Doc. dr Jasmina LABUDOVIĆ-STANKOVIĆ*
INTEGRISANI KONCEPT UPRAVLJANJA RIZICIMA KOMPANIJA ZA
OSIGURANJE KAO NAČIN KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA
Apstrakt
Cilj autora ovog rada bio je da čitaoce upozna sa novim načinom upravljanja rizicima, tzv.
integrisanim konceptom upravljanja rizicima. Potrebu za njim inicirali su novi i izmenjeni rizici sa
kojima se suočavaju privredni subjekti. Reč je o integrisanom načinu upravljanja svim rizicima
kojima je kompanija izložena. U radu je konstatovano da integrisani koncept upravljanja rizikom
ima vrlo široku primenu. Neizostavno, primenjuje se i u osiguranju. Ovaj koncept upravljanja
rizicima, kao način korporativnog upravljanja, smanjuje ukupan rizik, oscilacije prinosa,
obezbeđuje stabilne prihode i smanjuje ukupne troškove, tako povećavajući blagostanje akcionara i
vrednost kompanije.
Novi načini upravljanja rizicima vode promeni kruga rizika koji prihvataju kompanije za
osiguranje. Pored čistih rizika, u osiguranje se prihvataju i drugi rizici koje osiguranje tradicionalno
ne prihvata. Razlog ovoga predstavlja intenzivnija konkurencija i tendencija da se odgovori na
nove zahteve osiguranika (korporativnog sektora). Regulatorni organi, rejting agencije, berze i svi
institucionalni investitori insistiraju na primeni integrisanog koncepta upravljanja rizicima zbog
njegovih prednosti u odnosu na tradicionalni koncept upravljanja pojedinačnim rizikom.
Ključne reči: osiguranje, korporativno upravljanje, integrisani koncept upravljanja rizikom, ERM
1. UVOD
U ovom radu upoznaćemo se sa novim i sofisticiranim načinom upravljanja rizikom.
Uslovno novim jer je u primeni od kraja 90-ih godna XX veka u najrazvijenijim državama.
Međutim, moramo učiniti napomenu da ga ne primenjuju sve kompanije ni u tim državama. Taj
način upravljanja rizikom predstavlja integrisani koncept upravljanja rizicima kompanije (engl.
enterprise risk management – ERM, dalje u tekstu: ERM).
No, pre nego što se upustimo u objašnjenje ERM-a, napomenimo da je upravljanje rizikom
veoma stara kategorija. Koreni upravljanja rizikom sežu duboko u prošlost. Tako, najstariji način
upravljanja rizikom možemo prepoznati kod zajma.1 Naime, zajmodavci su vrlo brzo shvatili kako
da smanje rizik odobravanja zajma limitirajući iznos zajma zajmoprimcima. Osim toga, pojedinci i
kompanije, da bi se zaštitili od požara, birali su (ali i danas to čine) specijalne materijale od kojih
će graditi objekte. Na vrata nauke upravaljne rizikom „ulazi” 1960.2
2. INTEGRISANI KONCEPT UPRAVLJANJA RIZICIMA KOMPANIJE (ERM) –
DEFINICIJA I OPRAVDANOST
Nekada je za mnoge menadžere kompanija, upravljanje rizikom (engl. risk management)
podrazumevalo upravljanje čistim rizicima što nužno pretpostavlja kupovinu adekvatnog
osiguranja. Od 80-ih godina XX veka sve veći problem kompanijama zadaju finansijski rizici. Za
njihovo smanjenje koriste se različiti derivativni ugovori. Tradicionalan način upravljanja rizikom
*Pravni fakultet Univerzitet u Kragujevcu, [email protected]
D’Arcy, Stephen i Brogan, John. “Enterprise Risk Management”, Journal of Risk Management of Korea, Vol.
12, No.1, 2001, str. 5.
2
Njegovi oci su Robert Mehr i Bob Hedges. D’Arcy, S. i Brogan, J. nav. članak, str. 4 -5.
1
u poslovanju podrazumeva upravljanje individualnim (pojedinačnim) rizicima sa kojima se
privredni subjekti suočavaju u svom poslovanju. Međutim, veliki rizici u poslovanju zadnjih
godina, a naročito posle finansijske krize, uticali su na to da se ozbiljnije pristupi problemu
upravljanja rizicima, a s tim u vezi i korporativnom upravljanju. U tom smislu, veliki je značaj
ERM-a. ERM možemo shvatiti kao jedan od načina dobrog korporativnog upravljanja. Čuvena
rejting agencija, Standard&Poors, ističe da je ERM nužnost koja nema alternativu.3 Korišćenje
ERM-a poboljšava finansijski profil kompanije. On pomaže kompanijama u suočavanju sa rizikom
i rešavanju problema koje on nosi, a poboljšava i blagostanje akcionara.
