Alfa Univerzitet
Fakultet za trgovinu i bankarstvo
mr Stanko Bulajić
DOKTORSKA DISERTACIJA
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA
GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Beograd, 2014.
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
APSTRAKT
Uloga slobodnih zona u svetskoj ekonomiji svakim danom je značajnija. Sada je pravo vreme da se
pokrene pitanje razvoja slobodnih zona u Srbiji, kao deo nacionalne strategije i privrednog razvoja
u procesu tranzicije i pozicioniranja slobodnih zona u uslovima globalizacije međunarodne
trgovine.
Savremene slobodne zone omogućiće modernu naprednu proizvodnju (jer će se proizvoditi novim
tehnologijama, uz mnoge spoljnotrgovinske, carinske i druge beneficije i pogodnosti, pa će tako
proizvedena roba u ovim slobodnim zonama u izvozu na mnogim svetskim tržištima biti
konkurentna drugim inostranim robama, a time će se omogućiti i brže uključenje domaće privrede
u međunarodne privredne tokove i međunarodne privredne integracije.
Institut slobodnih zona je u suštini vrlo značajan za međunarodne privredne odnose sa aspekta
smeštaja carinskih roba, njenog oplemenjivanja industrijske proizvodnje, uvoza-izvoza, u kojima
učestvuju ne samo domaći privredni subjekti nego i strani, putem stranih ulaganja, joint venture
poslova, osnivanja mešovitih preduzeća u zoni itd.
Dizajniranje i pozicioniranje slobodnih zona u uslovima globalizacije međunarodne trgovine kao i
direktna strana ulaganja i razvoj novih tehnologija, imaju sve veći uticaj na internacionalnu
ekonomiju. Slobodne zone igraju važnu ulogu kao instrument za najbrže privlačenje investicija u
određenim područjima. One predstavljaju samo jedan od mogućih instrumenata ekonomske politike
razvoja privrede.
Slobodne zone ne predstavljaju samo instrument za korišćenje poreskih beneficija i carinskih
ustupaka, već one obuhvataju i razvojni mehanizam ekonomske politike i procedure. Kao institucije
i organizacije, slobodne zone obuhvataju procese koji privlače i zadržavaju ulagače pod propisanim
i kontrolisanim uslovima, povoljnim za njihov razvoj, instaliranje privrednih programa i novih
tehnologija kao i ostvarenje većeg profita.
Dakle, iz napred navedenog, potrebno je primeniti moderan koncept slobodnih zona, koji im pored
trgovačkog, daje karakter za obavljanje različitih delatnosti, naročito proizvodnih, sa posebnim
pogodnostima za korisnike, kako bi ih privukli da investiraju kapital, donesu nove tehnologije i
postignu osnovni cilj – veće uposlenje radne snage zemlje domaćina.
2
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Ključne reči: Slobodne zone, slobodne carinske zone, strana i zajednička ulaganja, direktne strane
investicije DSI, industrijski parkovi, carina i carinske pogodnosti, investiciona klima u Srbiji.
3
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
ABSTRACT
The role of free-trade zones in the world economy is becoming more important every day. Now it is
the right moment to initiate questioning of the development of free-trade zones in Serbia, as part of
the national development during the transition process and the positioning of the free-trade zones
during globalization of the international trade.
The contemporary free-trade zones will enable the modern production (because they will deal with
new technologies, along with many benefits of the international trade, customs and other positive
factors, thus enabling the produced goods in these free-trade zones and during export to have the
competitive advantage in comparison to other foreign goods. Such practice will enable better
involvement of the domestic economy in the international economic circles and better international
economic integration.)
The institute of free-trade zones is very important for international economic relations in terms of
storing custom goods, nourishing industrial production, and export-import that includes not only
domestic subjects but also the foreign ones in terms of international investment, joint venuture
activities, starting a joint partnership in the zone, etc.
Designing and positioning of free-trade zones in the globalization of international trade, as well as
the foreign direct investments and the technological development are becoming more important in
the international economy. The free-trade zones play an important role as the instrument for the
fastest attracting of investment in certain regions. These zones represent just one of the possible
instruments in the economic policy that contributes to the development of the entire economy.
Not only do free trade zones represent the instrument for using the tax and customs benefits, but
they also include the development mechanisms of the economic politics and procedures. In terms of
the institutions and organizations, the free-trade zones represent processes that attract and retain
investors according to the regulated and controlled conditions, which contributes to their
development, installation of the programs and new technologies, as well as to the achievement of a
bigger profit.
4
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Therefore, on the basis of the aforementioned facts, it is needed to apply the modern concept of
free-trade zones, which apart from trading, provide the framework for different activities, especially
in the production, with special benefits for users, so that they are attracted to invest capital, bring
their technologies and achieve the main goal – the greater involvement of the workforce in the host
country.
Key words: Free zone, duty-free zone, foreign and joint ventures, foreign direct investments FDI,
industrial parks, customs and customs facilities, investment climate in Serbia.
5
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
SADRŽAJ
UVOD .................................................................................................................................................. 8
1. GENEZA I ISTORIJSKI RAZVOJ SLOBODNIH ZONA .................................................. 20
1.1.
Slobodne luke i slobodni lučki gradovi ............................................................................... 20
1.2.
Nastanak i istorijski razvoj instituta slobodnih carinskih zona ........................................... 23
2. PITANJE TERMINA................................................................................................................ 28
2.1.
Specijalne ekonomske zone (Special Economic Zone) ....................................................... 37
2.2.
Izvozne proizvodne zone (EPZ – Export Processing Zones) .............................................. 37
2.3.
Trgovačke slobodne zone (FTZ – Free Trade Zones) ......................................................... 38
2.3.1.
Zone specifičnih industrija ........................................................................................... 38
2.3.2.
Naučni i tehnološki parkovi (Science Parks & Technological Free Zones) ................ 38
2.3.3.
Industrijski parkovi (Industrial parks).......................................................................... 39
3. NAČINI I FAKTORI NASTANKA RAZVIJENIH SLOBODNIH ZONA, SA PRAVNIM
OSNOVOM ZA NJIHOVO OSNIVANJE ............................................................................. 43
3.1.
Načini nastanka i pravni osnov za osnivanje slobodnih zona ............................................. 43
3.2.
Faktori nastanka slobodnih zona ......................................................................................... 55
4. TIPOVI (VRSTE) SLOBODNIH ZONA I POKUŠAJ PRAVNOG DEFINISANJA
INSTITUTA SLOBODNIH I CARINSKIH ZONA .............................................................. 64
4.1.
Tipovi (vrste) slobodnih zona............................................................................................ 64
4.2.
Pokušaj pravnog definisanja i pravni status instituta slobodna zona .................................. 72
5. SLOBODNE ZONE U EVROPSKOJ UNIJI ......................................................................... 79
5.1.
Parametri poslovanja slobodnih zona EU ........................................................................... 85
5.2.
Slobodne zone Evrope (izvan EU) .................................................................................... 104
5.3.
Trendovi razvoja slobodnih zona u EU i svetu ................................................................. 111
6. SLOBODNE ZONE U SRBIJI............................................................................................... 115
6.1.
Istorijski razvoj .................................................................................................................. 115
6.2.
Srpska slobodna carinska zona u Solunu .......................................................................... 117
6.3.
Efekti poslovanja i uticaja na izvoz, zapošljavanje i investicije SZ Srbije ....................... 118
7. EKONOMSKI ZNAČAJ I ULOGA SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA
GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE ....................................................... 122
7.1.
Ekonomska opravdanost za osnivanje slobodnih zona, kao snažnog faktora razvoja
domaće privrede, proizvodnje i trgovine ......................................................................... 122
7.2.
Efekti za državu domaćina ................................................................................................ 133
7.3.
Poslovanje i efikasnost preduzeća (korisnika) slobodnih zona ......................................... 145
7.4.
Efikasnost odabranih slobodnih zona ................................................................................ 154
8. STRANA I ZAJEDNIČKA ULAGANJA U SLOBODNIM ZONAMA ........................... 171
8.1.
Otvorenost slobodnih zona za strana i zajednička ulaganja, kao i motivisanje stranih
ulagača da ulažu u proizvodnju u slobodnim zonama ...................................................... 171
6
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
8.2.
Strana ulaganja u srbiji, kao faktor razvoja domaće privede ........................................... 171
8.2.1.
8.2.2.
Pravni okviri za razvoj stranih ulaganja u Srbiji ........................................................ 172
Neke pogodnosti za razvoj stranih ulaganja u Srbiji, a time i u srpskim slobodnim
zonama....................................................................................................................... 174
8.2.3.
Podsticaji stranim ulaganjima u Srbiji ....................................................................... 175
8.2.4.
Neki od oblika stranih ulaganja u našu privredu koje bi trebalo i u budućnosti razvijati
....................................................................................................................................176
8.2.5.
Šta se očekuje od stranih ulaganja u našu privredu i srpske slobodne zone? ............ 180
8.3. Koncesija u srbiji i razvoj slobodnih zona ........................................................................ 181
9. INVESTICIONA KLIMA I PRIKAZ NEKIH SLOBODNIH ZONA U SRBIJI ............. 184
9.1.
Slobodne zone u Srbiji ...................................................................................................... 189
9.2.
Slobodna zona Pirot.......................................................................................................... 190
ZAKLJUČAK................................................................................................................................. 197
LITERATURA ............................................................................................................................... 211
Prilog 1. ........................................................................................................................................... 215
Prilog 2. ........................................................................................................................................... 218
Prilog 3. ........................................................................................................................................... 220
7
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
UVOD
Carine svake države pa i Srbija imaju veliki značaj za otvorenu međunarodnu robnu razmenu.
Posebno veliki značaj ima institut slobodnih zona kao snažan činilac otvorene međunarodne robne
razmene i pospešivanja izvoza. Slobodne zone su u isto vreme značajan pravni institut poslovnog i
međunarodnog poslovnog prava ali i institut carinskog i spoljnotrgovinskog prava, bez kojeg se ne
može zamisliti u današnje vreme savremena međunarodna trgovina. 20% svetske trgovine obavlja
se preko slobodnih zona 1. Na taj način, slobodne zone postaju sve snažniji faktor razvoja ne samo
domaće privrede, nego i međunarodne trgovine. To se sa pravom očekuje i za našu zemlju. Iz tih
razloga, a posebno iz razloga bržeg uključivanja naše privrede u međunarodne robne tokove, bitno
je da spoljnotrgovinski i carinski sistem naše zemlje, pa prema tome i institut slobodnih zona budu
savremeni sa nizom usvojenih međunarodnih rešenja što će unaprediti međunarodnu robnu
razmenu.
Carine i spoljnotrgovinski sistemi ne smeju biti barijera otvorenim robnim razmenama sa
inostranstvom, niti smeju biti barijera uvozu, jer se radi, često, o zavisno uvoznim privredama (pa
se ni izvoz ne može ostvariti bez neophodnih uvoza, posebno reprodukcionog materijala i sirovina,
što će omogućiti proizvodnju roba za izvoz), već naprotiv, oni moraju biti u funkciji takvih robnih
razmena. S druge strane, oni ne mogu biti zabrana uvozu iz inostranstva, jer autarhična i zatvorena
privreda jedne države, pa čak i onih razvijenih država, niti je poželjna ni ekonomski opravdana.
Stoga carina, kao i institut slobodnih zona, u svakom carinskom sistemu, pogotovu, kod mladih
privreda u razvoju, mora da pospeši izvozne tokove privreda u tranziciji i razvoju, posebno kod
onih zemalja koje su se opredelile da razvijaju tip proizvođačkih i eksportnih slobodnih zona.
Institut slobodnih zona, dakle, mora da bude u funkciji unapređivanja međunarodne robne razmene
domaćih roba proizvedenih na savremeni način.
Savremena carina i moderno izgrađeni institut slobodnih zona, u određenoj državi, trebalo bi da
omoguće zaštitu i vaspitnu ulogu po razvoj domaće privrede, oni kao takvi ne treba da štite svakog
privrednika i po svaku cenu, pa čak i one koji posluju u slobodnim zonama već samo one koji su
perspektivni i koji posluju sa racionalnim troškovima privređivanja.
1
Stanković dr. M., Slobodne zone i strana ulaganja-nove perspektive razvoja domaće privrede, posle ukidanja
ekonomske sankcije UN-Zbornik radova „Jugoslovenski ekonomisti o aktuelnim problemima razvojne politike u
Jugoslaviji“ – Kopaonik 13-15 mart 1995. godine, Beograd, 1995, str. 238;
8
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Carinski sistem naše zemlje, ne treba da štiti one privredne subjekte koji su neperspektivni i koji
posluju sa visokim troškovima proizvodnje koji neracionalno posluju i koji proizvode zastarelim
tehnologijama. Ovo sa razloga, što carina nije socijala i nema socijalnu funkciju da štiti lošeg i
neperspektivnog privrednika, kako bi on kao takav i dalje opstajao na domaćem tržištu i koji bi kao
takav bio sve veći privredni gubitaš, tražio stalno pomoć države i nikako ne bi „stao na noge“. On bi
se na veštački način, kao „privredni invalid“ stalno održavao uz visoke carinske stope i veštačke
barijere zabrana, od inostrane konkurencije, svojim skupim, nerentabilnim i zastarelim
proizvodima. S druge strane, carina mora da bude postavljena tako da njeni instrumenti i instituti
omogućavaju razumnu inostranu konkurenciju po domaću proizvodnju. U tome se i ogleda
„vaspitna“ uloga carina po domaću prozvodnju koja „trpi“ razumnu inostranu konkurenciju pa se i
domaća proizvodnja može „ugledati“ na savremena tehničko-tehnološka rešenja inostranih
proizvođača. To će se posebno manifestovati kod instituta slobodnih zona koje će omogućiti da se
savremena tehničko-tehnološka rešenja prenose i izvan kapija zone. Znači, savremena prizvodnja u
slobodnoj zoni će se indirektno prenositi i održavati i na domaću proizvodnju u okruženju zone.
Dakle, domaći proizvođač će nastojati da i on takve ili slične robe proizvodi, da bude niži sa
cenama i da na određeni način „imitira“ inostranog proizvođača.
Odmerena carina u Carinskoj tarifi, u savremenom carinskom sistemu, mora da bude tako
postavljena da ne „zatvori vrata uvozu“ inostranih roba. Utvrđena carina u Carinskoj tarifi će se
snažno odraziti po domaću privredu i privredne subjekte kada se proizvedena roba iz slobodnih
zona uvozi na domaću teritoriju, jer se carina, po pravilu naplaćuje kada roba „prelazi kapiju“
slobodne zone i roba ulazi na domaće područje. U tom slučaju se smatra, da pošto je slobodna zona
eksteritorija u carinskom smislu reči, da se roba uvozi iz inostranstva i da je treba sa naplatom
carine „izjednačiti“ sa domaćom robom.
Napred izneto ne znači, da carina i njeni carinski instrumenti, treba da budu suviše liberalni, pa da
se postigne druga krajnost i da se zanemari domaća proizvodnja, kao na primer, putem enormnog
snižavanja carinskih stopa što bi omogućilo preterani uvoz inostranih roba na domaće tržište i
dovelo do nemogućnosti prodaje domaćih roba, njenog lagerovanja i moralnog rabaćenja. U takvim
uslovima, domaća proizvodnja ne bi imala perspektivu, ne bi bilo proširenog procesa proizvodnje i
domaći privrednici bili bi osuđeni na propast, zbog suviše liberalizovanog uvoza. To ne mogu
učiniti ni one najrazvijenije zemlje, već naprotiv i one imaju razumnu carinsku zaštitu i vode računa
o razvoju domaće privrede i njene proizvodnje.
9
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Carinska zaštita ne treba da bude nepromenljiva već treba da se prilagođava prema razvoju domaće
proizvodnje. Sa razvojem proizvodnje nivo zaštite i stope u carinskoj tarifi treba postepeno da
opadaju. Dakle, kako se razvija domaća proizvodnja i što se sve više ona usavršava, postaje i
konkurentnija inostranoj proizvodnji, pa iz tih razloga i nisu nužne visoke carinske stope koje su
postojale pri njenom početku u razvoju. To isto važi i pri uvozu roba iz slobodnih zona.
Dugoročna carinska zaštita se može prilagođavati datom vremenu i putem niza instrumenata kao što
su carinski kontigenti, sezonske carinske stope i dr. Ovi fleksibilni instrumenti imaju za cilj da se po
osnovu zakonskih ovlašćenja brzo donesu odluke od strane ovlašćenih organa i tako postojeće
carinske stope u carinskoj tarifi sniže ili povećaju.
U napred navedenom kontekstu, mora da bude postavljen i institut slobodnih zona koji treba da
omogući i pospeši što savremeniji razvoj domaće proizvodnje u njima, uz mnoge olakšice i
pogodnosti, (kako spoljnotrgovinske, carinske i vancarinske prirode) kako bi se unapredio izvoz
tako proizvedenih savremenih roba iz slobodnih zona. Ali, u isto vreme da pri uvozu roba iz
slobodnih zona na domaće područje ima adekvatnu carinsku zaštitu koja će se prilagođavati razvoju
domaće proizvodnje.
