LIST SINDIKATA RADNIKA GRA\EVINARSTVA I IGM SRBIJE • JUL 2012 • BROJ 1
ISSN 2217-9690
Po{tovani ~itao~e,
Gra|evinarstvo pru`a velike mogu}nosti zapo{qavawa, ali nosi i mnoge
opasnosti na poslu. Godi{we, na svetskom nivou, u gra|evinarstvu se povredi
svaki peti radnik. U Srbiji, tako|e,
najvi{e te{kih i kolektivnih povreda,
~esto sa smrtnim ishodom, dogodi se
upravo u sektoru gra|evinarstva. Ove
~iwenice svedo~e da je gra|evinarstvo
najrizi~nija privredna grana. Zato su
bezbednost i zdravqe na radu gra|evinskih radnika tema broj jedan Sindikata
radnika gra|evinarstva i industrije
gra|evinskog materijala Srbije.
Jer, u sektoru gra|evinarstva mnogo
toga zavisi od na~ina na koji radnici
koriste prava i ispuwavaju obaveze da
rade bezbedno. Praksa, me|utim, pokazuje, da su malobrojni oni koji su svesni
opasnosti i rizika svog poziva.
Iz svih tih razloga, pred vama je prvi broj na{eg i va{eg lista „Gradimo sigurnije“ kroz koji }e vas voditi Radi{a,
univerzalni i vredni gra|evinski radnik, opremqen alatima i sredstvima li~ne za{tite, kako to struka zahteva. Ciq
ovog i svih narednih brojeva lista
„Gradimo sigurnije“ je da, pre svega,
radnicima, ali i poslodavcima u sektoru gra|evinarstva obezbedimo osnovne
informacije koje poma`u da se spoznaju
rizici na radnom mestu, osiguraju radni~ka prava na bezbedan rad, opremu i
sredstva li~ne za{tite kao i sigurnost
na poslu.
U realizaciji lista posebnu zahvalnost upu}ujemo „SOLIDAR SUISSE“ - {vajcarskoj organizaciji za pomo} svetu rada koja je prepoznala aktivnosti na{eg
sindikata na podizawu svesti ~lanstva
i svih gra|evinskih radnika o neophodnosti primene svih mera za bezbedan
rad na gradili{tima i u fabrikama.
Primenom tih mera, {titite sebe, a dajete i primer drugim kolegama.
Ima{ samo jedan `ivot i ~uvaj
ga.
^ESTITAMO
8. AVGUST
DAN GRA\EVINARA SRBIJE
2
ZAHTEVI NOVOJ VLADI
Spre~iti rad na crno
• "Siva" ekonomija i rad na "crno",
kao nelojalna konkurencija zna~ajno i posebno optere}uju gra|evinarstvo Srbije
i preduze}a koja posluju u legalnim tokovima. Zbog toga je neophodno, po mi{qewu sindikata doneti Zakon o inspektoratu, a u okviru wega, predvideti glavnog inspektora za gra|evinarstvo, kako
bi se poja~ala inspekcijska kontrola u
sivoj zoni i oja~ala uloga inspekcijskih
organa koji se sada gotovo svi progla{avaju nenadle`nim za "sivu" ekonomiju.
• Sindikat radnika gra|evinarstva i industrije gra|evinskog materijala zahteva i usvajawe Zakona o osigurawu od nesre}nih slu~ajeva i povreda na radu, izmene i dopune Zakona o
radu kako bi se spre~io rad na "crno".
Zakonski rok od osam dana od dana za-
kqu~ivawa ugovora o radu za podno{ewe prijave na osigurawe daje mogu}nosti poslodavcu da ugovor zakqu~uje
svakog dana, odnosno nakon posete inspektora rada.Uvo|ewem obaveze da se
ugovor o radu registruje, spre~ile bi
se zloupotrebe poslodavca.
• Pored pomenutih predloga sledi
i onaj o ograni~ewu prekovremenog rada na godi{wem nivou od 200 ~asova i
utvr|ivawe obaveze poslodavca o evidentirawu dnevnog radnog vremena,
kao i sankcije za poslodavca u slu~aju
nepo{tovawa ove obaveze.
Sindikat radnika gra|evinarstva i
industrije gra|evinskog materijala
Srbije zahteva i smawewe broja radnih
sati u preraspodeli u radnoj nedeqi,
sa 60 na 54 sata.
Sve navedene zahteve sindikat je
uputio predsedniku Srbije, koalicionim grupama za formirawe vlade, Privrednoj komori Srbije i Uniji poslodavaca Srbije.
• Sindikat radnika gra|evinarstva i IGM Srbije zahteva doslednu
primenu Posebnog kolektivnog ugovora za gra|evinarstvo i postavqawe
glavnog inspektora za gra|evinarstvo.
Najva`nije je da se primeni PKU koji
ima pro{ireno dejstvo do aprila 2014.
godine i koji garantuje isplatu osnovnih zarada u {est nivoa, kao i druga
primawa i naknade zarada, ~ime }e svi
radnici i poslodavci u sektoru gra|evinarstva biti dovedeni u pribli`no
iste uslove egzistencije i privre|ivawa.
