BELANOVICA
Autorsko drugo izdawe
Redaktor
Zdravko Rankovi}
Kompjuterska priprema
Nikola Petrovi}
Tira` — 200 primeraka
[tampa
[TAMPARIJA TOPALOVI]
Vaqevo, [este li~ke 23/1
MIROQUB [email protected]]
CFMBOPWJDB
2012
\e je zrno klicu zametnulo
Onde neka i plodom po~ine
(Wego{)
Jana i Mila, moje unuke, na}i }e u ovoj kwizi
jedan od svojih korena.
A kwiga }e im ~uvati uspomenu na wihovog dedu.
4
UVOD
vom kwigom ostavqam ne{to od materijala {to sam uspeo prikupiti iz skromne dokumentacije koja mi je bila dostupna.
Trudio sam se da doga|aje predstavim nekim hronolo{kim redom, po oblastima u kojima se pomiwe Belanovica sa svojom bli`om
i daqom okolinom. Kwiga nije {kolski uxbenik niti nau~na studija. Ona ne zalazi u duboka prou~avawa pojava niti iznosi studijske
analize, samo je skup ve} poznatog materijala i usmenog kazivawa.
Nisam mogao sve podatke koji su navedeni u tekstovima da li~no proverim ali sam se trudio da iznete uzmem iz ve} objavqenih dokumenata
ili u razgovorima sa ozbiqnim sagovornicima. @ao mi je {to sada{wost
nije atraktivna sa nekim lepim doga|ajima ali `ivimo u vremenu koje je
istorijski nemirno a ekonomski nestabilno. Borimo se da sa~uvamo
Srbiju, svoj identitet i po ko zna po koji put doka`emo svoju pravednost pred svetom kome pripadamo pre od mnogih dana{wih mentora.
U pripremi materijala tragao sam za podacima vezanim naro~ito
za pro{lost te sam vi{e pa`we posvetio ranijim doga|ajima a mawe
sada{wim ali i vreme zabele`eno o Belanovici bilo je burnije u 18.
i 19. veku nego {to je danas. Belanovica na po~etku 21. veka na`alost stagnira u skoro svim oblastima. Smatram potrebnim da spomenem i one koji su pre mene pisali o Belanovici i wenom okolini
Mom~ila Radovanovi}a a posebno Miodraga Ja}imovi}a jer je ulo`io
veliki napor u prou~avawu Belanovice i Belanov~ana kroz wihov
`ivot i rad a naro~ito genezu porodica. On je bio i jedini hroni~ar
mesta u vremenu od zavr{etka Drugog svetskog rata do danas.
Smatrao sam da doga|aji treba da budu zabele`eni za generacije
koje dolaze jer Srbija novim vremenom polako gubi svoje poreklo i
svoj identitet. Vreme je velika kategorija a se}awe vrlo kratko traje. A ako se ne zabele`i nastaje prekid koji se ne nadokna|uje.
Kwigu upotpuwuje mno{tvo fotografija. O svakom poglavqu za
sebe mogla bi se napisati kwiga sli~nog obima a da opet ne bi sve
bilo obuhva}eno.
O
5
Moja malenkost je ro|ena u centru Belanovice (u Pi}arinoj ku}i)
te sam ukorewen u Ka~eru, svojim boravkom u wemu, svojim doprinosom
u razvoju belanova~kog kraja jer su mi preci po ocu Sini{i od porodice Bo`ovi} iz Br|ana kod Gorweg Milanovca a majka Jovanka
Lomi} vodi poreklo iz Dragoqa, od vojvode Arsenija Lome.
Autor kwige sa suprugom Radom
6
OSNOVNI PODACI
podno`ju planine Rudnik, lokalno ograni~ena brdima — sa istoka Glogovicom, juga Osojem, severa Sovqakom i zapada [uta~kim brdom, a u sredini severnim padinama Rudnika i ju`nim padinama Bukuqe, na raskrsnici puteva za Lazarevac i Beograd,
Rudnik i Gorwi Milanovac, Qig i Vaqevo, Aran|elovac i Kragujevac
ste{wena me|u ~etiri velika srpska regiona (Beogradski, [umadijski, Moravi~ki i Kolubarski) prostire se Belanovica, izvesno vreme
politi~ko sredi{te Ka~era.
U
Udaqena od Beograda 75, Aran|elovca 25, Lazarevca 20, G. Milanovca 30, Vaqeva 60 kilometara idealna je destinacija za odmor i
rekreaciju.
Prirodna bogatstva plodnih dolina izme|u reka Ka~era, Belanovice i Berisave, krase ovo lepo mesto, koje je odlukom kraqa Petra
Prvog 1904. godine, zahvaquju}i tada{wim uglednim gra|anima, progla{eno za varo{icu i koja danas postaje prepoznatqiva po lepoti
7
neguju}i svoj ponos i tradiciju kroz mnoge generacije. Upletena u
istorijske doga|aje od 13. veka, kada se prvi put pomiwu okolna sela
u austrijskim vojnim kartama do danas, vezana za me|usobne odnose pokolewa znanih i neznanih junaka, nau~nika, politi~ara, privrednika,
duhovnika, umetnika i sportista u `eqi svih da nose jedno ime Ka~erci iz Belanovice.
Ponosni smo na na{e pretke koji su bili vojvode, pukovnici, generali, borci, kwi`evnici, in`eweri, doktori, u~iteqi, sve{tenici, umetnici, sportisti, ministri, privrednici i svim koji su u srcu nosili
Belanovicu i nose je i danas kroz svoja nasle|a i sre}ni {to smo deo
mesta sa bogatom pro{lo{}u a sa skromnom sada{wo{}u, {to smo potomci svih wih koji su Belanovicu stvarali, ponosno nosili kroz razne ratove i razli~ita vremena.
[email protected]
Belanovica se nalazi na 440 15’ severne geografske {irine i 200
24’ isto~ne geografske du`ine. Nadmorska visina je oko 200 metara.
Le`i na delu belanova~kog neogenog basena koji je ra{~lawen dolinom reke Belanovice. Sme{tena je u dolini re~ice na putu br.
3/217 dugom 18 kilometara od Ibarske magistrale, na sredokra}i izme|u Aran|elovca i Qiga odnosno Rudnika i Lazarevca. Ovim putem
ostvaruju se veze sa Gorwim Milanovcem, Vaqevom, Aran|elovcem, Lazarevcom, Beogradom. U`e podru~je Belanovice ograni~eno je na naseqa Kalawevci, @ivkovci, [utci i Poqanice, dok se {ire podru~je
pro{iruje na naseqa iz okolnih op{tina Bosuta i Gara{i koja pripadaju op{tini Aran|elovac i Trudeq, Kozeq i Dragoq koji pripadaju
Gorwem Milanovcu.
Klimatski uslovi su veoma povoqni. Prose~na letwa temperatura
nije suvi{e visoka, jesen je ne{to toplija nego prole}e, naro~ito zbog
8
vi{ih temperatura u septembru {to produ`ava turisti~ku sezonu.
Najvi{e duvaju vetrovi iz severozapadnog pravca, tokom cele godine,
dok su leti ne{to sna`niji iz zapadnog, a zimi severozapadnog pravca.
Klima je umereno kontinentalna sa bla`im zimskim mrazevima i
mawim letwim vru}inama u odnosu na okolna brda gde su vremenske
krajnosti prisutnije. Vegetacioni period traje 260 dana, sa prose~no
3. 975 ~asova. Prose~no ima 46 sne`nih dana u godini. Iz ovog se
mo`e zakqu~iti da Belanovica ima vrlo povoqne prirodne uslove za
`ivot, kao i za gajewe `itarica, vo}a i sl. Osun~anost je duga i traje od ranog jutra do kasnog popodneva.
Reka Ka~er je najve}a u ovoj oblasti. Postaje od reke Bukuqe koja
te~e sa istoimene planine, Velike Bosute, koja isti~e iz podgorine
Ven~aca i prima pritoke Malu Bosutu i Raslovu. One se sastaju u
Dragoqu i tu dobija ime Ka~er. Pru`a se od istoka ka zapadu do u{}a u Qig a duga je 30 kilometara. Ve}e pritoke su joj: Kozeqica,
koja izvire ispod Ostrvice i te~e kroz sela Zagra|e, Trudeq i Kozeq, @ivkova~ka reka, Belanovica i Berisava. Te reke su i uticale
da se na istoimenoj re~ici formira, sa desne strane, varo{ica. Zna~ajno je postojawe izvora pitke vode: Sovqak, Osoje, Zmajevac i Glogovica. Glogovica je bila glavni snabdeva~ varo{ice vodom sve do
1926. godine kada je izra|en vodovod iz izvora Sovqak.
Osim puta Beograd — Rudnik — ^a~ak putni pravci nisu postojali ve} se i{lo dolinom reke Ka~er a zimi brdskim vencem preko
[utaca, Poqanica i Ivanovaca gde se preko crkvenog zabrana stizalo do crkve u Moravcima. Na predlog poslanika Rake Miri}a iz Kalawevaca, Skup{tina Kraqevine Srbije donela je 1904. godine odluku da se dolinom Ka~era izgradi put do Qiga. Put je brzo izgra|en
9
i predat je na upotrebu 1906. godine te se tako vezuje za put dolinom reke Kolubare za Beograd.
Mnogo kasnije su asvaltirani putevi za Brajkovac (2005. godine),
Aran|elovac (2006. godine) i Rudnik (2006. godine). Do Ibarske
magistrale ima 16, a do pruge Beograd — Bar 25 kilometara.
Sela Ka~era su nekada bila
prekrivena {umama. Najvi{e je
bilo bukvi, cera (najve}e stablo
izmereno je u dvori{tu ku}e Dragomira Josipovi}a Cilija{a u Dragoqu sa obimom od 3,15 m.), beqike, graba, klena, jasena, bresta, breze
i drena. Bilo je i javora, hrastova, granice, lipe, jasike, jablana i platana. Zbog izobiqa drveta ma{tani su pravili magaze, vajate i ka~are
od drveta kao i delove u zgradama, presce za `ito, dolape, sala{e,
ko{eve i drugo. Pored reka bilo je vrbe, jove, ive, rakite i zove.
Usled raznovrsnog biqnog pokriva~a bilo je vi{e divqih `ivotiwa, medveda i vidri kojih danas nema jer je {uma dosta pose~ena. Ostali
su vukovi, lisice, jazavci, srne, divqe sviwe i ze~evi. Od doma}ih `i-
10
votiwa vi{e nema bivola, magaraca, mazgi ali ima kowa, ovaca, koza i
sviwa. Od sitnih `ivotiwa ima veverica, lasica, tvorova, je`eva, mi{eva, krtica. U ki{nim danima ima da`devwaka (burwaka), pu`eva, glista i zmija (slepa}a, smukova, belou{ki, {arki i poskoka), zelemba}a
i gu{tera. Od doma}ih `ivotiwa skoro svako doma}instvo ima psa ili
ma~ku, uglavnom bez pedigrea.
Od ptica koje se gaje nabrajam guske, koko{ke, patke, }urke, morke i, re|e, plovke. Re|e krupnije {umske ptice su orao, soko i tetreb. Ima kobaca, ~apqi, sova, vrabaca, senica, svraka, gavrana, ~voraka, slavuja, golubova, grlica, detli}a, kosa, {tigli}a, kreja, crvenda}a, `uwa i kukavica. Ranije je bilo dosta paunova. Gajila se i
svilena buba ~ija je hrana bila dudov list i od wenih niti iz ~aura
ispredan je svilen konac odli~nog kvaliteta.
Mora se re}i da je za vreme ratova bilo dosta va{iju, stenica,
buva, gwida ali zahvaquju}i higijenskim preparatima to je ostala daleka ru`na pro{lost. Za uni{tavawe ove gamadi upotrebqavao se gas
i ce| (spravqan od cerovog pepela i vode).
[umski plodovi su se ranije mnogo vi{e koristili za spremawe
slatka i xemova. Kupina, jagoda, {ipurci, drewine, trwine i glogiwe (u nekada{wim gladnim godinama), le{nici, maline i ribizle.
Od vo}a zastupqene su {qive, tre{we, vi{we, jabuke, kru{ke, kajsije, breskve, duwe, mu{mule, le{nici i orasi.
Treba se setiti pu{nica i lesa za su{ewe {qiva maxarki koje su
donosile dobre prihode. Danas lesa retko ima a maxarku su zamenile
11
nove sorte (stenlej, ~a~anka i dr.). Najboqa rakija pekla se od {qive
rawa~e koja se danas mo`e na}i u tragovima po novim {qivicima.
Doma}ice su ranije mnogo uzgajale cve}e — bosiqak, ruzmarin, qubi~ice, georgine, kadifice, petonije, {eboj, perunike, bo`ur, hrizanteme i ru`e. U kasnu jesen se posude sa cve}em, obi~no islu`eni sudovi (}upovi, lonci i kofe), sklawaju u podrume da se ~uvaju od mraza.
Mir~eta Vemi} u zborniku SANU pi{e da Belanovica nosi naziv
po re~ici Belanovici, jednoj od izvori{nih pritoka reke Ka~er u oblast
zvanoj Ka~er. Tako se naziva i talasasta zaravan sela Kalawevci na kojoj
je po~ela da se razvija, sprva kao kalaweva~ki zaseok, mala varo{, u drugoj polovini 19. veka. Re~ Belanovica ozna~ava beli~asti tok buji~aste
reke, a nazivom reke ozna~ena je ta zaravan u blizini wenog u{}a u
Ka~er, kao i samo naseqe koje je tu niklo. Belanovica se kao grupisano
drumsko naseqe zbijenog tipa, na{lo u centru gravitacije za okolna naseqa, {to ju je predodredilo da preuzme i ulogu sredi{ta lokalnog
podru~ja. Pored vidqive centriranosti u odnosu na okolna naseqa, Belanovica se na{la u dolini reke Ka~er, u dodiru ravni i pobr|a, na putu
na kome se odvijao `iv kirixijski saobra}aj sa izgra|enim konacima, tako da je mogla da obavqa izvesne uslu`ne delatnosti. Najstarija zgrada
koja je tu podignuta bila je mehana, kasnije dve, najverovatnije sa konacima, uz koje su po~eli da se doseqavaju trgovci i zanatlije. Oni su postepeno izgradili zbijeno naseobinsko jezgro Belanovice.
POSTANAK
Belanovica je po svom imenu mlado a po postanku staro naseqe,
postalo kao deo Kalawevaca. Prve zabele{ke sre}emo u sredwem veku,
u spisima Turaka za Rudni~ku nahiju iz 1476. godine, prona|enih u
Orijentalnom institutu Sarajevo, gde stoji da „Belanovac pripada kadiluku Ostrvica. Selo je pusto.” Ovo pokazuje da se stanovni{tvo razbe`alo pred Turcima. Kasnije, 1525. godine, zapisano je da u selu
Blatov~ica, a 1528. godine kao Beqanovac (sada Kalawevci i Belanovica), ima {est domova na povr{ini od 20 hektara i da je deo Kalawevaca. Imena mu{kih su: Milko, Vukmir, Milovac, Radula, Radaqina, Stepka, Vuk, ^olak, Radivoj, Dujin. Prihod je 820 ak~i. U susednom selu Ozdrpanci (danas @ivkovci) desilo se prvo potur~avawe, te
su prvi muslimani Ahmed i Hasan od oca Stani{e.
Ve} 1528. godine u selu Blatov~ici ima 12 domova sa 22 odrasla
mu{karca. U tefterima ~ibuka Nahija rudni~ka, kne`ina i kapetanija ka~erska od 1823. godine zapisano je da selo Kalawevci ima 21. ku}u a 1825. godine 30 ku}a.
12
Na brdu u centru postoji staro Maxarsko grobqe {to je naziv
za svako nepoznato grobqe u Srbiji. Na brdu iznad Belanovice nalazi se takozvana Crkvena kosa {to ukazuje da je tu nekada u gustoj
{umi bila crkva brvnara. O nasequ u slivu reka Belanovice i Berisave govori se od Prvog srpskog ustanka, kada se pomiwe postojawe
„Cerkve {uta~ke”, {to je zapisano u Triodu koji se danas ~uva u belanova~koj crkvi.
Usled polo`aja u uskoj dolini re~ice Belanovice naseqe ima izdu`en oblik. Naseqe se razvijalo du` puta koji vodi paralelno do-
13
linom reke pravcem sever—jug. Novije naseqe „Berisava” okrenuto
je ka jugu, prema {irokoj dolini
reke Ka~er, tako da osun~anost
traje od ranog jutra do kasnog popodneva. Kod mosta na re~ici Belanovici bio je za~etak naseqa.
Kako opisuje Milan T. Raki}, po~etkom pro{log veka, 1905. godine, „u Belanovici, pored Ka~era i
druma {to tuda iz Rudnika u Beograd vodi, ima jedno zbijeno naseqe
od 36 ku}a, nekoliko trgova~kih i zanatlijskih du}ana, 2 mehane, {kole, crkve i op{tinske sudnice. Ima tip varo{ice, pa je za varo{icu
i progla{eno ukazom od pro{le godine“
Ja~awem i razvojem sela Kalawevci, koje je jo{ 1820. godine imalo du}an, razvijala se i Belanovica koja je sa podizawem privrednog
i dru{tvenog centra, zajedno sa stambenim objektima, dobila i va{ar
1893. godine. Sobzirom na wenu gotovo podjednaku udaqenost od svih
ostalih seoskih naseqa kojima je trebalo da slu`i, dobila je i pravo
na odr`avawa pijace, odmah nakon wenog progla{ewa za varo{icu
1904. godine.
Urbanisti~ka struktura joj je jednostavan drumski tip izdu`enog
oblika sa skromnim za~ecima popre~nih ulica. Izgradwa je bila slobodna, nevezana, individualna kako u ~ar{iji tako i u stambenoj zoni
uz ~ar{iju. U sredini naseqa, pored puta postoji prostor na kome je
pijaca. Crkva je tipi~no postavqena van ~ar{ije, na uzvi{ewu ispod
brda Glogovica. Razvitak Belanovice u prvoj fazi pogodan je primer
za varo{ice koje nastaju spontano. Interesantno je da je Generalni
regulacioni plan ra|en u razmeri 1:1000 godine 1912. a na bezi urbanisti~kih koncepcija u Srbiji posle 1885. godine ~ija se osnova i danas zapa`a.
Konfiguracija samog terena kazuje da se Belanovica nalazi u sredini dva prevoja, Vagana i Rudnika. Na u{}u reka Belanovice i Berisave u Ka~er, po~ela se graditi po koja ku}a a i {uta~ka crkva je
bila u blizini. Ova crkva je kasnije preme{tena na mesto gde se danas nalazi nova, izgra|ena u gotskom stilu 1864. godine, kada je izgra|ena i {kola. Stara crkva je preme{tena u Jarmenovce ispod Rudnika, gde i danas postoji.
Izgradwom prvih ku}a, koje su bile planske i sagra|ene od kamena i cigle, naseqe postaje privla~no za stanovnike iz susednih sela.
14
Tako se doseqavaju porodice iz Brajkovca, Gara{a, Tre{wevice i drugih ka~erskih sela. Bogati doma}ini iz tih sela su podizali ku}e
i otvarali zanatlijske radwe, du}ane i kafane. U najstarije familije ubrajaju se: Sretenovi}i, Radosavqevi}i, Krstanovi}i, Gavrilovi}i, ^oli}i, Vojinovi}i.
\ukni}a ku}a, jedna od najstarijih
Prve zanatlije i trgovci registrovani su 1820. godine. Tako su
se polako razvijali opan~arski i kroja~ki a kasnije i drugi zanati:
kova~ki, potkiva~ki, bojaxiski, vunovla~arski, pekarski, sara~ki i
drugi. Da bi dobila pijacu i kona~no prebivali{te za zanatlije, morala je Belanovica dobiti status varo{ice. Krajem 19. veka stanovni{tvo prima gradske navike i Belanovica postaje jako tr`i{te poqoprivrednih proizvoda, rakije, suve {qive i stoke.
\enerl Jovan Mi{kovi} 1869. godine prou~avaju}i detaqno rudni~ku oblast, zabele`io je da „kod sastava re~ice Belanovice i Ka~era osem crkve, nalazi se jo{ i {kola sudarica kalaweva~ke op{tine. Niz Ka~er vodi put iz Rudnika preko Kalawevaca u Moravce
i Qig”. Ukr{tawe puteva uticalo je na nov red opredeqivawa doma}instava o izboru mesta stanovawa, tako da je glavni drum vodio sa
15
juga od Rudnika preko brda Vagan ka Beogradu. Drugi put vodio je od
Bukuqe niz reku Ka~er pa se u Belanovici ra~vao na pravce ka Qigu
i Lazarevcu. Seoski, stalni put, vodio je od Belanovice preko Berisave i Kalawevca pa se granao za Dudovicu, Kru{evicu i Trbu{nicu.
Tre}i seoski put vijugao je od Belanovice preko @ivkovaca na
sever i preko Dragoqa, Bosute na jug, preko Vojkovaca pored Ostrvice
je izlazio na Rudnik i daqe prema ^a~ku. Ovim putem je 1815. godine
sa velikom vojskom od pet stotina vojnika pro{ao Im{ir pa{a sa
namerom da ugu{i Drugi srpski ustanak u ^a~ku.
U Belanovici ne postoji zgrada koja je starija od sredine 18. veka.
Najstarije su Radosavqevi}a ku}a, na ~ijem mestu je sada kafana „Ka~ara“, Gavrilovi}a — „Krivo{ije” ku}a koja je nekada bila drumska,
kirixijska kafana te \ukni}a ku}a na placu ispod crkve.
16
KA^ER
a~erska oblast je deo [umadije i zahvata severnu i zapadnu
podgorinu planine Rudnik. Isto~na granica je kragujeva~ka Jesenica, severno je niska [umadija a na zapadu dolazi do Vaqevskih planina i zahvata prostor od 375 kvadratnih kilometara.
Ime je dobio po reci Ka~er koja proti~e kroz centralni deo kraja
i zahvata povr{inu od 217 kvadratnih kilometara. U ovom kraju o~uvan je fini sklad ~oveka pro{losti i sada{wosti.
Prostire se u sredwem delu [umadije: po~iwe sa juga planinom
Rudnik visokom 1132 metara, na jugo—zapadu je Rajac sa 864, istoku
Ven~ac sa 659, severo—istoku Bukuqa sa 696 i severu Kosmaj sa 626
metara nadmorske visine. Na jugu je selo Cerova, zapadu Bran~i}, na
istoku dopire do Jarmenovaca i Bosute a na severu zavr{ava se @ivkovcima i brdom Vagan (490 m). Ve}a mesta sa kojima se Ka~er grani~i su sa severa Lazarevac, severoistoka Aran|elovac, istoka Kragujevac, juga G. Milanovac i sa zapada Vaqevo
Ka~er se deli na: Visoki, sa selima oko Rudnika, Gorwi, gde je
Belanovica i Dowi, sa Qigom. Geografsko sredi{te je u trouglu sela
Kozeq, Trudeq i Dragoq. U 19. i 20. veku Rudnik je bio politi~ko
sredi{te da bi Belanovica to postala u jesen 1941. godine, kada su
Nemci zapalili Rudnik, i bila do 1947. godine kada sreska vlast prelazi u Qig.
Profesor Vladimir Kari} u svom radu Srpska zemqa 1887. godine opisuje Rudnik i okolinu kao srce [umadije. Ako se opi{e krug
pre~nika 40 kilometara sa centom u Rudniku u wemu }e se na}i Ora{ac i Takovo, Topola, Crnu}e, manastiri Vra}ev{nica, Blagove{tewe, Voqav~a, Raji}evi Stragari, Dobra~a, Trnava, Brusnica i Lomin Dragoq.
Re~ Ka~er po turskim lingvistima mogla bi zna~iti veliko zbegovi{te a pomiwe se i da je re~ o vrsti orla, koji je `iveo pored re~nih tokova i hranio se iz reke. U vreme Nemawi}a u 13. veku, ova
K
17
oblast se zvala Ka~er i bila je u sastavu dr`ave kraqa Milutina i Stefana De~anskog. Pre wih, ova oblast je pripadala Ugarima {to se naslu}uje po nazivima Maxarsko grobqe u mnogim mestima kao i mestu Ugrinovci. Po drugim pretpostavkama re~ Ka~er poti~e od re~i ka~e
(ka~ica) iz re~nika SANU jer se u ovom kraju dosta pe~e rakija od {qiva koje se prethodno ~uvaju u kacama. Tre}a pretpostavka vezana je za
tursku vladavinu i poti~e od re~i ka~mak {to zna~i pobe}i. Postoji i
legenda po kojoj je me|u prvim `iteqima Ka~era bio jedan Tur~in
Mustafa poreklom ^erkez koji je uo~io da Srbi rado dr`e dobre kowe
i on je stalno govorio da ja{u „ka ^erkezi“. Od tuda naziv Ka~er.
Prvi poznati nazivi ka~erskih sela nalaze se kod Austrijanaca u
18. veku, u vreme tursko — austrijskih ratova. U vojnim kartama Austrije iz 1717. godine nalazimo sela [tavicu, Kozeq, Trudeq, Ugrinovce, Varnice, Kalawevce.
18
U ovom brdsko planinskom kraju bilo je i dosta Vlaha — sto~ara,
romanizovanih starosedelaca Balkana, koji su se vremenom sjedinili
sa srpskim stanovni{tvom. Tako je poznat knez ka~erski iz 1476. godine Maloga koji je vladao i Rudnikom. Posle zapam}enog ~elnika i
vlastelina Vlkdraga, po ostacima crkve u Di}u koju je on gradio krajem 13. veka u vreme kraqa Milutina, vremenska praznina traje 150
godina kada se ne zna ko je vladao Ka~erom. Iz turskih zapisa od 1476.
do 1572. godine sedi{te sreza bilo je u Kozequ, koji je bio centar
ka~erske oblasti.
Ka~erski kraj je bio naseqen jo{ u mla|em kamenom dobu, pre
7.000 godina za vreme Vin~anske kulture jer su na lokalitetu Rudnika i Dragoqa na|eni arheolo{ki primerci iz tog doba (metalna sekira, rudarski batovi, bakarna sekira i posuda za livewe bakarne rude) koje su izra|ene u okolini rudnika.
U 4. veku stare ere ovim krajem vladali su Kelti pobediv{i Ilire kao starosedeoce koji su ovde vadili rudu {to svedo~i na|en nakit iz haltetske epohe iskopan na obroncima Rudnika. Kasnije je rudno
blago ovog kraja privuklo pa`wu Rimqana koji su zavladali Ka~erom
po~etkom prvog veka nove ere te je na|ena plo~a iz tog doba za vreme
cara Cesilija, koji je vladao od 193. do 211. godine. Da su postojala
naseqa svedo~e i brojni manastiri po Ka~eru, ~ija je neprocewivo
dragocena uloga u o~uvawu srpskog narodnog bi}a, pravoslavne vere i
duhovne kulture u celini bila u svom zenitu upravo u najte`im vre19
menima, za robovawa pod Turcima. Naravno, to nije moglo pro}i nezapa`eno i bez nemilih posledica, o ~emu svedo~e mnoga ru{ewa, paqewa ili uni{tewa do temeqa, ~emu su, tokom vi{e stole}a, bili
izlo`eni svi manastiri. Nasiqa i ~esti progoni, kad god su vojske
ovuda prolazile, na nesre}u dolaze}i ~esto, sukobqavaju}i se u smerovima, uticali su na sudbine manastira, od kojih se mnogi nikad nisu oporavili, utonuv{i u korov i zaborav. Ru{ewu i paqewu kao da nije bilo
kraja. Od Turaka posledwi put 1813. godine, posle sloma Prvog ustanka, a pre toga su stradavali manastiri od davne 1409. godine.
U literaturi ima uverqivih zapisa o postojawu jo{ nekih manastira po Ka~eru: Grgur i Vrawevo u Bosuti, zatim u dolini Manastirskog potoka u Kozequ, Medo{evac u Poqanicama, Moravci u istoimenom selu, Jovawe u Di}ima, ^etrdeset mu~enika (Mladenci) u Gorwoj [atorwi, Bla`ina crkva u Blaznavi, manastiri u Sigi u Vlak~i
i Boboviku u Vukasovcima, Boqkovci u istoimenom selu. Dolaskom ju`noslovenskih plemena u ovaj kraj, od 7. veka nove ere, nastaje zati{je u kopawu rude sve do 13. i 14. veka kad ovaj kraj postaje centar
dr`ave Srbije jer se do tada ona protezala na sever uglavnom do Rudnika. Dolaskom rudara Sasa, za vreme kraqa Uro{a, Ka~er su naseqavali Dubrov~ani, Kotorani, Spli}ani i drugi narodi iz raznih
krajeva kako bi vadili rudu.
U 15. veku Turci su u vi{e navrata harali ka~erskim krajem, o
~emu postoje zapisi, kada je za vreme vladavine despota \ur|a Brankovi}a, 1427. godine, turski sultan Mehmed Drugi vi{e puta napadao
utvr|eni grad Ostrvicu na vrhu brda postalog od vulkanskih stena,
visoku 758 metara. Grad je zidan kamenom, a zidovi su zalivani vru}im kre~om. Tu su Brankovi}i imali kovnicu novca a metal za ko20
Pogled na Ostrvicu
vawe dono{en je iz obli`weg rudnika. Tu je kovan i prvi srpski novac sa }irili~nim natpisom poznat kao Rudni~ki dinar sa ma~em na
kojem je lik vladara, koji nema ime, gde sedi i dr`i ma~ na krilu.
U prvoj polovini 14. veka srpski car Du{an (1331. godine) vodio
je borbe sa Ma|arima koji su tu sahrawivali svoje izginule ratnike
te su ta grobqa po celom Ka~eru nazivana Ma|arska grobqa.
Ka~erac
21
Turci u maju 1458. godine zauzimaju Ka~er i osnivaju svoju vlast i
upravu po sanxacima, tako da Ka~er pripada smederevskom. Sve do 1718.
godine, kada Po`areva~kim mirom Ka~er dobija vlasnike u Austrougarima, koji su mnogo cenili drvo, po~elo je masovno kr~ewe {uma
i pravqewe obradivog zemqi{ta tako da je poqoprivredna prozvodwa
ja~ala da bi se u tim povoqnim uslovima ka~erski kraj naseqavao.
Beogradskim mirom iz 1739. godine, Turci, proterav{i Austrijance, ponovo dobijaju na upravu sve krajeve do Save i Dunava te i Ka~er. Me|utim, ~inili su veliki zulum da bi se osvetili Srbima jer
se deo wih borio na strani Austrije. Vladali su sve do 1804. godine
kada narad pod Kara|or|em di`e Prvi ustanak. Kasnije Kara|or|e dovodi 35 Sasa rudara koji po~iwu da eksplati{u rudnik vade}i i prera|uju}i gvo`|e, olovo i ne{to srebra. Za potrebe Austrije i Turske, kuje se srebrni i bakarni novac za koji je trebalo da Srbi nabave oru`je za produ`etak borbe. Me|utim ta transakcija nije ostvarena. Nazivi upravnih jedinica i wihovih stare{ina su ostali nepromeweni i nakon osloba|awa od Turaka, samo su se Srbi nalazili na
mestu obor knezova i stare{ina nahija.
Po podacima uzetim iz kwige „Kne`evina Srbija” Milana \. Mili}evi}a, Ka~erskoj kne`evini pripala su sva sela u okolini Rudnika: Rudnik, Mutaw, Cerova, Davidovica, [ilopaj, Reqinci, Zagra|e,
Kriva Reka, Naku~ani, Ugrinovci, Lalinci, Bawani, [tavica, Ru~i}i, Bojkovci, Qig, Di}i, Moravci, Vrn~ani, Ivanovci, [utci, Poqanice, Kalawevci, Trudeq, Bosuta, Dragoq, Jarmenovci, Voqkovci, Manojlovci, Guri{evci, Blaznava, Stragari i Bu{inci (sada Qubi~evo).
Rudnik
22
Sve do 1838. godine va`ila je stara administrativna podela i
na~in uprave kada su novim zakonom formirani srezovi i okruzi umesto turskih kne`ina i nahija. Sad su umesto buquba{e sreski na~elnici, a oborknezovi su okru`ni na~elnici.
Iz Ka~erskog sreza se tada izdvajaju Blaznava, Stragari i Bu{inci i pripajaju Kragujevcu, a ceo Ka~er sa Brusnicom postaje Rudni~ki okrug sa sedi{tem u Brusnici (kasniji G. Milanovac) kada je
tamo i po~elo formirawe naseqa.
Ka~er, pogled sa Ostrvice
Prvi na~elnik Ka~erkog sreza bio je Marko Raki} sa sedi{tem
sela u wegovoj ku}i u nasequ Blate pored Rudnika. On je i ranije
rukovao pe~atom Ka~erske kne`evine ali nije bilo slu`benika i kancelarije. Qudi su dolazili wegovoj ku}i da se `ale ili ne{to mole,
a on je slao nare|ewa po kne`evini. Kasnije, oko 1841. godine, napravqena je prva sreska zgrada u dvori{tu dana{we osnovne {kole
u Rudniku i tu sme{teno zvani~no sresko na~elstvo.
Stanovni{tvo je bilo siroma{no a interesantno je napomenuti da
su ku}e bile gotovo tipizirane. Na ozidanom krovu od kamena, uz mali pristranak, pravqene su ku}e od cepanih hrastovih brvana sa dva
odeqewa, cela pokrivena daskom na visoki krov, zvani {indra. Na
ulaznom odeqewu su dvoja suprotna vrata: predwa ve}a, zadwa mawa,
okrenuta u dvori{te iza ku}e. U prvom odeqewu je ogwi{te sa verigama, stublina za bra{no od lakog {upqeg drveta, i na}ve za me{ewe hleba, tako|e od drveta, potamnele od ~a|i kao da su politirane.
Oko vatre nekoliko trono`nih stoli~ica. O brvnima stajala su ok23
a~ena, likom vezana, dva snopi}a drvenih ka{ika: mrsne i posne. Posne
ka{ike upotrebqavaju se kada se posti, a ostalih dana mrsne. Drugo
odeqewe je spava}a soba, nad podrumom, sa podom nasutim zemqom, sa
dva sasvim mala prozor~eta, zatvorena hartijom zvanom perzerlija, ili
suvim kozijim `elucem—trbu{kom. U kraju sobe uzdignuta je slama gde
cela porodica spava pokrivena guberom. Pored zida od ogwi{ta iz ku}e
zemqana pe} koja se iz onoga prvoga odeqewa lo`i. Blizu ku}e je ko{
za kukuruz, ispleten od pru}a i pokriven motkama i slamom. U
dvori{tu je ko{ara sa stokom, ako se ona ve} ne dr`i u podrumu.
Kao {to je izgra|en dom bio primitivan tako im je i ishrana bila jednostavna. Novcem su samo pla}ali porez i nabavqali so. Za osvetlewe su imali lu~, za odelo sukno, za rubqe konopqu i lan, za obu}u presnu ko`u od koje su pravili opanke zvane vrce, umesto {e}era
med. Glavna hrana bila je: pasuq, bungur, tarana, cicvara, kupus, a re|e krompir. Od stoke su dobijali beli smok, a od tovqenih sviwa klalo se za slaninu i meso. Stoka se ve}inom gajila za izvoz, jer se mle~ni proizvodi nisu imali kome prodati. I pored te oskudice Ka~erci su proslavqali krsnu slavu. Porodice su se prepoznavale po slavama a naj~e{}e su: Sveti Nikola, \ur|evdan, Aran|elovdan, Sveti
Jovan, \ur|ic, Sveti Luka, Sveti Dimitrije i druge.
Tako se `ivelo u ka~erskom kraju sve do Prvog svetskog rata, sa
izvesnim malim napretkom u li~nom `ivotu.
U drugoj polovini 19. veka u Ka~eru se stanovni{tvo prete`no
bavi sto~arstvom, dok je od zemqoradwe samo mawi broj doma}instava mogao da ima godi{wu hranu. Najvi{e se gajila sitna stoka zbog
zimske ispa{e lisnikom. Vo}artvo je tek u za~etku, bez plemenitih
sorti kru{aka i jabuka. Po~iwe se sa sadwom {qiva jer se mnogo izvozi i suva i prera|ena u rakiju.
Turski putopisac Evlija ^elebija 1664. godine pomiwe neka periferna ka~erska naseqa pi{u}i o gustim {umama u ovom delu [umadije i hajducima, kojih je bilo svuda. Po imenima naseqa [tavica, Ugrinovci, Bosuta mo`e se pretpostaviti da su tu bili naseqeni romanizovani Iliri. Ve}i period naseqavawa obuhvata vreme od 18. veka do
Prvog srpskog ustanka kada je doseqavano stanovni{tvo iz U`i~kog
kraja, Starog Vlaha, Hercegovine i Crne Gore. Posle Prvog ustanka
doseqeno je mnogo porodica iz Sjenice, Novog Pazara i Nove Varo{i
koje je doveo vojvoda Arsenije Loma. Doseqavawe je nastavqeno i posle
srpsko—turskih ratova 1875. godine kao i u dana{we vreme, 1991.
godine, posle egzodusa Srba iz Bosne i Kosova i Metohije.
U kwizi Jeremije Pavlovi}a „Ka~er i Ka~erci”, objavqene 1928.
godine, navodi se da oblast Ka~er ~ine naseqa: Rudnik, Guri~evci,
24
Jarmenovci, Manojlovci, Vojkovci, Bosuta, Dragoq, Trudeq, Kozeq,
@ivkovci, Kalawevci, Belanovica, [utci, Poqanice, Ivanovci, Moravci, Lipqe, Bran~i}, Zagra|e, Reqinci, Mutaw, Cehova, [ilopaj,
Kriva Reka, Ugrinovci, Boqkovci, Lalinci, [tavica, Dowi Bawani,
Di}i, Guko{ i Qig. On opisuje ka~ersku kne`evinu a kasnije i srez.
A istra`iva~ Miloje T. Raki}, u~enik Jovana Cviji}a, prvi je definisao naseqa u oblasti Ka~era prou~avaju}i ih posledwih godina 19.
i po~etkom 20. veka u svom radu „Ka~er — antropografska prou~avawa
naseqa srpskih zemaqa” objavqenom 1905. godine. U sredwem veku ka~erskoj ili kozeqskoj `upi pripadalo je 36 naseqa.
Posle Drugog svetskog rata ova oblast je teritorijalno razbijena na ~etiri okruga i op{tine: [umadijski — op{tine Aran|elovac
i Topola sa selima Bosuta, Vukosavci, Gara{i i Jelovik; Moravi~ki
— G. Milanovac sa selima: Boqkovci, Brezovica, Varnice, Davidovica, Dragoq, Zagra|e, Kriva Reka, Mutaw, Naku~ani, Reqinci, Ru~i},
Rudnik, Ugrinovci, Trudeq, Cerova, [ilopaj; Kolubarski — Qig sa
selima Bran~i}, Dowi Bawani, Di}i, Guko{, @ivkovci, Ivanovci,
Kalawevci, Kozeq, Lalinci, Qig, Moravci, Lipqe, Poqanice, [tavica, [utci i varo{ica Belanovica. Selo Brajkovac jednim delom,
severno od reke Oweg, pripada Ka~eru a ostatak sela pripada Beogradskoj op{tini Lazarevac.
25
Belanovica, oko 1970.
26
RAZVOJ
eoska varo{ica Belanovica, koja je po~etkom 19. veka izdejstvovala status prave varo{ice, predstavqa ekonomski i kulturni centar grupe sela u bli`oj okolini. Nastala na teritoriji Kalawevaca, koji su jo{ 1886. godine bili centar okolnih sela, preuzela je politi~ki primat i postaje sredi{te za okolna sela @ivkovce, Poqanice,
[utce, Bosutu, Dragoq, Trudeq i Kozeq. Ja~awem i razvojem sela Kalawevci, koje je jo{ 1820. godine imalo du}an, razvijala se i Belanovica
podizawem privrednog i dru{tvenog centra, zajedno sa stambenim objektima. Danas ona sa okolnim selima (Kalawevci, @ivkovci, [utci, Kozeq i Poqanice pripada op{tini Qig; Dragoq i Trudeq — G. Milanovcu a Bosuta Aran|elovcu), prestavqa izvesnu povezanu celinu.
Bilo je vi{e poku{aja da se Belanovica proglasi varo{icom ali
bez uspeha. Majski prevrat i smena dinastije Obrenovi}a u kraqevini
Srbiji, na samom po~etku 20. veka, imali su sudbonosni uticaj na wu.
Tako 6. januara 1904. godine Raka Miri}, iz Kalawevaca, narodni
S
27
poslanik Radikalne stranke, koja je u Ka~eru imala zna~ajno upori{te,
uspeo je da kod tada{we vlasti izdejstvuje progla{ewe Belanovice za
varo{icu. Delegacija uglednih gra|ana, nosilaca vlasti i prosvete iz
ovog kraja, prisustvovala je ~inu dobijawa statusa varo{ice.
Delegaciju, pored Rake Miri}a ~inili su: Lazar Matijevi}, poru~nik a kasnije pukovnik iz Belanovice, Radojko Ili} — u~iteq rodom
iz Vojkovaca, Svetozar \ukni} — delovo|a iz Belanovice, Jovica Radovanovi} — zemqoradnik iz Poqanica, Uro{ Lomovi} — advokat iz
Gorweg Milanovca radikalski poslanik za Rudni~ki okrug, Kosta Borisavqevi} — iz sela Majdan, sudija kasacionog suda i predsednik Glavne dr`avne kontrole i Pavle Savi} — radikalski poslanik. Prvi
predsednik varo{ice bio je Jovica Radovanovi}.
Osniva~i varo{ice Belanovica 1904. Stoje: Lazar Matijevi}, Radojko Ili},
Svetozar \ukni} i Jovica Radovanovi}. Sede: Uro{ Lomovi}, Pavle Savi},
Kosta Borisavqevi} i Raka Miri}
Ukaz o tome objavqen je u „Srpskim novinama”, slu`benom glasniku Kraqevine Srbije, od 11. januara 1904. godine. U tom dokumentu, koji je potpisao kraq Petar Prvi Kara|or|evi}, pi{e:
„Na predlog na{eg ministra unutra{wih dela, a na osnovu ~lana
6. Zakona o mestima, re{ili smo i re{avamo da se zaselak Belanovica, koji postoji u ataru sela Kalawevci u srezu ka~erskom okruga
rudni~kog, po izra`enoj `eqi wenih stanovnika proglasi za varo{icu
pod istim nazivom Belanovica, s tim da ova varo{ica ostane i daqe
28
u sastavu sada{we op{tine kalaweva~ke, u istom srezu i okrugu. Na{
ministar unutra{wih dela neka izvr{i ovo re{ewe”.
Ve} u avgustu 1904. godine bila je Belanovica opqa~kana. Hajduci, koji su iznenada upali u tek progla{enu varo{icu, pokupili su
od gra|ana novac i mnoge vredne stvari.
Beogradski list „Pravda“ objavio je tu vest 2. septembra 1904.
godine:
„Nova varo{ica Belanovica (pre|a{wi Kalawevci) opqa~kana je
u sredu, 18. pr. m., u ve~e.
Nekoliko naoru`anih qudi opseli su varo{icu, poseli puteve i
rasputnice, a dvojica, u hajdu~kom odelu: u tesnim ~ak{irama i koporanima, sa visokim fesovima i duga~kim ki}ankama, sa brzometnim pu{kama i po tri niza patrona, za{li su redom i pqa~kali. Najpre su
uhvatili tamo{weg mehanxiju Svetozara \ukni}a i naterali ga, te je
pred wima i{ao od ku}e do ku}e i budio one koje su hteli opqa~kati.
Qudi, ne znaju}i za hajduke, odazivali su se Svetozaru i otvarali mu
vrata. ^im se koji pomolio, hajduci su mu podnosili pu{ke pod gu{u
i tra`ili pare. Tako su opqa~kali nekolicinu, pa su hteli na taj
na~in da izmame i uhvate najbogatijega u toj varo{ici popa Dimitrija \ukni}a. Ali Svetozar im je na to odgovorio: „Volim da me ubijete
nego da vas to poslu{am. Pop ima punu ku}u oru`anih qudi: i sina i
sluge, pa ako mu samo pristupimo po tom poslu, izginu}emo svi.”
U tome neki od wih {to su opqa~kani, tumarnu u pomr~inu i stanu pucati na uzbunu. Hajduci se na to zadovoqe i s onim {to su opqa~kali odu, niz Ka~er, {enlu~e}i.
Sem novca, odneli su odatle i raznih stvari: satova, odela, oru`ja, a nisu zaboravili da ponesu fla{a piva i pakli}a duvana, sigurno za svoju dobrovoqa~ku dru`inu.
Vredno je zabele`iti da su hajduci dosta bole}ivi za narod i wegov
boqitak. Kad su jednom zanatliji istresali ~ekmexe, prebroja{e pare,
strpa{e u torbu pa reko{e: „Dakle, video si koliko ti uzesmo. Dobro
upamti ovu cifru, nemoj da te |avo nadari da sutra ka`e{ pred vla{}u
da smo ti uzeli vi{e, te da ovaj jadni narod pla}a vi{e nego {to treba…”
Na~elnik sreza ka~erskog poklonio je svekoliku pa`wu ovom
doga|aju i wegov pisar stigao je blagopospe{no na lice mesta posle
24 sata roka — ta~no devetnaestog na konak!. Upravo tada, kad im ni
najopasniji lova~ki pas ne bi traga nawu{io…
Narod je sre}an i zadovoqan… Sad il’ nikad!”
U to vreme Belanovica je imala oko 285 stanovnika u 36 ku}a a
1910. godine 61 doma}instvo sa 285 stanovnika, {to govori o inici29
Kafana Sre}ka Pekara, oko 1935.
jalnom napretku naseqa koje se formiralo oko drumske mehane, na gravitaciono—centri~nom praznom prostoru u podru~ju Ka~era. Te godine u Srbiji je postojao mali broj progla{enih varo{ica.
Progla{ewe ovog mesta za varo{icu ubrzalo je re{avawe wenih
komunalnih problema i zna~ajno doprinelo privrednom, kulturnom i
svekolikom razvoju. Tako je, na primer, samo dve godine kasnije u Belanovici otvorena po{ta sa telegrafom a za wenog prvog upravnika
postavqen je @ika Kosti}. Ve} 3. aprila 1908. godine kraq Petar
Prvi Kara|or|evi} donosi novi ukaz kojim se „varo{ica Belanovica
odvaja od svoje sada{we op{tine kalaweva~ke, u srezu ka~erskom okruga rudni~kog, pa da sama za sebe osnuje novu op{tinu pod nazivom
Op{tina belanova~ka u istom srezu i okrugu”.
S obzirom na wenu gotovo podjednaku udaqenost od svih ostalih
seoskih naseqa kojima je trebalo da slu`i, Belanovica je dobila i
pravo na odr`avawe pijace, odmah nakon wenog progla{ewa za varo{icu 1904. godine. Daqi razvoj i napredovawe varo{ice de{ava se sa
izgradwom puta dolinom Ka~era, 1907/8. godine, kojim je povezana sa
dolinom Kolubare i postala va`no ~vori{te na najkra}oj vezi izme|u
Kragujevca i Vaqeva. Razvoj Belanovice je primer za varo{ice koje
nastaju spontano a od posebnog interesa je i Generalni regulacioni
plan ura|en davne 1912. godine.
Uporedo dolazi i do samoorganizovawa me{tana i o`ivqavawa dru{tvenog `ivota. Ve} slede}e godine osnovana je Streqa~ka dru`ina
u Belanovici na ~elu sa @ivojinom \ukni}em. Ne{to kasnije, 1910.
30
Urbanisti~ki plan iz 1912.
godine dolazi i do formirawa Dru{tva za unapre|ewe Belanovice,
koje je radilo pod nadzorom Ministarstva prosvete, a na ~ijem ~elu
su dugo bili oficir i veliki zaqubqenik u taj kraj Lazar Matijevi},
jedan od osniva~a Belanovice, Dimitrije \ukni}, prota, Jovan Jevti},
sve{tenik, u~iteqi Radojko Ili}, Vladimir Vemi}, Nikola Sretenovi}, delovo|a Svetozar \ukni} a blagajnik je bio Radovan Lomi}
trgovac. Bila je to, pre svega, dru{tveno—humanitarna organizacija
koja je imala za ciq da se Belanovica i Ka~er razvijaju u kulturnom
i svakom drugom pogledu. .
Za vreme Oslobodila~kih ratova, Cerske i Kolubarske bitke od
1912. do 1918. godine, varo{ica je stagnirala jer je 30 gra|ana mobilisano a wih 19 je u~estvovalo na Solunskom frontu. Nije se vratilo osam a zarobqena tri. U zgradi osnovne {kole za vreme Prvog
svetskog rata bila je sme{tena komanda Tre}e armije sa komandantom Jankom Juri{i}em — [turmom. Pomo}nik na~elnika {taba bio
je pukovnik Lazar Matijevi} iz Belanovice. Balkanski i Prvi svetski rat odneli su tre}inu wenog stanovni{tva, tako da je 1921. godine bele`ila smawewe na 195 stanovnika.
Na ataru sela Guko{ formira se varo{ica Qig sa 25 domova,
kroz koju prolazi pruga uskog koloseka Beograd—^a~ak—Sarajevo, te
Qig postaje privla~an za naseqavawe.
31
Danica Markovi} iz Drewine, Gina Lomi}, Vida Lomi},
Rada Gavrilovi} Rakana, Nada Gavrilovi}, nepoznat,
Ru`a Lomi}, Stana Gavrilovi}
Iako je Belanovica (1904. godine), 19. godina pre Qiga (1923. godine) progla{ena za varo{icu, Qi`ani su iz zavisti spevali podrugqivu pesmicu: „Belanovice, nazor varo{ice. Sedam ku}a od vrbova pru}a” {to, naravno, kad je re~ o ku}ama, nije bilo ta~no. Kad je posle
Drugog svetskog rata Belanovica postala sresko mesto, sedi{te Sreza
ka~arskog, Qi`ani su hteli da svisnu od muke i na sve mogu}e na~ine
su nastojali da se srez premesti u Qig. I u tome su, najzad, uspeli. Mada, da kroz Qig 1917. godine nije pro{la pruga uskog koloseka a mnogo
kasnije i Ibarska magistrala tu varo{ice verovatno ne bi ni bilo.
Belanovica je 1924. godine dobila prvog stalnog lekara a 9. maja
1926. godine ovde je osnovana i Ka~erska zdravstvena zadruga sa 210
~lanova. Iste godine osniva se kwi`nica i ~itaonica kojom rukovodi kroja~ Stevan Markovi}—Singer. Veliki broj kwiga poklonio je
dugogodi{wi lekar Valerijan Kri`anovski. Te 1926. godine Belanovica, me|u prvim varo{icama u Srbiji, uz pomo} Centralnog higijenskog zavoda u Beogradu i zaslugom akademika Andrije [tampara i projektanta in`ewera Velisava Toma{evi}a, kao i zaslugom svojih `iteqa, izgra|uje vodovod, javno kupatilo i spomen ~esmu u znak se}awa
na 610 palih Ka~eraca u Balkanskim i Prvom svetskom ratu. Vrh sp32
Topografska karta gde nema naseqa Qig
omen ~esme krasio je pravoslavni krst koji je posle Drugog svetskog
rata skinut da bi tokom 2006. godine ponovo bio vra}en na mesto
koje mu pripada.
Izvori{te Sovqak izabrano je da snabdeva stanovnike Belanovice
pitkom vodom kapaciteta 2—4 l/sec. {to je za tada{we prilike bilo
dovoqno. Postavqene su cevi u du`ini od dva kilimetra i Belanovica
je dobila vodovod, me|u prvima u Srbiji, odmah posle Beograda, dok
gradovi poput ^a~ka, Vaqeva i G. Milanovca vodovod nisu imali. Sve
do 1926. godine Belanov~ani su se snabdevali vodom iz ~esme koju je
33
podigao general Ilija \ukni} na crkvenom placu kao i iz nekoliko
iskopanih bunara. Kasnije, razvojem Belanovice, a naro~ito posle
1980. godine kada se u Belanovici masovno grade vikend ku}e, kapacitet vodovoda postaje nedovoqan za konstantno snabdevawe vodom.
^iweni su poku{aji da se snabdevawe vodom poboq{a ali bez rezultata. Ura|eni su istra`ni radovi i sa~iwen je Idejni projekat za
snabdevawe vodom iz aluviona reke Ka~er sa izbacivawem vode u rezervoar na brdo Glogovicu ali bez daqih aktivnosti.
Spomen ~esma na crkvenom placu, poklon |enerala \ukni}a
Pred sam Drugi svetski rat, 1936. godine, kraqica Marija podi`e
svoju zadu`binu za obolelu decu Beograda koja je trebalo da se oporavqaju u Belanovici, ali je rat omeo ovu veliku humanitarnu aktivnost. Posle rata nova narodna vlast konfiskovala je ovaj prelepi objekat i u wemu otvorila dom za ratnu siro~ad ~iji su roditeqi nastradali tokom Drugog svetskog rata. Kasnije je taj objekat sporazumno
prodat preduze}u „Beogradska konfekcija“ koje je napravilo odmarali{te za svoje radnike a izgra|eni su i depadansi za odmor sa sportskim terenima za male sportove i tenisko igrali{te. Kasnije je BEKO
oti{ao u ste~aj i ovi su objekti danas izlo`eni zubu vremena.
Tih godina kupqen je i rentgen aparat koji je slu`io sve do
1947. godine, kada je prenet u Qig.
34
Razvojni put Belanovice vezan je prvensteno za entuzijazam pojedinaca koji su, za razliku od ostalih, uvek vukli razvoj novim idejama i postupcima. Jedan od prvih dobrotvora u razvoju bio je Laza
Matijevi} koji ju je svojim ~iwewem u~inio onakvom kakvu je danas
imamo. Ona mu se nikada nije odu`ila za wegov veliki ulo`eni trud.
Tu gre{ku Belanov~ani moraju ispraviti {to pre, obezbediti mu ve~nost koju je on svojim delima ve} postigao.
Odmarali{te BEKO, oko 1990.
Stalno je vo|ena konkurentska borba izme|u Qiga, Rudnika i Belanovice gde }e biti sedi{te ka~erkog sreza. Ipak je Rudnik ostajao sedi{te posle velikog preglasavawa da bi, kada su Nemci zapalili Rudnik, 1941. godine, Belanovica postala sredi{te Ka~erskog sreza. Po{to je zgrada sreskog nadle{tva izgorela za vreme kaznene
ekspedicije sa celokupnom arhivom, moralo se preme{tati sredi{te
sreza. Odlu~eno je da se nadle{tvo preseli u Belanovicu. Iz okru`ne vlasti u Kragujevcu nare|eno je telefonom da se svi slu`benici za novembar jave u Belanovicu na du`nost, a za sreskog na~elnika postavqen je Laza Uro{evi} iz Rudnika.
Belanovica je 1947. godine imala 117 domova sa 422 stanovnika
i te godine joj se pripajaju zaseoci Drewina, Livade, Berisava, Koviqa~a i Osoje. Administrativnom podelom te 1947. godine ona gubi
status sreskog sredi{ta i sve funkcije uprave prelaze u Qig, zbog
wegovog izuzetno povoqnog polo`aja. Belanovica je tada zadr`ala iz35
vesnu upravnu funkciju, koju je kona~no izgubila 1960. godine kada je
ostala samo sredi{te mesne zajednice. Taj oblik je zadr`ala do danas. Od 1960. godine broj porodica i stanovnika se stalno smwuje i
po kretawu broja stanovnika zapa`a se da je najintenzivniji razvoj
Belanovica imala od 1921. do 1931. godine.
Deo naseqa Ka~ersko brdo
Kasnije, broj stanovnika opada {to se u tri posleratna popisa
moglo videti. Ubrzo posle toga srezovi su u Srbiji ukinuti, ali Qi`ani su, ipak, bili zadovoqni jer je Qig postao op{tina, a Belanovica wena mesna zajednica. Belanovica od tada postaje mirno i tiho
mesto, okru`eno rajskom prirodom: {umama, livadama, proplancima,
vo}wacima, bistrim potocima i rekom Ka~er i, naravno, planinom Rudnik kao prekrasnom krunom iznad varo{ice. Zbog svega ovoga ona je
oduvek bila i ostala prava vazdu{na bawa, istina, zvani~no nepriznata. Taj mir, lepota varo{ice i prirode kao magnet po~eli su da
privla~e porodice iz Beograda, Novog Sada i okolnih gradova da ovde
grade skromne ali lepe ku}e za odmor. Danas ih u Belanovici i okolini ima oko sto i tokom leta vikenda{a ovde ima znatno vi{e nego me{tana. Ku}e za odmor ovde imaju mnogi lekari, in`eweri, profesori, ekonomisti, slikari, generali, politi~ari, sportisti, umetnici i drugi.