Postizanje savremene uloge carina i odgovarajućih efekata, koje moderna carina treba da ostvari,
obavlja se i putem adekvatno postavljenog carinskog sistema i carinskog prava određene države i
niza instituta u tom carinskom sistemu i carinskom pravu, a pre svega instituta slobodnih zona.
Prema tome, da bi se ostvarili svi savremeni ciljevi kojima teži moderna carina moraju se ostvariti i
savremeni instituti takve države.
U tom cilju, niz instituta u carinskom sistemu i carinskom pravu, kao što su: carinska roba, carinski
nadzor, carinjenje robe, carinsko područje, carinsko-pogranični pojas, oslobođenja od plaćanja
carine, privremeni uvoz i privremeni izvoz roba, slobodnih i carinskih zona i niza drugih, moraju da
budu jasno definisani kao takvi, u najvažnijim posebnim zakonima koji regulišu carinski i
spoljnotrgovinski sistem 2.
2
Radi se pre svega, o Carinskom zakonu, Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju, Zakonu o carinskoj tarifi, kao i o
niz lex specialis zakona koji su od posebnog značaja za institut slobodnih zona, Zakonu o slobodnim zonama i Zakonu
o stranim ulaganjima koje skoro sve države donose.
10
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Kod nas, svi ti instituti, pa i institut slobodnih zona, trebalo bi da budu doneti, po uzoru na takve
iste i slične institute carinskih sistema i carinskih prava razvijenih zemalja, što će omogućiti, u
krajnjoj liniji, ne samo jednoobraznost instituta carinskog sistema i carinskog prava naše zemlje, sa
zemljama razvijenog Zapada, nego će omogućiti i brži promet roba. Savremene slobodne zone
trebalo bi da omoguće i modernu naprednu proizvodnju (jer će se proizvoditi novim tehnologijama,
uz mnoge spoljnotrgovinske, carinske i druge beneficije i pogodnosti, pa će tako proizvedena roba u
ovim slobodnim zonama u izvozu na mnogim svetskim tržištima biti konkurentna drugim
inostranim robama, a time će se omogućiti i brže uključenje domaće privrede u međunarodne
privredne tokove i međunarodne privredne integracije. Ovako ispunjeni sklad carinskih i
spoljnotrgovinskih instrumenata i carinskih i spoljnotrgovinskih instituta u sistemu i pravu svake
zemlje, pa i naše, omogućiće efikasno funkcionisanje istih i postizanja odgovarajućih efekata koje
savremena carina i spoljnotrgovinski sistem i pravo treba da ostvari.
Savremena carina i carinski sistem, pored zaštitne uloge, treba da imaju i značajnu stimulativnu
ulogu pri izvozu. Carina pri izvozu, treba da nizom instrumenata i instituta pomogne izvoznoj
orijentaciji domaće privrede. U tom cilju, u spoljno trgovinskom i carinskom sistemu i pravu skoro
svake zemlje, postoje instrumenti i instituti kao što su: povraćaj carina, ramplasman, drugi povraćaji
dažbina, slobodne zone i drugi koji su u funkciji izvoza. Mora se istaći, da raniji GATT, odnosno
sada Svetska trgovinska organizacija (STO) se bore protiv sprečavanja otvorene međunarodne
trgovine i protiv premiranja i subvencioniranja izvoza, uvođenjem kompenzatornih carina koje
imaju za cilj da neutrališu takve preterano date subvencije i premije pri izvozu. Svakako,
najsnažnije sredstvo stimulisanja izvoza je moderna domaća proizvodnja, savremeni kvalitetni
domaći proizvodi i realan kurs domaće valute.
U tom smislu, i slobodne zone su u funkciji pospešivanja izvoza roba koje su na savremeni način
proizvedene u istima. Mogućnosti savremene proizvodnje roba u slobodnim zonama se ogleda
putem davanja stimulacija od strane države niza pogodnosti, najčešće, ne samo putem carinskih i
poreskih oslobođenja na uvoz opreme i reprodukcionog materijala za robu koja će se proizvoditi u
slobodnoj zoni a namenjena je izvozu, nego i nizom drugih beneficija i oslobođenja od poreza na
dobit ostvarenu pri plasmanu robe na inostranim tržištima proizvedene u slobodnoj zoni, a za
određeni vremenski period. One će na taj način biti snažan stimulator izvoza, što će omogućiti i
značajan devizni priliv ne samo slobodnoj zoni nego i državi čije su zone.
11
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Slobodne zone, kao posebno značajan institut našeg carinskog sistema, privrednog i međunarodnog
privrednog prava su tako postavljene da bude u funkciji izvoza, jer daju mnoga i široka oslobođenja
od plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina na robu koja se uvozi u srpsku slobodnu zonu, pod
uslovom da se proizvedena roba ne plasira na srpsko tržište, već da se izvozi na inostrana tržišta. Na
ovaj način, s obzirom na pogodnu geografsku lociranost srpskih slobodnih zona, kao i jeftinu radnu
snagu, uz date carinske i vancarinske beneficije i pogodnosti se očekuje da u perspektivi one budu
snažan faktor srpskog izvoza. Jer, one će proizvoditi robu sa savremenom opremom i na taj način sa
svojim proizvodima biti (uz jeftinu radnu snagu i neplaćanje carine i drugih dažbina na opremu,
reprodukcioni materijal i sirovine) konkurentniji na svetskim tržištima.
Sa eventualnim proširenjem i davanjem novih pogodnosti i beneficija u srpskim slobodnim zonama,
ta konkurentnost će se još više povećati. Ali isto tako, moraju se tražiti neke nove mere podsticaja
za strana ulaganja u našim slobodnim zonama, kako bi se povećala i njihova konkurentnost za
privlačenje stranih investicija u naše slobodne zone, posebno u odnosu na slobodne zone u
susedstvu (Mađarska, Bugarska, Rumunija i dr.). Ovo tim pre, što i zemlje u susedstvu to čine, a mi
smo kao zemlja, koja zadnju deceniju prolazi kroz snažnu ekonomsku tranziciju, zaostali sa
razvojem proizvođačkih slobodnih zona putem direktnih stranih investicija. Iz tog razloga srpske
slobodne zone imaju niz preimućstva u odnosu na druge zone u susedstvu (jeftina radna snaga,
pogodna geografska lociranost na transverzali međunarodnih saobraćajnica koje spajaju zapadnu
Evropu sa istočnom Evropom, pa dalje sa Azijom, kao i severnu Evropu sa južnom Evropom i dr.).
Na osnovu napred iznetog, može se zaključiti da carina i carinski sistem naše zemlje, sa izgrađenim
instrumentima i institutima, kao što je i institut slobodnih zona koji se sve više danas u svetu razvija
je od ogromnog značaja za razvoj domaće prozvodnje i njenu zaštitu od inostrane konkurencije, ali
da je takođe, od velike važnosti i po izvoz, jer oni moraju biti i u funkciji izvoza. Aktuelnost i
značaj instituta slobodnih zona koji je u funkciji razvoja savremene domaće proizvodnje, uz mnoge
carinske i vancarinske beneficije (pre svega, ne plaćanja carine, poreza i drugih dažbina na opremu,
reprodukcioni materijal i sirovine koji će se koristiti za proizvodnju roba za izvoz iz slobodnih
zona), manifestuje se putem pospešivanja izvoza tako proizvedenih roba u slobodnim zonama.
Slobodne zone, u današnje vreme otvorenih međunarodnih trgovina ali u isto vreme i određenih
prepreka i regionalnih zatvaranja u svetskoj trgovini, imaju posebno mesto i ulogu za razvoj
međunarodne trgovine. One, u isto vreme, imaju
posebno mesto i ulogu za razvoj privreda
konkretnih zemalja u kojima se one nalaze. Preko njih se u sadašnjem momentu, obavlja 1/5
međunarodne trgovine. Iste pomažu razvoju privrede one zemlje u kojima se nalaze, ne samo u
12
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
okvirima slobodne zone, nego i izvan kapija slobodne zone. One dovode do većeg razvoja i
izgradnje saobraćajnica, pospešuju razvoj i modernizaciju skladišnih kapaciteta jedne zemlje. One
pomažu većem upošljavanju domaće radne snage. Slobodne zone dovode i do unapređenja domaće
prizvodnje i izvan „kapija“ zone, jer često domaće firme mogu biti kooperanti firmama koje
proizvode u slobodnim zonama. Ali, one imaju i indirektno dejstvo na domaće firme da prate
proizvodnju roba u slobodnim zonama i da se one na neki način „ugledaju“ na proizvođače i
proizvodnju u slobodnim zonama, pa nastoje da ih i oni „prate i imitiraju“. Dakle, one imaju
poseban ekonomski značaj i ulogu za razvoj domaće privrede. Jedan, direktan uticaj na povećanje i
osavremenjivanje proizvodnje robe u slobodnim zonama, a drugi indirektan (posredan) koji može
snažno uticati na razvoj domaće proizvodnje i izvan „kapija“ slobodne zone.
Slobodne zone, doprinose i razvoju stranih i zajedničkih ulaganja u njima. To je poželjno zbog
ulaska u slobodne zone, savremenih procesa proizvodnje, putem stranih ulaganja. S toga je nužno
motivisati strance za što veća njihova ulaganja u ovim zonama, što je posebno nužno i za naše
slobodne zone. U tom cilju, potrebno je u naš pravni i ekonomski sistem uvesti konstantne mere
podsticaja, beneficija, carinskih, poreskih, kreditnih i drugih olakšica za strana ulaganja u našim
slobodnim zonama. To će u perspektivi dovesti do sve većih zajedničkih ulaganja domaćih
privednika i stranih ulagača.
Nužno je u vezi sa pravnim statusom slobodnih i carinskih zona, jasno pravno definisati institut
slobodne zone i carinske zone koji se u nekim pravima, kao uostalom što se čini i u našem pravcu,
ova dva pravna instituta u sadašnjem momentu potpuno i razdvajaju.
Slobodne zone, kao svakako posebno značajni instituti privrednog i međunarodnog privrednog
prava, u današnje vreme intenzivnih međunarodnih privrednih opštenja, zahtevaju nužno veću
pažnju naučnog istraživanja i pravnog lociranja ovih instituta u sistemu privrednog i međunarodnog
privrednog prava. To je posebno aktuelno i za naše domaće pozitivno pravo, obzirom da posebno
institut „slobodne zone“ nije dobio adekvatno mesto u predmetu privrednog prava. To se do sada
moglo i pravdati našim poteškoćama u društveno ekonomskom sistemu, ali sa prelaskom naše
privrede na tržišne uslove privređivanja i pogotovu, kada smo na kraju izlaska zemlje iz tranzicije,
nužno je da ovaj institut dobije sve više na značaju, pa da se sa pravom može očekivati i veći ulazak
stranih tehnologija i stranih proizvođača u naše slobodne zone. To će omogućiti veći razvoj domaće
proizvodnje, gledano u celini, što će dovesti do uvećanja izvoza savremeno proizvedenih roba koje
će biti konkurentne drugim robama na otvorenim međunarodnim tržištima.
13
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
To zahteva niz adekvatnih istraživanja, analiza i zauzimanja stavova, u vezi sa pravnim statusom
slobodnih zona, režimom carinskog i spoljnotrgovinskog poslovanja u slobodnoj zoni, tretmanom
carinske robe i carinskog nadzora u ovoj zoni, kao i pitanjima koja se odnose na delatnosti u
slobodnim zonama. S tim u vezi, usko su vezana pitanja koja se odnose na olakšice, beneficije, kako
carinske, tako i vancarinske, kako bi ove zone mogle da zauzmu odgovarajuće mesto u pravnom i
privrednom sistemu, posebno naše zemlje.
Napred izneto je i neposredno vezano i za naša istraživanja koja bi se odnosila i na strana i
zajednička ulaganja u slobodnim zonama, kako bi se utvrdila i predložila rešenja koja bi doprinela
da se institut slobodnih zona, kao proizvođačkih i eksportnih zona što više razvije i u našoj zemlji.
Nakon tranzicije trebalo bi da dođe do oporavka naše privrede, i privrede koja prelazi na tržišne
uslove privređivanja, u situaciji kada srpska preduzeća nemaju dovoljno kapitala za nove
tehnološke procese proizvodnje sa savremenim tehničkim rešenjima, slobodne zone sa stranim
ulaganjima u njima bi odigrale potpuno novu ulogu u savremenim uslovima proizvodnje. Iz tog
razloga, istraživanja će biti usmerena na iznalaženje adekvatnih ekonomskih rešenja koja bi dala i
odgovarajuću pravnu sigurnost instituta slobodnih zona u našem pravnom sistemu. S tim u vezi je
neophodno predvideti i obezbeđivanje trajnosti takvih ekonomskih rešenja. To će uz poznate naše
geografske prednosti, kao zemlje na raskršću mnogih puteva, mnoge privredne pogodnosti, jeftinu
radnu snagu i dalje izgrađivanje saobraćajnica, omogućiti da naše slobodne zone u perspektivi
imaju preimućstva, u odnosu na druge zone u okruženju.
Predmet istraživanja je uticaj slobodnih zona na ekonomiju zemlje domaćina, dobrobit za
korisnike i dobrobit za neposredno okruženje. Kod nas se ne zna dovoljno o prednostima korišćenja
slobodnih zona i o njihovoj uspešnoj primeni u svetu, ne samo kod zemalja u razvoju već i kod
najrazvijenih zekonomija. Ne zna se ni kakav metod treba primeniti u sadašnjem trenutku
privrednog razvoja Srbije, ni kako izabrani model treba da utiče na aktiviranje faktora privrednog
razvoja kao što su investicije, nove tehnologije, stručna radna snaga, povećanje izvoza, itd.
Osnovni cilj rada i istraživanja je da dokaže da je primena koncepta slobodnih zona moguća i
poželjna u Srbiji i da je ovaj instrument ekonomske politike, ukoliko je pravilno projektovan i
vođen, izuzetno uspešan u ostvarenju ciljeva privrednog razvoja, zbog čega je prihvaćen i podržan
od svetskih ekonoskih institucija i regionalnih integracija, kao što je, na primer, Evropska unija.
14
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Slobodne zone mogu biti upotrebljene kao efikasno sredstvo za povećanje efikasnosti poslovanja,
za privlačenje direktnih investicija i povećanje uposlenosti. U ovom trenutku, radi što bržeg
prevazilaženja nerazvijenosti Srbije, potrebna nam je efikasno koncipirana strategija nacionalnog
ekonomskog razvoja, koja će, između ostalog, osmisliti celovit sistem ekonomskih instrumenata za
privlačenje direktnih stranih investicija, pogodnosti i podsticajnih mera od kojih su slobodne zone
samo jedan, ali ne i najmanje važan deo. S obzirom na nizak nivo znanja o slobodnim zonama kod
nas i postojanja izvesnih predrasuda o njihovoj ulozi i uspešnosti, postoji potreba da se putem
detaljne analize i istraživanja, ukaže na neiskorišćene mogućnosti slobodnih zona kao efikasnog
instrumenta i resursa privrednog razvoja zemlje. Polazeći od ovako definisanog naučnog problema,
cilj doktorske disertacije je i da ukaže na osobine slobodnih zona (dobre i loše), predloži potrebne
aktivnosti za efikasnije poslovanje slobodnih zona u Srbiji i dokaže da je koncept slobodnih zona
uspešan i za državu prihvatljiv način razvoja određenih regiona. Praksa u svetu je pokazala da su
ekonomske prednosti koje slobodne zone pružaju državi i korisnicima, daleko iznad manjkavosti u
njihovom poslovanju.
Na osnovu cilja istraživanja i izrade doktorske disertacije, polazi se od glavne hipoteze:
 Korišćenjem koncepta proizvodnih slobodnih zona moguće je značajno uticati na povećanje
priliva direktnih stranih investicija, novih tehnologija i uposlenosti radne snage.
Da bi se ovo postiglo predložen je univerzalni model za formiranje slobodnih zona u Srbji,
zasnovan na kombinaciji najboljih osobina industrijskih parkova i slobodnih zona. Ovakav model
omogućava korišćenje određenog infrastrukturno opremljenog prostora za privlačenje svih vrsta
investicija (naročito greenfield i brownfield) namenjenih za instaliranje proizvodnji podjednako za
izvoz i domaće tržište. Time je dobijen fleksibilan model koji zadovoljava različite potrebe
potencijlanih investitora i korisnika zone, koji mogu koristiti razne vrste pogodnosti u zavisnosti od
namene robe koju proizvode. Uz skup državnih mera za privlačenje investicija, predloženi model
“slobodna zona – industrijski park”, objedinjuje pogodnosti koje pružaju državno zakonodavtsvo
(zakon o slobodnim zonama i zakon o industrijskim parkovima), lokalna samouprava u okviru
svojih ingerencija (razna oslobađanja za izgradnju i eksploataciju objekata) i vlasnik slobodne zone
(infrastrukturno opremanje lokacije i niske cene seta logističkih usluga).
15
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Postavljene su i pomoćne hipoteze:
 Korišćenjem i poslovanjem slobodnih zona moguće je ostvariti restrukturiranje i brži razvoj
nacionalne privrede kao i specifičnih ekonomskih projekata, bez značajnijih ulaganja
sredstava države.