Vera Bo`i} Trefalt, direktorka Uprave za bezbednost i zdravqe na radu
Stop improvizaciji
avode}i da je dobra
ideja da jedan sindikat pokrene glasilo
koje }e najve}i deo prostora
posvetiti bezbednosti i
zdravqu na radu, Vera Bo`i}
Trefalt, direktorka Uprave
za bezbednost i zdravqe na
radu, istakla je va`nost ove
oblasti i objasnila da je vaqa gledati kao deo poslovawa, a ne kao tro{ak poslodavca.
- Svakodnevno smo svedoci povreda na radu, a jasno je i
to da je svaki proces rada
istovremeno i rizik od povre|ivawa. Da bi rizik bio
spre~en, uspostavqen je sistem preventive. Otuda je i
mnogo tema koje bi bilo dobro prezentovati javnosti,
upravo zbog toga da bude mawe
povreda i da se spre~e rizici
od povre|ivawa na radu, ka`e
na{a sagovornica.
- Smatram da bi u ovoj
oblasti mediji trebalo da
posvete prostor i tome koliko i kako sami zaposleni do-
N
sledno primewuju instrukcije, prvo s aspekta stru~nosti
obavqawa svog posla, a potom
i sa aspekta bezbednosti i
zdravqa na radu. Va`no je da
se zaista strogo pridr`avaju
uputstava s kojima se upoznaju
kroz edukaciju za bezbedan i
zdrav rad. Va`no je da svi budu upoznati i s tim da naj~e{}e do povre|ivawa na radu
dolazi upravo u periodu kada
je aktivan rad na gradili{tima, odnosno u punoj gra|evinskoj sezoni. Istina,
ona sve vi{e gubi neke vre-
menske granice, ali principijelno, ome|ena je u vremenu
od marta do oktobra. Upravo
zadatak medija je da pi{e o
tome kako bi trebalo da se
radi i upu}uje da u poslu ovakve prirode ne sme biti niti jedne improvizacije.
Obja{wavaju}i da insistirawe na tome da na gradili{tu nema mesta improvizovawu, Trefaltova ka`e da je
svako gradili{te prakti~no
`iv mehanizam koji zahteva 24
~asa budnosti dnevno, po~ev
od klasi~ne bezbednosti, odnosno da ono mora da bude dobro obezbe|eno i ozna~eno
tako da na wega niko ne mo`e
da u|e.
- Ovakva tema bi trebalo
da se u medijima posebno na|e
u letwim i prvim jesewim mesecima, jer najvi{e je povre|ivawa radnika zbog rada na neadekvatan i nestru~an na~in i
zbog nepo{tovawa elementarnih mera bezbednosti i zdravqa na radu. Trebalo bi otvoreno razgovarati i o proble-
mima koji doprinose takvom
odnosu prema bezbednosti i
zdravqu na radu, poruka je Vere Bo`i} Trefalt.
Dobro
Notu dobrote i notu mira
uzmi
ako ti je na dohvat ruke
uzmi i zasviraj
i podeli je sa svima
jer dobro je
da je dobro me|u qudima.
I ~uvaj dobro
nemoj neko da ti ukrade
ili proda
~uvaj ga dobro
jer dobro je plemenitog roda.
Zlo oteraj od tebe
{to daqe
oteraj ga osmehom i pesmom
i pusti da te dobro vodi
jer dobro je kao bistra voda
dobrim se zovu samo
mir i sloboda.
Ro|enkov Gruja
Poverenik sindikata
„Polet“- Novi Be~ej
3
Gra|evinci
najugro`eniji
ro{le godine inspektori rada
izvr{ili su 1.082 inspekcijska
nadzora povodom smrtnih, te{kih i kolektivnih povreda na radu.
Od 28 smrtnih povreda, u tom periodu 15 se dogodilo u gra|evinarstvu, {est
u industriji, tri u saobra}aju a po jedna
u poqoprivredi, {umarstvu, opravci vozila i trgovini.
Kada je re~ o te{kim povredama na
radu sa smrtnim ishodom od 18 slu~ajeva, osam se dogodilo u gra|evinarstvu,
pet u industriji, po dve u proizvodwi
hrane...
[to se ti~e te{kih povreda na radu
zabele`eno je 958 i 24 kolektivne povrede.
P
^ak 73 odsto smrtnih povreda dogodilo se u visokorizi~nim i te{kim fizi~kim poslovima. Svi stradali su mu{karci.
U prvoj smeni stradalo je 89 odsto
poginulih.
Bezmalo polovina nastradalih (49
odsto) pripada starosnoj dobi od 46 - 60
godina,a 35 odsto populaciji od 21 do 30
godina.
Kada je re~ o stru~noj spremi 68 odsto stradalih imalo je III ili IV stepen
obrazovawa. Naj~e{}i uzroci stradawa su
radna sredina i ma{ine, odnosno oprema
za rad. Ugovor o radu imalo je 79 odsto
smrtno stradalih lica, dok je 21 odsto
radilo na "crno".
