RIVREDNI
ZURNAL
Broj 4 / Decembar 2013. / Besplatan primerak / www.privrednizurnal.com
www.swisslion-takovo.com
Broj 4
Decembar 2013.
Piše: Bratislav Pejović
Srećna nova!
Elem, došao je i taj dan kad ćemo se oprostiti sa
2013, napetom godinom koja kao da je trajala
čitavu deceniju. Dobre vesti iz Brisela za one koji
gledaju ka EU, prilično su odvrnule ventile pa je
svakodnevno osećanje pritiska i tegobe popustilo.
Tek toliko da za kratko živnemo. Jer zeleno svetlo
za početak pregovora sa EU nije promenilo ništa
suštinski.
Ministri optimistički kažu da će nam biti bolje pred
kraj godine, najavljene su i neke investicije, inflacija
će biti podnošljiva, konačno će i proizvodnja početi,
više nego stidljivo, da raste.
Ali, već od prvog dana Nove godine poskupeće
grejanje, plin, struja, kao i sve ono što zavisi od
njihove cene. Još čitava armija ljudi, pre svega onih
u državnim preduzećima, ostaće bez posla a oni koji
zadrže mesto primaće manju platu. Uz to, očekuje
nas možda još jedna izborna godina, dakle, još
jedan trošak države čija ekonomija stoji na
staklenim nogama i za koju se čini da je dovoljan
jedan, čak ni previše jak potres, da je potpuno
obori.
Tako situaciju vide oni od čijeg rada se puni
državna kasa, koja će sledeće godine verovatno biti
premala za sve što treba popuniti i zakrpiti, jer
sledećih 365 dana treba preživeti nekako bez
stalnih ili ikakvih primanja, opterećeni kreditima,
dugovima, nametima. Da će sledeća godina doneti
neke promene – hoće, da će nekima biti bolje i to
hoće, a da neki neće imati dovoljno ušiju da zakrpe
ono što moraju – i to je bolno tačno. Zato,
postupimo kako situacija nalaže – prištedimo za
doček, sačuvajmo uši za 2014. skupimo hrabrosti
i nadajmo se da ministri jesu u pravu.
Srećna nam Nova 2014.
Prvi čovek „Jugo-Impexa” ove godine
dobio još jedno priznanje za svoj rad,
ovog puta međunarodnu nagradu,
koja se dodeljuje u Oksfordu
Izdaje
Terminal Systems d.o.o.
Novi Beograd, Agostina Neta 48
Direktor
Miodrag Jevremović
Glavni i odgovorni urednik
Vlada Jurišić
Urednik
Bratislav Pejović
Likovno i grafičko uređenje
Ratomir Dimitrijević
Marketing
Snežana Tomičić
Prevod na engleski
Gorson Centar stranih jezika
Štampa
Knjiga Komerc
Štamparija Demetra
Adresa redakcije
Zemun, Kapetana Radića Petrovića 32
E-mail:[email protected]
Tel-Fax: +381 11 260 35 35
Besplatno izdanje
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Народна библиотека Србије, Београд
33
PRIVREDNI žurnal / glavni i odgovorni urednik Vlada Jurišić. - 2013, br. 4 (dec.) - (Beograd : Demetra). - 30 cm
Tri puta godišnje
ISSN 2334-6760 = Privredni žurnal
COBISS.SR-ID 195452428
Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost
objavljenih oglasa i promotivnih tekstova
4
Privredni žurnal
Infrastruktura i građevinska industrija
su u porastu u Indoneziji, zahvaljujući
rastućoj tražnji uz stabilan i jak ekonomski
rast i prepoznavanju potrebe da se ubrza
i proširi proces ekonomske transformacije,
kaže Njegova Ekselencija Samjel Samson,
ambasador Indonezije.
Nedavno se navršilo 90 godina od kada je
košarkaški sport počeo da živi u Srbiji, 65
godina od osnivanja Košarkaškog saveza
Jugoslavije i pola veka od osvajanja prve
medalje na Svetskom prvenstvu u Riju
1963. godine.
Sadržaj
priznanje
6 Međunarodno
JUGO-IMPEX
koji traje
8 Kvalitet
JUGO-IMPEX
klasu bolji
14 Za
KLAS
za svakoga
16 Jogurti
BODRI-MLEKARA TAKOVO
centar
20 Reciklažni
BOŽIĆ I SINOVI
u budućnost
24 Pogled
SMART 2000
vino je potrebno vreme
26 Za
PLANTAŽE
pravno izdanje
28 Elektronsko
LEGE ARTIS
možemo sve
30 Zdravi
MEDIGROUP
na vas
33 Računamo
INTERVJU – NJEGOVA EKSELENCIJA
SAMJEL SAMSON,
AMBASADOR INDONEZIJE
38 Kompanijske vesti
enter za budućnost
42 Pritisni
INFORMACIONE TEHNOLOGIJE
uspeha popločani talentom i
45 Putevi
radom
KOŠARKAŠKI SAVEZ SRBIJE
podržavaju ministra
52 Privrednici
Radulovića
56 „Trinaesto prase” srpske privrede
žurka beogradskih bajkera
58 Humanitarna
BEOGRADSKA UNIJA MOTOKLUBOVA
države u infrastrukturi kvaliteta i
60 Uloga
primeni standarda
62 Taoci sive ekonomije
64 Izlazak kroz zatvorena vrata
sajam igračaka
66 Vodeći
SPIELWARENMESSE
70 Web ADRESAR
Privredni žurnal
5
Međunarodno priznanje za „Jugo-Impex“
Prvi čovek „Jugo-Impexa“ ove godine dobio još jedno priznanje za svoj rad,
ovog puta međunarodnu nagradu, koja se dodeljuje u Oksfordu
Generalni direktor korporacije John W. A. Netting uručuje nagradu Vujadinu Šćekiću
Vujadin Šćekić, direktor Jugo-Impexa, ovogodišnji je dobitnik.
Internacionalne nagrade u oblasti menadžmenta „Best Enterprise“.
Ovu nagradu dodeljuje – Europe business Assembly –
nezavisna korporacija za razvoj i upravljanje ekonomskom,
socijalnom i humanitarnom saradnjom
Nagrada se dobija kao priznanje za odlično poslovanje, upravljanje i stalni rast
preduzeća. Nagrada je u obliku ruke i simbolizuje težak rad.
Svrha nagrade je, kako kažu njeni tvorci,
promocija svetske elite, razmena ideja i
iskustva između međunarodne zajednice u
oblastima kao što su ekonomija, politika,
obrazovanje i kultura.
Nagrada se dodeljuje dva puta godišnje
u jednom od centara stvaranja naučne i poslovne elite Velike Britanije, u Oksfordu.
Počasna medalja za najboljeg menadžera godine
6
Privredni žurnal
Europe business Assembly
je nezavisna korporacija za
razvoj i upravljanje ekonomskom, socijalnom i
humanitarnom saradnjom.
Svrha nagrade je promocija svetske elite, razmena
ideja i iskustva između
međunarodne zajednice u
oblastima kao što su ekonomija, politika, obrazovanje i kultura.
Dobitnici nagrade
Najbolje kompanije se biraju jednom
godišnje iz svakog regiona u skladu
sa sledećim kriterijumima:
• Važnost regiona i njegov ekonomski
i socijalni razvoj
• Povećanje izvoznih kapaciteta
• Razvoj procesa integracije
• Širenje distributivne mreže
• Povećanje nivoa inovativnosti
• Investiciona atraktivnost preduzeća
• Uvođenje visokih tehnologija
• Konkurentnost i kvalitet dobara i
usluga, ažuriranje asortimana
• Upotreba tehnologija modernog
upravljanja (sfera finansija, inovativna politika, kvalitet dobara i
usluga)
• Nivo profesionalnosti osoblja
• Ekološki nivo proizvodnog procesa
• Efikasna služba odnosa sa javnošću
• Besprekorna reputacija u poslu
Nagrada za najbolju kompaniju – u obliku ruke koja simbolizuje težak rad
Dobitnik nagrade „Najbolje preduzeće“ će imati posebne pogodnosti:
• Pozivnicu na godišnje događaje koje organizuje Evropska poslovna
skupština i njeni partneri i pravo da održi govor ili da predstavi
kompaniju
• Organizovanje posebne sednice Evropske poslovne skupštine u vašem
regionu u saradnji sa vašom kompanijom
• Učešće u programima međunarodne saradnje razmene u okviru mreže
Evropske poslovne skupštine
• Informacije o konferencijama posebnih grana, simpozijumima i
izložbama
• Postavljanje investicionog projekta ili profila kompanije na EBA veb-sajt
• Podaci o kompaniji u zvaničnim EBA katalozima koji se šalju
trgovinskim i industrijskim komorama evropskih zemalja, sindikatima
industrijalaca, poslovnim ljudima i medijima
• Prema EBA preporuci preduzeće-kandidat može da uđe u Britanski
savet direktora
NAGRADA
Preduzeće, sa ulaskom u
godišnji registar efikasnih
kompanija „Najbolje preduzeće“, prima posebnu nagradu i sertifikat kojim se
potvrđuje visok status kompanije u globalnoj poslovnoj zajednici.
Direktor preduzeća dobija lični sertifikat i počasnu medalju „Najbolji menadžer godine“.
Ovo je nagrada koje je ovaj poslovni čovek iz Niša dodao nizu u kome su i nagrada menadžera godine u Srbiji, nagrada za najbolju investiciju, Zlatna plaketa Saveza privrednika
i klastera, predstavlja još jednu u nizu priznanja i nagrada koje je ovaj poznati niški privrednik dobio tokom svoje poslovne karijere duge 24 godine. Čestitamo!
Privredni žurnal
7
!
e
j
a
r
t
oji
Mašinska industrija
k
t
e
t
i
l
va
K
www.jugo-impex.com
Privredno društvo JUGO-IMPEX društvo sa ograničenom
odgovornošću Niš osnovano je 17. 10. 1990. godine.
Osnivač i generalni direktor je Vujadin Šćekić.
„JUGO-IMPEX“, kao privatno preduzeće počinje da radi sa dva radnika trgovinu
bakarnih cevi i mesinganih šipki. Radeći sa prerađivačima, krenulo se sa otkupom otpada
koji je nastao iz prerade istih. Otkupljeni otpad se odvozi u RTB TIR BOR u razmenu a, kasnije na preradu. Vremenom kako bi se zadovoljio kvalitet prerađivača, pristupa se preradi
i klasifikaciji sekundarnih sirovina, što je uslovilo zapošljavanje više radnika, kupovinu
opreme za preradu sekindarnih sirovina, magacinskog prostora i sopstvenog voznog
parka. Počinje saradnju sa velikim kućama kao što su: Valjaonica Bakra Sevojno, Fabrika
Bakarnih cevi Majdanpek, Novkabel Novi Sad i prerasta u D.O.O.
Organizacija na svom razvojnom putu zbog prodaje većih količina bakarnih cevi za
grejanje, počinje sa veleprodajom celokupne opreme za grejanje od 2003. godine a kasnije i maloprodajom, izvozom i uvozom.
Sa povećanjem obima poslovanja i brojem radnika krajem 2005. godine prerasta u
srednje preduzeće. Postojeći kancelarijski i magacinski proctor postaje nedovoljan i
počinje se sa radom i izgradnjom novih i većih. D.O.O. „JUGO-IMPEX“ postaje Privredno
društvo za spoljnu i unutrašnju trgovinu „JUGO-IMPEX“ d.o.o. Niš i u januaru 2007. godine
raspolaže sa velikim magacinksim prostorom i kancelarijskim prostorom sa izložbenim
salonom i salom za prezentacije, tako da je danas smešteno na dve lokacije i to:
• ulica Vazduhoplovaca bb gde je kancelarijski prostor
na 600m2 i magacinski prostor na 1000m2 u okviru
uprave i sektora tehničkog inženjeringa;
• ulica Bulevar 12. februar bb, gde se nalazi 4350m2
pokrivenog prostora, zgrada, kancelarija i skladišni
prostori na 25000m2 otvorenog prostora u okviru
reciklažnog centra, livnice i upravljanja opasnim
otpadom.
8
Privredni žurnal
Livnica
Stalnim razvojem i ulaganjem, preduzeće širi svoje područje delatnosti koga danas čine sledeće delatnosti odnosno sektori:
• reciklaža metalnog otpada i ostataka od metala
• sakupljanje, transport, skladištenje, tretman i konačno
zbrinjavanje neopasnog otpada – livnica
• trgovina na veliko metalnom robom, cevima, uređajima
i opremom za centralno grejanje i hlađenje,
kao i kompletan inzenjering za projektovanje i
izvođenje radova.
U odeljenju reciklaže posedujemo najsavremenije engleske
mašine za otvaranje – odvajanje i reciklažu kablova, kao što
su mlinovi i mašine za separaciju i granulaciju kablova svih
dimenzija, pa smo po kapacitetu moguće prerade najveći u
zemlji poslednjih 10 godina.
Privredni žurnal
9
Bakarna granula – naš proizvod
Uporedo sa promenama na tržištu i razvoju, 2005. godine doneli smo odluku o otvaranju
livnice tj. topionice sirovina od bakra i dalje dorade naših sekundarnih sirovina. Višegodišnja investicija od 1,5 miliona Eur-a, investirana potpuno iz sopstvenih prihoda, sa
malim prekidom u 2008. godini, 2009. godine je uspešno završena. Proizvod koji je te
godine napravljen od sekundarnog bakra nije bio osvojen do toga dana u Srbiji u takvom
kvalitetu, iako je za njim bilo potrebe u ranijem periodu jake hemijske industrije u Srbiji.
Proizvod, ekspandirane bakarne granule koriste se za farmaceutsku industriju, stočnu
hranu i agrar, a namenjene su za Evropsko tržište.
Livnica
10
Privredni žurnal
Donošenjem zakona o upravljanju otpadom i posebnim tokovima otpada kao kompanija
sa velikim iskustvom „Jugo-Impex“ otvara još dva sektora.
Prvi je Sektor za upravljanje, skladištenje i transport opasnog otpada. Posedujemo odličan magacinski prostor za
potrebe skladištenja ovog tipa otpada, adekvatna vozila sa
ADR sertifikatima za potrebe transporta i stučni kadar. Sve
opasne materije koje ne mogu da se zbrinjavaju u zemlji,
izvozimo, pre svega u Rumuniju i Austriju, zahvaljujući eksluzivnim Ugovorima koje imamo sa našim partnerima u
ovim zemljama.
Opasan otpad
Neopasan otpad
Opasan otpad
Privredni žurnal
11
EER
Drugi sektor – ćerka kompanije, Jugo-Impex EER, otvoren je 2010. godine sa partnerom
g. Vladimirom Živaljevićem, top menadžerom u IT sektoru poslednjih 10 godina. Posle
prve godine rada i perfektne organizacije u kompaniji na sakupljanju i transportu električnog i elektronskog otpada odlučujemo se za svakako najveću investiciju na Balkanu
domenu ove vrste reciklaže. Sređujemo 10.000m2 prostora, pravimo prihvatni magacin
od 5.000m2, nabavljamo trenutno najsavremeniju opremu za reciklažu frižidera od nemačke kompanije MEWA i uporedo pravimo tri linije za ručno sortiranje ostalog električnog i elektronskog otpada. Celokupnu investiciju zaokružujemo isključivo kreditima
kod poslovnih banaka, iako smo tri puta tražili kredit od Fonda za Zaštitu životne sredine bez uspeha. Na bazi platforme i biznis plana dobijamo podršku SIEPA-e ove godine.
U Jugo-Impex EER-u investirali smo u sakupoljačku mrežu 1,7 miliona Eur-a i pokrili
dobar deo Srbije gde sakupljamo 600 do1000 tona mesečno. Ukupna investicija je
preko 7 miliona Eur-a, a pogon je zvanično pušten u rad 20. 09. 2012. godine.
12
Privredni žurnal
Trgovina opremom za grejanje nastaje pre svega zbog velikog učešća bakarnih proizvoda u kompletnoj opremi za
grejanje a potom i za samim projektovanjem i izvođenjem
radova. Eksluzivni smo uvoznici i prodavci najkvalitetnijih
multi-split sistema i toplotnih pumpi DAIKIN, zastupnici
energetski efikasnih VISSMAN proizvoda, jedini diler
SHARP-ovih solarnih panela…. kao i mnogo drugih svetskih brendova u ovoj oblasti.
Daikin – izložbeni salon
U matičnoj kompaniji 40% zaposlenih je sa visokom stručnom spremom koji su pored
tekuće proizvodnje uključeni u razvoj, dok je u ćerki kompaniji Jugo-Impex EER 10% zaposlenih sa visokom stručnom spremom. Ukupan broj zaposlenih na današnji dan je 245,
a do 2015. godine Jugo-Impex ima u planu da taj broj bude 400 radnika. Treba naglasiti
da Jugo-Impex EER ima i oko 1000 kooperanata sto znači da od naše firme na ovaj ili onaj
način zavisi bar još 4000 ljudi. Možemo da se pohvalimo da kompanija „Jugo-Impex“ do
dana današnjeg nije zakasnila nijednu platu radnicima, kao i nijednu obavezu državi.
Kompanija „Jugo-Impex“ d.o.o brine kako o svojim zaposlenima tako i o svima kojima je
pomoć neophodna, naročito deci, njihovom boljem standardu i uslovima života, edukaciji ...
Jer najlepše je kada je dobro Vama ali i ljudima oko Vas…
Privredni žurnal
13
KLAS je mnogo više od pekarske industrije.
Zato što sami uzgajamo pšenicu i meljemo je u našim mlinovima.
Od najboljeg brašna mesimo pecivo po proverenim receptima.
Želimo da svakog dana u domove unosimo toplinu koja okpulja
svaku porodicu i ulepšava im zajedničke trenutke.
To su najznačajniji trenuci u svakodnevnom životu čoveka.
Želimo da ljudi čuju pšenicu koju njiše vetar...
Mi priređujemo lepe, male trenutke u danu kada gradska buka
ustukne pred svežim pecivom koje diše.
O NAMA
„KLAS“ sa svojom tradicijom dugom preko 60
godina danas predstavlja jednog od najvećih
proizvođača hleba i peciva u Srbiji.
U svojoj širokoj ponudi proizvoda mogu se
naći različite vrste dnevnog hleba: hlađenog,
smrznutog i pakovanog hleba kao i peciva.
Izlazeći u susret potrebama i zahtevima potrošača, postojeći asortiman hleba i peciva trudimo
se da obogatimo novim još ukusnijim i kvalitetnim vrstama prozvoda.
14
Privredni žurnal
DRUŠTVENA ODGOVORNOST
Društvena odgovornost je jedan od najvažnijih elemenata našeg
poslovanja, i služi nam kao smernica prilikom donošenja ispravnih
poslovnih odluka i preduzimanja odgovarajućih akcija. Naša društvena odgovornost ogleda se u brizi za dobrobit i sigurnost našeg
osoblja i ljudi iz šire društvene zajednice. Svi oni su deo poslovnog
sistema „KLAS“.
U saradnji sa radnicima, njihovim porodicama, lokalnom zajednicom i društvom u celini, „KLAS“ se zalaže za poboljšanje kvaliteta
života i rada.
U okviru ovog poslovnog sistema postoji akreditovana laboratorija
koja ima sve potrebne sertifikate (HACCP и ISO standard) za kontrolu ispravnosti i kvaliteta proizvoda a sve prema savremenim standardima u proizvodnji pekarskih proizvoda.
NAJSAVREMENIJI
PROIZVODNI POGON
Beogradska pekarska Industrija
– „Klas” počela je sa proizvodnjom hleba u novom najmodernijem proizvodnom pogonu u
ovom delu Balkana gde se po najsavremenijoj tehnologiji proizvode kako nove vrste hleba tako
i proizvodi po starim receptima.
Radi zaštite originalnog proizvoda i prepoznatljivosti, najprodavaniji hleb na sprskom tržištu,
hleb „Sava“ Beogradske pekarske
industrije – “Klas” iz nove fabrike
izlazi u novom „baton“ obliku. Na
taj način potrošači će biti sigurni
da kupuju originalni „Klas“ hleb,
a ne hleb nekog drugog proizvođača. Kroz gotovo sedam decenija poslovanja Beogradska pekarska industrija „Klas“ standardno visokim kvalitetom svojih proizvoda obezbeđuje stabilnu poziciju na tržištu i opravdava
poverenje potrošača.
www.klasgroup.rs
Privredni žurnal
15
Prehrambena
Reportaža industrija
Mlekara
Mlekara Takovo
Takovo
32304 Takovo, Srbija
Tel.: +381 32 736 438
Tel.:Fax.: +381 32 736 701
www.bodri.co.rs
www.bodri.co.rs
Novopodignuta mlekara Bodri se nalazi u
srcu Šumadije, bliže rečeno u čuvenom
istorijskom mestu Takovo, gde su prerada
mleka, pravljenje jogurta i voćarstvo
tradicionalno vezani za život ljudi.
TRADICIJA I TEHNIKA
PROIZVODI
Znanje i iskustvo, vrhuhunski
kvalitet mleka i voća takovskog
kraja, uz korišćenje najsavremenije nemačke opreme i najviših higijenskih standarda,
istovremeno ne zanemarujući
tradiciju, omogućava proizvodnju
ovih jedinstvenih proizvoda.
Naša poslovna misija je:
omogućiti potrošačima da uživaju u zdravom i potpuno prirodnom jogurtu, bez dodatka arome,
uz svo bogatstvo i raskoš ukusa
mleka i voća ovog kraja. Ovakvu
proizvodnju prate i podržavaju i
svi naši zaposleni.
Za proizvodnju našeg voćnog
jogurta upotrebljavamo isključivo
voće i mleko brdskih predela
takovskog kraja. Najbolji kvalitet
voća i pažljiva prerada omogućavaju da se ne upotrebljavaju
bilo kakvi drugi dodaci.
OTKRIJ I TI ČARI VOĆA
Pažljivo odabrano zrelo voće
pomešano sa našim kremastim
jogurtom daje potpuno prirodan
voćni ukus bez dodatka veštačkih
aroma. Koristimo isključivo zrelo
voće ubrano u našoj okolini koje
mi prerađujemo u ekstra krupnim
komadima pa zato naši jogurti
imaju neponovljiv ukus.
Sastojci: jogurt od mleka sa 2,7%
mlečne masti, 30% voćnog
proizvoda
SPECIJALITET
STARIH GRKA
Jogurt na grčki način je posebno
kremast mlečni proizvod koji se
može koristiti samostalno, kao
mlečni namaz, ali i za pripremu
dezerta, salata i kao dodatak
slanim jelima. Recept starih
Grka: jogurt na grčki način pomešati sa medom i orasima.
Sastojci: pasterizovano i homogenizovano mleko sa 9,5% mlečne masti, pavlaka, jogurtne
kulture.
Jedinstveno i prirodno, BODRI
Mi se bavimo proizvodnjom različitih vrsta
jogurta, a potrošačima nudimo garantovano
vrhunski kvalitet i jedinsven ukus.
LAKOĆA, UŽITAK I
ZDRAVLJE
Ovaj proizvod sa veoma niskim
sadržajem mlečne masti je namenjen za one potrošače koji
posebno vode računa o zdravoj
ishrani i telesnoj težini, istovremno im omogućivši da uživaju u punom ukusu klasičnog
jogurta.
Sastojci: obrano i pasterizovano
mleko s min. 0,1 % mlečne
masti, jogurtne kulture.