 Slobodne zone povećavaju nivo efikasnosti poslovanja delova nacionalne privrede,
preduzeća za upravljanje zonom i kompanija korisnika zone.
 Slobodne zone mogu biti svojevrsne ekonomske laboratorije i mesto testiranja ekonomskih
mera države namenjenih privlačenju inostranog kapitala.
U ovom radu se dokazuje da država treba da usmerava razvoj slobodnih zona Srbije ka principima
koji važe u slobodnim zonama u svetu i EU. Osnovni standardi poslovanja u zonama: slobodno
unošenje i iznošenje robe i usluga iz/u zonu, isti su u svim zonama sveta, bilo da su one
organizovane kao trgovačke ili proizvodne, bilo da su locirane u Evropskoj uniji ili nekom drugom
delu sveta.
Slobodne zone se svuda u svetu razvijaju uz snažnu pomoć i oslonac države, koja pruža različite i
značajne pogodnosti i beneficije, kao što su izuzeće od PDV, poreza, taksi, carina, itd., odričući se
(privremeno) prihoda u svrhu privlačenja direktnih investicija, povećanja upošljenosti radne snage i
primene novih tehnologija. Kod nas se često postavlja pitanje zašto bi se država odrekla svojih
prihoda, zaboravljajući da ona, u tom trenutku, i nema te prihode, već nuđenjem pogodnosti u
poslovanju, tek treba da privuče investitore i da će u kasnijoj fazi indirektnim prihodima (uticaj
sobodnih zona na okruženje, porezi na primanja, potrošnja van zone itd.) nadoknaditi trenutna
odricanja.
Koncepcijski posmatrano, slobodna zona predstavlja deo teritorije neke države, posebno ograđen i
označen, u kome se obavljaju privredne i ostale delatnosti pod garantovanim pogodnostima i
olakšicama. Među tim povlasticama su: oslobađanje od uvoznih carina i poreza (porez na dodatu
vrednost) i drugih ograničenja ekonomske trgovine; poreske olakšice (kao što su: trošarina (akciza),
porez na dohodak i porez na dobit preduyeća, porez na imovinu); oslobađanje od propisa koji se
tiču minimalnih plata, socijalnih troškova, uslova rada, ogrnaičavajućih mera ekonomske politike,
itd; obezbeđivanje jeftinog zemljišta i zakupa, jeftinih usluga na lokalnom nivou (kao što su
16
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
osiguranje, voda, struja); korišćenje infrastruktura; efikasno rukovanje i skladištenje tovara;
dodeljivanje državne pomoći.
Kako je podrška države razvoju projekta slobodnih zona od ključnog značaja, u radu su analizirani
glavni ekonomski i administratitvni razlozi postojanja i funkcionisanja slobodnih zona, posebno sa
aspekta države i preduzeća korisnika zone, kao što su:
 Slobodne zone omogućavaju uštede korisnicima u različitim oblastima poslovanja (carine –
neplaćanje ili odloženo plaćanje, takse, porezi, stimulativne mere ekonomske politike;
 Koncentrišu usluge i potrebu za njima na jednom mestu – logistički centri za špediterske,
carinske, transportne i usluge skladištenja, pretovara, dorade, itd;
 Stvaraju pogodne prostore za organizaciju proizvodnje (slučaj Slobodne zone Pirot);
 Obezbeđuju carinsku i poresku (PDV) eksteritorijalnost robe i usluga u izvozu i uvozu;
 Pogodno su i efikasno sredstvo za privlačenje investicija i novih tehnologija za potrebe
nacionalnog i regionalnog razvoja;
 Usmeravaju međunarodnu trgovinu kroz kanale koji se mogu nadgledati uz efikasnu
primenu carinske kontrole, nadzora i sigurnosti robe;
 Svojevrsne su ekonomske laboratorije države za testiranje svih vrtsa ekonomskih reformi
bez negativnog uticaja na ostali deo nacionalne privrede;
Obrađeni su ekonomski i institucionalni uslovi koje treba ispuniti da bi se ostvariili misija i ciljevi
slobodnih zona i obezbedili najpovojniji uslovi za poslovanje korisnika. Oni omogućavaju
ostvarenje dobiti i profita učesnika u zonskim delatnostima u cilju zadovoljavanja interesa korisnika
zone, privrede i države kroz:
 Razvijanje novih profitabilnih i proizvodnih programa;
 Angažovanje stranog kapitala na projektima kroz direktne strane investicije;
 Povećanje izvoza;
 Veće uposlenje radne snage;
 Stvaranje prostornih uslova za poslovanje (izgradnja objekata i infrastrukture);
 Stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta u zoni.
17
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Za ostvarenje cilja projekta slobodnih zona – stvaranje povoljnih uslova za poslovanje u zonama i
kompatibilnost sa svetskim modelima, formiranje prostora ubrzanog razvoja i zapošljavanja – u
radu je predožen model koji omogućava kompatibilnost i simbiozu između slobodnih zona i
industrijskih parkova.
Postojeći Zakon o slobodnim zonama u Srbiji (Sl.gl.62/2006), donet je sredinom 2006. godine i
njegov uticaj na razvoj slobodnih zona u Srbiji će se tek videti, naročito u radu i uticaju
novoformirane Uprave za slobodne zone pri Ministarstvu finanasija. Potrebno je i donošenje
pogodnosti, koje treba da omoguće dopune i izmene poreskih zakona kao i potreba postojanja
preglednih i stimulativnih podzakonskih akata koji bliže regulišu pojedina pitanja rada korisnika u
režimu slobodne zone (devizno poslovanje). Izuzetno je značajno stalno imati na umu da su
sobodne zone samo deo sistema ekonomskih mera nemenjenih ubrzanom razvoju privrede. Zato se
oseća potreba za sinhronizacijom, dopunom, usaglašenjem i donošenjem novih institucionalnih
rešenja, i to naročito u oblastima zakonske regulative koja reguliše oblasti poreza, rada i radnih
odnosa, carinskih propisa, državnih subvencija, planiranja prostora i naselja, građevinskog
zemlnjišta, izgradnje objekata, zaštite životne sredine, kao i ostlaih oblasti koje zajedno sa zonama
treba da stvore najpovoljniji mogući poslovni ambijent.
Rezultat istraživanja ukazuje na prednosti i nedostatke primene koncepta slobodnih zona i
predlaže najbolji mogući model za formiranje i funkcionisanje slobodnih zona u Srbiji, koji je
pirmenljiv kod nas i garantuje maksimalni učinak i uticaj ni razvoj ekonomije, preko privlačenja
stranih direktnih investicija, novih tehnologija i povećanja broja uposlenih.
U cilju potvrđivanja (verifikacije) ili odbacivanja hipoteze korišćeni su naučni metodi teorijske i
eksperimentalne analize, posredno deduktivno zaključivanje i interaktivno elektronsko istraživanje.
Hipoteze su proverene analizom opštih teorijskih pojmova instituta slobodnih zona i
raščlanjivanjem kompleksne celine na pojedine faktore koji omogućavaju njihovu efikasnost i
efektivnost. Metoda teorijske analize omogućila je da rad pruži ocenu uticaja slobodnih zona na
pojedine, kao i celokupnu ekonomiju u svetu.
Eksperimentalna analiza primenjena je na osnivanje i praćenje rada Slobodne zone Pirot i
organizaciju proizvodnje u njoj, gde su dati rezultati implementacije i sedmogodišnjeg rada
kompleksne industrijske proizvodnje u granicama slobodne zone u Srbiji sa ukazivnajem na
18
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
rezultate i koristi koje se pri tome ostvaruju, uz komparativnu analizu rada potencijalnog korisnika
u i van režima slobodne zone. Posredno deduktivno zaključivanje omogućilo je da se od opšteg
koncepta slobodnih zona zaključi kakav princip treba primeniti u slučaju slobodnih zona Srbije.
Premise koje su date u hipotezama da slobodne zone namenjene proizvodnji pospešuju razvoj
nacionalne ekonomije potvrđene su deduktivnom metodom zaključivanja. Interaktivno elektronsko
istraživanje doprinelo je pristupu širokoj bazi podataka u svetu i aktuelizaciji trenutnog stepena
razvoja zona u Srbiji, čime se došlo do snažne potvrde postavljenih hipoteza.
Naučna i društvena opravdanost istraživanja ovog rada ogleda se u doprinosu koji može imati na
budući razvoj koncepta slobodnih zona u Srbiji, posebno na budući rad Uprave za slobodne zone i
tela koje će biti zaduženo za razvoj industrijskih parkova. Principi i podaci iz rada mogu biti izvor
za donošenje pravilnih rešenja u novom zakonu o industrijskim parkovima, koja će omogućiti
kontinualan i kompatibilan razvoj slobodnih zona i industrijskih parkova kod nas.
19
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
1. GENEZA I ISTORIJSKI RAZVOJ SLOBODNIH
ZONA
1.1. Slobodne luke i slobodni lučki gradovi
Preteče slobodnih zona bile su slobodne carinske luke i slobodni lučki gradovi. Slobodne carinske
luke su nastale iz slobodnih lučkih gradova 3.
Takvi slobodni gradovi u početku nisu obuhvatali samo luke već celu teritoriju grada. Oni nastaju
kao odraz pobede vlastelina koji predstavljaju značajnu gradsku snagu nad seljacima - kmetovima.
Isti se stvaraju na značajnim saobraćajnim raskrsnicama i ekonomskim čvorištima u većim i
značajnim lukama, a u cilju što većeg razvoja trgovine i koji su postojali sve samostalniji, sa
izraženom svojom samoupravom koja je odobrena u gradskim statutima. 4
Međutim, svi ovi gradovi nisu imali podjednake povlastice i privilegije i to je zavisilo od vremena i
uslova njihovog nastanka. Tako su najveću slobodu imali baš slobodni lučki gradovi, kao i
nezavisne gradske republike, odnosno gradovi pod direktnom kraljevom vlašću. Njihova „sloboda“,
odnosno vlast je uređivana najvišim pravnim aktom-statutom. Od stepena političke i ekonomske
samostalnosti gradova, zavisila je i sadržina statuta. 5 Statuti su sadržavali najčešće, osnovne propise
o uređenju i organizaciji lučkih gradova, poslovnom životu, pravima građana i drugih subjekata koji
su nastanjeni ili se bave poslom na području grada, gradskoj svojini, prihodima i dr.
U srednjem veku nisu postajale slobodne luke, mada trgovačke republike XII i XIII veka mogle su
imati karaktristike slobodnih luka. 6 Osnovna karakteristika ovih slobodnih luka gradova je bila u
tome što se roba u njih uvozila, a da nije bila podložna naplati carina, te da se carinska granica
3
Prva ovakva slobodna luka je bila Livorno koja je obuhvatala ceo grad, kao nezavisnu oblast slobode od carina, tj.,
imala je status slobodnog grada, a potom su osnovane u Đenovi, Napulju, Veneciji, Mesini, Ankoni, Marseju, Trstu,
Rijeci. Godine 1835. stvoreni su u Hamburgu, Bremenu i Kilu slobodni gradovi.
Engleska je u gibraltaru imala luku deo prostora kao slobodnu zonu još 1704. godine ali manjeg značaja, a na azijskom i
na afričkom kontinentu na tlu Singapura (1819) i Hong Konga (1842 godine) stvorila je slobodne luke od posebnog
značaja;
4
Kos dr. L. Jugoslovenska slobodna zona u Solunu i njena ekonomska problematika, Ekonomski fakultet, Beograd,
1965, str. 2-4;
5
Rosandić mr D, Slobodne carinske zone, sa posebnim osvrtom na zonu u luci Bar (magistarski rad) Pravni fakultet u
Beogradu, 1991, str.8;
6
Rosandić mr d, ibid, str.5;
20
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
poklapala sa granicom grada, pa je to u određenim slučajevima predstavljalo i prednost, posebno
kada je značaj ovih slobodnih luka kao pretovarnih punktova porastao. Ovakvi slobodni lučki
gradovi imali su u to vreme i određene nedostatke jer se u njima javljao kriminal, šverc roba i dr. S
toga se vremenom (posebno u XVII veku) javila potreba za ograničavanjem luka kojima se davao
status slobodnog grada, kao i sužavanje oblasti grada koje su dobijale privilegiju za oslobođenje od
plaćanja carina i drugih dažbina.
Kao preteča slobodnih luka i slobodnih zona, u savremenom smislu reči, može se smatrati
đenovska luka. Primer đenovske luke, u to vreme, trebalo je da prati i luka Marsej, ali je otpor
građanstva bio jači, pa je cela teritorija Marseja tada zadržala karakter slobodnog lučkog grada.
Tako je do 1817. godine cela teritorija Marseja egzistirala kao izdvojena oblast iz carinskog
područja metropole jer je privrednim subjektima, koji su bili u Marseju, oduzeta mogućnost
konkurencije izvan Marseja. Kasnije je došlo do toga da su povlastice oslobođenja od plaćanja
carine koja su bila data za celu oblast luke sužavana na oblast unutar lučkog grada koja je uživala
takve beneficije.
U literaturi, ne postoje jedinstvena shvatanja o tome kada su nastale prve slobodne luke, kao preteče
slobodnih zona u kojima su važile određene povlastice i slobode u carinskom smislu. Tako se
smatra da je grčki grad Sybaris koji je osnovan oko 720. godine pre nove ere mogao da bude prva
slobodna luka u kojoj je vladao vrlo luksuzan život, bogatstvo i moć 7, a koji je nastojao da u svoju
luku privuče što veći broj stranih brodova.
Smatra se da se prve slobodne luke mogu tražiti u egipatskim javnim smestištima koja su postojala
još od 1526. godine pre n.e. ili u grčkim javnim smestištima još iz Demostenovog doba. Međutim
smatraju neki autori da je funkcija ovih smestišta u slobodnim lučkim gradovima bila sasvim druge
prirode jer su služila za smeštaj hrane i poljoprivrednih proizvoda koji će biti korišćeni u vreme
kada dođe do nestašica i nerodnih godina. 8 U XVII i XVIII veku tadašnje evropske razvijene
države počele su da vode merkantilističku politiku. Merkantilizam je tada neposredno uticao na
promenu ekonomskog položaja slobodnih luka koje su do tada bile u punom usponu. Direktne
posledice koje je prouzrokovala protekcionistička politika merkantilizama bila je u smanjenju
uvoza, izvoza i tranzita roba čime je i položaj luka bio pogoršan 9. U to vreme, tražila su se rešenja
Turina dr A, Historijski razvoj carinske eksteritorijalnosti u morskim lukama, časopis „Pomorstvo“, br. 3/1963, str. 9;
Todorović dr. M, Javna smestišta, Beograd, 1912, str.7;
9
Batić dr V, ibid, str. 83;
7
8
21
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
da bi se oživela proizvodnja i razvila delatnost u lukama, putem stvaranja slobodnih luka koje bi
uživale carinsku eksteritorijalnost, odnosno koje su bile carinski isključak iz carinskog područja
zemlje na čijoj se teritoriji nalaze. U tom vreme veći promet u lukama predstavljao je promet
luksuznih roba koje su bile i najviše opterećene carinom.
U uslovima protekcionizma, a bez mogućnosti razvijanja prerađivačke industrije, otvaranje
slobodnih lučkih gradova bilo potrebno iz razloga razvoja slobodne trgovine i tranzita koje je
trebalo privući mnogim poslovima oplemenjivanja, pre svega prerade i dorade, kao i mnogim
drugim pogodnostima. 10
Austrija je 1719. godine Trst i Rijeku proglasila za slobodne lučke gradove i tada ova dva grada
beleže veliki razvoj industrija, koje su ostvarili i zahvaljujući dobrim delom i povoljnim carinskim
tretmanom, posebno pri uvozu sirovina. Sa razvojem industrije, u ova dva grada, stvaraju se uslovi i
za veći razvoj saobraćaja.
U uslovima protekcionizma, nametala se tada potreba rešavanja problema opstanka, ali i razvoja
nekih luka. Suprotno ovome, neke italijanske luke doživljavale su procvat i prevazilazile su
ekonomsku moć nekih državnih zajednica čiji su sastavni deo bile. To je imalo za posledicu
postepeno smanjenje, pa ukidanje njihovog privilegovanog položaja.
Slobodne luke su posebno mnogo doprinele razvoju regiona kojem su pripadale. Sa razvojem luka
značajno je bio stimulisan tranzit u zemljama koje nisu imale izlazak na more. Tranzit je bio
privučen mnogim pogodnostima koje su davale luke, posebno zbog višeg stadijuma razvoja
industrijske proizvodnje. Međutim, od industrijske revolucije, nastaje i opadanje ekonomske moći
slobodnih luka i lučkih gradova.
U slobodnim carinskim lukama, odnosno slobodnim lučkim gradovima su se raznovrsne robe
oplemenjivale, lagerovale, uvozile, izvozile, prevozile, bez nekih posebnih carinskih formalnosti 11.