Naj~e{}i uzroci
povreda na radu
nspektorat rada je analizom
do{ao do naj~e{}ih uzroka povreda na radu, a to su:
- rad na neobezbe|enoj visini i na
nepropisno montiranim skelama;
- nekori{}ewe propisanih sredstava i opreme za li~nu za{titu na radu, prvenstveno rad bez za{titnog {lema i za{titnog opasa~a;
- neprimewivawe osnovnih na~ela
organizacije izvo|ewa radova;
- odstupawe od propisanog i utvr|enog procesa rada;
- nepropisna saradwa (koordinacija) u~esnika u radu;
- nepropisan rad sa opremom za rad;
- neosposobqenost anga`ovanih na
radu za bezbedan rad;
- nepotpuno sprovo|ewe mera bezbednosti i zdravqa na radu na mestima
rada.
I
Kako stradamo
1. Obru{avawe zemqe
24 odsto
2. Pad sa visine
21 odsto
3-4. Strujni udar
Pokretni delovi ma{ina
po 18 odsto
5. Pad predmeta na zaposlene
11 odsto
6-7. Gu{ewe i ostalo
4 odsto
Me|u poginulima,
najugro`eniji najstariji
Obru{avawe zemqe na gradili{tu u Zemunu odnelo je pro{le godine ~etiri `ivota
Tu`ila{tva na sceni
Prvo po xepu
avna tu`ila{tva pokrenula su u toku pro{le godine krivi~ni postupak za nepreduzimawe mera bezbednosti i zdravqa na radu usled kojih je do{lo do smrtnih, te{kih i kolektivnih povreda na radu protiv 24 lica (nepreduzimawa mera - {est, izazivawe opasnosti
neobezbe|ivawem mera - 10 i nepropisno
i nepravilno izvo|ewe gra|evinskih radova - osam lica).
J
Za krivi~no delo - te{ka dela protiv
op{te sigurnosti prijavqena su 43 lica.
Optu`eno je pet lica, donete dve osu|uju}e presude, dva lica su platila kazne od
po 50.000 dinara...
Kada je re~ o prekr{ajnom postupku
pokrenuta su 922 po Zakonu o bezbednosti i zdravqu na radu dok je re{en 461. U
162 slu~aja izre~ene su nov~ane kazne po
Zakonu o bezbednosti i zdravqu na radu i
po Zakonu o prekr{ajima.
od 56 - 60 godina
51 - 55
26 - 30
46 - 50
41 - 45
21 - 25
31 - 35
do 20
36 - 40
18 odsto
17 odsto
17 odsto
14 odsto
11 odsto
11 odsto
4 odsto
4 odsto
4 odsto
Kriti~no ponedeqkom
Naj~e{}e smrtne povrede na radu po danima:
ponedeqak 25 odsto
sreda 21 odsto
petak 21 odsto
~etvrtak 18 odsto
subota 11 odsto
utorak 4 odsto
nedeqa 0 odsto
4
Oni mogu: HOLCIM SRBIJA
Preventiva
Bez povreda {est godina
ada smo 6. jula posetili Holcim
Srbija `iva u termometru ve} je
prebacivala 36. podelak. Grupu
radnika zatekli smo na odmoru u hladovini. [titili su se ispod drve}a
ispred zgrade, a svako od wih mogao je
da se odmara i u klimatizovanim prostorijama firme. Vladan Risti}, voza~
– operater na pumpi i Sa{a Stojanovi}, tako|e voza~ , ube|eni su da po
ovakvoj tropskoj vrelini najboqe
okrepquje odmor u hladovini drve}a u
krugu firme.
K
Voza~i kamiona Vladan Risti}
i Sa{a Stojanovi}
- Pored klimatizovanih prostorija,
u koje uvek mo`emo da u|emo i da se
osve`imo, tu su sokovi i sve`a voda, a
i svako od vozila – ogromni specijalni
kamioni opremqeni su klima ure|ajima.
Sli~no nam pri~aju i Aleksandar
Budi{in , voza~ ogromnog miksera (kamion za cementnu masu) koji je sa kolegama u hladovini, dok o~ekuje po~etak
vo`we.
- Imamo i mi – voza~i obaveznu za{titnu opremu – {lem, rukavice, nao~ari, obu}u i za{titni prsluk. Kad bismo
«zaboravili» neki deo od te opreme,
na{a OHS slu`ba bi to evidentirala,
pa nema svrhe da budemo «zaboravni»,
ka`e nam Budi{in.
Wegov kolega Sa{a Stojanovi} zna
za preporuke Ministarstva rada i
Uprave za bezbenost i zdravqe na radu
za rad pod visokim temperaturama. Po{tujemo te preporuke, naravno, prvenstveno u zavisnosti od prirode posla
koji radimo.
- Dobro nam do|u hladna voda i
osve`avaju}i napici, u koje ne spada i
pivo, {eretski komentari{e Sa{a.