Dakle, kao nov odgovor na brojne nove i izmenjene rizike, u upravljanju rizikom privrednih
subjekata, primenjuje se poseban koncept upravljanja rizikom – integrisano upravljanje rizikom
kompanije.4 ERM predstavlja sveobuhvatan, sistematski i integrisan program upravljanja svim
rizicima kojima je kompanija izložena (čisti, špekulativni, strategijski i operativni rizici).5 Prilično
široku definiciju ERM-a dao je Komitet za upravljanje rizikom kompanija Društva aktuara u SADu. Shodno tome, ERM predstavlja disciplinu uz pomoć koje kompanija, nezavisno od toga kom
privrednom sektoru pripada, procenjuje, kontroliše, koristi, finansira, prati, rizike iz svih mogućih
izvora sa ciljem da kratkoročno i dugoročno poveća svoju vrednost, što je u interesu svih nosioca
interesa (engl: stakeholders).6 Znači, prema ovoj definiciji, ERM nije samo jednostavna tehnika ili
nov koncept upravljanja rizicima, već mnogo više od toga. To je jedna nova disciplina. Pri tom je
važno istaći da ERM ima vrlo široku primenu. Mogu ga usvojiti sve kompanije nezavisno od
delatnosti kojom se bave. Iz definicije se vidi da koristi od novog načina upravljanja rizicima imaju
akcionari, poverioci, menadžment kompanije, zaposleni, potrošači, ali i svi ostali koji imaju interes
da privredni subjekt dobro posluje.
Pažnju zaslužuje i definicija rizika kompanije (engl. enterprise risk). Rizk kompanije
(preduzeća) predstavlja rizik zbog kog su ostvareni poslovni rezultati kompanije dugačiji od
planiranih, zasnovanih na projektovanim ciljevima. Dakle, reč je o riziku koji se manifestuje kao
odstupanje ostvarenog rezultata u većem ili manjem stepenu od planiranog.7
Krug rizika koji su obuhvaćeni ERM-om je širok. Pre svega ćemo pomenuti čiste rizike, kao
što je vatra i drugi rizici koji uništavaju imovinu, oluja, krađa, prekid poslovanja, bolest i
nesposobnost za rad, odgovornost. Finansijski rizici se odnose na: rizik promene kamatne stope,
promene deviznog kursa, rizik likvidnosti, kreditni rizik, inflaciju. Strategijski rizici se odnose na:
reputaciju kompanije, konkurenciju, ulazak na tržište, želje potrošača, demografske i socijalne
trendove, promene pravnog sistema, zahteve regulatornih organa i političke trendove.8 Operativni
rizici su oni koji se tiču razvoja kompanije, poslovnih operacija, upravljanja ljudskim resursima,
razvoja novih proizvoda, poslovnih ciklusa. Svi ovi rizici mogu dovesti do odstupanja ostvarenih
rezultata u odnosu na projektovane.
Interesantno je da novi trendovi u upravljanju rizikom, konkretno ERM koncept omogućuje
da se svi rizici („u paketu”) transferišu u osiguranje. Na taj način se pomeraju do sada poznate
granice u prihvatanju rizika u osiguranje.9 Podsetimo se da se, prema tradicionalnom shvatanju, u
osiguranje mogu preneti samo čisti rizici. Dodajmo još da se ni svi čisti rizici ne mogu preneti u
osiguranje, već samo oni koji zadovoljavaju određene kriterijume.10 Međutim, nov način
upravljanja rizikom dozvoljava da i rizici, koji su tradicionalno neprihvatljivi za osiguravače, budu
3
Standard&Poors. Enterprise Risk Management: More Important but still no Panacea, May 12, 2008, str. 2.
O integrisanom konceptu upravljanja rizicima kompanije (ERM) ne postoji tako obimna akademska literatura, kao na
primer o osiguranju i hedžingu. Sinonimi za ERM (enterprise risk management) su: integrated risk management,
holistic risk management, enterprise-wide risk management.
5
Rejda, George. Principles of Risk manangement and Insurance, eighth edition, Addison Wesley, 2003, str. 57-59.
6
Enterprise Risk Management Committee, Overview of Enterprise Risk Management, Casualty Actuarial Society, May
2003, str. 8.
7
Dickinson, Gerry. “Enterprise Risk Management: Its Origins and Conceptual Foundation”, The Geneva Papers on
Risk and Insurance, Vol. 26, No. 3, July 2001., str. 361. i str. 364.
8
Enterprise Risk Management Committee, nav. delo, str. 10.
9
Rejda, G. nav. delo, str. 58.
10
Vaughan, Emmet, Vaughan, Therese Osnove osiguranja – upravljanje rizicima, Mate, Zagreb, 2000, str. 9. i str. 24.
4
u njihovom portfelju osiguranja. Razlog za takvu praksu vezan je za intenzivnu konkurenciju na
tržištu finansijskih usluga, nove zahteve potrošača (osiguranika) i neutoljivu „glad” za profitom.
