{wih uticaja.
@enski gra|anski kostim prve polovine 19. veka odre|ivali su ustaqeni odevni predmeti i tipiziran na~in no{ewa. Osnovu `enske ode}e
tada ~ine ko{uqa, duga, svilena haqina - fistan, sa uz telo pripijenim
gorwim delom i srcolikim izrezom na grudima, svileni pojas - bajader, libade - `enski gorwi haqetak, bunda - preuzeta sa Zapada,a krojnih odlika
pod uticajem Istoka, fes (Sl.2). Tepeluk je posebna vrsta ukrasa koju su na
fesu nosile `ene iz imu}nijih porodica. Biserni tepeluk smatra se autohtonim delom srpskog gra|anskog kostima. Bare{ je traka od somota ili marama od svile upredena i obavijena oko fesa sa bogatim i karakteristi~nim
nakitom (Sl. 3). Svilena marama sa resama preklopqena na grudima no{ena je ispod libada. U posledwim decenijama 19. veka fistan - haqinu, zamewuju sukwa i bluza od brokata ili sli~ne tkanine. Svojim krojem sukwa
osloba|a `enu no{ewa mnogobrojnih podsukwi (Sl. 1). Bluze imaju visoke
okovratnike i ukra{ene su vezom i ~ipkom, a rukavi su bogato nabrani. Uz
wih je no{eno libade, {alovi od ka{mira, svile ili ~ipke, uglavnom ma{inske izrade. Tada u modu ulaze razli~iti ogrta~i, pelerine, mufovi, {e{iri, podvezice, lepeze, ta{nice itd. ~arape su najpre ru~no, a zatim
ma{inski pletene. Obu}u ~ine papu~e, cipele i ~izme. Niske dukata, bisera , }ustek sa satom ili amajlijom (Sl.3), prstewe i narukvice dugo su delovi srpskog gra|anskog kostima. Ponegde se jo{ nose bajader, bare{ i
svilena marama na grudima koju kasnije zamewuju ~ipka, svilena marama sa
{tampanim motivima i resama ili {al. Libade i tepeluk ostaju relativno stati~ni, odnosno do`ivqavaju sasvim male promene ~ak i do prvih decenija 20. veka. Na libadetu rukavi u dowem delu postaju ne{to {iri,a vez
je sveden na najmawu meru ili su pri{ivani samo {iriti i diskretna pozamanterijska traka. Tepeluk svoju formu uglavnom zadr`ava, ali od sedamdesetih godina 19. veka preovla|uje jednobojni bare{ bez niski dukata i veza
biserima, tako da su jedini ukras bro{evi - grane i prsten. Na wihov kontinuitet uticala je ~iwenica da se vez sa libada i biser sa tepeluka ostavqao u nasle|e, da su iz garderobe majke prelazili u devoja~ku spremu k}eri.
Sl. 2. Sava Kara|or|evi},
rad Uro{a Kne`evi}a,3 inv. br. L-779
Sl. 3. Trgovac L. Stefanovi} sa suprugom,
Kraqevo, 1900. inv. br. I- 1139
4
Mirjana Pro{i}-Dvorni}, @enski
gra|anski kostim u Srbiji XIX veka,
Muzej primewene umetnosti, Zbornik,
24-25, Beograd 1980.
Na taj na~in postaju osnovno obele`je srpske `enske gra|anske no{we
(Sl.3). Vremenom libade prodire u seosku no{wu (Sl.4), gde se sa wom kombinuje i ukra{ava prema estetskim merilima i ekonomskim mogu}nostima
porodice. Devojka na selu prvi put obla~i libade za svoje ven~awe, a potom
ga nosi i za slavu i pri~est i druge verske praznike, posela i va{are, ali u
wemu biva i sahrawena.
POREKLO LIBADETA Do sada izre~eni stavovi o poreklu libadeta, repezentativnog i tipi~nog haqetka srpske gra|anske no{we, me|usobno se
razlikuju. Jedni smatraju da je libade tipi~an orijentalni haqetak, drugi
wegovo poreklo vezuju za Gr~ku. Tre}i pak poku{avaju da doka`u da je libade nastalo evropeizacijom dela orijentalne ode}e, da je kao takvo jedinstveno i specifi~no.5
U Turskom Carstvu, jedinstvenom podru~ju koje su ~inili Bliski istok, Mala Azija, severna Afrika i Balkan, povezanost posebno dolazi do
izra`aja u gradskim sredinama. Razni uticaji i promene lako su se prenosili. Promene su se de{avale i u odevawu. Duga~ki gorwi delovi ode}e zamewivani su kratkim. Najpopularnija je bila salta (Sl. 5), haqetak
izra|en od ~oje, dug do struka. Salta je zahvaquju}i povezanosti pomenutih
oblasti Turskog Carstva , iz Sirije i Palestine preneta u druga, udaqenija podru~ja, gde se javqa u raznim varijantama i kombinuje se sa lokalnim
no{wama dobijaju}i razli~ite oblike i nazive. Libade (Sl. 6) je jedna od varijanti salte i no{eno je u Srbiji od vremena vladavine kneza Milo{a.
No{eno sa isto~wa~kim i evropskim odevnim predmetima, libade postaje haqetak kojim se isti~u nacionalne i tradicijske vrednosti i u tridesetim godinama 20. veka.6
Istorijski doga|aji u Srbiji 19. veka davali su velike mogu}nosti za
nacionalno isticawe. To se odrazilo i na na~in odevawa, na nastajawe srpske gra|anske no{we i ustaqivawe libadeta, kao osnovnog obele`ja ovog
kostima. Pojam gospodstvenog Srbi su izgra|ivali po merilima Istoka.
U periodu osloba|awa od turske vladavine, `eqa da se poka`e nadmo}
nad Turcima uslovila je prvo preuzimawe i kopirawe na~ina odevawa, a
potom i formirawe posebne no{we. Prvo su ustani~ke vo|e i stare{ine
i bogati seqaci svoju tradicionalnu ode}u zamenili ode}om koju su izra|ivale terzije i koja je bila bogato ukra{ena zlatom i srebrom.7
O IMENU LIBADE Libade je re~ arapskog porekla i javqa se i u persijskom i turskom jeziku. Prvo je ozna~avala vrstu guwa od tanke, crne ~oje,
bez ukrasa. Postoji nekoliko skoro istih naziva za ode}u razli~itu po obliku i nameni. Persijski naziv libad odnosio se na kratku haqinu, ogrta~,
posebno ogrta~ za ki{u. Liba~a je tako|e re~ persijskog porekla i odnosi
se na ogrta~ koji su nosile sudije. Lebbode koje je od sukna i malo du`e, a
preko koga je opasivan duga~ak pojas, nosili su trgovci i duhovna lica u
Persiji. Libade kao veliki mu{ki ogrta~ pomiwe se u pojedinim epskim
pesmama iz Bosne i Hercegovine.
