Sadržaj
1. UVOD ............................................................................................................................... 1
1.1 Istorijat preduzeća ....................................................................................................... 2
1.2 Zaštita životne sredine ................................................................................................. 3
2. OPIS LOKACIJE ............................................................................................................... 4
2.1 Makrolokacija .............................................................................................................. 4
2.2. Mikrolokacija ............................................................................................................... 5
2.3. Prikaz geomorfoloških, pedoloških, geoloških, hidrogeoloških i seizmo-loških
karakteristika ..................................................................................................................... 6
2.4. Prikaz klimatskih karakteristika sa odgovarajućim metereološkim pokazateljima ...... 14
2.5. Prikaz prirodnih vrednosti, zaštićenih prirodnih dobara i javnih prirodnih dobara ...... 23
2.5.1. Flora i fauna ....................................................................................................... 23
2.5.2. Pregled osnovnih karakteristika pejzaža ............................................................ 24
2.6. Podaci o naseljenosti, koncentraciji stanovništva i demografskim karakteristikama .. 27
2.7. Podaci o postojećim privrednim, stambenim i infrastrukturnim objektima u okolini .... 28
2.7.1. Privredni objekti.................................................................................................. 28
2.7.2. Stambeni objekti................................................................................................. 29
2.7.3. Infrastrukturni objekti .......................................................................................... 29
2.7.4. Vodoprivredna infrastruktura .............................................................................. 31
2.7.5. Elektro-energetska infrastruktura ....................................................................... 32
2.7.6. Termoenergetska infrastruktura ......................................................................... 32
2.8. Pregled nepokretnih kulturnih dobara ....................................................................... 32
2.9. Podaci o korišćenju lokacije u predhodnom periodu ................................................. 34
3. OPIS POSTROJENJA .................................................................................................... 36
3.1. Mikrolokacija HIP-Petrohemija a.d. ........................................................................... 36
3.2. Opis fabrika HIP-Petrohemija a.d. na mikrolokaciji ................................................... 38
3.2.1. Etilen - Fabrika etilena........................................................................................ 38
3.2.2. PEVG - Fabrika polietilena visoke gustine .......................................................... 39
3.2.3. PENG - Fabrika polietilena niske gustine ........................................................... 40
3.2.4. Elektroliza - Fabrika hloralkalne elektrolize......................................................... 40
3.2.5. FOV - Fabrika za obradu voda ........................................................................... 41
3.2.6. Energetika - Fabrika za proizvodnju i distribuciju energetskih fluida ................... 42
3.3. Opis tehnološkog procesa u HIP-Petrohemija a.d..................................................... 42
3.3.1. Opis tehnološkog postupka Fabrike Etilen.......................................................... 43
3.3.2 Opis tehnološkog procesa fabrike PEVG ............................................................ 62
3.3.3. Opis tehnološkog procesa fabrike PENG ........................................................... 66
3.3.4. Opis tehnološkog postupka u Fabrici Elektrolize ................................................ 74
3.3.5. Opis tehnološkog procesa fabrike Energetika .................................................... 82
4. Uticaj planiranih aktivnosti na životnu sredinu ................................................................. 86
4.1. Program praćenja uticaja na životnu sedinu ............................................................. 86
4.2. Uticaj planiranih aktivnosti na vazduh ....................................................................... 86
4.2.1. Monitoring vazduha ............................................................................................ 86
4.2.2. Prikaz stanja kvaliteta vazduha na lokaciji ........................................................ 119
4.2.3. Opis mogućeg uticaja na kvalitet vazduha na lokaciji ....................................... 123
4.2.4. Opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i, gde je to moguće,
otklanjanja svakog značajnijeg štetnog uticaja na vazduh u životnoj sredini............... 127
4.3. Uticaj planiranih aktivnosti na vode ......................................................................... 130
4.3.1. Monitoring voda................................................................................................ 130
4.3.2. Prikaz stanja kvaliteta voda na lokaciji ............................................................. 152
4.3.3. Opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i, gde je to moguće,
otklanjanja svakog značajnijeg štetnog uticaja na vode u životnoj sredini .................. 158
4.4. Upravljanje otpadom ............................................................................................... 161
4.4.1 Posebni tokovi otpada ....................................................................................... 163
4.4.2. Upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom ............................................... 164
5. ZAŠTITA OD UDESA.................................................................................................... 167
5.1. Ciljeve i principi sprečavanja hemijskog udesa ....................................................... 167
5.1.1. Informacije o aktivnostima i merama za realizaciju definisanih ciljeva i rada u
skladu sa definisanim principima................................................................................ 168
5.2. Planovi zaštite za slučaj opasnosti.......................................................................... 169
5.3. Popis i osobine opasnih materija ............................................................................ 170
5.4. Mere prevencije ...................................................................................................... 206
5.4.1. Sistemi zaštite u HIP Petrohemija .................................................................... 207
5.4.2. Preventivne mere zaštite od požara ................................................................. 208
5.4.3. Tehnička sredstva za preventivno delovanje i odgovor na udes ....................... 211
1. UVOD
„HIP-Petrohemija“ a.d. Pančevo je najveći proizvođač petrohemijskih proizvoda u
Republici Srbiji, sa tradicijom koja se proteže na period duži od tri decenije. Locirani
smo na ukupno 247 hektara u industrijskoj zoni Pančeva, Elemiru kod Zrenjanina i
Crepaji kod Pančeva. Godišnje proizvedemo blizu sedamsto hiljada tona
petrohemikalija.
Uz polimere – HIPLEX® (PEVG), HIPTEN® (PENG), HIPREN® (SBR) i polietilenske
cevi, u našem asortimanu su i bazni proizvodi – etilen, propilen, C4-frakcija,
pirolitičko ulje, pirolitički benzin, 1,3-butadien, MTBE i proizvodi hloralkalne
elektrolize.
Glavni kompleks fabrike se nalazi u Pančevu, u Južnoj industrijskoj zoni i sastoji se
od devet fabrika: fabrika Etilen, PEVG – fabrika polietilena visoke gustine, PENG –
fabrika polietilena niske gustine, Elektroliza – fabrika hloralkalne elektrolize,
Energetika – Fabrika za proizvodnju i distribuciju energetskih fluida i FOV – fabrika
za obradu voda. Fabrike su jednim delom povezane u tehnološku celinu, jer se
proizvodi jedne fabrike koriste kao sirovine ili materije neophodne u drugoj fabrici.
1
1.1 Istorijat preduzeća
U periodu od 1968-1969. godine u sklopu privrednog razvoja Jugoslavije, na
državnom nivou prepoznata je potreba za izgradnjom petrohemijskog kompleksa,
kako bi se smanjio uvoz baznih hemijskih proizvoda i poboljšao platni bilans zemlje.
Raspoloživa sirovinska baza, već oformljeni iskusni kadrovi, izuzetno povoljne
transportne mogućnosti u svim vidovima saobraćaja, doveli su do odluke da se ova
industrija izgradi u sklopu postojeće Hemijske industrije (HIP-a) u Pančevu.
Nakon izbora najsavremenije tehnologije i opreme poreklom uglavnom iz SAD, u
periodu od 1971 do 1980 godine izgrađeno je 6 fabrika: PENG, PEVG, VCM, PVC,
Etilen i Elektroliza, međusobno tehnološki povezanih etilenskom i hlornom linijom, a
celinu su zaokružile Fabrika Energetika i Fabrika za obradu otpadnih voda, te brojni
specijalizovani sektori. Tokom 1991. godine HIP-Petrohemija postaje bogatija za dve
proizvodne fabrike: pridružena je Fabrika sintetičkog kaučuka u Elemiru kod
Zrenjanina a puštena je u rad Fabrika za proizvodnju polietilenskih-cevi i
elektrofuzionih fitinga “Petroplast”, kao i još dva postrojenja za prečišćavanje
otpadnih voda.
U periodu 1992-1996 sankcije, nedostatak sirovog benzina, nemogućnost uvoza i
izvoza, ukidanje preferencijala i tsl., potpuno su blokirale rad fabrike u periodu od
1991. do 1995. godine.
Postrojenja su odmah konzervirana, propisno održavana i pripremana za ponovni
start, koji je i usledio u septembru 1996. godine. 1997. godine pridružena je fabrika
Panonijaplast iz Crepaje, sa proizvodnim programom PVC i PEVG granulata.
Prilikom akcije NATO asocijacije protiv SR Jugoslavije 1999. godine, uništene su dve
fabrike HIP-Petrohemije – Elektroliza i VCM, dok je treća – PVC, onesposobljena za
rad, čime je izgubljena trećina instalisanih kapaciteta. Takođe, ekosistem je
degradiran na širem području.
Septembra 1999. godine ponovo startuje proizvodnja u svim pogonima koji nisu bili
oštećeni bombardovanjem.
2
1.2 Zaštita životne sredine
HIP-Petrohemija se opredijelila za doprinos održivom razvoju kroz sistemsko
upravljanje zaštitom životne sredine i sastavni je deo strategije efikasnog upravljanja
kompanijom. Dugoročno mislimo o posledicama zagađenja životne sredine,
srednjoročno planiramo rešenja, a kratkoročno reagujemo na eventualne pojave
zagađenja, primenom najsavremenije tehnologije prema međunarodnim
standardima.
Predanost smanjenju uticaja na životnu sredinu stalna je, a obzirom na činjenicu da
se HIP-Petrohemija bavi proizvodnjom polimera pri čemu se vrši prerada i
skladištenje naftnih derivata, kao i da ove aktivnosti mogu imati značajan uticaj na
životnu sredinu, to predstavlja izazovan zadatak.
Kombinovanjem znanja naših stručnjaka i korišćenjem najbolje dostupnih tehnika,
strogo poštujući zahteve propisane zakonom, naša kompanija uspešno kontroliše
svoj uticaj na radnu i životnu sredinu.
Monitoring uticaja na kvalitet životne sredine vrši Služba zaštite životne sredine.
Aktivnosti koje se sprovode radi praćenja i kontrole usmerene su na:
 praćenje emisije i nivoa zagađujućih materija u vazduh,
 kontrolu kvaliteta otpadnih voda pre mešanja sa drugim otpadnim vodama
fabrika,
 kontrolu kvaliteta otpadnih voda pre i posle tretmana u fabrici za obradu voda,
 kontrolu kvaliteta podzemnih voda,
 upravljanje otpadom,
 upravljanje hemikalijama,
 sprovođenje aktivnosti vezane za Seveso II direktivu,
 dobijanje integrisane dozvole (IPPC dozvole),
 implementaciju zakonskih i podzakonskih propisa i dr.
3
2. OPIS LOKACIJE
2.1 Makrolokacija
Grad Pančevo se nalazi u Republici Srbiji, na jugu Autonomne Pokrajine Vojvodine, i
zahvata teritoriju jugozapadnog Banata u porečju Dunava, Tamiša i Nadele. Ona se
na severu graniči sa gradma Opovo i Kovačica, na severoistoku sa opštinom
Alibunar, a na istoku sa opštinom Kovin. Južnu i zapadnu granicu čine reke Tamiš i
Dunav, koji je istovremeno i granica sa užom Srbijom.
Grad Pančevo je nepravilnog oblika, sa dužom osom u pravcu sever-jug, a zauzima
prostor između 44° 39" i 45° 02" severne geografske širine i 20° 32" i 20° 55" istočne
geografske dužine. Teritorija grada zauzima 755 km2 što čini 3,51% površine
Vojvodine. Od celokoupne površine grada Pančevo poljoprivredno zemljište čini
63225 ha, odnosno 83% a pod šumom se nalazi 1085 ha, tj. 17%. Deo terena čime i
močvarne površine sa osobenim životinjskim i biljnim životom. Područje koje zahvata
grad Pančevo nalazi se na nadmorskoj visini od 70-78,45 m. Prema rezultatima
popisa iz 2002. godine u njoj živi 127.162 stanovnika (6,25% stanovništva
Vojvodine), odnosno 168 stanovnika po kilometru kvadratnom, što je svrstava u red
jedne od najgušće naseljenih gradova u Vojvodini.
Iako grad ima periferni geografski položaj u Vojvodini, njen geografski položaj je
izuzetno dobar jer se nalazi na 17 kilometara od Beograda. Pored toga što ima
direktan izlaz na Dunav i Tamiš, kroz nju prolazi više glavnih magistralnih puteva
(Beograd-Zrenjanin; Beograd-Vršac; Pančevo-Kovin) i dve značajne železničke linije
(Beograd-Kikinda i Beograd-Bukurešt).
4
2.2. Mikrolokacija
Mikrolokacijski posmatrano "HIP Petrohemija" a.d. je locirana u industriskoj zoni
Pančeva, na jugoistočnom obodu grada, u zoni naftnohemijske industrije. "HIP
Petrohemija" nalazi se južno sa desne strane puta Pančevo - Starčevo u produžetku
konpleksa "HIP Azotara". Sa južne strane kompleksa "HIP Petrohemija" je reka
Dunav, zapadno od kompleksa "HIP Petrohemija" nalazi se plovni kanal i kanal
otpadnih voda, koji je u direktnoj vezi sa rekom Dunav, istočno od kompleksa "HIP
Petrohemija" je ritska depresija koja se prostire južno od puta Pančevo - Starčevo od
"HIP Petrohemija" do naselja Starčevo i dalje duž reke Dunav prema naseljima
Omoljica i Ivanovo. Površina kompleksa je oko 90 ha.
Kompleks HIP-Petrohemije Pančevo je izgradjen na približno ravnom zemljištu,
referentna kota je 75,15 m N.V. u blizini leve obale reke Dunav. Zauzima površinu od
oko 170 ha. Plato na kom je izgradjen kompleks Petrohemije je nasuti refulirani
dunavski pesak u sloju od 4,50 – 6,00 m. Površina nasutog platoa je cca 90 ha.
5
2.3. Prikaz geomorfoloških, pedoloških, geoloških, hidrogeoloških i seizmoloških karakteristika
Geomorfološke karakteristike
Teritorija grada predstavlja integralni deo Panonskog basena, sa osnovnim odlikama
koje su karakteristične za najveći prostor ove morfostrukturne celine reljefa.
Pretežno ravničarski izgled topografske površine, blago nagnute od severoistoka ka
jugozapadu i u pravcu oticanja Tamiša i Dunava, sa malim visinskim razlikama i
prožimanjima mlade geološke građe površinskog dela, na prvi pogled odaje utisak
jednostavnosti morfogeneze ovog prostora i monogenetskog karaktera procesa i
oblika.
U ovom delu banatskog Podunavlja izdvajaju se tri reljefne celine, i to: aluvijalne
ravni, lesna terasa i lesna zaravan. Najniži geomorfološki član pančevačke teritorije
su aluvijalne ravni Tamiša i Dunava, koje su formirane duž ovih reka i pružaju se u
pravcu njihovog oticanja sa prosečnom nadmorskom visinom od 70 do 73 m n.m.
Pančevačka lesna terasa je deo banatske lesne terase, a predstavlja blago
zatalasanu ravnicu nagnutu prema jugoistoku, sa prosečnom nadmorskom visinom
od 75 do 83 m n.m. Južnobanatska lesna zaravan jednim svojim delom prostire se u
severozapadnom delu grada. Ovo je relativno niska zaravan, sa nadmorskom
visinom od 100 do 150 m, koju su vodeni tokovi Tamiša i Dunava reducirali na njen
današnji oblik.
Lesna zaravan se odlikuje zatalasanim zemljištem sa prisustvom karakterističnih
morfoloških oblika: lesnih dina, lesnih vrtača i lesnih dolina.
Pedološke karakteristike
Pedološki sastav zemljišta nastao je pod uticajem više pedogenetskih faktora:
geološkog sastava, reljefa, vode, klime, vegetacije, čoveka i faktora vremena.
Pedološka podloga se sastoji pretežno od aluvijalnog zemljišta različitog mehaničkog
sastava, a delimično i od ritske crnice. Od tipova zemljišta uglavnom su zastupljeni
solonjeci, solođi, smonice, a na suvljim terenima ritska crnica, aluvijum i gajnjača.
U pogledu pedoloških karakteristika može se reći da je celo Pančevo podignuto na
černozemu sa znacima oglejavanja na lesu. Černozem se ovde formira na lesnoj
terasi, a znaci oglejavanja se javljaju usled promena na mrtvici - lesu koje izazivaju
podzemne vode koje se javljaju periodično. To povremeno kvašenje donjih delova
lesa podzemnim vodama stvara uslove za redukcione procese pa se stvaraju fleke i
mrlje gleja. Učestalost glejnih fleka je u profilu srazmerna trajanju redukcionih
procesa, tj. trajanju kvašenja od podzemnih voda.
Akumulativno-humusni deo ovog zemljišta je blizak tipičnim černozemnim
tvorevinama. Humusni horizont „A” je dobro razvijen sa prelazom (horizont AC) nad
lesom, koji je počeo da se transformiše (za razliku od C horizonta kod prvog
6
černozema). Zbog različitog režima voda, C horizont ima podslojeve koji su u
različitim stepenima deformisanosti. Izvorni C horizont se nalazi samo u tragovima.
Prelazni AC horizont je u gornjem delu bliži A sloju, a u donjem delu lesnom
supstratu. On je sivomrke i mrkobeličaste boje, sitnogrudvičaste i zrnaste strukture.
Poroznost ovog zemljišta je vrlo dobra, pa je kretanje vode u svim pravcima vrlo
povoljno. Odnos ukupnog peska prema količini praha i gline je 45:55, ali u izvesnoj
meri varira u zavisnosti od matičnog supstrata za tu vrstu lesa.
Ovo zemljište je slaboalkalne i alkalne reakcije, jer pH u vodi humusnog horizonta
iznosi 7,20-8,40. Černozem sa znacima oglejavanja na lesu je između vrednosti
čistog černozema i livadskih crnica.
Svojim duboko razvijenim A horizontom, pogodnim mehaničkim sastavom, odličnom
strukturom, vrlo dobrim vodnim i vazdušnim režimom, predstavlja visokoproizvodno
zemljište, a sa primenom agrotehničkih mera i navodnjavanjem daje najveće prinose
u poljoprivrednoj proizvodnji.
Zemljište na kome se nalazi Pančevo trpi velike uticaje. Zemljište u građevinskom
reonu gubi veoma brzo svoje prirodne karakteristike, unosi se puno produkata
ljudskih aktivnosti i ono postaje antropogeno zemljište, odnosno zemljište koje je
posledica ljudskog delovanja. To zemljište je uglavnom nepovoljno za obradu i
poboljšava se regulisanjem humusnog sloja za oformljavanje manjih obradivih
površina - u gradu su to većinom javne, zelene površine.
Područje koje zahvata grad Pančevo nalazi se na nadmorskoj visini od 70-78,45 m.
7
Geološke karakteristike
Na današnjem prostoru Panonske nizije u paleozoiku formiran je inicijalni reljef u
vidu ogromnog planinskog masiva koji se u stručnoj literaturi naziva Panonidi ili
Panonska masa. Na mestu prostrane Panonske mase pre 35 milona godina stvara
se Panonska nizija kao međuvenačna potolina. Pod uticajem snažnih tektonskih
pokreta i oblik Tetisa (danas: Sredozemno more) se menja. Daljim tektonskim
pokretima najpre se u miocenu prekinula veza između Tetisa i Paratetisa i formirala
zasebno, Sarmatsko more. U drugoj polovini pliocena od jezera sa bočatnom vodom
nastaje jezero sa slatkom vodom, Levantsko jezero. Krajem pliocena i početkom
pleistocena jezero je potpuno opalo zahvaljujući otoci (preteča Dunava) koja se
duboko usekla u Đerdap i odvela vodu u susedni basen. Umesto Levantskog jezera
formira se veći broj manjih jezera koja su međusobno povezana otokama od kojih se
formira rečna mreža. U kvartaru, najmlađoj geološkoj peridi, mogu se izdvojiti 4 faze:
 jezerska;
 barska;
 kopnena;
 rečna.
Jezerska faza je počela u pliocenu mindelriške interglacijacije. Ovu fazu karakterišu
palundski slojevi koji su otkriveni na više mesta u kovinskoj opštini. Barsku fazu
karakterišu peskoviti segmenti i barski les. Kopnena faza se odlikuje navejavanjem
lesa i stvaranjem lesnih zaravni i Banatske peščare. Rečna faza je trajala u virmu ili
na granici virma i holocena. Ova faza je predstavljena dvema terasama 3 do 5 m i 8
do 16 m iznad današnjih korita banatskih reka.
Teritorija grada Pančevo predstavlja integralni deo Panonskog basena, sa osnovnim
odlikama koje su karakteristične za najveći prostor ove morfostrukturne celine
reljefa. Pretežno ravničarski izgled topografske površine, blago nagnute od
severoistoka ka jugozapadu i u pravcu oticanja Tamiša i Dunava, sa malim visinskim
razlikama i prožimanjima mlade geološke građe površinskog dela, na prvi pogled
odaje utisak jednostavnosti morfogeneze ovog prostora i monogenetskog karaktera
procesa i oblika. U geološkom pogledu aluvijalna terasa je sastavljena od peska i
pretaloženog lesa. Površinski slojevi sastavljeni su od sitnijih, pa do najkrupnijih
formi peska, a sa daljim povećanjem dubine preko 6 metara, slojeve peska smenjuju
sitniji šljunkovi sa prelazom na krupnije granulacije.
Hidrogeološke karakteristike
Vojvodina je bogata površinskim (reke, jezera, bare, kanali) i podzemnim (freatskim,
arteškim, termomineralnim) vodama.
U veće plovne reke spadaju Dunav, Tisa i Sava, a u manje: Stari Begej, Tamiš,
Karaš, Krivaja, Bosut i druge, još manje.
8
Jezera, prirodnih i veštačkih, ima više desetina. Poznatija su: Palićko jezero,
akumulacija Krivaja kod Baćke Topole, Provala kod Vajske (najdublje jezero u
Vojvodini: 19 m), Borkovačko jezero kod Rume i Belocrkvanska jezera. Carska bara,
Obedska bara, Ludoško jezero i Slano Kopovo su prirodni rezervati, posebno poznati
po bogatstvu ornitofaune. Jezera Rusanda i Palićko imaju lekovita svojstva.
Kanali, posebno oni u Hidrosistemu Dunav-Tisa-Dunav, imaju veliki i višestruki
značaj. Lekovitih voda, mineralnih i termominaralnih, ima mnogo. Uglavnom su
otkrivene bušenjem arterskih bunara i traganjem za naftno-gasnim ležištima. Na
ovom mestu treba pomenuti barem one lekovite vode koje se koriste za lečenje u
stacionarnim uslovima, odnosno za zdravstveni ili banjski turizam: u Kanjiži,
Bezdanu, kod Apatina (Banja Junaković), u Bečeju, Melencima, Novom Sadu,
Vrdniku i Starom Slankamenu.
Područje grada obiluje vodama, kako površinskim tako i podzemnim.
Površinske vode mogu se posmatrati kao prirodne (Dunav, Tamiš, Nadela i
Ponjavica) i veštačke (meliorativni kanali i veštačka jezera). Područje grada obiluje
vodama, kako površinskim tako i podzemnim.
Hidrologija područja grada Pančeva može se posmatrati kroz dva aspekta:
 Površinske vode
 Podzemne vode.
Površinske vode
Najvažniji vodotok grada Pančevo predstavlja Dunav koji dužinom od 30 km protiče
kroz teritoriju grada. Na samom ulazu u Pančevo on gradi izraziti meandar prema
severu. Tu postoje dva veća i dva manja paralelna toka i između njih rečna ostrva
Forkontumac, Štefanac i Čakljanac. Temperatura dunavske vode je relativno visoka,
sa godišnjim prosekom od 12,3°C (minimum u januaru 1,6 °C, maksimum u julu 22,4
°C). Tokom zimskih meseci na Dunavu se javlja led koji u sektoru Pančeva prosečno
traje 6 do 7 dana godišnje. Dunav, ali i Tamiš, imaju veliki uticaj i na podzemne
vode. Naime, u vreme malih vodostaja predstavljaju neku vrstu drenaže podzemnih
voda. Međutim, u vreme visokih vodostaja često dolazi do plavljenja velikih površina
obradive zemlje koja je na nižoj nadmorskoj visini od nivoa ovih vodotokova.
Tamiš izvire u Rumuniji na planini Semenik a uliva se u Dunav kod Pančeva.
Ukupne je dužine 359 km, a kroz Srbiju protiče dužinom od 118 km. Posle Tise
predstavlja najznačajniji tok u Banatu. Tamiš je tipičan primer ravničarske reke koju
karakteriše prisustvo velikog broja meandara, što je posledica izuzetno malog pada
korita u donjem toku. Širina Tamiša u donjem toku iznosi 70 do 100 metara i u
direktnoj je zavisnosti od vodostaja.
Temperatura vode je slična kao i kod Dunava – najviša srednja mesečna
temperatura vode Tamiša javlja se u julu (23 °C), najniža u januaru (0,7 °C), dok je
9
srednja godišnja 12,1 °C. Led se javlja u proseku svake druge godine i traje 13,5
dana. Najduže trajanje leda na Tamišu iznosilo je 63 dana.
Nadel nastaje istočno od Crepaje sakupljanjem površinskih i dreniranjem podzemnih
voda. Dužina toka iznosi 36 km. Ima sve karakteristike ravničarske reke. Njegov tok
pravi dva veća meandra, kod Jabuke i istočno od Starčeva. Najveća dubina je kod
Starčeva i iznosi 2,5 m. Ovo je ujedno i najbliži površinski vodotok planiranoj lokaciji
terminala u Pančevu koji je udaljen od lokacije nešto više od 700 m.
Teritorija grada je oivičena rekama Dunavom i Tamišom, a sa istočne strane
vodotokom Nadelom koji je nastao sakupljanjem površinskih i dreniranjem
podzemnih voda.
Dunav je kod Pančeva prava ravničarska reka, gde je širina reke pri niskom
vodostaju 470 m, a dubina 17 m.Pri srednjem i visokom vodostaju, dubina se
povećava za 2 – 7 m a širina i do 50 m. Maksimalni vodostaj je u aprilu i maju, a
najniži u septembru i oktobru.
Reka Tamiš je od sekundarnog značaja za Pančevo. Širina reke je 30 do 35 m, a
dubina samo nekoliko metara. Tamiš unosi u Dunav oko 50 m3/sec vode.
Korito reke Nadel predstavlja napušteno korito Tamiša, a snabdeva se vodom koja
otiče sa lesne terase iz više plitkih udubljenja. Dolina reke Nadel je dugačka 36 km a
10
prosečna širina iznosi 20 m. Najveća dubina je kod Starčeva i iznosi 2,5 m. Pri
visokom vodostaju plavi aluvijalnu ravan, dok za vreme sušnih perioda gotovo
presuši.
Vodostaj Dunava i Tamiša se osmatra svakodnevno na vodomernoj letvi. Nulti
podeok letve je na koti 67,33. Apsolutni minimum vodostaja je na koti 66,03, a
maksimum na 74,87, te je apsolutna amplituda 8,84 m. U vreme malih voda reke
imaju ulogu drenaže priobalnog područja, a u vreme velikih (prolećnih) voda nivo je
viši od priobalnog područja i stvara uspor u režimu podzemnih voda.
Podzemne vode
Režim podzemnih voda direktno zavisi od morfoloških, geoloških i hidrogeoloških
karakteristika posmatranog područa, klimatskih uslova, blizine reka i stepena uticaja
ljudskog faktora kroz izgrađenost hidrotehničkih objekata.
Analizom podataka višegodišnjih osmatranja došlo se do sledećih generalnih
zaključaka:
 Maksimum nivoa vode je u toku proleća i leta, a minimum u periodu jesenzima;
 Zapaženo je periodično oscilovanje vodostaja sa ciklusom ponavljanja 5-8
godina;
 Na području niskog priobalja, nivo podzemne vode je pod direktnim uticajem
nivoa reka;
 Na područjima dalje od reke (lesna terasa) nivo podzemnih voda je
ujednačeniji sa promenama u zavisnosti od karakteristika hidrološke godine,
godišnjeg doba i faze u višegodišnjem ciklusu režima podzemnih voda;
 Za režim podzemnih voda samog gradskog područja može se reći da je
stabilan. Nivoi se kreću od kote 70 – 74 m, a usmereni su prema Dunavu i
Tamišu.
Podzemne vode se mogu podeliti na plitke (freatske) i duboke (arteške) izdani.
Freatska izdan predstavlja gornji, najplići vodonosni horizont formiran u sedimentima
iznad prvog, glinovitog sloja. Ova izdan se prostire kontinuirano na čitavoj teritoriji
grada. Ispitivanja pokazuju da na režim freatske izdani najsnažniji uticaj ima režim
reke. Ovaj uticaj je najjači u zoni neposrednog uticaja reke (za Dunav je to 700 do
800 m), a zatim opada u prelaznoj zoni (do 1.500 m), dok je zanemarljiv u sledećoj
zoni (2.200 m i više). Dubina freatske izdani najmanja je u aluvijalnim ravnima i
ritovima, gde su uobičajene dubine jedan do dva metra, dok najdublje zaleže na
lesnoj zaravni (15 do 20 m, na nekim lokalitetima i do 30 m). Najveće površine grada
imaju freatsku izdan na dubini od tri do četiri metra. U pogledu režima izdvajaju se
dva tipa - jedan u aluvijalnim ravnima, gde on odgovara režimu vodostaja u reci, i
drugi na višim lesnim površinama, koji je uslovljen režimom padavina i
temperaturnim prilikama.
11
Arteška izdan obuhvata podzemne vode koje se nalaze ispod freatskih. One se
takođe nalaze u rastresitim sedimentima, ali za razliku od freatskih, u povlati imaju
vodonepropusni sloj, tako da su oivičene sa dva glinovita sloja. Pritisci u ovim
vodonosnim horizontima su različiti, te tako stvaraju arteške (sa pozitivnim
pijezometarskim pritiskom) i subarteške (sa negativnim pijezometarskim pritiskom)
izdani. Na području grada zastupljene su uglavnom subarteške izdani kod kojih
povlatni vodonepropusni sloj čine gline kvartara, a podinski gline pliocena.
Procenjene rezerve subarteških voda su velike, ali su im pritisci mali. Rezultati
hemijskih analiza ukazuju na to da je kvalitet vode u većem broju slučajeva takav da
ona nije za piće jer ima velike količine gvožđa i povećanu tvrdoću, što ukazuje na
velike količine rastvorenih soli kalcijuma i magnezijuma.
Prave, kvalitetne izdani arteške vode povoljne za eksploataciju na teritoriji grada nisu
pronađene. Arteške vode su pronađene na nešto većim dubinama, zbog čega im je
u znatnoj meri povećan stepen mineralizacije, dok su na još većim dubinama
pronađene termalne, odnosno termomineralne vode. Manje rezerve kvalitetnih
arteških voda nađene su jedino po obodu lesne zaravni i peščare.
Voda za piće i snabdevanje domaćinstava se zahvata bunarima sa dubine od 40
metara i potiskuje bunarskim pumpama na postrojenja za prečišćavanje vode.
Ukupan broj bunara je 87. Sa izvorišta "Sibnica" voda se potiskuje kroz dva
cevovoda, jedan prečnika 500 a drugi 700 mm, oba dužine po 2.125 metara, a sa
izvorišta "Gradska šuma" voda se na postrojenje transportuje kroz cevovod prečnika
800 mm dužine 1570 metara.
12
Seizmološke karakteristike
Prema seizmičkoj karti Srbije i na osnovu određenih merenja, procenjeno je da se na
ovoj teritoriji mogu desiti potresi jačine VII stepeni MCS.
Zemljotres intenziteta VII ºMCS je izdvojen kao veoma jak zemljotres i njegova
pojava izaziva pomeranja nameštaja u stambenim objektima pa i njegovo prevrtanje,
padanje predmeta sa polica, ozbiljna oštećenja na starijim zgradama, rušenje
dimnjaka, manje odrone.
Da bi objekti na seizmički aktivnim područjima trpeli što manja oštećenja potrebno je
poštovati sledeće principe gradnje:
 u područjima ugroženim zemljotresima preporučuje se izgradnja lakših
objekata
 u objekat treba ugrađivati materijale koji će lakše prihvatiti energiju
seizmičkih talasa (armirani beton, čelik, drvo, i dr. lakše materijale)
 objekti moraju biti skladni, simetrični, sa skeletnim konstrukcijama koje
mogu da izdrže velike vibracije i znatna pomeranja tla.
13
2.4. Prikaz klimatskih
pokazateljima
karakteristika
sa
odgovarajućim
metereološkim
Klima i meteorološki uslovi su bitan faktor za određivanje stanja životne sredine i
procenu uticaja planiranih objekata i aktivnosti na posmatranom prostoru.
Ovi uslovi se najčešće definišu pomoću prostornih i vremenskih varijacija, strujanja,
temperature i vlažnosti, kao i intenziteta zračenja.Vojvodina ima odlike podunavske
varijante kontinentalnog klimata. Prosečno najtopliji mesec je juli, sa srednjom
temperaturom vazduha 21,4 ºC, a srednja temperatura leti je 20,8 ºC. Januar, sa
prosečnom temperaturom -1,20C, najhladniji je mesec, a prosečna temperatura zimi
iznosi 0,3 ºC. Jesen, sa srednjom temperaturom 11,8 ºC, toplija je od proleća (11,1
ºC). Srednja godišnja temperatura vazduha je 11,0 ºC. Apsolutni maksimum
temperature vazduha je 44,0 ºC, a apsolutni minimum -32,6 ºC. Srednja godišnja
oblačnost iznosi 56%: najveća je zimi (70%), a najmanja leti (43%). Prosečna
godišnja suma direktnog osunčavanja iznosi 2.068,7 časova: zimi 226,1; u proleće
580,6; leti 822,3 i tokom jeseni 439,4 časova. Dnevni prosek trajanja insolacije je 5,7
časova. Prosečno godišnje padne 611 mm atmosferskog taloga: 145 mm zimi, 148
mm u proleće, 189 mm leti i 129 mm u jesen. Apsolutni godišnji maksimum padavina
(1.202 mm) zabeležen je u Hrtkovcima (1960), dok je apsolutni godišnji minimum,
samo 244 mm, izmeren u Hajdučici (1951). Jaki vetrovi duvaju iz jugoistočnog
pravca (košava), pretežno u hladnijoj polovini godine, a u proleće i leto iz
severozapadnog pravca. Naravno, smenjuju se vetroviti i "tihi" periodi.
Klima Vojvodine je umereno kontinentalna sa izvesnim specifičnostima. U Vojvodini
su leta topla i zime hladne, a proleće i jesen traju kratko. Letnje temperature su u
proseku između 21 ºC i 23 ºC, a zime u proseku oko -2 ºC. Ekstremne temperature,
međutim, mogu biti vrlo velike, pa razlike između najviših i najnižih temperatura
nekad su i 70 ºC i više stepeni.
Proleće i jesen karakterišu promenljivost vremenskih prilika. Leto karakterišu
relativno stabilne vremenske prilike uz povremene kraće lokalne pljuskove. Prosečna
količina padavina godišnje iznosi oko 618 mm i tokom godine je raspored padavina
prilično ujednačen. Minimum je u periodu januar-februar, a maksimum u periodu
maj-juni. Na vegetacioni period od aprila do septembra otpada više od polovine
ukupnih padavina (prosečno 320 mm).
Grad Pančevo pripada prostoru umereno kontinentalne klime koju karakterišu duga i
topla leta i jeseni, blage zime i kratka proleća. Posebnu specifičnost klime
predstavlja košava, jak i suv vetar koji traje i do tri nedelje. Najčešće duva u rano
proleće i poznu jesen, a dostiže brzinu do 100 km na čas. U hladnom periodu javljaju
se zimski severac i severozapadni vetar koji donosi dugotrajne kiše, a leti iznenadne
pljuskove. Lokalni uslovi na ovom području određeni su blizinom velike vodene
površine reke Dunav kao i mogućnošću slobodne horizontalne cirkulacije vazduha
zbog ravničarskog terena.
14
Temperatura vazduha
Prosečna srednja godišnja temperatura vazduha u Pančevu iznosi 11.3 ºC. Najtopliji
mesec je jul sa prosečnih 21.8 ºC, zatim sledi avgust sa 21.5 ºC i juni sa 20.2
ºC. Najhladnije je u januaru sa prosečnih -0.4 ºC, a to je i jedini mesec u godini kada
je srednja mesečna temperatura negativna. Godišnja amplituda srednjih mesečnih
temperatura u Pančevu iznosi 22.2 ºC.
Mraznih dana ima prosečno godišnje 86.7 ili 23.8%. Maksimalna čestina mraznih
dana je u januaru prosečno 25.2 dana, a period javljanja je od oktobra do aprila, sa
najranijim javljanjem 1. oktobra, a najkasnije 27. aprila. Učestalost ledenih dana na
ovoj teritoriji iznosi prosečno 22.6 dana ili 6,2% od godine, sa periodom javljanja od
novembra do marta, sa najvećom učestanošću u januaru prosečno 9.6 dana.
Srednji vremenski period u kome je potrebno grejanje (grejna sezona) iznosi 183
dana ili 50% godišnje i traje od 15. okrobra do 15. aprila.
Učestalost toplih i jako toplih dana iznosi prosečno godišnje 10.2% ili 36 dana sa
periodom javljanja od marta do novembra.
Tabela 1 : Srednje mesečne i godišnje vrednosti temperature vazduha u Pančevu period 1961-2002.
JAN
FEB
MAR
APR
MAJ
JUN
JUL
AVG
SEP
OKT
NOV
DEC
GOD
Prosek
-0.4
2.0
6.3
11.7
17.1
20.2
21.8
21.5
17.2
11.7
6.0
1.2
11.3
MAX
3.7
7.3
10.7
15.5
19.7
22.8
24.8
26.4
21.2
16.3
11.3
5.0
13.4
God.
max
1983
2002
2001
2000
2002
2000
1988
1992
1994
1966
1963
1985
2000
MIN
-6.7
-4.0
0.6
7.5
13.8
18.1
19.3
17.7
13.6
8.5
0.8
-3.0
10.2
God.
min
1964
1985
1987
1997
1991
1974
1979
1976
1996
1974
1988
2001
1978
Tabela 2 : Srednje mesečne i godišnje vrednosti temperature vazduha u Pančevu (prosečne,
maksimalne i minimalne vrednosti za period 1961-2002.)
JAN
FEB
MAR
APR
MAJ
JUN
JUL
AVG
SEP
OKT
NOV
DEC
GOD
Prosek
88,1
84,3
76,1
72,0
71,4
73,0
72,7
72,1
75,6
78,1
84,3
88,0
78,0
MAX
98
94
93
81
83
86
84
86
85
91
94
97
85,5
God.
max
1971
1971
1962
1966
1961
2002
2002
1975
1975
1975
1975
1970
1970
MIN
81
75
62
65
61
56
61
56
63
66
71
79
71,2
God.
min
1985
1998
1972
1968
1992
2000
2000
2000
1961
1961
1963
1989
2000
15
Tabela 3 : Srednje temperature za određene periode
Zima (decembar – februar)
+0.3 ºC
Proleće (mart - maj)
+11.2 ºC
Leto (jun – avgust)
+21.5 ºC
Jesen (septembar – novembar)
+11.9 ºC
Vegetacioni period (april – septembar)
+18.5 ºC
Cela godina
+11.3 ºC
Relativna vlažnost vazduha
Srednja godišnja vrednost relativne vlažnosti vazduha u Pančevu iznosi 78%.
Najveće vrednosti su u zimskom periodu, od 84.3 do 88.1%, dok je najmanja
vrednost u maju, 71.4%. U tabeli 2. date su srednje mesečne i godišnje vrednosti
vlažnosti vazduha u Pančevu za period 1961. - 2002. godine.
Porast relativne vlažnosti u maju i junu karakterističan je za ove krajeve i dovodi se u
vezu sa pojačanom ciklonskom aktivnošću u proleće i u rano leto. U vezi sa ovim je
velika razlika u promenama relativne vlažnosti idući od zime ka letu. U periodu od
marta do maja smanjenje prosečnih vrednosti je 5% dok je povećanje u periodu
septembar – novembar 13%. Od svih godišnjih doba zima pokazuje najveću
relativnu vlažnost 88%, zatim jesen 76.3%, proleće 73.3%, dok je u leto najmanja
69.3%.
Tabela 4 :Srednje mesečne i godišnje vrednosti vlažnosti vazduha u Pančevu (prosečne, maksimalne
i minimalne vrednosti za period 1961-2002.)
JAN
FEB
MAR
APR
MAJ
JUN
JUL
AVG
SEP
OKT
NOV
DEC
GOD
Prosek
88.1
84.3
76.1
72.0
71.4
73.0
72.7
72.1
75.6
78.1
84.3
88.0
78.0
MAX
98
94
93
81
83
86
84
86
85
91
94
97
85.5
God.
max
1971
1971
1962
1966
1961
2002
2002
1975
1975
1975
1975
1970
1970
MIN
81
75
62
65
61
56
61
56
63
66
71
79
71.2
God.
min
1985
1998
1972
1968
1992
2000
2000
2000
1961
1961
1963
1989
2000
Padavine
Prosečne godišnje količine padavina u Pančevu iznose 622.5 mm. Godišnja
raspodela padavina je takva da je maksimum u junu (84.6 mm), a minimum u
februaru (35.0 mm). U celom nizu podataka u toku jednog meseca najviše je palo
kiše u julu 1999. godine (227.7 mm), dok je u mesecima od jula do oktobra bilo
godina kada nije bilo padavina. U tabeli 3. su dati podaci za srednje mesečne i
godišnje vrednosti količine padavina (mm) u Pančevu za period 1962-2002. godine.
16
Najviše padavina za područje Pančeva ima leto 178.7 mm, a najmanje jesen - 132.2
mm.
Prosečno na području Pančeva najviše padavina u toku jednog dana bude u junu –
30.5 mm, a najmanje u februaru 10.9 mm. Apsolutni maksimum je zabeležen 15. jula
1955. godine i iznosio je 94 mm.
Visina padavina u vegetacionom periodu (april-septemar) iznosi 337 mm, što se
može smatrati povoljnim.
Sneg
Srednji godišnji broj dana sa snežnim pokrivačem je 42.6 a maksimum od 80 takvih
dana je registrovan 1962 godine. U toku godine najviše dana sa snežnim
pokrivačem u proseku ima januar, 15.5. Padavine u obliku snega se prosečno
javljaju na području Pančeva 22.8 dana, tj. 6,3% od godine, a 18.8% od ukupnog
broja padavinskih dana. Prosečno prvi dan sa padavinama u obliku snega je 3.
decembar, a poslednji 18. mart. Tako je prosečno trajanje ovog perioda 105 dana.
Tabela 5 : Prosečan broj dana sa snežnim pokrivačem
JAN
FEB
MAR
APR
MAJ
JUN
JUL
AVG
SEP
OKT
NOV
DEC
GOD
Prosek
15.5
10.1
3.8
0.1
0.0
0.0
0.0
0.0
0.0
0.1
2.4
10.7
42.6
MAX
31
27
18
4
-
-
-
-
-
2
18
31
80
God.max
1964
1965
1962
1997
-
-
-
-
-
1974
1993
1969
1962
MIN
0
0
0
0
-
-
-
-
-
0
0
0
7
God.min
1978
1974
1961
1961
-
-
-
-
-
1961
1961
1972
1989
17
Magla
Za analizu broja dana sa maglom korišćeni su podaci pojave magle osmotrene na
meteorološke stanici Beograd - Vračar, obzirom da isti nisu bili dostupni sa stanice u
Pančevu. Treba uzeti u obzir da je Pančevo u ravnici, da je industrijski grad i da je
u blizini velike reke, što sve zajedno utiče na češće formiranje magle. Iz tih razloga
se može očekivati da je u Pančevu veći broj dana sa maglom nego u Beogradu.
Tabela 6: Broj dana sa maglom u Beogradu (prosečne, maksimalne i minimalne vrednosti za period
1961-2002.)
JAN
FEB
MAR
APR
MAJ
JUN
JUL
AVG
SEP
OKT
NOV
DEC
GOD
Prosek
5,2
2,7
1,2
0,2
0,3
0,2
0,1
0,1
0,5
1,6
3,9
5,7
21,8
MAX
16
12
5
3
2
2
2
2
5
6
9
17
47
God.
max
1962
1965
1962
1972
1986
2001
1991
1969
2002
1985
1986
1963
1965
MIN
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
3
God.
min
1968
1968
1966
1961
1961
1961
1961
1961
1961
1961
1979
1981
1981
Prosečna godišnja čestina dana sa pojavom magle u Pančevu iznosi 25.1 dan, što
predstavlja 6.9% od godine, a period javljanja obuhvata sve mesece osim juna i sa
najčešćim javljanjem u decembru i januaru u kojima je prosek 5.6 i 5.2 dana sa
verovatnoćom 17 i 18 %, tj. na svakih 10 dana je po 1.7 – 1.8 dana sa maglom.
Verovatnoća pojave magle u novembru je 11%, a u februaru 13 %. Učestalost
pojave magle je veća u proleće nego u jesen 7.5 – 8.2 % prema 2.8 – 3.8 %, dok je
u vegetacionom periodu prosečna zastupljenost 2.3 dana ili 13 % trajanja
vegetacionog perioda.
Oblačnost
Prosečna dnevna oblačnost (izražena u desetinama pokrivenosti neba) u Beogradu
u toku godine iznosi 5.4. Najveća oblačnost je u decembru (7.1) a najmanja u
avgustu (3.7). U toku posmatranog perioda masec sa najvećom oblačnošću je bio
decembar 1969.godine (9.4), a sa najmanjom avgust 1992.godine (1.7). U tabeli 7.
dat je prikaz mesečne i godišnje vrednosti oblačnosti
Tabela 7: Mesečne i godišnje vrednosti oblačnosti (u desetinama pokrivenosti neba) u Beogradu
(prosečne, maksimalne i minimalne) za period 1961.-2002.
JAN
FEB
MAR
APR
MAJ
JUN
JUL
AVG
SEP
OKT
NOV
DEC
GOD
Prosek
6,8
6,5
5,8
5,9
5,4
5,0
3,9
3,7
4,2
4,5
6,4
7,1
5,4
MAX
8,6
8,6
8,0
7,1
7,4
6,3
6,1
5,7
7,4
7,1
8,9
9,4
6,1
God.
max
1997
1986
1962
1980
1980
1975
1972
1975
1996
1974
1978
1969
1980
MIN
4,5
2,9
4,0
4,3
3,5
2,5
2,0
1,7
1,8
1,9
4,2
5,3
4,6
God.
min
1975
1990
1992
1968
2000
2000
1987
1992
1961
1965
1984
1989
1993
18
Oblačnost na području Pančeva iznosi 52 % pokrivenosti neba. Najvedriji mesec je
jul sa prosekom 316 časova, a najoblačniji decembar, sa 63.7 časova. Godišnja
suma osunčavanja je 2.181 čas. Oblačnost je prikazana u tabeli:
Osunčanost
Podaci od kretanju Sunca, trajanju sunčanih perioda i osunčanosti, dati su na
sledećim slikama:
Mrak Zora Sunčano Sumrak
Osunčanost,
kWh/m²/dan
1.31
2.15
3.27
4.36
5.46
5.95
6.03
5.41
Vedrina, 0 - 1
0.40
0.45
0.47
0.48
0.51
0.52
0.54
0.55
Temperat, °C
-0.28
0.70
5.17
11.03
16.76
19.91
22.43
22.65
3.80
2.49
1.46
1.10
0.49
0.45
0.39
0.38
17.78
12.29
5.53
0.63
4.16
Brz.vetra, m/s
4.08
4.34
4.28
4.22
3.77
3.62
3.58
3.52
3.76
3.86
4.00
Padavine, mm
43
41
42
53
67
88
64
51
48
43
53
56
Kišni dani, d
11.2
11.0
11.1
12.0
12.1
12.4
9.7
8.9
8.2
8.3
11.8
12.1
Pančevo, Kretanje sunca
19
Vetrovi
U južnom Banatu su najčešći vetrovi iz pravca jugoistoka. Ovi vetrovi duvaju u
zimskoj polovini godine. To su ujedno i najsnažniji vetrovi sa prosečnom brzinom od
4,6 m/s. Na drugom mestu su vetrovi iz pravca severozapada. Oni su isto snažni i
neznatno zaostaju za jugoistočnim. Duvaju u toplijoj polovini godine i brzina im je 4,3
m/s. Na trećem mestu su vetrovi iz zapadnog pravca. Oni se javljaju najčešće u
letnjem delu godine, mada ponekad i tokom zime. Na četvrtom mestu su istočni
vetrovi. Ostali vetrovi nemaju veliki značaj za privrednu aktivnost i život ljudi.
Severozapadni i zapadni vetrovi redovno donose padavine. Jugoistočni (košava) je
suv. Nepovoljno utiče na jesenje i prolećne useve. Severac, vetar iz severnog
kvadranta, redovno najavljuje hladno i suvo vreme. U južnom Banatu, tokom letnje
polovine godine, pojavljuju se iznenadni snažni vetrovi, oluje, čije se jačine kreću od
7 do 12 stepeni Boforove skale. Ovi vetrovi redovno nanose materijalne štete.
Meteorološka stanica u Pančevu ne poseduje anemograf, te su svi podaci o vetru
korišćeni sa Beogradske opservatorije. Pančevo pripada košavskom području tako
da je preovlađujući pravac vetra u skoro svim mesecima istok-jugoistok. U junu i julu
preovlađuje vetar iz pravca zapad-severozapad. Najveći broj dana bez vetra,
odnosno tišina je registrovan u septembru, a najmanji u martu. Raspodela srednjih
brzina vetra po pravcima prati raspodelu čestina pravaca vetra. U svim mesecima,
izuzev u julu, najveća je srednja brzina onog vetra koji duva iz jugoistočnog
kvadranta. U julu je najveća srednja brzina vetra iz severozapadnog kvadranta. U
svim sezonama kao i na godišnjem nivou, najveće brzine vetra su vezane za pravac
istok-jugoistok.
Tabela 8: Učestalost pravaca vetra i tišina u ‰ u Beogradu, period 1975.-2000.
N
NNE
NE
ENE
E
ESE
SE
SSE
S
SSW
SW
WSW
W
WNW
NW
NNW
Tišina
Pravci
I
24
37
22
21
23
161
148
66
33
32
23
81
89
108
56
32
44
II
27
42
22
23
28
164
146
74
36
36
26
73
83
95
67
38
28
III
28
41
21
21
21
182
152
82
40
40
27
61
77
76
65
53
26
IV
33
44
23
26
33
144
118
81
30
30
26
85
84
86
62
51
39
V
27
46
28
22
21
117
123
81
35
35
37
95
88
96
71
43
42
VI
34
49
19
21
17
80
90
69
27
27
28
102
114
121
83
49
63
VII
37
44
28
23
20
79
80
59
28
28
28
105
121
129
81
55
54
VIII
34
51
23
25
31
131
109
65
23
23
29
84
98
100
72
45
59
IX
22
36
23
22
28
143
139
80
32
32
26
82
96
92
54
36
65
X
24
32
17
16
33
197
161
105
36
36
19
62
66
72
48
38
51
XI
21
47
17
17
34
158
150
120
32
32
20
69
71
85
53
31
48
XII
22
35
20
23
24
148
157
81
30
30
23
83
89
104
55
33
49
Proleć.
29
44
24
23
25
148
131
81
35
35
30
80
83
86
66
49
36
Leto
35
48
23
23
23
97
93
64
26
26
28
97
111
117
79
50
59
Jesen
22
38
19
18
32
166
150
102
33
33
22
71
78
83
52
35
55
Zima
24
38
21
22
25
158
150
74
33
33
24
79
87
102
59
34
40
Godina
28
42
22
22
26
142
131
80
32
32
26
82
90
97
64
42
47
Meseci
20
Tabela 9: Brzina vetrova na području Pančeva
v, m/s
N
2.7
NE
2.1
E
3.9
SE
2.9
S
2.0
SW
2.0
W
2.8
NW
2.4
Srednja godišnja
2.3
Analiza stabilnosti atmosfere
Stabilnost atmosfere neposredno utiče na prostornu raspodelu emitovanih
zagađujućih materija u podzemnom sloju atmosfere.
Disperzija emitovanih zagađujućih materija odvija se u nestabilnom sloju atmosfere.
Visina do koje se uvećanje javlja varira u zavisnosti od doba dana, godižnjeg doba i
karakteristike terena. Povećanje visine sloja mešanja povoljno utiče na smanjenje
koncentracije zagađujućih materija. Stabilnost atmosfere se može odrediti analizom
vertikalne strukture temperature i vetra. Kada postoje rezultati diskontinualnim
merenja temperature i vetra na meteorološkom stubu, mikrosondažom ili sondažom,
onda se stabilnost određuje analizom odgovarajućih gradijenata ili iz standardne
devijacije promene horizontalnog i vertikalnog pravca vetra.
Jedna od metoda koja za određivanje stabilnosti atmosfere koristi rezultate
prizemnih merenja i osmatranja je Paskal – Tarnerova metoda.
21
Prema toj klasifikaciji, a u zavisnosti od promene temperature sa visinom razlikuju se
sedam klasa stabilnosti atmosfere:
A. Veoma nestabilna
B. Umereno nestabilna
C. Slabo nestabilna
D. Neutralna
E. Slabo stabilna
F. Umereno stabilna
G. Veoma stabilna
Za određivanje stabilnosti koristi se vetar na aneometarskoj visini, insolacija sunca i
oblačnost tokom noći.
Tabela 10: Klase stabilnosti atmosfere prema Paskal-Tarneru
Dnevna insolacija
Prizemni vetar m/s
Jako
Umereno
<2
A
A-B
2
A-B
B
4
B
B-C
6
C
C-D
>6
C
D
Noćni uslovi
Slabo
B
C
C
D
D
Oblačnost >4/8
Oblačnost <3/8
E
D
D
D
F-G
E
D
D
Klasa stabilnosti o A-C predstavlja nestabilnu stratifikaciju, klasa D je neutralna
stratifikacija, a klase E i F stabilne stratifikacije atmosfere. Nepopunjena mesta
predstavljaju G klasu, koja je jako stabilna stratifikacija, koja se javlja za vreme
veoma slabih vetrova.
Za potrebe preliminarne analize stabilnosti atmosfere u Srbiji od strane RHMZ-a
određivana je stabilnost atmosfere na GMS Beograd, Negotin, Niš, Peć, Priština i
Loznica i specijalizovanim meteorološkim stanicama Tamnava i Bor.
Kada je atmosfera neutralna stratifikovana, emitovani gas ima istu gustinu i
temperaturu kao i okolni vazduh na datoj visini i nema tendenciju bilo kakvog
vertikalnog kretanja, pa stoga ostaje na istoj visini. Zagađujuće materije emitovane
blizu zemljine površine teže da ostanu tamo, uslovljavajući veoma niske prizemne
koncentracije.
Pri istom tipu stratifikacije uz slabo izraženo polje strujanja (dominira mehanička
turbulencija), zagađujuće materije se prenose dosta daleko uz vetar pre nego što
dostignu tlo u značajnim količinama. U najvećem periodu godine atmosfera na širem
prostoru je neutralna stratifikovana. Ovaj tip stratifikacije najčešće se javlja u
zimskom periodu, a prostorna raspodela polutanata prvenstveno zavisi od brzine
vetra i visine emitera.
22
2.5. Prikaz prirodnih vrednosti, zaštićenih prirodnih dobara i javnih prirodnih
dobara
2.5.1. Flora i fauna
Flora
Biljni svet na teritoriji grada Pančevo sačinjavaju samonikle i kulturne biljke. Kao i u
čitavoj Vojvodini, biljni svet se menja sa razvojem poljoprivrede. Prvobitna samonikla
vegetacija zadržala se samo na manjim površinama, uglavnom onim koje nisu
pogodne za obradu. Od samoniklih zajednica tu su šume, livade i ševari.
Od biljnih kultura uzgajaju se razne vrste žita, pre svega kukuruz, pšenica i ječam,
zatim suncokret kao industrijska biljka i druge. Velike površine poljoprivrednog
zemljišta su ugrožene podizanjem nivoa podzemnih voda i periodičnim plavljenjem.
Površine pod šumama su manje, uglavnom ograničene na dva, tri ili manje km2,
neravnomerno raspoređene. Prema poslednjim podacima republičkog zavoda za
statistiku (Mart 2003. god.) šume obuhvataju oko 5,5 %, a livade i pašnjaci oko 4,9
% površine grada. U šumama dominiraju evroameričke topole i bela vrba, a sreću
se i bagrem, američki jasen, bela i crna topola, hrast lužnjak i brest.
Na livadama su najzastupljenije biljke zubača, popovac, čičak, štir, gorušica,
maslačak i hajdučka trava. Na inundacionoj ravni, koja biva plavljena pri svakom
višem vodostaju Dunava i Tamiša, egzistira barska vegetacija sa predstavnicima kao
što su lokvanj, trska, rogoz, troskot i druge biljke.
Fauna
Životinjski svet je prilagođen biljnom svetu i sličan onom koji je zastupljen u ostalim
ravničarskim delovima Vojvodine. Prostrani ritovi kakve srećemo u okolini vrlo su
pogodna staništa za veliki broj životinjskih vrsta, zbog čega su ova lovišta i privlačna.
Pod uticajem antropogenog faktora, privođenjem ovih površina kulturama, zatim
upotrebom različitih pesticida i povećanjem zagađenja (naročito vazduha i vode)
usled velikog razvoja hemijske industrije na području Pančeva, životni uslovi su se u
znatnoj meri pogoršali. Zbog toga se broj životinjskih vrsta, naročito plemenite
divljači, višestruko smanjio.
U šumama na teritoriji Pančeva se sreću jeleni, srne, divlje svinje, lisice, a retko i
vuk. Od sitnih životinja mogu se videti jazavac, hrčak, zec, tvor, jež, krtica, poljski
miš, bizamski pacov (koji se uzgaja veštački) i druge. Od ptica prisutni su fazani (koji
se, zbog velikog izlovljavanja, legu u fazanerijama i puštaju u atar), jarebice,
prepelice, grlice, detlići, laste, crne i bele rode, divlje patke, divlje guske, sive i bele
čaplje, sove, kolonije gačaca, vrabaca, čvoraka i vrana, a zatim kobac i jastreb. U
Tamišu, Dunavu i barama u porečju prisutne su razne vrste riba kao što su:
babuška, linjak, štuka, smuđ, som, kečiga, rečni šaran i bela riba. Obilje insekata i
drugih sitnih životinja pruža hranu za žabe, zmije, guštere, puževe i dr.
23
2.5.2. Pregled osnovnih karakteristika pejzaža
Pejzažne karakteristike analizirane prostorne celine predstavljaju jedan od
elemenata za sagledavanje ukupnih odnosa na relaciji kompleks - životna sredina.
Pri tome svakako treba imati u vidu da se radi o specifičnoj psihološko afektinoj
kategoriji koja se izražava kroz ukupno sinergično delovanje celokupnog okruženja
na posmatrača pri čemu su neizbežno prisutne kulturološke, sociološke i subjektivne
implikacije. Pri tome treba uvek imati u vidu da subjektivna ocena o vrednostima
pejsaža jednako zavisi od njegovih karakteristika kao i od karakteristika posmatrača.
Da bi se mogla izvršiti kvantifikacija određenih pojava vezanih za ovaj fenomen kao
posebna pogodnost se javlja mogućnost raslojavanja pejzaža na dve osnovne
kategorije koje podrazumevaju sledeće karakteristike: fizičke, odnosno materijalne i
afektivne, odnosno psihološke.
U kategoriju materijalnih karakteristika pejzaža spadaju: fizičke karakteristike, koje
mogu biti prirodne i stvorene. Prirodne fizičke karakteristike pejzaža su prvenstveno:
morfologija terena, vegetacija, vodene površine i nebo a stvorene: izgrađenost i
obrađenost. Psihološko - afektivne karakteristike su definisane prvenstveno kao:
raznolikost, posebnost, lepota, harmonija, intaktnost itd. Morfologija terena
predstavlja najupečatljiviji elemenat pejzaža pa je sasvim opravdano što se uticaji u
domenu promene morfologije terena zbog izgradnje smatraju i najznačajnijim.
Uvažavajući prostorne okvire u kojima se nalazi analizirana lokacija moguće je u
morfološkom smislu izdvojiti samo klasu ravničarskog terena.
Valorizacija postojeće vegetacije kao materijalne kategorije pejsaža podrazumeva
njen vizuelni i biološki kvalitet. Kada se radi, kako o vizuelnim tako i o biološkim
karakteristikama postojeće vegetacije, izvesno je da se o ovim karakteristikama ne
može govoriti na predmetnoj lokaciji.
Vodene površine kao elemenat pejsaža nemaju značaj u konkretnim uslovima.
Izgrađenost kao elemenat postojećeg pejsaža obuhvata sve postojeće objekte na
analiziranoj lokaciji. Na prostoru šireg okruženja predmetne lokacija nema
dominantnih građevina.
Psihološko-afektivne karakteristike pejzaža nisu izražene u okviru analiziranog
prostora.
Reljef
Teritoriju Vojvodine, većim delom čini dno nekadašnjeg Panonskog mora. Iz tog
razloga reljef Vojvodine je izrazito ravničarski i na niskoj nadmorskoj visini.
Karakterističan je po prostornim uzdignutim stepenastim površinama - lesnim
zaravnima, peščarama, lesnim terasama i nižim zemljištem - aluvijalnim ravnima.
Javljaju se i niske planine, Fruška gora u severnom delu Srema i Vršačke planine u
jugoistočnom Banatu. U južnom Banatu između Tamiša, Dunava i Belocrkvanske
24
kotline prostire se Deliblatska peščara. Prema Mađarskoj i na jugu prema Telečkoj je
Subotička peščara. Gudurički vrh (641 m) najviši je vrh u Vojvodini i nalazi se na
Vršačkim planinama, dok je Crveni čot (539 m) najviši vrh na Fruškoj gori.
Vojvođanska ravnica spušta se u vidu stepenastih površina do reka. Tokom
milenijuma vetar je nanosio prašinu i tako je veliki deo Vojvodine prekriven debelim
lesnim naslagama. Na mnogim mestima izdvajaju se u ravničarskom pejsažu
lesne zaravni, od kojih su veće Titelski breg i Telečka u Bačkoj, Banatska lesna
zaravan, južno od Zrenjanina u Banatu i Sremska, oko Dunava i ispod južnih
padinama Fruške gore u Sremu.
Deliblatska peščara (Banatski pesak) u južnom Banatu zahvata površinu od oko 300
kvadratnih kilometara, dok je Subotička peščara manja, a pruža se severno od
Subotice i prema istoku do Tise.Aluvijalne ravni, poznatije kao ritovi, u kojima su
reke usekle svoja široka i plitka korita, niže su desetak metara od lesnih terasa njihova nadmorska visina je od 66 do 85 metara.
Pošto je Vojvodina pokrivena lesom, najrasprostranjeniji tipovi zemljišta su
černozemni i livadske crnice, a u vlažnim predelima ritske crnice i slatine.
Černozemni, koji zahvataju 60% obradivog zemljišta, odlikuju se velikom plodnošću,
a na njima, kao i na livadskim crnicama, najveće površine koriste se za pšenicu,
kukuruz, šećernu repu, suncokret, soju i drugo industrijsko i krmno bilje.
25
Zaštićena prirodna dobra
Na teritoriji grada Pančeva nalaze se sledeća zaštićena prirodna dobra:
Park prirode Ponjavica , površine 193,6 ha, proglašen 1994. god. Park obuhvata tok
Ponjavice (7,2 km), sa zaštitnom zonom od 60,8 ha, koja čini sastavni deo prirodnog
dobra. Zaštitna zona počinje kod omoljičke ustave i prati obalu toka Ponjavice,
uključujući priobalni pojas levo i desno, u rasponu od 5 do 50 m, u zavisnosti od
konfiguracije terena
Tri stabla belog jasena – spomenik prirode kod Dolova, ustanovljen 1999. god.
Spomenik prirode obuhvata ostatke nekadašnjeg drvoreda na ulazu u Dolovo iz
pravca Pančeva, starosti stabala između 200 i 250 godina. Ovaj spomenik prirode
obuhvata površinu od 1050 m2, sa zaštitnom zonom u širini od 5 m od ivice
projektovanih krošnji, ukupne površine od 2035 m2.
Od zaštićenih vrsta na teritoriji grada, na lokalitetu Gradska šuma, nalazi se jedna od
najvećih mešovitih kolonija čaplji i kormorana u Srbiji, koja broji oko 800 parova.
Tamo se nalaze tri vrste zaštićene kao prirodne retkosti:
 Siva čaplja (Ardea cinerea)
 Gak (Nycticorax nycticorax) i
 Mala bela čaplja (Egretta garzetta)
Na teritoriji grada Pančevo nalaze se i sledeće zaštićene vrste:
 Veliki kormoran (Phalacrocorax carbo)
 Bela roda (Ciconia ciconia)
 Crna roda (Ciconia nigra) i
 Orao belorepan (Haliaeetus albicilla)
Javna prirodna dobra
Sa aspekta prirodnih vrednosti veoma su značajni:
 dunavska ostrva kod Pančeva (Forkontumac, Štefanac i Čakljanac)
 Ivanovačka ada i Brestovačka ada
 donji tok Tamiša sa ostacima Jabučkog rita i Glogonjskog rita
Park Narodna Bašta
Po nalogu brigadira Mihovila Mihailovića, 1829. godine, na jugoistočnom kraju grada
stvorena je od jedne šumice Narodna bašta, najlepši i najveći pančevački park.
Tadašnji planeri su ovaj prostor organizovali po uzoru na takozvane Nemačke
parkove, koji su po definiciji bili sinteza elemenata Francuskih i Engleskih parkova:
široki pravi potezi u kombinaciji sa krivudavim stazama i romantičnim ambijentima.
26
2.6. Podaci o naseljenosti, koncentraciji stanovništva i demografskim
karakteristikama
Jednu od bitnih odlika analiziranog prostora, u smislu određivanja mogućih uticaja na
životnu sredinu, predstavlja karakteristika naseljenosti i stanovništvo. Ove činjenice
svoj puni smisao imaju prvenstveno zbog potrebe da se detaljno istraže mogući
negativni uticaji na stanovnike koji naseljavaju područje analiziranog prostora.
Grad Pančevo obuhvata prostor od 755 km2 (učešće u ukupnoj površini Srbije je
0,9%), na kome živi 127.162 stanovnika (u ukupnoj populaciji Srbije učestvuje sa
1,7%) ili 168 stanovnika na km2, što je skoro dva puta iznad republičkog proseka. U
poslednje tri decenije prisutan je blagi trend povećanja gustine naseljenosti (1971.
godine 147, 1981. godine 164, a 2002. godine 168 stanovnika na km2).
Osnovne ekonomske performanse stanovništva grada Pančevo su:
 gradski potencijal predstavlja dominatan radno-sposobni kontingent
stanovništva (88.821 stanovnik), ali njegova stopa iskorišćenosti iznosi 66,6%
i nešto je niže od republičkog proseka (67,5%);
Posmatrajući period od popisa 1991. godine, evidentno je opadanje udela
izdržavanog stanovništva za 6%, dok su aktivna i lica sa ličnim prihodom povećala
svoje učešće (2,6% i 5,5% respektivno) u ukupnom stanovništvu grada. Navedene
tendencije u kretanju stanovništva grada Pančevo prema aktivnosti najbolje ilustruje
koeficijent ekonomske zavisnosti koji pokazuje tendenciju smanjenja u posmatranom
periodu (sa 122,2 u 1991. na 114,5 u 2002.).
Učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu iznosi 7,3%, dok je učešće
njegovog aktivnog dela u ukupnom aktivnom stanovništvu 3,4%.
Prema rezultatima popisa stanovništva iz 2002. godine u opštini Pančevo živelo je
127162 stanovnika i preko 20 različitih naroda što dovoljno govori o burnoj istoriji i
demografskim kretanjima naroda na ovom prostoru.
Tabela 11: Statistički podaci o stanovništvu u opštini Pančevo
Ukupno stanovništvo ispod 7 god
Ukupno stanovništvo od 7-14 god
Ukupno stanovništvo od 65 i više god.
Radno sposobno stanovništvo (ukupno)
Radno sposobno muško stanovništvo (od 15 - 64 god.)
Žensko stanovništvo (od 15 - 49 god.)
Prirodni priraštaj, 2006. - na 1000 stanovnika
Ukupan broj zaposlenih, 2006. - godišnji prosek
Udeo žena u ukupnom broju zaposlenih (%), 2006. - godišnji prosek
Redovne osnovne škole, 2005/2006
8087
11495
17675
88821
4394
32334
-2.8
37700.5
41.9
19
27
Učenici osnovnih škola, 2005/2006. - kraj školske godine
Srednje škole, 2005/2006. - kraj školske godine
Učenici srednjih škola, 2005/2006. - kraj školske godine
10563
8
5409
Po podacima iz 2002. godine u gradu Pančevu je živelo 127162 stanovnika. Po
podacima iz 2004. prirodni priraštaj je iznosio -3‰, a broj zaposlenih u gradu iznosi
35533 ljudi. U gradu se nalazi 19 osnovnih i 8 srednjih škola.
U neposrednoj okolini komplesa HIP-Petrohemija nema stanovanja osim u pravcu
severo-istoka, gde se na oko 800 m od predmetne lokacije nalazi stambeno naselje
Vojlovica i na suprotnoj strani jugo-istočno selo Starčevo.
Prema popisu stanovnika iz 2004 godine MZ Vojlovica je imala 5015 stanovnika
(Zavod za statistiku RS).
Računajući stambene objekte na površini od 6 km2 u njemu se nalazi oko 800
objekata individualnog tipa stanovanja spratnosti P+P1.
Dece predškolskog uzrasta ima 304. U Vojlovici postoji predškolska ustanova sa
kapacitetom od oko 100 dece, kao i osnovna škola za decu školskog uzrasta koje
ima između 550 i 600. Stanovnika koji su stariji od 75 godina ima oko 200.
2.7. Podaci o postojećim privrednim, stambenim i infrastrukturnim objektima u
okolini
2.7.1. Privredni objekti
U Pančevu su razvijene sve privredne oblasti i to: industrija, poljoprivreda,
građevinarstvo, industrija građevinskog materijala, trgovina, ugostiteljstvo, saobraćaj
i veze, stambeno komunalna delatnost kao i finansijske i druge usluge. Nosioci
privrednog razvoja Pančeva su industrija i poljoprivreda, dok se u narednom periodu
stavlja prioritet na razvoju i unapređenju turizma.
Višedecenijski lider u razvoju, svetske poznate kompanije kao što su: „HIPPetrohemija“ a.d. Pančevo u restrukturiranju, NIS-Rafinerija nafte Pančevo,
rafinerija, „HIP-Azotara“ D.O.O. Pančevo, fabrika veštačkog đubriva, „Panonija“
Pančevo, fabrika za proizvodnju hemijskih sredstava za domaćinstvo.
Industrijski kompleks HIP-Petrohemija Pančevo a.d. lociran je sa desne strane puta
Pančevo – Starčevo, u ulici Spoljnostarčevačka br. 82, u produžetku industrijskog
kompleksa HIP – Azotara, dok je kompleks NIS RNP nešto dalje, sa leve strane puta
Pančevo-Starčevo.
28
2.7.2. Stambeni objekti
Izlaskom na Spoljnostarčevačku ulicu Industrijski kompleks HIP-Petrohemija je ka
jugoistoku povezan sa naseljima Starčevo, Omoljica, Ivanovo, Banatski Brestovac, a
ka severozapadu je povezan sa uključenjem na međunarodni put E-70 (Prvomajska
ulica), a preko njega dalje ostvaruje vezu prema zapadu ka Beogradu, prema istoku
ka Kovinu i Smederevu i preko mreže gradskih saobraćajnica ima pristup na ostale
prilazne pravce Pančeva (prema Vršcu i Zrenjaninu). U neposrednoj blizini
kompleksa HIP-Petohemija je stambena zona – Vojlovica. U centralnom delu naselja
Vojlovica nalazi se tržni centar i zdravstvena stanica. Sa druge strane pravcu jugajugozapada i zapada postoji izgrađena grupacija individualnih porodičnih kuća koja
je od HIP-Petrohemija udaljena najmanje 1000 m.
Rastojanje industrijskog kompleksa od centra grada Pančeva iznosi oko 4 km, a od
Beograda, računato prilaznim putem, oko 22 km.
2.7.3. Infrastrukturni objekti
Saobraćajna infrastruktura
Saobraćajno-geografski položaj Pančeva karakteriše položaj naselja koje je locirano
na ušću Tamiša u Dunav čiju teritoriju presecaju važni međunarodni i magistarni
pravci: drumskog, železničkog i vodno-rečnog saobraćaja. Opšta reljefno-morfološka
struktura terena južnog Banata omogućila je izgradnju komunikacija i infrastrukturnih
sistema koji svoje ishodište imaju u Pančevu kao najpogodnijem mestu za prelaz
preko Dunava prema Beogradu i ostalim delovima Srbije.
Industrijska zona locirana je na jugoistočnom obodu Pančeva, neposredno uz
stambeno naselje Vojlovica na potezu između Pančeva tj. Vojlovice i Starčeva.
Kompleksi fabrika južne industrijske zone povezani su sa okruženjem i šire sa tri
osnovna vida saobraćaja: drumskim, železničkim i vodno-rečnim. U drumskom
saobraćaju za fabrike južne industrijske zone glavnu-osnovnu saobraćajnicu
predstavlja ulica Spoljnostarčevačka tj. trasa opštinskog puta (lokalni put) br.1
(Pančevo-Banatski Brestovac-granica sa opštinom Kovin).
Navedenom saobraćajnicom industrijska zona je u pravcu jugoistoka povezana sa
naseljima južnog dela grada Pančevo, Kovinom i nadalje preko Smedereva sa
južnom Ii širom Srbijom.
U pravcu severo-zapada navedenom saobraćajnicom industrijska zona povezana je
sa državni putevima prvog reda (magistralni putevi) br. 19 i br. 24 preko kojih
ostvaruje vezu sa Beogradom u pravcu zapada, Zrenjaninom u pravcu severa,
Kovinom u pravcu istoka i Vršcem u pravcu severo-istoka. Industrijska zona
ostvaruje dobru vezu sa linijama javnog gradskog i međumesnog autobuskog
saobraćaja koji prolaze saobraćajnicom Spoljnostarčevačkom i imaju stajalište
neposredno naspram ulaza u fabričke komplekse. Sve fabrike južne industrijske
zone poseduju parkinge za stacionarni saobraćaj putničkih i teretnih vozila. Parking
29
prostori locirani su sa desne ili leve strane saobraćajnice Spoljnostarčevačke. Svi
fabrički kompleksi imaju mrežu unutrašnjih drumskih saobraćajnica zasnovanu na
principu ortogonalnosti. Primarne longitudinalne pravce pod pravim uglom presecaju
transferzalne saobraćajnice (sistem avenija i stritova). Kompleksi HIP Petrohemije i
Rafinerije nafte Pančevo povezani su servisnom-protiv požarnom saobraćajnicom sa
pristaništem na levoj obali Dunava.
Položaj industrijskog kompleksa HIP-Petrohemija Pančevo a.d. u odnosu na
saobraćajne veze – neposredno pored puta Pančevo - Starčevo, daje mogućnost za
lako uključenje u saobraćajne tokove.
Drumski saobraćaj