LETNJE OSVEŽENJE
Svež ukus zrelog voća
pomešanog sa jogurtom bes masnoće dobitna je kombinacija za
stvaranje osvežavajućeg pitkog
voćnog jogurta, upakovanog u
praktičnu ambalažu.
Sastojci: jogurt od obranog i pasterizovanog mleka sa min. 0,1%
mlečne masti, 30% voća.
NAJBOLJI KVALITET I
JEDINSTVEN UKUS
Za proizvodjnju ovog jogurta koristi se neobrano mleko otkupljeno od proizvođača iz
takovskog kraja, koje stalno
podleže strogoj kontroli kvaliteta
i ispravnosti. U spoju sa savremenom tehnologijom prerade
omogućavaju poseban ukus i
vrhunski kvalitet ovog tradicionalog proizvoda.
Sastojci: pasterizovano, homogenizovano mleko sa min 3,2%
mlečne masti sa jogurtnom kulturom.
BEZ GLUTENA
Posetio sam mlekaru
Bodri u Takovu. Svi
proizvodi su BEZ GLUTENA, bez konzervansa,
bez aditiva, sve je prirodno. Nemaju ni jedan
proizvod sa glutenom i
ne unose nikakve sirovine koje mogu sadržati
gluten. Ne proizvode
ništa drugo tako da ne
vade ništa iz mleka, pošteno rade. Imaju samo
mleko i voće i to baš
dobro voće iz Takovskog
kraja. Sve je ultra čisto i
sterilno, uvezli su tehnologiju iz Nemačke, a sirovine su domaće. Njihovi
proizvodi se malo teže
pronalaze po prodavnicama, ali vredi se potruditi.
Mlekara Takovo
Jogurti za svakoga
Reciklaža
D.o.o. „Božić i sinovi” je prvo srpsko preduzeće
za reciklažu električnog i elektronskog otpada.
Trostruki je dobitnik nacionalnog priznanja za
Društveno odgovorno poslovanje od strane Privredne komore Srbije, kao i nagrade za korporativnu filantropiju Virtus, ali i članica Globalnog
dogovora UN
Božić i sinovi
sedište kompanije
Pančevo
Maksima Gorkog br. 2
26000 Pančevo
Tel: +381 13 361 444
www.it-recycling.biz
BiS Reciklažni centar
Omoljica
Arsenija Čarnojevića bb
26230 Omoljica kod Pančeva
Tel: +381 13 618 064
Fax: +381 13 617 980
E mail: office @ it-recycling.biz
BiS Reciklažni centar
marketing odeljenje
Arsenija Čarnojevića bb
26230 Omoljica kod Pančeva
Tel: +381 13 617 111
Fax: +381 13 617 980
Mob: +381 63 602 298
E mail: [email protected]
O kompaniji
Nikola Egić, generalni direktor kompanije „Božić i sinovi” (levo),
Jovica Božić, vlasnik kompanije „Božić i sinovi” (u sredini) i
Božidar Potkonjak, direktor Reciklažnog centra „Božić i sinovi” (desno)
20
Privredni žurnal
Naša korporativna politika se zasniva
na maksimalnoj zaštiti radnih i ljudskih
prava naših zaposlenih. Očuvanje životne sredine u kompaniji „Božić i sinovi”
je imperativ. Podstičemo i edukujemo
pojedince i druge firme da vode računa
o životnoj sredini kroz reciklažu EE i sijaličnog otpada, a za njihove potrebe
konsultantski definisemo tokove svih otpada. Naš cilj je i osvajanje novih tehnologija kako bi iz otpada valorizovali
korisne materijale koji mogu da budu
sirovine u novoj proizvodnji. Permanentno podižemo standarde u procesnoj proizvodnji. 2012. godine smo proširili delatnost na reciklažu svih vrsta sijalica nabavkom postrojenja „Balcan
total lamp recycling system“ koje služi
za totalnu reciklažu fluorescentnih cevi
i svih vrsta sijalica i kao takvo ono je
jedino na ovim prostorima. Iz sijaličnog
otpada izdvajamo opasne materije poput žive, bezbedno ih skladištimo i zatim
izvozimo firmama koje su ovlašćene za
zbrinjavanje opasnog otpada.
Redovono organizujemo ekološke akcije u Srbiji i na taj način kod najmlađih razvijamo svest o čuvanju životne sredine. Našu participaciju u obliku korparativne filanropije definisali
smo pre svega čvrstom i jasnom namerom da pomognemo zajednici onoliko koliko mogućnosti dozvoljavaju.
Izgradili smo kulturu preduzeća koje
se pozitivno odnosi prema društvenoj
i ekološkoj sredini. Trudimo se da kompanija doprinosi kvalitetnijem životu
sa verom da se dobro dobrim vraća.
Nakon usvojene studije o proceni
uticaja na životnu sredinu i dobijene saglasnosti za izgradnju centra za reciklažu, u Omoljici kod
Pančeva, 07. juna 2006. godine,
započeo je sa radom BIS Reciklažni centar u okviru kompanije
Božić i sinovi.
Od samog nastanka, kompanija je
usmeravala ciljeve svog poslovanja ka rastu postojeće baze
resursa, širenju asortimana usluga
i poboljšanju kvaliteta postojecih,
kao stvaranju strateških partnerstva sa ključnim subjektima iz
oblasti reciklaže. Dostizanje zacrtanih ciljeva omogućilo je BIS Reciklažnom centru da u okviru svoje
strategije razvoja predviđa postepeno povećanje kapaciteta za preradu, jače pozicioniranje na
domaćem tržistu i uvođenje efikasnih metoda upravljanja.
Deo procesa tretmana EE otpada
Misija
Delatnost reciklažnog
NOVA BUDUĆNOST
centra
ZA LJUDE, DRUŠTVO
BiS reciklažni centar je sertifikovan
I PLANETU
reciklažni centar za elektronski i
Naša misija je da kontinuiranim
zadovoljenjem potreba za zdravom životnom sredinom naših
poslovnih klijenata i građana, poboljšamo kvalitet života, i da radom za dobrobit društva u kojem
živimo stvorimo okruženje u kome
ćemo podjednako voditi računa o
čovekovim potrebama i o očuvanju
životne sredine.
Vizija
U KORAK SA
BUDUĆNOŠĆU
Naša vizija je da postanemo
sinonim za kompaniju koja kontinuirano postavlja više standarde,
kako u oblasti poslovanja, reciklaže i očuvanja životne sredine
tako i u oblasti življenja, i koja ne
samo da uvodi trendove i navike,
nego ih predvidja i kreira u dosluhu
sa budućnošću.
električni otpad i fluorescentne cevi, koji uz primenu iskustava evropskih reciklažnih centara, nudi
kompletnu uslugu kompanijama,
organizacijama i fizičkim licima koja žele da na pravilan način odlože
rashodovanu elektronsku i električnu opremu.
Klijentima omogućavamo sledeće
usluge:
• reciklažu elektronskog otpada,
• reciklažu računara,
• reciklažu rashladnih uredjaja,
• reciklažu fluorescentnih cevi
i sijalica,
• preuzimanja i transporta
elektronskog i električnog
otpada i fluorescentnih cevi
i sijalica,
• fizičko uništavanje poslovne
dokumentacije,
• brisanje poverljivih podataka
sa medija,
• bezbedno i legalno skladiatenje
elektronskog i električnog
otpada i fluorescentnih cevi,
• prodaju sekundarnih sirovina,
• izvoz nereciklabilnog
elektronskog i električnog
otpada,
• refabrikovanje,
• konsalting u oblasti upravljanja
otpadom,
• edukacije.
Niko nije dovoljno
dobar da bi uspeo sam
Sa težnjom da Vaše životne vrednosti i poslovne vrednosti naše
kompanije idu u istom smeru, ulažemo energiju u ostvarenje produktivne saradnje, na obostrano
zadovoljstvo.
Projekti kompanije tokom predhodnih godina ne bi imali tako obiman efekat da nismo ujedno radili
na uključivanju i povezivanju sa
najrazličitijim organizacijama širom
Srbije.Od ideje do realizacije, sarađujemo sa domaćim i stranim
kompanijama, institutima, privrednim komorama, raznim udruženjima, državnim ustanovama, NVO
sektorom, medijima i pojedincima.
Na ovaj način, omogućeno je da
poruka o očuvanju zajednice, prirodnih dobara, dobroj poslovnoj
praksi i neophodnosti reciklaže,
bude preneta najširoj javnosti.
Privredni žurnal
21
MAR / Refabrikovanje
MAR i Community MAR programi
podržavaju stvaranje i širenje pristupačnih i bezbednih kanala kroz
koje pojedinci, mala preduzeća,
obrazovne ustanove, dobrotvorne i
druge organizacije mogu da dobiju
računar sa instaliranim originalni
Microsoft software-om.
Kompanija Božić i sinovi, u okviru
koje posluje BiS Reciklažni centar,
deo je globalnog Microsoft Authorised Refurbisher programa, rasprostranjenog širom planete. BiS
Reciklažni centar je prvi na Balkanu uzeo učešće u ovom programu, naročito u njegovom
posebno fokusiranom segmentu
koji se zove Community MAR a
kroz koji se obezbeđuju računari
sa prethodno instaliranim legalnim
softverom dobrotvornim, neprofitnim i obrazovnim ustanovama.
Veliki broj još uvek upotrebljivih
računara odbacuje se svake godine. Ponovno korišćenje računara
kroz donacije ili obnavljanje,
predstavlja veliki pomak koji najveći značaj ima za pripadnike socijalno ugrožene populacije. BiS
Reciklažni centar želi da kroz nove
poslovne modele i partnerstva sa
različitim organizacijama pomogne
u socijlnim i ekonomskim izazovima sa kojima se suočavaju oni
koji do sada nisu imali priliku da
uživaju u pogodnostima koju pružaju informacione tehnologije.
Pridružite se i Vi društveno odgovornima.
Društvena
odgovornost
Posebnu karakteristiku našeg angažovanja predstavljaju napori
koje ulažemo u promovisanje koncepta društveno odgovornog poslovanja u Srbiji, kako na sopstvenom primeru tako i kroz intenzivnu saradnju sa partnerima iz
javnog i neprofitnog sektora. U
skladu sa tom politikom, postali
smo član inicijative koje zastupaju
društveno odgovorno poslovanje u
Srbiji, Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija za Srbiju, kao i Sa22
Privredni žurnal
veta Privredne komore Srbije za
društveno odgovorno poslovanje.
Rezultat našeg rada ogleda se u
dobijenim CSR nagradama za
društveno odgovorno poslovanje u
kategoriji malih i srednjih preduzeća 2008. i 2010. godine, dodeljenim od strane Privredne komore
Srbije. Osnova na kojoj se baziraju
vrednosti naše kompanije, zasnovane su u Kodeksu poslovne etike
i Izjava o kvalitetu i zaštiti okoline i
Politici kvaliteta.
Reciklaža televizora
Postrojenje za degasifikaciju
Reciklaža računara
Postrоjenje BALCAN TOTAL LAMP RECYCLING
Nikola Egić, generalni direktor kompanije „Božić i sinovi“
Zakon o upravljanju otpadom je postao tesan i preskup za srpsku industriju i morao je da
se uradi redizajn uvođenjem nekoliko novih alata za upravljanje otpadom. Tako se u predlogu novog Zakona o upravljanju otpadom uvodi kategorija nusproizvoda (end of waste), prestanak statusa otpada i njegova valorizacija. Potrebno je da podstaknemo ponovnu upotrebu
otpada, smanjenje administrativnih procedura, kategorizacija, taksi i ostalih pomagala kojima administracija trenira strogoću. Verujem da u budućnosti npr. otpaci od kože i tekstila,
neće biti otpad već nova sirovina.
Druga krupna promena je uvođenje reda u izdavanju dozvola za sakupljanje, transport ,
skladištenje i tretman otpada. Ne treba Srbiji više od 2500 dozvola koje je teško kontrolisati i
koje podstiču sivo tržište, netransparentnim kretanjem otpada. Dozvole moraju biti kredibilne, da odražavaju stanje na terenu, da su pokrivene dobrim garancijama osiguranja, inače
sve drugo je igrokaz za netransparentne tokove i eko kriminal koji je u porastu.
Jovica Božić, vlasnik kompanije „Božić i sinovi“
Ponovno osnivanje Eko fonda je dobra odluku administracije i ministarke, i ujedno dobra
prilika da se nadoknadi izgubljeno vreme. Bez ekonomskih instrumenata nema prave politike životne sredine, to nije ekološka ekonomija nego socijalna ekologija. Srbiji su potrebna
nova radna mesta i inkluzija siromašnih u sakupljanje otpada, njegova valorizacija i novi
proizvod su razvojna šansa. Procene govore da Srbija godišnje „sahrani“ 50 miliona evra zato
što ne razvrstava otpad i baca ga na deponije.
ZIMA VIŠE NIJE ZLA
SA MICHELIN
ZIMSKIM PNEUMATICIMA
www.michelin.rs
www.michelin.rs
SMART 2000
POGLED U BUDUĆNOST, POTRAGA ZA
UVEK NOVIM I BOLJIM REŠENJIMA ZA
TRANSPORTNE POTREBE NAŠIH KLIJENATA
OD VELIKE JE VAŽNOSTI ZA NAŠ TIM
SMART 2000
Kolumbova 3
Srbija, 11000 Beograd
Tel.: 011 / 209 71 92
Tel.: 011 / 261 23 44
Fax: 011 / 209 71 92
Dejan Momčilović
Mob.: 063 / 20 96 09
Mob.: 064 / 190 86 84
E-mail: [email protected]
Web: www.smart-2000.com
SMART 2000 je firma osnovana 2000. godine radi pružanja kompletnih usluga u sferi špedicije i transporta robe kako na lokalnim tako i na internacionalnim relacijama. Naša kompanija Vam može ponuditi širok spektar usluga u
domenu carinskog posredovanja, skladištenja, transporta i distribucije robe u
inostranstvu i kod nas. Danas daljina više ne predstavlja prepreku u poslovanju. Kako moderna sredstva komunikacije sve više približavaju poslovne
partnere koji su često veoma udaljeni neophodno je logistički podržati sve
aktivnosti ovih poslovnih odnosa.
U takvom ambijentu profesionalnost nije više jedini preduslov uspeha već to
postaje i lični odnos koji se razvija između poslovnih partnera a koji postaje
osnov uspešne saradnje. Profesionalni i lični odnosi omogućavaju stvaranje
dodatnih vrednosti za sve.
Mi smo tim mladih ljudi posvećenih pružanju profesionalnih i ličnih usluga
međunarodnog transporta robe. Pod tim pre svega podrazumevamo odgovornost, fleksibilnost i otvorenost za sve vrste saradnje uspostavljajući sa
našim klijentima i partnerima stabilan i dugotrajan poslovni i lični odnos zasnovan na uzajamnom poverenju.
USLUGE
Špedicija
Carinsko
posredovanje
Skladištenje
robe
• Zastupanje u postupku carinjenja robe
• Priprema kompletne neophodne
carinske dokumentacije
• Obezbeđivanje svih informacija
iz oblasti carinskih tarifa
• Davanje saveta iz oblasti
međunarodne špedicije
• Obezbeđenje svih mogućih vidova
uvoznih kao i izvoznih dozvola
• Organizovanje svih vrsta
inspekcijskih pregleda
• Posredovanje u osiguranju robe uz
procenu rizika
• Kontrola i reklamacija transportnih,
carinskih i ostalih dokumenata
Kvalitetno, brzo i efikasno posredovanje
u carinskom postupku je garant uspeha
našim klijentima. SMART 2000 team se
dugi niz godina bavi zastupanjem svojih
klijenata u postupku carinjenja robe.
Proces zastupanja u carinskom postupku
obuhvata priprema kompletne
neophodne carinske dokumentacije,
savetodavni deo iz oblasti međunarodne
špedicije, ostvarivanje najboljeg uvida u
sferi carinskih tarifa.
• Deponovanje svih vrsta robe
• Skladištenje robe pod carinskim
nadzorom
• Magacinsko razdvajanje robe
• Usluge pretovara /istovara/ utovara
paletizovane i nepaletizovane robe
• Skladišta su opremljena sopstvenom
mehanizacijom sposobnom za sve
vidove manipulacije
24
Privredni žurnal
TRANSPORT
Međunarodni
transport
Zbirni transport
Kamionski prevoz
• Priprema kompletne neophodne
carinske dokumentacije
• Drumski, rečni, železnički i avio
transport
• Smeštaj robe u carinskim i privatnim
skladištima
• Kompletan kontejnerski transport
iz celog sveta
• Uvoz diplomatskih i humanitarnih
pošiljki
• Organizovanje svih vrsta inspekcijskih
pregleda
• Organizacija i prevoz robe šleperima,
hladnjačama, manjim kamionima ili
kombijima
• Realizacije kompletnih carinskih
uvozno-izvoznih formalnosti na svim
graničnim prelazima i carinskim
ispostavama
SMART 2000 može za Vas organizovati
zbirni transport robe na svim destinacijama. Velika prednost zbirnog transporta
je da vam je ovom uslugom omogućena
jednostavna i vrlo jeftina doprema male
količine robe iz bilo kojeg dela Evrope i
sveta (kao i obratno) na čijim drumovima
svakodnevno ordinira veliki broj kamiona
kojima SMART2000 pruža logističku i
raznu drugu podršku te Vam je tako, u
ovakvom zbirnom transportu, cena prevoza robe znatno povoljnija.
SMART 2000 Vam nudi organizaciju prevoza na gotovo svim aktuelnim domaćim
i svetskim destinacijama kao i praćenje
samog procesa prevoza. SMART 2000 logistički centar stavlja Vam na raspolaganje znanje, iskustvo i resurse
neophodne za organizaciju otpreme - dopreme roba na relacijama širom sveta,
garantujući korišćenje najprikladnijih,
najbržih i najbezbednijih vidova transporta uz preciznu procenu visine ukupnih
troškova kao i veoma povoljne cene. Prilikom transporta i isporuke robe na nacionalnoj teritoriji, trudimo se da
koristimo prigodna vozila u zavisnosti od
prirode i gabarita robe odnosno organzujemo laka vozila za brze isporuke u restriktivne zone i gradska središta (kombi
vozila i kamioni nosivosti do 3 t) kao i teretne kamione za nešto dalje destinacije.
Železnički transport
Kontejnerski prevoz Avio transport
SMART 2000 organizuje železnički prevoz
u zemlji i inostranstvu. Posebnu pažnju
pridajemo izradi kalkulacija za transport
svih vrsta roba, pregled ispravnosti železničkih, Loko tovarnih listova kao i tumačenje lokalnih i međunarodnih propisa
o transportu robe standardnih i vangabaritnih pošiljaka. SMART 2000 će obezbediti za Vas zakup specijalnih vagona kod
domaćih i stranih železničkih kompanija.
Kroz ostvarivanje uvida u podatake o
troškovima transporta robe, poznavanjem propisa svih železnica Evropske
Unije sugerisaćemo Vam najoptimalniui
prevoznu putanju. U slučaju potrebe za
pretovarom robe tj. pošiljaka na druga
prevozna sredstva logistički podržavamo,
sinhronizujemo i organizujemo za Vas
ceo proces.
SMART 2000 Brodski Transport organizovaće za Vas izuzetno povoljan prevoz
robe rekom ili morem u saradnji sa
vodećim svetskim brodarima. U ovoj
sferi, brodskog transporta, u prilici smo
da Vam ponudimo širok spektar usluga
kako u uvozu tako i u izvozu. Prevoz kontejnera može podrazumevati brodske
transporte tipa “port to port” (od luke do
luke), ali i kompletan prevoz u tipa “door
to door” tj. od bilo koje tačke A do tačke
B, sa ukalkulisanim kompletnim
troškovima i transportom od vrata do
vrata, bez dodatnih troškova. Ovu uslugu, naravno, karakteriše duže vreme
dostave kao i izuzetno pristupačne cene.
Brodski, kontejnerski transport se pokazao izuzetno povoljnim i korisnim za prevoz i dostavu sirovina i repromaterijala.
SMART 2000 Vam kroz brodski prevoz
nudi uštedu vremena kroz najkraća tranzitna vremena u brodskom transportu i
ništa manje značajnu uštedu novca kroz
pravilan odabir potrebne usluge.
SMART 2000 u saradnji sa svim eminentnim svetskim avio kompanijama organizuje avio prevoz pošiljaka. Prilikom
izvoza na raspolaganju Vam je mogućnost preuzimanja robe iz mesta slanja
kao i predaja iste na avio terminal, zatim
brzo i povoljno obavljanje carinskih formalnosti kao i praćenje procesa transporta i obaveštavanje o trenutnoj poziciji
pošiljke. U sferi uvoza robe i dobara na
raspolaganju Vam je usluga obavljana
carinskih formalnosti uz pribavljanje potrebnih sertifikata i brza isporuka poslate
robe primaocu. SMART 2000 se takođe
posvetio pažnju davanju stručnih saveta
u pogledu pakovanja robe za avionski
transport kao i rezervaciji prostora (bukiranja) za sve destinacije sveta.
Privredni žurnal
25
Propisi
ELEKTRONSKO PRAVNO IZDANJE
Brzina kojom se zakoni u Srbiji donose, menjaju
i dopunjuju deluje gotovo zastrašujuće i za one koji
ih donose i primenjuju ali i za one čija prava i obaveze propisuju. Prava i obaveze menjaju se, bukvalno, svakodnevno, do daha možemo da dođemo
samo u intervalu od donošenja zakona do njegove
primene. U takvoj dinamici postojanje računara na
stolu bilo advokata ili sudije bilo pravnika ili ekonomiste, samo po sebi, više nije merilo efikasnosti
– to se prosto podrazumeva. Zato, nije preterano
reći da kvalitet i način našeg života u velikoj meri
zavise od dobre „nahranjenosti“ kompjutera naših
sudija, advokata, ministara, bankara…
Ing-Pro Propisi.net, elektronsko pravno izdanje
koje sadrži preko 200.000 dokumenata, namenjeni
su pravnim i ekonomskim službama, sudovima, državnim organima i drugim javnim institucijama,
advokatima i pravnim licima, jednom rečju, svima
onima kojima je u svakodnevnom radu neophodno
poznavanje pravne i finansijske regulative na teritoriji Srbije i Crne Gore.
Za korišćenje ove složene pravne knjige koja je
iz dana u dan sve obimnija nije potrebna nikakva
instalacija ili CD niti bilo kakva briga o ažurnosti
dokumenata. Dovoljno je da se putem interneta pri28
Privredni žurnal
stupi veb adresi www.propisi.net i korisnik će se
naći na vratima najveće riznice propisa iz svih oblasti društvenog života, sudske prakse, pravnih mišljenja nadležnih ministarstava, modela ugovora i
obrazaca iz svih pravnih oblasti, a tu su i stručni
komentari, e-časopis, javne nabavke, kalkulatori
kamata i sudskih taksi.
Redakcija 365 dana u godini ažurira izmene i
dopune propisa pa je na taj način korišćenje sistema
vrlo komforno po principu – pristupi i čitaj. Tekstovi propisa su jedinstveno sistematizovani na
osnovne tekstove, izvorne tekstove izmena i dopuna, prečišćene tekstove i verzije članova, tako da
korisnik uvek može da prati hronologiju izmene
propisa od trenutka donošenja do današnjeg dana.