Sve to ukazuje na ~iwenicu da je libade prvobitno bilo mu{ki haqetak i da su ga nosili oni koji su imali vi{i status u dru{tvu.8 U Rje~niku
hrvatskog ili srpskog jezika 9 navodi se da je re~ libade arapskog, turskog
i persijskog porekla i poti~e od re~i lebade, {to ozna~ava nekakvu kratku
kabanicu, a isto je {to i libadeta, vrsta `enske haqine. S. Stanojevi} u
Narodnoj enciklopediji libade opisuje kao `enski kaputi} izra|ivan od
Sl. 4. Stevka [u}ur (sedi levo)
sa porodicom, selo Gra~ac,
Vrwa~ka Bawa oko 1915
Sl. 5 Salta
Sl. 6. Libade
5
Milena Vitkovi}- @iki}, Libade,
primer orjentalnih uticaja u srpskoj
gra|anskoj no{wi, Novopazarski zbornik 13,
Novi Pazar 1989.
6
Zorana Vasi}, Libade- haqetak gra|anske
no{we, Etnografski muzej u Beogradu,
Beograd 1985.
7
Isto
8
Zorana Vasi}, navedeni katalog
9
Vidi literaturu str. 31
9
kadife, svile ili atlasa, u raznoj boji, a ukra{en vezom od srme ili zlatne `ice10. U [kaqi}evom rje~niku 11 se navodi da re~ libade koje poti~e od
arapske re~i lubbadaci i persijske re~i lebad, a ozna~ava vrstu guwa od tanke crne ~oje sa {irokim rukavima, odnosno `enski kaputi} dug do pojasa sa
{irokim rukavima i ukra{en zlatnim i srebrnim nitima. Po re~niku
srpskohrvatskog kwi`evnog jezika libade je deo srpske gradske no{we, izra|en od svile ili somota, dose`e do struka i ima duge i {iroke rukave.12
Na Kosovu se libade zove libadeta, u Rumuniji libadea, u Bugarskoj libade, u
Iranu lebbode, a u Libanu libaadi.13
10
SALTA, PRETE^A LIBADETA I VARIJANTE SALTE U SUSEDNIM
OBLASTIMA Ne mo`e se sa sigurno{}u tvrditi kada se libade u pojavilo
Srbiji, jer su pisani i likovni izvori o no{wi s po~etka 19. veka oskudni.
Upore|ivawe libadeta kao dela srpskog gra|anskog kostima sa haqecima
sli~nim po funkciji, kroju, izgledu i ukra{avawu iz susednih oblasti omogu}uje nam potpunije sagledavawe nastanaka ovog dela ode}e. U skoro svim delovima Turskog carstva, salta je bila sastavni deo i `enske i mu{ke ode}e
i po svim odlikama je sli~na libadetu i predstavqa wenu prete~u. Razlike su
jedino u tome {to salta ima ravne pe{eve i u`e rukave. U Srbiji su se za `ensku saltu koristili nazivi saltamarka, }ur~e (Sl. 7) i fermen.14
Za mu{ku saltu bili su u upotrebi i termini poput dolam~e, guw i guw~e. I mu{ka i `enska salta izra|ivana je od tanke, fine ~oje i sukna. One
izra|ene od ~oje bile su rasko{nije ukra{ene i nosilo ih je bogatije gra|anstvo. Digi{lija je jedan od naziva za saltu u Bosni gde su je nosile i hoxe. U Gr~koj postoje haqetci koji imaju razli~ite nazive, ali po kroju,
materijalu i na~inu ukra{avawa odgovaraju salti i libadetu. To se odnosi
na kontogouni (sl. 9) iz tzv. Amalijinog kostima15 i saltamarku.
Kontogouni ima pe{eve krojene pod pravim uglom ili jako {picaste,
du`e od struka i mogli su da se zakop~avaju. U Bugarskoj i Makedoniji (Sl.
8) haqetak naziva saltamarka ima malu jaku, ravne rukave i pe{eve, du`ine je do struka i oko svih ivica ukra{en je gajtanom. Letwa saltamarka postavqena je tankom ~ojicom, a zimska krznom, obi~no od samura. U Crnoj
Gori no{ena je jaketa (Sl. 10), varijanta salte i libadeta, du`ine do struka, sa dugim i uzanim rukavima i zaobqenim16 pe{evima. Na osnovu prou~avawa zajedni~kih karakteristika kroja i ukra{avawa, potvr|ena je
~iwenica da nepostoji generalna razlika izme|u salte i libadeta, odnosno
da sve ukazuje na wihovu veliku srodnost i povezanost. Libade je prvobitno postavqano ~ojom i krznom, a kasnije pamu~nim i svilenim tkaninama.
Libade postavqeno i opto~eno krznom uz pe{eve i sa krznenom kragnom, a
koje su nosili i `ene i mu{karci, nazivalo se }ur~e, {kurteqka ili xube.
Skurteqka ili {kurteqka je naziv koji sre}emo i Bosni kao skurtejka, u
Bugarskoj kao ku{tejka i u Rumuniji kao scurteica, coteica, jubeica, cujeica, subeica. U okolini Kladova libade se i danas izra|uje i obla~i u sve~anim
prilikama. Vla{ko stanovni{tvo libade postavqeno krznom naziva skur}ejka ku mani}. U Bugarskoj i okolini Leskovca, {trukeqkom je nazivan veliki ~ojani matil postavqen krznom, xube.
Svi haqeci o kojima je bilo re~i predstavqaju tip jakne, salte, omiqene na Istoku, a koja se zahvaquju}i povezanosti pomenutih oblasti veoma brzo ustalila me|u zate~enim stanovni{tvom do`iveqavaju}i promene
kako u pogledu kroja, tako i pri ukra{avawu, {to je uslovilo pojavu razli~itih naziva, koji su vi{e ili mawe adekvatno primewivani. Veliki broj
naziva ~esto dovodi u nedoumicu o kojoj vreti gorwe ode}e je re~. De{ava
Sl. 7, ]ur~e, Srbija
Sl. 8 Saltamarka, Makedonija
Sl. 9 Kontogouni, Gr~ka
Sl. 10 Jaketa, Crna Gora
10
isto
isto
12
isto
13
Danijela Vasili}, Libade - haqetak
`enske gradske hri{}anske no{we s kraja
XIX i po~etka XX vijeka, Muzej Republike
Srpske, Bawa Luka 2006.
14
Danijela Vasili}, Libade - haqetak
`enske gradske hri{}anske no{we s kraja
XIX i po~etka XX vijeka, Muzej Republike
Srpske,Bawa Luka 2006.
15
Mirjana Pro{i}-Dvorni}, @enski
gra|anski kostim u Srbiji XIX veka, Muzej
primewene umetnosti, Zbornik, 24-25,
Beograd 1980.
16
Zorana Vasi}, Libade - haqetak gra|anske
no{we, Etnografski muzej u Beogradu,
Beograd 1985.
11
se da jedan isti haqetak, ako ga nose mu{karci, ima jedan naziv, a ako ga nose `ene drugi. Neodgovaraju}a primena naziva dovodi do mi{qewa da je libade samo `enski haqetak, a ustvari re~ je o samo jednom obliku te vrste
gorweg dela `enskog kostima. Pisani i likovni izvori navode na zakqu~ak
da je libade i mu{ki i `enski haqetak, da po tipu predstavqa varijantu
salte, koja je u Srbiji raznim transformacijama oblika dobilo specifi~nu srpsku `ensku varijantu i postalo vid nacionalnog obele`ja. Mu{ko
libade je iza{lo iz upotrebe mnogo ranije, odnosno uspe{no ga je zamenila ode}a evropskog kroja.