Neposredna blizina Koridora 10 ( ‘’Koridor 10" - (Salcburg-Ljubljana-ZagrebBeograd-Niš-Skopje-Solun), koji se nalazi u neposrednoj blizini grada, sa
kracima koji se pružaju od Beograda do Horgoša i od Niša do Dimitrovgrada)
Koridor 7- dunavska transferzala. Položaj Pančeva na ušću Tamiša u Dunav
čini položaj grada još atraktivnijom za dobar biznis, jer direktno povezuje grad
sa centralnom i jugoistočnom Evropom.
Magistralni put M-1/9 (E70): Beograd-Pančevo-Vršac-Rumunija
Magistralni put M-24 koji povezuje grad Pančevo sa opštinama Kovačica i
Kovin
Mreža lokalnih puteva (dužine 147km ) koji povezuju naseljena mesta i grad
Pančevo
30
Železnički saobraćaj
Preko železničkih stanica „Pančevo-Varoš” i „Vojlovica” kompleksi su industrijskim
kolosecima povezani na magistralne železničke pravce: prema zapadu ka Beogradu,
severu ka Zrenjaninu i Kikindi i severo-istoku ka Vršcu. NIS Rafinerija nafte Pančevo
poseduje sopstvenu ranžirnu stanicu.
 Beograd-Pančevo-Vršac-Rumunija (na istoku)
 Pančevo-Zrenjanin-Kikinda (na severu)
 Veza u Beogradu za Bar
 Pančevo-Beograd (sastavni je deo gradske železnice Beograda - Beovoz, sa
svoje 4 stanice: Pančevo Vojlovica, Pančevo Strelište, Pančevo Varoš i
Pančevo Glavna stanica)
Rečni saobraćaj
Pančevačka luka je najuzvodnija luka u koju mogu pristajati rečno-morski brodovi,
bruto nosivosti do 5000 tona, pri svakom vodostaju.
 Dunavska transverzala (Koridor 7)
 Lučki transport (Luka Dunav)
 Plovnost reke Tamiš, 2km uzvodno
Rafinerija nafte Pančevo poseduje pristanište na levoj obali Dunava dok HIP Azotara
poseduje plovni kanal koji je povezan sa Dunavom. HIP Petrohemija nema svoje
pristanište i potrebe u rečnom saobraćaju obavlja preko pristaništa NIS Rafinerije
nafte Pančevo i plovnog kanala HIP Azotare.
2.7.4. Vodoprivredna infrastruktura
Vodovodni sistem grada Pančeva čine:
 izvorišta (Sibnica, Filter i Gradska Šuma, ukupnog kapaciteta oko 700 l/s);
 postrojenja za prečišćavanje (Staro postrojenje iz 1973.g. i Novo postrojenje
iz 1986.godine, ukupno projektovanog kapaciteta 740 l/s);
 rezervoari (zapremine 12 000 m3)
 crpne stanice (Stara crpna stanica iz 1973.g. i Nova crpna stanica iz
1986.g.);
 magistralni cevovodi (za naselja Starčevo, Omoljica, B.Brestovac i Ivanovo);
 razvodna mreža i priključci (u gradu i naseljenim mestima).
Voda se zahvata bunarima sa dubine od 40 metara i potiskuje bunarskim pumpama
na postrojenja za prečišćavanje vode. Ukupan broj bunara je 87. Sa izvorišta
„Sibnica“ voda se potiskuje kroz dva cevovoda, jedan prečnika 500 a drugi 700 mm,
oba dužine po 2.125 metara, a sa izvorišta "Gradska šuma" voda se na postrojenje
transportuje kroz cevovod prečnika 800 mm dužine 1570 metara.
31
2.7.5. Elektro-energetska infrastruktura
Snabdevanje Pančeva električnom energijom je u nadležnosti JP Elektrovojvodina
Novi Sad - Elektrodistribucija Pančevo. U sledećim tabelama su prikazani podaci o
elektrodistributivnoj mreži kao i o strukturi potrošača električne energije na teritoriji
južnog Banata i grada Pančevo koje pokriva ovo preduzeće
Kapacitet mreže nije iskorišćen u potpunosti i ima prostora za priključivanje novih i
većih korisnika. Najveća snaga koja se može dobiti je 2 MW u gradu i 5 MW u
selima.
2.7.6. Termoenergetska infrastruktura
Snabdevanje grada Pančeva parom i toplom vodom vrši preduzeće JKP “Grejanje
Pančevo“, koje poseduje dve toplane:
 Toplana „Sodara“ sa instaliranom snagom 26,5 MW i pumpnim postrojenjem
kapaciteta 940 m3/h. Krajnji toplotni konzum ove toplane je 60MW.
 Toplana „Kotež“ sa instaliranom snagom od 53.6 MW i pumpnim postrojenjem
kapaciteta 1600 m3/h. Krajnji toplotni konzum ove toplane je 100 MW.
Topla voda se distribuira korisnicima putem dva Vrelovoda:
 Vrelovod „Sodara-Centar“ dužine 1.8km, sa prečnikom cevi DN350,
 Vrelovod „Kotež-Strelište“ dužine 5.7km sa prečnikom cevi DN400.
Temperatura vode koju ovaj vrelovod distribuira je 130/75 °C.
Pored sistema za snabdevanje toplotnom energijom iz toplana, postoji i sistem
gasovoda za snabdevanje domaćinstava prirodnim gasom koji se koristi u
individualnim ložištima.
2.8. Pregled nepokretnih kulturnih dobara













Opština Pančevo
Spomenik kulture kuća Tanackovića, Pančevo
Spomenik kultura stanica Tamiš, Pančevo
Spomenik kulture kuća u ul. Petra Drapšina br. 8, Pančevo
Spomenik kulture kuća Dude Boškovića, Pančevo
Spomenik kulture Provijant magacin, Pančevo
Spomenik kulture kuća u ul. Ive Lole Ribara br. 4, Pančevo
Spomenik kulture crkva Sv. Ane - Vajfertova kapela, Pančevo
Spomenik kulture zgrada „Kragujevac“, Pančevo
Spomenik kulture Kaćurina štamparija, Pančevo
Arheološki lokalitet „Grad“, Starčevo
Spomenik kulture crkva Sv. Preobraženja, Pančevo
Spomenik kulture Zgrada narodne pivare, Pančevo
32





































Spomenik kulture manastir Vojlovica, Pančevo
Spomenik kulture zgrada Magistrata, Pančevo
Spomenik kulture zgrada u ul. Nikole Tesle br. 3, Pančevo
Spomenik kulture Uspenska crkva, Pančevo
Spomenik kulture zgrada u ul. JNA br.2, Pančevo
Spomenik kulture zgrada u ul. Dimitrija Tucovića br. 2, Pančevo
Spomenik kulture zgrada na trgu Kralja Petra (B. Kidirča) br. 8-10, Pančevo
Spomenik kulture zgrada na trgu Kralja Petra br. 11, Pančevo
Spomenik kulture Svetionici na ušću Tamiša u Dunav, Pančevo
Spomenik kulture nadgrobni spomenik kompozitora Mite Topalovića, Pančevo
Spomenik kulture nadgrobni spomenik borcima iz I svetskog rata i žrtvama
fašističkog terora iz II svetskog rata, Pančevo
Spomenik kulture spomenik streljanim rodoljubima iz Borče, Pančevo
Spomenik kulture spomenik osnivačima pančevačke gimnazije, Pančevo
Spomenik kulture hotel „Vojvodina“, Pančevo
Spomenik kulture Crveni magacin, Pančevo
Spomenik kulture zgrada gimnazije „Uroš Predić“, Pančevo
Spomenik kulture zgrada u ulici Braće Jovanović br. 13, Pančevo
Rit, višeslojni lokalitet, praistorijski i srednjevekovni period, Glogonj
Njiva Mrčković Pere, praistorijsko naselje, praistorijsko naselje, bronzano
doba, Glogonj
Velika humka, ostaci bronzanodobnog i antičkog naselja, Glogonj
Humka, praistorijska humka, Glogonj
Tri humke, grobnice praistorijskog perioda i naselja praistorijskog i antičkog
perioda, Jabuka
Detelište, višeslojno naselje praistorijskog i srednjevekovnog perioda, Jabuka
Stari vinogradi, ostaci srednjevekovnog groblja, Jabuka
Karaula, ostaci višeslojnog praistorijskog naselja, Jabuka
Govedarovac, višeslojno naselje, neolit i antičko period, Jabuka
Lap, antički period, sarmatsko naselje, Pančevo
Podbilova bara, višeslojno naselje Pančevo
Naritak, praistorijsko naselje, bronzano doba, Pančevo
Tamiš, srednjevekovno naselje, Pančevo
Preki put I - Naritak, ostaci sarmatskog naselja, Pančevo
Karaule, praistorijsko naselje, Pančevo
Stara obala Tamiša, praistorijsko i antičko naselje, Pančevo
Humka, više humki na putu za Jabuku na visokoj obali Tamiša, Pančevo
Obala Nadela, više lokaliteta u nizu sa slojevima od praistorije do poznog
srednjeg veka, Pančevo
Srpsko polje, višeslojni lokalitet, praistorija, Pančevo
Nemačko polje, višeslojni lokalitet sa nalazima praistorijskog, antičkog i
srednjevekovnog perioda, Pančevo
33










Najava ciglana u naselju Topola, višeslojno nalazište od praistorije do
srednjeg veka, Pančevo
Gornjovaroška ciglana,praistorijski period, Pančevo
Lokaliteti Slatina na potesu Dugo polje, višeslojna nalazišta, Starčevo
Beli breg, naselje bronzanog doba, Starčevo
Kopovo, naselje bronzanog doba, Starčevo
Jugoistočna periferija sela Starčevo, ostaci srednjevekovnog naselja,
Starčevo
Humka i ostaci praistorijskog naselja u okviru PIK Tamiš, Starčevo
Vinogradine, ostaci praistorijskog naselja, neolit i gvozdeno doba, Starčevo
Velika humka, praistorijska humka na putu Starčevo - Dolovo
Livade, višeslojno naselje, praistorijski, antički i srednjevekovni period,
Starčevo.
Među najznačajnije kulturno-istorijska dobra na teritoriji grada Pančeva spadaju:
 Rimokatolička crkva Župa svetog Karla Boromejskog
 Zgrada gimnazije
 Hram Uspenja Presvete Bogorodice
 Crkva preobraženja Gospodnjeg
 Evangelistička crkva
 Manastir Vojlovica
 Park Narodna Bašta
2.9. Podaci o korišćenju lokacije u predhodnom periodu
1968 – 1969. g. U sklopu privrednog razvoja Jugoslavije, na državnom nivou
prepoznata je potreba za izgradnjom petrohemijskog kompleksa, kako bi se smanjio
uvoz baznih hemijskih proizvoda i poboljšao platni bilans zemlje.
Raspoloživa sirovinska baza, već oformljeni iskusni kadrovi, izuzetno povoljne
transportne mogućnosti u svim vidovima saobraćaja, doveli su do odluke da se ova
industrija izgradi u sklopu postojeće Hemijske industrije (HIP-a) u Pančevu.
1971 – 1980. g. Nakon izbora najsavremenije tehnologije i opreme poreklom
uglavnom iz SAD, izgrađeno je 6 fabrika: PENG, PEVG, VCM, PVC, Etilen i
Elektroliza, međusobno tehnološki povezanih etilenskom i hlornom linijom, a celinu
su zaokružile Fabrika Energetika i Fabrika za obradu otpadnih voda, te brojni
specijalizovani sektori.
1988. g. Otplaćeni su svi krediti, uzeti za izgradnju fabrike.
1991. g. HIP-Petrohemija a.d. postaje bogatija za dve proizvodne fabrike: Pridružena
je Fabrika sintetičkog kaučuka u Elemiru kod Zrenjanina a puštena je u rad Fabrika
za proizvodnju polietilenskih-cevi i elektrofuzionih fitinga “Petroplast”, kao i još dva
postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
34
1992 – 1996. g. Sankcije, nedostatak sirovog benzina, nemogućnost uvoza i izvoza,
ukidanje preferencijala i tsl., potpuno su blokirale rad fabrike u periodu od 1991. do
1995. godine. Postrojenja su odmah konzervirana, propisno održavana i pripremana
za ponovni start, koji je i usledio u septembru 1996. godine.
1997. g. Pridružena je fabrika Panonijaplast iz Crepaje, sa proizvodnim programom
PVC i PEVG granulata.
1998. g. Izvršena je sertifikacija sistema kvaliteta prema JUS ISO 9002: 1996 i
akreditacija laboratorije za ispitivanje, prema standardu JUS EN 45001.
1999. g. April. Bombardovanje: Prilikom akcije NATO asocijacije protiv SR
Jugoslavije, uništene su dve fabrike HIP-Petrohemije – Elektroliza i VCM, dok je
treća – PVC, onesposobljena za rad, čime je izgubiljena trećina instalisanih
kapaciteta. Takođe, eko sistem je degradiran na širem području.
1999. g. Septembar. Ponovo startuje proizvodnja u svim pogonima koji nisu bili
oštećeni bombardovanjem.
2004. g. U skladu sa promenjenom strukturom kapitala izvršena je promena oblika
preduzeća u akcionarsko društvo, na osnovu rešenja Privrednog suda u Pančevu
(20. jula 2004.). Programom poslovno-finansijske konsolidacije je tokom 2004.godine
kompletiran, odobren i delimičnosproveden. Od oktobra 2006.godine HIPPetrohemija je registrovana kao otovreno akcionarsko društvo.
35
3. OPIS POSTROJENJA
3.1. Mikrolokacija HIP-Petrohemija a.d.
Zona naftno hemijske industrije (Južna zona) Opštine Pančevo u kome je locirana i
HIP-Petrohemija a.d. nalazi se u jugoistočnom delu grada Pančeva uz stambenu
zonu Vojlovica i Starčevo, i uz lokalni put Pančevo – Starčevo. Preduzeće se nalazi
između MZ Vojlovice, puta Pančevo – Starčevo, HIP »Azotara« Pančevo, reke
Dunav, a u neposrednoj blizini na rastojanju cca 1 km nalazi se i NIS Rafinerija nafte
Pančevo. Ova zona obuhvata kompleks HIP-a, Rafinerije nafte Pančevo i prostor
duž leve obale Dunava, od kanala »Azotare« na severu do granice opštine Pančevo
na jugu u širini do dva kilometra.
Industrijska zona u kojoj je locirano preduzeće u smislu transporta je vezana direktno
na put Pančevo – Starčevo, preko koga je u pravcu severo – zapada na
međunarodni put E-70 i preko njega prema zapadu na Beograd, prema istoku na
Kovin i Smederevo, na severu na Zrenjanin i Novi Sad, a na jugoistoku prema
naseljima Starčevo, Omoljica, Ivanovo i Banatski Brestovac. Preko ranžirne stanice
u blizini HIP »Azotara« Preduzeće je povezano na železnički prsten oko grada, te na
pravce prema Beogradu, Zrenjaninu i Vršcu. Preko kanala i pristaništa HIP
»Azotara« Preduzeće je povezano sa rekom Dunav.
Teren na kome se nalazi HIP-Petrohemija a.d. je ravan, a sam fabrički krug je
podeljen na blokove saobraćajnicama širine 6m. Ove saobraćajnice predstavljaju i
glavne protivpožarne puteve koji omogućavaju lak pristup i brzu intervenciju
industrijskoj vatrogasnoj jedinici, povezanost sa gradom i blizina daje dobre uslove
za intervenciju i opštinskoj jedinici grada Pančeva. Ova jedinica je smeštena u
namenski izgrađenom objektu u ulici Žarka Zrenjanina i prema meritornim
procenama može da dođe do objekata u Preduzeću u vremenu od 10 – 15 minuta.
Prema ranije usvojenoj podeli Kompleks HIP »Petrohemija« Pančevo podeljen je na
13 celina koje su nazvane »Blokovima«. Neki od ovih blokova (01, 02, 03 i 04)
podeljeni su na podblokove.
Granice blokova podudaraju se sa granicama (Batery Limit – a) i ne uključuju glavne
drumske saobraćajnice u Kompleksu i koridor produktovoda na delu u kojem on
dodiruje blokove 09, 10 i 11.(prikazano u narednoj Tabeli)
Tabela 12. Lokacje fabrika po blokovima
Naziv fabrike - organizacione celine
Zajednički tehnički poslovi
Zajednički poslovi
Zaštita
Nalazi se u
bloku
podbloku
01/01
01
01/02
01/01
36
Laboratonja
Instnimentacija i mašinsko održavanje
Losistika
VCM (nije više u funkciji)
PVC
Elektroliza
Fabrika Etilena
PEVG (Fabrika polietilena visoke gustoće)
PENG (Fabrika polietilena mske gustoće)
Fabrika za proizvodnju i distnbuciju energetskih fluida Energetika
Elektro snabdevanje
Fabrika za obradu voda
1,2,3 - Adminiistrativne zgrade
4 - Vaga
5 - Vatrogasnicentar
6 - Laboratorija
7 - Glavni magacin
8 - Zgrada migo (održavanje)
9 - Fabrika VCM
13 - Skladište Etilena
14 - Fabrika Etilen
15 - Fabrika PEVG (polietilen visoke gustoce)
02
02/02/03/04
04
05/06
07/08
09
10
11
12
-
01/04
02/02
04/01
04/02
13/14
13/02, 13/06
13/14
16 - Fabrika PENG (polietilen niske gustoće)
17 - Energetka
18 - Transformatorska stanica
19 - Crpna stanica
20 - Tretman otpadnih voda
21 - Rashladni tornjevi
22 - Zdravstveni centar
23 - Plovni kanal
24 - Kanal otpadnih voda
17 - Energetka
Raspored blokova
Glavni kompleks fabrike HIP Petrohemija se nalazi u Pančevu, u Južnoj industrijskoj
zoni. Na tom kompleksu su smeštene fabrike Etilen, PEVG, PENG, Elektroliza,
VCM, PVC, Energetika, FOV, i Elektrosnabdevanje. Fabrike su jednim delom
37
povezane u tehnološku celinu, jer se proizvodi jedne fabrike koriste kao sirovine ili
materije neophodne u drugoj fabrici.
HIP-Perohemija Pančevo locirana je u Južnoj industrijskoj zoni Opštine Pančevo, na
desnoj strani puta za Starčevo, pored HIP-Azotara.
Najveći deo kompleksa fabrike HIP Petrohemija se nalazi na udaljenosti 3,5 km
jugoistočno od centra Pančeva, u južnoj industrijskoj zoni, u ulici Spoljnostarčevačkoj
82. U neposrednoj blizini kompleksa su izgrađene i fabrike đubriva „HIP Azotara“, i
„NIS rafinerija nafte Pančevo“, sa kojima je Petrohemija povezana i funkcionalno, u
smislu korišćenja sirovina i zajedničkog postrojenja za tretman otpadnih voda.
Ukupna površina svih fabrika preduzeća je oko 70 ha. Petrohemija poseduje i još
oko 87 ha neizgrađenog zemljišta na lokaciji glavnog kompleksa.
Mikrolokacijski posmatrano, glavni kompleks Petrohemije je sa severa ograničen
kompleksom fabrike HIP Azotara preko kanala otpadnih voda i plovnim kanalom, a
dalje na udaljenosti od oko 1 km se nalazi naselje Vojlovica sa individualnim
stambenim objektima. Zapadno od kompleksa se pruža neizgrađena zona i dalje na
udaljenosti od oko 1 km reka Dunav. Sa južne strane neposredno uz kompleks se
nalazi poljoprivredno zemljište sa kanalima za navodnjavanje. Kompleks se sa
istočne strane graniči sa kompleksom preduzeća Tehnogas, a zatim iza lokalnog
puta Pančevo-Starčevo, i sa kompleksom Rafinerije Nafte Pančevo na udaljenosti od
oko 500 m.
U okviru glavnog kompleksa u Pančevu funkcionišu fabrike:
 Etilen,
 Polietilen visoke gustine,
 Polietilen niske gustine,
 Elektroliza,
 Fabrika otpadnih voda i
 Energetika.
3.2. Opis fabrika HIP-Petrohemija a.d. na mikrolokaciji
3.2.1. Etilen - Fabrika etilena
U okviru HIP-Petrohemije a.d., Fabrika “Etilen” se graniči sa:
 fabrikom Amonijak III (kompleks HIP Azotara) sa severa,
 kanalom HIP-Azotara sa zapada, fabrikom HPV sa juga i
 fabrikom PEVG sa istoka.
Fabrika za proizvodnju etilena startovala je 1979.godine. Dizajn postrojenja za
termičku razgradnju sirovog benzina uradio je Stone&Webster (USA) , dok je
projekat postrojenja za hidrogenaciju pirolitičkog benzina uradio Institut Français Du
Pétrole (IFP). Francuska.
38
Tabela 13. Projektovani godišnji kapacitet u tonama fabrike Etilen
Etilen
200.000
Propilen
85.000
C4-frakcija do 60% butadiena
45.000
Lož ulje
38.000
Pirolitički benzin
138.000
Ukupno
506.000
Primena proizvoda dobijenih u fabrici Etilen:
 Etilen – za proizvodnju polietilena, etilenglikola, etilenoksida, etilendihlorida,
etil-alkohola i dr.
 Propilen – za proizvodnju polipropilena, EPDM-a, propilendihlorida,
propilenoksida, propilenglikola, propilalkohola, akrilonitrila i dr.
 C4-frakcija – za proizvodnju sintetičkog kaučuka, lateksa, sintetičkih smola,
polibutadien kaučuka, ABS-a idr.
 Lož ulje se koristi kao sirovina za proizvodnju industrijske čađi.
 Pirolitički benzin - za proizvodnju aromata i motornih benzina
3.2.2. PEVG - Fabrika polietilena visoke gustine
Pogon PEVG je smešten u zapadnom delu kompleksa fabrike, u bloku 09 i bloku 13
podblok 05 (baklja). Sa severa je ograničen pogonom Amonijak III preduzeća HIP
Azotara, sa zapada je ograničen pogonom za proizvodnju etilena, dok se sa istočne
strane nalazi pogon PENG. Južno od pogona se nalazi baklja.
Fabrika za proizvodnju polietilena visoke gustine - PEVG , startovala je 1975.
godine, na bazi procesne tehnologije Phillips Petroleum Co (USA), a prema projektu
Crawford & Russell (USA).
Proces polimerizacije etilena se odvija na dve identične proizvodne linije, u loop
reaktorima na srednjim pritiscima, što omogućava veliku fleksibilnost u radu, tako da
se proizvodi veći broj tipova PEVG-a, u obliku granula i praha. Maksimalno
dostignuti kapacitet na obe linije je 76.000 tona godišnje.
Trgovački naziv PEVG-a je HIPLEX®, koristi se za razne tehnike prerada.
Polietilen visoke gustine se prerađuje različitim tehnikama: duvanjem, brizganjem,
ekstruzijom, presovanjem, pri čemu se dobijaju najraznovrsniji proizvodi - od
predmeta za domaćinstvo i tehničkih delova, do cevi za distribuciju prirodnog gasa i
vode.
39
3.2.3. PENG - Fabrika polietilena niske gustine
Objekti PENG nalaze se u krugu Petrohemije HIP Pančevo na južnom delu
kompleksa.
Celokupni prostor Petrohemije podeljen je na takozvane blokove. Pogon PENG se
nalazi u bloku 10. i odvojen je od ostalih postrojenja Petrohemije magistralnim
putevima označenim brojevima 31, 32, 35 i 36. Površina bloka na kom je izgrađen
PENG je dimenzija 250 m x 150 m, što ustvari iznosi 3 hektara i 750 m2.
Severno od postrojenja PENG (nalazilo se) postrojenje za proizvodnju polivinil
hlorida (PVC), koje je srušeno u toku bombardovanja, južno se nalaze delovi fabrike
Energetika sa svojim rashladnim mašinskim halama i rashladnim tornjevima. Istočno
od fabrike PENG nalazi se Energetika, a zapadno je locirano postrojenje Polietilena
visoke gustine (PEVG).
Prilaz svim objektima PENG je omogućen drumskim putevima koji su kategorisani
kao magistralni i prilazni putevi. Na južnoj strani postrojenja PENG omogućen je
prilaz šinskim vozilima preko koloseka.
Fabrika polietilena niske gustine – PENG, izgrađena je i puštena u rad 1979. godine
na bazi procesne tehnologije National Distillers Co (USA), a prema dizajnu Foster
Wheeler Co (USA).
Polimerizacja etilena se odvija u autoklavnom reaktoru pod visokim pritiskom do
2.000 bara. Kontinualna proizvodnja na jednoj liniji, sa do sada dostignutim
kapacitetom od 57.000 tona godišnje, daje proizvode u vidu granula. Procesna
tehnologija omogućava dobijanje više tipova proizvoda različitih karakteristika,
pogodnih za širok spektar primene.
Trgovački naziv polietilena niske gustine je HIPTEN®. Koristi se za različite tehnike
prerade, od ekstruzije filma, folija i ploča, do duvanja i brizganja proizvoda raznih
namena.
3.2.4. Elektroliza - Fabrika hloralkalne elektrolize
Objekti Fabrike Elektroliza locirani su u bloku 05 i 06.
Fabriku hloralkalne elektrolize je po licenci Olin Corporation, USA projektovala firma
Crawford & Russell. Proizvodni proces zasnovan je na živinoj tehnologiji.
Tabela 14. Projektovani godišnji kapacitet u tonama fabrike Elektroliza
Hlor
NaOH (100% lužina)
88.800
100.000
NaClO (natrijum hipohlorit)
8.000
Vodonik
2.500
Ukupno
199.300
40
Nakon bombardovanja u martu 1999. i rekonstrukcije koja je usledila krajem iste
godine, fabrika radi sa smanjenim kapacitetom, proizvodeći godišnje (tone):
Tabela 15. Tranutni godišnji kapacitet u tonama fabrike Elektroliza
NaOH (100% lužina)
4.300
NaClO (natrijum hipohlorit)
1.800
HCL (hlorovodonična kiselina)
11.000
Ukupno
17.100
Proizvodi Fabrike hloralkalne elektrolize nalaze veoma široku primenu u hemijskoj
industriji:
 NaOH za proizvodnju celuloze, aluminijuma, deterđženata, organskih boja,
pigmenata, lakova, keramike, u gumarskoj i industriji kozmetike.
 NaClO za hlorisanje vode, beljenje tekstila, celuloze i papira.
 HCl koristi se u energetskim postrojenjima, hemijskoj, tekstilnoj,
farmaceutskoj i prehrambenoj industriji, metalurgiji itd.
3.2.5. FOV - Fabrika za obradu voda
Kompleks postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, lociran je južno od kanala
otpadnih voda „Azotare“ na krajnjem severozapadu kompleksa „Petrohemija“.
Postrojenje je udaljeno od najbliže stambene zone ( Mesna zajednica Vojlovica) oko
1 km, a od Dunava ( osovinom kanala otpadnih voda „Azotara“) oko 1,2 km. Teren
na kome je lociran kompleks predhodno je predstavljao deo aluvijalne ravni na koti
70-71,5 m, te je kasnije nasut refulisanim peskom iz Dunava, do visine od oko 5 m,
tj. na kotu oko 75,0 m na kojoj su građeni objekti. Ukupna površina kompleksa
postrojenja za obradu otpadnih voda iznosi oko 3,16 ha.
Fabrika za obradu voda (FOV), jedna je od najvažnijih karika u lancu zaštite životne
sredine u HIP-Petrohemiji. Projektovana je tako da može da prihvati i obradi otpadne
vode ne samo iz svih proizvodnih pogona HIP-Petohemije, već i iz susedne NIS
Rafinerije nafte Pančevo. Fabrika je otpočela sa radom još 1980. godine, da bi 1991.
startovalo i postrojenje za obradu mulja izdvojenog iz otpadnih voda.
Savremen sistem prerade otpadnih voda sastoji se od zatvorenog kanalizacionog
sistema celog petrohemijskog kompleksa, predtretmana po proizvodnim fabrikama,
specijalnog predtretmana za kaustični vodeni tok iz fabrike Etilen i centralnog
postrojenja za obradu otpadnih voda.
U Fabrici za obradu voda se posebno vrši primarni (egalizacija, neutralizacija,
flokulacija i flotacija) i sekundarni tretman (dvostepeni biološki – bio-filterom i
aktivnim muljem) otpadnih voda, kao i dehidratacija i stabilizacija izdvojenog mulja.
Radni kapacitet prerade je 750 m3 otpadnih voda na sat.
41
Ključni parametri preko kojih se utvrđuje efikasnost rada nekog postrojenja za
obradu voda su edukcija sadržaja ulja, fenola i hemijske i biološke potrošnje
kiseonika. Tretmanom voda u našem postrojenju postiže se stepen redukcije veći od
90 procenata, što govori o visokom stepenu prečišćavanja, kao i o efikasnosti i
prednosti primenjene aerobne biološke obrade u okviru sekundarnog tretmana voda.
Nakon NATO bombardovanja 1999. godine, u periodu od 2001. do 2004. izvršena je
sanacija (unapređenje) postrojenja za obradu voda, u koordinaciji sa UNEP-om.
Proces neutralizacije u okviru primarnog tretmana vode je automatizovan, dok je u
okviru sekundarnog tretmana usavršen rad bio-filtera primenom polipropilenskog
punjenja velike aktivne površine i savremenije koncepcije ruke bio-filtera, kao i
pojačanim unosom kiseonika. Postavljanjem dubinskih aeratora i automatizacijom
upravljanja unapređeno je i prečišćavanje vode aktivnim muljem u okviru
sekundarnog tretmana.
3.2.6. Energetika - Fabrika za proizvodnju i distribuciju energetskih fluida
Fabrika za proizvodnju i distribuciju energetskih fluida, izgrađena prema projektu
američke firme Foster Wheeler Co., snabdeva fabrike HIP-Petrohemije potrebnim
energetskim i pomoćnim fluidima. Na raspolaganju su :
 vodena para pritisaka 38 bar, 14,5 bar i 3,5 bar (maksimalno 240 t/h)
 instrumentalni i procesni vazduh pritiska 7 bar, tačke rose – 40 °C,
(maksimalno 10.000 Nm3/h)
 demineralizovana voda (maksimalno 400 m3/h)
 dekarbonizovana voda (maksimalno 1.590 m3/h)
 rashladna voda (maksimalno 26.000 m3/h)
 protivpožarna voda (maksimalno 1.080 m3/h)
 lož-ulje pripremljeno kao gorivo (maksimalno 40 m3/h).
Kontinualan rad ove fabrike, kvalitet i količina proizvedenih fluida su i uslovi za
nesmetan, efikasan rad ostalih proizvodnih celina HIP-Petrohemije.
Takođe, fabrika Energetika povremeno vrši isporuku demineralizovane vode i
vodene pare HIP-Azotari (fabrici mineralnih đubriva) i NIS Rafineriji nafte Pančevo,
fabrikama u susedstvu HIP - Petrohemije.
3.3. Opis tehnološkog procesa u HIP-Petrohemija a.d.
HIP-Petrohemija a.d podeljena je, na osnovu sirovina koje učestvuju u proizvodnim
procesima, na dve linije koje su praktično međusobno nezavisne i to liniju za pirolizu
benzina (etilenska linija) i linju za elektrolizu soli (hlorna linija).
Etilenska linija počinje pirolizom benzina u Fabrici Etilen iz koje se na kraju dobijaju
proizvodi ili poluproizvodi kao što su etilen, propilen, pirolitički benzin, lož ulje, C4
frakcija koji su sirovina za ostale pogone ove linije. Iz etilena kao glavnog proizvoda
Fabrike Etilen dobijaju se polietilen niske gustoće (PENG), polietilen visoke gustoće
42
(PEVG), i do bombardovanja i uništenja pogona i vinil hlorid monomer (VCM). Ne
postoje za sada namera za rekonstrukcijom, odnosno ponovnom izgradnjom ovog
pogona, a oprema je demontirana.
Hlorna linija pretstavlja elektrolizu industrijske soli (NaCl) iz koje se dobija glavni
proizvod hlor koji je, bio sirovima za proizvodnju vinil hlorid monomera iz koga se
polimerizacijom dobijao polivinil hlorid (PVC). Kao nus proizvodi dobijaju se vodonik,
natrijum hidroksid i natrijum hipohlorit, kao sirovine za druge hemijske industrije.
Sada je proizvodnja ove linije višestruko redukovana i dobijeni hlor se koristi za
proizvodnju hlorovodonične kiseline.
3.3.1. Opis tehnološkog postupka Fabrike Etilen
Fabrika je projektovana da proizvede 200.000 tona etilena čistoće 99,9 mol. %, za
8.000 radnih časova (333 radnih dana). Polazna sirovina u proizvodnji “Etilen”-a je
primarni benzin, skladišten u tri identična rezervoara, oznake Tk-1101 A,B,C,
ukupnog kapaciteta 30.000 tona.
Blok šema fabrike etilen
Pored primarnog benzina u proces krekovanja ulazi reciklovani etan, dobijen u
procesu krekovanja benzina, koji se ne spaljuje, već se u pirolitičkim pećima prevodi
u etilen. U proces krekovanja ulaze i recikl struje iz proizvodnje PEVG-a i PENG-a
kao i ventovi rezervoara etilena Tk-1107 i propilena Tk-1106.
U okviru tehnološkog postupka u fabrici Etilen prisutne su sledeći postupci-operacije:
43
Parni kotlovi i proizvodnja zasićene i pregrejane pare visokog pritiska
Ovo postrojenje ima sopstvene instalacije za proizvodnju i pregrevanje pare visokog
pritiska (105 bara). Zasićena para visokog pritiska dobija se u kotlovima B–1001 A/B,
od kotlovske vode i kondenzata. Kotlovi kao gorivo koriste mešavinu lož ulja i ulja za
loženje-srednje iz Rafinerije nafte i prirodni gas. Kapacitet jednog kotla je 79.380
kg/h zasićene pare pritiska 105 bara i temperature od 314 ºC. Ostatak zasićene pare
do 195.320 kg/h, proizvede se u benzinskim i etanskim pecima.
Struje zasićene pare visokog pritiska iz kotlova i pirolitičkih peći, spajaju se i odlaze u
pregrejače pare B–1002 A/B, gde se zasićena vodena para greje do temperature od
440 ºC. Pregrejači kao gorivo koriste mešavinu lož ulja i ulja za loženje-srednje i
prirodni gas.
Proizvedena pregrejana vodena para visokog pritiska od 95 bara i temperature 440
ºC, sluzi za rad turbine kompresora krek gasa,R-1T turbine kompresora rashladnog
propilena,R-2T i turbine kompresora rashladnog etilena, R-3T.
Krekovanje sirovog benzina i etana-pirolitičke peći
Piroliza ili krekovanje sirovog benzina izvodi se u 7 paralelnih pirolitičkih peći (jedna
je rezervna) koje se greju loživim gasom (RG-izdvojeni,preostali gas sa sekcije
demetanizera) u prisustvu vodene pare koja služi za razblaživanje. Vakuum u ložištu
peći se ostvaruje ventilatorom na vrhu konvekcione sekcije. Peći se sastoje iz
pravougaone radijacione sekcije gde su smeštene vertikalne radijacione zmije i
konvenkcione sekcije sa horizontalnim snopovima cevi za iskorištenje toplote dimnih
gasova. Grejani fluidi su BFW, DS (para za razblaživanje) i DS/C-H (smeša pare za
razblaživanje i ugljovodonika). U ložištu je smešteno 96 bočnih plamenih brenera (po
48 sa svake strane) i 16 na podu peći. Breneri su usmereni prema zidovima peći
kako bi radijacione cevi bile ravnomerno grejane zračenjem obloge, a ne direktno
plamenom brenera, čime se izbegava njihovo lokalno pregrevanje. Temperatura peći
u radijacionoj zoni je oko 1093 ºC a dimnih gasova na ulasku u ventilator preko 200
ºC.
Sirovi benzin se iz skladišnog prostora, tankova Tk-1101 A/B/C, i na ambijentalnim
uslovima, napojnom benzinskom pumpom, P-1101 A/B dovodi u proizvodni deo
fabrike Etilen, gde se u izmenjivaču T-3 A/B sa kvenč-uljem, pregreva na 116 ºC a
potom uvodi u peć za krekovanje.
U radijacionim zmijama (cevnim reaktorima), za krekovanje, pregrejani sirovi benzin
se meša sa parom za razblaživanje (DS), pritiska 10,6 kg/cm2 u odnosu 1 kg: 0,6 kg.
Dodavanje pare vrši se zbog toga što prinos reakcije stvaranja etilena raste sa
povećanjem temperature i smanjenjem parcijalnog pritiska pare benzina i zbog
regulisanja oštrine krekovanja. Takođe para za rasblaživanje smanjuje nastajanje
koksa u zmijama. Smanjenjem parcijalnog pritiska ugljovodonika smanjuje se
44
mogućnost stvaranja koksa na izmenjivačima čime se takođe povećava prinos
etilena.
Ipak, posle određenog vremena, pad pritiska u radijacionim zmijama počinje da raste
preko dozvoljene zbog nataloženog koksa na površini cevi. Zato je neophodno
pristupiti uvođenju pare za dekoksovanje u cevi za benzin i to tokom minimum 24 h
kako bi se odstranio koks. Po završetku operacije dekoksovanja pirolitička peć je
opet spremna za rad.
Projektovana temperatura gasova na izlazu peći je 871 ºC (u praksi je između 840860 ºC) a pritisak 0,84 kg/cm2. Drugi faktor koji pomaže visokom prinosu etilena je
kratko vreme zadržavanja produkata krekovanja benzina na visokoj temperaturi od
svega 0,3 sec. Razlog kratkog vremena boravka je da nastali slobodni radikali ne bi
ponovo putem sekundarnih reakcija doveli do gubitka prinosa olefina i stvaranja
koksa.
Zato se krek-gas brzo hladi (kvenčuje), na oko 538 ºC na izlazu iz svake radijacione
zmije prolazeći kroz Ultra Selective Excxanger (USX) izmenjivače (T-1 A-H i to 16
kom. po svakoj peći), a potom na 371 ºC u TLX (Transfer Line Excanger)
izmenjivačima (T-2 A-H i to jedan po svakoj peći), sa kotlovskom vodom (BFW),
pritiska 105 kg/cm2 , pregrejanom na 260 ºC gasovima sa vrha peći. Na ovaj način
stvorena zasićena vodena para je od 105 bara i temperature 314 ºC.
Etan, nastao pri krekovanju sirovog benzina, i to u projektovanoj količini od 5,5 t/h,
posle prolaska kroz sisteme kompresije, utečnjavanja i separacije,sa dna etilenske
kolone, A-11 se odvodi na krekovanje u dve etanske peći, F-2 A/B. U pećima se
nalaze 56 gorionika, postavljeni sa strane (na zidove peći). Preko regulatora pritiska
etan za peć se održava na 5,6 kg/cm2 a eventualni višak se može poslati u sistem
gasa za loženje ili sistem baklje.
Etanska peć radi sa projektovanom izlaznom temperaturom od 832 ºC i pritiskom od
0,84 kg/cm2. Odnos etana i pare za razblaživanje je manji nego za sirovi benzin i
iznosi 1kg: 0,3 kg. Kod etanskih peći, postoje radi iste namene kao kod benzinskih
peći, USX izmenjivači, (T-4 A/B i to 4 po peći) i TLX izmenjivači (T-85 A/B i to jedan
po peći). Etanske peći takođe se povremeno dekoksuju na isti način kao i benzinske
peći.
Nastali krek gas, hladi se u USX i TLX izmenjivačima do 371 ºC, uz proizvodnju
zasićene pare od 105 bara . Ovako ohlađen krek gas, spaja se sa strujom krek –
gasa iz benzinskih peći i zajedno odlaze u Primarni frakcionator ili kvenč-kolonu A-1,
(Quench Tower).
45
Blok šema sistema pare fabrike Etilen
Primarna frakcionacija
U koloni A-1, odvija se dalje hlađenje krek gasa sa 371 ºC na 104 ºC i to direktnim
kontaktom (skrubing sistem) sa hladnim kvenč uljem, gde dolazi do kondenzacije
frakcija sa visokom tačkom ključanja. Ovo hlađenje u koloni A–1 odvija se u dva
segmenta. U donjem delu kolone koja ima 4 talasasta poda,(Ripple trays), odvija se
proces hlađenja toplog krek gas hladnim kvenč uljem pri čemu se kondenzuju
frakcije sa visokom tačkom ključanja gas se ohladi na 132 ºC.
Iz donjeg segmenta kolone A-1, nekondenzovani gasovi, koji se sastoje od krek
gasa,(u čijem sastavu su i frakcije pirolitičkog benzina, ostataka kvenč ulja, lož ulja i
vodene pare), odlaze u gornji segment kolone, koji se sastoji od 8 talasastih podova,
gde se vrši rektifikacija refluksnim tokom benzina, iz separatora M–4 pumpama P-3
A/B, kako bi se uklonile prisutne teže frakcije, dok benzin i lakše frakcije odlaze ka
vrhu kolone.
U liniju frakcije sa vrha kolone na 104 ºC, sastavljenu najvećim delom od benzina,
vodene pare i nešto C4 produkata, doziraju se hemikalije da bi se od korozije zaštitili
cevovodi, izmenjivači, separatori i sistem kompresije krek gasa. Ova frakcija se
potom hladi na 38 ºC u kondenzatoru T-10 A/B/C/D, (koji je na rashladnoj vodi, CW),
kondenzuje i odvaja kao tečna faza u posudi za razdvajanje M–3. Smeša ulja i vode
potom, gravitacionim tokom, odlazi u separator M–4 gde se usled razlika u
46
specifičnim težinama razdvajaju. Krek gas napušta separato M–3 na 38 ºC i 0,12
bara i odlazi do usisne posude prvog stepena krek – gas kompresora M–51.
Blok šema primarne frakcionacije
Istovremeno, kvenč ulje, koje je kondenzovalo teške frakcije iz krek gasa, sa dna
kolone, temperature 132 ºC, preko filtera G-10 A/B , pumpom P-2 A/B se odvodi u
potisne filtere G-10 C/D radi uklanjanja čestica koksa a zatim u sistem hladnjaka za
iskorišćenje toplote kvenč ulja, gde se ohladi na 77 0C i ponovo vraća u kolonu A-1.
Bočna povratna struja kvenč ulja, odvodi se u uljni striper A-2 koja ima 5 podova.
Ulje se stripuje DS parom da bi se uklonili produkti niže tačke ključanja.
Nekondenzovana para i jedinjenja niže tačke ključanja, preko vrha stripera, odlaze
na dno sekcije rektifikacije kolone A-1. Lož ulje sa dna A–2 se preko filtera za
uklanjanje koksa i hladnjaka, čija je uloga da ulje ohladi sa 141 ºC na 49 ºC, odvodi u
skladište za lož ulje (Tk-1105 A/B) ili u sistem recirkulacije ulja za loženje.
Sistem za proizvodnju pare za razblaživanje
Pored korišćenja za stripovanje, para za razblaživanje (DS) se još koristi u
benzinskim pećima i to u odnosu 0.6 kg pare/1 kg benzina, za benzinske peći,
odnosno 0.33 kg pare/1 kg etana za etanske peći. Para za razblaživanje smanjuje
parcijalne pritiske ugljovodonika, povećavajući na taj način njihov prinos a ujedno
smanjujući stvaranje koksa u cevima. Voda koja se koristi za proizvodnju DS pare
najvećim delom potiče iz kondenzatora T-10 A/B/C/D, odnosno iz posude M-4 nakon
separacije, 51.8 t/h, dok 3.23 t/h vode dolazi iz usisne posude prvog stepena
kompresije, M-51.
47
Struja sa vrha kolone A-1 se kondenzuje u razmenjivačima T-10 A/B/C/D i ulazi u
separacionu posudu M-3. Posuda M-3 sadrži mrežicu-demister koja služi da zadrži
kapi tečne faze ponete strujom gasa. Parna faza sa vrha M-3 odlazi u usisnu posudu
prvog stepena kompresije, M-51 i dalje na kompresiju. Tečna faza koja se uglavnom
sastoji od vode i ugljovodonika odlazi u separacionu posudu M-4. Ova posuda sadrži
horizontalne pregrade-baflove, koji ubrzavaju proces razdvajanja vode i
ugljovodonika.
Vodeni tok se transportuje ka generatoru pare pumpama P-6 A/B. Najpre je iz vode
neophodno ukloniti čvrste čestice tipa rđe sa cevi i slično. Ova separacija postiže se
u filterima G-5 A/B od kojih je jedan radni a drugi je u rezervi. Do prekopčavanja
filtera dolazi kada se na indikatoru pada pritiska, PDI-315, očita maksimalno
dozvoljena vrednost od oko 1 bar.
Nakon uklanjanja mehaničkih nečistoća u filterima G-5 A/B, iz vode je potrebno
ukloniti i dispergovane kapi ugljovodonika koje bi dovele do zaprljanja generatora
pare. Ovo odvajanje postiže se u koalesceru G-6. Kapi ugljovodonika se sa kupole
koalescera vraćaju u separacionu posudu M-4 pod kontrolom ILC-158. Kada pad
pritiska očitan na PDI-316 dostigne vrednost od 1 bar neophodno je izvršiti zamenu
uložaka filtera.
Iz vode očišćene od mehaničkih nečistoća i slobodnih kapi ugljovodonika potrebno je
izdvojiti rastvorene ugljovodonike i stirol koji bi takođe doveli do zaprljanja
generatora pare, kolone A-3. U ejektoru G-4 vodeni tok se meša sa benzinom a
zatim u separacionoj posudi M-5 dolazi do razdvajanja vode od benzina i stirola koji
se vraćaju u posudu M-4.
Finalno razdvajanje vode i ugljovodonika vrši se u vodenom striperu, koloni A-4.
Kolona sadrži 10 ventilskih podova i radi na pritisku od 0.7 barg. Rebojlovanje se vrši
u razmenjivaču T-9, grejanim parom niskog pritiska.
Voda koja napaja generator pare, A-3, zagreva se u grejaču napojne struje kolone T8 (ili T-8 A) sa 116 oC na 130 oC i zatim ulazi iznad poslednjeg, sedmog poda.
Kolona radi pod pritiskom od 10.7 barg. Rebojlovanje se vrši u razmenjivačima
toplote T-6 A/B/C/D, u kojima je grejni medijum para srednjeg pritiska. Kolona je
opremljena demisterom a vršna struja prolazi kroz separator G-7 čija je uloga
sprečavanje prolaska vodenih kapi. Konstantan nivo vode u generatoru kontroliše
LC-156. U slučaju opadanja nivoa vode, u generator se uvodi sveža kotlovska voda
pod kontrolom LC-156 A. U suprotnom, višak vode se izbacuje u uljnu kanalizaciju
hladeći se pri tom u hladnjaku T-7. Protok toka koji ide na odmuljivanje meri se na
FI-151 i iznosi oko 10% od proizvodnje pare.
48
Šema sistema za proizvodnju DS pare sa mestima doziranja aditiva
Pritisak pare u generatoru je pod kontrolom PIC-317. Ovo je regulacija sa dvostrukim
dejstvom PCV-317 A reguliše rebojlovanje a u slučaju nedovoljne proizvodnje DS
pare, preko ventila PCV-317 B, uvodi se para srednjeg pritiska direktno u sistem
pare za razblaživanje. U slučaju prekomernog povećanja pritiska u koloni, višak DS
pare se pod kontrolom PIC-319 izbacuje na baklju.
Sistem za doziranje hemikalija na primarnoj frakcionaciji
Jedan od zahteva u sistemu za proizvodnju pare za razblaživanje je i održavanje
relativno konstantne vrednosti pH i sadržaja gvožđa u sistemu. Naime, svaki pad
vrednosti pH dovodi do porasta sadržaja gvožđa, odnosno do oštećenja cevi. Para
za razblaživanje treba da ima vrednosti pH u intervalu 8-9. S’ druge strane,
separacija benzina i vode u posudi M-4 odvija se uspešnije u kiselijoj sredini.
Tabela 16. Karakteristike Hemikalija za razblaživanje
Naziv hemikalije
CHIMEC 1237
Morfolin
CHIMEC 1730
CHIMEC 3635
CHIMEC 1731
P-108
P-108
P-4 C
P-4 D
P-44 A/B
Vrh A-1
Vrh A-1
Kolona A-4
Kolona A-3
Kolona A-3
Inhibitor
korozije
filmskog tipa i
pH podešivač
pH podešivač
Inhibitor
korozije i pH
podešivač
Disperzant
(puferska smeša)
Inhibitor
korozije i
neutralizer
Boja
Ćilibarna
Raznobojan
Tamna boja
Jarko žuta
Bezbojna do
svetlo žuta
Agregatno
Tečnost
Tečnost
Tečnost
Tečnost
Tečnost
Pumpa za
doziranje
Mesto
doziranja
Uticaj na
sistem
49
stanje
Specifična
težina na
20 oC
pH 1 %
rastvora
Tačka
o
paljenja, C
Hemijski
sastav
1.01±0.01
1.00±1.02
1.01±0.01
1.085±0.01
1.00±0.01
12.7±0.5
10.7±0.5
10±0.5
31
23-61
Nije dostupno
46
1,4tetrahidrooksozin
Alifatični amini i
azo derivati u
vodenom
rastvoru
Fosfati, polifosfati i
polikarboksilne
kiseline
Smeša
alifatičnih
amina i
njihovih
derivata
≥10.7
23-61
Alifatični amini i
azo derivati u
vodenom
rastvoru
Sekcija kompresije i kaustičnog pranja krek gasa
Krek gas se komprimuje u četiri stepena u centrifugalnim kompresorima koje
pokreću parne turbine ekstrakciono – kondenzacionog tipa.
Ohlađeni krek gas koji napušta posudu M–3 sa približno 0,11 kg/cm2 i 38 ºC, ulazi u
separator usisnog dela prvog stepena kompresije M–51 gde se kondenzuje voda sa
nešto ulja i pumpama se vraća u M–4 (vodeno-uljni separator). Nekondenzovani
gasovi se u prvom stepenu komprimuju, hlade, delimično kondenzuju na 35 ºC i
ulaze u separator potisa prvog stepena M–6.
U njemu se vrši razdvajanje vode, kondenzovanih ugljovodonika i gasova. Izdvojena
voda se dvodi u separator prvog stepena usisa M-51, a kondenzovani ugljovodonici
u striper destilata.
Drugi i treći stepen kompresije su slični prvom. Svi kondenzati iz potisnog separatora
drugog stepena M-7, idu u potisni separator prvog stepena M-6, a kondenzati potisa
trećeg stepena M-8 u separator potisa drugog stepena M-7. Na ovaj način se vrši
odvajanje gasne faze od vode i težih ugljovodonika.
Krek gasovi iz tornja za kaustično pranje hlade se na 35 ºC i dolaze u usisni
separator četvrtog stepena M–9 gde se kondenzovana voda odvaja i šalje u potisni
separator drugog stepena.
Gas sa vrha usisne posude, četvrtog stepena komprimuje se sa 13,6 na 36,8 kg/cm2
i preko hladnjaka i pothlađivača (pomoću rashladnog propilena) hladi na 16 ºC i
odlazi u u potisni separator ćetvrtog stepena M-10. Međutim kako se na ovoj
temperaturi i pritisku od 36,2 kg/cm2, pored vode kondenzuju i izvesne količine
propilena, propana i C4 frakcija, to se recikluju radi razdvajanja, u usisni separator
četvrtog stepena. Voda izdvojena na dnu ove posude odlazi u potisni separator
drugog stepena M–7. Separisani ugljovodonici prolaze kroz grejač T–18 i odlazi u
striper kondenzata A–7. Izlazni gasovi sa vrha kolone recikluju se u potisnu posudu
drugog stepena, M–7, a struja sa dna kolone, šalje se pumpom P-12 A/B u
depropanizer striper A-12 B. Sa potisa 3. stepena kompresije iz posude M-8 krek-
50
gas odlazi u kolonu A-6 gde se uklanjaju kiseli gasovi H2S i CO2 nastali prilikom
krekovanja u pirolitičkim pećima.
Ovde treba napomenuti da aminsko pranje kiselih gasova, tj. njihova apsorpcija na
MEA (mono tanol aminu), zbog stalnih problema u vođenju procesa i čestih zastoja
trenutno neradi, već se ovi gasovi neutrališu rastvorom kaustike.
Krek gas koji sadrži kisele gasove (H2S i CO2) se šalje odlazi u skruber sa rastvorom
kaustike A-6. Ovaj skruber je podeljen u tri zone. Krek gas sa kiselim primesama
uvodi se na dno skrubera u kome se neutralizacija obavlja 1%-nim rastvorom lužine
u cirkulaciji. Iz ovog segmenta gasovi odlaze u srednji deo skrubera gde se reakcija
obavlja cirkulacijom 7%-nog rastvora lužine, čija koncentracija se održava 18 %
lužinom (natrijum hidroksidom), iz rezervoara Q – 7.
Na kraju, gasovi odlaze na vrh skrubera gde se peru vodom od ostatka lužine. Višak
istrošene lužine sa dna skrubera, odvodi se u rezervoar M–43, iz koga desorbovani
gasovi odlaze u sistem baklje.
Sušenje krek gasa
Krek gas posle četvrtog stepena kompresije, na pritisku od 36,2 kg/cm2 i temperaturi
od 16 ºC, oslobođen većeg dela vode, podvrgava se sušenju u sušionicima M–11
A/B na fiksnom sloju alumine desikanta. Molekulska sita u sloju, apsorbuju vodu iz
krek-gasa. Analizator zasićenosti desikanta koji se nalazi između dva sloja,
upozorava kada treba zasićeni sušionik zameniti prekopčati sa svežim i otpočeti
regeneraciju istrošenog.
Istrošeni desikant se regeneriše otpadnim gasom iz demetanizacionog sistema, koji
se zagreje na 260 ºC u grejaču za reaktivaciju T–81 A/B, u kom se grejanje vrši
zasićenom parom pritiska 105 kg/cm2 . RG gas iz sušionika se hladi u T–22, da bi se
uklonila desorbovana voda, pre nego što se ovaj gas pusti u sistem loživog gasa.
Ovaj otpadni gas se koristi i za hlađenje desikanta, radi njegovog dovođenja na
normalnu radnu temperaturu, naravno, posle završene regeneracije.
Sistem demetanizera
Osnovna uloga sistema demetanizera je izdvajanje metana i vodonika iz celokupne
struje krek gasa posle kompresije, kao i kasnije dobijanje vodonika iz ove smeše.
Ovakav sistem frakcionacije u fabrici Etilen (Ethylene Plant) se naziva front-end
demetanizer. Produkti ovog sistema su otpadni gas RG (residual gas), vodonik
visoke čistoće i C2+ struja sa dna kolone A-8 koja je ujedno i napojna struja za
deetanizer A-10. Otpadni gas se koristi kao loživi gas u pećima i kao sredstvo za
regenerisanje katalizatora, dok se vodonik koristi za reakcije hidrogenacije.
Pokazatelji kvaliteta rada sistema su prolazak etilena u otpadnom gasu, maksimalno
0.3 mol% i čistoća vodonika prema metanatoru od minimalno 95 mol%.
51
Osnovni elementi opreme u sekciji demetanizera su tri kolone: A-8, A-9A, A-9B,
posude: M-13, M-14, M-15, M-34, M-35, pločasti razmenjivači toplote složeni u
hladnom bloku: T-23, 28, 29, 30, 31, 32, razmenjivači toplote: T-24, 25, 82, 27 i
pumpe: P-13 A/B i P-39 A/B. Temperatura potrebna za razdvajanje metana od
vodonika iznosi -163 ºC, što je i najniža temperatura u celom procesu dobijanja
etilena. Ovako niska temperatura postiže se hlađenjem ulazne struje izlaznim
potpomognute u T-28 i T-29 otparavanjem tečnog rashladnog etilena na
temperaturama od -68 ºC i -100 ºC . To se događa u T-23, 28, 29, 30, 31, 32
takozvanom hladnom bloku.
Struja krek gasa nakon kompresije i sušenja u posudi M-11 (maksimum 2 ppm
vode), dolazi do sistema demetanizera na pritisku od 34.8 barg mereno na PR-343 i
temperaturi od 15.6 ºC, protokom od 61767 kg/h, mereno na FR-82. Dalje se struja
deli na tok koji prolazi i hladi se u razmenjivačima toplote T-24, T-25 i T-82, dok se
drugi deo šalje na razmenjivač T-23, preko TCV-34, koji održava temperaturu
otpadnog gasa prema posudi M-12 na 5 ºC, protokom od 8152 kg/h, merenom na
FR-83. U T-24 i T-25 krek gas se hladi otparavanjem rashladnog propilena do
temperatura -12 ºC i -29 ºC, respektivno, dok se u T-82 hladi recikl tokom etana
prema pećima do -34 ºC, regulator ove temperature je TIC-32 koji je kaskadno
vezan za regulator nivoa rashladnog propilena u T-25, LCV-195. Regulator struje
koja odlazi u T-23, TCV-34, reguliše temperaturu otpadnog gasa iz hladnog bloka na
5 ºC. Pre ulaska u T-23 postavljeni su filteri MM-311A/B koji služe da zadrže
eventualno ponešene deksikante iz M-11. Struje krek gasa se spajaju i ulaze u
kolonu A-8. Kapacitet razmenjivača toplote T-24 i T-25 je takav da su u startu sekcije
u stanju da pothlade ukupnu napojnu struju kolone A-8, kada zbog nedostatka etana
(kolona A-11 još nije u radu) T-82 nije u funkciji.
Kolona A-8 ima 44 poda ventilskog tipa, visine je 33 m, prečnika gornjeg dela, koji
sadrži 4 poda, 1.8 m i prečnika donjeg dela 2.7 m. Napojna struja ulazi na 40-ti pod,
a povratni tok iz A-9 A iznad najvišeg poda. Ribojler ove kolone je vertikalno
postavljen termosifonski razmenjivač toplote T-27, gde proces prolazi kroz cevi, dok
se pare propilena kondenzuju u omotaču (CEN tipa po TEMA standardu) i održava
temperaturu dna kolone od 8.6 ºC. Regulacija temperaturnog profila kolone se
postiže kontrolom protoka propilena ka T-27 ventilom FCV-128 koji je u kaskadi sa
TIC-33, koji meri temperaturu na 19-tom podu od -15 ºC. Proizvod sa dna kolone se
preko ventila FCV-84, koji prima signal sa regulatora nivoa A-8, LIC-198, protokom
od 46453 kg/h i temperaturom od 8.6 ºC šalje prema deetanizeru. Destilat se izvodi
na temperaturi od -49.5 ºC, a zatim hladi do -64 ºC i delimično kondezuje u T-28 i
odlazi u kolonu A-9A.
Kolona A-9A sadrži šest ventilskih podova, struja iz A-8 ulazi ispod prvog, a povratni
tok iz A-9 B iznad najvišeg. Struja sa dna se pumpom P-13, preko FCV-85 koji je u
kaskadi sa LIC-199, protokom od 31372 kg/h vraća u A-8. Vršna struja temperature 78 ºC se u T-29 hladi do -98 ºC i šalje u kolonu A-9 B. Kolona A-9 B je istih dimenzija
kao i A-9 A i takođe ima 6 ventilskih podova. Ulaz iz A-9 A je ispod prvog, a povratni
52
tok iz M-13 iznad šestog poda. Dno se pumpom P-39, preko FCV-86, protokom
13879 kg/h, koji je u kaskadi sa regulatorom nivoa LIC-200, vraća u A-9 A. Proizvod
sa vrha na temperaturi -98 ºC preko T-30 gde se hladi (i delimično kondenzuje) do
111 ºC šalje u posudu za razdvajanje M-13. Deo proizvoda sa dna kolone se preko
TCV-35, gde se ekspandujući ohladi do -141 ºC, vraća kroz razmenjivače toplote T30, 29, 28 i 23 na usisnu posudu prvog stepena kompresije, zbog optimizacije
utroška energenata. Protok ove struje se meri na FR-87, a reguliše se temperaturom
struje koja ulazi u M-13. Kontrolni ventil TCV-35 ima solenoid koji ga zatvara u
slučaju ispada krek gas kompresora. Struja sa dna M-13 se vraća gravitacionim
tokom u A-9 B, a vršna struja na kojoj je postavljen analizator AR-1 prema posudi M14. Pritisak u M-13 od 33 barg reguliše se sa PCV-348 koji deo struje sa vrha šalje u
struju otpadnog gasa. Ovaj regulator istovremeno predstavlja regulator potisnog
pritiska četvrtog stepena kompresije.
Vršna struja M-13 se sastoji od metana, vodonika i maksimalno 0.3 mol% etilena što
predstavlja meru kvaliteta rada demetanizera. Povećavanje koncentracije etilena u
ovom toku uslovljeno je u najvećem broju slučaja povećanom temperaturom u M-13 i
predstavlja čist gubitak jer će se sav etilen utečniti u posudama M-14 i M-15 i završiti
u RG gasu koji se koristi kao loživi gas za peći. Eventualni prolazak etilena prema
metanatoru, što je mala verovatnoća, uzrokovao bi veoma burnu reakciju, samim tim
ispad metanatora. Struja sa vrha M-13 hladi se u T-31 do temperature -134 ºC,
delimično se kondezuje i ulazi u posudu M-14 gde dolazi do razdvajanja tečne i
gasne faze. Vrh predstavlja struja vodonika niske čistoće, a dno struja otpadnog
gasa koja ide u fleš posudu M-34. U posudi se ekspanzijom do 6.5 barg snižava
temperatura do -155 ºC i vraća se kroz razmenjivače T- 31, 30, 29, 28 i 23, hladeći
dolazni tok.
Vodonik niske čistoće se hladi do -163 ºC i delimično kondenzuje u razmenjivaču
toplote T-32 i zatim odlazi u posudu za razdvajanje M-15. Sa vrha ove posude dobija
se vodonik visoke čistoće, minimalno 95 mol%, koji prolazi kroz T-32 i T-31 predajući
svoju hladnoću i odlazi na metanaciju. Postoji mogućnost slanja vodonika u struju
koja sa dna A-9B prolazi kroz TCV-35, preko ventila MM-34 i time se postiže
dodatno hlađenje. Dno M-15, se zbog potreba dodatnog hlađenja, ekspanduje do 6.5
barg, snižavajući tako temperaturu Džul-Tompsonovim efektom do -168 ºC i dalje
odlazi kao otpadni gas kroz hladni blok. Zbog potreba dodatnog hlađenja postoji
TCV-36 koji reguliše temperaturu na ulazu u M-15, slanjem vodonika visoke čistoće
u struju RG gasa.
Ceo sistem demetanizera treba posmatrati kao jednu kolonu gde donjih 40 podova
A-8 predstavlja donji odnosno striperski deo, četiri gornja poda A-8 i kolone A-9A i A9B predstavljaju gornji deo, rektifikacionu zonu, a posuda M-13 refluks posudu.
Glavni regulatori temperature sistema su TCV-35 i TCV-36 koji vraćanjem kroz
hladni blok dna A-9B i slanjem struje vodonika visoke čistoće u otpadni gas,
održavaju niske temperature potrebne za utečnjavanje metana. Prevelikim
otvaranjem ovih ventila opterećuje se kompresor krek gasa, odnosno baca se
53
vodonik u struju otpadnog gasa, što bi trebalo izbegavati zbog ekonomizacije
procesa.
Sistem metanacije
U struji vodonika visoke čistoće se nalazi i 0.38 mol% ugljen-monoksida, koji se
mora ukloniti da ne bi zaprljao katalizatore reaktorima hidrogenacije acetilena. CO se
u velikom procentu apsorbuje na paladijumskim katalizatorima, koji se koriste u tim
reaktorima i tako im smanjuje aktivnost.
Struja vodonika visoke čistoće koja napušta T-31 greje se propilenom u T-91 do 29
ºC. Pri nekontrolisanom povećanju temperature u L-1 postoji alarm (TAH-104) sa set
vrednošću od 343 oC i blokada (TSH-104) sa setom na 400 ºC. U slučaju da dođe
do ispada metanatora, koji može prouzrokovati bežanje (run-away) temperatura
pošto je reakcija jako egzotermna, ventil JV-26 zatvara ulaz, a JV-27 otvara i
bajpasira reaktor. Temperatura ulazne struje u L-1 od 260 ºC obezbeđuje se
grejanjem povratnom strujom u T-34 i SH parom u T-35. Regulatori ove temperature
su TCV-37A i TCV-37B, gde se ventil A nalazi na ulaznoj struji SH pare, a B je
trokraki ventil koji jednim delom struje zaobilazi T-35. Reaktor metanator L-1 se
sastoji od dve posude, visine 6.40 m, napunjene slojem od 4.57 m katalizatora.
Katalizator za ovu reakciju je C13-4-04 na bazi nikla. To su sfere prečnika 3-6 mm,
gde su molekuli nikla aktivni centri na nosačima od alumine. Vek trajanja
katalizatora je oko pet-osam godina i oni se ne regenerišu nego se menjaju kada
izgube aktivnost. Reakcija je egzotermna i očekivan porast temperature je 28 ºC,
odnosno temperatura se povećava za 1 ºC za 128.6 proreagovalih molskih ppm
ugljen-monoksida. Vodonik ulazi na dno prvog, izlazi na vrhu i ulazi na vrh drugog
reaktora, posle izlaza sa dna drugog reaktora hladi se ulaznom strujom u T-34, a
dalje vodom u T-36 do 35 ºC.
Voda stvorena reakcijom grubo se odvaja u posudi M-52 posle čega se struja deli
prema reaktoru L-101 u kojem se reakcija odvija u tečnoj fazi, dok prema reaktorima
L-2, L-3 i L-4 vodonik se mora dodatno pročistiti i to se odvija u M-53 A/B. Sušionici
vodonika su dve posude sa punjenjem koje se automatski prekopčavaju svaka četiri
minuta i regenerišu već pročišćenim vodonikom. Punjene je deksikant D-4, sfere 2.5
mm na bazi aluminosilikata-molekulskih sita. Višak vodonika se može slati van
pogona preko severnog bateri limita, mereno na FR-194.
Sistem Deetanizera sa hidrogenacijom acetilena i etilenskom kolonom sa
raspodelom
Kondenzovane frakcije iz demetanizera A–8, odlaze u kolonu deetanizera A–10.
Frakciju na vrhu kolone čine pretežno etilen, etan i C2 acetilen (koga treba prevesti u
etilen i etan), dok dno kolone sadrži propilen i teže frakcije.
Kondenzaror vršne struje deetanizera T–38, ima ulogu da izvrši samo parcijalnu
kondenzaciju vršne struje, dok se tečna faza vraća kao refluks u kolonu deetanizera
54
A-10. U ovu gasovitu struju, na oko 28,9 at i -11.1 ºC, uvodi se vodonik, dalje se
greje povratnom strujom u T-39 A/B/C i SL-parom u T-40 i tako zagrejana gasna
smeša, u temperaturnom opsegu od 37.8 do 93.3 ºC (u zavisnosti od starosti
katalizatora) se uvodi u izotermski reaktor cevnog tipa L–2 A/B. Količina vodonika
mora biti nešto veća od stehiometrijske. Kako vremenom aktivnost katalizatora
opada neophodno je povećavati ulaznu temperaturu reaktora.To važi za i za ostale
reaktore L-3 A/B/C, L-4 A/B/C i L-101 A/B.
Pošto je reakcija hidrogenovanja acetilena, egzotermna i toplota se odvodi
isparavanjem butana u plaštu reaktora. Neproreagovani acetilen se uklanja u
adijabatskim reaktorima L–3 A/B/C, od kojih dva rade vezana na red, pri čemu je prvi
je radni, a drugi zaštitini. Katalizator se nalazi u sloju, a temperatura raste duž sloja,
kako opada aktivnost katalizatora. U struju izlaza iz L-2 A/B se uvodi vodonik,
zagreva se u T-43 razmenjujući toplotu sa izlaznom strujom i u T-44 A na 38-104 ºC
(ili se hladi rashladnom vodom u T-44 na istu temperaturu što zavisi u kakvom stanju
istrošenosti se nalazi katalizator u L – 2 A/B) i uvodi u prvi adijabatski (radni) reaktor
L-3 A/B/C.
Efluenti se po izlasku iz radnog reaktora se hlade u T-43 i rashladnom vodom u T-45
na temperaturu 35-104 ºC i uvode u drugi adijabatski (zaštitni) reaktor, naravno uz
uvođenje vodonika.
Proizvod uklanjanja acetilena (pored etilena i etana) je i takozvano „zeleno ulje“, koje
se sastoji od dimera i viših polimera acetilena i ima bistru zelenu boju. Loš rad ove
sekcije će za posledicu imati veći prinos ovog ulja.
Etilen-etanska struja, koja izlazi iz drugog zaštitnog reaktora, dolazi u separator M–
18, gde se uklanja nešto nastalog „zelenog ulja“, koje se vraća u kvenč kolonu.
Gasna struja se od zaostalog „zelenog ulja“ čisti u sekundarnim sušionicima M–46
A/B punjenim aluminom. „Zeleno ulje“ se mora ukloniti iz sistema jer može,
stvaranjem hidrata, blokirati podove etilenske kolone.
C-2 struja, koja se uglavnom sastoji od etilena, etana i nešto metana, unetog
vodonikom, iz sekundarnog sušionika M–46 A/B, ulazi u etilensku kolonu A–11. Čist
etilen se izvodi bočno sa 106–og poda kolone (jer struja sa vrha sadrži tragove
metana i vodonika) u posudu M–56, iz koje se etilen raspodeljuje prema
potrošačima.
Lakše komponente koje se ne utečne u kondenzatoru vršne struje T-47 A/B, iz
refluks posude se odvode u usisnu posudu četvrtog stepena kompresije krek gasa.
Tečna struja sa dna etilenske kolone A–11, koju čini etan, odvodi se na etanske peći
gde dolazi do krekovanja etana.
55
Sistem depropanizera sa hidrogenacijom MAP-a i propilenskom re-run kolonom
Sistem depropanizera se sastoji od dve kolone, rektifikatora depropanizera A–12 A,
koji se napaja strujom sa dna deetanizera A–10 i striper depropanizera A–12 B, koji
se napaja strujom sa dna stripera kondenzata A -7. Teže isparljiva jedinjenja idu na
dno kolone A–12 A pa na vrh kolone A-12B, odakle se refluksom uz grejanje,
pumpama, vaćaju nazad, na dno A–12 A. Teške frakcije sa dna A–12 B, odlaze na
debutanizer A–13. Gasovi sa vrha A–12 A se kondenzuju i pothlađuju u
kondenzatoru vršne struje T–52. Iz refluks posude M–20 se delom pumpama vraćaju
kao refluks, a delom takođe pumpama preko grejača i isparivača, u sistem C3hidrogenacije. Ovim sistemom predviđeno je uklanjanje metilacetilena i propadiena –
MAP i to korišćenjem 3 katalitička reaktora sa fiksnim slojem, L–4 A/B/C. Dva
reaktora rade istovremeno u rednoj vezi, gde je prvi radni, a drugi zaštitni. Sistem
treba da skine koncentraciju MAP–a sa 40.000 ppm (4%) na ispod 40 ppm,
(pogledati specifikaciju propilen-proizvoda). Da bi se ostvarila ova ulazna
koncentracija, u tok struje ispred isparivača T–83, ubacuje se deo proizvoda sa dna
A–14 kao struja za razblaživanje. Očekuje se da se 70 % MAP–a ukloni u prvom
reaktoru. Vodonik se kontrolisano injektira u oba reaktora. Temperatura u oba
reaktora se kreće od 57 do 121 0C u zavisnosti od aktivnosti katalizatora. Izlazna
struja iz drugog reaktora će sadržati manje od 40 ppm MAP–a. Kada katalizator
tokom rada izgubi aktivnost uradi se, regeneracija,dok njegovu ulogu preuzima
rezervni reaktor koji se uključuje u rad.
Izlazna struja iz C3 – hidrogenacije sadrži nešto vodonika, metana i eventualno malu
količinu C6 – jedinjenja nagrađena reakcijom hidriranja-zelenog ulja.
Ova jedinjenja uklanjaju se u redestilacionoj koloni A–14. Kolona A-14 se sastoji iz
dve kolone gornje i donje. Kondenzacija gasova sa vrha kolone obavlja se u T-57.
Dalje ide u M–21, iz koje se gasoviti vodonik i metan odlaze na usis 4. stepena krekgas kompresije u posudu M-9, a tečna faza se vraća kao refluks i u donji i u gornju
kolonu.. Sa dna kolone A-14 izvodi se propilen koji se podhlađuje u sistemu
hladnjaka do – 33 ºC i odvodi u skladište gotovih proizvoda u TK-1106.
Debutanizer
Kolona debutanizer, A–13 , napaja se strujom sa dna stripera depropanizera A–12
B. Toplota rebojleru T-58 A/B, se dovodi preko zasićene pare niskog pritiska, SL.
Kondenzacija vršne struje debutanizera se vrši u rashladnom vodom, CW u
kondenzatoru T-59 i šalje u refluks posudu M-22. Jedan deo se pumpom P-19 A/B
kao refluks vraća u kolonu, a ostatak se šalje na skladište gotovih proizvoda kao C4–
proizvod u sfere Tk-1102 A/B. Sa dna kolone izvodi se pirolitički benzin, koji se spaja
sa linijom sa dna striper destilata A–5, hlade na 38 ºC i odvode u sabirnu posudu
sekcije GHU, M-101.
56
Sekcija hidrogenacija pirolitičkog benzina(GHU)
Pirolitički benzin, dobijen u procesu krekovanja sirovog benzina, pri proizvodnji
etilena, zbog svoje nestabilnosti i hemijskog sastava, mora biti podvrgnut hidroobradi, kako bi bio iskorišćen u komercijalne svrhe.
Odabrani postupak prerade (stabilizacije) je hidrogenacija pirolitičkog benzina
vodonikom, stabilizacija i destilacija do dobijanja gotovog proizvoda komercijalnog
kvaliteta.
U proces ulazi oko 24.228 kg/h netretiranog pirolitičkog benzina i oko 285 kg/h
vodonika.Takođe se u napojnu struju reaktora za hidrogenovanje netretiranog
pirolitičkog benzina dodaju i male količine (ppm-ske vrednosti) inhibitora
polimerizacije. Kao gotov proizvod sa sekcije GHU dobija se: 17.091kg/h tretiranog
pirolitičkog benzina, 6.033 kg/h wash oil (ulje koje u recirkulaciji služi za pranje rotora
krek- gas kompresora), 329 kg/h gasa u sistem eksport gasa, dok se 1060 kg/h
teškog destilata vraća nazad u kvenč kolonu, A-1.
Sirovi pirolitički benzin dolazi iz rezervoara M–101, pumpama P–101A/B. U ovu
struju direktno se ubacuje vodonik, koji se meša sa reciklom gasa iz reaktora, tj.
separatora M–102, putem klipnog kompresora R–101A/B. Ova smeša se predgreva
u T–101 i ulazi u reaktore L–101 A/B.
Šema hidrogenacije pirolitičkog benzina (GHU)
U reaktorima se nalazi katalizator LD–241,proizveden od strane firme
PROCATALIYSE, u dva nepokretna sloja, sa strujom za hlađenje između njih.
Aktivna komponenta je nikal na alumini, u obliku sfernih čestica 3-6 mm i nasipne
težine 0,85 kg/l. Vreme rada katalizatora je 8-16 meseci, kada se mora regenerisati.
57
Regeneracija se izvodi sagorevanjem naslaga gume na katalizatoru, pomoću smeše
vazduha i pare. Zamena katalizatora se vrši posle oko 5 godina ukupnog rada.
Sistem baklje
Sistem baklje, uopšteno govoreći može da se podeli na sledeće sekcije:
 sistem sigurnosnih ventila – topao
 sistem sigurnosnih ventila – hladan
 tečni blow daun sistem – topalo
 tečni blow daun sistem – hladan
 posuda baklje – topla
 posuda baklje – hladna
 baklja (telo)
 sistem kisele baklje
Sistem baklje se koristi za obdacivanje nepoželjnih materijala iz pogona Etilena u
slučaju potrebe.
Ako je pritisak u nekoj posudi iznad normalne vrednosti, otvoriće se sigurnosni ventil
da bi zaštitio posudu i ispuštaće ugljovodonike sve dok se u posudi ne uspostavi
ponovo normalan pritisak.
Kod starta, normalnog rada i zaustavljanja po potrebi vršimo razna dreniranja, a
ugljovodonike odvodimo prema baklji. Ovi odbačeni ugljovodonici prolaze kroz
posude baklje u kojima se odvaja tečnost od gasa, koji odlazi na baklju gde
sagoreva. Sagorevanje se odvija u prisustu pare koja omogućuje bezdimno
sagorevanje na vrhu baklje. Ugljovoodnici koji dolaze u hladnu posudu baklje (M2003) isparavaju u izmenjivaču grejanja parama i odvode se prema baklji.
Ugljovodonici koji dolaze u toplu posudu baklje (M-2004) separišu se tako što gasna
faza ide prema baklji, a tečnost obično smeša benzina i vode se šalje u slop sistem
ka koloni A-1.
Posude baklje su locirane najčešće unutar pogona tako da operatori mogu redovno
da kontrolišu dali se tečnsot nagomilala u posudi. Baklja je locirana izvan pogona
tako da ugljovodonici sagorevaju na sigurnom prostoru.
Osnovi procesa
Kapacitet
Sistem baklje je tako projektovan da može da primi maksimalnu količinu produkata
koji mogu biti poslati na baklju u cilju kontrolisanog sagorevanja, u slučaju prestanka
rada (ispada) pogona; u slučaju nestanka većine pomoćnih fluida, zaustavljanja
kompresora ili u ostalim slučajevima.
58
Sistem baklje u Pančevu je projektovan da primi 1.086.000 lb/h (492.517 kg/h)
produkata, što može biti rezultat prestanka rada (ispada) pogona (najteži je ispad
zbog nestanka napajanja električne energije). Ovo podrazumeva najveću vrednost
protoka koji se može predvideti i koji može da se pojavi, tako da je sistem baklje
projektovan na tu vrednost.
Sistem para niskih temperatura
Ugljovodonici kao što su: metan, etilen, etan, propilen, propani i td. imaju
temperaturu ispod tačke smrzavanja vode kada im se otpušta pritisak. Zbog toga oni
moraju da se odvoje od sistema koji sadrži vodu, jer bi nastali led začepio sistem
baklje, što bi bilo opasno. Pošto je normalan pritisak u sistemu baklje blizak
atmosferskom pritisku, temperature para ovih ugljovodonika su suviše niske, pa je
sistem napravljen od legiranih materijala. Zbog toga sigurnosni ventili šalju
ugljovoodnike u hladni kolektor RV-4112, koji je takođe napravljen od nerđajućih
materijala.
Postoji nekoliko sigurnosnih ventila koji šalju lake ugljovodonike u hladan sistem kao
tečnu fazu. Oni dolaze iz onog dela pogona gde su ugljovodonici u tečnoj fazi, a
odgovarajući sigurnosni ventili zbog termičke zaštite su obično mali ventili.
Sistem tečnosti niskih tempertura
Ugljovodonici kao što su: metan, etilen, etan, propilen, propan i td. koji ne sadrže
vodu, prolaze kao tečna faza kroz hladan blowdown kolektor. Kolektor BD-4200
napravljen je od nerđajućeg čelika, (stainless stel-a).
Tečni ugljovodonici prolaze kroz hladnu posudu
termosifornskim protokom kroz izmenjivače T-2003 A/B.
M-2003
gde
isparavjau
Ove tečnosti bi mogle da idu i u hladni sistem za otpuštanje pritiska, ali je nađeno da
je puno bolje da se sakupljaju u malom zasebnom kolektoru, pošto su to većinom
drenaže, dok su sigurnosni ventili na najvišim tačkama u pogonu.
Sistem normalnih temperatura
Ugljovodonici kao što su butan, gazolin i td. koji sadrže vodu, šalju se preko
sigurnosnih ventila u topao kolektor RV-4218. To je kolektor napravljen od
ugljeničnog čelika.
Prisustvo vode u ovoj struji ne dozvoljava da ovi ugljovodonici idu u hladan sistem
gde bi voda mogla da se smrzne i izazove začepljenje.
Pare ugljovoodnika koje se izdvoje u toploj posudi baklje (M-2004) napravljena je od
ugljeničnog čelika.
59
Izdvojena tečnost u toploj posudi pumpom P-2003 A/B šalje se u slop sistem. Nešto
tečnosti niže tačke ključanja koja se sakuplaj u posudi isparava pomoću parnog
grejača na dnu posude.
Svrha slanja produkata ka baklji
Ispuštanje produkata ka baklji teba da bude minimalno. U tom cilju treba voditi
računa o sledećem:
a) da bi se izbegao veliki protok ugljovoodnika ka baklji potrebno je da oprema
radi zadovoljavajuće. U slučaju da se desi veći poremećaj oprema treba da se
isključi iz rada pre nego što prorade sigurnosni ventili ili je potebno ručno malo
otvoriti ventove da bi se sprečilo da otvore sigurnosni ventili. U mnogim
slučajevima to se radi automatski preko PC-regulatora.
b) Najveće spaljivanje na baklji se dešava za vreme starta i potrebno je dobro
plairanje i da je velika količina pare na raspolaganju za start kompresora.
c) Ne sme se dozvoliti da se neprekidno šalje tečnost u blowdown sistem.
Nezavisno od velikih gubitaka opasno je da se prepune posude M-2003 i M2004 sa tečnošću. Ako su preopterećeni isparivač na hladnoj posudi,
isparivač i pumpa na toploj posudi, tečna faza može da prodre do baklje što bi
bilo veoma opasno.
d) Neprekidno slanje tačnosti u sistem baklje izazvaće hlađenje opreme. Mada
je sistem projektovan za takve uslove ponavljanej nepotrebnog hlađenja nije
dobro za dug vek opreme.
Opis procesa
Pare iz sigurnosnih ventila se sakupljaju u toplom ili hladnom kolektoru. Ovi kolektori
vode ka toploj i hladnoj posudi baklje M-2004 i M-2003, odnosno sva tečnost koja se
kondenzuje u kolektroima odlazi u odgovarajuću posudu, baklje. Tečne drenaže se
isto sakupljaju u kolektoru koji je povezan sa hladnom posudom M-2003.
Kao što je već spomenuto, kolektori i posuda koji prihvataju hladne ugljovodonike
napravljeni su od nerđajućeg čelika, dok su kolektor i posuda za tople ugljovodonike
napravljeni od ugljeničnog čelika.
Sama baklja je takođe napravljena od ugljeničnog čelika.
Topla posuda M-2004 ima prečnik 12 ft i dužinu od 36 ft.
Gas i tečnsot ulaze na vrhu posude. Gas napušta vrh posude i odlazi na baklju, dok
se tečnost sakuplja na dnu posude. Posuda je snabdevena sa parnim grejačem koji
isparava ugljovodonike sa nižom tačkom ključanja i sprečava hlađenje i pojavu leda.
Tečnost koja nije ispravila, predstavlja većinom smešu benzina i vode, koja se
pumpom P-2003 A/B šalje u slop sistem. Posuda je snabdevena alarmom visokog
nivoa LAH-288, a prekidača LSL-289.
60
Gas i tečnost ulaze na vrh posude. Gas sa vrha posude odlazi na baklju, kad se
tečnost sakuplja na dnu posude i isparava temosifonskom cirkulacijom i u
izmenjivaču T-2003 A/B koji se greje parom. Za razliku od tople posude tečnost se
ne isparava, ali postoji alarm visokog nivoa.
Nivo tečnosti u ovoj posudi mora da bude na minimumu, a u slučaju visokog nivoa,
to će nema sumnje zahtevati smanjenje slanja ugljovodonika ka hladnoj posudi ili
potpuni prekid. Uzrok visokog nivoa može biti loš rad isparivača ili da iz sigurnosnih
ventila odlazi tečna faza umesto parne faze.
Šema baklje, S-2001 sa pratećom opremom
Rezervoarski prostor-Skladište
61
3.3.2 Opis tehnološkog procesa fabrike PEVG
U fabrici PEVG prepoznatljive su tri celine i to :
 “PF” sekcija ( sinteza polietilena )
 Sekcija dorade ( granulacija polietilenskog praha )
 Sekcija pakovanja ( pakovanje, skladištenje i otprema gotovog proizvoda )
PF-sekcija (‘’Particle Form’’ postupak proizvodnje PEVG-a) sastoji se od dve
identične i nezavisne linije ali sa zajedničkom sekcijom napojnih sirovina. Obe linije
su projektovane za proizvodnju homopolimera i kopolimera pri čemu je projektovani
kapacitet postrojenja 50 000 t/ godišnje.
Postrojenje je projektovano za proizvodnju polimera gustine od 0.930 do 0.960 g/cm3
i melt indeksa od 0.01 do 10 (g/10 min za teg 2.16 kg). Pritisak u rektoru je 42 atm, a
temperatura reakcije zavisno od tipa polimera kreće se od 95 do 107 °C.
Osnovni uslov proizvodnje PEVG-a visokog kvaliteta je zahtev za skoro 99 %
čistoćom ulaznih sirovina – etilena, izobutana, heksena, vodonika i katalizatora.
Polimerizacija etilena se odigrava u cevnom, ‘’loop’’ reaktoru R-201, u struji
izobutana koji predstavlja medijum za odigravanje reakcije i prenos energije.U
prisustvu
čvrstog
hrom-oksidnog
katalizatora
odigrava
se
reakcija
homopolimerizacije etilena ili kopolimerizacije sa heksenom kao komonomerom.
Kratkolančanim granjanjem, kontrolisanom ugradnjom molekula heksena u
makromolekule polietilena, proizvodi se čitav niz željenih efekata u fizičko-hemijskim
karakteristikama polimera. Regulacijom temperature se kontroliše melt-indeks
(molekulska težina) polimera.
Blok šema tehnološkog procesa PF sekcije fabrike PEVG
62
Polietilen se formira u obliku finih čestica kao suspenzija polimera u izobutanu koji
velikom brzinom cirkuliše. Čvrste, praškaste čestice polietilena , zajedno sa
izobutanom se talože u taložnim kracima i kontinualno i kontrolisano ispuštaju u fleš
posudu V-201, gde se vrši razdvajanje čestica od tečnih ugljovodonika postupkom
flešovanja. Iz fleš posude polimer pada u konvejer sušnicu M-201. Ostatak
ugljovodonika u polimeru odparava i ponovo se vraća u fleš posudu nasuprot struji
polimera.
Iz sušnice polimer pada kroz dva loptasta ventila koji rade naizmenično, u produvnu
kolonu V-210. Pare ugljovodonika se uklanjaju iz polimera uduvavanjem azota na
dnu produvne kolone kroz sloj polimera. Nivo polimera u produvnoj koloni se
automatski kontroliše pomoću regulatora nivoa sa gama zracima koji menja brzinu
rotacionog ventila na dnu produvne kolone. Iz produvne kolone polimer pada u jedan
od tampon silosa za prah u kome se vrši dodatno produvavanje azotom. Ponešene
azotom najsitnije čestice praha iz produvne kolone odlaze na ciklon S-205, odakle se
ove čestice pridružuju dobrom prahu u tampon silos T-201.
Sa vrha produvne ciklona S-205 smeša azota kojim se vršilo produvavanje i
ponešene pare izobutana i ostalih ugljovodonika se ispuštaju u atmosferu.
Ponešen polimer iz ciklona fleš posude S-212 odlazi u vrećasi filter S-211, gde se
sa dna izdvaja u posudu V-213 odakle se ispušta u kartonske konejnere i podaje kao
vanstandarni polimer V-00045 . Sa vrha vrećastog filtera pare izobutana odlaze u
zaštitne filtre sa ulošcima S-213 gde se zadržavaju najsitnije čestice praha i time
štite kompresor u slučaju oštećenja vreća na vrećastom filtru. Pare oslobođene od
polimera se komprimuju na kompresoru C-202 i odnose u kolonu za regeneraciju
izobutana D-201.
U koloni za regeneraciju izobutana D-201 lake frakcije odlaze na gore a teže frakcije
se koncentrišu na dnu, a produkt se odvaja kao bočna struja. Da bi se smanjio
gubitak izobutana pare iz rezervoara za refluksni izobutan V-218 se hlade pre
odlaska u sistem baklje. Teže komponente (polimerna ulja itd.) se polako skupljaju
na dnu kolone i povremeno prazne.
Heksen se uvodi na usisu napojne pumpe recikl izobutana P-205 i meša sa
izobutanskom recikl strujom. Regenerisani izobutan se suši u sušionicima za
regenerisani izobutan V-109 i V-110 i ponovo vraća u reaktor R-201.
Polimerni prah iz tampon silosa T-201 može se skladištiti u napojne silose praha T301 ili direktno transportovati u napojne silose T-302, koji služe za granulaciju praha.
Katalizator pre korišćenja mora se aktivirati u aktivatoru V-201, na temperaturi od
650°C do 780 °C u zavisnosti od vrste katalizatora koji se koristi. Temperatura se
postiže sagorevanjem prirodnog gasa u a u peći aktivatora H-201, pri čemu se
gasovi sagorevanje sa vrha aktivatora se ispuštaju u atmosferu. Sam proces
aktivacije katalizatora zasniva se na fluidizaciji katalizatora u vazduhu koji se upušta
63
kroz rešetku koja se nalazi na dnu aktivatora, čime se vrši oksidacija katalizatora, t.j.
prevođenje iz Cr+3 u Cr+6 valentno stanje. Sitnije čestice katalizatora se izdvajaju
prilikom fluidizacije na ciklonu aktivatora S-216 i odatle posle hlađenja se ispištaju u
burad kao OFF otpadni katalizator.
U sekciji dorade, na tri nezavisne linije ukupnog godišnjeg kapaciteta oko 75 000
tona, vrši se granulacija polietilenskog praha, mada se kupcu po želji može isporučiti
polimer i u formi praha i to rinfuzno ili upakovan u vreće.
Polimerni prah sa PF-a se iz tampon silosa T-201 A/B transportuje vakuum
sistemom do skladišnih silosa T-301 (zapremine 279 m3) ili T-310 (zapremine 58
m3), iz kojih se prah šalje u napojne silosa T-302 (zapremine 58 m3).
Zajedničko za sve ove silose praha, je da se produvavaju sa azotom ili CO2 radi
uklanjanja preostalih para izobutana iz praha, imaju detektore za zapaljive gasove,
ventilacione otvore i merače nivoa.
Tehnološka šema fabrike PEVG
Kod A i B linije dorade, polimerni prah iz napojnih silosa ulazi preko rotacionih ventila
M-314 promenom brzine podešava se kapacitet granulacije (maximum: 4540 kg/h),
t.j. vrši se napajanje miksera M-315, preko napojnih koševa T-303.
Napojni koševi miksera se produvavaju azotom da bi se uklonile preostale pare iz
polimernog praha, odzračuju se preko vrećastog filtra i u njima se dodaje voda da bi
se odstranio neproreagovani katalizator, čime se izbegava pojava žute boje granula.
Takođe u napojne koševe miksera se dodaju aditivi, t.j. stabilizatori kojim se postižu
željene karakteristike polimera.
64
Iz koša miksera, smeša praha i aditiva se ubacuju u mikser M-315, koji se greje
parom od 10.5 bara, i sistemom dva rotora koji se obrću suprotnim smerovima jedan
prema drugom, dolazi do mešanja i topljenja praha koji se istiskuje na kraju miksera,
kroz jedan otvor-prigušnicu, koja se greje parom od 33.5 bara.
Rastopljeni polimer pada kroz jedan kanal u ekstruder M-316 (sprat niže), kroz levak
koji se produvava azotom da bi se izbegao kontakt sa kiseonikom i sprečila
oksidacija polimera. Duž ekstrudera dolazi do dalje homogenizacije rastopljenog
polimera zagrevanjem parom od 33.5 bara i obrtanjem rotora dolazi do njegovog
transporta do granulatora M-317, koji se nalazi na kraju ekstrudera.
Rastopljeni polimer se provodi kroz šupljine tela granulatora do perforirane pločematrice i kroz nju istiskuje u ispusno kućište granulatora, koje je napunjeno demivodom koja teče određenom brzinom i odnosi granule. Čim vreli rezanci napuste
perforiranu ploču i uđu u vodu bivaju isečena u sitne komade, pokretnim noževima
koji se obrću brzinom koja obezbeđuje željenu dužinu odsečka
(2-3 mm).
Perforirana ploča-matrica se greje parom od 33.5 bara i ima 624 rupe za protok
rastoplenog polimera.
S - 311 A
TRANSF ER
STANICA
BR. I - II
TEHNOLOŠKA ŠEMA DORADE ( GRANULACIJE )
POLIETILENA U FABRICI P E V G - a
Uprošćen prikaz
DOZ IRANjE
ADIT IVA
M - 314 A
M - 374 A
M - 374 B
M
M
M - 314 B
SP - 303 B
PA RA
10,5 bar.
33,4 bar.
P A RA
10,5 bar.
33,4 bar.
SP - 309 A
SP - 309 B
P AR A
33,4 bar.
P A RA
33,4 bar.
M
C OND EN SA TE
M
M
T - 303 B
M
M - 315 A
M - 315 B
SP - 30 8 A
M - 317 A
M
M
A TMOS FER A
A TMOSFE R A
M
C - 306 A
V IB R AC ION A
S ITA
C - 306 B
M - 318 A
M - 318 B
SU Š IONIK
SU Š IONIK
V ODA ZA
GRA NU LAC IJU
S - 314 A
M - 316 B
M
TRANSF ER
STANICA
BR. III
M
SP - 308 B
M - 316 A
ULjNA
JE DINIC A
M
M - 317 B
RED UK TOR
ELE KTROMAGNET.
SPOJN IC A
SP - 312
M
C - 311 B
V IB R AC IONA
S ITA
VOD A ZA
GRA N ULA CIJU
S - 314 B
M
M
M - 333 A
ELEKTR OMAGNET.
SPOJNIC A
RED UK TOR
ELEKTROMAGN ET.
SP OJNICA
SP - 303A
COND E NS ATE
T - 303 A
S - 327 B
DOZ IRANjE
ADIT IVA
M - 375 B
M
C - 311 A
T - 302
B
M - 375 A
M
M
ELEKTROMAGN ET.
SP OJNICA
T - 302
A
S - 327 A
M - 341 B
RED U KTOR
M - 341 A
M
M
S - 311 B
RED U KTOR
M
M - 333 B
M
UR AD IO
Jovanovic Ljubiša
GRU PA ZA INV ES TICIJE FAB RR IKE P E V G - a
Tehnološka šema sekcije dorade polietilena visoke gustine
Iz granulatora, zajedno sa vodom koja cirkuliše pomoću pumpe, granule se
transportuju do sušionika M-318, gde se pomoću gravitacione i centrifugalne sile
voda odvaja od granula. Rotor sa utvrđenim perajima omogućuje granulama kretanje
na gore po spoljnoj površini sušionika. Rešetka na periferiji sušionika zadržava
granule dok voda prolazi kroz rešetku. Demineralizovana voda koja se ukloni iz
sušionika hladi se ili greje i ponovo recikliše kroz sistem granulacije.
65
Posle sušionika granule prolaze kroz vibraciona sita S-314 koja odvajaju granule
manjih od standarnih veličina, nakon čega se granule transportuju do blendera M324.
Na savremenijoj C liniji dorade granulacija se vrši u jednopužastom ekstruderu
Švajcarske firme ‘’BUSS’’ gde je osnovnom rotacionom kretanju puža pridruženo i
oscilatorno kretanje (napred/nazad) u odnosu na tok polimera, što omogućava
kvalitetno aksijalno i radijalno mešanje polimera , t.j. izvrsnu disperziju polimera.
Sam puž se sastoji od osovine i delova koje se mogu menjati raznih oblika i namene,
dok kućište ekstrudera ima ugrađene fiksirane lopatice (3 na svakih 120°C).
Blenderi predstavljaju silose u kojima se sistemom duvaljki mešaju, t.j. homognizuju
granule u količini od 50-ak tona, koje se kasnije šalju u silose granula T-305 , a
odatle na pakovanje.
U sekciji pakovanja granulat se pakuje u vreće od 25 kg, paletizira , t.j. slaže na
palete od 1250 kg i na kraju ‘’šrinkira’’ – oblaže termoskuljajućom folijom koja
zagrevanjem u tunel peći čvrsto prijanja za vreće.
Finalni granulat PEVG-a u količini od 50-ak tona definiše se kao lot i kao takav
laboratorijski se karakteriše atestnom izjavom.
Tako ispitan lot se otprema kupcu, bilo upakovan u vreće i palateziran ili rinfuzno
cisternama.
3.3.3. Opis tehnološkog procesa fabrike PENG
Proizvodnja polietilena niske gustine se izvodi postupkom polimerizacije etilena, koji
se doprema cevovodom iz fabrike ETILEN, na visokom pritisku mehanizmom
slobodnih radikala i upotrebom peroksidnih katalizatora kao inicijatora. Reakcija
polimerizacije je praćena i nizom drugih reakcija kao što su prenos lanca, krekovanje
i grananje čime se dobijaju veoma složene strukture molekula polietilena.
Poznavanjem uticaja pojedinih parametara procesa (temperature, pritiska, vrste
modifikatora i komonomera), zajedno sa određenom tehnikom vođenja reakcije,
moguće je kontrolisati sve prateće reakcije, odnosno kontrolisati krajnje
karakteristike polietilena kao što su molekulska težina i njena raspodela, stepen i
raspodela kratkih i dugih bočnih lanaca, i sadržaj i raspodela kopolimera.
Upotreba tehnike različitih temperaturnih profila u reaktoru i mnogostrukog ulaza
etilena u reaktor, omogućuje da se u uslovima sukcesivnih zona u reaktoru sa
različitim uslovima dobijaju polietileni definisanog sastava. Odlika ovog procesa je
tačna definisanost odnosa između uslova vođenja polimerizacije i strukture
dobijenog polietilena i njegovih karakteristika. Kontrola procesa se ostvaruje
potpunom automatizacijom svih operacija, čime se u velikoj meri isključuje
mogućnost ljudskog faktora na nastanak udesa.
66
Snižavanjem pritiska u reaktoru sa projektovanih 2.000 bar na oko 1.400 bar reakcija
je prevedena u dvofazno stanje, a sam proces učinjen mnogo bezbednijim i pojavu
dekompozicije mnogo ređom. Ove izmene na opremi su prouzrokovale promene na
sistemu uvođenja katalizatora i etilena usled neophodne promene temperaturnog
profila u njemu.
Blok šema fabrike PENG
Osnovne sekcije u procesu proizvodnje su:

Sinteza

Silosi

Pakovanje

Skladištenje
Pored osnovnih, postoje i pomoćne sekcije kao što su skladištenje i mešanje
katalizatora, istovar i skladištenje modifikatora i rastvarača, i prečišćavanje etilena.
Sekcija sinteze
Polimer koji se dobija u ovakvom reaktoru autoklavnog tipa može imati raspon
gustine od 0,915 - 0,935 i indeks rastopa od 0,2 do 250.
Reaktorska linija se sastoji od:
 Sistema primarne kompresije
 Sistema sekundarne kompresije
 Reaktora sa hladnjakom proizvoda
 Separatora visokog pritiska
 Sistema gasa za reciklovanje
 Separatora niskog pritiska
 Sistema za fleš gas
 Sistema ekstruzije
67



Sistema za ubrizgavanje modifikatora
Sistema za ubrizgavanje katalizatora
sistema za ubrizgavanje aditiva
Blok šema procesa proizvodnje u sekciji sinteze fabrike PENG
Ukratko, proces se odvija na sledeći način: svež etilen, pomešan sa strujom
povratnog etilena iz sistema za fleš gas, ulazi u sistem primarne kompresije, gde se
komprimuje do 245 bar. U sistemu sekundarne kompresije pritisak mu se diže po
potrebi na preko 2000 bar, i gas pod takvim uslovima ulazi u reaktor, gde se
odigrava polimerizacija. U reaktoru se još na tri nivoa dodaje inicijator (peroksidi
organskog porekla) za iniciranje reakcije. Na izlazu iz reaktora polimer prolazi kroz
hladnjak proizvoda i ulazi u separator visokog pritiska iz koga preko separatora
niskog pritska ulazi u ekstruder iz koga granule idu u silose. Radi bolje iskorišćenosti
etilena postoje dve povratne linije i to jedna iz S.V.P. (sistem recikla), a druga iz
S.N.P. (sistem linije za fleš gas). Na ulazu u sekundarni stepen kompresije dodaju se
modifikatori, a u grlo ekstrudera aditivi radi poboljšanja osobina polimera.
Sistem primarne kompresije
Sastoji se od primarnog kompresora C-201 P, usisnih posuda prvog (V-201) i drugog
(V-210) stepena kompresije, filtera G-201, i razmenjivača toplote E-201, E-202, i E203. Smeša svežeg i recikliranog etilena koji se vraća iz sistema fleš gasa se spajaju
i ulaze u usisnu posudu prvog stepena primarnog kompresora na 40 bar. Zatim
etilen prolazi kroz filter gde se mehanički uklanjaju čvrste čestice i dolazi na usis
dvostepenog primarnog kompresora. U prvom stepenu se gas komprimuje do
68
pritisaka od 90 bar, hladi se u razmenjivaču E-202 i ulazi u usisnu posudu drugog
stepena gde se izdvaja tečnost koja se kondenzovala posle prvog stepena
konpresije. Posle kompresije u drugom stepenu dostiže pritisak od 245 bar i hladi u
razmenjivaču E-203. Sistem primarne kompresije ima i svoj zaobilazni vod na kome
se nalazi grejač E-201, koji služi da ograniči hlađenje etilena usled ekspanzije.
Kapacitet kompresora se reguliše i sistemom džepova na njemu.
Sistem sekundarne kompresije
Etilenu iz primarnog kompresora se dodaje modifikator i spaja sa strujom gasa iz
recikl sistema, a zatim smeša gasa prolazi kroz filter G-203 gde se zadržavaju
krupnije čvrste čestice. Prvi stepen kompresije izvodi se u četiri cilindra koji su
postavljeni kao dva suprotna tandem-para i daju međustepeni pritisak od 1300 bara.
Potisni cilindri prvog stepena se spajaju i potisni gas se hladi vodom u tri paralelna
izmenjivača E-207(1,2,3). Drugi stepen kompresije se izvodi u četiri cilindra, koji su
postavljeni kao dva suprotna tandem para i daju pritisak do 2450 bara. Gas se spaja
sa sva četiri cilindra i hladi vodom u tri paralelna izmenjivača E-209(1.2,3). U
izmenjivač E-209 se po potrebi može uvoditi i para kada je to potrebno radi dizanja
temperature napojnog gasa.
Sistem sekundarne kompresije ima dva zaobilazna voda: mali i veliki (preko recikl
sistema), preko kojih se reguliše protok etilena.
Reaktorski sistem
Etilen ulazi u reaktor na šest nivoa plus na vrhu, a katalizatori na tri nivoa. To
omogućava veliku mogućnost regulacije raspodele molekulskih težina. Toplota,
potrebna za započinjanje reakcije, se obezbeđuje omotačem reaktora u koga se
pušta para visokog pritiska. Kada reakcija polimerizacije započne, ona dalje teče
adijabatski. Sam reaktor je zapremine 0.85 m3, snabdeven je mešalicom na
električni pogon, koja ima specifično raspoređene lopatice tri različita tipa radi
postizanja odgovarajućeg mešanja reakcione smeše. Time se postiže da se u
reaktoru dobijaju praktično dva "cilindra" koji će regulisati vreme čestice provedene u
njemu. Stepen polimerizacije je od 12-20 % po jednom prolazu i sve je veći što je
veća razlika temperatura ulaznog gasa u reaktor i temperature dna. Smeša
polietilena i neproreagovanog gasa izlazi sa dna reaktora i preko ispusnog ventila
kroz hladnjak proizvoda (E-208) ulazi u separator visokog pritiska.
Sistem separacije na visokom pritisku
On služi da se neproreagovani gas odvoji od nastalog polimera. Stepen uspešnosti
reakcije je 95%. Separator visokog pritiska poseduje parni omotač pomoću koga se
izdvojeni polimer održava u rastopljenom stanju. Gas odlazi u sistem za recikl, a
polietilen u separator niskog pritiska.
69
Tehnološka šema procesa proizvodnje fabrike PENG
Recikl sistem
Sistem za recikl se sastoji od toplih i hladnih hladnjaka (E-216 i E-217) i toplog i
hladnog separatora (V-216 i V-217). Gas izlazi iz S.V.P. na oko 300 °C, potom se
hladi u toplim hladnjacima E-216 (ima ih tri) na 70 - 80 °C, i ulazi u topli separator V216, gde se izdvajaju niskomolekularni polimerni voskovi. Gas dalje prolazi kroz
hladne hladnjake E-217 (takodje tri) gde se hladi na 40 °C, ulazi u separator V-217,
gde se takođe izdvajaju voskovi i na kraju dolazi na usis sekundarnog kompresora
gde se spaja sa strujom gasa sa potisa primarnog kompresora. Voskovi koji se
skupljaju u separatorima se povremeno ispuštaju u ispusnu posudu V-206. Topli i
hladni hladnjaci se mogu napajati i parom kada je to potrebno radi uklanjanja voska
ili polimera iz njih.
Sistem separacije na niskom pritisku
Istopljeni polimer iz S.V.P. preko ispusnog ventila dolazi do separtora niskog pritiska,
u kome je nadpritisak oko 0,3 bar. Tu se ostaci gasa i modifikatora izdvajaju iz
polimera i preko sistema za fleš gas vraćaju u proces. Polimer sa dna S.N.P. ulazi
direktno u ekstruder, a nivo polimera se kontroliše brzinom okretanja ekstrudera.
Sistem za fleš gas
Sastoji se od kompresora za fleš gas koji ima tri stepena kompresije, njegovih
hladnjaka i separatora. Gas iz V-204 koji je na temperaturi od oko 260-290 °C se
prvo hladi u hladnjaku E-200 na 40 °C pa ulazi u usisnu posudu (V-205) I stepena
fleš gas kompresora. U prvom stepenu pritisak se diže od 0,3 bar na 3,8 bar, gas se
opet hladi na 40 °C, u E-204 i odlazi u posudu V-207. Odatle gas ide na II stepen,
hladi se u razmenjivaču E-205 na 40 °C, prolazi kroz posudu V-209 ulazi u III stepen,
hladi se u razmenjivaču E-206 i odlazi u posudu V-209. Sve tri posude imaju sistem
drenaže za odvajanje. Gas iz V-209 se jednim delom vraća u proces tako što se
70
meša sa svežim etilenom koji ide na usis primarnog kompresora, a drugim odvodi iz
procesa na prečišćavanje da bi se onemogućilo nagomilavanje inerata iz sistema. I
ovaj sistem ima svoj zaobilazni vod i to od razmenjivača E-206 do posude V-205.
Cevi, kojima prolazi fleš gas, su snabdevene omotačem za grejanje da bi se sprečilo
začepljenje usled mogućeg prodiranja polimera.
Sistem ekstruzije
Polimer iz separatora niskog pritiska ulazi direktno u grlo ekstrudera L-229, gde
postoji sistem za ubrizgavanje modifikatora. Polimer prolazi kroz njega i kontinuirano
se istiskuje kroz granulacionu ploču u vidu rezanaca koji dolaze do rotacionih noževa
koji ih seku u granule. Rezač granula je potopljen u vodu koja odnosi granule do
separatora gde se odvajaju od vode, suše i šalju u vage, a odatle pneumatskim
transportom u silose.
Sistemi za ubrizgavanje modifikatora, katalizatora i aditiva
Modifikatori su skladišteni u rezervoarima V-408 1,2 i V-409 1,2. Transfer pumpama
se modifikator prebacuje kroz filter do usisa injekcionih pumpi J-220 (2 komada).
Modifikator se ubacuje u liniju na usisu sekundarnog kompresora.
Katalizatori se pripremaju u sedam specijalnih posuda gde se mešaju sa
rastvaračem (obično smeša n i izo ugljovodonika od C9 do C11). Od te zgrade za
pripremu katalizatora prebacuju se transfer pumpama do zgrade ekstruzije gde se
nalazi 7 dnevnih rezervoara za katalizatore (V-224 1-7). Pomoću injekcionih pumpi
J-216 rastvor katalizatora se ubacuje u reaktor na tri različita nivoa.
Obično se dodaju tri vrste aditiva: antioksidanti, protiv klizanja i protiv slepljivanja.
Oni se mešaju sa rastvaračem u posudama V-211, V-212, V-213 i odatle transfer
pumpom J-257 prebacuju do usisa pumpe J-258 koja ih gura u grlo ekstrudera.
Sekcija silosa
Sekcija silosa obuhvata operacije koje su vezane za manipulaciju granula u silosima
i transport granula do pakovanja. Ukupan broj silosa u ovoj sekciji iznosi 24, od kojih
je svaki projektovan da primi 60 tona granula nasipne težine 0,48 kg/cm3. Svaki silos
je opremljen opremom za mešanje kao i uređajem za aerizaciju granula.
Sistem za transport granula do silosa
Granule polimera se pneumatskim transportom preko dozera (F-201-F1) koji je
smešten ispod protočnih vaga za granule (F-201-V1,V2), prebacuje do razvodne
stanice za silose, a odavde odlaze u jedan od silosa već zavisno od toga za koji je
priključen.
71
Sistem za odvođenje ima dve linije za odvođenje i pomoću selekcionog ventila (F201-F4) granule polimera mogu se slati putem jedne ili druge linije u jedan od silosa,
što zavisi od uslova proizvodnje i trenutne situacije. Ovo će biti nužno kada je lot
završen ili za meterijal van specifikacije. Granule ulaze u silose, odvajaju se od
vazduha koji odlazi u atmosferu. Silosi imaju alarm za visok nivo koji se nalazi na
ekstruderskoj komandnoj tabli (L-3).
Granule u sebi sadrže male količine etilenskog gasa koji se kasnije polako oslobađa.
Usled toga postoji mogućnost da se nagradi eksplozivna smeša etilena i vazduha
ako bi se granule skladištile bez provetravanja. Stoga su svi silosi snabdeveni
otvorima za dovod vazduha za aerizaciju da bi se obezbedilo da koncentracija
etilena koji se oslobađa bude ispod donje granice za eksplozivnu smešu etilenvazduh.
Sistem za pneumatski transport granula
Ovaj sistem se koristi za transport granula ''finišinga'' (dorade). Sistem je osnova tipa
pozitivnog pritiska, pri čemu se granule mehaničkim putem ubacuju u struju vazduha
i transportuju do mesta ili opreme gde se to želi. Osnovni princip je da se pri ovome
koristi energija ekspanzije vazduha.
Osnovne komponente sistema pneumatskog transporta tipa pozitivnog pritiska su:
a) pokretni dozeri promenljivog kapaciteta za ubacivanje granula u linije
pneumatskog transporta
b) duvaljke za napajanje neophodnom količinom vazduha dovoljnog pritiska za
transport granula do određenog mesta, hladnjaci za vazduh, filteri, sita i
prigušivači zvuka.
c) Razvodna stanica za silose, cevi za pneumatski transport i fleksibilna creva
sa priključcima
Mešanje - Da bi se postigla maksimalna homogenost po celoj zapremini jednog lota
neophodno je da granule i aditivi u lotu budu dobro mehanički izmešani tako da se
bilo kakve nepravilnosti mogu rasporediti ravnomerno. Ovo se postiže cirkulacijom
celog sadržaja silosa kroz linije za mešanje u samom silosu. Cev za mešanje koja je
smeštena u centru silosa je perforirana cev a otvori su iste veličine od vrha do dna
da bi se omogućilo ulaženje granula u cev na svim nivoima u silosu. Cev za mešanje
se ne pruža sasvim do konusnog dna silosa, prema tome izvesno mešanje se
takođe ostvaruje proticanjem granula kroz otvor na dnu silosa i njihovim spajanjem
sa granulama iz cevi za mešanje.
Kada se obavlja mešanje, granule se pomoću posebne linije upućuju na vrh silosa.
Vazduh zajedno sa sitnim česticama, odlazi u ciklon gde se sitan prah odvaja i
sakuplja u odgovarajući prihvatni sud. Da bi se obavilo odgovarajuće mešanje,
kompletan lot (oko 55 t) treba da cirkuliše najmanje 4 puta kroz sistem. To znači da
pri brzini obrtanja pokretnog dozera od 20 o/min i kapacitetu od 25 kg po jednom
72
obrtu, mešanje treba da bude teoretski potpuno zatvoreno za 8 časova. Uobičajena
je praksa međutim, da se lotovi mešaju po 10 časova pri brzini obrtanja pokretnog
dozera od 16 o/min. Ukoliko postoji dorada što kod nas za sada nije slučaj, lotovi se
mešaju oko 6 časova.
Pranje silosa i dozera - Granule polimera i prah koji su preostali u silosu mogu
prouzrokovati kontaminaciju narednog lota i izazvati ozbiljna pogoršanja kvaliteta
posebno u slučajevima kada se pređe na tip polimera koji ima različit indeks tečenja
rastopa. Prema tome, silosi kao i pokretni dozeri se peru pre nego što se u njih uvodi
drugi tip polimera. U sekciji silosa postoji poseban sistem koji omogućava pranje
silosa. Svaki silos ima svoju posebnu liniju za pranje. Postoje tri mlaznice u gornjem
delu svakog silosa koji omogućavaju ispiranje svih zaostalih granula kao i praha.
Silosi se peru kondenzatom iz posude V-302. Uređaj za sušenje silosa (WW-202)
proizvodi topao vazduh i takođe se koristi u zimskom periodu za sušenje silosa.
Pokretni dozeri se peru ispiranjem vodom dok se polagano obrću.
Sistem za uklanjanje prašine i nepravilnih granula
Manipulacija granula u sekciji silosa, mogu nastati izvesne nepravilne forme granula,
čije je prisustvo nepoželjno sa stanovišta kvaliteta proizvoda. Nepoželjni oblici
granula su sledeći: prah (fines), trake (streamers), ptičija gnezda (birds nest), ljuspe
(ships) i izdužene granule (longs). Elutrijatori, skalpelatori i cikloni su instalirani u
ovoj sekciji da uklone napred navedene nepoželjne forme granula.
Sistem pneumatskog transporta za vraćanje granula (F-230)
Ovaj sistem obuhvata bunker za pražnjenje vreća V-291, dozer (F-230-F1), vrećasti
filter (F-230-G4) i bilo koju od četiri duvaljke pneumatskog sistema za manipulaciju
granula (F-209-C1 do F-212-C1).S vremena na vreme biće neophodno vraćati
polimer u sekciju silosa. Za ovu svrhu koristi se sistem pneumatskog transporta za
vraćanje granula.
Vreće se prazne ručno u bunker za pražnjenje vreća i granule polietilena odlaze u
razvodnu stanicu za silose, a odatle u jedan od 24 silosa, odakle se upućuje na
pakovanje jednom od linija za pakovanje.
Sekcija pakovanja i skladištenja
Posle završenog mešanja u silosima, granule se pneumatski transportuju (ili u neki
drugi silos ili u jednu od dve linije za pakovanje). Jedna linija za pakovanje je
snabdevena opremom za istovar granula u rinfuzi. Za ovu svrhu koristi se razvodna
stanica za silose i 4 pneumatska sistema za manipulaciju granula (F-209 do F-212).
Iz razvodne stanice za silose granule prolaze kroz elutrijator, skalperator, bunker
vage za pakovanje (V-293), vage za pakovanje (F-235, 1 i 2) i ulaze u mašinu za
pakovanje (F-236, 1 i 2). Granule se pakuju u ventil vrećama od 25 kg. i pomoću
sistem za transport vreća (F-237, 1 i 2), koji obuhvata transporter i transporter za
73
oblikovanje vreća, odlaze u paletomat L-274. Paletomat slaže vreće na drvene
palete u 8 redova od po 5 vreća, koje se zatim viljuškarom odvoze u skladište.
3.3.4. Opis tehnološkog postupka u Fabrici Elektrolize
Fabrika Elektroliza u okviru kompleksa HIP-Petrohemija Pančevo izgrađena po
licenci „Olin Corp“ (USA) i prema baznom inženjeringu „Cawford & Russel“ Inc
(USA). Projektovani kapacitet Elektrolize je 267 t/dan hlora.
Osnovna sirovina je natrijum hlorida (NaCl) ili poznatije kao kuhinjska so. Ovaj skoro
zasićeni vodeni rastvor-elektrolit (25%tež.; 300-312g/l NaCl) teče između metalne
anode od titanijuma presvučene oksidima titanijum dioksida i rutenijum dioksida
(titan oksid) i tekuće živine katode. Jednosmerna električna struja prolazi kroz
elektrolit u elektrolizeru razdvajajući so u svoja dva osnovna elementa, pri čemu se
na metalnim anodama razvija elementarni hlor, a na tečnoj živinoj katodi
razelektrisanjem jona natrijuma nastaje odgovarajući amalgam.
Hlor napusta elektrolizer i odlazi na dalju obradu. Natrijum se rastvara ili
amalgamizira sa tekućom živinom katodom. Natrijumov amalgam teče iz
elektrolizera u dekompozer, deo ćelije gde se odvija druga glavna rekcija. U
dekompozeru natrijum-amalgam teče na dole preko sloja grafita a dejonizovana
voda teče protivstrujno kroz dekompozer i reaguje sa natrijumom koji je rastvoren u
živi stvarajući natrijum hidroksid (NaOH) i vodonik (H2).
Vodonik koji izlazi sa vrha dekompozera, hladi se i odlazi na dalju obradu. Natrijum
hidroksid koji preliva iz dekompozera, filtrira se, hladi i odlazi na skladište.
Živa se kontinualno recirkuliše u svaku pojedinačnu ćeliju. Kompletan kružni tok žive
sastoji se od njenog ulaska u elektrolizer gde vrši funkciju katode uz protok
jednosmerme električne struje, veže natrijum iz elektrolita i sliva se u dekompozer. U
dekompozeru natrijum-amalgam reaguje sa dejonizovanom vodom i oslobađa se iz
žive. Očišćena živa teče u rezervoar živine pumpe a zatim se vraća u ćeliju.
Osiromašeni elektrolit napušta elektrolizer i vraća se na pripremu elektrolita, gde se
podešava koncentracija elektrolita dodavanjem soli (natrijum hlorida), prečišćava i
ponovo napaja ćelije.
Tokom bombardovanja Petrohemijskog kompleksa u Pančevu uništen je deo
instalacija Fabrike Elektroliza (proizvodnja i skladište tečnog hlora) i instalacije
fabrike VCM-a kao glavnog potrošača hlora. Posle bombardovanja fabrika
Elektrolize radi sa smanjenim kapacitetom. Od ukupno 34 instalisane Olin-ove živine
ćelije proizvodnja radi samo sa četiri ćelije a prema materijalnom bilansu za 2006.
godinu fabrika je radila prosečnim kapacitetom 5% posmatrajući proizvodnju hlora.
Ukupna količina proizvedenog hlora i vodonika u elektrolizi, se troši u Fabrici
Elektroliza i to u sintezi hlorovodonične kiseline (HCl) i na proizvodnji natrijum
74
hipohlorita (NaOCl) tako da u proizvodnom programu Elektrolize nema hlora i
vodonika kao finalnih proizvoda.
Proizvodni proces u Fabrici Elektroliza se vodi automatskim upravljanjem
(pneumatika) iz komandne sobe.
Proizvodni proces fabrike Elektrolize se sastoji od sledećih sekcija:
 sekcija pripreme elektrolita
 sekcija elektrolize
 sekcija obrade povratnog elektrolita
 sekcija obrade hlora
 sekcija obrade lužine
 sekcija obrade vodonika
 sekcija sinteze hipohlorita
 sekcija sinteze hlorovodonične kiseline
 sekcija otpadnih voda
Blok dijagram proizvodnog procesa Elektroliza
Sekcija pripreme elektrolita
Pripremu elektrolita čini zasićavanje (mešanje sveže inustrijske soli i osiromašenog
elektrolita), dekantovanje i bistrenje elektrolita. Zasićen elektrolit preliva u jamu (MJ1/2) odakle se pumpom N-30-15 A/B prebacuje u rezervoar za dekantovanje (V-303). Nakon dekantovanja elektrolit se pumpom N-30-3A/B šalje na filtriranje u
peščanim filtriima (F-30-1 A/B) i sakuplja se u rezervoar filtriranog elektrolita (V-304). Iz rezervoara filtriranog elektrolita pumpom N-30-4A/B elektrolit se šalje u napojni
rezervoar (V-30-7). Pri pripremi elektrolita doziraju se male količine natrijum
karbonata (Na2CO3) kako bi se iz elektrolita uklonio višak kalcijuma i magnezijuma.
75
Tehnološka šema sekcije pripreme elektrolita
Sekcija elektrolize
Elektrolit iz sekcije pripreme se greje u izmenjivaču toplote H-30-1do 70 ºC i ulazi u
rezervoar napojnog elektrolita V-30-7 gde se vrši podešavanje pH vrednosti na 3
dodavanjem hlorovodonične kiseline. Iz napojnog rezervoara elektrolit se
gravitaciono distribuira u elektrolizer (ćelije M-40).
U elektrolizeru (M-40) deo soli iz elektrolita koji ulazi u ćelije razlaže se prolaskom
električne struje kroz anode (jedna ćelija ima 48 metalnih anoda koje su prekrivene
titanom) i tekuće živine katode. Gasoviti hlor oslobađa se na anodama, zasićen je
vodenom parom i iz elektrolizera odlazi u sekciju za obradu hlora. U ćelijama
reakcija se odvija u na temperaturi 88 ºC i blagom nadpritisku.
Nastali natrijum-amalgam i živa gravitaciono se slivaju u dekompozer (D) koji je
napunjen grafitom, gde dolazi do reakcije natrijuma i dejonizovane vode koja se
protivstrujno ubacuje u dekompozer. Temperatura reakcije u dekompozeru je 110115 ºC.
Sa vrha dekompozera oslobođeni vodonik koji sadrži vodenu paru i živine pare se
hladi u pločastom kondezatoru i najveća količina vode i žive se vraća u dekompozer.
Ohlađeni vodonik odlazi na sekciju vodonika. Iz dekompozera nastali natrijum
hidroksid (lužina) se odvodi na obradu u sekciju lužine a živa se pumpom MP vraća
u elektrolizer gde ponovo ima ulogu katode.
Dodavanje demi vode u dekompozer se podešava tako da se stvara 50% NaOH.
Osiromašeni elektrolit gravitaciono ističe iz elektrolizera ulivajući se u rezervoar
izlaznog elektrolita V-40-9. U ovaj rezervoar se dozira hlorovodonična kiselina radi
podešavanja pH vrednosti a zatim se pumpom N-40-4 A/B prebacuje u sekciju za
obradu povratnog (osiromašenog) elektrolita.
Nastali kondenzati iz izmenjivača H-30-1 se skupljaju u kanal i pumpom N-30-17
šalju u fabriku za obradu otpadnih voda.
76
Tehnološka šema sekcije elektrolize
Sekcija obrade povratnog elektrolita
Osiromašeni elektrolit koji se vraća sa elektrolizera je zasićen hlorom te se u ovoj
sekciji vrši dehloriranje,odnosno uklanjanje rastvorenog hlora iz elektrolita pomoću
vakuuma. Elektrolit se uvodi u dehlorinator (V-30-10) koji je pod blagim vakuumom.
Vakuum od 257 mmHg se obezbeđuje preko primarnog kondenzatora (H-30-2),
vakuum ejektora (M-30-7) i sekundarnog kondezatora (H-30-3). Ovako dehlorirani
elektrolit se skuplja u rezervoaru V-30-12 i pumpom N-30-7A/B vraća na sekciju
pripreme elektrolita.
Kondenzat koji nastaje posle vakuumiranja sadrži hlor, skuplja se u rezervoar V-3014 i pumpom N-30-12A/B vraća u rezervoar izlaznog elektrolita V-40-9.
Para
H-30-2
15% NaOH
M-30-7
V-30-11
V-30-10 A/B
Povratni (siromašni)
elektrolit
Elektrolit
Povratni (dehlorirani)
elektrolit ka sekciji
pripreme elektrolita
H-30-3
Gasovita faza ka
sekciji hipohlorita
N-30-7 A/B
V-30-12
Hlorovani
kondenzat
V-30-14
N-30-12 A/B
Tehnološka šema sekcije obrade povratnog elektrolita
77
Sekcija obrade hlora
Gasoviti hlor koji je zasićen vodenom parom iz elektrolizera se usmerava na vodeni
hladnjak H-50-14 gde se uklanja preko 95% vodene pare iz hlora a zatim preko
odvajača kapi F-50-1 odlazi na sušenje. Nastali hlorni kondenzat se skuplja u posudi
V-50-9 i pumpom N-50-5 prebacuje u rezervoar povratnog elektrolita V-40-9.
Sušenje hlora se vrši u redno povezanim tornjevima V-50-2/3 koji su napunjeni
keramičkim prstenovima gde gasoviti hlor dolazi u kontakt sa koncentrovanom
sumpornom kiselinom (98%H2SO4) koja cirkuliše protivstrujno. Svaki toranj ima svoju
pumpu (N-50-1/2) za cirkulaciju i hladnjake za hlađenje (H-50-7/11) radi uklanjanja
oslobođene toplote.
Koncentrovana sumporna kiselina se doprema auto-cisternom a pretovara se
pneumatski pomoću suvog vazduha u rezervoar koncentrovane sumporene kiseline
V-50-5.
Razblažena sumporna kiselina (78% H2SO4), kao nus produkt procesa sušenja
hlora, skuplja se u rezervoaru V-50-4 i pumpom N-50-4 ili pneumatski šalje u fabriku
obrade otpadnih voda.
Suvi hlor komprimuje se pomoću novog kompresora K-50-9 (sistem duvaljke) na
pritisak 4,0 kg/cm2G i šalje se na sekciju za sintezu hlorovodonične kiseline i sekciju
hipohlorita. Kompresor za hlor ima sistem zaptivanja sa koncentrovanom
sumpornom kiselinom.
Tehnološka šema sekcije obrade hlora
Sekcija lužine
Lužina koja se proizvodi u dekompezerima gravitaciono se dovodi do prihvatnog
rezervoara koncentrovane lužine V-40-3 (45-50%NaOH), odakle pumpom N-40-2
A/B prebacuje preko hladnjaka H-40-2 u skladišne rezervoare koncentrovane lužine
V-60-1/2 ili u posudu V-40-4 gde se vrši priprema razblažene lužine ( 5-10% NaOH).
78
Iz rezervoara V-60-1/2 koncentrovana lužina se pumpom N- 60-1 A/B može slati na
otpremu (auto cisterne i vagon cisterne), na sekciju hipohlorita i u rezervoar V-60-3
gde se dodavanjem demi vode priprema lužina koncentracije 18% NaOH. Ova 18%
lužina iz V-60-3 pumpom N-60-2 A/B se šalje u fabriku Etilena ili se vraća u V-40-4
na pripremu razblažene lužine koncentracije 5-10% NaOH.
Razblažena lužina se priprema dodavanjem demi vode u V-40-4 i cirkulacijom
razblažene lužine pomoću pumpe N-40-1 A/B do reakcionog rezervoara za
razblaženu lužinu V-40-8. Iz reakcionog rezervoara razblažena lužina se odvodi do
potrošača u fabrici Elektrolize.
Zbog mogućnosti da iz dekomponzera sa lužinom dođu i tragovi vodonika rezervoar
koncentrovane lužine V-40-3 i posuda razblažene lužine V-40-4 se ventiraju u
atmosferu pomoću duvaljke K-40-3 A/B. Sadržaj toka koji se ispušta u atmosferu je
uglavnom vazduh koji se usisava preko odušaka na V-40-3 i V-40-4, sa tragovima
eventualno prispelog vodonika sa dekomponzera. Sadržaj toka ne može dostići
donju granicu eksplozivnosti smese vazduh-vodonik te prostor oko venta nije
okarakterisan kao zona eksplozivnosti.
Tehnološka šema sekcije lužine
Sekcija obrade vodonika
Nakon hlađenja vodonika na izlasku iz dekompezera, vodonik ulazi u kolektor
vodonika sa prosečnom temperaturom 430 ºC. Kondenzati i tragovi žive koji su
ponešeni iz dekompozera uklanjaju se iz kolektora vodonika dreniranjem u posudu
V-40-1A. Iz ove posude živa se drenira sa dna i vraća u proces a kondenzati se
ispuštaju u sabirnu jamu u hali.
Kolektorom vodonik se dovodi na kompresiju (duvaljka) K-40-2 gde se podiže
pritisak vodonika do 0,7 kg/cm2. Posle kompresije vodonik se hladi u vodenim
hladnjacima H-40-5 i H-40-6 i eventualno nastali kondenzat koji je zagađen živom se
ispušta u posudu V-40-1A.
79
Zbog izuzetno niskog kapaciteta rada Elektrolize i niskog sadržaja žive u vodoniku
posle kompresije vodonik ne ide na dodatno prečišćavanje u paket jedinicu Pura-siv
kao što je projektom predviđeno. Vodonik se posle kompresije direktno šalje u
sekciju za sintezu hlorovodonične kiseline.
Sekcija sinteze hipohlorita
Sekcija hipohlorita projektovana je da preradi sve količine hlora iz otpadnih struja te
ujedno služi kao sigurnosni (amortizujući) deo fabrike. Pri startu fabrike Elektrolize
ova sekcija prva ide u start. Uspostavlja se cirkulacija rastvora natrijum hidroksida
pomoću pumpi N-50-6 A/B preko hladnjaka H-50-10, absorpcionih tornjeva V-506A/B i posude V-50-7/8. Pomoću duvaljki K-50-6 A/B obezbeđuje se vakuum u
apsorpcionim tornjevima kako bi sva gasovita faza sa tragovima hlora došla na
apsorpciju.
Tehnološka šema sekcije sinteze hipohlorita
Sekcija sinteze hlorovodonične kiseline
Projektovani kapacitet sinteze hlorovodonične kiseline je 4-8 t/dan spaljenog hlora,
računato na 100% hlor.
Sinteza hlorovodonične kiseline se odvija u komori za spaljivanje (peć-reaktor) gde
dolazi do reakcije između hlora i vodonika na visokoj temperaturi (do 2500 °C).
Odnos gasova koji ulaze u peć se reguliše preko regulatora i sistem je projektovan
tako da se sinteza odvija u suvišku vodonika do 5%. Peć u kojoj se odvija reakcija je
od grafita a okolo nje je metalni plašt kroz koji struji rashladna voda.
Sagoreli gasovi, delimično ohlađeni, ulaze u kvenč deo gde se temperatura obara do
tačke kondenzacije HCl. Ovako ohlađeni gasovi ulaze u grafitni cevni apsorber gde
počinje apsorpcija gasnog HCl. Produkt 33% HCl se slobodnim padom odvodi u
procesni rezervoar.
80
Tehnološka šema sekcije sinteza hlorovodonične kiseline
Iz grafitnog apsorbera gasovi odlaze u sekundarni adijabatski apsorber. U
sekundarnom adijabatskom apsorberu gasni HCl se finalno apsorbuje protivstrujno
sa demi vodom. Tečni produkt (1-5%) HCl se slobodnim padom šalje u kvenč deo M80-1. Neapsorbovani gasovi iz odlaze u toranj za pranje gasova (skruber) sa
natrijum hidroksidom radi uklanjanja eventualnog hlora i radi neutralizacije tragova
HCl. Oprani gasovi se preko duvaljke K-80-1 izbacuju u atmosferu.
Uloga duvaljke K-80-1 je da obezbedi podpritisak u celoj sekciji. Vakum u peći treba
da bude od 10-50 mm vodenog stuba.
Finalni proizvod se iz procesnog rezervoara pumpom može prebaciti u finalani
rezervoar kiseline. Iz ovog rezervoara kiselina se može koristiti za potrebe
Elektrolize ili pomoću pumpe slati u skladišne rezervoare koji se nalaze u fabrici
VCM.
Hlorovodonična kiselina se skladišti u vertikalnim cilindričnim gumiranim
rezervoarima. Svaki rezervoar ima betonsku tankvanu za prihvat eventualno
iscurelih količina hlorovodonične kiseline.
Sekcija otpadnih voda
Prema projektu fabrika Elektroliza ima sistem za obradu otpadnih voda zagađenih
živom. Tokom bombardovanja ovaj sistem je delimično oštećen i od tada nije u
funkciji.
Zbog smanjenog kapaciteta Elektrolize količina otpadnih voda koja se pojavljuje u
proizvodnom procesu je mala (20-30 m3/dan). Sadržaj žive u otpadnim vodama
81
Elektrolize prema analizama je nizak zbog razblaženja te se otpadne vode zagađene
živom od aprila 2004. godine direktno šalju u fabriku za obradu otpadnih voda.
U fabrici Elektrolize postoje dva toka otpadnih voda:
 otpadne vode zagađene živom iz hale ćelija
 kondenzat iz izmenjivača H-30-1 i kišnica sa platoa pripreme elektrolita
Kišnica sa pripreme
elektrolita
kondenzat sa H-30-1
N-30-17
Sabirna jama sekcije
pripreme elektrolita
M1
Fabrika za tretman
otpadnih voda
V-70-1
N-70-5
Sabirna jama u hali
ćelija (otpadne
vode zagađene živom)
M2
N-70-1 A/B
Tehnološka šema sekcije otpadnih voda
Otpadne vode zagađene živom se skupljaju u sabirnu jamu u hali ćelija. Iz sabirne
jame otpadne vode se prebacuju pumpom N-70-5 u rezervoar V-70-1. Nakon
laboratorijske analize otpadnih voda sa mesta uzorkovanja M1 vode se iz rezervoara
V-70-1 pumpom N-70-1A/B šalju u fabriku za obradu otpadnih voda. Prosečna
količina je 7m3/dan, sadržaj žive 2 ppm, sadržaj hlora 0,01 ppm, pH je 8-10.
Otpadne vode toka 2. čine procesni kondenzati iz izmenjivača H-30-1 i kišnica sa
platoa pripreme elektrolita. Prosečna količina je 13m3/dan. Ove otpadne vode se
skupljaju u sabirnoj jami sekcije pripreme elektrolita odakle se pumpom N-30-17
šalju u zajednički cevovod sa otpadnim vodama toka 1. i prosleđuju u fabriku za
obradu otpadnih voda.
Nakon spajanja tokova otpadnih voda na mestu uzorkovanja M2 prati se kvalitet
otpadnih voda iz fabrike Elektrolize koje se šalju u fabriku za obradu otpadnih voda.
3.3.5. Opis tehnološkog procesa fabrike Energetika
Fabrika „Energetike“ se sastoji od hidroenergetskih i termoenergetskih postrojenja.
Hidroenergetska postrojenja čine:
 Crpna stanica sirove i protivpožar ne vode
 Hemijska priprema vode
 Bočna filtracija i flokulacija
 Sistem rashladne vode (rashladni tornjevi sa pumpnom stanicom)
82
Crpna stanica sirove i protivpožarne vode snabdeva ceo petrohemijski kompleks
sirovom i protivpožarnom vodom. Voda se crpi iz kanala koji dolazi od reke Dunav.
Crpnu stanicu sirove vode čine tri vertikalne centrifugalne pumpe od kojih jedna radi
a dve su u rezervi. Crpnu stanicu protivpožarne vode čine tri vertikalne centrifugalne
pumpe i to jedna na elektro pogon, jedna na dizel agregat i jedna kombinovana.
U postrojenju hemijske pripreme vode od sirove dunavske vode postupkom
dekarbonizacije (dodavanjem hidratisanog kreča i aluminijum sulfata) uklanjaju se
karbonatna tvrdoća i suspendovane materije. Na taj način se dobija dekarbonisana
voda. Prolaskom kroz peščane filtere (automatski gravitacioni) iz dekarbonisane
vode se izdvajaju neistaložene mehaničke primese. Posle filtriranja, dekarbonisana
voda se skuplja u rezervoaru dekarbonisane vode TK-1401 kapaciteta 1000 m3.
Dekarbonisana voda
iz postrojenja hemijske pripreme se pumpama šalje
korisnicima.
Postrojenje bočne filtracije vrši filtriranje rashladne vode, odnosno uklanjanje svih
mehaničkih nečistoća koje se pojave u sistemu rashladne vode.
Postrojenje za flokulaciju i filtriranje vrši obradu sirove vode neophodne za
dopunjavanje sistema rashladne vode. Sirova (rečna voda) tretira sa aluminijum
sulfatom kako bi se izvršila flokulacija (uklanjanje suspendovanih materija).
Flokulisana voda se skuplja u rezervoaru iz koga se pumpama šalje u sistem filtera
gde se vrši filtriranje flokulisane vode. Posle filtera voda se skuplja u rezervoaru
odakle se upušta u rashladni toranj.
Sistem rashladne vode se sastoji od pumpne stanice u kojoj su smeštene pumpe za
rashladnu vodu, podzemnog cevovoda, izmenjivača toplote kod korisnika,
postrojenja za bočnu filtraciju rashladne vode i rashladnih tornjeva. Sistem rashladne
vode je zatvoreni sistem cirkulacije vode od rashladnih tornjeva do korisnika
rashladne vode i vraćanje iste vode na rashladni toranj. U zatvorenom kružnom
procesu sistema rashladne vode vrši se, osim dopunjavanja gubitaka rashladne
vode, tretman rashladne vode i bočna filtracija mehaničkih nečistoća iz sistema
rashladne vode. Pumpna stanica je opremljena pumpama na elektro i turbinski
pogon.
Termoenergetska postrojenja sačinjavaju:
 Postrojenje za demineralizaciju vode
 Stanica ulja za loženje
 Kotlarnica sa reducir stanicom
 Kompresorska stanica
83
Blok šema Fabrike Energetika
U postrojenju za demineralizaciju se vrši proizvodnja demineralizovane vode. Ulaz
u ovo postrojenje je dekarbonisana voda iz postrojenja za Hemijsku pripremu vode.
Dekarbonisana voda prolazi kroz jonoizmenjivačke filtere da bi se iz nje uklonila
preostala tvrdoća. Nakon toga voda prolazi kroz mešani jonoizmenjivač. U procesu
proizvodnje napojne i kotlovske vode, pumpama se doziraju hemikalije za
podešavanje pH vrednosti i kondicioniranje kotlovske vode. Posle jonoizmenjivačkih
filtera, dobijena demi voda se skladišti u rezervoaru 60-I-103 ukupnog kapaciteta
1.000 m3. Nakon odrađenog ciklusa jonoizmenjivački filteri se zasite zadržanim
jonima i moraju se regenerisati. Regeneracija se vrši rastvorima hlorovodonične
kiseline i natrijum hidroksida.
U procesu proizvodnje demineralizovane vode pojavljuju se određene količine
otpadnih voda. U okviru postrojenja za demineralizaciju, nalazi se neutralizaciona
jama u kojoj se vrši predtretman vode (podešavanje pH), koja se zatim šalje Fabrici
za obradu voda.
Stanica je postrojenje za skladištenje i isporuku potrošačima tečnog kotlovskog
goriva, koje je smeša teškog ulja za loženje iz RNP i iz Fabrike Etilen. Ulje za loženje
se doprema iz Rafinerije nafte Pančevo, kao i iz ulje iz Fabrike Etilen (nuz proizvod).
Odnos smeše ovih ulja je promenljiv. Oba goriva se dopremaju cevovodima do
stanice. U stanici ulja za loženje se vrši mešanje ova dva goriva i distribucija do
potrošača. Potrošači tečnog kotlovskog goriva su Fabrika Energetike (Energana) i
Fabrika Etilena. Obe fabrike koriste tečno kotlovsko gorivo kao energent za
proizvodnju vodene pare u kotlovima i pregrejačima.
84
Kotlarnica proizvodi vodenu paru koja se koristi kao tehnološki medij, ali i za
zagrevanje objekata ili međupogonskih veza.
Instalirana su tri kotla kapaciteta po 80 t/h, ukupne proizvodnje 240 t/h, parametara
pare na izlazu od 38 bara i 350 °C. Kotlovi u kotlarnici snabdeveni su gasnim
rampama sa kontrolom povećanja i smanjenja pritiska a u ložištu kotlova
obezbeđena je kontrola plamena. U kotlovima se spaljuje prirodni gas potencijalno i
veoma retko u smeši sa vodonikom, eksport gas koji se dobija iz Fabrike Energetika,
ili ulje iz RNP u smeši sa gorivim uljem koje dospeva od istog isporučioca.
Gasna redukciona stanica i ima namenu redukcije pritiska sa srednjeg (21 bar) do
upotrebnog pritiska prirodnog gasa 3,5 bara, na kome se vodi do potrošača - kotlova
u Energani. Na gasnim rampama kotlova pritisak se dalje redukuje na 1,75 bara. U
redukcionoj stanici je predviđena mogućnost uvođenja vodonika u gorivu smešu u
slučaju da vodonik iz pogona Elektrolize ne preuzima Rafinerija nafte niti preduzeće
Tehnogas. Ova situacija nije uobičajena, i veoma retko se pojavljuje, ali tehničke
mogućnosti za korišćenje vodonika u smeši do 50% H2 sa prirodnim gasom postoje.
U kompresorskoj stanici se proizvodi instrumentalni vazduh za HIP „Petrohemija“ uz
pomoć tri kompresora pojedinačnog kapaciteta 5.000 Nm3/h, od kojih su dva sa
elektromotornim pogonom, a jedan sa turbinskim pogonom. Dva kompresora su
radna, a jedan je rezervni. Pritisak instrumentalnog vazduha je 8 bara, a sušenje tog
vazduha se vrši u sušačima vazduha sa tačkom rose -40 °C na pritisku od 1bar.
85
4. Uticaj planiranih aktivnosti na životnu sredinu
4.1. Program praćenja uticaja na životnu sedinu
Monitoring uticaja planiranih aktivnosti HIP-Petrohemije a.d. na životnu sredinu vrši
Služba zaštite životne sredine. Kombinacijom merenja, posmatranja, propisivanjem
mera i kontrole rada prati se učinak planiranih aktivnosti i njihova usaglašenost sa
zakonskom regulativom i politikom zaštite životne sredine.
Postoje tri osnovna razloga zašto se radi monitoring zagađujućih materija:
1. Da se ustanovi da li su i koliko su priroda i čovek ugroženi usled emisije
zagađijućih materija
2. Radi provere da li su emisije zagađujućih materija u okviru dozvoljenih
graničnih vredosti
3. Radi obezbeđenja releveantnih podataka o nivou zagađenja koji se potom
stavlja na uvid zainteresovanim stranama
Parametri monitoringa se određuju na bazi procesa koji se prati, sirovina koje se
upotrebljavaju u procesu i otpadnih supstanci koje se pri tom stvaraju, kao i na bazi
instalacija koje se koriste u procesu.
4.2. Uticaj planiranih aktivnosti na vazduh
4.2.1. Monitoring vazduha
Izvori emisije zagađujućih materija u vazduh HIP-Petrohemija a.d. u Pančevu mogu
se podeliti po vrsti i mestu nastajanja:
 emisije iz termo i termoenergetskih postrojenja (CO, SO2, NO2 i praškaste
materije)
 emisije sa skladišta, utovarne - istovarne instalacije terminala i emisije sa
vodenih površina fabrike FOV (isparljiva organska jedinjenja poreklom iz
nafte)
 emisije sa tehnoloških emitera
Različiti nivoi potencijalnog rizika po životnu sredinu definišu potrebu za različitim
režimima monitoringa. Analitičko merenje odnosi se na specifičan oblik hemijske
analitike koja se propisuje zakonom i podleže zakonskim, odnosno podzakonskim
propisima i praćenjem i merenjem parametra koji su tesno povezani sa operacijama
koje se izvode tokom procesa kojima se kontroliše i/ili optimizuje sam proces.
Režim povremenog monitoringa vazduha
Merenje emisije zagađujućih materija u vazduh za 2011. godinu izvršeno je u skladu
sa Zakonom o zaštiti vazduha „Službeni glasnik RS“ br. 36/09, Pravilnikom o
graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka
„Službeni glasnik RS“ br. 30/97, 35/97 i Uredbom o graničnim vrednostima emisija
zagađujućih materija u vazduh „Službeni glasnik RS“ br.71/10, 6/11.
86
Za merenje emisije zagađujućih materija u vazduhu sa tačkastih i difuznih emitera
HIP-Petrohemija a.d. je angažovala ovlašćeno pravno lice za merenje emisije
„Zavod za javno zdravlje Pančevo“ i „Institut za zaštitu na radu a.d.“ Novi Sad. Lista
mernih mesta kao i rezultati merenja emisije zagađujućih materija u vazduh su
prikazani tabelarno. Izveštaji o merenju emisije su prosleđeni svim zainteresovanim
stranama u okviru „HIP-Pertrohemija“, kao i Republičkom inspektoru za zaštitu
životne sredine.
Tabela 17. Lista mernih mesta povremenog monitoringa vazduha
Stacionarni izvor emisije
Emiter
Etilen
Tačkasti emiteri:
Emiter na kotlu B-1001 A/B
Emiter na pregrejaču B-1002 A/B
Emiteri na benzinskim pećima F-1A/H
Emiteri na etanskskim pećima F-2A/B
Difuzni emiteri:
Rezervoar za skladištenje sirovog benzina TK-1101 A/C
Rezervoar za skladištenje pirolitičkog benzina TK-1103 A/B
Rezervoar za skladištenje kvenč ulja Q-2002
Rezervoar za skladištenje pirolitičkog benzina TK-1101 B
Rezervoar za skladištenje pirolitičkog lož ulja TK-1105 A/B
Železničke utovarno-istovarne rampe LS-1101 A-K
Energetika
Tačkasti emiteri:
Emiter na kotlu D-201 A/B/C
Difuzni emiter:
Emiter postrojenja za skladištenje lož ulja i mazuta Tk-1201
PEVG
Tačkasti emiteri:
Ventilacioni kanal ciklona S-205 A/B
Peć za aktivaciju katalizatora H-201
PENG
Tačkasti emiteri:
Ventilacioni kanal ciklona V-286-1/2/3/4
Centrifugalni sušionik L-238
Vent na vagama F-201V-1/2
Elektroliza
Tačkasti emiter:
Vent pogona za proizvodnju HCl duvaljka K-80-1
Vent lužinskog sistema duvaljka K-40-3
Vent sekcije hipohlorita duvaljka K-50-6
FOV
Difuzni emiteri:
Egalizacioni bazen
Bifilter
Režim intenzivnog monitoringa vazduha
Monitoring emisije i nivoa zagađujućih materija u vazduh vrši Služba zaštite životne
sredine nekoliko puta dnevno. Ovakav monitoring detektuje sve nestabilnosti u
procesu i omogućava da se odmah reaguje ako dođe do alarmantnog stanja.
87
Tabela 18. Lista mernih mesta intenzivnog monitoringa vazduha
Stacionarni izvor emisije
Merno mesto
Etilen
E1-E8
FOV
V1-V8
Elektroliza
H1-H8
El1-El14
Parametri merenja
Ukupni ugljovodonici
Benzen
Ukupni ugljovodonici
Benzen
Hlor (Cl2)
Živa (Hg)
U 2011. godini HIP-Petrohemija a.d. emitovala je sledeće količine zagađujućih
materija u vazduh:
Emisije zagađujućih materija u vazduh u t/god.
PM CO
2% 4%
SO2
27%
NO2
67%
700
610,2 t/god
600
500
400
248,5 t/god
300
200
34,7 t/god
100
17,75 t/god
0
CO
SO2
NO2
PM
88
Tabelarni prikaz povremenog monitoringa emisije zagađujućih materija u vazduh po
fabrikama
Fabrika Etilen
Tabela 19. Prikaz rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh postojećeg velikog
postrojenja za sagorevanje emitera kotla B-1001A
Parametri
CO
NO2
SO2
Praškaste
materije
Jedinica
mere
(mg/Nm3)
(mg/Nm3)
(mg/Nm3)
(mg/Nm3)
Prva kampanja merenja emitera kotla B-1001A
Rezultati merenja emisije
Rezultati merenja EM±µ
Uzorak 1
Uzorak 2
Uzorak 3
9,7±0,4
0,0
0,0
181,0±12,0 189,6±12,6 196,2±13,0
73,3±3,4
75,7±3,4
84,0±3,8
8,5±0,6
7,2±0,5
7,2±0,5
GVE
Ocena
rezultata
175
450
1700
Usklađen sa Uredbom
Usklađen sa Uredbom
Usklađen sa Uredbom
50
Usklađen sa Uredbom
Rezultati bilansa emisije
Merenje
Parametri
Jedinica mere
Srednja vrednost
1
2
3
CO
kg/h
0,636
0,0
0,0
0,212
NO2
kg/h
11,86
12,43
12,86
12,38
SO2
kg/h
4,8
4,96
5,51
5,09
Praškaste materije
kg/h
0,557
0,472
0,472
0,50
Kotao B-1001A je radio kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada kao postrojenje koje istovremeno ili
naizmenično koristi dve ili više vrsta goriva. Potrošnja prirodnog gasa tokom merenja iznosila je 650 Nm3/h (0,53
t/h) a pirolitičkog ulja 2,2 t/h. Kapacitet kotla iznosio je 49 t/h (≈60%).
Parametri
CO
NO2
SO2
Praškaste
materije
Druga kampanja merenja emitera kotla B-1001A
Rezultati merenja emisije
Rezultati merenja EM±µ
Jedinica
GVE
mere
Uzorak 1
Uzorak 2
Uzorak 3
3
(mg/Nm )
84,2±1,2
20,8±0,3
19,9±0,3
100
(mg/Nm3)
273,8±13,7 268,6±13,4 281,9±14,1
300
3
(mg/Nm )
16,9±1,4
26,7±2,2
24,0±2,0
35
Usklađen sa Uredbom
Usklađen sa Uredbom
Usklađen sa Uredbom
(mg/Nm3)
Usklađen sa Uredbom
<1,0
<1,0
<1,0
5
Ocena
rezultata
Rezultati bilansa emisije
Merenje
Parametri
Jedinica mere
Srednja vrednost
1
2
3
CO
kg/h
4,80
1,19
1.13
2.37
NO2
kg/h
15.61
15.32
16.07
15.67
SO2
kg/h
0.964
1.52
1.34
1.27
Praškaste materije
kg/h
0.029
0.029
0.029
0.029
Kotao B-1001A je radio kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada kao postrojenje koje istovremeno ili
naizmenično koristi dve ili više vrsta goriva. Kotao je tokom merenja radio na prirodan gas. Potrošnja je iznosila
3
je 3200 Nm /h (48t/h). Kapacitet kotla iznosio je ≈60%.
GVE – granična vrednost emisije.
EM – najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh
µ – apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije
89
Tabela 20. Prikaz rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh postojećeg velikog
postrojenja za sagorevanje emitera kotla B-1001B
Parametri
Prva kampanja merenja emitera kotla B-1001B
Rezultati merenja emisije
Rezultati merenja EM±µ
Jedinica
GVE
mere
Uzorak 1
Uzorak 2
Uzorak 3
3
65,1±3.0
46,6±62.2
99,7±4.6
100
(mg/Nm )
3
194,1±12.8
203,9±13,4
204,1±13,5
300
SO2
(mg/Nm3)
1,4±0,006
2,8±0,13
2,9±0,13
35
Praškaste
materije
(mg/Nm )
<1,0
<1,0
<1,0
5
CO
(mg/Nm )
NO2
3
Ocena
rezultata
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Rezultati bilansa emisije
Merenje
Parametri
Jedinica mere
Srednja vrednost
1
2
3
CO
kg/h
2,85
2,04
4,36
3,08
NO2
kg/h
8,50
8,91
8,92
8,77
SO2
kg/h
0,061
0,122
0,127
0,103
Praškaste materije
kg/h
0,022
0,022
0,022
0,022
Kotao B-1001B je radio kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada kao postrojenje koje
istovremeno ili naizmenično koristi dve ili više vrsta goriva. Kotao je tokom merenja radio na prirodan
gas. Potrošnja je iznosila je 3200 Nm3/h (48t/h). Kapacitet kotla iznosio je ≈60%.
Parametri
Druga kampanja merenja emitera kotla B-1001B
Rezultati merenja emisije
Rezultati merenja EM±µ
Jedinica
GVE
mere
Uzorak 1
Uzorak 2
Uzorak 3
CO
(mg/Nm3)
21,4±0,3
24,4±0,3
18,8±0,3
175
NO2
(mg/Nm3)
244,8±12,2
263,5±13,2
264,0±13,2
450
SO2
(mg/Nm3)
497,8±40,6
536,6±43,8
518,2±42,3
1700
Praškaste
materije
(mg/Nm3)
22,2±1,6
23,3±1,6
18,0±1,3
50
Ocena
rezultata
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Rezultati bilansa emisije
Merenje
Parametri
Jedinica mere
Srednja vrednost
1
2
3
CO
kg/h
1,12
1,27
0,980
1,12
NO2
kg/h
12,76
13,73
13,76
13,42
SO2
kg/h
25,95
27,97
27,01
26,98
Praškaste materije
kg/h
1,16
1,21
0,4938
1,1
Kotao B-1001B je radio kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada kao postrojenje koje
istovremeno ili naizmenično koristi dve ili više vrsta goriva. Potrošnja prirodnog gasa tokom merenja
3
iznosila je 1100 Nm /h a pirolitičkog ulja 2,1 t/h. Kapacitet kotla iznosio je ≈65%.
GVE – granična vrednost emisije
EM – najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh
µ – apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije
90
Tabela 21. Prikaz rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh postojećeg srednjeg
postrojenja za sagorevanje emitera pregrejača B-1002A
Parametri
Prva kampanja merenja emitera pregrejača B-1002A
Rezultati merenja emisije
Rezultati
merenja EM±µ
Jedinica
GVE
GVE
mere
1
2
Uzorak 1
Uzorak 2
Uzorak 3
3
5,8±0,3
1,9±0,1
1,9±0,1
80
100
(mg/Nm )
3
141,5±9,3
148,6±9,8
145,6±9,6
200
200
SO2
(mg/Nm3)
14,5±0,7
10,3±0,5
18,2±0,8
50
35
Praškaste
materije
(mg/Nm )
<1,0
<1,0
<1,0
5
5
CO
(mg/Nm )
NO2
3
Ocena
rezultata
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Rezultati bilansa emisije
Merenje
Parametri
Jedinica mere
Srednja vrednost
1
2
3
CO
kg/h
0,216
0,071
0,071
0,119
NO2
kg/h
5,27
5,53
5,42
5,41
SO2
kg/h
0,54
0,383
0,677
0,533
Praškaste materije
kg/h
0,019
0,019
0,019
0,019
Pregrejač B-1002A je radio kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada kao postrojenje koje
istovremeno ili naizmenično koristi dve ili više vrsta goriva. Pregrejač je tokom merenja radio na
prirodan gas. Potrošnja je iznosila je 2400 Nm3/h. Kapacitet pregrejača iznosio je ≈65%.
Parametri
Druga kampanja merenja emitera pregrejača B-1002A
Rezultati merenja emisije
Rezultati merenja EM±µ
Jedinica
GVE GVE
mere
1
2
Uzorak 1
Uzorak 2
Uzorak 3
CO
(mg/Nm3)
0,0
0,5±0,0
0,0
80
170
NO2
(mg/Nm3)
245,1±12,3
254,7±12,7
256,6±12,8
350
350
SO2
(mg/Nm3)
113,2±9,2
119,7±9,8
120,8±9,9
850
850
Praškaste
materije
(mg/Nm3)
2,4±0,2
2,3±0,2
2,7±0,2
50
50
Ocena
rezultata
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Rezultati bilansa emisije
Merenje
Parametri
Jedinica mere
Srednja vrednost
1
2
3
CO
kg/h
0,0
0,021
0,0
0,007
NO2
kg/h
10,21
10,61
10,69
10,50
SO2
kg/h
4,71
4,98
5,03
4,91
Praškaste materije
kg/h
0,100
0,096
0,112
0,103
Pregrejač B-1002A je radio kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada kao postrojenje koje
istovremeno ili naizmenično koristi dve ili više vrsta goriva. Potrošnja prirodnog gasa tokom merenja
3
iznosila je 850 Nm /h a pirolitičkog ulja 1,25 t/h. Kapacitet kotla iznosio je ≈60%.
GVE 1 – granična vrednost emisije za srednja postrojenja za sagorevanje
GVE 2 – granična vrednost emisije za postojeća srednja postrojenja za sagorevanje
EM – najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh
µ – apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije
91
Tabela 22. Prikaz rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh postojećeg srednjeg
postrojenja za sagorevanje emitera pregrejača B-1002B
Parametri
Prva kampanja merenja emitera pregrejača B-1002B
Rezultati merenja emisije
Rezultati
merenja EM±µ
Jedinica
GVE GVE
mere
1
2
Uzorak 1
Uzorak 2
Uzorak 3
3
0,4±0.02
0,0
0,5±0.02
80
170
(mg/Nm )
3
194,6±12,8
195,6±13,0
188,5±12,4
350
350
SO2
(mg/Nm3)
65,5±3,0
79,7±3,6
89,4±4,2
850
850
Praškaste
materije
(mg/Nm )
3,8±0,3
3,5±0,3
4,4±0,3
50
50
CO
(mg/Nm )
NO2
3
Ocena
rezultata
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Rezultati bilansa emisije
Merenje
Parametri
Jedinica mere
Srednja vrednost
1
2
3
CO
kg/h
0,02
0,0
0,024
0,015
NO2
kg/h
9,51
9,56
9,21
9,43
SO2
kg/h
3,20
3,89
4,37
3,82
Praškaste materije
kg/h
0,186
0,171
0,215
0,191
Pregrejač B-1002B je radio kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada kao postrojenje koje
istovremeno ili naizmenično koristi dve ili više vrsta goriva. Potrošnja prirodnog gasa tokom merenja
iznosila je 1000 Nm3/h (0,82 t/h) a pirolitičkog ulja 1,2 t/h. Kapacitet kotla iznosio je ≈65%.
Parametri
Prva kampanja merenja emitera pregrejača B-1002B
Rezultati merenja emisije
Rezultati merenja EM±µ
Jedinica
GVE GVE
mere
1
2
Uzorak 1
Uzorak 2
Uzorak 3
CO
(mg/Nm3)
0,0
0,0
0,0
80
170
NO2
(mg/Nm3)
237,9±11,9
248,6±12,4
251,5±12,6
350
350
SO2
(mg/Nm3)
22,1±10,0
161,4±13,2
176,0±14,4
850
850
Praškaste
materije
(mg/Nm3)
<1,0
<1,0
<1,0
50
50
Ocena
rezultata
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Rezultati bilansa emisije
Merenje
Parametri
Jedinica mere
Srednja vrednost
1
2
3
CO
kg/h
0,0
0,0
0,0
0,0
NO2
kg/h
13,96
14,58
14,75
14,43
SO2
kg/h
7,16
9,47
10,32
8,98
Praškaste materije
kg/h
0,029
0,029
0,029
0,029
Pregrejač B-1002B je radio kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada kao postrojenje koje
istovremeno ili naizmenično koristi dve ili više vrsta goriva. Potrošnja prirodnog gasa tokom merenja
3
iznosila je 1100 Nm /h a pirolitičkog ulja 1,15 t/h. Kapacitet kotla iznosio je ≈55%.
GVE 1 – granična vrednost emisije za srednja postrojenja za sagorevanje
GVE 2 – granična vrednost emisije za postojeća srednja postrojenja za sagorevanje
EM – najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh
µ – apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije
92
Tabela 23. Prikaz rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh postojećeg srednjeg
postrojenja za sagorevanje emitera peći F-1C
Parametri
Jedinica
mere
CO
(mg/Nm )
NO2
Prva kampanja merenja emitera peći F-1C
Rezultati merenja emisije
Rezultati merenja EM±µ
GVE
Uzorak
Uzorak
Uzorak
1
1
2
3
GVE
2
3
7,1±0,3
10,3±0,5
5,3±0,2
80
100
(mg/Nm )
3
78,1±5,2
76,8±5,0
78,7±5,2
200
200
SO2
(mg/Nm3)
27,4±1,2
28,6±1,3
30,1±1,4
50
35
Praškaste
materije
(mg/Nm )
<1,0
<1,0
<1,0
5
5
3
Ocena
rezultata
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Rezultati bilansa emisije
Merenje
Parametri
Jedinica mere
Srednja vrednost
1
2
3
CO
kg/h
0,212
0,307
0,158
0,226
NO2
kg/h
2,33
2,29
2,35
2,32
SO2
kg/h
0,817
0,852
0,897
0,855
Praškaste materije
kg/h
0,015
0,015
0,015
0,015
Peći F-1C su radle kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada. Potrošnja RG-gasa
(rafinerijski gas) tokom merenja kretala se od 1800 kg/h do 1950 kg/h.
Druga kampanja merenja emitera peći F-1C
Rezultati merenja emisije
Rezultati merenja EM±µ
GVE
1
Uzorak 1
Uzorak 2
Uzorak 3
Parametri
Jedinica
mere
GVE
2
CO
(mg/Nm3)
0,0
0,0
0,0
80
100
NO2
(mg/Nm3)
174,4±8,7
190,9±9,5
188,8±9,4
200
200
SO2
(mg/Nm3)
6,5±0,5
11,9±1,0
14,0±1,1
50
35
Praškaste
materije
(mg/Nm3)
<1,0
<1,0
<1,0
5
5
Ocena
rezultata
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Rezultati bilansa emisije
Merenje
Parametri
Jedinica mere
Srednja vrednost
1
2
3
CO
kg/h
0,0
0,0
0,0
0,0
NO2
kg/h
5,57
5,71
5,89
5,72
SO2
kg/h
0,593
0,748
0,575
0,639
Praškaste materije
kg/h
0,015
0,015
0,015
0,015
Peći F-1C su radle kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada. Potrošnja RG-gasa
(rafinerijski gas) tokom merenja kretala se od 1800 kg/h do 1950 kg/h.
GVE 1 – granična vrednost emisije za srednja postrojenja za sagorevanje
GVE 2 – granična vrednost emisije za postojeća srednja postrojenja za sagorevanje
EM – najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh
µ – apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije
93
Tabela 24. Prikaz rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh postojećeg srednjeg
postrojenja za sagorevanje emitera peći F-1F
Prva kampanja merenja emitera peći F-1F
Rezultati merenja emisije
Rezultati merenja EM±µ
GVE
1
Uzorak 1
Uzorak 2
Uzorak 3
GVE
2
3
0,30±0,02
0,20±0,1
0,20±0,1
80
100
3
Parametri
Jedinica
mere
CO
(mg/Nm )
NO2
(mg/Nm )
119,2±7,8
109,7±7,2
107,5±7,0
200
200
SO2
(mg/Nm3)
14,7±0,6
15,1±0,8
16,1±0,7
50
35
Praškaste
materije
(mg/Nm )
<1,0
<1,0
<1,0
5
5
3
Ocena
rezultata
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Rezultati bilansa emisije
Merenje
Parametri
Jedinica mere
Srednja vrednost
1
2
3
CO
kg/h
0,009
0,006
0,006
0,007
NO2
kg/h
3,55
3,27
3,20
3,34
SO2
kg/h
0,438
0,450
0,480
0,456
Praškaste materije
kg/h
0,015
0,015
0,015
0,015
Peći F-1F su radle kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada. Potrošnja RG-gasa
(rafinerijski gas) tokom merenja kretala se od 1800 kg/h do 1950 kg/h.
Druga kampanja merenja emitera peći F-1F
Rezultati merenja emisije
Rezultati merenja EM±µ
GVE
1
Uzorak 1
Uzorak 2
Uzorak 3
Parametri
Jedinica
mere
GVE
2
CO
(mg/Nm3)
0,0
0,0
0,0
80
100
NO2
(mg/Nm3)
174,4±8,7
190,9±9,5
188,8±9,4
200
200
SO2
(mg/Nm3)
6,5±0,5
11,9±1,0
14,0±1,1
50
35
Praškaste
materije
(mg/Nm3)
<1,0
<1,0
<1,0
5
5
Ocena
rezultata
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Rezultati bilansa emisije
Merenje
Parametri
Jedinica mere
Srednja vrednost
1
2
3
CO
kg/h
0,0
0,0
0,0
0,0
NO2
kg/h
5,20
5,69
5,63
5,51
SO2
kg/h
0,194
0,355
0,417
0,322
Praškaste materije
kg/h
0,015
0,015
0,015
0,015
Peći F-1F su radle kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada. Potrošnja RG-gasa
(rafinerijski gas) tokom merenja kretala se od 1800 kg/h do 1950 kg/h.
GVE 1 – granična vrednost emisije za srednja postrojenja za sagorevanje
GVE 2 – granična vrednost emisije za postojeća srednja postrojenja za sagorevanje
EM – najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh
µ – apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije
94
Tabela 25. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh postojećeg malog
postrojenja za sagorevanje emitera peći F-2A- F-2B
Parametri
Jedinica
mere
CO
(mg/Nm )
NO2
(mg/Nm )
Prva kampanja merenja emitera peći F-2B
Rezultati merenja emisije
Rezultati merenja EM±µ
GVE
1
Uzorak 1
Uzorak 2
Uzorak 3
GVE
2
3
0,0
0,30±0,1
0,40±0,2
80
100
3
151,4±10,0
121,5±8,0
123,8±8,2
200
200
Ocena
rezultata
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Rezultati bilansa emisije
Merenje
Parametri
Jedinica mere
Srednja vrednost
1
2
3
CO
kg/h
0,0
0,002
0,003
0,002
NO2
kg/h
1,14
0,914
0,931
0,995
Peć F-2B radla je kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada. Kao energent koristi RG-gas
(rafinerijski gas).
Parametri
Jedinica
mere
Druga kampanja merenja emitera peći F-2A
Rezultati merenja emisije
Rezultati merenja EM±µ
GVE GVE
1
2
Uzorak 1
Uzorak 2
Uzorak 3
CO
(mg/Nm3)
33,6±0,5
27,7±0,4
9,7±0,1
80
100
NO2
(mg/Nm )
126,3±6,3
135,0±6,7
124,3±6,2
200
200
3
Ocena
rezultata
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Rezultati bilansa emisije
Merenje
Parametri
Jedinica mere
Srednja vrednost
1
2
3
CO
kg/h
0,253
0,208
0,073
0,178
NO2
kg/h
0,950
1,015
0,935
0,967
Peć F-2A radla je kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada. Kao energent koristi RG-gas
(rafinerijski gas). GVE – granična vrednost emisije
GVE 1 – granična vrednost emisije za mala postrojenja za sagorevanje
GVE 2 – granična vrednost emisije za postojeća mala postrojenja za sagorevanje
EM – najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh
µ – apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije
Izmerene koncentracije ugljen monoksida (CO), ukupnih oksida azota izraženih kao NO2,
sumpor dioksida (SO2) i praškastih materija na svim navedenim emiterima ne prelaze
granične vrednosti emisije (GVE) i usklađene su sa Uredbom o graničnim vrednostima
emisije zagađujućih materija u vazduh („Sl.glasnik RS“, br.71/10, 6/11).
95
Tabela 26. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh rezervoara Tk-1103A
Tehnički podaci
Rezervoar za pirolitički benzin
Rezervoar sa fiksnim i unutrašnjim plivajućom krovom
1979. godina
Foster Wheeler
12,19 m
12,80 m
11 m
3
1490 m
3
13400 m
Ne
Bela, dobro stanje
Bela, dobro stanje
Konusni, 1030 mm
Nema ventila samo odušak, atm. pritisak
S 44.83735°
I 20.65937°
Podaci o tečnosti
Opšte osobine
Jedinica mere
Vrednost
Napon pare tečnosti
kPa
30
Molekulska težina tečnosti
g/mol
88,73
3
Gustina tečnosti
g/cm
840
Količina skladištene tečnosti
Period
Jedinica mere
Količina
Januar-Jun 2011. godine
tona
9204
Jul-Decembar 2011. godine
tona
18330
Rezultati prve kampanje merenja Januar-Jun 2011. godine
Parametri
Jedinica mere Rezultat emisije
Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte
kg
263,66
Benzen
kg
39,77
Toluen
kg
5,09
Etilbenzen
kg
0,86
Ksilen
kg
0,41
Rezultati druge kampanje merenja Jul-Decembar 2011. godine
Parametri
Jedinica mere Rezultat emisije
Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte
kg
296,41
Benzen
kg
46,41
Toluen
kg
6,14
Etilbenzen
kg
1,11
Ksilen
kg
0,53
Opis
Vrsta
Godina proizvodnje
Proizvođač
Prečnik
Visina rezervoara
Maksimalna visina tečnosti u rezervoaru
Maksimalna zapremina
Korisna zapremina
Grejanje rezervoara
Boja stranice rezervoara
Boja krova rezervoara
Vrsta krova
Podaci o ventilu
Kordinate
96
Tabela 27. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh rezervoara Tk-1103B
Tehnički podaci
Rezervoar za pirolitički benzin
Rezervoar sa fiksnim i unutrašnjim plivajućom krovom
1979. godina
Foster Wheeler
12,19 m
12,80 m
11 m
3
1490 m
3
13400 m
Ne
Bela, dobro stanje
Bela, dobro stanje
Konusni, 1030 mm
Nema ventila samo odušak, atm. pritisak
S 44.83735°
I 20.65937°
Podaci o tečnosti
Opšte osobine
Jedinica mere
Vrednost
Napon pare tečnosti
kPa
30
Molekulska težina tečnosti
g/mol
88,73
3
Gustina tečnosti
g/cm
840
Količina skladištene tečnosti
Period
Jedinica mere
Količina
Januar-Jun 2011. godine
tona
9264
Jul-Decembar 2011. godine
tona
13175
Rezultati prve kampanje merenja Januar-Jun 2011. godine
Parametri
Jedinica mere Rezultat emisije
Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte
kg
263,7
Benzen
kg
40,23
Toluen
kg
5,2
Etilbenzen
kg
0,9
Ksilen
kg
0,4
Rezultati druge kampanje merenja Jul-Decembar 2011. godine
Parametri
Jedinica mere Rezultat emisije
Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte
kg
295,79
Benzen
kg
47,89
Toluen
kg
6,71
Etilbenzen
kg
1,32
Ksilen
kg
1,64
Opis
Vrsta
Godina proizvodnje
Proizvođač
Prečnik
Visina rezervoara
Maksimalna visina tečnosti u rezervoaru
Maksimalna zapremina
Korisna zapremina
Grejanje rezervoara
Boja stranice rezervoara
Boja krova rezervoara
Vrsta krova
Podaci o ventilu
Kordinate
97
Tabela 28. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh rezervoara Tk-1105A
Tehnički podaci
Opis
Vrsta
Godina proizvodnje
Proizvođač
Prečnik
Visina rezervoara
Maksimalna visina tečnosti u rezervoaru
Prosečna visina tečnosti
Korisna zapremina
Grejanje rezervoara
Boja stranice rezervoara
Boja krova rezervoara
Vrsta krova
Podaci o ventilu
Kordinate
Rezervoar za pirolitičko ulje
Rezervoar sa fiksnim krovom
1979. godina
Foster Wheeler
7,31 m
10,36 m
8,5 m
7m
3
384 m
Da, tokom zime (30°C)
Bela, dobro stanje
Bela, dobro stanje
Konusni, 545 mm
Nema ventila samo odušak, atm. pritisak
S 44.83788°
I 20.65999°
Podaci o tečnosti
Opšte osobine
Jedinica mere
Vrednost
Napon pare tečnosti
kPa
0,3
Molekulska težina tečnosti
g/mol
180-200
3
Gustina tečnosti
g/cm
1050
Količina skladištene tečnosti
Period
Jedinica mere
Količina
Januar-Jun 2011. godine
tona
203
Jul-Decembar 2011. godine
tona
1221
Rezultati prve kampanje merenja Januar-Jun 2011. godine
Parametri
Jedinica mere Rezultat emisije
Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte
kg
1,02
Benzen
kg
0,01
Toluen
kg
0,02
Etilbenzen
kg
0,01
Ksilen
kg
0,02
Rezultati druge kampanje merenja Jul-Decembar 2011. godine
Parametri
Jedinica mere Rezultat emisije
Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte
kg
6,22
Benzen
kg
0,1
Toluen
kg
0,11
Etilbenzen
kg
0,07
Ksilen
kg
0,11
98
Tabela 29. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh rezervoara Tk-1105B
Tehnički podaci
Opis
Vrsta
Godina proizvodnje
Proizvođač
Prečnik
Visina rezervoara
Maksimalna visina tečnosti u rezervoaru
Prosečna visina tečnosti
Korisna zapremina
Grejanje rezervoara
Boja stranice rezervoara
Boja krova rezervoara
Vrsta krova
Podaci o ventilu
Kordinate
Rezervoar za pirolitičko ulje
Rezervoar sa fiksnim krovom
1979. godina
Foster Wheeler
7,31 m
10,36 m
8,5 m
7m
3
384 m
Da, tokom zime (30°C)
Bela, dobro stanje
Bela, dobro stanje
Konusni, 545 mm
Nema ventila samo odušak, atm. pritisak
S 44.83788°
I 20.65999°
Podaci o tečnosti
Opšte osobine
Jedinica mere
Vrednost
Napon pare tečnosti
kPa
0,3
Molekulska težina tečnosti
g/mol
180-200
3
Gustina tečnosti
g/cm
1050
Količina skladištene tečnosti
Period
Jedinica mere
Količina
Januar-Jun 2011. godine
tona
724
Jul-Decembar 2011. godine
tona
473
Rezultati prve kampanje merenja Januar-Jun 2011. godine
Parametri
Jedinica mere Rezultat emisije
Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte
kg
3,65
Benzen
kg
0,05
Toluen
kg
0,07
Etilbenzen
kg
0,04
Ksilen
kg
0,07
Rezultati druge kampanje merenja Jul-Decembar 2011. godine
Parametri
Jedinica mere Rezultat emisije
Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte
kg
2,41
Benzen
kg
0,04
Toluen
kg
0,05
Etilbenzen
kg
0,03
Ksilen
kg
0,05
99
Tabela 30. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh rezervoara Tk-1101B
Tehnički podaci
Rezervoar za pirolitički benzin
Rezervoar sa unutrašnjim plivajućim krovom
1979. godina
Foster Wheeler
36,23 m
14,82 m
13,82 m
3
15000 m
3
13400 m
Ne
Bela, dobro stanje
Bela, dobro stanje
Nema ventila samo odušak, atm. pritisak
S 44.83678°
I 20.65803°
Podaci o tečnosti
Opšte osobine
Jedinica mere
Vrednost
Napon pare tečnosti
kPa
30
Molekulska težina tečnosti
g/mol
88,73
3
Gustina tečnosti
g/cm
840
Količina skladištene tečnosti
Period
Jedinica mere
Količina
Januar-Jun 2011. godine
tona
48335
Jul-Decembar 2011. godine
tona
41548
Rezultati prve kampanje merenja Januar-Jun 2011. godine
Parametri
Jedinica mere Rezultat emisije
Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte
kg
413,7
Benzen
kg
63,45
Toluen
kg
8,2
Etilbenzen
kg
1,4
Ksilen
kg
0,7
Rezultati druge kampanje merenja Jul-Decembar 2011. godine
Parametri
Jedinica mere Rezultat emisije
Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte
kg
452,95
Benzen
kg
70,70
Toluen
kg
8,87
Etilbenzen
kg
1,46
Ksilen
kg
0,69
Opis
Vrsta
Godina proizvodnje
Proizvođač
Prečnik
Visina rezervoara
Maksimalna visina tečnosti u rezervoaru
Maksimalna zapremina
Korisna zapremina
Grejanje rezervoara
Boja stranice rezervoara
Boja krova rezervoara
Podaci o ventilu
Kordinate
100
Tabela 31. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh rezervoara Tk-1101A
Tehnički podaci
Rezervoar za primarni benzin
Rezervoar sa spoljašnjim plivajućim krovom
1979. godina
Foster Wheeler
36,58 m
14,82 m
13,82 m
3
15680 m
3
13540 m
Ne
Pontonska jednostruka
Bela, dobro stanje
Bela, dobro stanje
S 44.83741°
I 20.65251°
Podaci o tečnosti
Opšte osobine
Jedinica mere
Vrednost
Napon pare tečnosti
kPa
69,28
Molekulska težina tečnosti
g/mol
88,8
3
Gustina tečnosti
g/cm
700
Količina skladištene tečnosti
Period
Jedinica mere
Količina
Januar-Jun 2011. godine
tona
104147
Jul-Decembar 2011. godine
tona
91822
Rezultati prve kampanje merenja Januar-Jun 2011. godine
Parametri
Jedinica mere Rezultat emisije
Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte
kg
1832,2
Benzen
kg
4,3
Toluen
kg
2,4
Etilbenzen
kg
0,4
Ksilen
kg
0,4
Rezultati druge kampanje merenja Jul-Decembar 2011. godine
Parametri
Jedinica mere Rezultat emisije
Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte
kg
581,04
Benzen
kg
39,33
Toluen
kg
3,64
Etilbenzen
kg
1,45
Ksilen
kg
0,72
Opis
Vrsta
Godina proizvodnje
Proizvođač
Prečnik
Visina rezervoara
Maksimalna visina tečnosti u rezervoaru
Maksimalna zapremina
Korisna zapremina
Grejanje rezervoara
Vrsta membrane
Boja stranice rezervoara
Boja krova rezervoara
Kordinate
101
Tabela 32. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh rezervoara Tk-1101C
Tehnički podaci
Rezervoar za primarni benzin
Rezervoar sa spoljašnjim plivajućim krovom
1979. godina
Foster Wheeler
36,58 m
14,82 m
13,82 m
3
15680 m
3
13540 m
Ne
Pontonska jednostruka
Bela, dobro stanje
Bela, dobro stanje
S 44.83741°
I 20.65251°
Podaci o tečnosti
Opšte osobine
Jedinica mere
Vrednost
Napon pare tečnosti
kPa
69,28
Molekulska težina tečnosti
g/mol
88,8
3
Gustina tečnosti
g/cm
700
Količina skladištene tečnosti
Period
Jedinica mere
Količina
Januar-Jun 2011. godine
tona
104147
Jul-Decembar 2011. godine
tona
91822
Rezultati prve kampanje merenja Januar-Jun 2011. godine
Parametri
Jedinica mere Rezultat emisije
Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte
kg
1832,2
Benzen
kg
4,3
Toluen
kg
2,4
Etilbenzen
kg
0,4
Ksilen
kg
0,4
Rezultati druge kampanje merenja Jul-Decembar 2011. godine
Parametri
Jedinica mere Rezultat emisije
Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte
kg
857,99
Benzen
kg
131,59
Toluen
kg
14,7
Etilbenzen
kg
1,89
Ksilen
kg
0,84
Opis
Vrsta
Godina proizvodnje
Proizvođač
Prečnik
Visina rezervoara
Maksimalna visina tečnosti u rezervoaru
Maksimalna zapremina
Korisna zapremina
Grejanje rezervoara
Vrsta membrane
Boja stranice rezervoara
Boja krova rezervoara
Kordinate
102
Tabela 33. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh sa postrojenja za utakanje
i istakanje 1101A-K
Tehnički podaci za vagon cisterne
3
Zapremina
77 m
Probni pritisak
4 bara
Oznaka i debljina materijala
0 0564 7/8
Prečnik poklopca cisterne
51 cm
Podaci o tečnosti
Opšte osobine i sastav
Jedinica mere
Vrednost
Napon pare tečnosti RVP
kPa
69.28
Molekulska težina tečnosti
g/mol
88.8
Gustina tečnosti
g/cm
3
700
Benzen
mas %
1.05%
Toluen
mas %
1.75%
Etilbenzen
mas %
0.68%
Ksileni
mas %
0.68%
Manipulativni podaci
Količina
Broj cisterni
Istovarena količina
31363 tona
653
Prva kampanja merenja
Izračunati parametri
Koncentracije komponenata parne faze pri
uravnoteženju faza tečno-gas za
06.1.2011.*
Koncentracije komponenata parne faze pri
uravnoteženju faza tečno-gas za
22.2.2011.*
Koncentracije komponenata parne faze pri
uravnoteženju faza tečno-gas za
21.3.2011.*
Koncentracije komponenata parne faze pri
uravnoteženju faza tečno-gas za
21.4.2011.*
Koncentracije komponenata parne faze pri
uravnoteženju faza tečno-gas za
13.5.2011.*
Koncentracije komponenata parne faze pri
uravnoteženju faza tečno-gas za
30.6.2011.*
Dozvoljeni gubici usled isparavanja pri
skladištenju i prometu naftnih derivata za
istovar iz cisterne - Motorni, avionski i
ostali benzini za period januar-jun 2011.
(0.15%)
Proračunati rezultati emisije
Jedinica
mere
Benzen
Toluen
Etilbenzen
Ksileni
ppm
2945
1192
128
207
ppm
3050
1252
137
221
ppm
3416
1473
170
277
ppm
4010
1856
232
381
ppm
4069
1894
238
392
ppm
4284
2043
263
434
tona
47.04
103
Druga kampanja merenja
Izračunati parametri
Jedinica
mere
Proračunati rezultati emisije
Benzen
Toluen
Etilbenzen
Ksileni
Koncentracije komponenata parne faze pri
uravnoteženju faza tečno-gas za
ppm
4680
2347
319
510
15.07.2011.*
Koncentracije komponenata parne faze pri
uravnoteženju faza tečno-gas za
ppm
4270
2060
269
444
16.08.2011.*
Koncentracije komponenata parne faze pri
uravnoteženju faza tečno-gas za
ppm
4341
2082
270
445
17.09.2011.*
Koncentracije komponenata parne faze pri
uravnoteženju faza tečno-gas za
ppm
3691
1645
197
322
19.09.2011.*
Koncentracije komponenata parne faze pri
uravnoteženju faza tečno-gas za
ppm
3204
1344
151
244
20.10.2011.*
Koncentracije komponenata parne faze pri
uravnoteženju faza tečno-gas za
ppm
3148
1311
146
236
21.12.2011.*
Dozvoljeni gubici usled isparavanja pri
skladištenju i prometu naftnih derivata za
tona
31.98
istovar iz cisterne - Motorni, avionski i ostali
benzini za period januar-jun 2011. (0.15%)
* Koncentracija zagađujućih materija koja se ispušta u atmosferu prilikom otvaranja poklopca vagon
cisterne do trenutka uključenja pumpe za istakanje goriva pri srednjoj dnevnoj temperaturi i
atmosferskom pritisku od 101325 Pa.
Analizu rezultata sa ocenom u odnosu na granične vrednosti u skladu sa Pravilnikom
o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh ("Sl. glasnik RS" br.
30/97 i 35/97 - ispravka) za emisiona mesta (Rezervoari Tk-1103A i B, Tk-1105A i B,
Tk-1101B i Tk-1101A i C) nije moguće izvršiti s obzirom da ne postoje tehnički uslovi
da se izvrše merenje emisije zagađujućih materija, tj uzorkovanje istih. Tehnički
uslovi kod merenja emisije predstavljaju adekvatnu pripremu mernog mesta na
kojem je moguće izvršiti merenje ili uzorkovanje određenih parametara u skladu sa
odgovarajućim validovanim metodama. U svetu, a i kod nas već duže vreme rešenje
ovakvog problema nalazi se u korišćenju metode EPA AP-42 7.1. Metoda je
zasnovana na matematičkom modelovanju određenih parametara koja uz
programski paket "TANKS 4.0" daje veoma preciznu sliku o gubicima naftnih
derivata iz rezervoara benzinskih stanica. Kao rezultat se dobijaju kilogrami
izgubljenog goriva i pojedinačnih komponenti naftnog derivata na godišnjem nivou,
koje još uvek nije moguće uporediti sa graničnim vrednostima emisije propisanim
Pravilnikom o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh ("Sl.
glasnik RS" br. 30/97 i 35/97 - ispravka).
Proračun emisije prilikom istovara primarnog benzina iz železničkih cisterni izvršen
je korišćenjem metode Api, Manual of Petroleum Measurements Standards, Chapter
19.4// Recommended Practice for Speciation of Evaporative Losses. Ovom
104
metodom je moguće izračunati koncentracije pojedinih komponenti primarnog
benzina u parnoj fazi na datoj temperaturi pri uravnoteženju faza tečno-gas te se na
taj način dobija koncentracija zagađujućih materija koja se emituje u atmosferu
prilikom otvaranja poklopca cisterne. Ovim putem nije moguće izračunati maseni
protok pojedine komponente te samim tim ni porediti dobijene vrednosti
koncentracija sa graničnim vrednostima emisije propisanim PRILOG-om IV Uredbe o
graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh.
Fabrika FOV
Tabelarni prikaz rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh sa
postojećih postrojenja za preradu otpadnih voda.
Tabela 34. Prikaz rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh iz Egalizacionog bazena
Podaci o otpadnoj vodi
Količina ulazne otpadne vode
Temperatura otpadne vode
Koncentracija benzena u otpadnoj vodi
Koncentracija toluena u otpadnoj vodi
Koncentracija etilbenzena u otpadnoj vodi
Koncentracija ksilena u otpadnoj vodi
Koncentracija 1.2 dihloretena
Koncentracija 1.2 dihloretana (EDC)
Koncentracija trihloretilena
Koncentracija tetrahloretilena
Koncentracija kadmijuma
Koncentracija hroma (ukupnog)
Koncentracija nikla
Koncentracija suspendovanih materija
Količina rastvornih materija
Količina ulja u otpadnoj vodi
pH otpadne vode
Izračunati parametri
Emisija benzena
Emisija toluena
Emisija etilbenzena
Emisija ksilena
Emisija trans 1.2 dihloretena
Emisija 1.2 dihloretana (EDC)
Emisija trihloretilena
Emisija tetrahloretilena
Emisija kadmijuma
Emisija nikla
Emisija hroma (ukupnog)
Jedinica
mere
m3/h
°C
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
/
Jedinica
mere
kg/h
kg/h
kg/h
kg/h
kg/h
kg/h
kg/h
kg/h
kg/h
kg/h
kg/h
Vrednosti
Prva kampanja
Druga kampanja
495
477
34.0
29.6
9.07
5.3
2.83
1.95
1.85
0.3
1.02
0.98
14.85
/
0.78
1.12
0.22
/
0.18
/
0.005
0.036
0.1
/
0.04
/
72.83
275.67
1102.67
1055.67
119.1
11.48
11.37
10.6
Rezultati
Rezultati
emisije
emisije
1.370
0.288
0.457
0.090
0.288
0.011
0.097
0.043
2.880
/
0.040
0.072
0.043
/
0.038
/
0.000
<0.001
0.000
/
0.001
/
105
Tabela 35. Prikaz rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh iz Biofiltera
Podaci o otpadnoj vodi
Količina ulazne otpadne vode
Temperatura otpadne vode
Koncentracija benzena u otpadnoj vodi
Koncentracija toluena u otpadnoj vodi
Koncentracija etilbenzena u otpadnoj vodi
Koncentracija ksilena u otpadnoj vodi
Koncentracija 1.2 dihloretena
Koncentracija 1.2 dihloretana (EDC)
Koncentracija trihloretilena
Koncentracija tetrahloretilena
Koncentracija kadmijuma
Koncentracija hroma (ukupnog)
Koncentracija nikla
Koncentracija suspendovanih materija
Količina rastvornih materija
Količina ulja u otpadnoj vodi
pH otpadne vode
Izračunati parametri
Emisija benzena
Emisija toluena
Emisija etilbenzena
Emisija ksilena
Emisija trans 1.2 dihloretena
Emisija 1.2 dihloretana (EDC)
Emisija trihloretilena
Emisija tetrahloretilena
Emisija kadmijuma
Emisija nikla
Emisija hroma (ukupnog)
Jedinica
mere
3
m /h
°C
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
mg/l
/
Jedinica
mere
kg/h
kg/h
kg/h
kg/h
kg/h
kg/h
kg/h
kg/h
kg/h
kg/h
kg/h
Vrednosti
Prva kampanja
Druga kampanja
452
455
29
25.7
8.17
8.58
2.55
1.67
0.40
0.25
0.97
0.86
13.94
/
0.60
1.0
0.18
/
0.17
/
0.005
0.001
0.10
/
0.03
/
66.67
39.0
1334.33
1067.66
17.67
2.88
8.25
8.58
Rezultati
Rezultati
emisije
emisije
0.548
0.554
0.158
0.097
0.031
0.018
0.075
0.061
0.104
/
0.013
0.013
0.020
/
0.023
/
0.000
<0.001
0.000
/
0.022
/
Proračun emisije zagađujućih materija iz egalizacionog bazena i biofiltera izvršen je
korišćenjem metode EPA-453 (Air emissions models for waste and wastewater) u
skladu sa Prilogom V, Deo X, Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih
materija u vazduh (“Sl. glasnik RS" br. 71/2010, 6/11 - ispravka). Metoda je
zasnovana na matematičkom modelovanju određenih parametara koja uz
programski paket “WATER9 v2.0" daje veoma preciznu sliku o emisiji štetnih
materija iz pojedinačnih jedinica u okviru postrojenja za preradu otpadnih voda. Kao
rezultat se dobijaju grami emitovane štetne materije u jedinici vremeni, koje nije
moguće uporediti sa graničnim vrednostima jer one nisu propisane uredbom.
106
Fabrika PEVG
Tabela 36. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh sa emitera na ventilacionim kanalima ciklona S-205 A
Parametri
Jedinica
mere
Izobutan
(mg/Nm3)
TOC
(mg/Nm )
3
Parametri
Izobutan
TOC
Parametri
Jedinica
mere
Izobutan
(mg/Nm )
TOC
(mg/Nm )
Prva kampanja merenja emitera ciklona S-205 A
Rezultati merenja emisije
Rezultati merenja EM±µ
GVE
Uzorak1
Uzorak2 Uzorak3
>1300
>1300
>1300
150
>1000
>1000
>1000
50
Rezultati bilansa emisije
Merenje
Jedinica mere
1
2
3
kg/h
32,6
31,7
31,3
kg/h
5,7
5,8
5,9
3
Računato pri projektovanom protoku od 50,0 Nm /h
Druga kampanja merenja emitera ciklona S-205 A
Rezultati merenja emisije
Rezultati merenja EM±µ
GVE
Uzorak1
Uzorak2 Uzorak3
3
>1300
>1300
>1300
150
3
>1000
>1000
>1000
50
Ocena rezultata
Nije u skladu sa
zakonskim propisima
Nije u skladu sa
zakonskim propisima
Srednja vrednost
31,9
5,8
Ocena rezultata
Nije u skladu sa
zakonskim propisima
Nije u skladu sa
zakonskim propisima
Rezultati bilansa emisije
Merenje
Parametri
Jedinica mere
Srednja vrednost
1
2
3
Izobutan
kg/h
33,3
33,4
33,4
33,4
TOC
kg/h
5,9
5,9
5,9
5,9
3
Računato na projektovani protok od 55,4 Nm /h
EM – najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh
µ – apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije
107
Tabela 37. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh sa emitera na ventilacionim kanalima ciklona S-205B
Prva kampanja merenja emitera ciklona S-205 B
Rezultati merenja emisije
Rezultati
merenja EM±µ
Jedinica
Parametri
GVE
Ocena rezultata
mere
Uzorak1
Uzorak2 Uzorak3
Nije u skladu sa zakonskim
3
Izobutan
(mg/Nm )
>1300
>1300
>1300
150
propisima
Nije u skladu sa zakonskim
3
TOC
(mg/Nm )
>1000
>1000
>1000
50
propisima
Rezultati bilansa emisije
Merenje
Parametri
Jedinica mere
Srednja vrednost
1
2
3
Izobutan
kg/h
21,3
21,4
21,6
21,4
TOC
kg/h
5,2
5,3
5,4
5,3
3
Računato pri projektovanom protoku od 52,1 Nm /h
Druga kampanja merenja emitera ciklona S-205 B
Rezultati merenja emisije
Rezultati merenja EM±µ
Jedinica
Parametri
GVE
Ocena rezultata
mere
Uzorak1
Uzorak2 Uzorak3
Nije u skladu sa zakonskim
Izobutan
(mg/Nm3)
>1300
>1300
>1300
150
propisima
Nije
u
skladu
sa zakonskim
TOC
(mg/Nm3)
>1000
>1000
>1000
50
propisima
Rezultati bilansa emisije
Merenje
Parametri
Jedinica mere
Srednja vrednost
1
2
3
Izobutan
kg/h
21,3
21,2
21,2
21,2
TOC
kg/h
4,8
4,8
4,8
4,8
3
Računato na projektovani protok od 47,7 Nm /h
EM – najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh
µ – apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije
Izmerene koncentracije izobutana na emiterima ciklona S-205 A/B prelaze graničnu
vrednost emisije (GVE) i nisu usklađene sa Pravilnikom o graničnim vrednostima
emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka („Sl.glasnik RS“, br.
30/97, 35/97).
Izmerene koncentracije organskih materija izraženih kao ukupni ugljenik (TOC) na
emiterima ciklona S-205 A/B prelaze graničnu vrednost emisije (GVE) i nisu
usklađene sa Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u