Sva dokumenta su međusobno povezana, a ona koja
se često koriste mogu se izdvojiti u poseban deo,
što doprinosi njihovom brzom pregledu bez pretrage. U okviru izdanja obrađuje se 35 službenih
glasila koja na godišnjem nivou koštaju minimum
pedeset odsto više nego ova brža, ekonomičnija i
nadasve efikasnija elektronska forma. Eto još jednog razloga da se previše ne razmišlja o potrebi nabavke jedne ovakve, slobodno se može reći, pravne
biblioteke.
U e-časopisu Lege Artis, sastavnom delu izdanja, putem sveobuhvatnih tekstova uglednih stručnjaka iz redova sudija, advokata i iskusnih
pravnika raspravlja se o problemima iz svih oblasti
prava i sugeriše njihovo rešavanje, tako da se čini
kao da postoji još jedan stalno zaposlen pravni savetnik s minimalnim troškovima. Časopis izlazi
mesečno, na preko sto strana, i sadrži autorske tekstove sa obiljem korisnih primera i stručnih tumačenja, kalendare poreskih obaveza, važenja pravnih
akata, događaja, zatim značajne podatke i korisne
modele pravnih akata, a tu je i mogućnost interakcije sa čitaocima posredstvom e-adrese.
Propisi.net predstavljaju novu generaciju „pametnih“ izdanja i na našem tržištu danas jedino oni
imaju sistemski Mejl servis koji, kao kakva virtuelna sekretarica, za korisnika prati novouneta dokumenta ili izmene postojećih, iz onih oblasti koje
oni označe kao najpotrebnije, i potom ga na službeni ili privatni mejl obaveštava o tome.
Da bi odgovorile obavezama koje se postavljaju
pred njih, malim firmama, baš kao i onim velikim,
često su potrebne odgovarajuće pravne službe i čitavi timovi ljudi zaduženih za praćenje i primenu
propisa. Brojne firme nisu u finansijskoj mogućnosti da sebi priušte ovakav način rada, ili bi finansijska sredstva koja izdvajaju za to radije uložile u
unapređenje svoje konkurentnosti, pa je u tom smislu ovo pravno izdanje pravo rešenje za njih.
Propisi.net su upotpunili svoje izdanje tako što
su počeli da prate i javne nabavke sa svom pratećom dokumentacijom, a koje se objavljuju u skladu
sa Zakonom o javnim nabavkama. Imaju jedinstvenu pretragu svih vrsta oglasa, uključujući i prethodna obaveštenja; pretragu po više različitih
kriterijuma: pretraga po regionima, pretraga po periodu važenja oglasa (važi od – važi do), po statusu
(otvoren, zaključen, obustavljen), po vrsti postupaka, naručiocima; sve izmene postojećih javnih
nabavki što omogućava njihovo jednostavno praćenje; bazu pobednika tendera sa informacijama u
kom postupku javne nabavke je određeni ponuđač
pobedio. Uz to, mogu se odabrati potrebne kategorije predmeta nabavki kako bi se samo o njima dobijala obaveštenja putem Mejl servisa, čime su
korisnici pošteđeni svakodnevnog izlistavanja
oglasa na Portalu javnih nabavki.
Propisima.net, neprocenjivoj riznici dokumenata, može se pristupiti s bilo kog računara (službenog, privatnog), u bilo kom delu zemljine kugle,
365 dana u godini, 24 sata dnevno. Dovoljno je
samo da korisnik bude povezan s internetom, a koristi se putem standardnih internet pretraživača koji
su sastavni deo svakog operativnog sistema.
Sa ovakvim karakteristikama potpuno je olakšan
rad ne samo korisnicima već i onima koji održavaju
računarske sisteme – sistem administratorima. Time
što su sva dokumenta u jednoj zajedničkoj bazi i
što su međusobno povezana znatno je skraćeno
vreme pronalaženja svih potrebnih informacija.
Zato ne čudi što su korisnici Propisa.net, pored
ostalih, i: najviši državni organi, sudovi, ministarstva i drugi organi državne uprave, zatim lokalne
samouprave, javne agencije, javna preduzeća, pravna lica iz oblasti privrede, brojni advokati, kao i
preduzetnici.
Budući da Propisi.net prate i propise iz oblasti
prosvete i obrazovanja, čime je svakoj školskoj
ustanovi znatno olakšan svakodnevni rad, korisnici
su i brojne školske ustanove.
Ing-Pro d.o.o. sertifikovala je Međunarodna organizacija za standardizaciju ICG, priznata u svetu
kao najveći autoritet za upravljanje kvalitetom, pod
brojem 38100690801, u oblasti Sistema menadžmenta kvalitetom ISO 9001:2008. To je još jedna
garancija kvaliteta krajnjim korisnicima.
Čitaoci Privrednog žurnala mogu besplatno da koriste elektronsko pravno
izdanje Propisi.net do 1. februara 2014.
godine.
Radi dobijanja korisničkog imena i
šifre pozovite Izdavačko društvo IngPro na tel. 2836-820, 2836-821, 2836822
Privredni žurnal
29
Medicina
ISTE STVARI SU NAM VAŽNE
– STRUČNOST, ZNANJE,
POSVEĆENOST, BRIGA
Posle više od dve decenije postojanja sektora privatnog zdravstva u Srbiji u decembru 2013.
godine počela je sa radom Opšta bolnica sa porodilištem MEDIGROUP. Kao integrisana
zdravstvena platforma, MEDIGROUP je osnovana udruživanjem višedecenijskog iskustva i
stručnosti četiri zdravstvene ustanove iz Beograda, Specijalne ginekološke bolnice Jevremova sa
porodilištem, Domova zdravlja „Dr Ristić” i „Dr Ristić 2 “ i Doma zdravlja „Jedro“.
Opšta bolnica MEDIGROUP se nalazi u ulici Milutina Milankovića br. 3 na Novom
Beogradu, u objektu opremljenom prema najsavremenijim svetskim standardima za
zdravstvene ustanove, koji se prostire na 6000 kvadratnih metara. Pored šest operacionih
sala i više od 50 bolesničkih postelja, bolnica poseduje i medicinsku opremu najnovijih
tehnologija (mangentnu rezonancu, skener, digitalni rendgen, više od 10 ultrazvučnih
aparata). MEDIGROUP tim vrhunskih stručnjaka iz preko 20 specijalističkih grana medicine
pruža zdravstvene usluge pacijentima svih starosnih dobi.
Predstavljamo vam službe Opšte bolnice MEDIGROUP:
POLIKLINIKA MEDIGROUP
BOLNICE
U okviru poliklinike Opšte bolnice
MEDIGROUP, koju čini 17 savremeno opremljenih ordinacija, tokom cele
godine mogu se uraditi sve vrste pregleda iz oblasti: opšte i interne medicine, ginekologije, hirurgije, urologije,
ortopedije, pedijatrije, otorinolaringologije, neurologije, psihijatrije, dermatologije, oftalmologije, reumatologije,
endokrinologije, gastroenterologije,
fizikalne medicine i fizikalneterapije.
Na poliklinici pacijentima je naraspolaganju i kompletna laboratorijska dijagnostika.
ODELJENJE ZA HIRURGIJU
Zahvaljujući timu vrhunskih lekara i
medicinskog osoblja, Opštoj bolnici
MEDIGROUP možete poveriti rešavanje manje komplikovanih,ali i veoma kompleksnih hirurških problema.
U okviru odeljenja hirurgije nalazi se
operacioni blok sa 3 najsavremenije
operacione sale, intenzivnom i poluintenzivnom negom i odeljenjem sa
apartmanima sa više od 20 postelja.
Tokom hirurških intervencija i postoperativnog oporavka u MEDIGROUP
bolnici, pacijenti su u sigurnim ru30
Privredni žurnal
kama jer su svi zaposleni na odeljenju
za hirurgiju izuzetni stručnjaci sa višegodišnjom praksom u svojim oblastima, maksimalno posvećeni pacijentu
i njegovom oporavku.
ODELJENJE ZA
INTERNU MEDICINU
U okviru odeljenja za internu medicinu
prati se celokupno zdravstveno stanje
pacijenata i sprovodi se dijagnostika,
lečenje i zbrinjavanje velikog broja internističkih stanja iz oblasti kardiologije,endokrinologije, onkologije, gastroenterologije i pulmologije…
Lekari specijalisti i medicinsko osoblje na raspolaganju su pacijentima 24
sata dnevno, 7 dana u nedelji.
ODELJENJE ZA PEDIJATRIJU
Odeljenje za pedijatriju Opšte bolnice
MEDIGROUP bavi se ispitivanjem,
lečenjem i zbrinjavanjem dece obolele
od akutnih i hroničnih bolesti. Iskusni
pedijatri sa dugogodišnjim stažom u
zdravstvenoj zaštiti dece, u saradnji sa
medicinskim timom Opšte bolnice
MEDIGROUP, obavljaju konsultativne, specijalističke i subspecijalističke preglede, i sprovode dijagnostičko-terapeutske procedure neophodne
za zbrinjavanje najmađih pacijenata,
u poliklinici i na odeljenju.
ODELJENJE ZA
GINEKOLOGIJU
I AKUŠERSTVO
SA PORODILIŠTEM
U porodičnoj atmosferi odeljenja za
ginekologiju i akušerstvo Opšte bolnice MEDIGROUP radi iskusan medicinski kadar posvećen očuvanju
zdravlja žena, zdravlju budućih majki
i bezbednom dolasku novorođenčadi
na ovaj svet. Pored redovnih ginekoloških usluga i konstantne brige o
zdravlju žena, obezbeđene su i kompletne usluge za trudnice – od prvog
dana trudnoće, njenog praćenja i vođenja, psihofizičke pripreme za porođaj, samog porođaja, kao i dalje
zdravstvene brige o novom članu porodice, u okviru pedijatrijske službe.
Porodilište Opšte bolnice MEDIGROUP opremljeno je modernim stolovima za porođaj, koji se mogu prilagoditi različitim položajima, kao i svom
opremom potrebnom za nadzor stanja
deteta.U sklopu porodilišta je i operaciona sala i odeljenje za intenzivnu
negu, za porodilje koje se porađaju
carskim rezom.
ZDRAVI MOŽEMO SVE
Topao ambijent porodilišta prilagođen
je individualnim potrebama pacijentkinja. Svaka porodilja na raspolaganju
ima ličnog lekara ginekologa, anesteziologa, neonatologa, kao i više medicinskih sestara i babica koji brinu o
njoj 24 sata dnevno, tokom njenog boravka u porodilištu. Porodilište Opšte
bolnice MEDIGROUP koncipirano je
tako da se porodilje osećaju što prijatnije u toku porođaja i isčekivanja prvog susreta sa svojom bebom. Zato su,
pored komfornog smeštaja, uvedene
nove usluge i načini porođaja koji se
već godinama praktikuju u svetu, kao
što je na primer porođaj na lopti. Porodilja može da napravi i svoj izbor
muzike za porođaj, a ono što dodatno
doprinosi osećaju intimnog doživljaja
je i činjenica da porođaju može prisustvovati i budući tata.
Nakon porođaja, porodilje su smeštene u zasebnim sobama sa kupatilom,
a prijatno i stručno medicinsko osoblje brine o majkama i bebama, pomaže pri dojenju i nezi, i kroz edukativno-praktični deo, priprema majke
za samostalnu brigu o bebi po odlasku
iz porodilišta. A kako bi porodica u
ovim čarobnim trenutcima bila na
okupu, mami i bebi se u sobi može
pridružiti i tata, što je još jedna od
prednosti koju nudi Porodilište MEDIGROUP.
DIJAGNOSTIČKO - RADIOLOŠKI CENTAR
U dijagnostičko-radiološkom centru
pacijentima su na raspolaganju svi savremeni uređaji za preciznu radiološku i endoskopsku dijagnostiku:
• Magnetna rezonanca 1.5 T – medicinski uređaj poslednje generacije
• Multislajs skener 64 – aparat koji,
pored standardnog snimanja, vrši i
virtuelnu kolonoskopiju, bronhoskopiju, itd.
• Mamograf – aparat za rendgensko
snimanje dojki
• Rendgen – medicinski uređaj koji
vrši klasična i rendgenska snimanja uz upotrebu kontrasta
• Gastroskop – aparat za izvođenje
procedure koja omogućava direktan (endoskopski) pregled gornjeg
dela sistema za varenje (jednjaka,
želuca i dvanaestopalačnog creva)
• Kolonoskop – aparat za izvođenje
procedure kolonoskpije koja omogućava direktan pregled kolona
(debelog creva)
TIM MEDIGROUP BOLNICE
Sinergijom ustanova članica MEDIGROUP platforme – Specijalne ginekološke bolnice Jevremova sa porodilištem, Domova zdravlja „Dr Ristić” i
„Dr Ristić II“ i Doma zdravlja „Jedro“, preko stotinu stalno zaposlenih
lekara od sada će biti na raspolaganju
i pacijentima Opšte bolnice MEDIGROUP. U okviru ove jedinstvene
mreže zdravstvenih centara MEDIGROUP platforma ima mogućnosti da
pruži sveobuhvatan spektar medicinskih usluga, kako u primarnoj tako i u
sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti, uz
kontinuirano unapređenje kvaliteta
medicinske usluge i nege.
Opšta Bolnica MEDIGROUP
Call Centar 011 40 40 100
www.medigroup.rs
Privredni žurnal
31
www.dr-trkuljic.com
Intervju
RAČUNAMO NA VAS WE COUNT ON YOU
NAŠI POSLOVNI KRUGOVI UVEK SU BILI
OHRABRIVANI DA RAZMOTRE SRBIJU
KAO INVESTICIONU DESTINACIJU. „SALIM
GRUPA“ JE PIONIR U SRBIJI, I RADUJEMO
SE DA ĆEMO POZVATI JOŠ VIŠE
KOMPANIJA, KAŽE AMBASADOR
INDONEZIJE SAMJEL SAMSON ZA
PRIVREDNI ŽURNAL, PONOVIVŠI I POZIV
SRPSKIM FIRMAMA DA RADE U OVOJ
DALEKOJ, PRIJATELJSKOJ ZEMLJI
OUR BUSINESS CIRCLES HAVE ALWAYS
BEEN ENCOURAGED TO CONSIDER SERBIA
AS AN INVESTMENT DESTINATION. „SALIM
GROUP“ IS A PIONEER IN SERBIA, AND WE
LOOK FORWARD TO INVITING MORE
COMPANIES, SAYS THE AMBASSADOR OF
INDONESIA SAMUEL SAMSON FOR
ECONOMIC JOURNAL, REITERATING THE
INVITATION TO SERBIAN COMPANIES TO
DO BUSINESS IN THIS DISTANT, FRIENDLY
COUNTRY
Njegova Ekselencija Ambasador Samjel Samson
His Excellency Ambassador Samuel Samson
Privredni žurnal
33
Infrastruktura i građevinska industrija su u porastu u Indoneziji, zahvaljujući rastućoj tražnji uz
stabilan i jak ekonomski rast i prepoznavanju potrebe da se ubrza i proširi proces ekonomske
transformacije.
Infrastructure and the construction industry are on
the rise in Indonesia, due to the growing demand
along with a stable and strong economic growth
and recognition of the need to speed up and expand
the process of economic transformation.
Indonezija, koja je ove godine proslavila 68 godina nezavisnosti, ima oko 240 miliona stanovnika, ojačala je srednju klasu i nudi veliko i
napredno tržište. Ona je blizu ostatka Azije i bogata prirodnim resursima. Indonezija je izuzetno
dobro prebrodila svetsku ekonomsku krizu i zaslužuje značajno mesto na radaru internacionalnih korporacija i investitora, navodi ambasador
ove nama prijateljske zemlje Samjuel Samson,
uputivši poziv srpskim kompanijama da, kako
kaže, pomognu da „ojačamo temelje za budućnost“ preko infrastrukturnih projekata, razvoja
ljudskih resursa i tehnološkog razvoja.
Indonesia, which this year celebrates 68 years of independence, has about 240 million people; it has
strengthened the middle class and offers a large and
prosperous market. Near the rest of Asia and it is
rich in natural resources. Indonesia has very well
weathered the global economic crisis and deserves a
significant place on the radar of international corporations and investors, according to the ambassador of the country and close friend Samuel Samson,
by inviting Serbian companies, he says, help
“strengthen the foundations for the future” through
opportunities in infrastructure projects, human resources development technological development.
Predsednik parlamenta Indonezije Marzuki Ali je, tokom nedavne posete Beogradu, pozvao privrednike iz Srbije koji se
bave infrastukturom i građevinarstvom da budu deo izgradnje šest koridora na svim velikim ostrvima u Indoneziji.
Kada počinju radovi i koje bi još delatnosti bile interesantne Indoneziji?
Pokretanjem Master plana za ubrzanje i ekspanziju ekonomskog rasta Indonezije (MP3EI) u maju 2011.godine, postavljen je cilj da Indonezija, trenutno 16. najveća svetska
ekonomija, sa povećanjem prihoda po glavi stanovnika na
15,000 dolara postane jedna od 10 najjačih ekonomija sveta
za manje od jedne generacije. Očekujemo da Indonezija postane jedna od najvećih snabdevača hranom, centar za obradu
poljoprivrednih i prirodnih resursa i ribe kao i centar svetske
logistike do 2025. godine ili ranije. MP3EI postavlja neophodne infrastrukturne projekte za podršku rastu i povezivanju šest ekonomskih koridora, koji su identifikovani prema
potencijalu i strateškoj vrednosti: Sumatra kao centar proizvodnje i obrade prirodnih resura i kao energetska rezerva nacije, Java kao predvodnik nacionalne instrustrije i pružanja
usluga, Kalimantan kao centar proizvodnje i obrade nacionalnih rudnih i energetskih rezervi, Sulavesi kao centar proizvodnje i obrade nacionalne poljoprivrede, plantaža, ribe, nafte
i gasa, Bali – Nusa Tengara kao kapija turizma i nacionalne
hrane, Papua – Maluku kao centar razvoja hrane, ribarstva,
energije i nacionalnog rudarstva. Jedna od klučnih mogućnosti Master plana jeste da će Vlada da izmeni i ukloni regulative koje onemogućavaju investicije.
Indonesian Parliament Speaker Marzuki Ali has invited
entrepreneurs from Serbia dealing with infrastructure
and construction industry to be part of building of six corridors on all the major islands of Indonesia. When will
work and activities start and what would still be of interest to Indonesia?
The launch of the Master Plan for the Acceleration and Expansion of
Indonesia’s Economic Development (MP3EI) in May 2011, has set
the target of shifting up a gear for Indonesia to become one of world’s
top ten economy in less than a generation. It aims to make Indonesia,
the currently 16th largest economy in the world, to be one of the
world’s 10 biggest economies by 2025, taking GDP to $4.5 trillion
and increasing the per capita income up to $15,000. MP3EI expects
that Indonesia would become one of the world’s main food suppliers,
as a processing center for agricultural, fisheries and natural resources,
as well as a center for global logistics, by 2025 or earlier. The MP3EI
lays out necessary infrastructure projects to support growth and
interconnections of the 6 economic corridors, identified according
to their inherent potential and strategic value : Sumatra as the center
of production and processing of natural resources and as the nation’s
energy reserve, Java as the driver of national industry and service
provision, Kalimantan as the center of production and processing of
national mining and energy reserves, Sulawesi – as the center of
production and processing of national agricultural, plantation, fishery,
oil and gas, and mining, Bali – Nusa Tenggara as the gateway for
tourism and national food support, Papua – Maluku as the center of
development of food, fisheries, energy and national mining. One of
the key opportunities with the Masterplan is that the Government
will amend or remove regulations that inhibit the implementation of
investments, and potentially also those that hamper increased trade
and smoother flow of goods.
O kolikim ulaganjima je reč?
Plan predviđa 468.5 milijardi dolara investicija koje će se ostvariti u narednih 14 godina, uključujući infrastrukturne radove. Otprilike 63.72 milijarde dolara vladinog novca je izdvojeno za
investicije do 2025. godine, a dodaće se i 97.93 milijardi iz državnih firmi. Očekuje se da se pokrije preostali iznos preko privatnog sektora i privatno-javnih partnerstava. Neki projekti su već
krenuli uključujući hidro i solarne elektrane, razvijanje proizvoda
na bazi palminog ulja, železara u Istočnoj Javi, novi putevi uključujuči autoputeve sa putarinom, rudarski projekti, ekspanzija širokopojasnog interneta i fabrike nikla, kobalta i aluminijuma.
34
Privredni žurnal
How big investment is it?
The plan outlines $468.5 billion in investments to be made over
the next 14 years, including in infrastructure work. Some $63.72
billion of government cash has been earmarked for investment to
2025, to be supplemented by $97.93 billion from state firms. The
remaining fund is expected to be covered by private sector and
public-private partnership scheme. A number of projects have
started so far including hydroelectric and solar power plants;
Kako u svemu tome vidite srpske firme?
Postoje velike mogućnosti za srpske preduzetnike da učestvuju
u sadašnjim i budućim projektima. Uzmimo na primer projekte
na ostrvu Sumatra. Izgradnja najnovijeg aerodroma, Kuala Namu
međunarodnog aerodroma, je skoro završena i objekat je sada
potpuno operativan. U toku su radovi na završetku mreže puteva
na Sumatri, za morske luke, elektrane i rafinerije za palmino ulje.
Postoji još projekata u ponudi u svih šest ekonomskih koridora.
Verujem da Srbija ima mnogo da ponudi da podrži ekonomski
razvoj Indonezije. Još jednom, pozivam srpske kompanije da naprave kontakt i ostvare partnerstvo sa indonežanskim firmama
kako bi iskoristile ove mogućnosti.
NESVRSTANI, OBAVEZNA LEKCIJA U ŠKOLI
Koliko su mlade generacije upoznate sa Nesvrstanima
i prijateljstvom između Sukarna i Tita i naše dve zemlje?
Sve do sada, istorija Azijsko-afričke konferencije i Pokreta nesvrstanih se i dalje uči u svakoj školi u Indoneziji kao obavezne
lekcije o istoriji i tako, mogu da kažem da će narod Indonezije
uvek znati istoriju Pokreta nesvrstanih i Srbije (Jugoslavije) kao
jedne od njenih bliskih prijatelja. Mnogo stvari se promenilo od
ere Sukarna i Tita, ali prijateljstvo nikad nije izbledelo. Podstičem našu mladu generaciju da bliže upozna ovo prijateljstvo posetama i iskustvom svakodnevnog života te zemlje. Stoga sam
veoma srećan da vidim da sve više srpskih studenata učestvuje
u državnom programu stipendiranja Dharmasiswa i kratkim kursevima indonežanske kulture i umetnosti i veoma sam srećan što
sve veći broj indonežanskih studenata dobija stipendije „Svet u
Srbiji“. Nadam se da ćemo moći da ponudimo više programa razmene u budućnosti za naše mlade generacije.
Poznata indonežanska kompanija za proizvodnju hrane Indofud, ovde je otvorila predstavništvo i, za sada, uvozi
hranu iz Indonezije a planira investiranje od 20 miliona
evra u Srbiji i osnivanje regionalnog centra za proizvodnju
i distribuciju. Da li ste upoznati dokle se stiglo sa time i u
kojoj meri ova investicija može da privuče i druge vaše
kompanije?