Znači, promenjeni uslovi na gobalnom tržištu zahtevaju i od kompanija za osiguranje da se tome
prilagode i da promene svoju ponudu, tj. da prihvate nove rizike.11 Zato se u literaturi mogu sresti
stavovi da će tržište osiguranja biti ne samo drugačije, već i da ima blistavu budućnost zbog novih
rizika.12
Kao integrisani pristup upravljanja rizicima (tzv. holistički pristup), ERM je izazvao pažnju
kako praktičara, tako i akademskih krugova, što je rezultiralo organizovanjem posebnih kurseva na
kojima su zainteresovani mogli da se bliže upoznaju sa njim.13
Praktično, u „paketu” rizika se nalaze vrlo raznovrsni rizici, tako da su polise osiguranja,
kojima se preuzimaju ti rizici, različite i specifične jer su moguće različite kombinacije u pogledu
njihove sadržine. Veliki broj raznovrsnih polisa treba da odgovori na nove zahteve korporativnog
sektora, jer su, kao što smo videli, privredni subjekti izloženi veoma brojnim novim, izmenjenim i
složenim rizicma.
Kombinujući različite vrste rizika, neminovno dolazi do njihovog međusobnog
kompenzovanja (neki su veći, neki manji) i na taj način se smanjuje ukupan rizik. Prednost ERM-a
je u tome što za kupce osiguranja, tj. za privredne subjekte, prenošenje „paketa” raznovrsnih rizika
u osiguranje znači nižu cenu. Postoji mala verovatnoća da će se svi ti rizici realizovati
istovremeno.14 Uz to, ERM omogućava bolje razumevanje rizika, bolji način odbrane od rizika koji
se ne dešavaju često (mala verovatnoća), ali koji izazivaju gubitke ogromnih razmera. U osnovi
ovakvog integrisanog koncepta upravljanja rizicima je neophodnost da se poboljša blagostanje
akcionara. Na ovaj način se obezbeđuje stabilnost prihoda kompanije i vlasnika, tj. akcionara.
Sprečavaju se oscilacije cena akcija, smanjuju se troškovi pozajmljivanja kapitala.15 Dakle, ERM
omogućava smanjenje ukupnog rizika i smanjuje ukupne troškove,16 što se reflektuje na poslovne
odluke kompanija na svim nivoima.
Primenu ERM nametnuli su brojni razlozi. U prvom redu, to su novi i mnogo složeniji rizici
nastali kao posledica globalizacije, deregulacije i tehnološkog progresa (na primer, kompjuterski
virusi, hakeri itd.). Kompanije su postale svesne mogućnosti i prednosti zajedničkog upravljanja i
rizicima osiguranja i finansijskim rizicima, a novi i složeniji rizici doprineli su stvaranju novih
mehanizama za ublažavanje rizika.17 Kako smo prethodno konstatovali, novine u upravljanju
rizicima idu čak dotle da su neki osiguravači preuzeli na sebe osim čistih rizika, i finansijske rizike.
Tako postoje informacije da je jedan osiguravač pružao zaštitu od rizika gubitaka zbog promene
vrednosti strane valute (rizik deviznog kursa) u kojoj je trebalo da izvrši isplatu osigurane sume.
Dodajmo još da su novom načinu upravljanja rizicima prethodili neki važni događaji. Naime,
otkada je ukinut sporazum iz Breton Vudsa 1972. godine, došlo je do velike nestabilnosti deviznih
kurseva. Tokom 70-ih godina XX veka dolazi do učestalih cenovnih oscilacija. Između ostalog,
menjaju se i cene nafte, kada je OPEC najavio strategiju smanjenja proizvodnje uz rast cena.18
Dalje, kamatne stope u SAD-u počinju da rastu zbog borbe sa inflacijom, prenoseći efekte na ostala
svetska tržišta.
11
Zech, Jürgen. “Rethinking Risk Management: The Combination of Financial and Industrial Risk”, The Geneva
Papers on Risk and Insurance, Vol. 26, No 1, January 2001, str. 75. i str. 81.
12
Kessler, Denis. “Anticipating and Managing Risks at the 21st Century”, The Geneva Papers on Risk and Insurance,
Vol. 26, No. 1, January 2001, str. 7.
13
Liebenberg, A. i Hoyt, R. “The Determinants of Enterprise Risk Management: Evidence from the Appointment of
Chief Risk Officiers”, Risk Management and Insurance Review, Vol. 6, No.1, 2003, str. 37.
14
Rejda, G. nav. delo, str. 58.
15
Liebenberg, A. i Hoyt, R. nav. članak, str. 38.
16
Kleffner, Anne, Lee, Ryan i McGannon, Bill. “The Efect of Corporate Governance on the Use of Enterprise Risk
Management: Evidence from Canada”, Risk management and Insurance Review, Vol. 6, No. 1, 2003, str. 54.
17
Na primer, kompanija Honeywell je 1997. godine, u okviru istog višegodišnjeg ugovora, kombinovala je i osiguranje i
opcije kako bi se zaštitila od odgovornosti, rizika uništenja (oštećenja) imovine i od rizika promene deviznog kursa.
Dickinson, G. nav. članak, str. 361. i Zech, J. nav. članak, str. 77.
18
D’Arcy, S. i Brogan, J. nav. članak, str. 7.
Zahtevi regulatornih organa, rejting agencija, berzi, institucionalnih investitora za
opreznijim poslovanjem zbog novih profila rizika, kao i zahtevi za efikasnim korporativnim
upravljanjem,19 takođe su razlozi koji iniciraju integrisani koncept upravljanja rizicima.