Dakle u celoj luci ili njenom delu koji je s carinskog gledišta proglašen neutralnim i u kojem se
prema tome, roba može po slobodnoj volji izkrcavati, uskladištiti, pregledati, čuvati, čistiti,
Stanković dr. M. i Stakić M., Instruktivni seminar o carinskim zonama i Zakon o obavljanju spoljnotrgovinskog
prometa, Beograd, 1984, str. 2;
11
Stanković dr. M., Slobodne zone kod nas i u svetu (monografija) Jugoslovenski zavod za produktivnost rada,
Beograd, 1985, str.1;
10
22
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
manipulisati, sortirati, kupovati, prodavati i najzad ponovo ukrcavati i reeksportovati, bez plaćanja
bilo kojih carinskih dažbina i bez vršenja bilo kakvih carinskih formalnosti, s tim da je uloga carine
organičena na kontrolu iznošenja robe izvan carinske ograde i borbu protiv nedopuštenosti i
krijumčarskog prometa robom. 12
Slobodne luke i slobodni lučki gradovi su doprinosili ekonomskom razvoju regiona u kojem su se
one nalazili. Osim toga, povećan je tranzit roba kroz zemlju u kojoj su se nalazili.
Eksteritorijalnost slobodnih luka, u carinskom smislu reči, nije konstantno postojala i ona je varirala
zavisno od odnosa protekcionizma i liberalizma u međunarodnoj trgovini. Ta eksteritorijalnost je
prouzrokovala antagonizme između slobodnih luka i njihovih stanovnika sa stanovnicima iz ostalih
delova zemlje.
U XIX veku dolazi do ukidanja nekih slobodnih luka i slobodnih lučkih gradova, pre svega i zbog
činjenice da je u njima počeo da cveta šverc, krijumčarenje i druge nedozvoljene trgovine posebno
monopolskim artiklima. Tada slobodne luke i slobodni lučki gradovi bivaju zamenjeni slobodnim
zonama koje prostorno zauzimaju deo luke. Znači, što nije odgovaralo razvijenoj Evropi,
odgovaralo je evropskim kolonijama, pa su kod njih započeti procesi razvoja lučkih gradova i
slobodnih luka. To je slučaj sa Maltom, Hong-Kong, Singapur, Gibraltar i Macao. Dakle, preteče
slobodnih zona bili su slobodni lučki gradovi ali postoje i slobodne zone koje su nastale kasnije.
1.2. Nastanak i istorijski razvoj instituta slobodnih carinskih zona
Nastanak i istorijski razvoj slobodnih carinskih zona koje su se razvile od slobodnih luka i
slobodnih lučkih gradova započeo je krajem XIX i početkom XX veka. Smatra se da one nastaju
kada se izvan carinske linije nalazi samo deo luke, a ne čitava luka. Odnosni deo luke odvojen je
zidom ili kanalima od ostalog dela luke, a kontrola izlaza i ulaza robe vrši se na određenim
prolazima na kojima su straže carinskih organa. 13
Turina dr A., Slobodna lučka zona kao savremeni predstavnik carinske eksteritorijalnosti u morskim lukama, časopis
„Pomorstvo“, Rijeka, br. 1-21/1962, str. 11;
13
Turina dr. A., ibid, str.9;
12
23
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Stvaranje slobodnih zona javlja se kao potreba za olakšanje međunarodnog prometa roba u
kapitalističkom sistemu, 14 pošto je protekcionistička politika dovela do rapidnog smanjenja robnog
prometa.
Za nastanak i razvoj slobodnih carinskih zona karakteristična su tri perioda:
 do Prvog svetskog rata,
 između dva svetska rata i
 savremena epoha posle Drugog svetskog rata. 15
Period do Prvog svetskog rata – Sve slobodne zone u ovom periodu zadržavaju kontinuitet sa
slobodnim lukama, izuzev Francuske u kojoj posle revolucije nije došlo do njihovog obnavljanja i
pored niza neuspelih pokušaja.
Međutim, slobodne carinske zone koje su formirane u Nemačkoj doživljavaju punu afirmaciju.
Carinski zakon Nemačke iz 1879 godine, predviđao je dve vrste zona: Freihafenviertel (luka,
skladište, fabrika) i Freibezirk (deo luke-skladište bez fabrika). U to vreme, u Nemačkoj je najveći
prosperitet imao Hamburg koji je uživao potpunu carinsku eksteritorijalnost i koji je 1888. godine
pristupio nemačkom carinskom savezu (Zolverein-u), pa je tada kao nagradu za pristupanje
Zolvereinu-u dobio carinsku slobodu za jedan deo luke, slobodnu carinsku zonu. U toj zoni su bile
dozvoljeni industrijski postupci u vezi sa robom. Tako se u njegovoj slobodnoj carinskoj zoni roba
dopremala iz mnogih nerazvijenih zemalja, da bi se posle mnogih industrijskih postupaka odnosno
oplemenjavanja ponovo izvozila.
Slično Hamburgu i Bremen je imao svoj razvoj. Bremen je posle prisjedinjenja Zolverein-u prvo
dobio tretman slobodnog carinskog skladišta, dok je status slobodne carinske zone dobio tek 1902.
godine. Međutim, on nije doživeo onakav razmah koji je imao Hamburg. Naime, njemu nikada nije
bio dozvoljen razvoj brodogradnje. Pored ovih slobodnih carinskih zona, u to vreme su ovaj status
dobile i zone u Altoni, Stetinu, Emdenu, Lubecku i Brakeu. 16
Tonić dr M. i Bakulevski N, Značaj i uloga carinskog režima slobodnih carinskih zona, časopis „Carinski pregled“,
Beograd, br. 6/1961, str. 7-8:
15
Batić dr V, ibid, str. 99;Martinović mr V, Razvojni i tržišni značaj slobodnih carinskih zona (magistarski rad
Ekonomski fakultet u Beogradu), Beograd, 1995, str. 28;
16
Helander dr S, Die internationale Schiffahrtskrise und ihre wirtschaftliche Bedeutung, Jena, 1928, str. 281;
14
24
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Kao i Nemačka tako je i Austro-ugarska prešla na konstituisanje slobodnih carinskih zona. Tako su
dve najveće luke Trst i Rijeka 1898. godine dobili slobodne carinske zone.
Danksa je 1894. godine osnovala slobodnu carinsku zonu u luci Kopenhagen. To je bila prva
slobodna carinska zona u Skandinaviji sa vrlo velikim nivom carinskih i drugih privilegija, što je
omogućilo niz pozitivnih komercijalnih efekata i po Dansku.
Period između Prvog i Drugog svetskog rata – U ovom periodu između dva svetska rata dolazi
do sve većeg osnivanja slobodnih carinskih zona i njihov značaj je podignut na međunarodni nivo.
O tome govori i činjenica da je Versajska mirovna konferencija i mirovni ugovor koji dodiruje i
pitanje slobodnih carinskih zona jer je prihvatio mogućnost osnivanja slobodnih carinskih zona u
nekim gradovima koji su bili podvrgnuti međunarodnoj kontroli. I rezolucija međunarodne
trgovačke komore koja je doneta na prvom kongresu održanom 1921. godine u Londonu
preporučuje osnivanje slobodnih carinskih zona.
Rehabilitacija instituta slobodnih carinskih zona se javlja u Nemačkoj koja nastoji da one ponovo
zažive u punoj meri, kako bi se što pre obnovila ratom razorena privreda. Tako, da slobodne
carinske zone u Hamburgu, Bremenu, Emdnu, Altoni, Brakeu i drugim mestima Nemačke ali se
osnivaju i nove zone u Elensburgu, Kilu i dr.
U Italiji je Trst još 1922. godine putem akta Regio Decreto, osnovao slobodnu carinsku zonu, dok
su druge slobodne zone Brindizi, Napoli, Đenova i Palermo, osnovane kasnije. Sastoji se iz stare
slobodne luke i nove slobodne luke. Stara i nova luka su u neprekidnoj izgradnji. U staroj luci se
poštuju carinski propisi i obavljaju se od strane carinskih organa Italije detaljne kontrole smeštene
carinske robe, s tim što se carinska roba neevidentira pri ulasku, nego tek pri izlasku iz luke.
U Trstu je osnovana i slobodna industrijska zona, gde se shodno čl. 2. Dekreta o osnivanju ove zone
mogu obavljati slobodno od svake carinske obaveze, sve operacije koje se odnose na iskrcaj, ukrcaj
i pretovar materijala i robe, uskladištenje izmene stanja robe, odnosno njena industrijska
proizvodnja. Stimulisanje industrijske proizvodnje u slobodnim zonama se ogleda i kroz
oslobođenje od plaćanja carine na industrijsku opremu za fabrike u ovoj zoni koja se prvi put u nju
ugrađuje. Na taj način se forsira industrijska proizvodnja, jer oslobođenje od plaćanja carine nije
mali ustupak.
25
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Ali, svi finalni proizvodi, kao i druge carinske robe podležu plaćanju carine kada se iz tršćanske i
svih drugih slobodnih zona u Italiji uvoze na njeno carinsko područje. 17
U mediteranskim zemljama još se osnivaju slobodne carinske zone u Portugaliji, Španiji, Turskoj i
Grčkoj.
Cilj slobodne carinske zone u Istambulu bio je da preuzme tranzitni promet koji mu je preoteo Pirej,
da postane centar svetske trgovine persijskim i drugim azijskim tepisima, da ojača trgovinu sa
evropskim državama posebno sa Bugarskom, Rumnijom i južnim delovima tadašnjeg SSSR, kao i
da bude mesto za snabdevanje brodova. 18 U ovoj zoni su bile dozvoljene mnoge manipulacije sa
robom, kao što su: sortiranje, prepakivanje, montiranje, čišćenje, obrada i dorada robe, odnosno
njeno oplemenjivanje.
Španija je formirala i dve slobodne carinske zone u svojim kolonijama, španskom Maroku i na
Kanarskim ostrvima.
Danska je u ovom periodu zadržala slobodnu carinsku zonu u Kopenhagenu, a Švedska je takođe
formirala svoje slobodne carinske zone u Štokholmu, Malmeu i Geteborgu.
Finska je osnovala slobodne carinske zone u Helsinkiu i Hanku, a Poljska u Gdanjsku, Belgija u
Zebrageu. Rumunija je 1927. godine osnovala slobodnu zonu u Konstanci na Crnom Moru, a i u
dunavskim lukama Galati i Braili. Mađarska je 1928. godine osnovala slobodnu carinsku zonu u
Čepelu.
Prve zone slobodne trgovine u Severnoj Americi osnovane su u meksičkim lukama: Salina, Gruz,
Puerto Mexico, kao i lukama Južne Amerike Turiamo Venecuela, Kolonija Urugvaj, Rio de Žaneiro
Brazil, Mantazas Kuba, Puna Arenas Čile i dr.). Međutim, prva slobodna zona na bazi američkog
zakona o slobodnim trgovačkim zonama, osnovana je u Njujorku 1937. godine i druga u luci
Mobile Alabama 1938. godine. 19
Stanković dr M, Pravni karakter carinske robe (monografija), Beograd, 1979, str. 168;
Turina dr A, ibid, str. 12;
19
Thoman dr R-free ports and foreign trade zones, Cambrige 1956, Maryland, str. 133-157;
17
18
26
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Period posle Drugog sveskog rata 20 – Posle Drugog svetskog rata dolazi do obnavljanja rada
mnogih ranije otvorenih slobodnih zona ali i do otvaranja novih. Tako su u Italiji obnovile rad
slobodne carinske zone u Trstu i Veneciji. Nemačka je obnovila rad svojih zona u Hamburgu,
Bremenu, Emdenu i Kilu. Takođe i u skandinavskim zemljama počinju sa obnovljenim radom
slobodne carinske zone: Kopenhagen, Štokholm, Malme i Getebort.
U SAD se otvaraju nove zone u Nju Orleansu, San Francisku, Los Anđelesu i San Antoniu. Javljaju
se nove zone i u Gvatemali, Kostariki, Panami i drugim gradovima.
Detaljnije o slobodnim zonama u periodu posle II Svetskog rata, odnosno o slobodnim zonama novijeg datuma biće
više reči u posebnom poglavlju, prilikom uporednog prikaza slobodnih zona kod nas i u EU.
20
27
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
2. PITANJE TERMINA
Za pravni status slobodnih zona, svakako je nužno i pitanje adekvatnog određivanja njenog termina,
pa se postavlja pitanje koji bi termin bio najadekvatniji, od mnoštva termina koji se sada koriste u
naučnoj i stručnoj literaturi. Na ovo pitanje neću odmah dati odgovor, ali ću istaći da svaki od
termina za slobodne zone ima neke dobre ali i loše strane. Ovo sa razloga, što se još nije pojavio
jedan univerzalni i sveobuhvatni termin. Mišljenja sam da je približno najadekvatniji termin
slobodna zona koji je termin po meni i najprihvatljivi, i spreman sam da se zalažem za njega i u
ovom radu i na drugom mestu, da ga branim od strane njegovih protivnika, a i da dajem podršku
njegovim apologetama, mada sam svestan da i ovaj termin nije potpun i sveobuhvatan. Ovo sa
razloga što termin slobodna zona dozvoljava sve aktivnosti i radnje nad robom sa puno slobode i
bez ikakvih ograničenja.
To bliže znači, uz oslobođenje od plaćanja carina, poreza, drugih dažbina i taksi za svu robu koja
prelazi kapiju zone. Ovaj termin, dakle, u sebi konzumira sve one pogodnosti i privilegije koje se
daju u slobodnim zonama. On je široko postavljen i u sebi ne krije bilo kakva ograničenja. Iz tih
razloga, mišljenja sam da bi ga valjalo prihvatiti dok se ne pojavi neki još pogodniji, celovitiji i
sveobuhvatniji koji bi održavao sve ono što karakteriše ovaj posebno značajan pravno-ekonomski
institut.
Danas se u svetu mogu sresti različiti termini za slobodne zone, kao na primer: slobodne zone,
slobodne carinske zone, slobodne ekonomske zone, slobodne eksportne zone, izvozne prerađivačke
zone, spoljno-trgovačke zone i mnogi drugi. 21 Tako iste zone Kinezi, na primer, nazivaju:
specijalnim ekonomskim zonama, Amerikanci: spoljno-trgovačkim zonama i slobodnim
industrijskim zonama, Nemci: slobodnim zonama, Konferencija UN za trgovinu i razvoj kod
zemalja u tranziciji nazivaće ih: izvoznim, prerađivačkim zonama. 22
Kineski naziv za slobodne zone: specijalne ekonomske zone, označava njihov poseban, specijalan
status koji će uz privilegije, olakšice i beneficije omogućiti njihov ekonomski razvoj, veću i
Stanković dr M., Slobodne zone u Jugoslaviji i u svetu-njihov značaj i uloga na domaću privredu i pravo, časopis
„Pravo-teorija i praksa“, Novi Sad, br. 11-12/1995, str.65;
22
United Nations Coference on Trade and Development, Export processing free zones in developing countries:
Implications for trade and industrialization policies, United Nations, New York, 1985, s.4;
21
28
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
savremeniju proizvodnuju roba. Njihove specijalne ekonomske zone imaju i jednu specifičnost što
su u njih pored povlašćenih uslova za proizvodnju roba u njih uključili i razvoj turizma.
Američke spoljno-trgovačke zone ili zone spoljne trgovine imaju termin koji bi trebalo da označi
osavremenjeni izraz za slobodne zone. 23 Još 1934. godine donet je u Americi poseban zakon, Zakon
o međunarodnim trgovačkim zonama. To je učinjeno paralelno sa masovnom pojavom instituta
slobodnih zona u Evropi. Ovaj Zakon je i danas na snazi u SAD sa manjim amandmanskim
izmenama i dopunama. Kasnije se u Americi paralelno koriste i termini slobodne zone, sa
terminom: spoljno-trgovačke zone, odnosno zone spoljne trgovine. 24 Kasnije se u Americi uvodi i
termin: slobodne industrijske zone (Free industrial zones) 25 koji u suštini označava njihovu
slobodnu industrijsku proizvodnju, bez ikakvih prepreka i carina.
Svi ovi termini za slobodne zone, iako prilično raznoliki, imaju jedno za cilj, da slobodnim zonama
omoguće povoljnost, beneficiranost položaja i uslova privređivanja, uz mnoge olakšice ovog
posebno značajnog privrednog i međunarodno privrednog instituta.
U literaturi se mogu sresti i neki drugi izrazi za slobodne zone. U predratnoj jugoslovenskoj
literaturi, kod nekih autora termin carinska zona nije označavao ni institut carinskih, a ni slobodnih
zona, već se više koristio da označi u savremenom terminološkom smislu reči institut carinsko
pograničnog pojasa. 26 Prema tome, tako upotrebljen izraz carinska zona nije ni bio adekvatan
shvatanju i poimanju savremenog instituta slobodnih i carinskih zona koje se u današnjem žargonu
i terminologiji koriste. Međutim, bilo je autora 27 koji su potpuno jasno shvatali institut slobodnih
zona, kao što se one i danas shvataju i koji su mu pridavali karakter slobodnih zona koje ovaj
institut ima.