TERZIJSKI ZANAT U KRAQEVU Libade je jedan od haqetaka koji su izra|ivale terzije. Terzijski zanat do`ivqava procvat u na{im gradovima i
varo{ima po odlasku Turaka. Oslobo|eni od zabrane no{ewa bogato ukra{ene i ode}e odre|enih boja, Srbi po~iwu da nose odela izra|ena od skupocenih tkanina, svih boja, bogato ukra{ena vezom od zlatnih i srebnih
niti, {qokicama, perlicama i svilenim gajtanima. Bogatstvo motiva,
ma{ta i ve{te ruke zanatlija rezultirali su nastankom umatni~kih dela
visokog kvaliteta.
Polovinom 19. veka terzijski zanat je u Kraqevu bio jedan najrazvijenijih. Kasnije, kada u na~in odevawa ulazi evropska moda, terzije potiskuju kroja~i i abaxije, orijenti{u}i se na izradu ode}e uglavnom za potrebe
lokalnog seoskog stanovni{tva. Kraqeva~ki terzijsko - abaxijski esnaf
osnovan je 1855. godine i tada ga je ~inilo 18 ~lanova, odnosno 8 terzija17
Terzijske radwe imali su \or|e Milosavqevi}, Josif Arsenijevi}, Mileta Milojevi}, Ivan Radosavqevi}, Kosta Velimirovi}, Milutin Jerini}
itd. Prema popisu iz 1863. godine u Kraqevu je radilo 19 terzija. U vreme
izdvajawa iz trgova~ko - terzijskog esnafa, 1888. godine, 23 terzije podnose zahtev ministru narodne privrede da se formira novi, terzijsko- kroja~ki esnaf. Svoju `equ terzije i kroja~i su uz dosta napora i truda uspeli
da ostvare tek 1898. godine. Me|utim i u ovom esnafu dolazi do nesuglasica. Kroja~i zahtevaju da se osnuje samostalni kroja~ki esnaf, a sreski na~elnik tim povodom tra`i broj terzija i kroja~a 1905. godine. Tada u Kraqevu
radi 35 terzija. U vreme osnivawa Zanatlijskog esnafa za grad Kraqevo i
srez @i~ki 1912. godine, broj terzija se prepolovio. Ovim zanatom bavi se
jo{ samo wih 1118 – Lazar Stefanovi}, Stevan Stevanovi}, Sreten Kova~evi}, Jovan Prodanovi}, Gli{a Koturanovi}, Velisav Matovi}, Milutin
Kne`evi}, Dimitrije Manojlovi}, Petar Bogavac, Petar Karovi}, Avram
Ili}. Za vreme Prvog svetskog rata skoro sve terzijske zanatske radwe prestaju sa radom. Evropska moda putem trgovine i ustaqivawem novih zanata
sve dubqe prodire u na~in odevawa Kraqev~ana. Proizvodi terzijskog zanata postaju jedan od elemenata tradicije i koriste se samo u posebnim prilikama i ~ine deo garderobe samo najupornijih `ena koje dr`e do svog
patrijarhalnog dru{tvenog statusa. Nestajawe potreba za proizvodima terzijskog zanata uslovilo je da se isti preorijenti{u na trgovinu ili neko
drugo tada aktuelno zanimawe, {to im je omogu}ilo da postanu va`ni i
imu}ni gra|ani Kraqeva.
Terzijske radwe su se obi~no nalazile u glavnim ulucama. Slava terzijskog esnafa bila je Sv. Atanasije. Po kazivawu Luke Lazarevi}a,19 biv{eg
terzije iz Kraqeva, majstor je sedeo u glavnoj prostoriji radwe i prodavao
svoje proizvode i nadgledao radnike. Svuda okolo zidova prostorije za rad
nalazio se radioni~ki krevet napravqen od dasaka {irine 1 metar i prekriven asurama. Na wemu su radnici vezli u sede}em polo`aju. Majstori su
17
Dr. Milan M. Matijevi}, Kraqeva~ki
esnafi, Kraqevo 1995.
18
Marija Uro{evi}, Terzijski zanat u
Kraqevu, Na{a pro{lost, istorijska
revija 1-2, Istorijski arhiv Kraqevo
19
Marija Uro{evi}, Terzijski zanat u
Kraqevu, Na{a pro{lost, istorijska
revija 1-2, Istorijski arhiv Kraqevo
11
dr`ali obi~no oko 3 - 4 radnika, a imu}niji i do 8. Rad je po~iwao u 4 sata ujutru i trajao je do 19 sati uve~e, sa prekidima u 8 sati za doru~ak i popodne radi odlaska na ru~ak. Terzijski alat ~inili su igla, naprstak - ve}i
i okrugao sa rupom na sredini, makaze, zaka~ka i krajac, pegla - utija.
12
MATERIJAL, KROJ I UKRA[AVAWE LIBADA Libada su izra|ivana od
kadife, somota, atlasa, svile, ~oje, a ukra{avana zlatnim i srebrnim nitima, perlama, biserima, {qokicama, pozamanterijskim trakama itd. Izrada libada nije bila nimalo jednostavna i laka. Prvi korak je krojewe svakog
dela posebno (Sl. 11. 12), najpre dve predwe strane sa ravnim ili zaobqenim
pe{evima koji se ne preklapaju i ne zakop~avaju. Zatim se kroji zadwa strana, le|a, i na kraju rukavi, koji su u ramenu ukrojeni i u dowem delu jako
pro{ireni.
Posle svih kroja~kih radwi sledi ukra{avawe. Pre nego {to se krene
sa vezewem ukrasa, na nali~je tkanine se krupnim bodom pri{ije papir na
kojem je iscrtana {ara. Na lice tkanine stavqan je gajtan koji je sa nali~ja prihvatan sitnim, jedva vidqivim bodom.20 Kada je vez gotov, papir sa
nali~ja se prema`e sapunom i preko toga se pre|e vru}om peglom da se vez
i gajtani lepo slo`e. Zatim se pri{iva postava i sastavqaju delovi. Na
kraju se pri{ivaju gajtani i trake po ivicama. Mu{ka libada su izra|ivana od najfinije tamne, a postavqana crvenom ~ojom. Za izradu `enskih libada kori{}eni su svila, kadifa, atlas i saten. Mogla su biti svih boja,
ali se za naj otmenije smatralo ono zelene, qubi~aste, tamnoplave i bele
boje. Libade od bele svile ili atlasa deo je ode}e neveste (Sl. 13, 14). @enska libada postavqena su uglavnom svilom ili sli~nim finim materijalom. Kasnije, kada libade postaje deo no{we {irokih narodnih slojeva, za
postavu se koriste dezenirane pamu~ne tkanine.
Razlike u kroju mu{kih i `enskih libada skoro da nema,21 jedino se
kod mu{kog libadeta oko vrata nalazi mali kolir. Ni mu{ko, ni `ensko
libade se ne zakop~ava. Pe{evi su i kod jednih i kod drugih krojeni pod
pravim uglom ili su mawe ili vi{e zaobqeni. Na le|ima `enskog libada
su obi~no, mada ima primeraka i bez wih, dva kosa u{itka koja nagla{avaju struk. U{ici su ponekad i u vidu proreza, na spoju le|a sa pe{evima. Rukavi su dugi i pri kraju jako pro{ireni. Obi~no su pri dnu prorezani i sa
zaobqenim ivicama. Sa unutra{we strane pe{eva na{ivan je mali xep.