Investicija Salim Grupe u Srbiji (preko zavisnog društva, Indo
Serbia Food) je ubedljivo prvo direktno poslovanje Indonezije
u Srbiji. Kao i u svakom poslu, rezultati iz prvog dela formiraju kritički faktor za razmatranje sledećeg. Do sada je kompanija dobila plac u Inđiji i trenutno priprema izgradnju
fabrike za proizvodnju nudli. Očekujemo da fabrika bude potpuno operativna 2014. godine. Srpska vlada i srpski narod me
je zadužio svojom izvanrednom podrškom što je omogućilo
ovaj napredak. Zaista se nadam da ćemo i dalje biti privilegovani da primenjujemo sveukupni investicioni plan kompanije u Srbiji. Ipak, nije lako odrediti u kojoj meri investiciju
Salim Grupe ostali mogu da prate. Budući da je to jedna od
naših najvećih kompanija, kako Salim Grupa posluje u drugim zemljama uključujući Srbiju bi sigurno privuklo pažnju
i drugih u poslovnoj zajednici Indonezije.
Imate li informacija ima li još vaših kompanija koje bi ovde
investirale?
Indonezija i Srbija nisu stranci jedna drugoj i imamo još prostora nešto više da uradimo. Šta trenutno preostaje jeste da se
taj odnos razvija kako bi se pomerile granice. Sa snažnom domaćom ekonomijom, indonežanske najbolje kompanije sada
traže da investiraju van države. Činjenica je da su naši poslo-
palm oil developments; a steel mill in East Java; new roads
including toll motorways; mining projects; the expansion of
broadband internet; and nickel, cobalt and aluminium factories.
How in all that you see Serbian companies?
There are ample of opportunities for Serbian entrepreneurs to
take part in current and future projects. Take projects in Sumatra
island, for example. Construction for our newest airport, the
Kuala Namu International Airport, has been finished recently
and the facility is now fully operational. Works are underway for
the completion of the trans-Sumatra road network, oil storage
tanks, seaports, power plants, railway expansion, and palm oil
refineries. There are many more projects on offer in all the 6
economic corridors. I believe Serbia has so many to offer to
support economic development in Indonesia. Once again, I invite
Serbian companies to make contact and establish partnership
with Indonesian firms in order to seize this opportunities.
NON-ALIGNED, COMPULSORY LESSONS
IN SCHOOL
How are the young generations aware of the non-aligned countries and the friendship between
Sukarno and Tito and our two countries?
Up until now, the history if AAC and NAM are still taught in every
school in Indonesia as compulsory history lessons, and so, I can say
Indonesian people will always know the history of NAM and Serbia
(Yugoslavia) as one of their country’s close friend. Many things have
changed since the era Sukarno and Tito but the friendship has never
faded. I encourage our young generation to come close and personal
to this friendship by actually paying visits and experience the daily
lives in each other’s country. I am therefore very happy to see more
and more Serbian students participate in our Government’s scholarship program of Dharmasiswa and Short Courses in Indonesian Culture and Art and I am equally pleased to witness growing number of
Indonesian students are receiving the “World in Serbia” scholarships.
I do hope that we will be able to offer more programs of exchanges in
the future for our young generation.
The famous Indonesian food company Indofood, opened an
office and, for now, imports the food from Indonesia and
plans investment of 20 million Euros in Serbia and the establishment of a regional center for production and distribution. Are you aware of the progress and the extent to which
this investment may attract other companies in Indonesia?
Salim Group’s investment in Serbia (through its subsidiary, the
Indo Serbia Food) by far is the first instance of Indonesia’s direct
business presence in Serbia. As in any business, results from the
first step forms critical factor in the consideration for the next
one. So far the company has acquired a plot of land in Indija and
is currently preparing for construction of their noodle plant. We
expect the plant to be fully operational in 2014. I am much
indebted to the remarkable support of the government and the
people of Serbia which have made possible all this progress. I
really hope that we will continue to be privileged with this
support for the smooth implementation of the company’s overall
investment plan in Serbia.It is not easy to determine to what
extent Salim Group’s investment may attract others to follow.
Being one of Indonesia’s largest companies, how Salim Group is
doing in other countries including Serbia would almost certainly
draws attention of others in the Indonesian business community.
Do you have any information if there are any more of companies here that would invest?
Privredni žurnal
35
vni krugovi uvek bili ohrabrivani da razmotre Srbiju kao investicionu destinaciju. Salim Grupa je pionir u Srbiji i radujemo
se da pozovemo još više kompanija. Sada treba da vidimo kako
da ubedimo privatni sektor obe države da bude aktivniji i da
iskoristi mogućnosti iz obe ekonomije. Ohrabrujuće je videti
porast interesa u obe zemlje da se naprave bolje veze. Ipak, putovanje je daleko od toga da je gotovo. Treba da nastavimo sa
zajedničkim naporima da spojimo poslove u Srbiji sa potencijalnim partnerima u Indoneziji.
Zgrada ambasade Indonezije
Iz kojih su sve delatnosti indonežanske firme koje bi eventualno želele da ulažu u Srbiju?
Ekonomski rast u Indoneziji i Srbiji znači da će biti novih mogućnosti usled povećane tražnje za robom i uslugama i iz industrijskih i krajnjih potrošača. Pričanje o investicijama treba da
otpočne od namere privatnih sektora u Srbiji i Indoneziji, jer su
oni u prvom planu, da odluče ako najbolje da iskoriste ove mogućnosti. Sa naše strane, nastavićemo da ohrabrujemo srpske
vlasti da pokušaju da otklone nepotrebne tržišne barijere i pronađu najbolje rešenje da prebrode potencijalne trgovinske i investicione prepreke.
Budući da živite u Beogradu, verovatno stalno koristite i
naše, domaće proizvode, bilo da je u pitanju hrana ili nešto
drugo. Šta biste posebno izdvojili kao kvalitet koji bi mogao
da ima mesto i na tržištu Indonezije?
Postoji potencijal za Srbiju da ponudi proizvode krajnjim korisnicima u Indoneziji kao i električnu opremu i mašine. Postoje
takođe i značajne mogućnosti za trgovinu i investicije u oblastima sigurnosti hrane, istraživanju i tehnologiji, obnovljivu energiju, infrastrukturu, opšte usluge i odbrambenu industriju.
Koji vaši proizvodi bi mogli da budu interesantni tržištu Srbije?
Mislim da su poljoprivredni proizvodi jedna od najjačih oblasti
koja još može da se iskoristi. Indonezija održava višak u proizvodnji sirovog palminog ulja. i gume ali ne možemo da uzgajamo pšenicu i suncokret. Srbija, sa druge strane, je poznata po
kvalitetnoj pšenici i suncokretovom ulju ali nema klimu za palmino ulje i kaučuk, takođe za kakao, kafu, čaj i začine. Ovo je
jedan od mnogih primera kako možemo biti partneri da podržavamo jedni druge.
U medijima se navodi da Indonezija vidi Srbiju kao strateškog partnera za jugoistok Evrope. Kojom brzinom se to viđenje ostvaruje?
Indonezija i Srbija su uvek bili bliski prijatelji još od ere bivše Jugoslavije. Vidim da odnosi nikad nisu izbledeli već su ojačali vremenom. Iako dve zemlje nemaju zvaničnu deklaraciju za strateško
partnerstvo, u stvarnosti su oduvek bile strateški partneri. Indonezija
je jedna od retkih zemalja koje su imale formalno predstavništvo u
Beogradu tokom ratnog perioda. Naša podrška za srpski suverenitet
36
Privredni žurnal
Indonesia and Serbia are not a stranger to each other and for that
we still have plenty of room to do more. What presently remains
is to resolve a way to develop, in order to push the boundaries
further out. With robust economic growth at home, Indonesian
best companies are now looking for investing outside the
country. It is a fact that our business circles have always been
encouraged to consider Serbia as an investment destination.
Salim Group has pioneered in Serbia and we are looking forward
to welcoming more. Now we need to see how to persuade private
sectors of the two countries to be more active and seize the
opportunities presented in both economies. It is heartening to see
that there has been an escalation of interest in both business
circles to make a better connection. However, the journey is far
from over. We will need to continue joint efforts in matching
businesses in Serbia with potential partners in Indonesia.
From which activities are Indonesian companies that would
eventually want to invest in Serbia?
Economic growth in Indonesia and Serbia means that there is going
to be new opportunities from the increased demand for goods and
services both from industrial and end users. Talking about
investment should be started from the intention of private sectors in
Serbia and Indonesia, as they are at the forefront, to decide how to
do best with the above opportunities. On our part as government
representatives, we will continue to engage Serbian authorities to
try to eliminate unnecessary market barriers and find the best solution to overcome potential trade and investment obstacles.
Since you live in Belgrade, you probably use our domestic
products, whether it is food or something else. What would
you specifically singled out as a quality that could have a
place on the market of Indonesia?
There is a potential for Serbia to offer products for high-end
users in Indonesia as well as electrical equipment and machinery.
There are also sizable opportunities for trade and investment in
the areas of food security, research and technology, renewable
energy, infrastructure, general services, and defense industry.
Which your domestic products could be interesting to Serbian market?
I think agriculture-based products is one of the strongest areas
that can be further explored. Indonesia maintains surpluses in
CPO and rubber, but we cannot grow wheat and less fortunate
with sunflower. Serbia on the other hand, is well known for its
high quality wheat and abundant sunflower oil, but does not have
the climate for palm oil and rubber plantation, also for cacao,
coffee, tea and spices. This is just one of many examples on how
we can be partners to support each other.
It is said in the medias that Indonesia sees Serbia as a strategic partner for Southeast Europe. What is the speed of that
realization?
Indonesia and Serbia had always been close friends ever since the
former Yugoslavia era. I see the relations has never waned but
increased over time. Eventhough the two countries have not had
formal declaration for strategic partnership, in reality they have
always been partners strategically.Indonesia was among few
countries that maintained formal representation in Beograd during
the war era. Our support for Serbia’s sovereignty and territorial
integrity is always firm. Serbia is Indonesia’s only partner in exYugoslavia countries for bilateral interfaith dialogue. The 2nd
Indonesia-Serbia Interfaith Dialogue (ISBID) has recently been held
in Indonesia after the first meeting was convened in Serbia in 2011.
Next year, Indonesia will be the country partner at the annual
i teritorijalni integritet je uvek bila čvrsta. Srbija je jedini partner Indonezije u zemljama bivše Jugoslavije za bilateralni međuverski dijalog. Drugi indonežansko-srpski dijalog (ISBID) je skoro odžan u
Indoneziji posle prvog sastanka u Srbiji 2011. godine. Sledeće godine
Indonezija će biti zemlja partner za Međunarodni sajam turizma u
Beogradu. Naša zemlja je takođe održala prisustvo u Novom Sadu
na Međunarodnom sajmu poljoprivrede. Ukratko, želeli bismo da
predstavimo Srbiju da postane „centar“ za naše interese u centralnoistočnoj Evropi i u isto vreme da predstavi Indoneziju u ulozi „centra“ za interese Srbije u ASEAN.
NEDOSTAJU SAMO ZAČINI
Da li vam je trebalo mnogo vremena da se priviknete na
Beograd i Srbiju, šta vam je ovde najteže bilo i šta vam
najviše nedostaje iz Džakarte i Indonezije?
Iskreno, moja porodica i ja nemamo mnogo vremena da se prilagodimo na zemlju. Uvek želimo da naučimo o novoj kulturi i
da steknemo prijatelje. Naravno da postoje razlike usled različitih kultura ali ništa nije toliko značajno. Zaista, osećamo se kao
kod kuće u Srbiji. Ulazimo u treću godinu boravka u Srbiji i već
se osećamo kao deo srpskog naroda. Moja petogodišnja ćerka
čak priča dobro srpski. Pošto moj posao zahteva da često putujem u Indoneziju, ne osećam da mi mnogo nedostaje dok sam u
Srbiji. Ukoliko treba nešto da pomenem, to su plodovi mora i
upečatljivi ukus začina bogatih jela iz Indonezije što mi sada nedostaje.
Predsednik parlamenta Indonezije izjavio je da je prijateljstvo između prvog predsednika Indonezije Sukarna i predsednika SFRJ Tita dovoljan razlog da se saradnja naše dve
zemlje proširi. U vašoj zemlji sećanje na slavne dane nesvrstanih, na Tita i Jugoslaviju izgleda da ne bledi?
Saradnja je uvek bila dobra i kontruktivna i uviđam sve veću želju
u mnogim krugovima naše dve zajednice da se dostigne više u budućnosti i da se ponude rešenja na trenutne izazove sa obnavljanjem veza koje su stvorene u prošlosti. Od ranih godina, dve
zemlje su stvorile čvrste prijateljske veze koje su inspirisane idejama koje obe zemlje neguju. Zajedno, Indonezija i Srbija (prethodno Jugoslavija), Indija, Egipat i Gana su osnovale Pokret
nesvrstanih tokom konferencije u Beogradu 1961. godine. Osnivanje Pokreta je takođe inspirisano Azijsko-afričkom konferencijom u Bandungu, Indoneziji 1955. koja se zasnivana na
konceptima neutralnosti, uzajamnom poštovanju, ravnopravnosti
i podeli odgovornosti za mir u svetu i saradnju. Neki misle da je
Pokret nesvrstanih izgubio snagu posle kraja Hladnog rata ali ja
vidim da to nije tako sve dok je duh jak i sve dok se Pokret prilagođava i evoluira u skladu sa trenutnim izazovima. Kolektivni dug
i saradnju takođe podržava sve veći broj članova. Prvoj konferenciji u Beogradu 1961. godine je prisustvovalo 25 zemalja ali pedeset godina kasnije, na poslednjem Samitu Nesvrstanih u
Teheranu 2012. godine, predstavnici iz 120 zemalja članica su bili
pristuni. Ova cifra grubo predstavlja oko 60% UN zemalja članica. Zajednički angažman naše dve zemlje u Pokretu znači da
smo bukvalno postali „istorijski prijatelji“ koji koriste bliskost radi
daljeg napretka. U tom smislu, koji se takođe poklapa sa proslavom 59.godina naših bilateralnih odnosa 2013. godine, Nacionalni arhiv Indonezije i Nacionalni arhiv Jugoslavije- Srbije su se
saglasili da pored ostalog, promovišu istoriju Pokreta nesvrstanih
u UNESCO-vom „Sećanje sveta“ što će biti ostvareno zajedničkim naporima tokom trogodišnjeg programa saradnje. Ovo pokazuje da se sećanje održalo do sada. Ipak, više mora da se uradi
kako bi se preobrazila naša istorijska bliskost u pravu energiju i
kako bi se naše prijateljstvo dovelo do novih nivoa saradnje.
International Fair of Tourism in Beograd. Our country also mantains
presence in the Novi Sad International Fair of Agriculture. In short,
we would like to introduce Serbia to become a “hub” for channeling Indonesia’s interest in Central-Eastern Europe regions, and at
the same time to introduce Indonesia to play a role as a “hub” for
channeling Serbia’s interest in ASEAN
Parliament Speaker has during his summer visit to Belgrade
ONLY SPICES ARE MISSING
Did you need more time to adjust to Belgrade and Serbia, what was the hardest thing for you and what you
are missing the most of Jakarta and Indonesia?
To be frank, my family and I do not take so much time to adjust to
the country. We are always interested in learning new culture and
making friends. Certainly there are some issues because of different cultural backgrounds but none is too big to resolve. Indeed,
we feel home in Serbia. We are now entering our third year stay in
Serbia and we already feel a part of Serbian people. My five year
old daughter even speaks Serbian well. Since my job requires me
to travel quite frequently to Indonesia, I do not feel too much of
missing while in Serbia. If I should mention any, it is the seafood
and the distinctive flavor of spices rich dishes from Indonesia that
I am missing now.
said that the friendship between the first President of Indonesia and Tito was sufficient reason that the cooperation
of our two countries expands. In your country the memory of
the glory days of Non-Aligned Movement, of Tito, Yugoslavia
does not seem to fade?
The cooperation has always been good and constructive and I see
growing eagerness in the many circles of our two communities to
achieve more in the future and offer solutions to current challenges
while re-energize the linkages created in the past. Since the early
years, the two countries have formed strong bonds of friendship
which inspired by ideas shared by both. Together, Indonesia and
Serbia (previously Yugoslavia) India, Egypt, and Ghana conceived
the Non Alignment Movement (NAM) through a conference in
Beograd in 1961. The establishment of NAM was also inspired
by the Asia-Africa Conference (AAC) in Bandung, Indonesia in
1955 based on concepts of neutrality, mutual respect, equality and
shared responsibility for world peace and cooperation. Some
might think that NAM is losing its relevance after the end of the
Cold War but I see this is not the case as the spirit remains strong
and NAM is adapting and evolving with due attention to current
challenges. Its collectivity and collaboration is also supported by
a greater and greater number of memberships. The first conference in Beograd in 1961 was attended by 25 countries but then
fifty years later, at latest NAM Summit in Teheran in 2012, representatives from 120 member countries were present. This figure is
roughly equal to around 60% of UN membership. Joint involvement of our two countries in the NAM signifies the fact that we
have literally became ‘’historical friends’’ looking to exploit the
closeness for further progress. In that context, which also coincides with the celebration of the 59th years of our bilateral
relations in 2013, the National Archive of Indonesia and the National Archive of Jugoslavia-Serbia have agreed to among others,
to promote the history of NAM into UNESCO’s “Memory of the
World” which will be pursued through joint efforts within a 3 years
cooperation program. This shows that the memory is held dearly
up to now. However, more will have to be done to transform our
historical closeness into real energy to take our friendship into new
levels of cooperation.
B. Pejović
Privredni žurnal
37
Kompanijske vesti
SRBIJA I ALŽIR POTPISALI SPORAZUM O SARADNJI
Naš časopis „Privredni žurnal“ je najavio u prethodnom
broju u interviju sa Njegovom
Ekselencijom Abdelkader Mesdouom privrednu saradnju između Alzira i Srbije.
PRORADILA
PRVA
SOLARNA
ELEKTRANA
U JUŽNOM
BANATU
U Banatskom Karlovcu, na području Južnog Banata puštena je u rad
prva solarna elektrana. Solarnu elektranu je podigla firma Petaze Wind,
koja se reklamira na tržištu pod simpatičnim i prepoznatljivim brendom
Pare na sunce.
O ovom projektu je Privredni žurnal već pisao u prethodnom broju,
elektrana ima snagu 30 kW i 126 solarnih panela a montirana je na krov
industrijske pekare. Sama elektrana,
u koju je uloženo oko 40.000 evra,
montirana je za par dana, ali prikupljanje dokumentacije i dobijanje dozvola je trajalo vise od dva meseca.
Kako su nam kazali u preduzeću
Petaže Wind, potpisani su ugovori sa
još tri firme u Banatskom Karlovcu o
montiranju solarnih elektrana od 30
kW, koje će izgraditi tokom prvih
meseci sledeće godine.
B.P.
38
Privredni žurnal
Potpisan je sporazum o saradnji
u oblasti vodnih resursa i uređenja
vodnih režima i u oblasti investiranja. Takođe, utvrđena je dinamika
aktivnosti SALSEF-a, zajedničkog
preduzeća koje će se baviti skladištenjem, konzerviranjem i preradom
prehrambenih i poljoprivrednih artikala. Ugovor su na 20. Zasedanju
Mešovitog komiteta za alžirsko-srpsku saradnju potpisali alžirski
ministar za vodne resurse Hosin
Nesib i prvi potpredsednik vlade
Srbije Aleksandar Vučić.
www.parenasunce.com
Kompanijske vesti
SKIJALI[TA SRBIJE
SKI RESORTS OF SERBIA
11070 Novi Beograd
Bulevar umetnosti 16a
www:skijalistasrbije.rs
Prvi put do sada, skijaška sezona na
Kopaoniku počela je već u novembru.
Prvi skijaši započeli su ovogodišnje
skijanje 27. novembra, što obećava da
će ovogodišnja sezona biti još bolja i
uspešnija od prethodne
Sistemi za veštačko osnežavanje su se još jednom
pokazali kao najbolja investicija Skijališta Srbije, s
obzirom da je zahvaljući ovim sistemima skijaška
sezona na Kopaoniku počela najranije od kada ski
centar postoji. Skijališta Srbije ulažu velike napore
kako bi i u predstojećoj sezoni opravdali poverenje
brojnih posetilaca i zadržali epitet najbolje pripremljenih staza u Evropi, sa optimalnom mešavinom
prirodnog i veštačkog snega.
„Skijališta Srbije su za prvih šest meseci 2013.
ostvarila skoro četiri puta veću ukupnu dobit u
odnosu na isti period prethodne godine. Ulaganjem
u planinske centre, podižemo turističku ponudu
Srbije, a samim tim razvijamo i ostale grane
privrede povezane sa turizmom. Modernizacijom
ski centra Kopaonik, postali smo važna tačka na
mapi svetskih ski centara“, rekao je v.d. generalnog
direktora Skijališta Srbije Dejan Ljevnaić i dodao da
se nastavalja sa daljim razvojem i unapreðenjem ove
planine, pa sve zaljubljenike u zimske sportove
sledeće godine očekuju nove žičare Krčmar i
Gvozdac sa čijom se izgradnjom počinje u maju.
Svi koji kupe sezonsku kartu za Kopaonik će, prema
ugovoru koji su Skijališta Srbije potpisala sa
Komorom planinskih centara Slovenije, moći da
iskoriste tri dana besplatnog skijanja u 8 slovenačkih ski centara. I ove godine Skijališta Srbije,
nastavljaju dobru praksu promotivnih perioda, pa
ćemo ove sezone sezone imati porodičnu nedelju,
nedelju za parove, žensku nedelju, a kako želimo da
mladi što više vremena provode na planinama i
snegu, uveli smo nedelju za ðake i studente.
Uokviru ovih nedelja Skijališta Srbije odobravaju
popuste na cene ski karata od 15 posto.
Privredni žurnal
39
www.prosmart.rs
Informacione tehnologije
Pritisni enter za budućnost
Za razliku od ostalih, IT je sektor je uspeo ne samo da preživi veliku
krizu, nego je i pokazao da je industrija na koju Srbija mora da
računa kao ključnu za razvoj domaće privrede
Domaća IT industrija može da bude predvodnik oporavka zemlje
IT je žilava industrija sa stalnim
rastom i koji, za razliku od ostalih u
Srbiji, nije zaustavljen krizom. Analize pokazuju da pozitivan rezultat
leži u nerazvijenom tržištu koje je
značajniju liberalizaciju i ekspanziju
doživelo u proteklih nekoliko godina,
kroz povećanje konkurentnosti u
mobilnoj telefoniji i uvođenje širokopojasnog interneta, što je omogućilo razvoj usluga u ovoj oblasti.
Doduše, ovaj sektor je imao kratak
period krize tokom 2009. i 2010. kada
je opao broj registrovanih firmi i broj
zaposlenih, ali nije bitno uticao na njegov razvoj, tim pre što je brzo izašao
iz krize i nadmašio reultate predkriznog perioda.
Država je uspela da prepozna važnost ovog segmenta i najavila svoju
pomoć, pre svega kroz saradnju sa
džinovima kakav je Majkrosoft. Međutim, favorizovanje velikih svetskih
kompanija mnoge domaće IT firme
baca u očaj, jer se stiče utisak da država nije previše zainteresovana za
42
Privredni žurnal
njih, iako rezultati njihovog rada pokazuju visok kvalitet i objektivno
imaju veliki potencijal. Veliki potencijal naše IT industrije primetio je i
Majkrosoft a u prilog tome govori i činjenica da je srpska industrija softvera
između 30. i 50. mesta na svim svetskim listama, što je, kako je objasnio
Dušan Rakić: Tehnologije brzo napreduju i
teško ih je stići ako izgubite korak
ministar trgovine i telekomunikacija
Rasim Ljajić, „najbolji rezultat neke
privredne grane u Srbiji“.