Stanovni{tvo stare Belanovice je starosedela~ko, koje je `ivelo
u Kalawevcima i doseqeni~ko iz Ra{ke, Sjenice, Nove Varo{i, Crne
Gore a malim delom i iz Bosne. Kasnije se doseqava veliki broj iz36
beglica iz Bosne a mawi broj sa Kosmeta. Nacionalni sastav bio je
ve}inom srpski do 1970. god. kada po~iwe doseqavawe iz Crne Gore,
Bosne i Kosmeta. Povr{ina naseqa iznosi oko 30 hektara a kasnije
se povr{ina pro{irila pripajawem Drewine, Livada (od @ivkovaca), Berisave, Koviqa~e i Osoja.
Drvored katalpi
Ku}e su, u doba osnivawa varo{ice, gra|ene uglavnom od opeke i
drveta a pokrivane }eramidom. Od 1953. godine po~iwe br`a gradwa
i to su moderne ku}e sa sanitarnim ure|ajima da bi od 1970. godine
po~elo zidawe velikog broja vikend ku}a i vila od potomaka, ro|enih
Belanov~ana i svih koji su na{li pogodno mesto za odmor. Od tog
vremena Belanovica dobija izgled turisti~kog mesta, vrlo prijatnog
za odmor i rekreaciju.
Jedan od ukrasa ovog mesta predstavqa drvored katalpe, neobi~nog i kod nas vrlo retkog drveta, koga su 1936. godine zasadili Vojko
\ukni} i Laza Matijevi}. I ako je okru`ena lepotama Rudnika i Bukuqe, Belanovica se sve vi{e stapa sa senkama velikih srcolikih
listova katalpe, kojima je priroda odlikovala wihove grane.
Danas je Belanovica lepo urbano naseqe sa izgra|enom infrastrukturom, povezano saobra}ajnicama sa okolnim mestima. Ulice su asvaltirane a o ~isto}i se brine komunalno preduze}e „[umadija“. Posle dugog perioda komunizma, nakon promena 2000. godine Belanovica
se sve vi{e otvara za turiste. Ulaskom privatnog kapitala otvaraju
se nove kafane, prodavnice, stovari{ta. Obnavqa se sportski cen37
Pogled na Belanovicu sa „Zmajevca”
tar, igrali{te se rekultivi{e, po~iwe izgradwa pomo}nog terena.
Uru{eno tenisko igrali{te, sa podlogom od {qake, dobija nov izgled
asvaltirawem terena.
Na`alost, moderna klanica „Srbokop“ se promenom vlasnika zatvara, zatim ru{e objekti klanice da bi 2010. po~ela sadwa povr}a.
Zemqoradni~ka Zadruga i „Belan“ polako smawuju proizvodwu. Zatvara se hotel „BIP” i autobuska stanica koja od izgradwe nije na{la
svoje pravo mesto. Taj prostor kupuje trgovac Ba{kalovi} i otvara
prodavnicu i stovari{te gra|evinskog materijala. Od industrije ostale su dve hladwa~e koje ne mogu zaposliti sve mlade. Broj stanovnika iz godine u godinu opada.
Sreda pija~ni dan u Belanovici
38
Industrijski deo Belanovice
Op{tina Qig nije imala sluha da zadovoqi osnovne potrebe stanovnika Belanovice, pogotovo kada je posle 2000. godine do{la demokratska vlast. Novi predsednici op{tine su se takmi~ili ko }e
vi{e nevoqa doneti u Belanovicu. Tu su naro~ito predwa~ili biv{i
predsednici Ze~evi} i Maksimovi}, kojima je Belanovica slu`ila samo za svoju promociju pred izbore dok goru}i problemi koji mu~e stanovnike i daqe ostaju. U tom su im svojski pomagali i wihovi belanova~ki glasa~i, odbornici u Skup{tini op{tine i ~lanovi Ve}a
a `iteqi su Belanovice.
Mada u Belanovici borave preko vikenda u svojim vikend ku}ama
mnogi politi~ari (biv{i premijer i tri poslanika od kojih je jedan
bio i gradona~elnik Beograda) mogli su svojim autoritetima da pomognu da se re{i osnovno pitawe snabdevawa vodom i izgradwom kanalizacije ali nisu ni poku{ali da pomognu. Ni jedan investitor
nije doveden da otvori neku fabriku i zaposli lokalno stanovni{tvo. Belanovica tek 2012. godine nema digitalnu telefonsku centralu.
Da bi se razmi{qalo o napretku potrebno je sagledati stawe u kome se Belanovica nalazi i definisati sve resuse koje ona u razvoju pru`a.
Na po~etku 2010. godine stanovni{tvo Belanovice i okoline je
uglavnom okrenuto poqoprivredi i radu u industriji u susednim op{tinama Qigu, Aran|elovcu i Lazarevcu, a ima i dosta porodica
~ija su deca nastawena u Beogradu, gde se {koluju ili rade. Preduze}a koja egzistiraju u Belanovici je sve mawe. „Belan“ slabi, hladwa~e se bore za tr`i{te.
Mora se re}i, da ~elni qudi Belanovice, koji su do 2000. godine bili u prilici da odlu~uju o razvoju, nisu vodili ra~una o interesima mesta.
Politi~ki i li~ni iteresi su izgleda u~inili da se u u centru Belanovice
39
Zima u centru, 2010.
izgradi velika hladwa~a, a nesnosna buka ventilatora i kompresora remeti
mir svih gostiju i samih `iteqa. Od mesta koje ima prirodnu ravnote`u,
biqnog i `ivotiwskog sveta, sa tri re~ice koje prolaze kroz sam centar,
raskrsnice puteva ka centrima ~etiri regiona, vazdu{ne bawe sa nadmorskom visinom 250 metara koja odgovara sportistima i rekonvalescentima, postaje mesto koje izrazito zaostaje u svom razvoju.
^elnicima Op{tine Qig nije padalo na pamet da se izjasne o
budu}em ekonomskom razvoju Belanovice sa okolinom a poslanici iz
Miri}a brana
40
Belanovice i okolnih sela nisu imali hrabrosti i znawa da to va`no
pitawe pokrenu na Skup{tini op{tine.
Turizam, poqoprivreda, sto~arstvo i vo}arstvo su osnovne privredne grane koje mogu ~initi oslonac razvoja i biti interesantne u
opredelewu za ubrzano ulagawe u wega. Pogodna klima i lokacija prikladna je tokom ~itave godine za brojne aktivnosti turista u letwem i zimskom periodu. Ovde se mo`e jevtino nabaviti ekolo{ki ~ista hrana od proizvo|a~a iz okolnih sela. Leta su, bez paklenih vru}ina, jer uticaj reka i {ume po brdima daju blagu klimu a zime, bez
velikih vetrova i sne`nih nanosa i nepogoda. (Snega je uvek dovoqno da pru`a nezaboravan do`ivqaj i za decu i za odrasle). ^ist vazduh bez industrijskih otpada, naro~ito u okolnim selima, prija svima a po{umqenost okoline listopadnim i ~etinarskim stablima pogoduju osobama u svakom dobu `ivota. Naro~ito je pogodan vazduh za
rekonvalescente plu}nih i kardiovaskularnih oboqewa usled wima
potrebne nadmorske visine. Sportisti svih vrsta mogu, borave}i u
Belanovici, podi}i svoju kondiciju za takmi~ewa bez velikih te{ko}a. Karantinski boravak sportista, uz kori{}ewe izgra|enog sportskog centra je naro~ito preporu~qiv usled blizine velikih sportskih centara kao {to su Beograd, Lazarevac, Kragujevac i drugi.
Uslovi za lovni turizam su pogodni za lov na sredwu divqa~ kao
i ribolov. Reke Belanovice nisu velike i nema velikog izbora ribe
Obnovqeni zamak „Zmajevac”
41
ali je omogu}en ribolov na Gara{kom jezeru, udaqenom 10 kilometara
od Belanovice. Mada veliki broj ribolovaca iz Srbije dolazi na reku Ka~er, u lov na klena i mrenu.
Mogu}nost poslovnog turizma zbog mira, ti{ine i svih navedenih
pogodnosti koje se nude je velika {ansa za razvoj Belanovice. Velika
javna preduze}a, kao {to su „Elektroprivreda Srbije“, [email protected],
„Po{ta“, „Telekom“, NIS mogu koristiti sve pogodnosti koje Belanovica pru`a. Organizovawe poslovnih seminara i radnih ru~kova u
ugostiteqskim objektima sa poznatom {umadijskom kuhiwom i sa specijalitetima te kuhiwe je dostupno svima.
Rekreativni turizam je tako|e interesantan za razvoj jer omogu}uje svojim prirodnim resursima, da se mnogi sindikati opredele da wihovi ~lanovi borave ovde. Izgradwom raznih pe{a~kih i trim staza
po okolnim {umama, kao i zainteresovanost planinara za kori{}ewe
baznog logora u Belanovici iz kojeg bi se pe{a~ilo na Bukuqu, Rudnik, Rajac, Ven~ac, Ostrvicu i druge planine.
Sportska takmi~ewa mogu se odr`avati na postoje}im objektima a
treba ra~unati i sa reli takmi~ewima auto—moto sporta kao i biciklista, s obzirom na povoqnu konfiguraciju puteva. Sportistima iz inostranstva tako|e ponuda Belanovice mo`e biti jako interesantna i
zbog uslova koje pru`a i cene koje }e sigurno biti jako konkurentne.
Ugostiteqstvo, koje je u Belanovici ve} prisutno, organizovalo
bi se na savremenom principu pru`awa usluga. Evropski trendovi su
ve} prisutni naro~ito me|u mladim ugostiteqima.
Poku{aj renovirawa zamaka pukovnika Gavrilovi}a „Zmajevac“ je
prekinut nakon snimawa jednog filma, a zavr{etkom objekta novi vlasnici mogu ponuditi povoqan sme{taj za odre|ene klijente.
42
Poqoprivreda je osnovna delatnost ve}ine `iteqa ovoga kraja
jer proizvodwa zdrave hrane je siguran program za budu}nost {to treba da bude opredeqewe ~itave srpske privrede.
Proizvodwa mleka i proizvoda od mleka, rano povr}e — ba{tovanluk i ostale kulture su proizvodi visokog kvaliteta, te uz organizovanu proizvodwu mogu se dobiti dobri efekti.
Kukuruz je kultura koja dobro uspeva na na{im terenima u dolini reka, a pogodan je za gajewe na malim parcelama te je kao dodatak
hrane za stoku odli~na investicija a bra{no od kukuruza je posebno
interesantno za tr`i{te hrane. Ima li neko da ne voli ka~amak sa
kajmakom i toplim mlekom? Kroz preradu kukuruza treba iza}i na
tr`i{te sa proizvodwom raznih prera|evina. Ne treba zaboraviti da
setva `itarica za vegetarijansku i makrobioti~ku ishranu (soja,
heqda, lan, ovas i drugo) sve vi{e osvaja srpsko tr`i{te.
Nema okolnog sela gde nema mogu}nosti za gajewe vo}a, pogotovo {to su bre`uqkasti tereni jako pogodni za proizvodwu jabuke, kru{ke, {qive, jagodi~astog vo}a, maline, borovnice i drugog te daju
ovom kraju izuzetne pogodnosti za vo}arstvo.
Proizvodwa svih vrsta rakija od {qiva i drugog vo}a uz za{titu
imena i proizvodwe, mo`e biti dobar izvozni posao. [qiva je izuzetno dobrog kvaliteta i savremenim pristupom gajewu mogu se dobiti
odli~ni prihodi.
Dobro izabran vo}ni asortiman sa odgovaraju}om preradom, mo`e
doneti odli~ne prihode proizvo|a~ima. Izgradwa kapaciteta za su{ewe vo}a dobra je {ansa za zapo{qavawe mladih. Izradom tehnoe-
43
konomskih analiza i ukqu~ivawem nau~nih institucija, mo`e se do}i
do prave odluke o ulagawu kapitala.
Izgra|ene hladwa~e dobra su osnova za otkup, ~uvawe i pakovawe
vo}arskih proizvoda iz ovog kraja u mnogo ve}im koli~inama.
Razvoj vo}arstva prati i razvoj p~elarstva, kome ovaj kraj pru`a
dobre uslove. P~eliwa pa{a na obroncima Rudnika i Vagana je dosta
intenzivna, naro~ito na bagremu u drugom medobrawu. Prihodi od p~elarewa se ne mogu zanemariti, jer tu se razvija i proizvodwa preparata za kozmetiku od meda, ostali p~eliwi proizvodi, kao i oprema
i pribor za p~elarewe.
Ozbiqno treba razmi{qati o gajewu lekovitog biqa kao i wegovoj preradi za {iroku potro{wu ili za farmaceutsku industriju.
Pogodni pa{waci za sto~arstvo na parcelama koje nisu za obradu
zemqi{ta, sejawe potrebnih biqaka za sto~nu hranu, povoqni klima-
tski uslovi, pogodni su za uzgoj stoke. Formirawem mini farmi za
proizvodwu tra`enih vrsta junadi, sviwa, ovaca, koza i pernate `ivine su prednosti koje ova okolina pru`a. Proizvodwa kukuruza i druge
zdrave hrane u ovom kraju mo`e mnogo da pomogne u dobro razvijenom
tovu stoke.
Ov~arstvo se posebno izdvaja kao program u budu}nosti koji }e
biti interesantan za doma}e tr`i{te ali i za izvoz.
Vaqevsko podru~ije poznato je po orgnizovanom sakupqawu gqiva
tako da je intresantno wihovo gajewe i sakupqawe i na obroncima planina Rudnik i Bukuqe. Kroz organizovana predavawa iz ove oblasti
44
po {kolama treba edukovati stanovni{tvo i po selima, kako bi ova
oblast bila na adekvatan na~in bliska svim zainteresovanim.
Konsultacijom 2002. godine sa geolo{kim stru~wacima sa Rudarskog fakulteta i Instituta stvorena je mogu}nost obezbe|ivawa projektne dokumentacije za dubinsku bu{otinu sa ciqem da se do|e do
termalnih voda koje u ovom regionu postoje. Ne treba re}i {ta bi
to zna~ilo za razvoj Belanovice ve} hitno tra`iti investitora koji
}e brzo povratiti ulo`ena sretstava. Ako se predvi|awa stru~waka
za geotermalne vode obistine Belanovici je otvoren put da postane
bawa uz uslov da Skup{tina op{tine ne stoji na putu wenog razvoja. Naravno, dr`ava mora da pokrene obnovu sela kroz razne povoqnosti poqoprivrednicima a naro~ito da obezbedi tr`i{te za te proizvode i da time elimini{e sada{we nakupce i tr`i{ne me{etare.
Svi se nadamo da }e na{a nova mlada generacija ispraviti istorijske gre{ke i vratiti Belanovicu na mesto koje joj pripada.
45
Izlo`ba stoke 1994. godine
46
PRIVREDA
elanovica od uvek ima dobre prirodne uslove za `ivot. Plodne doline reka Ka~era, Belanovice i Berisave su samo deo velikig prirodnog bogatstva. Ekonomska struktura stanovni{tva
pokazivala je da je ovo naseqe prete`no bilo poqoprivredno—zanatsko. Tokom vremena industrijalizacija je u~inila da se ono opredequje za poslove u industrijskom okru`ewu tako da nam selo polako zamire. Pogotovo su uporne mlade devojke i `ene da rade za vrlo male
plate samo da ne ostanu kod ku}e. Tome je, sigurno, najvi{e doprinela dr`ava koja nije u stawu da izdvoji potrebna sredstva za o`ivqavawe poqoprivredne i zanatske delatnosti. Nije sposobna da izgradi osnovne infrastrukturne objekte te su lokalni putevi u o~ajnom
stawu a ve}ina je tek o~i{}ena od korova 2009. godine zaslugom i
razumevawem Rudarskog basena „Kolubara“ iz Lazarevca i tek je 2008.
godine povezana asvalnim putem pravcima ka Lazarevcu i G. Milanovcu preko Rudnika.
Telefonska mre`a stara je preko 60 godina, televizijska je na
najni`em nivou, kablovske mre`e nema.
B
Jedna od mnogih napu{tenih ku}a
47
To su neki od razloga {to nam sela zamiru. Tu`no je setiti se
mnogih doma}instava koja su se ranije me|usobno takmi~ila koje }e
imati ve}i broj stoke, ve}e povr{ine pod `itaricama, vo}e, kome }e
ba{ta sa povr}em da bude bogatija, a ovce dati vi{e vune, a sada su
svedene na jednu, ili nijednu kravu, par sviwa i ne{to koko{aka. Vi{e se zimi ne vidi dim iz oxaka u mnogih ku}a, niti se ose}a miris
lepiwa iz hlebnih furuna. Onih iz kojih su izlazili raspukli hlebovi i rase~ene uzdu` po sredini vru}e lepiwe u koje je greh ne staviti mlad `u}kasti kajmak koji se nigde lep{e ne topi kao u wenoj beli~astoj utrobi. Ukus tih lepiwa se ose}a jo{ uvek kada se setimo
na{eg detiwstva i boravka kod na{ih baka na selu.
Mladi, svoj novi svet tra`e u gradovima gde `ivot ima drugi tempo i gde se vreme meri od vikenda do vikenda ili godi{weg odmora da bi se skoknulo do svoje napu{tene ku}e u kojoj su ostali pogrbqeni roditeqi ogrubelih ruku koji po pravilu sve miri{u na seno
i staju ali ne`nih dlanova kada te pomiluju. Te ruke su nas odgajile,
hranile, le~ile raznim melemima i travama a ne cilinima, zolinima
i sli~no. U~ile nas da dr`imo lopatu i motiku a da se ne pojave `uqevi, pravile nam igra~ke od zovinog drveta {to smo zvali pucaqe
i {trcaqke. Ruke koje su nas u~ile raznim zanatima, na primer kako
se se~e cigla i kako se od we ku}e zidaju. I ne zadr`avaju se mnogo
u toj ku}i pravdaju}i se poslom, zbog koga se moraju {to pre vratiti. Va`no je da napune gepeke polovnog auta hranom koju }e rastezati do slede}eg vikenda ili dok ne skupe malo novca za gorivo, kupe
ne{to malo da ponesu svojima, obi~no 200. grama kafe, sok u tetrapaku i kutiju nekog keksa. Ako deda ili stric pu{e onda i pola boksa
jeftinih cigareta koje su upakovane u ~vrste {arene kutije zavijene
u celofan, a ne kao ranije kada se pu{ila Ni{ka Morava, Drina, Zeta, Ibar i Drava, sa nazivima koja }irilicom ne mo`e{ napisati a
onaj koji ih pu{i izgovara naziv kako samo wemu odgovara a samo mali broj zna kako se one zovu.
TRGOVINA I ZANATSTVO
Posle poqoprivrede, zanatstvo je bilo druga po zna~aju privredna grana vezana za razvoj Belanovice. Prve zanatske radwe bile su:
terzijske, opan~arske i kova~ke. Kasnije je bilo i kolara, abaxija, kova~a, potkiva~a, stolara, {najdera, bojaxija, lon~ara, berbera, pekara,
mesara, vunovla~ara, sajxija, fotografa, sodaxija, kamenorezaca, klonfera, (limara), bravara, metalostrugara, vodeni~ara, mlinara, kafexija, vodoinstalatera, elektroinstalatera i trgovaca. Danas, 2012. go48
Upravna zgrada biv{eg „Srbokopa”
dine, zanatstvo je u Belanovici zamrlo. Po negde se mo`e na}i usluga od radnika koji rade u RB „Kolubara“. Od zanatlija prisutni su
stolari, `enski frizeri, mesar, vodeni~ar, kafexije i trgovci.
Zanatstvo i trgovina od postanka su imali zna~ajno mesto u privredi Belanovice. Belanovica je vrlo rano preuzela ulogu trgova~kog posrednika izme|u nekoliko okolnih naseqa i ostalih susednih
i daqih oblasti Srbije. Posle Drugog svetskog rata trgovina prolazi kroz vi{e faza. Po{to su radwe predratnih trgovaca nacionalizovane prvi predstavnik socijalisti~ke trgovine u Belanovici je Zemqoradni~ka zadruga koja je bila nosilac trgovine sve do 1959. godine. Ovde je od uvek bilo dobrih trgovaca naro~ito sviwama i drugom stokom. Pomenimo samo neke: Du{an \ukni}, Mihajlovi}, Miri},
Ba{kalovi}, Gavrilovi}, Lomi}... Neki su od wih ranije bili ~lanovi esnafa u G. Milanovcu. Zatim se 1959. godine izdvajaju prodavnice
iz Zemqoradni~ke zadruge i osnivaju trgovinsko preduze}e „[umadija” u dru{tvenom vlasni{tvu. Ciq ove odluke je da se zadruga
kvalitetnije bavi poqoprivredom a da trgovinu obavqa „[umadija”
kako bi gra|ani bili dobro snabdeveni ku}nim potrebama.
Prvi direktor bio je Jovan Pleskowi}, trgovac, a posle wega koministi~ki aktivista Sveta ]osi}. U to vreme „[umadija” je imala
49
Trgovci: Vasa Lomi}, Jovan Pleskowi}, Qubi{a Kolakovi},
Milo{ Milovanovi} — Keke{
svoje prodavnice i u Aran|elovcu, Beogradu, Velikim Ceqenima, Srem~ici i Tule`u. Kasnije, oktobra 1977. godine spajawem „[umadije”, „Poqoproizvoda” i „7. jula” iz Qiga, formira se tregovinsko preduze}e „Rajac” sa sedi{tem u Qigu koje je snabdevalo celu op{tinu
osnovnim potrebama da bi 2005. godine prestalo sa radom ga{ewem
zadwe prodavnice u Belanovici.
Rado{eva trgovina
50
Trgovinom u svojim radwama su se ranije bavili: Jovan Pleskowi},
Svetolik Milovanovi}, ^edomir Gavrilovi} Luvr, vlasnik gvo`|are,
Peri{a Markovi}, Qubi{a Kolakovi}, Quba Bogi}evi}, Branislav i
Milinko Markovi} Doda, Vasilije Lomi} (trgovao me{ovitom robom).
Danas, 2012. godine trgovinom se bavi: „M&M” Bratislava Ba{kalovi}a koji dr`i me{ovitu robu i gra|evinski materijal. Slede
„Agro—prenera“ sa me{ovitom robom i opremom za poqoprivredu
Rado{a Jovanovi}a, prodavnice „Rudni~anka” me{ovite robe Raje Mati}a, „Miri}” plastika i povrtarstvo Verice Miri}, „Paloma”, gvo`|ara i gra|evinsko stovari{te Radivoja Lomi}a, „Gvo`|ara”
Adama Vasiqevi}a, „Tekstil” Qubice Milovanovi} Qubi~ice jedino
prodaje tekstil i metra`nu robu,
Bojaxije su uvek bile zastupqene i imalo ih je vi{e: Tikomir
Milovanovi}, Dragojlo, Qubi{a, Petar i Pantelija \ukni}
Kova~a je bilo tako|e vi{e a najpoznatiji je bio Dragoslav
Obradovi} \or|evi} sa wegovom kova~nicom u kojoj je radio preko 70
godina i koja se nalazila u samom centru. Kova~nica je imala malu drvenu klupu na kojoj su sedele sve dosada{we generacije Belanov~ana. Dragoslav je zanat u~io kod majstora Bogoquba \uri}a a @ivojin \or|evi} ga je posinio. Kova~nicu je, ina~e, podigao trgovac Savko, otac legendarnog Belanov~anina, pukovnika Milovana Gavrilovi}a. Sada te klupe nema, kao ni kova~nice od 1980. godine, a na tom mestu sagra|ena je
velika zgrada bez namene. Kova~kim zanatom bavio se i Du{an Jov~i}.
Dragoslav kova~ pred kova~nicom
51
Mlinari su bili Ivan Pavlovi} i Ivko Tomkovi}. Sada su to
Miri}i ~ija je vodenica poto~ara. Na puti iz Qiga a na ulazu u Belanovicu izgra|en je veliki mlin koji povremeno radi.
Pekari su bili Sre}ko Popovi}, Dragoslav Vujovi} i Nikola Novakovi}. Nikola je bio zadwi pekar koji je radio do 2007. godine. Pravio je najboqi burek u okolini. Pekarski zanat nije vi{e interesantan
jer je modernizacija sa mini pekarama u~inila svoje. Sada Belanovica ima
pekare „Sredojevi}” i „Ako—Ako“ iz Qiga gde se peciva dovoze i peku
u elektri~noj mini pekari. Prase i jagwe tu svakako ne mogu da se ispeku.
U prodavnici „Ako—Ako“ mogu se na}i i razne vrste kola~a.
Potkivawem kowa i goveda bavio se potkiva~ Qubi{a Gavrilovi}.
Kolar je bio Dragomir Bogdanovi} koji je radio u podrumu kafane
Du{ana \ukni}a i koja je crtao najlep{e {are na kolima koje su vukla goveda i kowi.
Fotografijom se bavio Milan Miri} koji je uradio brojna svedo~anstva za istoriju Belanovice. Na`alost te slike su uni{tene i
mnoga svedo~anstva iz razvoja mesta i okoline su nestala.
Frizerske i berberske radwe su od uvek postojale, slu`ile su za
ulep{avawe ne samo me{tana ve} i gostiju. Ina~e, ranije se znalo da
su na{i o~evi i dedovi nedeqom obavezno i{li na brijawe kod Dragog
i Mike brice a devojke i `ene kod Qiqane koja je bila `enski friz-
Milanova kasapnica
52
er. Sada rade Miroslava Simi}, preko puta {kole i Du{anka Stefanovi} sa svojom radwom u centru Belanovice.
Kasapnicu je prvi otvorio Du{an \ukni} sa Pavlom Desivojevi}em, koji mu je bio pomo}nik, a koju je kasnije kupio Milan Nenadovi} ~ija kasapnica i danas uvek ima kvalitetnog i sve`eg mesa.
Kod Milana i wegove supruge Milice se uvek mogu na}i i dimqene
doma}e kobasice i izvrsni ~varci a ~esto i odli~no jagwe}e i prase}e pe~ewe.
Stomatolo{ke usluge pru`aju Vera Lomi} i Miroslav Jovan~evi}.
ZADRUGARSTVO
Zemqoradni~ko zadrugarstvo u Srbiji nastalo je krajem 19. veka.
Po~etkom 1895. godine formiran je Savez srpskih zemqoradni~kih
zadruga sa zadatkom da podsti~e osnivawe novih i da unapre|uje rad
postoje}ih. Prva u Ka~eru, osnovana 1931. godine, bila je Sto~arsko
priplodna zadruga u Belanovici; radila je sve do Drugog svetskog rata. Bli`i podaci o woj ne postoje.
Zgrada biv{e Zemqoradni~ke zadruge
U posleratnom socijalisti~kom periodu po~iwe formirawe zadruga te je tako u martu 1944. godine posoji Dragoqska zemqoradni~koprodava~ka zadruga a 1946. Zemqoradni~ka narodna zadruga sa predsednikom Peri{om Jovanovi}em koja 1948 ima 207 ~lanova. Imala je
svoje odbore za: sto~arstvo, kuluru i prosvetu. Zatim je predsednik
53
bio Radovan Lomi} koji je u martu 1950. godine na zboru „optu`io Radenka ]osi}a da nosi {tof iz magacina i daje po selu i da je dao snaji Milorada Perki}a {tof za haqinu i isto snaji Milutina Radoji~i}a nosio {tof i davao ga”. Posle wega bio je predsednik Peri{a
Jovanovi} a zatim Dragoslav ]osi}. Skup{tina zadrugara glasa za spajawe sa zadrugom „Ka~er” iz Belanovice. Kalaweva~ka zemqoradni~ka
zadruga osnovana je 1946. godine sa predsednikom Vladimirom Miri}em
a 1947. godine „Poqani~ka zadruga“ sa predsednikom Bogoqubom
Jovanovi}em. Daqe 1946. godine formiraju se zemqoradni~ke zadruge
u Belanovici, @ivkovcima i [utcima kojima je i po izme{tawu sreske uprave u Qig upravqao Mesni narodni odbor za Belanovicu. Ovom Narodnom odboru 1955. godine pridodata su jo{ naseqa: Trudeq,
Kozeq i Poqanice. Upravnik zadruge bio je Momir Josipovi}.
Pored osnovne delatnosti, zadruge su imale zadatak da snabdevaju gra|ane `ivotnim namirnicama i drugim potrebama (gas, {e}er,
uqe, so, bra{no, tekstil, obu}a i drugo). Odlukom Regionalnog zadru`nog saveza male zadruge iz [utaca i Dragoqa udru`uju se i Skup{tina zadrugara na sednici 13. maja 1956. godine donosi Odluku da
ta zadruga nosi naziv „Zemqoradni~ka zadruga — Ka~er“ sa sedi{tem
u Belanovici. Zadruga je imala veliku kooperaciju te je dato u tov
72 sviwe rase „Moravka” a vo}e je zasejano na 4 hekrara sa oko 38.000
stabala. Pogoni zadruge bili su: trgovina, ekonomija, mlin, otkup,
ma{inski park (kamion i traktor) i restoran koji 1958. godine
prelazi u sastav Mesnog narodnog odbora. Zadruga „Gaj” iz @ivkovaca pripaja se u sastav 1962. godine. ( Mesna zadruga „Kozeq” primqena je tek 1980. godine) U to vreme, dru{tveno samoupravqawe je hvatalo zamah pa 1975. godine ona postaje osnovna organizacija
udru`enog rada „Ka~er” ~ija je delatnost: proizvodwa i promet
proizvodima, repromaterijalom, trgovinskom robom i uslugama, sa
direktorom Radenkom Jovanovi}em. Te godine ona sklapa ugovor o
poslovno tehni~koj saradwi sa „Srbokopom”, kada joj se pripaja klanica a jula „Ka~er”sa 107 kooperanata se zajedno sa zadrugom iz Kadine
Luke udru`uje u radnu organizaciju poqoprivredno preduze}e „Sloga”
iz Qiga. Iste godine direktor postaje Jovan Markovi}. Krajem 1979.
godine OOUR „Ka~er” donosi odluku o organizovanju poslovnih
jedinica: prodavnice u Kalawevcima, Belanovici; magacini u
Belanovici, [utcima, @ivkovcima i Poqanicama; otkup stoke i
mleka u Belanovici. U Vaqevu marta 1980. godine formirana je
Slo`ena organizacija udru`enog rada „AIK Vaqevo“. U wenom sastavu je bila i poqoprivredna radna organizacija „Sloga“ sa sedi{tem
54
u Qigu koja je pokrivala podru~je ka~erskih mesnih zajednica. Tako
je i osnovna organizacuja kooperanata „Ka~er“ bila deo velikog
SOUR—a „AIK Vaqevo“. Ona je u posedu imala preko 4. 000 hektara
obradive zemqe, od ~ega je vi{e od polovine bilo pod ve{ta~kim
livadama, a 1.100 hektara pod kukuruzom, 900 hektara pod p{enicom,
prirodnim livadama, i sa nekoliko hektara vo}waka. To je bio razlog
da je zadruga imala industrijske su{ionice za {qivu. Delatnost
Zadruge razvijala se kroz proizvodwu na sopstvenoj ekonomiji i kroz
kooperaciju sa individualnim proizvo|a~ima. Me|utim, ekonomija je
poslovala sa gubitkom, naro~ito u ratarskoj proizvodwi, pa se
Zadruga okre}e sto~arstvu. „Ka~er“ je u govedarskoj proizvodwi bio
poznat daleko izvan belanova~kog podru~ja. Pokrivao je odgajawe
2.500 priplodnih krava koje daju oko milion litara mleka godi{we
i obezbe|ivao 2 000 teladi za tov. Zahvaquju}i mati~nom zapatu
krava 95% su krave rase „doma}e {areno“ u tipu „simentalca“. Za
dobar rad „Ka~er“ je dobio niz dru{tvenih i privrednih priznawa,
od Poveqe i Septembarske nagrade op{tine Qig do zna~ajnih nagrada na Novosadskom sajmu za izvoz teladi u tovu i do Ordena rada sa
srebrnim vencem.
Zadruga je izgradila i 19. avgusta, na Preobra`ewe 1993. godine,
pustila u rad hladwa~u kapaciteta 2. 000 tona. Izgradwa je trajala
nepune dve godine a vrednost objekta iznosila je oko pet miliona nema~kih maraka. Sredstva je obezbedila delom sama Zadruga a delom
poslovne banke uz kori{}ewe sredstava za Privredni preporod
Srbije i Me|unarodnog zajma za reintegraciju. Svu potrebnu opremu,
putem lizinga, isporu~io je {vedski biznismen Xererd Alinka.
Izgra|eni objekat je bio namewen pre svega ~uvawu jagodi~astog vo}a:
maline, jagode i kupine za proizvode sa teritorije Qiga, Lazarevca
i Aran|elovca. Tada je zaposleno 10 radnika uz 20 sezonskih.
Zadruga se jedno vreme bavila i otkupom malina,{qiva i mle~nih
proizvoda da bi i ta aktivnost prestala radi unapre|ewa gajewa tovqenih junadi {to je bilo veoma isplativo i ~ime su se mnogi uspe{no bavili. Izgra|en je ve}i broj {tala a doma}instva su pro{irivana dogradwom savremenijih objekata. Me|utim, dr`ava pove}ava
kamate te ekonomsko poslovawe nije isplativo i zadrugarstvo se polako gasi. Ga{ewem zadrugarstva prestaje razvoj sela.
Sa osnivawem mesne zajednice u Belanovici, 1960. godine, potrebe varo{ice za navedenim zanatskim uslugama su uslovile formirawe Komunalnog preduze}a, koje je odr`avalo vodovod, pijacu, gradsku
~isto}u, rasvetu. Ovo preduze}e otvara nekoliko zanatskih uslu`nih
55
radionica, kao {to su: stolarska, abaxijska, bravarska, klani~ka, ugostiteqska. Sve ove radionice dostigle su samo minimalni razvoj jer
je belanova~ko stanovni{tvo bilo u stalnom opadawu zbog preseqavawa u ve}e centre.
Iz tradicije delatnosti stolarske radionice kasnije je osnivan
„Belan“, preduze}e za drvnu galanteriju, a iz male klanice, „Srbokop“, velika industrijska klanica. Pored toga, fabrika sijalica „Elektron“ iz Barajeva osnovala je jedan pogon za izradu nu`nog svetla.
Vo}no—lozni rasadnik formiran je 1958. godine i bio je ogledno poqe polaznicima ni`e Poqoprivredne {kole ~iji je direktor bio Rade Mati}. Kasnije, 1965. godine, Vo}no—lozni rasadnik se pripaja Zemqoradni~koj zadruzi „Ka~er”. Zadruga tada broji oko 60 radnika. Bitno je re}i da Zadruga tada prvi put prima visoko obrazovane stru~ne kadrove poqoprivredne struke.
Zadruga je na zemqi{tu rasadnika izgradila klanicu i otpo~ela
sa klawem krupne stoke. Ranije se jedno vreme klawem stoke bavio i
„Belan“. Ovom delatno{}u Zadruga se bavi sve do 1975. godine kada
je ova radna jedinica iskazala veliki gubitak i u razgovorima sa „Srbokopom“ iz Beograda, dolazi do ustupawa klanice. Tim sporazumom
„Srbokop“ je osim klanice preuzeo i 15 radnika Zadruge. Renovirawe
klanice trajalo je do 1983. godine kada je izgra|ena, za ono vreme,
moderna, proizvodne povr{ine 3. 750 m2 i skladi{nog prostora 1.400
m2 koja je osim za doma}e radila za inostrano tr`i{te. Zaposlen je
veliki broj (69 radnika) lokalnog stanovni{tva {to je omogu}ilo
mnogima da se do{koluju i steknu iskustva u klani~noj industriji.
Preduze}e „Ka~er koop“, vlasnika Milovana Dogawi}a, bavilo se
proizvodwom mineralnih dodataka za sto~nu hranu i trgovinom
sto~nom hranom i repro materijalom za poqoprivredu. Osnovano je
1991. godine sa {est radnika da bi 1997. imalo 18 radnika. Izgra|en
je proizvodni pogon povr{ine 1160 m2, na`alost i on je prestao sa
proizvodwom. Danas postoji „Agro—kremen” koji se bavi trgovinom
proizvodima za poqoprivredu. Izgra|ena hala stoji prazna i po nekada se koristi za skladi{te.
Pored savremene hladwa~e Frigo Grand izgra|ena je i mawa hladwa~a Frigo Bel na izlazu iz Belanovice, u Berisavi.
U biv{im prostorijama zemqoradni~ke zadruge Ka~er osniva se
1997. godine privredno dru{tvo za proizvodwu, promet i usluge sa osnovnom delatno{}u u uzgoju doma}ih `ivotiwa „Agro Bel“. Vo|ewem
mati~ne evidencije goveda Predrag Markovi} i Du{ko Sari} doprinose razvoju kvalitetnih rasa na ovom podru~ju, produ`avaju}i zapo56
Proizvodna hala Agro-kremena
~eti posao koji je Zemqoradni~ka zadruga „Ka~er“ 1985. godine zapo~ela sa evidentiranih 39 grla Simentalske rase da bi 1993. imalo
oko 300 grla, 2005. mnogo vi{e 1500 a 2011. oko 1700 grla. Danas je
evidentirano u mati~nu kwigu i oko 150 grla ovaca rase Virtenberg.
Ova mati~na evidencija je potrebna poqoprivrednicima da ostvare
subvecije koje dr`ava daje za potsticaj gajewa stoke tako da je
godi{wi prihod Ka~erskog kraja od subvencija oko 200.000 evra.
PREDUZE]E „BELAN”
Kada je osnovana Mesna zajednica, 1960. godine, formirana je Stanbena zajednica a kasnije Zanatsko—uslu`no preduze}e u koje su u{le
i zanatlije: bravari Milo{ Jovanovi} Buntula; stolari Tikomir Raki}, Milovan Raki} Prota, Milan Raki} ]avela, Petronije i @ivorad Stojanovi} iz [utaca; kroja~i Ilija Luki}, Milan Mihajlovi}
Azawac, Vlaja Petronijevi}.
Zanatlije su obavqale svoju delatnost u svojim prostorijama i udru`ili su svoju opremu i prostor u zajedni~ko preduze}e koje se kasnije razvilo u profitabilnu firmu. Prvi direktor bio je Dragi{a
]osi}, do tada upravnik De~ijeg doma. Ra~unovo|a je bio Miroslav
Skerla Radovanovi} iz Brajkovca a blagajnik Dimitrije Di{a Stojanovi} iz Kalawevaca. Kasnije se pridru`io i Du{an \ukni} sa svojom kasapnicom koja je bila dugo glavni snabdeva~ mesom Aran|elovaca i Beograda
U to vreme po~iwe izgradwa vikend ku}a sa prikqu~ewima na vodovodnu mre`u te se i gra|evinska delatnost po~ela razvijati u ovom
preduze}u. Zadatak im je bio i da se odr`ava i rekonstrui{e vodovod,
odr`ava pijac, ~iste ulice i odr`ava rasveta. Kasnije komunalna del57
atnost prelazi u Qig i 1966. godine preduze}e mewa naziv u Zanatsko
gra|evinsko preduze}e Belanovica, pod ovim nazivom ono radi do 1974.
godine. Zemqoradni~ka zadruga „Ka~er” otvara svoju novu klanicu i
dosta radnika prelazi u wu a delatnost usmerava u dva pravca: klanicu
i proizvodwu elasti~nih podlo{ki za `eleznicu sa radnicima koji su
do{li iz „Elektrona“ Kraqevo. Po~iwe proizvodwa i monta`a delova
za autobuse „11. Oktomvri“ iz Makedonije gde se prethodno vr{i galvanizacija u ovom pogonu a 1976. godine po~iwe izgradwa proizvodne
hale sa opremom za obradu drveta. Mali privatnici se odvajaju i formiraju metalotehni~ko preduze}e „Belan“, koji ima i drvoprera|iva~ku
proizvodwu. Tada po~iwe izgradwa proizvodne hale sa opremom za
obradu drveta. Dragi{a ]osi} odlazi u penziju, a direktor postaje
ambiciozni Milorad Vojinovi} Mi}a. On je osmislio nove programe i
pro{irio kapacitet izgradwom jo{ jedne proizvodne hale. Preduze}e je
izuzetno dobro poslovalo te kupuje novu opremu i gradi su{aru za drvo
kapaciteta 40 kubnih metara gra|e. Raspola`e sa dve proizvodne hale
za rezawe i preradu drveta i otvara se i kuhiwa za radnike. Dnevni
kapacitet prerade je 20 metara kubnih rezane gra|e. Rad se obavqao
dvosmenski a roba izvozi u inostranstvo. Me|utim, odlaskom Vojinovi}a
nova hala nikada nije pu{tena u pogon niti su nabavqene za wu nove
ma{ine. Direktor postaje Milo{ Dra`i} koji nastavqa sa proizvodwom
paleta za `eleznicu. Po{to je prerada drveta bila glavna delatnost,
mewa se ponovo naziv — u preduze}e za preradu i izradu proizvoda od
drveta „Belan” i on ostaje sve do privatizacije 2003. godine. Kasnije,
1989. godine, metaloprera|iva~ki pogon se ustupa „Elektronu“ iz
Beograda sa direktorom Milo{em Dra`i}em i nastavqa samostalno da
radi sve do 1995. godine kada ide u ste~aj. Direktor „Belana” postaje
Radivoje Lomi} koji poku{ava da obnovi proizvodwu.
58
Zatim dolazi do ~estih promena direktora i „Belan“ sve vi{e
propada da bi ga kasnije kupio privatnik iz Aran|elovca ali lo{e
posluje i svodi broj radnika na minimum. Preduze}e vi{e nema
prepoznatqiv proizvodni program i polako se gasi. Danas, 2011.
godine tu`no je gledati kako jedno preduze}e, koje je imalo perspektivu da lepo posluje, do`ivi takav kraj.
HLADWA^A FRIGO GRAND
Pored „Belana“ tu je i moderna hladwa~a Frigo Grand, osnovana
2005. godine, ukupnog kapaciteta 5.000 tona zamrznutog vo}a, locirana u regionu sa dugogodi{wom vo}arskom tradicijom. Sa 50
obu~enih radnika i mre`om od oko 1. 000 farmera dobavqa~a sve`eg
vo}a, Frigo Grand je u mogu}nosti da dobije, preradi i ponudi najboqe vo}e iz Srbije. U ponudi su maline, vi{we, kupine, jagode,
borovnice, {qive, kao i razne vrste vo}nih mikseva.
Pored dva proto~na tunela za zamrzavawe, kapaciteta 4.000 kg
vo}a na sat, hladwa~a je opremqena sa ~etiri ma{ine za isko{ti~avawe vi{we, kao i linijama za preradu svih vrsta jagodi~astog vo}a.
Kompjutersko vo|ewe tehnolo{kih procesa proizvodwe i video nadzor omogu}avaju da je proizvod vrhunskog kvaliteta sa stanovi{ta
bezbednosti hrane. Hladwa~a je sertifikovana od ovla{}enih institucija.
Frigo Grand je orijentisan i na izvoz u zemqe EU, kako zamrznutog vo}a za industriju (industrijsko) tako i za komercijalno pakovawe robnih marki.
U decembru 2008. Frigo Grand preuzima proizvodwu, pakovawe i distribuciju robne marke First fruit, ~ime izlazi i na doma}e tr`i{te. Vozni
park od frigo vozila razli~itih kapaciteta omogu}uje urednu dostavu na
celoj teritoriji Srbije i okolnih zemaqa.
59
„PRIMA - BOROVNICA“
Osnovana je 2008. godine kao udru`ewe uzgajiva~a kultivisane borovnice da bi sada postala zemqoradni~ka zadruga. Ona je najve}a i
najozbiqnija organizacija u Srbiji koja se bavi proizvodwom i pru`a sve {to je potrebno za uspe{no gajawe ovog vo}a. Direktor zadruge Ivan \ukni} me|u prvima se osmelio da gaji ovo korisno vo}e
a od 2008. godine zadruga je po~ela gajewe i brusnica. Radi mogu}nosti izvoza u Holandiju uveden je Global - Gap svetski poznat standard kvaliteta. Zadruga je u~estvovala na sajmu vo}a i povr}a Fruit Logistika u Berlinu i na sajmu prehrane „FOODEX“ 2011. u Tokiju. Uvoznik je veoma kvalitetnih sadnica, onih sorti koje su dale najboqe
rezultate u uslovima gajewa u Srbiji. Zadruga radi i na edukaciji
svojih ~lanova organizovawem niza predavawa iz ove oblasti uz u~e{}e stru~waka iz Japana, [vedske i SAD koji su potencijalni kupci proizvoda.
KAFANE I KAFI]I
Kafane su objekti u kojima se potvr|uje istorija nekog mesta. One
su svedoci svih doga|aja u pro{losti, sada{wosti i budu}nosti. Belanova~ke kafane imaju svoju dugu istoriju. Od postanka naseqa do
danas, one se ra|aju i nestaju ali wihov uticaj na `ivot mesta ostaje u generacijama koje ih pose}uju.
Ne bele`im koja je i kada prva otvorena a zna se da su uvek postojale, do~ekivale, slu`ile i ispra}ale sve generacije. I uvek opstajale za razliku od drugih delatnosti. Ovde se podse}amo samo nekih
o kojima postoji re~ da su postojale. Neke, za koje pretpostavqam da
su postojale ne pomiwem jer nema podataka o wima.
Me|u najstarijim kafexijama u Belanovici pamte se Radovan Lomi}, koji je dr`ao kafanu u ku}i Vlaje Kolakovi}a, zatim „Abisin~eva kafana” vlasnika Radojka nalazila se na ulazu iz Qiga, sledi
„\ukni}a kafana” vlasnika Vladimira \ukni}a a posle rata ta kafana je bila „[uta~ka kafana” koja se nalazila u centru.
Tako|e se pamte kafexije Sre}ko Popovi} Tur~in sa kafanom
„Ka~er” u svojoj ku}i koja je imala i sobe za no}ewe a nasledio ga je
wegov sin Mi}a Popovi} Ture, kasnije Jula Popovi} sa „Julinom kafanom” ispred koje smo ~ekali autobus da voza~ Dim~e donese subotom i nedeqom novine iz Aran|elovca. U Belanovici, sve od 1957. godine, kada su umrli Vasa Lomi} i Peri{a Raki}, a koji su prodavali novine i cigarete do 2005. nije bilo drugih prodavnica novina.
Dok se ~ekao autobus pila se najboqa kafa i sve novosti iz Belano60
vice i okoline mogle su se ~uti ispred „Juline kafane”. Leto je posebno interesantno kada do|u vikenda{i i kada se povede razgovor o
sportu i politici. Danas se novine mogu kupiti u prodavnicama me{ovite robe. Kiosk za prodaju cigareta i {tampe jo{ ne postoji.
Slede „Jakovina kafana” koju je dr`ala majka Du{ana \ukni}a
te je on tu kafanu kasnije od we nasledio. Kasnije, na tom mestu izgra|en je hotel Beogradske industrije piva „BIP” koji je kasnije
pre{ao u vlasni{tvo „Beogradskih elektrana”. On je od 2007. godine
u ste~aju. Zatim „Perovi}a kafana” vlasnika @ivka Perovi}a u ku}i
gde je `iveo poznati {ofer starih autobusa Mija, „Milovanovi}a”
vlasnik rodom iz Poqanica, „Vlajina kafana” koju je dr`ao Radenko
Kolakovi} i koja je kasnije pre{la u vlasni{tvo sportskog dru{tva
„Ka~er”. „Dra`ina kafana” vlasnika Dra`e Jov~i}a bila je u staroj
61
Julina kafana
pekari, „Katani}eva kafana” preko puta gorostasnog bravara Buntule
u gorwem kraju Belanovice, „Rudnik kafana” vlasnika Dragoquba Jovan~evi}a u ku}i pored stare kova~nice.
Pri~a se da su ve}ine starih kafana imale i {tale, koje su slu`ile za sme{taj sto~ne zaprege u`i~kih trgovaca koji su svra}ali u Belanovicu na putu za Beograd. Tu bi se odmarali i osve`ili kako bi
kroz Ru{aw, na domak Beograda, pro{li po danu jer su tamo no}u pqa~kani rabaxije i trgovaci.
Me|u poznatijim dana{wim kafanama su: „Markova kafana” koja
je 2009. godine zatvorena a u kojoj su spremani odli~ni doma}i specijaliteti. Oni danas mogu da se dobiju u ]osinoj „Ka~ari”, vlasnika
Zorana Jov~i}a, gde se okupqaju Belanov~ani na jutarwu kafu. Ina~e,
ova kafana je podignuta na temeqima Radosavqevi}a ku}e, najstarije
u Belanovici, koja je bila embrion za {irewe mesta. U Marinkovi}a
vodenici nalazio se kafi} „Kafe—10” u kome se moglo prijatno osve`iti pored re~ice Berisave a koji je sada zatvoren. Kod Matijinog
kafi}a „Dva Brata” („kod Buve“) najvi{e se okupqaju mladi. U kafi}u „Kod Rajka” vlasnika Rajka Jevti}a tako|e se pije dobra i jeftina jutarwa kafa. „Breza” Mi{ka Markovi}a na ulazu u Belanovicu
je prvi kafi} pored mlina gde se mogao sa~ekati zavr{etak mlevewa
p{enice i osve`iti se dobrom doma}om rakijom. Me|utim, mlin od
2009. godine ne radi. Kafi} „Mala kafanica” vlasnika Buce Igwat62
ovi}a radi samo preko leta i ima odli~an ro{tiq. U wemu se okupqaju Belanov~ani koji dolaze prete`no vikendom tako da se ~esto
razgovori i dru`ewa zavr{avaju u zoru. U zadwe vreme dosta je
pose}en i kafi} „\or|e” na raskrsnici puteva za Qig i Lazarevac.
Ranija „Kolakovi}a kafana”, sada objekat FK „Ka~era” (dok se
ponovo ne vrati starom vlasniku) dugo se odr`ala u Belanovici. U
woj su se promenili mnogi vlasnici i ona se sada iznajmquje mnogim
vlasnicima za razne namene. U kafani su ranije prikazivane bioskopske predstave i odr`avane razne priredbe. Danas ona slu`i mesnoj
zajednici za glasawe a kada su veliki va{ari ona se iznajmquje za
prijem gostiju dok traje va{ar.
U Belanovici je postojala benzinska pumpa u vlasni{tvu Naftne industrije Srbije „NIS“ na raskrsnici puteva za Rudnik, Aran|elovac i
Qig, ispod crkvenog placa. Najvi{e je snabdevala gorivom poqoprivrednike sa traktorima i drugim poqoprivrednim ma{inama. Pumpa je
imala osnovni asortiman goriva, a tu su se mogli kupiti i najosnovniji
rezervni delovi za vozila s obzirom na to da Belanovica nema prodavnicu
za wih. Na `alost zbog slabog prometa ona je 2012. godine zatvorena.
Treba napomenuti da je 1906. godine otvorena prva po{ta koja opslu`uje devet okolnih sela. Treba re}i da je Belanovica tek 2012. godine dobila digitalnu telefonsku centralu za razliku od pojedinih
okolnih sela, [utaca i @ivkovaca koje su ranije stare analogne zastarele centrale zamenili sa savremenijim digitalnim. Repetitor za mo63
Kafana „Ka~ara”
bilnu telefoniju „Mobtel” podignut je 1998. godine a 2005. repetitor
mobilne telefonije „Telekom” na koga su naka~eni i predajnici slabe
snage koji snabdevaju Belanovicu sa samo par TV programa. Preko wega
Belanovica dobija signal od Lazareva~ke televizije „GEM”.
Savremena autobuska stanica, posle dugih pregovora sa op{tinom
Qig, kona~no je izgra|ena 1997. godine ali nikada nije proradila, te
je prodata 2006. godine i u izgra|eni prostor useqeno je Javno Ko-
Bucina kafanica
64
Trgovina Ba{kalovi}
munalno preduze}e „[umadija” a zatim trgovina. Danas je JKP „[umadija” preseqena u zgradu Mesne zajednice.
Elektri~nu struju su me{tani dobili 1950. godine a proizvodio
ju je generator koji se nalazio u mlinu za `ito vlasnika Ivka Tomkovi}a da bi kasnije generator bio preme{ten u dvori{te Sre}ka
pekara. Pokretao ga je preko dugog kai{a, parni motor „Aran” koji
je imao strogu satnicu rada. Kasnije 1955. godine Belanovica je povezana dalekovodom prvo preko Qiga a kasnije od Lazarevca izgradwom trafo stanice 35/6 KV. Trafo stanica nema stalnog uklopni~ara
i u slu~aju nestanka struje mora iz Qiga da do|e da bi osposobio stanicu. Elektro mre`a je po okolnim selima dotrajala usled strih dr-
65
Bife „Ka~erska dolina”, 1968
venih stubova koji ~esto dovode do havarija. Sama Belanovica je stidqivo osvetqena uli~nim svetlima ali ne u potpunosti tako da je tek
krajem 2010. godine osvetleqen put od {kole do centra. Vi{e su osvetqeni putevi ka seoskim ku}ama nego ulice u Belanovici.
Bioskop ne postoji ali je me|u prvim mestima, jo{ davne 1955. godine, Belanovica imala putuju}i bioskop koji je dovozio malo hrom
bioskopxija Srba iz Qiga. Wega je u prikazivawu filmova zamenio
Dragutin Lomi} Albus. Filmovi su prikazivani u Kolakovi}a kafani
a gledaoci su sedeli za kafanskim stolovima. Obavezno je prvo
prikazivan `urnal koji je sadr`ao sve trenutne aktuelnosti u dr`avi.
Predstavu su pratile dve ili tri pauze da se promeni rolna filma i
da se premota, a za to vreme moglo se osve`iti uz neko pi}e.
Drveni most preko reke Ka~er zamewen je 1972. godine betonskim.
Prvi radio aparat instaliran je 1921. godine, doneo ga je Milan
Vemi}, student meteorologije a kasnije veliki nau~nik.
Prva kafana sagra|ena je u Belanovici 1840. godine.
Sto~ni va{ar ustanovqen je 1893.
Stalni lekar postavqen je 1904. Izgradwa puta niz reku Ka~er
bila je 1906. Po{ta otvorena 1906. Vodovod 1926. Zemqoradni~ka zadruga 1935. De~iji dom otvoren 1940. Veterinarska stanica sagra|ena
1959. Zdravstvena stanica postoji od 1960. Bazen za kupawe sagra|en
1960. Zgrada nove {kole 1961. godine. Automatska telefonska centrala pu{tena je 1981 godine.
66
TURIZAM
rijatan ambijent, ~ist vazduh, dobra voda i prirodna hrana
blagodeti su koje privla~e turiste i sve namernike na pravi
odmor. Ve} 1934. godine po~iwe se sa organizovanim turizmom, kada je beogradska op{tina posredstvom doktorke Vajs poslala
dve grupe siroma{nih u~enika na oporavak. Ona je za vreme Prvog
svetskog rata boravila sa porodicom u Belanovici, u ku}i Dragi}a
Gavrilovi}a, a kasnije se preselila u Beograd i svojim poznanstvom
omogu}ila da grupe beogradske dece borave u Belanovici. Deca su bila sme{tena u tada{woj {koli a hranu su im spremali u ku}i Vasilija Lomi}a i wegove supruge Vidosave. Arsenije Lomi} je imao sala{ u kome su se deca hranila.
Kraqica Marija, iz svog fonda, 1939. godine zapo~iwe da gradi
De~iji dom za oporavak siroma{ne dece Beograda. Zgrada je zavr{ena
1940. godine i nikada nije pu{tena u rad jer je po~eo rat. Danas na
toj zgradi nigde nema imena Kraqice Marije, vaqda da ne remeti „sk-
P
Biv{i BEKO, 2012.
67
lad“ o kome je svedo~ila spomen plo~a sa petokrakom i natpisom: „U
ovoj zgradi Vaqevski i [umadijski partizanski odred vi{e puta je opkoqavao i tukao doma}e izdajnike, koje su samo ovi ~vrsti zidovi mogli spasti od zaslu`ene kazne narodnih boraca. Smrt fa{izmu — sloboda narodu! 14. oktobar 1951. godine. Savez boraca sreza qi{kog”.
Neko je plo~u sa tekstom kasnije kriju}i skinuo te sada na fasadi stoji rupa. Niko se nije potrudio da Kraqicu Mariju pomene na
novoj plo~i.