A da je u Holcimu zaista sve pod konac, {to se bezbednosti i zdravqa na
radu ti~e, svedo~e brojni panoi u krugu
fabrike. Pored uputstava i obave{tewa o neophodnosti da se u krug ne ulazi bez za{titne opreme, koja je ~ak i
nactana, tu je i najupe~atqiviji – ~asovnik sli~an digatalnom , na kojem je zabele`eno da se ovde radilo svih 2.097 dana bez ijedne povrede na radu.
Pauza od 10
do 17 ~asova
Za{tita zaposlenih od sun~evog
zra~ewa pri radu na otvorenom i visokim temperaturama pri radu na
otvorenom i u zatvorenom radnom
prostoru, mo`e se izvesti na dva na~ina: jedan se odnosi na organizaciju
poslova, a drugi na prilago|avawe
radne sredine. Rizici od nastanka
oboqewa (poreme}aji termoregulacije organizma) i povre|ivawa zaposlenih zbog visokih temperatura mogu se
smawiti primenom slede}ih mera za{tite:
- skra}ewe radnog vremena;
- preraspodelom radnog vremena
ako vrsta posla dozvoqava;
- za zaposlene koji obavqaju poslove na otvorenom obezbediti ~este
pauze od 10 do 17 ~asova;
- za isti posao na otvorenom, ako
je mogu}e, formirati grupe koje bi se
smewivale;
- ako je mogu}e obezbediti,na radnim mestima na otvorenom, nadstre{nice od reflektuju}eg materijala;
- u pauzama za zaposlene obezbediti zaklone i hladniji prostor za odmor;
- obezbediti dovoqne koli~ine
sve`e vode i hladne napitke;
- vr{iti polivawe puteva i saobra}ajnica;
- koristiti li~na za{titna sredstva;
- u zatvorenom radnom prostoru
obezbediti adekvatnu ventilaciju i
klimatizacione ure|aje dr`ati u ispravnom stawu;
- primewivati propisane op{te i
posebne mere za{tite za konkretna
radna mesta i poslove.
5
Ni{ta kao voda
danima u kojima je Beograd na 36
stepeni Celzijusa u plusu, disao na {krge, radnici Mostogradwe «le~ili» su pan~eva~ki most.
Dok nam Igor Brankovi}, in`ewer obja{wava da radnici ove gra|evinske
firme rade na sanaciji dva stuba na silaznoj konstrukciji, zadirawu, sanaciji
le`i{ta i spu{tawu konstrukcije, wegove kolege koriste posledwe trenutke pauze za odmor u hladovini nekoliko
stabala u koju se tako|e sklawaju od
vreline.
U ratu sa visokom temperaturom, na
ovom gradili{tu, oru`je su ~e{}e pauze, a obezbe|ena je i pija}a voda.
Nismo primetili da ba{ svi zaposleni nose za{titne {lemove i opremu,
ali su nam rekli da je imaju i da su je odlo`ili dok se odmaraju.
- Imamo za{titnu opremu, a donose
nam hladnu i mineralnu vodu, a kad sunce zaista pripe~e, ~esto se odmaramo,
dobacio je Boban Jovanovi}, dizali~ar,
dok je `urio da ponovo pokrene grdosiju na ovom velikom gradili{tu.
U
Uputstvo o radu pri visokim temperaturama
Alarm – 36 stepeni
Vlada Republike Srbije je 2007. godine donela preporuku za poslodavce, da na radnim mestima na otvorenom izvr{e organizaciju rada
na takav na~in da se spre~i direktno izlagawe sun~evom zra~ewu zaposlenih za vreme visokih spoqnih temperatura (iznad 36 stepeni Celzijusa).
Kod zaposlenih koji su izlo`eni visokim temperaturama mogu nastati poreme}aji termoregulacije (sun~anica i toplotni udar) kao i pove}ana opasnost
od povre|ivawa. Potrebno je znati slede}e:
Sun~anica: Nastaje kada je glava du`e na suncu, posebno kada je potiqak
direktno na visokoj temperaturi i pod uticajem sun~eve toplote. Ozbiqni
slu~ajevi sun~anice se mogu zavr{iti nesvesticom, pa i komatoznim stawem.
Simptomi: Sun~anica po~iwe jakom glavoboqom, ko`a je suva, uz stalno pove}awe telesne temperature. Mogu se javiti vrtoglavica, nemiri, pospanost i
povra}awe, a ako se nastavi i daqe izlagawe sun~evom zra~ewu mo`e do}i do zujawa u u{ima, poreme}aja vida, pa i nesvestice. Puls je ubrzan, a disawe plitko
i ubrzano. Pogor{awu osnovnog stawa doprinosi i pove}ano znojewe.
Prva pomo}: Osobu za koju sumwate da pati od sun~anice, hitno smestiti
u hladovinu ili u rashla|enu, zatamwenu prostoriju i raskomotiti je. Va`no je
postepeno rashla|ivawe polivawem i stavqawe hladnih obloga sa ledom na potiqak i glavu. Potrebna je stalna kontrola telesne temperature. Zaposlenom
koji je pogo|en sun~anicom davati hladne napitke (zabraweno je davati alkohol i kafu). Kad je re~ o te`im slu~ajevima sun~anice potrebno je {to pre
zatra`iti lekarsku pomo}.