Tehnologije brzo napreduju i teško
ih je stići ako izgubite korak - kaže za
Privredni žurnal Dušan Rakić, sekretar Udruženja informatičke delatnosti
u Privrednoj komori Srbije.
Zato je od najveće važnosti da država, neko na nivou vlade, peuzme
brigu o tome i kaže: „U narednih pet,
deset godina prema IT sektoru odnosićemo se kao prema strateški važnim
projektima“. IT to jeste i u tu industriju treba ulagati jer se uloženo višestruko vrati - kaže Rakić.
On to ilustruje podatkom da u EU
uvode elektronske formulare čime će,
kako su izračunali, uštedeti čak 240
milijardi evra a s druge strane EU će
tako tehnološki biti u nivou sa nekim
zemljama Azije i SAD.
Naša softverska preduzeća uspešna
su i u svetu. Za pokretanje posla potrebna su nevelika ulaganja, koja se
brzo vrate.
PROGRAMERE SVI TRAŽE
Veštine programiranja su, sudeći po oglasima za posao objavljenim tokom 2013. godine, bile najtraženije u Srbiji u oblasti ITja, pokazala je analiza koju je uradila Visoka škola strukovnih
studija za informacione tehnologije ITS. U svim oglasima u kategoriji IT-ja, objavljenim na portalima poslovi.infostud.com i
www.poslovi.rs najčešće su bile tražene veštine poznavanja programskih jezika, najviše Java i PHP, koji su zajedno bili prisutni u
više od polovine objavljenih oglasa. Sa druge strane, potražnja za
programerima na Paskalu, pojavilo se u svega 10 oglasa.
Kao primer može da posluži i
firma Nordeus koja se bavi razvojem
igara za društvene mreže, poznata po
trenutno najpopularnijoj sportskoj
kompjuterskoj igri na svetu Top Eleven. Nordeus je za samo godinu dana
od nastanka imao rast zaposlenih i
rast aktive od 300 odsto, partner je
Fejsbuka, uz to je proglašen za najboljeg poslodavca u regionu i predstavlja jednu od najuspešnijih
internet kompanija u celoj Evropi –
navodi Rakić.
U Srbiji sada ima oko 2.000 kompanija, koje zapošljavaju oko 6.000
visokobrazovanih stručnjaka. Problem je, međutim, što Srbija ulaže
svega 60 evra po stanovniku u IT industriju, što je na nivou Bugarske i
Rumunije. Ta ulaganja su znatno
veća nego u Makedoniji, Crnoj Gori
i BiH, ali mnogo manja nego u Hrvatskoj, koja ulaže 200 evra, i od proseka EU od 800 evra.
Istraživanja pokazuju da razvoj modernih tehnologija u svetu stvara sve
više mogućnosti za povećanje broja
preduzeća i zaposlenih u ovim oblastima. Stoga je za očekivati da dalji
rast ovog sektora, ne samo u stvaranju
softvera već i u pružanju usluga, onlajn poslova itd. može značajno da
utiče i na rast celokupne srpske ekonomije. Već sada se nezvanično pominje da u zemlju ulazi stotine miliona
evra samo na osnovu out sourcing,
call center i sličnih poslova.
Ova industrija bi verovatno bila još
uspešnija i efikasnija da nije nagomi-
lanih problema koji se moraju rešiti
što pre. Naime, u istraživanju Unije
poslodavaca Srbije, anketirani menadžeri, vlasnici i direktori IT firmi, ocenili su da je visina poreza i doprinosa
na zarade trenutno najveći teret ovim
preduzećima. Na drugom mestu su
monopol i dominantno ponašanje
određenih učesnika na tržištu koji zna-
TRILION I PO
DOLARA ZA
RAZVOJ
SOFTVERA
Prema analitičarskoj kući
Evans Data, u svetu trenutno
nedostaje dva miliona stručnjaka za razvoj softvera.
Samo Nemačkoj nedostaje
300.000 stručnjaka. U ovoj
struci u svetu danas radi 16
miliona ljudi, prosečna cena
linije koda u kompjuterskom
programu je 28 dolara. Godišnje se na razvoj softvera u
svetu potroši 1,5 triliona dolara.
čajno poskupljuju poslovanje. Kao
primeri korupcije, monopola itd.
pored ostalih, navedeni su i neravnopravni uslovi učešća na javnim nabavkama i namešteni tenderi, gde
poslove dobijaju uglavnom firme bliske vrhuškama političkih stranaka,
komplikovani propisi i dozvole za
uvoz opreme, i već stara priča da Telekom Srbija ograničava razvoj konkurencije, infrastruktura je nekvalitetna, pa je razvoj IT rešenja i njihova
primena u praksi spora, problemi sa
RATEL-om...
Vodeći ljudi domaćih IT i telekomunikacionih preduzeća svesni su
teške ekonomske situacije u kojoj se
nalazi Srbija i smatraju da izvršna
vlast treba pre svega da kreira povoljan poslovni ambijent za razvoj njihovog poslovanja. Zato su na prvo
mesto stavili suzbijanje nelojalne konkurencije a u nekim delovima Srbije
(jug, istok, zapad uže Srbije) siva zona
više od 55 odsto tržišta. Poseban problem predstavlja i nepoštovanje autorskih prava u domenu proizvodnje i
distribucije softvera.
S druge strane, predstavnici firmi
kažu da je problem i nedovoljno obučen kadar, što može predstavljati velik
problem u budućnosti.
Oni su, pored ostalog, u anketi zatražili da država reguliše radno pravo
slično kao u EU i SAD, omogućiti
fleksibilno zapošljavanje i rad od
kuće, zakonima jasno definisati šta je
intelektualna svojina, šta autorska
prava a šta licence i prema tome
uskladiti poresku politiku, a ne oporezovati sve kao što se sada čini, izjednačiti uslove malim i velikim
operaterima i napraviti razliku u cenama zakupa infrastrukture i naknadama za dobijanje dozvola u
gradovima i u selima, konsultovati
informatičku struku pre primene propisa koji se odnose na administriranje, obezbediti automatski povraćaj
PDV izvoznicima bez čekanja, jer to
povećava likvidnost firmi, poboljšati
uslove za poslodavce prilikom zapošljavanja i nastaviti s programima
kao što je „Prva šansa“, smanjiti opterećenje prilikom uvoza i izvoza
softvera i opreme, ukinuti taksu koju
naplaćuje PKS za iznošenje kamera,
fotoaparata, drugih optičkih i mernih
uređaja prilikom napuštanja Srbije,
jer je besmisleno to naplaćivati u 21.
veku.
B. Pejović
Privredni žurnal
43
ITALIAN SPORT DESIGN
Ovlašćeni distributer i zastupnik
Maloprodaja – Prodavnica
„SPORT I MI INTERNATIONAL”
NOVI BEOGRAD
BUL. ARSENIJA ČARNOJEVIĆA 95A
(TC FITEX) 1. SPRAT
Tel. 011/312 1938
[email protected]
www.sportimi.rs
Sport
KRATKA ISTORIJA
NAŠEG KOŠARKAŠKOG SPORTA,
„PROIZVODA“ PO KOME SMO
PREPOZNATLJIVI I PRIZNATI
U CELOM SVETU
Za košarkaške početke u Srbiji, uzima se dolazak Williama A. Wielanda u Beograd, izaslanika američkog
Crvenog krsta, oktobra 1923. godine. Tada je pored drugih američkih igara, demonstrirana i košarka, a polaznici
kursa bili su gimnazijalci, nastavnici fiskulture i sokolski
prednjaci. Konstrukcije su, po završetku kursa, gimnazijalci preneli u Drugu mušku gimnazju, koja se nalazila na
mestu današnje zgrade Politike i nastavili da igraju košarku.
Uz aktivnu logističku podršku Sokolske organizacije,
tada najmasovnije sportske institucije u zemlji, Vajland je
u toku dvomesečnog boravka održao kurseve i za sobom
ostavio opremu za košarku, koševe i lopte.
Zahvaljujući otvaranju Sokolske organizacije prema
ekipnim sportovima, kao i želji same države da se sport
protežira kroz škole, košarka, početkom tridesetih godina
prošlog veka, dobija novi zamah. Nosilac gotovo svih košarkaških aktivnosti u ovom periodu je SOKO Kraljevine
Jugoslavije, a njegovi članovi neumorno rade na usavršavanju pravila, poboljšanju uslova za igru i trening. Novi
sport, do tada nazivan basket bal, košićeva ili košikova dobija svoje domaće ime – KOŠARKA.
Krunu košarkaških takmičenja do početka II svetskog
rata svakako predstavlja Svesokolski slet u Borovu 1940.
godine na kome je učestvovalo 170 igrača i igračica podeljenih u četiri starosne kategorije. Ženska ekipa beogradskog Sokolskog društva Matica osvaja titulu prvaka
države, malo čudnim rezultatom 2:0, usled loših vremenskih uslova. Jedini koš na utakmici postigla je Ružica Radovanović.
U periodu do II svetskog rata, za razvoj i unapređenje
košarke u Beogradu najviše je zaslužan Zdenko Pavić, sa
svojom suprugom Verom, Pročelnik za takmičarske igre
pri načelstvu Saveza sokola koji je protežirao košarku i
kroz SOKO i kroz školski sport. U okviru beogradskog
Sokola X formirao je košarkašku ekipu, a bio je i glavni
organizator srednjoškolskih košarkaških turnira u Beogradu krajem tridesetih godina prošlog veka. Prevodio je
košarkaška pravila i radio na izgradnji košarkaških terena
i koševa.
Prvi košarkaški klubovi formirali su se u okviru fudbalskih klubova kao sekcije neposredno pred početak II
svetskog rata. Masovno formiranje klubova dešava se neposredno posle okupacije Kraljevine Jugoslavije, na proleće 1941. godine. Pre svih to su Matica, Omladinac, Sask,
Izbeglice, SK 1913, nešto kasnije i drugi: Bask, BSK,
Mitić, Obilić, BTK, BOB. Igrači su bivši sokolci i svršeni
srednjoškolci (M. Stefanović, N. Popović, I. Dimić, Sokolović, S. Šaper, B. Aksentijević...), kao i grupa izbeglica,
vrhunskih košarkaša koje je ratni vihor doneo u Beograd
(Neferović, Tešin, Putnik, Ronac, Mađeruh...). Košarka se
za vreme okupacije igrala na Tašmajdanu i Kalemegdanu,
kao i na terenima SK 1913 na Topčiderskom brdu (sada
stadion FK C.Zvezde). U septembru 1941. organizuje se
prvenstvo Beograda, a na proleće 1942. godine osniva se i
Srpski savez košarke i odbojke. Za nepunih godinu dana
savez ima u članstvu 23 kluba a utakmice košarke i odbojke ukupno je u ovom periodu gledalo 15.000 ljudi.
Predsednik Saveza bio je polaznik Vajlandovog kursa iz
1923. godine, Svetislav Bata Vulović.
U Beogradu košarka se igrala sve vreme okupacije, košarkaške utakmice igraju se po prvi put u Šapcu i Kragujevcu. Pažnju privlači velika gledanost, na utakmicama je
bilo od 1.000 do 1.500 ljudi, a košarka se igrala svih ratnih
godina, pa i u avgustu 1944. neposredno pred oslobođenje.
Proglašavani su prvaci Srbije, a košarka je definitivno osvajala svojom atraktivnošću, brzinom i lepotom, i one koji
su je igrali i one koji su je gledali.
Već 1945. godine naši košarkaši imaju prve međunarodne nastupe. Pod imenom reprezentacija Beograda,
muška i ženska ekipa igraju protiv reprezentacije Sofije.
U Subotici se organizuje prvenstvo republika u košarci na
kome pobeđuje ekipa Jugoslovenske armije.
Mnogo se radi na propagiranju košarke i njenoj masovnosti. Organizuje se turnir gradova na Rijeci. 1947. godine beležimo i prvo učešće naše reprezentacije na
prvenstvu Evrope u Pragu.
Crvena Zvezda dominira domaćim prvenstvom o obe
konkurencije. Nebojša Popović kao trener osvaja 17 titula
prvaka države.
Krajem 1948. godine osniva se Košarkaški savez Jugoslavije, pokreće se časopis Košarka. Nakon kvalifikacija u Nici, učestvujemo na prvom Svetskom prvenstvu
prvenstvu u Buenos Airesu 1950. godine.
Privredni žurnal
45
Putevi uspeha poploč
46
Privredni žurnal
čani talentom i radom
Privredni žurnal
47
Nedavno se navršilo 90 godina od kada je košarkaški sport počeo da
živi u Srbiji, 65 godina od osnivanja Košarkaškog saveza Jugoslavije i
pola veka od osvajanja prve medalje na Svetskom prvenstvu u Riju
1963. godine. Od generacije košarkaša koja je 1961. godine na
Šampionatu Evrope u Beogradu osvojila srebro i započela trofejni
niz, pa sve do današnjih dana, košarka je na našim prostorima bila i
ostala obeležje nacionalnog duha, „proizvod“ koji nas je u najlepšem
svetlu predstavljao širom Evrope i sveta.
Nenad Krstić
Danilo Knežević, dugogodišnji Predsednik KSJ otvara
prvenstvo Evrope za žene 1954. godine, na Tašmajdanu,
na kome smo pokazali da možemo organizovati najveće
košarkaške manifestacije na vrhunskom nivou.
Vilmoš Loci (Partizan, Proleter) prvi je igrač koji je upisao
sto nastupa u reprezentativnom dresu. Demšar, Gec, Sokolović, Popović, Roklicer, Kalember i Marjanović stiču iskustva
sa reprezentacijom i prenose ih svojim klupskim drugovima...
Košarka napreduje krupnim koracima u svim segmentima i
stiče popularnost na čitavoj teritoriji Jugoslavije.
Aleksandar Nikolić zamenjuje Nebojšu Popovića na
mestu selektora reprezentacije i počinje da stvara tim za
velika dela. Krajem pedesetih rađaju se buduće zvezde
svetskog formata, pre svih Radivoj Korać, zatim Nemanja
Đurić, Slobodan Gordić, Ivo Daneu, Josip Đerđa... Osvajamo Mediteranske igre u Bejrutu 1959. godine, a na Olimpijadi u Rimu 1960. godine zauzimamo 6. mesto.
48
Privredni žurnal
Radomir Šaper i Borislav Stanković aktivno se uključuju u rad Košarkaškog saveza Jugoslavije.
Šesdesete godine 20. veka, obeležene su uspesima i
medaljama. Na evropskim šampionatima i svetskim
prvenstvima i Olimpijskim igrama osvojeno je 6 srebrnih i jedna bronzana medalja. Jedino zlato u ovom periodu, osvojeno je na nezvaničnom prvenstvu sveta u
Čileu 1966. godine. Ženska reprezentacija na Evropskom
prvenstvu u Italiji 1968. godine osvaja srebrnu medalju i
upotpunjuje niz.
Prvenstvo Evrope u Beogradu 1961. godine, pred prepunim tribinama Beogradskog sajma označava jedno novo
poglavlje naše košarke. Srebrna medalja, je samo početak
niza uspeha u narednim decenijama. U finalu protiv do
tada neprikosnovenog Sovjetskog saveza, pružili smo dostojan otpor, a Radivoj Korać proglašen je za najboljeg
strelca šampionata.
Aleksandra Nikolića, na kormilu reprezentacije 1967.
godine zamenjuje Ranko Žeravica. Na Olimpijadi u Meksiku 1968. godine, predvođeni Koraćem, uz Daneua, Čermaka, Trajka Rajkovića i Ražnatovića, zlatnim pogotkom
Cvetkovića sa linije slobodnih bacanja u polufinalu protiv
Sovjetskog saveza, plasiramo se u naše prvo Olimpijsko
finale.
Srebrom na Evropskm prvenstvu 1969. godine okrećemo novu stranicu košarkaške istorije. Predstoje zlatne
godine naše reprezentacije
Peto Svetsko prvenstvo, održano u Ljubljani 1970. godine kruna je jedne generacije koja ima velike zasluge za
popularnost košarke na ovim prostorima. Junaci naših neprospavanih noći, kada smo sa nestrpljenjem čekali direktne radio prenose iz daleke Amerike i radovali se
njihovim igrama i uspesima, pretočili su srebrne medalje u
jednu – zlatnu – u titulu SVETSKIH ŠAMPIONA.
Daneu, Ćosić, Trajko Rajković, Čermak, Plećaš, Simonović, Kapičić i drugovi maestralno vođeni dirigentskom
palicom Ranka Žeravice igrali su i za Radivoja Koraća,
najboljeg strelca reprezentacije, koji je godinu dana ranije
nastradao u saobraćajnoj nesreći.
U tek formiranom evropskom klupskom takmičenju
Kupu Radivoja Koraća, Lokomotiva i Beograd igraju finale, Crvena Zvezda osvaja Kup Kupova Evrope, dok beogradski Radnički predvođen Ražnatovićem, Marovićem,
Jarićem, Ivkovićem i Damjanovićem stiže do polufinala
Kupa šampiona.
Evropsko prvenstvo u Barseloni 1973. godine je nova,
zlatna stranica naše košarke. Kićanović, Slavnić i Dalipagić... Ćosić, Jelovac, Tvrdić i Plećaš, Jerkov i Šolman, Marović, Ivković i Knežević osvajaju prvo evropsko zlato
ostvarivši svih sedam pobeda. Domaćin prvenstva Španija
pobeđena je u finalu rezultatom 78:67.
Evropsko prvenstvo u Beogradu 1975. potvrđuje dominaciju Plavih. Beograd kao domaćin, ponovo se predstavlja
Evropi u najlepšem svetlu. Okosnicu tima čine igrači koji
su osvojili zlato u Barseloni, pojačani Mirzom Delibašićem
i Rajkom Žižićem budućim zvezdama naše košarke. Mirko
Novosel vodi plave do drugog zlata u utakmici protiv Sovjetskog saveza u kojoj ostvarujemo pobedu 90:84 zlatnim
košem Dragana Kićanovića u završnici.
Profesor Aleksandar Nikolić trijufalno se vraća na čelo
reprezentacije 1977. u Liježu. Osvaja se treće zlato na
evropskim prvenstvima u nizu. Odbojka Kićanovica i Slavnića zauzima mesto na svim špicama sportskih emisija u
narednoj deceniji.
Svetsko prvenstvo u Manili je nova potvrda dominacije
ZLATNIH DEČAKA JUGOSLOVENSKE KOŠARKE.
Predvođeni Kićanovićem i Dalipagićem, koji je proglašen
za najboljeg strelca Svetskog prvenstva, osvajamo ponovo
posle 8 godina, titulu PRVAKA SVETA.
Klupska košarka, beleži fantastične rezultate, Partizan u
ovom periodu osvaja tri kupa Radivoja Koraća, Bosna je
šampion Evrope, Ženska ekipa Crvene zvezde za koju nastupaju Pekić, Đurković, Marković, Mitić takođe osvaja titulu
prvaka Evrope. Ženska reprezentacija osvaja srebro 1978.
godine u Poznanju i bronzu 1980. u Banjaluci na Evropskim prvenstvima. Juniorska i kadetska reprezentacija zaključno sa 1980. godinom osvajaju 12 medalja na Evropskim
prvenstvima od kojih je pet najsjajnijih – zlatnih.
Olimpijske igre u Moskvi 1980. godine označavaju
krunu jedne sjajne generacije... od 1973. do 1980. godine
muška reprezentacija osvojila je pet zlatnih medalja, tri
evropska, jedno svetsko i jedno olimpijsko zlato. Na svojoj prvoj Olimijadi, ženska reprezentacija osvaja bronzanu
medalju.
Novi selektor Krešimir Ćosić i Dražen Dalipagić kao
kapiten predvodili su plave na Svetskom prvenstvu u Barseloni 1986. godine. Uz Praju i Ratka Radovanovića sa
Draženom Petrovićem stigli smo do bronzane medalje. Na
ovom takmičenju debitovao je Vlade Divac, kao prvi izdanak nove ZLATNE GENERACIJE – belog drim tima.
Bronza je osvojena i u Atini godinu dana kasnije na
Evropskom prvenstvu. Reprezentaciji se priključuju još tri
golobrada momka Đorđević, Kukoč i Rađa, koji su te godine na Svetskom juniorskom prvenstvu u Bormiju, osvojili zlatnu medalju za našu reprezentaciju.
Na Olimpijskim igrama 1988. godine propustili smo
priliku da sa Dušanom Ivkovićem ponovo budemo na
Olimpijskom vrhu. Petrović, Paspalj, Divac, Rađa, Kukoč
i Željko Obradović nagoveštavaju novi zlatni niz. Uspeh su
upotpunile i devojke koje su se takođe popele na pobedničko postolje osvojivši srebrnu medalju.
Evropsko prvenstvo u Zagrebu 1989. godine na kome
smo sve protivnike dobijali sa preko 20 poena razlike
početak je novog zlatnog niza. Prvi nastup beleži i Saša
Danilović, budući as svetskog formata. U Buenos Airesu
na svetskom prvenstvu dominiraju momci u plavim dresovima. Po treći put osvojeno je Svetsko prvenstvo.
Rim 1991. i ponovo apsolutna nadmoćnost nad protivnicima. Saša Đorđević, Danilović, Kukoč, Rađa, Savić,
Sretenović i Paspalj nagoveštavaju da ce na Olimpijskim
igrama u Barseloni 1992. godine, doći do dugo čekanog
okršaja između BELOG i CRNOG drim tima.
Nažalost, Olimpijske igre u Barseloni 1992. godine,
nisu donele očekivani susret veka. Zbog sankcija prema
našoj zemlji, generacija sa pravom nazvana Evropska
noćna mora, morala je da preskoči Evropsko prvenstvo u
Nemačkoj i Svetsko prvenstvo u Torontu 1994. godine
koje je trebalo da se igra u Beogradu. Košarkaši Partizana
u prvoj godini sankcija, kada su kao domačini igrali u
Fuenlabradi, u Istanbulu na fajnal foru postaju šampioni
Evrope.
Evropsko prvenstvo u Atini 1995. godine označava,
novi početak, nove reprezentacije i nove zemlje.
Divac, Savić, Danilović, Paspalj, Sretenović i
Đorđević, podmlađeni Bodirogom, Tomaševićem, BePrivredni žurnal
49
bračom, Koturovićem i Sašom Obradovićem, pod
vođstvom Dušana Ivkovića i trenera Željka Obradovića osvajaju zlatnu medalju. Aleksandar Đorđević u finalu protiv Litvanije igra jednu od najboljih utakmica u svojoj
karijeri u kojoj je postiže 41 poen. Njemu uz rame je i
maestralni Danilović koji u finalu postiže 23 poena, a u
sećanju svih, ostaje zakucavanje u finalu preko NBA
zvezde Arvidasa Sabonisa, koje je odslikavalo svu našu
snagu, znanje i motiv na ovom takmićenju.
Olimpijske igre u Atlanti gde smo osvojili srebrnu medalju potvrđuju kvalitet ovog tima.
Sa Željkom Obradovićem kao selektorom, na Evropskom prvenstvu u Barseloni 1997. godine ponovo osvajamo
zlato...