Batić dr V, ibid, str.17;
Thoman dr R., Free ports and foreign trade zones, Cambrige, 1956, Maryland, str. 67;
25
Martinović V, Razvojni i tržišni značaj slobodnih carinskih zona (magistarski rad Ekonomski fakultet u Beogradu),
Beograd, 1995, str. 95;
26
Ivanovič K.M, Studije za carinsko pravo I deo, Zagreb, 1938, str. 19;
27
Tako na primer, Todorović dr Milan u delu Međunarodna trgovina i trgovinska politika (III deo Tehnika trgovinske
politike - Trgovinske političke mere i institucije), Beograd, 1923, str. 309 i 310, smatra slobodne zone kao delove
pristaništa koje su inostranstvo (eksteritorija) u kojima se pod carinskim nadzorom kako autor kaže..... svi ulazi i izlazi
posednuti carinskom stražom, obavljaju radnje koje iziskuje tranzitni saobraćaj u vezi manipulisanja robom (utovar,
istovar, lagerovanje, čišćenje robe, održavanje, provetravanje, pakovanje robe i sl.) ali bez indusrijske proizvodnje.
23
24
29
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Tako, neki autori slobodne zone nazivaju industrijsko izvoznim zonama 28, bezcarinska zona29
(mada ovaj termin nije adekvatan i sveobuhvatan jer nema u vidu osnovnu bit instituta slobodnih
zona). Ovaj termin: industrijsko izvozna zona polazi od činjenice da .... savremene ili nove
slobodne zone se, najčešće, nazivaju: slobodne zone za industrijsku preradu, zona proizvodnje za
izvoz, ili slobodne zone za izvoz.... 30. Smatram da se ne bi sve slobodne zone koje postoje mogle
ovako nazivati. Ovim izrazom mogle bi se nazivati one slobodne zone koje su pre svega industrijske
i koje su izvozno orjentisane.
Međutim, danas u svetu ima veliki broj slobodnih zona koje nisu tog tipa već su namenjene
prvenstveno za smeštaj i lagerovanje carinske robe, posebno kod onih zona gde se roba smešta u
tranzitu i kod kojih ne postoji industrijska proizvodnja koja bi bila namenjena izvozu. S toga se
ovakav termin može uslovno koristiti za one slobodne zone koje su ovakvog tipa.
Ima autora, 31 koji smatraju da bi slobodnim zonama komercijalno industrijskog tipa odgovarao
naziv spoljno-trgovinska zona jer bi se u njima konzumirao sledeći niz aktivnosti:
 transportne;
 komercijalne;
 proizvodne i
 bankarske, koje snažno dolaze do izražaja u takvim zonama.
Isti termin se najpre pojavio u SAD. Ovakav termin bi ukazivao na opšti i privredni značaj
slobodnih zona.
Jedna generalna ocena, slobodnih zona je da one u suštini služe smeštaju i lagerovanju robe, njenom
oplemenjivanju ili proizvođenju, uz carinske i druge pogodnosti ali pod carinskim nadzorom.
Žuvela dr I, Industrijsko izvozne zone kao faktor povećanja izvozom, prilog Zbornika Pravnog sveučilišta, Rijeka,
br. 4/1983, sr. 377;
29
Koršić dr M, Bescarinske zone, njihov pojam i funkcija, časopis „Pomorstvo“, Rijeka, br. 4-5/1962;
30
Žuvela dr I, ibid,str. 377;
31
Dolenc G, Značaj, tipovi i svojstva slobodnih carinskih zona u svetu i u našoj zemlji, Studija „Slobodna carinska
zona Grada Beograda“, knjiga I Institut ekonomskih nauka, Beograd, 1968, str. 20;
28
30
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Termin: bezcarinska zona se manje koristi u literaturi i zakonodavstvu. Ovo iz razloga što ovaj izraz
ne odražava u potpunosti suštinu ovog instituta. Često, može da dovede u zabunu manjeg
poznavaoca ove usko stručne materije i da kod njega stvori privid da u bezcarinskim zonama i ne
postoji carinski nadzor i adekvatne mere u vezi sa carinskom robom.
Naime, ovaj se izraz može prihvatiti samo uslovno: da on označava oslobođenje od plaćanja carine
za robu koja se lageruje u ovoj zoni, ali ne i u smislu da je roba smeštena u ovakvoj zoni lišena bilo
kakvog carinskog nadzora i carinske kontrole od strane nadležnih carinskih organa.
U slobodnim zonama je snažno prisutan faktor carina i carinskog nadzora na teritoriji one države
gde se zone nalaze, odnosno gde im je sedište. Bez obzira koji pravni status ima zona: da li je ona
sastavni deo carinskog područja ili je ona u carinskom smislu eksteritorija, ona mora imati
odgovarajuće mere carinskog nadzora, ako ne ni zbog čega drugog ono iz razloga sprečavanja
mnogih zloupotreba sa carinskom robom i ilegalnog uvoza iz zone u carinsko područje zemlje.
Međutim, to ne znači da u ovom slučaju bezcarinska zona, nema carinskih sloboda u smislu
proizvođenja i oplemenjavanja roba ali pod carinskim nadzorom i kontrolom države, odnosno
njenih carinskih organa. Dakle, u njima se, uopšteno rečeno, mora primenjivati carinski nadzor i
carinsko pravo određne zemlje.
U literaturi se može sresti termin: slobodna ili bezcarinska zona 32, kao alternativni izrazi koji je po
mišljenju citiranog autora pok. dr Turine sinonim. Mišljenja sam, da ovakvi alternativni izrazi za
ovaj institut nisu potpuno adekvatni i podesni jer ne odražavaju pravo stanje stvari o ovom institutu.
Čak, ovakvi termini, takođe, mogu manje verziranog odnosno manje stručnog čitaoca dovesti u
zabludu, smatrajući da se u slobodnoj zoni odvijaju sve radnje i manipulacije sa robom bez carine i
carinskih organa. Nasuprot tome, tu je prisutna carina i carinski nadzor kao mera sprečavanja
neovlašćenog postupanja sa carinskom robom, a bez znanja carinskih organa i kao mera kojom se
uvršćuje identitet smeštene carinske robe u slobodnoj zoni. Na osnovu toga, može se zaključiti da je
u slobodnim zonama sve pod kontrolom carinskih organa i da se, iz tih razloga, ona ne može, u
laičkom smislu reči, smatrati bezcarinskom zonom. Ona se, sa upotrebom ovog izraza: bezcarinska
zona, može samo uže tumačiti i shvatiti, da je to zona koja daje potpuna carinska oslobođenja i
druge slobode posebno u vezi rada na robi koja se smešta u zoni.
Turina dr A, Slobodne i bezcarinske zone u lukama i riječnim pristaništima, časopis „Pomorstvo“, Rijeka, br. 12/1963, str. 13-15:
32
31
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Što se tiče terminologije za slobodne zone, može se konstatovati da postoji velika raznolikost. Tako
se mogu za slobodne zone sresti preko 20 različitih naziva koji su vrlo u praksi i prisutni. 33
Radi se o sledećim terminima:
 slobodne zone – Free Zones
 slobodne trgovačke zone - Free Trade Zones
 inostrane trgovačke zone – Foreign Trade Zones
 trgovačke zone – Trade Zones
 slobodne trgovinske zone – Free Trade Zones
 logistički trgovački centri – Logistical Free Trade Zones
 slobodne luke – Free Ports
 carinske zone – Customs Free Zones
 bescarinske zone – Duty Free Zones
 industrijske slobodne zone – Industrial Free Zones
 industrijske izvozne zone – Industrial Export Processing Zones
 zone slobodne proizvodnje – Free Production Zones
 izvozne proizvodne zone – Export Processing Zones
 slobodne izvozne zone – Export Free Zones
 industrijske zone u Meksiku – Maquiladoras
 povlašćene izvozne zone – Privileged Free Zones
 slobodne ekonomske zone – Free Economic Zones
 specijalne ekonomske zone – Special Economic Zones
 zone zajedničkog ulaganja – Joint Enterprise Zones
 zone zajedničkog preduzetništva – Zone of Joint Enterpreneurship
 proizvodne zone – Enterprise Zones
 naučni i tehnološki parkovi – Science Parks & Technological Free Zones
 industrijski parkovi – Industrial Parks
 Offshore Centres
 Turističke, medicinske i školske zone – Tourist, hospital (medical) and educational Free
 Zones
 Internet grad – slobodna zona – Internet city free zones
 Inkubatori razvoja – Incubator
33
United Nations, The Challenge of Free Economic Zones in Central and Eastern Europe, New York, 1991, str. 2;
32
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
 Virtual Free Zones (sadašnji privredni uspon u e-trgovini, „b2b“, čija aktivnost stvara
virtualnu slobodnu zonu, otvara problem isporuke i skladištenja robe koji može biti rešen
tako što će tržište biti organizovano u slobodnim zonama blizu korisnika, a to umnogome
može smanjiti cene isporuka i skladištenja).
Svi ovi različiti brojni nazivi za ovaj institut privrednog i međunarodnog privrednog prava, u suštini
označavaju mnoge pogodnosti i privilegije koje određena država na čijoj se teritoriji zone nalaze,
daju stranoj robi. Radi se najčešće o uvozu strane robe u zonu bez plaćanja carine, poreza, taksi i
davanja nekih drugih beneficija, bilo cilju smeštaja carinske robe, proizvodnje robe za izvoz ili
pružanja usluga u zoni pod određenim pogodnostima. Zemlja na čijoj se teritoriji slobodna zona
nalazi, ima opravdani interes za razvoj instituta slobodnih zona, ponajviše iz razloga što se istim
omogućava upošljavanje domaće radne snage, razvoj saobraćaja i njegovo veće korišćenje, kao
razvoj domaće privrede gledano u celini 34.
Na međunarodnom planu, postoji različitost termina koji se tradicionalno upotrebljavaju za institut
slobodnih zona, kako u praksi tako i u teoriji. Potrebno je istaći da ni jedan od napred navedenih
termina koji se pojavljuju, kod niza zemalja, nije celovit pri označavanju instituta slobodnih zona i
njegove funkcije. Sve dok se na međunarodnom planu ne postigne saglasnost u vezi sa
uniformnošću termina slobodnih zona, postojaće različitost isitih, tako da će faktički svaka zemlja
imati svoje termine za institut slobodnih zona. Međutim, svi ti termini izražavaće u suštini iste
pogodnosti, privilegije i beneficije, odnosno niz stimulacija koje se daju pri proizvodnji roba u
slobodnim zonama, posebno onih namenjenih izvozu. 35
U našoj zemlji, kada je ovaj institut pravno konstituisan, izmenama i dopunama Carinskog zakona
1963. 36 godine prvo je nazivan: slobodnim i carinskim zonama. Kasnije su sa usvajanjem posebnog
lex specialis-a Zakona o slobodnim i carinskim zonama, 37 bila u naše carinsko pravo i carinski
sistem uvedena dva odvojena instituta, sa različitim funkcijama: „Slobodne zone“ i „Carinske zone“
i oni kao takva dva pravna instituta i danas odvoljeno egzistiraju.
Stanković dr M, ibid, sr. 66;
Mišljenje, da usvojeno rešenje u našem zakonodavstvu Zakon o slobodnim zonama (Sl.list SRJ, br. 81/94.- "Sl.
glasnik RS", br. 62/2006) je sasvim adekvatno i da se ovaj institut jednostavno može nazvati: slobodna zona. To ne
znači da i drugi nazivi koji se koriste danas u svetu ne mogu održavati adekvatno ovaj institut privrednog i
međunarodnog privrednog prava. Termin: carinska zona se više koristi, u nas, za ..... deo carinskog područja Republike
Srbije na kojem se primenjuju posebne mere carinskog nadzora i posebne olakšice u pogledu carinskog postupka. (čl.
109. Carinskog zakona).
36
Sl. list, br. 13/63, ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006) ;
37
Sl. list, br.3/90, ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006);
34
35
33
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Prvi - slobodne zone, više u smislu označavanja pravne i suštinske uloge slobodne zone, kao
posebno značajnog spoljno-trgovinskog, pravnog i carinskog instituta koji treba da pospeši razvoj
domaće privrede i njene proizvodnje za izvoz uz davanje snažnih sredstava podrške tim
nastojanjima.
Drugi - carinske zone, treba da omogući i pospeši efikasan carinski postupak i sprovođenje
posebnih mera carinskog nadzora nad carinskom robom pri uvozu, izvozu i prevozu.
Često se u literaturi poistovećuju termini: slobodna carinska zona i slobodna zona 38. Sasvim
opravdano, jer se radi o istom pravnom institutu privrednog i međunarodnog privrednog prava koji
ima iste funkcije. Prilikom uvođenja u naš carinski sistem pravo instituta slobodnih carinskih zona
1963. godine (izmenama i dopunama Carinskog zakona), koristio se termin: slobodne carinske
zone 39, da bi se posle usvajanja lex specialis-a u ovoj materiji 1990. godine – Zakona o slobodnim i
carinskim zonama 40 u nas ustanovila dva potpuno različita pravna instituta: slobodnih zona i
carinskih zona koji imaju i različite funkcije i koji se u suštini sasvim razlikuju.
Slobodna zona podrazumeva određeno područje, prostor gde važe posebni uslovi rada i poseban
režim uprave, kretanja boravka, privređivanja 41, uz znatne povlastice i pogodnosti, a uz adekvatan
režim carinskog nadzora koja, najčešće, uz date pogodnosti i olakšice proizvodi robe za izvoz.
Carinske zone su deo carinskog područja jedne zemlje više pravno postavljene da budu faktor
posebnih olakšica u pogledu carinskog postupka gde se primenjuju posebne mere carinskog
nadzora. 42
Dakle, radi se o potpuno dva kvalitativno odvojena pravna instituta. Slobodne zone trebale bi da
imaju sve više funkciju spoljno-trgovinskih proizvođačkih i eksportnih zona i na taj način one bi
bile faktor unapređenja proizvodnje i izvoza, dok bi carinske zone bile više u fukciji ubrzanja i
Nešić B, Slobodne i carinske zone u bivšoj Jugoslaviji i svetu sa zakonskim propisima i komentarom, Beogad, 1990,
str.15;
39
Tako da se čl. 143a. izmena i dopuna Carinskog zakona (Sl. list , br. 13/63, "Sl. glasnik RS", br. 62/2006), se
predviđalo da je ... slobodna carinska zona deo našeg carinskog područja na kome se primenjuju posebne olakšice
predviđene ovim ili drugim propisima.
40
Sl.list br. 3/1990.;
41
Nešić B, ibid, str.11;
42
To ne znači da se u svetu ne mogu sresti i carinske zone koje imaju ulogu slobodnih zona a da se za njih terminološki
upotrebljava izraz: carinska zona.
38
34
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
pospešivanja sprovođenja carinskog nadzora i carinskog postupka za carinsku robu, gde se takođe
mogu nad tom robom obavljati uobičajene njene pripreme za tržište (sortiranje, merenje,
markiranje, pakovanje, legaliziranje, sastavljanje, rastavljanje i pravljenje uzoraka).
Primetno je da su mnogi autori i međunarodne institucije i organizacije, sa evolucijom namene i
vrsta poslovanja u zonama menjali i njihova imena: od 1964. od inostranih trgovačkih zona (foreign
trade zone), preko tradicionalnog naziva slobodnih trgovačkih zona (free trade zone) početkom
osamdesetih godina, do slobodnih izvoznih proizvodnih zona (free export processing zone),
industrijskih parkova, itd.
Svoj doprinos sistematizaciji vrsta slobodnih zona dala je i ILO (International Labour
Organization), koja je zone podelila na trgovinske (kao što su Hong – Kong (China), Singapore,
Bhamas Freeport, Batam, Labuan, Macao); proizvodne (specijalne ekonomske zone – China (južne
provinscije, isključujući Hainan i Shenzhen); industrijske slobodne zone – Ireland, Taiwan
(China), Malaysia, Dominican Republic, Mauritius, Kenya, Hungary, i korporacijske zone –
Indonesia, Senegal) i servisne (informatičke proizvodne zone – India – Bangalore, Caribbean;
finansijske servisne zone – Bahrein, Dubai, Caribbean, Turkey, Cayman, i komercijalne slobodne
zone – Jebel Ali, Colon, Miami, (USA FTZ) Mauritius, Iran (Prilog 1). Detaljno se obrazlažu
njihove posebnosti i karakteristike, kao što su fizičke karakteristike, namena, vrsta robe, tipične
aktivnosti, pogodnosti, reprezentativni predstavnici, itd.)
Veoma je interesantna najnovija podela, koju je uradila WEPZA (World Economic Processing
Zones Association), najstarije i najveće udruženje slobodnih zona, formirano od strane UN, koje
sadašnju pojavu velikog broja različitih varijeteta zona posmatra i analizira drugačije od klasične
podele. Slobodne zone klasifikovala je kao:
1. Velike zone
Velika zona sa naseljenom populacijom, kakve su Kineske specijalne ekonomske zone.
2. Male zone
35
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Zone koje su generalno manje od 1.000ha, okružene ogradom, u kojima investitori moraju imati
sedište, kako bi koristili pogodnosti za poslovanje; u kojima nema naselja, osim smeštaja za
radnike.