Treba ista}i da je mu{ko libade znatno ranije izobi~ajeno, odnosno da je sa
evropskim odelom potpuno iza{lo iz upotrebe, tako da ih je vrlo malo sa~uvanih u muzejskim zbirkama.
I mu{ko i `ensko libade ukra{avano je po svim ivicama, {avovima i
prorezima. Ukr{avawe je izvo|eno zlatnim, srebrnim i svilenim nitima,
zlatnim i srebrnim gajtanom, bu}mom, {qokicama i zlatnim i srebrnim pozamanterijskim trakama (table I, II, III, IV). Motivi veza su stilizovani floralni ili geometrijski (spiralice) ornamenti. Osnovu svakog ukrasa, bio
on veliki ili mali, ~ini trodelnost. Razvijeni oblik velikih ornamenata,
nastao nadovezivawem sitnih motiva, oblika lale, qiqana i palmete, jednog
na drugi, na le|ima i pe{evima, onemogu}ava da se trodelnost istih jasno
vidi. Ivice su ukra{avane motivom koji daje utisak geometrizovane ili
biqne lozice. Elementi od kojih se sastojala lozica u narodu su nazivani metlice ili prsti}i za palmetu, lale, bobice i bobice sa prepletom, {estice,
trolist, petolist i srpovi. Od ovih elemenata na le|ima i pe{evima pravqen je i veliki ornament, grana. Ceo ukras upotpuwavan je nizovima gajtana ili traka. Na samoj ivici izvo|en je mre`asti preplet krmica ili kerica.
Sl. 11. Kroj libada
Sl. 12. Kroj libada
Sl. 13. Kafexija Petrovi} Mato
sa suprugom oko 1910. godine
Sl.14. Libade, inv.br. E- 556
inv.br. I- 1141
36
\ur|ica Petrovi}, Od pusta do zlatoveza, Tkawe i vez, Beograd 2003., str. 293
37
Zorana Vasi}, navedeni katalog
Aslam~i}i su posebna vrsta spiralnog ukrasa i pored traka i gajtana ~esto
su jedini ukras na haqetku. Pojedini ornameti, bobice ili floralna lozica,
isticani su tako {to su ispuwavani pamukom.22 Me|u tehnikama veza kojima
su ukra{avana libada, najstarija i sa najve}om umetni~kom vredno{}u je zlatovez. Zlatnim, srebrnim i svilenim nitima koje ne oksidiraju, veze se po
svilenim, platnenim, somotskim i finim ~ojanim podlogama. Libade ukra{eno zlatovezom zbog svoje lepote i skupo}e predstavqa dragocenost i simbol je bogatstva `ene koja ga nosi.23
Libada nastala sredinom 19. veka bogatije su ukra{ena od onih koja su
izra|ivana kasnije, kada se ovaj haqetak ustalio. Ukrasi na wima su diskretni i izvo|eni samo oko ivica i proreza. To se najvi{e odnosi na crna atlasna libada koja su starije `ena nosile i do Drugog svetskog
rata.Takvh libada ima najvi{e u kraqeva~kom muzeju, a s obzirom na to i da
se znaju vlasnice pojedinih primeraka, mo`e se odrediti i vreme wihove
upotrebe - po~etak 20. veka .
LIBADE IZ ETNOLO[KE ZBIRKE NARODNOG MUZEJA KRAQEVO U Etnolo{koj zbirci Narodnog muzeja u Kraqevu zbirka tekstila je najbrojnija. Ovu zbirku ~ine uglavnom odevni predmeti, delovi i kompleti seoske i
gradske no{we iz posledwih decenija 19. i iz prve polovine 20. veka. Rad
na prikupqawu i obradi ove vrste etnolo{kog materijala prisutan je od
osnivawa Muzeja u Kraqevu, ali je prezentovan i obra|ivan uglavnom kao
prate}i element stalnih postavki i tematskih izlo`bi.
Rad o libadetu nastao je u vreme kada je zapo~ela revizija zbirke tekstila, odnosno zbirke `enske gradske no{we pomenutog perioda. Kolekciju
libada Etnolo{ke zbirke Muzeja u Kraqevu ~ini 21 predmet. Po svojim karakteristikama, ova libada odgovaraju haqecima no{enim u ~itavoj Srbiji posle 1860. godine, kada se ovaj dopojasni kaputi} ustalio me|u srpskim
`enama. Elegancija, prefiwenost, posebnost i relativno dug period trajawa, uticali su da se libade predstavi kraqeva~koj publici na ovaj na~in.
U kraqeva~kom muzeju najbrojnija su libada izra|ena od crnog atlasa
ukra{ena diskretnim vezom oko ivica rukava, pe{eva i proreza na le|ima.
Materijal i na~in ukra{avawa ovih 14 libada govori o vremenu wihovog
nastanka i upotrebe. Takva libada imala su naj{iru upotrebu u prvim decenijama 20. veka i ~inila su ve} ustaqenu ode}u `ena sredwih ekonomskih
mogu}nosti, a nosile su ga i `ene iz uglednijih porodica u ne tako sve~anim prilikama. Somot tamnoteget i bordo boje i bogat vez, govore sami za
sebe. [est libada izra|ena od ovih finih tkanina i rasko{ano ukra{ena,
~ine da `ena koja ga nosi u potpunosti zablista svojim izgledom. Lep i diskretan vez i prefiwen kroj libada od bele svile (inv. br. 556) i elegancija libada od tamnoteget somota (inv. br. 754) izlo`enih na stalnoj postavci
Etnolo{kog odeqewa upotpuwuju sliku o dru{tvenim i kulturnim doga|ajima u Kraqevu krajem 19. i po~etkom 20. veka. Tokom sre|ivawa dokumentacije i fotografija (Sl. 17.) pa`wu su privukla i libada ~ije su vlasnice,
kao i wihove i porodice, bile zna~ajne za dru{tveni `ivot Kraqeva po~etkom 20. veka, a ~iji su potomci i ro|aci danas me|u `ivima. Libade inv.br.
975 pripadalo je Ilinki Ili}, dugogodi{woj predsednici Podru`ine
@enskog dru{tva u Kraqevu, aktivnoj ~lanici Dru{tva Kwegiwa Qubica
i mnogih drugih `enskih humanitarnih udru`ewa i organizacija. Ilinka
je bila supruga poznatog kraqeva~kog trgovca Avrama Ili}a. Bez obzira
{to je porodica Ili} bila ugledna i bogata, Ilinka je ostala dosledna tradicionalnom na~inu odevawa. Na brojnim fotografijama porodice Ili}
Sl.15. Detaq stalne postavke
Sl. 16. Ilinka Ili} (sedi desno)
sa porodicom, inv .br. I-141215
Sl. 17. @ivka Rakovi}
inv. br. I -161116
22
23
Zorana Vasi}, navedeni katalog
Danijela Vasili}, navedeni katalog
13
koje su sa~uvane u okviru Istorijske zbirke (Sl. 1, 16), Ilinka je obu~ena u
srpsku gra|ansku no{wu koju ~ine crno atlasno libade, bela marama sa resama preklopqena na grudima i duga tamna ili svetla sukwa, a uz tradicionalni nakit ide i odgovaraju}e ~e{qawe kose. Libade je 1998. godine
poklonila Muzeju Ilinkina unuka Olga Terzi} iz Kraqeva. Libade inv. br.