Saša Đorđević postiže pobedonosni pogodak protiv
Hrvatske gotovo indentičan onom koji je pet godina ranije
postigao u Istanbulu za Partizan. U finalu, našeg velikog rivala Italiju ostavljamo sa 49 postignutih poena na drugom
mestu.
Atina 1998. godine ponovo nam donosi radost. U finalu
protivnik je ekipa Rusije. Sjajni Željko Rebrača vodi nas
do četvrtog svetskog zlata. Najbolju partiju pružio je u finalu kada je postigao 16 poena i dominirao pod oba
obruča.
Posle bronzane medalje u Francuskoj i peha na Olimpijadi u Sidneju, Svetislav Pešić dolazi na kormilo našeg
tima.
U Turskoj na Evropskom prvenstvu, predvođeni NBA
zvezdom Predragom Stojakovićem i Dejanom Bodirogom,
sa Gurovićem, Šćepanovićem, Drobnjakom i Tarlaćem stižemo do OSME TITULE prvaka Evrope!
Indijanapolis 2002. godine, pored osvojene titule Svetskog prvaka, pete zlatne medalje u istoriji, ostaće upamćen
po tome da smo se u dvoranama u kojima smo igrali
osećali, zahvaljujući našim navijačima, kojih je uvek bilo
u velikom broju, kao da igramo na domaćem terenu.
U četvrtfinalu pobeđena je ekipa Sjedinjenih Američkih
Država. NBA Zvezde položile su oružje, pred raspoloženim Gurovićem, Jarićem, Stojakovićem, Divcem, Bodirogom... Posle velikog minusa krajem trećeg perioda smogli
smo snage da na pleća oborimo najvećeg favorita prvenstva.
U finalu, protiv Argentine odigrali smo jednu od najuzbudljivijih utakmica u istoriji svetskih prvenstava. Posle
produžetka Dejan Bodiroga podigao je pobednićki pehar,
a medalje smo primili iz ruke Borislava Stankovića, generalnog sekretara FIBA, legende svetske i naše košarke.
Godina 2008. označava početak stvaranja novog tima u
novoj zemlji – SRBIJI, pod čijim imenom reprezentacija
nastupa od 2007. godine. Već u leto 2007. mlađe selekcije
Srbije ostvaruju nezabeleženu dominaciju u Evropi. Dušan
Ivković, jedan od najtrofejnijih trenera naše reprezentacije,
po treći put se prihvatio teškog posla – formirati mladu i
perspektivnu ekipu.
Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo lako su savladane.
U Poljskoj 2009. godine naša ekipa pokazala je svu raskoš
talenta i lepotu košarke. U finalu nismo uspeli da savladamo Španiju, koja je na ovom prvenstvu već pobeđena u
kvalifikacijama, ali je srebrna medalja zasijala kao predznak novih velikih uspeha ove reprezentacije.
Svetsko prvenstvo u Turskoj potvrdilo je da Srbija ima
tim za najviša dostignuća. Argentina i Španija, zemlje koje
su dominirale na košarkaškim takmičenjima u prvoj deceniji ovog veka morale su da polože oružje pred našom ekipom. U polufinalu, domaćin Turska bila je u bolja za jedan
poen, medalja nije osvojena ali smo igrom pokazali da je
zaslužujemo.
I tako, priča o „kraljici igara sa loptom“, zlatnom sportu
naših prostora, nastavlja se do današnjih dana. Mnoštvo
medalja mladih košarkašica i košarkaša Srbije od 2007,
ovogodišnji plasman ženske (4. mesto na EP u Francuskoj) i muške (7. na EP u Sloveniji) seniorske reprezentacije
za naredna Evropska i Svetska prvenstva, otvara mogućnost za nova dokazivanja i nove uspehe. Košarka ostaje
ono što je decenijama na ovim prostorima i bila – jedan od
naših najboljih „proizvoda“, odavno priznat i poštovan u
svetskim okvirima.
Miloš Teodosić
50
Privredni žurnal
PANELI - ENTERIJER I EKSTERIJER
VENTILISANE FASADE
INOX MREŽE
PODOVI
OPREMA
SVETILJKE
www.diemme.co.rs
Privreda
Privrednici
podržavaju
ministra
Radulovića
Na inicijativu Unije poslodavaca Srbije i još
nekoliko udruženja privrednika, Ministarstvo
privrede je organizovalo konferenciju na
kojoj je ministar Radulović odgovarao na
pitanja oko 1.000 prisutnih privrednika
IZMENE ZAKONA
Neke od predloženih izmena
Zakona o radu o kojima će se
tek raspravljati jesu u domenu kolektivnog ugovora,
o probnom radu, radnom
vremenu, radnoj nedelji itd.
Na konferenciji „Restart“ koju je na inicijativu
Unije poslodavaca Srbije, Privredne komore Srbije,
Unije Poslodavaca „Poslodavac“ i Asocijacije malih i
srednjih preduzeća, u centru Sava organizovalo Ministarstvo privrede, okupilo se oko 1.000 preduzetnika,
menadžera, direktora i vlasnika firmi.
Tema skupa je bila oživljavanje srpske privrede a ministar Saša Radulović je odgovarao na pitanja prisutnih.
On je rekao da je budućnost Srbije u privatnoj privredi,
koja mora da bude zasnovana na profitu i uz zdravu konkurenciju a da je opredeljenje Ministarstva privrede da ostvari uslove za uspešno poslovanje.
Država ne zapošljava i ne otvara nova radna mesta niti
ima kese s novcem s kojima može da putuje po Srbiji i deli
pare kome stigne – rekao je pored ostalog ministar.
Po njegovom mišljenju, država mora da bude sve manje
prisutna u privredi, i da se povlači postepeno kako stvara
uslove za razvoj preduzetništva a povoljnije finansiranje
privrede, suzbijanje sive ekonomije i uvođenje reda biće
prioriteti od najveće važnosti za Ministartvo.
Radulović je naglasio da su izmene Zakona o radu i
smanjenje nameta na rad ključni za unapređenje poslovnog ambijenta u Srbiji.
Odlučeno je da se ova mera ne usvoji zbog procene da
je to rizik koji može doneti velike rupe u budžetu, ali ja
smatram da je taj rizik veći ako se takva mera ne donese –
rekao je on.
Ministar je zatim, naredna tri sata, strpljivo odgovarao
na pitanja privrednika o izmenama u Zakonu o radu, privatizaciji, stečajima itd.
Unija poslodavaca Srbije je za ovu priliku sprovela
istraživanje među privrednicima o njihovim stavovima
prema Ministarstvu privrede čiji je rezultat pokazao da ministar privrede ima podršku ogromne većine privrednika u
Srbiji. Predsednik tog udruženja, Nebojša Atanacković,
rekao je da je poslednji momenat da predstavnici privrede
podrže mere koje je Ministarstvo privrede najavilo.
52
Privredni žurnal
Primedbe da će zbog izmena Zakona o radu radnici
ostajati bez posla, potpuno je bez osnova – ocenio je predsednik Unije, Nebojša Atanacković.
Unija poslodavaca Srbije je inače nestranačka organizacija koja okuplja poslodavce iz privatnog i javnog sektora i koja nastoji da utvrdi interese poslodavaca vezane za
njihove ekonomske, socijalne i druge potrebe i zastupa
opredeljenja poslodavaca pred Vladom i sindikatima.
U Uniji kažu da žele da budu organizacija koja će biti
uvažavana kao nezamenjivi partner Vladi i sindikatima, i
direktno i odlučujuće će uticati na donošenje zakona i propisa koji su od suštinske važnosti za slobodno tržište.
Nastali su još 1994. i sve ove godine imali su mnogo
različitih aktivnosti. Ovaj skup u Sava centru je jedan od
najznačajnijih u čijoj su organizaciji učestvovali 2013. i
njime zaokružuju još jednu uspešnu godinu.
AKTIVNOSTI UPS
Neke od najvažnijih aktivnosti u kojima je učestvovala Unija:
• Priprema platforme za promene Zakona o
radu i pregovori oko Zakona o radu sa
Ministarstvom rada i socijalne politike,
Ministarstvom privrede i sindikatima,
do njihovog istupanja iz pregovora
• Analiza i priprema promena Zakona o
bezbednosti i zdravlju na radu koji će se
uskoro naći na javnoj raspravi
• Analiza potreba poslodavaca kod
zapošljavanja mladih i nedostataka
obrazovnog sistema kod stručne prakse
• Projekat „Jačanje uloge žena u odlučivanju i
upravljanju“, itd.
Propisi
Zakon o turizmu
Zaštita putnika kod organizovanja
turističkih putovanja
U nastupajućoj sezoni zimskih odmora mnogi turisti će
organizaciju svojih putovanja poveriti nekoj od brojnih turističkih agencija. S druge strane, nije redak slučaj da pojedine agencije svoje turiste „ostave na cedilu”. Iako u
tome ima malo utehe, korisno je znati koja vam pravna
sredstva u tom slučaju stoje na raspolaganju i koja su uopšte vaša prava
Zakon o zaštiti potrošača (ZZP) definiše turističko putovanje (paket aranžman), koje uključuje prevoz, smeštaj
i druge turističke usluge, kao pripremljenu kombinaciju
dve ili više turističkih usluga koju je, samostalno ili po zahtevu potrošača, utvrdio trgovac.
Obaveze organizatora putovanja pre
potpisivanja ugovora
Prema članu 93. ZZP-a, organizator putovanja (trgovac) dužan je da u primerenom roku, a pre zaključenja ugovora o organizovanju (turističkog) putovanja, putnika
(potrošača) obavesti o:
– ukupnoj ceni turističkog putovanja (uključujući poreze i dodatne troškove);
– ukupnom iznosu sredstava koji je potrošač dužan da
plati pre putovanja (avans);
– rasporedu dospeća i iznosu rata;
– odredištu;
– karakteristikama i kategorijama prevoza;
– datumima, vremenu i mestu polaska i povratka (privremenog zaustavljanja);
– vrsti prevoza i svojstvima prevoznog sredstva (opremljenosti i stepenu udobnosti prevoznog sredstva);
– smeštajnom objektu (lokacija, vrsta, kategorija i sadržaj turističkog objekta prema važećim propisima države
u kojoj se objekat nalazi);
– smeštajnoj jedinici (soba, apartman, studio, opremljenost, nivo udobnosti i druge karakteristike);
– broju, rasporedu, vrsti i načinu usluživanja obroka;
– posetama, izletima i drugim uslugama;
– mogućnosti osiguranja koje pokriva troškove otkaza
turističkog putovanja od strane potrošača (u slučaju nesreće ili bolesti);
– dokumentima i rokovima neophodnim za pribavljanje
viza, s carinskim, graničnim i administrativnim formalnostima;
– važećim zdravstvenim uslovima koji se zahtevaju za
turističko putovanje i boravak uz detaljne zdravstvene preporuke;
– uslovljavanju realizacije turističkog putovanja brojem prijavljenih putnika i roku za obaveštavanje potrošača
o otkazivanju putovanja u slučaju nedovoljnog broja prijavljenih;
– nazivu, poslovnom imenu i sedištu organizatora putovanja (radi dostavljanja pismena u sudskom postupku).
Trgovac je dužan da potrošača na jasan i
razumljiv način obavesti o navedenim
podacima bez naknade, u pismenoj formi ili
na drugom trajnom nosaču zapisa.
Sve ove informacije (obaveštenja), po pravilu, nalaze
se u programu putovanja koji izrađuje organizator, a na šta
ga obavezuje i sâm zakon. Član 56. Zakona o turizmu
predviđa obavezu organizatora putovanja da utvrdi
opšte uslove putovanja i da izradi program putovanja,
u pisanoj formi (štampanoj ili elektronskoj), u skladu sa
zakonom, kao i da se istih pridržava. Opšti uslovi putovanja utvrđuju se u skladu s navedenim zakonom, a na pitanja koja nisu posebno uređena shodno se primenjuju
odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni
odnosi, zaštita potrošača i zaštita konkurencije.
Opštim uslovima putovanja uređuju se prava i
obaveze organizatora putovanja i prava i
obaveze putnika, a naročito:
– pravo organizatora putovanja na naknadu učinjenih
troškova (ako je putnik odustao od ugovora ili obezbedio
odgovarajuću zamenu ili je zamenu našao sâm organizator);
– odgovornost organizatora putovanja kada izvršenje
usluga poveri trećim licima;
– prava putnika za slučaj otkaza putovanja;
– uslovi za izmenu ugovorene cene;
– podaci o osiguranim slučajevima i instrumentima
obezbeđenja, kao i načinu njihovog aktiviranja;
Privredni žurnal
53
– postupak, rokovi i obaveze organizatora putovanja u
vezi s reklamacijom putnika zbog otkaza putovanja, neizvršenja ili nepotpunog izvršenja usluga obuhvaćenih programom putovanja.
Organizator putovanja je dužan da opšte uslove putovanja i program putovanja uruči putniku, neposredno ili elektronskim putem, istovremeno sa izdavanjem
potvrde o putovanju. Svojim potpisom ili elektronskim
putem, putnik potvrđuje prijem opštih uslova i programa
putovanja.
Ugovor o organizovanju (turističkog) putovanja
Osnov za regulisanje pravnog odnosa između organizatora putovanja i putnika jeste ugovor o organizovanju
(turističkog) putovanja koji je predviđen Zakonom o obligacionim odnosima (ZOO). Nakon potpisivanja ugovora,
organizator putovanja je dužan da potrošaču preda najmanje jedan primerak potpisanog ugovora. U slučaju zaključenja ugovora, obaveštenje o uslovima putovanja postaje
njegov sastavni deo, obavezuje organizatora putovanja i
ne može se menjati, ukoliko ugovorne strane izričito ne
ugovore drugačije ili ukoliko promene ne nastanu usled
više sile. Organizator putovanja dužan je da obavesti drugu
stranu (putnika) o svakoj promeni podataka u primerenom
roku pre zaključenja ugovora, u pismenoj formi ili na trajnom medijumu.
Ako pre ugovorenog dana otpočinjanja turističkog putovanja trgovac utvrdi da je prinuđen da izmeni pojedine
bitne odredbe ugovora (na primer, cenu, destinaciju, prevozno sredstvo, karakteristike ili kategoriju prevoza, datum
otpočinjanja turističkog putovanja, vrstu, lokaciju, kategoriju ili nivo udobnosti smeštaja), dužan je da izmene bez
odlaganja saopšti putniku, u pismenoj formi ili na trajnom
medijumu. Putnik može da prihvati izmene ugovora, uključujući i izmenu ukupne cene turističkog putovanja, ili
može da bez naknade raskine ugovor.
Prilikom zaključenja ugovora, a najkasnije pre otpočinjanja turističkog putovanja, organizator putovanja dužan
je da putniku dostavi obaveštenje o lokalnom predstavniku
ili lokalnoj agenciji trgovca od koje po potrebi može da zatraži pomoć, broj telefona za hitne slučajeve i druge podatke radi neposrednog kontakta s trgovcem.
Pravo organizatora putovanja
da odustane od ugovora
Organizator putovanja može odustati od ugovora, potpuno ili delimično, bez obaveze na naknadu štete, ako pre
ili za vreme izvršavanja ugovora nastupe izvanredne okolnosti koje se nisu mogle predvideti, izbeći niti otkloniti, a
koje bi, da su postojale u vreme zaključenja ugovora, predstavljale opravdan razlog za organizatora putovanja da
ugovor ne zaključi. Organizator putovanja može odustati
od ugovora bez obaveze na naknadu štete i kad se minimalan broj putnika, predviđen u potvrdi o putovanju, nije
sakupio, pod uslovom da je o toj okolnosti putnik bio obavešten u primerenom roku koji ne može biti kraći od 5
dana pre dana kad je putovanje trebalo da otpočne. U slučaju odustanka od ugovora pre njegovog izvršenja, organizator mora u celini vratiti ono što je primio od putnika.
Ako je organizator odustao od ugovora za vreme njegovog
izvršenja, ima pravo na pravičnu naknadu za ostvarene
ugovorene usluge, a dužan je preduzeti sve nužne mere za
zaštitu interesa putnika.
54
Privredni žurnal
Izmena programa putovanja
Izmene u programu putovanja mogu se vršiti samo ako
su prouzrokovane vanrednim okolnostima koje organizator
putovanja nije mogao predvideti, izbeći ili otkloniti (prirodne nepogode, građanski rat i sl.). Troškove koji su nastali usled izmene programa putovanja snosi organizator
putovanja, a smanjenje troškova ide u korist putnika. Zamena ugovorenog smeštaja može se vršiti samo upotrebom
objekta iste kategorije, ili na teret organizatora, upotrebom
objekta više kategorije i u ugovorenom mestu smeštaja.
Ako su u programu putovanja izvršene bitne izmene bez
opravdanog razloga, organizator putovanja mora u celini
vratiti ono što je primio od putnika koji je zbog toga odustao od putovanja. Ako su bitne izmene u programu učinjene za vreme izvršavanja ugovora, putnik u slučaju
odustanka snosi samo stvarne troškove ostvarenih usluga.
Povećanje ugovorene cene
Organizator putovanja može zahtevati povećanje ugovorene cene samo ako je posle zaključenja ugovora došlo
do promena u kursu razmene valute ili do promene u tarifama prevoznika, koje utiču na cenu putovanja, i to samo
ako je isto predviđeno u potvrdi o putovanju. Ako povećanje ugovorene cene pređe 10%, putnik može raskinuti ugovor bez obaveze da naknadi štetu. U tom slučaju
putnik ima pravo na vraćanje onoga što je platio (član 876.
ZOO-a).
Pravo putnika da odustane od ugovora
Ako putnik pre početka putovanja odustane od
ugovora u razumnom roku (blagovremeni odustanak
koji se određuje s obzirom na vrstu aranžmana), organizator putovanja ima pravo samo na naknadu administrativnih troškova (koji ne mogu biti veći od 5% od
vrednosti turističkog putovanja, član 99. st. 2. ZZP-a). U
slučaju neblagovremenog odustanka od ugovora, organizator putovanja može od putnika zahtevati naknadu u
određenom procentu ugovorene cene koji se utvrđuje srazmerno vremenu preostalom do početka putovanja i koji
mora biti ekonomski opravdan. Organizator putovanja
ima pravo na naknadu samo učinjenih troškova ako je
putnik odustao od ugovora zbog okolnosti koje nije
mogao izbeći ili otkloniti i koje bi, da su postojale u
vreme zaključenja ugovora, predstavljale opravdan razlog
da ne zaključi ugovor (na primer, smrtni slučaj bližeg
člana porodice), kao i u slučaju ako je putnik obezbedio
odgovarajuću zamenu ili je zamenu našao sâm organizator. Ako putnik odustane od ugovora nakon početka putovanja, a nije imao razloga za to, organizator ima pravo
na puni iznos ugovorene cene putovanja.
Posledice raskida ugovora
Ako pre ugovorenog datuma otpočinjanja turističkog
putovanja putnik raskine ugovor ili ako organizator iz bilo
kog razloga raskine ugovor, izuzev ukoliko je za to odgovoran putnik, putnik ima pravo izbora:
1) da prihvati zamenu ugovorenog turističkog putovanja drugim putovanjem istog ili boljeg kvaliteta i plati razliku u ceni;
2) da prihvati zamenu ugovorenog turističkog putovanja drugim putovanjem slabijeg kvaliteta i primi naknadu
za razliku u ceni;
3) da zahteva povraćaj uplaćenih sredstava.
Putnik ne može da zahteva umanjenje cene ako nesavesno propusti da ukaže na odstupanja između pruženih
i ugovorenih usluga (član 104. ZZP-a).
Organizator putovanja dužan je da vrati sredstva u roku
određenom opštim uslovima putovanja, odnosno programom putovanja, koji ne može biti duži od 15 dana od dana
otkaza putovanja, odnosno od dana podnošenja osnovanog
prigovora putnika za regres.
U slučaju da od organizatora putovanja nije dobio odgovor na prigovor u predviđenom roku ili nije zadovoljan
Pravo na prigovor i postupak podnošenja
U situaciji kada turističke usluge nisu adekvatno ili su ne- ishodom prigovora ili mu nije vraćen dogovoren iznos u
propisanom roku, putpotpuno izvršene (one koje
nik se pismeno s dokasu predviđene programom
zima obraća turističkoj
putovanja), organizator
inspekciji. Turistički inputovanja dužan je da
spektor, po prijavi, poputniku vrati razliku izstupa prioritetno i utvrmeđu ugovorene cene i
Ukoliko putnik smatra da se agencija ne pridržava prođuje činjenice (da li je
cene putovanja snižene
prigovor putnika osnosrazmerno neizvršenju
grama i opštih uslova putovanja, potrebno je da:
van, koje usluge nisu izili nepotpunom izvršenju
1. na licu mesta podnese pismeni prigovor predstavniku
vršene ili su nepotpuno
usluga.
agencije i pribavi moguće dokaze;
izvršene, da li postoji
Putnik je dužan da tr2. uputi pismeni prigovor agenciji u roku od 30 dana od
osnov za srazmerno snigovca, posrednika, lokaldana utvrđivanja nedostataka.
ženje cene i sl.) i evennog predstavnika ili
Agencija je dužna da u zakonskom roku (15 dana) odgotualno upućuje stranke
lokalnu agenciju, u pivori na upućeni prigovor i da u slučaju opravdanog prigona postizanje zadovoljasmenoj formi ili na drugi
vora vrati dogovorenu razliku u ceni za neizvršene usluge
vajućeg dogovora, odnonačin, obavesti o nedo(u roku od 15 dana).
sno vansudskog poravstacima izvršenih usluga.
Ukoliko putnik nije dobio odgovor na prigovor, nije zananja. O izvršenoj konU slučaju da putnik smadovoljan ishodom prigovora ili mu nije vraćen dogovoren
troli i preduzetim metra da se organizator
iznos u propisanom roku, tek tada se može obratiti Sektoru
rama podnosilac prijave
(agencija) ne pridržava
se odmah obaveštava, po
programa i opštih uslova
turističke inspekcije, podnoseći pisanu prijavu (sadrži izpravilu, pisanim putem.
putovanja, dužan je da
javu i moguće dokaze) na sledeći način:
Iako utvrdi da je prigopodnese prigovor u
1) redovnom poštom: Sektor turističke inspekcije, Omvor putnika opravdan,
roku od najkasnije meladinskih brigada 1, 11070 Novi Beograd
turistički inspektor nesec dana od dana utvr2) telefonom: 011/3139-686 (non-stop)
ma ovlašćenje da nađivanja nedostataka
3) e-poštom: [email protected]
loži agenciji da ošteće(član 109. ZZP-a), odnoNa sajtu Ministarstva (www.turizam.mfp.gov.rs) nalazi
nom putniku vrati razsno u roku od osam
se obrazac za dostavljanje prijava građana u elektronskoj
liku u ceni, tako da nadana od dana završetka
formi.
dalje putnik može da
putovanja (član 869. st.
ostvari svoja prava i raz1. ZOO-a). Ovi rokovi se
smatraju prekluzivnim i njihovim protokom putnik gubi liku u ceni samo u dogovoru sa agencijom (u vansudskom popravo da od organizatora zahteva naknadu. Pre otpočinja- ravnanju) ili da podnese tužbu nadležnom sudu. Zahtev za
nja turističkog putovanja, organizator putovanja je dužan sniženje cene ne utiče na pravo putnika da zahteva naknadu
da na jasan i razumljiv način, u pismenoj formi ili na traj- nastale štete od organizatora sudskim putem (član 869. st. 2.
nom medijumu, obavesti putnika o mogućim posledicama ZOO-a).
propuštanja izvršenja navedene dužnosti. Organizator je
Vuk Perović, dipl. pravnik
dužan da putniku omogući da se na jednostavan i pristupačan način obraća licu odgovornom za prijem pritužbi.