vazduh („Sl.glasnik RS“, br.71/10, 6/11).
108
Fabrika PENG
Tabela 38. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh sa emitera ciklona V-2861/4
Prva kampanja merenja emitera ciklona V-286-1/4
Rezultati merenja emisije
Jedinica mere
Rezultat
EM
GVE
Parametri
3
Praškaste materije
(mg/Nm )
TOC
(mg/Nm3)
Parametri
min
6,9
max
27,8
27,8
150
30,0
30,0
80
Rezultati bilansa emisije
Jedinica mere
Praškaste materije
Ocena rezultata
U skladu sa zakonskim propisima
U skladu sa zakonskim propisima
Rezultat
kg/h
kg/h
Druga kampanja merenja emitera ciklona V-286-1/4
Rezultati merenja emisije
Jedinica mere
Rezultat
EM
GVE
min
0,05
max
0,20
TOC
Parametri
3
Praškaste materije
(mg/Nm )
TOC
(mg/Nm3)
Parametri
Praškaste materije
min
6,9
max
27,8
27,8
150
28,2
28,2
80
Rezultati bilansa emisije
Jedinica mere
0,68
Ocena rezultata
U skladu sa zakonskim propisima
U skladu sa zakonskim propisima
kg/h
TOC
kg/h
GVE – granična vrednost emisije
EM – najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh
Rezultat
min
0,05
max
0,20
0,64
Tabela 39. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh sa emitera vent na
vagama F-201V-1/2
Prva kampanja merenja emitera vent na vagama F-201V-1/2
Rezultati merenja emisije
Parametri
Jedinica mere
Rezultat
EM
TOC
(mg/Nm3)
70,9
70,9
Rezultati bilansa emisije
Parametri
Jedinica mere
Rezultat
TOC
kg/h
0,085
Druga kampanja merenja emitera vent na vagama F-201V-1/2
Rezultati merenja emisije
Parametri
Jedinica mere
Rezultat
EM
TOC
(mg/Nm3)
66,8
66,8
Rezultati bilansa emisije
Parametri
Jedinica mere
Rezultat
TOC
kg/h
0,08
GVE – granična vrednost emisije
EM – najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh
GVE
80
GVE
80
109
Tabela 40. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh sa emitera centrifugalnog
sušionika L-238
Prva kampanja merenja emitera centrifugalnog sušionika L-238
Rezultati merenja emisije
Parametri
Jedinica mere
Rezultat
EM
3
TOC
(mg/Nm )
54,0
54,0
Rezultati bilansa emisije
Parametri
Jedinica mere
Rezultat
TOC
kg/h
0,51
Druga kampanja merenja emitera centrifugalnog sušionika L-238
Rezultati merenja emisije
Parametri
Jedinica mere
Rezultat
EM
TOC
(mg/Nm3)
50,9
50,9
Rezultati bilansa emisije
Parametri
Jedinica mere
Rezultat
TOC
kg/h
0,48
GVE – granična vrednost emisije
EM – najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh
GVE
80
GVE
80
Proračunate vrednosti emisije ukupnih praškastih materija na emiterima ciklona V286-1/4 ne prelaze graničnu vrednost emisije (GVE) i usklađene su sa Pravilnikom o
graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka
(„Sl.glasnik RS“, br. 30/97, 35/97).
Proračunate vrednosti emisije organskih materija izraženih kao ukupni ugljenik
(TOC) na svim navedenim emiterima ne prelaze graničnu vrednost emisije (GVE) i
usklađene su sa Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u
vazduh („Sl.glasnik RS“, br.71/10, 6/11).
110
Fabrika Energetika
Tabela 41. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh postojećeg velikog
postrojenja za sagorevanje emitera kotla 60-D-201-A
Parametri
CO
NO2
SO2
Praškaste
materije
Jedinica
mere
mg/Nm3
3
mg/Nm
mg/Nm3
mg/Nm3
Prva kampanja merenja emitera kotla 60-D-201-A
Rezultati merenja emisije
Rezultati merenja EM±µ
GVE
Uzorak 1
Uzorak 2
Uzorak 3
0,00
0,8±0,04
0,1±0,01
100
148,5±9,8
167,7±11,1
181,2±11,9
300
0,6±0,03
2,3±0,11
2,8±0,13
50
<1,0
<1,0
<1,0
5
Ocena
rezultata
Usklađen sa Uredbom
Usklađen sa Uredbom
Usklađen sa Uredbom
Usklađen sa Uredbom
Rezultati bilansa emisije
Merenje
Srednja
vrednost
1
2
3
CO
kg/h
0,0
0,024
0,003
0,009
NO2
kg/h
4,53
5,11
5,53
5,06
SO2
kg/h
0,018
0,07
0,085
0,058
Praškaste materije
kg/h
0,015
0,015
0,015
0,015
Kotao 60-D-201-A je radio kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada kao postrojenje koje
istovremeno ili naizmenično koristi dve ili više vrsta goriva. Kotao je tokom merenja radio na prirodni gas.
Kapacitet kotla iznosio je 33 t/h.
Druga kampanja merenja emitera kotla 60-D-201-A
Rezultati merenja emisije
Rezultati
merenja EM±µ
Jedinica
Ocena
Parametri
GVE
mere
rezultata
Uzorak 1
Uzorak 2
Uzorak 3
Usklađen sa
3
CO
mg/Nm
0,07±0,02
0,3±0,01
0,7±0,02
100
Uredbom
Usklađen sa
NO2
mg/Nm3
183,8±12,6 170,2±11,7
155,4±10,7
300
Uredbom
Usklađen sa
3
SO2
mg/Nm
20,6±1,2
29,7±1,7
30,5±1,7
35
Uredbom
Praškaste
Usklađen sa
mg/Nm3
<1,0
<1,0
<1,0
5
materije
Uredbom
Rezultati bilansa emisije
Merenje
Parametri
Jedinica
Srednja
mere
vrednost
1
2
3
Parametri
Jedinica
mere
CO
kg/h
0,023
0,009
0,023
0,018
NO2
kg/h
6,12
5,66
5,17
5,65
SO2
kg/h
0,69
0,99
1,01
0,9
Praškaste materije
kg/h
0,017
0,017
0,017
0,017
Kotao 60-D-201-A je radio kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada kao postrojenje koje
istovremeno ili naizmenično koristi dve ili više vrsta goriva. Kotao je tokom merenja radio na prirodni gas.
Kapacitet kotla iznosio je 45%.
GVE – granična vrednost emisije.
EM – najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh
µ – apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije
111
Tabela 42. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh postojećeg velikog
postrojenja za sagorevanje emitera kotla 60-D-201-C
Prva kampanja merenja emitera kotla 60-D-201-C
Rezultati merenja emisije
Rezultati merenja EM±µ
Uzorak 1
Uzorak 2
Uzorak 3
Parametri
Jedinica
mere
CO
mg/Nm
3
3,7±0,17
2,5±0,12
2,5±0,12
100
NO2
mg/Nm
3
121, ±18,0
99,3±6,6
95,9±6,3
300
SO2
mg/Nm3
22,5±1,0
18,1±0,8
22,5±1,0
50
Praškaste
materije
mg/Nm3
<1
<1
<1
5
GVE
Ocena
rezultata
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Usklađen sa
Uredbom
Rezultati bilansa emisije
Merenje
Srednja
vrednost
1
2
3
CO
kg/h
0,138
0,093
0,093
0,108
NO2
kg/h
4,52
3,7
3,58
3,93
SO2
kg/h
0,84
0,67
0,84
0,78
Praškaste materije
kg/h
0,019
0,019
0,019
0,019
Kotao 60-D-201-A je radio kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada kao postrojenje koje
istovremeno ili naizmenično koristi dve ili više vrsta goriva. Kotao je tokom merenja radio na prirodni gas.
Kapacitet kotla iznosio je 32 t/h.
Druga kampanja merenja emitera kotla 60-D-201-C
Rezultati merenja emisije
Rezultati merenja EM±µ
Jedinica
Ocena
Parametri
GVE
mere
rezultata
Uzorak 1
Uzorak 2
Uzorak 3
Usklađen sa
CO
mg/Nm3
83,7±2,5
0,8±0,02
0,9±0,03
100
Uredbom
Usklađen sa
3
NO2
mg/Nm
235,1±16,2
252,7±17,4
244,7±16,8
300
Uredbom
Usklađen sa
3
SO2
mg/Nm
3,9±0,2
15,0±0,8
18,9±1,1
35
Uredbom
Praškaste
Usklađen sa
3
mg/Nm
<1
<1
<1
5
materije
Uredbom
Rezultati bilansa emisije
Merenje
Parametri
Jedinica
Srednja
mere
vrednost
1
2
3
CO
kg/h
3,49
0,33
0,37
1,19
NO2
kg/h
9,79
10,52
10,19
10,17
SO2
kg/h
0,16
0,62
0,79
0,52
Praškaste materije
kg/h
0,021
0,021
0,021
0,021
Kotao 60-D-201-A je radio kontinualno u pretežno nepromenljivim uslovima rada kao postrojenje koje
istovremeno ili naizmenično koristi dve ili više vrsta goriva. Kotao je tokom merenja radio na prirodni gas.
Kapacitet kotla iznosio je 50%.
GVE – granična vrednost emisije.
EM – najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh
µ – apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije
Parametri
Jedinica
mere
Izmerene koncentracije ugljen monoksida (CO), ukupnih oksida azota izraženih kao
NO2, sumpor dioksida (SO2) i praškastih materija na svim navedenim emiterima ne
prelaze granične vrednosti emisije (GVE) i usklađene su sa Uredbom o graničnim
vrednostima emisije zagađujućih materija u vazduh („Sl.glasnik RS“, br.71/10, 6/11).
112
Tabela 43. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh rezervoara Tk-1201
Tehnički podaci
Rezervoar za tečno kotlovsko gorivo
Vertikalni rezervoar sa fiksnim krovom
1979. godina
Foster Wheeler
10.74 m
12.19 m
11 m
3
1490 m
3
13400 m
Da 85°C
Bela, dobro stanje
Bela, dobro stanje
Konusni, 0.35 m (nagib 1:16)
S 44.83154° I 20.66832°
Podaci o tečnosti
Jedinica
Opšte osobine
mere
Napon pare tečnosti
kPa
Molekulska težina tečnosti
g/mol
Gustina tečnosti
g/cm3
Količina skladištene tečnosti
Jedinica
Period
mere
Januar-Jun 2011. godine
tona
Jul-Decembar 2011. godine
tona
Rezultati prve kampanje merenja Januar-Jun 2011. godine
Jedinica
Parametri
mere
Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte
kg
Benzen
kg
Toluen
kg
Etilbenzen
kg
Ksilen
kg
Rezultati druge kampanje merenja Jul-Decembar 2011. godine
Jedinica
Parametri
mere
Ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte
kg
Benzen
kg
Toluen
kg
Etilbenzen
kg
Ksilen
kg
Opis
Vrsta
Godina proizvodnje
Proizvođač
Prečnik
Visina rezervoara
Maksimalna visina tečnosti u rezervoaru
Maksimalna zapremina
Korisna zapremina
Grejanje rezervoara
Boja stranice rezervoara
Boja krova rezervoara
Vrsta krova
Kordinate
Vrednost
30
88,73
840
Količina
10887
17798
Rezultat emisije
98,6
6,59
10,14
8,15
12,5
Rezultat emisije
147,2
10,65
16,39
13,17
20,23
113
Fabrika Elektroliza
Tabela 44. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh sa emitera venta sekcije
za sintezu hipohlorita K-50-6
Prva kampanja merenja emitera vent K-50-6
Rezultati merenja emisije
Rezultat EM±µ
Jedinica
Parametri
GVE
Ocena rezultata
Uzorak
mere
Uzorak 2
Uzorak 3
1
3
Cl2
mg/Nm
4,2±0,24
3,84±0,22
4,5±50,26
5
Usklađen sa Pravilnikom
Rezultati bilansa emisije
Merenje
Parametri
Jedinica mere
Srednja vrednost
1
2
3
Cl2
kg/h
0,0049
0,0045
0,0053
0,0049
Druga kampanja merenja emitera vent K-50-6
Rezultati merenja emisije
Rezultat EM±µ
Jedinica
Parametri
GVE
Ocena rezultata
Uzorak
mere
Uzorak 2
Uzorak 3
1
Cl2
mg/Nm3
0,1±0,01
0,2±0,01
0,1±0,01
5
Usklađen sa Pravilnikom
Rezultati bilansa emisije
Merenje
Parametri
Jedinica mere
Srednja vrednost
1
2
3
Cl2
g/h
0,14
0,29
0,14
0,19
GVE – granična vrednost emisije.
EM – najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh
µ – apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije
Tabela 45 Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh sa emitera venta sekcije za
sintezu hlorovodonične kiseline K-80-1
Parametri
HCl
Cl2
Parametri
HCl
Cl2
Prva kampanja merenja emitera vent K-80-1
Rezultati merenja emisije
Rezultat
EM±µ
Jedinica
GVE
Ocena rezultata
mere
Uzorak 1
Uzorak 2
Uzorak 3
3
mg/Nm
46,0±2,3
49, 4±2,47
48,9±1,44
/
Usklađen sa Pravilnikom
mg/Nm3
0,63±0,036
0,95±0,055
1,27±0,073
/
Usklađen sa Pravilnikom
Rezultati bilansa emisije
Merenje
Parametri
Jedinica mere
Srednja vrednost
1
2
3
HCl
g/h
9,5
10,2
10,1
9,9
Cl2
g/h
0,13
0,20
0,25
0,19
Druga kampanja merenja emitera vent K-80-1
Rezultati merenja emisije
Rezultat EM±µ
Jedinica
GVE
Ocena rezultata
mere
Uzorak 1
Uzorak 2
Uzorak 3
3
mg/Nm
0,0
0,0
0,1±0,01
/
Usklađen sa Pravilnikom
mg/Nm3
0,1±0,006
0,3±0,017
0,1±0,006
/
Usklađen sa Pravilnikom
114
Rezultati bilansa emisije
Parametri
Jedinica mere
HCl
Cl2
g/h
g/h
1
0,0
0,019
Merenje
2
0,0
0,056
3
0,019
0,019
Srednja vrednost
0,006
0,031
Napomena:
Granična vednost emisije za jedinjenja hlora izražena kao HCl od 30 mg/Nm 3 definisana je za maseni protok
iznad 0,3 kg/h. Za vrednost masenog protoka od 0,3 kg/h i manje, granična vrednost emisije nije definisana.
3
Granična vednost emisije za hlor od 5 mg/Nm definisana je za maseni protok iznad 50 g/h. Za vrednost
masenog protoka od 50 g/h i manje, granična vrednost emisije nije definisana.
GVE – granična vrednost emisije.
EM – najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh
µ – apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije
Tabela 46. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh sa emitera venta sekcije
lužinskog sistema K-40-3
Parametri
Jedinica
mere
Hg
mg/Nm3
Prva kampanja merenja emitera vent K-40-3
Rezultati merenja emisije
Rezultat EM±µ
Uzorak 1
Uzorak 2
Uzorak 3
0,0012±0,0001
0,0006±0,00004
<0,00005
GVE
Ocena rezultata
0,2
Usklađen sa
Pravilnikom
Rezultati bilansa emisije
Parametri
Hg
Parametri
Jedinica
mere
Hg
mg/Nm3
Merenje
1
2
mg/h
0,139
0,007
Druga kampanja merenja emitera vent K-40-3
Rezultati merenja emisije
Rezultat EM±µ
GVE
Uzorak 1
Uzorak 2
Uzorak 3
Jedinica mere
0,0215±0,0011
0,0104±0,0005
0,0034±0,0002
/
3
0,0029
Srednja
vrednost
0,05
Ocena rezultata
Usklađen sa
Pravilnikom
Rezultati bilansa emisije
Parametri
Jedinica mere
1
3,78
Merenje
2
1,83
3
0,6
Srednja
vrednost
Hg
mg/h
2,07
Napomena:
Granična vednost emisije za živu I njena jedinjenja izražena kao Hg od 0,2 mg/Nm3 definisana je za maseni
protok iznad 1 g/h. Za vrednost masenog protoka od 1 g/h i manje, granična vrednost emisije nije definisana.
GVE – granična vrednost emisije.
EM – najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujućih materija u vazduh
µ – apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije
Izmerene koncentracije hlora (Cl2), jedinjenja hlora izraženih kao hlorovodonik (HCl) i žive
(Hg) na svim navedenim emiterima ne prelaze granične vrednosti emisije (GVE) i usklađene
su sa Pravilnikom o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i
evidentiranja podataka („Sl.glasnik RS“, br. 30/97, 35/97).
115
Tabelarni prikaz intenzivnog monitoringa emisije i nivoa zagađujućih materija u
vazduh
Tabela 47. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh sa emitera venta sekcije
za sintezu hlorovodonične kiseline K-80-1
Merenje koncentracija hlora i hlorovodonika na emiteru K- 80-1 fabrike Elektroliza
Broj analiza
Mesec
Maksimalno
izmerena
koncentracija
3
mg/m
Broj merenja
konc. većih od
GVE
Prosečna vrednost izmerenih
koncentracija
3
mg/m
Cl2
HCl
Cl2
HCl
Cl2
HCl
Cl2
HCl
I
2
2
0
0
0.00
0.00
0.00
0.00
II
2
2
0
0
0.00
0.00
0.00
0.00
III
4
4
0
0
0.00
0.00
0.00
0.00
IV
2
2
0
0
0.00
0.00
0.00
0.00
V
1
1
0
0
0.00
0.00
0.00
0.00
VI
/
/
/
/
0.00
0.00
0.00
0.00
VII
/
/
/
/
0.00
0.00
0.00
0.00
VIII
/
/
/
/
0.00
0.00
0.00
0.00
IX
/
/
/
/
0.00
0.00
0.00
0.00
X
1
1
0
0
0.00
0.00
0.00
0.00
XI
4
4
0
0
0.00
0.00
0.00
0.00
XII
1
1
0
0
0.00
0.00
0.00
0.00
KOMENTAR: Koncentracije hlora i hlorovodonika se ne mogu uporediti sa Graničnim vrednostima emisije.
Tabela 48. Prikaz rezultata merenje emisije zagađujućih materija u vazduh sa emitera venta sekcije
za sintezu hlorovodonične kiseline K-80-2
Merenje koncentracija hlora i hlorovodonika na emiteru K- 80-2 fabrike Elektroliza
Broj analiza
Mesec
Broj merenja konc.
većih od GVE
Maksimalno
izmerena
koncentracija
mg/m3
Prosečna vrednost
izmerenih koncentracija
3
mg/m
Cl2
HCl
Cl2
HCl
Cl2
HCl
Cl2
HCl
I
3
3
0
0
0.00
0.00
0.00
0.00
II
3
3
0
0
/
/
/
/
III
/
/
/
/
0,00
0,00
0,00
0,00
IV
/
/
/
/
0,00
0,00
0,00
0,00
V
/
/
/
/
/
/
/
/
VI
3
3
0
0
0,00
0,00
0,00
0,00
VII
1
1
0
0
0.00
0.00
0.00
0.00
VIII
5
5
0
0
0.00
0.00
0.00
0.00
IX
4
4
0
0
0.00
0.00
0.00
0.00
X
2
2
0
0
0.00
0.00
0.00
0.00
XI
/
/
/
/
0.00
0.00
0.00
0.00
XII
/
/
/
/
0.00
0.00
0.00
0.00
KOMENTAR: Koncentracije hlora i hlorovodonika se ne mogu uporediti sa Graničnim vredostima emisije.
116
Tabela 49. Prikaz rezultata merenje koncentracije žive u fabrici Elektroliza
Merenja koncentracije žive u fabrici Elektroliza
Mesec
Broj izvršenih
merenja
Broj merenja konc,
većih od MDK
Maksimalno izmerena
koncentracija
3
mg/m
Prosečna vrednost izmerenih
koncentracija
3
mg/m
I
540
0
0,036
0,006
II
533
1
0.053
0.005
III
594
2
0.062
0.008
IV
550
2
0,099
0,009
V
VI
555
562
89
70
0,214
0,250
0,023
0,021
VII
529
84
0,248
0,026
VIII
564
23
0,072
0,015
IX
X
540
546
33
38
0,142
0,111
0,016
0,014
XI
542
4
0,098
0,007
XII
562
2
0,115
0,007
3
KOMENTAR: Maksimalno dozvoljena koncentracija (MDK) za živu u radnoj sredini iznosi 0,05 mg/m . Prosečne
vrednosti izmerenih koncentracija su ispod maksimalno dozvoljene koncentracije za živu.
Tabela 50. Prikaz rezultata merenje koncentracije ukupnih ugljovodonika u fabrici FOV
Merenja koncentracije ukupnih ugljovodonika u fabrici FOV
92
Broj merenja
konc, većih od
MDK
0
Maksimalno izmerena
koncentracija
(ppm)
2.654
Prosečna vrednost
izmerenih koncentracija
(ppm)
0.607
Mesec
Broj izvršenih
merenja
I
II
84
0
5.290
0.654
III
IV
93
90
0
0
2.019
9,347
0.583
0,438
V
93
0
22,892
1,088
VI
VII
90
93
0
0
11,000
43,700
0,903
1,567
VIII
93
0
6,000
0,623
IX
90
0
28,000
0,733
X
93
0
1,300
0,305
XI
90
0
2,900
0,610
XII
93
0
2,500
0,460
KOMENTAR: Maksimalno dozvoljena koncentracija (MDK) za ukupne ugljovodonike u radnoj sredini iznosi 500 mg/m3 .
Rezultati merenja koncentracije ukupnih ugljovodonika su izraženi u ppm i zbog nepoznatog sastava ukupnih
3
ugljovodonika ppm se ne može prevesti u mg/m pa se stoga ne može izvršiti poređenje sa MDK.
Tabela 51. Prikaz rezultata merenje koncentracije ukupnih ugljovodonika u fabrici Etilen
Merenja koncentracije ukupnih ugljovodonika u fabrici Etilen
Mesec
Broj izvršenih
merenja
Broj merenja
konc. većih od
MDK
Maksimalno izmerena
koncentracija
ppm
Prosečna vrednost
izmerenih koncentracija
ppm
I
92
0
0,321
0,029
II
84
0
0.224
0.010
III
93
0
0.326
0.015
IV
V
90
93
0
0
0,208
3,702
0,011
0,134
117
VI
90
0
6,000
0,230
VII
93
0
18,000
0,263
VIII
93
0
3,000
0,080
IX
90
0
3,000
0,071
X
93
0
0,300
0,029
XI
90
0
1,200
0,102
XII
93
0
0,300
0,034
3
KOMENTAR: Maksimalno dozvoljena koncentracija (MDK) za ukupne ugljovodonike u radnoj sredini iznosi 500 mg/m .
Rezultati merenja koncentracije ukupnih ugljovodonika su izraženi u ppm i zbog nepoznatog sastava ukupnih
ugljovodonika ppm se ne može prevesti u mg/m3 pa se stoga ne može izvršiti poređenje sa MDK.
Tabela 52. Prikaz rezultata merenje koncentracije ukupnih ugljovodonika prilikom povišenih
koncentracija BTEX u uljnom toku fabrike Etilen
Merenje koncentracije ukupnih ugljovodonika prilikom povišenih koncentracija BTEX u uljnom toku fabrike
Etilen
Analiza otpadnih voda uljnog toka
("A" - stanica) fabrika Etilen
Merenje koncentracije ukupnih ugljovodonika u
FOV
Mesec
Broj
merenja
konc. većih
od 50 mg/l
Maksimalno
izmerena
koncentracija
(mg/l)
Prosečna
vrednost
izmerenih
koncentracija
(mg/l)
Broj
merenja
Maksimalno
izmerena
koncentracija
(ppm)
Prosečna
vrednost
izmerenih
koncentracija
(ppm)
I
0
38.4
7.00
/
/
/
II
3
59.9
9.07
3
2.43
0.96
III
2
70.6
10.15
2
0.85
0.42
IV
1
133,7
11,18
1
1,14
1,14
V
6
184
14,45
6
3,08
1,14
VI
2
703,2
22,79
2
9,80
7,90
VII
4
95,4
12,94
3
/
/
VIII
3
117,5
14,75
3
5,00
1,93
IX
0
43,5
12,21
/
/
/
X
3
72,6
16,00
3
1,50
0,83
XI
7
123,3
17,89
4
0,80
0,68
XII
6
139,6
13,06
5
3,00
1,36
3
KOMENTAR: Maksimalno dozvoljena koncentracija (MDK) za ukupne ugljovodonike u radnoj sredini iznosi 500 mg/m .
Rezultati merenja koncentracije ukupnih ugljovodonika su izraženi u ppm i zbog nepoznatog sastava ukupnih
ugljovodonika ppm se ne može prevesti u mg/m3 pa se stoga ne može izvršiti poređenje sa MDK.
118
Tabela 53. Prikaz rezultata merenje koncentracije ukupnih ugljovodonika u fabrici FOV
Merenja koncentracije ukupnih ugljovodonika u fabrici FOV
Mesec
Broj izvršenih
merenja
Broj merenja
konc, većih od
MDK
Maksimalno izmerena
koncentracija
(ppm)
Prosečna vrednost
izmerenih koncentracija
(ppm)
I
92
0
2.654
0.607
II
84
0
5.290
0.654
III
93
0
2.019
0.583
IV
90
0
9,347
0,438
V
VI
93
90
0
0
22,892
11,000
1,088
0,903
VII
93
0
43,700
1,567
VIII
93
0
6,000
0,623
IX
X
90
93
0
0
28,000
1,300
0,733
0,305
XI
90
0
2,900
0,610
XII
93
0
2,500
0,460
3
KOMENTAR: Maksimalno dozvoljena koncentracija (MDK) za ukupne ugljovodonike u radnoj sredini iznosi 500 mg/m .
Rezultati merenja koncentracije ukupnih ugljovodonika su izraženi u ppm i zbog nepoznatog sastava ukupnih
ugljovodonika ppm se ne može prevesti u mg/m3 pa se stoga ne može izvršiti poređenje sa MDK.
4.2.2. Prikaz stanja kvaliteta vazduha na lokaciji
Zaključak godišnjeg izveštaja monitoringa kvaliteta vazduha Zavoda za javno
zdravlje Pančevo
Poređenjem rezultata praćenja kvaliteta vazduha na mernim mestima u gradu
Pančevu može se uočiti da u zagadjenju vazduha Pančeva najznačajnije učešće
imaju čestice: čadj i ukupne suspendovane čestice.
Prisustvo čađi u vazduhu Pančeva je decenijski problem, naročito u periodu zime, tj.
grejne sezone. U 2010.godini prosečne godišnje koncentracije su prilično
ujednačene i kreću se od 23-26 µg/m3. Na mernom mestu Streli šte i Nova Misa
prosečna godišnja koncentracija čađi (26 µg/m3) je nešto veća nego na drugim
mernim mestima.
Broj dana sa koncentracijama čađi većim od GV (50 µg/m3) na mernim mestima u
Pančevu iznosio je od 28-32. Najviše takvih dana registrova no je na mernom mestu
Strelište i Nova Misa (po 32).
Broj dana sa koncentracijama čađi u vazduhu iznad GV manji je na svim mestima u
odnosu na 2009.godinu. Ovo je doprinelo tome da proseč ne godišnje koncentracije
čađi u odnosu na prosečne godišnje koncentracije u prethodnoj godini budu znatno
niže na svim mernim mestima, čemu su svakako doprinele povoljnije meteorološke
prilike.
Na svim mernim mestima, kao i u prethodnim godinama znatno su veće prosečne
koncentracije čađi u zimskom od prosečnih koncentracija u letnjem periodu.
119
Povećane koncentracije čađi u zimskom periodu, posebno u čisto stambenim
zonama kao što je Nova Misa i Strelište upućuje da je čađ poreklom od loženja u cilj
u zagrevanja prostorija.
Na svim mernim mestima najveći je broj dana sa koncentracijama čađi koje
ugrožavaju samo senzitivne populaci one grupe. Najveć i broj dana sa
koncentracijama čađi koje su nezdrave za ukupnu populaciju je na mernom mestu
Strelište (11), a najveć i broj dana sa koncentracijama čađi koje su vrlo nepovoljne
za opštu populaciju (7) registrovan je na mernom mestu Nova Misa.
Da bi se smanjio zdravstveni rizik neophodno je smanjiti prisustvo čađi u vazduhu
Pančeva od 50-53 % po pojedinim mernim mestima.
Ukupne suspendovane čestice (TSP) u zagadjenju vazduha u Pančevu značajno u
čestvuju u 2010.godini. Posmatrajući odnos uzetih uzoraka i broj dana sa
koncentracijama TSP ugrožavajućim za zdravlje na mernom mestu Strelište, može
se re ći da je zdravlje stanovništva Pančeva ugroženo visokim koncentracijama ovog
zagađivača oko 20,6% praćenih dana u godini. Najveći je broj dana sa indeksom
kvaliteta vazduha koji govori o ugroženosti senzitivnih populacionih grupa.
Da bi prisustvo ovog parametra u vazduhu bilo prihvatljivo neophodna je sanacija u
smislu smanjenja prisustva TSP u vazduhu za 68%.
TSP i čađ su čestice i odgovorne su za mnoge štetne zdravstvene efekte kod ljudi,
naročito kod pripadnika osetljivih populacionih grupa (hronič ni bolesnici, deca, stari,
trudnice), što je dokazano u velikom broju naučnih i stručnih istraživanja širom sveta.
Osetljive grupe prema zagadjenju česticama uključuju obolele od srčanih i plućnih
bolesti (uključujući one koji mogu imati i nedijagnostikovanu srčanu ili plućnu bolest),
decu, trudnice i stare.
Efekti čestica na zdravlje mogu biti akutni i hronični. Štetni akutni efekti čestica na
zdravlje ogledaju se u tome što će ljudi sa srčanim ili plućnim bolestima kao što je
zastojna srčana insuficijencija, oboljenja koronarnih arterija, astma ili hronična
obstruktivna bolest pluća, stari i deca zbog poveć ane čađi u vazduhu više posećivati
službu hitne pomoći, biti češ će primani na bolničko lečenje ili u nekim slučajevima
čak umreti.
Kada su izloženi zagadjenju česticama ljudi sa srčanim oboljenjima mogu doživeti
bol u grudima, palpitacije (podrhtavanje), kratko i plitko disanje i zamaranje.
Zagadjenje česticama takodje može biti udruženo sa srčanim aritmijama i srčanim
napadima. Mogu se javiti simptomi kao kašalj ili kratko disanje. Zagadjenje
česticama može povećati osetljivost za respiratorne infekcije i može pogoršati
postojeće respiratorne bolesti, kao što je astma ili hronični bronhitis, uzrokujuć i
povećano korišćenja lekova i više poseta lekaru.
120
Povećanje koncentracije čestica u vazduhu može da indukuje srčane udare kod
relativno mladih ljudi, pobačaje i prevremene porođaje. U nekim studijama dokazano
je da prisustvo većih koncentracija čestica u vazduhu može biti povezano sa malom
porođajnom težinom novorođen čadi, povećanim brojem obolelih od respiratornih
bolesti kod izloženog stanovništva, kao i pogoršanjem postojeć ih respiratornih
bolesti.
Najveću osetljivost ispoljavaju hronični bolesnici (astmatičari, oboleli od hroničnog
bronhitisa, hronični kardiovaskularni bolesnici ...) kod kojih pogoršanje osnovne
bolesti može zahtevati dodatno lečenje, čak i bolničko, intervencije od strane službe
hitne medicinske pomoći, često odsustvovanje sa posla i iz škole ....Česta
pogoršanja osnovne bolesti umanjuju kvalitet života ovih osoba.
Povećane koncentracije čestica u vazduhu odgovorne su za povećanu smrtnost kod
bolesnika koji boluju od kardiovaskularnih bolesti i hroničnih respiratornih bolesti.
Veoma su, u tom smislu, ugroženi bolesnici koji boluju od hroničnih bolesti srca
(angina pektoris, hronična srčana insuficijencija...).
Povećana koncentracija čestica smanjuje vidljivost i može biti odgovorna za
stradanja i povrede u saobraćaju. U sastavu čađi otkrivene su stotine aromatičnih
ugljovodonika i policiklič niharomatič nih ugljovodonika (PAH) visoke mase. Neki od
njih, kao benzo-a-piren, benz o-b-nafto 2,1 tiophen (iz ložišta na ugalj) i ciklope ntancd-piren (iz motora) su kancerogeni. Dugoročna izloženost povišenim
koncentracijama čađi može dovesti do pojave kancera pluća i drugih disajnih organa
kod izloženih osoba.
Kontinualnim praćenjem elementarnog ugljenika i UV apsorbuju će frakcije
(kancerogeni PAH) u čađi na za tu svrhu raspoloživom uređaju koji poseduje Zavod
za javno zdravlje utvrđeno je postojanje kancerogenih supstancija u sastavu čađi
prisutne u vazduhu Pančeva.
Na osnovu rezultata saopštenih u velikom broju studija koje su se bavile
proučavanjem uticaja čestica na zdravlje, SZO je usvojila stanovište da ne postoji
koncentracija čestica u vazduhu koja se može smatrati bezbednom za zdravlje ljudi.
Stoga u najnovijem Vodiču za kvalitet vazduha iz 2006. godine, nisu date preporuke
za čestice.
Može se zaključiti da je prisustvo čestica u vazduhu Pančeva, a pre svih čađi,
značajan ekološki problem koji zahteva rešavanje u cilju mnogostruke zaštite
zdravlja izloženog stanovništva.
Obolevanje i umiranje zbog izloženosti
česticama skopčano je sa velikim
materijalnim troškovima pojedinaca, zdravstvene službe, ali i čitave zajednice. Tim
troškovima mogu se pridodati troškovi za održavanje čistoće komunalne zajednice
(pranje i krečenje fasada, spomenika, ulica ....), zbog efekta prljanja od čestica.
121
Amonijak, je u 2010. godini na lokaciji Zavod zabeležen u koncentracijama koje su
neznatno više, dok su na lokaciji V. Dom znatno niže u odnosu na prosečne
koncentracije u 2009.godini.
Preko GV amonijak nije izmeren ni u jednom uzorku vazduha. Ipak, prosečne
godišnje koncentracije amonijaka na oba merna mesta dosta su iznad prosečne
godišnje maksimalno dozvoljene koncentracije koju daje Uredba. Uzimajući u obzir
ovu činjenicu, kao i činjenicu da nisu registrovane koncentracije iznad dnevne MDK
i da su dnevne koncentracije slične (čak i dosta niže na V.Domu) kao u 2009 godini
nameće se zaključak da MDK na godišnjem nivou nije dobro utvrđena, te je potrebno
izvrši ti korekciju ove norme.
Prisustvo azot dioksida u navedenom periodu u vazduhu na oba merna mesta u
Pančevu u okviru je GV na godišnjem nivou i kritične vrednosti za zaštitu vegetacije.
Iako azotdioksid ne opterećuje značajno vazduh u Pančevu potrebno uložiti napor da
prisustvo ove supstance bude još manje u vazduhu nego do sada.
Što se tiče benzena, posle mnogo godina i dosta uloženog napora od strane
zajednice i industrije na oba merna mesta u poslednje tri godine koncentracije su u
okviru norme predviđene Uredbom, s tim da su u 2010.godini niže nego u
2009.godini.
Prosečna godišnja koncentracija je niža na mernom
µg/m3) nego na mernom mestu Zavod (4 µg/m3).
mestu Vatrogasni dom (3
Ostali parametri koji su mereni u vazduhu Pančeva tokom 2010.godine, sa aspekta
Uredbe nisu značajno u čestvovali u zagađivanju vazduha.
Srednje godišnje koncetracije benzena
u periodu 2000-2010 god.
Srednje koncetracije benzena µg/m 3
25
20
15
Zavod
10
V.Dom
5
0
2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.
godina
122
4.2.3. Opis mogućeg uticaja na kvalitet vazduha na lokaciji
Na osnovu rezultata ispitivanja doprinosa realno postojećih izvora emisija u Južnoj
industrijskoj zoni grada Pančeva, koje je sproveo Institut za hemiju tehnologiju i
metalurgiju konstatovano je postojanje uticaja više različitih tipova izvora emisija,
počev od sagorevanja goriva sa visokim sadržajima sumpora u industrijskim
ložištima, preko procesnih emisija karakterističnih zagađujućih materija (NH3),
otparavanja naftnih derivata iz fugitivnih (difuznih) izvora emisija, do lokalnog uticaja
od saobraćaja. Procena doprinosa različitih izvora emisija koja je urađena pomoću
modela UNMIX ukazuje na visok doprinos saobraćaja sadržaju štetnih materija u
ambijentalnom vazduhu, koje su karakteristične i za izvore u okviru južne industrijske
zone.
Generalno se može usvojiti da je problem zagađenja vazduha grada Pančeva složen
i da posledično uzročne veze između koncentracija pojedinih zagađujućih materija u
ambijentalnom vazduhu i njihovih izvora emisija nisu jednostavne, počev od složenih
meteoroloških uslova preko velikog broja različitih izvora emisija. Ovim istraživanjem
je konstatovano postojanje različitih kombinacija tačkastih (procesnih i energetskih),
površinskih (postrojenja za preradu otpadnih voda) i fugitivnih izvora emisija
(slobodna otparavanja u nekom delu tehnološkog procesa) na teritoriji grada
Pančeva. Konstatovani izvori emisija u Južnoj zoni su različitih konstrukcija, različitih
visina i različitih emisionih flukseva. Zagađujuće materije će se različito ponašati u
atmosferi u zavisnosti od tipa izvora iz kojeg se emituju, njihove visine i od
meteorološke podloge is pitivanog regiona.
Ulazeći u granični sloj atmosfere gasovi i čestice se rasprostiru i disperguju prema
zakonima difuzije i transporta koji zavise od karaktera strujanja i stabilnosti
atmosfere (Vuković, 2003. g. u Vukmirović i dr., 2003. g.). U istim meteorološkim
uslovima polje prizemnih koncentracija zagađujućih materija može biti bitno različito
u zavisnosti ne samo od meteoroloških parametara nego i od veličine i vrste emisije,
kao i od visine i broja izvora emisije. Kompleksnost problema sa jedne strane zbog
promenjivosti atmosferskih strujanja, karakteristika podloge i topografije lokaliteta, a
sa druge strane zbog razlika između izvora i emisije, traži poseban pristup i
specijalno rešavanje od jednog do drugog specifičnog slučaja.
Radiosondažna merenja su se realizovala više od 30 godina na Meteorološkojaerološkoj stanici Zeleno Brdo (Beograd), do 1984. g., ka da se trajno izmeštaju na
Košutnjak. Na većini aeroloških opservatorija u svetu, radiosondažna merenja se
vrše u dva dnevna termina (01 i 13 časova) tako da merenja na Zelenom Brdu od
1981. do 1983. g. rađena u četiri termina (01, 07, 13 i 19 časova), predstavljaju
meteorološku riznicu podataka. Za potrebe ovog rada navedeni su rezultati tih
merenja koji se posebno odnose na pojavu prizemnih inverzija (učestalost, debljina,
trajanje), određivanje visine sloja mešanja i stabilnost atmosfere (Vuković, 2003. g. u
Vukmirović i dr., 2003.g.).
123
Pri pojavi zagađivanja vazduha prizemne inverzije zauzimaju posebno mesto, jer u
kombinaciji sa slabim strujanjem čine, sa meteorološkog aspekta, najpovoljnije
uslove za visoke koncentracije zagađujućih materija. Prizemne inverzije definisane
su porastom temperature počevši od tla pa do neke visine u najnižem sloju
atmosfere - donjoj troposferi. Za upoznavanje prizemnih inverzija nad Beogra dom
koristio se niz radiosondažnih podataka o temperaturi, dobijenim merenjima u četiri
termina (01, 07, 13 i 19 sati po UTC) na Zelenom Brdu u periodu 1981.-1983. g.
Kako se karakter inverzija toplog i hladnog dela godine razlikuje, posebno je obrađen
niz radiosondažnih podataka u hladnom periodu 1978.-1983. g. (Vukovi ć, 2003. g. u
Vukmirović i dr., 2003. g.).
Osnovna, iako i najgrublja informacija o inverzijama u Beogradu, je prosečna
učestalost njihovog pojavljivanja izražena brojem dana.
Tabela 54. Prosečan broj dana sa prizemnim inverzijama, Beograd-Zeleno Brdo, (01, 07, 13 i 19 sati),
1981.-1983. g.
Termin
Mesec
God.
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
01
15
13
22
21
21
21
21
26
22
25
16
18
241
07
13
11
3
12
17
1
10
2
2
1
1
3
14
19
22
1
10
2
20
4
141
14
19
13
8
9
11
2
3
1
6
16
23
15
16
123
Iz tablice se vidi da je tokom godine najveći broj noćnih inverzija (66,0%), a najmanji
u podnevnim satima (1,9%). Jutarnjih prizemnih inverzija ima 38,6%, dok u
večernjim satima registrovano je 33,7%.
Najmanji broj jutarnjih, podnevnih i večernjih inverzija pripada letu, što se i moglo
očekivati s obzirom da u svetlom delu dana (od izlaska do zalaska Sunca) dolazi do
uticaja termičke turbulencije. Najveći broj noćnih inverzija pripada letu, ali s obzirom
da se ne ističu svojom stacionarnošću (dužinom trajanja) to je uloga inverzija u
hladnoj polovini godine za povećanu zagađenosti vazduha značajnija.
Debljina prizemne inverzije definiše se visinom njene gornje granice, iznad koje
temperatura sa visinom uglavnom stalno pada.
Uloga prizemnih inverzija u problemu zagađenja je značajna, jer njihova gornja
granica deluje kao prirodna prepreka širenju zagađujućih materija. Ako je visina
izvora zagađenja manja od debljine inverzionog sloja, tada se zagađenje zadržava
ispod njene gornje granice i širi samo unutar tog sloja i prema tlu. Međutim, ako je
visina izvora veća od debljine inverzionog sloja, tada se zagađenje širi iznad te
barijere (Vukovi ć, 2003. g. u Vukmirović i dr., 2003. g.).
Visina sloja mešanja označava debljinu prizemnog sloja u kome je moguća difuzija
zagađujućih materija po vertikali. Ona deluje kao granica sloja unutar koga se
odigrava transport i disperzija ukupne količine izbačenih zagađujućih materija. Što je
taj sloj plići, to su prizemne koncentracije više, odnosno što je debljina sloja mešanja
124
veća, i uticaj njegove visine je slabiji i pomera se prema većim udaljenostima od
izvora emisije.
Dnevni hod visine sloja mešanjem (m) za određene klase stabilnosti atmosfere u avgustu,
Beograd-Zeleno Brdo
Dnevni hod visine sloja mešanja za određene klase stabilnosti atmosfere u januaru,
Beograd-Zeleno Brdo
U nestabilnim atmosferskim uslovima su najveće visine sloja mešanja, i to rastu od
januara do jula, da bi zatim opadale ka decembru. Umereno stabilna atmosfera
postoji od januara do aprila i od septembra do decembra. Jako stabilna i ekstremno
stabilna atmosfera, u periodu ispitivanja, nije zabeležena.
Na osnovu ove jedinstvene analize, strukture donje troposfere nad Beogradom, koja
je reprezentativna za teritoriju u radijusu od 50 km oko Zelenog Brda na Zvezdari,
može se zaključiti da je potencijal za zagađenje atmosfere u Beogradu i okolini
radijusa do oko 50 km, a to važi i za grad Pančevo, najveći u noćnim, zatim u ranim
125
jutarnjim časovima i na kraju u večernjim časovima. Za život u naseljima su najbitniji
rani jutarnji časovi kada je najintezivniji saobraćaj radi prevoza zaposlenih, bilo da
se odvija individualnim ili grupnim prevozom (Vukovi ć, 2003. g. u Vukmirović i dr.,
2003. g.).
Štetne materije koje beleži opštinski monitoring sistem, a koje se javljaju u relativno
visokim koncentracijama, kao što je na primer benzen, emituju se iz prizemnih izvora
emisija. Ovakvih izvora u svakoj urbanoj sredini je mnogo, počev od saobraćaja,
benzinskih pumpi, raznih radionica za farbanje i slično. U Pančevu pored navedenih
izvora karakterističnih za urbane sredine postoji NIS Rafinerija nafte i HIP
Petrohemija. NIS Rafinerija nafte predstavlja dominantan izvor emisija isparljivih
organskih i drugih jedinjenja i ujedno je prvi u lancu zagađivača benzenom, toluenom
i ksilenom. U samoj rafineriji tokom manipulacije proizvodima dolazi do višestrukih
emisija, međutim emisijama nije kraj u rafineriji. Derivati koji se otpremaju iz rafinerije
pretstavljaju potrošačku robu koja se do kupaca distribuira preko benzinskih stanica,
kojih u velikom broju ima u urbanim sredinama. U procesu pretakanja derivata iz
auto-cisterne u rezervoar benzinske stanice preko odušnog ventila rezervoara dolazi
do emisije zapremine organskih para koja je jednaka zapremini pretočenog goriva.
Zatim, prilikomtočenja goriva u rezervoar automobila dolazi do istiskivanja iste
zapremine organskih para iz automobilskog rezervoara. I na kraju, u režimima
nepotpunog sagorevanja u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem koji se javljaju pri
izmeni režima rada motora, što je i karakteristika za urbane sredine gde su česta
usporavanja, zaustavljanja i ubrzavanja automobila, dolazi do povišene emisije
benzena i mnogih drugih opasnih materija u koje spadaju i policiklični ugljovodonici.
U konačnom bilansu, iz jedne zapremine derivata nafte oslobodi se višestruka
zapremina organskih para u lancu manipulacija derivatom od proizvođača do
krajnjeg potrošača. Najveći od svih izvora u Pančevu je naravno rafinerija nafte, ali i
ostali izvori, iako su pojedinačno zanemarljivog kapaciteta u odnosu na rafineriju,
zbog svoje brojnosti značajno doprinose zagađenju vazduha grada Pančeva.
Konačno, sadržaj karakterističnih štetnih materija u ambijentalnom vazduhu može se
kontrolisati jedino ukoliko se kontrolišu njihovi izvori emisija. U slučaju Pančeva
moraju se kontrolisati izvori emisija u NIS Rafineriji nafte – Pančevo i u HIP
Petrohemija – Pančevo. Na osnovu ovog istraživanja može se zaključiti da su
dominantni izvori emisija benzena, toluena i ksilena procesi otpremanja derivata, i to
pre svega lakih tečnih derivata, svih tipova benzina na pretakalištima, stim što je
doprinos NIS Rafinerije dominantan prema bilansima emisija ali i doprinos HIP
Petrohemije je evidentiran na osnovu porasta ambijentalnih koncentracija benzena,
toluena i ksilena u vreme otpremanja većih količina pirolitičkog benzina. Otpremanje
pirolitičkog benzina iz HIP Petrohemija ne obavlja se često. Uticaj od HIP
Petrohemije, koji evidentiran omogućava i analizu reprezentativnosti mernih mesta i
direktno pokazuje nereprezentativnost mernog mesta Vojlovica za Južnu industrijsku
zonu u celini. Merno mesto Vojlovica registruje kratkotrajne visoke koncentracije
benzena, toluena i ksilena, ali njihov uzrok je na osnovu dodatne analize zasigurno
126
posledica nekih od procesa u NIS Rafineriji nafte Pančevo. Iako su emisije isparljivih
jedinjenja iz rafinerije dominantne, regresionom analizom nisu utvrđene korelacije
između visokih koncentracija u ambijentalnom vazduhu i procesa otpremanja
derivata unutar rafinerije.
4.2.4. Opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i, gde je to
moguće, otklanjanja svakog značajnijeg štetnog uticaja na vazduh u životnoj
sredini
Poslednjih godina HIP-Petrohemija a.d. preduzela je niz mera na smanjenju svih
emisija zagađujući materija u životnu srdinu, a naročito ugljovodonika poreklom iz
nafte (benzen, ksilen, toluen, …). Poslednje tri godine koncentracije benzena su u
okviru norme predviđene Uredbom, s tim da su u 2010.godini niže nego u
2009.godini. Emitovane količine CO2 nemaju uticaja na zdravlje okolnog
stanovništva, ali imaju globalan uticaj efekta staklene bašte. Uticaj emisije CO, SO2,
NO2 i praškastih materija je u meri koja ne prekoračuje granične vrednosti emisije.
Nepovoljnost lokacije, moguće je tek delimično rešiti stvaranjem odgovarajućih zona
zaštite, postavljanjem zelenih pojaseva i uvođenjem novih tehnologija koje su
ekološki prihvatljive.
Razvojni planovi HIP-Petrohemije temelje se na potpunom iskorišćenju raspoloživih
kapaciteta i njihovom povećanju, povećanju energetske efikasnosti, modernizaciji i
unapređenju tehnoloških procesa sa stanovišta njihove ekološke prihvatljivosti i
smanjenja emisija zagađujućih materija u vazduh, u skladu sa BAT (best available
techniques) direktivama EU, koje su sadržane i u novom Zakonu o integrisanom
sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine čime se garantuje maksimalna
zaštita životne sredine.
Od planiranih većih investicionih projekata u toku je prva faza modenizacije i
rekonstrukcije fabrike za preradu otpadnih voda koja za cilj ima smanjenje neprijatnih
mirisa i emisije zagađujućih materija u vazduh i vode, i terminala fabrike Etilen čime
će se značajno smanjiti emisija u vazduh ugljovodonika poreklom iz nafte.
Krajem 2010. godine HIP-Petrohemija i SNC Lavalin potpisuju Ugovor o izradi
Master Plana i Feasibility Studije za realizaciju investicionog programa rekonstrukcije
fabrika Etilen, PEVG i PENG. Ovim Planom, koji predviđa procesno i energetsko
povezivanje NIS Rafinerije nafte Pančevo i HIP-Petrohemije, obuhvaćeni su:
rekonstrukcija fabrike Etilen postojećeg kapaciteta 200.000 t/g, povećanje kapaciteta
fabrike PEVG na 110.000 t/g, povećanje kapaciteta fabrike PENG na 100.000 t/g,
dok se od revalorizacije propilena (C3 Splitter) odustalo.
Nova osnova za stabilno poslovanje i dalji razvoj HIP-Petrohemije utemeljena je
krajem 2011. godine, i imala je za cilj smanjenje kapitalnih ulaganja, obzirom na
otežano obezbeđenje bankarskih sredstava usled poslovanja HIP-Petrohemije u
uslovima krize i recesije. Uz podršku Vlade Republike Srbije i Ministarstva ekonomije
127
i regionalnog razvoja, u okviru strateškog integrisanog razvoja NIS-a i HIPPetrohemije, zajednički tim stručnjaka ovih kompanija izradio je Plan razvoja HIPPetrohemije. Usled otežanog pristupa kvalitetnim izvorima finansiranja investicioni
program podeljen je u dve faze.
Prva faza investicionog programa (2012-2013.) podrazumeva povećanje kapaciteta
proizvodnje fabrika PENG i PEVG, što će omogućiti dostizanje pozitivnog novčanog
toka iz operacione delatnosti u 2014. godini. Rekonstrukcija polimernih fabrika
planirana je na povećanju kapaciteta fabrike PEVG od 110.000 t/g i povećanju
kapaciteta fabrike PENG u rasponu 67.000-76.000 t/g.
Druga faza investicionog programa (2014-2015.) podrazumeva povećanje
energetske efikasnosti u Fabrici Etilen i valorizaciju propilena, odnosno izgradnju
novog postrojenja za proizvodnju polipropilena kapaciteta 180.000 t/g sa C3-spliter
jedinicom, što će omogućiti rast poslovanja do 2020. godine.
128
HIP-Petrohemija je potpisala Memorandum o razumevanju za realizaciju projekta čiji
je cilj osnivanje Centra za upravljanje životnom sredinom (EMC) u Srbiji, koji bi
pružao usluge (kao što je npr. "zeleno računovodstvo") kompanijama članicama
(klijentima-partnerima). EMC predstavlja sredstvo izveštavanja u skladu sa
nacionalnim i propisima EU. Njihov cilj je smanjenje zagađenja životne sredine, i
obezbeđenje boljih kapaciteta za upravljanje životnom sredinom za njegove članove
(kompanije), a sa druge strane smanjenje troškova (proizvodnje). Ključni funkcionalni
elementi EMC-a su Sistem za vođenje evidencije i izveštavanje u oblasti životne
sredine.
U cilju smanjenja potencijalne opasnosti po životnu sredinu u slučaju ekscesnih
situacija u redovnoj proizvodnji, a pogotovo pri mogućim udesima manjeg ili većeg
stepena, HIP-Petrohemija zajedno sa Naftnom industrijom Srbije učestvuje u
realizaciji projekta pod nazivom: „Rano otkrivanje, praćenje i integrisano upravljanje
neistraženim rizicima povezanim sa novim tehnologijama" („Early Recognition
Management of Emerging, New technology Related Risks "), koji finansira Evropska
Unija. Implementacija integrisanog rizika će omogućiti praćenje on-line monitoringa
rizika i procenu rizika u HIP- Petrohemiji, prevenciju udesa i rano otkrivanje
opasnosti, razradu scenarija za sve skale aplikacija i uporedne izveštaje o sigurnosti
kako bi se osiguralo dosledno tretiranje mogućeg domino efekta, identifikaciju "uticaj
oblasti" u industrijskoj južnoj zoni Pančeva, identifikaciju industrijskih i transportnih
aktivnosti koje uključuju opasne materije i definisanje značajnih izvora rizika koji će
podrzumevati i smanjenje uticaja na životnu sredinu.
129
4.3. Uticaj planiranih aktivnosti na vode
4.3.1. Monitoring voda
Monitoring otpadnih voda u HIP-Petrohemija a.d. podrazumeva sistematski nadzor
pojedinih hemijskih ili fizičkih karakteristika emisije, ispuštanja otpadnih voda u
životnu sredinu, ekvivalentnih parametara ili tehničkih mera itd. Monitoring je
zasnovan na ponovljenim merenjima ili zapažanjima, sa odgovarajućom učestalošću
u skladu sa dokumentovanim i dogovorenim procedurama, i vrši se u cilju pružanja
korisnih informacija o emisiji voda iz proizvodnog procesa. Ove informacije mogu da
se kreću od jednostavnih vizuelnih posmatranja do preciznih numeričkih podataka.
Informacije se mogu koristiti za više različitih svrha, glavni cilj je da se proveri
ispravnost rada procesa i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i za
omogućavanje donošenja boljih odluka o industrijskim operacijama i proizvodnji.
HIP-Petrohemija a.d. vrši monitoring podzemnih voda i monitoring otpadnih voda.
Monitoring otpadnih voda vrši se kao:
 monitoring tehnoloških otpadnih voda na mestu nastajanja i
 monitoring na mestu ispuštanja u recipijent
Različiti nivoi potencijalnog rizika po životnu sredinu definišu potrebu za različitim
režimima monitoringa. Analitičko merenje odnosi se na specifičan oblik hemijske
analitike koja se propisuje zakonom i podleže zakonskim, odnosno podzakonskim
propisima i praćenjem i merenjem parametra koji su tesno povezani sa operacijama
koje se izvode tokom procesa kojima se kontroliše i/ili optimizuje sam proces.
Režim povremenog monitoringa otpadnih voda
Povremeno merenje emisije zagađujućih materija u vode na mestu ispuštanja u
recipijent u 2011. godini vršila je ovlašćena organizacija sa akreditovanom
laboratorijom „Institut za zaštitu na radu“ Novi Sad pri čemu je vrednovanje rezultata
izvršeno u skladu sa Pravilnikom o opasnim materijama u vodama, (“Sl. glasnik RS”,
br. 31/82), Uredbom o klasifikaciji voda i Uredbom o kategorizaciji vodotoka (“Sl.
glasnik RS”, br. 5/68).
Tabela 55. Lista mernih mesta povremenog monitoringa otpadnih voda
Stacionarni izvor emisije
FOV
Merno mesto
Na mestu ispusta u recipijent
Povremeni monitoring podzemnih voda u 2011. godini nije izvršen.
Lokacije osmatračkih bunara odabrane su tako da se utvrdi kvalitativni uticaj
oslobađanja materija iz proizvodnih procesa, tamo gde je to bilo verovatno, kao i da
se jasno sagledaju karakteristike podzemnih voda koje napuštaju oblasti pojedinih
fabrika.
130
Tabela 56. Lista mernih mesta povremenog monitoringa podzemnih voda
Stacionarni izvor emisije
Merno mesto
Dvanaest osmatračkih bunara koji se nalaze u
krugu HIP-Petrohemije (MW-18, MW-21, SDC-3,
SDC-4, MW-20, MW-16, MW-23, MW-12, MW13, MW-11, MW-34, MW-2)
Pet osmatračkih bunara lociranih oko deponije
otpada kontaminiranog živom (B-N, B-2, B-3, B4, B-5)
Četiri osmatračka bunara lociranih neposredno
pored deponije mulja (PD-1, PD-2, PD-3, PD-4)
HIP-Petrohemija
Režim intenzivnog monitoringa otpadnih voda
Analizu zagađujućih materija u otpadnim vodama na mestu ispuštanja a pre mešanja
sa drugim otpadnim vodama i na mestu ispuštanja u recipijent vrši akreditovana
laboratorija HIP-Petrohemija a.d. nekoliko puta dnevno.
Tabela 57. Lista mernih mesta intezivnog monitoringa otpadnih voda
Stacionarni izvor emisije
Tokovi otpadnih voda
Etilen:
Neorganski tok
Uljni tok (A-tok)
Tok istrošene kaustike
PEVG
PENG
Elektroliza
Energetika
FOV:
Primarna i sekundarna obrada
Na mestu ispuštanja u recipijent
HIP-Petrohemija
U 2011. godini HIP-Petrohemija a.d. emitovala je sledeće količine zagađujućih
materija u vode:
Emisija zagađujućih materija u vode t/god
Sus. materije
10%
BPK₅
4%
HPK
23%
Masti i uja
63%
131
440,3 t/god
450
400
350
300
250
192,9 t/god
200
150
100
25,5 t/god
70,6 t/god
50
0
BPK₅
HPK
Masti I ulja
Sus. materije
Tabelarni prikaz povremenog monitoringa emisije zagađujućih materija u vode
Tabela 58. Prikaz rezultata ispitivanja kvaliteta otpadnih voda na ispustu iz postojenja FOV
Parametar
Jed.
Izmerena vrednost
I
II
III
IV
V
VI
Refer.
vredn.
Temperatura vode
̊C
28
22.7
21,9
30.4
17,5
19,2
pH
/
7.63
8.02
7,77
8.23
8,17
8,22
Mutnoća
NTU
22
13.6
96
12.3
10,7
13,2
-
Rastvoreni kiseonik
mg/l
3.87
4.63
4,12
4.30
4,59
5,20
min 6
HPK
BPK5
mg/l
mg/l
4
1
8
2
120
18
80
10
62
12
96
15
4
Suspendovane
materije
mg/l
3
8.5
69
5
61,4
13,5
30
Sulfidi
mg/l
< 0.02
< 0.02
0,02
< 0.02
0,02
0,02
-
Ukupan N
Ukupan P
mg/l
mg/l
10.10
< 0.2
8.95
0.58
5,95
0,28
3.88
< 0.2
5,79
0,35
3,52
<0,2
-
Fenolni indeks
mg/l
<0.002
< 0.001
0,001
< 0.001
0,001
0,001
0.001
Masti i ulja
mg/l
675.5
82
89
16.4
87
50
-
Cd
mg/l
<0.002
<0.002
<0,002
<0.002
<0,002
<0,002
0.005
Cr
mg/l
0.011
0.005
0,005
0.0014
0,069
0,0013
0.1
Cr
Cu
mg/l
mg/l
< 0.01
0.021
< 0.01
0.019
< 0.01
0,0011
< 0.01
0.005
< 0.01
0,003
< 0.01
0,004
0.1
0.1
Zn
mg/l
0.074
0.088
0,071
0.075
0,069
0,092
0.2
Pb
mg/l
0.069
0.058
0,038
< 0.01
0,032
0,01
0.05
Ni
Hg
mg/l
mg/l
0.024
<0.0001
0.015
<0.0001
0,019
<0,0001
< 0.01
<0.0001
0,01
<0,0001
0,01
<0,0001
0.05
0.001
Benzen
mg/l
0.008
0.021
0,01
< 0.01
0,01
0,01
0.5
VCM
EDC
mg/l
mg/l
< 0.005
0.002
< 0.005
<0.0005
0,0005
<0,0005
<0.0005
<0.0005
0,0005
0,0005
0,0005
0,0005
2
6+
6.88.5
132
Uzimajući u obzir veličinu recipijenta Dunava i činjenicu da otpadna voda nakon
kompletnog tretmana ne menja kvalitet voda u kanalu HIP-a, može se konstatovati
da kvalitet otpadnih voda HIP-Petrohemija nema uticaja na kvalitet recipijenta.
Grafički prikaz povremenog monitoringa podzemnih voda-Krug HIP-Petrohemije a.d.
Uporedni prikaz temperature (0C) podzemnih voda u martu 2005,
decembru 2006, novembru 2007 i decembru 2008. godine
Izmerene vrednosti (0C)
25,0
20,0
15,0
10,0
5,0
0,0
MW18
MW21
SDC3
SDC4
MW20
MW16
MW23
MW12
MW13
MW11
MW34
MW-2
mart 2005
8,1
8,5
8,7
11,7
13,1
12,6
11,8
10,0
11,2
10,5
12,7
11,2
decembar 2006
13,5
13,5
12,5
17,5
17,3
20,1
18,0
16,6
15,5
15,2
17,4
15,3
novembar 2007
15,7
17,1
13,9
19,5
18,2
19,0
18,2
17,1
17,2
16,5
19,1
16,3
0,0
decembar 2008
14,6
14,9
12,8
18,7
18,7
19,0
17,3
16,6
16,9
16,6
19,0
16,4
0,0
K-1
K-1
Merno mesto
Uporedni prikaz pH vrednosti podzemnih voda u martu 2005,
decembru 2006, novembru 2007 i decembru 2008. godine
16,000
14,000
12,000
10,000
Ph
8,000
6,000
4,000
2,000
0,000
mart 2005
MW18
MWSDC-3 SDC-4
21
11,880 8,080
MW20
MW16
MW23
MW12
MW13
MW11
MW34
MW-2
13,78 14,000 13,800 7,060
9,800
9,580
9,800
7,910
7,500
8,290
13,790 13,470 8,500 10,260 9,710
6,530
6,820
6,380
7,420
novembar 2007 10,830 7,320
11,51 13,160 11,590 6,730 11,040 8,600
8,540
7,520
7,060
7,540
0,000
decembar 2008 10,490 7,400
10,35 13,070 11,820 6,210 11,230 8,570
8,420
7,550
7,030
7,370
0,000
decembar 2006 13,310 7,760
14
Merno mesto
133
Uporedni prikaz elektroprovodljivosti podzemnih voda u martu
2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru 2008. godine
60,000
50,000
mS/cm
40,000
30,000
20,000
10,000
0,000
mart 2005
MW18
MW21
SDC-3 SDC-4
MW20
MW16
MW23
MW12
MW13
MW11
MW34
MW-2
K-1
2,160
0,933
3,170 43,200 7,640 24,100 3,080
7,540
4,930
3,780
1,580
0,691
decembar 2006 0,025
0,335
1,290
1,720
2,540
4,840
2,150
0,074
0,234
novembar 2007 2,790
0,340
1,150 33,400
17,300 4,140
7,770
7,830
5,31
0,990
0,950
0,000
decembar 2008 1,780
1,400
1,110 49,900 12,820 23,800 2,410
6,370
7,450
2,730
2,450
0,990
0,000
9,290
0,060
9,3
7,910
Merno mesto
Uporedni prikaz sadržaja hlorida u podzemnim vodama u martu 2005,
decembru 2006, novembru 2007 i decembru 2008. godine
8000,00
Izmerene vrednosti (mg/l)
7000,00
6000,00
5000,00
4000,00
3000,00
2000,00
1000,00
0,00
mart 2005
MW18
2,00
MWMW- MW- MW- MW- MW- MW- MWSDC-3 SDC-4
MW-2 K-1
21
20
16
23
12
13
11
34
156 40,00 0,20 113,202622,00 966 3174,001140,00316,00 249,00 46,6 1208,00
decembar 2006 30,10 140,7 639,80 639,801391,603275,601332,9 1276,202162,40545,90 390,00 199,9 552,70
novembar 2007 22,70
1104
22,70 85,20 1762,001480,00 627
606,001127,00878,00 146,00 64,8 481,00
decembar 2008 17,00 225,9 256,90 124,20 930,407397,40 361,6 1758,50946,50 594,70 141,00 85,9 593,30
MDK
200
200
200
200
200
200
200
200
200
200
200
200
200
Merno mesto
134
Uporedni prikaz sadržaja ukupnih ulja i masti u podzemnim vodama u
martu 2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru 2008. godine
0,160
Izmerene vrednosti mg/l
0,140
0,120
0,100
0,080
0,060
0,040
0,020
0,000
mart 2005
MW- MWMW- MW- MW- MW- MW- MW- MWSDC-3 SDC-4
MW-2 K-1
18
21
20
16
23
12
13
11
34
0,037 0,019 0,024 0,013 0,017 0,020 0,018 0,010 0,060 0,000 0,000 0,017 0,013
decembar 2006 0,005 0,005 0,086 0,009 0,006 0,005 0,013 0,007 0,019 0,017 0,044 0,022 0,010
novembar 2007 0,108 0,050 0,050 0,050 0,050 0,050 0,075 0,009 0,075 0,150 0,100 0,050 0,050
decembar 2008 0,050 0,096 0,050 0,050 0,050 0,050 0,050 0,050 0,050 0,050 0,050 0,050 0,050
MDK
0,1
0,1
0,1
0,1
0,1
0,1
0,1
0,1
0,1
0,1
0,1
0,1
0,1
Merno mesto
Uporedni prikaz sadržaja ukupnog hroma u podzemnim vodama u
martu 2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru 2008. godine
0,070
Izmerene vrednosti mg/l
0,060
0,050
0,040
0,030
0,020
0,010
0,000
mart 2005
MW- MWMW- MW- MW- MW- MW- MW- MWSDC-3 SDC-4
MW-2 K-1
18
21
20
16
23
12
13
11
34
0,010 0,010 0,01 0,000 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010
decembar 2006 0,002 0,002 0,007 0,009 0,002 0,004 0,002 0,001 0,002 0,002 0,002 0,002 0,002
novembar 2007 0,001 0,001 0,003 0,060 0,003 0,003 0,013 0,006 0,001 0,001 0,001 0,001 0,002
decembar 2008 0,022 0,001 0,001 0,002 0,001 0,001 0,005 0,001 0,001 0,002 0,002 0,001 0,006
MDK
0,05
0,05
0,05
0,05
0,05
0,05
0,05
0,05
0,05
0,05
0,05
0,05
0,05
Merno mesto
135
Uporedni prikaz sadržaja kadmijuma u podzemnim vodama u martu
2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru 2008. godine
0,0035
Izmrene vrednosti mg/l
0,0030
0,0025
0,0020
0,0015
0,0010
0,0005
0,0000
mart 2005
MW- MWMW- MW- MW- MW- MW- MW- MWSDC-3 SDC-4
MW-2 K-1
18
21
20
16
23
12
13
11
34
0,0020 0,0020 0,0020 0,0000 0,0020 0,0020 0,0020 0,0020 0,0020 0,0020 0,0020 0,0020 0,0020
decembar 2006 0,0010 0,0025 0,0010 0,0010 0,0010 0,0010 0,0010 0,0010 0,0010 0,0010 0,0010 0,0010 0,0010
novembar 2007 0,0009 0,0009 0,0006 0,0009 0,0006 0,0006 0,0006 0,0006 0,0006 0,0006 0,0006 0,0006 0,0007
decembar 2008 0,0014 0,0008 0,0008 0,0008 0,0008 0,0033 0,0008 0,0008 0,0008 0,0008 0,0008 0,0008 0,0008
MDK
0,003 0,003 0,003 0,003 0,003 0,003 0,003 0,003 0,003 0,003 0,003 0,003 0,003
Merno mesto
Uporedni prikaz sadržaja olova u podzemnim vodama u martu 2005,
decembru 2006, novembru 2007 i decembru 2008. godine
0,120
Izmerne vrednosti mg/l
0,100
0,080
0,060
0,040
0,020
0,000
mart 2005
MW- MWMW- MW- MW- MW- MW- MW- MWSDC-3 SDC-4
MW-2 K-1
18
21
20
16
23
12
13
11
34
0,010 0,010 0,010 0,000 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010
decembar 2006 0,010 0,010 0,011 0,012 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010
novembar 2007 0,008 0,008 0,009 0,008 0,018 0,009 0,009 0,009 0,009 0,009 0,009 0,009 0,010
decembar 2008 0,100 0,012 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,010 0,014
MDK
0,01
0,01
0,01
0,01
0,01
0,01
0,01
0,01
0,01
0,01
0,01
0,01
0,01
Merno mesto
136
Uporedni prikaz sadržaja žive u podzemnim vodama u martu 2005,
decembru 2006, novembru 2007 i decembru 2008. godine
0,7000
Izmerene vrednosti mg/l
0,6000
0,5000
0,4000
0,3000
0,2000
0,1000
0,0000
mart 2005
MW- MWMW- MW- MW- MW- MW- MW- MWSDC-3 SDC-4
MW-2 K-1
18
21
20
16
23
12
13
11
34
0,0005 0,0005 0,0424 0,2200 0,0007 0,0830 0,3320 0,0009 0,0009 0,0005 0,0005 0,0005 0,1360
decembar 2006 0,0009 0,0006 0,2820 0,6345 0,0280 0,0122 0,2350 0,0140 0,0005 0,0005 0,0005 0,0005 0,0252
novembar 2007 0,0020 0,0020 0,0560 0,3830 0,0720 0,0050 0,3366 0,0054 0,0024 0,0005 0,0005 0,0005 0,0005
decembar 2008 0,0005 0,0005 0,0800 0,1110 0,0047 0,0020 0,1940 0,0870 0,0010 0,0005 0,0005 0,0005 0,5400
MDK
0,001 0,001 0,001 0,001 0,001 0,001 0,001 0,001 0,001 0,001 0,001 0,001 0,001
Merno mesto
Uporedni prikaz sadržaja 1,2 dihloretana (EDC) u podzemnim vodama
u martu 2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru 2008.
900,00
godine
800,00
700,00
Izmerene vrednosti (μg/l)
600,00
500,00
400,00
300,00
200,00
100,00
0,00
mart 2005
MW- MWMWSDC-3 SDC-4
18
21
20
343,50 3,11 60,40 14,80 1,40
decembar 2006 152,86 4,57
28,70 22,70 23,32
MW- MW- MW- MW- MW- MWMW-2 K-1
16
23
12
13
11
34
47,50 127,70 0,00 5715,0014209,0983017, 10,00 121,40
2,41
38,02 866,58 406,00 11,40 15629,0 2,76
33,74
novembar 2007 30,13 46,26 22,39
2,33
11,54
0,74
3,94
1,89 100,35 137,4016266,7 51,69
3,50
decembar 2008 402,7
29,20
4,20
6,41
74,76 11,62 59,70 218,00 1,10
55,13
3
3
3
MDK
3
4,10
22,07
7,20
3
3
3
3
3
3
3
3
3
Merno mesto
137
Uporedni prikaz sadržaja vinil hlorid monomera (VCM) u podzemnim
vodama u martu 2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru
2008. godine
900,00
800,00
700,00
Izmerene vrednosti mg/l
600,00
500,00
400,00
300,00
200,00
100,00
0,00
mart 2005
MW18
MWMWSDC-3 SDC-4
21
20
185,00 93,30 14,70
decembar 2006 72,42
0,01
7,80
MW13
MW11
MW34
MW-2
K-1
43,20 35,70 54,00 72,30 26,20
0,01
0,01
9,73
70,30
23,37 43,07 20,30
MW16
MW23
MW12
0,03
6,74 676,80 202,00 0,46 714,00 0,05 135,94
novembar 2007 18,86 24,67 23,68
5,02
7,05
0,40
9,88
decembar 2008
1,93
0,05
12,79
6,90
8,00
37,81
9,34 456,10 4,62 2489,90 573,90 0,05
MDK
0,5
0,5
0,5
0,5
0,5
0,5
0,5
19,24 90,39 3358,601055,71 1,58 165,70
0,5
0,5
0,5
0,5
0,5
56,33
0,5
Merno mesto
Može se videti da su pojedini parametri u okviru granica propisanih pravilnikom o
hemijskoj ispravnosti vode za piće (ukupna ulja i masti, hrom)
ili da u slučaju
kadmijuma blago prelaze ovu granicu. Ovi parametri su daleko ispod granica
propisanih za potrebe izrade analize rizika, ili preduzimanje remedijacionih akcija po
inostranim standardima (Dutch lista i češka regulativa). Uzimajući u obzir namenu
lokacije i odsustvo osetljivih receptora na lokaciji, a u cilju racionalizacije troškova
potrebno je razmotriti mogućnost izostavljanja ovih parametara iz budućih kampanja
monitoringa.
Na većini bunara je došlo do smanjenja koncentracije EDC-a u podzemnoj vodi
izuzev u četiri bunara (MW-18, SDC-4, MW-20, MW-12) i u kanalu. Najznačajniji
porast je zabeležen u bunaru MW-18 (402.7 μg/l), i to je jedini bunar na kome je
prekoračena interventna vrednost iz Dutch liste od 400 μg/l. Prekoračenje pomenute
vrednosti je do sada zabeleženo na 4 bunara u 2005, na 3 u 2006 i na po jednom
različitom u 2007. i 2008.godini. Na osnovu procene rizika izrađene od strane UNEPa tokom 2002. godine, ciljana vrednost remedijacije iznosi 1000 mg/l (uključujući
zonu izliva). Pored toga, ni u jednom objektu nije uočeno prisustvo slobodne faze
EDC-a. To sve ukazuje na pozitivan efekat rada sistema za remedijaciju podzemnih
voda zagađenih EDC-om, s obzirom da se ne uočava širenje EDC-a u podzemnim
vodama, kako rastvorenog u vodenoj fazi, tako ni izdvojenog u vidu teške faze. S tim
u vezi, preporučuje se nastavak rada sistema za remedijaciju.
138
Analizom prisustva pojedinih zagađujućih materija u pojedinim objektima i trenda
promene njihovih koncentracije u vremenu, uočava se da se na bunarima MW-2 i
MW-20 ne dolazi do značajnijih prekoračenja većine merenih parametara, pa u tom
smislu treba razmotriti mogućnosti njihovog isključivanja iz daljih kampanja
monitoring, a prvenstveno bunara MW-2..
Grafički prikaz povremenog monitoringa podzemnih voda – prostor deponije žive
Uporedni prikaz temperature (oC) podzemnih voda u martu 2005,
decembru 2006, novembru 2007 i decembru 2008. godine
25,0
Izmerene vrednosti (oC)
20,0
15,0
10,0
5,0
0,0
mart 2005
decembar 2006
novembar 2007
decembar 2008
B-N
12,9
13,1
13,4
13,4
B-2
7,5
19,2
12,7
B-3
12,2
13,6
13,2
13,7
B-4
12,9
13,1
13,3
13,3
B-5
13,4
13,3
13,6
Merno mesto
Uporedni prikaz pH vrednosti podzemnih voda u martu 2005,
decembru 2006, novembru 2007 i decembru 2008. godine
9,00
Izmerene vrednosti
8,00
7,00
6,00
5,00
4,00
3,00
2,00
1,00
0,00
mart 2005
decembar 2006
novembar 2007
decembar 2008
B-N
7,96
7,13
7,24
7,07
B-2
7,92
6,51
7,25
B-3
8,40
6,74
7,29
7,05
B-4
7,20
6,17
7,13
7,20
B-5
7,72
6,70
7,03
Merno mesto
139
Uporedni prikaz elektroprovodljivosti podzemnih voda u martu
2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru 2008. godine
8,000
Izmerene vradnosti mS/cm
7,000
6,000
5,000
4,000
3,000
2,000
1,000
0,000
mart 2005
decembar 2006
novembar 2007
decembar 2008
B-N
0,902
0,247
1,030
1,030
B-2
2,940
0,664
7,250
B-3
0,909
0,258
1,430
1,340
B-4
2,410
0,381
3,780
3,280
B-5
1,360
0,095
2,670
Merno mesto
Uporedni prikaz sadržaja hlorida u podzemnim vodama u martu
2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru 2008. godine
4000,00
Izmerene vrednosti (mg/l)
3500,00
3000,00
2500,00
2000,00
1500,00
1000,00
500,00
0,00
mart 2005
decembar 2006
novembar 2007
decembar 2008
MDK
B-N
74,60
67,70
781,00
66,90
200
B-2
596
133
1519
200
B-3
58,10
3358,60
146,00
134,90
200
B-4
299,00
268,00
66,20
535,70
200
B-5
386,00
726,00
547,20
200
Merno mesto
140
Uporedni prikaz sadržaja ukupnih ulja i masti u podzemnim
vodama u martu 2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru
2008. godine
0,500
Izmerene vrednosti mg/l
0,450
0,400
0,350
0,300
0,250
0,200
0,150
0,100
0,050
0,000
mart 2005
decembar 2006
novembar 2007
decembar 2008
MDK
B-N
0,015
0,013
0,005
0,050
0,1
B-2
0,024
0,038
0,005
0,1
B-3
0,017
0,043
0,005
0,050
0,1
B-4
0,022
0,019
0,005
0,470
0,1
B-5
0,020
0,028
0,050
0,1
Merno mesto
Uporedni prikaz sadržaja ukupnog hroma u podzemnim vodama u
martu 2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru 2008.
godine
0,060
Izmereme vrednosti mg/l
0,050
0,040
0,030
0,020
0,010
0,000
mart 2005
decembar 2006
novembar 2007
decembar 2008
MDK
B-N
0,001
0,002
0,001
0,001
0,05
B-2
0,001
0,002
0,001
0,05
B-3
0,001
0,002
0,001
0,001
0,05
B-4
0,001
0,002
0,001
0,002
0,05
B-5
0,001
0,006
0,002
0,05
Merno mesto
141
Uporedni prikaz sadržaja kadmijuma u podzemnim vodama u martu
2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru 2008. godine
0,0250
Izmerene vrednosti mg/l
0,0200
0,0150
0,0100
0,0050
0,0000
mart 2005
decembar 2006
novembar 2007
decembar 2008
MDK
B-N
0,0020
0,0010
0,0007
0,0008
0,003
B-2
0,0020
0,0010
0,0006
0,003
B-3
0,0020
0,0010
0,0006
0,0008
0,003
B-4
0,0020
0,0010
0,0006
0,0230
0,003
B-5
0,0020
0,0010
0,0008
0,003
Merno mesto
Uporedni prikaz sadržaja olova u podzemnim vodama u martu
2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru 2008. godine
0,350
Izmerene vrednosti mg/l
0,300
0,250
0,200
0,150
0,100
0,050
0,000
mart 2005
decembar 2006
novembar 2007
decembar 2008
MDK
B-N
0,010
0,010
0,027
0,010
0,01
B-2
0,010
0,010
0,022
0,01
B-3
0,010
0,010
0,013
0,010
0,01
B-4
0,010
0,051
0,015
0,068
0,01
B-5
0,010
0,030
0,296
0,01
Merno mesto
142
Uporedni prikaz sadržaja žive u podzemnim vodama u martu 2005,
decembru 2006, novembru 2007 i decembru 2008. godine
0,0012
Izmerene vrednosti mg/l
0,0010
0,0008
0,0006
0,0004
0,0002
0,0000
mart 2005
decembar 2006
novembar 2007
decembar 2008
MDK (0,001 mg/l)
B-N
0,0005
0,0005
0,0005
0,0005
0,001
B-2
0,0005
0,0005
0,0005
0,001
B-3
0,0006
0,0005
0,0005
0,0005
0,001
B-4
0,0008
0,0005
0,0005
0,0005
0,001
B-5
0,0005
0,0005
0,0005
0,001
Merno mesto
Uporedni prikaz sadržaja 1,2 dihloretana (EDC) u podzemnim
vodama u martu 2005, decembru 2006, novembru 2007 i decembru
2008. god.
3,50
Izmerene vrednosti mg/l
3,00
2,50
2,00
1,50
1,00
0,50
0,00
mart 2005
decembar 2006
novembar 2007
decembar 2008
MDK
B-N
0,40
0,98
0,49
0,71
3
B-2
0,01
0,40
0,15
3
B-3
0,53
0,35
0,20
0,15
3
B-4
0,01
0,93
0,27
0,05
3
B-5
1,10
0,42
0,91
3
Merno mesto
143
Uporedni prikaz sadržaja vinil hlorid monomera (VCM) u
podzemnim vodama u martu 2005, decembru 2006, novembru 2007
i decembru 2008. godine
9,00
Izmerene vrednosti mg/l
8,00
7,00
6,00
5,00
4,00
3,00
2,00
1,00
0,00
mart 2005
decembar 2006
novembar 2007
decembar 2008
MDK
B-N
0,05
1,75
0,78
1,28
0,5
B-2
0,01
0,00
0,10
0,5
B-3
0,01
0,38
0,15
4,54
0,5
B-4
0,01
1,94
0,17
0,05
0,5
B-5
8,00
0,19
4,00
0,5
Merno mesto
Na osnovu rezultat može se videti da su pojedini parametri u okviru granica
propisanih pravilnikom o hemijskoj ispravnosti vode za piće (hrom i živa) i bez
značajnijih oscilacija. Ovi parametri su daleko ispod granica propisanih za potrebe
izrade analize rizika, ili preduzimanje remedijacionih akcija po inostranim
standardima (Dutch lista i češka regulativa). Uzimajući u obzir namenu lokacije i
odsustvo osetljivih receptora na lokaciji, a u cilju racionalizacije troškova potrebno je
razmotriti mogućnost izostavljanja ovih parametara iz budućih kampanja
monitoringa. S druge strane zbog oscilacija ili povećanja koncentracija ostalih
parametara potrebno je nastaviti monitoring.
144
Grafički prikaz povremenog monitoringa podzemnih voda – prostor deponile mulja
Uporedni prikaz temperature (oC) podzemnih voda u novembru
2007 i decembru 2008. godine
15,0
Izmerene vrednosti (oC)
14,8
14,6
14,4
14,2
14,0
13,8
13,6
13,4
13,2
novembar 2007
decembar 2008
PD-1
13,8
13,8
PD-2
13,9
13,9
PD-3
14,8
14,7
PD-4
14,7
14,8
Merno mesto
Uporedni prikaz pH vrednosti podzemnih voda u novembru 2007 i
decembru 2008. godine
8,40
Izmerene vrednosti Ph
8,20
8,00
7,80
7,60
7,40
7,20
7,00
6,80
6,60
novembar 2007
decembar 2008
PD-1
8,15
7,78
PD-2
7,78
7,80
PD-3
7,33
7,32
PD-4
7,50
7,24
Merno mesto
145
Uporedni prikaz elektroprovodljivosti podzemnih voda u novembru
2007 i decembru 2008. godine
4,000
Izmerene vrednosti mS/cm
3,500
3,000
2,500
2,000
1,500
1,000
0,500
0,000
PD-1
PD-2
PD-3
PD-4
novembar 2007
1,740
2,870
2,280
1,850
decembar 2008
2,170
3,760
3,340
3,430
Merno mesto
Uporedni prikaz sadržaja hlorida u podzemnim vodama u novembru
2007 i decembru 2008. godine
700,00
Izmerene vrednosti (mg/l)
600,00
500,00
400,00
300,00
200,00
100,00
0,00
novembar 2007
decembar 2008
MDK
PD-1
224,40
313,40
200
PD-2
556
333,6
200
PD-3
441,60
443,20
200
PD-4
345,00
591,90
200
Merno mesto
146
Uporedni prikaz sadržaja ukupnih ulja i masti u podzemnim
vodama u novembru 2007 i decembru 2008. godine
0,450
0,400
Izmerene vrednosti mg/l
0,350
0,300
0,250
0,200
0,150
0,100
0,050
0,000
novembar 2007
decembar 2008
MDK
PD-1
0,175
0,050
0,1
PD-2
0,413
0,050
0,1
PD-3
0,050
0,050
0,1
PD-4
0,144
0,050
0,1
Merno mesto
Uporedni prikaz sadržaja ukupnog hroma u podzemnim vodama u
novembru 2007 i decembru 2008. godine
0,060
Izmerene vrednosti mg/l
0,050
0,040
0,030
0,020
0,010
0,000
novembar 2007
decembar 2008
MDK
PD-1
0,002
0,001
0,05
PD-2
0,001
0,001
0,05
PD-3
0,001
0,001
0,05
PD-4
0,001
0,002
0,05
Merno mesto
147
Uporedni prikaz sadržaja kadmijuma u podzemnim vodama u
novembru 2007 i decembru 2008. godine
0,0035
Izmerene vrednosti mg/l
0,0030
0,0025
0,0020
0,0015
0,0010
0,0005
0,0000
novembar 2007
decembar 2008
MDK
PD-1
0,0004
0,0008
0,003
PD-2
0,0004
0,0008
0,003
PD-3
0,0006
0,0008
0,003
PD-4
0,0006
0,0008
0,003
Merno mesto
Uporedni prikaz sadržaja olova u podzemnim vodama u novembru
2007 i decembru 2008. godine
0,012
Izmerene vrednosti mg/l
0,010
0,008
0,006
0,004
0,002
0,000
novembar 2007
decembar 2008
MDK
PD-1
0,010
0,010
0,01
PD-2
0,010
0,010
0,01
PD-3
0,010
0,010
0,01
PD-4
0,010
0,010
0,01
Merno mesto
148
Uporedni prikaz sadržaja žive u podzemnim vodama u novembru
2007 i decembru 2008. godine
0,0012
Izmerene vrednosti mg/l
0,0010
0,0008
0,0006
0,0004
0,0002
0,0000
novembar 2007
decembar 2008
MDK
PD-1
0,0005
0,0005
0,001
PD-2
0,0005
0,0005
0,001
PD-3
0,0005
0,0005
0,001
PD-4
0,0005
0,0005
0,001
Merno mesto
Uporedni prikaz sadržaja 1,2 dihloretana (EDC) u podzemnim
vodama u novembru 2007 i decembru 2008. godine
3,50
Izmerene vrednosti mg/l
3,00
2,50
2,00
1,50
1,00
0,50
0,00
novembar 2007
decembar 2008
MDK
PD-1
0,10
0,52
3
PD-2
0,20
0,19
3
PD-3
0,54
0,48
3
PD-4
0,10
0,05
3
Merno mesto
149
Uporedni prikaz sadržaja vinil hlorid monomera (VCM) u
podzemnim vodama u novembru 2007 i decembru 2008. godine
0,60
Izmerene vrednosti mg/l
0,50
0,40
0,30
0,20
0,10
0,00
novembar 2007
decembar 2008
MDK
PD-1
0,10
0,05
0,5
PD-2
0,10
0,14
0,5
PD-3
0,10
0,05
0,5
PD-4
0,10
0,05
0,5
Merno mesto
Na osnovu priloženih rezultata hemijskih analiza i graničnih vrednosti parametara u
domaćoj i stranoj regulativi, može se videti da se koncentracije svih parametara, sa
izuzetkom hlorida, kreću u dozvoljenim granicama.
Sadržaj hlorida prekoračuje granične vrednosti propisane za vode za piće, u svim
uzorcima.
Granične vrednosti za hloride nisu definisane u pravilnicima koji se odnose na
remedijacione aktivnosti.
150
Tabelarni prikaz intenzivnog monitoringa otpadnih voda
Tabela 59. prosečne godišnje vrednosti emisije zagađujućih materija u vode na mestu ispušanja u
recepijent
Tokovi otpadnih voda
Parametar
pH
Etilen
Neorganski tok
297,22 mg/l
Suspen. materije
22,18 mg/l
HPK
23,72 mg/l
Ulja
Sulfidi
BTX
pH
Etilen
Tok istrošene kaustike
Suspen. materije
Uk. rast. materije
Sulfidi
Ulja
BTX
Fenoli
pH
PEVG
12,75
760,61 mg/l
22372 mg/l
3891 mg/l
140,27 mg/l
174,72 mg/l
38,48 mg/l
7,8
Suspen. materije
98,4mg/l
Uk. rast. materije
TOC
253,7mg/l
32,1mg/l
7,7
Ulja
HPK
2,4 mg/l
29,2 mg/l
Suspen. materije
51,3 mg/l
Uk. rast. materije
219,3 mg/l
BTX
pH
Energetika
13,34 mg/l
6,5mg/l
36,9mg/l
Fenoli
Elektroliza
8,61
3,86 mg/l
1,23 mg/l
Ulja
HPK
pH
PENG
9,34
Uk. rast. materije
pH
Etilen
Uljni tok (A-tok)
Rezultat (pros.god. mg/l)
0,21mg/l
0 mg/l
10,6
Ulja
Uk. rast. materije
6,6 mg/l
5720 mg/l
Živa
1,98 mg/l
Ulja
0,66 mg/l
151
4.3.2. Prikaz stanja kvaliteta voda na lokaciji
Izveštaj sekretarijata za zaštitu životne sredine o stanju životne sredine na teritoriji
grada Pančeva za 2010. godinu
Površinske vode
Kontrola kvaliteta površinskih voda na teritoriji opštine Pančevo vrši se radi ocene
boniteta vodotokova, praćenja trenda zagađivanja voda i sposobnosti
samoprečišćavanja, kao i zaštite zdravlja građana koji se rekreiraju na lokaliim
kupalištima. U toku 2010.godine, ispitivanja je vršio Zavod za javno zdravlje Pančevo
u 4 kampanje u toku sezone kupanja (prvo uzorkovanje realizovano je
20.07.2010.godine. a poslednje 31.08.2010.godine) na sledećim lokacijama:
 Dunav "Bela Stena" (kupališta levo i desno od špica)
 Tamiš (kupališta u Pančevu, Jabuci i Glogonju)
 Ponjavica (kupališta u Banatskom Brestovcu, Omoljici i Ivanovu)
 Jezero u Kačarevu
U dva navrata organizovana je vanredna kontrola kvaliteta površinskih voda. Po
nalogu inspektora za zaštitu životne sredine, a zbog prijave građana o pomoru ribe,
18.06.2010.godine na reci Tamiš u Pančevu izvršeno je vanredno uzorkovanje.
Takođe, vanredno uzorkovanje je izvršeno na jezeru u Kačarevu 26.08.2010.godine,
nakon predložene dezinfekcije Jezera, jer uzorak od 7.08.2010.godine nije
odgovarao II klasi površinskih voda zbog mikrobioloških osobina vode.
Ocena kvaliteta voda vršena je na osnovu: SRPS ISO 5667-4 (1997) Kvalitet vode.
Uzimanje uzorka. Deo 4: Smernice za uzimanje uzoraka iz prirodnih i veštačkih
jezera; SRPS ISO 5667-6 (1997) Kvalitet vode. Uzimanje uzoraka. Deo 6-Smernice
za uzimanje uzoraka iz reka i potoka; Uredbe o kategorizaciji vodotoka ("Službeni list
SFRJ", br. 5/78); Uredbe o klasifikaciji voda međurepubličkih vodotoka,
međudržavnih voda i voda obalnog mora Jugoslavije ("Službeni list SFRJ", br. 6/78) i
Pravilnika o opasnim materijama u vodama ("Službeni glasnik SRS", br. 31/82).
Samo vodotoci koji pripadaju klasi II vodotoka se smatraju bezbednim za kupanje i
rekreaciju i sportove na vodi. Sve vode koje odstupaju od II klase nose veći ili manji
rizik po zdravlje kupača.
O rezultatima ispitivanja kvaliteta površinskih voda posredstvom lokalnih javnih
glasila redovno je informisana javnost u toku letnje sezone.
Na osnovu rezultata laboratorijskih analiza, sanitarno-higijenskog nadzora i
upoređivanjem srednjih vrednosti parametara sa najučestalijim odstupanjem od
propisanih normi, Zavod za javno zdravlje Pančevo je izdao "Izveštaj o kontroli
kvaliteta površinskih voda grada Pančeva u 2010.godini. " u kome je zaključeno
sledeće:
Uzorci površinskih voda reke Dunav "Bela Stena", kupališta levo i desno od špica u
toku sezone kupanja 2010.godine nisu ispunjavali kriterijume za II klasu površinskih
152
voda koje se mogu koristiti za kupanje i rekreaciju građana kao i za sportove na vodi.
Najčešći parametri koji su bili iznad MDK su: smanjena koncentracija i procenat
zasićenja kiseonikom, suspendovane materije, hemijska potrošnja kiseonika,
primetne vidljive otpadne materije, gvožđe i amonijak. Odstupanje od II klase
površinskih voda u pogledu mikrobioloških analiza uočeno je kod 7 uzoraka od
ukupno 8 uzetih uzoraka, 88%.
Uzorci površinskih voda reke Tamiš, kupališta u Pančevu, Jabuci i Glogonju, u toku
sezone kupanja 2010.godine nisu ispunjavali kriterijume za II klasu površinskih voda
koje se mogu koristiti za kupanje i rekreaciju građana kao i za sportove na vodi.
Najčešći parametri koji su bili iznad MDK su: smanjena koncentracija i procenat
zasićenja kiseonikom, suspendovane materije, hemijska potrošnja kiseonika,
primetna boja, primetan miris, gvožđe i amonijak. Odstupanje od II klase površinskih
voda u pogledu mikrobioloških analiza uočeno je kod 7 uzoraka od ukupno 14 uzetih
uzoraka, 50%.
Veoma niska koncentracija kiseonika kao i smanjeno zasićenje kiseonikom u uzorku
od 18.06.2010. godine najverovatnije su uzrok pomora ribe koji su prijavili građani.
Uzorci površinskih voda reke Ponjavica, kupališta u Banatskom Brestovcu, Omoljici i
Ivanovu, u toku sezone kupanja 2010.godine nisu ispunjavali kriterijume za II klasu
površinskih voda koje se mogu koristiti za kupanje i rekreaciju građana kao i za
sportove na vodi. Najčešći parametri koji su bili iznad MDK su: smanjen procenat
zasićenja kiseonikom, suspendovane materije, koncentracija vodopikovih jona (pH),
primetna boja, primetan miris, gvožđe i amonijak. Odstupanje od II klase površinskih
voda u pogledu mikrobioloških analiza uočeno je kod 4 uzoraka od ukupno 12 uzetih
uzoraka, 33%.
Uzorci površinskih voda jezera u Kačarevu u toku sezone kupanja 2010.godine nisu
ispunjavali kriterijume za II klasu površinskih voda koje se mogu koristiti za kupanje i
rekreaciju građana kao i za sportove na vodi. Najčešći parametri koji su bili iznad
MDK su: primetna boja, smanjen procenat zasićenja kiseonikom, suspendovane
materije, gvožđe i amonijak. Odstupanje od II klase površinskih voda u pogledu
mikrobioloških analiza uočeno je kod 1 uzorka od ukupno 5 uzetih uzoraka, 20%.
U toku 2010.godine na svim kontrolisanim kupalištima na području Grada Pančeva
nisu detektovane povišene koncentracije teških metala (olovo, nikl, kadmijum, cink i
živa).
U toku 2010.godine na svim kontrolisanim kupalištima na području Grada Pančeva
nisu detektovane povišene koncentracije cijanida u vodi.
Kontrola kvaliteta površinskih voda na području Grada Pančeva nije reprezentativna
za celu sezonu kupanja, prva kampanja bila je 20.07.2010.godine.
Lokalnom inspekcijom (sanitarno-higijenskim nadzorom) utvrđeno je da na
kupalištima nisu zastupljeni neophodni infrastrukturni objekti (higijenski ispravna
153
voda za piće, toaleti, tuševi, kante za odlaganje otpada, odgovarajući prilaz plaži,
spasioci). Najbolje stanje je na jezeru u Kačarevu.
Podzemne vode
U toku 2010.godine završen je finalni izveštaj Ocena zagađenih lokacija životne
sredine hidrogeološki aspekt Pančevo „Južna inlustrijska zona“, koji je urađen u
okviru „Projekta Jačanje kapaciteta u zemljama Zapadnog Balkana za rešavnje
problema životne sredine kroz remedijaciju prioritetnih zagađenih lokaiija Remelijacija Velikog Bačkog kanala “ (Program za razvoj Ujedinjenih Nacija (UNDP)
u saradnji sa Mniistarstvom životpe sredine i prostornog planiranja i Sekretarijatom
za zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Pančeva ).
Prostor koji je analiziran ovim projekgom je kompleks Južne industrijske zone koji
obuhvata preduzeća HIP Petrohemija, HIP Azotara i NIS Rafinerija nafte Pančevo,
kao i područje južno od industrijskog komleksa, ograničeno sa jugoistoka naseljem
Starčevo i sa zapada rekom Dunav.
Prostiranje zagađujućih materija i karakteristike kvaliteta podzemnih voda definisane
su na osnovu rezultata do sada izvedenih istraživanja i analiza koje obuhvataju
period od 2001 do 2009. godine.
U finalnom izveštaju je zaključeno sledeće:
 Na istraživanom području potrđeno je prisustvo: arsena, cinka, bakra, nikla,
olova, hroma, žive, kadmijuma, mineralnih ulja, benzena, toluena,
etilbenzena, ksilena, etilen dihlorida (EDC).
 Elektrolitička provodljivost je u najvećem broju uzoraka iznad 1000µS/cm što
ukazuje na povećan sadržaj jona u vodi.
 Amonijak je prisutan u gotovo svim uzorcima
 Koncentracije kadmijuma iznad interventne vrednosti izmerene su u
pijezometrima u NIS Rafineriji, dok je olovo degektovano u NIS Rafineriji i HIP
Petrohemiji.
 Ispitivanje podzemnih voda tokom 2008. i 2009. godine je vršio AD "MOL“
Beograd. Kao osnovni kriterijum za interpretaciju rezultata korišćene su MDK
vrednosgi za (Il klasu voda propisanse Pravilnikom o opasnim materijama u
vodama ("Sl. glasnik SRS br. 31/82)
 Uredbom o klasifikaciji voda ("Sl. list RS" 5/68) kao i Granične vrednosti za
podzemne vode iz „Dutch list“(Holandska lista).
Monitoring je obuhvatio sledeće lokacije:
 Lokacija 1 PA-1 koja se nalazi oko 100 metara od ograde Rafinerije nafte
Pančevo. Uzorkovanje je vršeno iz 4 pijezometra na dubini 45 m, 25 m, 15 m i
7 m.
154