760 pripadalo je @ivki Rakovi}, `eni ovda{weg pekara. Libade je poklonila Muzeju Svetlana Andri}, potomak ove lepe Kraqev~anke (Sl. 17). U radu su izostavwene mnoge pri~e o ovom delu ode}e i wihovim vlasnicama iz
razloga {to se proveravaju podaci i kazivawa potomaka ili prijateqa porodica va`nih za dru{tveni `ivot Kraqeva u prvim decenijama 20. veka.
14
??????????????
O srpskoj gra|anskoj no{wi s kraja 19. i po~etka 20. veka mnogo je pisano. @enska ode}a posmatrana je uglavnom u celini, kao kompletan oblik kostima. Libade, kao obavezan, tipi~an i reprezentativan haqetak srpske
`enske gra|anske no{we tema je mnogih stru~nih radova i izlo`bi na na{im prostorima.
Revizija Etnolo{ke zbirke Narodnog muzeja u Kraqevu nametnula je ideju da pojedini delovi no{we, ne samo zbog brojnosti, ve} i zbog estetskih i
kulturnih vrednosti, muzeolo{ki budu obra|eni zasebno, publikovani i prikazani javnosti. Ovom prilikom re~ je o libadetu.
U najkra}em, libade je najpoznatiji haqetak srpske `enske gra|anske no{we od prve polovine 19. i po~etka 20. veka. Libade je vrsta dopojasnog kaputi}a, sa zaobqenim pe{evima koji se ne preklapaju i ne zakop~avaju i dugih,
pri kraju jako pro{irenih rukava. Izra|ivano je naj~e{}e od somota, svile,
satena, atlasa. Oko svih ivica i proreza bogato je ukra{eno vezom od srme,
gajtana i pozamanterijskim trakama.
@ene u Kraqevu brzo su prihvatale uticaje Evrope u na~inu odevawa.
Me|utim, fotografije, likovni i pisani izvori govore da su dugo ostale verne, makar samo u posebnim prilikama, srpskoj gra|anskoj no{wi, nastaloj iz
potrebe da se istakne nacionalni identitet i afirmi{u sopstvene kulturne vrednosti.
U Etnolo{koj zbirci Narodnog muzeja Kraqevo sa~uvano je 21 libade. U
radu je katalo{ki obra|en svaki haqetak. Pored svakog inventarnog broja je
fotografija karakteristi~nog veza ili celog haqetka. Najbrojnija su libada izra|ena od crnog atlasa sa diskretnim vezenim ukrasima, a no{ena su
po~etkom 20. veka. Prefiwena lepota i elegancija belog svilenog libadeta
i bogat vez na libadetu od tamnoteget somota daju pe~at kolekciji no{we
Etnolo{ke zbirke i stalnoj postavci Muzeja (Sl.15, 18). Tako|e, pa`wu su
privukla i libada poznatih Kraqev~anki. Jedno je libade Ilinke Ili}, dugogodi{we predsednice Podru`ine @enskog dru{tva i aktivne ~lanice mnogih `enskih udru`ewa i organizacija. Drugo libade vredno pa`we u ovom radu
je pripadalo @ivki Rakovi}, `eni ovda{weg pekara.
Na kraju, mo`e se zakqu~iti da je ovaj dopojasni kaputi} u~inio na{
nacionalni kostim op{te prepoznatqivim, a najkvalitetniji materijali za wegovu izradu i ukra{avawe i stilski ukomponovani motivi doprineli su da postane najelegantniji i najvredniji haqetak srpske `enske
gra|anke no{we i da kao takav egzistira kroz veoma dug vremenski period.
Nastao kao rezultat stalnih ukr{tawa kultura na relaciji istok –
zapad i prihva}en sa odu{evqewem kao deo nacionalnog kostima, libade nastavqa da `ivi u svojoj sekundarnoj upotrebi kao scenski kostim folklornih
dru{tava za izvo|ewe tzv. gradskih pesama i igara ili za snimawe filmova.
Ovom izlo`bom Narodni muzej u Kraqevu `eli da skrene pa`wu na jedan deo
na{e bogate zaostav{tine.
18. Detaq stalne postavke
TABLA I Ukra{avawe libada - vez oko ivica i proreza
15
TABLA II Ukra{avawe libada – vez oko ivica pe{eva i proreza
16
TABLA III {avawe libada – vez oko ivica i proreza
17
TABLA IV Ukra{avawe libada – diskretni ukras oko ivica i proreza
18
KATALO[KA OBRADA LIBADA
IZ ETNOLO[KE ZBIRKE MUZEJA U KRAQEVU
1. Libade, inv. br. 25,
Kraqevo, po~etak 20. veka
Du`ina 34,5 cm, {irina 31 cm,
Rukavi 59 h 34,5 cm
Libade je izra|eno od tamnoteget somota i bogato je ukra{eno vezom oko svih
ivica - oko rukava, predweg i zadweg dela oko kosih proreza na le|ima. [irina veza je oko 3cm. Pe{evi su zaobqeni, ne preklapaju se. Rukavi su dugi i
udowem delu jako pro{ireni. Postava je na le|ima i gorwem delu rukavaod
drap pamu~ne tkanine, a dowi deo rukava i predwica su postavqeni crvenim ripsom. Sa unutra{we leve predwe streane je na{iven mali xep.
2. Libade, inv. br. 26,
Kraqevo, po~etak 20. veka
Du`ina 35,5 cm, {irina 36,5 cm
Rukavi 57 h 34,5 cm
Libade je izra|eno od bordo somota i ukra{eno je bogatim vezom oko svih
ivica i proreza - oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko kosih
proreza nale|ima. [irina veza je oko 5,3 cm. Vez je ra|en srebrnim nitima upredenim sa svilenim koncem. Motiv veza je bogata cvetna lozica. Uz
samu ivicu je pri{ivena {iroka pozamanterijska traka. Rukavi su dugi u
dowem delu jako pro{ireni. Le|ni i gorwi deorukava postavqeni su drap
pamu~nom tkaninom, a predwi i dowi deo rukava crvenim ripsom. Na predwem unutra{wem levom delu je na{iven mali xep.
19
3. Libade, inv. br. 27,
Kraqevo, po~etak 20. veka
Du`ina 36 cm, {irina 39,5 cm
Rukavi 63,5 h 41 cm
Libade je izra|eno od crnog atlasa, a ukra{eno je oko svih ivica uzanom
zlatnom pozamanteri -jskom trakom oivi~enom zlatnim nitima bodom obameta. Rukavi su dugi i u dowem delu jako pro{ireni. Pe{evi su krojeni
skoro podpravim uglom, ali se na dodiruju.Postava na le|ima i gorwim delovima rukava je od drap prugaste tkanine, a predwica i dowi deo rukava su
postavqeni drap, rebrastim, finim ripsom. Sa unutra{we predwe leve
strane je na{iven xep.