3. Zone specifičnih industrija
Ovo su zone koje su formirane da daju podršku potrebama specifičnih industrija i privrednih
delatnosti i usluga, kao što su bankarski poslovi, elektronska, tekstilna, naftna, gasna industrija, itd.
Kompanije koje investiraju u takvim zonama mogu biti locirane bilo gde, a da koriste pogodnosti
zone. Primer je Indijska zona nakita i mnoge off-shore bankarske zone.
4. Specijalne zone
Ovakve zone dozvoljavaju poslovanje samo investitorima koji ispunjavaju specifične i zadate
kriterijume, kao što su procenat izvoza, nivo tehnologije, veličina investiranja, itd. Takvi primeri su
slobodne zone u Meksiku – maquiladores program; naučni i tehnološki parkovi – (primer Dubaia i
Indijske izvozno orijentisane fabrike).
Tipovi slobodnih zona sa primerima u reprezentativnim zemljama dati su u Tabeli 1.
Tabela 1. Tipovi slobodnih zona
MALE ZONE
Komercijalne
VELIKE ZONE
Specijalne ekonomske
zone
SPECIFIČNE
ZONE
INDUSTRIJSKE
SPECIJALNIH
ZONE
OSOBINA
Bankarske
Maquiladoras program
Industrijske
Naseljene zone
Osiguravajuće
Tehnološki parkovi
Mešovite
Multi – industrijske
Zone igara na sreću
Inkubatori razvoja
Izvozno proizvodne
Hotelske
Turističke
Izvozne fabrike
Servisne
Tekstilne
36
Usmerene
upošljavanju
pretežno
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Dominikanska
Republika,
Egipat,
Evropa, itd.
Usmereno
Informatičke
Korporativne/Urbane
Kina, Istočna Evropa, SAD
SAD, Centranal
(New
investiranju
York),
Azija, Bangladeš,
Indija,
Kenija, Rusija, Sudan, Severna Kajmanska
Ostrva,
Koreja
Bermuda, itd.
pretežno
Meksiko, Šri Lanka,
Tunis, Indija, itd.
Izvor: WEPZA (world export processing zone association – www.wepza.org)
Ovakvom podelom obuhvaćeni su i pojmovi, koji do sada nisu uključivani u definiciju slobodnih
zona, a povezuje ih ključna osobina slobodnih zona – pružanje velikih pogodnosti i olakšica za
poslovanje.
Naslanjajući se na ovu podelu, osnovne karakterisitke postojećih varijeteta slobodnih zona date su u
(Prilogu 2), kako ih vidi Svetska asocijacija izvozno – proizvodnih slobodnih zona (WEPZA). U
daljem tekstu sledi opis samo karakterističnih tipova zona po gruboj podeli, koja uvažava
kriterijume najvažnijih osobina, naslanjajući se na manju podelu koju daje Kjoto konvencija,
trgovačke slobodne zone (Free Trade Zone – FTZ) i izvozne (industrijske) slobodne zone
(Export Processing Zones – EPZ). Podela je dopunjena primerima po podeli kojuje dala WEPZA,
kao što su zone koje omogućavaju pristup novim tehnologijama, pružanje raznih vrsta usluga i
servisa i omogućavaju razvoj i zapošljavanje.
2.1. Specijalne ekonomske zone (Special Economic Zone)
Specijalne ekonomske zone spadaju u grupu najvećih zona. One obuhvataju ogromne površine sa
velikim brojem upošljenih radnika, koji na tim prostorima žive. Najpoznatije takve zone su u Kini,
o kojima će kasnije biti reči.
2.2. Izvozne proizvodne zone (EPZ – Export Processing Zones)
Ovo su zone čija je glavna karakteristika omogućavanje različitih pogodnosti za proizvodnju
namenjenu izvozu. Roba, repromaterijali i oprema namenjeni proizvodnji za izvoz, slobodno se
uvoze u zonu, gde se obavlja proces proizvodnje oslobođen carina, poreza, taksi i svih
37
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
ograničavajućih mera ekonomske politike zemlje domaćina, koji važe van granica zone. Takođe su
obezbeđeni različiti podsticaji za izgradnju objekata u zoni, korišćenja zemljišta, infrastrukture,
usluga i servisa. Izvoz je glavna prednost ovakvih slobodnih zona, s obzirom da omogućava ulaz
strane valute, dok strani investitori donose nove tehnologije, tržište i radna mesta. Izvozne
proizvodne zone EPZ su imale veoma dinamičan rast u poslednjoj četvrtini dvadesetog veka, što
demonstrira rad stručnjaka Svetske banke u radu “Izvozne proizvodne zone” iz 1998. godine.
2.3. Trgovačke slobodne zone (FTZ – Free Trade Zones)
Ovakve zone su prvenstveno okrenute razvoju trgovačkih aktivnosti. Ovo je osnovni i najstariji
oblik, koji omogućava slobodan ulaz i skladištenje robe, dorade, pakovanja i neke jednostavnije
oblike prerade robe. U zavisnoati od nacionalnih zakona, imaju širok spektar pogodnosti od strane
države koje se pružaju korisnicima.
2.3.1. Zone specifičnih industrija
Različiti vidovi podsticaja za pojedine delatnosti, proizvod su novog vremena. Najpoznatiji su
primeri u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (Dubai) i o njima će u daljem radu biti više reči.
2.3.2. Naučni i tehnološki parkovi (Science Parks & Technological Free
Zones)
Ovi parkovi podstiču razvoj novih tehnologija i proizvoda za potrebe nauke. Oni su obično
izgrađeni pored fakulteta, gde ima stručnjaka svih struktura: elektronike, elektrotehnike i mehanike,
specijalista za softver, informatičara i naučnika svih disciplina.
Postoje dva dobra primera u vezi sa ovim: jedan pored Kembridž univerziteta, a drugi pored
Limerik univerziteta, u Irskoj.
Naučni parkovi su značajni zbog povezivanja veština, npr. primena kompjuterske nauke u novim
medicinskim instrumentima, ili razvoj novih proizvoda putem istraživanja i razvojnih timova sa
brojnim veštinama. Ovi proizvodi tek kada budu prihvaćeni kao uspešni, mogu postati vredni
38
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
izvoza. Proizvode se u izvozno – proizvodnoj zoni, u cilju da se proda što veći broj tih proizvoda i
brže povrati uložena investicija.
2.3.3. Industrijski parkovi (Industrial parks)
Industrijski parkovi su delovi građevinskog zemljišta namenjeni industrijskom razvoju. Obično su
locirani pored glavnih putnih pravaca, plovnih reka i aerodroma. Koncept industrijskih parkova
bazira se na ideji izgradnje i koncentracije lokalne infrastrukture na slobodnim površinama, izvan
gradskog jezgra. Potpuno infrastrukturno opremanje podrazumeva izgradnju svih neophodnih
kapaciteta za snabdevanje industrijskih prostorija, kao što su: interne saobraćajanice naslonjene na
regionalne međunarodne puteve, interni železnički kolosek, lučki dokovi, postrojenja za
snabdevanje električnom energijom i gasom, telekomunikacioni kablovi, vodosnabdevanje,
kanalizacioni odvodi, prečistači, itd. Na ovaj način se potencijalnim investitorima nudi jeftino
zemljište potpuno spremno i urbanistički namenjeno za izgradnju proizvodnih i uslužnih objekata.
Tako se postiže bolja zaštita čovekove okoline, koncentracijom i kontrolom potencijalnih
zagađivača na jednom mestu.
“Model industrijskih parkova kao oblika obavljanja brojnih privrednih aktivnosti i podsticanja
preduzetništva rasprostranjen je u brojnim, kako razvijenim tako i zemljama u tranziciji. On je
ustanovljen i kao instrument privlačenja stranih investicija i sve više se danas primenjuje u
zemljama sa ubrzanim privrednim razvojem. Taj model se kombinuje sa drugim oblicima
obavljanja delatnosti i privlačenja stranog kapitala, kao što su: slobodne zone, tehnološki parkovi,
poslovni inkubatori, industrijske zone, i sl. EU u svojim preporukama ističe ovaj model kao
izuzetno značajan za privredni razvoj malih nacionalnih ekonomija. U našoj zemlji poslednjih
godina takođe su prisutne aktivnosti na osnivanju industrijskih i tehnoloških parkova.”
Nacrt Zakona o industrijskim parkovima Srbije definiše industrijski park kao određeni kompleks
zemljišta, urbanistički predviđen za proizvodne i prateće delatnosti, koji ima odgovarajuću
savremenu primarnu i sekundarnu infrastrukturu za obavljanje industrijskih delatnosti i zadovoljava
druge uslove koje propisuje zakon. Industrijskim i tehnološkim parkom sme se nazivati samo onaj
kompleks zemljišta za koji je upravitelj industrijskog, odnosno tehnološkog parka dobio državni
sertifikat o priznavanju statusa industrijskog parka odnosno tehnološkog parka, u smislu nacrta
ovog zakona. Korisnik industrijskog parka je privredni subjekt koji ostvaruje privrednu aktivnost u
39
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
okviru industrijskog parka. Korisnik tehnološkog parka je privredni subjekt, naučni institut ili
univerzitet koji ostvaruje istraživačku i razvojnu delatnost u okviru tehnološkog parka. Može
postojati više tipova industrijskih parkova u zavisnosti od vrste vlasništva, lokacije i namene
(industrijski, tehnološki, inkubatori, naučno istraživački, itd.).
Veoma je značajno da je predlagač zakona prihvatio sugestiju koja otvara mogućnost za realizaciju
ideje (koja je ključna u ovom radu) – stvaranje fleksibilnih područja industrijskog razvoja u kojima
se pružaju sve vrste pogodnosti za poslovanje namenjeno inostranom i domaćem tržištu
kombinujući pogodnosti slobodnih zona i infrastrukturnu opremljenost koja je karakteristična za
industrijske parkove. Odredbom – “Na delu industrijskog, odnosno tehnološkog parka može se
ustanoviti slobodna carinska zona u skladu sa propisima Republike” u Zakonu se stvara mogućnost
za sinergiju i kompatibilnost između dva, u suštini, ista koncepta – slobodne zone i industrijskog
parka.
Moderan industrijski park mora zadovoljiti potrebne standarde koji se tiču minimalne površine
(preporuka je ne manje od 10ha), jasno određenog vlasništva zemljišta potpuno opremljenog
tehničkim i transportnim infrastrukturama sa najkraćim priključcima na glavne putne koridore. Od
ključnog je značaja i veza sa okruženjem i mogućnost korišćenja različitih vrsta servisa, smeštajnih
i rekreacionih kapaciteta. Neophodna je i potpuna podrška lokalne samouprave i državnih vlasti.
Podrška države se ogleda u jasnim zakonskim odredbama i finansijskoj podršci infrastrukturnom
opremanju dok lokalna samouprava treba da obezbedi kvalitetne komunalne usluge i posebne
pogodnosti iz domena svojih ingerencija, kao što su različite subvencije i oslobađanja pri izgradnji i
eksploataciji objekata.
Predlog Zakona o industrijskim parkovima predviđa podsticaje u vidu državne pomoći za osnivanje
tako da će Ministarstvo za ekonomske odnose unapred da finansira do 50% vrednosti troškova
izgradnje sekundarne infrastrukture industrijskog parka, 70% vrednosti troškova izgradnje
sekundarne infrastrukture strateškog industrijskog parka i čak do 80% vrednosti troškova izgradnje
sekundarne infrastrukture industrijskog parka koji se nalazi na teritoriji nerazvijenog područja.
Postoji mnogo primera uspešnih industrijskih parkova. Posebnu pažnju treba posvetiti konceptu
Mađarske, Slovačke, Japana, SAD, i Engleske.
40
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Mađarska je razvila 179 industrijskih parkova različite namene u kojima rade ili imaju deo
proizvodnje 30 – ak transnacionalnih komapnija sa obrtom od 4,1 milijarde dolara. 25% industrijske
proizvodnje Mađarske se odvija u parkovima kao i 40% izvoza.
Industrijski parkovi postoje od 1996. godine i desetogodišnji razvojni put domaćih industrijskih
zakona je u međusobnom upoređenju veoma različit. Različiti stepeni razvoja izazivaju specifični
uticaj promenljivih privrednih politika, nestabilnost političke podrške, strukturalne i za
konkurentnost vezane probleme države na evropskom i globalnom privrednom polju. Pored svega
toga, razvoj većine industrijskih zona je, sem jednog kraćeg perioda stagnacije, bio kontinualan. U
151 industrijskoj zoni, što čini većinu od 165 projekata sa odobrenim nazivom “industrijska zona”,
veliki broj preduzeća vrši delatnost, postoji izgrađena infrastruktura i regulative za uređenje i
korišćenje prostora prema standardu EU.
U cilju praćenja uloge industrijskih zona sa aspekta podsticanja dugoročnog, stabilnog privrednog
razvoja države osnovan je od strane vladinih organa, stručnih organizacija i stručnjaka industrijskih
zona Savet za razvoj industrijskih zona koji treba da isplanira elemente programa razvoja
industrijskih zona, sa takvim prioritetom da koncepcija u svakom pogledu bude u saglasnosti sa
razvojnim merama EU, ali da dalekosežno uzima u obzir i potrebe nacionalne privrede.
Skoro svaka regija u Mađarskoj danas već ima mrežu zona se efektom razvoja regionalne privrede i
čije privredno – organizacione aktivnosti pokrivaju bar mikroregiju. Početni razvoj industrijskih
parkova Mađarske u početku su obezbedile transnacionalne kompanije dok su dalji razvoj
industrijskih zona (u protekle 3 godine) prvenstveno obezbedila mala i srednja preduzeća, koja su se
uselila u industrijske zone. U 2011. godini, na primer, u industrijskim zonama svoje aktivnosti je
započelo 298 novih preduzetništva, u 2012. godini 121, od kojih su 95% bili mala i srednja
preduzeća. Ovaj proces upozorava na to da program dalekosežnije treba da uzima u obzir potrebe
mikro, malih i srednjih preduzeća. Naravno, i dalje se ne odriče od toga da podstiče useljenje većih
preduzeća i multinacionalnih firmi u Mađarskoj, jer je pitanje važno i na makroekonomskom nivou.
Sprovođenje Uredbe Vlade Mađarske br.80/1999. (VI.11) o industrijskim i uslužnim aktivnostima
koje se mogu vršiti na osnovu koncesione dozvole, odnosno o pravilima za izdavanje dozvole,
omogućava malim i srednjim preduzećima da stvaraju nove poslovne prostorije u industrijskoj zoni.
Ukoliko lokalna samouporava želi da stimuliše održavanje lokalnog sektora malih preduzetništva,
ali najviše njihov razvoj, tada, logično, preporučuje industrijski park. Nakon odluke o razvojnom
programu za unapređenje njihovog stvaranja (1996) i pokretanje organizovanog programa (1997)
41
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
industrijski parkovi su započeli brzi rast, koji je u suštini, značio kvalitetniji razvoj uz
iskorišćavanje povoljne privredne konjukture i povoljne ocene Mađarske u pogledu investicija.
Razvoj zona, nakon perioda nazadovanja između 2001 – 2003. (prestanak proizvodnje nekoliko
multinacionalnih firmi), u 2004. godini ponovo je značajno premašio državni prosek industrije kada
je više velikih međunarodnih firmi (npr. Boš, Elektroluks) sprovelo značajno razvojno proširenje.
Ova povoljna tendencija se nastavlja do danas.
Zbog samog karaktera procesa, ubrzanje useljenja malih i srednjih preduzeća u industrijske zone
postaće značajan element buduće strategije razvoja i rasta. Postizanje ovoga, sa aspekta nacionalne
privrede veoma značajnog cilja, moguće je tako, da se značajno proširuje ponuda i kvalitet usluga,
unutar čega logističke, informatičke i inovativne usluge mogu osigurati razvoj, odnosno jačanje
privlačenja kapitala firmi useljenih u industrijske zone. Uzimajući u obzir sve okolnosti, uloga
industrijskih zona u nacionalnoj privredi izuzetno je važna, mada se njihova privredna težina
razlikuje po regijama. Budućnost industrijskih zona odrediće u kojoj meri će biti sposobne, već kao
članice EU, da pomažu privrednim akterima u sve jačoj konkurenciji, kako će moći da pomažu
preduzetništva u tome da njihovo uključivanje u globalizovani proizvodno – uslužni sistem bude
uspešan.
Teritorijalni raspored industrijskih zona Mađarske prikazan je na slici br. 1.