Lokaiija 2 PA-2 koja se nalazi na oko 30 metara od ograde Rafinerije nafte
Pančevo neposredno pored puta prema Starčevu. Uzorkovanje je vršeno iz 4
pijezometra na dubini 45 m, 25 m, 15 m i 7 m.
Lokacija 3 PA-3 koja se nalazi na oko 250 metara od Petrohemije Pančevo
neposredno pored puta koji vodi prema reci Dunav. Uzorkovanje je vršeno iz
4 pijezometra na dubini 45 m, 25 m, 15 m i 7 m.
Lokacija 4 PA-4 koja se nalazi na oko 250 metara od ograde Petrohemije
Pančevo. Uzorkovanje je vršeno iz 4 pijezometra pa dubini 45 m, 25 m, 15 m i
7 m.
Lokacija 5 predstavljaju je pijezometri P-738 i P-739 koji se nalaze sa desne
strane puta prema Starčevu. P-738 je bliže postrojenju Petrohemije i nalazi se
između lokacije 3 i 4, a P-739 se nalazi južno od Petrohemije.
Lokacija 6 predstavljaju je pijezometri SDC-5 I SDC-6 koji se nalaze sa leve
strane puta ka Starčevu, u neposrednoj blizini Rafinerije Pančevo.
Pijezometar SDC-5 se nalazi blizu ulaza u Rafineriju a udaljen je oko 20
metara od puta. Pijezometar SDC-6 je udaljen od pijezometra SDC-5 oko 200
metara u pravcu Starčeva.
Lokacija 7 predstavljaju je pijezometri Lp-720, Pp-721 i Pp-lll-3. Pijezometri
Lp-720, Pp-721 se nalaze sa desne strane puta prema naselju Starčevo.
Pijezometar Pp-lll-3 se nalazi južno od naselja Starčevo.
Dobijeni su sledeći rezultati:
 Koncentracija hlorida na lokacijama 2, 3, 5, i 6 u periodu 2003.-2009.godine
je bila znatno povišena, sa tendencijom rasta po dubini, dok u istražnim
radovima 2001., 2002 i 2006. godine analiza hlorida nije rađena.
 U najvećem broju uzoraka koncentracije arsena su bile iznad 0,01 µg/l dok su
u navećem broju uzoraka iz PA-3 i PA-4 zabeležene koncentracije iznad
interventne vrednosti Holandske liste.
 U pijezometrima PA-3 25 m i 45 m detektovane su koncentracije bakra i nikla
iznad interventne vrednosti
 Koncentracije žive iznad interventne vrednosti (0.0003 mg/l) izmerene su
tokom 2002. godine, u PA-1, PA-3/45, PA-4 i P-739. Tokom istražnih radova
2003-2008, prezentovane su koncentracije < 0.001 mg/l, što bi mogla biti
granica detekcije primenjene metode i ne pruža informaciju o prisutnoj
koncentraciji žive.
 Kao i kod žive konientracije hroma < 0.05 mg/l u rezultatima 2005-2009 i
Polihlorisanih bifenila su takođe < 1 mg/l, odnosno < 0.05 mg/l ne pružaju
pouzdanu informaciju o potrebi intervencije.
 Zaključci vezani za zagađenost lokacije 7 moraju biti provereni i analizirani
nakon kontrolnog monitoringa ili nakon sledeće serije uzorkovanja. Udaljenost
ove lokacije od industrijskih postrojenja je takva da je teško moguće da
zagađenje prođe preko međuprostora i pojavi se na ovim pijezometrima a da
predhodno nije kontaminiran i međuprostor izuzev zagađenja «in situ».
155