Radnici Mostogradwe: pauza u hladovini
Toplotni udar
rlo je sli~an sun~anici, mada ne
mora nastati kao posledica direktnog izlagawa suncu (mogu ga
dobiti voza~i koji sede u pregrejanom
automobilu, zaposleni u industriji
V
kraj visokih pe}i, kotlova i sl.). Toplotni udar nastaje kao rezultat naglog i ~estog, prekomernog pove}awa
telesne temperature i nemogu}nosti
organizma da telesnu temperaturu odr-
`i u normalnim granicama. Obi~no se
javqa kada je pove}ana vla`nost vazduha
u vreme letwih sparina, jer je u takvim
uslovima ote`ano znojewe i prirodno
hla|ewe organizma. Za vreme toplotnog
udara telo gubi sposobnost termoregulacije, tako da se mo`e pregrejati ili u
nekim slu~ajevima rashladiti.
Simptomi: Pre pojave toplotnog
udara mogu se javiti malaksalost i gr~evi, vrtoglavica, `e| i slabost. Zbog dehidracije osoba prestaje da se znoji i
ose}a jaku glavoboqu, vrtoglavicu, zujawe u u{ima, pulsirawe u grudima i jaku
vru}inu. Toplotni udar nastaje naglo i
bez najave - iznenadnim kolapsom i padom krvnog pritiska. Ko`a unesre}enog
je topla, vidqivo povi{ene temperature, suva i crvena, zenice su u po~etku su`ene, a kasnije pro{irene.
Prva pomo}: U slu~aju toplotnog
udara, kao i kod sun~anice mora se odmah po~eti sa rashla|ivawem ugro`ene
osobe. Ugro`enog treba skloniti u
hladovinu, skinuti mu ode}u i obilno
ga rashla|ivati hladnom vodom, ako se
telo ugro`enog hladi onda ga treba
utopqavati . Istovremeno treba, odmah,
pozvati hitnu pomo}.
6
Lafar` BFC
Za primer
a je briga o zaposlenima u Lafar`u
BFC na prvom mestu govori podatak
da u prethodnih pet godina nije zebele`ena nijedna povreda na radu.
Prema re~ima @ivojina Stojiqkovi}a,
predsednika Sindikalne organizacije Lafar`
BFC, zaposleni u toj kompaniji su zadovoqni
svojim statusom i socijalno-materijalnim polo`ajem. Svake godine, u decembru, sindikat
potpisuje kolektivni ugovor s poslodavcem i
uvek se te`i da on bude poboq{an u korist zaposlenih.
- Kada je u pitawu bezbednost i zdravqe na
radu na{ sindikat se uklapa u principe koje
sprovodi Lafar`. Imamo vrhunsku za{titnu
opremu. U dogovoru s poslodavcem, radnici
imaju redovne zdravstvene preglede, a za `ene
je obezbe|en poseban preventivni pregled, ka`e Stojiqkovi} i dodaje da je za zaposlene u
Lafar`u BFC obezbe|en i besplatan sme{taj,
u vreme godi{wih odmora, u Igalu.
Nastavqaju}i tradiciju, i ove godine, nagra|eni su najboqi radnici Lafar` BFC u
2011. godini. Prva nagrada u visini prose~ne
neto zarade u LBFC dodeqena je Bratislavu
Smiqkovi}u iz komercijalnog sektora. Druga
D
Dobitnici godi{we nagrade
nagrada u visini polovine prose~ne zarade
pripala je Borki Rai~evi} iz Sektora qudskih
resursa, a tre}a nagrada u iznosu od tre}ine
prose~ne zarade pripala je Jelenku Luki}u iz
organizacione celine Proizvodwa i Zlatanu
Ambru{u iz Odr`avawa. Za poseban doprinos
razvoju bezbednosti i zdravqa na radu, u radu
sa izvo|a~ima sa tre}inom prose~ne zarade u
LBFC nagra|en je Miroslav Karunovi}, koordinator za investicije.
Nagra|eni su i radnici koji su dali najkvalitetnije inicijative u bezbednosti i zdravqu na radu u 2011. godini, kao i zaposleni sa
Iz Uredbe o bezbednosti i zdravqu na radu na privremenim
ili pokretnim gradili{tima (I)
Obaveza primene preventivnih mera
I. Osnovne odredbe
^lan 1.
Ovom uredbom propisuju se minimalni zahtevi
koje su investitor,odnosno zastupnik investitora
za realizaciju projekta,koordinator za bezbednost
i zdravqe na radu u fazi izrade projekta,koordinator za bezbednost i zdravqe na radu u fazi izvo|ewa gra|evinskih radova,poslodavac i druga lica du`ni da ispune u obezbe|ivawu primene preventivnih mera na privremenim ili pokretnim gradili{tima.
IV. Prijava gradili{ta
^lan 9.