[ti}enici De~ijeg doma, 1958
Ovaj legat je posle rata nacionalizovan a u domu od 1946. do 1961.
godine borave deca ratna siro~ad, siroma{na, koja su ostala bez roditeqa. Kroz dom je pro{lo 246—toro dece o kojima su brinuli vaspita~i a osnovnu {kolu su poha|ali sa ostalom belanova~kom decom.
U domu je bilo sme{teno 57 dece, ~iji su roditeqi poginuli u ratu
ili ~iji su roditeqi du{evno oboleli i deca koja se nalaze pod starateqstvom. Decu u domu su ~esto pose}ivala razna humanitarna udru`ewa pru`aju}i potrebnu pomo} pa je tako 1948. godine boravilo
200 dece iz Gr~ke.
Dom je radio do 1961. kada je Belanovica, uz saglasnost Republike,
postigla sporazum sa tada velikim preduze}em, beogradskom konfekcijom „Beko“, oko ustupawa objekta i druge imovine koja je konfiskovana od kraqice Marije, kako bi se zavr{ila izgradwa nove osnovne
{kole u Belanovici. „Beko“ adaptira dom u odmarali{te za svoje rad68
nike i izgra|uje niz drugih sportskih objekata i objekata dru{tvenog
standarda. Kompleks ima 46 le`aja u osnovnoj zgradi i 39 le`aja u
13 depandansa, izgra|enih 1960. godine.
Izgra|eni su ogra|eni sportski tereni za male sportove, tenisko
igrali{te sa podlogom od {qake i sve je nagove{tavalo dobar razvoj
turizma. Kompleks sadr`i svu potrebnu infrastrukturu (kuhiwu, kotlarnicu sa centralnim grejawem, trafostanicu i kanalizaciju). „Beko“
je u opremawe objekta ulo`io dosta finansijskih sredstava a u~estvovao je sa pola ukupno potrebnih sredstava za rekonstrukciju vodovodne
mre`e u Belanovici.
Me|utim, „Beko“ je prestao sa radom i odlaskom firme u ste~aj
objekti propadaju. Na vi{e licitacija za prodaju niko se nije javio
te se sada ~eka da taj predivan objekat neko kupi, adaptira i nastavi
sa radom na zadovoqstvo svih me{tana. Ispred zgrade je veliki plato
koji se nalazi u hladovini stogodi{wi hrastova koji leti pru`aju
prijatan odmor. Na tom platou su odr`avane razne kulturne manifestacije a na jednoj od wih gost je bio akademik Matija Be}kovi}.
Prvo Dru{tvo za unapre|ewe Belanovice osnovano je 1910.
godine. Okupqalo je gra|ane u zajedni~koj akciji za izgradwu infrastrukturnih objekata vodovoda i javnog kupatila. Nosilac aktivnosti dru{tva bio je pukovnik Laza Matijevi}. Osnovalo je Narodnu
biblioteku i brinulo se o ~isto}i naseqa. Osnova~i su bili tada{wi u~iteqi i drugi u~eni Belanov~ani. Tako je Narodno parno kupatilo izgra|eno i osve{tano 1937. godine. Prvi Svetski rat je prekinuo rad Dru{tva te je tek 1924. godine ono obnovqeno.
69
Uranak 1960
Proslavqali su se svi crkveni praznici uz muziku i dru`ewa. Tako su pravqeni uranci za \ur|evdan kada se izlazilo pre svanu}a u
prirodu (obi~no na Glogovicu) sa spremqenim jelom, pi}em i muzikom
a vra}ali se ku}i sa nabranim |ur|evskim cve}em od koga se pleo venac i stavqao na ulazne kapije za sre}u u domovima. Kasnije su ovaj
praznik komunisti prekrstili u obele`je Prvog maja.
Veselo dru{tvo u Du{anovoj kafani 1969.
70
Zbog veoma `ivopisne okoline, Belanovi~ani su 1957. godine
osnovali turisti~ko dru{tvo „Zmajevac“, da bi ve} slede}e,
Belanovicu proglasili turisti~kim mestom, koje je odmah po~elo da
prihvata goste u privatnom sme{taju. Tako je 1959. godine broj gostiju daleko prema{ivao broj me{tana, kada je bilo ~ak i do 500 gostiju dnevno, a sezona je trajala dva do tri meseca. Jedan od aktera razvoja turizma u to vreme bio je Dragan Nikoli}, pravnik i veliki entuzijasta iz Beograda. ^lanovi dru{tva su uspevali da animiraju
Belanov~ane da sre|ivawem svojih objekata do~ekaju turiste iz raznih
gradova a najvi{e iz Beograda i Vojvodine. Sme{taj turista je prvo
bio u privatnim ku}ama a kasnije u hotelu „Ka~er“ gde se hranilo do
100 gostiju.
Bazen u Belanovici
Ina~e hotel je napravqen na mestu gde je ranije bila ~uvena kafana Du{ana \ukni}a, koja je ujedno bila i autobuska stanica jer su
pred wom stajali svi autobusi. \ukni}a kafana je bila na spratu a
leti je imala i nekoliko stolova na trotoaru. Na drvenom olajisanom podu, na sred, nalazila se velika bronzana furuna a sa plafona
visila je lampa na gas koji je kafexija morao prvo da napumpa pa da
zapali. Kafana je posedovala i bilijar sa kuglama gde se morao ubaciti nov~i} da bi se oslobodile kugle. Uglavnom se pila rakija „brqa” niske gradacije, do 12 gradi, kafa sa kockom {e}era i obi~nom
vodom. Deca i dame su uglavno pili sok od maline. Jedna rakijska
~a{a u dva deci vode pa se prome{a da se razmuti malina, bilo je
jedino osve`avaju}e pi}e. Kafana je imala najvi{e gostiju u vreme
dolaska ili odlaska autobusa jer je slu`ila i kao autobuska stani71
ca. ^esto su okupqenom i malo zagrejanom dru{tvu svirali muzikanti na uvo i pevali narodne pesme.
Istovremeno, sa prihvatawem gostiju po~ela je 1960. godine izgradwa bazena skromnih dimenzija, 12x18 metara. Bazen je renoviran
2006. godine i prijatan je kutak za osve`ewe u letwim mesecima.
Obli`wa {uma daje prijatnu hladovinu. Bazen je gra|en u okviru
sportskog kompleksa ~iji su drugi objekti u neposrednoj blizini.
Kupa~i na Miri}a brani
Dok nije bilo bazena, kupa~i su u velikom broju pose}ivali Miri}a branu na reci Ka~er. Brana je udaqena oko kilometar od centra Belanovice i do we se mo`e do}i i pe{ice, pored reke u kojoj
ima dosta malih virova za qubiteqe ribolova. Ranije se kupalo ispod
Miri}a brane na stenama i ispod wih u velikom i dubokom viru. Ina~e, brana se sastoji od 5—6 ukqe{tenih balvana na obe obale i slu`ila je da vodu iz Ka~era sprovede kanalom do Miri}a vodenice, udaqene oko 500 metara.
Nedaleko od Belanovice, na 4. kilometru u zaseoku Dragoqa, na
imawu ]osi}a, Zoran Popovi} je izgradio 1994. godine bazen u predivnom ambijentu pored reke Ka~er ispod {ume. Iskori{}ena su tri
izvora pitke vode sa kojima se puni bazen, a prijatan ambijent upotpuwuje bife u senci hrastovog hlada sa doma}im specijalitetima. Objekat poseduje i dva bungalova za sme{taj turista.
Na samo ~etri kilometara od Belanovice, u selu Trudequ izgra|en je prijatan turisti~ki objekat „Vila Milica” u vlasni{tvu Mi72
Vila Milica
lutina Mati}a koja raspola`e sa devet dvokrevetnih savremeno ure|enih soba sa grejawem, internetom i satelitskim TV a tu u blizini je i stara ku}a sa dve dvokrevetne sobe. U okviru objekta je i restoran sa izvrsnom doma}om hranom. U dvori{tu se nalaze: bazen za
kupawe dimenzija 12x6 metara, dubine 1,5 do 1,75 metra i travnati
sportski teren pogodan za mali fudbal i odbojku dok u objektu postoji oprema za stoni tenis i bilijar.
Zbog vrlo lo{ih puteva do 1970. godine, kada je asfaltiran put do
Qiga, nije se mogao o~ekivati ve}i turisti~ki razvoj. Tek 2006. godine
Belanovica je povezana asvaltnim putevima sa svim obli`wm gradovima te udaqenost najbli`ih velikih centara nije ve}a od 20 kilometara,
{to omogu}uje brz dolazak u Belanovicu na lep izlet i boravak u
prirodi. Iako le`i na domaku turisti~ki atraktivnih planina
Rudnika, Bukuqe, Rajca, a u blizini je i bawa Vrujci, razvoj turizma
Belanovice tekao je usporeno u zavisnosti od saobra}ajnih uslova, a
posebno prema turisti~kim centrima Aran|elovcu i Div~ibarama.
Jedini hotel „BIP” sa 36 le`aja (13 dvokrevetnih i 10 jednokrevetnih soba) u samom centru je zatvoren ali se mo`e koristiti
za razne sve~anosti (svadbe, ro|endani i ispra}aji u vojsku). Postoji
`eqa sportskog dru{tva „Ka~er” da objekat iskoristi za prijem
sportista na pripreme uz kori{}ewe sportskog centra. Turisti danas
mogu dobiti sme{taj po povoqnim cenama uz odli~nu uslugu jedino u
privatnom sme{taju.
73
Dowi kraj Belanovice
Naseqe je izgra|eno po Urbanisti~kom planu iz 1992. godine,
wegova osnova je plan iz 1912. (a`uriran 1972. godine). Po wemu je
predvi|eno da industrija, proizvodno zanatstvo i turizam budu osnovni nosioci budu}eg razvoja i da se prostornom organizacijom prema
tim namenama, omogu}i wihova realizacija. Predvi|eno je da se centar grada, sa centralnim funkcijama, trgovinom, ugostiteqstvom, upravom i administracijom, i daqe razvija monocentri~no i razvu~eno
du` dve glavne ulice. Stambena zona je ostala i daqe u prete`no individualnoj izgradwi na povoqnom i osun~anom podno`ju Ka~erskog
brda. Industrijska zona dobila je pro{irewe u nastavku postoje}ih
kapaciteta, a u wenoj blizini locirano je i proizvodno zanatstvo. Za
74
turizam je predlo`ena adaptacija i rekonstrukcija postoje}ih turisti~kih objekata, ali i izgradwa novog hotela od 250 le`ajeva,
nekoliko novih restorana, novo vikend naseqe, sportsko—rekreativni
centar, ure|eno zelenilo, pe{a~ke staze, kako bi se pro{irila paleta turisti~ke ponude i zaposlio ve}i broj stanovnika.
^ist vazduh bez aero zaga|ewa i industrijskih isparewa, naro~ito u okolnim selima, po{umqenost okoline listopadnim i ~etinarskim stablima, pogoduju osobama u svakom `ivotnom dobu. Nadmorska
visina od 250 metara naro~ito je pogodna za rekonvalescente plu}nih
i kardiovaskularnih oboqewa. Sportisti mogu borave}i u Belanovici podi}i svoju kondiciju za takmi~ewa bez velikih te{ko}a. Karantinski boravak sportista je naro~ito preporu~qiv usled blizine velikih sportskih centara kao {to su Beograd, Lazarevac, Kragujevac,
Vaqevo i drugi ve}i gradovi. Za vreme rada hotela u wemu su boravili sportisti iz raznih gradova i iz Ujediwenih Arapskih Emirata.
Tako|e su na svoje pripreme dolazili fudbaleri „Bora”, „Kolubare”,
pioniri „Partizana” i mnogi drugi klubovi.
Kulturni `ivot je intenzivan tokom letweg raspusta, kada deca i
vikeda{i masovno do|u u Belanovicu na odmor. Bra~ni par umetnika
Huber i biv{i stare{ina ovda{we crkve, sve{tenik Ratko Radoji~i}, u
`eqi da obogate i ulep{aju ovda{wi kulturno—zabavni `ivot, nedavno
Proslava 100 godina Belanovice
75
su organizovali „Umetni~ki sabor Ka~era”, svojevrsnu slikarsku koloniju, koja je trebalo da postane tradicionalna ali zbog raznih okolnosti
ona je sada izostala. Gostovalo je petnaestak slikara, uglavnom iz
Beograda, me|u kojima Milivoje Kawe{ Novakovi}, Milutin Dedi},
Stanka Todorovi}, Mira Denkov, Milenko Mihajlovi}, Milivoje
Bogojevi}, @ivorad Lazi}, Dijana Ko`ovi}, Veselin Dra{kovi}, Vlatko
Bjelica, Ana Borovec, Milo{ Vu~ehi}, dr Stojan Xalajlija, Bo`a Vlaji},
Brana Puleti}, Tatjana Sorokina i Nade`da Severina iz Moskve, i
drugi. Slikari su celu varo{icu i okolinu pretvorili u svoj otvoreni
ateqe. Pozvali su me{tane i goste koji to `ele da im se pridru`e i
zajedno sa wima slikaju. Bio je to najve}i javni ~as crtawa u istoriji
Belanovice koja je i sama svojevrsna slika. Me{tani su svakodnevno, a
pogotovu ovom prilikom, slikare i goste za uzvrat dobro ugostili.
Zamak „Zmajevac” oko 1925.
U Belanovici su gostovali ~lanovi redakcije „Glasa crkve” iz Vaqeva i priredili izlo`bu svojih izdawa o kojima je govorio glavni urednik ove izdava~ke ku}e, sve{tenik Quba Rankovi}, a svoje stihove su
kazivali pesnikiwa Vida Obradovi} i Ana Borovec, slikarka iz
Beograda. Doktor Qubivoje Stojanovi}, profesor Bogoslovskog fakulteta iz Beograda, odr`ao je predavawe o crkvenom govorni{tvu. Poznati glumac Tanasije Uzunovi}, ~ija je majka Belanov~anka, iz familije
Gavrilovi}a, govorio je [email protected] Svetog Simeona” od Save Nemawi}a.
76
Po~etkom 2006. godine po~ela je, za potrebe snimawa jednog igranog filma, adaptacija ku}e pukovnika Milovana Gavrilovi}a koja se
nalazi na padini brda Glagovica u samoj {umi iznad sportskog centra. Ku}u je pukovnik Gavrilovi} 1915. godine gradio u francuskom
„Ribqa ~orba” i Bora \or|evi} na Danima Ka~era 2004.
stilu sa svim, za one prilike, potrebnim prate}im objektima. Milovan je, ina~e, bio vojni ata{e i usavr{avao vojnu doktrinu u Parizu
gde je upoznao svoju budu}u suprugu Polu Gran`erer koja mu je izrodila decu. Ku}a je tokom vremena ruinirana i skoro uru{ena kada su
je novi vlasnici, zahvaquju}i projektantu i izvo|a~u radova Rado{u
Milosavqevi}u iz Lazarevca, obnovili i vratili joj prvobitni izgled, ali samo spoqa dok enterijer nije zavr{en.
U me|uvremenu, novi vlasnici su ponudili da je poklone Srpskoj
crkvi, ali za tu neozbiqnu ponudu crkva nije bila zainteresovana,
jer objekat nije zavr{en. Sada zamak ~eka boqe dane i nove vlasnike
da dobije pravi oblik i da slu`i kao turisti~ko—istorijski objekt
za razna gostovawa.
Do zamka je ura|en nov asvaltni put, rasveta, a u neposrednoj blizini ku}e napravqena je i otvorena letwa pozornica u samoj {umi
na kojoj su se odr`avale razne kulturne manifedtacije. Prva pozori{na predstava, „San letwe no}i” u izvo|ewu Puls teatra iz La77
zarevca, izvedena je 2007. godine kada je novoformirano belanova~ko
„Dru{tvo za negovawe tradicije“ organizovalo, krajem jula, dru`ewe
Dani Ka~era. Na manifestaciji su u~estvovale mnoge javne li~nosti
me|u kojima je odr`ao koncert Bora \or|evi} sa svojom „Ribqom ~orbom”, Cune Gojkovi}, Milan Babi}, pojac izvornih pesama Svetlana
Stevi} i guslar Furtula. Kwi`evnici Matija Be}kovi} i Milovan
Danojli} su govorili svoje stihove a svoju kwigu „Onomastika Ka~e-
Kafi} „\or|e”
ra” promovisali su dr Radoslav Petrovi} i Miodrag Ja}imovi}. Filmski re`iser Kusturica uveli~ao je manifestaciju svojim prisustvom. Bora Dugi} je izmamio buru aplauza za svoja izvo|ewa izvorne muzike na fruli. Dramski umetnici Tihomir Stani}, Milenko Zabla}anski i Lepomir Ivkovi} su svojim prilozima uveli~avali lepotu Ka~erskih susreta. Uve~e su organizovane filmske projekcije popularnih filmova. Manifestacija Dani Ka~era je odr`avana do 2008. godine
kada je, zbog nedostatka sredstava, neozbiqnosti i neaktivnosti pojedinih ~lanova Dru{tva prekinuta.
U Belanovici je mala grupa entuzijasta `ena i devojaka 2008. godine osnovalo udru`ewe „Ka~erski biseri” sa ciqem da okupqa i edukuje `ene u ~uvawu tradicije ovog kraja. Tako su organizovali par
izlo`bi rukotvorina i raznovrsnih kulinarskih specijaliteta. Dru{tvo organizuje i izlete po zna~ajnim mestima Srbije i po neki izlet
u evropske metropole (Be~, Budimpe{tu i Prag) jer `ene iz ovog patrijarhalnog kraja nemaju mogu}nosti bilo kakvog dru`ewa osim izlas78
ka na lokalne va{ere. [teta {to takve aktivnosti belanova~ki privrednici i trgovci ne poma`u ve} tro{kove Dru{tvo snosi samo
pa i za one koji su slabog materijalnog stawa.
Mladi se danas dru`e po ku}ama ili u nekim od doma}ih kafi}a
(„\or|e” kod ]amila ili „Dva Brata kod Buve”) ili u okolnim mestima: Qigu, Lazarevcu ili Aran|elovcu. Leti su prijatna dru`ewa na
fudbalskom igrali{tu kada radi kafi} i na bazenu. Vrlo ~esto i kafane po okolnim selima dovode poznate estradne umetnike i uz dobro
dru{tvo provodi se lepo ve~e. Bioskop, pozori{te, izlo`be, neka kulturna doga|awa ne postoje. U okviru belanova~ke crkve se organizuje neko interesantno tematsko predavawe sa gostima iz Vaqeva ili Beograda koje je po pravilu odli~no pose}eno. Sa udru`ewem Rudni~ana
iz Rudnika, sa kojima Belanov~ani neguju davna{we prijateqstvo, zahvawuju}i Radu Axi}u i Nenadu Huberu, organizuju se ~esta dru`ewa.
Stariji, se}aju}i se svoje mladosti, kada su se pisala pisma i slale dopisnice, ka`u da im je zabava bilo i ~ekawe autobusa iz
Vaqeva koji je vozio preko Qiga a liniju su dr`ali „Strela” iz
Vaqeva a kasnije „Lasta”. Autobus je redovno dolazio u 18:30 i po
wemu se mogao doterati sat. Mladi su ga naj~e{}e ~ekali pred
po{tom koja se nalazila u ku}i Sre}ka Simi}a, opan~ara, a stariji
su svoje goste ~ekali pred Du{anovom kafanom. Autobusu se motor
nalazio napred i imao je kao wu{ku te je li~io na prase a pozadi
su bile oka~ene metalne lotre kojima se pewalo na krov na kom su
se obi~no pakovali vojni~ki drveni koferi ili koferi od debelog
kartona, preko vezani kanapom da se u putu ne otvore.
U po{ti se `eqno ~ekalo pismo od najdra`ih mladala~kih qubavi. Na razvrstavawu i no{ewu po{te radio je po{tar Milojko zvani
Jare. Da li zbog i{~ekivawa ili `eqe da se dokopaju `eqenog pisma
nestrpqivo su pratili Milojka koji je samo wemu svojstvenom sporo{}u otvarao po{tanske vre}e i lagano razvrstavao na tri gomile
pisma, dopisnice i razglednice a zatim ~itaju}i u sebi imena i adrese
raspore|ivao po policama na zidu. Mnogo je bio nezgodan po{tar. Kada
je raspolo`en hteo je po wegovom izboru da pru`i pismo pre nego ga
ubaci o pregradu, mada je ~e{}e govorio da nema ni{ta do sutra kada
on raznosi, sav va`an, po{tu po Belanovici. Gnevni i pokuweni
izlazilo su iz po{te nadaju}i se da }e ih Jarac sutradan obradovati.
VODENICE
Vodenice su, otkad postoji srpski narod bile sastavni deo wegovog `ivota. One su najstariji sagra|eni objekti koji su do danas del79
U Miri}a vodenici
imi~no sa~uvani. Podizane su na rekama i re~icama od imu}nijih stanovnika i slu`ile su za mlevewe `ita i kao vaqarice. Ujam se davao
vodeni~aru za mlevewe 10% od `ita i to mu je bio jedini prihod.
^esto su vezivane za magijske radwe koje su ranije dosta bile prisutne jer se verovalo, na primer, da poga~a napravqena od bra{na, samlevenog u vodenici koja se nalevo okre}e i vode u kojoj su odstojale lekovite trave, mo`e da pomogne u le~ewu od ujeda besnog psa. Qudima je bilo va`no preduzimawe razli~itih magijskih radwi u vezi
sa qubavnim problemima. U tom slu~aju veliku ulogu je imala omaja,
voda koja prska sa vodeni~nog vitla. Omaja je, po narodnom verovawu,
mogla pomo}i nerotkiwama da dobiju porod ali i u drugim situacijama. Sam ambijent u kome su nastajale vodenice, pored potoka,
mawih reka, gotovo uvek okru`ene bujnom prirodom, uticao je na tako ma{tovitu predstavu o wima.
Na reci Ka~er podignuto je 15 vodenica idu}i od izvori{ta. Najstarija vodenica u Bosuti bila je ]osi}eva na u{}u re~ica Reslove
i Reslovice, a slede @ivanovi}a, Ristovi}a, Kamaqevi}a i Perki}a,
pa Lomi}a u Bosuti. Slede}e su Radoji~i}a, Ja}imovi}a i Peri{ina
koju je napravio Arsenije Loma a nasledio Peri{a Raki} u Dragoqu.
80
Miri}a vodenica
Peri{ina vodenica i vaqarica je dugo slu`ila me{tanima i imala
je dva kamena, prestala je sa radom posle velike poplave 1969.
godine. Zatim su Markovi}a vodenica u Drewini, pa So}ina u
Belanovici, Tomi}a i Jevti}a u [utcima, Mandi}a, ]urovi}a i
Mini}a u Poqanicama, Bu{i}a i Nikol~i}a u Ivanovcima i Likina
u Bran~i}u.
Jedna od napoznatijih i najstarijih vodenica na reci Ka~er je
Miri}a vodenica. Sagra|ena je davne 1867. godine, u vreme gradwe
Belanova~ke crkve, tako da su materijal me|usobno razmewivali
Lovci Belanovice u gostima kod lovaca u Pan~evu.
Stoje: Rajica Tomi}, Zoran Veqkovi}, Bane Radovanovi},
Slavko Stankovi}, Marko Miri}, doma}ini, Du{an Pleskowi} (na kraju)
^u~e: Milorad Vojinovi}, Miroslav Miri} Pirixan, doma}in, @ivorad
Jov~i}, dva doma}a i Srboqub Milovanovi}
81
neimari crkve i vodenice. Prvi vodeni~ar bio je Raka Miri} a kasnije su je nasledili Milo{, Vladimir, Jovan, Milo{, Radovan — sve
Miri}i. Vodenica je adaptirana 2005. godine i danas meqe `ito.
Bilo je dosta vodenica na pritokama Ka~era. U Dragoqu, na Reslovi, bilo je ~etiri: @ivkovi}a, Ristovi}a, Lomi}a i Perki}a. Na
Berisavi je bilo tri tako|e a i Kozeqica je imala vodenicu.
Vodenice su pred Drugi svetski rat zamewene mlinovima koji su bili
daleko produktivniji. Belanovica je i ranije imala mlin ~iji je vlasnik bio Ivko Tomkovi}.
LOV
Lova~ko dru{tvo „Ka~er” osnovano je 1949. godine sa veoma brojnim ~lanstvom od 168 aktivista. Gazduje lovi{tem povr{ine 8. 687
od ~ega lovne povr{ine obuhvata 8.000 hektara. U gazdinstvu se gaje
i love ze~evi, fazani, lisice, divqa sviwa, srne, poqska jarebica i
drugo. Lovi{te poseduje lovne objekte: 16 stabilnih ~eka, 4 ~eke na
drvetu, 19 hranilica za fazane i poqske jarebice, 45 soli{ta i dva
prihvatili{ta za fazan~i}e.
Pomiwem samo neke od mnogobrojnih dobrih lovaca koji su o~uvali ime Dru{tva: Dimitrije Stankovi}, pekar, Veqko Radovanovi}, Leka Blagojevi}, Miroslav L. Markovi}, Slavko Stankovi}, Radojica
Petronijevi}, Milorad Mihajlovi}, Branko Nikoli} Xane.
Uslovi za lovni turizam su posebno pogodni za lov na sredwu
divqa~ ali on za sada nije razvijen.
RIBOLOV
Reke Belanovice nisu velike i nemaju veliki izbor riba ali je
omogu}en ribolov na Gara{kom jezeru, udaqenom 12 kilometara od Belanovice. Ribolov je sporedna aktivnost malog broja me{tana. U reci
Ka~er love sa mrena, klen i krku{a.
Jezero Gara{i nastalo je 1974. godine pregra|ivawem re~ice Bukuqe i wenih mawih pritoka. Povr{ina jezera je oko 300 hektara. Jezero karakteri{u strme obale sa jedne strane i pristupa~ne pla`e sa
druge. Dno je najve}im delom tvrdo. Na odre|enim delovima prisutne
su platforme za ribolovce. [tuke i {arani se nalaze u potopqenim
vrbacima i vrzinama. Prose~na dubina jezera je od {est do osam metara. Mesto kod kule ima dubinu oko 40 metara. Ribqi svet je raznolik. Klen, crvenperka, bodorka, krupatica, deverika koja dosi`e do 3
kg., babu{ka, {aran, som, smu|, {tuka i amur. U jezeru se nalazi i
populacija cverglana i velike, napasnice, sun~anice sa kojima mnogi
ne znaju kako se boriti.
82
Na jezeru je zabrawena upotreba ~amaca. ^uvarska slu`ba nije velika ali sami ribari su najboqi ~uvari. Najve}i primerci ulovqeni
su: {aran 22, som od 46, amur 17, {tuka od 19,6 kilograma. Poznati
ribolovci u Belanovici su Buda Danilovi}, Boban Nikoli}—Bobi{a,
Drag~e i Mi{ko Quju}, Zoran ]irovi}, Milica Ciganka posle rata.
GOLUBARSTVO
Golubarstvo je novi hobi koji se po~eo upra`wavati tek {ezdesetih godina. Nema podataka da se neko bavio pre.
Me|u prvima po~eo se baviti Boban Nikoli}—Bobi{a, Milan Tuci}, veterinar i Milovan Markovi} Ala. Lepo je gledati wihovu qubav prema tim predivnim raznobojnim nebeskim leta~ima.
P^ELARSTVO
Uslovi za p~elarstvo su vrlo povoqni ali se malo doma}instava p~elarstom zaista bavilo. Tek 1980. godine jedan od poznatih i
najve}ih p~elara Srbije, Slavko Jakovqevi}, formira svoj p~eliwak
u Drewini. Slavko je bio odli~an poznavalac p~elarstva i imao je
svoju emisiju za p~elare na Radio Beogradu nedeqom u 6:45 pod nazivom „Dobro jutro dragi p~elari” gde je svojim savetima pomagao
mladim p~elarima da nau~e ne{to vi{e od literature. Kasnije Ma83
rko Miri} i wegov sin Du{an Miri} u Dragoqu po~iwu masovnu proizvodwu meda, matica i pribora za p~elarewe. Ranije u~iteq Mi{a
Gavrilovi}, Veqko Radovanovi}, Sava Zari} a sada @arko Markovi},
Aca—vikenda{, Miroqub Bo`ovi} su neki od malobrojnih p~elara.
Sin poznatog vlasnika kafane Marka Miri}a, Du{an, sa suprugom po~eo se baviti proizvodwom i prodajom meda na oko 400 komada ko{nica, i opremom za p~elarewe. Wihiova firma „Mark kom“
uspe{no posluje u izvozu meda u inostranstvo.
Svadba 1951.
84
OBI^AJI
ultura i umetnost, obi~aji i verovawa, lepota i mudrost `ivqewa, ~ine tradiciju jednog naroda. Tradicija naroda bogata je i
neiscrpna riznica koju treba otvarati, otkrivati, upoznavati i
tako od zaborava sa~uvati neprocewive vrednosti koje ~ine lepotu duha
na{eg naroda. Ona i obi~aji jednog naroda su ne{to {to se ustaqeno
prati, obele`ava i proslavqa, {to se sa kolena na koleno prenosi.
Narodna poslovica ka`e: „boqe da propadne selo nego obi~aj”.
Obi~aji su, od najranijih vremena, ispuwavali jednu od svojih va`nih uloga, ~uvawe identiteta naroda. Mi smo narod sa bogatom tradicijom, koji se, zbog razli~itih istorijskih okolnosti, suo~avao sa
velikim isku{ewima wenog o~uvawa. Me|utim, mnogi obi~aji Srba
su tokom dugog vremenskog perioda bili izgubqeni ili potisnuti.
K
85
Ka~erski sto
Danas, u izmewenim okolnostima, unutar srpskog entiteta, postoji sve
ve}a te`wa da se ve}ina obi~aja obnovi i utka u kontekst savremenog
`ivota. Ali, pitawe je koliko su se oni sa~uvali do danas u svom izvornom obliku i zna~ewu i kako se po{tuju.
Obele`avawe nekih zna~ajnih doga|aja tako|e je postala tradicija. Svaki narod ima svoju tradiciju i obi~aje, pa i svako mesto, selo
i grad tako da oni nisu svugde isti. Najzastupqeniji i najpoznatiji
obi~aji su obi~aji `ivotnog ciklusa, koji su u vezi sa ro|ewem, kr{tewem, svadbom, odlasakom u vojsku, smr}u. Koliko je ~uvawe obi~aja
i tradicije bilo zna~ajno govori i izreka „boqe zemqu prodati, nego
obi~aj izgubiti”.
Za religiozne obi~aje Srba karakteristi~an je veliki broj paganskih rituala, koji ~ine su{tinu narodne religije. Zvani~no je to hri{}anska pravoslavna religija, ali je veoma specifi~an na~in na
koji je srpski narod usvajao poruke koje im je Crkva slala. Znamo da
dugo vremena Pravoslavna crkva u Srbiji nije mogla da ima zna~ajan
uticaj na narod, najpre u periodu turskih osvajawa, a potom zbog komunisti~kog re`ima, koji je uticao na weno povla~ewe iz svakodnevnog
`ivota. Obi~aji poti~u iz davnih vremena i u skladu su sa starim verovawima Srba, koji su opstali do danas. Wih ~esto prate razne tajanstvene i misti~ne radwe koje narod ~ini u raznim prilikama i iz
raznih pobuda, veruju}i da }e mu to nekako pomo}i i koristiti. Razli~ito ih tuma~imo i namewujemo za svaku radwu, svaki doga|aj,
svaki odmor, svaku priliku i nepriliku:
86
— da se za{titi zdravqe uku}ana,
— da se sa~uva i pove}a porod i imovina,
— da pada ki{a, da se natope `edna poqa i da se suzbiju i razbiju gradonosni oblaci,
— da se pridobije osoba koja se voli,
— da se izle~i bolesnik,
— da se napakosti nekome, itd.
Nekada je na{ kraj bio bogat narodnim obi~ajima koji su
vremenom i{~ezavali. Razlog
wihovog nestajawa je i prodirawe gradskog na~ina `ivota i odevawa u selo a i savremena obrada zemqi{ta koja je potisla mobe. Ubirawe letine, brawe kukuruza ranije mobom, `ito se `welo ru~no srpom a i posedi su
bili veliki jer se `ivelo u zadrugama. U kratke jesewe dane po
selima su odjekivali zvuci harmonika jer je to doba kada se naj~e{}e prave svadbe. A zatim u
duge zimske no}i prela, sedewa a
Zubun
i slave. Seqaci su se dosta bavili drvodeqarstvom i pletarstvom a `ene i devojke su prele, plele
i tkale. Dolazak novog vremena i novih generacija, te`wa da se ide
u korak sa savremenim svetom, kao da lagano potiskuju ono {to nam
je u korenima. Zajedno sa obi~ajima i{~ezava i narodna no{wa koja
je dosta retka i to jedino kod starijih qudi. Lep opis obi~aja i tradicije sa mnogo detaqa dao je M. Raki} u svom delu „Ka~er“.
Srbija je krajem osamnaestog i po~etkom devetnaestog veka bila
naseqena brojnim doseqenicima iz razli~itih krajeva, svakako je u
pogledu odevawa vladalo veliko {arenilo. Seoske no{we, sve do po~etka 19. veka, i u materijalima i u oblikovawu, bile su prete`no
proizvod doma}e ku}ne i seoske radinosti. Rukotvorile su ih `ene,
s tim {to su poneke delove radile i seoske zanatlije. Iskustvo i
tradiciju prenosili su stariji na mla|e, s kolena na koleno.
@ene su ranije nosile libadu izvezenu srmom, ispod vezenu ko{uqu i tkanu plisiranu sukwu, vezene ~arape i opanke sa noscima a na
glavi marame. Devojke su tako|e nosile prsluke, vezene ko{uqe, tkane
87
sukwe, vezene keceqe, ~arape i opanke bez nosaca. U pogledu `enske no{we, u pro{losti, ono {to
je na prvi pogled odvajalo devojku
od udate `ene, bio je na~in ~e{qawa i pokrivawa glave. U Srbiji devetnaestog veka devojke su
kosu plele u pletenice pa ih spu{tale niz le|a ili obavijale oko
glave. U Srpkiwa bilo je pravilo
i obaveza da su u devojke nepokrivene glave sa kosom, dok su
`ene, morale redovno imati glavu
i kosu pokrivenu. Pokrivawe
devoja~ke glave fesom ili povezivawe marama novijeg je datuma.
Prega~a
Prega~a je no{ena jedna ili
dve — predwa i zadwa. Sve do pred kraj ovog vremena, prega~e su
izra|ivane od vunenih tkanina, iz jedne ili dve polovine, ukra{ene
raznovrsnim utkanim, a docnije vezenim {arama. Predwa pre~aga sa
utkanim horizontalnim prugama i kle~anim motivima izme|u wih,
bila je jedna od najstarijih prega~a u Srbiji. Me|u wima svakako su
bile najlep{e one iz [umadije.
Najrasprostraweniji deo `enske ode}e bio je: zubun, doramak, saja
ili }urdija. Zbog veoma raznovrsnog i bogatog ukra{avawa, zubun je
bio jedan od najlep{ih `enskih haqetaka.
Originalnu `ensku no{wu u [umadiji ~inilo je:
— ko{uqa ru~no vezena
— jelek ru~no vezen zlatnom ili srebrnom srmom na pamu~nom
pli{u u crnoj ili bordo boji
— tkanica (pojas) tkana na ru~nom razboju
— sukwa tkana na ru~nom razboju
— keceqa, pun vez ili pokrstica, ra|ena na pamu~nom pli{u
— ~arape {trikane ru~no i vezene
— opanci ru~ne izrade, |on od gove|e ko`e, oputa kozija ko`a
Mu{ku no{wu ~inilo je:
— ko{uqa ru~no vezena
— jelek od ~oje, vezen {ujta{ gajtanom, sa {umadijskim motivima
— tkanica (pojas) tkana na ru~nom razboju
— ~ojane pantalone u teget boji
88
Jeleci
— opanci ru~ne izrade, |on od gove|e ko`e, oputa kozija ko`a
(izra|uje se jo{ i u braon boji).
Mu{ke kape se nisu mnogo mewale. U najstarije mu{ke kape ubrajamo {ubaru, koja je veoma stara i dosta rasprostrawena. Fes je na
na{oj teritoriji novijeg porekla. [ubaru jo{ mo`emo videti u nekoj
starijoj porodici ali se kod nas odoma}ila {ajka~a. [ajka~a je srpska, nacionalna kapa, koja se ranije smatrala i delom vojne uniforme.
Naziv joj poti~e od „{ajka”, materijala, od koga je sa{ivena. Sam
{ajak se pravi od vune. Kapa je nastala u 19. veku, a svoju najve}u
popularnost stekla po~etkom 20. veka, ta~nije tokom Prvog svetskog
rata. [ajka~u su srpski vojnici nosili u bojevima 1876—1878. godine,
posle kojih je naglo prihva}ena u oslobo|enim krajevima. Dotle se
dugo nosila ~alma a posebno fes. [ajka~a je neprimetno potisnula
{ubaru kao srpsku nacionalnu kapu tokom devetnestog veka kada je
istovremeno i truba istisnula gajde.
[ajka~a je u stvari dvostruka kapa. Izme|u wena dva dela mo`e
da se ostavi cigareta, pismo od devojke, ~e{aq, novac i bog te pita
{ta jo{. Ina~e, taj dvostruki deo {ajka~e je prvenstveno namewen
da se navu~e preko u{iju kada je hladno vreme. Zato se taj deo i zove
u{i. [ajka~a se {ije od istog materijala kao i pantalone. Doga|alo
se ponekad da se pantalone iscepaju na turu jer je taj deo najvi{e
haban. Kako nije ba{ ni kod sirotiwe elegantno i}i pocepanog tura
onda su od u{iju se~eni komadi i pravqene su zakrpe. Od tog vremena je i nastala izreka: „seci u{i, krpi dupe”, i odnosi se na sve poslove koji se od jada i ~emera obavqaju.
89
Jedan od najlep{ih opisa {ajka~e dao je kwi`evnik Momo Kapor:
„Kad god nai|u te{ka i opasna vremena, {ajka~a ponovo u|e u modu.
[e{iri, ka~keti i francuske kape, tada na izvesno vreme potonu
u zaborav.
[ajka~a, koja je u miru svakodnevni deo narodne no{we, jedina je
kapa na svetu, koja se u ratno doba preko no}i pretvara u obavezni
deo uniforme.
Zbog toga Srbi i u vreme mira, uvek deluju kao da su pomalo u ratu!
Ma koliko bio pametan i obave{ten, stranac koji ne poznaje poreklo i su{tinu {ajka~e, nikada ne}e razumeti Srbe.
[ajka~a je, naime, mnogo vi{e od obi~ne kape; ona je oblik prkosa, hrabrosti, ne`nosti i inata. Ve} nekoliko vekova ona {titi
srpske glave od prirodnih nepogoda i ratnih poraza, predstavqaju}i
svetu vezu sa pro{lo{}u—sponu sa `ivotom.
Kakva je to kapa, najboqe svedo~i to, da se {ajka~a nikome na svetu ne skida, sem Gospodu Bogu u crkvi! Sa wom se jede i radi, a kada
se ~oveku prispava, tada je namakne na lice da {titi od dosadnih muva i pravi ve{ta~ku no}
Ona poti~e iz 15. veka, kada su je nosili {ajka{i na svojim ~unovima na vesla, o{trih gvozdenih kqunova, koji su po Dunavu i Tisi
ratovali sve do 19. veka sa Turcima, presre}u}i wihove la|e. Mada
{ajak—~oja doma}e izrade, sli~na suknu, poti~e od turske re~i, na ru90
skom ~ajka zna~i galeb, pa {ajka~a predstavqa, ustvari, stilizovan
oblik ove najpoeti~nije ptice.
„Oj Boga ti {ajka ptico!” — peva na{ narod.
Nijedna kapa na svetu nije kao {ajka~a u stawu da ve} na prvi
pogled, otkrije karakter i raspolo`ewe onoga ko je nosi na glavi!
Natu~ena na obrve, kao na ~uvenoj fotografiji „Izvi|a~“, {ajka~a je znak opreza i opasnosti, a otkriva i preku narav svog vlasnika.
Nakrivqena na jedno uvo, odaje wegovo be}arsko raspolo`ewe, sklonost pi}u i lumpovawu, spremnost da se prepusti preteranim ose}awima, obesti i dertu.
Zabaci li je vlasnik na potiqak — eto skrivenog kabadahije ili
~oveka u nedoumici, koji se sprema da obavi neki prete`ak posao.
Prevelika {ajka~a, koja pada na klempave u{i, govori o nebrizi
vlasnika koji je digao ruke od sebe, o mirewu sa neima{tinom i nailaze}om bedom.
91
Bo`e kakvih sve {ajka~a nema u Srbiji! Izgu`vanih, oznojenih, ulepqenih, izbledelih od ki{a i vetrova, `ege i snega; novih, novcijatih, (koje se nose na slavama ili iz prkosa), dr~nih i uspravnih, {to
na glavama stoje izaziva~ki i onih, skqokanih od tuge i `alosti, koje
pokrivaju glavu poput sletele utu~ene ptice umornih, sivih krila.
U {ajka~i se nose tek izle`ena jaja i obrane kru{ke za goste iz grada.
Iz {ajka~e se, kad nema ni~eg drugog, zahvata voda sa izvora.
[ajka~om se bri{e znoj sa ~ela na wivi.
Za wu se zatakne dugo i{~ekivano pismo od sina iz vojske, da vidi ~itavo selo! I poziv za sud.
U tu kapu sa duplim stranama, koje se zimi spu{taju preko u{iju,
leti se zadene cvet ili odlo`i dobijena cigara (za posle).
U vreme rata, zna se, u {ajka~i mora da stoji igla i smotak konca, ako slu~ajno otpadne dugme od {iwela.
Kuda }e kupqeni loz, nego u {ajka~u?
Kada lumpujemo, za {ajka~u zati~emo krupne nov~anice draga~evskim truba~ima!
I ubacujemo u wu koji dinar prosjaku pred crkvom.
[ajka~a je, ina~e, najtrpeqivija kapa na kugli zemaqskj; ona mirno podnosi i druge kape, koje joj rade o glavi koju pokriva.
Ma kakve joj zna~ke ka~ili — kokarde, mrtva~ke glave ili petokrake, ona je ipak najlep{a, kad je bez ikakvih oznaka.
To je zbog toga, {to je {ajka~a mnogo starija od politike.
I mudrija. I dugove~nija. Trajnija…
Ne sla`e se uz gra|ansko odelo i ne ide dobro uz nao~are.
Tu`no ju je videti u izlogu prodavnice suvenira. Ona je vi{e za
va{ere.
Pola veka {ajka~a je strpqivo podnosila teret u{iqenih „titovki“, ~iji je oblik preuzet iz tu|ih armija i policija. Te kape su toliko neprirodne i tako ru`no stoje na glavama, da ih vojnici, ~im
se za to uka`e prilika, skidaju sa glave, da im ne kvare kosu i zadevaju za opasa~. Postojala je jedna, ko zna od kuda, zalutala kapa sa tri
roga, o kojoj postoji ~ak i pesma:
Ja sam Anka partizanka
Nosim kapu sa tri roga
I borim se protiv Boga!
Za razliku od tih bogohulnih kapa, {ajka~a ne mo`e da bude ni{ta drugo — do pravoslavna.
Ona se ne skida ~ak ni pred kraqem, sa kojim su srpski seqaci
odvajkada bili na ti!
92
Jedina lo{a osobina {ajka~e
je da se u miru i blagostawu, brzo
pretvori u {e{ir i zaboravi lako na samu sebe.
Oni koji je i tada uporno nose, so su ove zemqe…”
Nosile su se ~ak{ire tipa pelengira, ili {alvara, od neuvaqanog
sukna, {irokog tura i {irokih
kra}ih nogavica (do ispod kolena).
Guw se nosio na ~itavoj teritoriji Srbije. On je bio tipi~an
mu{ki haqetak, mada su ga ponegde nosile i `ene.
U predpro{lom veku, 90 odsto mu{karaca nosilo je tradicionalnu
obu}u: opanke. Po opancima moglo je da se zakqu~i odakle je koji seqak.
U [umadiji je no{eno vi{e vrsta opanaka. Me|u wima su najvi{e bili
rasprostraweni i najdu`e no{eni presni opanci od neu~iwene ko`e. Od
1850. godine, po ugledu na bosansku izradu, opanak i {tavqewe crvene
ko`e, po~iwu se izra|ivati crveni opanci—crvewaci. Krajem devetnaestog
veka pojavquju se {tavqeni, trajniji i boqi opanci, poznati kao |ona{i,
{tavqenici, {aba~ki ili {iqkani. Wihova izrada se unapre|uje od
polovine pro{log veka, pa se osnivaju prve specijalne opan~arske radwe.
Ovaj zanat je do`iveo svoj procvat izme|u dva svetska rata, kada su mnogi
primerci dostizali i umetni~ke visine. Opanke je nosila srpska vojska
u pro{losti kao sastavni deo uniforme. Po narodnom verovawu opanci
pru`aju veliku du{evnu za{titu ~ovekovom telu. Zbog toga se koriste u
raznim magijskim radwama. Tako na primer, obi~aj je da `enu koja ne
mo`e da se porodi ili se te{ko pora|a, napajaju i umivaju vodom iz
mu`evqevog levog opanka. Opan~arski zanat je, ovih dana, gotovo izumro,
mada se i danas rado nose i oni predstavqaju jedan od najlep{ih delova
nacionalnog folklora i ~ini sastavni deo identiteta srpskog naroda.
Na poselima su se pevale pesme, pri~ale pri~e, smi{qale zagonetke i druge zanimacije. Evo nekoliko zagonetki iz ovog kraja:
Vipoje poji, na kopqu stoji
Da nije vipoja, ne bi bilo nikoga
(kukuruz)
Lelek sedi na kamenu,
Lele mu je do vijeka
A izjede po svijeta
(mlin)
93
Na sred mora }i}irovo gnezdo,
]i}ir }i}ne, sve se more stisne.
(gruda sira)
Biribi}i vezu, biribi}i pletu
biribi}i goli hode, biribi}i kolo vode.
(prsti)
Zmiji ogaw na vrhu glave gori,
A pa{a je u rep qubi.
(lula)
Uno} jalov, uno} bremen
(krevet)
Visuqa visi, kasuqa kasa,
Kasuqa se moli Bogu,
Da visuqa slomi nogu
(`ir i sviwa)
Lon~i} taran~i},
Nit se kuva, niti vri,
Ceo svet othrani.
(dojka)
NARODNA VEROVAWA
Vaqa se da mladenci prvi put kro~e desnom nogom u ku}u da bi
bili slo`ni.
Vaqa se kad }e mladenci da u|u u mlado`ewinu ku}u, da im svekrva preko praga da ~a{u vina, dva leba i dve kocke {e}era da bi bili
rumeni kao vino i slatki kao {e}er.
Vaqa se da mladenci na svadbi jedu iz istog tawira radi sloge.
Vaqa se ako sna{ini roditeqi ho}e da porod bude na wih, na svadbi da je zovnu po imenu i ona se okrene kad iza|e iz avlije.
Ne vaqa se da mladenci jedu pe~ewe na svadbi, jer }e sna{a da
razbija sudove.
Ne vaqa se da mladenci na svadbi jedu viqu{kama, jer }e posle
da se bodu.
Vaqa pre da se okusi zrno gro`|a nego kupine, jer je grozd plod
bo`iji, a kupina |avoqi.
94
Vaqa se kad se prvi put okusi zrelo vo}e u godini da se ka`e:
[email protected] i na zdravqe da okusim jabuku. Na Tur~ina bole{~ina, a na
mene `ivot i zdravqe”.
Vaqa se kad no}u ide{ na vodu da ka`e{: „Dobro ve~e, dobra vodo — kod tebe su dobri qudi” ili „Dobro ve~e vodo— dobro ve~e vodeni ~uvari” jer svaka voda ima svoga ~uvara.
Vaqa se kad nekoga bole o~i, da se umije, turi pare i cve}e na
izvor i da obri{e maram~etom i da ga obesi na dren kraj izvora, pa
}e boles’ da pro|e.
Vaqa se da na Bele poklade, po{to se pokladuje, da se pije voda
iz quske od jajeta radi zdravqa.
Vaqa se na Bo`i} i Bogojavqawe da se cve}em, a naro~ito bosiqkom, zakiti izvor da bi voda bila dobra.
Vaqa se kada se polazi na put tri puta kucnuti desnom rukom o
vrata ili prag, za sre}na puta i povratka.
Vaqa se kad god se u|e u ku}u nazvati Boga i po`eleti dobro
ku}i i uku}anima, pa makar ku}a bila i prazna, jer po narodnom verovawu duh predaka ~uva ku}u doma}ina, tako ku}a nikad nije sama.
Ne vaqa da se ostavi nepojeden zalogaj hleba jer to ide |avolu
Ne vaqa no`em da se jede jer }e{ posle imati probade.
Ne vaqa mu{ko udariti metlom, jer ne}e rasti.
Ne vaqa ni za kim ~istiti, jer }e{ mu zamesti sre}u.
Ne vaqa se kad jedan potra`i vodu da pije, a drugi se pre istakne pa pije pre wega wegovu vodu — pije wegovu `e|.
Po narodnom verovawu, grom bije svuda — samo ne}e u koprivu i
trwe. Otuda i narodna izreka: „ne}e grom u koprive.”
Kada se prvi put u godini ~uje grmqavina, vaqa se povaqati po
zemqi da ne bi bolela le|a.
Veruje se da }e onaj ko uspe da pro|e ispod duge, promeniti pol.
Vetrovi koji duvaju sa severne strane u kasnu jesen, predskazuju
da slede}e godine usevi ne}e biti ba{ najboqi.
Kada iz ku}e neko odlazi na dalek put, ne vaqa se toga dana ni{ta davati iz ku}e na zajam, jer bi putniku put bio nesre}an.
Ko krene na put, pa se vrati po ne{to {to je zaboravio, taj na
tom putu ne}e imati nekog naro~itog uspeha
Zmija, zec, ma~ka kome pre|u put, sna}i }e ga nesre}a.
Ko vidi lovca ili ribolovca da ide u lov, neka ga ne pita kuda
}e, jer }e on biti jedini krivac ako ovi toga dana ni{ta ne ulove.
Kada roda stoji ili sedi na krovu, znak je mira i spokojstva u
toj ku}i. Ako roda pri tome klepe}e, ku}u }e zadesiti {teta. Svraku
ko ~uje da kre{ti, znak je da }e dobiti goste ili radosne vesti.
95
Sovu — buqinu — ko ~uje, neko }e mu se razboleti u ku}i.
Kukavica se smatra `alosnom ali ne i kobnom pticom. Kukavica
kuka od \urevdana do Vidovdana i grehota ju je ubiti.
Ko ~uje kukavicu da kuka a ima pri sebi novaca, neka se uhvati
za nov~anik, pa }e mu nov~anik cele godine bita pun.
Ko ho}e da dr`i p~ele, treba jedan roj da na|e, jedan da kupi, a
jedan da ukrade, pa }e mu se p~ele dobro rojiti i dosta meda davati.
Kada se p~ele roje na neuobi~ajenom mestu, ~uvaju to mesto od {tete i nesre}e.
Da bi p~ele sakupile {to vi{e meda, treba na Bo`i} ili \ur|evdan sa najbli`eg izvora doneti u ustima vode i poprskati ko{nice,
pa }e biti meda kao vode.
Pauk kad se na|e kome na ode}i, predskazuje sre}u i radosne vesti.
Bubamara ako sleti kome na ruku ili ode}u, zna~i da }e taj dobiti goste.
***
Svetkovina je mnogo koje se u na{em kraju sprovode, da po|emo kratko redom od ro|ewa. Deca su `eqena i po`eqna, kako radi wih samih,
tako i kao budu}e osve`ewe radne snage doma}instva. Posebno se nadaju
de~acima, po{to su mu{karci ti koji nastavqaju porodi~nu tradiciju.
Kr{tewe se uglavnom obavqa 7—10 meseci nakon ro|ewa. Najva`niji
u~esnik obreda je kum; obi~aj nala`e da on odabira i daje ime detetu
bez dogovora sa roditeqima. Kum detetu donosi i ko{uqu za kr{tewe.
Sve{tenik poliva golo dete vodom, a kum izgovara ime koje je odabrao.
Sve{tenik odseca malo detetove kose i umotava je u lopticu od voska,
koja }e se, sa drugim sli~nim lopticama, ~uvati kraj porodi~nog kandila. Sve{tenik pali tamwan i kadi prisutne, a onda sa ocem i kumom
izvodi trostruki ophod, poju}i. Blagosiqa dete gestom ~iwewa krsta i
dodirivawem razli~itih delova wegovog tela krstom. Napokon, kum pquje
preko deteta, za sre}u i kao znak „da se odrekao |avola”.
U starawu o detetu, zna~ajno mesto imaju baba, a ~esto i deda po
ocu. Oni vi{e nisu u snazi, poput mladih roditeqa, koji zbog toga
provode vi{e vremena van ku}e, obavqaju}i te`e poslove.
Postoje mnoge uspavanke i pesmice ~ije re~i ina~e nemaju smisla, koje majke ili babe pevaju dok quqaju dete u kolevci: „Ide patka
preko Save …”, „Buji paji ~edo moje malo…”, „Eci peci pec …”
a jedna od najlep{ih je:
Ququ, ququ, qu{ke, na Moravi kru{ke.
Nini, nini, nini, podajte ga strini.
96
Ququ, ququ, ququ, podajte ga Dulu.
Dole sedi teta, kola~i}e pqeska,
i meni bi dala, ali ne da tetak.
Izeo ga ma~ak na veliki petak!
Sva deca u uzrastu izme|u sedme i jedanaeste ili dvanaeste godine, dok poha|aju osnovnu {kolu, imaju ta~no utvr|ene poslove koje
obavqaju kod ku}e i veoma su svesna svoje odgovornosti... Onda dolazi
{kola i mawi broj sre}nika, od onih koji zavr{e svih osam razreda
u seoskoj {koli, odlazi u Qig, Lazarevac i Aran|elovac da tamo nastavi {kolovawe.
Dolazi period udvarawa i zaqubqenosti. Mnogo je narodnih pesama
koje na romanti~an na~in opisuju qubavni susret momka i devojke koji
su napasali svoja stada, na osnovu kojih sti~emo predstavu o dozvoqenim
obrascima udvarawa, koja su se, uop{teno gledaju}i, danas izobi~ajili.
^uvam ovce dole u Jasewe,
gledaj, dragi, pa do|i kod mene.
Samo pazi da ne vidi nana,
ti porani rano sa ovcama.
Ako ne zna{ gde ja ~uvam ovce,
ti }e{ ~uti na ovcama zvonce.
Preko puta medenice zve~e,
tu moj dragi svoje stado kre}e.
Stado kre}e u sviralu svira,
srce moje ne daje mi mira.
Ili
^aj goro, lane moje,
pri~uvaj mi ovce.
Da ja si|em, lane moje,
dole do devojke,
da ja vidim, lane moje,
{ta devojke rade.
One rade, lane moje,
lepo cve}e sade.
Pesme koje se pevaju uz frulu su ostale nezaboravne. One se danas vrlo retko pevaju jer je ovladala elektronska uvozna muzika sa
zvucima turskog melosa.
Veliki sreski va{ari su za omladinu posebno zna~ajni doga|aji,
kada momci otvoreno govore o tome da }e da „pogleduju devojke” i iz
97
Va{ar u Belanovici, oko 1960.
drugih sela. Momak i devojka nikada ne}e zajedno na va{ar, ukoliko
nisu zvani~no vereni, a i tada ih, u najve}em broju slu~ajeva, prate
drugovi ili drugarice. Nakon {to su obavili po neki posao na pijaci, kupili ne{to, {etaju se i ~ekaju da harmonika{i po~nu da sviraju da bi se uhvatili u kolo... Danas je to sasvin druga~ije. Posle pijace (obi~no se prodaje stoka) seda se pod {atre ili pred neku od kafana na pivo gde se ve} nalazi preglasna elektronska grupa muzi~ara
sa polugolom pevaqkom. Uz sve`e prase}e ili jagwe}e pe~ewe ~esto
se do~eka kasna no}.
A onda do|e i brak i svadba. U na{im krajevima je obi~aj da se
svadbe odr`avaju u jesen. ^ak postoji i izreka da „prole}na mlada i
jesewe prase nikada ne vaqaju”. U stvari, jesen je najprikladnije godi{we doba za seoska ven~awa jer je tada bilo najvi{e hrane, plodova i pi}a. Tako su mogli da se prebrode mnogi izdaci koji prate velike svadbe.