Maksimiziranje blagostanja akcionara je još jedan ne manje važan razlog zbog koga je opravdano
prihvatanje ERM koncepta upravljanja rizicima.20 Ovim razlozima možemo dodati i napredak
nauke i tehnike u kvantifikaciji (merenju) rizika koji se nekada nisu mogli (ili vrlo teško)
kvantifikovati.21
Primena ERM metoda upravljanja rizikom kompanije omogućava i precizniju predvidivost
gubitaka. Tako, na primer, kompanije koje su usvojile ERM mnogo su brže i preciznije mogle da
utvrde veličinu gubitaka posle uragana Katrina, za razliku od onih kompanija koje su imale
tradicionalni koncept upravljanja rizikom. Uz to, kod takvih kompanija izloženost gubicima bila je
manja.
Primer Ujedinjenih odgajivača žita (engl. United Grain Growers – UGG) sa
severnoameričkog kontinenta dobro pokazuje kako je došlo do uspešne primene ERM koncepta.
Krajem 90-ih godina XX veka, UGG je za najveći broj finansijskih rizika koristio hedžing, kao
način za smanjenje rizika (rizik promene kamatne stope, rizik promene deviznog kursa, rizik
promene cene proizvoda). Osim toga, zbog čistih rizika kupljeno je i osiguranje (osiguranje
imovine i osiguranje od odgovornosti). Ipak, nezavisno od toga, menadžment kompanije je
ustanovio još uvek prisutne oscilacije prinosa koje su posledica rizika promene vremenskih
prilika.22 Da bi počeo sa primenom ERM-a, UGG je osnovao poseban komitet za upravljanje
rizikom. Utvrđeno je šest glavnih izvora rizika.23 Dalji postupak integrisanog upravljanja rizicima
išao je u smeru prikupljanja podataka za svaku od šest identifikovanih kategorija rizika i
istovremeno je ispitivano u kom stepenu izvori rizika utiču na performanse UGG (prinos po akciji,
zaradu pre plaćanja poreza i sl.).24 Takav integrisani pristup upravljanja svim rizicima kompanije
(čistim i špekulativnim, finansijskim i nefinansijskim) pokazao je da UGG nema adekvatnu zaštitu
od rizika promene vremenskih prilika i da, upravo, rizik promene vremena predstavlja glavni izvor
rizika za UGG. Iz tog razloga vršena je procena uticaja promene vremenskih prilika na prinose
UGG-a. Takođe, postavljeno je pitanje izbora najboljeg mehanizma za upravljanje ovim rizikom
(zadržavanje rizika, osiguranje ili korišćenje derivativnih ugovora).
Preporuka je stručnjaka da kompanije kojima je cilj maksimizacija profita treba da prihvate
ERM samo ukoliko bi takav sistem upravljanja rizicima zaista poboljšao blagostanje akcionara.
Takođe, kompanije koje karakteriše brzi rast treba da prihvate ERM. Razlog za ovakvu preporuku
stručnjaka leži u činjenici što je rast kompanije, po pravilu praćen brojnim rizicima (ulazak na nova
tržišta, konkurencija, promena propisa itd).25
Elementi od kojih zavisi usvajanje ERM koncepta su: karakteristike privredne delatnosti u
pitanju, veličina privrednog subjekta, kako je upravljanje rizikom inače organizovano u kompaniji,
primena principa korporativnog upravljanja.26 Primena ERM-a zavisi od specifičnog profila rizika
svake kompanije: veličine tržišta koji obuhvata kompanija, karakteristika proizvoda koje nudi,
geografskog položaja, ciljnih tržišta, komparativnih prednosti i sl. Veličina kompanije je jedan od
vrlo važnih faktora u njenom opredeljenju da prihvati ERM. Po pravilu, veće kompanije prihvataju
ERM pre nego manje. Sektor finansijskih usluga je dominantan u prihvatanju ovog koncepta, a
odmah uz njega i energetski sektor zbog deregulacije i velikih tržištnih oscilacija.
19
Kompanije u SAD-u, Kanadi i u Velikoj Britaniji primenjuju od 90-ih godina XX veka strože principe korporativnog
upravljanja nego do tada.
20
Liebenberg, A. i Hoyt, R. nav. članak, str. 40.
21
Enterprise Risk Management Committee, nav. delo, str. 6.
22
Harrington, Scott i Niehaus, Greg, “United Grain Gowers: Enterprise Risk Management and Weather Risk”, Risk
Management and Insurance Review, Vol. 6, No 2, 2003, str. 193.
23
Utvrđene kategorije rizika su: odgovornost za zagađenje okoline; uticaj promene vremena na veličinu zrna; rizik
neizvršenja obaveza ugovorne strane; kreditni rizik; rizik promene cena proizvoda; rizik od šteta zbog inovacija.
24
Harrington, S. i Niehaus, G. nav. članak, str. 200.
25
Liebenberg, A. i Hoyt, R. nav. članak, str. 43.
26
Kleffner, A. Lee, R. i McGannon, B. nav. članak, str. 55.