Za vreme trajanja putovanja, pismeni prigovor s
dokazima (za ugovorene, a neizvršene usluge) putnik
predaje organizatoru ili licu koje je on odredio. Organizator je dužan da bez odlaganja odgovori na pritužbe putnika i otkloni svako odstupanje od ugovora na koje putnik
ukaže.
U slučaju da odstupanje od ugovora na koje putnik
ukaže nije otklonjeno za vreme trajanja putovanja,
putnik ima pravo da zahteva srazmerno umanjenje
Prilagođena verzija teksta preuzetog iz e-časopisa:
cene. Ako odstupanje od ugovora na koje putnik ukaže,
Lege Artis: Propisi u praksi
predstavlja neizvršenje ili delimično izvršenje ugovorne
[email protected]
obaveze u pogledu njenog obima ili kvaliteta, putnik može
www.facebook.com/IngProLegeArtis
od trgovca da zahteva povraćaj uplaćenih sredstava.
Organizator je dužan da putniku naknadi troškove nastale raskidom ugovora, osim u slučaju: raskida ugovora
zbog nedovoljnog broja prijavljenih putnika (rok za obaveštavanje potrošača o raskidu ne može biti kraći od pet
dana od dana otpočinjanja turističkog putovanja), ili prestanka ugovora zbog nemogućnosti ispunjenja ugovornih
obaveza za koji nisu odgovorne ugovorne strane (član 100.
ZZP-a).
KRATAK PREGLED POSTUPKA
PO REKLAMACIJI
Privredni žurnal
55
Turizam
„Trinaesto prase“ srpske privrede
Kamping turizam
u Srbiji daleko je od
onog što bi mogao
da bude iako ima
potencijal da bude
jedna od vodećih
grana u privredi
zemlje
Kampovi su interesantni svim kategorijama gostiju
Kada se finansiraju projekti i dele
subvencije, kamping turizam je na
kraju kolone. Kad stignu na red, pare
su već podeljene. Za finansije, marketing i bilo kakvu logistiku snalaze
se sami i nemaju lobi. O njima niko
ne brine, a prilična su šansa za Srbiju.
Kamping turizam u Srbiji daleko je
od onog što bi mogao da bude iako ima
potencijal da bude jedna od vodećih
grana turizma, pa i privrede u celini.
Razlozi tome su višestruki: od kratkovidosti ili neinformisanosti ministarstava,
preko besparice do nepreduzimljivosti u
lokalu. A sve to, jer se o potencijalima
ovog vida turizma zna tek toliko da je u
pitanju aktivnost u prirodi.
U Evropi stvari izgledaju potpuno
drugačije. Kamping je tamo deo kulture
življenja. Samo u Francuskoj ima
11.000 kampova, u ostatku Evrope
25.000 sa dva miliona ležajeva više
nego u hotelima, gde oko 60 miliona
kampera ostvari 600 miliona noćenja i
obrne više od 20 milijardi evra godišnje
što je četvrtina od ukupnog turističkog
prometa EU. U Italiji kampovi imaju i
zidane objekte s đakuzijem za one koji
to vole, svaki Danac provede tri dana
godišnje u kampu, Holanđani i više a
kampuju rado i dobrostojeći i oni
skromnijih finansija, cele porodice, penzioneri i, što je za nas najprivlačnije, nije
56
Privredni žurnal
neophodno imati more da bi bili uspešni u tom poslu. U Srbiji ima tek dvadesetak pristojno opremljenih kampova i
još niz mini kampova, kamping odmorišta i kampirališta.
Srbija se ne može pohvaliti velikim
brojem kampova – kaže Vladimir Đumić, direktor Asocijacije kampera Srbije.
U EU kampovanje je industrija, a mi
se trudimo da kod nas to postane mali
porodični biznis. Mi smo zemlja tranzitnog turizma, nemamo more i slično i
zato moramo da razvijamo ono što
imamo. A imamo jezera, planine, reke,
Nacionalne parkove, banje, sela i živo-
pisna mesta u blizini gradova, koji bi
mogli da privuku kampere iz zemlje i
inostranstva – dodaje Đumić.
Za početak, dovoljno je imati neku
poljanu, livadu, voćnjak, šumarak i slično mesto za organizovanje kampa.
Ulaganja, kaže Đumić, ne bi bila posebno velika. Potrebno je obezbediti sanitarni čvor (tuš kabine, toaleti) mesto za
smeće po ekološkim standardima, izvor
struje i par objekata (bungalovi, kamp
kućice) za one koji ne žele da spavaju u
kamp prikolicama i šatorima. Mogućnost internet veze je samo kvalitet više u
ponudi.
Vladimir Đumić, pomoćnik direktora TOS Miloš Milovanović i Goran Matić iz NP „Fruška
Gora“ nedavno u ovom nacionalnom parku
Zlatibor dobio kamp
Srbija će sledeće sezone biti jača za još jedan kamp od tri zvezdice,
kreiran po najnovijim standardima kamping turizma, i to na Zlatiboru.
Zvanično otvaranje planira se za početak sezone 2014. Objekat raspolaže sa 50 kamping parcela na 1,5 ha, ima recepciju, kuhinju i letnjikovac, tuševe i toalete, trokadero (uređaj za pražnjenje hemijskih
toaleta), prostorije za odlaganje smeća. Kamp parcele opremljene su
priključcima za struju i vodu.
KAS je prošle godine promovisao izgradnju mini kampova (pet do 15 kamping jedinica) u zapadnoj Srbiji i
interesovanje je bilo, po rečima dirtektora KAS-a veliko.
Slično je i sa banjama, gde ljudi
rado odlaze, barem ona starija populacija. Međutim, kod nas nema banje u
kojoj postoji organizovan kamp.
Danas je hit u EU da čovek kad ode u
penziju kupi kamper i stalno putuje
negde u prirodu. I kod nas polako postaje sve popularniji tip putovanja –
kaže Đumić.
Kamping odavno nije samo izbor
klijentele sa plićim džepom. U Evropi
kampovi imaju po pet zvezdica i sav
mogući luksuz, ali i odgovarajuću
cenu. Mi smo međutim, u tom smislu
konkurentni jer cene u srpskim kampovima nisu velike. Doduše nema ni
sveg onog sjaja, ali, kako kaže Đumić,
to i nije posebno veliki nedostatak.
KAS je, naime, iz EU dobio preporuke
da ne čine grešku kao u Evropi i ne instistiraju na luksuzu pri organizovanju
kampova.
Kao dobar primer navodi kamp Viljamovka u Kremni, gde domaćin ima
stalno goste i to mahom iz Evrope. Najčešće one koji putuju u Grčku ili Hrvatsku i Crnu Goru na more, a ima i gostiju,
pre svega Holanđana i Nemaca, koji
posle letovanja na Pelješcu ili Dubrovniku dođu u Kremne jer im je neko na
moru pričao o nekoliko lepih dana u Šumadiji provedenih u tišini i prirodi uz rakiju Viljamovku, kajmak, gibanicu...
Kamperi su pre svega ljudi koji vole
da borave u prirodi, ako je moguće netaknutoj. Ne vole hotele, veliki broj njih
u svoje kampere pakuje bicikle pa kad
se smeste, ujutru krenu u vožnju i vrate
se predveče – objašnjava prvi čovek
KAS-a.
Priča s kampovima u Srbiji polako
oživljava. Ali, nije dovoljno da se grupa
entuzijasta, makar i povezana sa evrop-
skim asocijacijama kampera, kao što je
povezan KAS, preuzme sve na sebe.
Trudimo se i radimo koliko god možemo da sve ovo pokrenemo i održimo.
Da nije bilo nas, ceo taj segment turizma
bi se raspao joše pre sedam, osam godina, a od države smo samo dva puta
dobili nešto novca za projekte. Sve finansiramo sami od početka – objašnjava
Vladimir Đumić.
Ako država nije u stanju da finansira
i sufinansira čak i isplative projekte,
onda može makar da obezbedi infrastrukturu, puteve, telefonske veze,
struju... jer, činjenica je da i pored odličnih resursa za ovu vrstu turizma, ako
neko mora da putuje po četiri, pet sati
do odredišta jer je put u lošem stanju,
ako nema gde usput da sipa u rezervoar
svežu vodu ili isprazni hemijski WC u
svom kamperu itd, mala je verovatnoća
da će se ikada više zadržati u Srbiji duže
no što mu je potrebno da je pređe dok
vozi ka destinacijama u Hrvatskoj, Grčkoj, Crnoj Gori, Turskoj, Albaniji...
B. Pejović
Vlasinsko jezero: Mali, ali lep izbor domaćih kampova
Privredni žurnal
57
U poseti kod
HUMANITARNA ŽURKA
BEOGRADSKIH BAJKERA
U subotu, 21. Decembra, Beogradska unija motorciklista, uz pomoć organizacije Srbi za Srbe, organizovala je humanitarnu žurku u Bulevaru kralja Aleksandra u prostoru bivše fabrike Nikola Tesla.
Sav prihod koji su skupili ići će za složenu operaciju
na mozgu jednog člana porodice Mitrović iz Aranđelovca,
za pomoć porodici Krsmanović sa jedanaestoro dece iz
Malog mokrog luga, porodicama Marković iz Zemuna i
Krsmanović iz Zabrežja kod Obrenovca koje imaju po šestoro dece, Jaćimovski iz Beograda sa petoro dece i porodicama Pavlović iz Zemuna i Ilić iz Beograda koje imaju
po četvoro dece.
Program su vodili Super Dario i Super Mario, voditelji
emisije Mentalno razgibavanje sa B92. Uz buku motora,
58
Privredni žurnal
teškog roka i uz dobro raspoloženje bajkeri su pokazali
svoju drugu stranu – nežno i plemenito srce, koje je
spremno da kuca i za druge, za one koji su u nevolji.
U BUM-u kažu da im je namera da motorist prikažu u
što boljem svetlu, kroz humanitarni rad po beogradskim
školama i predavanjima o bezbednosti u vožnji i obaveznom nošenju zaštitne opreme tokom vožnje.
Smatramo da je Beogradska unija motorciklista prava
stvar da pomažemo onima kojima je pomoć neophodna i
da kroz naše udruženje uputimo poziv građanima da nam
se pridruže u toj nameri i želimo da nam se pruži šansa i da
ostvarimo sve naše planove vezane za humanost i bezbednost na ulicama grada – rekao je predsednik Unije Nenad
Stefanović, posle koncerta.
B. P.
www.lakodoposla.com
Standardi
Uloga države u infrastrukturi
kvaliteta i primeni standarda
U prošlom broju smo pokušali da damo kratak prikaz tumačenja
pojmova „standard“ i „standardizacija“, kao i neophodnosti primene
standarda. U ovom broju namera nam je da ukratko prikažemo
mesto i ulogu države u dosadašnjem procesu njihove primene.
Država Srbija
je u godinama
iza nas preduzimala niz mera da
ne zaostane iza
savremenog
sveta. U infrastrukturi kvaliteta (standardizaciji, akreditaciji, metrologiji i
ocenjivanju usaglašenosti), za te
mere se u pojedinim fazama
može reći da su
bile planske i
osmišljene, a u
pojedinim fazama da su bile
„jedine koje je
država u tom trenutku mogla da preduzme“.
Pokušavajući da uhvati taj korak, država je tražila
načine da neke procese skrati, da negde nešto predupredi, ali i da negde neke aktivnosti realizuje u cilju pomoći privredi, da ta privreda ne izgubi korak sa
međunarodnom konkurencijom.
Reklo bi se da je najdoslednija do ovih dana bila u
nastojanju da u primeni najzastupljenijih i najzahtevanijih standarda – standarda sistema menadžmenta, privredi
pruži najznačajniju podršku. Ubrzo po usvajanju osnovnog standarda sistema menadžmenta – standarda sistema
menadžmenta kvalitetom ISO 9001, počela je podrška
države njihovom uvođenju, i to kroz različite sisteme
stimulacije i (su)finansiranja. U tim „planiranim aktivnostima“ bila je zamisao da veliki sistemi i naučnoistraživačke organizacije budu pokretači i nosioci ovog
procesa, uvodeći, ali i od svojih dobavljača tražeći uvođenje ovih standarda. Čak su u jednom periodu pripremljeni i „šabloni“ za uvođenje navedenog sistema u
institutima i fakultetima. Vojska je kod svih svojih dobavljača (namenska industrija) zahtevala i kontrolisala
uvođenje navedenog standarda. EPS je kao jedan od ret60
Privredni žurnal
kih velikih sistema zadržao
princip da svoje
dobavljače bira
po principima
uvedenih i primenjenih sistema, čak
stvarajući i svoj
„znak kvaliteta“.
Standardi za
akreditaciju visokoškolskih ustanova, koja je
počela sa periodom uvođenja
„bolonjske deklaracije“ u naše
obrazovanje, bazirani su između
ostalog na uvedenom sistemu kvaliteta. Akreditacija zdravstvenih ustanova koja još nije u celini zaživela, bazirana je na
sličnom principu.
Tokom dvadeset i više godina država je kroz različite sisteme i pristupe, uglavnom kroz različita ministarstva, odvajala značajna sredstva da se, prvenstveno ovi
standardi sistema menadžmenta (uključujući standarde
koji se odnose na hranu ili proizvode usaglašene sa evropskim direktivama), kao najznačajniji preduslov međunarodne saradnje za našu privredu, što lakše uvode u
primenu. U tom smislu u poslednjem periodu su SIEPA
(Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza) i
NARR (Nacionalna agencija za regionalni razvoj),
svake godine organizovale konkurse za dodelu bespovratnih sredstava za sufinansiranje njihovog uvođenja.
Tu praksu su podržavale i pojedine međunarodne organizacije, vlada Vojvodine, pa čak i neke lokalne samouprave. Verovatno, samo zahvaljujuči ovim merama,
danas ipak jedan prihavtljiv, iako još uvek nedovoljno
veliki broj organizacija, u odnosu na okruženje i zemlje
sa kojima se možemo meriti, poseduje uvedene ove sisteme. Prema pojedinim izvorima broj važećih sertifi-
kata za najzastupljeniji standard ISO 9001, u Srbiji je
oko 3.000. S obziroma na najavljene mere države u
oblasti budžetskog finansiranja i obezbeđenja stimulacija privredi, može se desiti da ova oblast u narednom
periodu bude na drugačiji način uređena.
Za razliku od ovako uočljivog i kontinuiranog direktnog prisustva u merama podrške privredi, bazični deo –
sama zakonska regulativa i prilagođenost (pristupačnost) standarda toj privredi imala je svoje uspone i padove. Tek u poslednjih par godina se prepoznaje ubrzani
rad u ovoj problematici. Tokom poslednjih pet godina
država je, uz neke ponovljene korake, usvojila i set od
pet zakona, i više od pedesetak podzakonskih akata i
pravilnika, koji podržavaju politiku usaglašavanja sa zakonskom regulativom EU (koja između ostalog obuhvata: Zakon o standardizaciji, Zakon o metrologiji,
Zakon o akreditaciji, Zakon o tehničkim zahtevima za
proizvode i ocenjivanje usaglašenosti proizvoda). Time
su se stekli preduslovi da se na jedan sveobuhvatan
način pristupa problematici standardizacije i primene
standarda u Srbiji.
U skladu sa tako uspostavljenom zakonskom regulativom, reorganizovane su osnovne institucije u sistemu
infrastrukture kvaliteta: Institut za standardizaciju Srbije
(ISS), Akreditaciono telo Srbije (ATS), Direkcija za
mere i dragocene metale (DMDM). Ove organizacije
danas su osnovni nosioci primene standardizacije u Srbiji. Formirane su razne baze podataka (npr. portal
TEHNIS Ministarstva privrede), razne agencije (npr.
SIEPA, NARR), kako bi omogućio olakšano informisanje privrednih subjekata o tehničkim zahtevima, koje
proizvodi moraju da zadovolje prilikom stavljanja na tržište Republike Srbije ili međunarodno tržite, kao i mogućnostima unapređenja raznih segmenata psolovanja.
Obezbeđen je rad međunarodnim organizacijama koje
pružaju podršku privredi, pa i državi, u nastojanju da
što pre dostigne zadovoljavajući stepen primene standarda rada i poslovanja, kao i standardizacije proizvoda.
Institut za standardizaciju Srbije (ISS), kao državna
institucija čija je prvenstvena uloga priprema i izdavanje
standarda, samim tim je i najodgovornija za adekvatnu
„pripremu podloga za korišćenje standarda“.
Kroz niz promena kroz koje je prolazila naša današnja država, prolazio je i Institut za standardizaciju, menjajući ne samo ime (iz Saveznog zavoda za
standardizaciju), već dobrim delom i način rada. Ova institucija danas je u velikoj meri osavremenjena i u tehničkom i kadrovskom smislu. Ali kao što i naša država u
celini dosta kasni za savremenim svetom, tako je i prisutno i određeno zakašnjenje samog Instituta u pogledu izdavanja standarda u odnosu na tempo pojave tih
standarda u okviru međunarodnih institucija za standardizaciju. To se prvenstveno odnosi na situaciju u kojoj je
veliki broj preuzetih evropskih standarda (više od
20.000 EN), još uvek u statusu „neprevedenih“. Ipak,
danas možemo čak reći da Institut u pojedinim segmentima drži korak sa međunarodnom standardizacijom.
Ovakvo stanje je pre svega posledica ulaska (prijema)
ISS u međunarodne organizacije za standardizaciju, što
je proces koji još nije u celini realizovan, ali će verovatno u dogledno vreme te aktivnosti biti u celini sprovedene.
Akreditaciono telo Srbije (ATS), uspešno se povezuje (uključuje) u međunarodni sistem akreditacije, a
obezbeđujući priznanje sebi u tom sistemu, i zaključujući sporazume o uzajamnom priznavanju sistema akreditacije, obezbeđuje i da sertifikati izdati u Srbiji, od
strane sertifikacionih tela akreditovanih od ATS, i rezultati laboratorijskih ispitivanja izdati od strane akreditovanih laboratorija, budu međunarodno priznati.
Direkcija za mere i dragocene metale (DMDM) kao
organ koji je, između ostalog, nadležan za sistem zakonskih mernih jedinica, etalone Republike Srbije, metrološku sledivost, ispitivanje prethodno upakovanih
proizvoda, metrološki nadzor, ocenjivanje usaglašenosti
merila, izradu metroloških propisa pokušava da uhvati
korak sa adekvatnim svetskim instuticijama koja se bave
ovom problematikom.
U segmentu ostalih aktivnosti veoma je značajna
uloga države, koja je samostalno ili uz podršku nekih
međunarodnih organizacija, obezbedila izradu i pripremu raznih publikacija –vodiča, kao na primer: za
izvoz, za primenu raznih zakonskih i podzakonskih
akata (najčešće direktiva pretočenih u naše zakonodavstvo), i slično, kojima je izvršen pokušaj da se približi
politika poslovanja na međunarodnom tržištu domaćim
poslovnim subjektima. U tim vodičima značajno mesto
zauzima i uloga standardizacije i primene međunarodnih
standarda u savremnom poslovanju.
Najzad, potrebno je najaviti da Ministarstvo privrede, nadležno za kreiranje i sprovođenje politike razvoja infrastrukture kvaliteta i usklađivanje našeg
tehničkog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, uz
tehničku podršku nemačke razvojne pomoći, kroz program GIZ ACCESS – Program razvoja privatnog sektora u Srbiji, priprema dugoročni razvojni dokument Strategiju unapređenja infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji za period 2014-2020. Priprema Strategije
se realizuje, i uz saradnju sa svim zainteresovanim stranama, uključujući, s jedne strane institucije infrastrukture kvaliteta (ISS, ATS, DMDM) i tela za ocenjivanje
usaglašenosti, a sa druge strane predstavnike privrede
(PKS, asocijacije i druga sektorska udruženja) kao korisnika usluga ispitivanja i sertifikacije. Da li je ovo trenutak da i vi razmislite kako da se uključite u te
aktivnosti?
Značajne adrese:
http://www.iss.rs
http://www.ats.rs
http://www.dmdm.rs
http://siepa.gov.rs
http://www.tehnis.privreda.gov.rs
Milan Živanović
Agencija za konsalting, reinženjering i marketing,
CoReMa Professional
Privredni žurnal
61
Tekstilna industrija
Taoci sive ekonomije
Srpska tekstilna i kožarska industrija i dalje u nezavidnoj situaciji i pored
solidnih prošlogodišnjih rezultata. Domaće tekstilce „ubijaju“ šverceri, jeftin
bofl iz uvoza, skučene finansije, autistična država koja godinama ne stvara
odgovarajući ambijent za razvoj privrede, ali i ne uvek kvalitetna roba
Prema poslednjim podacima, za srpske tekstilce
2013. je bila dobra godina. Izvoz robe domaćih proizvođača je u prvom polugodištu bio veći za 22 odsto u
odnosu na isti period prošle godine. Bez obzira na to,
tekstilci ne trljaju zadovoljno ruke, jer mnogobrojni
problemi godinama opterećuju razvoj ove značajne
grane privrede.
Kriza je teško pogodila ovu industriju a tek blagi rast
je zabežen 2011. i to zahvaljujući preseljenju proizvodnje odeće iz susednih i evropskih zemalja dok će se
realni efekat stranih investicija tek prikazati. Proizvodnja
je u stalnom opadanju a firme, suočene s besparicom, nelojalnom konkurencijom iz sive zone i jeftinom robom sa
istoka, počinju da se zatvaraju. Statistika je neumoljiva za samo dve godine, proizvođači tekstila su sa 638 firmi
2008. godine, spali na 486, kožarci od 324 na 300, a jedino su proizvođači odevnih predmeta imali blagi rast od
967 na 1.054 preduzeća. Broj zaposlenih nije rastao,
plate su uglavnom na minimalcu a bruto iznosi ispod
proseka, dok je industrija više uvozila no što je izvozila.
Tekstilci se danas sa setom sećaju perioda kada su u
bivšoj Jugoslaviji bili jedna od vodećih industrija. Osamdesetih godina, u njihovim halama je radilo 20 odsto od
ukupnog broja zaposlenih, a toliki je bio i izvoz u odnosu
na ukupan izvoz zemlje. Izvozili su se kako odevni predmeti i obuća, tako i tekstil i koža – uglavnom u Nemačku, Italiju, zemlje Beneluksa. A o visokom kvalitetu
proizvoda najbolje govori činjenica da su čak i usred
sankcija šleperi iz evropskih zemalja čekali u redu ispred
Beka i drugih preduzeća na utovar robe. Velikih domaćih
firmi danas, međutim, više nema, pa ni velikih poslova a
ono što je preostalo muku muči da preživi.