Benzen, toluen, etilbenzen, ksilen (BTEX) su registrovani na lokacijama 2,3,5
i 6, u periodu do 2006. i početka 2007. godine. Posle tog perioda sadržaj
BTEX je ispod interventnih vrednosti.
BTEX, mineralna ulja i etilen dihlorid su registrovani pa lokacijama 2.3,5 i 6 u
okviru Južne industrijske zone, kao i u HIP Petrohemiji;
Na osnovu raspoloživih podataka može se zaključiti da je najzagađeniji prostor u
okviru industrijskog kompleksa NIS Rafinierije i HIP Petrohemije kao i HIP Azotare
dok je van kruga industrije najzagađenije područje između HIP Petrohemije i NIS
Rafinerije, sa povišenim koncentracijama hlorida, mineralnih ulja, arsena, cinka,
nikla, kadmijuma, benzena, vinil hlorida i etilen dihlorida iznad interventne vrednosti.
Preporuke za budući monitoring
Poslednja ispitivanja (2009. god.) kvaliteta podzemne vode kao i ispitivanja za 2007.
i 2008. godinu u zoni JIZ obuhvaćenoj programom redovnog monitoringa, ne
pokazuju prisustvo zagađujućih materija preko interventnih vrednosti.
Sva do sada registrovana zagađenja na prostoru koji je obuhvaćen programom
stalnog monitoringa vremenski su smeštena u period do 2007. godine. Ovakvi
rezultati u kojima se zagađujuće materije u jednom periodu (2005. i 2006.) registruju
a zatim se, na istim mestima uzorkovanja u drugom periodu ne registruju (2007. do
2009.) izazivaju određene nedoumice. Ovi rezultati ukazuju na potrebu realizacije
kontrolnog monitoringa i/ili na promene i inovaciju programa redovnog monitoringa
kvaliteta podzemne vode na prostoru JIZ.
Zaključke o konačnom nivou zagađenja podzemne vode na području Južne
industrijske zone moguće je potvrditi nakon rezultata kontrolnog monitoringa.
U slučaju da se ne donese odluka o realizaciji predloženog programa kontrolnog
monitoringa, prva naredna serija uzorkovanja i analiza redovnog monitoringa treba
da preuzme funkciju kontrolnog monitoringa.
Proširenje mreže sa najmanje tri pijezometra je poželjno i tehnički opravdano u cilju
unapređenja postojeće pijezometarske mreže za uzorkovanje.
Naredne serije redovnog monitoringa treba realizovati primenom metodologije
dvostrukog uzorkovanja. Primarne i kontrolne uzorke treba da uzorkuju i analiziraju
različite laboratorije (izvođači) s tim što kontrole po pravilu treba da obradi referentna
laboratorija za prostor Srbije.
Metode hemijskih analiza na zadate parametre (zagađujuće materije) moraju biti
odabrane tako da obezbede detekciju ciljanih i interventnih vrednosti (Holandska
lista)
Redovni monitoring kvaliteta podzemne vode JIZ treba proširiti merenjima nivoa
podzemnih voda mreže pijezometara redovnog monitoringa koja će se izvoditi
156
najmanje 15-to dnevno ili 7-mo dnevno. Istovremeno sa ovim podacima i za isti
period potrebno je prikupiti i podatke o nivoima Dunava na profilu Starčevo ili
uzvodno, kao i podatke o nivoima u drenažnim kanalima i radu drenažnih crpnih
stanica.
Preporuke vezane za pripremu moguće remedijacije
Imajući u vidu poznavanje hidrogeoloških karakteristika prostora JIZ, zagađenosti
podzemnih voda kao i drugih bitnih parametara (hidrologija, podaci o dreniranju
podzemne vode i sl.) postupak remedijacije treba da se odvija u dve faze:
Faza I - Izolacija zagađene zone hidrogeološke sredine na prostoru industrijskih
postrojenja i remedijacija zemljišta i podzemne vode na mestu primarne
kontaminacije. Ova dva postupka se moraju izvoditi istovremeno.
Faza II - Zona redovnog monitoringa kvaliteta podzemne vode JIZ. Postupci
remedijacije u Fazi ll su vremenski pomereni u odnosu na Fazu I. Ovi radovi se
mogu razmatrati naknadno u zavisnosti od rezultata redovnog-kontrolnog
monitoringa. Ukoliko kontrolni monitoring potvrdi rezultate redovnog monitoringa u
periodu 2007-2009 i odsustvo zagađujućih materija u zoni faze II, nema potrebe za
pristupanje remedijaciji i monitoring se nastavlja na isti način. U slučaju da se
registruje prisustvo zagađujućih materija u ovoj zoni i potvrde rezultati ispitivanja
monitoringa iz 2005-2006 godine neophodno je započeti pripremne radove za
remedijaciju.
Preporuke vezane za geodatabazu
Neophodno je da se rezultati svih ispitivanja kvaliteta podzemne vode, uključujući
programe koji se sprovode unutar industrijskih postrojenja HIP Petrohemije, NIS
Rafinerije i HIP Azotare uključe u ovaj program i redovno unose u formiranu
geodatabazu. Takav nivo informacija će praćenje kvaliteta podzemne vode i
upravljanje životnom sredinom podići na viši nivo i formirati solidnu osnovu i bazu za
dalje aktivnosti na praćenju kontaminiranosti i planiranju eventualne remedijacije.
Od posebne važnosti je obezbediti sigurnost baze podatka i centralizovati unošenje
podatka. Podatke treba unositi isključivo na jednom mestu. Takođe, u cilju očuvanja
baze treba obezbediti periodično pravljenje rezervne kopije baze na nekom mediju
CD, DVD, HD i slično .
U cilju kompletnosti podataka koji su uskladišteni u formiranu bazu potrebno je
dopuniti podacima koji terenutno nedostaju .
Potrebno je tokom eventualne realizacije kontrolnog monitoringa ili prilikom prve
sledeće serije uzorkovanja u redovnom monitoringu kvaliteta podzemne vode
(Sekretarijat za zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Pančeva), geodetski
verifikovati položaj i kotu svih pijezometara koji se nalaze u sistemu monitoringa.
157
4.3.3. Opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i, gde je to
moguće, otklanjanja svakog značajnijeg štetnog uticaja na vode u životnoj
sredini
Površinske vode
Osnovna karakteristika industrijskih otpadnih voda jeste velika raznovrsnost sastava.
Kada se radi o definisanju karakteristika otpadnih voda HIP-Petrohemije i NIS
Rafinerije potrebno je pre svega uzeti u obzir komplikovanost tehnoloških procesa u
postojenjima oba kompleksa. Ovakva situacija dovodi do pojave otpadnih voda
veoma raznolikog sastava i količina, koje se uz to menjaju u vremenu, u zavisnosti
od niza faktora i pogonskih uslova.
Tečni otpadni efluenti zagađeni različitim polutantima koji nastaju iz proizvodnog
procesa prilkom redovnog rada, kao i pri startu i prekidu rada, odvode se sistemom
otpadnih tokova. Ovaj sistem je povezan drenažnim sistemom, koji služi za prihvat i
atmosferskih i površinskih voda.
Koncepcija prečišćavanja otpadnih voda u HIP-Petrohemija a.d. je da, svaki pogon
ima svoj predtretman otpadnih voda čiji je zadatak da otpadnu vodu prečisti do
stepena da njihovo dalje prečišćavanje bude kvalitetno. Predtretmani imaju veliku
važnost jer pojedini tokovi su toksični, drugi su sa visokom sadržajem mineralnih ulja
ili sa primesama neorganskih supstanci čija prisustva negativno uticu na mogućnost
prečišćavanja u biološkom postrojenju. To znači da se uloga predtretmana u svakom
pogonu sastoji u tome, da specifična zagađenja ukloni sasvim ili do stepena koji
omogućuje kvalitetniju obradu u primarnoj i sekundarnoj obradi na zajedničkom
postrojenju.
Primarni tretman se vrši u dve glavne linije, u zavisnosti od prirode otpadnih voda:
 linija za primarni tretman otpadnih voda sa neorganskim zagađenjem i
 linija za primarni tretman otpadnih voda sa organskim zagađenjem.
Primarno prečišćene otpadne vode se dalje prečišćavaju u postrojenju za biološki
tretman, koje sadrži dva stepena obrade:
 biološku filtraciju (kapajući biofilter) i
 aktivni mulj.
Nakon obrade otpadnih voda u opisanom sistemu, kvalitet efluenta odgovara
zahtevima za ispuštanje u površinske vode i ne narušava kvalitet vode recepijenta
dunav Dunav.
U toku je modernizacija i rekonstrukcije fabrike za preradu otpadnih voda koja za cilj
ima smanjenje emisije zagađujućih materija u vode.
158
Predlog rešenja postrojenja za prečišćavanje voda
Optimalno rešenje za postrojenje za prečišćavanje vode je varijanta sa dvostepenim
biološkim postupkom u kome je prvi stupanj biološki reaktor sa pokretnim slojem kod
koga se biofilm formira na odgovarajućim nosačima koji su suspendovani u reaktoru,
a drugi stupanj je konvencionalni postupak sa aktivnim muljem. Dvostepeni postupak
biološke obrade daje odlične efekte prečišćavanja, kao i činjenica da je proces
aktivnog mulja mnogo osetljiviji na iznenadne promene opterećenja i promene
procesnih parametara, nego što je to biološka filtracija i slični biološki postupci
obrade. U ovakvom sistemu biološki reaktor služi kao štit mnogo osetljivijem procesu
aktivnog mulja. Kako su nosači biofilma suspendovani u reaktoru, potrebna
zapremina reaktora je znatno manja nego u slučaju konvencionalnih bioloških filtara.
Rezultati proračuna su pokazali da ovakav dvostepeni sistem biološke obrade
obezbeđuje izuzetan efekat prečišćavanja, bez proširivanja postojećeg sistema, uz
male konstrukcione izmene. Postojeći taložnici i sistem za recirkulaciju i dispoziciju
viška mulja zadovoljavaju potrebe dvostepenog postupka biološke obrade, tako da
nisu potrebne nikakve izmene, ni proširivanje kapaciteta.
Opis tehnološkog procesa-reaktor sa pokretnim slojem nosača biofilma
Reaktor sa pokretnim slojem nosača biofilma koristi, kao i sistem sa aktivnim
muljem, celokupnu zapreminu bazena. Prva trećina postojećeg bazena sa aktivnim
muljem biće fizički odvojena od ostatka bazena i iskorišćena za formiranje reaktora.
Reaktor predstavlja sistem biofilma, u kome se biomasa razvija na nosačima
(punjenju), koji se slobodno kreću po zapremini bazena. Ovakav reaktor se može
koristiti za aerobne i anoksične procesa. U aerobnim procesima punjenje sa bifilmom
se drži u suspenziji zahvaljujući mešanju koje se ostvaruje kroz air-lift efekat, usled
unošenja vazduha putem aeracionih difuzora. U ovom slučaju će biti korišćen
aeroban proces. Sistem za aeraciju je dizajniran tako da u vodu u bazenu ulaze
mehurovi srednje veličine, čija veličina se u prisustvu punjenja redukuje, tako da
mehurovi postaju vrlo fini. Na vrhu bazena, u nivou preliva ka ostatku bazena
postavljaju se valjkaste rešetke, kao nastavak prelivnih cevi, koje sprečavaju
prolazak elemenata punjenja iz sekcije biološkog reaktora u sekciju sa aktivnim
muljem. Elementi punjenja su dizajnirani tako da omogućavaju veliku količinu za
formiranje biofilma i optimalne uslove za razvoj bakterijskih kultura, kada su
suspendovani u vodi. Predviđeno je da punjenje bude od polietilena, efektivne
površine od 500 m2/m3 biofilma, cilindričnog oblika, prečnika 25 mm i visine 10 mm.
Posle obrade u prvom stupnju, u biološkom reaktoru, voda se preliva u drugi deo
reaktora, u kome se nastavlja prečišćavanje konvencionalnim postupkom sa
aktivnim muljem. U tabeli 3.3 prikazan je garantovani kvalitet vode na izlazu iz
postrojenja sa aspekta organskog opterećenja (BPK5).
Tabela 60. Garantovane karakteristike prešišćene otpadne vode
Parametar
BPK5
Vrednost
11,4
Jedinica
mg/l
159
Projektovano rešenje daje mogućnost nadogradnje odnosno povećanja kapaciteta
sistema za biološki tretman otpadnih voda u skladu sa potrebama FOV HIPPetrohemija Pančevo.
Podzemne vode
HIP-Petrohemija a.d. nema neposredan uticaj na zemljište pa samim tim i podzemne
vode, posredno, signifikantan negativan uticaj na zemljište, kao prirodni resurs,
mogu da imaju gasni ispusti u atmosferu, koji potencijalno (ako npr. imaju relativno
visoki napon pare, ili su pak teži od vazduha) mogu da prodru u zemljište.
Aprila 1999. godine , NATO bombardovanjem Fabrike vinil hlorid monomera (VCM),
koja je bila u redovnom radu, direktnim pogocima uništeni su reaktorska sekcija i
skladišni rezervoar. Teško je oštećena i druga procesna oprema, kao i skladišni
rezervoari za EDC (1.2 – dihlor etan), usled čega je došlo do izlivanja približno 2100
t EDC-a.
Radi sanacije terena od posledica bombardovanja urađena je UNEP/BTF-ova
Feasibility Studdy, koja je završena aprila 2000. godine. Uz donacije UNEP-a, Vlade
Republike Češke i sredstava naše kompanije u periodu od 2000. do 2003.godine,
izrađene su sve neophodne studije i projekti.
Takođe, izrađena je i puštena u rad instalacija za crpljenje i prečiščavanje
podzemnih voda (remedijacija podzemnih voda).
Tehnologija remedijacije zasniva se na crpljenju podzemne vode i faze EDC-a iz više
bunara istovremeno, gravitacione separacije EDC-a u nekoliko rezervoara, i
tretmana podzemne vode vodenom parom u kolonama za stripovanje, gde se vrši
otparavanje, i zatim utečnjavanje EDC-a u izmenjivačima. Prečišćena podzemna
voda hladi se u izmenjivačima, gde u cilju veće energetske efikasnosti predaje
toplotu netretiranoj podzemnoj vodi pre ulaska u kolone za stripovanje, a zatim se
pumpama vraća u podzemnu sredinu.
Rad remedijacije je važno ekološko pitanje, jer se prečišćavanjem podzemnih voda
iz plitkih slojeva, sprečava dalje kretanje EDC-a i prodor zagađenja u dublje
vodonosne slojeve. Pozitivan efekat rada sistema za remedijaciju podzemnih voda
ogleda se i u smanjenju koncentracije EDC-a u podzemnim vodama na prostoru
HIP-Petrohemije, i činjenici da je u dosadašnjem periodu iz podzemnog terena
iscrpeno oko 1180 t EDC-a.
160
4.4. Upravljanje otpadom
HIP-Petrohemija u skladu sa planom upravljanja otpadom nastavlja sa višegodišnjim
trendom poboljšanja sistema upravljanja otpadom, ulaganjem u postojeća
privremena skladišta otpada i sekundarnih sirovina, opremanjem kontejnerima za
odvojeno prikupljanje otpada, kao i u edukaciju zaposlenih.
Upravljanje otpadom je sprovođenje propisanih mera postupanja sa otpadom u
okviru sakupljanja, transporta, ponovnog iskorišćenja i odlaganja otpada, uključujući i
nadzor nad tim aktivnostima i brigu o odlagalištima posle zatvaranja. Upravljanje
otpadom u HIP-Petrohemija a.d. se vrši na način kojim se obezbeđuje najmanji rizik
po ugrožavanje zdravlja i života ljudi i životne sredine kontrolom i merama
smanjenja: zagađenja vode, vazduha i zemljišta; opasnosti po biljni i životinjski svet;
opasnosti od nastajanja udesa, požara ili eksplozije; negativnih uticaja na predele i
prirodna dobra posebnih vrednosti i nivoa buke i neprijatnih mirisa.
Cilj plana upravljanja otpadom u kompaniji je uspostavljanje optimizovanog
upravljanja otpadom čime se stvaraju preduslovi za:
 poštovanje zahteva zakonske regulative;
 smanjenje na prihvatljiv nivo rizika po životnu okolinu i zdravlje ljudi;
 minimizaciju otpada i na taj način smanjenja troškova poslovanja boljim
iskorišćavanjem resursa i smanjenjem troškova odlaganja otpada;
 stvaranje pozitivnog imidža i dobrih odnosa sa zainteresovanim stranama.
Otpad se na osnovu mesta nastanka deli na komunalni, komercijalni i industrijski, a
na osnovu svojih osobina deli na opasan, neopasan i inertni.
Opasan otpad jeste otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih
materija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i poseduje
najmanje jednu opasnu osobinu. Opasne osobine otpada objašnjene su u Bazelskoj
konvenciji kao toksičnost, ekotoksičnost, zapaljivost, korozivnost, reaktivnost,
infektivnost itd.
Zbrinjavanje opasnog otpada podrazumeva izradu i sprovođenje plana upravljanja
opasnim otpadom. U okviru plana detaljno se definišu mere i postupci prilikom
sakupljanja, skladištenja, transporta, tretmana i odlaganja opasnog otpada na
deponje opasnog otpada.
Neopasan otpad je svaki otpadni materijal koji poseduje osobine koje ne utiču štetno
na životnu sredinu i zdravlje ljudi, i ne poseduje nijednu od karakteristika opasnog
otpada.
Zbrinjavanje neopasnog otpada takođe podrazumeva izradu i sprovođenje plana
upravljanja neopasnim otpadom. Neopasan otpad se, nakon izdvajanja materijala
koje se koriste kao sekundarne sirovine, može tretirati na isti način kao komunalni
otpad.
161
Proizvedeni otpad u HIP-Petrohemiji a.d. prikuplja se i razvstava po orgizacionim
celinama, odnosi na privremena skladišta i deponije nakon čega se zbrinjavanje vrši
u skladu sa Planom upravljanja otpadom.
Tabela 61. vrste i količine proizvedenog otpada po fabrikama
Etilen
Vrsta otpada
Otpad od gvožđa i čelika
Otpad od aluminijuma
Otpadno drvo
Otpad od guma
Otpad od gvožđa i čelika
Otpad od aluminijuma
Otpadno drvo
Otpad od guma
Otpadna mineralna kamena
vuna
Otpad od plastike
Otpadni papir i karton
Ukupno,
kg
2860
1690
3210
740
Otpadni papir i karton
Plastična ambalaža
Metalna ambalaža
Fluorescentne cevi
Energetika
8129 Plastična ambalaža
923 Papirna ambalaža
2003 Metalna ambalaža
5 Molekulska sita
6000
53
380
Otpad od gvožđa i čelika
Otpad od aluminijuma
Otpadno drvo
Otpadni papir i karton
1190
30
10550
1090
Otpad od gvožđa i čelika
Otpad od aluminijuma
Otpadno drvo
Otpad od guma
Otpadna mineralna kamena
vuna
8100
235
24280
140
Otpadni papir i karton
Plastična ambalaža
Otpad od gvožđa i čelika
Otpad od aluminijuma
Otpadno drvo
Otpad od plastike
Otpad od gvožđa i čelika
Otpad od aluminijuma
Otpadno drvo
Stabilisani mulj
Vrsta otpada
300
Otpadno ulje
Fluoroscentne cevi
Mulj iz lagune taložnice
PENG
Plastična ambalaža
Metalna ambalaža
Fluorescentne cevi
Otpadna ulja
PEVG
Papirna ambalaža
Metalna ambalaža
Molekulska sita
Vrećasti filteri
Katalizator na bazi Cr
1320
90
Otpadno ulje
Fluorescentne cevi
Elektroliza
Plastična ambalaža – kontejner
6228
1000 l
170 Metalna ambalaža – bure 200 l
540 Mulj iz jama
40 Mulj kontaminiran živom
FOV
240
80
100
3395000
Otpadni papir i karton
Plastična ambalaža
Metalna ambalaža
Ukupno, kg
420
2440
140
114,8
14162,5
273
741
6080
900
64,4
2990000
4588
3796
47,6
64330
399
2301
14800
490
2050
1850
35,7
180
195
173000
56,8
60
810
117
162
Otpad od gvožđa i čelika
Otpadno drvo
Otpad od guma
Otpadni papir i karton
Akumulatori
Otpad od guma
Otpad od gvožđa i čelika
Otpad od aluminijuma
Otpadno drvo
Otpad od guma
Otpadna mineralna kamena
vuna
Otpad od plastike
Otpadno drvo
Otpad od plastike
Elektrosnabdevanje
690 Elektronski i elektični otpad
150 Fluoroscentne cevi
20 PCB ulje
110 PCB transformatori
360 PCB čvrst otpad
Logistika
1160
Otpadni papir i karton
Mašinsko održavanje
4294 Otpadni papir i karton
270 Metalna ambalaža
340 Akumulatori
1200 Otpadno ulje
15
Elektronski i električni otpad
55
Laboratorija
360 Otpadni papir i karton
540 Staklena ambalaža
Kibernetika
820
57,4
1390
4000
100
320
200
39
1124
650
270
1270
500
Elektronski i elektični otpad
716
Služba za obezbeđenje i Operativna vatrogasna jedinica
Otpad od gvožđa i čelika
Otpad od aluminijuma
Otpad od legure bakra
Otpadno drvo
Otpadno drvo
Otpad od gvožđa i čelika
Otpad od aluminijuma
Otpadno drvo
Otpadno trulo drvo
638 Otpad od guma
126 Otpad od plastike
20 Plastična ambalaža
180 Akumulatori
Zaštitna radionica
9800
ZŽS
3226 Otpad od guma
1135 Otpad od plastike
1314 Elektronski i električni otpad
2220
885
5
133
15
1925
440
2000
4.4.1 Posebni tokovi otpada
Članom 5. Zakona o upravljanju otpadom (Službeni glasnik RS, br. 36/09) definisani
su posebni tokovi otpada koji predstavljaju kretanja otpada (istrošenih baterija i
akumulatora, otpadnog ulja, otpadnih guma, otpada od električnih i elektronskih
proizvoda, otpadnih vozila i drugog otpada) od mesta nastajanja, preko sakupljanja,
transporta i tretmana, do odlaganja na deponiju.
163
Ovim zakonom obuhvaćene su sledeće grupe posebnih tokova otpada, kao i
proizvodi od kojih oni nastaju:
 Otpadne gume
 Otpad koji sadrži azbest
 Istrošene baterije i akumulatori
 Otpadna ulja
 Otpad od električne i elektronske opreme
Vlada Republike Srbije je 2010. godine usvojila „Strategiju upravljanja otpadom za
period 2010-2019. godine“ kojom je obuhvaćeno i upravljanje posebnim tokovima
otpada. U ovoj Strategiji se propisuju smernice i mere za smanjenje pritiska na
životnu sredinu usled proizvodnje i upravljanja otpadom. Ovakav pristup znači da
ove otpadne materijale ne treba posmatrati isključivo kao otpad i izvor zagađivanja,
već kao zamenu za prirodne resurse koje treba iskoristiti. Strategijom se takođe
promoviše prevencija stvaranja otpada i reciklaža svih vrsta otpada, pa i posebnih
tokova otpada. Ona je fokusirana na smanjenje uticaja otpada i proizvoda, koji će
postati otpad, na životnu sredinu, a da bi bila efikasnije implementirana, ovaj uticaj
mora biti redukovan na svim nivoima životnog veka proizvoda.
Jedan od ciljeva Strategije je i promocija reciklaže kao jednog od najznačjnijih načina
ponovnog iskorišćenja otpada kako bi se otpad na najefikasniji način ponovo uveo u
proizvodni ciklus u obliku proizvoda i kako bi se, u isto vreme, minimizirao njegov
negativan uticaj na životnu sredinu.
Jedan od rezultata primene ove Strategije je i smanjenje količine otpada za konačno
odlaganje, povećanje obima ponovnog iskorišćenja otpada kroz reciklažu otpada,
iskorišćenje organske frakcije za dobijanje komposta ili energije, smanjenje emisija
zagađujućih materija, a samim tim i ekonomsku dobit.
4.4.2. Upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom
Upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom ima vrlo izražen ekološki, društveni,
socijalni i ekonomski značaj. Aspekt zaštite životne sredine je implementiran u Zakon
o ambalaži i ambalažnom otpadu i ispoljava se prvenstveno kroz:
 zaštitu zemljišta od zagađivanja procurivanjem,
 smanjenje zauzimanja zemljišta,
 smanjenje emisije zagađujućih materija u vazduh,
 smanjenje emisije zagađujućih materija u podzemne i površinske vode.
Društveni aspekt se odnosi pre svega na očuvanje prirodnih resursa države.
Ambalažni otpad u suštini, nije otpad već grupa novih resursa, odnosno,
sekundarnihsirovina. U zemljama Evropske unije se kroz različite podsticajne mere i
naknadesubvencionira prerada ambalažnog otpada, ali i njegova primena u
proizvodnjinovih proizvoda. Ove subvencije, kao i sama primena reciklabilnih
materijala, dovode do sniženja cena novodobijenih proizvoda i povećanja
164
konkurentnosti proizvođača na tržištu. U isto vreme su dodatno oporezovana
preduzeća koja mogu, a ne koriste reciklabilne ambalažne materijale u proizvodnji.
Socijalni aspekt se ispoljava kroz formiranje zvanične mreže sakupljača i
prerađivača ambalažnog otpada. Perspektiva je i za otvaranje preduzeća,
prvenstveno malih i srednjih, koja će se baviti prikupljanjem, pripremom i preradom
(reciklažom) ovih vrsta otpada.
Ekonomski aspekt koji proizilazi iz ekološkog, socijalnog i društvenog aspekta
primene ovog zakona je evidentan, ali teško merljiv. Naravno, dodatno se potencira i
kroz direktno merljive ekonomske efekte reciklaže ambalažnog otpada u odnosu na
preradu prirodnih sirovina i ruda.
Pod ambalažom se podrazumeva proizvod napravljen od materijala različitih
svojstava, koji služi za smeštaj, čuvanje, rukovanje, isporuku, predstavljanje robe i
zaštitu njene sadržine, a uključuje i predmete koji se koriste kao pomoćna sredstva
za pakovanje, umotavanje, vezivanje, nepropusno zatvaranje, pripremu za otpremu i
označavanje robe.
Ambalaža može biti:
 primarna ambalaža kao najmanja ambalažna jedinica u kojoj se proizvod
prodaje konačnom kupcu;
 sekundarna ambalaža kao ambalažna jedinica koja sadrži više proizvoda u
primarnoj ambalaži sa namenom da na prodajnom mestu omogući grupisanje
određenog broja jedinica za prodaju, bez obzira da li se prodaje krajnjem
korisniku ili se koristi za snabdevanje na prodajnim mestima. Ova ambalaža
se može ukloniti sa proizvoda bez uticaja na njegove karakteristike;
 tercijarna (transportna) ambalaža namenjena za bezbedan transport i
rukovanje proizvoda u primarnoj ili sekundarnoj ambalaži. Ova ambalaža ne
obuhvata kontejnere za drumski, železnički, vodni ili vazdušni transport.
Proizvođač, uvoznik, paker/punilac i isporučilac, ambalažnim otpadom mogu
upravljati na tri načina:
 Da prenese svoje obaveze na operatera sistema upravljanja ambalažnim
otpadom u skladu sa članom 24. Zakona i da dostavi godišnji Izveštaj Agenciji
za zaštitu životne sredine;
 Da obezbedi sopstveno upravljanje ambalažnim otpadom u skladu sa članom
25. i 26. i dostavi godišnji Izveštaj Agenciji za zaštitu životne sredine;
 Da dostavi godišnji Izveštaj Agenciji za zaštitu životne sredine i plati naknadu
koju će mu propisati Fond za zaštitu životne sredine na osnovu dostavljenog
Izveštaja, u skladu sa Uredbom o kriterijumima za obračun naknade za
ambalažu
ili
upakovan
proizvod
i
oslobađanje
od
plaćanja
naknade,obveznicima plaćanja, visini naknade, kao i o načinu obračunavanja
i plaćanja naknade (Sl. glasnik RS, br. 8/10).
Nacionalni ciljevi
Na osnovu člana 16. Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, nacionalni ciljevi
upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom utvrđuju se Planom smanjenja
ambalažnog otpada. Utvrđeni nacionalni ciljevi upravljanja ambalažom i ambalažnim
165
otpadom, koji se odnose na sakupljanje ambalaže i ambalažnog otpada, ponovno
iskorišćenje i reciklažu ambalažnog otpada dati su u tabeli 1.
Tabela 62. Opšti i nacionalni ciljevi upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom
Opšti ciljevi
Ponovno iskorišćenje
Reciklaža
Specifični ciljevi
Papir i karton
Plastika
Staklo
Metal
Drvo
2010.
2011.
2012.
2013.
2014.
%
%
5,0
4,0
10,0
8,0
16,0
13,0
23,0
19,0
30,0
25,0
%
%
%
%
%
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
14,0
7,5
7,0
9,5
2,0
23,0
9,0
10,0
13,5
4,5
28,0
10,5
15,0
18,5
7,0
Opšti ciljevi su:
 ponovno iskorišćenje ambalažnog otpada u procentu koji je dat u tabelarnom
pregledu za svaku godinu koja je obuhvaćena ovim planom;
 recikliranje u procentu koji je dat u tabelarnom pregledu za svaku godinu koja
je obuhvaćena ovim planom.
Specifični ciljevi za reciklažu ambalažnog otpada u periodu za koji se donosi ovaj
plan, obuhvataju ambalažu od papira/kartona, plastike, stakla, metala i drveta.
Reciklaža ambalažnog otpada vršiće se u procentu koji je dat u tabelarnom pregledu
za svaku godinu koja je obuhvaćena ovim planom i za svaku vrstu ambalaže.
U cilju dostizanja nacionalnih ciljeva za ponovno iskorišćenje odnosno reciklažu
ambalažnog otpada, HIP-Petrohemija je u 2011. godini prenela obavezu upravljanja
ambalažnim otpadom na ovlašćenog operatera sistema upravljanja ambalažnim
otpadom – EKOSTAR PAK d.o.o. Operater je dužan da u ime HIP-Petrohemije a.d.
obezbedi da komunalno preduzeće redovno preuzima komunalni ambalažni otpad,
redovno preuzima i sakuplja ambalažni otpad koji nije komunalni otpad od krajnjih
korisnika, obezbedi ponovno iskorišćenje, reciklažu ili odlaganje u skladu sa
zakonom.
U 2011. godini HIP-Petrohemija a.d. proizvela je sledeće vrste i količine ambalažnog
otpada:
Tabela 63. vrste i količine ambalažnog otpada
Vrsta ambalažnog otpada
Plastika
Papir i karton
Drvo
Metal
Količina, t
314,6
5,8
1427,4
15,5
166
5. ZAŠTITA OD UDESA
HIP Petrohemija a.d u skladu sa Pravilnikom o Listi opasnih materija i njihovim
količinama i kriterijumima za određivanje vrste dokumenta koje izrađuje operater
seveso postrojenja, odnosno kompleksa, a uzimajući u analizu maksimalno moguće
količine koje su prisutne ili mogu biti prisutne u bilo kom trenutku, pripada seveso
postrojenju višeg reda koje ima obavezu izrade Politike prevencije udesa ili Izveštaja
o bezbednosti i Plana zaštite od udesa.
5.1. Ciljeve i principi sprečavanja hemijskog udesa
Ciljevi poslovne Politike HIP-Petrohemija Pančevo a.d. Pančevo Spoljnostarčevačka
82 su da obavlja poslovne aktivnosti na taj način da se smanji rizik od hemijskog
udesa, odnosno spreči mogući hemijski udes i time smanji rizik od štetnog delovanja
na ljude i životnu sredinu.
Principi poslovne politike kompanije u upravljanju rizikom od udesa su poboljšanje
efektivnosti svih komponenata sistema upravljanja rizikom kroz planiranje prevencije
udesa, pripravnosti za udes, reagovanja na udes i mere i sredstva za sanaciju
posledica udesa.
Iz tog razloga celokupno rukovodstvo i svi zaposleni u HIP-Petrohemija a.d. su
obavezni i opredeljeni da deluju u sprečavanju i eliminisanju hemijskog udesa i
smanjivanju štete na ljude i životnu sredinu, kao prioritet koji se obezbeđuje kroz:
 Smanjivanje verovatnoće nastanka udesa kroz utvrđivanje i kontrolu svih
rizika i identifikovanje svih ostalih aspekata koji imaju ili mogu imati uticaj na
pojavu udesa i uticaja na životnu sredinu, sa ciljem njihovih smanjivanja ili
eliminisanja;
 Obavljanju poslovne aktivnosti doslednim poštovanjem i primenom važećih
zakonskih propisa i standarda iz oblasti zaštite životne sredine, odnosno
propisima upravljanja rizikom;
 Permanentnom edukacijom svih zaposlenih u cilju podizanja svesti o značaju
eliminisanja mogućnosti hemijskog udesa i očuvanja životne sredine;
 Uspostavljanjem odgovornosti u sprovođenju proklamovanih ciljeva i principa;
 Štednji resursa i energije, smanjenju ili eliminisanju upotrebe štetnih i opasnih
materija i kontrolisanim postupanjem sa otpadom;
 Smanjenjem količine otpada i daljim tretmanom otpadnih materija na način
koji omogućava ponovnu primenu ili ne ugrožava životnu sredinu;
 Upotrebom sirovina, materijala, opreme i primena tehnoloških postupaka
bezbednih za zaposlene, korisnike i okolinu;
 Korišćenjem efikasnijih metoda organizacije rada i procesa, u cilju smanjenja
emisija u vazduh i sprečavanja zagađenja voda i zemljišta;
 Kontinualnim monitoringom i poboljšanjem učinka zaštite životne sredine i
smanjenjem opasnosti od hemijskih akcidenata i udesa;
167