Svakako da ni tradicionalni koncept upravljanja individualnim rizikom ne treba potcenjivati
jer on dovodi do ublažavanja rizika, ali njegova primena može dovesti do zapostavljanja
međuzavisnosti između rizika u različitim poslovnim aktivnostima. On ne može pružiti kompletnu
sliku o izloženosti kompanije svim rizicima. Zbog toga prednost ima integrisani koncept. Takođe, i
tradicionalni koncept upravljanja rizikom može obezbediti stabilizaciju prihoda, s tim što je u tome
mnogo uspešniji ERM.27
3. ERM I OSIGURAVAČI
Koncept ERM nije rezervisan samo za kompanije koje se ne bave delatnošću osiguranja,
naprotiv. Kako se moglo zaključiti iz prethodnih redova, njega primenjuju i osiguravači. Neka
istraživanja su pokazala da su osiguravači, koji su usvojili ERM koncept upravljanja rizikom,
finansijski jači i stabilniji u odnosu na one koji to nisu. Dokaz za to predstavlja finansijska kriza.28
Slično kao i kod ostalih kompanija, u osiguranju se ERM definiše kao koncept integrisanog
upravljanja svim rizicima sa kojima se susreću osiguravači u svom poslovanju.
Suprotno od prethodnog stava, ima i drugačijih stavova. Neka istraživanja, sprovedena u
svhu analize međuzavisnosti ERM-a i uspešnosti poslovanja osiguravača, bila su, u izvesnom
smislu, ograničena (zbog nedostatka relevantnih podataka, zbog neidentifikovanja i nerazvrstavanja
svih tipova rizika i sl.). Ipak, to ne znači da nisu mogli da se izvedu neki vrlo interesantni zaključci.
Zaključak koji je izveo Acharyya (2009. godine) odnosi se na konstataciju da cena akcija
osiguravača više zavisi, tj. uslovljena je osobenostima štetnih događaja zbog kojih nastaje obaveza
osiguravača da isplate sume osiguranja, nego uspehom u primeni ERM koncepta.29 Dakle, ako je
sudeći po pomenutoj studiji, ERM koncept ima nešto manji značaj kod osiguravača nego kod
ostalog korporativnog sektora. Mnogo su važnije karakteristike događaja koje prouzrokuju obaveze
osiguravača. Ipak, tokom 90-ih godina, osiguravači su potrošili mnogo novca za implementaciju
ERM-a. Opravdanje za to, između ostalog, nalazi se u promenljivosti profila rizika sa kojima se
suočavaju svi privredni subjekti, pa tako i kompanije za osiguranje. Zbog značaja koji ima ERM
koncept upravljanja rizikom, agencije za procenu rejtinga (Standards&Poors, A.M.Best, Moody’s)
insistiraju na njegovoj primeni.
Istraživanjem, koje smo pomenuli, obuhvaćen je period od 2000-2008. godine. Ovaj period
je ostavio dubok pečat na poslovanje osiguravača zbog niza štetnih događaja koji su znatno potresli
svetsko tržište osiguranja. To su bili sledeći događaji: napad na Svetski trgovinski centar 11.
septembra 2001; kreditna kriza 2001-2002; serija uragana u SAD-u tokom 2004; uragani Katrina,
Rita i Wilma 2005. godine koji su izazvali, do sada, najveće gubitke za osiguravače (65 milijardi
dolara direktne štete i 170 milijardi dolara na ime indirektne štete); osiguranje direktora i
službenika (D&O) koje je izazvalo velike gubitke posle propasti Enrona i WorldCom-a i, konačno,
sub-prime kriza 2007-2008. koja je najviše pogodila one osiguravače koji su najviše ulagali u
visokorizične hibridne hartije od vrednosti (engl. structured financial products).
Tokom istraživanja se pošlo od pretpostavke da su u normalnim okolnostima, cene akcija na
berzi pozitivno korelisane sa ERM-om. Ako bi cene akcija rasle, to bi značilo da je ERM koncept
uspešno primenjen. U pomenutom periodu je, zapravo, ispitivana međuzavisnost cena akcija
osiguravača (preko cena akcija manifestuje se i blagostanje akcionara) i katastrofalnih događaja
koji su potresli tržište osiguranja.30 Utvrđeno je da je hipotekarna kriza (2007-2008) uticala na
nešto drugačiji način na cenu akcija osiguravača u odnosu na negativne događaje iz prethodnih
27
Liebenberg, A. i Hoyt, R. nav. članak, str. 43.
Rosen, Howard, Uhmylenko, Vladimir. Enterprise Risk Management continues to show its Value for the North
American and Bermudan insurers, Standard &Poors, February 1, 2010, str. 2.
29
Acharyya, Madhu. The influence of Enterprise Risk Management on insurers’stock performance – an event analysis,
Bournemouth University, ERM Symposium 2009, United Kingdom, 2009, str. 11.
30
Acharyya, M. nav. članak, str. 5.
28
godina.31 Naime, cene akcija su posle gotovo svih događaja bile vrlo slične, što nije bio i slučaj sa
finansijskom krizom 2007-2008. godine. Iako su osiguravači obuhvaćeni analizom usvojili ERM
koncept, utvrđeno je da cene akcija osiguravača, kao što smo prethodno naveli, zavise više od
karakteristika negativnih događaja, a manje od uspešne primene ERM koncepta. Napomenimo još
jednom, da je samo istraživanje imalo izvesnih propusta zbog nepostojanja svih relevantnih
podataka za donošenje zaključaka (nisu identifikovani svi rizici i nije izmerena njihova
međuzavisnost). Da je to učinjeno, možda bi rezultati bili drugačiji.