Investitor, odnosno zastupnik investitora je
du`an da popuni Prijavu gradili{ta (Prilog 3) u
slu~aju kada je na gradili{tu:
1) planirano trajawe radova du`e od 30 radnih
dana i istovremeno radi vi{e od 20 zaposlenih ili
2) planiranim obimom radova obuhva}eno vi{e
od 500 lica ili dana.
Investitor, odnosno zastupnik investitora je
du`an da popuni Prijavu gradili{ta
(Prilog 3) bez obzira na trajawe radova i broj
zaposlenih koji izvode te radove, kada se na gradili{tu izvode radovi navedeni u Pregledu radova
pri kojima se pojavquje specifi~an rizik od nastanka povreda i o{te}ewa zdravqa zaposlenih
(Prilog 2).
Investitor, odnosno zastupnik investitora je
du`an da popuwenu Prijavu gradili{ta (Prilog 3)
dostavi nadle`noj inspekciji rada najkasnije 15 dana pre po~etka rada na gradili{tu, a kopiju Prijave
gradili{ta (Prilog 3) postavi na vidno mesto na
gradili{tu.
Investitor, odnosno zastupnik investitora je
du`an da a`urira Prijavu gradili{ta (Prilog 3) u
slu~aju promena koje uti~u na zavr{etak radova, uvo|ewe novog poslodavca ili drugog lica ili privremene obustave radova na gradili{tu i da a`uriranu Prijavu gradili{ta (Prilog 3) dostavi nadle`noj inspekciji rada najkasnije u roku od 15 dana
od dana a`urirawa, a kopiju a`urirane Prijave gradili{ta (Prilog 3) postavi na vidno mesto na gradili{tu.
VII. Odgovornost investitora, odnosno
zastupnika investitora, poslodavca i drugih
lica
^lan 14.
Odre|ivawe koordinatora, za obavqawe poslova iz ~l. 11. i 13. ove uredbe, ne osloba|a investitora, odnosno zastupnika investitora odgovornosti koje imaju u vezi sa obavqawem tih poslova.
Investitor, odnosno zastupnik investitora
ne mogu svoje obaveze i odgovornosti propisane
ovom uredbom preneti na poslodavca.
Obezbe|ivawe sprovo|ewa odredaba ~l. 11. i
13. ove uredbe, ne uti~e na obaveze i odgovornosti
poslodavca i drugih lica na gradili{tu, u vezi sa
primenom mera bezbednosti i zdravqa na radu.
VIII. Obaveze poslodavca
1. Op{te obaveze
^lan 15.
Poslodavac je du`an da:
1) obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i
u radnoj okolini na kojima su primewene mere bezbednosti i zdravqa na radu, a naro~ito da pri primeni preventivnih mera u skladu sa odredbama ~lana 12. ove uredbe, sprovodi mere za bezbedan i
zdrav rad utvr|ene u Pregledu mera za bezbedan i
zdrav rad na privremenim i pokretnim gradili{tima (Prilog 4);
najve}im li~nim doprinosom ovoj akciji u
LBFC.
Nagra|eni su i najbezbedniji izvo|a~ radova u LFBC i najbezbednija kompanija u oblasti
transporta. Prvi put ove godine dodeqeno je
i priznawe za uspe{no obavqen posao sa najve}im rizikom i najbr`u integraciju u Lafar`
sistem bezbednosti i zdravqa na radu.
Nagra|enima je ~estitao Kostin Bork, generalni direktor Lafar` BFC, i tom prilikom je istakao da je posebno zadovoqan {to se
proslavqa pet godina bez povreda na radu, nadaju}i se da }e i 2012. biti uspe{na.
2) pri izvo|ewu radova na gradili{tu uzima u
obzir instrukcije i uputstva koje dobija od koordinatora za izradu projekta i koordinatora za izvo|ewe radova, kao i da sara|uje sa drugim poslodavcima i licima u primeni mera bezbednosti i
zdravqa na radu.
Svi poslodavci na gradili{tu su du`ni da se
upoznaju sa Planom preventivnih mera (Prilog 5),
odnosno wegovim izmenama i dopunama o ~emu pismeno izve{tavaju investitora, odnosno zastupnika
investitora.
Pregled mera za bezbedan i zdrav rad na privremenim i pokretnim gradili{tima (Prilog 4) od{tampan je uz ovu uredbu i ~ini wen sastavni deo.
2. Obave{tavawe zaposlenih
^lan 16.
Poslodavac je du`an da zaposlenima ili wihovim predstavnicima za bezbednost i zdravqe na radu obezbedi sve informacije koje se odnose na bezbednost i zdravqe na radu, a naro~ito o merama koje se preduzimaju u ciqu ostvarivawa bezbednih i
zdravih uslova za rad na gradili{tu.
Informacije moraju biti razumqive zaposlenima na koje se odnose.
3. Saradwa sa zaposlenima
^lan 17.
Poslodavac i zaposleni,odnosno wihovi predstavnici za bezbednost i zdravqe na radu du`ni su
da sara|uju u vezi sa svim pitawima koja se odnose
na bezbednost i zdravqe na radu na gradili{tu, a
naro~ito kada se radi o primeni odredaba ~l. 12,
13.i 15.ove uredbe,vode}i ra~una o rizicima od nastanka povreda i o{te}ewa zdravqa zaposlenih i
veli~ini gradili{ta.