Porodica ili sami mladenci se dogovaraju oko kumova. Kum kod
srpskih porodica predstavqa osobu najve}eg po{tovawa. Bez kuma se
ne mo`e obaviti svadba, ni kr{tewe deteta. Obi~aj je da se staro kumstvo prenosi, odnosno obnavqa, tako {to }e se mu{ka deca od kumova me|usobno kumiti. Danas se ovaj stari obi~aj polako gubi. Dva ili
tri dana mlado`ewin otac, u svojstvu buklija{a (onaj koji nosi ~uturu), ide da poziva zvanice. Prvo ide kod porodi~nog kuma, potom poziva starojka, starog svata, koji je ~esto mlado`ewin ujak. Potom ide
98
do devera, mlado`ewinog brata
ili najboqeg druga. Nakon devera,
odlazi u dom mladinih, a potom u
razli~ita doma}instva sopstvene
familije. Napokon, poziva i prijateqe i susede... Svatovi, koji
treba da idu po mladu, se rano izjutra, na dan ven~awa, okipqaju u
dvori{tu mlado`ewinog doma}instva. Pravi karavan fijakera i
~eza je ukra{en vencima od ru`i~astih, belih i `utih hrizantema
i zelenog li{}a, a uzde na kowima su ukra{ene cve}em, raznobojnim trakama i duga~kim belim
lentama. Danas su fijakeri retkost te kolonu ~ine xipovi, „mercedesi” i motori raznih snaga. Kada povorka svatova do|e do mladine
ku}e, vojvoda ih upozorava da treba da se zaustave. Na vrh drveta je
zavezan vrbov prut duga~ak preko tri metra. Na wegovom vrhu je mala
jabuka, za koju je pri~vr{}ena maramica, {to su trofeji do kojih
mora da se do|e, da bi se dobilo dopu{tewe za ulazak. Mlado`ewa ne
mo`e da odvede mladu sve dok pu{kom ne pogodi jabuku na drvetu.
Sledi kupovina mlade, {to je samo simboli~an znak i malo {ale.
Obi~aj je da dever kupuje mladu, a bra}a koja je prodaju su tu da to
u~ine {to zanimqivijim i te`im. To, naravno podrazumeva skromno
cenkawe i puno smeha. Sledi odlazak u crkvu gde se mladenci
ven~avaju. Posle ceremonije ven~awa odlazi se ku}i, gde mladu
do~ekuje svekrva sa {e}erom ili slatkim, tu mlada hrani mlado`ewu
i obrnuto. I svekrva dr`i ispod mi{ke ili u obe ruke dve vekne
hleba ili poga~e i daje mladi da grize od obe da bi se slagale u
budu}em `ivotu. I posle svega toga mlado`ewa prenosi nevestu preko
praga jer je on najvi{e izlo`en opasnostima od zlih ~ini i magije.
Zatim sledi okupqawe svatova pod {atrom gde ih ~eka muzika,
ru~ak i veseqe. Mlade devojke bi svatove kitile ruzmarinom. Ciq
ki}ewa bio je da se svadba za{titi od uroka i demona. Mlado`ewina
majka okitila bi ko~ije pe{kirima i tek tada bi svatovi krenuli
ka mladinoj ku}i. Prethodno bi svi doru~kovali. Kad bi stigli u
mladinu ku}u, opet bi ih ~ekala bogata trpeza. Kada mladenci nakon
ven~awa do|u u wihovu novu ku}u (mlado`ewinu), mlada uzima od sve99
Prevoz devoja~ke spreme
krve sito sa zobom i p{enicom u kom se nalazi i jabuka. Jabuku baca
sebi iza le|a, zob i p{enicu prema ku}i a sito baca na krov ku}e.
Ukoliko se sito zadr`i na krovu ku}e, i mlada }e se zadr`ati u ku}i.
Mladi se u naru~je daje nakon~e, mu{ko dete koje ona treba tri puta
da poqubi i digne uvis da bi dobila mu{ku decu. Tast i ta{ta mlado`ewi stave dukat u ~a{u crnog vina, mlado`ewa vino mora popiti da bi do{ao do dukata i dukat uzima sebi Tu su i zdravice koje
se naj~e{}e nazdravqaju uz doma}u rakiju, veoma ~esto nastalu u porodi~noj manufakturi. Zdravice se uglavnom dr`e samo u sve~anim prilikama, naj~e{}e ih govori doma}in, ali to mo`e da u~ini i gost.
Tu je i kolo, jedan od najstarijih srpskih verskih obi~aja, koji se
igra u slavu Svevi{weg i u slavu predaka. U kolu su svi povezani u
jedan lanac, svi ~ine jednu celinu, sve nosi isti ritam. U kolu svi
gledaju jedni u druge, upu}eni su na bli`we do sebe, bez kojih kolo
ne postoji. U kolu ima mesta za svakog ko je kadar u kolo se uhvatiti. U kolu igraju svi: od dece do staraca, i dobri i mawe dobri igra~i, i lepotom najistaknutiji i mawe markantni pojedinci, i `ensko
i mu{ko, i bogati i siroma{ni. U kolu nema ve{ta~kih, ve} samo
prirodnih razlika me|u qudima. Kolo je i porodi~na igra u kojoj deda
i baba igraju do sina, snaje i svoje unu~adi. Kolo je i qubavna igra
u kojoj se momak hvata do devojke ili devojke zagledaju momke.
Nekada je bilo sramota ne znati igrati kolo. Danas je, sve ~e{}e,
sramota znati ga igrati. Kolo se od tada do danas nije promenilo, a
100
Pe~ewe za svadbu u Ka~eru
{ta se sa nama desilo pitawe je koje bi sebi svakako trebalo da postavimo.
Svadbena muzika nekada nije bila kao danas. Pevane su obredne
pesme uz pratwu frula{a, pesme koje su imale sasvim odre|enu po-
Svadbeno kolo na svadbi kod Vlade Gavrilovi}a
101
ruku. ^esto su se pevale opro{tajne pesme kojima su se devojke opra{tale od svojih roditeqa. U tim pesmama opevana je i tuga roditeqa
koji ~ine sve da ih k}erka ne bi napustila. U pesmama blagoslovima
obi~no se prizivala plodnost. Pesme zdravice pevali su kum i stari
svat, a za pokudne pesme, koje su bile {aqive i vesele, bio je zadu`en ~au{. ^au{ je va`na li~nost na ven~awu koji je zapravo bio
zabavqa~: on je zbijao {ale i pevao a svojom spoqa{wo{}u, pona{awem i govorom treba da skrene na sebe pa`wu i mladence oslobodi
od uroka. Najboqi svira~i su Cigani sa violinama. Orkestar obi~no
~ini violina, kao vo|a, harmonika, gitara, frula (kasnije klarinet)
i veliki bas.
Bra~ni obredi se, nedequ ili dve nakon ceremonije ven~awa, zavr{avaju prvom nevestinom posetom ku}i wenih roditeqa, ovoga puta
kao udate `ene.
Slava — krsno ime je divan izraz pravoslavne vere, koja je tako duboko usa|ena u srpskoj narodnoj du{i. Slava je i naro~ito obele`e srpskog naroda, jer se proslavqa samo me|u Srbima. Slava, srpski obi~aj
koji okupqa ~itavu porodicu, kada je obrok pripremqen tako da ukqu~uje tradicionalnu hranu: slavski kola~ i koqivo—`ito. U zavisnosti
od toga da li slava pada tokom posta, slavski kola~ se priprema bez
jaja, maslaca i mleka. Vrh slavskog kola~a je ukra{en znakom krsta i
drugim simbolima u vezi porodice. Koqivo — `ito se priprema od kuvane p{enice. Mo`e se pripremiti na raznovrsne na~ine, ali najuobi~ajeniji na~in ukqu~uje orahe, ora{~i} i karanfili}. @ito je simbol Hristovog Vaskrsewa i pokojnika u porodici. Na dan slave, ako
sve{tenik dolazi u ku}u, slu`i malu slu`bu koja podrazumeva po{tovawe Sveca koji se slavi, blagosiqawe slavskog kola~a i koqiva, kao
i paqewe slavske sve}e. Iako nije obavezno, ~esto sve{tenik blagosiqa
ku}u i obavqa malu slu`bu za pokoj preminulim ro|acima. Naj~e{}e
slave u Ka~eru su: Sveti Nikola (19. decembra), Sveti \or|e — \ur|evdan (6. maj), Sveti Jovan
Krstiteq (20. januar), Sveti
Dimitrije (8. novembar) i Sveti
arha|el Mihajlo—Aran|elovdan
(21. novembar).
Tradicionalna kuhiwa ranije
nije bila ba{ mnogo bogata raznovrsnim jelima ve} se svodila na
namernice koje su sami proizvodili. Wihovi sastojci za pripremu
102
nisu skupi, kao i na~in kuvawa.
Glavno jelo je ~esto kombinacija
mesa i povr}a (sarma, |uve~, pasuq, kukuruzni hleb — proja, knedle, tur{ija, kiseli kupus, ajvar... Ve}ina jela se priprema samo na vodi, zahvaquju}i postu koji je ~est obi~aj kada se jede riba, hrana pripremana na uqu ili samo na vodi.
Danas je kuhiwa daleko bogatija i slu`i se gostima za doru~ak:
doma}i hleb, poga~a, gibanica, mekike, pr`enice, ka~amak, cicvara,
jaja sa slaninom, doma}i sir, kajmak, projara, obi~no i kiselo mleko.
Ru~ak se nikako ne mo`e zamisliti bez doma}e supe ili ~orbe,
rinflai{, pihtije, xiger sarma,
kuvanih jela: sarma, puwena paprika, prebranac pasuq, piletina
pe~ena sa krompirom, kiseli i
slatki kupus sa pastrmom, paprika{, |uve~, gula{ i dr. i dobre
salate: kupus kiseli i slatki, paradajz, paprika pe~ena, ajvar, krastavci... I na kraju se zasladimo: {trudlama od jabuka, maka, oraha,
koh, pite od jabuka, u{tipci, pala~inke, lewa pita, orasnice, gurabije, vanilice i sal~i}i… Torte se dosta prave u novije doba, ina~e
se jeo pati{paw…
Pribor je uglavno bio od drveta. Drvenu ka{iku najpre su upotrebqavali samo doma}ini porodice, ostali su jeli prstima. Kasnije su
svi po~eli da jedu ka{ikama. Viqu{ka dugo nije bila u upotrebi. ^ak,
u 12. veku sve{tenstvo je viqu{ku ogla{avalo kao „gre{an razvrat”.
Borba za uvo|ewe viqu{ke (makar i drvene) bila je vekovna i
mukotrpna, pa su sve{tenici dopustili wenu upotrebu tek oko 16. veka.
Sofra (sinija) je bila zna~ajan deo poku}stva. Sofra se pravila od daske, obi~no okruglog oblika i pre~nika, zavisno od veli~ine
doma}instva (oko tri lakta, prose~no). Oko sofre se sedelo na pawi}ima, trono{cima, nekoj tkanini, a najsiroma{niji sedeli su na
zemqi. Obi~no se svojim sedi{tem izdvajao doma}in. Wegovo sedi{te
je bilo lep{e i udobnije od ostale ~eqadi. Sedi{te gosta bilo je
posebno odvojeno, sa desne strane doma}ina, mada je jeo sa ostalim
uku}anima. U sve~anim prilikama, ili kad do|u gosti, onda su svi
~lanovi porodice, a i sami gosti, zastirali krilo jednim ili sa vi103
{e malih pe{kira. Te pe{kire je, obi~no, nevesta donosila prilikom udaje, i oni su se koristili samo u izuzetnim prilikama.
Na kraju dolazi tu`an trenutak opra{tawa sa `ivotom na zemqi.
Hri{}ani vjeruju da je smrt prelazak u ve~ni nebeski `ivot. Uobi~ajena je pojava da se stariji qudi unapred spremaju za smrt. Neki to
sasvim trezveno shvataju, ali ve}ina jo{ i tuma~i kao Bo`ije davawe.
Te`i bolesnici ponekad mole boga za smrt.
Vest o smrti brzo prostruji do rodbine i selom. Okupqaju se najbli`i, izjavquju sau~e{}e i dogovaraju o pripremi i svemu {to je vezano za sahranu. Sahrana se ne obavqa dok ne pro|e 24 ~asa, a pokojnik se nikada ne ostavqa sam, i u prostoriji uvek neko bdije. U Belanovici i okolnim selima nema kapele pa pokojnik ostaje u svojoj
ku}i do sahrane.
Po obavqenom opelu, koje obavqa lokalni sve{tenik, formira se
povorka, tako da su na ~elu povorke osobe koje nose krst, litije i
~irake, iza wih ide sve{tenik koji peva posmrtne pesme, zatim nosioci cve}a i venaca, i na kraju vozilo sa kov~egom a iza wega najbli`a
rodbina i prijateqi.
U novije vreme prevoz pokojnika se vr{i traktorima, re|e zapregama i pogrebnimkolima. Po zavr{etku opela, na grobqu rodbina i
svi ostali koji to `ele opra{taju se od pokojnika i obi~aj je da svi
prisutni bace grudvice zemqe u raku. Nakon toga, a na poziv doma}ina, ve}i dio povorke vra}a se ku}i na pripremqen tu`an ru~ak. U
zadwe vreme pre polaska na grobqe slu`i se ru~ak ili se hrana pripremi i podeli u paketi}ima na samom grobqu po sahrani. Za posne
dane priprema se riba.
Slede}i obredi su posle 40 dana, polugodi{wica, godi{wica i
zadu{nice. Crkveni zakoni su propisali da se zadu{nice mogu obaviti ~etiri puta godi{we i to, u subotu pred mesne poklade — zimske;
subota pred Duhove; subota pred Mihoqdan i subota pred Mitrov dan.
Smrtne slu~ajeve rodbina obele`ava nose}i crninu, mu{ki florove, `ene crne haqine. Crnina, zavisno od odre|enih okolnosti, nosi
se od 40 dana do pola godine i godinu dana. Po crkvenim zakonima,
osobe koje sebi oduzmu `ivot sahrawuju se bez prisustva sve{tenika.
104
[KOLA I BIBLIOTEKA
ajstarija {kola pletara napravqena je od pru}a, oblepqena
blatom i sa krovom od {indre. Nalazila se ispod dana{we
crkve, preko puta spomen ~esme, ispod starog jasena pod brdom Glogovica. Radila je pri {uta~koj crkvi brvnari koja postoji od
1789. godine. Iako je bila mala ona je ostavila duboki trag u du{ama
wenih |aka, koji su sa velikim ushi}ewem u svoje kwige upisali: „psaltir—slavna kwiga, proba perce te napisa slovce”. Kwigu je crkvi
darivao biv{i |ak Toma Mili}evi} koji je kasnije i sam bio sve{tenik belanova~ke crkve. O staroj {koli pletari svedo~anstva su ostavili |a}i koji su u svojim uxbenicima-psaltirima upisivali:
Psaltir iz 1829. godine {tampan u Budimu. Vlasnik napisa: “ovaj psaltir mene |aka Tome Mili}evi}a iz Lipqa, nahije Rudni~ke, uzet prvo
u ime Boga, u ovom ni`e potpisatom danu pri u~itequ Aliji Prvulovi}u,
18 maja 1832 godine u {koli”
^aslovac iz 1852 godine {tampan u Beogradu. Vlasnik zapisa:
„Ova kwiga u~enika Gavrila A}imovi}a 2. razreda. U~io kod gospodina Dimitrija \ukni}a u~iteqa {uta~kog pisao Gavrilo A}imovi} 31 marta 1858 godine”
Psaltir iz 1857 godine {tampan u Beogradu a vlasnik zapisa:” ova kwiga Milenka \eri}a
u~enika 3. razreda. U~io kod gospodina Dimitrija \ukni}a u~iteqa {uta~kog iz sela Kalawevaca.
Piso Milenko \eri} iz sela @ivkovaca. Slavna kwiga psaltir”
Mesecoslov iz 18. veka vredan
je spomena radi ikonice Svete
N
105
Bogorodice sa Hristom. Ova ikonica utisnuta je drvenim kli{eom
koji je verovatno napravljen u toj {koli.
Crkva je u vi{e od dva veka postojawa ~esto mewala lokaciju.
Najpre je bila u sredwem delu sela [utci, na ataru familije Popovi}a. Zatim je narod preseqava u Berisavu a potom na plato ispod
Glogovice kada je kona~no 1864. godine sele u Jarmenovce gde se i danas nalazi. Iz ove crkve sa~uvan je izvestan broj pravoslavnih i ru-
Peri{i}a vodenica
kopisnih kwiga, spisa i oltarska vrata i nalaze se u crkvenoj zgradi
u Belanovici.
Od 1815. godine postoje pisani dokumenti (prema istori~aru dr
Mariji Isailovi}) sa imenima u~iteqa i |aka iz tog vremena, pa se
ta godina mo`e uzeti za po~etak razvoja prve {kole na ovom podru~ju.
Prvi u~iteqi bili su Petar Mati} iz Stragara, 1818. godine, zatim
pop Marko iz Poqanica, pop Sini{a iz Berisave, Aleksa Popovi}
iz [utaca. Podaci o u~itaqima — sve{tenicima koji su zapise o sebi
ostavili postoje u rukopisnim sveskama. Dokaz su zapisi popa Marka
iz Poqanica, zapisani 25—tog 1818. godine. [kola je zbog ~estih
najezda Turaka, radila povremeno, a rad je prekinula u vreme propasti
Prvog srpskog ustanka 1812/13. godine.
U toku Drugog srpskog ustanka, 1815. godine, obnovqen je rad ove
{kole. Ostaci {kole bili su vidqivi do po~etka oslobodila~kih
ratova 1912/18. godine kada se gubi svaki trag.
U periodu nakon Drugog srpskog ustanka, 1818. godine, a za vreme
Milo{a Obrenovi}a, nedaleko od Kalaweva~ke pletare u selu Dragoq
106
radila je {kola u vodenici ka~erskog vojvode Arsenija Lome, kasnije wegovog zeta Peri{e po kojoj je dobila ime Peri{ina vodenica.
U~iteqi iz te {kole bili su iz Srema o ~emu postoje zapisi
wihovih imena kao i imena u~enika. Na{ poznati istori~ar i
dr`avnik iz ovog kraja @ivan @ivanovi} u svom delu „Politi~ka
istorija Srbije u drugoj polovini 19 veka” pi{e: „Otac pi{~ev, sin
107
@ivana Stojanovi}a u oba ustanka u Ka~eru znana ~oveka, kao de~ak,
u 1827. otpo~eo se u~iti prvoj pismenosti u jednoj vodenici (kapetana
Peri{e Raki}a) na reci Ka~eru, kod u~iteqa, kako izgleda, otmena
i vrlo prosve}ena, begunca, Srbina iz Austrije”.
M. Raki} u svom „Ka~eru” pomiwe postojawe {kole jo{ pre 1839.
godine i u~iteqa Jovana Markovi}a. Kasnije {kola je napravqena kod
op{tine i u woj su bili u~iteqi: Voja Miloradovi}, Milija Petrovi}, Crn~evi}, Milan Miqkovi} sa jedanestoro dece, Svetislav Dugali} i Velimir Adamovi}.
Vuk Karaxi} je pisao kako su se |aci {kolovali. Onaj ko je `eleo da bude pismen {kolu je u~io po manastirima, crkvama i privatnim {kolama koje su popovi dr`ali po selima kod vi|enijih qudi
i stare{ina. U tim {kolama |aci su radili po manastirskim imawima „pa koji su mawi, oni su leti ~uvali stoku, sadili i plevili luk,
Stara {kola, prvobitni izgled
i{li uz plug, kupili sijeno, {qive itd., a ve}i su i{li sa kalu|erima po pisaniji; a zimi, po{to bi svi ujutru donijeli drva i potom
ve} napojili kalu|erske kowe, a mawi o~istili sobe, sakupili bi se
u kakvu sobu, te bi im kakav kalu|er ili |akon pokazivao da u~e ~itati ili bi svako u~io kod svog duhovnika. „ Nije bilo bukvara pa
su |aci u~ili ~itati iz rukopisa koje su sve{tenici pisali posebno
za svakog u~enika. Kad |ak nau~i bekavicu onda uzme slovenski ~aslovac te kad izu~i i pro~ita nekoliko puta onda uzima psaltir. Po i{108
~itavawu psaltira |ak se smatrao pismenim te zavisno od godina starosti mogao je da bude kalu|er ili pop u crkvi. @ivopisac belanova~ke crkve je zapisao „da su kroz vekove u ropstvu i slobodi, crkva
i {kola bile dve ro|ene sestre”. Ovo sveto pravilo va`ilo je i za
sve{tenike pri crkvi brvnari u [utcima. Vuk je zapisao da su tro{ak u {kolama za plate u~iteqa i rada {kole snosile op{tine a
za velike dr`avne {kole sam narod.
Druga, nova {kola, sagra|ena je 1864. godine, za vreme vladavine kneza Mihaila Obrenovi}a, kada je gra|ena i belanova~ka crkva. Bila je
jedna od najlep{ih i najmodernijih u to vreme u Srbiji. [kolu je sagradila {uta~ka op{tina koja je imala svoju {kolu, otvorenu {kolske
1848/49. godine, i u kojoj je bilo upisano 25 |aka. Ova {kola je kasnije
poznata i po imenu Kalaweva~ka {kola jer se nalazila na ataru sela
Kalawevci. Plac, veli~ine 20 ari, za izgradwu {kole poklonio je Stevan
Radosavqevi} iz Kalawevaca. Na placu je bila grmova {uma od koje je i
danas ostalo nekoliko hrastova i lipa ~ija se starost procewuje na oko
300 godina. Gra|evinari su bili iz Dalmacije a zidali su je od kamena i
cigle sa masivnom krovnom konstrukcijom pokrivena }eramidom. [kola
je bila dimenzija 30 x 13 metara sa velikom verandom od hrastovog drveta, okrenuta prema drumu. Prozori su bili ne{to u`i sa lukovima na
vrhu. [kola je imala tri prostrane u~ionice, kancelarije, spavaonicu,
prostoriju za boravak u~enika i veliki hodnik. U pro~equ je bila oxaklija u kojoj se u zemqanim loncima pripremala hrana za u~enike. U drugom, zasebnom delu zgrade, nalazio se stan za u~iteqa a sastojao se od
tri ve}e prostorije, hodnika i izlaza na verandu.
Hrana je kuvana od namirnica koje su donosili u~enici. Ina~e,
u~enici su subotom odlazili ku}i na preobuku, a no}ivali su u pros-
Stara {kola posle adaptacije
109
torijama {kole. U {kolu se i{lo pre i posle podne. Wu su poha|ali
|aci iz vi{e ka~erskih sela jer je tada bila jedina u ovom kraju. U
blizini {kole bila je crkva, dve mehane i nekoliko ku}a i du}ana.
Prvi |aci u {kolskoj 1872/73. godine bili su {est u~enika iz Belanovice a ostali iz okolnih sela. Pretpostavqa se da su prvi u~iteqi u novoj {koli bili Vitomir Nikoli} i Laza Blagojevi}. [kolske
kwige i dokumentacija uni{tena je tokom oslobodila~kih ratova a tek
po zavr{etku Prvog svetskog rata postoje uredno vo|eni svi podaci.
Prvo su {kolu poha|ala samo mu{ka deca, a krajem 19. veka po~ela
su je poha|ati i `enska. U {kolu su dolazila deca iz Dragoqa, Trudeqa,
Bosute, [utaca, @ivkovaca, Kozeqa, Poqanica i Kalawevaca. Najvi{e
je bilo |aka iz Kalawevaca 18, [utaca 8, Bosute 7, @ivkovaca 4,
Kozeqa 2 i Poqanica 1. U~iteq ove {kole bio je i Mihailo Petrovi}
iz Pan~eva (izu~io je {est razreda gimnazije i dve godine filozofije) ali je bio sklon pi}u i ~esto je tukao |ake zbog ~ega ga je ministar
prosvete otpusto iz slu`be te ga je zamenio Jevrem Petrovi} iz
Trudeqa. On je posle godinu dana rada oti{ao u srpsko—turski rat gde
je kod Aleksinca 1876. godine poginuo. [kola je kasnije bila nedovoqnog kapaciteta {to se vidi iz izve{taja Pedago{kog zavoda u Vaqevu
iz 1961. godine „…svugde se radi u dve smene a najte`e stawe je u
Belanovici gde je {kola sme{tena u staroj {kolskoj zgradi koja je
gra|ena pre 100 godina. Kako nema dovoqno prostora, 5 odelewa radi u
privatnim i zadru`nim zgradama. Preduzete su mere da se zavr{i
zapo~eta {kolska zgrada i tako }e se dobiti 7 u~ionica”.
Sada{wi izgled nekada{we {kole
110
Posle 70. godina rada izvr{ena je prva adaptacija {kolske
zgrade 1939. godine a novac su jednim delom obezbedili me{tani a
20. 000. dinara je dobijeno od kredita fonda Dunavske banke. Druga
popravka usledila je odmah posle osloba|awa Belanovice, 17. septembra 1944. godine, pro{irewem u~ioni~kog prostora ru{ewem verande
i zamenom prozora tako da je zgrada dobila sasvim drugi izgled koji
je naru{io lepotu {kole.
U Poqanicama je postojala {kola u ku}i Dobrivoja Stefanovi}a
od 1924. do 1927. godine kada je preseqena u novu izgra|enu {kolu.
Tako|e i u @ivkovcima, Kozequ i [utcima prvo se u~ilo u privatnim ku}ama da bi nove {kole, izgra|ene u [utcima i @ivkovcima
1930, Kozequ 1931, i Kalawevcima 1932. godine primile |ake.
Izgradwu {kole u @ivkovcima pomogli su svojim vezama tada{wi ministar @ivan @ivanovi}, wegova supruga Jelena i sin Milan da se dobiju
potrebna finansijska sredstva iz dr`avne blagajne. U Kozequ je grupa
U~iteqi iz 1955
naprednih gra|ana, predvo|ena Ilijom Mati} ^i~om, Bo`om Jovanovi}em
i Matijom Ba{kalovi}em, pokrenula inicijativu za za osnivawe {kole a
29. novembra 1928. godine Ministarstvo prosvete donelo je re{ewe za
po~etak rada {kole i ona je po~ela da radi u novoj zgradi 1933. godine.
Posle Drugog svetskog rata po~iwe sa radom Progimnazija (ni`a
gimnazija) a odluku o wenom radu doneli su prosvetni organi Ka~erskog sreza, ~ije je sedi{te bilo u Belanovici. U prvi razred se tada
upisalo 38 u~enika a prvi nastavnici, koji su bili u~iteqi, bili su
Zlata i Miodrag Ili} i Suzana Jovanovi}. Prva generacija zavr{ila
111
je gimnaziju (malu maturu) 1948/49. godine a me|u wima Andri} R.
Dragi{a iz Poqanica, Damwanovi} Kosara iz Trudeqa, Desivojevi}
Olivera iz Belanovice, Dogawi} @ivota iz Kalawevaca, Ivanovi}
Svetolik iz [utaca, Jovanovi} Miroslav iz @ivkovaca, Ki}anovi}
Nade`da iz Belanovice, Markovi} Danica iz Drewine i drugi.
Tokom 1972. godine {kola je adaptirana, zamewen je stari crep
koji je proki{wavao, jedno krilo zgrade je adaptirano za potrebe gradske biblioteke a u {koli su radila odelewa ni`ih razreda. Tokom
zime 1984. godine pod velikim snegom krov je o{te}en i od tada se
zbog bezbednosti dece nastava izvodi u novoj {koli. Stara {kola, posle 100 godina rada, kona~no prestaje da prima u~enike.
[kola je usled velikog priliva u~enika, postala tesna te je 1950.
godine bilo 12 odelewa vi{ih razreda pa se nastava odr`avala i po
op{tinskim prostorijama, kafani, pekari i Domu za siroma{nu decu.
Zbog toga je 1953. godine pokrenuta akcija na izgradwi nove {kolske
zgrade, obezbe|en je plac a dobrovoqnim radom ise~ena je i ispe~ena
cigla. Po{to je te godine ukinut Ka~erski srez, gradwa je zastala da
bi tek 1960. godine, u~e{}em op{tine, samodoprinosom gra|ana i dobrovoqnim radom izgradwa {kole nastavqena. Prodajom naconalizovanog De~ijeg doma beogradskoj konfekciji „Beko” za sedam miliona
dinara obezbe|ena su sredstva za po~etak gradwe.
Nova {kola
Danas je ona, odlukom op{tine, pod dr`avnom za{titom. Mesna
zajednica je poku{ala da staru {kolu ponovo renovira, vrativ{i joj
stari spoqni izgled, i da joj da drugu korisnu namenu za gra|ane ali
je posao prekinut a radovi su izvedeni oko 50%. Qi{ka op{tina, po
obi~aju, nema sluha za potrebe Belanovice kao i nadle`no ministarstvo, te je stara {kola postala ruglo u samom centru.
112
U~enice Doma}i~ke {kole
Tre}a {kolska zgrada je izgra|ena na ulazu u varo{icu.
Dimenzije {kole su 30x28 metara sa prizemqem, spratom i podrumom.
Ona izgleda velika ali je nefunkcionalna jer ima samo pet u~ionica, radionicu i pomo}ne prostorije. Rad u novoj {koli po~eo je 1964.
godine, na stogodi{wicu izgradwe druge {kole u Belanovici. [kola
je i danas u funkciji, a poha|aju je deca iz ka~erskih sela (@ivkovci, Kalawevci, Poqanice, Kozeq i [utci). U svom sastavu ima
|a~ku kuhiwu i de~iji vrti} koji okupqa me{ovitu decu do
pred{kolskog uzrasta. Ova mati~na {kola ima svoja izdvojena odeqewa u @ivkovcima, Kalawevcima, [utcima, Kozequ i Poqanicama.
U {koli postoji arhiva sa podacima od 1918. godine. U periodu
izme|u dva svetska rata {kola je odigrala zna~ajnu ulogu u {irewu
pismenosti i kulture u Ka~eru. U~iteqi belanova~ke {kole su u to
ratno vreme uspevali da u redovnoj {koli obu~avaju vi{e |aka kroz
razne te~ajeve. [kola je radila bez prekida tokom Drugog svetskog
rata. Dobila je ime 1961. godine po sestrama Drinki i Darinki koje
su ro|ene u Belanovici a streqane su u logoru na Bawici maja 1943.
Od te godine Dan {kole se proslavqa 24. maja. U znak se}awa na prvoborca Bo`u Maksimovi}a iz Kalawevaca wegova deca osnovala su
nov~ani fond iz kojeg svake godine {kola nagra|uje najboqe u~enike
iz Kalawevaca. Tako|e i }erke u~iteqa Nikole Sretenovi}a daju nagrade za najboqe u~enike {kole.
Pored osnovne, Belanovica je imala i doma}i~ku {kolu u kojoj
su se `ene i devojke u~ile {ivewu i drugim ku}nim poslovima. [k113
olu je vodila popadija Danica, supruga popa Lazara Radosavqevi}a.
[kola se nalazila u ku}i popadije Milene, majke Sretena \ukni}a
Krke, pored crkvenog placa.
Treba re}i da selo Dragoq ima {kolu od 1872. godine a koja nosi ime vojvode Arsenija Lome.
[email protected] I ^ITAONICA
O bibliotekama u Srbiji u 19. veku napisano je nekoliko kwiga
ali ni jedna od wih ne pomiwe kwi`nicu u Kalawevcima o kojoj nema
nikakvog traga ni u pisawu hroni~ara Belanovice i Ka~era.
Prvi podatak o kalaweva~koj ~itaonici bilo je pismo wenog blagajnika Mili}a Petrovi}a od 13. decembra 1881. godine kojim on, u
ime ~lanova, tra`i dozvolu od Glavnog odbora Narodne radikalne stranke da ~itaoni~ka uprava obrazuje mesni odbor te stranke i da upisuje ~lanove. Pismo je objavio dr Leontije Pavlovi} u kwizi „Radikalna stranka u Srbiji pre Timo~ke bune” u kojoj stoji „da ^itaonica postoji u sredini sreza ka~erskog i da je ona objavila preko novina svoj obstanak”. U listu „Samouprava“ objavqena je, 7. februara
1881. godine, poruka osniva~a ^itaonice kalaweva~ke prvacima tek
osnovane Radikalne stranke u kome se izra`ava vera u program stranke i da u to ime obrazova{e ~itaonicu. Poruku su potpisali ~lanovi ~itaonice me|u kojima i trgovac Savko Gavrilovi}, upravnik ~itaonice i ugledna li~nost mesta a otac pukovnika Milovana, Aleksa
Ratarac, u~iteq, Ilija Jevti}, predsednik {uta~ki, Mijailo \ukni},
trgovac, Vitomir Nikoli}, u~iteq i drugi.
Novine „Samouprava“ objavile su 1881. godine izve{taj iz Kalawevaca u kome se ^itaonica zahvaquje davaocima priloga. Trgovac
Milan Tanasijevi} poklonio je „dva rifa ~oje“ vrednosti osam dinara, Mijailo \ukni} polugodi{wu pretplatu na novine, Milisav Vasilijevi} jednu sliku a Sreten Radosavqevi} potreban materijal za
pisawe. Polugodi{wa ~lanarina je iznosila ~etiri dinara a ~itaonica je raspolagala fondom od pet raznih listova. Ona nije imala dug
vek jer su radikali u to vreme bili izlo`eni pritiscima i progonima te i osniva~i ~itaonice.
Ina~e, druga Narodna ~itaonica i biblioteka je osnovana pre
1926. godine. Okupqala je uvek veliki broj qubiteqa pisane re~i.
Pobornik pisane re~i bio je i partizanski aktivista Singer koji se
dosta anga`ovao u radu kwi`nice koja se do Drugog svetskog rata nalazila u jednoj u~ionici stare {kole. Na`alost, danas Belanovica nema biblioteku. Kwige iz belanova~ke biblioteke sme{tene su u {kolsku zgradu i vi{e ih gra|ani ne koriste.
114
ZDRAVSTVO
rema pisawu Milorada Radoj~i}a „Zdravstvene zadruge u Belanovici i Qigu” saznajemo da je na inicijativu Dru{tva za unapre|ewe i ulep{avawe Belanovice i uz pomo} `iteqa okolnih sela osnovana, 9. maja 1926. godine, Ka~erska zdravstvena zadruga,
poznata kao Zdravstvena zadruga „Ka~er” sa sedi{tem u Belanovici.
Registrovana je samo sa 12 udela. Ve} krajem 1926. godine imala je 210
~lanova i isto toliko udela okupqaju}i stanovni{tvo iz devet biv{ih
op{tina i 14 naseqenih mesta. Zdravstvena stanica (ambulanta) ove
zadruge po~ela je da radi 15. novembra 1927. godine i imala je sopstvenu apoteku i ve}i broj ogranaka zadrugarske omladine i `ena.
Zahvaquju}i dobrom radu ve} 1927. godine imala je 507 zadrugara.
U po~etku je radila u staroj ku}i Dragi{e ]osi}a a potom u ku}i Jovana \ukni}a, sve{tenika, gde je u prizemqu bila apoteka i ambulanta a na spratu stan za lekara. Tada je nabavqen i rentgen aparat
koji je bio u upotrebi do 1947. godine kada je prenet u Qig. Samo
u martu 1928. godine ambulanta je imala 148 pacijenata. Od toga 41
bolovao je od akutne zaraze, 29 od unutra{wih bolesti, 42 od tuberkuloze, 13 od ko`no—veneri~nih bolesti, 8 od bolesti uha, nosa i
zuba, 6 ginekolo{kikih obolewa i poro|aja, 6 hiru{kih i 3 od drugih bolesti.
Zdravstvena zadruga „Ka~er” je 1936. dodine re{ila da podigne
svoj dom i osnuje veterinarski odsek. Upravu Zadruge ~inili su: Ivko
Tomkovi}, Mihailo Miri}, Vladimir Popovi}, @ivko Petronijevi}
i Dragi} Laki}. U Zadruzi je radio po jedan lekar a prvi su bili
dr Ivan Ivanov Pogorelov (kasnije izvr{io samoubistvo i sahrawen
je na belanova~kom grobqu) i Staqnikov, obojica beloemigranti. Zatim je postavqena dr Tomanija Mi{i}—Brki} ali je ubrzo umrla i
zamenila ju je mlada dr Milica Mladenovi} a wu dr Valerijan Vawa
Kri`anovski. Tokom Drugog svetskog rata izvesno vreme je radio dr
Ciril Polekar koji je sara|ivao sa partizanima na terenu.
P
115
Ambulanta
Zdravstvena stanica u Belanovici razvila se dobrim delom i zahvaquju}i masovnom okupqawu omladine. Na inicijativu in`ewera
Petra Vasiqeva i abaxijskog radnika Stevana Markovi}a Singera osnovani su 1938. godine odeqci zadrugarske omladine u Belanovici,
[utcima, Kalawevcima, @ivkovcima, Ivanovcima i Poqanicama. Odbori su preduzimali mno{tvo akcija u oblasti poqoprivredne proizvodwe, zdravstvenog prosve}ivawa i kulturno—zabavnog `ivota. Prikazan je i propagandni film o poqoprivrednoj proizvodwi u Danskoj.
Pred Drugi svetski rat, 1939. godine, u Poqanice u goste je dolazio
delegat iz Egipta sa `eqom da upozna organizaciju i rad omladinskih odbora te da iskustva prenese u svoju zemqu. @enski odeqak u
Poqanicama je prvi u Srbiji imao Kontrolni odbor koji je redovno
podnosio izve{taje nadle`nima. ^lanice odbora Qubica Radovanovi},
Polka Stevanovi} i Radmila Milovanovi} pregledale su sve ku}e i
o tome podnosile iscrpan izve{taj Savezu zdravstvenih zadruga.
Iz Trstenika 1981. godine dolazi u Belanovicu dr Slobodanka
Jovi} a kasnije 1982. wen suprug dr Miodrag koji pored radnog vremena dobrovoqno i sa uspehom, na zadovoqstvo gra|ana, obavqa sve intervencije i u {iroj okolini jer ne postoji hitna slu`ba, da bi 2003. dr
Mi{a bio preme{ten u Qig a 2005. odlazi u penziju. Skorim odlaskom
Slobodanke u penziju gra|ani ovog kraja }e ostati bez svog lekara.
116
Nekada{we osobqe zdravstvene stanice u Belanovici:
dr Qubinka Bori~i}, Toplica Mihailovi}, zubarski tehni~ar,
Pavle Mati}, medecinski tehni~ar, Marija, medicinska sestra,
Qiqa Jelenkovi}, apotekar, Miroslav Matijevi}, stomatolog,
Mara Danilovi}, slu`benica.
Zgrada nove zdravstvene stanice zavr{ena je 1961. godine i u woj
postoji apoteka i stomatolo{ka slu`ba sa lekarom koji od 2000.
godine radi privatno i slu`beno. Danas (2011. godine) rade dva stomatologa i jedan lekar op{te prakse koji pru`a samo osnovne usluge
a sve ostalo je pre{lo
u Qig. U zgradi su nekada stanovali lekari i
medecinsko osobqe koje
je radilo u Belanovica
a sada je ta zgrada privatizovana kao i drugi
objekti.
U Dragoqu je radila lekarka dr Zaga Dugali} koja posle penzionisawa u Vojno—medicinskoj akademiji u Beogradu dolazi u Dragoq
Doktori Slobodanka i Mi{a Jovi}
gde doprinosi razvoju
117
Nekada{wa veterinarska stanica
zdravstvene slu`be. Izgra|uje zdravstvenu ambulantu 1983. godine gde
do danas radi jedan lekar, dodu{e samo jedan dan u nedeqi. Zaga je
mnogim sugra|anima pomagala, a wenim zalagawem Dragoq ima dobru
zdravstvenu stanicu.
Dr`avna veterinarska slu`ba danas ne postoji ali usluge pru`aju
privatni veterinari. Jedan od najpoznatijih veterinara bio je Nenad
Puri} Ne{a. Ro|en je 1. marta 1924. godine u Klati~evu kod G. Milanovca gde je zavr{io gimnaziju. Rat ga zati~e u {koli i Ne{u sa
grupom svojih vr{waka mobili{e qoti}eva vojska. Ubrzo uspeva da
pobegne od potrage Qoti}evaca koji ve}inu wegovih drugova hvataju i
streqaju. Ne{a je bio qubiteq politike
Milana Grola i posle rata komunisti ga
hapse i sme{taju u disciplinsku ~etu na
robiji. Studije zavr{ava i odmah se
zapo{qava u dr`avnu veterinarsku stanicu
Qig ~iji je direktor bio Antun Veber, te
1954. godine, dolazi u Belanovicu i tu
ostaje do smrti. Odmah po dolasku Ne{a
organizuje veterinarsku slu`bu i uz pomo}
me{tana po~iwe zidawe zgrade za veterinarsku stanicu u koju se useqava 1958. godine. U organizatorskom poslu dosta mu je
pomagao Milo{ Antonijevi}, rukovodilac
tada{we klanice „Srbokop”. Tada se od
stoke dosta gajila sviwa (moravka i resavNenad Puri} Ne{a
ka), ovce (cigaja i pramenka) a goveda su
118
bila rase bu{a. Po~iwe rad na evidenciji i kartoteci stoke i `ivine a posebno
na terminima za osemewavawe. U Kozequ
i [utcima je imao punktove za osemewavawe. Sa bolni~arima Milojem
Popovi}em, Budom Stojanovi}em i Qubom
Jov~i}em uspeo je da telad 2. i 3. klase
vremenom odgaji u prvoj klasi.
Orden zasluge za narod dobija 1977.
godine a u Umagu iste godine dobija nagradu
za najuspe{nijeg veterinara za osemewavawe
rasa u Srbiji.
Jedini je u okolini radio osemenavawe kowa. Hirurgiju nije specMilan Tuci}
ijalizirao ali je uspe{no obavqao ve}inu
operacija. Tih, nenametqiv, vredan i
stru~an bio je omiqen u celoj okolini. Nikada nije odbijao da do|e
i pomogne bilo da je zima i veliki mraz ili nevreme. Uz qubaznu
re~ u svaku ku}u je dobrodo{ao. Umro je 29. septembra 2008. godine
i sahrawen na belanova~kom grobqu. Sin Zoran je tako|e zavr{io
veterinu i ostao je u zdravstvu.
Veterinarska stanica u vremenu privatizacije prodata je na tenderu ali kupac nije uspeo da produ`i rad ve} je ponovo vra}ena u
nadle`nost op{tine Qig. U me|uvremenu resorno ministarstvo je izvr{ilo rejonizaciju slu`be i reon Belanovice je dodelio veterinaru
Miloradu Milenkovi}u Mi{i koji markira stoku i izdaje razna potrebna dokumenta.
Veterinarska inspekcija iz Qiga kontroli{e rad na terenu a belanova~ki inspektor je Milan Tuci}. Milan je do{ao 1989. godine
u Belanovicu kao op{tinski veterinarski inspektor da bi kasnije
postao republi~ki. Izme|u ostalog vr{i nadzor nad zdravstvenim stawem doma}ih i divqih `ivotiwa i nad prometom namirnica `ivotiwskog porekla. Poma`e svojim iskustvom gra|anima savetima iz oblasti veterine.
119
Tuga ili umor ratnika
120
BELANOVICA U RATOVIMA
a~er je uvek bio popri{te svih ratova jer svojim polo`ajem
nijedan nije mogao izbe}i. Na raskrsnici svih putnih pravaca u centralnoj Srbiji Ka~erci su imali snage da se odupru
osvaja~ima koji su tra`ili put ka tu|im teritorijama.
Tako i Belanovica sa okolinom nije izbegla ratne neprilike.
Najvi{e je opisan period Prvog srpskog ustanka u kojima je u~estvovao vojvoda Arsenije Loma sa svojim ratnicima. Malo je ~udno da ima
najvi{e podataka iz vremena rata sa Turcima.
Tako|e postoje svedo~anstva iz vremena Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, sa povla~ewem preko Albanije, kao i bitkama tokom povratka u Srbiju. U ratovima 1914—1918. godine za oslobo|ewe
i ujediwewe dato je dosta dokaza o visokoj svesti Ka~eraca koji su
izgubili `ivot ili stradali u zarobqeni~kim u logorima.
Drugi svetski rat bio je gra|anski i odnosi izme|u partizana
i pokreta Dra`e Mihajlovi}a jo{ uvek su pod malim velom tajne.
Mo`da zato {to su na ovoj teritoriji ve}i uticaj imali simpatizeri Dra`inog pokreta, te je bilo mawi broj `rtava stanovni{tva,
ili {to partizani nisu imali nekih velikih sukoba sem mawih ~arki
sa Nemcima i Nedi}evim `andarima pomenutim u se}awu u~esnika.
Zahvaquju}i majoru Jugoslovenske vojske u otaxbini Milijanu Jovanovi}u i kapetanu Dragi{i Ninkovi}u, koji su vodili ra~una da se
wihovi zemqaci ne ubijaju, mnoge porodice su sa~uvane. Sa partizanima je 1941. godine po{lo iz @ivkovaca 18 a iz [utaca 15 boraca.
[to se Arsenija Lome ti~e treba podsetiti da je bio u~esnik
Prvog i Drugog srpskog ustanka i saborac Kara|or|a i Milo{a Obrenovi}a. Loma se doselio preko 170 porodica iz oblasti gde je ratovao u oblast Ka~era a wegovo juna{tvo i pogibiju mnogi su opisali.
Za vreme odmetawa jani~ara od regularne turske uprave i stvarawa
~itluka stawe Srba se pogor{alo. Ro|eni brat beogradskog nahije
vezira Ku~uk Alije bio je Sali aga Delevi}, ina~e kao mali odveden
K
121
iz Srbije i potur~en, jako prohtevan, po`udan, bezdu{an i krvolo~an u opho|ewu sa ka~erskom rajom.
Poznat je pod nazivom Rudni~ki
Bik koji je prigrabio sebi pravo
„prve bra~ne no}i” i time je bio
meta osvete Srba. Vrebali su ga
Kara|or|e, Stanoje Glava{, Vule
Kolarac i drugi hajduci, ali ga
nisu ubili jer su se pla{ili represije Ku~uk Alije. Oko 20—og februara 1804. godine Kara|or|e sa
Lomom kre}e da istera „Bika” sa
Rudnika. Pridru`uje im se i Milan Obrenovi} iz Brusnice. Nekoliko dana su po velikoj zimi opsedali Rudnik, ali su jani~ari uspeli da se probiju kroz opsadu i zasede te da se razbe`e ka U`icu.
Arsenije Loma
Na Jelen Kamenu Srbi ih sa~ekaju
i potuku te ubiju Alil Hoxi}a, u`i~kog muselima i Pqaku, zloglasnog
dahiju karanova~kog ali im je Sali—aga nekako pobegao.
Kada su Turci ugu{ili Prvi ustanak, Kara|or|e je sa jednim brojem svojih ustanika pobegao u Srem, a potom i{ao sve do Rumunije i
Ukrajine, a Loma je odlu~io da ostane u zbegu sa svojim Ka~ercima.
Ga{ewem Prvog ustanka Turci su 1813. godine ru{ili sva utvr|ewa po Ka~eru osim na Rudniku gde se uselio muselim rudni~ke nahije
Mehmed Barjaktar, kome se u Dragoqu, po nagovoru Milo{a Obrenovi}a
predao Loma. Turcima je komandovao aga Tokatli} i ostao je do kraja
turske vladavine 1815. godine. Te godine Loma sa svojim Ka~ercima
opkoli Rudnik i Turci se predaju, a Loma pristane da ih prati dok ga
ne napuste. Me|utim, neki Martinovi} iz Bosute, `ele}i da se osveti
Tokatli}u, sa~eka u zasedi kolonu i rani Tokatli}a a ovaj ga ubije da
bi kasnije Martinovi}ev brat ubio Tokatli}a i tu ga kod Rudnika i
sahrane. Na tom mestu je 1864. godine podignuta prva {kolska zgrada.
Dok je Loma vodio Turke daqe ka U`icu, Tokatli}ev sestri} Osman, u zaseoku Prline na Rudniku, na prevaru smrtno rani Lomu i
umakne. Rawenog Lomu smeste u ku}u svog prijateqa Marka Raki}a iz
Blata, gde Loma izdahne. Sahrane ga na Markovom imawu. Tek 1926.
godine wegovi ostaci su preneti na Rudnik gde se i danas nalaze.
122
Posle Lomine pogibije du`nost buquba{e primio je Marko Raki}. Marko se nije isticao kao vojnik ali je bio uticajan i ugledan
kod Milo{a Obrenovi}a. U Dragoqu Arsenija Lomu je nasledio Milovan Lomi}, wegov sinovac. Me|utim, Milo{ je smenio Milovana i
postavio Jovana \or|evi}a Kozeqca.
U ratu sa Turcima na planini Javor, 1877. godine, u~estvovalo
je i dosta junaka iz Ka~era. Poznato je da su poginuli Raki} Jakov,
Lomi} Radoje i Josipovi} Novak, svi iz Dragoqa. Ina~e u tim ratovima sa Turcima 1877—1878. godine poginulo je iz Kalawevaca 6, [utaca 5, Poqanica 4 i @ivkovaca 1 borac.
U Prvom svetskom ratu mnogo Ka~eraca je izginulo. U Dragoqu je
podignuta Spomen plo~a na kojoj su upisani svi Dragoqci poginuli u
Balkanskim i Prvom svetskom ratu. U belanova~koj crkvi postoji
plo~a sa poginulim Ka~ercima u ratovima 1912-1918. godine.
Poznato je da je u Oslobodila~kim ratovima 1912/18. godine iz op{tina Dragoq, @ivkovci, Kalawevci, [utci i Belanovica mobilisano
ukupno 778 me{tana, poginulo ih je 474, na Solunskom frontu borilo
se 244, postalo invalid 272 i odlikovana 43 borca. Sa ~inovima
pukovnika vratili su se Milovan Gavrilovi} i Lazar Matijevi}.
Prvi predsednik op{tine posle oslobo|ewa 1918. godine bio je
solunac Radovan Lomi}. (na slici Radovan sedi u sredini a iznad we-
Belanova~ki Lomi}i, oko 1930.
123
ga stoje sinovi Vasilije, Arsenije, Momir, Krsta i zet Sreten Nikoli}) On je vodio dnevnik od oktobra 1915. do aprila 1917. godine koji je svedo~anstvo povla~ewa preko Albanije, proboja Solunskog fronta i osloba|awa Srbije. Evo jednog detaqa sa po~etka dnevnika:
„…12. oktobar 1915. godine. U 2 ~asa po podne primio sam usmeno
nare|ewe od komande kolonskih vozova Dunavske divizije 2. poziva da
stanicu odmah evakui{em, {to sam u potpunosti izvr{io, hranu i ostale potrebe koje su se mogle krenuti natovario sam na 42 volovska
kola. Sewak sam naredio te je u mom prisustvu zapaqen; 25 stani~kih
pekarnica sam poru{io: in`iwerske alate bacio sam u nu`nik po{te
belanova~ke. [to se od hrane nije moglo krenuti, razdato je narodu.
U 3 ~asa po podne krenuo sam se pravac Rudnik. Svratio sam mojoj
ku}i u selu Dragoq te sam od oca, `ene i dece uzeo posledwe zbogom. Neprijateq je tukao velikom artiqerijom na{e polo`aje izme|u
Vagana i Bukuqe. Komora i stani~no osobqe zano}ili su selu Dragoq
na mestu kod Spomenika a ja sam no}io kod mog tasta Stojana Josipovi}a. Ja sam sa sobom poveo svoju decu Lenu, Arsu i Vasu i brata
Milovana i sestri}a Bogoquba”.
Kakvi su Srbi bili vojnici poznato je svima. A {vajcarski pisac
Ro-dolf Ar~ibald Rajs, koji ih je takore}i dobro upoznao, pi{e: „Da
bi znao s kim ima posla, srpski oficir na frontu izmislio je ispit
sa kowakom (na Solunskom frontu nije bilo dobre rakije). Tek {to
stignete kod komandanta jedne jedinice gde niste poznati, ordonans
vam pru`a poslu`avnik sa punim ~a{ama kowaka. Ako uzmete jednu,
Logor ratnika
124
primeti}ete malu promenu na licu va{eg
doma}ina. Ako je ne uzmete, iako ostaju}i
qubazan, doma}in ostaje zvani~an i rezervisan. Ako uzmete drugu ~a{u, mo`ete videti kako se lice va{eg amfitriona razvla~i u osmeh. Uzimate tre}i kowak i osmeh se {iri. Najzad, ako uzmete ~etvrtu
~a{u, onda ste ro|eni brat”.
Jo{ jedan Solunac, @ivojin Jovi~i}
iz sela [utci, postao je regrut sa bratom
blizancem @ivotom u 10. puku [umadijske
divizije. Borili su se sve vreme a do{av{i na Krf 1916. godine @ivota je okon~ao `ivot u tzv. Plavoj grobnici pored
ostrva Vido. @ivojin je vodio tako|e svoj
dnevnik od jula 1914. do novembra 1918.
@ivojin Jovi~i}
godine kada je i demobilisan.
„…septembar 1918… Danas je lep dan osvanuo. Ti{ina svuda vlada, nigde pu{ke da ~uje{, ni topa. Vedro, nigde obla~ka nema, samo
vidimo topove, municiju i silnu na{u vojsku koja se ovde prikupila
za razbijawe Solunskog fronta i polazak u milu na{u otaxbinu. Mi
vojnici o~ekujemo 8 sati kada }e da grune na{a artiqerija. Sad je 8
sati. Grunu na{a artiqerija. Bilo je vedro, a za deset minuta tama
postade. Ceo bogovetni dan tu~e na{a artiqerija. Smrklo se. I celu
no} puca. Nare|uju da iza|emo iz na{ih rovova. Polazimo desno, po{to smo bili tako raspore|eni i polegamo. O~ekivamo napad. Nailaze na{a dva aeroplana, koji posmatraju s neba neprijateqa. Stare{ine pokazuju da treba po}i napred. Mi se di`emo sa crne zemqe,
125
prekrstimo se i u ime Boga po|emo napred. U prvom redu vidimo na{u
bra}u saveznike crnce, koji zadaju strah neprijatequ. Napredujemo preko Katke u pravcu Dobrog Poqa. Na{a artiqerija raskr~ila put nama. Napredujemo i prebacujemo se kroz ki{u kur{uma preko Dobrog
Poqa. Bije nas jedan top bugarski sa karte~om. Iz na{e ~ete pogibe
i rani se oko 30 vojnika, vodnik Prvog voda pogibe i komandant na{eg bataqona rawen je. Zauzesmo Dobro Poqe u tri ~asa po podne.
Tad nam je bio zbor i pu{ke u ku}e. Malo odmora. Toga ~asa do{la
je jedna na{a baterija, koja odmah po~e dejstvovati na Bugare. Mi se
odmaramo pola sata. Pa kre}emo razvijenim frontom napred. Dolazimo do divizije bugarske. Tu na|emo dva na{a vojnika sa pu{kama ma{inskim. Gledamo, preko potoka je sva {uma uni{tena od na{e artiqerije. Mi smo po{li napred i omrknemo…”
Dragiwa Puri} iz familije Tanasijevi} u Kalawevcima pr`ivela
je, zajedno sa srpskom vojskom, albansku golgotu i kao bolni~arka pomogla da se mnogi vrate svojim ku}ama. Vodila je dnevnik u kome je
svedo~ila o hrabrosti junaka na frontu:
„… 23 januar 1916. godine: Ima dve bolnice za na{e rawenike. Jedna je u Solunu,
a druga u Mikri. Mi po potrebi radimo u
obe, sa~ekujemo rawenike i ukazujemo pomo}. Bolnicu u Solunu izdr`avaju doktor
Sergije Sefasterov i doktorka Makarova,
Dora i Pa{a. Sve tri su Ruskiwe.
Februar 1916 godine: Solun. Sa nama je
stalno u bolnici Vladimir Vemi} (profesor, o`ewen sestrom pukovnika Milovana
Gavrilovi}a). On mnogo ~ini za nas. Sad je
predlo`io upravniku bolnice da za na{e
zalagawe u radu dobijemo neku nagradu. I
na wegov predlog dobili smo po 20 drahmi
mese~no. Ovaj novac nam je omogu}io da sebi kupimo ne{to od odela… Danas done{e
Dragiwa Puri}
sa fronta sa drugim rawenicima i Budimira Davidovi}a iz Gora~i}a sa 17 rana i bez {ake na desnoj ruci.