Slika br. 1. - Teritorijalni raspored industrijskih zona Mađarske
(Izvor: Ministarstvo ekonomije i transporta Mađarske)
42
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
3. NAČINI I FAKTORI NASTANKA RAZVIJENIH
SLOBODNIH ZONA, SA PRAVNIM OSNOVOM
ZA NJIHOVO OSNIVANJE
3.1. Načini nastanka i pravni osnov za osnivanje slobodnih zona
Slobodne zone mogu nastati na više načina, a to je ujedno i pravni osnov njihovog nastanka i to:
 jednostranim pravnim aktom,
 međunarodnim ugovorima i
 međunarodnim konferencijama i kongresima 43
Nastanak slobodnih zona jednostranim pravnim aktom – Najznačajniji i najmasovniji način
nastanka slobodnih zona svakako je putem jednostranog pravnog akta koji podrazumeva potpunu
samostalnost i suverenost (u ekonomskom, carinskom i spoljno-trgovinskom smislu) 44 da određena
država nezavisno od drugih država donese odgovarajući pravni akt (ili pravne akte) o osnivanju
slobodne zone. To ona čini, ne samo putem najvišeg pravnog akta – zakona koji predstavlja najviši
zakonodavni pravni akt (posle Ustava) jedne zemlje, nego i odgovarajućim podzakonskim aktom
nadležnog organa da se određena zona može otvoriti.
To znači da je osnivanje slobodnih zona na ovaj način u potpunoj ingerenciji države i njenih
nadležnih organa koji potpuno autonomno donose odgovarajuće akte. Ovde organi države iskazuju
svoju suverenost, gde oni samostalno i nezavisno od drugih država uređuju institut slobodnih zona,
dajući im ingerencije i karakter, povlastice i druge beneficije, prava i obaveze koje one treba da
ispune, ne samo pri osnivanju nego i pri funkcionisanju.
Jednostrani pravni akti u pozitivnom pravu, u stvari, predstvljaju manifestovanu volju određenog
subjekta koja njima, svojim propisima omogućava nastanak i rad slobodnih zona, odnosno da se
putem tako manifestovane volje prozivode određene posledice. Kako su slobodne zone, po pravilu,
Iste oblike nastanka slobodnih zona, utvrđuje i Batić dr V, op.cit.str.20;
Međutim, kada se tiče delatnosti, odnosno polja rada u slobodnoj zoni, ovakva ekonomska suverenost može svesno
od strane iste države pri osnivanju slobodne zone biti u dobroj meri narušena, ako je ista država slobodnoj zoni dala
pravni status eksteritorije koja podrazmeva da je ovakva slobodna zona carinski isključak iz carinskog područja te
države.
43
44
43
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
dostupne svim privrednim subjektima, kako iz zemlje tako i iz inostranstva, neki autori smatraju 45
da se tu radi o specifičnim međunarodnim i ekonomskim službenostima i da su iste službenosti,
putem notifikacije, dostupne svim subjektima međunarodne zajednice i da se koriste pogodnostima
koje ovi instituti pružaju.
U napred iznetom slučaju, nastanka slobodnih zona jednostranim pravnim aktom, treba istaći da je
to ujedno i pravni osnov za njihov nastanak. Taj jednostrani pravni akt, kao što smo istakli može,
najčeće, biti zakon koji određena država autonomno, samostalno donosi u kojem precizira uslove za
nastanak slobodnih zona. Osim zakona, tu se kao jednostrani niži pravni akti koji se donose na bazi
zakona, pojavljuju: uredbe, odluke, uputstva, rešenja i dr.
Rešenje je konkretni jednostrani pravni akt, kojim se od nadležnog upravnog organa, odobrava
osnivanje slobodne zone, kada ovaj utvrdi da su ispunjeni zakonski i podzakonski uslovi za
osnivanje slobodne zone. 46
Nastanak slobodnih zona međunarodnim ugovorima – slobodne zone mogu nastati i
međunarodnim ugovorima tj. konvencijama, kako bilateralnim, tako i multilateralnim. Ima autora
koji smatraju da one mogu nastati putem ugovora, ali samo bilateralnim međunarodnim
ugovorom 47. Međutim, one ne moraju kada nastaju međunarodnim ugovorom da nastaju samo
putem bilateralnog ugovora već mogu nastati multilateralnim ugovorom, tj. slobodne zone ne
moraju osnivati samo dve države već u osnivanju istih može da učestvuje i više država.
Dvostranim međunarodnim ugovorima, tj. konvencijama slobodne zone nastaju češće, jer dve
države često iz političkih, ekonomskih, socijalnih ili drugih motiva nastoje da unaprede ekonomske
i privredne oblike saradnje, pa je osnivanje zajedničke slobodne zone njihov interes.
Trebalo bi istaći da je i naša država u prošlosti osnivala slobodne carinske zone na ovaj način. Tako
je ugovorom – Konvencijom između Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraljevine Grčke radi
uređenja tranzita preko Soluna 1923. godine, stvorena jugoslovenska slobodna zona u Solunu koja
Batić dr V, ibid, str. 23;
U našoj zemlji je za to nadležna Uprava carina u Beogradu, koja na bazi zakonskog ovlašćenja iz čl. 14. Zakona o
slobodnim zonama ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006), donosi rešenje o početku rada slobodne zone. Donošenju rešenja od
srane Uprave carina prethodi saglasnost Vlade (na predlog nadležnog ministarstva za poslove finansija) za osnivanje
određene slobodne zone.
47
Batić dr V, ibid, str. 20-24;
45
46
44
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
je bila u potpunosti carinski isključak Grčke, a carinski priključak Jugoslavije, pa su se na osnovu
toga u jugoslovenskoj slobodnoj zoni u Solunu primenjivali carinski i spoljno trgovinski propisi i
prava Jugoslavije. Policijska i sudska vlast bila je Grčka. Ona je zaključena na period od 50 godina i
posle isteka toga roka ona je prestala da postoji i funkcioniše kao jugoslovenska slobodna zona, pa
je to sada isključivo slobodna zona Grčke.
Takođe, dvostranim ugovorom između država Italije i bivše Jugoslavije, osnovana je u AnkoniOsimskim sporazumom između Italije i bivše Jugoslavije, mešovita jugoslovensko-italijanska
slobodna zona u Sežani 1977. godine koja je pravno konstruisana kao carinski isključak iz
carinskog područja Italije. Međutim, ova zona nije nikada faktički izgrađena, pa i nije ni zaživela sa
radom. 48
Nastanak slobodnih zona međunarodnim konferencijama i kongresima – Slobodne zone se
mogu osnivati i putem međunarodnih kongresa i mirovnih konferencija. Tako je ovim putem bivša
Čehoslovačka, Versajskim mirovnim ugovorom dobila slobodnu zonu u Šćećinu i Hamburgu.
Ovim načinom se u praksi vrlo retko osnivaju slobodne zone, tako da je najprisutniji način
osnivanja slobodne zone jednostranim pravnim aktom, pa onda dvostranim sporazumom između
dve ili više država potencijalnih osnivača slobodnih zona.
Imajući u vidu istorijski razvoj slobodnih zona, njihovu evoluciju i veliku ekspanziju poslednjih
decenija 20-og veka, vidimo da je prvobitna ideja “ekonomske službenosti“ u korist drugih država,
kao i pravna podloga koja je nastajala bilateralnim ili multilateralnim ugovorima, ustupila mesto
nacionalnim zakonima o slobodnim zonama. Sopstvenim zakonima svaka država reguliše stepen
sloboda i pogodnosti koje pruža stranim, a neretko, i svojim investitorima.
Posebno važno pitanje, koje se često postavlja i tumači u našim stručnim krugovima i državnim
institucijama, kada se govori o pravnom osnovu slobodnih zona kao i o pogodnostima za poslovanje
u zonama i njihovoj vezi sa ostalim delom zemlje, jeste pojam i stepen eksteritorijalnosti slobodnih
zona.
Samo pitanje eksteritorijalnosti u pravnom smislu različito je od države do države tako da se u
Nemačkoj smatralo da slobodne zone imaju status carinske eksteritorijalnosti, kao carinski isključci
48
Stanković dr M. Carinsko procesni postupak, Beograd, 1987, sr. 243;
45
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
(zollgebiet) koji nemaju, kao takvi, tretman carinskog područja. Sadašnji Carinski zakon Evropske
zajednice (Community Customs Code) smatra slobodne zone specijalnim delovima carinske
teritorije Zajednice gde su roba i usluge oslobođene plaćanja carinskih dažbina, poreza na dodatu
vrednost i ostalih uvoznih dažbina, tj. za uvozne dažbine one nisu deo carinske teritorije Zajednice.
Kyoto konvencija iz 1993. godine kao i Posebni AnnexD KORIGOVANE Kyoto KONVENCIJE iz
1999. godine, takođe tumače da su slobodne zone izvan carinskog područja Zajednice kada je reč o
uvoznim dažbinama i porezima na robu i usluge izvršene u zoni. Peter Riedl u svojoj studiji
„Slobodne luke i slobodne carinske zone u Evropi“ iz 1964. godine, piše da se slobodne zone u
pogledu delovanja carinsko pravnih odredbi smatraju vanteritorijalnim oblastima koje su izdvojene
od ostale državne teritorije odgovarajućim osiguravajućim merama, u kojima se raznovrsna roba
lageruje, obrađuje, prerađuje i manipuliše a da ne podleže carinskom postupku. Richard Thoman u
delu Free port and Foreign Trade Zones smatra da se zone samo u pogledu carinskih propisa
posmatraju kao eksteritorijalne (odnosno prostorom van državnih granica), mada one direktno ili
indirektno stoje pod kontrolom carinskih organa. I domaći autori su se bavili pitanjem stepena i
definicije carinske eksteritorijalnosti slobodnih zona tako da Ante Turina u delu „Slobodna lučka
zona kao suvereni predstavnik carinske eksteritorijalnosti u morskim lukama“ kaže da je slobodna
lučka zona izvan carinske linije države, čime ističe izvesni stepen carinske eksteritorijalnosti.
Kao i ostale osobine slobodnih zona, i ova pravna kategorija je evoluirala od početne „službenosti u
korist drugih država“ kakva je na primer Jugoslovenska slobodna zona u Solunu, formirana 1923.
godine. Ona je za Grčku predstavljala carinski isključak a za Jugoslaviju carinski priključak čime je
uživala potpunu carinsku eksteritorijalnost.
Danas zone u većini slučajeva ostaju sastavni deo državne teritorije u kojima se zakonadavnim
aktom države određuju pravila za poslovanje, koja uglavnom oslobađaju korisnike zona od mera
ekonomske politike koje postoje izvan zone i, u isto vreme, u eri globalizacije, postaju institut
internacionalne službenosti kao efikasno sredstvo međunarodne saradnje i unapređenja
spoljnotrgovinske razmene i saobraćaja. Sam pojam eksteritorijalnosti (u ovom smislu) predstavlja
prošlost samim tim što postoji pravo carinskog nadzora na teritoriji svih slobodnih zona u svetu i što
je slobodna zona deo teritorije države u kome su detaljno propisane mere carinskog nadzora.
Što se tiče zakonske regulative slobodnih zona u svetu treba razlikovati nacionalne zakone i
internacionalna pravna dokumenta.
46
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Kod nacionalne zakonske regulative ne postoji uniformnost. Ona se razlikuje od države do
države, koje različitim rešenjima dodeljuju pogodnosti korisnicima zona, kao što su carinska,
fiskalna i finansijska oslobađanja i razni podsticaji u oblasti infrastruktura i usluga. Jedina
ograničenja mogu biti izazvana propisima koje državama nameću članstva u unijama (EU, SAD) ili
međnarodnim organizacijama i savezima (npr. STO), kao što su tarifne i netarifne barijere,
nelojalna konkurencija, izvozni podsticaji, državne pomoći, poljoprivredni i intustrijski podsticaji,
pravila o poreklu robe, itd. Primer: novi članovi EU (Kipar, Češka, Estonija, Mađarska, Litvanija,
Malta, Poljska, Slovačka, Slovenija, Hrvatska, Bugarska i Rumunija) kao i kandidati za članove
(Turska) moraju da prilagode svoje nacionalne zakone o slobodnim zonama sa evropskim zakonina
o slobodnim zonama i slobodnim skladištima.
Evropska zakonska regulativa koja se bavi slobodnim zonama i reguliše pitanja slobodnih zona,
ulaska robe, kontrole, rada, izlaska robe, reeskporta i ostalih aktivnosti u zoni usaglašena je sa
Kyoto konvencijom (The Kyoto Convention) i Briselskim protokolom od 26. juna 1999. godine.
Pojedine zakonske direktive detaljno definišu pitanja vezana za rad slobodnih zona.
Internacionalna pravna regulativa vezana je za pojedine ugovore, međunarodne protokole i
statuse međunarodnih organizacija i udruženja, koji definišu i utiču na pravni osnov postojanja
slobodnih zona svuda u svetu.
Početak regulisane trgovine vezuje se za spoljnotrgovinski ugovor između Engleske i Francuske
1860. godine (Cobden – Shevalier Treaty), kojim su zemlje potpisnice priznale međusobni status
najpovlašćenije nacije u trgovini.
Prvi međunarodni pravni akt koji dodiruje pitanje slobodnih carinskih zona jeste Versajski mirovni
ugovor. Ovaj ugovor je potpisan posle Prvog svetskog rata i prihvatio je načelo slobodnih carinskih
zona u pojedinim gradovima, podvrgnutim međunarodnoj kontroli (primer Gdanjska i
Aleksandropolisa). Rezolucija međunarodne trgovačke komore (ICC – Intarnational Chamber of
Commerce), doneta 1991. godine u Londonu preporučuje stvaranje slobodnih carinskih zona.
Ostali instrumenti pravne regulative nalaze se u ugovorima, sporazumima i zakonima kakvi su
GATT – Opšti sporazum o carinama i trgovini, STO – Sporazum o osnivanju Svetske trgovinske
47
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
organizacije, Kyoto Convention (1974), Revised Kyoto Convention, carinski zakon EU, zakon o
porezu na dodatu vrednost – VAT, zakon o akcizama, zakon o slobodnim zonama R. Srbije, itd.
Kyoto konvencija je sporazum o uprošćenju i harmonizaciji carinskih procedura koji omogućava
ista pravila za sve zemlje potpisnice, kao i lakši pristup robe na tržište zemalja članica. Kjoto
konvencija, koja je ozakonjena pod pokroviteljstvom Svetske carinske organizacije WCO. Glavni
pravni akt WCO Evropske Unije – carinski kodeks zajednice, takođe je usaglašen i u skladu je sa
Kyoto konvencijom.
Ova pravila omogućuju da roba koja se nalazi u slobodnim zonama, bude izuzeta od uvoznih carina
i indirektnih poreza (WAT – porez na dodatu vrednost i ostali porezi na potrošnju), pri čemu su
zabranjena različita ograničenja koja se tiču količine, porekla ili odredišta robe. Annex F.1. koji
reguliše pitanje slobodnih zona stupio je na snagu 19. marta 1979. godine. On je pripremljen od
strane Stalnog tehničkog komiteta na sednici u decembru 1975. godine (89th/90th Sessions) i
priključen Kyoto konvenciji odlukom Saveta. Njegov sadržaj daje odredbe za sva pitanja
poslovanja u slobodnim zonama, kao što su: definicije pojma slobodnih zona; glavni principi
poslovanja; način osnivanja slobodnih zona; unos robe u slobodnu zonu; dozvoljene aktivnosti,
potrošnja robe, prenos prava svojine, uništenje robe, trajanje skladištenja u zoni, iznošenje iz zone i
prekid rada zone.
WCO (The World Customs Organisation) izvršila je reviziju i dopunu Kjoto konvencije (the Kyoto
Convention) u junu 1999. godine da bi odgovorila na zahteve savremene trgovine, čime je stvorila
obrazac za modernu i efikasnu carinsku proceduru 21. veka. Korigovana Kyoto konvencija je alat
koji pomaže razvoju carinskih procedura na savremen način. Slobodne zone se definišu kao oruđe
međunarodne ekonomske politike, čiji je cilj razvoj međunarodne trgovine kroz pojednostavljenje
carinskih procedura i oslobađanje od uvoznih carina i pojedinih poreza.
Suštinski principi revizije Kyoto konvencije (The core principles) su uključenje modernih
koncepata carinske procedure i savremene trgovine uključujući nove tehnologije, novu filozofiju
carinske kontrole i spremnost privatnog sektora da sarađuje sa carinom na obostranu korist.
Redigovana Kyoto konvencija takođe sadrži nova i obavezujuća pravila, koja sve članice Svetske
carinske organizacije moraju da prihvate. Takođe sadrži detaljne mere za funkcionisanje slobodnih
zona, kao što su formiranje, carinska kontola, unos robe, postupci sa robom, obezbeđenje, itd.
48
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Redigovana Kyoto konvencija počinje da važi kada 40 zemalja članica Kyoto konvencije iz 1974.
godine ratifikuju i slože se sa amandmanskim Protokolom.
U cilju ohrabrenja razvoja spoljne trgovine i međunarodne razmene dobara uopšte, određene
carinske administracije garantuju olakšice u vezi obaveznih carina i taksi za robu sa lokacija na koje
se one zaista odnose, kao i u vezi carina i taksi van teritorija carine. Ove lokacije se citiraju kao
„slobodne zone“. Neke administracije upotrebljavaju i razna druga imena: „slobodna luka“,
„slobodno skladište“ ili „slobodna trgovinska zona“. Međutim, svima je zajedničko da roba
uključena u slobodnu zonu nije predmet uobičajene carinske kontrole. Roba koja ulazi u slobodnu
zonu sa teritorije carine karakteriše se oslobađanjem ili vraćanjem novca uzetog na osnovu važećih
carina i taksi, kao i unutrašnjih carina i taksi koje se garantuju izvozom.