4. Libade, inv. br. 31,
Kraqevo, po~etak 20. veka
Du`ina 35,5 cm, {irina 37 cm
Rukavi 63 h 46,5 cm
20
Libade je izra|eno od crnog atlasa i ukra{eno je bogatim vezom oko svih
ivica i proreza - oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko kosih
proreza na le|ima. Vez je ra|en zlatnim nitima upredenim sa svilenim koncem, uzanom zlatnompozamanterijskom trakom i {qokicama. Motiv veza
je bogata stilizovana cvetna lozica. Libade je oivi~eno obametom. Rukavi
su dugi u dowem delu jako pro{ireni. Le|ni i gorwi deo rukava postavqeni su drap pamu~nom tkaninom, a predwii dowi deo rukava drap ripsom. Uz
dowu ivicu rukava sa unutra{we strane pri{iven je karneri} od istog
ripsa i sa lica se pomalo vidi, kao ukras.Na predwem unutra{wem levom
delu je na{iven mali xep
5. Libade, inv. br. 43,
Kraqevo, po~etak 20. veka
Du`ina 40 cm, {irina 33,5 cm
Rukavi 72,5 h 37,5 cm
Libade je izra|eno od crnog atlasa, a ukra{eno je oko svih ivica uzanom zlatnom pozamanterijskom trakom oivi~enom zlatnim nitima bodom obameta. Rukavi su dugi i u dowem delu veoma pro{ireni.U dowem delu su prorezani, a
ivice su blago zaobqene. Pe{evi su krojeni skoro pod pravim uglom, ali se ne
preklapaju. Postava na le|ima i gorwim delovima rukava je od sive pamu~ne
tkanine, a predwica i dowi deo rukava su postavqeni svetloplavom svilenenom tkaninom. Sa unutra{we predwe leve strane je na{iven mali xep.
6. Libade, inv. br. 514,
Kraqevo, po~etak 20. veka
Du`ina 35,5 cm, {irina 33,5 cm
Rukavi 61,5 h 37 cm
Libade je izra|eno od bordo somota i ukra{eno je bogatim vezom oko svih
ivica i proreza-oko ivica predweg i zadweg dela, oko dowe dela rukava i
oko kosih proreza na le|ima. Izme|u proreza na le|ima je izvezen ve}i stilizovani cvetni ukras. [irina veza oko ivica je oko 4 cm. Vez je ra|en srebrnim nitima upredenim sa svilenim koncem. Motiv veza je bogata cvetna
lozica. Uz samu ivicu je pri{ivena {iroka pozamanterijska traka. Rukavi su dugi u dowem delu jako pro{ireni. Le|a i gorwi deo rukava postavqeni su drap pamu~nom tkaninom, a predwica i dowi deo rukava crvenim
ripsom. Na predwem unutra{wem levom delu je na{iven xep.
21
7. Libade, inv. br. 517,
Kraqevo, po~etak 20. veka
Du`ina 35,5cm, {irina 38,5 cm
Rukavi 60,5 h 40,5 cm
Libade je izra|eno od crnog atlasa i ukra{eno je diskretnim vezom oko
svih ivica i proreza-oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko
kosih proreza na le|ima. Vez je ra|en zlatnim nitima upredenim sa svilenim koncem i uzanom zlatnom pozamanterijskom trakom. Motiv veza je bogata stilizovana cvetna lozica. Libade je oivi~ena obametom Pe{evi se
skoro dodiruju u sredwem delu da bi pri kpaju ivice bile skoro o{tre. Rukavi su dugi u dowem delu jako pro{ireni. Le|ni i gorwi deo rukava postavqeni su drap pamu~nom tkaninom, a predwica i dowi deo rukava drap
svilom. Na predwem unutra{wem levom delu je na{iven xep
8. Libade, inv. br. 518,
Kraqevo, po~etak 20. veka
Du`ina 37cm, {irina 37 cm
Rukavi 60 h 40,5 cm
22
Libade je izra|eno od crnog atlasa i ukra{eno je diskretnim vezom oko svih
ivica i proreza-oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko kosih proreza na le|ima. Vez je ra|en zlatnim nitima upredenim sa svilenim koncem i
uzanom zlatnom pozamanterijskom trakom. Motiv veza je bogata stilizovana
cvetna lozica. Libade je oivi~ena obametom Pe{evi su blago zaobqeni. Rukavi su dugi u dowem delu jako pro{ireni. Le|a i gorwi deo rukava postavqeni
su drap pamu~nom tkaninom,a predwica i dowi deo rukava svetlo plavom svilom. Na predwem unutra{wem levom delu je na{iven mali xep
9. Libade, inv. br. 527,
Kraqevo, po~etak 20. veka
Du`ina 37,5 cm, {irina 30 cm
Rukavi 61,5 h 40 cm
Libade je izra|eno od crnog atlasa, a ukra{eno je oko svih ivica uzanom
zlatnom pozamanterijskom trakom oivi~enom zlatnim nitima stubi}ima
i bodom obameta. Rukavi su dugi i u dowem delu veoma pro{ireni. Pe{evi
su blago zaobqeni. Postava na le|ima i gorwim delovima rukava je od drap
pamu~ne tkanine, a predwica i dowi deo rukava su postavqeni svetlo plavom svilenenom tkaninom. Sa unutra{we predwe leve strane je na{iven
mali xep.
10. Libade, inv. br. 556,
Kraqevo, po~etak 20. veka
Du`ina 36 cm, {irina 37 cm
Rukavi 62 h 37 cm
Libade je izra|eno od belog atlasa i ukra{enoje bogatim vezom oko svih
ivica i proreza-oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko kosih
proreza na le|ima i doweg dela rukava. Vez je ra|en zlatnim nitima upredenim sa svilenim koncem, uzanom zlatnom pozamanterijskom trakom. i
{qokicama. Motiv veza je bogata stilizovana cvetna lozica. Sama ivica je
libada je oivi~ena obametom. Rukavi su dugi u dowem delu jako pro{ireni
i prorezani Le|ni i gorwi deo rukava postavqeni su drap pamu~nom tkaninom, a predwi i dowi deo rukava drap svilom. Na predwem unutra{wem
levom delu je na{iven mali xep
23
11. Libade, inv. br. 557,
Kraqevo, po~etak 20. veka
Du`ina 35,5 cm, {irina 36 cm
Rukavi 59 h 37 cm
Libade je izra|eno od tamnoteget somota i ukra{eno je bogatim vezom oko
svih ivica i proreza-oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko
kosih proreza nale|ima. [irina veza oko ivica je oko 2,5 cm. Vez je ra|en
srebrnim nitima upredenim sa svilenim koncem. Motiv veza je bogata
cvetna lozica. Uz samu ivicu je pri{ivena uzana pozamanterijska traka.
Rukavi su dugi u dowem delu jako pro{ireni. Le|ni i gorwi deo rukava postavqeni su crnom pamu~nom tkaninom, a predwi i dowi deo rukava crnim atlasom.Na predwem unutra{wem levom delu je na{iven mali xep.