IX. Obaveze drugih lica na gradili{tu
^lan 18.
Druga lica koja u~estvuju u radu na gradili{tu
du`na su da primewuju propise iz oblasti bezbednosti i zdravqa na radu, druge propise i mere iz
Pregleda mera za bezbedan i zdrav rad na privremenim i pokretnim gradili{tima (Prilog 4) ove uredbe, kao i da uzimaju u obzir instrukcije i uputstva
koordinatora za izradu projekta i koordinatora za
izvo|ewe radova i sara|uju sa drugim poslodavcima
i licima u primeni mera za bezbedan i zdrav rad.
7
Kompanija HOLCIM: visoki standardi u bezbednosti i zdravqu na radu
Vi{estruka provera
a svim lokacijama i jedinicama u
Srbiji, Holcim trenutno zapo{qava 460 radnika. Standardi
koje postavqa Kompanija u oblasti bezbednosti i zdravqu na radu izuzetno su
visoki. Svako iz menaxerskog kruga u ovoj
kompaniji odgovoran je i za realizaciju mera za{tite na radu, kako se to ka`e na
«svom terenu».
- Za deset godina rada u Srbiji, Holcim je na ove na{e gra|evinarske prostore uveo brojne nove mere bezbednosti,
za{tite i zdravqa na radu. Re~ je o najvi{im svetskim standardima na ovom planu,
pa je generalno opredeqewe da se u Hol-
N
cim Srbija, pored nacionalnih, primewuju Holcimovi stro`iji standardi, objasnio nam je Milo{ Miri}, direktor za
qudske resurse u Kompaniji Holcim Srbija.
Na{ sagovornik nam je objasnio da
Holcim ne prihvata rad na "crno", jer da
bi neko bio wegov saradnik na poslu, odnosno podugovara~, ili podizvo|a~, du`an je da u praksi pro|e kroz predkvalifikaciju.
U saradwi sa na{om slu`bom za bezbednost i zdravqe na radu prethodno moraju da se prijave za pomenutu predkvalifikaciju za bezbednost i za{titu na radu.
Zna~i da }e morati da ispune niz Holcimovih upita, pre nego {to dobiju ponudu.
Po tom upitu, kompanija kojoj se obratimo,
prvo mora da doka`e da postoji, da prika`e osnovne podatke o sebi, prilo`i svoj
akt o proceni rizika na radu, odnosno da
ispuni ~itav sistem mera, a tek potom da
bude registrovana za poslove koje bi trebalo da radi za Holcim. Kad se takva kompanija, po svim kriterijumima upita uskladi sa Holcimom, postaje kandidat za tender, a kad dobije tender, u sklopu ugovora
o anga`ovawu, na parafirawe dobija poseban ugovor o po{tovawu mera za{tite na
radu. I tu nije kraj, jer kad kompanija koja
je dobila tender, po~ne da radi, prvo je da
za sve svoje zaposlene koji mogu da u|u u
posao sa Holcimom, dostavi kopije ugovora o radu, a svakog meseca i kopije M-4
obrazaca, naglasio je Miri}.
Milo{ Miri}, direktor za qudske resurse i Sa{a Jovi}, menaxer operacije u betonu
Pet pravila
a{a Jovi}, menaxer operacije u
betonu, zadu`en za realizaciju
mera za{tite na radu najodgovorniji je pred Kompanijom za ovaj delokrug. Istovremeno, u samoj Kompaniji postoji i stru~wak koji je formalno zadu`en za bezbednost i zdravqe na radu.
- Zaposleni koji poku{a da na radno
mesto do|e, a da zaobi|e i ne postupa
po predvi|enim merama za{tite na radu,
ne bi mogao do svog radnog mesta ni da
stigne, bio bi iskqu~en iz procesa proizvodwe, dok ne prihvati da se pona{a
S
po standardima Kompanije u delu bezbednosti, za{tite i zdravqa na radu.
Preciznije, dok ne prihvati svu za{titnu opremu i ne preduzme druge mere za{tite predvi|ene za mesto na kojem radi. Pravilo u Kompaniji je da nikoga
nov~ano ne ka`wavamo zbog nepo{tovawa pravila za bezbednost i zdravqe na
radu. Prilikom zapo{qavawa, u ugovoru
postoji i aneks u kome je precizirano da
je zaposleni du`an da po{tuje pet na{ih
osnovnih pravila: prvo - nije dozvoqeno
ometawe i ugro`avawe rada i wegovog
dovo|ewa u zonu nebezbednosti. Drugo
je pravilo da je svaki zaposleni du`an
da obavesti, ili prekine rad, ukoliko
se uveri da se neki posao odvija na nebezbedan na~in. Ni{ta mawe va`no je i
tre}e osnovno pravilo da se u krug firme ne sme u}i ukoliko je zaposleni konzumirao alkohol ili neku drogu. Sledi
i ~etvrto osnovno pravilo da svaki zaposleni mora da u toku rada koristi za{titnu opremu koju obezbe|uje Kompanija. Takvih odela ima vi{e vrsta, a ona su
prilago|ena vremenskim uslovima. I, peto, mada ne po va`nosti posledwe
osnovno pravilo je da svaka povreda zaposlenog mora biti prijavqena, objasnio nam je Jovi}.