Vidim ja kako je te`ak rawenik. Bri`no ga negujem i slu`im kao ro|enog brata. Te{ko govori jer je izgubio od rana mnogo krvi. Svud
se ~ulo kakvo je juna{tvo u~inio Budimir na ~itavom frontu kad je
presekao `icu i u{ao na bugarski polo`aj, uhvatio bugarskog stra`ara i doneo ga `ivog u ~etu. Drugi put Bugari bace bombu u wegov
126
Rawenici iz Prvog svetskog rata
rov, a on je uzme da je povrati, ali bomba opali i wemu odbije dlan
od desne ruke i zadobije 17 besmrtnih rana.
Budimir je u bolnici i te{ko mu je. Nikako da malo odvrkne.
Danas, {estog dana, do{li su kod wega komandant cele vojske na Solunskom frontu, general Saraj, i regent Aleksandar i razgovarali
sa Budimirom, koliko je on uop{te mogao da pri~a. Oni su pred nama
odali zahvalnost Budimiru i general Saraj skida sa svojih prsa Legiju ~asti i me}e na Budimirove rawave grudi. Tako|e i regent Aleksandar skida potom Kara|ur|evu zvezdu sa svojih prsa i ka~i na
Budimirova. (Budimir je jedan od najve}ih junaka Prvog svetskog rata.
Odlikovan je vi{e puta. Umro je 1980. godine u Draga~evu.)
U Kolubarskoj bici poginulo je dosta Ka~eraca a u porti belanova~ke crkve sahraweni su ostaci 25 palih boraca. Isto tako postavqeni su spomenici krajputa{i koji nam kazuju da su u ovom kraju borbe vo|ene velikom `estinom.
Vreme izme|u dva svetska rata u Belanovici sa najbli`om okolinom proteklo je u oporavku stanovni{tva od posledweg velikog stradawa i u podizawu doma}instava kroz rad na poqoprivredi, u otvarawu zanatskih radwi i trgovini. Bilo je i politi~kih borbi izme|u stranaka a sve pod pla{tom demokratije. Tako je hroni~ar Dragi{a Bo`i} iz Moravaca zabele`io kazivawe Dragutina Koji}a, u~127
iteqa iz [tavice o borbi tri stranke (Demokratske, Radikalne i Zemqoradni~ke) oko osnivawa sto~arske zadruge, 1933. godine.
„Izme|u dva svetska rata posle prvih izbora, odr`anih 1931. godine, re{imo da u Ka~erskom srezu, u Belanovici, osnujemo Sto~arsku
zemqoradni~ku zadrugu. Iza toga su bile politi~ke stranke. Naime, na
tim pro{lim izborima, mi iz opozicije Demokratska i Zemqoradni~ka stranka, i radikalski disidenti uspemo da u na{em srezu osvojimo poslani~ko mesto. Umesto radikala Vladimira Miri}a, zemqoradnika iz Kalawevaca, dobije demokrata Radenko Sara~evi} iz [ilopaja.
Zaka`emo zbor u Belanovici, u Kolakovi}a kafani. Do|u qudi iz
[utaca, Kalawevaca, @ivkovaca, Poqanica, Kozeqa, Dragoqa i jo{ nekih sela. Do|e i poslanik Sara~evi}. E, sad do|e Jefti} iz [utaca,
vo|a Zemqoradni~ke stranke, i umesto sa nama, udru`i se sa radikalom
— zemqakom Vladimirom Miri}em da nam tu inicijativu preotmu.
Mi izabrali da nam zboru presedava neki Nikoli} iz @ivkovaca, a ja, vaqda kao pismeniji, vodio zapisnik. Izaberemo i dva overa~a zapisnika. Na na{oj strani bio je i pop Laza iz Belanovice. Po~eo zbor rad, ide sve glatko, treba samo jo{ malo pa da se donesu
kqu~ne odluke, da se upi{e u zapisnik. Vide radikali da }emo uspeti
pa izazva{e gu`vu, ukrsti{e se nad glavama {tapovi i stolice, jedan
seqak podigao astal, {titi glavu. Vidim ja belaja pa ostavim pola
stranice zapisnika belo, a dole upi{em svoje ime i imena onih dvojice zapisni~ara i to na brzinu potpi{emo.
Nastade lom, nema vi{e ni{ta od zbora, od osniva~ke skup{tine.
Navali{e qudi na vrata, po~e iskakawe kroz prozore. Jedni iska~u,
drugi ih napoqu sa~ekuju sa {tapovima. Ja sam bio u seqa~kom odelu:
opanci, vezene ~arape, lakovani kai{i, fermen i koporan. Ume{am
se me|u one seqake sli~no obu~ene, gurnem onaj zapisnik pod koporan i prilepim se uz onog seqaka {to dr`i astal nad glavom, ne znam
u onoj gu`vi ko je na kojoj strani. Ne smem kroz prozor, ho}e da mi
ukrste {tapove na le|ima pa se nekako bez uboja izvu~em kroz vrata.
Radikali mislili da su uspeli, ali ja posle dopi{em sve potrebne odluke — popunim onaj zapisnik, sve do na{ih potpisa dole, i mirna Ba~ka. Tako smo mogli da se kod dr`ave registrujemo, ali nam
lokalna radikalna vlast Op{tine belanova~ke, najvi{e Vladimir
Miri}, ne dadne da sedi{te bude tu, nego smo morali pre}i u selo
Poqanice”.
Drugi svetski rat je, za razliku od Prvog, napravio velike podele
me|u stanovni{tvom. Jedni su bili na strani Komunisti~ke partije a
drugi su nastavili da simpati{u regularnu kraqevu vojsku i ~etni~ki
128
Ravnogorci u Ka~eru
pokret Dra`e Mihailovi}a. U ka~erskom kraju ve}i uticaj su imali
~etnici i du`e su se zadr`ali sa svojom vla{}u. Vlast je sprovodila Nedi}eva `andarmerija, sme{tena u De~ijem domu.@andarmerijski
vod sreza ka~erskog imao je osam `andarma.
^etnici su u Ka~erskom srezu imali brigadu iz Ninkovi}evog
korpusa koja se, zbog slabog partizanskog otpora, odoma}ila u Ka~eru
i uspostavili su svoju organizovanu vlast. Sastav korpusa ~inili su:
komandant Dragi{a Ninkovi}, kapetan iz Di}a. Korpus je imao dve
brigade: Kolubarsku i Ka~ersku. Ka~erska brigada imala je pet bataqona. Komandant Ka~erske brigade bio je Milovan Nedeqkovi}. Komandant prvog bataqona Milisav Popovi} sa 40 boraca i dva automata; drugog bataqona Vlaja Vukailovi} sa 40 boraca i dva automata;
tre}eg bataqona (ujedno i brigade) Milovan Nedeqkovi} sa 45 boraca; ~etvrtog bataqona Slaobodan \oki} sa 40 boraca; petog bataqona
Kuzmanovi}. Ovo je istovremeno i {tab brigade koji je imao pratwu
30 boraca sa ~etiri automata
Wihova strategija je bila da svako selo ima svoju ~etu, sastavqenu od svojih vojnih obveznika, a ~etovo|a bi bio ujedno i stare{ina sela. Vi{e ~eta sa~iwavalo bi odred na ~elu sa vojvodom. Zadatak ~ete bio je da odr`avaju red i mir u svom rejonu i spre~e svaku
pojavu „destruktivnih elemenata” (komunista i partizana). Upis u ~ete vr{en je pod parolom za{tite svojih sela a vojni obveznici su
ostajali kod svojih ku}a te su dobijali objavu (legitimaciju) da se
mogu slobodno kretati. Pri~alo se da za vojne akcije nije vreme jer
129
je okupator jak a da }e dejstva po~eti kada Nemci budu potu~eni na
savezni~kim frontovima. Svaka akcija protiv okupatora tada je osu|ivana, te je Kosta Pe}anac 28. juna 1941. godine izdao naredbu:
„Sve vojvode, ~etovo|e i ~etnici potpada}e pod moju neposrednu
komandu sa slede}im zadacima:
1. Nema~ki i Talijanski vojnici, dokle god se budu pristojno pona{ali prema na{em narodu, ne smeju se napadati i ubijati
2. Ko prekr{i ovu naredbu bi}e smr}u ka`wen.”
Ka~erskim ~etni~kim odredom komandovao je aktivni kapetan prve
klase Qubisav Milovanovi} iz Trbu{nice, dejstvovao je na prostoru
Kolubarskog i Ka~erskog sreza. Odred je brojao 152 naoru`ana ~oveka.
Krajem 1943. godine Jevrem Simi}, inspektor Vrhovne komande, smenio je komandanta Ka~erskog korpusa Dragi{u Ninkovi}a i kapetana
Ka~erske brigade Milijana Jovanovi}a zbog neenergi~nosti u borbi protiv partizana. (oni su raspore|eni
u Posavsko—kolubarski korpus). Na
wihovo mesto postavio je kapetana
Dragomira Topalovi}a Gagu i potporu~nika Milovana Nedeqkovi}a.
Oktobra 1943. godine regruti ~etnika u [umadiji, godi{ta 1923—1926.
polo`ili su zakletvu na sve~an na~in, uz prisustvo velikog broja gra|ana. ^inodejstvovali su sve{tenici iz [ilopaja i Lazar Radosavqevi} iz Belanovice. Sa ove sve~anosti ura|en je ve}i broj fotografija
koje su objavqene u ~etni~koj {tampi a jedan broj je predat engleskoj i
Dragi{a Ninkovi}, major,
ameri~koj delegaciji pri vrhovnoj
komandant Rudni~kog korpusa
komandi Dra`e Mihailovi}a. Ovi
predstavnici su izvr{ili smotru jednog dela jedinica u Srbiji a 19.
novembra i smotru Rudni~kog korpusa u selu Ivanovcima.
Ravnogorska omladina bila je organizovana na slede}i na~in: pri
Vrhovnoj komandi, komandama pokrajina i korpusa formirani su omladinski centri ili {tabovi od 20—30 omladinaca, obi~no |aka. Pri
brigadama i bataqonima bili su delegati, pri sreskim komandama —
nacionalni komiteti (~etnik, referent za propagandu i referent za
obave{tajnu slu`bu). @enska omladina uglavnom se osposobqavala za
pru`awe prve pomo}i.
130
Pripadnici i simpatizeri ~etni~kog pokreta izme|u ostalih bili su: Milovan Nedeqkovi} iz Moravaca, Vlaja Vukajlovi} iz Rudnika, Du{an \ukni}, ravnogorac koji je me|u prvima omladincima
1941. godine oti{ao na Ravnu Goru, Radenko Miri} Rena, Spasoje Jerini} iz [utaca, Velimir Adamovi}, rezervni poru~nik iz Kozeqa,
Milomir Radovanovi} iz Kozeqa, Milenko Lazarevi} iz Trudeqa,
Spasoje Radoji~i} iz Dragoqa.
Interesantno je svedo~ewe i u~e{}e Radenka Miri}a — Rene u doga|ajima Drugog svetskog rata kao i wegov zanimqiv `ivotni put. Radenko, praunuk Rake Miri}a, ro|en je 30. maja 1922. godine u Kalawevcima. Osnovnu {kolu zavr{io je u Belanovici, kod u~iteqa Zlate i Miodraga Ili}a. Gimnaziju je u~io u G. Milanovcu i Aran|elovcu gde je polo`io veliku maturu. Kao u~enik osmog razreda
odlazi na Ravnu Goru gde je obavqao du`nost telegrafiste u Vrhovnom {tabu Dra`e Mihailov}a.
Tu je proveo nekoliko meseci, upoznao zna~ajne li~nosti ovog pokreta i bio svedok najzna~nijih
zbivawa u jesen 1941. godine (osloba|awe G. Milanovca, prvi nema~ki zarobqenici u okupiranoj
Evropi, razgovori Dra`e i Tita).
Radenko Miri} Rena
Posle zavr{etka gimnazije, deo
ratnih godina provodi u Sewskom rudniku gde je izu~io elektri~arski
zanat. Od 1943. godine svoje aktivnosti i du`nosti obavqa u omladinskom {tabu 501. Jugoslovenske ravnogorske omladine (JURAO) u
Gru`i. Pomiwao je da je u wegovom okru`ewu bilo i komunista u to
vreme, ali je po{tovao wihovu odluku da se okrenu drugoj, partizanskoj strani. Pri povla~ewu iz Gru`e, sa grupom saboraca ru{i
`elezni~ku prugu u Bogutovcu (o ovom doga|aju svedo~io je u TV
emisiji RTS—a 2008. godine). Odstupa prema Bosni, pre`ivqava golgotu bosanskih vrleti: glad, mraz, tifus, usta{ko zarobqavawe. U
ovim dramati~nim okolnostima sre}e Todora To{u Nikoli}a i Radovana Raju Miri}a koji su kasnije izgubili `ivote na ovom krvavom
putu kroz Bosnu. Iz bosanskog pakla, u Srbiju su se vratili wegovi
drugovi Milinko Nikoli} iz @ivkovaca (kome je porodica odr`ala
opelo jer je smatrala da nije pre`iveo) i ^eda Milojkovi} iz Bukovika. Smrt starijeg brata Dragoslava duboko ga je potresla. Dragoslav
131
je ubijen 6. avgusta 1944. godine, desetak dana posle mobilizacije u
~etni~ki odred T. Kuzmanovi}a. Ovaj odred kona~io je u selu Ven~ane
koji su u no}i napali partizani. O~evici su svedo~ili da je Dragoslav
bio rawen, molio za `ivot, ali su ga nemo}nog ubili. Vetrovi rata
su Radenka odveli iz Bosne do Be~a i Praga gde ga je oslobodila
Crvena armija. U op{tem mete`u vojski i naroda, kroz razorenu i
opusto{enu Evropu, dospeo je u Zapadnu Nema~ku, zatim u Francusku.
Pri~a Radenkove generacije srpske omladine o wihovom patriotizmu zapo~ela je pred rat u omladinskoj sekciji Srpskog kulturnog kluba i nastavila se tokom rata u oru`anom i ilegalnom otporu u okviru pokreta Dra`e Mihailovi}a. Te{ko je slu{ao neosnovane optu`be posle rata o saradwi ovog pokreta sa okupatorom i pripisivanim zlo~inima koji nisu po~iweni.
U Parizu je paralelno studirao Istoriju religija na Sorboni i
@urnalistiku na [koli za novinarstvo. Na posebnim kursevima osposobio se za poslove za izgradwu `eleznica. Radio je na podizawu
`eleznica u nekoliko zemaqa Afrike i Azije gde je stekao zvawe in`ewera javnih radova. Radenko zadivquje sagovornika svestranim obrazovawem. U razgovoru razlo`an, jasan i duhovit plenio je pa`wu sagovornika. Veoma dare`qiv prema drugima, {krtac prema sebi, skoro
asketa. O danima pred rat, u~e{}u u demonstracijama 27. marta 1941,
porodici u Kalawevcima, odlasku u {umu pisao je u uzbudqivoj pri~i
na francuskom jeziku Les tribulations d’un paysan des Balkans. Posle
dvadesetak godina lutawa, 1965. godine, ponovo je u Srbiji koju je, potom, redovno pose}ivao sa porodicom.
Devedesete godine i dana{we vreme veoma su ga uznemirile i potresle zbog nepravdi, la`i i nasiqa nad srpskim narodom. Slao je
mnoge argumentovane dopise poznatim li~nostima i dr`avnicima, {tampi o neosnovanim istorijskim nepravdama koje se ~ine srpskom narodu. Svoje poglede na NATO bombardovawe Srbije objavio je u publikaciji na francuskom jeziku Un Goulag en Europe. Ose}a se, kako zna
~esto da ka`e, kao „Atlas koji nosi Planetu na svojim le|ima“. Radenkova pokojna supruga, Magdalena sa decom Dragoslavom (lekar) i
Katarinom (novinar), rado je dolazila u Kalawevce i bila veoma po{tovana i cewena od svih iz porodice. Radenko, ~ovek od pera, napisao je svoje utiske sa puta po Kini La Chine avant 25e heure, kao
i analiti~ki rukopis „Jedan pogled na broj `rtava u Drugom svetskom ratu„. Posle penzionisawa, Radenkov `ivot se odvija izme|u Pariza i Kalawevaca. Osnovna {kola u Belanovici dodelila mu je maja
2009. posebnu Zahvalnicu za brigu i pomo} osnovcima u Kalawevcima.
132
Komunisti~ka partija je iskoristila demonstracije povodom potpisivawa trojnog pakta, 27. marta 1941. godine organizovala zborove
kako bi privukla simpatizere. Tako je u Belanovici na zboru govorio Stevan Markovi} Singer a {kolsko zvono je neprestano zvonilo. Kolona demonstranata kretala se glavnom ulicom sa muzikom proslavqaju}i vojni pu~.
Po pisawu Miodraga Ja}imovi}a, 14. avgusta 1941. godine Steva
Singer sa u~enicima Sretenom \ukni}em i @ivoradom Simi}em
odlu~e, iz politi~kih razloga, da likvidiraju narodnog poslanika
\or|a Jefti}a, studenta Du{ana \ukni}a i zemqoradnika Bo`idara
\ilasovi}a, me|utim \or|e i Du{an pobegnu. Na dan narodnog i
sto~nog va{ara 15. avgusta u Belanovici, oko 9 sati, u sred varo{ice
partizani su po~eli da pale op{tinsku arhivu pred mnogo naroda,
po{to je op{tina bila u zgradi Dra`e Jov~i}a. Arhivu je palio Branislav Markovi} koji je pre rata bio osu|en zbog ubistva na dugogodi{wu robiju, a posle rata progla{en za narodnog heroja. Prisutni
paqewu arhive bili su Stevan Markovi} Singer, Radenko \or|evi},
zemqoradnik iz Kalawevaca, Milinko Kolakovi} zvani Burwak iz
Kalawevaca, ina~e dobo{ar u Belanovici, zatim Dragi{a Nedi}, zemqoradnik iz @ivkovaca, Peri{a Marinkovi} iz [utaca, @ika Veselinovi} iz @ivkovaca.
U no}i posle va{ara, Branislav Markovi} i Milinko Kolakovi}
uhvate Bo`idara \ilasovi}a u kafani Du{ana \ukni}a Surgije te
ga teraju da vi~e „`iveo kraq Petar”, a \ilasovi} nije hteo. Izbije
tu~a pa uhvate i odvedu u livadu ]ire \ukni}a i ubiju. Iste no}i
uhvatili su i Dragoslava Gordi}a sa namerom da ga ubiju ali im je
on nekako pobegao
Na podru~ju Belanovice, u selu [utcima postojala je partijska
}elija u kojoj su bili: Stevan Markovi} Singer, Milenko Lomi}, sekretar i ~lanovi: Slobodan Stani{i}, Du{an Radovanovi}, Mi{a
Markovi}, Qubi{a \or|evi} i Slavko Tomi}. Singer je svoju aktivnost pro{irio na {ire podru~je ka~erskog i rudni~kog kraja. Proglas CK KPJ od 22. juna 1941. godine je razmatran na svim sastancima }elija i upu}ivan narodu sa sadr`ajem: „Vi koji stewete pod okupatorskom ~izmom a koji qubite slobodu i ne}ete fa{isti~ko ropstvo, znajte da je kucnuo ~as va{eg oslobo|ewa od fa{isti~kog osvaja~a. Zato doprinesite i vi va{ deo u borbi za slobodu va{u pod vo|stvom Komunisti~ke partije Jugoslavije”. Ve} 25. juna formirana je
Kolubarska partizanska ~eta kojoj se prikqu~uje i Singer sa drugovima. U Belanovici se nalazila `andarmerijska stanica tako da nije
133
bilo okupatorske vojske. Nemci su povremeno dolazili sa motorizovanim odredom i vr{ili su patrolirawe te su se kratko zadr`avali.
Blizina Aran|elovca je u~inila da se oko wega koncentri{u nedi}evci i Gordi}evi ~etnici koji su imali veliki uticaj u Belanovici.
@andarmerijski kapetan Milutin Kalabi}, ~uvar interesa dinastije,
unapre|en je od Nedi}a u ~in majora i komandovao je odredom „Poqske
dr`avne stra`e“. On je 20. oktobra krenuo sa svojim odredom u
Belanovicu sa namerom da se spoji sa Gordi}evim ~etnicima kako bi
stvorio svoje upori{te za Aran|elovac. Partizani su doznali za taj
sastanak i 6. ~eta 2. bataqona sukobila se sa wima u Kalawevcima ali
je bila odbijena do sela Dragoq gde je napala Gordi}eve ~etnike u
rejonu {kole. Du{an Dugali} je dobio zadatak da sa svojim partizanskim bataqonom {to pre stigne u Dragoq i uni{ti ~etnike. I dok je
Gordi} vodio borbu sa partizanima, Kalabi} je iz Belanovice krenuo
u Dragoq sa dva autobusa vojnika. Dugali}eva prethodnica ih presretne
pred Dragoqem, kod Lomi}a bunara, i natera ih da se vrate u
Belanovicu ali im autobuse zarobe a sa wih poskidaju gume te podele
narodu za obu}u a zatim u autobuse ubace slamu i zapale.
Gordi} iz {kole probije obru~ partizana uz velike gubitke (10 poginulo i 30 ~etnika raweno) i pridru`i se Kalabi}u u Belanovici.
Dugali} zaposedne polo`aje oko Belanovice i, iskoristiv{i veliku ki{u, u sumrak napadne se tri strane a on sa 3. i 6. ~etom napadne sa
brda Koviqa~a sam centar mesta te ga lako zauzme jer su nedi}evci pobegli preko Kalawevaca u Gara{e. Me|utim, Kalabi} je bio mudar komandant te je prethodnog dana evakuisao stanovni{tvo iz varo{ice u
Kalawevce a u podrume wihovih ku}a smestio jednu ~etu i dobro maskirao, sa zadatkom da u zoru iza|u i napadnu bombama partizane a on
bi sa severa izvr{io juri{. Partizanska Prva ~eta dr`ala je poziciju na grobqu a deo je spavao u centru. Na grobqu su bili komandir
Prvog voda Milovan @ivanovi} i drugog Ra{a \akovi}.
Odmah po svitawu skriveni nedi}evci napadaju bombama a ~etnici i nedi}evci sa severa napadaju grobqe. U `estokoj borbi partizani su savladani i od dva voda pre`ivelo je 10 boraca. Kada su ~uli
pucwavu, Dugali}eva 3. i 6. ~eta, koja je bila u Belanovici, zaposeda brdo Krwevac prepu{taju}i centar mesta u koje ulaze ~etnici i
nedi}evci i po~iwu da slave pobedu. Dugali} je sa~ekao da se magla
podigne i `estoko ih napadne, teraju}i ih niz nabujali, od obilne ki{e, Ka~er. Kalabi} je sa rezervnom ~etom napao Dugali}a sa boka i
naterao partizane da se povuku ka Dragoqu. Tu je Dugali} izgubio 45
boraca a Kalabi} i Gordi} su tako|e imali velike gubitke.
134
Partizani, sa svojim simpatizerima, ~esto su dr`ali zborove na kojima su govorili doktor Jovanovi} i Milan Drakuli}. Za vreme jednog
takvog zbora, jedna ~eta u Sovqaku je sa~ekala i zarobila automobil sa
Nedi}evim oficirom Oluji}em i Dra`inim poru~nikom Pipanom koji
su sprovedeni u komandu ~ete. Uve~e je ~eta oti{la za Qig gde je vo|ena
borba sa Nemcima. U toj borbi rawen je komandant Radivoje Jovanovi}
Bradowa a poginuli su, izme|u ostalih, i Miqko Panti} iz @ivkovaca, Radenko \or|evi} iz Kalawevca i Milinko Kolakovi} iz
Belanovice. Borba za Qig vo|ena je 10. septembra 1941. godine. Posle
borbe u Qigu od Kolubarske ~ete formiran je Kolubarski bataqon
Vaqevskog odreda. Prva ~eta je preko Dudovice, Poqanica i [utaca,
18. oktobra 1941. godine, napala ~etnike Koste Pe}anca zabarikadirane
u de~ijem domu u Belanovici. U borbi je rawen ~lan KPJ Du{an
Radovanovi} a rawen je i ~etni~ki vojvoda Milovanovi} iz Trbu{nice.
U domu su se nalazila deca ratna siro~ad i posle odr`anih pregovora
i sporazuma ~etnici su napustili dom i povukli se ka Lazarevcu.
Tre}a ~eta sa komandirom Borom Milovanovi}em Lijom i komesarom Androm Sav~i}em stigla je u Poqanice a zatim u Trudeq. Wihove
patrole su pohvatale izdajnike u @ivkovcima, a u Trudequ su streqani:
Tanasije Milinkovi}, Milovan Luki}, Radojko Pavlovi} i Nikola
Veselinovi}. Iz Trudeqa su do{li u Belanovicu i ostali na polo`aju
na Glogovici do 10. novembra a zatim su kontrolisali put Belanovica
— Rudnik. U borbama sa Nemcima poginuli su Milisav Stanoj~i}, obu}ar iz Belanovice, Radomir Todorovi} iz [utaca, Qubi{a Petrovi}
i Slavko Jovanovi} iz @ivkovaca.
U prole}e 1943. godine ka~ersko sresko partijsko rukovostvo ~ine Du{an Radowi}, sekretar, Qubivoje Gaji} \oka, Dimitrije \u|evi} Di{a i Milan Suxukovi}. Krajem 1943. godine partizani formiraju sreska partijska rukovodstva po svim srezovima. U Ka~erskom
srezu u to vreme nije formirano rukovodstvo ali se zna da je bilo
152 skojevca, a prve aktivnosti u Ka~erskom srezu bilo je ispisivawe parola. Skojevci organizuju igranke, konferencije i sedeqke kako
bi okupili omladinu. Na wima pevaju partizanske pesme.
Od istaknutih politi~ara i boraca Drugog svetskog rata pomiwemo samo neke od mnogobrojnih aktivista KPJ: Du{an Dugali}, Stevan
Markovi}—Singer, Branislav Markovi}, sestre Pavlovi}, Sreten \ukni}, Stanica Dugali} Cajka (Branka) iz Dragoqa, Slobodan Stani{i} Mita iz [utaca.
Belanovica nema spomenik ili spomen plo~u sa izginulim borcima
na strani partizana i pripadnika Dra`inog pokreta ili drugih fo135
rmacija u kojima su u~estvovali borci iz Belanovice. U Qigu, na
spomeniku palim partizanskim borcima, ispisana su i imena poginulih
od 1941. do 1945. godine iz Belanovice: Stevan Markovi} Singer, Branislav Markovi}, Vasilije Radosavqevi}, Milinko Kolakovi}, Radi{a
Nikitovi}, Milisav Stanoj~i}, Milorad Radosavqevi}, Bo`a Gavrilovi}, Radovan Milovanovi}, Momir Markovi}, Dragoslav Kolakovi},
Drinka i Dara Pavlovi}.
Belanovica je oslobo|ena 17. septembra 1944. godine. Prvi posleratni predsednik mesta bio je Peri{a Raki}. Kada su do{li komunisti
dao je ostavku a na wegovo mesto do izbora postavqen je ukazom Dragoqub Jovan~evi} da bi kasnije na izborima dobio Ivko Tomkovi}, mlinar.
Kada je oslobo|ena Belanovica uspostavqena je nova vlast. Davane
su kulturne priredbe na kojima su u~estvovali i me{tani.
Bogatu istoriju bele`i i selo Dragoq a podatke je prikupila Milena O. Raki}, profesor, kao i wen otac Obrad koji je pomogao u kazivawu:
Izme|u dva svetska rata u Dragoqu se odvijala `iva politi~ka
aktivnost a bila je aktivna Demokratska stranka Qube Davidovi}a
~iji je ~lan bio Spasoje Radoji~i} a vo|a dragoqskih radikala bio je
Sava Tanasijevi}. Ciq im je bio da uz pomo} naroda uzmu vlast od
radikala koji su bili na vlasti. Vo|e radikala bili su Vojin Raki},
Milo{ \or|evi} [iqa i Milan Milo{evi} a simpatizer je bio sve{tenik Jani~i} koji je na zboru gra|ana, kao kandidat za poslanika, u selu pobedio Peru Milovanovi}a demokratu. Na dan izbora Pera
Smotra ravnogoraca u Belanovici
136
pe~e deset ovaca i uz pe~ewe daruje narodu kola pi}a, ali ipak izgubi. Jani~i}, pobediv{i Peru, daje Luki Jovanovi}u pet hiqada
dinara da kupi pi}e i ~asti narod ali Luka novac zadr`i za sebe i
narod ostane bez pi}a. Ipak, demokrate su morali da predaju mesto
narodnog poslaniku \or|u Jevti}u, radikalu iz [utaca. U selu su
postojale i Pribi}evi}eva Zemqoradni~ka starnka sa aktivistima
Savom Ja}imovi}em i Qubisavom Vu~kovi}em, kao i Joti}eva
Liberalna stranka sa oko {est ~lanova iz sela.
Predsednici sela su se ~esto mewali pa je 1910. godine bio Mladen Radoji~i}, 1913. Ogwen Lomi}, 1916. Spasoje ]osi}, 1919. @ivan
Ja}imovi}, 1923—1926. Spasoje Radoji~i} u dva mandata. Na izborima
1936. godine pobedio je Nikola Ja}imovi}, ~lan JRZ (Jugoslovenske
radikalne zajednice) a 1938. pobedila je Udru`ena opozicija. U doba
revolucije u ovom ka~erskom selu se ne odigravaju krupniji doga|aji.
Godine 1941. u Dragoqu se nalaze tri aktivna partizana: Du{an
Dugali}, student, kasnije narodni heroj, Qubinko Josipovi} i Branko
Ja}imovi}. Radojko \ukanovi}, u~iteq iz Dragoqa 10. juna sazvao je
jednu konferenciju na kojoj je izneo stawe u Evropi i rekao seqacima da sklawaju letinu jer bi u slu~aju najezde Nemaca trebalo da se
sklawaju u zbegove. Me|utim, Radovan Ja}imovi} i Qubisav Stojanovi} su bili mi{qewa da }e ih nema~ka sila uni{titi. U~iteq Radojko im je rekao da nije trebalo da do|u jer im nisu potrebne kukavice. Bilo je oko 30 qudi. Me|u wima Radovan Vojinovi}, Ivko Gavrilovi}, Nedeqko Vojinovi}, Radojko Pleskowi}, Mi{a Radosavqevi} iz Belanovice, Steva Singer, Sava Ja}imovi}…
Steva Singer je govorio o prikupqawu materijala, oru`ja i sanitetskog materijala, da treba voditi ra~una o porodicama koje su siroma{ne a ~iji su ~lanovi doma}instva odvedeni u zarobqeni{tvo.
Prethodno je odr`an jedan zbor u dvori{tu Milinka Radoji~i}a u
prisustvu oko 300 qudi koji su do{li na mobu. Zbor je vodio Bo`a
Antonijevi}, radnik kragujeva~ke fabrike, ina~e drug Du{ana Dugali}a. Zbog ovoga Milinko je proveo 15 dana u zatvoru na Rudniku.
U selu je Bo`a Maksimovi}, u prvim danima ustanka, 1. septembra 1941. godine kod ]osi}a ~ardaka formirao Narodno oslobodila~ki odbor. ^lanovi Odbora bili su: Milinko Radoji~i}, zemqoradnik u Dragoqu, Radovan Lomi}, penzioner u Aran|elovcu, Sava Ja}imovi}, zemqoradnik u Dragoqu, Branko ]osi}, student, ubijen 22.
jula 1944. godine u Dragoqu, Dragi{a ]osi}, slu`benik u Belanovici. Odbor je kasnije pro{iren prijemom Jovana Kamaqevi}a i Radovana Obradovi}a. Na sastanku je bio i u~iteq Radojko \ukanovi}.
137
^lanovi su prikupqali oru`je, municiju, hranu, ode}u i obu}u za
partizane. Ovaj odbor je delovao sve vreme rata a posle oslobo|ewa
se legalizovao.
Novembra 1941. godine oko 18 ~asova kroz selo su iz Belanovice
nastupili ~etnici Milijana Kora}a kao kaznena Dra`ina jedinica,
~istili teren od komunista, ubijali bez su|ewa, a na Rudniku su ubili
Kostu Vukajlovi}a, oca Vlaje Vukajlovi}a. Wih su proveli kroz selo
Nikola Ja}imovi} i Miladin Krstanovi}. Kod op{tine uhvatili su
Miqka Perki}a i Vojislava Petrovi}a i kod Zmijawika su streqani.
Sutradan, oko osam ~asova, vodili su borbu sa Kosmajskim partizanskim odredom na Rudniku. Partizanima su ubijena tri borca a ~etnici
su imali velike gubitke. Posle borbe u Dragoqu partizani odstupaju ka Trudequ i Varnicama nastavqaju}i borbu u kojoj u~estvuje i nema~ka avijacija dok nema~ka artiqerija tu~e Rudnik iz Trudeqa. Sa
Rudnika partizani se povla~e prema G. Milanovcu.
1942. godine nema borbi u ovom kraju ali su zato aktivni partizani terenci koji se sastaju u ]osi}a Osoju, kod Krive Lipe, koja se
danas nalazi u blizini stare ku}e Vitomira ]osi}a. Oni su odr`avali sastanke sa aktivistima sela Dragoqa ~lanovima Narodnog fronta. Tu je odr`avana veza izme|u Takovskog i [umadijskog partizanskog odreda. Naj~e{}e kod Lipe se nalazio Qubivoje Gaji} \oka, sekretar Sreskog komiteta partije za Srez ka~erski. Na ovoj du`nosti
kasnije su bili: Milan Suxukovi}, Slobodan Stani{i}, Du{an Radowi}, Milenko Milovanovi} Brka, Branislav Gavrilovi}, Radivoje Jovanovi} Bradowa, Milo{ i Milka Mini}, Du{an Petrovi} [ane,
Mali @u}a, Radovan Gruji}, Branka Dugali} Cajka. Treba napomeniti da su oni boravili kod Milinka Radoji~i}a.
Tada Dragoqom krstari Vlajo Vukajlovi} sa Rudnika koji se najvi{e zadr`ava kod ku}e Spasoja Radoji~i}a, komandanta sela. Po kazivawu Obrada Raki}a, „Spasoje i Milinko su ro|ena bra}a. ^etni~ki
{tab bio je u ku}i Milutina Raki}a a seqaci su dolazili svake dve
nedeqe na ve`bu. Narod ih je hranio skromno a postovao se svaki post
i sredom i petkom.
Spasoje je pravio raspored vojno sposobnih Dragoqaca za petnaestodnevnu ve`bu, a ja sam nosio hranu (sir, krompir, pasuq, par~e
slanine), {ta je ko imao, i pazilo se na mogu}nosti doma}instava.
Aktivnih ~etnika u Dragoqu je bilo malo, Vlajo i sin mu Mile, student, Radojko Toli} iz Bosute, Dragi{a Obrenovi} iz Zagra|a.
Po nalogu Milo{a Mini}a, Dragi{a ]osi} je bio u ~etnicima.
Kao stalni ~etnik, imao je nare|ewe da ubije ~etnika Koleru iz Re138
qinaca i on je u ku}i @ivote Jevti}a iz Zagra|a poku{ao da ~iste}i
pu{ku ubije Koleru ali je to zapazio jedan od ~etnika uhvatio za cev
i Dragi{a je Koleru ranio u stopalo (odse~eno mu pola stopala). Milovan Nedeqkovi} je odjednom naredio pokret i Dragi{u poslao kod
Palo{evi}a za posilnog gde je i bio sve do dolaska komunista na vlast. Posle rata, dolaze}i u Belanovicu na va{er Kolera se javqao
Dragi{i podse}aju}i ga na taj doga|aj ali je Dragi{a odbijao da je
to bio on”.
^etnike poma`u svi imu}niji qudi u selu: Spasoje Radoji~i},
Miladin Krstanovi}, Milinko Lomi}, Dragutin Lomi}, Dragutin Josipovi}.
Partizani borave kod Milinka Radoji~i}a, Radovana Lomi}a, Dragutina Ja}imovi}a Makse, Jovana Kamaqevi}a.
U avgustu 1944. godine dolaze iz Jelovika partizani ku}i \uri}a. U odredu se nalazio Slobodan Krsti} i Milka Mini}. Na stra`i
u blizini ]osi}a ~ardaka nalazila se jedna partizanka koju su ranili ~etnici Dragi{e Ninkovi}a, komadanta druge klase i `andarmerija iz Belanovice. Ona je zatim prenesena u ku}u @ivana @ivanovi}a. Partizani su na putu ispred ku}e Mileve ]osi} ubili dva ~etni~ka kurira, a zatim se povukli u Gradsku goru, u selo Trudeq. Sutradan ~etnici vr{e zakletvu mladih qudi zakliwu}i ih u kraqa i
otaxbinu a partizani sa Gradske gore prate ceo tok radwe.
^etvrtog septembra 1944. godine u Dragoq dolazi Peta Kraji{ka
~iji je komadant Milutin Mora~a, a sa wim dolazi i Slobodan Krsti}.
[tab je sme{ten u ku}i Zdravka Lomi}a a zatim preme{ten kod @ivana
Jovanovi}a u Bosutu. Sutradan, u ponedeqak, odr`an je zbor gde se narod
upoznao sa borcima. Dragoq tada dobija prvu mesnu kancelariju na svojoj teritoriji. Predsednik je bio Milinko Radoji~i} a odbornici: Dragutin Lomi}, Radovan Lomi}, Mihailo Ja}imovi}, Dobrosav Kamaqevi},
Miodrag Ristovi}.
U zaseoku [irokovac postojala je bolnica koju ~uva Peta Kraji{ka. Deo Pete Kraji{ke zadr`ava se sedam dana i odlazi preko [atorwe za Topolu dok drugi deo u selu boravi jo{ deset dana i tada
se formira milicija od 25 ~lanova koja ~isti teren od ~etnika. ^lanovi milicije su Miloje Ja}imovi}, Milija, @ivorad i Qubi{a Raki}, Radovan Grbo Ja}imovi}, Radi{a Lomi}, Stojan Stojanovi}, Stanoje Nikoli}, pekar (pekara u {upi Rajka Tri{i}a), Budo Stojanovi}, kuvar.
Obrad Raki} daqe pri~a: „Borba izme|u kraji{nika i ~etnika odvijala se na Vrlaji, u Kozequ. U to vreme kod Budimira Stojanovi}a
139
bilo komi{awe te kad su ~uli borbu svi vojno sposobni seqani su
pobegli a ostale su samo stare `ene i deca. Kada su stigli Kraji{nici uhvatili su jednu sviwu, zaklali, stavili u kazan, skuvali pa
meso pojeli a mast i vodu bacilli na ledinu. Wihovim dolaskom stradalo je mnogo stoke. U po~etku su sami uzimali od me{tana a kasnije su postojale naredbe o predaji namirnica po kategorijama (1, 2.
i 3. kategoriju me{tana nisu zadu`ivali i smatrani su socijalno ugro`enim a 4, 5. i 6 .kategorija bili su seoski doma}ini ~ija je obaveza
bila u ve}im predajama: meso, mast, `ito, slama, krompir, vuna). Milija Raki}, kao i drugi doma}ini sela Dragoq, predao je 12 brava (teladi, sviwa i ovaca) u Ma~kovu mi{anu u [irokovcu gde se nalazila
partizanska klanica. Predajom su me{tani dobijali bonove za kupovinu raznih namirnica. U prodavnicama se nalazila posbno roba koja se
mogla kupiti na bonove i ta~kice. Mnogi nisu bili u mogu}nosti da
kupe {tof za pantalone, ni wihove }erke materijal za haqine. Za ta~kice je bilo kariranih ko{uqa”.
U septembru 1944. godine formirana je }elija KPJ u ku}i Radovana Lomi}a. Formirao ju je Milan Suxukovi}. ^lanovi su Dragutin
Ja}imovi} Makso, sekretar do odlaska u Belanovicu, Radovan Lomi},
Mikailo ]osi}, Milinko Radoji~i}, Peri{a i Gina Jovanovi}. Gina
radi sa omladinom.
@rtve fa{isti~kog terora su Branko ]osi}, student, ubijen po
nare|ewu Topalovi}a 22. jula 1944. godine u blizini Radomira M. Stojanovi}a ku}e gde ga je prona{ao Milija O. Raki}, zatim Jovan Kamaqevi} i Radovan Obradovi}, streqani u Seli{tu kod Lipe Milovana Kamaqevi}a, a u logoru na Bawici umro je Dobrosav Obradovi}
(Radovana Obradovi}a sin) zajedno sa Darinkom Ristovi} Dugali}.
^etnici su imali pripadnike: Radivoje Nikoli} — Bluwo, Veselin Kamaqevi}, @ivorad Nikoli} — Kalimanac, Branko Tri{i} a od
omladinaca Milojko i Rodoqub Kamaqevi}. Najopasnija je bila trojka Radovan Ristovi}, Milojko Jovanovi} i Milivoje Stojanovi}. Wihov rukovodilac bio je doktor Bau{i}, Crnogorac.
140
ZNA^AJNE LI^NOSTI
iteqi iz ovog kraja nisu bili samo poznati ratnici, mada
ih ima najvi{e pomenutih, ve} su se iskazali i drugi kao
mudri i uticajni u raznim oblastima rada.
Stradawa stanovni{tva ima u svakom veku, nemogu}e je pomenuti sve Ka~erce koji su u wima u~estvovali. Neki su zaslu`ili da
budu pomenuti po juna{tvu u raznim borbama, neki po ugledu koji su
ostvarili u svojim delima u oblasti nauke, kulture i umetnosti, politi~kim anga`ovawima ili drugim oblastima, a svi su ostavili za
sobom trag ili ga tek ostavqaju. Izbor nije jednostavan. Ovakav, mo`da je unekoliko nepravedan jer je proistekao iz li~ne selekcije na
osnovu raspolo`ivih podataka kojima je autor raspolagao. Trudio se
da pomene samo poznate iz bliskog okru`ewa Belanovice znaju}i da
u {irem okru`ewu ima jo{ zaslu`nih.
Ima i li~nosti koji nisu ovde ro|ene ali su na{i preci ili ne~iji potomci, doseqeni sugra|ani koji su sa svojim vikend ku}ama zajedno sa nama. Cenimo ih kroz wihova dela.
@
RATNICI
Ratova u belanova~kom kraju je bilo mnogo, ni jedan nije mogao da
ga obi|e. Rat i `ivot pod Turcima opisan je kroz doga|aje u Prvom i
Drugom srpskom ustanku u kojima je va`na li~nost bio Arsenije Loma.
Zatim dolazi period Balkansih ratova 1912—1913. pa Prvi svetski rat
1914—18 koji je sigurno jedan od najsta{nijih kada je re~ o stradawu
srpskog stanovni{tva. Mada je od tih ratova pro{lo 90 godina, unuka
je sve mawe, pam}ewe je sve ble|e a mnoge arhive su propale. Istina
je, na`alost, da nedovoqno poznajemo svoje korene i wihovu vrednost a
lako zaboravqamo istorijske doga|aje i zasluge svojih predaka. ^esto
se olako odri~emo ili ih zaboravqamo, a neko ih ~ak olako kr~mi za
sva{ta, prodaju}i ordewa i biste, uni{tavawem slika i svedo~anstava.
141
Ovde pomiwemo one za koje mislimo da su stvarali istoriju ovog
kraja. Znamo da postoje i mnogi drugi koji zaslu`uju svu na{u pa`wu
i po{tovawe veruju}i da }e i wih neko na sli~an na~in pomenuti.
Vojvoda Arsenije Loma
Najzna~ajnija li~nost ka~erskog kraja je svakako vojvoda iz vremena Prvog srpskog ustanka Arsenije Loma, ro|en oko 1770. godine
u Dragoqu. Otac Lomin, Joksim
Kne`evi}, po nagovoru Stevana
Savi}a, dede ~uvenog srpskog dr`avnika Ilije Savi}a Gara{anina, sredinom 18. veka do{ao je iz
Gojne Gore i naselio se u Gara{e
odakle se daqe selio u Polom, na
planini Bukuqi, da bi se na kraju
skrasio u dragoqskom kraju Lisine. Na`alost, nema traga gde je
Arsenije ro|en, ali se pretpostavqa po ostalim doga|ajima da je
ro|en u Dragoqu. Kada je Arsenije
odrastao naseqava se kod izvora
Prskova~a odakle se sa omawe zaravni pru`a lep pogled na Ka~ersku dolinu i carski put koji je
preko Bosute, vencem Dudinca i
[irokovca preko Glavice vodio
izme|u @ivkovaca sa jedne i Jelovika i Gara{a sa druge strane, preko
Vagana za Kolubaru i daqe za Beograd.
Loma je sebi napravio ku}u u zaseoku Prskova~a. Prvo je podigao
~ardak odvojiv{i se od bra}e Milisava i Tanasija. Prema se}awu starih, Raki}a ~ardak je bio u osnovi 5 sa 5 metara i prvi, dowi deo
zgrade je bio od kamena a gorwi deo od ~atme. Na mestu gde je bio
~ardak nalazila se pe~ena opeka nedeformisanog oblika sa tragovima pleve i kamen ope~en vatrom. Podataka o vremenu zidawa ~ardaka
nema ve} se mo`e samo pretpostaviti da je zidan pred Prvi ustanak.
Ku}u je sagradio kada je udao svoju k}erku Mirosavu za Peri{u Raki}a, u vreme pre Drugog ustanka.
O`enio se Bo`anom, devojkom iz sela Rakove kod ^a~ka, od roda
^arapi}a (familija Vase ^arapi}a). Postoji pri~a da su Arsenije i
142
Vasa zajedno u~estvovali u ratu Nemaca protiv Turaka kao frajkorci, 1787—1788. godine, i da su se tada sa Kara|or|em i Jovanom Krstovi}em iz Bukovika nau~ili ve{tini ratovawa. Zato ne ~udi {to
je prisustvovao zboru u Ora{cu, na Sretewe 1804. godine. Bo`ana je
`ivela do 1860. godine. Sem dve }erke nisu imali mu{ke dece (po
narodnom predawu imao sina Vuka koji je umro kao dete). Starija
Mirosava dovela je mladog Peri{u Raki}a u ku}u u Dragoq za mu`a.
Mla|a Perunika primila je od kneza Mihaila, 1865. godine u Top~ideru odlikovawe za oca Takovski krst, pri proslavi 50. godi{wice
Drugog srpskog ustanka.
Imao je ~etiri sestre. Najstarija je rodila Vasu ^arapi}a iz Belog Potoka, poznatog Kara|or|evog vojvodu. Najmla|a sestra bila je
udata u Gara{e za Milutina Gara{anina, u familiju Savi} i rodila je Iliju Gara{anina, poznatog dr`avnika. Po kazivawu starih Dragoq~ana, Ilija je ~esto dolazio u Dragoq, u posetu Milovanu Lomi}u, Lominom sinovcu i Ilijinom bratu od ujaka. Po pri~awu Arsenija Lomi}a, starog solunca iz Belanovice, a kome je pri~ao wegov
deda Nikola Lomi} (koji je umro 1930. godine), Arsenije Loma je napravio ku}u veli~ine 10 sa 15 metara. Ku}a wegovog oca Joksima sagra|ena u zaseoku Lisine, odakle poti~e budu}a familija Lomi}a.
Temeqi Lomine ku}e zidani su plo~astim kamenom i zaliveni blatom. Debqina temeqa i zidova podruma je 60 cm. Ispod pola ku}e
je prostran podrum a iznad wega ~atma je obuhvatala pola ku}e dok je
druga polovina bila od hrastovih brvana debqine 10 cm. Krov je pokriven {indrom koju je u pro{lom veku zamenila }eramida. Wu je @ivota Raki}, potomak Lomin po `enskoj liniji sru{io 1950. godine i
wom prepokrio svoju novu ku}u. U ku}u se ulazilo na dva mesta. Prvi deo ku}e je imao ogwi{te a u drugom od 40 m2 nalazila se „pregrada“ za sudove. Iz ove prostorije se ulazilo u dve sobe nejednake
veli~ine, koje su se zagrevale pomo}u pe}i sa termi~kim lon~i}ima.
Jedini o~uvani objekat iz Lominog `ivota je hlebna furuna u
kojoj se peku hleb i meso. Ona je zidana kamenom i prepokrivena
kamenim plo~ama koje su pre oko 50—60 godina zamewene }eramidom.
Du`ina i {irina su 180 cm a visina jedan metar. Nalazila se nekoliko metara od ulaznih vrata. Ove zgrade ~inile su u`e Lomino
doma}instvo koje ne bi bilo potpuno bez vodenice poto~are na reci
Ka~eru. Ostaci Lomine ku}e bili su vidqivi do Drugog svetskog
rata. Na tom mestu je ku}a pokojnog @ivote Raki}a, Lominog potomka po }erki Mirosavi. U dvori{tu je na|eno topovsko |ule Im{ir
pa{e koje se sada nalazi u muzeju Drugog srpskog ustanka u Takovu.
143
Hlebna furuna (ostaci) Arsenija Lome
Vojskovawe Lomino po~elo je kada je Kar|or|e digao ustanak
1804. godine. Kara|or|u ga je doveo Milan Obrenovi}. Loma je bio
buquba{a Ka~era, a 1811. godine izabran je za ka~erskog vojvodu. U
to vreme srpske stare{ine imale su zadatak da upravqaju narodom i
da im sude u vreme mira, a u vreme rata da sakupqaju vojsku i da ih
vode u borbu. Loma se februara 1804. godine odmah prikqu~io Kara|or|u, i u~estvuje u prvoj velikoj pobedi ustanika, osvajawu Rudnika.
Pored Lome i Kara|or|a, sa saborcima, u~estvovali su Lazar Mutap,
Milan Obrenovi}, Kara Petar, Jani}ije \uri}, Stanoje Glava{, Jovan Lazi} i drugi vi|eniji Rudni~ani. Pred mrak, 18. februara 1804.
godine, Kara|or|eva vojska bila je pred velikim gradom Rudnikom, a
19. februara pozvani su Turci na predaju. U zoru, 20. februara, ~etiri hiqade ustanika napalo je Turke. Bekstvom drumom za ^a~ak, zloglasni Sali—aga Delevi}, brat dahije Ku~uk—Alije, stare{ina turskog grada na Rudniku, izbegao je smrt. Time je 6. marta 1804. godine
oslobo|en od Turaka prvi grad Srbije, odnosno ovo je bila prva pobeda Srba nad Turcima od Kosovske bitke do tog vremena. Loma, zajedno sa Mutapom, kre}e na ^a~ak te uz pomo} Mili}a Drin~i}a sa 300
kowanika grad biva oslobo|en 24. marta, a zatim slede pobedni~ke
bitke za U`ice i Karanovac (Kraqevo).
Posle vojevawa u Sanxaku Loma dovodi `ivaq iz tog kraja u opustelu [umadiju (navodi se da je do{lo 74 familije koje danas ~ine starosedeoce ovog kraja). Malo je vojvoda Loma imao mirnih dana u toku
144
Prvog ustanka. Sa svojim Ka~ercima i{ao je s fronta na front, ali je
izgleda najvi{e ratni~kih dana proveo na Deligradu, na veoma va`nom
utvr|ewu izme|u Ra`wa i Aleksinca. Kur{id pa{a postupa tada lukavo — obilazi Deligrad, napada Srbiju i brzo sti`e do Beograda. Vo`d,
sa mnogim ustani~kim vo|ama, 21. septembra 1813. godine be`i u
Austriju, a Loma brani Deligrad dugo posle pada cele Srbije. Videv{i
krah ustanka vra}a se u svoj kraj, brani rudni~ke zbegove, tako da u ovom
kraju nije bilo velikih odmazdi i zuluma. Zajedno sa nerazdvojnim
saborcima Lazarom Mutapom i Mili}em Drin~i}em, ali i Milo{em
Obrenovi}em, dakle najvi|enijim Rudni~anima, ne prelazi Savu i ostaje u Srbiji. Pojavquje se ~ak u Prijepoqu gde je prvi od Srba do{ao u
kontakt sa Crnogorcima iz plemena Vasojevi}i. Posle povla~ewa Srba
iz Sjenice i Prijepoqa, 1813. godine, zbog najezde Turaka, mnoge familije dolaze u Ka~er, kada se i formiraju ka~erska naseqa.
O Lominom `ivotu i ratovawu pisali su mnogi istori~ari. Tako
je o pripremema za Prvi i Drugi srpski Ustanak kao i borbama sa
Turcima, Lazar Arsenijevi} Batalaka, koji je `iveo u selu Bukoviku,
ispod Bukuqe, zapisao:
„Mnogi su se Srbi kojima je `ivot do konca dogorevao, Kara|or|u prikupqati po~eli. Sada je do{ao u Stojnik Arsenije Lomo iz
sela Dragoqa rudni~ke nahije sa 80 po izbor ~etnika. Turke je Lomina zaseda do~ekali i oni vide}i da nemaju kud povrate se u selo
i predadu se. Arsenije Loma je 18 februara 1804 sa Petrom Karom
opkolio Rudnik. Jani}ije \uri} ka`e da su wih dvojica javili Kara|or|u da u Rudniku ima: do 500 jabanaca Turaka koji su do{li Sali—agi Biku u Rudnik, da Rudnik obkoli da jabance Turke istera i
da i{te Sali—agu `iva da mu ga Turci dadu pa da erlije turske na
miru ostavi. Mi{qa{e s tim da razdvoji Turke da dobre ostavi na
miru u svojim ku}ama, a jani~are i jabance da istera. Do{av{i na
Rudnik 19—ga ferfara, pozva Turke gde izme|u tri Rudni~anina Kara|or|u na razgovor, me|u kojima Turcima bio je glava aga Tokatli},
starinac Rudni~anin i dobar Tur~in. Kara|or|e se bio dogovorio sa
poznatijim svojim qudima, stare{ina da pobiju neke Turke kad do|u
na razgovor, a neke da ne diraju. Na kraju uglave da idu jabanci Turci
a da starinci ostanu. Tako i bi i Rudnik zauzmu.
Turci su se na Rudniku branili sedam dana. Borba je vo|ena 3,
4, 5. i 6. marta a pregovori 1. i 2. marta. Rudnik je zauzet {estog
marta 1804 tom prilikom ubijeno je oko 300 Turaka. Po{to im je
Sali—aga pobegao za ^a~ak, Kara|or|e je naredio Mutapu i Lomi da
sa ustanicima gone Turke prema ^a~ku i sve tursko uzgred bez ikakve
145
milosti pale i da di`u qude oko ^a~ka kako bi ga zauzeli. ^a~ak je
oslobo|en 24 marta 1804. Loma je u~estvovao i u osvajawu Karanovca.
On je se nalazio i na Mi{aru gde je Kara|or|e odneo slavnu pobedu
protiv daleko nadmo}nijeg neprijateqa. 10—og januara 1811. me|u 67
prvaka iz Srbije Arsenije Loma je dobio visoko zvawe vojvode. Me|utim, 20. januara 1813 Arseniju Lomi i Mili}u Drin~i}u se nare|uje
da po{aqu 20 momaka na te~aj kaplara dok Lazar Mutap i Milo{
Obrenovi} moraju poslati po 50 momaka. Wih u ^a~ku gde je bila neka vrsta vojne kasarne za rudni~ku nahiju obu~ava kapetan \urkovi}.
Desetog jula Loma dobija novo nare|ewe Kara|or|e mu javqa da ~uva
municiju i da se ~uva prevara od Turaka. U to vreme Loma {aqe Kara|or|u glavu divqeg hajduka koji su se tada mahom namno`ili {to
se vidi u Kara|or|evom delovodnom protokolu N0 1198. Loma je najvi{e ratni~kih dana proveo na Deligradu. Svoje Ka~erce u{an~io je
desno od glavnokomanduju}eg Mladena Milovanovi}a a do wega Lazar
Mutap sa vojskom iz Moravske kne`ine. Loma i Mutap ostaju sa vojskom na Deligradu i posle pada Beograda i po{to je Kara|or|e pre{ao preko Save u Austriju, tako da su Turci nai{li na jak otpor
koji izaziva zastoj u wihovoj navali. U zemqi je sada zavladao haos.
Loma `uri me|u svoje zemqake. Spre~ava raseqavawe preko Save u
Austriju. Ku}e po selima su napu{tene. Narod je u zbegovima, u Trudequ i Kqe{tevici u Kalawevcima.
Po selima je pusto{. Tada vlada po zlu poznati Sulejman pa{a Skopqak koji svoj li~ni bes ispoqava na golorukom narodu. Lomina vojska se pretvorila u hajdu~ke odrede. Ona onemogu}ava Turcima prodor
ka narodu. Pozna jesen 1813. Loma se u rodnom Dragoqu predaje Mehmed
barjaktaru po Milo{evom nalogu. Mehmed barjaktar iz Dragoqa javqa
Aksentiju Miladinovi}u: Oberkne`e Aksentije od biogradske nahije,
vezirova slugo i moj prijatequ: Dajem ti na znawe, kako mi je Arsenije
Lomo do{ao i predao se; drugo u subotu rano, knez Milo{ polazi u
Biograd, i tamo }e s tobom sastati, i za to {to bude dogovori}ete se.