12. Libade, inv. br. 745,
Kraqevo, po~etak 20. veka
Du`ina 32 cm, {irina 33,5 cm
Rukavi 56 h 22 cm
24
Libade je izra|eno od tamnoteget somota i ukra{eno je bogatim vezom oko
svih ivica i proreza - oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko kosih proreza na le|ima. Izme|u prorezana le-|ima i na dowem delu pe{eva je
izvezen ve}i stilizovani cvetni ukras. Vez na pe{evima je 11 x 8,5 cm, a na
le|ima 5,3 cm. Vez je ra|en srebnim nitima, pozamanterijskim trakama i
{qokicama. Motiv veza je bogata cvetna lozica. Sama ivica je oivi~ena stubi}ima. Rukavi su dugi u dowem delu su ne{to u`i. Le|a i gorwi deo rukava
postavqeni su crnom pamu~nom tkaninom. Predwica i dowi deo rukava postavqeni su crnim atlasom. Na predwem unutra{wem delu je na{iven xep.
13. Libade, inv. br. 760,
Kraqevo, po~etak 20. veka
Du`ina 36cm, {irina 34 cm
Pukavi 56 h 42 cm
Libade je izra|eno od crnog atlasa i ukra{eno je diskretnim vezom oko
svih ivica i proreza-oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko
kosih proreza na le|ima. Vez je ra|en zlatnim nitima upredenim sa svilenim koncem i uzanom zlatnom pozamanterijskom trakom.Motiv veza je jednostavna stilizovana cvetna lozica. Libade je oivi~eno obametom Pe{evi
su krojeni skoro pod pravim uglom. Rukavi su dugi u dowem delu jako pro{ireni. Le|ni i gorwi deo rukava postavqeni su plavo- belom prugastom
pamu~nom tkaninom, a predwi i dowi deo rukava svetlo`utom svilom. Na
predwem unutra{wem levom delu je na{iven xep
14. Libade, inv. br. 788,
Kraqevo, po~etak 20. veka
Du`ina 36 cm, {irina 34 cm
Rukavi 56 h 42 cm
Libade je izra|eno od crnog atlasa i ukra{eno je diskretnim vezom oko
svih ivica i proreza – oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko
kosih proreza na le|ima. Vez je ra|en zlatnim nitima upredenim sa svilenim koncem i uzanom zlatnom pozamanterijskom trakom. Motiv veza je jednostavna stilizovana cvetna lozica. Libade je oivi~eno obametom. Pe{evi
su krojeni skoro pod pravim uglom. Rukavi su dugi u dowem delu jako pro{ireni. Le|ni i gorwi deo rukava postavqeni su belom prugastom pamu~nom tkaninom, a predwi i dowi deo rukav roze finom pamu~nom tkaninom.
Na predwem unutra{{wem levom delu je na{iven mali xep
25
15. Libade, inv. br. 974,
Kraqevo, po~etak 20. veka
Du`ina 34 cm, {irina 33,5 cm
Rukavi 58,5 h 44 cm
Libade je izra|eno od tamnoteget somota i ukra{eno je bogatim vezom oko
svih ivica i proreza-oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko kosih proreza na le|ima. [irina veza oko ivica je oko 1,5 cm. Vez je ra|en srebrnim nitima upredenim sa svilenim koncem. Motiv veza je bogata cvetna
lozica. Uz samu ivicu je pri{ivena uzana pozamanterijska traka. Rukavi su
dugi u dowem delu jako pro{ireni. Le|a i gorwi deo rukava postavqeni su kariranom pamu~nom tkaninom, a predwica i dowi deo rukava svetloplavom
finom tkaninom. Na predwem unutra{wem levom delu je na{iven mali xep.
16. Libade, inv. br. 975,
Kraqevo, po~etak 20. vek
Du`ina 38,5 cm, {irina 33,5 cm
Rukavi 63,5 h 41 cm
26
Libade je izra|eno od crnog atlasa i ukra{eno je diskretnim vezom oko
svih ivica i proreza-oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko
kosih proreza na le|ima. Vez je ra|en srebrnim nitima upredenim sa svilenim koncem. Motiv veza je stilizovan geometrijski. Uz samu ivicu je pri{ivena uzana pozamanterijska traka. Rukavi su dugi u dowem delu jako
pro{ireni. Postavqeno je drap ripsom. Oko unutra{we dowe ivice rukava je ukrasna traka od iste tkanine Na predwem unutra{wem levom delu je
na{iven mali xep.
17. Libade, inv. br. 1037,
Kraqevo, po~etak 20. veka
Du`ina 36 cm, {irina 34 cm
Rukavi 56 h 42 cm
Libade je izra|eno od crnog atlasa i ukra{eno je diskretnim vezom oko
svih ivica i proreza –oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko
kosih proreza na le|ima. Vez je ra|en zlatnim nitima upredenim sa svilenim koncem i uzanom zlatnom pozamanterijskom trakom. Motiv veza je jednostavna stilizovana cvetna lozica. Libade je oivi~eno obametom Pe{evi
su krojeni skoro pod pravim uglom. Rukavi su dugi u dowem delu jako pro{ireni. Le|ni i gorwi deo rukava postavqeni su sivom pamu~nom tkaninom,a predwica i dowi deo rukava plavom finom pamu~nom tkaninom. Na
predwem unutra{wem levom delu je na{iven xep
18. Libade, inv. br. 1038,
Kraqevo, po~etak 20. veka
Du`ina 38,5 cm, {irina 38,5 cm
Rukavi 66 h 41 cm
Libade je izra|eno od crnog atlasa i ukra{eno je diskretnim vezom oko
svih ivica i proreza-oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko
kosih proreza na le|ima. Vez je ra|en srebrnim nitima upredenim sa svilenim koncem. Motiv veza je stilizovan geometrijski. Uz samu ivicu je pri{ivena uzana pozamanterijska traka. Rukavi su dugi u dowem delu jako
pro{ireni. Postava je na le|ima i gorwem delu rukava od drap pamuka, a na
predwici i dowem delu rukava od plave svile.Na predwem unutra{wem levom delu je na{iven mali xep.
27
19. Libade, inv. br. 1039,
Kraqevo, po~etak 20. veka
Du`ina 38,5 cm, {irina 38,5 cm
Rukavi 66 h 41 cm
Libade je izra|eno od crnog atlasa i ukra{eno je diskretnim vezom oko
svih ivica i proreza-oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko
kosih proreza na le|ima. Vez je ra|en srebrnim nitima upredenim sa svilenim koncem. Uz samu ivicu je pri{ivena uzana pozamanterijska traka.