Nedavni skup tekstilaca i kožaraca u organizaciji Unije
poslodavaca Srbije pokazao je da su problemi mnogobrojni
i nerešivi bez ozbiljne, studiozne, pa i hrabre intervencije države. Po njihovom mišljenju, najveće opterećenje za proizvodnju jesu administrativne procedure, visoki troškovi
poslovanja i šverc. Prema mišljenju vlasnika, direktora i
menadžera iz tekstilne industrije u proseku se u Srbiji na
jedan legalno prodati tekstilni artikal, proda 1,5 takav artikal
u sivoj zoni, a u pojedinim delovima zemlje čak i tri. Takvi
tekstilni proizvodi su u maloprodaji za 15 do 35 odsto jeftiniji u odnosu na proizvode legalno registrovanih domaćih
62
Privredni žurnal
proizvođača, jer se na njih ne plaća PDV i čitav niz taksi,
naknada i dažbina, pa građani, suočeni sa padom kupovne
moći kupuju ono što je jeftinije, ali ne i kvalitetnije. Problem je i nemotivisanost zaposlenih koji zbog niskih plata
nemaju previše radnog elana, pa tekstilci očekuju niže poreze i doprinose na zarade da bi isplatili veće plate. Skrenuli
su pažnju i na to da je domaća tekstilna industrija, iako po
cenama konkurentna, dobija mali obim posla u javnim nabavkama zbog korupcije i nameštanja tendera a s druge
strane, skučene finansije ne dozvoljavaju tehnoliški razvoj
pa i usavršavanje kadrova. Veliki deo proizvođača radi sa
prevaziđenim tehnologijama i alatom, što u neku ruku poskupljuje proizvodnju jer je manje efikasna. Jedna od stvari
koja je pomenuta je i nedostatak stručnog kadra, bilo majstora bilo menadžera. Tako je firmi iz Lazarevca najveći
problem upravo bio, kako su kazali, da nađu ljude koji
imaju iskustva i znaju kako se taj posao radi.
TRAŽE MANJE POREZE
Šta tekstilci i kožari za oporavak ove industrije
pored ostalog traže od države.
• Smanjiti poreze i doprinose na zarade na realni
nivo od ukupno 40%, umesto sadašnjih 64%
• Uvesti reciprocitet u spoljnoj trgovini sa Kinom u
minimalnom odnosu 2:1 u korist Kine, tj. ako
Kinezi izvezu robu u vrednosti od 200 miliona
dolara, da imaju obavezu da kupe našu robu u
vrednosti od 100 miliona dolara
• Postaviti standarde za uvoz robe u Srbiju, bez
obzira iz koje zemlje je ta roba
• Oslobađanje od komplikovane carinske procedure kod long poslova
• Oživljavanje tekstilnih škola i njihovo povezivanje
sa tekstilnim preduzećima kroz programe stručne prakse
• Odlučna akcija u borbi protiv sive ekonomije na
svim nivoima
• Prilikom naplate poreza prestati sa davanjem
povlašćenog statusa određenim preduzećima
koja vode ljudi povezani sa političkim partijama
• Pomoći preduzećima u pronalaženju strateških
partnera u inostranstvu
Dobro prolaze samo stranci: Hala Andrea konfecione u Jagodini
Puko preživljavanje: Sastanak tekstilaca i Unije poslodavaca Srbije
Neki menadžeri su naročito kivni što država stranim
investitorima odobrava visoke subvencije od novca svih
poreskih obveznika, dok domaće tekstilne kompanije
nemaju šansu da povuku ova sredstva, jer nemaju iza
sebe podršku banaka u vidu bankarskih garancija, a
procedura za stavljanje imovine pod hipoteku je skupa i
spora, pa domaće firme često odustaju od toga.
Uprkos tome što Srbija postaje zanimljiva destinacija, naši proizvođači uglavnom muku muče s plasmanom, a kako istraživanja pokazuju, svaki drugi kaže da
nema robu koja bi bila interesantna probirljivom evropskom tržištu. Inostrani partneri, takođe, smatraju tekstilna preduzeća iz Srbije nepouzdanima, jer su mnoga
od njih ranije prihvatala poslove koje nisu realizovala,
bilo zbog probijanja rokova isporuke, bilo zbog nedovoljnog nivoa kvaliteta isporučene robe. Prirodni resursi i jeftina radna snaga bile su prednosti koje je
Srbija godinama unazad nudila stranim investitorima uz
velike novčane subvencije, zaboravljajući pri tom (svesno ili ne) na ozbiljne reforme privrednog sistema i
stvaranje podsticajnog privrednog ambijenta.
Bilo bi dobro da su samo kadrovi problem – rekla je
Ljiljana Latinović iz beogradskog preduzeća Tessa koje
se bavi proizvodnjom zavesa.
Najveći problem je ovde, ipak, hajdučka privatizacija, koja je devastirala privredu. Ključni problem je
koncept. Sistemske stvari se ne daju menjati brzo a oni
mali, ili barem, manji problemi poput pitanja PDV-a,
carine itd, mogu. Mi smo imali velike firme i imali smo
long poslove ne samo u regionu, a sada skoro da i nema
tako velikih firmi koje bi mogle da povuku i da ugovore
velike poslove – smatra Latinovićeva.
Po istraživanju Unije poslodavaca Srbije, kada je reč
o obučavanju kadra, tekstilci su spremni da za određenu
nadoknadu obučavaju mlade ljude u toku njihovog srednjoškolskog obrazovanja i na višim školama i fakultetima i od njih naprave sposobne šivače, krojače,
organizatore posla u tekstilu, itd. Slažu se da i kvalitet
tih obuka treba da nadgleda država, ali pod uslovom da
birokratski aparat države ne smisli nove komplikovane
administrativne procedure, popunjavanje ogromnog
broja obrazaca i tako udalji mnoge tekstilce od želje da
se u ovakve programe edukacije.
Isto istraživanje je pokazalo i da tekstilci smatraju
da je pronalaženje kvalitetnih strateških partnera iz ekonomski razvijenijih zemalja način da se poveća proizvodnja i otvore nova tržišta.
ŠTAND SKUPLJI OD ROBE
Tekstilci su izuzetno nezadovoljni cenama izložbenog prostora i smeštaja na Beogradskom
sajmu. Oni smatraju da je 5.000 evra po jednom
malom štandu na kome rade dvoje ljudi neadekvatno u uslovima duboke ekonomske krize i da
se taj novac ne može povratiti, a opet kao proizvođači moraju biti na sajmovima, jer je u nedostatku novca za marketing to jedini način da
budu primećeni od potencijalnih partnera i distributera. Na sajmovima širom Evrope, organizatori i država imaju beneficirane cene za
domaće proizvođače i tako im pomažu da
sklope poslove i plasiraju svoje proizvode, kažu
tekstilci
- Strani partneri su poželjni, jer oni sa sobom donose
nove tehnologije i bolju organizaciju rada, kao i svoju
mrežu kontakata za distribuciju robe u matičnoj i drugim zemljama u kojima posluju. Za sve to domaća industrija tekstila, kože i obuće ima veoma oskudne
resurse i potrebne su godine ozbiljnog ulaganja i rada
da se samostalno nastupi na nekom od tržišta se većom
kupovnom moći – navode tekstilci.
Nedostatak ovakvih partnera je i razlog zašto srpska
tekstilna industrija nije iskoristila liberalizaciju izvoza
na tržište EU u poslednjih 10 godina, čemu su doprineli
i nedostatak konkurentnosti zbog troškova rada i drugih
nameta, kao i manjak novih tehnologija, veština i znanja i izostanak efikasnog plasmana robe.
Privredni žurnal
63
Hemija
IZLAZAK KROZ
ZATVORENA VRATA
Smanjena kupovna moć građana, skupe sirovine i još skuplji krediti,
nepoverenje u banke, otežan izvoz, besmislene administrativne
procedure koje prazne kasu... najveći su problemi koji muče sektor
hemije i nemetala, pa je pravo čudo da beleže solidne uspehe
Mnoge stvari ne idu proizvođačima na ruku. Reč je
pre svega o naplati potraživanja, nepovoljnim kreditima i skupim uvoznim sirovinama koje plaćaju unapred, što za posledicu ima
nisku likvidnost. Uz slabu
kupovnu moć građana, nedostatak sredstava i suvišne
administrativne procedure
koje prouzrukuju troškove,
spadaju u ključne probleme
ovog sektora, kažu stručnjaci.
U istraživanju Unije poslodavaca vlasnici i menadžeri firmi iz ove oblasti
posebno su istakli troškove
ispunjavanja standarda i
propisa Evropske unije koje
je država počela da nameće
tokom 2010. i 2011. godine
donošenjem Zakona o hemikalijama i Zakona o biocidnim proizvodima. Visoki nameti Agencije za hemikalije su tokom 2010. i 2011. godine
ugrozili opstanak i razvoj proizvodnje niza proizvoda u
sektoru hemije i nemetala. U međuvremenu, agencija je
ukinuta a fondovi koji su ostvarivali prihode iz taksi za zaštitu životne sredine su ukinuti. Međutim, propisi i takse su
i dalje na snazi, postajući prihod budžeta. Istraživanje je
takođe pokazalo da kompanije gaje jako malo poverenja
prema bankarskom sektoru i radije se okreću drugim izvorima finansiranja.
Osnovni problem izvoza je nedovoljna povezanost i nedostatak inormacija o potencijalnim poslovnim partnerima
64
Privredni žurnal
i nedostatak informacija o uslovima
koji važe na inostranim tržištima.
Uopšte, veliki broj
komentara je dat
na potrebu za efikasnijim načinom
predstavljanja srpske privrede i pribavljanjem boljih
informacija o drugim tržištima, na
čemu bi trebalo angažovati domaća
udruženja i organizacije kao i ekonomska odeljenja
diplomatskih predstavništava.
Menadžeri, pak,
veruju da je moguć
značajaniji plasman
na ino tržište, međutim, nedostatak sredstava za ulaganje u razvoj proizvoda
i kvalitetnih stranih partnera za zajedničku proizvodnju i distribuciju to onemogućava. Zato smatraju da bi država mogla
da posreduje u pronalaženju kvalitetnih stranih partnera i
povezivanje kroz strateška partnerstva, čime bi se bitno poboljšao kvalitet i izvoz.
Na pitanje šta bi država mogla da uradi da pospeši razvoj ove privredne grane, ispitanici uglavnom navode smanjenje troškova poslovanja, a pre svega takse koje su
propisane od strane Agencije za hemikalije, previsoke su
za domaće kompanije. Država bi, po njihovom mišljenju,
trebala da bezbedi kreditne podrške domaćim kompani-
Hemija i nemetali (sa farmacijom) je jedan
od privrednih sektora koji je najteže
pogođen ekonomskom krizom u Srbiji.
Ovaj sektor koji tavori čitavu deceniju je
značajan pad doživeo 2009. godine, a za
poslednjih pet godina broj zaposlenih se
smanjio za 21,8%, odnosno za više od
13.000 radnih mesta.
Gas i laboratorije
Jedan od načina na koji država može da smanji opterećenje poslovanja je i kroz regulisane cene prirodnog gasa koji se u ovom
sektoru koristi kao sirovina, ali i osposobljavanje domaćih labaratorija i instituta za vršenje analiza hemijskih i biocidnih
proizvoda. Oni se sada vrše u inostranstvu
što prouzrokuje dodatne troškove domaćim
kompanijama i čini ih nekonkurentnim.
Inspektori
guše proizvodnju
Najviše pritužbi bilo je na administrativne procedure
i implementaciju EU sistema za kontrolu prometa
hemijskih supstanci i za dobijanje dozvole za stavljanje hemikalija i biocidnih proizvoda u promet. Pritužbe se. Međutim odnose i na nekompetentnost,
nestručnost, nefleksibilnost poreskih i drugih inspekcijskih organa, sporost poreske uprave u izdavanju uverenja, nedefinisane uredbe donesene od
strane državnih institucija, kao i lošu regulativu iz
oblasti sanitarnih propisa.
jama, i to kroz posebnu instituciju, poput Razvojne banke
ili novih kreditnih linija Fonda za razvoj, koji bi poslovali
transparentno i bez favorizovanja pojedinačnih kompanija.
Ipak, slično tekstilcima, i hemijska industrija je poslednje dve godine oživela a moglo bi mnogo bolje da su
uslovi privređivanja bolji. U prvih sedam meseci ove godine zabeležen je dobar izvozni rezultat, oko milijardu evra
i poslovanje sa suficitom. Rast u farmaceutskoj industriji
je 10 odsto, kao i u proizvodnji mineralnih đubriva, jer je
Azotara počela da radi i primetan je rast gumarske proizvodnje, kažu u Privrednoj komori Srbije. Naredne godine
stručnjaci očekuju ulaganja od 100 do 150 miliona evra u
domaću hemijsku industriju kroz privatizaciju i strateško
partnerstvo sa stranim investitorima.
B. Pejović
Privredni žurnal
65
Sajmovi
Vodeći svetski
Sajam igračaka
®
Spielwarenmesse
predstavljen u Beogradu
66
Privredni žurnal
Kontakt osoba:
Nada Surlić
Delegacija nemačke privrede u Srbiji
Tel: +381 11 202 80 15
E-mail: [email protected]
Nirnberg, 29.1 – 3.2.2014.
Delegacija nemačke privrede u Srbiji, kako zvanični Zastupnik Sajma igračaka u Nirnbergu za Srbiju i Crnu Goru,
organizovala je 14. novembra u beogradskom Medija centru „Spielwarenmesse® Dialog“ – pres-konferenciju i prezentaciju Sajma igračaka, koji će se održati u Nirnbergu
od 29. januara do 3. februara 2014. godine.
Na konferenciji su učestvovali Martin Knapp, Delegat
nemačke privrede u Srbiji, Erst Kick, predsednik Upravnog odbora Spielwarenmesse eG i Christian Ulrich, marketing direktor. Tom prilikom, Ernst Kick je istakao da je
sajam Spielwarenmesse®, uključujući svojih 95 zastupništava, najveća i najznačajnija menifestacija iz ove branše.
On je naveo da je prethodni sajam Spielwarenmesse® okupio 2.747 izlagača iz 60 zemalja i 72.595 posetilaca iz 113
zemalja, kao i 2.414 novinara iz 35 zemalja. Potom je precizirao da je najviše izlagača bilo iz Kine (423), zatim iz
Velike Britanije (163), Francuske (140) i SAD-a (137). Naredne godine, očekuje se i prvi izlagač iz Srbije. Za predstojeći sajam već imamo 200 firmi na listi čekanja za koje
trenutno ne možemo osigurati prostor na sajmu, iako raspolažemo sa 170.000 m² izložbenog prostora – kazao je Kick.
Direktor marketinga sajma Spielwarenmesse®, Christian
Ulrich, rekao je da će predstojeći sajam 2014. godine svakako biti spektakularan sa više sajamskih aspekata najavljujući, ujedno, prateće sadržaje, kao što je Trend
Gallery, gde će na skoro 800m² biti predstavljeni najuzbudljiviji trendovi i noviteti godine. Osim toga, Ulrich je
naglasio da će u sklopu sajma biti održan Toy Business
Forum, besplatni forum znanja na kojem se nude interesantne informacije o aktuelnom razvoju tržišta i trendovima u marketingu. Zatim, veoma atraktivna propratna
manifestacija biće Global Toy konferencija, koja predstavlja adekvatan trening za specijalizovane trgovce koji
žele da osiguraju svoj uspeh. Učesnici kongresa će moći
na nauče najnovije trikove, kako da se kroz strategiju cene,
prezentaciju proizvoda i metode prodaje ograde od online
prodaje ili kako mogu da izgrade marketing kroz više kanala komunikacije. Hala za nove izlagače, New Exhibition
Center, svakako je interesantna za sve kompanije koje se
prvi put pojavljuju na Sajmu igračaka.
Među milion izloženih igračaka proizvođači iz celog sveta
predstave godišnje i do 70.000 noviteta. Kako bi se ti
proizvodi istakli, kompanija Spielwarenmesse eG dodeljuje nagradu ToyAward. Proizvodi koji konkurišu za ovu
nagradu moraju da ubede stručni žiri od 12 članova da su
upravo oni zaslužili ovu cenjenu nagradu. Pre same nominacije pedagozi, istraživači tržišta i svetski predstavnici
trgovine igračaka ocenjuju igračke u pogledu originalnosti,
bezbednosti, zabave, obrade i kvaliteta, razumljivosti koncepta proizvoda i potencijala za uspeh na tržištu.
Sa izložbenim prostorom od 170.000 m² i otvaranjem nove
hale 3A, 65. sajam Spielwarenmesse® biće najveći do sada.
„Potražnja naših kupaca za artiklima za bebe i malu decu
je stalno u porastu i očekuje se dalji rast. Da bi pratili ovaj
trend, odlučili smo se za proširenje izložbene površine“,
objašnjava Ernst Kick.
Od 29. januara do 3. februara 2014. godine susrešće se u
Nirnbergu kompletna branša igračaka kako bi se informisala o novinama i trendovima na tržištu. Zahvaljujući velikom procentu svetskih dobavljača za velike prodajne
lance igračaka – iz 113 zemalja – i kupaca sa različitih tržišta, ovo najveće svetsko sastajalište branše postaje priznati
godišnji događaj za proizvođače, kupce iz velikih prodajnih lanaca i nezavisne trgovce.
Više informacija o ovoj sajamskoj manifestaciji možete
pronaći putem: www.spielwarenmesse.de/serbia.
Ulaznice za predstojeći sajam možete kupiti u pretprodaji
online putem sledećeg linka:
www.toyfair.de/visitors/buy-tickets i na taj način ostvariti
značajne uštede u odnosu na kupovinu na blagajni sajma.
Privredni žurnal
67
www.manskafe.rs
Manskafe doo.
11000 Beograd
Resavska 72
Radno vreme:
Ponedeljak-Petak od 07h-21h
Subota-Nedelja od 07h-15h
Telefoni:
T +381 11 36 14 11
M +381 63 64 51 07
Da se ne zaboravi
LUTKE
NARODNIH
NOŠNJI
SRBIJE
Autor Jablanka Slavković
T+ 381 11 38 22 529
M+ 381 63 10 89 457
68
Privredni žurnal
Putujući svetom, engleski putopisac Endrju Arčibald Pejton je 1843. godine stigao i u Srbiju i prisustvujući na balu kod
kneza Aleksandra Karađorđevića u Beogradu o tome zapisao:
„Pošto je, moralno govoreći, Srbija postala najmlađa ćerka Evrope, to je u redu,
ali ću uvek smatrati da u pogledu nošnje,
ova novina nije i poboljšanje. Nadam se
da žene Srbije neće nikada odbaciti svoju
lepu narodnu nošnju zbog promenljive
mode i utegnutog struka evropskih prestonica.
Nijedna frizura koju sam video na
istoku nije bolje podešena da istakne lepotu od frizura srpskih žena. Sa malog
grčkog fesa visi zlatna kićanka koja čini
kontrast crnoj, sjajnoj kosi što pada glatko i ravno niz slepoočnice. Čak i sada,
dok ovo pišem, u sećanju mi iskrsava
ljupko zabacivanje glave i šuštanje haljine od žutog satena kneginje sestre,
koju su ocenili kao najlepšu ženu u dvorani; svojom tunikom od grimiznog somota izvezenom zlatom i optočenom
samurovinom, bila bi u svojoj potpuno
domaćoj nošnji kraljica na bilo kom
balu u staroj Evropi.“
Travelling around the world,the English
traveler Andrew Archibald Peyton
arived in Serbia in 1843, he atended the
djuck Aleksandar Karađorđević ball in
Belgrade, and wrote the following:
„Speaking, Serbia has become The
youngest daughter of Europe, and this is
good, but I will always consider that
concerning their national costume, this
novelty is not necessarily a blessing.
I hope that the women of Serbia will
never give up their beautiful national
costume because of the chainging styles
and tight waists European capitals.
No hairstyles that I saw the East were
better created to emphasize beauty than
those of Serbian women. From a small
Greck „Fes“ there hahgs a golden thread
which contrast the stark black hair wich
falls smoothly and everly over the forehead. Even now, while I write this, my
memory is stirred by the gracions head
mouvements and swaying of the yellow
satin dress of the conntess sister, who
was consitered the moust beautiful
woman in the place; with her velvet
tunic stitched with golden threads and
borderd by samurovina, she would in
her domestic national costume be the
queen at any ball in old Europe.“
Иван бегова 7, Београд
Тел/факс 011/2639-158
Ел. пошта: [email protected]
www.studenickikrug.org.rs
Љиљана Јовановић је један од
оснивача Друштва пријатеља
српских манастира „Студенички
круг“, удружења које је себи за
циљ поставило очување српске
традиције, културе и Светосавља, вредности које су непролазне а тако важне за идентитет
било ког Србина. Већина активности Друштва одвија се у Клубу
српског православља под називом „Боготражитељ“, у Иван беговој 7, у Београду.
Свакодневним радом и залагањем Љиљана је, са најближим
сарадницима, за протеклих дванаест година, учинила ово место
препознатљивим и сада већ
познатим не само у Београду,
већ и широм српских земаља
(широм земаља у којима живе
Срби). У Боготражитељу постоји
продавница са, пре свега, манастирским производима, књигама духовне садржине, иконама и
лековитим препаратима. Ту је и
мала галерија у којој се смењују
изложбе слика, фотографија,
уметничких предмета, икона,
уникатних честитки... Место
пружа могућност да се ту поседи, попије кафа, чај, сок, манастирско вино или ракија, а често
се у том простору одвијају и
различити програми: духовне
вечери, гусларске, музичке, књижевне, затим различите трибине као и предавања. У овој
духовној оази се налази и библиотека са близу две хиљаде
наслова.
Много је активности овог
Друштва, па би ваљало издвојити само неке као што су организовање добротворно-добровољних концерата чији
приход одлази тамо где је најпотребније, одржавање манифестација попут „Дани породичних
вредности“, „Дани Видовдана“, а
ту је и издавачка делатност. Повремено излази часопис истог
имена које носи и Клуб, а 2009.
је објављена прва књига „Боготражитељске приче“ Љиљане
Јовановић, под презименом
бившег супруга. Још два тома
тих прича је штампано следеће
године, а 2012. и књига путописа истог аутора. Такође, прошле године је објављена и
књига проф. др Миленка Бодина
„Светосавље као филозофија
живота“, а ове је за Сајам књига
приређен Зборник радова учесника трибине „Звоно на узбуну –
ишчезавање српског језика“.
Љиљана Јовановић је поред Три књиге „Боготражитељске приче“ објавила и
збирку приповетки под називом „Последња мисао бићеш ми – ти!“, као и две
путописне књиге „Бројаница од светиња“ и „Куда то
путујеш, душо?“ које су ове
године имале и друго издање.
Privredni žurnal
69
Web
www.swisslion-takovo.com
www.jugo-impex.com
www.klasgroup.rs
www.bodri.co.rs
www.bambi.rs
www.it-recycling.biz
www.michelin.rs
www.smart-2000.com
www.medigroup.rs
www.dr-trkuljic.com
www.skijalistasrbije.rs
www.prosmart.rs
www.sportimi.rs
www.diemme.co.rs
www.facebook.com/IngProLegeArtis
www.lakodoposla.com
www.iss.rs
www.ats.rs
www.dmdm.rs
www.siepa.gov.rs
www.tehnis.privreda.gov.rs
www.spielwarenmesse.de/serbia
www.manskafe.rs
www.studenickikrug.org.rs
www.gorson.rs
www.belgrade.halldislounge.com
www.platomat.rs
G
GORSON
CENTAR STRANIH JEZIKA
Zemun, Kapetana Radića Petrovića 32
tel. 319 39 39, 065/319 39 39
[email protected]
[email protected]
www.gorson.co.rs
70
Privredni žurnal
www.platomat.rs
www.belgrade.halldislounge.com
Download

Broj 4 / Decembar 2013. / Besplatan primerak / www.privrednizurnal