Analiza ostvarenosti utvrđenih ciljeva vrši se periodično u toku godine. Ciljevi
se periodično preispituju i menjaju ukoliko je to potrebno. Rezultati analize
predstavljaju osnovu za utvrđivanje ciljeva za narednu godinu.
5.1.1. Informacije o aktivnostima i merama za realizaciju definisanih ciljeva i
rada u skladu sa definisanim principima
Poslovna politika HIP Petrohemija Pančevo a.d. Pančevo Spoljnostarčevačka 82 u
ostvarivanju ciljeva i principa sprečavanja hemijskog udesa i smanjivanje štete na
ljude i životnu sredinu je javna i stavlja se na uvid svim zaposlenima i javnosti. Svi
rukovodioci su odgovorni da obezbede njenu primenu u firmi.
HIP Petrohemija a.d. informisanje o aktivnostima i merama koje se preduzimaju sa
ciljem realizacije definisanih ciljeva i principa rada obavlja na sledeći način:
 Efikasnom komunikacijom sa svim relevantnim organizacijama u cilju
razmene informacija značajnih za sprečavanje hemijskog udesa i zaštitu
životne sredine;
 Dostupnošću učinka na sprečavanju hemijskog udesa i zaštiti životne sredine
javnosti, lokalnoj samoupravi, strateškim partnerima, kupcima, kreditorima i
ostalim zainteresovanim stranama, čime se obezbeđuje i poboljšava
pouzdanost, konkurentnost i imidž kao poslovnog subjekta i partnera;
 Kroz sistem za informisanje javnosti, koji funkcioniše u smislu ‘‘pravo da zna“
(‘‘right to know“), a koje će biti u stalnom korespodenciji sa javnošću i
predstavnicima lokalne samouprave. Naročito važna funkcija ovog sistema je,
upoznavanje javnosti sa svim aspektima proizvodnje i njenom uticaju na
životnu sredinu, kao i informisanje o svim pitanjima vezanim za slučajeve
eventualnog hemijskog udesa.
Identifikacija potencijalnih opasnosti
Sve potencijalne opasnosti od udesa u radnoj i životnoj sredini (požar, eksplozije,
isticanje hemikalija i druge vanredne situacije), identifikuju se i procenjuje njihov rizik
po okolinu, u skladu sa Procedurom analize opasnosti od udesa. Potencijalni udesi
se registruju na osnovu analize rizika, tehničko tehnološke dokumentacije, mišljenja
ovlašćenih organizacija i slično.
Rukovodioci OC izrađuju Registar potencijalnih uticaja/udesa, Izveštaj o proceni
rizika od potencijalnih udesa i Plan zaštite od udesa za svaki potencijalni udes.
Rizik od potencijalnih udesa se ocenjuje na osnovu sledećih kriterijuma:
 verovatnoće pojave udesa,
 posledica od udesa,
Tim u procesu analizira rizik za proces, a pri tom se koriste studije/elaborati, izrađeni
prema zakonskoj regulativi od strane ovlašćenih organizacija (elaborati o zonama
opasnosti, planovi zaštite od požara, od hemijskog udesa i drugo)
168
5.2. Planovi zaštite za slučaj opasnosti
Na osnovu Registra potencijalnih uticaja/udesa i Izveštaja o proceni rizika od
potencijalnih udesa, odgovorni vlasnici procesa / Rukovodioci OC izrađuju Planove
zaštite od potencijalnih udesa, a prema Proceduri analize opasnosti od udesa.
Planovi zaštite obuhvataju:
 Podatke o službama
 Organizaciju i odgovornosti
 Spisak ključnog osoblja
 Plan interne i eksterne komunikacije
 Plan akcija u slučaju opasnosti
 Plan stručnog osposobljavanja i sl.
Rukovodioci organizacionih celina su odgovorni za preispitivanje planova zaštite od
udesa i predlaganje njihovog poboljšanja, i to jedanput godišnje kao i posle svake
pojave udesa.
U skladu sa zakonskom regulativom izrađen je Plan zaštite od požara HIPPetrohemija a.d. Pančevo, a od strane ovlašćene institucije.
Direktor za poslove korporativne bezbednosti je odgovoran za sprovođenje Planova
zaštite od požara i planova obuke za bezbedan rad zaposlenih, a prema Programu
osposobljavanja za bezbedan rad u HIP-Petrohemija a.d. Pančevo.
Ovaj dokumenat definiše potencijalne scenarije udesa, potencijalne uticaje na
bezbednost i zdravlje ljudi i uticaje na životnu sredinu na osnovu kojeg se postupa u
slučaju udesa i radi organizovanja obuke odgovarajućih kadrova uključujući i
odgovarajuće spoljne saradnike.
Plan propisuje potrebne akcije ekipa za odgovor na udes, neophodnu
dokumentaciju, odgovornost za akciju, potrebnu obuku i odgovorna lica, sa radnim
mestima i brojevima telefona.
Pojava udesa i postupak u slučaju udesa je definisan Procedurom reagovanja u
slučaju udesa. Ovom procedurom je definisan i način koordinacije rada
odgovarajućih službi, uspostavljanje neprekidnog merenja i osmatranja, kao i
planiranje i sanacija posledica od udesa. Za sve ove aktivnosti odgovoran je
Koordinator tima za reagovanje u slučaju udesa, koji je odgovoran i ovlašćen za
koordinaciju aktivnosti:
 rada na otklanjanju posledica,
 izrade plana sanacije,
 izrade izveštaja o udesu.
169
O svakom udesu se izrađuje detaljan izveštaj koji se dostavlja nadležnim eksternim
organizacijama. Kao prevencija i metod obuke za reagovanje u slučaju udesa, u HIP
Petrohemiji se planiraju i realizuju vežbe simulacije udesa.
Procedura za reagovanje u slučaju udesa se preispituje svaki put u slučaju kada se
udes desi. Cilj ove procedure je da definiše proces upravljanja udesom, odnosno
aktivnosti i odgovornosti u pripremi odgovora na udes, odgovoru na udes i sanaciji
udesa, kao i sprečavanje i ublažavanje uticaja na životnu sredinu koji mogu biti u
vezi sa njim.
Ova procedura se primenjuje u slučaju opasnosti/udesa. Proceduru primenjuju
članovi timova za odgovor na udes. Sa postupcima definisanim ovom procedurom
zaposleni i izvođači radova u HIP Petrohemija se upoznaju na obuci.
Ovu proceduru primenjuju svi sektori i svi pogoni/službe u HIP Petrohemija.
iNTeg-Risk
Takođe HIP-Petrohemija a.d. u saradnji sa Naftnom industrijom Srbije učestvuje u
realizaciji projekta iNTeg-Risk „Rano otkrivanje, praćenje i integrisano upravljanje
neistraženim rizicima povezanim sa novim tehnologijama" („Early Recognition
Management of Emerging, New technology Related Risks "), koji finansira Evropska
Unija. Implementacija integrisanog rizika će omogućiti praćenje on-line monitoringa
rizika i procenu rizika u HIP- Petrohemiji, prevenciju udesa i rano otkrivanje
opasnosti, razradu scenarija za sve skale aplikacija i uporedne izveštaje o sigurnosti
kako bi se osiguralo dosledno tretiranje mogućeg domino efekta, identifikaciju "uticaj
oblasti" u industrijskoj južnoj zoni Pančeva, identifikaciju industrijskih i transportnih
aktivnosti koje uključuju opasne materije i definisanje značajnih izvora rizika koji će
podrzumevati i smanjenje uticaja na životnu sredinu
5.3. Popis i osobine opasnih materija
U prikazu osobina opasnih (seveso) materija se izdvajaju bitne karakteristike sa
stanovišta mogućih posledica po život i zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Klasifikacija i obeležavanje materija je prikazano prema Zakonu o hemikalijama i
Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju hemikalija i
određenog proizvoda.
Tabela 64. Popis opasnih materija u skladu sa Pravilnikom o listi opasnih materija i njihovim
količinama
Hemijski naziv
INDEX broj, CAS broj,
EC broj i UN broj
Kasifikacija
Max.prisutne
kol. (t)
1.
Benzin (primarni, sirovi)
IUPAC name:
Gasoline, straight-run, topping-plant;
Index broj: 649-270-00-7
CAS broj: 68606-11-1
Ec broj: 271-727-0
UN broj: 1268
T;R45, R46,
R65
20.100
2.
Hidrogenizovani pirolitički benzin
IUPAC name:
Index broj:649-378-00-4
CAS: 86290-81-5
T;R45, R46,
R65
13.900
170
Gasoline;
3.
Butan
IUPAC name:
butane
4.
Izobutan
IUPAC name:
isobutane
EC: 289-220-8
UN 1203
Index broj: 601-004-00-0
CAS broj: 106-97-8
EC broj: 203-448-7
UN broj: 1978
Index broj: 601-004-00-0
CAS broj: 75-28-5
EC broj: 200-857-2
UN broj: 1969
F+; R12
1.175
F+; R12
190
R10
Carc. Cat. 2;
R45
T; R23/24/25
C; R34,R43
N; R50-53
1,6
113
5.
Hidrazin hidrat 15%
IUPAC name:
Hydrazine Diazane
EC Index br.007-008-00-3
EC broj: 206-114-9
CAS broj: 302-01-2
UN broj: 3293 (vodeni
rastvor
<37 %)
6.
Vodonik peroksid
IUPAC name:
Hydrogen peroxide
Index br.008-003-00-9
EC broj: 231-765-06
CAS broj: 7722-84-1
UN broj:2014
R5
O; R8
C; R35
R20/22
7.
Etilen
IUPAC name:
ethylene
Index br. 601-010-00-3
EC broj: 200-815-3
CAS broj: 74-85-1
UN broj: 1038
F+; R12
R67
3.708,7
8.
Propilen
IUPAC name:
propene
Index broj: 601-011-00-9
CAS broj: 115-07-1
EC broj: 204-062-1
UN broj: 1077
F+; R12
2.100
9.
С4 frakcija
IUPAC name:
Hydrocarbons, C4, steam-cracker
distillate
Index broj: /
CAS: 68476-52-8;
EC: 270-691-3;
UN: 1010
F+; R12
Carc. Cat. 1;
R45
Muta. Cat. 2;
R46
1.540
10.
Natrijum hipohlorit
IUPAC name: Hypochlorite
Index broj 017-011-00-1
CAS broj: 7681-52-9
EC broj: 231-668-3
UN broj: 1791
C; R31, R34.
N; R50
203
11.
Živa
IUPAC name:
mercury
Index broj 080-001-00-0
CAS broj: 7439-97-6
EC broj: 231-106-7
UN broj: 2809
12.
Hrom trioksid
IUPAC name:
chromium (VI) trioxide
(Otpadni katalizator na bazi hrom
oksida)
Index br.024-001-00-0
EC broj: 215-607-8
CAS broj: 1333-82-0
UN broj: 1463
Repr. Cat. 2;
R61
T+; R26
T; R48/23
N; R50-53
O; R9
Carc. Cat. 1;
R45
Muta. Cat. 2;
R46
Repr. Cat. 3;
R62
T+; R26
T; R24/25-48/23
C; R35
R42/43
N; R50-53
21
50
171
Benzin (primarni, sirovi)
Opšte informacije za: Proizvodi od nafte - primarni benzin za HIPP
IUPAC name: Gasoline, straight-run, topping-plant;
Indeks broj:
649-270-00-7
EC broj:
271-727-0
CAS broj:
68606-11-1
Klasifikacija prema Pravilniku o klasifikaciji,
pakovanju, obeležavanju i reklamiranju
hemikalije i određenog proizvoda (DSD/DPD)
(„Službeni glasnik RS“, broj 59/10)
(usklađen sa EU Direktivom 67/548/EEZ i
99/45/EZ-DSD/DPD)
(usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI,
Tabela 3.2. - CLP)
UN broj:
1268
Klasifikacija i obeležavanje prema Pravilniku
o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i
reklamiranju hemikalije i određenog
proizvoda u skladu sa Globalno
harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i
obeležavanje UN (GHS)
(„Službeni glasnik RS“, broj 64/10)
(usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI,
Tabela 3.1. -GHS)
Klasifikacija
Karc. Kat. 2; R45
Muta. Kat. 2; R46
Xn; R65
Karc. 1B; H350
Muta. 1B; H340
Asp. Tox. 1; H304
Elementi obeležavanja
Simbol
opasnosti
GHS piktogram
opasnosti
T
Znak
opasnosti
GHS08
Reč upozorenja
Opasnost
Obaveštenje o
opasnosti:
H-oznake
H350: Može da dovede do
pojave raka
H340:Može dovesti do
genetskih defekata
H304:Može izazvati smrt
ako se proguta i dospe do
disajnih puteva
S53: Izbegavati izlaganjeprimeniti posebnim
instrukcijama pre korišćenja
S45: U slučaju nesreće ili
ukoliko osetite da vam nije
dobro potražite odmah lekarsku
pomoć (pokazati etiketu gde je
to moguće)
Obaveštenja o
merama
predostrožnosti:
P-oznake
Prevencija:
P201,P202,P281
Reagovanje: P308+P313,
Skladištenje: P405
Odlaganje: P501
Granične
koncentracije
/
Specifične
granične
koncentracije,
M-faktori
/
Napomena
HP
Napomena
HP
Oznake
rizika:
R-oznake
Bezbednosne
oznake:
S-oznake
T (Toksične materije)
R45: Može uzrokovati rak
R46: Može uzrokovati genske
mutacije
R65: Štetno: može uzrokovati
oštećenja na plućima ako se
proguta
Seveso podaci
Seveso
supstanca
Glavna seveso kategorija/
Ostale seveso kategorije
Seveso
koncentracija
Kategorija
172
Da
0-imenovane materije
(Tabela I-34)
2-toksično
C ≥ 10%
0,1 % ≤ C < 10%
-
Bitne karakteristike sa stanovišta mogućih posledica po zdravlje ljudi i životnu
sredinu su:
 Otrovnost (toksičnost)
Fizičke i hemijske osobine
Benzin; primarni, iz atmosferske destilacije; Benzin sa
niskom tačkom ključanja;
[Složena smeša ugljovodonika dobijena
atmosferskom destilacijom sirove nafte i ključa približno od
o
o
o
o
36,1 C do 193,3 C (97 F do 380 F).]
Molekulska masa
0
Temperatura topljenja ( C)
Podatak nije dostupan
Temperatura ključanja (0C)
49-177 na 1013 hPa
0
Temperatura paljenja ( C)
Podatak nije dostupan (<-40-literaturni podatak)
Gustina
0,640-0,745 g/cm3 na (150C)
Agregatno stanje
tečnost
Isparljivost (n-butilacetat =1)
Podatak nije dostupan
Rastvorljivost
Podatak nije dostupan
Hemijska stabilnost
Stabilan na normalnoj temperaturi i pritisku.
Otrovnost
Smrtonosna doza: LD50 (mg/kg)
Akutno oralno LD50 za pacove: >2000
Akutno dermalno LD50 za pacove: >2000
Smrtonosna koncentracija: LC50 (mg/l)
Inhalaciono pacov: 5,2 (4h);
Efektivna koncentracija: EC50 (mg/l)
Podatak nije dostupan
Inhibirajuća koncentracija: IC50 (mg/l)
Podatak nije dostupan
Koncentracija opasna po život: IDLH
(mg/m3)
Koncentracije koje iritiraju kožu i
sluzokožu (mg/m3)
Hronična toksičnost
Podatak nije dostupan
Može prouzrokovati iritaciju očiju i kože.
Izaziva preosetljivost.
Opasnost hroničnog delovanja je od prisustva
benzena (Nepovratne promene u kostnoj srži i
nastanak aplastične anemije)
Kumulativna i zakasnela dejstva
Podatak nije dostupan
Sinergizam, antagonizam i aditivno
delovanje
Nije od značaja
Kancinogenost
Karcinogenost kategorija 2: - Supstance za koje se
pretpostavlja da su karcinogene za ljude. Postoji dovoljno
podataka na kojima se čvrsto zasniva pretpostavka da
izlaganje ljudi određenoj supstanci može dovesti do
pojave karcinoma na osnovu:
1) odgovarajućih dugotrajnih ispitivanja na
životinjama,
2) drugih relavantnih podataka.
173
Mutagenost
Mutagen kategorija 2: Supstance za koje se predpostavlja
da su mutagene za ljude. Postoji dovoljno podataka na
kojima se čvrsto zasniva predpostavka da izlaganje ljudi
određenoj supstanci može dovesti do razvoja naslednih
genetskih oštećenja na osnovu:
1) odgovarajućih dugotrajnih ispitivanja na
životinjama,
2) drugih relavantnih podataka.
Embrio i geno-toksičnost
Nije od značaja
Hidrogenizovani pirolitički benzin
Opšte informacije za: Proizvodi od nafte- Hidrogenizovani pirolitički benzin
IUPAC name: Gasoline;
Indeks broj:
649-378-00-4
EC broj:
289-220-8
CAS broj:
86290-81-5
Klasifikacija prema Pravilniku o klasifikaciji,
pakovanju, obeležavanju i reklamiranju
hemikalije i određenog proizvoda (DSD/DPD)
(„Službeni glasnik RS“, broj 59/10)
(usklađen sa EU Direktivom 67/548/EEZ i
99/45/EZ-DSD/DPD)
(usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI,
Tabela 3.2. - CLP)
UN broj:
1203
Klasifikacija i obeležavanje prema Pravilniku o
klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju
hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa
Globalno harmonizovanim sistemom za
klasifikaciju i obeležavanje UN (GHS)
(„Službeni glasnik RS“, broj 64/10)
(usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI,
Tabela 3.1. -GHS)
Klasifikacija
Karc. Kat. 2; R45
Muta. Kat. 2; R46
Xn; R65
Karc. 1B; H350
Muta. 1B; H340
Asp. Tox. 1; H304
Elementi obeležavanja
Simbol
opasnosti
GHS piktogram
opasnosti
T
Znak opasnosti
GHS08
Reč upozorenja
Opasnost
Oznake rizika:
R-oznake
R45: Može uzrokovati rak
R46: Može uzrokovati
genetske mutacije
R65: Štetno: može
uzrokovati oštećenja na
plućima ako se proguta
Obaveštenje o
opasnosti:
H-oznake
H350: Može da dovede do
pojave raka
H340: Može dovesti do
genetskih defekata
H304: Može izazvati smrt ako
se proguta i dospe do
disajnih puteva
Bezbednosne
oznake:
S-oznake
S53: Izbegavati izlaganjeprimeniti posebnim
instrukcijama pre
korišćenja
S45: U slučaju nesreće ili
ukoliko osetite da vam nije
dobro potražite odmah
lekarsku pomoć (pokazati
Obaveštenja o
merama
predostrožnosti:
P-oznake
Prevencija: P201,P202,P281
Reagovanje: P308+P313,
Skladištenje: P405
Odlaganje: P501
T (Toksične materije)
174
etiketu gde je to moguće)
Granične
koncentracije
Napomena
/
Specifične
granične
koncentracije,
M-faktori
/
HP
Napomena
HP
Seveso podaci
Seveso
supstanca
Glavna seveso kategorija/
Ostale seveso kategorije
Da
0-imenovane materije
(Tabela I-34)
2-toksično
Seveso
koncentracija
Kategorija
C ≥ 10%
0,1 % ≤ C < 10%
-
Bitne karakteristike sa stanovišta mogućih posledica po zdravlje ljudi i životnu
sredinu su:
 Otrovnost (toksičnost)
Fizičke i hemijske osobine
Motorni benzin;Benzin sa niskom tačkom
ključanja– bez specifikacije;
[Složena smeša parafinskih, cikloparafinskih,
aromatičnih i olefinskih ugljovodonika koji imaju
broj C atoma pretežno veći od C3 i ključaju u
opsegu od 30 oC do 260 oC (86 oF do 500 oF).]
Molekulska masa
Temperatura topljenja (0C)
<-60
0
Temperatura ključanja ( C)
25-200 na 1013 hPa
Temperatura paljenja ( C)
Podatak nije dostupan (- 40 do – 20 0C
(literaturno)
Gustina
0,68-0,79 g/cm na (15 C)
Agregatno stanje
tečnost
Isparljivost (n-butilacetat =1)
Podatak nije dostupan
Rastvorljivost
30-100 mg/l na 20( C) u vodi
Hemijska stabilnost
Stabilan na normalnoj temperaturi i pritisku.
0
3
0
0
Otrovnost-štetnost za zdravlje
Smrtonosna doza: LD50 (mg/kg)
Akutna toksičnost:
oralno pacov LD50:>5000
Dermalno zec LD50:>3750
Smrtonosna koncentracija: LC50 (mg/l)
Inhalaciono pacov: 5,2 (4h);
Efektivna koncentracija: EC50 (mg/l)
Podatak nije dostupan
Koncentracija trenutno opasna po život: IDLH
3
(mg/m )
Koncentracije koje iritiraju kožu i sluzokožu
3
(mg/m )
Podatak nije dostupan
Nadražuje kožu i oči.
Izaziva preosetljivost.
175
Hronična toksičnost
Opasnost hroničnog delovanja je od prisustva
benzena (Nepovratne promene u kostnoj srži i
nastanak aplastične anemije)
Kumulativna i zakasnela dejstva
Podatak nije dostupan
Sinergizam, antagonizam i aditivno delovanje
Nije od značaja
Karcinogenost kategorija 2: - Supstance za koje
se pretpostavlja da su karcinogene za ljude.
Postoji dovoljno podataka na kojima se čvrsto
zasniva pretpostavka da izlaganje ljudi određenoj
supstanci može dovesti do pojave karcinoma na
osnovu:
1) odgovarajućih dugotrajnih ispitivanja na
životinjama,
2) drugih relavantnih podataka.
Mutagen kategorija 2: Supstance za koje se
predpostavlja da su mutagene za ljude. Postoji
dovoljno podataka na kojima se čvrsto zasniva
predpostavka da izlaganje ljudi određenoj
supstanci može dovesti do razvoja naslednih
genetskih oštećenja na osnovu:
1) odgovarajućih dugotrajnih ispitivanja na
životinjama,
2) drugih relavantnih podataka.
Kancinogenost
Mutagenost
Embrio i geno-toksičnost
Nije od značaja
Osobine butana i izobutana
Opšte informacije za butan
IUPAC name: butane
Indeks broj:
601-004-00-0
EC broj:
203-448-7
CAS broj:
106-97-8
Klasifikacija prema Pravilniku o klasifikaciji,
pakovanju, obeležavanju i reklamiranju
hemikalije i određenog proizvoda (DSD/DPD)
(„Službeni glasnik RS“, broj 59/10)
(usklađen sa EU Direktivom 67/548/EEZ i
99/45/EZ-DSD/DPD)
(usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex
VI, Tabela 3.2. - CLP)
UN broj:
1978
Klasifikacija i obeležavanje prema Pravilniku o
klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju
hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa
Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju
i obeležavanje UN (GHS)
(„Službeni glasnik RS“, broj 64/10)
(usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI,
Tabela 3.1. -GHS)
Klasifikacija
Zapalj. gas 1; H220
Gas pod pritiskom
F+;R12
Elementi obeležavanja
Simbol
opasnosti
GHS piktogram
opasnosti
F+
Znak
opasnosti
(F+) Jako zapaljive materije
GHS02
Reč upozorenja
GHS04
Opasnost
176
Oznake
rizika:
R-oznake
Bezbednosne
oznake:
S-oznake
Granične
koncentracije
Napomena
R12: Krajnje zapaljivo
(Hemikalije u gasovitom
stanju koje su zapaljive u
kontaktu sa vazduhom na
temperaturi i pritisku
okoline.)
(S2): Čuvati dalje od
domašaja dece
S9: Sadržaj čuvati na dobro
provetrenom mestu
S16: Čuvati od izvora
plamena - Zabranjeno
pušenje
Obaveštenje o
opasnosti:
H-oznake
H220:veoma zapaljiv gas
Obaveštenja o
merama
predostrožnosti:
P-oznake
Prevencija: P210
Reagovanje: P377,P381
Skladištenje: P403
Odlaganje:/
/
Specifične
granične
koncentracije,
M-faktori
/
E
Napomena
E
Seveso podaci
Seveso
supstanca
Glavna seveso kategorija/
Ostale seveso kategorije
Da
0-imenovane materije
(Tabela I-18)
8-veoma lako zapaljivo
Seveso
koncentracija
Kategorija
/
/
Bitne karakteristike butana i izobutana sa stanovišta mogućih posledica po zdravlje
ljudi i životnu sredinu su:
 Zapaljivost (ekstremno zapaljivo-veoma lako zapaljivo)
Fizičke i hemijske osobine
Molekulska masa
58.12 (čist butan)
0
-138
0
-0,5
Temperatura topljenja ( C)
Temperatura ključanja ( C)
0
0
Temperatura paljenja ( C)
<-80 C
Gustina
0.584 g/cm
Agregatno stanje
Gas (tečan pod pritiskom)
Isparljivost (n-butilacetat =1)
Podatak nije dostupan
Rastvorljivost
0.0061 g/100ml vode
Hemijska stabilnost
Stabilan na normalnoj temperaturi i pritisku.
3
Zapaljivost
Temperatura paljenja (0C)
<-80
0
Temperatura samopaljenja ( C)
0
>405
Temperatura gorenja ( C)
Podatak nije dostupan
Produkti sagorevanja-opasni
Ugljen monoksid
177
Brzina sagorevanja
Podatak nije dostupan
Specifična toplota
Podatak nije dostupan
Klase požara
B
Grupa A
Temperaturni razred T3
Za male požare koristiti suve hemikalije i CO2.
Za velike požare koristiti raspršenu vodu (sprej) i
vodenu maglu.
Zaustaviti svaki izlazak gasa pre nego što izazove
požar.Preventivno u slučaju curenja gasa upotrebiti
fini sprej ili maglu. Preduzeti sve mere protiv
elektrostatskog pražnjenja. Ukloniti sve moguće
izvore paljenja.
Sredstva za gašenje: Manje požare gasiti aparatom
S, prahom, halonom ili ugljen dioksidom. Rezervoar
izložen vatri hladiti vodom.
Ukloniti izvore paljenja.
NE UPOTREBLJAVATI vodeni mlaz.
Specijalne protiv požarne mere:
Udaljiti nepotrebno osoblje. Onemogućiti kontakt sa
vrućim površinama, plamenom, varničenjem i
elktrostaskim pražnjenjem. Uzemljiti i povezati sve
uređaje pre pretakanja gasa. Koristiti odgovarajuću
opremu za zaštitu disanja u slučaju rizika izlaganju
parama i gasovima.
Temperaturne klase
Materije za gašenja požara
Metode gašenja požara
Donja granica zapaljivosti vol.%
1,9-5.3
Gornja granica zapaljivosti vol.%
8,5-15
Klasifikacija prema SRPS standardima
zaštite od požara i eksplozije
Klasa
Klasifikacija eksplozivnih gasova i para
(SRPS N.S8.003/1981)
Klasifikacija zapaljivih tečnosti
prema temperaturi paljenja i
temperaturi ključanja
(SRPS Z.C0.007/1978)
Klasifikacija požara prema vrsti
zapaljivih materija
(SRPS ISO 3941/1994)
Grupa A
Temperaturni razred T3
Klasifikacija materija i robe prema
ponašanju u požaru
(SRPS Z.C0.005/1979)
Vrsta opasnosti Fx
Stepen opasnosti I
Kategorija A
I grupa
Podgrupa A
B
Osobine Hidrazina 15%
Opšte informacije za hidrazin
IUPAC name: Hydrazine Diazane
Indeks broj:
007-008-00-3
EC broj:
206-114-9
Klasifikacija prema Pravilniku o klasifikaciji,
pakovanju, obeležavanju i reklamiranju
hemikalije i određenog proizvoda (DSD/DPD)
CAS broj:
302-01-2
UN broj:
3293 (<37 %)
Klasifikacija i obeležavanje prema Pravilniku o
klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju
hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa
178
(„Službeni glasnik RS“, broj 59/10)
(usklađen sa EU Direktivom 67/548/EEZ i
99/45/EZ-DSD/DPD)
(usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI,
Tabela 3.2. - CLP)
Globalno harmonizovanim sistemom za
klasifikaciju i obeležavanje UN (GHS)
(„Službeni glasnik RS“, broj 64/10)
(usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI,
Tabela 3.1. -GHS)
Klasifikacija
Zap. teč. 3
Karc. 1B
Ak. toks. 3 *
Ak. toks. 3 *
Ak. toks. 3 *
Kor. kože 1B
Senzib. kože 1
Vod. živ. sred.- ak. 1
Vod. živ. sred.-hron. 1
Karc. kat.2; R45
T; R23/24/25
C; R34
R43
N; R50-53
Elementi obeležavanja
Simbol
opasnosti
GHS piktogram
opasnosti
T
GHS02
GHS05
N
GHS08
Znak
opasnosti
Oznake rizika:
R-oznake
Bezbednosne
oznake:
S-oznake
GHS06
(T) Toksične materije
(N) Materije opasne po
okolinu
R45: Može uzrokovati
kancer
R10: Zapaljivo
R23/24/25: Otrovno za
udisanje, u kontaktu sa
kožom i ako se proguta
R34: Uzrokuje opekotine
R43: Može izazvati
senzitaciju u kontaktu sa
kožom
R50/53: Veoma toksično za
vodene organizme, može
prouzrokovati dugoročne
loše efekte na vodene
ekosisteme
S45: U slučaju nesreće ili
ukoliko osetite da vam nije
dobro potražite odmah
lekarsku pomoć (pokazati
etiketu gde je to moguće)
S53: Izbegavati izlaganjeprimeniti posebnim
instrukcijama pre korišćenja
S60: Ovaj materijal i njegov
sadržaj moraju biti odloženi
na bezbednom mestu
Reč upozorenja
Obaveštenje o
opasnosti:
H-oznake
Obaveštenja o
merama
predostrožnosti:
P-oznake
GHS09
Opasnost
H226:Zapaljiva tečnost i para
H331:Toksično ako se udiše
H311:Toksično u kontaktu sa
Kožom
H301:Toksično ako se
Proguta
H314:Izaziva teške opekotine
kože i oštećenje oka
H317:Može da izazove
alergijske reakcije na koži
H410:Veoma toksično po
živi svet u vodi sa
dugotrajnim
Posledicama
H350:Može da dovede do
pojave karcinoma
Prevencija:
P210,P233,P240,P241,P242,
P243,P280,P264,P270,P260,
P261,P285,P273
Reagovanje:
P303 + P361 + P353
P370 + P378
P301+P310
P321
P330
P301+ P330+ P331
179
S61: Izbegavati
oslobađanje sadržaja u
životnu sredinu. Koristiti
informacije sa specijalne
liste za bezbednost
Granične
koncentracije
Specifične
granične
koncentracije,
M-faktori
C; R34: C ≥ 10 %
Xi; R36/38:
3 % ≤ C < 10 %
Napomena
P303+ P361+ P353
P363
PP304+ P340
P310
P305+ P351+ P338
P304+P341
P342+P311
P391
Skladištenje: P403 + P235
Odlaganje:P501
Kor. kože 1B; H314:
C ≥10 %
Irit. kože 2; H315:
3 % ≤ C< 10 %
Irit. oka 2; H319:
3 % ≤ C< 10 %
Napomena
E
E
Seveso podaci
Seveso
supstanca
Glavna seveso kategorija/
Ostale seveso kategorije
Da
2-toksično
9i-Veoma toksično po
organizme u vodi
Seveso
koncentracija
Kategorija
/
/
Bitne karakteristike Hidrazina sa stanovišta mogućih posledica po život i zdravlje
ljudi i životnu sredinu su:
 toksičnost
 eko-toksičnost
Fizičke i hemijske osobine Hidrazina (N2H4)
Molekulska masa
Temperatura topljenja (ºC)
Temperatura ključanja (ºC)
Temperatura paljenja (ºC)
Gustina
32.05
2
113
38
1.0085
Agregatno stanje
Isparljivost (n-butilacetat =1)
Rastvorljivost
tečnost
Podatak nije dostupan
potpuna u vodi
Hidrazin je veoma otrovan i opasno nestabilan,
posebno u bezvodniom obliku.
Hemijska stabilnost
Toksikološke osobine
Smrtonosna doza: LD50 (mg/kg)
80 - 200 mg/kg ,pacov oralno
Smrtonosna koncentracija: LC50 (mg/l)
570 ppm/4h , pacov inhalaciono
Efektivna koncentracija: EC50 (mg/l)
Podatak nije dostupan
Koncentracija trenutno opasna po život: IDLH
50 ppm
180
3
(mg/m )
Koncentracije koje iritiraju kožu i sluzokožu
3
(mg/m )
Hronična toksičnost
LD50= 76 mg/kg, pacov preko kože
LD50= 91 mg/kg, zec preko kože
Tečni hidrazin je korozivan i može prouzrokovati
dermatitis kože kod ljudi i životinja. Efekti se
ispoljavaju kod pluća, jetre, slezine, a štitaste
žlezde kod životinja hronično izloženih hidrazinom
putem inhalacije. Povećani broj slučajeva
oboljenja pluća, nosne šupljine, i tumori jetre su
zabeležene kod glodara izloženi hidrazinom.
Hidrazin takođe može izazvati Steatoze.
Hidrazin izaziva kemijske opekotine i prodire kroz
neoštećenu kožu. Hidrazin je sistemski otrov oštećuje jetru i razara eritrocite
Kumulativna i zakasnela dejstva
Podatak nije dostupan
Sinergizam, antagonizam i aditivno delovanje
Podatak nije dostupan
Kancinogenost
Može uzrokovati kancer. Na osnovu toksičnog
dejstva hidrazin je svrstan u toksične materije, a
potvrđeno je njegovo kancerogeno delovanje
(Grupa A2). Akutni toksični efekti hidrazina
izazivaju lokalno nadražujuće dejstvo očiju i to
iritacije i oštećenje korneje. Apsorbuje se i preko
kože i ispoljava svoje kancerogeno svojstvo.
Sistematsko delovanje hidrazina manifestuje se
oštećenjem bubrega, jetre i delovanjem na
centralni nervni sistem. Pored toga on izaziva i
hemolizu eritrocita.
Mutagenost
Nije od značaja
Embrio i geno-toksičnost
Nije od značaja
Koncentracije od značaja
Vrednosti
LD50 oralno-pacov
60 mg kg-1
LC50 inhalaciono-pacov
570 ppm/4h
LD50 intraparentenalno-pacov
76 mg kg-1
LD50 subkutano-zec
91 mg kg-1
Apsolutna smrtna doza LD100 pacov, oralno
316 ppm
TLV/TWA
0,1 ppm
STEL
1 ppm
OSHA PEL
0,1 ppm (0,13 mg/m ) TWA [koža]
ACGIH TLV
0,1 ppm (0,13 mg/m ) TWA [koža], A2
Hronična toksičnost NOEL, pacov, pas
12 ppm; 15 ppm
IDLH - koncentracije opasne po život i zdravlje
radnika kada izloženost traje više od 20 do 30
min:
80 ppm (106 mg/m )
0,1IDLH - koncentracije koje mogu biti štetne
50 ppm (65 mg/m )
3
3
3
3
181
po život i zdravlje ljudi opšte populacije kada
izloženost traje više od 20-30 minuta:
3
Granica osetljivosti mirisa:
3.7 ppm (4,81 mg/m )
ERPG-1
0,5 ppm (0,65 mg/m3)
ERPG-2
5,0 ppm (6,5 mg/m )
ERPG-3
30,0 ppm (39 mg/m3)
3
Eko-toksikološke osobine
Akutna otrovnost za biljni i životinjski svet
Izuzetno opasan po vodene organizme, izaziva
dugotrajne posledice po okolinu.
Hronična otrovnost za biljni i životinjski svet
Veoma toksičan za akvatične organizme.
Toksičnost za ribe: LC50 (96 časova) 0,61-3,85.
mg/L. Za dafniju LC50 (48 časova) 0,16-0,19
mg/L.
Izuzetno opasan po vodene organizme, izaziva
dugotrajne posledice po okolinu.
Biodegradabilnost
Podatak nije dostupan
Hemijska degradacija
Podatak nije dostupan
Bioakumulativnost
Podatak nije dostupan
Mobilnost
Podatak nije dostupan
Akvatična toksičnost
Ribe (mg/l)
LC50 (ribe): 1.08 mg/l/96h (IUCLID)
Dafnije (mg/l)
EC50 0,82/24 h
Alge (mg/l)
EC50 0,01 /6 dana
Osobine Vodonik peroksida
Opšte informacije za vodonik-peroksid...%
IUPAC name: Hydrogen peroxide
Indeks broj:
008-003-00-9
EC broj:
231-765-06
CAS broj:
7722-84-1
Klasifikacija prema Pravilniku o klasifikaciji,
pakovanju, obeležavanju i reklamiranju
hemikalije i određenog proizvoda (DSD/DPD)
(„Službeni glasnik RS“, broj 59/10)
(usklađen sa EU Direktivom 67/548/EEZ i
99/45/EZ-DSD/DPD)
(usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI,
Tabela 3.2. - CLP)
UN broj:
2014
Klasifikacija i obeležavanje prema Pravilniku o
klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i
reklamiranju hemikalije i određenog proizvoda u
skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za
klasifikaciju i obeležavanje UN (GHS)
(„Službeni glasnik RS“, broj 64/10)
(usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI,
Tabela 3.1. -GHS)
Klasifikacija
R5
O; R8
C; R35
Xn; R20/22
Oksid. teč. 1
Ak. toks. 4 *
Ak. toks. 4 *
Kor. kože 1A
182
Elementi obeležavanja
Simbol
opasnosti
GHS piktogram
opasnosti
O;
Znak opasnosti
(O) Oksidirajuće materije
(C) Nagrizajuće materije
Oznake rizika:
R-oznake
R5: Temperatura može
izazvati vatru
R8: Kontakt sa zapaljivim
materijalima može izazvati
požar
R20/22: Štetno za udisanje i
ako se proguta
R35: Uzrokuje opekotine
većeg stepena
Bezbednosne
oznake:
S-oznake
(S1/2): Čuvati zaključano i
van domašaja dece
S17: Čuvati od zapaljivog
materijala
S26: Ukoliko sadržaj dođe u
kontakt sa očima, odmah
isprati sa mnogo vode i
zatražiti lekarsku pomoć
S28: Nakon dodira sa
kožom, odmah isprati sa
mnogo ... (specifikuje
proizvođač)
S36/37/39: Nositi
odgovarajuće zaštitno odelo
i rukavice i zaštititi lice/oči
S45: U slučaju nesreće ili
ukoliko osetite da vam nije
dobro potražite odmah
lekarsku pomoć
Granične
koncentracije
GHS03 GHS05 GHS07
C
Xn; R20: C ≥ 50 %
Xn; R22: C ≥ 8 %
C; R35: C ≥ 70 %
C; R34: 50 % ≤ C < 70 %
Xi; R37/38: 35 % ≤ C < 50
%
Xi; R41: 8 % ≤ C < 50 %
Xi; R36: 5 % ≤ C < 8 %
O; R8: C ≥ 50 %
R5: C ≥ 70 %
Reč upozorenja
Opasnost
Obaveštenje o
opasnosti:
H-oznake
H271:Može da izazove
požar ili eksploziju; jako
oksidujuće sredstvo
H332:Štetno ako se udiše
H302:Štetno ako se proguta
H314:Izaziva teške
opekotine kože i oštećenje
oka
Obaveštenja o
merama
predostrožnosti:
P-oznake
Prevencija:P210,P220,P221,
P280,P283 ,P264,P270,
P260
Reagovanje: P306 + P360
P371 +P380 + P375
P370 + P378
P301+P312
P330
P301+ P330+ P331
P303+ P361+ P353
P363
PP304+ P340
P310
P321
P305+ P351+ P338
Skladištenje: P405
Odlaganje: P501
Specifične
granične
koncentracije,
M-faktori
Oksid. teč. 1; H271:
C ≥70 %****
Oksid. teč. 2; H272:
50 % ≤C < 70 % *****
Kor. kože 1A; H314:
C ≥70 %
Kor. kože 1B; H314:
50 % ≤C < 70 %
Irit. kože 2; H315:
35 % ≤C < 50 %
Ošt. oka 1; H318:
8 % ≤ C< 50 %
Irit. oka 2; H319:
5 % ≤ C< 8 %
Spec. toks.−JI 3; H335;
183
C ≥35 %
Napomena
Napomena
B
B
Seveso podaci
Seveso
supstanca
Glavna seveso kategorija/
Ostale seveso kategorije
Da
3-Oksidujuće
Seveso
koncentracija
Kategorija
C ≥ 20 %
5 % ≤ C < 20 %
Footnote
C ≥ 60 %
-
Bitne karakteristike sa stanovišta mogućih posledica po zdravlje ljudi i životnu
sredinu su:
 oksidujuće dejstvo
 nagrizajuće (korozivno) dejstvo
Fizičke i hemijske osobine
H2O2 ...%(Tipične koncentracije se nalaze u rasponu od 3% -35%. )
Molekulska masa
34.0147 g/mol
0
-0.43
0
150.2
Temperatura topljenja ( C)
Temperatura ključanja ( C)
0
Temperatura paljenja ( C)
Nije primenljivo
Gustina
1.463 g/cm
Agregatno stanje
Veoma svetla plava boja; bezbojan u rastvoru
Isparljivost (n-butilacetat =1)
Podatak nije dostupan
Rastvorljivost
rastvoran u etru
Hemijska stabilnost
Nestabilan - lako se razlaže na vodu i kiseonik.
GVE-granična vrednost emisije
Nije primenljivo
MDK radnog prostora
Podatak nije dostupan
Eksplozivnost
Nije primenljivo
Reaktivnost
Stvara eksplozivna jedinjenja sa: ketoni, etri,
alkoholi, hidrazin, glicerin, anilin, natrijum borat,
uree, natrijum karbonat, trietilamin, natrijum
fluorid, natrijum pirofosfat i karboksilne kiseline
anhidridi. Materijali koje treba izbegavati su
zapaljiva, jaka smanjenje agenata, najčešći
metala, organskih materija, metalik soli, bazna,
poroznih materijala, posebno drveta, azbest,
zemljište, rđa, jaka oksidaciona sredstva.
Korozivnost
Korozivan (nagrizajući) - može izaziva ozbiljne
opekotine. Kontakt sa očima može da izazove
ozbiljne povrede, verovatnost slepila. Štetan ako
se udiše, guta i u kontaktu sa kožom
3
184
Termička i hemijska postojanost
Nestabilna - lako se razlaže na vodu i kiseonik.
Osetljiv na svetlost. Može da razvije pritisak u
boci.
Donja granica zapaljivosti vol.%
Nije primenljivo
Gornja granica zapaljivosti vol.%
Nije primenljivo
Osetljivost na površinska zagrevanja
Temperatura može izazvati vatru. Kontakt sa
zapaljivim materijalima može izazvati požar
Toksikološke osobine
Smrtonosna doza: LD50 (mg/kg)
820 mg/kg ,pacov oralno
Smrtonosna koncentracija: LC50 (mg/l)
0,338-0,427/8h , pacov inhalaciono
Efektivna koncentracija: EC50 (mg/l)
Podatak nije dostupan
Koncentracija trenutno opasna po život: IDLH
3
(mg/m )
Podatak nije dostupan
Koncentracije koje iritiraju kožu i sluzokožu
(mg/m3)
LD50= >2000 mg/kg, pacov preko kože
Hronična toksičnost
Podatak nije dostupan
Kumulativna i zakasnela dejstva
Podatak nije dostupan
Sinergizam, antagonizam i aditivno delovanje
Podatak nije dostupan
Kancinogenost
Nije kancerogen
Mutagenost
Nije od značaja
Embrio i geno-toksičnost
Nije od značaja
Eko-toksikološke osobine
Akutna otrovnost za biljni i životinjski svet
Podatak nije dostupan
Hronična otrovnost za biljni i životinjski svet
Podatak nije dostupan
Biodegradabilnost
Podatak nije dostupan
Hemijska degradacija
Podatak nije dostupan
Bioakumulativnost
Podatak nije dostupan
Mobilnost
Podatak nije dostupan
Akvatična toksičnost
Ribe (mg/l)
LC50 (ribe): 155mg/l/24h ( IUCLID)
Dafnije (mg/l)
EC50:7,7mg/l//24h
Alge (mg/l)
EC50: 9,86 mg/l/24 h
Osobine Etilena
Opšte informacije za etilen
IUPAC name: ethylene
Indeks broj:
601-010-00-3
EC broj:
200-815-3
CAS broj:
74-85-1
UN broj:
1038
185
Klasifikacija prema Pravilniku o klasifikaciji,
pakovanju, obeležavanju i reklamiranju
hemikalije i određenog proizvoda (DSD/DPD)
(„Službeni glasnik RS“, broj 59/10)
(usklađen sa EU Direktivom 67/548/EEZ i
99/45/EZ-DSD/DPD)
(usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex
VI, Tabela 3.2. - CLP)
Klasifikacija i obeležavanje prema Pravilniku o
klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju
hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa
Globalno harmonizovanim sistemom za
klasifikaciju i obeležavanje UN (GHS)
(„Službeni glasnik RS“, broj 64/10)
(usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI,
Tabela 3.1. -GHS)
Klasifikacija
Zap.gas. 1
Gas. pod prit.
Spec. toks.−JI 3
F+; R12
R67
Elementi obeležavanja
Simbol
opasnosti
GHS piktogram
opasnosti
GHS02
Znak
opasnosti
F+
Reč upozorenja
Oznake rizika:
R-oznake
R12: Krajnje zapaljivo
(Hemikalije u gasovitom
stanju koje su zapaljive u
kontaktu sa vazduhom na
temperaturi i pritisku
okoline.)
R67: Isparenja mogu
izazvati pospanost i
vrtoglavicu
Bezbednosne
oznake:
S-oznake
(S2): Čuvati dalje od
domašaja dece
S9: Sadržaj čuvati na dobro
provetrenom mestu
S16: Čuvati od izvora
plamena - Zabranjeno
pušenje
S33: Preduzeti mere
predostrožnosti od statičkog
elektriciteta
S45: U slučaju nesreće ili
ukoliko osetite da vam nije
dobro potražite odmah
lekarsku pomoć (pokazati
etiketu gde je to moguće)
Obaveštenja o
merama
predostrožnosti:
P-oznake
/
Specifične
granične
koncentracije,
M-faktori
Granične
koncentracije
Obaveštenje o
opasnosti:
H-oznake
GHS04
GHS07
Opasnost
H220:Veoma zapaljiv gas
H281 – Sadrži rashlađeni
tečni gas, može da izazove
promrzline ili povrede
H336: Može da
izazove pospanost i
nesvesticu
Prevencija: P210,P261,
P271
Reagovanje: P377,P381,
P304 + P340,P312
Skladištenje: P403, P403 +
P233
Odlaganje: P501
/
186
Napomena
Napomena
/
U
Seveso podaci
Seveso
supstanca
Glavna seveso kategorija/
Ostale seveso kategorije
Da
0-imenovane materije
(Tabela I-18)
8-veoma lako zapaljivo
Seveso
koncentracija
Kategorija
/
/
Bitne karakteristike sa stanovišta mogućih posledica po zdravlje ljudi i životnu
sredinu su:
 Zapaljivost (ekstremno zapaljivo-veoma lako zapaljivo)
Fizičke i hemijske osobine
Molekulska masa
28
0
Temperatura topljenja ( C)
-169,15
Temperatura ključanja (0C)
-103,77
0
Temperatura paljenja ( C)
-136
Gustina
0,975 (Relativna gustina pare (vazduh=1)
Agregatno stanje
Gas (tečan pod pritiskom)
Isparljivost (n-butilacetat =1)
Nije primenjivo, gas
Rastvorljivost
Rastvorljivost u vodi je
zanemarljiva 131 mg/l na 25°C
Hemijska stabilnost
Ovaj proizvod ima umerenu reaktivnost i može se
polimerizovati, razložiti ili hemijski reagovati pri
određenim uslovima udara, visokoj temperaturi,
visokom pritisku ili u prisusutvu određenih
nečistoća.
Zapaljivost
Temperatura paljenja (0C)
-136
Temperatura samopaljenja (0C)
450
0
Temperatura gorenja ( C)
Podatak nije dostupan
Produkti sagorevanja-opasni
Razlaganjem oslobađa ugljen monoksid, ugljen
dioksid i ugljovodonike male molekulske mase.
Brzina sagorevanja
Podatak nije dostupan
Specifična toplota
Podatak nije dostupan
Klase požara
C
Temperaturne klase
Grupa A
Temperaturni razred T1
Materije za gašenja požara
Za male požare koristiti suve hemikalije i CO2.
Za velike požare koristiti raspršenu vodu (sprej) i
187
vodenu maglu.
Metode gašenja požara
Zaustaviti svaki izlazak gasa pre nego što
izazove požar.Preventivno u slučaju curenja
gasa upotrebiti fini sprej ili maglu. Preduzeti sve
mere protiv elektrostatskog pražnjenja. Ukloniti
sve moguće izvore paljenja.
Sredstva za gašenje: Manje požare gasiti
aparatom S, prahom, halonom ili ugljen
dioksidom. Rezervoar izložen vatri hladiti
vodom.Ukloniti izvore paljenja.
NE UPOTREBLJAVATI vodeni mlaz.
Specijalne protiv požarne mere:
Udaljiti nepotrebno osoblje. Onemogućiti kontakt
sa vrućim površinama, plamenom, varničenjem i
elktrostaskim pražnjenjem. Uzemljiti i povezati
sve uređaje pre pretakanja gasa. Koristiti
odgovarajuću opremu za zaštitu disanja u slučaju
rizika izlaganju parama i gasovima.
Donja granica zapaljivosti vol.%
2,7
Gornja granica zapaljivosti vol.%
36
Prisutna je jako velika opasnost od eksplozije
cevovoda i rezervoara, ako se izlažu grejanju ili
plamenu. Koristiti velike količine vode za
hlađenje cevovoda i rezervoara izloženih vatri.
Ne pokušavati gašenje požara dok se ne izoluje
ili zatvori mesto curenja.
Jako eksplodira u prisustvu varnice, vatre,ili
oksidujućih agenasa. Pare grade eksplozivne
smeše sa vazduhom. Kontejner može da
eksplodira, ako se greje i da odleti sa mesta.
Osobine Propilena
Opšte informacije za propilen
IUPAC name: propene, pure
Indeks broj:
601-011-00-9
EC broj:
204-062-1
CAS broj:
115-07-1
Klasifikacija prema Pravilniku o klasifikaciji,
pakovanju, obeležavanju i reklamiranju
hemikalije i određenog proizvoda (DSD/DPD)
(„Službeni glasnik RS“, broj 59/10)
(usklađen sa EU Direktivom 67/548/EEZ i
99/45/EZ-DSD/DPD)
(usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI,
Tabela 3.2. - CLP)
UN broj:
1077
Klasifikacija i obeležavanje prema Pravilniku o
klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i
reklamiranju hemikalije i određenog proizvoda u
skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za
klasifikaciju i obeležavanje UN (GHS)
(„Službeni glasnik RS“, broj 64/10)
(usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI,
Tabela 3.1. -GHS)
Klasifikacija
188
.
Zapalj. Gas 1;H220
F+; R12
Elementi obeležavanja
Simbol
opasnosti
GHS piktogram
opasnosti
GHS02
Znak opasnosti
Reč upozorenja
F+
GHS04
Opasnost
Oznake rizika:
R-oznake
R12: Krajnje zapaljivo
(Hemikalije u gasovitom
stanju koje su zapaljive u
kontaktu sa vazduhom na
temperaturi i pritisku
okoline.)
Bezbednosne
oznake:
S-oznake
(S2): Čuvati dalje od
domašaja dece
S9: Sadržaj čuvati na dobro
provetrenom mestu
S16: Čuvati od izvora
plamena - Zabranjeno
pušenje
S33: Preduzeti mere
predostrožnosti od statičkog
elektriciteta
Obaveštenja o
merama
predostrožnosti:
P-oznake
Granične
koncentracije
/
Specifične
granične
koncentracije,
M-faktori
/
Napomena
/
Napomena
U
Obaveštenje o
opasnosti:
H-oznake
H220:Veoma zapaljiv gas
Prevencija: P210
Reagovanje: P377,P381
Skladištenje: P403
Odlaganje:/
Seveso podaci
Seveso
supstanca
Glavna seveso
kategorija/ Ostale seveso
kategorije
Da
0-imenovane materije
(Tabela I-18)
8-veoma lako zapaljivo
Seveso
koncentracija
Kategorija
/
/
Bitne karakteristike sa stanovišta mogućih posledica po zdravlje ljudi i životnu
sredinu su:
 Zapaljivost (ekstremno zapaljivo-veoma lako zapaljivo)
Fizičke i hemijske osobine
Molekulska masa
42.1
189
C3 H6/CH2CHCH3;
Ugljovodonik (Propilen min.93,Propan do 100%)
Temperatura topljenja (0C)
-183 do -20
0
Temperatura ključanja ( C)
- 47,7 na 1013 hPa
0
Temperatura paljenja ( C)
-107
Gustina
0,506-0,583 g/cm na 15( C)
Agregatno stanje
Gas (tečan pod pritiskom)
Isparljivost (n-butilacetat =1)
Nije primenjivo, gas
Rastvorljivost
0,024-0.061 g/l vode na 20(0C)
Hemijska stabilnost
Ovaj proizvod je stabilan na normalnim uslovima
korišćenja pri pojavi potresa,
vibracija, pri normalnom pritisku i temperaturi.
Nestabilan na visokoj temperaturi/pritisku.
3
0
Zapaljivost
Temperatura paljenja (0C)
<-56
0
Temperatura samopaljenja ( C)
0
410-540 na 1 hPa (460)
Temperatura gorenja ( C)
Podatak nije dostupan
Produkti sagorevanja-opasni
Razlaganjem oslobađa ugljen monoksid, ugljen
dioksid i ugljovodonike male molekulske mase.
Brzina sagorevanja
Podatak nije dostupan
Specifična toplota
Podatak nije dostupan
Klase požara
C
Temperaturne klase
Grupa A
Temperaturni razred T1
Materije za gašenja požara
Za male požare koristiti suve hemikalije i CO2.
Za velike požare koristiti raspršenu vodu (sprej) i
vodenu maglu.
Metode gašenja požara
Zaustaviti svaki izlazak gasa pre nego što izazove
požar.Preventivno u slučaju curenja gasa
upotrebiti fini sprej ili maglu. Preduzeti sve mere
protiv elektrostatskog pražnjenja. Ukloniti sve
moguće izvore paljenja.
Sredstva za gašenje: Manje požare gasiti
aparatom S, prahom, halonom ili ugljen
dioksidom. Rezervoar izložen vatri hladiti
vodom.Ukloniti izvore paljenja.
NE UPOTREBLJAVATI vodeni mlaz.
Specijalne protiv požarne mere:
Udaljiti nepotrebno osoblje. Onemogućiti kontakt
sa vrućim površinama, plamenom, varničenjem i
elktrostaskim pražnjenjem. Uzemljiti i povezati sve
uređaje pre pretakanja gasa. Koristiti
odgovarajuću opremu za zaštitu disanja u slučaju
rizika izlaganju parama i gasovima.
Donja granica zapaljivosti vol.%
1,9-5,3
190
Gornja granica zapaljivosti vol.%
8.5-15
Propilen se deklariše kao zapaljivi, utečnjeni gas.
Kod ovih materija može doći do BLEVE (Boiling
Liquid Expanding Vapor Explosions) efekta, kada
se u neposrednol blizini rezervoara sa tečnošću
pod pritiskom, odvija neki požar, pa temperatura
zidova rezervoara bude iznad tačke ključanja
tečnosti. Ovaj efekat može dovesti do
katastrofalnih oštećenja posuda, sa razletanjem
delova opreme, udarnim talasom i vatrenom
loptom i smrti velikog broja ljudi
Osobine C4-frakcije
Opšte informacije za С4 frakcija
IUPAC name: Hydrocarbons, C4, steam-cracker distillate
Indeks broj:
/
EC broj:
270-691-3
CAS broj:
68476-52-8
UN broj:
1010
C4-frakcija prestavlja smešu zasićenih i nezasićenih C3, C4 i C5 ugljovodonika.
Sadrži 42,5-60% 1,3 butadiena i 20-25% izo-butena. Po svojim osobinama se
svrstava u tečni naftni gas.
C4-frakcija sastoji se od smeše ugljovodonika:
CAS broj
Komponenta
% udeo
68476-52-8
C4-frakcija
100
106-99-0
1,3 butadien
106-98-9
1-buten
115-11-7
2-metil propen (izobutilen)
106-97-8
Butan
8-10
107-01-7
2-buten
6-10
42,5-60
16
18-25
1,3-butadien
Klasifikacija prema Pravilniku o klasifikaciji,
pakovanju, obeležavanju i reklamiranju
hemikalije i određenog proizvoda (DSD/DPD)
(„Službeni glasnik RS“, broj 59/10)
(usklađen sa EU Direktivom 67/548/EEZ i
99/45/EZ-DSD/DPD)
(usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI,
Tabela 3.2. - CLP)
Klasifikacija i obeležavanje prema Pravilniku o
klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i
reklamiranju hemikalije i određenog proizvoda u
skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za
klasifikaciju i obeležavanje UN (GHS)
(„Službeni glasnik RS“, broj 64/10)
(usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI,
Tabela 3.1. -GHS)
Klasifikacija
F+; R12
Karc. kat.1; R45
Zap.gas. 1
Gas. pod prit.
191
Muta. kat. 2; R46
Karc. 1A
Mut. germ. 1B
Elementi obeležavanja
Simbol
opasnosti
GHS piktogram
opasnosti
F+
Znak opasnosti
Oznake rizika:
R-oznake
Bezbednosne
oznake:
S-oznake
T
(F+) Veoma lako zapaljivo
T (Toksične materije)
R12: Krajnje zapaljivo
(Hemikalije u gasovitom
stanju koje su zapaljive u
kontaktu sa vazduhom na
temperaturi i pritisku
okoline
R45: Možeizazvati
karcinom
R46: Možeizazvati
nasledna
Genetska oštećenja
S53: Izbegavati izlaganjeprimeniti posebnim
instrukcijama pre korišćenja
S45: U slučaju nesreće ili
ukoliko osetite da vam nije
dobro potražite odmah
lekarsku pomoć (pokazati
etiketu gde je to moguće)
GHS02
Reč upozorenja
GHS04 GHS08
Opasnost
Obaveštenje o
opasnosti:
H-oznake
H220:Veoma zapaljiv gas
H350 – Može da dovede do
pojave karcinoma
H340 – Može da dovede do
genetskih defekata
Obaveštenja o
merama
predostrožnosti:
P-oznake
Prevencija: P210 - Držati
dalje od izvora toplote/
varnica/ otvorenog plamena/
vrućih površina. –
Zabranjeno pušenje.
P243 - Preduzeti mere
predostrožnosti da ne dođe
do stvaranja statičkog
elektriciteta.
P281 - Koristiti potrebnu
ličnu zaštitnu opremu.
Reagovanje: P377 - Požar
pri curenju gasa: Ne gasiti,
osim ako se curenje može
zaustaviti na bezbedan
način.
P381 - Ukloniti sve izvore
paljenja,ako je to moguće
učiniti bezbedno
P308+P313 - Ako dođe do
izlaganja ili se sumnja da je
došlo do izlaganja: Potražiti
medicinski savet/ mišljenje
Skladištenje: P403 Skladištiti na mestu sa
dobrom
ventilacijom.
Odlaganje: P501 Odlaganje sadržaja/
ambalaže u
192
skladu sa lokalnim/
regionalnim/nacionalnim
propisima
Granične
koncentracije
Napomena
/
Specifične
granične
koncentracije,
M-faktori
/
D
Napomena
DU
Seveso podaci
Seveso
supstanca
Glavna seveso kategorija/
Ostale seveso kategorije
Da
0-imenovane materije
(Tabela I-18)
8-veoma lako zapaljivo
Seveso
koncentracija
Kategorija
/
/
1-buten, izo-buten, 2-buten
Klasifikacija prema Pravilniku o klasifikaciji,
pakovanju, obeležavanju i reklamiranju
hemikalije i određenog proizvoda (DSD/DPD)
(„Službeni glasnik RS“, broj 59/10)
(usklađen sa EU Direktivom 67/548/EEZ i
99/45/EZ-DSD/DPD)
(usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI,
Tabela 3.2. - CLP)
Klasifikacija i obeležavanje prema Pravilniku o
klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju
hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa
Globalno harmonizovanim sistemom za
klasifikaciju i obeležavanje UN (GHS)
(„Službeni glasnik RS“, broj 64/10)
(usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI,
Tabela 3.1. -GHS)
Klasifikacija
.
Zapalj. Gas 1;H220
F+; R12
Elementi obeležavanja
Simbol
opasnosti
GHS piktogram
opasnosti
F+
GHS02
GHS04
Znak
opasnosti
(F+) Veoma lako zapaljivo
Reč upozorenja
Opasnost
Oznake
rizika:
R-oznake
R12: Krajnje zapaljivo
(Hemikalije u gasovitom
stanju koje su zapaljive u
kontaktu sa vazduhom na
temperaturi i pritisku okoline.)
Obaveštenje o
opasnosti:
H-oznake
H220:Veoma zapaljiv gas
H280 – Sadrži gas pod
pritiskom, može da eksplodira
ako se izlaže toploti
Bezbednosne
oznake:
S-oznake
(S2): Čuvati dalje od
domašaja dece
S9: Sadržaj čuvati na dobro
Obaveštenja o
merama
predostrožnosti:
Prevencija: P210
Reagovanje: P377,P381
Skladištenje: P403
193
provetrenom mestu
S16: Čuvati od izvora
plamena - Zabranjeno
pušenje
S33: Preduzeti mere
predostrožnosti od statičkog
elektriciteta
P-oznake
Granične
koncentracije
/
Specifične
granične
koncentracije,
M-faktori
Napomena
/
Napomena
Odlaganje:/
/
U
Seveso podaci
Seveso
supstanca
Glavna seveso kategorija/
Ostale seveso kategorije
Da
0-imenovane materije
(Tabela I-18)
8-veoma lako zapaljivo
Seveso
koncentracija
Kategorija
/
/
Bitne karakteristike C4-frakcije sa stanovišta mogućih posledica po zdravlje ljudi i
životnu sredinu su:
 Zapaljivost (ekstremno zapaljivo-veoma lako zapaljivo)
Fizičke i hemijske osobine
Molekulska masa
Smeša ugljovodonika
0
-185 – -105.5 ºC
0
Opseg -12 ºC - 4 ºC
Temperatura topljenja ( C)
Temperatura ključanja ( C)
0
Temperatura paljenja ( C)
<-30 °C do -18°C
Gustina
1,9 - 1,3-butadien Relativna gustina pare
(vazduh=1)
Agregatno stanje
Gas na ambijentalnim
uslovima (20 ºC, 1 bar);
Utečnjen prilikom
transporta i skladištenja.
Isparljivost (n-butilacetat =1)
Nije primenjivo, gas
Rastvorljivost
Ne rastvorljiv u vrućoj i
hladnoj vodi, u opsegu od
135,6 do 792,3 mg/l..
Hemijska stabilnost
Proizvod je nestabilan. Supstance mogu pod
određenim uslovima (izlaganje vazduhu) da
formiraju perokside, iniciraju eksplozivne
polimerizacije. Proizvod može da polimerizuje
prilikom požara ili eksploziji. Proizvod se raspada
194
eksplozivno pri brzom porastu temperature pod
pritiskom. Raguje burno sa oksidansima i
mnogim drugim supstancama, prouzrokujući
požar i eksploziju.
Zapaljivost
Temperatura paljenja (0C)
<-30 °C do -18°C
0
Temperatura samopaljenja ( C)
0
Opseg: 364 do 413°C
Temperatura gorenja ( C)
Podatak nije dostupan
Produkti sagorevanja-opasni
Razlaganjem oslobađa ugljen monoksid, ugljen
dioksid i ugljovodonike male molekulske mase.
Brzina sagorevanja
Podatak nije dostupan
Specifična toplota
Podatak nije dostupan
Klase požara
C
Temperaturne klase
Grupa IA
Temperaturni razred T2
Materije za gašenja požara
Za male požare koristiti suve hemikalije i CO2.
Za velike požare koristiti raspršenu vodu (sprej) i
vodenu maglu.
Metode gašenja požara
Zaustaviti svaki izlazak gasa pre nego što
izazove požar.Preventivno u slučaju curenja
gasa upotrebiti fini sprej ili maglu. Preduzeti sve
mere protiv elektrostatskog pražnjenja. Ukloniti
sve moguće izvore paljenja.
Sredstva za gašenje: Manje požare gasiti
aparatom S, prahom, halonom ili ugljen
dioksidom. Rezervoar izložen vatri hladiti
vodom.Ukloniti izvore paljenja.
NE UPOTREBLJAVATI vodeni mlaz.
Specijalne protiv požarne mere:
Udaljiti nepotrebno osoblje. Onemogućiti kontakt
sa vrućim površinama, plamenom, varničenjem i
elktrostaskim pražnjenjem. Uzemljiti i povezati
sve uređaje pre pretakanja gasa. Koristiti
odgovarajuću opremu za zaštitu disanja u slučaju
rizika izlaganju parama i gasovima.
Donja granica zapaljivosti vol.%
1,6
Gornja granica zapaljivosti vol.%
12
Rizik od požara i eksplozije rezervoara je
ekstremno veliki ako se izlaže grejanju i
plamenu. Pare su teže od vazduha i mogu otići
dalje od mesta curenja i tamo se zapaliti.
Pare formiraju eksplozivne smeše sa vazduhom.
Ovaj materijal može polimerizovati eksplozivno
ako se greje ili izlaže plamenu.
195
Osobine Natrijum hipohlorita
Opšte informacije za natrijum hipohlorit
IUPAC name: sodium hypochlorite, solution ... % Cl active
Indeks broj:
017-011-00-1
EC broj:
231-668-3
CAS broj:
7681-52-9
Klasifikacija prema Pravilniku o klasifikaciji,
pakovanju, obeležavanju i reklamiranju
hemikalije i određenog proizvoda (DSD/DPD)
(„Službeni glasnik RS“, broj 59/10)
(usklađen sa EU Direktivom 67/548/EEZ i
99/45/EZ-DSD/DPD)
(usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex
VI, Tabela 3.2. - CLP)
UN broj:
1791
Klasifikacija i obeležavanje prema Pravilniku o
klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju
hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa
Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju
i obeležavanje UN (GHS)
(„Službeni glasnik RS“, broj 64/10)
(usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI,
Tabela 3.1. -GHS)
Klasifikacija
C; R34
R31
N; R50
Skin Corr. 1B
Aquatic Acute 1
Elementi obeležavanja
Simbol
opasnosti
GHS piktogram
opasnosti
C
Znak
opasnosti
Oznake
rizika:
R-oznake
Bezbednosne
oznake:
S-oznake
N
(C) Korozivne materije
(N) Materije opasne po
okolinu
R31: U kontaktu sa
kiselinama oslobađa otrovni
gas
R34: Uzrokuje opekotine
R50: Veoma toksično za
vodene organizme
(S1/2): Čuvati zaključano i
van domašaja dece
S28: Nakon dodira sa
kožom, odmah isprati sa
mnogo ... (specifikuje
proizvođač)
S45: U slučaju nesreće ili
ukoliko osetite da vam nije
dobro potražite odmah
lekarsku pomoć (pokazati
etiketu gde je to moguće)
S50: Ne mešati sa ...
GHS05 GHS09
Reč upozorenja
Opasnost
Obaveštenje o
opasnosti:
H-oznake
H314:Izaziva teške opekotine
kože i oštećenje oka
H400:Veoma toksično po živi
svet u vodi
Obaveštenja o
merama
predostrožnosti:
P-oznake
Prevencija:,P280,P264, P260,
273
Reagovanje: P301+ P330+
P331,P303+ P361+ P353,
P363,PP304+ P340,P310,
P321,P305+ P351+ P338,
P391
Skladištenje: P405
Odlaganje: P501
196
(specifikuje proizvođač)
Granične
koncentracije
Napomena
C ≥ 5 %; R31
Specifične
granične
koncentracije,
M-faktori
C ≥ 5 %; EUH031
B
Napomena
B
Seveso podaci
Seveso
supstanca
Glavna seveso kategorija/
Ostale seveso kategorije
Da
9i-Veoma toksično po
organizmeu vodi
Seveso
koncentracija
Kategorija
C > 10 % (*)
5 % ≥ C ≥ 10 %
(*)
-
Bitne karakteristike sa stanovišta mogućih posledica po zdravlje ljudi i životnu
sredinu su:
 Eko-toksičnost
 Korozivnost-Nagrizanje
Fizičke i hemijske osobine
Nestabilan je na vazduhu ukoliko nije pomešan sa natrijum hidroksidom. Jako oksidaciono
sredstvo, najčešće se skladišti i upotrebljava u rastvoru, neprijatnog je mirisa,rastvara se u
hladnoj vodi a u toploj se razlaže. Postoji opasnost od požara pri dodiru sa organskim
materijama.
Molekulska masa
75,5 g/mol
0
-20
0
102
Temperatura topljenja ( C)
Temperatura ključanja ( C)
0
Temperatura paljenja ( C)
Nije primenljivo.Nezapaljivo
Gustina
1,22-1,25 g/cm3 na 20(0C)
Agregatno stanje
Zelenkasto-žuta tečnost
Isparljivost (n-butilacetat =1)
> 1 (Еtar = 1)
Rastvorljivost
Rastvorljiv u vodi na 20( C)
Hemijska stabilnost
Stabilan na normalnim uslovima. Natrijum
hipohlorit vremenom postaje manje toksičan .
Nestabilan na visokoj temperaturi (raspad), pri
pojavi potresa, udaraca i trenja (eksplozivan
raspad). Emisija toksičnih para hlora kada se
razgrađuje zagrevanjem.Stvara se natrijum oksid na visokim temperaturama.
pH vrednost
12-13 na 20(0C)
0
Eko-toksikološke osobine
Vrlo otrovno za vodene organizme. Štetan uticaj zbog promene pH vrednosti.
Zbog visoke pH vrednosti proizvoda očekuje se pojava značajne ekotoksičnosti tokom
197
izloženosti živog sveta u vodi i vodenih ekosistema.
Akutna otrovnost za biljni i životinjski svet
Veoma toksično po živi svet u vodi
Hronična otrovnost za biljni i životinjski svet
Podatak nije dostupan
Biodegradabilnost
Nije biorazgradiv
Hemijska degradacija
Polako se raspada u kontaktu sa vazduhom.
Raspadanje raste s koncentracijom i
temperaturturom. Izloženošću suncu ubrzava
raspadanje.
Bioakumulativnost
Ne očekuje se biološko akumuliranje u
organizmima
Mobilnost
Odmah se apsorbije u zemlju.
Rastvorljiv u vodi. Hemisjki degradira u vodi,
proizvodi razlaganja su hloridi. Razgradnja
proizvoda izuzetno zavisi od uslova životne
sredine:pH, temperatura, redoks potencijala,
sadržaja minerala i organskih supstanci
medijuma.
Akvatična toksičnost
Ribe (mg/l)
LC50 (ribe): 0,08 mg/l/96h
Dafnije (mg/l)
EC50:0,04mg/l//48h
Bakterije (mg/l)
EC50: 100mg/l/15 min
Korozivnost-Nagrizanje
Izaziva opekotine.
Gradi korozivne smeše sa vodom, čak i razređen
Dejstvo na organske materije, uključujuči ljudsku
kožu i sluzokožu
Nakon dodira sa kožom, opekotine.
Nakon dodira sa okom, opekotine, opasnost od
slepila.
Nakon gutanja opekotine u ustima, grlu, jednjaku
i gastro-traktu.Opasnost od perforacije jednjaka i
želuca.
Dejstvo na neorganske materije
U dodiru sa kiselinama oslobađa otrovne gasove
Dejstvo na materijal opreme za proizvodnju i
skladištenje
Držate u dobro zatvorenim kontejnerima, u
mraku, u suvom, bez kontakta sa vazduhom.
Zaštititi od fizičkog oštećenja. Izolovati od
nekompatibilnih matrijala. Kontejneri sa ovim
materijalom mogu biti opasni kad su prazni jer
sadrže ostatke proizvoda (pare, tečnosti);
primeninti sva upozorenja i mere opreza za
navedeni proizvod.
Nekompatabilni materijali:
Jedinjenja azota ,amini, amonijum- soli, aziridi,
metanol, fenilacetonitril, celuloza, etilenamin,
oksidi metala, kiseline, sapuni, i bisulfati.
198
Osobine žive
Opšte informacije za živu
IUPAC name: mercury
Indeks broj:
080-001-00-0
EC broj:
231-106-7
CAS broj:
7439-97-6
Klasifikacija prema Pravilniku o klasifikaciji,
pakovanju, obeležavanju i reklamiranju
hemikalije i određenog proizvoda (DSD/DPD)
(„Službeni glasnik RS“, broj 59/10)
(usklađen sa EU Direktivom 67/548/EEZ i
99/45/EZ-DSD/DPD)
(usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex
VI, Tabela 3.2. - CLP)
UN broj:
2809
Klasifikacija i obeležavanje prema Pravilniku o
klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju
hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa
Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i
obeležavanje UN (GHS)
(„Službeni glasnik RS“, broj 64/10)
(usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI,
Tabela 3.1. -GHS)
Klasifikacija
Toks. po repr. 1B
Ak. toks. 2 *
Spec. toks.−VI 1
Vod. živ. sred.- ak. 1
Vod. živ. sred.-hron. 1
Repr. Cat. 2; R61
T+; R26
T; R48/23
N; R50-53
Elementi obeležavanja
Simbol
opasnosti
GHS piktogram
opasnosti
T+
N
Znak
opasnosti
T+ (Jako toksične materije)
(N) Materije opasne po
okolinu
Oznake
rizika:
R-oznake
R61: Može imati
teratogeno dejstvo
R26: Veoma toksično kada
se udiše
R48/23: Toksično: opasno
ili ozbiljno ugrožavanje
zdravlja prilikom dužeg
udisanja
R50/53: Veoma toksično za
vodene organizme, može
prouzrokovati dugoročne
loše efekte na vodene
ekosisteme
Bezbednosne
oznake:
S-oznake
S53: Izbegavati izlaganjeprimeniti posebnim
instrukcijama pre
korišćenja
S45: U slučaju nesreće ili
GHS06 GHS08 GHS09
Reč upozorenja
Opasnost
Obaveštenje o
opasnosti:
H-oznake
H360D***-Može štetno da utiče
na plodnost ili na plodToksičnost po reprodukciju,
kategorija 1A
H330:Smrtonosno ako se udiše
H372**-Dovodi do oštećenja
organa (navesti sve organe
koje supstanca oštećuje,
ukoliko je poznato) usled
dugotrajnog ili višekratnog
izlaganja
H410-Veoma toksično po
živi svet u vodi sa
Dugotrajnim posledicama
Obaveštenja o
merama
predostrožnosti:
P-oznake
Prevencija: P201,P202,P281,
P264,P270,P260, P273
Reagovanje: P308+P313,
P301+P310,P321,P330,P314,
P391
199
ukoliko osetite da vam nije
dobro potražite odmah
lekarsku pomoć (pokazati
etiketu gde je to moguće)
S60: Ovaj materijal i njegov
sadržaj moraju biti odloženi
na bezbednom mestu
S61: Izbegavati
oslobađanje sadržaja u
životnu sredinu. Koristiti
informacije sa specijalne
liste za bezbednost
Granične
koncentracije
Napomena
Skladištenje: P403
Odlaganje: P501
/
Specifične
granične
koncentracije,
M-faktori
/
/
Napomena
E
Seveso podaci
Seveso
supstanca
Glavna seveso
kategorija/ Ostale seveso
kategorije
Da
(1-veoma toksično)*
2-toksično
9i-Veoma toksično po
organizme u vodi
Seveso
koncentracija
Kategorija
/
/
Bitne karakteristike sa stanovišta mogućih posledica po zdravlje ljudi i životnu
sredinu su:
 Toksičnost
 Eko-toksičnost
Fizičke i hemijske osobine
Molekulska masa
200,59
0
-3 8.8 7
0
35 6.7 2
Temperatura topljenja ( C)
Temperatura ključanja ( C)
0
Temperatura paljenja ( C)
Podatak nije dostupan
Gustina
13 .5 9 39 g/cm3
Agregatno stanje
Tečnost
Isparljivost (n-butilacetat =1)
Nije utvrđeno
Rastvorljivost
Nerastvorljiv u vodi
Hemijska stabilnost
Stabilan.
Toksikološke osobine
Smrtonosno ako se udiše
200
Smrtonosna doza: LD50 (mg/kg)
Podatak nije dostupan
Smrtonosna koncentracija: LC50 (mg/l)
Inhalacija pacov: 1 mg/m3/24 h
Efektivna koncentracija: EC50 (mg/l)
Podatak nije dostupan
Koncentracija trenutno opasna po život: IDLH
3
(mg/m )
Koncentracije koje iritiraju kožu i sluzokožu
3
(mg/m )
10
Može iritirati kožu.
Hronična toksičnost
Dovodi do oštećenja organa usled
dugotrajnog ili višekratnog izlaganja
Kumulativna i zakasnela dejstva
Podatak nije dostupan
Sinergizam, antagonizam i aditivno delovanje
Podatak nije dostupan
Kancinogenost
Nije kancerogen
Mutagenost
Nije mutagen
Može štetno da utiče na plodnost ili na plodToksičnost po reprodukciju,kategorija 1A
Eko-toksikološke osobine
Može biti štetna ili fatalna za biljni i životinjski svet
Embrio i geno-toksičnost
Akutna otrovnost za biljni i životinjski svet
Veoma toksičan za živi svet voda.
Hronična otrovnost za biljni i životinjski svet
Veoma toksično po živi svet u vodi sa
dugotrajnim posledicama
Biodegradabilnost
Podatak nije dostupan
Hemijska degradacija
Podatak nije dostupan
Bioakumulativnost
BCF za slatkovodne ribe 63.000 i 10.000 za ribe
slane vode.
Mobilnost
Podatak nije dostupan
Akvatična toksičnost
Ribe (mg/l)
0.16-0.90 mg/l; 96h
Dafnije (mg/l)
0.01 mg/l; 48 h
Alge (mg/l)
Podatak nije dostupan
Osobine hrom-trioksida
Opšte informacije za Hrom trioksid
IUPAC name: chromium (VI) trioxide
Indeks broj:
024-001-00-0
EC broj:
215-607-8
CAS broj:
1333-82-0
UN broj:
1463
Klasifikacija prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i reklamiranju hemikalije i
određenog proizvoda (DSD/DPD) – CLP sistem
(„Službeni glasnik RS“, broj 59/10)
(usklađen sa EU Direktivom 67/548/EEZ i 99/45/EZ-DSD/DPD)
(usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI, Tabela 3.2. - CLP)
201
CLP Klasifikacija
Klasifikacija
Obeležavanje
Granične
koncentracije
Napomena
O; R9
Karc. kat.1; R45
Muta. kat. 2; R46
Toks. po repr.kat.
3;R62
T+; R26
T; R24/25-48/23
C; R35-R42/43
N; R50-53
O; T+; N
R: 45-46-9-24/25-2635-42/43-48/23-6250/53
S: 53-45-60-61
C: R35: C ≥ 10 %
C; R34: 5 % ≤ C <
10 %
Xi; R36/37/38: 1 % ≤ C
<5%
Е
Znaci i simboli opasnosti
T+
N
O
T+ (јако toksične materije)Supstance i preparati koji u
veoma malim količinama
izazivaju smrt ili akutna ili
hronična oštećenja zdravlja
prilikom udisanja, gutanja ili se
apsorbuje preko kože
N (opasno po okolinu)Supstance i preparati koji mogu
da predstavljaju neposrednu ili
odloženu opasnost za jednu ili
više komponenti životne
sredine. U određenim
slučajevima, neke supstance
ne moraju da budu označene
simbolom opasnosti za ovu
kategoriju.
O (oksidirajuća materija)Substance i jedinjenja koji
dovode do veoma egzotermne
reakcije u dodiru sa drugim
materijama, naročito zapaljivim
materijama.
Oznake rizika:
Bezbednosne oznake:
R9: Eksplozivno kada se meša
sa zapaljivim materijalima
R45: Može uzrokovati kancer
R46: Može uzrokovati genske
mutacije
R24/25: Otrovno u kontaktu sa
kožom i ako se proguta
R26: Veoma toksično kada se
udiše
R35: Uzrokuje opekotine većeg
stepena
R42/43: Može uzrokovati
senzitaciju udisanjem ili u
kontaktu sa kožom
R48/23: Toksično: opasno ili
ozbiljno ugrožavanje zdravlja
prilikom dužeg udisanja
R62: Moguć rizik od smanjenog
fertiliteta
R50/53: Veoma toksično za
vodene organizme, može
prouzrokovati dugoročne loše
efekte na vodene ekosisteme
S53: Izbegavati izlaganjeprimeniti posebnim
instrukcijama pre korišćenja
S45: U slučaju nesreće ili
ukoliko osetite da vam nije
dobro potražite odmah lekarsku
pomoć (pokazati etiketu gde je
to moguće)
S60: Ovaj materijal i njegov
sadržaj moraju biti odloženi na
bezbednom mestu
S61: Izbegavati oslobađanje
sadržaja u životnu sredinu.
Koristiti informacije sa
specijalne liste za bezbednost
Klasifikacija i obeležavanje prema Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i
reklamiranju hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim
sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN (GHS)
(„Službeni glasnik RS“, broj 64/10)
(usklađen sa EU Uredbom 1272/2008, Anex VI, Tabela 3.1. -GHS)
202
GHS Klasifikacija
Klasa i kategorija
opasnosti
Obaveštenje o opasnosti:
Oksid. čvrst. 1
H271: Može da izazove požar ili eksploziju; jako oksidujuće sredstvo
Karc. 1A
H350: Može da dovede do pojave karcinoma
Mut. germ. 1B
H340: Može da dovede do genetskih defekata
Toks. po repr. 2
H361f *** : Sumnja se da može štetno da utiče na plodnost ili na plod
Ak. toks. 2 *
H330: Smrtonosno ako se udiše (Akutna toksičnost (inhalaciona),
Ak. toks. 3 *
H311: Toksično u kontaktu sa kožom (Akutna toksičnost (dermalna),
Ak. toks. 3 *
H301: Toksično ako se proguta (Akutna toksičnost (peroralna),
Spec. toks.−VI 1
H372 ** : Dovodi do oštećenja organa
Kor. kože 1A
H314: Izaziva teške opekotine kože i oštećenje oka
Senzib. resp. 1
H334: Ako se udiše može da dovede do pojave alergijskih reakcija, astme
ili problema sa disanjem
Senzib. kože 1
H317: Može da izazove alergijske reakcije na koži
Vod. živ. sred.- ak. 1
H400: Veoma toksično po živi svet u vodi
Vod. živ. sred.-hron. 1
H410: Veoma toksično po živi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama
Obaveštenja o merama predostrožnosti
Obaveštenja o merama
predostrožnosti
– prevencija
R201; R202; R221; R260; R264; R273; R272; R280; R281; R285;
Obaveštenja o merama
predostrožnosti
– reagovanje
P321; P322; P353; P361; P362;P363;P371;P375 ;P391; P301+P310;
P301+P312;P301+P330+P331;
P302+P334;P302+P350;P302+P352;
P304+P340;P304+P341;P305+P351+P338;
P306+P360;P308+P313;P332+P313;P333+P313;P342+P311;P370+P37
8;P371+P380+P375.
Obaveštenja o
meramapredostrožnosti
– skladištenje
P405
Obaveštenja o
meramapredostrožnosti
– odlaganje
P501
Obeležavanje
GHS piktogram
opasnosti/reč
upozorenja
Obaveštenje o opasnosti
Dodatno obaveštenje o opasnosti
203
H271
GHS03
Opasnost
H350
H340
H361f ***
GHS05
Opasnost
H311
H301
H372 **
H334
H317
GHS06
Opasnost
EUH032
H314
GHS08
Opasnost
H410
GHS09
Opasnost
Specifične granične koncentracije,
M-faktori
Napomene
Spec. toks.−JI 3; H335:
C ≥1 %
/
Seveso podaci
Seveso
supstan
ca
Glavna seveso kategorija/ Ostale
seveso kategorije
Seveso
koncentracija
Kategorija
Da
1- Veoma Toksično
2- Toksično
3- Oksidujuće
9i-Veoma toksično po organizme u vodi
/
/
Fizička i hemijska svojstva za Hrom trioksid– CrO3
IUPAC name: hrom (VI) trioksid
(U skadu sa Poglavljem 9. (čl.18 Pravilnika o sadržaju bezbednosnog lista)
1. Opšti podaci
a)
Izgled-agregatno stanje i boja
Čvrsta supstanca, tamno crvene, ljubičaste boje
u obliku ljuspica
b)
Miris
Bez mirisa
2.Podaci u vezi sa zdravljem, bezbednošću ljudi i zaštitom životne sredine
a)
pH-vrednost
cca 1 na 10 g/l H2O (20 °C)
204
b)
0
Tačka ključanja ( C)
251, razlaganje
0
v)
Tačka paljenja( C)
Nije relavantno
g)
Zapaljivost
Nezapaljivo. Podržava gorenje
d)
Eksplozivna svojstva (granice
eksplozivnos.)
Eksplozivno kad se meša sa zapaljivim
materijalima: organske zapaljive supstance (npr.
alkoholi, amini, eteri, ketoni, karboksilne
kiseline), alkalnimetali, amonijak, nemetali,
halogen-halogen jedinjenja, hidrazin i derivati,
nitrati, redukcionasredstva, azotna kiselina.
đ)
Oksidujuća svojstva
Jako oksidaciono sredstvo
e)
Napon pare
Nije relavantno
ž)
Relativna gustina (Voda=1)
2,7
z)
Rastvorljivost
Rastvorljiv u sumpornoj i azotnoj kiselini,
acetonu
i)
Rastvorljivost u vodi
61.7 g/100 mL (0 °C)
63 g/100 mL (25 °C)
67 g/100 mL (100 °C
j)
Koeficijent raspodele oktanol/H2O (log
Pow)
Biokoncentrični faktor: 125-192 (HSDB)
k)
Viskoznost
Nije relavantno
l)
Relativna gustina pare (vazduh = 1)
Nije relavantno
lj)
Isparljivost (n-butilacetat =1)
Nije relavantno
3. Ostali podaci koji su značajni za bezbednost
a)
Sposobnost mešanja sa drugim
supstancama
Nije relavantno
b)
Rastvorljivost u mastima i uljima (navesti
rastvarač, odnosno ulje);
Nije relavantno
v)
Provodljivost
Nije relavantno
0
g)
Tačka topljenja ( C) odnosno opseg
temperature topljenja;
197
d)
Grupa opreme i sistema zaštite koji su
namenjeni za upotrebu u potencijalno
eksplozivnim atmosferama u skladu sa
propisima i standardima koji uređuju ovu
oblast;
*
đ)
Temperatura samopaljenja ( C)
Nije relavantno
e)
Maksimalno dozvoljena koncentracija
(MDK)r.s.
0,01 mg/m
ž)
Opasne materije koje će nastati usled
gubitka kontrole nad hemijskim procesom
Nema dostupnih informacija
0
3
205
5.4. Mere prevencije
Kompleks HIP Petrohemija kao važan kompleks u širem urbanom okruženju,
predstavlja celinu od značaja, čije je korišćenje i izgradnja od opšteg interesa.
Koncept prostornog plana je urađen uz uvažavanje stečenih planskih obaveza,
postojeće fizičke strukture, mreže infrastrukture i planirane saobraćajne
infrastrukture. Baziran je na funkcionalnom i tehničko-tehnološkom principu i principu
uspostavljanja urbanističkih celina i režima korišćenja prostora prema planiranim
namenama.
Pravilima uređenja utvrđen je način, uslovi i ograničenja i izgradnje u kompleksu,
njegovim celinama i opšti i posebni uslovi koje je potrebno ispuniti za izgradnju
objekata na lokaciji, kao i opšti uslovi zaštite životne sredine.
Unutar formiranih celina u okviru granice kompleksa, planom su određene dispozicije
objekata, na osnovu gabarita postojećih i planiranih objekata. Definisana je namena
objekata prema postojećoj tehničko-tehnološkoj dokumentaciji. Sve intervencije
unutar urbanističkih celina u kompleksu u skladu sa pravilima građenja ovog Plana.
U tehnološkom smislu HIP Petrohemija sačinjava pojedine celine koje doprinose
zagađenju životne sredine i koji predstavljaju opasnost od hemijskog udesa a koji
čine sledeće proizvodne jedinice:
Fabrika Etilen
Sva oprema u Fabrici Etilen je opremljena PSV-ovima koji su povezani u sistem
baklje. Postoji preko 300 sigurnosnih ventila koji se redovno baždare u skladu sa
zakonskom regulativom iz te oblasti i za šta postoji evidencija u RJ Kontrola.
Fabrika Elektrolize
Od uređaja za ograničavanje veličine udesnog ispuštanja fabrika Elektoliza poseduje
sekciju HIPOHLORITA koja je u svakom trenutku spremna (preko ventila HIC 13) da
prihvati sav hlor iz procesa i da ga absorbuje u vodenom rastvoru Na-hidroksida,
praveći hipohlorit.
Skladišteni rezervoari HCL-a imaju betonsku tankvanu, a skladišteni rezervoari za
NaOH, NaOCl, H2SO4 poseduju tacne tako da se usled proboja rezervoara izlivena
hemikalija usmerava sabirnim kanalima, i dalje pumpama na sekciju predtretmana
otpadnih voda fabrike Elektroliza.
Ventilacioni otvori postoje na hali ćelija, vent na sekciji sinteze HCl, vent na sekciji
HIPO, lužinski vent, kao i sigurnosni odušci na sistemu vodonika, koji su snabdeveni
s parom niskog pritiska kako ne bi došlo do samopaljenja vodonika.
206
Fabrika Energetike
Od uređaja za ograničavanje veličine udesnog ispuštanja Fabrika Energetika
poseduje po jedan rezervni, spreman rezervoar za HCl (60-I-101) i NaOH (60-I-102),
za prihvatanje hemikalija u slučaju da otkaže oprema.
Na rezervoaru za lož ulje postoji zaustavni ventil LV 97, u slučaju visokog nivoa u
rezervoaru.
Od prihvatnih sudova, oko rezervoara za ulje za loženje, postoji betonska tankvana,
postoji separaciona jama za razdvajanje lož ulja od vode i postoji neutralizaciona
jama, u koju mogu da stanu kompletne količine svih hemikalija koje se koriste u
Termoenergetskim postrojenjima u Fabrici Energetika.
Fabrika PEVG i Fabrika PENG
Od uređaja za ograničavanje veličine udesnog ispuštanja Fabrika PEVG ima
projektno rešenje da se na svim rezervoarima i posudama pod pritiskom nalaze
sigurnosni ventili koji su povezani na sistem baklje.
5.4.1. Sistemi zaštite u HIP Petrohemija
HIP Petrohemija predstavlja složenu tehnološku celinu, pa samim tim se postavljaju
posebni uslovi za zaštitu ljudi, flore, faune i materijalnih dobara.
Visoki pritisci, temperatura, protoci zatim rad sa opasnim, otrovnim, korozivnim i
drugim materijama uslovili su primenu i sprovođenje više sistema zaštite.
Prvi sistem zaštite
Prilikom poremećaja u radu postrojenja ili dela postrojenja, što znači promena i
odstupanja vrednosti parametara procesa dolazi do registrovnja putem indikatora a
zatim i prosleđivanje informacija (alarma) do kontrolne sale gde manipulanti i
operateri upozoreni alarmom (zvučnim i vizuelnim) postupaju po upustvima.
Drugi sistem zaštite
Ukoliko dođe do poremećaja parametara u samom procesu reaguju releji koji
zatvaranjem ili otvranjem instrumentalne opreme eliminišu nastale poremećaje
Svi ventili imaju sigurnosni položaj. Uz regulacione ventile ugradjeni su i ručni blok
ventili. Nakon svakog remonta ili intervencije na delu tehnološke opreme sigurnosni
ventili se baždare u ovlašćenoj ustanovi.
Treći sistem zaštite
Kompletna stanja pojedinih tehnoloških faza, kao čitave jedinice se prate na
komandnoj tabli. U slučaju nekontrolisanog povećanja nekog od fizičkih parametara
procesa koji se prate (pritisak, protok, temperatura) proverava se indikovana veličina
207
od strane instrumentalaca i kontroliše vizuelno stanje te sekcije. Nakon sprovedene
kontrole vrše se manje intervencije ili uz potrebne konsultacije zaustavlja se proces u
toj fazi a sadržaj po potrebi usmerava na baklju..
Obezbedjena je kontinualna obuka zaposlenih za bezbedan rad i propisno
reagovanje u slučaju pojave odstupanja od normalnog vodjenja procesa. Svi
operateri detaljno poznaju proceduru zaustavljanja u slučaju opasnosti u bilo kojoj
proizvodno tehnološkoj jedinici.
5.4.2. Preventivne mere zaštite od požara
O tehnološkim procesima, odnosno u objektima HIP-Petrohemija a.d. koriste se
zapaljivi materijali u formi lako zapaljivih tečnosti, lako zapaljivih gasova, čvrstih
zapaljivih materijala u kompaktnoj formi, kao i u obliku prašina, u količinama i na
način da predstavljaju izrazitu opasnost od požara i eksplozija.
HIP-Petrohemija a.d. Pančevo, radi tehnološkog procesa i vrste i količine zapaljivih
materijala koji se koriste, svrstana je u prvu (I) kategoriju ugroženosti od požara i
eksplozija.
Sistemi zaštite od požara
U HIP –Petrohemija Pančevo instaliran je Sistem za aktiviranje, javljanje i gašenje
požara. Dojavni sistem Petrohemije obuhvata:
 sistem za dojavu požara i
 sistem za dojavu opasnih koncentracija gasova i para.
 sistem za dojavu temperaturnih promena (termički).
Fabrika Etilen
Sistem za dojavu požara u Petrohemiji, fabrike Etilen sastoji se od dojavnih kola sa
ručnim javljačima (dugmad u staklenim kutijama koje se razbiju i aktivira se javljač) i
automatskim javljačima (jonizacioni) požara koja se preko razvodnih ormara vode na
lokalne centrale za signalizaciju požara. Svaka od lokalnih centrala pokriva određenu
grupu objekata. Centrala fabrike Etilen ima kapacitete, pokrivanja 17 dojavnih
(požarnih) zona. Lokalne centrale su povezane sa glavnom centralom u Petrohemiji,
koja je dalje povezana sa vatrogasnom stanicom u Pančevu.
U fabrici Etilen postoje dva sistema za dojavu eksplozivnoh para i gasova i to:
 sistem za dojavu eksplozivnih smeša na skladištu sirovina i gotovih proizvoda,
 sistem za dojavu eksplozivnih smeša u proizvodnom delu fabrike.
208
Sistem za prenos signala sačinjavaju:
 podstanica
 telefonske linije
 jedinice za komunikaciju
 oprema kontrolnog centra
 računar
 semigrafik
 komandni sto
Sistem za dojavu eksplozivnih smeša na skladištu sirovina i gotovih proizvoda se
sastoji od napojne centrale sa napojnim modulom, koja je smeštena u komandnoj
sobi i javljača-gasnih detektora razmeštenih na mestima ugroženih od mogućnosti
pojave eksplozivnih para i gasova. Centrala ima mogućnost instaliranja ukupno 32
(20+12) dojavne zone odnosno 32 gasna detektora- senzora. trenutno je instalirano
29 gasnih detektora u Skladištu etilena. centrala je tipa AUKSEG-80, a detektori GD
81 S.
Detektori su projektovani i izrađeni da alarmiraju koncentraciju od 20% Donje
granice eksplozivne smeše, (DEG) gasova koji se kontrolišu
i daje se signal
upozorenja „ ŽUTI SIGNAL“, kao i 50% DEG koji daje „CRVENI SIGNAL“ opasnosti.
Sistem za dojavu eksplozivnih gasova i para u proizvodnom pogonu etilen sastoji se
iz centrale sa kontrolno mernim modulom firme control instruments USA. Gasni
detektori su od istog proizvođača. Centrala je smeštena u komandnoj sobi fabrike
Etilen i javljača gasnih detektora razmeštenih na mestima gde je moguća ugroženost
od pojave gasova i para eksplozivnih materija. Instalirano je ukupno 31 javljač u
proizvodnom delu fabrike.
Sistem detekcije funkcioniše identično kao i sistem postavljen na skladištu etilena.
Fabrika Elektroliza
Sistem za dojavu požara u fabrici Elektroliza urađen je u vidu dojavnih kola sa
ručnim javljačima (dugmad u staklenim kutijama koje se razbiju i aktivira se javljač) i
automatskim javljačima (jonizacioni, termički) požara koja se preko razvodnih ormara
vode na lokalne centrale za signalizaciju požara. Svaka od lokalnih centrala pokriva
određenu grupu objekata i povezana je a glavnom centralom u vatrogasnoj jedinici
HIP Pančevo.
U celokupnom prostoru Elektrolize postavljeni su RUČNI JAVLJAČI POŽARA, 30
komada, automatskih javljača 7 komada, i jedan telefon za direktnu vezu sa
vatrogasnom jedinicom HIP-a.
Pored centrale u pogonu je lociran i telefon za direktnu vezu sa vatrogasnom
jedinicom.
209
Fabrika PEVG
Sistem za dojavu požara u fabrici PEVG sastoji se od dojavnih kola sa ručnim
javljačima (dugmad u staklenim kutijama koje se razbiju i aktivira se javljač) i
automatskim javljačima (jonizacioni) požara koja se preko razvodnih ormara vode na
lokalne centrale za signalizaciju požara. Svaka od lokalnih centrala pokriva određenu
grupu objekata. Centrala PEVG ima kapacitete, pokrivanja 17 dojavnih (požarnih)
zona. Lokalne centrale su povezane sa glavnom centralom u Petrohemiji, koja je
dalje povezana sa vatrogasnom stanicom u Pančevu.
Osim dojave požara ručnim javljačima, obaveštavanje vatrogasne službe o požaru ili
izlivanju požarno opasnih fluida moguće je izvršiti direktnom telefonskom vezom.
Centrala PEVG je smeštena u komandnoj sobi PEVG. PEVG poseduje 49 komada i
automatske javljače 55 komada, akumulatorske baterije za rad u slučaju nestanka
struje u električnoj mreži kao i jedan direktni telefon sa vatrogasnomjedinicom
Petrohemije. Od 49 javljača 39 ih je izrađeno u takozvanoj „S“ izvedbi (protiv
eksploziona zaštita).
Sistem za dojavu eksplozivnih smeša u PEVG-u projektovan je ograd prema
zahtevima ove proizvodnje. Ugrađeno je trinaest gasnih detektora u prostore silosa.
Detektori su projektovani da alarmiraju koncentraciju izobutana 20% Donje granice
eksplozivne smeše, (DEG) i 50% DEG . Nakon utvrđivanja ovih koncentracija dobija
se zvučna i svetlosna signalizacija „UPOZORENJE“ nakon čega se obavezno vrši
produvavanje silosa azotom ili se dobije signal „ALARM“ kada se proces punjenja
silosa mora obustaviti.
Fabrika PENG
Sistem za dojavu požara u fabrici PENG kao i u celoj Petrohemiji, urađen je u vidu
dojavnih kola sa ručnim javljačima (dugmad u staklenim kutijama koje se razbiju i
aktivira se javljač) i automatskim javljačima (jonizacioni, termički) požara koja se
preko razvodnih ormara vode na lokalne centrale za signalizaciju požara. Svaka od
lokalnih centrala pokriva određenu grupu objekata i povezana je a glavnom
centralom u vatrogasnoj jedinici HIP Pančevo.
Centrale su tipa Iskra Cerberus PC-3 sa mogućnošću postavljanja 17 dojavnih zona.
Dojavna centrala je smeštena u komandnoj sobi PENG kao i svi drugi javljači i
akumulatorske baterije za rad bez napojne mreže.
Centrala PENG je opremljena zvučnim i svetlosnim alarmom za lokalno uzbunjivanje
a signal pojave požara kablovskom vezom se prenosi u požarnu centralu Azotare i
požarnu centralu vatrogasne jedinice „petrohemije“.
U celokupnom pogonu i skladištu primenjeni su RUČNI JAVLJAČI POŽARA, au
objektima „skladišta gotovih proizvoda“, „pakovanja“ i na „reaktorskom zidu“
primenjeni su automatski javljači požara i to jonizacioni i termički.
210
Pored centrale u pogonu je lociran i telefon za direktnu vezu sa vatrogasnom
jedinicom. Centrala PENG je smeštena u komandnoj sobi PENG. PENG poseduje
30 komada ručnih javljača od čega su 21 u Protiv eksplozionoj izvedbi (S izvedbi).
Automatskih javljača ima 47 i svi su u „S“ izvedbi, od čega su 32 jonizacioni i 12
komada termički. Termički javljači požara su postavljeni u reaktorskom zidu
(podešeni na 70-100 ºC), raspoređeni su tako da pokrivaju kritična područja
reaktora.
Sistem za dojavu eksplozivnih smeša sasttoji se od centrale sa napojnim modulom
koja je smeštena u komandnoj sobi i javljača gasnih detektora razmeštenim na
mestima koja su procenjena kao ugrožena od pojave eksplozivnih para i gasova.
Centrala je relejni slog koja ima mogućnost opservacije 20 dojavnih zona odnosno
20 gasnih detektora. trenutno je povezano 21 gasni detektor (detektor 17 je par
detektora).
Sistem je konstituisan tako da se pri pojavi para i gasova u koncentracijama od 20%
donje granice eksplozivnosti (DGE) javlja signal upozorenja (žuti signal) a pri
postizanju 50% koncentracije DGE javlja se alarm (crveni signal).
5.4.3. Tehnička sredstva za preventivno delovanje i odgovor na udes
Tabela 65. Opremljenost vatrogasne jedinice
r.br
Ime opreme
Komada
VATROGASNA VOZILA
1
2
Vat. vozilo HIP II FAP 13/14 S, 1980 god.
- voda 2000 l
- penila 2000 l
- prah 1000 kg
Komandno vozilo HIP III Mercedes – BENZ sprinter 314 DOKA, 2005
god.
1
1
3
Vat. vozilo HIP IV, TAM 260 T 26B, 1990 god.
- vode 3000 l
- penila 6000 l
1
4
Sanitetsko vozilo, DUCATO 1,9 TD AMBULANCE, 1997god.
1
PUMPE
1
Pumpa za pretakanje opasnih materija DEPA/ELRO GP3-1,5 i pg 20/10
1
2
Pumpa visokog pritiska OERTZEN HDL 250 WS
1
3
Pumpa za vodu HONDA WB 30 XT –GX 160- P-4KW
1
IZOLACIONI APARATI
1
ARIMAKS
8
2
ADA ĐĐ. 1,2
7
3
ADA ĐĐ. 2.0
1
4
DA 58/1600
1
ZALIHE SREDSTAVA ZA GAŠENJE
211
1
suvi prah
2550 kg, 1999 god.
2
MONNEX prah
5000 kg, 1984 god.
3
HAZMAT NF 6% penilo
450 kg, 1989 god.
3
STHAMEX AFFF 6% penolo
1400 kg, 2002 god.
AGREGAT
1
5 kw
1
RADIO STANICE
1
Motorola
8
PENOGENERATOR
1
PG-2006
1
TURBOVENT
1
HONDA GX 120
1
Tabela 66. Mobilna oprema
5
6
3
61
46
54
7
29
8
12
6
3
6
1
1
1
1
1
9
1
3
9
25
5
3
2
2
3
32
1
2
4
7
12
1
5
5
8
1
1
1
2
1
5
10
2
1
10
4
1
1
1
2
4
1
2
1
3
3
2
4
1
57
5
65
23
5
16
4
12
3
10
1
33
6
41
10
4
3
17
1
1
UKUPNO
84
9
HL-2
6
HL-3
ELEKTROLIZA
HL-6
78
ELETROSNABDEVAN
JE
LOGISTIKA
LOGIST. VOZILA
SSHL
LABORATORIJA
MAŠ. ODRŽAVANJE
INS. ORDŽAVANJE
DEŽ.PHK I TRANSP.
UP. I TEN. ZGRADA
ZGRADA FINANSJA
UIKT, TT-CENTRALA
BARAKE
2
1
HL-25
5
11
HL-50
ENERGETIKA
1
CO2- 3
20
CO2-5
PENG
CO2-10
18
CO2-30
1
PEVG
CO2-2 х 30
FOV
S- 2A
49
5
58
17
7
12
5
S-6
S- 9A
44
S- 9
S-50
5
S-50A
S-100
ETILEN
4
1
3
79
46
69
67
31
12
14
22
16
16
17
212
Požarni putevi u HIP-Petrohemija a.d.
213
Hidrantska mreža u HIP Petrohemija a.d.
214
Stabilne instalacije za hlađenje i gašenje
Instalacije za hlađenje u fabrici “Etilen”:
 Za rezarvoare TK-1101 A, B i C
 Za rezervoar TK-1104
 Za rezervoar Q – 2002
 Za rezervoare TK- 1103 A i B
 Za rezervoare TK –1105 A i B
 Za rezervoare TK –1102 A i B
 Za rezervoar TK – 1106
 Za rezervoar TK – 1107
 Za rezervoar Q – 1
 Za rezervoar TK– 1111
 Za stvaranje vodene zavese i zaštitu peći
 Za pretovarne rampe za benzin i propilen
Instalacije za gašenje požara penom u fabrici “Etilen”:
 Za rezarvoare TK-1101 A , B i C
 Za rezervoar TK- 1104
 Za rezervoar Q – 2002
 Za rezervoare TK – 1103 A i B
 Za rezevoare TK – 1105 A i B
 Za pretovarne rampe benzina , propilena i rezervoara TK – 1101 A , B i C
Instalacije za hlađenje u fabrici “PEVG”:
 Za rezervoar heksena V–102
 Za rezarvoar soltrola V-103 (van funkcije)
 Za pumpe P– 202 A i B i pumpe P– 201 A , B , C i D
Intalacije za hlađenje u ufabrici “PENG”:
 Za rezarvoare V– 401 i V- 410
 Za rezervoare V– 408/1 , V-408/2 V– 409/1 V- 409/2 i RS– 1
Instalacije za gašenje požara vodom u fabrici “PENG”:
 Za skladište gotovih proizvoda B – 303
 Za skladište katalizatora B – 312 A (automatski “GRINNEL” uređaj)
 Za objekat pripreme katalizatora B – 311(automatski “GRINNEL” uređaj)
 Za objekat ekstruzije B – 301
 Za objekat reaktorski zid
Instalacije za gašenje požara penom u fabrici “PENG”:
 Za rezervoare V– 401 i V– 410
215