Rukavi su dugi u dowem delu jako pro{ireni. Postava je na le|ima i gorwem
delu rukava od bele prugaste pamu~ne tkanine, a na predwici i dowem delu
rukava od tamno roze fine pamu~ne tkanine. Na predwem unutra{wem levom delu je na{iven mali xep
20. Libade, inv. br. 1040,
Kraqevo, po~etak 20. veka
Du`ina 36,5 cm, {irina 33 cm
Rukavi 62 h 39 cm
28
Libade je izra|eno od crnog atlasa i ukra{eno je diskretnim vezom oko svih
ivica i proreza –oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko kosih
proreza na le|ima. Vez je ra|en zlatnim nitima upredenim sa svilenim koncem i uzanom zlatnom pozamanterijskom trakom. Motiv veza je jednostavna
stilizovana cvetna lozica. Libade je oivi~eno obametom. Pe{evi su blago
zaobqeni. Rukavi su dugi u dowem delu jako pro{ireni. Le|a i gorwi deo rukava postavqeni su drap pamu~nom tkaninom, a predwica i dowideo rukava
`utom svilom. Na predwem unutra{wem levom delu je na{iven mali xep
21. Libade, inv. br. 1041,
Kraqevo, po~etak 20. veka
Du`ina 35 cm, {irina 34,5 cm
Rukavi 64 h 42,5 cm
Libade je izra|eno od crnog atlasa i ukra{eno diskretnim vezom oko svih
ivica i proreza –oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko kosih
proreza na le|ima. Vez je ra|en zlatnim nitima upredenim sa svilenim koncem i uzanom zlatnom pozamanterijskom trakom. Motiv veza je jednostavna
stilizovana cvetna lozica. Libade je oivi~eno obametom Pe{evi su blago
zaobqeni. Rukavi su dugi i u dowem delu jako pro{ireni. Le|a i gorwi deo
rukava postavqeni su drap i sivom pamu~nom tkaninom, a predwica i dowi deo rukava svetlo plavim brokatom sa utkanim cvetnim dezenom. Mali
xep je na{iven sa unutra{we predwe strane.
29
RE^NIK
Bajader - duga~ak `enski pojas izra|ivan uglavnom od svilene tkanine sa
utkanim cvetnim dekorom. U`e strane se zavr{avaju dugim resama od svilenih niti.
Bare{ - `enska ukrasna traka za glavu u obliku vaqka sa krajevima pode{enim za vezivawe. Izra|ena je uglavnom od crnog somota ili svile
Brokat - vrsta tkanine
Izobi~ajen – iza{ao iz mode i upotrebe
Obamet- vrsta veza kojim se uglavnom oivi~uje gotov proizvod
Pe{- dowi deo predwice gorwwih odevnih predmeta. Mogu biti zaobqeni ili krojeni pod pravim uglom, bogato ukra{eni ili bez ukrasa.
Rips- vrsta tkanine
Tepeluk – od turske re~i tapalik koja ozna~ava malu, kratku `ensku kapu,
oki}enu niskama dukata ili bisera. Deo je `enske no{we bez obzira na
nacionalnu, etni~ku ili konfesionalnu pripadnost
Terzija - zanatlija koji po meri kroji, {ije i ukra{ava ode}u od finih tkanina
]ustek - lanac za sat sa filiganskim ukrasima
Fes - vrsta kape izra|ene od crvene ~oje, ukra{ena ki}ankom od crne svile
Fistan - `enska duga~ka gorwa ode}a, sa prorezima sa strane u dowem delu
i srcolikim izrezom na grudima. Rukavi su dugi i rase~eni u dowem delu
sa unutra{we strane. Kop~a se pomo}u niza ukrasnih dugmeta i kop~i.
Izra|ivan je uglavnom od skupocenih tkanina
Utija- terzijska tu~ana pegla na `ar
ILUSTRACIJE
Slike od 5 - 12 i 14 - 16
dokumentacija Etnolo{kog odeqewa Narodnog muzeja u Kraqevu,
autor fotografija Sr|an Vulovi}
Slike 1, 3, 13, 17, 18
Istorijska zbirka Narodnog muzeja u Kraqevu
Table od I do IV
dokumentacija Etnolo{kog odeqewa Narodnog muzeja u Kraqevu
Slika 2
Zbirka likovne umetnosti Narodnog muzeja u Kraqevu
Slika 4
vlasni{tvo porodice [u}ur iz Vrwa~ke Bawe
Slike str. 21 - 31
katalog - dokumentacije
Etnolo{kog odeqewa Narodnog muzeja u Kraqevu,
autor fotografija Sr|an Vulovi}
30
LITERATURA
1. Danijela Vasili}, Libade - haqetak `enske gradske hri{}anske no{we s
kraja XIX i po~etka XX vijeka, Muzej Republike Srpske, Bawa Luka 2006.
2. Milena Vitkovi}- @iki}, Libade, primer orjentalnih uticaja u srpskoj
gra|anskoj no{wi, Novopazarski zbornik 13, Novi Pazar 1989.
3. Milena Ivanovi}, Libade - iz zbirke gradske no{we Muzeja u Vrawu,
Vrawski glasnik XX, Vrawe 1987.
4. Dobrila Vlajkovi}, No{wa u Kragujevcu XIX veka, Narodni muzej Kragujevac 1987.
5. Mirjana Pro{i}-Dvorni}, @enski gra|anski kostim u Srbiji XIX veka,
Muzej primewene umetnosti, Zbornik, 24-25, Beograd 1980.
6. Zorana Vasi}, Libade- haqetak gra|anske no{we, Etnografski muzej u Beogradu, Beograd 1985.
7. Marija Uro{evi}, Terzijski zanat u Kraqevu, Na{a pro{lost, istorijska revija 1-2,
Istorijski arhiv Kraqevo
8. Elezovi} Gligorije, Re~nik kosovsko- metohiskog dijalekta, Pri{tina
1998.
9. Nevenka Bojovi}, Gradska no{wa u ~a~ku, Narodni muzej ^a~ak 1986.
10. @ovka Romeli}, Ema Radulovi}, Lepa varo{ Kru{evac, Narodni muzej
Kru{evac, Kru{evac 1998.
11. Stojanovi} Dobrila, Gradska no{wa u Srbiji tokom XIX i po~etkom XX
veka, Muzej primewene umetnosti, Beograd 1980.
12 [kaqi} Abdulah, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Svjetlost, Sarajevo, 1979.
13. Dr. Milan M. Matijevi}, Kraqeva~ki esnafi, Kraqevo 1995.
14. J. Haxi- Vasiqevi}, Vrawanska gradska no{wa ranijih godina, Glasnik
Etnografskog muzeja u Beogradu, Beograd 1932.
15. Re~nik srpskohrvatskog kwi`evnog jezika, Matica Srpska i Matica Hrvatska, kwiga III, Novi Sad, Zagreb, 1969.
16. Rje~nik hrvatskog ili srpskog jezika, JAZU, Zagreb, 1904 - 1910.
17. Stanoje Stanojevi}, Narodna enciklopedija, srpsko - hrvatska
slovena~ka kwiga II, Vojno izdava~ki zavod, Beograd 2000.
18. \ur|ica Petrovi}, Od pusta do zlatoveza, Tkawe i vez, Beograd 2003.,
str. 293
31
[email protected]
5. Uvod
7. Odevawe u Srbiji krajem 19. i po~etkom 20. veka
8. Nastajawe i op{te karakteristike srpske `enske gra|anske no{we
9. Poreklo libadeta
9. O imenu libade
10. Salta, prete~a libadeta i varijante salte u susednim oblastima
11. Terzijski zanat u Kraqevu
12. Materijal, kroj i ukra{avawe libada
13. Etnolo{ka zbirka Narodnog muzeja u Kraqevu
14. Zakqu~ak
15. Ukra{avawe libada - table I, II, III, IV
19. Katalo{ka obrada libada iz Etnolo{ke zbirke Muzeja u Kraqevu
30. Re~ik
31. Ilustracije
32. Literatura
32
33
Download

Libade KATALOG rez:Layout 1.qxd