U Dragoqu se dogovaraju o spre~avawu turskoga zuluma. Nedequ
dana kasnije sada wih 18, se ponovo sastaju i odlu~uju da poku{aju mirnim putem osloboditi Srbiju a ako to ne uspe da di`u ustanak. U
jesen te godine ta~nije 21. septembra u selu Trnavi kod ^a~ka buknula je Haxi Prodanova buna. Loma je zajedno sa Milo{em i Turcima
ugu{uje. Po{to je Haxi Prodan Gligorijevi} biv{i Kara|or|ev vojvoda pobegao, Loma je poslat sa ]or Zukom u poteru. Me|utim Haxi
Prodan uspeva da se prebaci preko Save a zatim ode u Rusiju ne vra}aju}i se nikada vi{e u Srbiju.
146
Po~etkom 1815. u Dragoqu u Lominoj vodenici je odr`an jedan
dogovor. Wemu prisustvuje Vasa Saramanda, buqubq{a iz Bukovika,
Milutin Savi} iz Gara{a, pop Ranko Dmitrovi} iz Rudovaca, iguman manastira Bogova|e Avakum i Arsenije Loma. Lomu su ovde predlo`ili za vo|u ustanika. Me|utim, on je to odlu~no odbio jer se u
Beogradu kao talac nalazi Milo{ Obrenovi} koji je u narodu poznatiji i koji narod boqe poznaje. Zbog toga Loma odlazi kod jednog Srbina u Zemun gde uzima 100 dukata i potpla}uje turskog apsaxiju beogradskog grada koji je pustio Milo{a. Prethodno krajem februara
odr`an je dogovor u Rudovcima u pivnici popa Ranka gde je odlu~eno
o po~iwawu oru`anih akcija. Loma je tada dobio zadatak da ubije
Milo{a ako ne pristane pri}i ustanicima. U rudni~kim {umama Loma, Mutap i Blagoje iz Kni}a ve} tada imaju oko 2000 qudi pod oru`jem. Loma je 8 aprila po~eo oru`anu akciju u Rudni~koj nahiji”.
Ga{ewem Prvog ustanka Turci su 1813. godine ru{ili sva utvr|ewa po Ka~eru osim na Rudniku gde se uselio muselim rudni~ke nahije Mehmed Barjaktar
Po~etkom 1815. godine, u vreme najve}e zime, mnogi su se povla~ili sa planina ~ekaju}i prole}e i ponovni ustanak protiv Turaka.
Tako je bilo dosta sastanaka pred ustanak. Kao dva najva`nija pomiwu se sastanci u Rudovcima i Vreocima a oba su odr`ana tokom te
zime, dok je Milo{ bio u zato~eni{tvu u Beogradu kod Turaka. Na
sastancima pored Lome bili su iguman manastira u Bogova|i Avakum,
Milutin Gara{anin, Mili} Drin~i} i Nikola Kati}. (O ~emu je Batalaka pisao.)
Vra}awem iz zato~eni{tva Milo{ je tra`io da se ustanak ne di`e pre Cveti (11. aprila) i da se narod ne di`e protiv sultana ve}
protiv Sulejman pa{e Skopqaka koji je ~inio zulum. Ne{to pre Cveti napadnuta je Jasenica a ne{to kasnije Rudnik. Pripreme za ustanak, sam po~etak i tok ustanka mnogi su opisivali a me|u wima i
Vuk Karaxi} koji pi{e:
„Najpre Lomo na Cvetni ~etvrtak pre|e u Jasenicu, i potera hara~lije; a Milo{ev brat Jovan, i Sima Pa{trmac i Blagoje iz Kni}a
otidu na Lazarevu subotu, te po podne ubiju porezliju u Kowu{i (u
Gru`i)”. Daqe Vuk pi{e: „tako Loma podigav{i bunu u Jasenici, pre|e u nahiju Rudni~ku, i odma udari na Rudnik. A u Rudniku je tada
bio znatni turski junak i zulum}ar Tokatlij}, koji je pred A{im—begom bio muselim naije Rudni~ke, pa se ne{to zavadio sa Milo{em i stao mu pre vremena o glavi raditi, te ga Milo{, kao za
preveliki zulum, tu`io Sulejman—pa{i, i tako ga, pravednom tu`bom,
147
koji pak novcima i turskom politikom, zbacio sa muselinstva, i mesto wega doveo A{im—bega u Brusnicu. Ovaj dakle biv{i muselim i
ro|eni Rudni~anin, Tokatlij} zastane se tada u Rudniku, i s nekoliko
svojih momaka na~iniv{i {anac oko svoje ku}e, stane se braniti od
Loma. Vide}i Loma, da Tokatlij}a ne mo`e lasno na silu isterati,
ili, kao {to je osobito `eleo, `iva uvajtiti; a Tokatlij} vide}i, da
se dugo ne}e mo}i braniti od Srba, stanu se dogovarati, da Tokatlij}
izi|e sa svojim momcima i da ide iz Srbije, a Lomo da mu zada veru,
da }e ga sa mirom propustiti i lepo ispratiti. Posle toga ugovora
Tokatlij} uspe soli na komad leba, pa ga poqubi, i popo{qe Lomu,
da se na ovom lebu zakune, da mu ne}e nevere u~initi, pa onda i on
onaj leb da poqubi (kao za znak najtvr|e vere), i da ga po{aqe Tokatlij}u natrag. Lomo tako u~ini. Onda se Tokatlij} opremi s momcima, pa poja{u kowe i iza{av{i iz svoga {anca, po|u s Lomom i sa
Srbima brdom do Rudnika”.
U jesen 1814. godine bukne Haxi—Prodanova buna i Milo{ {aqe
izme|u ostalih i Lomu da pomogne da se ona ugu{i.
Vuk Karaxi}, koji je bio dobro obave{ten, ali i ~esto kriti~an
kada je opisivao doga|aje iz ustanka, tvrdi da je Loma po svaku cenu
`eleo da ubije Tokatli}a, rudni~kog zlotvora, pa je, bez obzira na
zakletvu „na najtvr|u veru—na hleb i so”, naredio svojoj ~eti da presretne Tur~ina i ubiju ga. On to opisuje ovako:
„Lomo je pak jo{ pre odredio i namestio qude, da ubiju Tokatlij}a i da mu pobiju sve momke. Tako kad do|u na zasedu, Srbi iznenada opale iz pu{aka i pobiju Tokatlij}eve momke do jednoga, a Tokatlij} rawen proleti kroz prvu zasedu na atu, i opaliv{i nekoliko
pi{toqa na Srbe, koji su pred wega istr~ali i ga|ali ga, ubije jednoga, pa padne i on sam. Onda onaj Tokatlij}ev momak {to je, ume{av{i
se u Srbe, stane govoriti Lomu: Za{to, Lomo, tako ~ini{ na veri?
Da od boga na|e{”. Lomo se stane izgovarati, da su to qudi u~inili
preko wegove voqe i zapovesti; i da je wemu samome `ao; on pak da
se ne boji ni{ta. I tako idu}i i razgovaraju}i se izvadi taj momak
svoj srebrni veliki no` iza pojasa, pa se prikqu~i k Lomu, i pru`i
mu govore}i: „na ti, Lomo, moj no`. Ako i mene tako ubiju Srbi, kao
i moga agu, a ono barem moj no` neka nosi taki junak; ako li me povede{ i pusti{, da ga ti je Bogom prosto, nosi ga i opomiwi se mene”. Lomo pru`i ruku, i uzme no`, pa taman po|e da ga zadene za pojas, a Tur~in potegne iz pi{toqa, te wega po sred ~ela, pa onda obode
kowa i pobegne, i premda su ga Srbi terali, no srpski kowi posustanu, a on na dobrom kowu ute~e, zameniv{i glavu gospodara svog”.
148
Navodno, ne{to od ovoga je video i sam Milo{ Obrenovi}: „Ovo
je sve bilo dok je Milo{ ispratio
A{im—bega, i vra}aju}i se natrag
video prema sebi toga Tokatlij}eva
momka gde be`i, no nije znao, ko je,
dokle ga malo posle nije sreo glas,
{ta je bilo od Loma i Tokatlij}a
na Rudniku”.
Ubistvo Lome jako je pogodilo Milo{a. On to i ne krije u svojim se}awima: ,,Jako me je ovo ope~alilo budu}i da u po~etku boja
prvog i iskrenog druga izgubim”.
Loma je umro je nekoliko dana
kasnije u ku}i kapetana Marka Raki}a i sahrawen u zaseoku Blate.
Rawavawe i smrt Lominu kazu
je
i Jeremija M. Pavlovi} i opSpomenik Arseniju Lomi
isuje raspored Lomine vojske oko
na Rudniku
grada Rudnika:
„Po{to je obkolio kad se smrkne, Lomo naredi da svaki vojnik nalo`i po deset vatri i da neprestano pored tih vatri vojnici pretr~avaju tamo i ovamo, tako da Turcima koji to iz grada gledaju izgleda
da ima vojske u Srba mnogo kao na gori lista. Srbi su bili na ovim
polo`ajima: na Zvezdi, Javoru, Marjancu i na Azni i na Kraqevici.
Po{to Loma nije imao dovoqno vojske da Rudnik odmah osvoji po~eo
je se dogovarati sa Tokatli}em. Tokatli} je pristao da izi|e iz grada
sa svojim momcima a Loma mu je obe}ao da }e ga lepo ispratiti.
Me|utim, Lomini vojnici su ubili Tokatli}a a wegov sestri} je smrtno ranio Lomu. To je bilo 9. aprila (petak) uve~e, a te no}i Loma je
i umro ne dolaze}i svesti, verovatno pred zoru 10. aprila (subota)”.
Kada su gra|ani Rudnika 1926. godine podizali spomenik izginuli ratnicima iz Prvog svetskog rata, iskopali su i Lomine ostatke
i pokopali ih u postoqe ovog spomenika. Na ~esmi podignutoj 1899.
godine stoji natpis:
„Blagodarni narod sreza Ka~erskog podi`e ovaj spomenik vojvodi Arseniju Lomi”
Posle Lomine smrti Im{ir pa{a krene da ugu{i ustanak i u
Kalawevcima se sukobi sa Lominim ustanicima, sada pod komandom
149
Mesto gde se nalazila Lomina ku}a
Milovana Lomi}a, i grupom Milutina Gara{anina. Turci probiju odbranu i u Dragoqu zapale Lominu ku}u te prodru preko Rudnika do
^a~ka, 20. aprila 1815. godine. Ina~e, Milutin Gara{anin je bio Lomin telohraniteq te ga je svuda pratio. Kao Lomini saborci iz Dragoqa pomiwu se dva brata Vidi}a, Spasoje i Petar i Pavle ]osi}.
Istori~ari i hroni~ari Lomu opisuju kao velikog junaka, mudrog
vojskovo|u i zato je svugde bio uva`avan: „Visokog stasa, velike snage,
sme| i dugih retkih brkova, niz le|a mu je uvek visila pletenica kose, a na sebi je svakad nosio zelenu dolamu, imao je na kantar 110
oka”. Otuda je i dobio nadimak Loma.
Rawavan je vi{e puta a neke od rana nikada mu nisu zarasle
O jednom dvoboju Lominom ima i posebno kazivawe \ure Milutinovi}a: „Bila je stra{na ura pred o~ima. I jedna i druga strana vidi
gotovu pogibiju, ali se mora po~eti jer beja{e do{lo vreme da se krst
i polumesec sudare. Na muci juna~koj doviknu}e Loma Turcima: na {to
da stradaju svi i sa jedne i sa druge strane kad bi mogli samo dvojica
megdan podeliti. Zato pozva turskog deliju da ukrste oru`je. Na dobru
kowu — a o vaqanosti wegovih kowa, koje je jahao, pri~alo se svuda —
izi|e Loma i o~ekiva{e megdanxiju, koji mu, dosta brzo, izi|e. Ali
taman {to skresa{e prvi dim juri{e}i jedan na drugoga, a iz zasede
turske,iza jednog {umarka, planu pu{~ana vatra. Tur~in osta na mestu
mrtav a Loma bi lako rawen. Turci su i{li na prevaru — ali na svoju
nestre}u. Otpo~e se brzo bitka — i od wih malo ko ostade“.
[teta {to kazivawe Milutinovi}evo nije sa~uvano u celini, te
ne znamo kada je i gde bilo.
O Lomi postoji mnogo legendi ali malo pesama {to ih je zabele`io Vuk Karaxi} koji je posle 1813. godine napustio Srbiju sa
150
Kara|or|em. Sa~uvana je pesma „Boj na ^a~ku” u kojoj vila beogradskom veziru Sulejman—pa{i kazuje ove stihove:
… Zaludu si zemqu oduzeo,
Ra{}erao srpske vojevode,
Jedne k moru, a druge k Dunavu,
Kad veziru, jesi ostavio,
Ostavio do tri qute guje:
Jednu guju vojvodu Mutapa,
drugu guju Loma Arsenija,
tre}u guju posinka Milo{a...
Jedna od legendi kazuje kako je Loma do{ao u Dragoq:
„Po toj legendi u Dragoqu je `iveo Pavle ]osi} koji je mnogo
putovao tra`e}i posao. Jednog dana sa svojim drugovima Vojinom i
Peri{om Raki}em nai|u u selo Lomnu Goru koje je bilo vrlo kr{evito i u brdima. Zbog toga se i zvalo tako. Tu zano}e kod doma}ina
Jovana Bakaima koji je imao tri
}erke i sina Arsenija. To se nekako zapodene pri~a i Pavle se
zagleda i kasnije o`eni sa jednom
od }erki Jovanovom. Kasnije Pavle predlo`i svojoj `eni da dovedu Arsenija iz Lomne Gore kako
se ne bi mu~io u tom kr{u kod
wih. @ena ga prvo odvra}a{e jer
je znala da je Arsenije sklon kaTekst na spomeniku
vgi
i da }e imati sva|e sa TurcLomi u Dragoqu
ima, no na navaqivawe Pavlovo
pristane i dovede ga iz Lomne Gore i nastani u blizini ku}e Stojana
Lomi}a u Dragoqu. Tu Arsenije napravi ku}u. Dragoqci ga prozva{e
Lomo po{to je do{ao iz Lomne Gore”.
Loma je bio i darodavac kwiga. Wegov Triod ~uva se u belanova~koj crkvi, gde stoji zapis koji je napisan za tre}u godi{wicu Lomine smrti:
„Otkupi Arsenije lomo Triod
Svetoj cerkvi {uta~koj
Svome rodu @ivim za zdravqe 1818 leto April 3. den”
Treba napomenuti da je Arsenije Loma imao svoju zastavu koju su
`ene iz wegove porodice isekle i upotrebile za poveza~e u zbegu odmah posle wegove smrti, izgleda ba{ kada je ]aja pa{a zapalio Lo151
minu ku}u oko 20. aprila 1815. godine, desetak dana posle Lomine
pogibije na Rudniku. Lomin barjaktar je bio Ilija Dembus iz sela Bosute. Lomina smrt izazvala je veliku `alost u narodu koji ga je cenio,
odaju}i mu priznawe za energi~niju borbu sa Turcima. Kod crkve u
Top~ideru, 23. maja 1865 godine, knez Mihailo je posmrtno odlikovao
Arsenija Lomu ~ije su odlikovawe primili k}i Perunika i unuk Milo{ praktikant u rudni~kom sudu od 1840. godine.
Vojvoda Loma dolazi u red onih ratnika koji su svom snagom stali na branik narodne slobode, a
slobodnu otaxbinu svoju videli nisu. I za wega se mo`e re}i, kao i
za tolike druge, da je umro na granici Obe}ane Zemqe.
Zna~aj ka~erskog junaka najboqe
su opisali Milan \. Mili}evi} i
Konstantin Nenadovi}: „Loma je bio
junak u boju, mudar na dogovoru, zato
je svud bio uva`avan. Grdne je rane imao. Stasa je bio visoka, snage krupne,
pune, sme|, dugih, a retkih brkova, niz
le|a mu je uvek visila pletenica kose,
a na sebi je svakakad nosio zelenu dolamu. On je bio i veliki ustalac za
Spomenik A. Lomi u Dragoqu
narodnu stvar”.
Loma nije bio samo ratnik i megdanxija, nego stvarni organizator Prvog a posebno Drugog ustanka. I uvek me|u prvima koji su smelo ulazili u prelomne doga|aje oba ustanka. Otuda je wegova li~nost
ne samo lokalnog zna~aja, nego i ugra|ena u samo tkivo srpske revolucije sa po~etka 19. veka.
Ime Arsenija Lome nose osnovne {kole u Dragoqu i na Rudniku. Stanovnici sela Dragoqa podigli su u dvori{tu {kole Lomi spomenik.
Mesna zajednica Belanovica nije se potrudila da ime vojvode sa~uva u boqem svetlu. Ostaci wegove ku}e su zarasli u korov a prilaz je mogu} samo traktorom. Proplanak gde je Loma zidao ku}u ima
prekrasan vidik na sever gde se vide obronci planine Kosmaj, na istok Bukuqa, na zapad puca pogled na deo Belanovice a iza ku}e na jugu je prelepa gusta {uma.
152
Milovan Lomi}
Lomin sinovac, ro|en u Dragoqu 1793. a umro 1854. godine. Wegov otac Milosav je ro|eni brat vojvode Arsenija Lome. Milovan je
nosio prezime Milosavqevi}, ali je u ~ibu~kim i ara~kim tefterima upisivan i kao Milosavi}, Milosavqev, a potom kao Lomi}, kako
su ga istori~ari i prihvatili.
Milovan je uz strica Arsenija ratovao kao mladi} od koga je nau~io ve{tine ratovawa. Kada je Loma poginuo, 1815. godine, Milovan
preuzima komandu nad Lominim ustanicima i ve} sutradan u~estvuje u
Takovu, kao vo|a Ka~eraca, u dizawu Dugog srpskog ustanka. Prvu borbu sa Turcima, po nalogu Milo{a, imao je zajedno sa Milutinom Savi}em iz Gara{a, kada je Turke do~ekao na Lipaku u Trbu{nici, ali
su brojniji Turci probili srpsku odbranu i u Dragoqu zapalili Lominu i Milovanovu ku}u a zatim izbili na Rudnik. Milovan je zajedno
sa @ivanom Stojanovi}em i Lazarom Mutapom ponovo okupio vojsku i
na Qubi}kom brdu borio se `estoko sa Turcima. U boju na Qubi}u
bio je svedok pogibije Lazara Mutapa o ~emu je govorio Mladenu
@ujovi}u 1851. godine. U borbi sa Turcima na Dubqu bio je i rawen.
Ka~erci ga poznaju i po tome {to se sukobio sa Milo{em Obrenovi}em oko odli~nog kowa age Tokatli}a koga je zarobio na Rudniku i nije ga hteo dati Milo{u. Zbog toga mu je Milo{ uzeo vojvodsku titulu. Za knezove Ka~era postavqeni su Jovan \or|evi} Kozeqac i Peri{a Raki}, Lomin zet. Ina~e, Milovan je bio hrom u jednu nogu i to je jedan od razloga {to nije postavqen za kneza. Imao
je i drugi sukob sa Milo{em, kada nije hteo da preda Lominu pu{ku
posle Lomine smrti. Mogu}e da je i to bio razlog Milo{u da mu oduzme titulu kneza. Lomina k}i Perunika je 1839. godine, posle odlaska Milo{a sa vlasti, tra`ila da joj se ta pu{ka vrati u vlasni{tvo.
Zapisano je da kasnije Milovan siroma{i, ali zahvaquju}i bliskom ro|aku Milosavu, koji ga poma`e, oni uskoro postaju najbrojnija familija u selu ostavqaju}i brojno potomstvo Lomi}a. Staro prezime Kne`evi}, sa kojim su doseqeni u 18. veku iz Gojne Gore, zamewuje sa Lomi}.
Peri{a Raki}
Lomin zet, ro|en je 1768. godine na Rudniku u poznatoj familiji Raki} koja je dala dosta kmetova. Peri{a je dolazio u ku}u Arsenija Lome da mu popravqa pi{toqe i pu{ke te se svideo Arseniju.
Ubrzo se zaqubio u wegovu }erku Mirosavu sa kojuom se o`enio i
tako se doselio u Lominu ku}u u Dragoq.
153
Ostatci Lomine vodenice
Cene}i Arsenijeve zasluge u oba ustanka, a po{to je bio iz poznate familije Raki} iz Rudnika, Milo{ Obrenovi} postavqa Peri{u
za stare{inu kne`evine Gorweg Ka~era 1816. godine. Ostao je do`ivotni kmet sela Dragoqa. U Dowem Ka~eru knez postaje Jovan \or|evi} Kozeqac. Zahvaquju}i velikom bogatstvu svoga tasta Arsenija, postao je jedan od nabogatijih doma}ina. Imovina mu je u wegovo vreme
procewena na 450 }esarskih dukata kada je prose~no doma}instvo vredelo oko 60 dukata. (1 }esarski dukat te`io je 3,43 grama ~istog zlata i vredeo je 22 US dolara.) Peri{a je bio vredan, pametan i veoma
ume{an ~ovek i imao je jako veliku familiju. Dve velike familije,
Raki}i i Lomi}i, vode poreklo od wegove.
Peri{a je ostavio trag i u toponimima, te se brdo gde je `iveo
u Dragoqu zove „Peri{ino brdo”, a i vodenica i vaqarica koju je
nasledio od Arsenija zovu se wegovim imenom. Tu vodenicu sagradio
je Loma severoisto~no od svoje ku}e a udaqena je od varo{ice Belanovice oko pet kilometara. Loma ju je oteo od Turaka u po~etku Prvog srpskog ustanka. Prestala je da radi 14. juna 1969. godine posle
nezapam}ene velike poplave Ka~era u ovom kraju. Do 1948. godine tu
se nalazi i vaqarica u kojoj se vaqalo sukno. Imala je tri vitla i
sobu za vodeni~ara i bila je ~uvena u kraju. Wen zid bio je debeo 80
cm. a zidana je od sitnog kamena koji je zaliven kre~nim malterom.
Na ulaznom delu bili su kameni stubovi otesani od celog kamena,
jedan je u visini grudi imao izbu{en otvor koji je slu`io za veziva154
we kowa. Na levom stubu nekada je bila uklesana godina iz Prvog
srpskog ustanka a danas se tu nalazi samo malo udubqewe sa ispisanom godinom 1927. koju je wen novi vlasnik napisao bojom. U ovom kraju kru`i predawe da su vodenicu gradili Italijani.
U toj vodenici je izvesno vreme, 1827. godine, radila prva osnovna {kola u celom Ka~eru. Na`alost, potomci Peri{ini su sve objekte koji su nosili pe~at Arsenija Lome vremenom poru{ili i danas
se samo mogu naslutiti mesta gde su se nalazili.
.
Knez Jovan \or|evi} — Kozeqac
Ro|en je oko 1780. u Kozequ, a umro 1835. godine. Milo{ Obrenovi} ga je u januaru 1816. godine postavio za kneza Dowe Ka~erske
kne`evine, odmah po pogibiji Arsenija Lome. Do jula 1815. bio je
kapetan a ne{to kasnije i vojvoda ka~erski. Kne`evinu su ~inila sela: Mutaw, Davidovica, [ilopaj, Cerova, Kriva Reka, Reqinci, Zagra|e, Boqkovci, Lalinci, [tavica, Prepratina, Kozeq, Ugrinovci,
Trudeq, Moravci, Lipqe Poqanice, Ivanovci, [utci, Brajkovac, Kalawevci, Berisava, @ivkovci, Dragoq i Bosuta. U Kne`evini je
1822. godine bilo 655 ku}a i 851 poreskih glava. Sa~uvan je spomenik knezu Jovanu ali se malo zna o familiji Jovana Kozeqca. Wegova familija Jovanovi} je starosedela~ka u Kozequ.
Sin Jovanov, Petar, ro|en je tako|e u Kozequ 1805. godine a umro je 1872. kao dr`avni slu`benik. Osnovnu {kolu zavr{io je u Kozequ. Bio je na~elnik Sreza ka~erskog od 1856. godine. Penzionisan
je sa promenom dinastije Obrenovi}a 1859. godine. Dopisivao se i
sara|ivao sa Vukom Karaxi}em, \urom Dani~i}em i Milovanom Vidakovi}em. Sa~uvano je pet pisama {to mu ih je poslao Vuk i jedno
Dani~i}evo. Jovan je jedno vreme slu`bovao u Loznici i tada je slao
Vuku sopstvene zapise narodnih pesama (Smrt Smail age ^engi}a ).
Sakupqao je i pretplatu na neke od Vukovih kwiga.
Knez @ivan Stojanovi}
Ro|en je 1775. u @ivkovcima, a umro pre 1840. godine. Bio je istaknuti Kara|or|ev i Milo{ev ustanik i zauzimao va`ne du`nosti te je
bio poznat u Ka~eru gde se sa Milovanom Lomi}em borio protiv Turaka.
Kara|or|e mu je u junu 1813. poslao pismenu naredbu da brani Ka~er
{to je on i u~inio. U aprilu 1815. godine zarobio ga je ^ehaj—pa{a i
dr`ao ga kao taoca ali je uspeo da pobegne. U~estvovao je u bici kod
^a~ka koja je trajala punih mesec dana. On je deda poznatog istori~ara
i publiciste @ivana @ivanovi}a. Wegov sin Marinko {koluje se
1827. godine u {koli koja se nalazila u Lominoj vodenici, bio je poz155
nata li~nost u Aran|elovcu sredinom 19. veka. Wegov sin @ivan @ivanovi} (ime je dobio po dedi) bio je veliki politi~ar, kwi`evnik,
istori~ar, imao je va`ne du`nosti do po~etka 20. veka.
\eneral Ilija \ukni}
Ro|en je u Kalawevcima 1839. a umro 1911. godine u Beogradu. Zavr{io je artiqerijsku {kolu u Beogradu i postao potporu~nik 1864.
godine. Do 1883. pro{ao je sve oficirske klase i postao pukovnik.
Penzionisan je u ~inu po~asnog |enerala 1894. da bi 1903. godine ponovo bio aktiviran u slu`bu. Postao je i ~lan Dr`avnog saveta 1903.
godine. Bio je na visokim vojnim funkcijama, od komandanta Beogradske okru`ne vojske, Ibarske i Timo~ke divizije do komandanta Drinske divizije i inspektora artiqerije, komandanta [umadijske pa
Moravske divizije. Objavio je vi{e vojnih stru~nih radova. Kao komandant Drinske divizije sa sedi{tem u Vaqevu naredio je vojnoj muzici
da svake nedeqe i praznikom prire|uju svirawe u parku Pe}ina {to
je nai{lo na veliko odobravawe gra|ana Vaqeva.
U ratovima protiv Turske 1876—1878. godine bio je na~elnik artiqerije [umadijske divizije. Pored vojnih du`nosti bavio se i vojnim pisawem i u ~asopisu „Ratnik” objavio mnogo radova. Odlikovan je
srpskim i stranim odikovawima. Poklonio je 1898. godine osnovnoj
{koli u Kalawevcima sliku srpskih vladara u lepom okviru i posebno se odu`io svojoj Belanovici sagradiv{i 1900. godine, iz zahvalnosti svojim roditeqima, prelepu ~esmu u podno`ju Glogovice. Iz ove ~esme me{tani i danas koriste vodu.
^esma je sme{tena na lepom mestu, ispod crkve, na placu pored
ogromnog hrasta i naslowena na Glogovicu. I danas predstavqa prijatan kutak da se posedi pored we i da se stariji Belanov~ani podsete
svoje mladosti. Nekada su tu bile drvene klupe koje su imale nazive
„klupe uzdisaja”, „prve qubavi“, na kojima su se ra|ala mnoga prijateqstva, prve qubavi i dru`ewa do kasno u no}. Zimi, kada se krene
pe{a~kom stazom pored crkve do|ete do krivog drena koji je bio startno mesto za sankawa i gde se strma staza zavr{avala na polovini
fudbalskog igrali{ta. Mokrih {rtikanih vunenih rukavica na kojima su visile ledenice, rumeni u obrazima, vra}ali smo se kasno ku}ama sre}ni {to }emo sutra nastaviti dru`ewe.
Staze vi{e nema. Zamenile su je betonske stepenice koje vode do
ulaza u portu. Ni deca vi{e ne idu na sankawe a lepotu snega zamenile su elektronske igrice.
156
Pukovnik Milovan Gavrilovi}
Major, kasnije pukovnik, ro|en 1876. godine u Belanovici, u
ku}i oca Savka, trgovca. Umro je
od zapaqewa plu}a 1931. godine,
tako|e u Belanovici. Sahrawen je
sa suprugom Polom koja ga je naxivela, na belanova~kom grobqu.
Prvi i jedini srpski oficir
koji je osvojio biv{u tursku prestonicu Jedrene bio je Milovan. Jedrene je, ina~e, osnovao rimski imperator Hadrijan po kome i nosi
ime. Kada je srpska dr`ava u vreme
cara Du{ana bila najve}a Jedrene
je bilo do same granice sa Turskom,
na reci Marici. Milovan je sa svojim vojnicima pe{adijskog bataqona na juri{ zauzeo glavni turski {tab
i zarobio turskog generala, komandanta Tursko—trakijskog korpusa [ukri pa{u, 26. marta 1913. godine, {to je bio i kraj Balkanskog rata. [ukri pa{a mu je tom prilikom predao pi{toq i sabqu. Zbog toga narod
ga je i prozvao „[ukrija”. Po svedo~ewu Arsenija Lomi}a, Milovanovog
posilnog, sabqa je potonula u Jonsko more, 1916. godine, prilikom prelaska na ostrvo Krf. Pi{toq se, kao ratni trofej, ~uva u Vojnom muzeju u Beogradu.
Osnovnu {kolu je zavr{io u Belanovici, gimnaziju i vojnu {kolu
u Beogradu, a usavr{avao se u Parizu gde je i upoznao budu}u suprugu
Polu Gran`erer, ro|enu Pari`anku. Ven~ali su se u Parizu, u ruskoj
pravoslavnoj crkvi i izrodili troje dece. Milovan je u Parizu bio
vojni ata{e kao i kasnije u Italiji.
Pred Majski prevrat 1903. godine, zbog ume{anosti u vojni pu~,
biva preme{ten u Kwa`evac. Posledwe slu`bovawe bilo mu je u Vaqevu, na mestu komandanta garnizona. Kao pripadnik Crne ruke penzionisan je i do{ao u svoju Belanovicu gde je sagradio lepu ku}u u francuskom stilu na brdu Zmajevac iznad Belanovice.
Posle Balkanskih ratova Gavrilovi} dolazi sa porodicom u Belanovicu i ponovo se ven~ava, po srpskim obi~ajima, sa Polom 10.
septembra 1915. godine, i dobija jo{ troje dece. Kumuju mu pe{adijski potpukovnik Lazar Matijevi} i Sreten Radosavqevi}, trgovac iz
Belanovice. Sin Petar zavr{io je gra|evinski fakultet u Francus157
koj, a posle Drugog svetskog rata gradio je hidroelektrane po Srbiji.
Umro je iznenada u Belanovici. Druga dva sina, Aleksandar i Andrija,
`iveli su u Beogradu. Streqani su u jesen 1944. godine jer su za vreme nema~ke okupacije na Radio Beogradu otpevali dve pesme koje se
komunistima nisu svidele. Imao je tri k}eri. Olga je najstarija, zatim Jelena pa Branka.
Wegov rod Gavrilovi}a je starosedela~ki u Ka~eru.
Ranisav Lazarevi}, pisac iz Aran|elovca, u svojoj kwizi zabele`io je jedan susret, 22. jula 1919. godine, Milovana i kraqa Aleksandra u Maskar~evoj kafani u Aran|elovcu: „Kao poru~en, u kafanu
upade Milovan Gavrilovi} koji je voleo aran|elova~ko dru`ewe, pa
je iz svog Ka~era ~e{}e navra}ao u varo{. S wim zajedno do|o{e Dragoqub Lazarevi}, sve{tenik Svetolik [vabi} i Fule Uro{evi}.
Kada u kafani zate~e kraqa Aleksandra, Gavrilovi}, kao iskusni vojnik i ratnik, nije se dao zbuniti. Isprsi se, lupi cipelom o
cipelu, na pravi vojni~ki na~in pozdravi Wegovo veli~anstvo i prdstavi se: Major Milovan Gavrilovi}!
Kraq usta od stola da bi se pozdravio s vojni~inom oficirom o
kojem je mnogo znao. Za~udo, kraq je salutirao pred wim, rekav{i
samo: Milovan Gavrilovi} sa Jedrena? Kada Milovan to potvrdi, kraq ga zagrli i jo{ jedan put ~estita, kao da mu naknadno predaje jo{
jedno odlikovawe”.
Milovan Gavrilovi}, velikan srpske istorije kome je kumovao kraq Aleksandar, ni~im nije prisutan u Belanovici. A uradio je mnogo
za {irewe imena Belanovice. Ni jedna od va`nih ulica u Belanovici
ne nosi wegovo ime.
Pukovnik Lazar Matijevi}
Ro|en je 1877. godine u Belanovici, u sve{teni~koj porodici, koja
poti~e od Matijevi}a iz Lipqa. Lazarov otac Toma bio je sve{tenik u
{uta~koj crkvi do 1905. godine. Umro je 1959. godine u svojoj ku}i u
Belanovici a sahrawen u wegovom vo}waku, po wemu nazvanom „Lazini
kalemi”, iznad sada{weg sportskog centra, a neposredno pored vile „Zmajevac“. Zavr{io je vojnu akademiju i general{tabnu {kolu u Beogradu.
U~estvovao je u vojnom prevratu 1903. godine kada je komandovao vodom
koji je napao dvor Obrenovi}a. Lazar Matijevi} se smatra najve}im sinom Belanovice. Mesto gde se upokojio puno je simbolike pa Laza koji
je sa kumom Milovanom u~inio da Belanovica dobije dana{wi oblik, u
spokoju posmatra sva de{avawa u wemu dragom mestu. Bio je u delegaciji, koja je izdejstvovala 1904. godine osnivawe varo{ice. Osniva~ je i
158
„Dru{tva za unapre|ewe Belanovice i okoline“. Najzaslu`niji je za
izgradwu vodovoda 1926. godine koji i danas me{tane Belanovice snabdeva vodom.
Sa zvawem vi{i oficir u~estvovao je u Balkanskim i Prvom
svetskom ratu kao komandant jedinica. U vreme Kolubarske bitke
bio je na mestu na~elnika {taba
Tre}e armije ~iji je komandant
bio Pavle Juri{i} [turm. Odlikovan je Belim orlom i drugim
brojnim odlikovawima
Penzionisan je posle Prvog
svetskog rata u ~inu pukovnika.
Lazar je deda, po }erki Jeleni,
~uvenog Ameri~kog pisca ^arlsa
Du{ana Simi}a. ^arlsov otac
bio je in`ewer iz Umke a majka Jelena je bila profesor muzike. Du{an je detiwstvo, zajedno sa bratom Mi}om, proveo u Belanovici a
1952. godine preselili su se u Ameriku.
Lazar je ven~ani kum pukovnika Milovana Gavrilovi}a.
U belanova~koj {koli dodequje se svake godine nagrada koja nosi
wegovo ime za najboqeg u~enika {kole.
Ku}a u kojoj je `iveo Lazar je prazna i oronula. U velikom dvori{tu jo{ odoleva vremenu ogroman hrast.
Radovan Lomi}
Ro|en je u Dragoqu 1870. godine kao direktni potomak, praunuk,
brata vojvode Lome, Milosava. Osnovnu {kolu zavr{io je u Belanovici, a trgova~ku u Lazarevcu i Beogradu.
U Belanovicu se preselio 1905. godine gde je imao svoju trgovinu. U~esnik je Prvog svetskog rata i povla~ewa Srpske vojske preko
Albanije. Bio je na~elnik vojne stanice a na Solunskom frontu upravnik magacina oficirskih i dr`avnih stvari. Zajedno sa sinom Arsenijem u~estvovao je u proboju Solunskog fronta.
Pri~a se da je u Bosuti kupio kowa „Zekana” od Konstantina Koje Perki}a sa kojim je pre{ao ceo put kroz Albaniju i vratio se u
Belanovicu. Arsenije, wegov sin, jedan put je do{ao u Dragoq sa tim
159
kowem, vezao ga pred kafanu i kada je iza{ao kowa nije bilo. „Zekan” se posle toliko vremena vratio u Perki}e. Upam}en je kao pisac ratnog dnevnika koji je vodio
od 12. oktobra 1915. do aprila
1917. godine {to predstavqa vredno istorijsko svedo~anstvo za sve
Ka~erce.
Bio je prijateq sa Qubom Davidovi}em, Miloradom Dra{kovi}em, Dragi{om Vasi}em i Milanom Grolom. Postao je okru`ni poverenik i ~lan Glavnog odbora
Demokratske stranke. Nosilac je
Albanske spomenice.
Arsenije Lomi}
Potomak Arsenija Lome i jedan od Radovanovih sinova, ro|en je
1897. godine u Dragoqu, a umro
1977. u Belanovici. Imao je tri
brata: Vasilija, Momira i Krstu
i sestru Lenku.
U Prvi svetski rat oti{ao je
sa 17 godina sa svojim ocem Radovanom. Prepe{a~io je preko Albanije, borio se na Solunskom frontu i bio u~esnik svih borbi Srpske vojske tokom povla~ewa i proboja Solunskog fronta. Osloba|ao je i Kavalu odakle je krenuo
put Srbije sa kowem i pu{kom.
Ku}i u Dragoq se vratio sa 20
godina. Voleo je kowe i bio jedno
vreme rabaxija prevoze}i putnike od Belanovice do Qiga i obratno.
Imao je sedam godina i dobro zapamtio progla{ewe Belanovice
za varo{icu 1904. godine. Ka`e, bilo je mnogo veseqa a ~lanovi delegacije su odu{evqeno i sve~ano do~ekani od me{tana. Nosilac je
Albanske spomenice.
160
Znali smo ga po izuzetnom pam}ewu koje je posedovao i bio je
dragocen sagovornik ~ija svedo~ewa nisu morala da se proveravaju jer
su Arsenijeve pri~e bile pro`ete ~iwenicama. Svedok je mnogih zbivawa od po~etka 20. veka. Poznavao je gotovo sve familije belanova~kih sela i izneo mnogo podataka o wima. Posebno je umeo dobro da
opi{e susrete sa generalom Tre}e armije Jankom Juri{i}em [turmom u ~ijoj se armiji borio.
Bio je simpatizer Demokratske stranke Qube Davidovi}a sa kojim je bio li~ni prijateq. Tako|e je bio prijateq i sa Milanom Grolom kada ga je 1945. godine posetio u Beogradu. Pri tom mu se Grol
po`alio da su mu beogradski skojevci vr{ili veliku nu`du na slog
lista „Demokratija” i da list mo`da ne}e izlaziti, {to se i ostvarilo.
U li~nom `ivotu bio je tragi~na li~nost po{to su mu nesre}nao
stradale supruga i }erka, u~enica gimnazije, koja je krajem 1944. godine. Pri povla~ewu sa ~etnicima nestala je negde u Bosni. Sin Radovan Ruma je rano tragi~no zavr{io svoj `ivot.
Nikola Mili}evi}
Ro|en u @ivkovcima 1880. godine, u zemqoradni~koj porodici.
Osnovnu {kolu zavr{io u Belanovici. U~estvovao je u oba Balkanska i Prvom svetskom ratu. U
svim borbama isticao se hrabro{}u i snala`qivo{}u. Bio je redov 4. ~ete 1. bataqona Dopunskog
pe{adijskog puka 2. poziva. Odlikovan je najvi{im odlikovawem —
Zlatnim vojni~kim ordenom Kara|or|eve zvezde sa ma~evima. Bugari su ga zarobili kod Medve|e i
daqa wegova sudbina je nepoznata.
Stevan Markovi} — Singer
Ro|en je 1896. godine u [utcima. Zavr{io je abaxijski zanat u
Lazarevcu. Radio je u Vaqevu kada se prikqu~io Komunisti~koj partiji. Izme|u dva rata bio je komunisti~ki agitator u ka~erskom kraju. Od 1924. godine je zastupnik nema~ke firme za {iva}e ma{ine
161
„Singer” po kojoj, je i nosio, nadimak. Umeo je lepo da pri~a ~ime je pridobijao qude za svoje ideje. Akivno je u~estvovao u osnivawu kroja~kih kurseva, fudbalskih
aktiva po selima i osnivawu kluba „Ka~er” u Belanovici, izgradwi vodovoda, kupatila i kwi`nice i ~itaonice u Belanovici.
Singer je bio veliki aktivista od ranije, jo{ iz vremena kada
je Belanovica bila sedi{te dr`avnih organa za Ka~erski srez. Tada je kod privatnika radilo dvadesetak radnika ~iji je polo`aj bio
te`ak jer se radilo po 16 sati za
skromnu najamninu. Poslodavci im
nisu garantovali nikakvu sigurnost. Zbog toga je podru`nica sindikata opan~arskih radnika 8. septembra 1936. godine organizovla {trajk. Predsednik sindikata bio je Milo{ Sari} Li}a, sekretar Bogoqub Simeunovi} a blagajnik Dobrivoje \ukni}. Od komandira `andarmerijske stanice Antona Fabijana saznali su da imaju pravo da tra`e skra}ewe radnog vremena i pove}awe
nadnica sa ~ime su iza{li pred poslodavce koji su to odbili. [trajk
je trajao mesec dana a za to vreme {trajka~ima su pomagali organizovani me{tani sakupqaju}i razne priloge i starju}i se o wihovim
porodicama. Najaktivniji je bio Stevan Markovi} Singer koji ih je
pomagao u novcu i koji je to kasnije koristio za komunisti~ku propagandu. Poslodavci su ipak pristali da smawe radno vreme na 11 ~asova
i pove}aju nadnice za 20%. Singer se dosta anga`ovao oko formirawa
Zadrugarske omladine u [utcima a na inicijativu bugarskog emigranta Petka Vasileva 1938. godine. U upravnom odboru bili su: Milinko
Lomi}, Slobodan Stani{i}, Dragi{a M. Simi}, Qibinko Jovi~i},
Radojko Dra`i}, Vasilije i Svetozar Markovi}, Miomir Dra`i}. Za
predsednika je izabran Singer. Zadruga je radila na unapre|ewu poqoprivrede, zdravstvenog prosve}ivawa, oraganizovawu kulturno zabavnog
programa i drugih akcija. Sli~ni odeqci formirani su ubrzo u
Belanovici, @ivkovcima, Kalawevcima i Poqanicama.
Po okupaciji 1941. godine, kao ilegalac okupqa narod i stvara
partizanske desetine u ka~erskom kraju. Postaje politi~ki komesar
162
Kolubarske ~ete i Kolubarskog bataqona koji je prihvatio Josipa
Broza kada je do{ao u Robaje. Kasnije je postavqen za politi~kog komesara Fo~anskog dobrovoqa~kog odreda koji je imao 4. bataqona sa
oko 1. 500 boraca. Sredinom aprila 1942. godine vodio je `estoke
borbe sa italijanskim i nema~kim trupama oko Nevesiwa, Gora`da,
Fo~e, Mostara i Kowica. No}u, 17. maja 1942. godine, u selu Grandi}e i zaseoku Popi, u ku}i seqaka Tome Milanovi}a, nedaleko od
reke Sutjeske, Singer je sa dvojicom aktivista zano}io kako bi sutradan formirao udarnu ~etu koja bi se `estoko obra~unavala sa izdajnicima. To se mnogim me{tanima nije svidelo te su, pla{e}i se
da ih ne {aqu na rati{ta daleko od svog sela, uz pomo} izdajnika
ubili Singera. Sahrawen je u selu Kru{evu kod [}epan Poqa uz sve
po~asti pored groba Slobodana Principa Seqa, komandanta sarajevske oblasti i ~lana Glavnog {taba za BiH. Sahrani je prisustvovala
i Singerova supruga Kaja.
Supruga Katarina Kaja, tako|e je sa wim oti{la u partizane. Bista koju je uradio Stevan Bodnarov podignuta je u Belanovici, nalazi
se u parku pored spomen ~esme. Grobnica supruge Kaje i wegova, su
na ulazu u Belanovicu, na putu za Qig.
Branislav Markovi}
Ro|en 1913. godine u zaseoku
Drewina u zemqoradni~koj porodici. Osnovnu {kolu zavr{io je
u Belanovici. Radio je kao seoski nadni~ar. Oti{ao je 1941. godine u partizane stupiv{i u Kolubarsku ~etu Vaqevskog partizanskog odreda gde ubrzo postaje desetar.
Sa [umadijskim bataqonom
Prve proleterske brigade borio
se po Srbiji i Bosni. U previrawima sa ~etnicima i wihovom
ideologijom ~vrsto se dr`ao komunista i dosta se zamerio svojim
zemqacima po nedelima koja im je
~inio. Protiv usta{a se borio
maja 1942. godine kod Vlasenice.
Komandir ~ete u [estoj isto~n163
obosanskoj brigadi postao je iste godine. Kasnije je bio i komandant
bataqona u [esnaestoj muslimanskoj brigadi. Poginuo u borbi sa Nemcima u Tuzli 1944. godine brane}i odstupnicu partizanima.
Bista mu je podignuta i nalazi se u parku pored spomen ~esme u
Belanovici zajedno sa Singerovom. Za narodnog heroja progla{en
1953. godine.
Du{an Dugali}
Ro|en 1910. godine u selu Dragoqu, u u~iteqskoj porodici. Za
vreme {kolovawa izme|u dva svetska rata zbog naprednih shvatawa
~esto je isterivan iz {kole. Zaposlio se 1932. godine u Vojno—tehni~kom zavodu u Kragujevcu,
ali kao politi~ki nesiguran ubrzo je otpu{ten. Zatim se zapo{qava kod Nolita kao zastupnik
~ija izdawa i sam ~ita i teorijski se uzdi`e. Jedno vreme bio je
i novinar „Pravde”.
U svom revolucionarnom radu
najvi{e je radio sa omladinom i
bio ~esto hap{en. Ustani~ke 1941.
godine stupa u julu mesecu u Prvi
[umadijski partizanski odred.
Bio je izvanredan bomba{ i pu{komitraqezac. Istakao se u borbama kod Gorwe Tre{wevice i kod ^umi}a, kada je sa svojim borcima
u zasedi uni{tio veliki broj neprijateqskih motorizovanih vozila.
Vrlo brzo postao je i komadant Prvog bataqona Prvog {umadijskog
odreda. Kada se povla~io za Bosnu, u prolazu kroz Dragoq, zapalio je
dva autobusa i pobio neprijateqsku posadu. Za odmazdu uhapsili su mu
majku, sestru i wenu decu. Majka mu je kasnije umrla u logoru na Bawici, a brat, koji je potom uhap{en, streqan je. Dugali} je poginuo
kao komadant Tre}eg bataqona Druge proleterske brigade u selu Oborcima kod Doweg Vakufa, 14. juna 1942. godine.
Za narodnog heroja progla{en je 13. marta 1945. godine.
164
Milijan Jovanovi}
Ro|en je 1907. godine u Poqanicama. Osnovnu {kolu zavr{io
je u Poqanicama, gimnaziju u Aran|elovcu i Gorwem Milanovcu
nakon ~ega je upisao Vojnu akademiju pe{adijske struke u Beogradu. Kao potporu~nik prvo je bio
u Vrawu a rat 1941. ga je zatekao
u Kragujevcu, u ~inu kapetana prve klase, kao komandira pe{adijske ~ete. Izbegavaju}i zarobqavawe do{ao je u Poqanice a u leto
1941. godine odlazi na Ravnu goru
i zajedno sa zemqakom Dragi{om
Ninkovi}em komanduje Ka~erskom
jedinicom. U Ka~eru ostaje do
1943. godine a potom je postao
komandant Jastreba~kog korpusa gde dobija ~in majora. U jesen 1944.
sa tim korpusom odlazi u Bosnu i tamo ostaje do 1945. godine. Probijaju}i se ka Zlatiboru nailazi na zasedu muslimanske milicije
blizu Gora`da i sa svojim borcima gine.
Kao oficir Ka~erskog korpusa spasavao je svoje zemqake koji su
bili simpatizeri partizana od kazni. Bio je jedan od stare{ina koga
sugra|ani pamte po dobrom.
NAU^NICI
dr Nikola \ukni}
Ro|en je 14. septembra 1897. godine u Kraqevu, u sve{teni~koj porodici Sretena \ukni}a iz Belanovice. Umro je 27. juna 1972. godine.
Osnovno obrazovawe dobio je u ^a~ku. U prelazu preko Albanije
prele`ao zapaqewe plu}a i tifus. Iz Soluna odlazi u Nicu gde zavr{ava gimnaziju sa odli~nim uspehom. Prelazi u Bordo 1919. godine,
upisuje medicinu i studije zavr{ava 1922. kao briqantan student odbranom doktorske teze iz pulmologije. U Srbiju se vra}a kao lekar
i slu`buje u Rudniku.
Hirur{ku specijalizaciju po~iwe 1924. godine kod profesora
Milivoja Kosti}a u Beogradu. Specijalisti~ki ispit pola`e 1926. i
biva izabran za asistenta. Osniva hirur{ko odeqewe u Pri{tini.
165
Ubrzo prelazi u Prizren gde ostaje do 1931. godine. Zatim prelazi
u Skopqe, za {efa Hirur{kog odeqewa. Predsednik Lekarske komore Vardarske banovine u Skopqu bio je vi{e godina.
U Drugom svetskom ratu sti`e
u Ni{ 1941. godine za {efa Hirur{kog odeqewa Dr`avne bolnice. Posle oslobo|ewa Ni{a postaje odgovorni hirurg Vojne bolnice u Ni{u i glavni hirurg 11.
armije NOV. Nakon demobilizacije, 1945. godine, ponovo vodi Hirur{ko odeqewe Dr`avne bolnice
sve do 1969. godine nakon ~ega odlazi u penziju.
Bio je strastan ribolovac. Odbija beogradske ponude za dekana
Stomatolo{kog fakulteta i direktora Prve hirur{ke klinike. Osniva 1961. godine u nau~ni ~asopis Acta medica Medicinae, prvi van
Beograda u srpskoj medicini.
Tokom 1962. godine bio je poslanik Socijalno zdravstvenog ve}a
Savezne skup{tine Jugoslavije.
Priznawa i odli~ja: dve Albanske spomenice (kraqa Petra Prvog
i kraqa Aleksandra), Orden svetog Save 4. i 5. stepena, Orden zasluge za narod sa zlatnom zvezdom, Orden rada 1. i 2. reda i Orden
rada sa crvenom zvezdom
dr Mihailo \ukni} Mi}a
Mihailo \ukni} je ro|en 1927. godine u Beogradu. Osnovnu
{kolu, gimnaziju i Medicinski fakultet je zavr{io u Beogradu 1951.
godine sa sredwom ocenom 9,2.
Mihailo je rodom iz velike porodice \ukni} u Belanovici.
Radio je kao vojni lekar u trupi i kao na~elnik saniteta odreda
JNA u Egiptu, u sastavu UN, u vreme Arapsko—izraelskog rata. Specijalisti~ki ispit iz op{te hirurgije polo`io u Vojnomedicinskoj
akademiji 1962. godine i od tada bio stalno zaposlen u Klinici za
hirur{ke bolesti Vojnomedicinske akademije. Bio je na~elnik Klinike za hirur{ke bolesti VMA, glavni hirurg JNA i na~elnik VMA
u ~inu general—majora. Redovni je profesor hirurgije u VMA, redovni
~lan Medicinske akademije SLD—a. ^lan je Me|unarodnog udru`ewa
166
digestivnih hirurga i Internacionalnog udru`ewa za kardiovaskularnu hirurgiju.
Doktorsku disertaciju odbranio je u VMA 1977. godine. Nosilac je najvi{e vojne nagrade
„22. decembar”. Kao ~etvrti hirurg u svetu 1988. godine dobio je
ameri~ku nagradu za ratnu hirurgiju De Bakey. Izabran je za po~asnog doktora medicinskih nauka
Vojnomedicinske akademije u Lewingradu 1988. godine.
U~estvovao je na brojnim hirur{kim kongresima u zemqi i
inostranstvu. Kao viziting (gostuju}i) profesor boravio je u Americi, Engleskoj i Francuskoj.
Autor je preko 200 nau~nih i stru~nih ~lanaka iz op{te, vaskularne
i ratne hirurgije. Koautor je nekoliko kwiga i saradnik u enciklopedijama. Bio je na usavr{avawu u Americi, Rusiji, Francuskoj, Engleskoj i ^ehoslova~koj.
Nosilac je vi{e odlikovawa, poveqa i priznawa. Govori engleski, francuski i ruski jezik. Bio je vi{e puta biran u predsedni{tvo
hirurga Jugoslavije i u upravni odbor hirur{ke sekcije. Bio je Predsednik predsedni{tva hirur{ke sekcije SLD—a od maja 1980. do maja 1981. godine.
Profesor \ukni} je penzionisan 1994. godine. Sada je potpredsednik Crvenog krsta Srbije.
U Belanovici ~esto provodi penzionerske dane, u krugu mnogobrojne porodice, u svojoj vikend ku}i.
dr Milan Vemi}
Milan je ro|en 1901. u Belanovici a umro 1978. godine u Sarajevu.
Osnovnu {kolu zavr{io je u Belanovici. Sa majkom Zorkom i bratom
Mihailom pre{ao je 1915. godine Albaniju u povla~ewu Srpske vojske.
Gimnaziju je zapo~eo u Lionu a zavr{io u Bitoqu. Diplomirao je geografiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1932. godine. Bio je univerzitetski profesor meteorologije i radio u meteorolo{koj slu`bi Komande vazduhoplovstva u Zemunu. Kao profesor bio je jako omiqen kod
167
studenata jer je imao izuzetno dobar
odnos sa wima a predavawa su mu bila interesantna, puna `ivota i svojstvenog humora. Do Drugog svetskog
rata bavio se nau~nim radom u domenu meteorologije i geografije.
Zarobqen je i interniran 1941. godine u Nema~ku. Od 1946. ponovo
radi u Sarajevu. Kada je osnovana
Hidrometeorolo{ka slu`ba Jugoslavije postavqen je za na~elnika Agrometeorolo{kog odelewa u Beogradu gde radi do 1950. godine. Bio je
i docent Prirodno—matemati~kog
fakulteta, na katedri za meteorologiju. ^lan savezne delegacije koja je
potpisala u Va{ingtonu Konvenciju
o stupawu Jugoslavije u Svetsku meteorolo{ku organizaciju
Penzionisan je u Sarajevu 1971. godine.
Ure|ivao je ~asopis „Gegrafski pregled” u Sarajevu. Bio je poklonik klasi~ne muzike i svirao violinu. Kao student doneo je u Belanovicu prvi radio aparat.
dr Mihailo (Milutin)
Miri}
Unuk Rake Miri}a, ro|en u
Kalawevcima 1904. godine. Osnovnu {kolu je zavr{io u Belanovici, ni`e razrede gimnazije u G.
Milanovcu, sredwu ekonomsku {kolu u Beogradu. Zainteresovan za
ekonomske nauke diplomirao je na
Ekonomsko — komercijalnoj visokoj {koli u Zagrebu.
U Ka~eru je poznat kao jedan
od prvih doktora nauka iz ovog
kraja. Doktorsku disertaciju „Ekonomski razvoj u Srbiji od doseqewa Srba do oslobo|ewa od
Turaka” odbranio je 1937. godine
168
na Sveu~ili{tu u Zagrebu. Ovaj zna~ajan nau~ni rad, {tampan kao
posebna monografija, koji je nagradila Srpska kraqevska akademija
nauka, autor je posvetio uspomeni na svog dedu Raku Miri}.
Mihailo je bio {ef glavne kontrole pri carinarnici u Zagrebu.
Nau~ne i stru~ne radove objavio je u raznim listovima i ~asopisima.
Odlikovan je Ordenom Svetog Save tre}eg stepena.
Posle okupacije Jugoslavije, usta{e su ga uhapsile, zato~ile u logor Kerestinac gde je ubijen jula 1941. godine. Mihailov nestanak porodica je obele`ila postavqawem spomen plo~e u crkvi u Belanovici.
dr Milan (Obrad) Miri}
Praunuk Rake Miri}a, ro|en
u Kalawevcima 1930. godine gde
zavr{io osnovnu {kolu, gimnaziju
u Aran|elovcu 1949. a studije na
Farmaceutskom fakultetu 1954.
godine. Doktorat nauka stekao je
1962. Usavr{avao se u poznatim
institucijama u Francuskoj. Specijalista je Sanitarne hemije.