Opravdanje za primenu ERM-a kod osiguravača može se objasniti preko tri glavna cilja u
poslovanju osiguravača.32 Pre svega, to je utvrđivanje optimalnog odnosa između rizika i prinosa,
što je zapravo u interesu svih investitora. Potreba za uvođenjem ERM-a opravdava se i dovoljnim
nivoom kapitala neophodnim za tekuće poslovanje (izvršavanje obaveza po tekućim ugovorima),
ali i za buduće razvojne alternative. Održavanje visine kapitala u skladu sa zahtevima nadzornih
organa i agencija za procenu rejtinga predstavlja još jedan cilj osiguravača a koji je u direktnoj vezi
sa boljim upravljanjem rizicima.33
S obzirom da ERM-a ima brojne pozitivne efekte na kompanije koje ga primenjuju,
univerzitetski profesori, Hoyt i Liebenberg, su postavili pitanje da li ERM koncept upravljanja
rizikom povećava vrednost kompanije, odnosno osiguravača u našem slučaju.34 U istraživanju koje
su sproveli na američkim osiguravačima, ustanovili su da postoji direktna povezanost između
vrednosti kompanije i primene ERM-a.
Ukoliko bi osiguravači koristili samo tradicionalni način upravljanja pojedinačnim rizikom,
takva strategija ne bi bila dovoljno efikasna niti za kompaniju, niti za poslovne partnere. Glavni
nedostatak upravljanja pojedinačnim rizikom je što se na taj način može prevideti međuzavisnost
rizika koji dolaze iz različitih izvora. ERM omogućava kombinovanje svih aktivnosti upravljanja
rizicima na jedinstven način i istovremeno olakšava identifikovanje pomenute međuzavisnosti.35
Na primeni ERM konepta posebno insistiraju oni akcionari koji su vlasnici privrednih subjekata
(pravna lica), jer oni shvataju značaj ERM-a, a nije redak slučaj da ga i oni sami primenjuju.
Analiza je pokazala da osiguravači koji primenjuju ERM koncept upravljanja rizikom imaju oko
6% veću vrednost u odnosu na osiguravače koji ga ne primenjuju. Takođe, korisnici ERM-a su
uglavnom veliki osiguravači koji posluju i u inostranstvu. Interesantan zaključak pomenutog
istraživanja odnosi se i na činjenicu da osiguravači života prednjače u primeni ovog koncepta u
odnosu na osiguravače koji pružaju neživotno osiguranje.36
Poslovanje uvek znači i svakodnevno suočavanje sa rizicima kao i nesigurnošću u pogledu
blagostanja akcionara. Polazna pretpostavka ERM-a je da svaka kompanija obezbedi što veću
korist akcionarima. Nesigurnost koju rađa posao je, s jedne strane, šansa za povećanjem
blagostanja akcionara i uvećanjem vrednosti imovine kompanije, ali s druge strane i rizik da će
blagostanje akcionara biti smanjeno, kao i vrednost imovine kompanije. Vrednost će biti
maksimizirana kada se prihvati odgovarajuća strategija i ciljevi koji treba da obezbede optimalni
odnos prinosa i rizika. ERM pomaže kompaniji da stigne tamo gde želi, da izbegne padove i
iznenađenja na tom putu. ERM je proces (postupak) koji preduzima, po pravilu, upravni odbor
kompanije a koji podrazumeva primenu određene strategije na nivou cele kompanije. Upravljanje
rizikom kompanije je kreirano tako da identifikuje sve potencijalne događaje koji mogu uticati na
poslovanje kompanije. Integrisani koncept upravljanja rizikom treba da pomogne u ostvarivanju
ciljeva kompanije.37
31
Acharyya, M. nav. članak, str. 11.
Naravno, sve ono što smo prethodno naveli kao razloge za primenu ERM-a važi i za osiguravače.
33
Acharyya, M. nav. članak, str. 3.
34
Hoyt, R. i Liebenberg, A. “The Value of Enterprise Risk Management: Evidence from the U.S. Insurance Industry”,
July 2006, dostupno na adresi: www.aria.org/meetings/2006papers/Hoyt_Liebenberg_ERM_070606_pdf, 14. 7. 2011,
str. 5.
35
Hoyt, R. i Liebenberg, A. nav. članak, str. 4.
36
Hoyt, R. i Liebenberg, A. nav. članak, str. 15.
37
Commitee of Sponsoring Organizations of the Treadway Commission, Enterprise Risk Management – Integrated
Framework, executive summary, September 2004, str. 2.