GRADIMO SIGURNIJE, list Sindikata radnika gra|evinarstva i IGM Srbije • Izdava~: SINDIKAT RADNIKA GRA\EVINARSTVA I
IGM SRBIJE, De~anska 14/V, 11000 Beograd, tel/faks: (011) 3238-728, e-mail: [email protected] • Glavni i odgovorni urednik: DU[KO
VUKOVI] • Izvr{ni izdava~: NIP „RADNI^KA [TAMPA“, Trg Nikole Pa{i}a 5/V • Tehni~ki urednik: ^ASLAV BJELICA • [tampa
„[TAMPARIJA BORBA“ • Tira`: 10.000 • CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodne biblioteke Srbije 331.105:624; ISSN 2217-9690
= Gradimo sigurnije; COBISS.SR-ID 192353036
Zajedno smo izborili
Kolektivni ugovor za gra|evinarstvo i industriju gra|evinskog materijala Srbije
Neposrednom primenom Posebnog kolektivnog ugovora zaposleni od 29. marta
2012. godine imaju pravo na:
• topli obrok 4.002,00 dinara mese~no - do 28. februara 2013.
• regres 14.007,00 dinara godi{we - do 28. februara 2013.
* ova davawa zavise od visine minimalne zarade koja je utvr|ena za period
april 2012 - februar 2013.
• terenski dodatak 608,50 dinara dnevno - mogu}e promene ovog iznosa u zavisnosti od prose~ne mese~ne zarade zaposlenih u Republici Srbiji
Neto zarade bez poreza i doprinosa za puno radno vreme i standardni u~inak
po grupama poslova iz Posebnog kolektivnog ugovora
I grupa 20.010,00 dinara za 174 sata .............nekvalifikovani radnik
II grupa 24.012,00 dinara za 174 sata ............polukvalifikovani radnik
III grupa 28.014,00 dinara za 174 sata ...........KV radnik sa 3 god. {kole
IV grupa 30.015,00 dinara za 174 sata...........tehni~ar i KV radnik sa 4. god. {kole
V grupa 36.018,00 dinara za 174 sata............vi{a {kolska sprema i VKV radnik
VI grupa 50.025,00 dinara za 174 sata...........fakultetsko obrazovawe
* za rad no}u - najmawe 26 odsto od
osnovice i
* za rad u smenama - najmawe 26 odsto
od osnovice.
Otpremninu za odlazak u penziju: 3
prose~ne bruto zarade u Republici 168.375,00 dinara (ovo je zbir tri prose~ne bruto zarade za mart 2012), ili tri
prose~ne bruto zarade zaposlenog ako je
to za wega povoqnije, ili tri prose~ne
bruto zarade kod poslodavca ako je to za
zaposlenog povoqnije.
Otpremninu u slu~aju vi{ka: za prvih
deset godina radnog sta`a po 1/3 bruto
zarade za svaku godinu. Za preostale godine radnog sta`a po 1/4 bruto zarade zaposlenog.
Navedeni iznosi su minimumi koje je
poslodavac du`an da isplati zaposlenom
za puno radno vreme i standardni u~inak.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca
mogu se utvrditi ve}i iznosi ovih primawa,{to zavisi od snage sindikata i mogu}nosti poslodavca.
Navedena primawa se obavezno uve}avaju za minuli rad,od 0,4 odsto od osnovice za svaku punu godinu rada ostvarenu u
radnom odnosu, kao i:
* za prekovremeni rad - najmawe 26 odsto od osnovice;
* za rad na dan praznika koji je neradan dan - najmawe 110 odsto od osnovice;
ПРИСТУПНИЦА
Име и презиме __________________________________________________ЈМБГ ___________________________________________
Адреса ________________________________________________________________________________________________________
Телефон ________________________________________________ Е-mail _________________________________________________
ИЗЈАВА
Изјављујем да слободно и добровољно приступам Синдикату радника грађевинарства и ИГМ Србије и у свему прихватам Статут и
Програм Синдиката. Уплату чланарине у износу од 1 одсто своје нето зараде вршићу лично сваког месеца на жиро рачун Синдиката
радника грађевинарства и ИГМ Србије број 275-220036573-58 (Societe Generale Banka Srbija)
Место и датум учлањења
_________________________________
Потпис
_______________________________
СИНДИКАТ РАДНИКА ГРАЂЕВИНАРСТВА И ИГМ СРБИЈЕ
11000 БЕОГРАД, Дечанска 14/V; Тел/факс: 011/3238-728, 3335-202, E-mail: [email protected]; [email protected]; www.sgigm.org.rs
(Приступницу и изјаву доставити лично, електронски или поштом)
Download

^ESTITAMO 8. AVGUST DAN GRA\EVINARA SRBIJE