Ceo radni vek, od asistenta pripravnika do redovnog profesora,
proveo je na Farmaceutskom fakultetu gde je predavao Bromatologiju i Zdravstvenu ispravnost
namirnica. Posdiplomsku nastavu
iz oblasti ishrane i Sanitarne
hemije dr`ao je na medicinskim
fakultetima u Beogradu, N. Sadu i
Skopqu. Bio je mentor za izradu
doktorskih i magistarskih teza kao i specijalisti~kih radova, rukovodilac vi{e nau~nih projekata i objavio 120 nau~nih radova u doma}im
i inostranim nau~nim ~asopisima iz oblasti hemije, biohemije i analitike `ivotnih namirnica. Iz svoje struke objavio je sa saradnicima tri
uxbenika i ~etiri skripte. Pored nastavnog i nau~nog rada biran je za
prodekana (1975) i dekana Farmaceutskog fakulteta (1983), potom za
prorektora Univerziteta u Beogradu (1983). U Odboru za nauku i obrazovawe Savezne skup{tine zastupao je Zajednicu univerziteta Jugoslavije.
Posle 41 godine rada penzionisan je 1995. godine, ali je nastavio
da se bavi nastavnim i nau~nim radom.
169
Kao predsednik Dru{tva sanitarnih hemi~ara Srbije uputio je Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (maj 1999. ) upozorewe o tragi~nim posledicama NATO bombardovawa Srbije na zdravqe budu}ih generacija
celog regiona sa podacima o koli~inama izlivenih toksi~nih materija u vodotokove i zemqi{te sa apelom da se zaustavi bombardovawe.
Odlikovan je Ordenom rada sa zlatnim vencem 1979. godine.
Pose}uje zavi~aj, ali je rastu`en prizorom propadawa i nestajawa
na{ih sela, tog najvrednijeg izvori{ta `ivota na{eg naroda.
dr Dragoqub Petrovi}
Redovni je profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (u
penziji). Ro|en 1935. na Kosoru,
kod Podgorice. Na grupi za ju`noslovenske jezike Filozofskog
fakulteta u Novom Sadu diplomirao je 1960, magistarski rad pod
naslovom „Glasovni sistem rova~kog govora” odbranio januara
1964, a doktorsku disertaciju „O
govoru Zmijawa“ 1971, naredne godine izabran za docenta, 1977. za
vanrednog profesora, a 1982. za
redovnog profesora na predmetu
Dijalektologija srpskohrvatskog
jezika. Skoro dve decenije predavao Fonologiju srpskog jezika.
Napisao je preko 300 priloga iz srpske dijalektologije, onomastike i slovenske lingvogeografije.
Krajem 1985, po{to je u „Kwi`evnim novinama” objavio tekst pod
naslovom „Pomirimo prijateqe, neprijateqi su smireni“, onda{we
vlasti osudile su ga na dva meseca zatvora; kaznu izdr`ao po~etkom
naredne godine. [titio je „istinu” o Nedi}evoj upravi u Srbiji i
stravi~nim pogromima u zavr{nim operacijama pri kraju Drugog svetskog rata. Da su Petrovi}eve ideje bile i aktuelnije, naro~ito one
o autonomisti~kom delovawu u Vojvodini Srpskoj (neke jednako aktuelne i danas), i utoliko opasnije, ilustruje citat: „Jasno je, dakle,
da smo najopasnije neprijateqe davno posmirivali i sada nam ostaje
da se mirimo sa prijateqima. A to je, izgleda, malo te`e, jer neprijateq ho}e posao a prijateq autonomiju, neprijateq ne razumije visoku
170
inflaciju a prijateq vodi ra~una da mu se neko ne o~e{e o klasni
i nacionalni interes, neprijateq misli kako da vrati dug a prijateq
kako da ga refinansira, neprijateq tvrdi da se oni koji kradu (ikone
— recimo) zovu lupe`i a prijateq misli da za to treba hapsiti u~iteqe... Ako smo zata{kali toliko prijateqa, pametno bi bilo zata{kati i ponekog neprijateqa. I voditi ra~una o tome da je izdaja
domovine luksuz koji sebi mo`e da priu{ti samo onaj kome je domovina uvijek tamo gdje i ~ekovna kwi`ica.”
Najvi{e se bavio srpskom dijalektologijom i onomastikom, a znatan broj radova posvetio je problemima slovenske lingvogeografije; iz
tih oblasti objavio je preko 200 priloga. Ovamo spadaju kwige „O govoru Zmijawa“ i „Govor Banije i Korduna“, iscrpne i savesno ura|ene
monografije, bogate novim podacima i kompetentnom nau~nom analizom.
Rodoqub je dobro poznat i u inostranstvu; mnogo je truda ulo`io
u stru~no i nau~no osposobqavawe mladih dijalektologa (od kojih su
neki ve} sada zapa`eni nau~ni radnici), a svojim nau~nim radom trajno je zadu`io prou~avawe srpskih dijalekata. Sa dijalektologijom su
tesno povezana terenska ispitivawa onomastike.
U Me|unarodnom komitetu slavista ~lan je vi{e me|unarodnih
komisija kao i odbora i komisija u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti: Me|uakademijskog odbora za dijalektolo{ke atlase, Odbora za
onomastiku, Odbora za re~nik srpskog jezika i Odbora za standardizaciju srpskog jezika. ^lan je uredni{tva Srpskog dijalektolo{kog
zbornika (Beograd), Zbornika Matice srpske za filologiju i lingvistiku (Novi Sad) i Priloga prou~avawu jezika (Novi Sad). Stalni je ~lan—saradnik Matice srpske, ~lan wenog Odeqewa za kwi`evnost i jezik i, u vi{e mandata, ~lan Upravnog odbora. Od mnogih
izdatih kwiga za ka~erski kraj vezane su: „Onomastika Ka~era“, (kao
koautor) i „Iz leksike Ka~era“, ~ija je promocija odr`ana nedavno
u prostoru belanova~ke crkve.
Za belanova~ki kraj radio je, zajedno sa Miodragom Ja}imovi}em,
na stru~nim esejima i kwigama. Svoju vikend ku}u izgradio je u Dragoqu u kojoj provodi odmor u miru pored @ivkova~ke re~ice.
Vojko Marinkovi}
Ro|en je u [utcima 1923. a umro u Beogradu 1997. godine. Osnovnu {kolu zavr{io je u [utcima a gimnaziju u G. Milanovcu. Na
Poqoprivrednom fakultetu u Zemunu diplomirao je 1949. godine.
Rad u oblasti `ivinarstva zapo~eo je u tek osnovanom odelewu
za `ivinarstvo Saveznog instituta za sto~arstvo ~iji je rukovodilac
171
postao 1957. godine. Bio je i direktor Instituta za sto~arstvo da
bi do kraja karijere bio savetnik
u Institutu za istra`ivawa u poqoprivredi.
Usavr{avao se u SAD, [vajcarskoj i Danskoj. Mnogi wegovi radovi pionirskog karaktera, objavqeni su u stru~noj literaturi. Mnogo je doprineo stvarawu Saveza
`ivinara Srbije i osnivawu Poslovne zajednice [email protected] — progres” i Planske zajednice `ivinara.
dr Zagorka Raki} Radojevi}
Ro|ena je 1957. godine u Belanovici gde je zavr{ila osnovnu
{kolu. Gimnaziju je zavr{ila u
Qigu a Tehnolo{ko—metalur{ki
fakultet u Beogradu 1981. godine.
Magistrirala je 1992. a doktorirala 1998. godine. Objavila preko
100 radova, projekata, studija i
elaborata. Oblast aktivnosti je
neorganska hemijska tehnologija a
bavi se za{titom `ivotne sredine
i stru~nim radovima iz oblasti
materijala. Radi u Institutu za
ispitivawe materijala u Beogradu.
PROSVETNO—KULTURNE LI^NOSTI
Dimitrije \ukni}
Ro|en 1834. u Kalawevcima a umro 1918. godine u Belanovici. Bio
je u~iteq i sve{tenik. Radio je u [uta~koj {koli u razdobqu
1856—1864. godine a zatim se zapopio i postao prota na du`nosti namesnika ka~erskog. Postao je dobrotvor Srpske kwi`evne zadruge
1900. godine, me|u prvom trojicom iz Ka~erskog okruga. Jedan je od osniva~a Dru{tva za unapre|ewe Belanovice iz 1910. godine. Sahrawen
u porti belanova~ke crkve koja mu je podigla spomenik. Wegov sin
Sreten bio je sekretar i predsednik Duhovnog suda @i~ke eparhije.
172
Prota Sreten \ukni}
Ro|en 1860. u Belanovici, a umro 1921. godine u ^a~ku. Zavr{io je
Bogoslovski fakultet u Beogradu. Slu`bu je najdu`e obavqao u Kraqevu
i ^a~ku. Kod episkopa dr Nikolaja Velimirovi}a bio je predsednik Duhovnog suda i wegov li~ni prijateq.
Sretenov sin @ivojin, tako|e ro|en u Belanovici, 1892. godine,
kao mlad akademac poginuo je juna~ki na Skadru 1913. godine. Drugi
sin, Nikola, radio je u Ni{u kao hirurg i bio osniva~ medicinskog
fakulteta, a jedno vreme i dekan. Tre}i sin, Pavle, bio je sve{tenik
u Belanovici. Dve wegove }erke bile su profesor i ekonomista.
Sreten je za sobom ostavio brojne ugledne naslednike.
Vladimir Vemi}
Vladimir je ro|en u Kni}u 1875. a umro 1922. godine u Bitoqu.
U~iteqsku {kolu zavr{io 1896. godine, prvi posao dobio u Kalawevcima i tu ostao do 1914. godine. Za vreme Prvog svetskog rata radio
u Srpskom Crvanom krstu u @enevi. Slu`bovawem u Belanovici ure|ivao je ~asopis „[kolski radnik” koji je izlazio 1907. godine u
G. Milanovcu. Sara|ivao je i u ~asopisu „U~iteq”. Prevodio je kwige sa francuskog jezika me|u kojima i kwigu Teodila Riboa „O bolestima voqe”. Pripremao je i pokretawe stru~nog ~asopisa „Osnovna nastava”.
Rukovodio je meteorolo{kom stanicom u Belanovici {to je uticalo da se wegov sin Milan posveti meteorologiji. Bio o`ewen sestrom pukovnika Gavrilovi}a, imao je sinove Mihaila i Milana.
Miodrag Ja}imovi} Ja}im
Ro|en je 1934. godine u Moravcima od oca Milije, sve{tenika iz
Dragoqa i majke Danice od familije Miri}a iz Kalawevaca. Zavr{io je osnovnu {kolu u Bresnici, gimnaziju u ^a~ku a Filosofski fakultet, grupa za kwi`evnost i srpski jezik u Beogradu. Od 1959. godine radio je kao profesor u ^a~ku. Umro 2009. i sahrawen u ^a~ku.
Kwi`evno{}u se bavio od 1958. godine. Objavqivao je narodne legende iz Rudni~kog kraja. Napisao mnogo romana i objavio dosta kwiga
sa temama iz Rudni~kog i Ka~erskog kraja. Bavio se istorijskim monografijama, objavqivao kwige o narodnim predawima i druge. Bio je ~lan
Udru`ewa kwi`evnika Srbije
Profesor Ja}imovi} je mnogo doprineo afirmaciji ka~erskog kraja
u publicisti~kom i etnografskom smislu objavquju}i ~lanke, eseje,
studije i kwige o Belanovici u„^a~anskom glasu”, „Politici” i drugim
173
listovima. Ostavio nam je niz kwiga me|u kojima su „Ka~erske legende”, „Ka~erski rodovi”, kwigu rodoslova pojedinih ka~erskih porodica, „Na putu za Pawevac”, „Slovo
ratnikovo”, „Arsenije Loma”, monografiju Belanovice. Radio je na toponimima ka~erskih sela za SANU
i napisao kwigu „Ka~er— predeli i
qudi” i mnoge druge.
Bio je zaqubqenik u lepu re~,
qudsko po{tewe, pravdu i demokratiju.
Narodni poslanik u Skup{tini Srbije je bio u dva mandata kao
~lan DSS. Dosta je putovao po svetu i stekao zvawe haxije posetiv{i Hristov grob u Jerusalimu.
^esto je boravio u svojoj vikend ku}i u Belanovici gde je kao hroni~ar ble`io sve va`ne aktivnosti i doga|aje u Ka~eru.
Nenad Huber
Ro|en 1946. godine u Novom
Sadu. @iveo i radio do 1994. godine u Beogradu, onda se doselio u
Belanovicu gde i danas `ivi sa svojom suprugom. Svoje slike izla`e
od 1980. godine. Po dolasku u Drewinu po~iwe da slika na drvetu
gde nastaje veliki opus likova svetiteqa. Huber je uspeo da stare
crkvene kanone prilagodi drvenoj
podlozi koje imaju vizantijsku autenti~nost. Imao je 33 samostlne
izlo`be u ve}ini gradova Srbije
(Beograd, Vaqevo, Pirot, G. Milanovac, Aran|elovac, Po`ega). Nenad Huber nije akademski slikar. Do
dolaska u rudni~ku planinu bavio se raznoraznim slikarskim tehnikama, ali od kada je do{ao u Drewinu iskqu~ivo slika na drvetu.
174
„Rudni~ke zime su duge, hladne i samotne, ali to je ba{ onaj
ambijent koji mi odgovora za slikawe. Nalo`im tu~anu pe}, koju sam
prona{ao u ku}i Lazara Matijevi}a, pukovnika iz Prvog svetskog rata, jednog od osniva~a Belanovice i jednog od prvih Apisovih saradnika u majskom prevratu, i prionem na posao. Radim na svakom drvetu, osim na ~etinarima, ali mi je za stvarala~ki rad, ipak, najmilije drvo jabuke, ili divqe kru{ke — jabuka kao blagorodno drvo za
najlep{e ikone svetaca, a kru{ka kao, po verovawu naroda, demonsko
drvo koje je najboqe za slikawe kataklizmi~nih delova Biblije” —
ka`e slikar Nenad Huber.
Wegova supruga Olga je istori~ar umetnosti. Dosta je doprinela
u adaptaciji belanova~ke crkve kao i u svim manifestacijama koje
se doga|aju u woj.
Dragoqub Zamurovi}
Ro|en 1947. godine. Posle zavr{enog Arhitektonskog fakulteta poha|ao je postdiplomske studije fotografije na Fakultetu
primewenih umetnosti u Beogradu.
Za svoje fotografije dobio je
brojne nagrade {irom sveta. Autor je vi{e fotomonografija od
kojih su najzna~ajnije „Cigani sveta“, „Kazahstan“, „Me|ugorje“,
„Kazaw“, „Srbija, `ivot i obi~aji“, „Vojvodina“, „Sarajevo“, „Crna Gora“ i fototipsko izdawe
„Sarajevske Hagade“.
^lan je Udru`ewa likovnih
umetnika primewenih umetnosti i
dizajnera Srbije od 1980, a 1995.
godine dobija zvawe Istaknutog umetnika ULUPUDS—a i tako se svrstava me|u nekoliko najzna~ajnijih umetnika srpske fotografije danas.
Pod pseudonimom Art Zamur od 1988. godine sara|uje sa francuskom agencijom Gamma Presse Image” preko koje su wegove fotografije dospele u najve}e svetske magazine: Time, Newsweek, The
New York Times Magazine, Stern, Paris/Match, Figaro Magazine,
Geo, Europeo, National Geographic… ^uveni ameri~ki magazin
LIFE dva puta je wegove fotografije uvrstio u rubriku Big Pictures,
175
a u julu 1991. godine jedna fotografija ovog autora objavqena je i na
naslovnoj strani tog ~asopisa.
Dragoqub ima izgra|ewu vikend ku}u u Belanovici u kojoj provodi prijatne trenutke odmora sa svojom porodicom i prijateqima.
POLITI^ARI
@ivan @ivanovi}
Ro|en je 1854. u @ivkovcima,
a umro 1931. godine u Beogradu.
@ivanov otac Marinko je jedan od
prvih pismenih u ka~erskom kraju.
@ivan je unuk ka~erskog kneza iz
Drugog srpskog ustanka @ivana
Stojanovi}a koji je nasledio komandu nad Lominim borcima u aprilu 1815. godine i sa wima pomagao Milo{u Obrenovi}u protiv
Turaka na Qubi}u.
@ivan je bio istori~ar, kwi`evnik i politi~ar. Zavr{io je u~iteqsku {kolu 1873. godine u Kragujevcu. [kolovao se u Nema~koj kao dr`avni pitomac studirao pedagogiju. Zbog srpsko—turskih ratova prekinuo je
studije i vratio se kao dobrovoqac u
Srbiju. Posle rata dovr{io je studije u Berlinu i po~eo raditi kao profesor u gimnaziji.
Bavio se politikom i bio ~lan Liberalne stranke 1880. godine.
Bio je zapa`en i publicista poznat je po spisu „Pametar napredwa~ke
vladavine” u kome je o{tro napao politiku narodne stranke. A 1893.
godine postaje predsednik skup{tine. U vladi Vladana \or|evi}a bio
je ministar privrede a u vladi Cincar—Markovi}a 1903. godine ministar prosvete.
@ivan je sledio politiku Jovana Risti}a. Ostavio je veliki broj politi~kih rasprava. Objavio je 1923. godine kwigu „Politi~ka istorija
Srbije u drugoj polovini 19. veka” u ~etiri toma. Bio je urednik politi~kog lista „Srpska zastava” i veliki borac za slobodu pisane re~i.
Supruga Jelena je ro|ena sestra pukovnika Dragutina Dimitrijevi}a Apisa.
176
Pomagao je da se izgradi {kola u @ivkovcima, koja i danas postoji.
Po @ivanu nasta}e porodi~no ime @ivanovi}i. @ivanov sin doktor Milan, po{to mu je ujak bio Dragutin Dimitrijevi} Apis, objavio je kwigu „Istina o Solunskom procesu”
Radomir — Raka, Miri}
Ro|en 1850. u Kalawevcima, a umro 1919. godine. Otac Jevta bio
je zemqoradnik i narodni poslanik, a majka Marija doma}ica. Raka
je bio predsednik kalaweva~ke op{tine i narodni poslanik Narodne
radikalne stranke 1903. godine. Radio je na izradi zakona me|u kojima je „izmena i dopuna zakona o pana|urima”, kada Belanovica 1904.
godine i dobija pana|ur.
Posebno je zaslu`an za razvoj Belanovice i za trasirawe puteva
niz reku Ka~er do Qiga i uz Ka~er do Bosute, kao i puta ka Darosavi preko Vagana. Bio je ~lan delegacije koja je izdejstvovala 1904.
godine progla{ewe Belanovice za varo{icu. Sa~uvana je ku}a neobi~ne arhitekture u kojoj je ro|en Raka. Izgra|ena od crvenog poroznog kamena pe{~ara 80 cm debelih zidova imala je neobi~an nadvratnik sa reqefno izra|enim krstom. Ova zgrada, pored „ku}e” i kuhiwe, imala je jo{ ~etiri sobe {to je bilo retkost za prvu polovinu 19. veka kada je zidana. Raspored prostorija je izmewen rekonstrukcijom cele ku}e 1960. godine kojom se dobilo u udobnosti, a mnogo
vi{e izgubilo u lepoti unutra{we i spoqwe arhitekture. Iz ove porodi~ne ku}e Rake Miri}a, ~asni i ugledni doma}ini dali su svoj
doprinos razvoju i odbrani Srbije kao poqoprivrednici, ratnici i
kao predstavnici u narodnim skup{tinama Srbije 19. i 20. veka. Iz
ovog doma}instva iza{le su dobre zanatlije, zdravstveni radnici (lekari, farmaceuti i stomatolozi) in`eweri, doktori nauka...
Radosav Veselinovi}
Ro|en je 17. januara 1896. godine u [utcima, u zemqoradni~koj
porodici. Osnovnu {kolu zavr{o je Belanovici, a gimnaziju u Gorwem Milanovcu i odmah po maturirawu odlazi u rat te sa vojskom prelazi Albaniju i bori se na Solunskom frontu. Iz rata je povu~en
i poslat u Francusku gde studira {umarstvo. Po povratku u Srbiju
zavr{ava i Poqoprivredni fakultet u Beogradu.
Sa dve diplome postavqen je za profesora u Adi da bi kasnije
postao i direktor, sve do po~etka Drugog svetskog rata. Prelazi da
radi u Ministarstvo poqoprivrede da bi krajem 1941. godine postao
ministar poqoprivrede. Od po~etka rada kao ministar, opredelio se
177
za stru~nu i za{titni~ku ulogu a
mawe za politi~ku funkciju. Pou~en iskustvom iz Prvog rata, smatrao je da bi narod trebalo da
pre`ivi rat sa {to mawe qudskih
`rtava i materijalnom {tetom.
Pose}uje sreska na~elstva i savetuje ih da se bore za {to ve}e prinose u proizvodwi i da ne izazivaju neprijateqske represije. Obezbe|ivao je seqacima seme, poqoprivrednu opremu, naro~ito gvozdene plugove iz vaqevskog „Vistada”, su{are („mi{ane”) za {qivu,
sve po simboli~nim cenama. Za
vreme okupacije pri svakom sreskom na~elstvu (za Ka~erski srez bilo je u Belanovici) postojao je
dr`avni vo}ni rasadnik sa reonskim ekonomima koji su zadu`eni za
pojedina sela. Po{to je Nemcima moralo da se preda odre|ena
koli~ina proizvoda ~iwene su razne podvale da to bude minimalno.
^uvao je i pomagao ka~erskom narodu, bilo partizanima ili ~etnicima, da ne do|u u ruke Nemcima. Tako je uspeo da spase grupu qi{kih
~etnika i partizana iz zatvora u Topoli.
U jesen 1944. godine pala je vlada Milana Nedi}a i on sa mnogim
ministrima pobegao iz Srbije. Radosav je smatrao da nema nikakve krivice i nije hteo da be`i. Jedne no}i je uhap{en i vojni sud Prve
proleterske brigade osudio ga je, zajedno sa preko sto srpskih intelektualaca, i streqao.
Bra}a su mu u [utcima podigli kapelu i spomenik. Sa suprugom
Melanijom nije imao dece.
Vladimir Miri}
Ro|en je 1875. u Kalawevcima a umro 1940. godine. Osnovnu {kolu
zavr{io je 1887. godine u Belanovici. U~estvovao je u Balkanskim
ratovima 1912 — 1918. godine, pre{ao Albaniju i borio se na Solunskom frontu. Rano je po~eo da se bavi politikom i bio pristalica
Radikalne stranke. Predsednik op{tine u Kalawevcima 1914—1920.
godine. Biran je za venika Dunavske banovine i predsednika banovskog
Odbora za zemqoradwu i {umarstvo. Dugo je bio i predednik Skup{tine Rudni~kog okruga.
178
Bavio se trgovinom i izvozio
sviwe i suve {qive u Francusku,
[vajcarsku, Austriju, Ma|arsku i
Al`ir. Imao je svoj posed od 100
hektara i vo}ni rasadnik. Zemqu
je obra|ivao svojim ma{inama,
imao je i sopstvenu vodenicu na
reci Ka~er.
U dva braka, sa @ivkom i Jovanom, imao je sedmoro dece.
\or|e Jevti}
Ro|en je 1897. godine u [utcima. Zavr{io osnovnu {kolu u
Belanovici. Za narodnog poslanika Zemqoradni~ke stranke izabran je 1935. godine U po~etku bio
opozicionar ali po izboru za poslanika postaje re`imski poslanik vlade Milana Stojadinovi}a.
Veruje se da je glasao za potpisivawe konkordata, ~ime se
srpska crkva stavqa u podre|en
polo`aj. Sve{tenici iz ovog kraja organizovali su niz manifestacija protiv te odluke. Tako je
belanova~ki sve{tenik Lazar Radosavqevi} na zboru u Jarmenovcima o{tro napao Jevti}a i vladu. Konkordat nije prihva}en a \or|e Jevti} je napustio Zemqoradni~ku stranku i pri{ao Jugoslovenskoj radnoj zajednici.
U Drugom svetskom ratu bio je simpatizer pokreta Dra`e Mihailovi}a. Radio je kao kafexija svoje kafane u Belanovici.
179
Igra~i FK „Ka~er” posle utakmice protiv FK „Raji}” iz
^a~ka na turniru u Belanovici, oko 1920. Utakmica se zavr{ila bez golova.
Na turniru je u~estvovao i FK „Takovo” iz Gorweg Milanovca.
180
SPORT
portski `ivot na selu, sem tradicionalnih raznovrsnih narodnih igara i nadmetawa, kao {to su bacawe kamena sa ramena, skokovi, tr~awe, rvawe i kowi~ka takmi~ewa po~etkom pro{log veka postepeno je oboga}ivan i savremenim sportskim disciplonama i igrama. Prvo je stiglo streqa{tvo, {ah, pa fudbal. Tako su
1909. godine formirana streqa~ka dru{tva u Belanovici (predsednik @ivojin \ukni}) sa 40 ~lanova, Ivanovcima sa 16, Dragoqu sa
15, @ivkovcima sa 29 ~lanova. List „Streqa~ki glasnik” iz Beograda je registrovao sva ova dru{tva.
Predstavqati sport Belanovice i okoline vrlo je te{ko jer ne
postoji dovoqno podataka za raniji period, odnosno od postanka sportskog dru{tva.
Posmatramo period od dva razdobqa; prvo od 1923. do 1973. godine, za koje nema dovoqno ni usmenih ni pisanih podataka i drugo
od 1973. godine do danas za koje ih ima malo. Zate~ena arhiva 2009.
godine je prazna a niko od sada{wih i biv{ih ~lanova uprave
ne zna gde tra`iti dragocene a
verovatno izgubqene podatke.
Pretpostavqa se da je Sportsko dru{tvo „Ka~er” osnovano
1923. godine a nosilac dru{tva
bio je FK „Ka~er”. U vremenu izme|u Prvog i Drugog svetskog rata, 1936. godine, klub je jedno vreme nosio ime „Hajduk“ a 1945.
godine ponovo je registrovan ali
pod imenom „Singer“. Zabele`eno je da je u prvoj utakmici pobedio ekipu iz. G. Milanovca sa
5:1.
181
S
Boja kluba je zeleno—bela ali se ne zna se ko je tvorac boje i
amblema. Ostali klubovi (rukomet, ko{arka, odbojka, mali fudbal,
{ah i streqa{tvo) nisu se nikada iskazali ali su bili zastupqeni
kroz rad Dru{tva.
Klub se takmi~io uglavnom u mesnim, me|umesnim i okru`nim ligama, sa skromnim uspesima u plasmanu. Uvek je bio rado vi|en gost
na terenima podru~ja Podriwa, Kolubare, Vaqeva, Aran|elovca i G.
Milanovca.
Zapam}eni su veoma dobri prijateqski odnosi sa FK „Radni~ki”
iz [apca, „Kolubara” iz Lazarevca, „Radni~ki” iz Rudovaca i Mladenovca i mnogim drugim. Me|utim, pravi derbi je bio kada se susre}u
„Ka~er” i „Spartak” iz Qiga. Te utakmice se ne zaboravqaju kako po
sportskom rivalstvu tako i rivalskim odnosima izme|u dve varo{ice
Qiga, i Belanovice. Vrlo ~esto se utakmica zavr{avala tu~om igra~a
i navija~a oba tima.
To rivalstvo se nastavilo do danas mada su generacije mladih sve
mawe zainteresovane za sport te se i to rivalstvo polako gubi. Igra~i su ve}inom iz okolnih ve}ih mesta, Lazarevca i Aran|elovca, a
mladi iz Belanovice se vi{e opredequju za igre na mobilnim telefonima, kompjuterima i sli~no. Klub se odr`ava u takmi~ewu samo zahvaquju}i pojedinim entuzijastama.
FK „Ka~er” je ranije povremeno, a naro~ito leti, okupqao omladinu ka~erskog kraja radi odigravawa fudbalskih utakmica u Belanovici i okolnim mestima.
Me|u mladima je predwa~io pionirski tim formiran u belanova~koj {koli i vo|en nastavnicima iz same {kole. Zahvaquju}i wi182
hovom entuzijazmu FK „Ka~er” je dao veliki broj dobrih fudbalera.
Posebno su se u pripremi i obuci pionira istakli nastavnik Zoran
Milosavqevi} i Milan Nikitovi} Kru{ka pod ~ijim vo|stvom su stasavali fudbaleri: Kolakovi}, Kulizi}, Ivanovi}, Jankovi}, Stankovi}, Ja}imovi}, Markovi}, Panti}, Marinkovi} i drugi. Danas
(2011. godine) na vrata prvoliga{kih timova kucaju na{a deca Panti} u Partizan i Lomi} u BSK iz Bor~e. Pioniri su osvojili dosta
pehara u ligama Qiga i Mionice, a liga se igra po sistemu turnira po ve}im op{tinskim mestima. Tako su na turniru pionira 1975.
godine odr`anom u Belanovici osvojili prvo mesto. Na turniru su
u~estvovale ekipe: „Galenika” iz Zemuna, „Jagodina” iz Jagodine,
„Budu}nost” iz Vaqeva, „Metalac” iz G. Milanovca i „Spartak” iz
Qiga. Turnir su ~esto posmatrali i poznati sportski stru~waci i
treneri Milovan \ori} i Tomislav Mili}evi} iz „Crvene Zvezde”,
Qubi{a Rajkovi} iz „Radni~kog” Ni{, Stevan Bene iz „Galenike”.
Nastavnik istorije Zoran Milosavqevi} pripremao je i devoj~ice za razna takmi~ewa a rukometna ekipa je imala uspeha na raznim
turnirima. Sada pri {koli povremeno u~e{}e na turnirima imaju samo fudbaleri pionirskog uzrasta.
Od bogate sportske pro{losti SD „Ka~er” nije sa~uvano mnogo
dokumenata. Naro~ito nema podataka iz vremena osnivawa dru{tva do
{ezdesetih godina pro{log veka. Sa~uvane su neke od fotografija u
privatnim arhivama.
Na slici je Lopta~ki klub Ka~er (kako je napisano na pole|ini
slike) koji je odigrao utakmicu sa lopta~kim klubom „Kolubara” iz
Lazarevca. Utakmica je odigrana 1923. godine u Lazarevcu i po
183
podacima iz FK „Kolubara” koji je osnovan 1919. godine, vodi se da
je to prva utakmica lazareva~kog kluba. Ka~er je izgubio sa 2:1 a kapiten je bio Dobrivoje Miri}, u~enik Srpske kraqeve trgova~ke Akademije u Beogradu. Svaki pogodak je propra}en muzi~kim tu{em muzikanata koji su u to vreme bili sastavni deo publike. Isto tako prvu utakmicu RSK (Rudni~ki sportski klub) iz Rudnika odigrao je 1935.
godine u Belanovici sa „Ka~erom” gde su Rudni~ani slavili sa 4:1.
Ekipa „Ka~era” (po podacima sa pole|ine fotografija) snimaqena je pre utakmice sa FK „Gladijator” iz Qiga na terenu u Belanovici, a na odr`anom turniru. Ka~er je pobedio sa 4:2. Ina~e lopta~ki
klub „Gladijator” osnovan je 1922. godine u Qigu a prvu utakmicu odigrao je u Belanovici sa „Ka~erom” nere{eno 1:1. „Gladijator” je
1931. godine promenio ime u „Qi{ki sport klub” kasnije „Jedinstvo”
i „Baci}” da bi 1936. godine kona~no dobio ime „Spartak”
FK „Ka~er“ je utakmice igrao i protiv „Mladog Rudara” iz Rudnika, „Takova“ iz G. Milanovca, Darosave, „[umadije“ iz Aran|elovca,
„Spartaka“ iz Qiga, „Turbine“ iz Vreoca, „[umadinca” iz Kru{evice,
„Radni~kog” iz Rudovaca, „Mladost” iz Baro{evca, „Budu}nosti“ iz
Dudovice, „Ribnice” iz Mionice, „Borca“ iz ^a~ka, „Garnizona JNA”
koji je logorovao u Belanovici, klubova iz Jarmenovaca i [atorwe.
Nije bilo liga{kog takmi~ewa te su se igrale prijateqske utakmice ili organizovali turniri koji su trajali dva dana, obi~no za
vreme crkvenih praznika.
184
Rukometna ekipa devoj~ica {kole sa nastavnikom Milosavqevi}em
Posle utakmica organizovane su obi~no igranke gde su sklapana
mnoga poznanstva koja su se ~esto zavr{avala brakom. Putovawa i nabavka opreme bili su tro{ak samih fudbalera a ~esto su donacije
davali i bogatiji me{tani.
FK „Ka~er” je ostvario vrlo dobre rezultate u takmi~ewu jer je
imao dosta kvalitetnih fudbalera koji su kasnije do`iveli afirmaciju u raznim klubovima u zemqi i inostranstvu. Predrag Radosavqevi} Pre`a je igrao za „Slobodu” iz U`ica, kasnije za „Vojvodinu”
iz Novog Sada. Jovica \ukni} Bixa igrao je za omladince „Partizana” a nakon wih afirmisao se u [vajcarskom „Sen Galenu”. Slobodan Nikoli} Bobi{a bio je golgeter, ponikao je u pionirima „Crvene Zvezde” a kasnije igrao u „Radni~kom“ iz Mladenovca i Rudovaca. Aleksandar i Vladislav—Bleki Bogi}evi} pro{li su {kolu
„Crvene Zvezde”, prvi se afirmisao u „Mariboru” a mla|i Vladislav
bio je kapiten „Crvene Zvezde” i reprezentativac Jugoslavije da bi
karijeru zavr{io u SAD.
Ranije utakmice nisu imale takmi~arski karakter te nema zabele`enih rezultata i protokola sa wih. Igrane su na raznim terenima u Belanovici a najzna~ajniji su ispod crkve na crkvenom placu.
Sam teren usled konfiguracije nije mogao biti u propisanim dimenzijama pa je sa ju`ne strane, ka korner liniji, imao i uzvi{ewe.
185
Na turniru, odr`anom 1968. godine u Qigu, FK „Ka~er” je bio pobednik
sa rezultatom u finalu od 2:1.
Stoje: Buda Stojanovi}, Negoslav Nega Jovan~evi}—golman, Dragan Vu~ko
Vu~kovi}, Rade Tomi}, Miomir Pevac Pavlovi}
^u~e: Ilija Raki}, Dule Jovan~evi}, Dragomir Dogawi}, Boban Bobek
Radovanovi}, Miodrag Mare Marinkovi}
Nedostaje: Petar Peperko
U Qigu se tradicionalno odr`ava turnir za Prvi maj gde u~estvuju ekipe iz op{tine.
Po~etkom avgusta Milorad Vojinovi} je sazvao Osniva~ku Skup{tinu na kojoj su izabrani organi dru{tva. Dru{tvo su ~inili fudbalski
i {ahovski klubovi. ^lanovi Skup{tine bili su Milorad Vojinovi},
predsednik, Veqko Radovanovi}, Milorad Mihailovi}, Radenko Jevti},
Jovan Pleskowi}, Dragutin Lomi}, Mom~ilo Radovanovi}, Milo{
Miri}, Borivoje Desivojevi}, Jovan Markovi}, Vladan Vojinovi} i
Miodrag Marinkovi}. Klub su svi voleli a potvrda toga je i veliki broj
gledalaca na utakmicama. Ekipu je sa~iwavalo 25 fudbalera koji su vredno u~estvovali na treninzima kluba. Gra|ani su dobrovoqnim radom
radili na ure|ewu terena. Trener je bio Milorad Vojinovi}, biv{i fudbaler „Ka~era” i „Jedinstva” iz Mladenovca. Igra~i nisu imali
svla~ionicu te su se presvla~ili u jednoj drvenoj {upi, gde je sada
tenisko igrali{te, a kada je ona sru{ena, zbog regulacije korita reke
Belanovice, svla~ionica je bila u magacinu Zadruge iznad starog mlina
186
koja je dozvolila klubu da napravi tu kupatilo. Formirawem organa
Dru{tva te 1973. godine SD „Ka~er” se registruje kao udru`ewe gra|ana
i fudbalski klub se takmi~i u Ligi podru~ja Vaqevo koja je imala devet
klubova: „Rudar“ Radqevo, OFK „Vaqevo” „Te{war“ Vaqevo,
„Zanatlija“ Vaqevo, „Ilixa“ Vaqevo, „Dimitrije Tucovi}“ ]elije,
„ZSK“ Vaqevo, „Ribnikar“ Pecka.
Prva zvani~na utakmica odigrana je protiv OFK „Vaqevo” u Vaqevu koju je „Ka~er” dobio sa 3:1 a strelci su bili Mileta Jov~i},
Mi}a Vojinovi} i Dragan Igwatovi}.
Rezultati u jesewem i prole}nom delu:
OFK Vaqevo — Ka~er 1:3 i 1:3
Ka~er — Ribnikar 7:2 i 1:0
ZSK — Ka~er 1:0 i 0:3
Ka~er — Tucovi} 3:3 i 2:0
Zanatlija — Ka~er 1:0 i 1:4
Te{war — Ka~er 2:1 i 2:3
Ka~er — Rudar 2:3 i 2:2
Ka~er — Ilixa 3:0 i 5:3
Na kraju sezone prvi je bio „Rudar” iz Radqeva sa 24 boda „Ka~er” je zauzeo 4. mesto sa 18 bodova. Strelci su bili: Mileta Jov~i}
— 8, Mi}a Vojinovi} — 6, Radi{a Stojanovi} — 5, Toma Balagojevi}
— 4, Dragan Popovi} — 3, Dule Simi} — 2, Ilija Raki} — 2 i drugi
po jedan gol. Zabele`en je veliki broj navija~a iz Belanovice koji
su dolazili na gostuju}e utakmice zakupqenim autobusom.
Savremen stadion zalagawem Ilije Raki}a, izgra|en je 1991. godine u nekada{wim „Lazinim kalemima”, pored re~ice Belanovice,
sredstvima tada{we Zemqoradni~ke zadruge i gra|ana Belanovice,
tako|e i prilozima Belanov~ana koji `ive van Belanovice, belanova~ke privrede, skromnim sredstvima op{tinskog SIZ za fizi~ku kulturu i lova~kog dru{tva „Sloga”. Projektovao ga je ~uveni projektant Petar Bo{kovi}, koji je projektovao i stadion „Crvene Zvezde”
u Beogradu i niz drugih stadiona po biv{oj Jugoslaviji. Stadion je
ra|en u dve faze, u drugoj fazi je pro{iren na dana{we dimenzije.
Konfiguracija terena je idealna jer sa odli~no ura|enom drena`om sva voda odlazi u re~icu Belanovicu tako da su uslovi za
igru po ki{nom vremenu odli~ni. Ovakav stadion sa prate}im objektima po kvalitetu izvedenih radova jedan je od najboqih u Srbiji.
Od prate}ih objekata u Sportskom centru postoje dve savremeno ura|ene svla~ionice sa toplom vodom, soba za sudije, magacin za ~uvawe
opreme, prostorija za administraciju kluba, dobro opremqen bife i
187
prostorija za udru`ewe lovaca „Sloga“. Uz stadion izgra|en je i teren za male sportove koji je adaptiran u tenisko igrali{te. Ono prvo, bilo je nasuto {qakom ali se ona pokazala neprakti~nom za odr`avawe i zamewena je 2008. godine asvaltnom podlogom.
Svake godine 19. avgusta, na duhovni praznik Preobra`ewe Gospodwe, i FK „Ka~er” organizuje dvodnevni turnir povodom uspomene na
rano preminulog fudbalera Radi{u Stojanovi}a Ka~erca koji je uspe{no nosio dres „Ka~era“ dugo godina. U~estvuju naj~e{}e ekipe iz okolnih sela, Bosute, Darosave, Aran|elovca, Lazarevca i Qiga. Na turniru u~estvuje i ekipa veterana FK „Ka~er“, te su utakmice posebno zanimqive jer se dru`ewe posle utakmice nastavqa do duboko u no} uz
dobro jelo i pi}e.
Pobednik turnira 2011. godine bila je ekipa „Bawa” iz Bawe kod
Aran|elovca koja je pobedila „Ka~er“ sa 2:1 i osvojila pehar.
Finansirawe kluba obavqano je jedno vreme od Tombole organizovane dva puta nedeqno u „Julinoj kafani“. Kasnije je klub otvorio
svoj bife u renoviranoj „Kolakovi}a ku}i“ gde je nabavqen inventar.
U bifeu je najvi{e radio Srba Jovi~i} ]ima te je primqen u radni
odnos kao radnik u bifeu. Tako mu je i ostala qubav prema pi}u. Za
daqa takmi~ewa propisi su zahtevali potrebne dimenzije terena te je
Mesna zajednica dokupila deo zemqi{ta za pro{irewe i finansirala
izgradwu terena koji postoji danas.
Takmi~ewe u Kolubarsko—podrinskoj zoni zahtevalo je anga`ovawe
trenera sa licencom te je anga`ovan Slobodan Drin~i} iz Qiga. Doneta je odluka da se u trenersku {kolu po{aqu Qubi{a Stankovi},
Ilija Raki} i Mi}a Vojinovi}. Kao poja~awe anga`ovan je Boban Nikoli} Bobi{a, koji se zaposlio u Zemqoradni~koj zadruzi. Sa jo{ nekim novim igra~ima „Ka~er” prelazi u vi{i rang, Kolubarsko—podriwsku zonu gde 1977/1978. godine osvaja prvo mesto.
„Ka~er“ se 1996/1997. godine uspe{no takmi~io u Srpskoj ligi
— Zapadna grupa Dunav. U me|uvremenu klub je preuzeo novi sponzor,
preduze}e „ Ka~er — 5“ koga su osnovali ugledni privrednici vezani
za „Ka~er“ i Belanovicu: Bata @ugi}, Vlada Vojinovi}, Ko~a Tro{i}, Branko Nikoli} i Predrag Petrovi}. Predsednik Skup{tine dru{tva bio je Milorad Vojinovi} a u upravi su bili Ilija Raki} i
Dragan Dra`i} Gera. Treneri su se mewali od Milo{evi}a koji je
oti{ao u Emirate, zatim Popovi} preuzima „[umadiju“ pa Vlada Radmanovi} koji je na insistirawe Sre}ka Kataneca oti{ao u Sloveniju, Vrane{. Najzad je trenersku palicu preuzeo Ilija Gali} koji
je ve} vodio Ka~erce.
188
Klub je bio odli~no organizovan, na profesionalnom principu
uz uspe{nu saradwu sa „[umadijom“ iz Aran|elovca, ~ime je re{en
nedostaju}i igra~ki kadar. Na kraju sezone „Ka~er“ je zauzeo 14. mesto koje mu je omogu}ilo daqe takmi~ewe. Takmi~ewe u Srpskoj ligi
bilo je naporno i skupo za klub kao {to je „Ka~er“ a u ligi su bili
za ono vreme jaki klubovi, sa iskustvom za ovaj rang, kao {to su: „Sme-
Prvi red stoje: Mi{a gipsar, Dragan Dra`i} Gera, Ivan Marinkovi},
Oliver Kova~evi}, Du{an Maksimovi}, Radowa Brajkovi}, \or|e Raki},
Zoran Markovi}, Robert Koren~anin.
Sredwi red: Zoran Vesovi}, Sava Kolunxi}, Rade Milo{evi} Dera, Goran
Slavkovi} @u}a, Vlada Panti} [ora, Kira Radovanovi}, Milan Ple}evi}.
Sede: @eqko Kova~evi} U{ke, Goran Raki}, Milo{ Lazarevi}, Ilija
Gali}-trener, Ilija Raki}-predsednik kluba, Neboj{a Markovi}, Radovan
Ra|enovi} Ro`ajac, Sa{a Marinkovi}.
derevo“ „Rudar” iz Kostolca, „Sloga“ Petrovac na Mlavi, „VGSK“
Veliko Gradi{te, [email protected]~ar“ Lajkovac. To iskustvo i novac
„Ka~er“ nije imao te ve} slede}e sezone, 1997/ 1998. godine nije uspeo da se odr`i u tom rangu. Reorganizacijom lige uz „Ka~er“ su ispali: „Proleter“, „Luk“, „Provo“, „Sloga“ iz Petrovca i „Radnik“,
mada je posle jeseweg dela „Ka~er“ imao solidan skor bodova. Tim su
~inili: Lazarevi}, Marjanovi}, Koren~anin, Krstanovi}, ^airovi}, D.
Lomi}, B. Lomi}, V. Panti}, Radowi}, D. Panti}, Cvetkovi}, N.
Marinkovi}, S. Marinkovi}, Qubojevi}, Stefanovi}, Markovi},
Arsovi}, Matkovi}, Mitrovi}, Podolski, Vu~kovi}, Nedeqkovi}…
189
Osvojen je i kup 1998. godine na podru~ju OFS Qig—Mionica. U
finalnoj utakmici odigranoj u Qigu u regularnom toku rezultat je
bio 1:1. a „Ka~er“ je savladao „Ribnicu“ iz Mionice boqim izvo|ewem penala 10:9.
Te godine je zapo~eta izgradwa pomo}nog fudbalskog terena.
A onda je do{lo takmi~ewe u Posavskoj zoni 1999/2000. sa polovi~nim uspehom. Klub je po~eo da pada sa rezultatima i sa organizacijom.
Dobri igra~i napustili su ekipu, de{avalo se da nema dovoqno igra~a da
utakmica po~ne. Zavladala je anarhija u klubu, oprema je propala, odr`avawa objekata nije bilo te su po~eli naglo da propadaju. Uprava se ~esto
mewala i „Ka~er“ je do{ao u situaciju da se ugasi. Klub se takmi~io u
Prvi red stoje: Miroslav Prawi}—trener, Zoran Joksimovi}, Du{an [uka,
Neboj{a Krstanovi}—Krsta, Vladan Jankovi}—Pele, Du{ko Petrovi}
Drugi red: Milorad Vojinovi}—predsednik, Dejan Cvijanovi}, Milo{ Raki},
Ivan Markovi}, Rade Kati}—U~a, Sa{a Marinkovi} kapiten, Miroqub
Bo`ovi} ~lan uprave, Dragutin Lomi}—sekretar
Sede: Dejan Milisavqevi}, Nikola Dogawi}, Vlada Vojinovi} ~lan uprave,
Aleksandar Vu~i}—[ica, Darko Petrovi}—Kinez, Stevan Kova~evi}
najni`em rangu, op{tinskoj ligi, sa ekipama iz Poqanica, [utaca, Kadine Luke i sl.
Zatim su do{li novi entuzijasti i klub se polako obnavqa. Za
trenera je doveden Miroslav Prani}, poznati igra~ „Kolubare“ iz
Lazerevca, koji je okupio decu iz okoline i pomognut sa par igra~a
iz Lazarevca uspeo da u|u u vi{i rang, gde se igra boqi fudbal. Pr190
opali objekti na stadionu su renovirani, teren doveden u red i uredno odr`avan uz veliko iskustvo Miroslava Panti}a [ore. Popravqeno je tenisko igrali{te i reflektori usmereni na teren i tenis
pa je u sezoni 2008/2009. godine tim u{ao u vi{i rang.
Isti tum je osvojio i KUP Vaqevkog saveza pobediv{i „Spartak” iz Qiga sa 5:4 boqim izvo|ewem jedanesteraca.
Plasti~ne stolice, po ugledu na velike evropske stadione na tribinama stavqene su 2009. godine (donacija Vlade Vojinovi}a). Tenisko igrali{te ima i dva pristojna reflektora koji omogu}uju rekreativno bavqewe sportom i u ve~erwim satima. Pored nabrojanih
objekata zapo~eta je i izgradwa pomo}nog terena koji bi slu`io za
pripreme ekipa u lo{im vremenskim uslovima. Planirano je i postavqawe reflektora oko terena kako bi se dobila licenca za odigravawe i prvenstvenih utakmica vi{eg ranga kao i neka evropska takmi~ewa. Me|utim, to su ambicije koje }e biti ostvarene kada se obezbede potrebna finansijska sredstva.
FK „Ka~er” je imao i svoje maskote. Kada se utakmica igra, iza
protivni~kog golmana uvek su stajali @ivomir Stano{evi} @ir i
Rada Milovanovi} Rakana. Rakana je svojim dobacivawima protivni~kog golmana uspevala dosta puta da dekoncentri{e u odbranama.
Umrla je 2008. godine a @ir i daqe stoji iza protivni~kog gola.
FK „Ka~er” mo`e se pohvaliti velikim brojem ro|ene bra}e koji
su branili boje svog kluba:
Pre`a i Bata Radosavqevi}
Mom~ilo i Mija Kolakovi}
Gradimir i Vojko Obradovi}
Milorad i Vladan Vojinovi}
Radisav i Borivoje Marinkovi}
Dragi{a i Jova Tomi}
Du{an i Radi{a Simi}
Aca i Giga Ja}imovi}
Mi{ko i Mija Simi}
Slobodan—Bobi{a i Branko—Xane Nikoli}
Radi{a i Gradimir Jov~i}
Sa{a i Na{a Marinkovi}
Vlada i Dargan Panti}
\or|e i Milo{ Raki}
Aca i Dragan Vasiqevi}
Dejan i Bojan Lomi}
\or|e i Milo{ Raki}
191
Mi}a i Dragan Nikitovi}
Zoran i Goran Coca Joksimovi}
Mom~ilo i Du{an Radovanovi}
Ilija i Neboj{a Nikitovi}
Danas 2012. godine formirana je Pionirska liga okruga Vaqevo
koju pored „Ka~era” ~ine timovi iz Vaqeva „Budu}nost” i „Kru{ik”
i iz Lajkovca „Zadrugar” i „Polet”. Tim „Ka~era” broji 33 mladih
de~aka godi{ta 1999-2001 ve}inom iz belanova~ke {kole a sa uspehom ih trenira tako|e mlad trener Nikola Doganji}.
Stoje: Jovanovi} Milo{, Markovi} Marko, Markovi} Igor, Jevti} Luka,
Popovi} Aleksandar, Krstanovi} Darko, Berisavac Marko, Brajovi} Lazar,
Doganji} Ivan — golman, \ukni} Stefan, trener Nikola Doganji}
^u~e: Mati} Milo{, Maksimovi} Mihajlo, Sretenovi} Marko,
Petronijevi} Branislav, Kati} Ogwen, Stojanovi} Igor,
Markovi} Vuka{in, Jovanovi} Nikola, Maksimovi} Lazar
Fudbaleri FK „Ka~er” koji su obele`ili vreme u kojem su branili boje svog kluba su brojni. Te{ko je sve nabrojati. Neki od wih
su postali legende o kojima se uvek pri~a.
Milorad Vojinovi} Mi}a
Ro|en je 1946. godine u Belanovici. Sportsku karijeru zapo~eo je
u pionirima mladenova~kog „Jedinstva” koje je bilo ~lan jedinstvene
Srpske lige. U Mladenovcu je Mi}a u~io sredwu {kolu ali i prve
lekcije iz fudbala pod trenerskom palicom ~uvenog golmana „Partizana” [o{tari}a. Igrao je i za prvi tim nekoliko utakmica. P192
osle vojske zapo{qava se u trgovinsko preduze}e „[umadija” u
Belanovici kada i po~iwe da
igra u „Ka~eru”.
Odigrao je veliki broj utakmica na mestima polutke, {pca i
krila i dao mnogo lepih golova.
Bio je predsednika kluba u dva
navrata, 1973. i 2008. godine. Trener je postao 1975. kada je
zavr{io trenersku {kolu u Vaqevu. „Ka~er” je tada bio ~lan
Kolubarsko — podrinske zone. Sada je u penziji ali sport nije napustio. ^lan je Okru`ne trenerske organizacije lige Vaqevo. Delegat je okru`ne lige Vaqevo.
Za svoj sportski rad povodom
„Sto godina fudbala u Srbiji“
dobio je Plaketu za razvoj sporta u Srbiji.
Sa{a Marinkovi}
Ro|en 17. avgusta 1970. godine u Belanovici, u sportskoj porodici. Otac Mare i brat Ne{a
bili su odli~ni fudbaleri FK
„Ka~er” i tako|e obele`ili jedno sportsko razdobqe.
Sa{a je po~eo futbalsku karijeru u pionirima „Ka~era”
1978. godine, kod trenera Radisava Marinkovi}a. Kasnije je, kao
darovit igra~, pre{ao u omladice
”Kolubare” iz Lazarevca. U „Ka~er” se vratio 1992. godine, kada
je trener bio Zoran Vrane{. U to
vreme „Ka~er” je imao odli~an
tim i igrao u Srpskoj ligi.
Sa{a je za „Ka~er” na ~ijem je
~elu bio i kapiten odigrao preko
193
500 utakmica. Promenio je dosta trenera me|u kojima i Iliju Gali}a,
Radmanovi}a, Dragana Igwatovi}a, Miroslava Prani}a, Vladu „Japija”.
Zapam}en je kao odli~an napada~ i stub odbrane a pored svega smiren
i korektan fudbaler koji svojim odnosom prema igri i pona{awem daje
primer mladim igra~ima.
Slobodan — Boban Nikoli}
Ro|en 30. marta 1951. godine u
Beogradu. Preko velike familije
Lomi} vezan je za Belanovicu gde
provodi najve}i deo svog `ivota
Bogatu sportsku karijeru zapo~eo
je u pionirima „Crvene Zvezde”
kao sredwo{kolac 1966. godine
kada ga je zapazio na terenima
Osnovne {kole „Stevan Sin|eli}” Zvezdin trener Mihi}, kako
lako daje golove svojim vr{wacima. U Zvezdi je pro{ao pionirsku
i omladinsku {kolu uz trenere
Miqana Miqani}a i @ara Nedeqkovi}a a onda se razboleo i izgubio korak sa svojom generacijom
u kojoj su bili: Babarogi} (bio je
predsednik sudijske organizacije),
Sava Avramovi}, Zoran Peri} i
drugi. „Crvena Zvezda” je ceo tim poslala da se takmi~i u tada{woj
Drugoj ligi. Bobi{a je pre{ao u „Radni~ki” iz Mladenovca gde je
pokazao svoje golgeterske kvalitete. Iz „Radni~kog” iz Mladenovca
prlazi u” Radni~ki” Rudovci jer se zaposlio u Rudarskom kombinatu
„Kolubara”, te je i tu bio najboqi strelac.
Zbog qubavi prema Belanovici u FK „Ka~er” dolazi 1988. godine i u wemu bio sjajan golgeter. U „Ka~eru” je i zavr{io svoju bogatu karijeru. Se}amo se da je „Te{waru” iz Vaqeva, na utakmici koju
je „Ka~er” dobio sa 8:1 dao {est golova a wegov brat Branko Xane
dva. I danas svoje penzionerske dane provodi sa fudbalerima
„Ka~era”. Sa setom se se}amo lako}e kojom je postizao efektne
golove.
194
CRKVA
repoznatqivost jednog mesta ne ~ine samo lokalitet i priroda koja ga okru`uje, ve} i ne{to {to je odmah uo~qivo — crkva. Jedinstveno i posebno zdawe. U nezadr`ivom protoku vremena, pored vrednih umetni~kih ostvarewa, ona je svedo~anstvo vremena u kojima se ogleda pro{lost jednog naroda. Svojom veli~inom,
lepotom i vedrinom na uobi~ajenom horizontu ukazuje nam se lepa,
visoka, bela i vitka gra|evina. Ispod {umovite Glogovice, pored re~ice Belanovice, nad mirnim naseqem jasno se ocrtava svojim uzdignutim oblicima u belom — crkva Pokrova svete Bogorodice.
Podru~je Ka~era uvek je bilo u sastavu srpske sredwovekovne dr`ave, po~ev od Nemawi}a. Tek u vreme Stefana Lazarevi}a i despota
\ur|a Brankovi}a, kada je srpska prestonica iz Kru{evca preme{-
P
195
tena u Smederevo pa u Beograd, dolazi do razvoja ka~erske oblasti.
Tada po~iwe i naseqavawe `ivqa koje je be`alo od turskih osvaja~a.