32
Nezavisno od koristi koje pruža kompaniji, moramo biti svesni činjenice da poslovne
odluke zasnovane na ERM analizama donose ljudi, a to znači da su greške neizbežne. Dakle,
nezavisno od brojnih prednosti, ERM nije nikakva garancija da kompanija neće imati gubitke,
odnosno da će uvek moći da ih predvidi ili izbegne. ERM nije lek za sve, već samo metodologija
koja omogućava bolje upravljanje rizikom.38 Najveću odgovornost za donete odluke na osnovu
koncepta ERM ima predsednik upravnog odbora kompanije (engl. chief executive officier). Članovi
upravnog odbora, finansijski direktor i interni revizor, takođe, nose jedan deo odgovornosti.
Praksa (na tržištu osiguranja SAD-a) nas je upoznala sa činjenicom da rizici kojima se
upravlja preko ERM koncepta mogu da se prenesu u osiguranje. Međutim, kompanijama stoje na
raspolaganju i drugi mehanizmi ublažavanja (eliminisanja) rizika, kao što je na primer tržište
kapitala. Zato ćemo u redovima koji slede, pokušati da odgovorimo na pitanje za koju alternativu
se treba opredeliti, odnosno šta je efikasnije i šta donosi više koristi kompanijama izloženim
rizicima.
Za integrisani koncept upravljanja rizicima može se reći da je u skladu sa Osnovnim
principima korporativnog upravljanja u osiguranju koje je usvojilo Međunarodno udruženje
supervizora osiguranja (engl. International Association of Insurance Supervisors - IAIS). Drugim
rečima novi koncept upravljanja rizicima treba da omogući realizaciju principa korporativnog
osiguranja i to naročito imajući u vidu princip 18 (ICP 18), koji se odnosi na procenu rizika i
upravljanje rizikom. Pomenuti princip podrazumeva da nadzorni organ zahteva od osiguravača da
identifikuju rizike sa kojima se suočavaju, procene ih i da njima efikasno upravljaju. U tom smislu,
efikasno upravljanje rizikom bi značilo i primenu integrisanog koncepta upravljanja rizicima.
4. TRŽIŠTE KAPITALA ILI OSIGURANJE
Interesantno je istaći da za razliku od pojedinaca, tražnja korporativnog sektora za
osiguranjem nije uvek podstaknuta averzijom prema riziku.39 Akcionari mogu biti u situaciji da
diverzifikuju rizik bez većih troškova (čak i bez njih). Međutim, kupovina osiguranja može
smanjiti blagostanje akcionara. Ipak, s druge strane osiguranje može da poveća vrednost
kompanije. Teorija predlaže da kompanije kupuju osiguranje zbog: potencijalnog smanjenja
troškova nastalih zbog konflikta interesa između akcionara i menadžera, odnosno vlasnika akcija i
vlasnika obveznica; očekivanih troškova bankrotstava; smanjenja troškova nadzora od strane
regulatornih organa. Brojni autori se slažu sa ovim razlozima kupovine osiguranja od strane
korporativnog sektora (Harrington 2004, Rejda 2003, Mayers i Smith 1990, Ashby i Diacon 1998,
Hoyt i Khang 2000. i Hoyt, Liebenberg 2003.).
Osiguranje će povećati blagostanje osiguranika ako se osigurani slučaj dogodi (realizuje),
odnosno blagostanje će se smanjiti ako se osigurani slučaj ne dogodi. U tom slučaju osiguranje se
može doživeti samo kao trošak.40 Naravno, tačno je da plaćanje premije za kupljeno osiguranje
predstavlja trošak, ali osiguranje je kupljeno obećanje osiguravača da će ukoliko dođe do
realizacije osiguranog slučaja, osiguravač nadoknadi štetu osiguraniku. Plaćena premija je, u tom
slučaju, naknada za rizik koji je osiguravač nosio za vreme trajanja ugovora o osiguranju nezavisno
od toga da li se osigurani slučaj dogodio ili ne.
Osim osiguranja, kompanijama na raspolaganju stoje i neki drugi mehanizmi kao što je
tržište kapitala, tj. proizvodi tržišta kapitala (fjučersi, opcije, svopovi). Preko njega, kompanije
mogu da podele rizik povezan sa poslovanjem sa drugim učesnicima na berzi. S druge strane,
kompanija može da emituje akcije, koje će kupovati različiti investitori. Kupovinom akcija
obezbeđuje se potreban kapital za nov poslovni poduhvat, deli se rizik, troškovi i prinos, ali s druge
38
Standard&Poors. nav. članak, str. 4.
Liebenberg, Andre, Hoyt, Robert. “The Determinants of Enterprise Risk Management: Evidence from the
Appointment of Chief Risk Officiers“, str. 39.
40
Harrington, Scott, Niehaus, Gregory. Risk Management and Insurance, McGraw Hill, Singapore, 2004., str. 164.
39
strane i gubici.41 Berza omogućuje stvaranje pula rizika i njegovu diverzifikaciju slično kao što to
čini osiguravač. Ono što je zajedničko i osiguranju i iznošenju rizika na tržište kapitala je to što se
smanjuju oscilacije rizika akcionara da neće ostvariti određeni profit i što se stabilizuju prihodi
kako kompanije, tako i akcionara.