Za rezervoare RS –1
Instalacije za hlađenje u ”SSHL”:
 Za rezervoare T– 411 A i B (van funkcije)
 Za rezervore T– 450 , T– 451 A i B i T– 452 (van funkcije)
Instalacija za gašenje požara raspršenom vodom u fabrici”Elektroliza”
 Za gašene požara raspršenom vodom na transformatorima snage 12,325
MVA, 35KV
216
6. UPRAVLJANJE HEMIKALIJAMA
Propis EU u oblasti upravljanja hemikalijama regulisan je REACH direktivom. Radi
implementacije REACH-a, osnovana je Evropska agencija za hemikalije - ECHA,
kao centralni organ EU. Takođe u REACH-u je data preporuka da zemlje
članice razvijaju kapacitete za upravljanje hemikalijama kako bi mogle da pruže
podršku ECHA i kako bi kvalitetno sprovodili odluke ECHA. Postupajući po toj
preporuci, a u cilju da se upravlja hemikalijama na adekvatniji način, zemlje članice
EU osnovale su svoje agencije za hemikalije, odnosno stručna tela za upravljanje
hemikalijama, npr: Slovenija (Ured za upravljanje hemikalijama), Poljska (Biro za
hemikalije), Slovačka (Centar za supstance i preparate), Švedska (Švedska agencija
za hemikalije) i dr. Republika Srbija je 2009. godine započela uređenje oblasti
upravljanja hemikalijama u skladu sa propisima i praksom EU, i kao ključni korak,
osnovana je Agencija za hemikalije kao samostalna, razvojna, stručna i regulatorna
organizacija koja vrši javna ovlašćenja u oblasti upravljanja hemikalijama.
Agencija za hemikalije pored razvojne, vrši i regulatornu funkciju u oblasti upravljanja
hemikalijama. Članom 6. Zakona o hemikalijama ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i
88/10) i članom 9. Statuta Agencije ("Službeni glasnik RS", broj 106/09) utvrđeno je
da je Agencija za hemikalije, između ostalog, nadležna i da donosi podzakonske
propise za sprovođenje Zakona o hemikalijama i Zakona o biocidnim proizvodima u
cilju uspostavljanja, održavanja i unapređivanja jedinstvenog sistema upravljanja
hemikalijama i biocidnim proizvodima na teritoriji Republike Srbije.
Jedan od ciljeva donošenja ovih propisa jeste i uređenje oblasti upravljanja
hemikalijama i biocidnim proizvodima u skladu sa propisima EU. S tim u vezi,
podzakonskim aktima koje donosi Agencija za hemikalije transponuju se
relevantni propisi EU.
Proizvodnja i uvoz hemikalija imaju značajnu ulogu u ukupnoj industrijskoj
proizvodnji i spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije jer se proizvodi i uvozi širok spektar
proizvoda počev od osnovnih baznih hemikalija kao što su proizvodi od nafte i gasa,
industrijske hemikalije (neorganske i organske), intermedijerni proizvodi i finalni
hemijski proizvodi čiji se broj stalno povećava. Takođe hemikalije se koriste za
proizvodnju većine proizvoda (automobili, nameštaj, tekstilni proizvodi itd.) bilo da
ulaze u njihov sastav ili se koriste za održavanje higijene proizvodnog prostora ili za
druge svrhe. Pored toga hemikalije su deo našeg svakodnevnog života tako što se
koriste u svakom domaćinstvu za različite potrebe.
Imajuću u vidu šarolikost proizvoda na našem tržištu neophodno je uređenje ove
oblasti koje će omogućiti da se hemikalije proizvode, uvoze ili koriste na način koji je
bezbedan po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Ovakvo uređenje postiže se Zakonom o
hemikalijama, Zakonom o biocidnim proizvodima i drugim zakonima koji uređuju
217
stavljanje hemijskih proizvoda na tržište. Zakonom o hemikalijama, koji je usaglašen
sa propisima EU, stvoren je savremeni regulativni okvir koji se zasniva na načelu
predostrožnosti. Cilj ovog propisa je da se osigura da proizvođač i uvoznik a potom i
distributer, stavlja u promet hemikalije koje ne predstavljaju neprihvatljiv rizik po
zdravlje ljudi i životnu sredinu, kao i da se osigura komunikacija u lancu snabdevanja
kako bi se prenelo obaveštenje o opasnosti i riziku koji pojedine hemikalije
predstavljaju. Ovaj cilj ostvaruje se:
 procenom opasnosti i procenom rizika od hemikalija;
 klasifikacijom
i
obeležavanjem
opasnih
hemikalija,
distribucijom
bezbednosnog lista za te hemikalije i obeležavanjem prostora u
maloprodajnim objektima gde se prodaju opasne hemikalije;
 ograničenjima i zabranama proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja
hemikalija;
 informisanjem o svojstvima i dobijanjem saglasnosti za uvoz i izvoz određenih
opasnih hemikalija;
 kontrolom distribucije hemikalija kao i korišćenja od strane fizičkih lica
naročito opasnih hemikalija;
 sistematskim praćenjem hemikalija i biocidnih proizvoda.
Bezbedno upravljanje hemikalijama potrebno je obezbediti u svim fazama životnog
ciklusa hemikalija. Različite faze životnog ciklusa bezbednog upravljanja
hemikalijama regulišu se propisima koji uređuju transport opasnih hemikalija,
kontrolu rizika i zaštitu radnika pri upotrebi hemikalija na radnom mestu, propisima u
oblasti zaštite životne sredine koji uređuju bezbedno ispuštanje hemikalija iz
pojedinih postrojenja i dozvoljene koncentracije hemikalija u vazduhu, vodi i
zemljištu, zaštitu od hemijskog udesa, odlaganje hemikalija i njihovog pakovanja kao
otpada i dr. S obzirom da su pojedine faze upravljanja hemikalijama regulisane
drugim propisima potrebno je obezbediti da se hemikalijama upravlja na integrisani
način odnosno na način koji će omogućiti adekvatnu horizontalnu povezanost
propisa i njihovog sprovođenja. Tako je Zakonom o hemikalijama propisana obaveza
formiranja Zajedničkog tela za integrisano upravljanje hemikalijama koje će činiti
predstavnici nadležnih državnih organa, Agencije za hemikalije, industrije,
naučnoistraživačkih organizacija i nevladinih organizacija. Zadatak Zajedničkog tela
je da priprema Integrisan program upravljanja hemikalijama i akcione planove za
sprovođenje tog programa, kao i da prati ostvarivanje programa i akcionih planova i
koordinira poslove koji su u vezi sa bezbednim upravljanjem hemikalijama u svim
fazama životnog ciklusa hemikalija.
Upravljanje hemikalijama Služba zaštite životne sredine vrši na sledeći način:
 izrađuje dokumentaciju za upis hemikalija u Registar hemikalija (Dosije o
hemikaliji);
 klasifikuje i obeležava hemikalija;
 izrađuje bezbednosne liste za hemikalije koje se stavljaju u promet;
218
sprovodi procedure potrebne u vezi uvoza i izvoza određenih opasnih
hemikalija;
informiše i sarađuje na primeni zabrana i ograničenja proizvodnje, stavljanja u
promet i korišćenja određenih opasnih hemikalija, kao i ostalih odredbi
definisanih Zakonom o hemikalijama,
sprovodi obavezu bezbednog rukovanja odnosno skladištenja biocidnog
proizvoda kao i obavezu vođenja evidencije.



Bezbednosne liste za proizvode HIP-Petrohemija mogu se preuzeti sa Web sajta
www.hip-petrohemija.com
U 2011. godini izrađeno je 95 Dosijea o hemikaliji koje su proizvodene i uvezene kao
i prijavljivanje radi upisa hemikalija u Registar hemikalija.
Tabela 67. upisane hemikalije u registar hemikalija
Redni broj
Trgovačko ime
hemikalije
1.
ETILEN
2.
HLOROVODONIČNA
KISELINA
3.
NATRIJUM HIDROKSID
4.
NATRIJUM
HIPOHLORIT
5.
HIPTEN N 00026 OFF
6.
HIPTEN 21010
HIPTEN F 21018 A6
HIPTEN F 22003
HIPTEN F 22007 A17
HIPTEN M 21015
HIPTEN H 00023 OFF
HIPTEN H 00024 OFF
HIPTEN H 00031 OFF
HIPTEN H 00032 OFF
HIPTEN P 22006
7.
HIPLEX HHM 5502
Proizvođač hemikalije
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
Registarski broj
hemikalije
029800010000
029800020000
029800030000
029800040000
029800050000
029800064000
029800064001
029800064002
029800064003
029800064004
029800064005
029800064006
029800064007
029800064008
029800064009
029800074000
219
HIPLEX TR 130
HIPLEX TR 144
HIPLEX V 00041 OFF
HIPLEX V 00042 OFF
HIPLEX V 00043 OFF
HIPLEX V 00044 OFF
HIPLEX V 00045 OFF
HIPLEX V 00047 OFF
HIPLEX V 00048 OFF
HIPLEX TR 455
HIPLEX TR 418
8.
HIPOLEN MA-21
HIPOLEN-P EH-71
HIPOLEN-P FY-5
HIPOLEN- P FY-6
9.
PROPILEN
10.
VODONIK
11.
VIRGIN NAPHTA
VIRGIN NAPHTA
12.
STRAIGHT RUN
GASOLINE (NAPHTA or
VIRGIN NAPHTA)
13.
VIRGIN NAPHTA
14.
VIRGIN NAPHTHA 2
15.
MAGNAFLOC 110L
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
LUKOIL NEFTOHIM
BURGAS JSC./DAXIN
PETOLEUM PTE LTD,
Bugarska
AD RAFINERIJA
NAFTE, Bosna i
hercegovina
OPEN JOINT-STOCK
COMPANY
"NOVOSHAHTINSKIY
ZAVOD
NEFTEPRODUCTOV
INA-INDUSTRIJA
NAFTE, Hrvatska
ROMPETROL
RAFINARE SA,
Rumunija
BASF SE/ ALLIED
SOLUTION
029800074001
029800074002
029800074003
029800074004
029800074005
029800074006
029800074007
029800074008
029800074009
029800074010
029800074011
029800084000
029800084001
029800084002
029800084003
029800090000
029800100000
029800112000
029800112001
029800120000
029800130000
029800140000
029800150000
220
BASF SE/ ALLIED
SOLUTION
BASF SE/ ALLIED
SOLUTION
16.
MAGNASOL 5156
17.
ZETAG 8165
18.
LUPEROX 11M75
ARKEMA , Francuska
029800180000
19.
LUPEROX 26
ARKEMA, Francuska
029800190000
20.
FINAWAX-O
FINE ORGANIC
INDUSTRIES PVT.
LTD./AMEX doo, Indija
029800200000
21.
LUPEROX DI
ARKEMA, Francuska
029800210000
22.
INERT ALUMINA BALLS
AXENS, Francuska
029800220000
23.
IRGANOX B 225
BASF SE
029800230000
24.
IRGANOX CB 36120 FD
BASF SE, Nemačka
029800240000
25.
IRGANOX 1010
BASF SE
029800250000
26.
IRGANOX 1076 FD
BASF SE
029800260000
27.
MORPHOLINE
BASF SE, Nemačka
029800270000
28.
BORSAFE HE3490-LS
BOREALIS AG, Austrija
029800284000
BORSAFE HE3498-LS
BOREALIS AG, Austrija
029800284001
BORSAFE HE3492-LS
BOREALIS AG, Austrija
029800284002
29.
BORECO BA415E
30.
HEXENE-1
HEXENE-1
BOREALIS AG/PRO
PLUS SWISS AG
QATAR CHEMICAL
COMPANY LTD, Katar
INEOS EUROPE Ltd,
Velika britanija
029800160000
029800170000
029800290000
029800302000
029800302001
31.
CHIMEC 1237
CHIMEC S.P.A, Italija
029800310000
32.
CHIMEC 1730
CHIMEC S.P.A, Italija
029800320000
33.
CHIMEC 1731
CHIMEC S.P.A, Italija
029800330000
34.
CHIMEC 4031
CHIMEC S.P.A, Italija
029800340000
35.
CHIMEC 5130
CHIMEC S.P.A, Italija
029800350000
36.
CHIMEC PRO 162
CHIMEC S.P.A, Italija
029800360000
37.
RAVEN R PFEB
CHIMEC S.P.A, Italija
029800370000
38.
CALCIUM STEARATE
FACI S.P.A., Italija
029800380000
39.
MAGNAPORE R 963
40.
P.O. CATALYST XPO
7437
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
GRACE GMBH & CO.
KG, Nemačka
029800390000
029800400000
221
41.
SILICA
GRACE GMBH & CO.
KG, Nemačka
029800410000
42.
SODIUM SULFITE
ANHYDROUS A NON
FOOD GRADE
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
029800420000
43.
ISODODECANE
INEOS EUROPE
LIMITED, Velika
britanija
029800440000
44.
STATSAFE [TM] 3000
INNOSPEC LIMITED
029800450000
45.
ISOPAR H
46.
LEVOXIN 15
47.
ISO-BUTANE 97 OP P
ISOBUTANE
48.
FORTIS EC3071B
49.
NALCOOL R 2000
50.
3D TRASAR R 3DT149
51.
3D TRASAR R 3DT180
52.
3D TRASAR R 3DT199
53.
NALCO R 72310
54.
NALCO R 73550
55.
ULTIMER R 1454
56.
PEROXAN DB
57.
PEROXAN PO
58.
PEROXAN PPV
59.
NATRIJUM HLORID NaCl
60.
COMPRESSOR
LUBRICANT CL 350 LA
EXXONMOBIL
CHEMICAL BELGIUM/
JOLI & CO. WIEN
LANXESS
DEUTCCHLAND
GMBH, INDUSTRIAL &
ENVIROMENTAL
AFFAIRS, Nemačka
MOL PLC.
EXPLORATION AND
PRODUCTION
DIVISION, Madjarska
SCHARR CPC GmbH,
Nemačka
NALCO OSTERREICH
GES.M.B.H., Austrija
NALCO OSTERREICH
GES.M.B.H., Austrija
NALCO OSTERREICH
GES.M.B.H., Austrija
NALCO OSTERREICH
GES.M.B.H., Austrija
NALCO OSTERREICH
GES.M.B.H., Austrija
NALCO OSTERREICH
GES.M.B.H., Austrija
NALCO OSTERREICH
GES.M.B.H., Austrija
NALCO OSTERREICH
GES.M.B.H., Austrija
NALCO OSTERREICH
GES.M.B.H., Austrija
PERGAN GMBH,
Nemačka
PERGAN GMBH,
Nemačka
S.N.S. BUCURESTI
S.A.-SUCURSALA
SALINA OCNA DEJ,
Rumunija
SONNEBORN
REFINED PRODUCTS
B.V., Holandija
029800460000
029800470000
029800483000
029800483001
029800490000
029800500000
029800510000
029800520000
029800530000
029800540000
029800550000
029800560000
029800570000
029800580000
029800590000
029800600000
029800610000
222
61.
COMPRESSOR
LUBRICANT CL 1200
PHLA-3
62.
T162
63.
MOLECULAR SIEVE
64.
HIPREN EM 1500T
65.
HIPREN EM 1502 T
66.
HIPREN EM 1712T
67.
HIPREN EM 1723T
68.
69.
MTBE, METIL
TERCIJALNI-BUTIL
ETAR
RAFINAT 2
UGLJOVODONICI, C4,
BEZ 1,3-BUTADIEN I
IZOBUTENA, NAFTNI
GAS
70.
FURFURAL
71.
DIMETILFORMAMID
72.
FORTIS R EC3062B
73.
NALCO R EC 3336 A
74.
FORTIS R EC 3376 A
75.
AMBERLYST TM CSP2
RESIN
76.
STIREN MONOMER
STIREN MONOMER
SONNEBORN
REFINED PRODUCTS
B.V., Holandija
BASF SE / WARWICK
ITALIA S.R.L.
ZEOCHEM
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
029800620000
029800630000
029800640000
029800650000
029800660000
029800670000
029800680000
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
029800690000
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
029800700000
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
DIOKI PLASTIKA,
Španija
POLIMERI EUROPA
SPA, Italija
029800710000
029800720000
029800730000
029800740000
029800750000
029800760000
029800772000
029800772001
STIREN MONOMER
HELM AG, Nemačka
029800772002
77.
RADIACID 0432
OLEON NV, Belgija
029800780000
78.
BUREZ DRS S70 E
BULK
79.
GRESINOX 578 M
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
GRANEL S.A.,
Francuska
ARIZONA CHEMICAL
GmbH, Nemačka
PERGAN GMBH,
Nemačka
SYLVAROS DS 731
80.
PEROXAN PAM
029800790000
029800803000
029800803001
029800810000
223
81.
KALIJUM HLORID 99%
KCl
K+S KALI CMBH,
Nemačka
029800820000
82.
TRILON* B POWDER
BASF SE, Nemačka
029800830000
83.
TAMOL* NN 9104
BASF SE, Nemačka
029800840000
84.
ROLITE
85.
DEHA 85%
86.
EC 9140 A
87.
TBC 100% PULVER
88.
IRGANOX 1520 L
BASF SE
029800890000
89.
SANTOFLEX 6PPD LIQ
FLEXSYS SA/NV
029800900000
90.
EC 6130A
91.
EDENOR TI 05
92.
3D TRASAR R 3DT190
93.
NALCO R 73190
94.
NALSPERSE R 7348
95.
NALCO R 7385
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
NALCO OESTERREICH
GMBH, Nemačka
HIP PETROHEMIJA
AD, PANCEVO
NALCO OESTERREICH
GMBH, Nemačka
CALDIC
DEURSCHLAND
CHEMIE B.V., Nemačka
NALCO OESTERREICH
GMBH, Austrija
NALCO OESTERREICH
GMBH, Austrija
NALCO OESTERREICH
GMBH, Austrija
NALCO OESTERREICH
GMBH, Austrija
029800850000
029800860000
029800870000
029800880000
029800910000
029800920000
029800930000
029800940000
029800950000
029800960000
224
Download

Godišnji izveštaj zaštite životne sredine, 2011.