Odnos Turaka prema srpskim bogomoqama bio je ru{ila~ki. Poznato je da je sve do 1793. godine postojala zabrana gra|ewa hri{}anskih bogomoqa {to je izazivalo gnev kod srpskog naroda koji je o~uvawem vere `eleo da sa~uva svoj nacionalni identitet. Posle rata
Turaka i Austro—Ugara, krajem 18. veka, Srbi su bili na strani Austro—Ugara te su posle povla~ewa Austro—Ugara Turci pravili odmazdu nad Srbima. Haxi Ruvim je zapisao 1788. godine da su Turci u
Vaqevskom kraju popalili mnogo crkava. Istori~ar dr Marija
Isailovi} pi{e da je skoro pet vekova srpskog naroda pod Turcima
proteklo u znaku dominacije pravoslavne crkve. Crkva je bila privilegovani stub srpske sredwevekovne feudalne dr`ave, pa je u periodu stradawa naroda preuzela ulogu ~uvara tradicija i propagatora
nacionalnih ideja. Iako je time `elela da obezbedi svoj polo`aj i
obezbedi auturitet aktivnog pravoslavnog sve{tenstva, prihva}ena je
nesumwiva ~iwenica u prou~avawu kulturne istorije. Sa velikim
seqewem stanovni{tva pod turskom najezdom uporedo su se podizale i
obnavqale crkve i manastiri u novim sredinama.
Po nalogu Milo{a Obrenovi}a, 1837. godine, formiraju se naseqa
pored puteva, gde se osim crkve podi`u {kole, mehane, sudnice i trgova~ke radwe. Tako je raslo naseqe koje }e kasnije postati Belanovica.
U Ka~er 1428. godine dolaze Vlasi koji se bave ov~arstvom. Time
se javqaju nazivi sela Bosuta i [utci. Blizina @i~e imala je uticaj na crkvene prilike. Ipak, od 1459. godine, kada je Smederevo osvojeno od Turaka, vode se ratovi, {to je nateralo i stanovnike Ka~era
da se sele. Seobom i 1690. godine, pod Arsenijem ^arnojevi}em, ovaj
kraj je potpuno opusteo i crkvena organizacija se 1766. godine potpuno ugasila. Tek krajem 18. veka utvr|eno je postojawe {uta~ke crkve,
za~etnika duhovnosti ovog kraja.
U Ka~eru su podizane male bogomoqe, udaqene od puteva, na skrovitim mestima i neugledne, da ih Turci ne prona|u i popale. Ostaci temeqa takvih crkava se i danas mogu videti u selima Ka~era:
[utcima - Crkvi{te ispod ku}e @ivka Milovanovi}a, Berisavi,
Belanovici, Dragoqu — Nikoqac ispod ku}e Milovana Ja}imovi}a
Kalanjevcima i u @ivkova~koj reci.
Naro~ito je poznata „[uta~ka crkva“ koja, po nekim mi{qewima, datira iz prve polovine 9. veka. Najstarija je u celom Ka~eru a posve}ena
Svetom Arhangelu Gavrilu. Po pisawu Milana \. Mili}evi}a, podignuta je 1789. godine („stesana od stabala u vreme ratova i nevoqa“) ali i
za to nema ta~ne potvrde. Nalazila se na jednoj uzdignutoj zaravni iznad
196
Crkva u Jermenovcima
potoka Dobrilovac, sa desne strane puta za Qig, na dva kilometara od
Belanovice, gde se i danas nalaze grobovi onda{wih sve{tenika.
Ova crkva je oko 1840. godine preneta u Kalawevce, te se zvala
Kalaweva~ka crkva. Podignuta na padini ispod Glogovice bila je po
izgledu, obliku i veli~ini identi~na drugim seoskim crkvama koje
su se u Srbiji u to vreme gradile, izdu`enog pravougaonog oblika
dimenzija 16x8 metara. Vrata su veoma dekorativna a zidovi oblepqeni blatom. Krov je bio prekriven {indrom i dosta strm zbog velikih snegova u to vreme. U unutra{wosti prostorije sa zapadne strane, gde su i ulazna vrata malo je izdignuta, odvojena posebnim zidom paperta. Ovakav unutra{wi izgled se retko gde u Srbiji gradio
u to vreme.
Prvi sve{tenik u preme{tenoj crkvi brvnari bio je Pavle Popovi} iz [utaca koji je 1841. godine sahrawen u porti sada{we crkve, zidane 1864. godine. Crkva brvnara preme{tena je u Jarmenovce
gde se i danas nalazi. Mesto gde je bio oltar crkve brvnare je betonirano i ogra|eno.
Vreme izgradwe crkve nije ta~no poznato. Prvi zapis o woj spomiwe se, kao {to je re~eno, 1789. godine kada je pop Atanasije Divkosi} na Slu`beniku, {tampanom u Rusiji, zapisao u letopisu bela197
nova~ke crkve, da je rukopolo`en
za sve{tenika od G. Danila, episkopa bukovi~kog, u crkvi hrama
svetih apostola Petra i Pavla u
Tominoj crkvi meseca novembra.
Ovaj zapis nalazi se u letopisu
belanova~ke crkve kao i Minej iz
1769. godine koji je {tampan u
Rusiji a predat je {uta~koj crkvi
1810. godine. Nebrigom deo inventara crkve dospeo je u privatne
ruke ili muzeje u ve}im gradovima,
te je i sabqa Arsenija Lome, koja
je bila u crkvi, na{la mesto u
~a~anskom muzeju.
Crkva je bila vode}a pravoslavna institucija za ka~erska
Stare carske dveri [uta~ke crkve
sela u kojoj je radilo vi{e sve{tenika poreklom iz [utaca, Kalawevaca i Poqanica. Iz ove crkve
ostao je odre|en broj pravoslavnih rukopisanih kwiga, rukopisa i
materijalnih dokumenata tako|e i vrata od oltara, ikona i drugog.
Najvrednije kwige iz {uta~ke crkve sa~uvane su kasnije u novoj crkvi:
Minej iz 1769. godine, kupqen kao poklon Petrije, supruge vojvode Arsenija Lome, crkvi predat 1810. godine sve{teniku Petru
Mati}u. Zapisano je: „Ovu kwigu kupi Petrija sebi i svojim sinovima… 1810 leto avgusta 19 dan“;
Triod iz 18. veka gde pi{e: „ovo kupi Arsenije Lomo…svetoj
crkvi {uta~koj… 3 aprila 1818 leto”
Mesecoslov iz 18. veka, predat sve{teniku Aleksiju Popovi}u
1819. godine sa zapisom: „kupi pop Sini{a za du{u … leto 1818“;
Pentikostir iz 1795. godine;
Strasno Jevan|eqe iz 1754. godine, {tampano u Rusiji, sa zapisom: „ovo Strasno Jevan|eqe otkupi Jovan Milutinovi}... 1818 leto“;
Psaltir iz 18. veka na kome pi{e: „pisa Pavle Milo{evi}…leta 1817“
Osmoglasnik „jereja Pavla Popovi}a `iteqa Berisave, nahije rudni~ke, meseca marta 28—1830 leto“
Molbeno pjenije — iz 1801 na kome pi{e: „ovo sveto blagopotrebno pjenije jereja Pavla Popovi}a `iteqa Berisave meseca marta
28... 1834 leto“;
198
^aslovac iz 1852. sa natpisom: „U~enika Gavrila A}imovi}a 2.
razreda… 31 marta 1858“;
Antimins iz 1829. godine na kome je zapisana godina osve{tewa antminsa od fanariotskog episkopa Gavrila jer svedo~i da je Sveti Arhangel Gavrilo bio patron (crkvena slava) crkve brvnare na ataru {uta~kom;
Psaltiri iz 1829. i 1857. godine, poklon biv{ih |aka {kole
pletare koji su predati sve{tenicima Iliji Prvulovi}u i Dimitriju
\ukni}u;
Rukopisane sveske popa Mirka iz Poqanica iz 1818. godine, gde
on li~no zapisa: „ova kwiga svojina… meseca aprila 25 dan 1818
leto”
Druge rukopisne sveske i spisi iz 1836. godine i kasnije;
Sa~uvani su i predmeti primewene umetnosti:
Krst proskurnik (5x13) od livene bronze iz 1872. godine;
Putiri — ve}i broj iz 18. i 19. veka
Navedene kwige su slu`ile za verske obrede a i za potrebe {kole. [tampane su u Rusiji i pisane staroslovenskim jezikom te imaju
znatnu istorijsku vrednost. Crkvene kwige su bile i specifi~na vrsta letopisne gradwe jer su sve{tenici i wihovi u~enici, na prvim
i zadwi stranama, ostavqali svoje zapise i poruke kao dokumentarnu
zaostav{tinu za pokolewa.
U riznici belanova~ke crkve nalazi se i veliki broj starih ikona, vrednih zapisa i relikvija. Sa~uvane su Carske dveri iz 17.
veka.
199
Nova, sada{wa, belanova~ka crkva posve}ena je Pokrovu Presvete
Bogorodice, pokroviteqice i za{titnice hri{}anskog roda sazidana
je 1864. godine {to se vidi iz zapisa na Svetom Prestolu gde je urezano. „sveti presto prila`e Milisav Star~evi} iz @ivkovaca 1863
g.”. Naziv je dobila po praznicima koji su praznovani u Rusiji {to
je u ono vreme bilo moderno. Nigde nije zapisano ~ijem je trudom
crkva dovr{ena niti da je osve}ena od episkopa. To je ura|eno 1. novembra 1964. godine na stogodi{wicu kada je osve}en i novoizgra|eni
trpezar od strane episkopa `i~kog gospodina dr Vasilija i episkopa
{aba~ko-vaqevskog gospodina Jovana Velimirovi}a uz sadejstvo sa
deset sve{tenika, dva |akona i hora monakiwa iz manastira ]elije i
Bogova|e.
Locirana je na bre`uqku jugoisto~no od naseqenog mesta, a sagra|ena je masivna, u gotskom stilu, pod uticajem vojvo|anskih crka-
Ikonostas sada{we crkve u Belanovici
va 18. i 19. veka jer su je, najverovatnije, gradili majsori iz Dalmacije. Ja~e nagla{eni elementi gotskog stila su vidqivi po spoqa{wem i unutra{wem prostoru. Unutra{wi prostor joj je podeqen na
tri traveja koji su zasvedeni krstastim svodom. Na zapadnoj strani,
sa leve i desne strane od ulaza, nalaze se dve prostrane ni{e (u levoj su sme{tene spiralne stepenice kojima se pewe na galeriju i zv200
onik koji su iznad priprate). Centralni prostor nema nagla{ene pevnice, dok prostrani oltar ima istaknute ni{e za proskomidiju i
|akonikon (apsidalni zid je polukru`an). Unutra{wost glavne gra|evine neprimerno je poplo~ana crno—belim kerami~kim plo~icama.
Iz crkvenog letopisa se saznaje da su postavqene 1936. godine na mesto kamenih plo~a. Po svojoj konstrukciji, spoqa{wem izgledu i detaqima odaje utisak gotskog stila. Zato i pretpostavka da su je radili Dalmatinci. Tokom godina ona je sa~uvala svoj prvobitni izgled
u celini. Obnovqena je 1967. godine kada je iznad glavnog portala
postavwena mozai~na ikona Pokrov Svete Bogorodice.
Belanova~ka crkva ima ikonostasnu pregradu bojenu u plavo sa
osam stubova bogato obra|enih kapitela. Iznad stubova su stupci sa
duboreznom dekoracijom (u prvoj zoni su stilizovane {koqke, a u drugoj stilizovano li{}e). Ikonostasna pregrada je horizontalno ra{~lawena na zone. Ikone je slikao slikar Milisav Markovi}, predstavnik vaqevske slikarske {kole, 1906. godine. Svojom lepotom
naro~ito se isti~u ikone: Majke Bo`ije sa Hristom, Gospodweg
vaskrsewa i Tajne ve~ere. Ve}a obnova crkve vr{ena je od 1989-1993.
godine kada je izvr{ena zamena metalnog pokriva~a sa bakarnim, met-
@ivopis iz crkvene trpezarije
201
alni krst je zamewen livenim mesinganim a poklonio ga Gojko Arsi}
iz Vaqeva, a ~etiri ocila na krstu uradio i poklonio Miroslav
Miri} Pirixan iz Belanovice, a promenu fasade i kre~ewe donirao
Du{ko \ukni} iz Belanovice, izrada betonskog prilaznog puta, zamena i elektro instalacije i osvetlewa unutra i spowa. Poklon polilej
i druge radove darovao je Zoran Krstanovi} iz Beograda a izradila
ga Katarina Marinkovi} iz Vaqeva. Restauraciju crkvenog ikonostasa
i o{te}enih ikona obavio je tokom 2007. godine restaurator Miodrag
Mesto gde se nalazio oltar [uta~ke crkve
Markovi} a vladika `i~ki Hrizostom slu`io je liturgiju i osve{tao
restaurirani ikonostas crkve 13. oktobra 2007. godine uz prisustvo
velikog broja gostiju. Po `eqi Srbe Jov~i}a iz Kalawevaca a uz
pomo} protomajstora Aleksandra @ivkovi}a (radio oslikavawe manastira Tvrdo{) oslika{e freskama isto~ni i zapadni svod crkve
iznad vrata te crkva po~e da dobija izgled punog hrama
U porti je 1964. godine zavr{en trpezar u kojem se odr`avaju skupovi i seoske litije a 2010. godine iz crkve je izme{teno mesto gde
se pale sve}e u ozidan prostor u samoj porti a pod krov je stavqeno
i mesto oltara biv{e {uta~ke crkve. Crkvena ku}a slu`i za mnogobrojne prigodne priredbe i kulturne sadr`aje. Od 2001. godine odr`avala se, svakog avgusta, slikarska kolonija gde su poznati i nepoznati slikari crtali i izlagali svoja dela. Slikarske kolonije od 2005.
godine nema, ali litije i drugi pravoslavni obi~aji i slave obavqaju se ovde. U proslavi, odr`anoj u porti crkve 2004. godine, u~estvovali su brojni umetnici i javne li~nosti: Matija Be}kovi}, Milovan
202
Danojli}, Emir Kusturica, Miodrag Ja}imovi}, i drugi. Zapadni
zid trpezara oslikao je Nenad
Huber. Ina~e u porti crkve ili
trpezaru odr`avane su mnoge kulturne manifestacije gde su gostovali poznati umetnici, kwi`evnici i nau~ni radnici: Milo{
@uti}, Tanasije Uzunovi}, Sowa
Kne`evi}, Tihomir Arsi} i
pisac Antonije \uri}.
Crkva opslu`uje sela Dragoq, Bosutu, @ivkovce, Kalawevce, [utce, Trudeq i Belanovicu.
Sve{teni~ki grobovi
Od 1836. godine postoje dve paroDimitrije i Pavla \ukni}a
hije. Opslu`uju ih dva sve{tenika. Od tada se vode mati~ne kwige ro|enih i umrlih te imamo pisane
dokumente koji su sve sve{tenici slu`ili u belanova~koj crkvi.
U na{em narodu, obi~aj je od davnina, da svoje zna~ajne mrtve sahrawujemo u crkvama ili pored wih. Tako se u prostoru oko hrama, koga zovemo porta, nalaze grobovi sve{tenika koji su slu`bovali u crkvi brvnari (Pavle Popovi}, Toma Matijevi} i sin Vi}entije, Milo{
Popovi}, Dimitrije i Pavle \ukni}. Tu su i grobovi 25 srpskih
vojnika umrlih u staroj {koli, gde se nalazila ratna bolnica, nakon
rawavawa u Kolubarskoj bici 1916. godine. Na isto~nom potpornom zidu porte postavqeno je spomen obele`je na pedesetu godi{wicu ~uvene bitke. Uz sam severni zid crkve sahrawen je poru~nik Ranosovi}.
Krajputa{i kod crkve
203
U neposrednoj blizini, izvan
porte, nalaze se spomenici krajputa{i, koji su podignuti starim ratnicima i postavqeni u nizu kao svojevrsni svedoci slavne pro{losti srpskog naroda. Ovi spomenici su preneti zaslugom sve{tenika Milomira
Cekovi}a iz `ivkova~kog potesa
Crkvine, gde se nekada nalazila crkva, a koju su Turci sru{ili.
U crkvenu kwigu su uneta sva
sve{tena lica za koje se zna da su
bo`iju slu`bu vr{ili u tri vremenska perioda: pri {uta~koj crkvi 1837. godine; u staroj kalaweva~koj od 1837. do 1864. godine i u novoj belanova~koj od 1864. godine
do danas. Od Anastasija Divkovi}a 1789. godine do danas, 2011. godine,
zapisano je 30 sve{tenika.
Izme|u ostalih Pavle Popovi}, Grigorije Popovi} iz [utaca,
jerej Toma Matijevi} iz Lipqa, a nasle|uje ga wegov sin Vi}entije,
Dimitrije \ukni} iz Kalawevaca,
koji je postao i arhijerijski namesnik ka~erski. Dimitrije se pomiwe i kao u~iteq 1858. godine.
Za vreme Prvog i Drugog srpskog
ustanka slu`bovao je Petar Mati}
iz Stragara. Jovan Jevti}, protojerej iz Trudeqa, bio je sve{tenik
od 1903. do 1914. godine. Pavle
\ukni}, jerej iz Belanovice,
slu`bovao je od 1922. do 1933. godine. Nasledio ga je Milorad \uri} iz Rakova kod ^a~ka, slu`bovao do 1938. godine. Zatim se re|aju Momir Nenadovi} iz Vrbave kod
G. Milanovca, Hranislav Spasi}, jerej iz Ra`wa, Milomir Cekovi},
jerej iz Oplani}a (Gru`a), Tomo Dimitrijevi} iz Prilika, Qubi{a
An|eli}, jerej arhijerejski namesnik ka~erski, rodom iz Ostre kod
^a~ka, Radomir A}imovi}, jerej iz Jani~i}a kod U`i~ke Po`ege, kasnije preme{ten u Beograd a posle sve{tenik u Londonu. Zatim Milorad \orem, jerej iz Kalinovika. Ratko Radoji~i}, protojerej iz Duba kod Bajine Ba{te, Drugu belanova~ku parohiju primio je 1977.
godine i slu`io sa sve{tenicima Prve parohije Qubi{om An|eli}em
204
a potom Milenkom Lazi}em. Ratko je dosta doprineo ure|ewu belanova~ke crkve, porte i crkvenog doma. Radoji~i}a je, po odlasku u penziju, zamenio Miodrag Markovi}, jerej iz Bran~i}a. Danas slu`bu
obavqaju Ivica Tadi} i Tomislav \oki}.
Hram je na inicijativu sve{tenika Milomira Cekovi}a osve}en
1. novembra 1964. godine osve}ewe su izvr{ili tada{wi episkopi
`i~ki dr Vasilije Kosti} i {aba~ko—vaqevski Jovan Velimirovi}.
Sve{tenik Cekovi} je tako|e u letopisu belanova~ke crkve
zabele`io da je crkvu brvnaru obnovio pred Prvi srpski ustanak
Arsenije Loma i da je tada{wi sve{tenik Petar Mati} zakleo Lomu
i wegovih 80 Ka~eraca pred odlazak u bitku u selo Sibnicu.
Potomci protojereja Lazara Radosavqevi}a tvrde da im je Lazar pri~ao o osve}ewu crkve nekih tridesetih godina ali pisanih tragova o
tome nema. Ina~e, Lazar je slu`bovao u ovoj crkvi od 1922. do 1961. godine i bio arhijereski namesnik ka~erski. Za Lazara se zna da je bio
vispren sve{tenik i voleo sport.
Ispod crkve, na malenom platou pored pe{a~ke staze, zarowena
u Glogovicu, nalazi se ~esma koju je 1900. godine podigao |eneral
Ilija \ukni}. ^esma je slu`ila `iteqima Belanovice za snabdevawe
vodom sve do izgradwe vodovoda. ^esma je renovirana 1998. godine.
205
U sastavu je arhijerejskog namesni{tva ka~erskog eparhije @i~ke, na ~ijem je ~elu episkop `i~ki Hrizoston. Ka~ersko namesni{tvo obuhvata op{tine, pored Belanovice i Qiga, Boqkovce, Zagra|e,
Jarmenovce, Moravce i [ilopaj. Ranije je u Belanovici bilo namesni{tvo, do 17. juna 2000. godine, kada je protonamesnik bio Milenko
Lazi}. Ranije namesni{tvo bilo je kada su sve{tenici bili Dimitrije \ukni}, Lazar Radosavqevi} i Qubi{a An|eli}
Po podacima iz 2000. godine crkvena pravoslavna op{tina Belanovica ima 1138 domova sa 3459 parohijana. U Belanovici su 154 pravoslavna doma, od kojih 74 pripada prvoj a 80 drugoj parohiji, sa ukupno 471 vernikom. U Bosuti ima 201 dom sa 603 vernika, u Dragoqu
134 doma sa 437 vernika, u @ivkovcima 162 doma sa 469 vernika, u
Kalawevcima 171 dom sa 519 vernika, u Trudequ 140 domova sa 425
vernika i u [utcima 170 domova sa 535 vernika. Belanova~ka crkva
opslu`uje vernike sela Bosute, Dragoqa, @ivkovaca (jedna parohija),
Trudeqa, Kalawevaca i [utaca (druga parohija). Zbog velikog broja
doma}instava u ovih {est sela i varo{ici Belanovici crkvu posledwih 70 godina opslu`uje po dva sve{tenika. Crkvom upravqa Upravni crkveni odbor ~iji su ~lanovi po jedan iz svakog sela.
Belanova~ka crkva je dobila pravo da organizuje proslavu pet va{ara — pana|ura tokom godine na kojima se narod okupqa i razmewuje svoje proizvode. U novije vreme, na`alost, oni se vi{e pretvaraju
u trgovinu kineskom robom, a sve je mawe prodaje i kupovine stoke
ili li~nih, doma}ih proizvoda.
Ranije su se va{ari odr`avali na crkvenom placu gde je bilo fudbalsko igrali{te a svirali su muzikanti bez poja~ala. Takt je davao
veliki bas sa ~esto 2—3 `ice uz tri—~etiri kola koja su se savijala
du` glavne ulice i na crkvenom placu.
Sada se va{ari odr`avaju u glavnoj ulici pod dve—tri {atre uz
promukle glasove polugolih peva~ica.
Prvi va{ar u godini, koji je u Belanovici po~eo da se proslavqa
od 2008. godine, odr`ava se 12. maja u slavu Svetog Vasilija Ostro{kog. Sledi 24. juna sveti apostoli Vartolomej i Varnava, zatim 15.
avgusta Prenos mo{tiju svetog prvomu~enika i arhi|akona Stefana,
pa 19. avgusta Preobra`ewe Gospodwe i pred kraj godine, 3. oktobra,
Sveti velikomu~enik Jevstatije. Pija~ni dan u Belanovici je sreda.
Slava belanova~ke crkve je 14. oktobra, Pokrov svete Bogorodice,
kada se okupqaju parohijani crkvene op{tine i wihovi gosti. Svake godine
kola~ nosi neko od parohijana, naizmeni~no iz prve i druge parohije.
U selu Bosuta, koje je u parohiji belanova~ke crkve a nalazi se u
op{tini Aran|elovac, nalaze se temeqi stare crkve za koje nema nikakvih istorijskih podataka sem ono {to je ostalo u predawu. Veruje se
206
da je sagra|ena 1456. godine u kojoj je sahrawen \ura| Brankovi} kada
je jedan srpski kalu|er zapisao „vaj oci i bra}o, kako }u vam opisati
u ove dane nevoqu i bezakowe nad hri{}anima i te{ke namete od beza-
Litija, oko 1930.
konskih i prokletih Turaka koji done{e uni{tewe i zapu{tewe svetim
i bo`anskim crkvama”. Veruje se da je poru{ena prilikom seobe Srba
1690. godine. Me{tani je zovu Grgurovom, ali o kom Grguru je re~ ne
zna se. A po drugom predawu i arheolo{kim ostacima crkve, smatra se
207
da je to zadu`bina Stefana Prvoven~anog. Legenda ka`e: „Umoran od
lova, u pratwi svojih dvorana, Stefan Prvoven~ani je svratio u jedno
selo da se okrepi. Na trpezi, koju su postavili me{tani, kao nekim
~udom, na{la su se sva jela koja je kraq od detiwstva svog najvi{e voleo.
Iznena|en ovakvom pa`wom, Stefan priupita me{tane ko je to silne
|akonije pripremio. Tada pred kraqa istupi wegova davno zaboravqena
sestra koja je u ranoj mladosti, po{to je priroda ba{ nije obdarila lepotom, bila sklowena sa dvora i udata za o~evog kowu{ara. Prepoznav{i
se sa sestrom, Stefan odlu~i da joj u znak zahvalnosti podigne crkvu.
Me{tani sela Bosuta veruju da su ostaci crkve, stradale u vreme Turaka,
na jednom bregu povi{e sela, tragovi Stefanove zadu`bine.”
Temeq manastira Sv. Ilije u Bosuti
U vreme Brankovi}a (15—16. vek) postojala su dva Grgura. Jedan
Grgur bio je sin Vuka Brankovi}a. On se zamona{io i uzeo ime Gerasim. Drugi, Grgur Slepi, sin je \ur|ev. Sultan Murat Drugi je wega i wegovog brata Stefana optu`io za zavereni{tvo i osudio na oslepqewe 1441. godine. Na osnovu ~ega narod ove ru{evine vezuje za Grgure. Grgur Slepi nije bio sve{teno lice, a Grgur, sin Vuka Brankovi}a, bio je zamona{en. Mogu}e je da je crkva po wemu nosila ime,
ka`u u Narodnom muzeju u Berogradu.
Prve pomene o razru{enoj crkvi u selu Bosuta arheolozi nalaze
u izve{taju jednog etnologa, ~lana Srpske kraqevske akademije, koji
je 1905. godine, prilikom obilaska ovih krajeva, zabele`io pri~e me{tana. Bosu}ani ovaj objekat, za koji veruju da je zadu`bina Grgura
Brankovi}a, zovu manastirom Svetog Ilije. Godine 1998. izvr{ena je
konzervacija ostataka ovog objekta i projektovana nadgradwa nove crkve na postoje}im temeqima, kada je obavqeno i osve}ewe temeqa.
208
GROBQE „PAWEVAC”
rvo belanova~ko grobqe bilo je staro kalaweva~ko. Nalazilo
se iza stare kova~nice, ispod legata kraqice Marije. Grobqe poti~e iz sredweg veka i po predawu zvalo „Gr~ko grobqe“. Ovo grobqe je posle rata poravnato i vi{e nema obele`ja da
je tu bilo. Stanovni{tvo ga je prozvalo „Grobqe kod {arene ku}e“.
Posledwa sahrana bila je 1867. godine kada Milan Miri} poklawa
svoj plac u Pawevcu za novo grobqe. Ono od tada opstaje na tom mestu. Na wemu je Milan prvi i sahrawen. Zemqoradni~ka zadruga „Ka~er“ 1980. godine poklawa 30 ari placa za pro{irewe grobqa.
Do 2007. godine prilaz grobqu je bio jako te`ak zbog velikog
uspona. Uz pomo} Rudarskog basena „Kolubara” iz Lazarevca ura|en
je i asfaltiran pristojan prilaz grobqu.
O odr`avawu grobqa niko se ne brine. Mesna zajednica i op{tina Qig nemaju nameru da u~ine da na{i preci po~ivaju u lepo ure|enom prostoru.
P
209
Spomenik pukovniku Gavrilovi}u na grobqu Pawevac
210
STANOVNICI BELANOVICE
1941—1950. GODINE
Desna strana ulice od Qiga:
1. Dragomir Nikoli} Beli — po{tar
2. MihailoNenadovi} — berberin
3. Sre}ko Simi} — opan~ar
4. Vlaja Kolakovi} — privatna crepana
5. Krsta Lomi} — ugostiteq
6. Vlaja Jefti}, kasnije Arsenije Lomi} — rabaxija
7. Jovan Pleskowi} — trgovac
8. Arsenije Lomi}, wegova magaza. Kasnije @arko Ja}imovi}
9. Milorad Mi{a Gavrilovi} — u~iteq
10. Pavle, Spasoje i Dragutin \ukni} — ciglana
11. Sreten Radosavqevi} — trgovac
12. Du{an Radosavqevi} — separacija `ita
13. Svetolik Milovanovi} — trgovac
14. Dragi} Gavrilovi} Krivo{ija — radnik u {koli
15. Mili} Nikoli} Pi}ara — opan~ar
16. Svetomir \ukni}, kasnije Ratomir Nenadovi} — klomfer
17. Draga Gavrilovi} — pisar
18. Miloje Joksimovi} — kafexija
19. Qubi{a \ukni} Zrnce — bojaxija
20. Sre}ko Popovi} — pekar
21. Dra`a Jov~i} — kafexija
22. Bogoqub Konxulovi} — obu}ar
23. @ivota Ristovi} — {najder
24. Dragoqub Mili} — opan~ar
25. Milorad Jovan~evi} Kico{ — trgovac
26. Mihailo Pajevi} Gluvi — limar
27. Petar Krstanovi} — {uster
28. Qubi{a Kolakovi} — trgovac
29. Bogoqub Simeunovi} — opan~ar
30. Milinko i Branislav Markovi} Doda — trgovac gvo`|ara
211
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
Dragoslav Vujovi} — pekar, kasnije Milan Miri} — fotograf
Jov~i} Mili}
Dragomir Miri} — {najder, (Kajin mu`)
Narodno Kupatilo
Dragomir Bogdanovi} — Kova~
^oli} Milisav Purdeq
Dragomir Star~evi} Draga — novoverac
@ivojin \or|evi} pa Dragoslav Obradovi} — kova~
Dragi Jovanovi} — kafexija, pa Dragi{a Desivojevi}
Dragoslav Vujovi} — pekar
Veqko Radovanovi} — mlinar
Ilija Luki} — abaxija
Dragi{a Desivojevi} Nebance — kelner
Milan Obrenovi} pa Dobrivoje Sari} — zemqoradnik
Milivoje Jefti} pa Milan Mihailovi} Azawac — {najder
Dragi{a ]osi} — slu`benik
Lazar Radosavqevi} — sve{tenik
Ivan Pavlovi} — opan~ar
Radenko Marinkovi} — elektri~ar
Milojko Jov~i} — po{tar
@ivko Stojanovi} Guzowa
Mihailo Sari} Baka — abaxija
Milorad Kolakovi} Pe{tanac — sajxija
Bo{ko Vasiqevi} Bo{ki} — dobo{ar
Leva strana — iz @ivkovaca
1. Radovan Vojinovi} — Milevin
2. Radovan P. Vojinovi} Cakin — sodaxija
3. Nikola Sretenovi} — u~iteq
4. Milivoje Antonijevi} — limar
5. Vojin Sari} — zemqoradnik
6. ^eda Nedi} — ba{tovan
7. @andarmerija
8. Vojislav Petronijevi} — kolar
9. Milo{ Jovanovi} Buntula — bravar
10. Hranislav Lazi} — referent suda
11. Ilija Kolakovi}
12. Dragi{a Kolakovi} ]oka — obu}ar
13. Dragomir Pavlovi} pa Po{ta pa @andarmerija
14. Mirosava Nedeqkovi}
15. Kari} pa Qubi{a Gavrilovi} — potkiva~
16. Ivko Tomkovi} — mlinar
17. @ivko Perovi} — kafexija, pa Miodrag Mija \ukni} — {ofer
212
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
Bogoqub Miri} — {umar, pa Petar \ukni} — bojaxija
Milenija Mika Nikoli} — poklonila ku}u crkvi
Lazar Matijervi} — pukovnik
Osnovna {kola
Jova Jefti} — sve{tenik, pa M. Radovanovi}
Svetozar i Mi{a, Slavi{a Savi} — rabaxija
Milorad Mi}a Popovi} Ture — kafexija
Bogoqub Jovan~evi} Zgu~a — voza~
@ivojin \or|evi} pa kova~nica Dragoslava Obradovi}a
\or|e i Zlatija Jefti}
Steva \ukni} ]ora pa Jakova i Du{an \ukni} Surgija — kafexija
Mihailo \ukni} Bixa — kafexija
Radovan i Vasilije Lomi} — trgovac
pa ^edomir Gavrilovi} Luvr trgovac gvo`|em
31. Peri{a Raki} — abaxija
32. Tikomir Milovanovi} — bojaxija
33. Dragojlo \ukni} — bojaxija
34. Dr. Milan Gligorijevi} — lekar (posle dr Tomanija—lekarka)
35. Radenko ]osi} — kova~
36. @ivan Stepanovi} — opan~ar
Popre~no od hotela
1.
2.
3.
4.
5.
6.
@ivojinovi}—Milenki} — abaxija
Novica Petrovi} — Prtqa~a
Dragi Jovanovi} — berberin
Milan @ivkovi} — Mika Era — berberin
Mili} Nikoli} Pi}ara
Mihailo Radosavqevi}
2011. godine
Kara|or|eva ulica
1. Jov~i} Zoran — restoran „Ka~ara”
2. Tuci} Qubica — prodavnica „Tekstil”
3. Milovanovi} Stajka — ku}a
4. Gavrilovi} — ku}a i prodavnica
5. Nikoli} Gordana — prodavnica „Vera luh”
6. Nikoli} Mirjana— ku}a
7. Jovanovi} Predrag — ku}a i prodavnica „Centar”
8. \ukni} Miodrag — kafi} „As”
9. \ukni}i — ku}a
10. „Beogradske Elektrane”— hotel
11. Markovi} Gradimir — lokal sa pekarom
213
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
Popovi} — ku}a i kafe „Jula” (zatvoren)
\ukni} Ru`a— ku}a i lokal
Jungovi} Vladislav — ku}a
Nenadovi} Zorka — ku}a (sru{ena)
Savi} Slavi{a — ku}a
Radovanovi} Milojko — ku}a
Osnovna {kola
Stankovi} Slavko — ku}a i lokal
\ukni} Pantelija — ku}a i lokal
Ambulanta zubna i zdravstvena
Jovan~evi} Miroslav — stan
Dr Jovi} Mi{a — stan
Ili} — ku}a
Luki} Slobodan — ku}a
Ivanovi} Slavko — ku}a
Jovan~evi} Aleksandar — ku}a, lokal
An|elkovi} Sava — ku}a
Bajalovi} — ku}a
Markovi} Predrag — ku}a
214
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
65.
66.
67.
68.
69.
70.
71.
72.
73.
Crkvena ku}a
Kolakovi} Slobodan — ku}a
Drobac Gordana — ku}a
Ja}imovi} Du{anka — ku}a
\ukni} Petar — ku}a
\ukni} Mija — {ofer
Soluji} Qubica — ku}a
Panti} Radmila — ku}a
Petrovi} Stanka — ku}a
Stepanovi} Radomir — ku}a
Raki} Milovan — ku}a
Objekat sportskog dru{tva „Ka~er”
Tomi} Milorad — ku}a
Tomi} Rade — ku}a i poslovni prostor (stari mlin)
Lomi} Milinko [u}ur— ku}a
Gli{i} Zoran — ku}a
Radovanovi} — ku}a
^oli} Milisav — ku}a
Luki} Julijana — ku}a
Obradovi} Gradimir — ku}a
Berowa Zoran — ku}a
Desivojevi} Nenad — ku}a
Kapor Olivera — ku}a
Star~evi} — ku}a
Kolakovi} Miomir — ku}a
Radulovi} Stevan — ku}a
Dimitrijevi} Sini{a — ku}a
Jovanovi} Rada — ku}a
Petronijevi} Sava — ku}a i lokal
Pucarevi} Mirjana — ku}a
Lazi} Srboqub — ku}a
]osi} Dragi{a — ku}a
Radosavqevi} — ku}a
Cekovi} Jovan — ku}a
Marinkovi} Sa{a — ku}a
Mesna kancelarija — poslovni prostor
JKP „[umadija” — poslovni prostor
Jovi~i} Milojko — ku}a
Sari} Milan — ku}a
Antonijevi} — ku}a
Vuca Qudmila — ku}a
Vuki}evi} Radmila — ku}a
Antonijevi} Ru`ica — ku}a
215
74. Puri} Zoran — ku}a
75. Veterinarska stanica — Qig — poslovni prostor
76. Jov~i} Srboqub — ku}a, \or|evi} Milovan — ku}a
77. Dragan Tomi} i T. Arsi} — vila „Zmajevac”
78. Arsi} Tikomir — ku}a
79. Todosi} Dragomir — ku}a
80. Stani{i} Slavko — ku}a
81. Jovanovi} — ku}a
82. Arsi} Aleksandar — ku}a
83. Maksimovi} Miroslav — ku}a
84. Markovi} Rajna — ku}a
85. Nedi} Milanka — ku}a
86. Popovi}—Stevanovi} — ku}a
87. Sari} Dragan Baka — ku}a
88. Arsi} Aleksandar — ku}a
89. Radovanovi} Radovan — ku}a
90. Pavlovi} Rada — ku}a
91. Miri} Miroslav — ku}a
92. Bjele Leposava — ku}a
93. Bildi Nevena — ku}a
94. Nikoli} Zoran — ku}a
95. Medakovi} Rade — ku}a
96. Vojinovi} Milorad — ku}a
97. Vojinovi} Vladan — ku}a
98. Markovi} Bogoqub — ku}a
99. Joksimovi} Milisav — ku}a
100. ^oli} Negoslav — ku}a
101. Pavlovi} Milutin — ku}a
102. ^oli} Aca — ku}a
103. Jovanovi} Zlatija — ku}a
104. Jovanovi} Danica — ku}a
105. Dra`i} Milo{ — ku}a
106. Vojinovi} Rajko — ku}a
107. Jovanovi} Qubinko — ku}a
108. Jankovi} Blagoje — ku}a
109. Trm~i} Miqa — ku}a
110. Dimki} Aleksandar — ku}a
111. Korneti Markovi} Dijana i Viktorija — ku}a
112. Jakovqevi} Verica — ku}a
113. Desivojevi} Sreten — ku}a
216
Lomina ulica
1. PTT — Vaqevo — poslovni prostor
2. Mihailovi} Dana — ku}a
3. Igwatovi} Miodrag Buca — ku}a i kafi} „Kafanica”
4. Ja}imovi} @arko — ku}a i radionica
5. Jov~i} Qiqana — lokal
6. Miri} Marko — ku}a i kafana(zatvorena)
7. Nikoli} Dragomir — ku}a
8. SD „Ka~er” — lokal,kafana (iznajmqena)
9. Kolakovi} — ku}a
10. Simi} Milutin — ku}a
11. Koren~anin Robert — ku}a
12. Stepanovi} — ku}a
13. Nikitovi} — ku}a
14. „Ako-Ako” — prodavnica hleba i peciva
15. Agatonovi} Slobodan — stan
16. Gavrilovi} Rodoqub — stan
17. Dogawi} Milovan — stan
18. Jakovqevi} Milinko — stan
19. Lomi} Radivoje — stan
20. Maksimovi} Desanka — stan
21. Orestijevi} Mirko — stan
22. Popovi} Mira — stan
23. Ra{i} Svetlana — stan
24. Raki} \or|e — stan
25. Cvijanovi} Miodrag — stan
26. Markovi} L. Leposava — stan
27. O[ „Sestre Pavlovi}”
28. Lomi} Radivoje — ku}a, prodavnica, zubna ordinacija
29. Panti} — ku}a
30. Stojanovi} — ku}a
31. Blagojevi} — ku}a, kamenoreza~ka radionica (zatvorena)
32. ]osi} Branka — ku}a
33. Prokopijevi} Jole — ku}a
34. Mati} Dragan — ku}a
35. Markovi} Jovan — ku}a
36. Zem. Zadruga „Ka~er” — lokal
37. Agencija za kwigovotstvene poslove „Mitos” — lokal
38. Raki} Ilija — stan
39. Jakovqevi} Nenad — stan
40. Marinkovi} Radisav — stan
41. Petronijevi} Milijana — stan
42. Despotovi} Miodrag — ku}a, lokal
217
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
65.
66.
67.
68.
Pavlovi} Mirjana — ku}a
Pavlovi} Jovan — ku}a
Milo{evi} Milo{ — ku}a
Markovi} Borivoje — ku}a,prodavnica
„Lido”— poslovni objekat (biv{i „Srbokop”)
]irovi} @ivorad — ku}a
Danilovi} Budimir — ku}a
Jovanovi} Radomir — ku}a
Jov~i} Slobodan — ku}a
Desivojevi} Sreten — ku}a
Panti} Sla|an — ku}a
Dimitrijevi} Milan — ku}a
^oli} Dragan — ku}a
Joti} Branka pa Veterinarska stanica
Pani} Aleksandar — ku}a
Brajkovi} Ananije — ku}a
Stepanovi} Milan — ku}a
\or|evi} Radovan — ku}a
Gaji} Ru`ica — ku}a
Peji} Branko — ku}a
Petrovi} Soko — ku}a
Jamakovi} Mirjana — ku}a
]ulibrk Vlada — ku}a
Lomi} Dragi{a — ku}a
„Belan”— poslovni objekat
„Frigo Bel”— hladwa~a — poslovni objekat
Ulica Vuka Karaxi}a
1. Nenadovi} Milan — ku}a, prodavnica mesa
2. Nikoli} Slobodan Bobi{a — ku}a
3. Despotovi} — ku}a
4. Pavlovi} Du{an — ku}a
5. @ivanovi} Milan Mika - berberin
6. Gruji~i} Velimir — ku}a
7. Pavlovi} Milorad — ku}a
8. Mati} Pavle — ku}a
9. Jelenkovi} Ivan — ku}a
10. Tomi} Rajko — ku}a
11. Ja}imovi} Jordina — ku}a
12. Ivanovi} Darinka — ku}a
13. Jov~i} — ku}a
14. \ukni} Radoslav — ku}a
15. Kolakovi} Radi{a — ku}a
218
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
Deli} Vahid — ku}a
Nikoli} — ku}a
Raji~i} Miroslav — ku}a
Jovanovi} — ku}a
Raki} Branislav — ku}a
Petrovi} Milan — ku}a
Nikoli} Vera — ku}a
Jovanovi} Dragutin — ku}a
Basta Vesna — ku}a
Radosavqevi} — ku}a
Simi} Jovan — ku}a
Kulizi} Du{ko — ku}a
Danilovi} Vladimir — ku}a
Ulica @ivana @ivanovi}a
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Karanovi} Mirjana — ku}a
Ra~i} Ranko — ku}a
Raki} Gajger Qiqana — ku}a
Marinkovi} Nenad — ku}a
Maksimovi} Du{an — ku}a
Borovwak Milica — ku}a
Stevanovi} Du{anka — ku}a
\ukni} Radi{a — ku}a
Ulica Laze Matijevi}a
1.
2.
3.
4.
„FrigoBel”— hladwa~a
Milenkovi} Mi{a — ku}a
Marinkovi} Miodrag — ku}a
\ukni} Gordana — ku}a
Ulica Ka~erska
1. Konxulovi} Radmila — ku}a
2. Raki} Nada — ku}a
3. Radoji}i} Ratko — ku}a
4. Bradowi} Aleksandar — ku}a
5. @ivanovi} Vasilije — ku}a
6. Jov~i} Miroslav — ku}a
7. Stojanovi} Gradimir — ku}a
8. Nenadovi} Sava — ku}a
9. Popovi} Miloje — ku}a
10. Simi} Rajko — ku}a
11. Mihailovi} Dragan — ku}a
12. Zdravkovi} Du{anka — ku}a
219
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
Poto~nik Jovanka — ku}a
Ba{kalovi} Bratislav — ku}a
Markovi} Dejan — ku}a
Mihailovi} Toplica — ku}a
Bogdanovi} Dobrila — ku}a
Nikoli} Sreten — ku}a
Panteli} Vlajkovi} Mirjana — ku}a
Mini} @ika — ku}a
\uri} Radmila — ku}a
Vrani} Petrovi} Gorica — ku}a
Todorovi} Mom~ilo
Ulica @ivana Stojanovi}a
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Andreji} Milica — ku}a
Stani} Qubica — ku}a
Todorovi} Radmila — ku}a
Deni} Nikola — ku}a
^olorovi} Nada — ku}a
Trn~i} Nada — ku}a
Desivojevi} Dragoslav — ku}a
@ivkovi} Predrag — ku}a
Kole
Ulica Rudni~ka
1.
2.
3.
4.
5.
Nenadovi} Milica — ku}a
Lomi} Radivoje — poslovni objekat
PIK „Takovo” — stovari{te pa Otkupna stanica „Mala vajda“
„Ba{kalovi}” — trgovinski objekat
„Ka~er Kop” — poslovni objekat
Ulica J. Radovanovi}a
1.
2.
3.
4.
Desivojevi} Sreten — ku}a
Tomi} Dragi{a — ku}a
„Ka~erKop” — ku}a, poslovni objekat
„BEKO” — odmarali{te
Ulica \enerala \ukni}a
1.
2.
3.
4.
5.
6.
„Rudni~anka” Mati} Violeta — trgovinski objekat
Markovi} Sne`ana — lokal
„San” Jevti} Vesna — kafi}
Markovi} Dejan — kafi}
NIS „Naftagas” — benzijska stanica
\ukni} Du{an — ku}a
220
7. Quji} Dragutin — ku}a
8. \uni} Dostana — ku}a
9. Lomi} — ku}a
10. Toma{ek Bo`idar — ku}a
11. Star~evi} Stevan — ku}a
Ulica Rake Miri}a
1.
2.
3.
4.
\ukni} Miroslav — ku}a
\ukni} Vitomir — ku}a
Mihailovi} Hilda — ku}a
Brankovi} \or|e — ku}a
Ulica Kraqice Marije
1. Lomi} Dragutin — ku}a
2. Milosavqevi} Zoran — ku}a
3. Blagojevi} Zoran — ku}a
4. Simonovi} Zoran — ku}a
5. Jovanovi} Radovan — ku}a
6. Ja}imovi} Slobodan — ku}a
7. Jovanovi} Prvoslav — ku}a
8. Aleksi} Marija — ku}a
9. Stevanovi} Rakita — ku}a
10. Lekovi} Danka — ku}a
11. Markovi} @. Miroslav — ku}a
12. Rankovi} Jawa — ku}a
13. Risti} Savka — ku}a
Ulica Radosava Veselinovi}a
1. @ivoti} Dana — ku}a
2. Sari} Du{ko — ku}a
3. Zamurovi} Dragiwa — ku}a
4. Mihajlovi} Darinka — ku}a
5. Radunovi} Petar — ku}a
6. Raji} Olivera — ku}a
7. ]irovi} Radojica — ku}a
8. Todorovi} Dragan — ku}a
9. Radulovi} Sreten Pilot — ku}a
10. Vuzeli} Vera — ku}a
11. Jov~i} Mihailo — ku}a
Ulica Kneza Maloge
1. Jovi} Milena — ku}a
2. \ukni} Mihailo — ku}a
3. \ukni} Lazar — ku}a
221
Ulica Milijana Jovanovi}a
1. Gojkovi} Neboj{a — ku}a
Ulica Mihaila Miri}a
2. Jovanovi} Rado{ — ku}a
3. Lekovi} Radomir — ku}a
4. Panti} Vlada [ora — ku}a
Ulica Milovana Lomi}a
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Radovanovi} Slobodan — ku}a
Markovi} @arko — ku}a
Markovi} Stevan — ku}a
Jov~i} Srboqub — ku}a
\ilasovi} Bo`idar — ku}a
\ilasovi} Lazar — ku}a
Stepanovi} Milan — ku}a
Ulica [umadijska
1. Jovan~evi} Milovan — ku}a
2. Milo{evi} @ivorad — ku}a
3. \or|evi} Qubisav — ku}a
4. Mladenovi} Sava — ku}a
5. Ba{kalovi} Dragoqub — ku}a
6. Luki} Milo{ — ku}a
7. Vasiqevi} Adam — ku}a
8. Milo{evi} Borivoje — ku}a
9. Milovi} @ivko — ku}a
10. Markovi} Dragana — ku}a
11. Vuk~evi} Radovan — ku}a
Ulica ^elnika Vlkdarga
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Bo`ovi} Miroqub — ku}a
Dogawi} Dragomir — ku}a
Ivanovi} Dragan — ku}a
Petrovi} Tomo — ku}a
Nestorov Milunika — ku}a
Ko{tunica Vojislav — ku}a
Naseqe „Koviqa~a”
1.
2.
3.
4.
Stano{evi} @ivomir @ir — ku}a
Stano{evi} Milisav — ku}a
Mati} Dragi{a — ku}a
Ivanovi} @arko — ku}a
222
5. Tomi} Rajica — ku}a
6. Kolakovi} Srboqub — ku}a
7. Ivanovi} — ku}a
8. Haxi} Radosav — ku}a
9. Haxi} Miroslav — ku}a
10. Miri} Milo{ — ku}a
11. Miri} Radovan — ku}a
12. Markovi} Momir — ku}a
13. Pleskowi} Du{an — ku}a
14. Gli{i} Slobodan — ku}a
Naseqe Glogovica
1. Gavrilovi} Vasilije — Mihailo i Bo`idar — Petar — Vladimir
2. Gavrilovi} Bo`idar — Ra{ko — Mile
3. Ajvaz Vladimir — Mi{a Lomi}
4. Kova~evi} Petar — Dobrivije — Sari} Petar
5. To{ovi} Vasilije
6. Jovanovi} Sr|an — Stevan
7. Radi} Nikola — Jasmina i Milica
8. Pekas Qubi{a
9. Radi} Mi{a — Ranka
10. Negovanovi} Qubinko — Nedeqkovi} Milena
11. Petronijevi} Tihomir — Milinko — Miodrag
12. Petronijevi} Svetomir — Radojica
13. Jovanovi} Dobrivoje — Miroslav
14. Pleskowi} Mom~ilo — Dragan
15. Simi} Radenko — Branka
16. Pleskowi} Vladimir — Negoslav — Milan — Danica i Qiqa
17. Pleskowi} @ivorad
18. Radovanovi} Dragoqub — Mikica
19. Maksimovi} Mi}a — Sekuli} Bane
20. Mili} Du{an
21. Gavrilovi} Milojka — Veqko — Slobodan „Bobek”
22. Petronijevi} Mo{a — Slavi{a — Radijka — napu{tena ku}a
23. Puji} Milan
24. Star~evi} Svetolik — Gojko
25. Star~evi} Tihomir — Dragoslav
Naseqe Drewina
1.
2.
3.
4.
Markovi} — Jovan — Bogoqub — Miroslav — Jovan
Markovi} Jovan — Milivoje — Milorad — Zoran
Markvi} Jovan — Ilija — Radojica i Predrag — zidana 1864. godine
Markovi} @ivorad — Milijana i Sla|ana
223
5. Markovi} Radovan „Grlica“ — zidana 1901. godine
6. Markovi} Milutin — Andija — zidana 1938. godine
7. Markovi} Radojko — Mom~ilo i Miroslav — Branko
8. Markovi} Svetozar „Cveja“ — Milosavljevi} Dragi{a
9. Markovi} Vladimir
10. Markovi} Negoslav
11. Markovi} Branko — Srbijana
12. Markovi} Mihailo „Ka}an“ — Dragan
13. Markovi} Stepan — usvojen Stanimir Haxi} — Stepan — Milovan
14. Markovi} Mihailo — Biqana i Gordana
15. Markovi} Qubi{a — @ivojin
16. Markovi} Sreten — Jovan
17. Markovi} Aleksandar Leka — Srba
18. Markovi} @ivorad — Zoran (Dragan)
19. Markovi} @ivorad — Milovan
20. Markovi} Sreten „Tr}a“ — Desanka
21. Jakovqevi} Slavko i Danica
22. Markovi} Milo{ „^akqa“ — Branka — ku}a prazna
23. Markovi} Lazar — Mile „Fazan“
24. Nikitovi} Radojko — Rajko „^owa“ — Veselin Popov — Olga Huber
25. Nikitovi} Komnen — Radomir — Milisav [email protected] — Dragiwa
26. Nikitovi} Petar — zatim Nedeqko —
ku}u zidali doseqenici iz Sjenice oko 1812. — ostali samo temeqi
27. Nikitovi} Borivoje — Milivoje
28. Nikitovi} Vasilije — Mihailo–Predrag
29. Nikitovi} Milivoje — Dragoqub — Stanimir „^okrqa“ — Dragan
30. Nikitovi} Radovan — Milo{
31. Nikitovi} Milinko „Mixa“ — Radosav — Milan — ostali samo temeqi
32. Nikitovi} Svetozar — Milorad — Rajko i Radenko — Dragan —
Milan — samo temeqi
33. Nikitovi} Milorad — Rajko i Radenko
34. Nikitovi} Vitomir — unuk Milosav — ku}a prazna
35. Milovanovi} Qubomir — Mikailo — Qubomir — Miroslav
36. Milovanovi} Lazar — Petrovi} Zorka — Borivoje — @ivota i Dragan
37. Milovanovi} Milan Ti{qer- Vladimir — Milutin „Mi}ak“ — Zoran
38. Milovanovi} Slavko — Miroslav
39. Raki} Tikomir — Milovan — Goran
40. Petrovi} Milorad
41. Petrovi} Milovan — Borivoje — @ivota i Dragan
42. Papi} Vi}entije — Markovi} Du{an — Dragan
43. Radoji~i} Drago — Milorad
44. Radoji~i} Mikailo — Qubi{a
45. Cvijovi} Miqko — Sreten — Rankovi} Mihailo — Rankovi} Milosav
224
LITERATURA
1. Miloje T. Raki}: Ka~er, antropogena prou~avawa (1905)
2. Savi} O. (1974): Belanovica. Zbornik radova, kw. 25, Geografski institut „Jovan Cviji}“ SANU, Beograd
3. Savi} O. (1972): Qig. Zbornik radova, kw. 24, Geografski institut
4. Jeremija M. Pavlovi} — Ka~er i Ka~erci (1928)
5. Vladimir Kari} — Srpska zemqa — 1887.
6. dr Marija Isailovi} — Osnovne {kole u Vaqevskom kraju
1804—1918 — Narodni muzej 1985.
7. Dr Marija Isailovi} — Vaqevo i okolne oblasti u sredwem
veku — Narodni muzej Vaqevo 1989.
8. Gordana Rafailovi} — „Srpsko selo — Dru{tvene i kulturne
promene u seoskoj zajednici“ (1952—1987)
9. grupa autora — Osnovne [kole u Vaqevskom kraju 1918—1985
—Vaqevo 1986.
10. Nenad Stevanovi} — „ Ko su [umadinci”
11. Mir~eta Vemi} — Qig — SANU zbornik radova 2006.
12. Biqana Milenkovi} — Vukovi},Lasta \apovi} — Etnografska gra|a u delu Jovana Mi{kovi}a
13. „Biografski leksikon Vaqevskog kraja” — „Kolubara“ Vaqevo
14. Milorad Radoj~i} — Stevan Markovi} Singer
15. Milorad Radoj~i} — Zdravstvene zadruge u Belanovici i Qigu
16. Isidor \ukovi} — Rudni~ani i Takovci u oslobodila~kim
ratovima Srbije 1912 — 1918.
17. Milivoje Stankovi} — Prvi {umadijski partizanski odred —
Beograd 1963.
18. „Qi{ko Ka~erske novosti“ — novine SO Qig
19. „Sport u Podriwu“ — sportski list — [abac
20. „Sportski `urnal” — Beograd
21. KPJ u ratu i revoluciji — „Iskra” Minhen
22. Dragoslav Marjanovi} Cile — Qig fotomonografija
225
23. Milovan Mika Milosavqevi} — „Pregled istorije NOB u
[umadiji”, Aran|elovac 1987.
24. Milorad Milosavqevi} — „Rudnik u borbi za slobodu“ De~ije novine 1976.
25. Miodrag Ja}imovi} — kwige — „Arsenije Loma”, „Belanovica”, „Ka~erske legende”, „Slovo ratnikovo”, „Ka~erski rodovi”,
„Ka~erci nekad i sad”, „Ka~er—predeli i qudi”, „U svom vremenu”
26. Zoran Milosavqevi} — Bele{ke — Belanovica
27. Milena Raki} — Bele{ke — Dragoq
28. Wikipedija — svetska enciklopedija
226
[email protected]
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Osnovni podaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Ka~er . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Privreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
Turizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Obi~aji kraja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
[kola i biblioteka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
Zdravstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
Belanovica u ratovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
Zna~ajne li~nosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
Sport . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181
Crkva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195
Grobqe „Pawevac” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209
Stanovnici Belanovice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225
227
CIP — Katalogizacija u publikaciji
Narodna bibliotka srbije, Beograd
908(497.11 Belanovica)
Belanovica, Miroqub, 1944Belanovica / Miroqub Bo`ovi}. - Beograd :
M. Bo`ovi}, 2012 (Vaqevo : Topalovi}). - 244
str. : ilustr. ; 21 cm.
Autorova slika. - Tira` 300. Bibliografija: str. 225-226.
ISBN 978-86-915885-0-2
a)Belanovica
COBISS.SR-ID 192509708
Download

Preuzmi knjigu u pdf formatu