Nezavisno od mehanizma koji kompanija izabere za smanjenje rizika (osiguranje ili
proizvodi tržišta kapitala – opcije, fjučersi, svopovi), ona mora raspolagati svim relevantnim
informacijama za donošenje optimalne odluke. Takve informacije mogu se dobiti korišćenjem
sistematskog i integrisanog koncepta upravljanja rizicima kompanije (ERM).42
Svaka aktivnost korporacije da smanji rizik, neće nužno dovesti do smanjenja rizika. Za
kompanije je jako važno da utvrde koji mehanizam smanjenja rizika obezbeđuje manje troškove.
Troškovi diverzifikacije rizika na tržištu kapitala predstavljaju troškove akcionara vezane za
stvaranje diverzifikovanog portfolija. Dobar način diverzifikacije je kupovina investicionih jedinica
inveticionog fonda. Obično su troškovi kupovine investicione jedinice jednaki kupovini jedne
akcije.43 Nekada rizik, zaista, može biti eliminsan a da pri tom investitor nema nikakve troškove.
Međutim, istina je da konkurencija među investitorima može povećati cenu hartija koje omogućuju
dobru diverzifikaciju, te ta viša cena hartija može, u izvesnom smislu, predstavljati trošak
diverzifikacije.44
Smatra se da su kod osiguranja troškovi veći. Troškovi opterećuju premiju sa 10-50%, što
zavisi od iznosa pokrića. S tim u vezi, opravdano se nameće pitanje: Zašto bi kompanije platile više
da bi rizike pokrile osiguranjem? Odgovor leži u sledećem: Kupovinom osiguranja povećava se
vrednost kompanije nezavisno od toga što je obezbeđena diverzifikacija rizika kreiranjem
diverzifikovanog portfolija, odnosno kada je investirano u različite finansijske instrumente.
Ako imamo u vidu tržište kapitala kao način diverzifikovanja rizika, možemo konstatovati
da će investicioni rizik biti umanjen u zavisnosti od procenta imovine uložene u svaku akciju
posebno.45 Ukoliko kroz investiranje nije obezbeđena zadovoljavajuća diverzifikacija (smanjenje,
odnosno eliminisanje rizika), onda će vlasnik imovine obezbediti dodatno smanjenje rizika
kupujući osiguranje.
Posedovanje odgovarajuće polise osiguranja, kao alternative iznošenju rizika na tržište
kapitala, podrazumeva izvesne prednosti za kompanije. Osiguranje će obezbediti efikasan metod
finansiranja odštetnih zahteva. Ono smanjuje očekivanu verovatnoću finansiranja gubitaka, jer da
nije osiguranja kompanija bi morala da koristi svoje interne fondove. Uz to, nema potrebe za
pribavljanjem dodatnog kapitala (koji uvećavaju ukupne troškove osiguravača) za finansiranje
novih investicija. S druge strane, emitovanje hartija od vrednosti rađa neke dodatne troškove, kao
što su: provizije banaka, administrativni troškovi, koji se tiču dokumentacije, gubitka vremena,
troškovi prodaje emitovanih hartija od vrednosti, posebno ako se hartije od vrednosti prodaju ispod
nominalne vrednosti.46 U slučaju finansijskih poteškoća i bankrotstva, vrlo je važno istaći da,
akcionari kompanije, kao vlasnici kompanije, mogu biti namireni tek posle vlasnika obveznica,
zaposlenih i potrošača.47 Međutim, zaključeno osiguranje poboljšava rejting osiguravajuće
kompanije, što podstiče poslovne partnere da zaključuju ugovore sa njom.
41
Harrington, S., Niehaus, G. nav. delo, str. 169.
Dickinson, G. nav. članak, str. 363.; Zech, J. nav. članak, str. 71. i Kessler, D. nav. članak, str. 5.
43
Harrington, S., Niehaus, G. nav. delo, str. 169.
44
Harrington, S., Niehaus, G. nav. delo, str. 444.
45
Harrington, S., Niehaus, G. nav. delo, str. 170.
46
Prodaja hartija od vrednosti ispod nominalne vrednosti može se izjednačiti sa poklanjanjem jednog dela vrednosti
kompanije. Harrington, S., Niehaus, G. nav. delo, str. 451.
47
Harrington, S. i Niehaus, G. nav. delo, str. 455.
42
Jasmina LABUDOVIĆ-STANKOVIĆ, LLD
Assistant Professor, Faculty of Law, University Kragujevac
ENTERPRISE RISK MANAGEMENT OF INSURERS AS A WAY OF CORPORATE
GOVERNANCE
SUMMARY
The new and changed risks have initiated the need for a new way of risk management
which is called enterprise risk management. It is an integrated and systematic management of all
risks to which the company is exposed. Companies apply enterprise risk management in all sectors
of the economy, including the insurance sector. ERM enables overall risk reduction, reduces
volatility of return, provides stable revenues and reduces total costs, thus increasing shareholder
prosperity and company value.
New trends in risk management have led to changes in the circle of risks which are
accepted by insurance companies.There are other risks now besides pure risks which are not
traditionally accepted by the insurers. This is caused by greater competition and meeting the new
demands of the insured (corporate sector). Regulators, rating agencies, stock exhanges and
all institutional investors insist on the implementation of ERM because of its superiority in relation
to the management of individual risk.
Download

integrisani koncept upravljanja rizicima kompanija za osiguranje