Uvezena roba koja ulazi na teritoriju carine iz slobodne zone, a koja se ne proizvodi tamo, ali je za
domaću potrošnju, podleže obaveznim carinama i taksama, pošto je ta roba uvezena direktno iz
inostranstva. Posebno određena pravila i regulative u sklopu nacionalnog zakonodavstva,
primenjiva su za izveženu robu, koja se proizvodi u slobodnoj zoni. Ti propisi se takođe primenjuju
kada je korišćena roba domaćeg porekla, ili se izvozi bez plaćanja obaveznih carina i taksi, kao i
zagarantovanim izuzećem od carina i poreza, ujedno i vraćanjem tog novca kada je roba dospela u
slobodnu zonu.
Osnivanje slobodnih zona je deo ekonomske politike koja ohrabruje dotok investicija u carinsku
teritoriju u cilju proizvodnje i drugih komercijalnih aktvnosti. Osnovna svrha slobodnih zona je da
promovišu spoljnu trgovinu i međunarodnu razmenu robe, garantujući oslobađanje od carina i
poreza na uvezenu robu. Dodatne koristi imaju za cilj omogućavanje zapošljenja u slobodnim
zonama i razvoj udruženih trgovinskih aktivnosti. Roba proizvedena u slobodnoj zoni često se
izvozi. Pošto je izvoz uglavnom oslobođen carina i poreza, sve ovo olakšava i pospešuje razvoj
spoljne trgovine. Domaća roba, namenjena izvozu, može takođe biti pridružena slobodnim zonama i
ovlašćena da bude izuzeta i oslobođena unutrašnjih carina i poreza. U nekim upravama, u slučaju
kada se proizvedena roba prebacuje iz slobodnih zona u svrhu domaće upotrebe, te uprave ponekad
mogu imati korist od nižih stopa uvoznih carina i poreza. Carinska kontrola nad robom koja se
nalazi u slobodnim zonama je fleksibilnija od one koja je vezana za skladištenu robu u carinskim
magacinima, ili koja se odnosi na proceduru unutrašnje proizvodnje. U slobodnim zonama carina se
odnosi jedino na mere opšteg nadzora.
49
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
U mnogim carinskim oblastima napravljena je razlika između trgovinskih i industrijskih zona
(commercial and industrial free zones). U trgovinskim zonama nisu dozvoljene proizvodne
operacije robe. Operacije koje su dozvoljene ograničene su samo na one potrebne za zaštitu robe ili
poboljšanje njenog pakovanja, tržišnog kvaliteta, koje ne menjaju svojstvo robe. U industrijskim
slobodnim zonama proizvodne operacije su omogućene.
Posebni Annex D KORIGOVANE Kyoto KONVENCIJE 1999. reguliše pitanje slobodnih zona i
ponudio je savremenija rešenja za regulisanje režima rada u slobodnim zonama, koja su detaljno
analizirana i objašnjena. Definicija E1/F1 daje osnovne karakteristike zona: „Slobodna zona je deo
teritorije ugovorne strane, gde je svaka uvezena roba uglavno procenjena, onoliko koliko uvozne
carine i porezi zahtevaju, pošto je ista van carinske teritorije“. Sva regulativa data je u posebnim
standardima, tako da Standard 1 daje osnovne odlike slobodnih zona: „Carinske regulative vezane
za slobodne zone biće vršene prema odredbama ovog poglavlja, i, ukoliko je potrebno, i odredbama
opšteg aneksa“.
Osnivanje kontrola slobodnih zona dato je u Standardu 2: „Nacionalno, državno zakonodavstvo će
istaći zahteve koji se odnose na osnivanje slobodnih zona, vrstu robe koja je dopustiva u takvim
zonama i vrsti operacija u kojima roba može biti uključena“.
Na ovaj način, osnivanje slobodne zone zavisi od formalnih odredbi u državnom zakonodavstvu.
Stoga nije dovoljno da deo državne teritorije bude van carisnke teritorije, pa da se automatski
odnosi na formiranje slobodne zone. Slobodne zone se osnivaju na pristaništima (morskim i
rečnim), aerodromima i mestima sa geografskim i ekonomskim prednostima. Slobodne zone mogu
biti prostrane (da obuhvate celo ili deo pristaništa), ili relativno male (kada obuhvataju manji
prostor uz aerodrom, ili slično). Slobodnim zonama može upravljati carina, neke druge vlasti ili i
jedno i drugo. Svakodnevno upravljanje slobodnom zonom može biti vršeno od same vlasti ili
privatnog lica pošto je ono osposobljeno za takvu dužnost.
Sva neophodna pitanja rada slobodnih zona sadržana su u ostalim standardima i predstavljaju
oslonac nacionalnim zakonodavstvima međunarodnom pravu.
Novi Zakon o slobodnim zonama u Srbiji (Sl.gl.62/2006), u svim elementima poštuje standarde
Kyoto konvencije. Osnovni principi koje postavlja Kyoto konvencija uglavnom se poštuju u svim
50
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
državama i kod svih tipova slobodnih zona. Zone se razlikuju (uz podršku država i nacionalnog
zakonodavstva) u specifičnim pogodnostima (različitim od zone do zone), koje se nadgrađuju na
bazične koje postavljaju Kyoto standardi i koje se mogu smatrati minimalnim pogodnostima za
poslovanje u slobodnim zonama.
Tako i Carinski zakon EU (Community Customs Code) poštuje principe Kyota o slobodnim
zonama i sadrži članove zakona, koji su, uglavnom, izvedeni iz Kyoto konvencije i sa njom
usaglašeni.
Kako je bescarinski režim poslovanja jedan od osnovnih poluga poslovanja u slobodnim zonama,
potrebno je dobro razumeti osnovnu ideju naplata carina. Poreklo današnjih carina potiče od
plaćanja za prelaz robe preko puteva, mostova ili reka. Sam pojam potiče od grčke reči telos
(plaćanje) i latinske reči teloneum (taksa). Značenje pojma carine se kroz vremena menjalo. Danas
carine predstavljaju novčana sredstva koja se naplaćuju prilikom kretanja robe preko državnih
granica (uvoz, izvoz, tranzit), pri čemu se ne radi o nadoknadi za izvršenu uslugu i ne naplaćuje se
za domaću robu. Evolucijom od naknada karakterističnih za korišćenje kopnenih i vodenih puteva,
tzv. ekonomskih carina, došlo se do plaćanja carina na određenim punktovima (nametnim mestima)
i graničnim prelazima.
Pored ideje o direktnim finansijskim prihodima od carina, pojavili su se i drugi motivi carinjenja.
Zaštitne carine u osnovi imaju ekonomske razloge - zaštitu nekih industrijskih grana; eliminisanje
krize u nekoj privrednoj grani; odbranu od subvencija i danpinga, itd. Moderna teorija carina
(nastala na osnovama ekonomskog liberalizma Adama Smita [1723 – 1790] pretpostavlja da
carinsko ujedinjenje predstavlja stepenik ka političkom ujedinjenju, tako da dolazi do pojava
carinskih unija kao preteča slobodnih zona trgovine. Pozicija Svetske Trgovinske Organizacije
(STO) je tolerisanje opravdanosti ekonomskih carina i prelaznog perioda njihovog korišćenja, do
konačnog ustanovljenja slobodne i nesmetane trgovine.
Naplata carina od strane države počiva na ekonomskim posledicama uvoza neke robe, i treba da
spreči prednost u ceni uvozne robe, koja počiva na neuporedivim troškovima zarada i proizvodnji u
izvoznim zemljama. To uslovljava da carinske stope rastu sa stepenom obrade, tako da sirovine
imaju najnižu carinu, a finalni proizvod najvišu. Carinske tarife omogućavaju njihovo razvrstavanje
i omogućavaju izjednačavanje prednosti uvozne robe. Neopravdano je korišćenje ekonomskih
51
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
carina za robu u tranzitu, robu koja se skladišti ili povremeno upotrebljava u carinskom području, i
time ne ulazi u ekonomske tokove države. Ovo objašnjava potrebu slobodnih zona i stav STO, koja
se ne protivi postojanju slobodnih zona, naročito u oblasti njihovog bescarinskog statusa.
Harmonizacija carinskog prava Evropske unije okončana je 01.01.1993. godine, formiranjem
zajedničkog (unutrašnjeg) tržišta. Putem Carinskog kodeksa (Carinski zakon EU, Council
Regulation EEC No 2913/92 12.10.1992. Community Customs Code Official Journal L
302,19/0/1002 p. 00001-0050) koji je 01.01.1994. godine stupio na snagu u potpunom obliku,
uključujući i Odredbu o sprovođenju (2454/93, Sl.List EU 1993 br.L 231/1), stvoreno je carinsko
pravo koje važi u svim državama članicama. Kao takvo, ono je postalo uzor svim državama koje se
pripremaju za pristupanje EU i predstavlja centralni pravni normativ evropskog carinskog prava,
koji se može dopunjavati propisima o sprovođenju na nivou Unije ili pojedinačnih država.
Carinski zakon EU („Drugi odobreni carinski postupci“, od člana 166 do člana 181) obrađuje sva
pitanja vezana za rad u slobodnim zonama EU. Član 166 definiše pojam slobodnih zona EU za koje
kaže da „su delovi carinskog područja Zajednice ili prostori koji se nalaze na tom području i
odvojeni su od ostalog dela područja, u kojima:
 Zbog uvoznih dažbina i uvoznih mera trgovinske politike, za robu iz Zajednice, smatra se da
nije u carinskom području Zajednice, pod uslovom da nije stavljena u slobodan promet
(definitvno ocarinjena), ili da nad njom nije sproveden neki drugi carinski postupak, ili da
nije korišćena ili utrošena pod nekim drugim uslovima, a ne pod uslovima koji su utvrđeni
carinskim propisima;
 Roba iz Zajednice, samim tim što se smešta u slobodnu zonu ili slobodno skladište,
ispunjava uslove, predviđene zakonom Zajednice, kojima se regulišu posebne oblasti, za
primenu mera koje se obično primenjuju kod izvoza robe.
 Slobodnim zonama se daje specijalni tretman u okviru carinskog područja države, koji
garantuje robama i aktivnostima unutar zona nultu carinsku stopu (kao da su robe izvan
carinskog područja).
52
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Često pominjana eksteritorijalnost zona i u ovom članu se može tumačiti kao delimična, jer iako je
slobodna zona deo carinskog područja, roba se („zbog uvoznih dažbina i uvoznih mera trgovinske
politike“) smatra da nije u carinskom području Zajednice, tj. carina na tu robu je sa indeksom
„nula“. Ovim ne govorim o eksteritorijalnosti zona, već o delimičnoj eksteritorijlanosti robe u njoj, i
to samo kada se tiče uvoznih dažbina (carine i porezi) na tu robu, dok se može slobodno govoriti o
potpunoj eksteritorijlanosti u smislu uvoznih poreza (poreza na dodatu vrednost PDV – a, i ostalih
poreza na potrošnju).
U ostalim članovima zakona detaljno se propisuju mere koje se tiču formiranja slobodnih zona i
uslova za carinski nadzor, smeštanje robe, rad, izlaz i ulaz robe, reeksport, uništavanje itd.
Državama članicama EU dato je pravo da mogu odrediti delove carinskog područja i područja
Zajednice, namenjene osnivanju slobodnih zona. Zone moraju da budu ograđene sa obeleženim
ulazima i izlazima, kako bi se mogle sprovoditi mere carinskog nadzora, kao i mere carinskog
pregleda nad licima i robom prilikom ulaska i izlaska. Sve mere carinskog nadzora definisane su
carinskim zakonom ili posebnim propisima za slobodne zone. Osnovno za slobodne zone je da roba
može slobodno ući i izaći iz zone, tj. biti unesena ili izneta iz zone sa pojednostavljenom carinskom
procedurom. Član 170. Zakona čak dozvoljava da roba ulazi u slobodnu zonu bez prijave carinskim
organima i bez podnošenja carinske dekleracije, osim ukoliko nije nad njom primenjen carinski
postupak koji se okončava u slobodnoj zoni.
Roba se u slobodnim zonama može skladištiti bez vremenskog ograničenja, uz dozvolu obavljanja
svih industrijskih, komercijalnih ili uslužnih delatnosti, uz prethodno obaveštavanje carinskih
organa (čl.172). Roba smeštena u slobodnu zonu može se staviti u slobodan promet izvan granica
zone i definitivno ocariniti; u zoni ili izvan nje staviti u postupak aktivnog oplmenjivanja; nad njom
može da se sprovede postupak prerade pod carinskom kontrolom; može privremeno da se uveze ili
izveze, proda, kupi, ustupi ili uništi, u skladu sa uslovima propisanim za ove postupke. Za sve ove
postupke potrebno je voditi knjigovodstvenu evidenciju, na način koji odobre carinski organi, na
osnovu koje je moguće izvršiti identifikaciju robe i postupaka sa njom. Roba koja izlazi iz slobodne
zone, može da se unese na carinsko područje države ili izveze iz carinskog područja Zajednice pod
uslovima koje detaljno propisuje zakon.
Analizom članova Carinskog zakona EU koji se tiču rada u slobodnim zonama, lako je zaključiti
osnovnu ideju zakonodavca da rad korisnika u zonama maksimalno pojednostavi i prilagodi
uobičajenim merama carinskog postupka. Slobodne zone u Evropi su rasterećene carina i poreza
53
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
(PDV), dok se ostale specifične pogodnosti prepuštaju državama – članicama i samim zonama. Ovo
je važno zbog pravilnog razumevanja funkcionisanja slobodnih zona u Srbiji posle (eventulanog)
priključenja EU.
Takođe je veoma važan princip da uvozni porezi i porezi na potrošnju ne važe u slobodnim zonama.
Porez na dodatu vrednost, u državama koje ga koriste, ne primenjuje se u njihovim slobodnim
zonama. Po šestoj Direktivi VAT – a (direktiva 77/388 /ECC, OJ 1977 Br. L 145, str.1, i OJ 1999
br. L 376, str. 4), slobodne zone na teritoriji zemlje članice su, u principu, takođe unutar finansijske
teritorije u svrhe VAT – a. Iz ovoga se isključuju (Član 3. Direktive):
 ostrvo Heligoland i teritorija Busingena (Nemačka),
 Kanarska ostrva, Ceuta, i Melilla (Španija);
 Livignio, Campione d’Italia, i deo jezera Lugano koji priprada Italiji (Italija);
 planina Atos (Grčka);
 ostrva Aland (Finska);
 vanevropske službe (Francuska).
 Ovde spadaju i Kneževina Monako i ostrvo Man. Akt o pristupanju (OJ 1972. L 73, str. 20)
isključuje Gibraltar iz Zakona o porezu na dodatu vrednost Evropske zajednice (Član 28).
Zemlje članice su ovlašćene (Član 16 Direktive) da iz VAT – a izuzmu:
 zalihe robe koja se nalazi u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu;
 usluge koje se odnose na zalihe robe koja se nalazi u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu;
 zalihe robe ili usluge koje se izvršavaju u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu, pod
uslovom da cilj izuzetaka nije krajnja upotreba i/ili potrošnja, i da iznos poreza na dodatu
vrednost koji se plaća zbog prestanka ugovora, odgovara iznosu poreza koji bi se plaćao
kada bi svaka od ovih transakcija bila oporezivana na državnoj teritoriji. Ovo je bio „krunski
dokaz“ autorima Zakona o PDV – u u Srbiji kad su isto rešenje primenili kod nas.
Treba naglasiti da ovakva izuzeća ne garantuju nikakve posebne privilegije slobodnim zonama, jer
su iste pogodnosti dostupne za robu koja se skladišti na carini i za poslove unutrašnje prerade,
privremenog unošenja ili oplemenjivanja, samo drugačijim postupkom, ili se prilikom uvoza izvrši
naplata da bi se kasnije prilikom izvoza izvršio povraćaj sredstava. Iako se ovi izuzeci kod zona
54
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
mogu smatrati administrativnom olakšicom, oni omogućavaju ključnu pogodnost – da se roba i
usluge oslobode plaćanja prilikom unošenja u zonu, zbog mogućnosti da se reeksportuju van
granica zemalja članica, kao i jednostavniji postupak korisnicima – nerezidentima.
Slobodne zone se takođe izuzimaju od odredbi Zakona o akcizama EU, pravila direktnog
oporezivanja, državne pomoći, itd.
Prema Zakonu Evropske zajednice o trošarini – porezu na promet (koji se odnosi na mineralna ulja,
alkohol i alkoholna pića i proizvedeni duvan), slobodne zone na teritoriji zemlje članice su, u
principu, takođe unutar finansijske teritorije u svrhu trošarine. Proizvodi na koje se ovo odnosi
podležu trošarini – porezu na promet u vreme njihove proizvodnje na teritoriji Zajednice, kao što je
gore definisano, ili pri njihovom uvozu na tu teritoriju. Kada se takvi proizvodi, koji dolaze ili idu u
treće zemlje nalaze u slobodnoj zoni, trošarina – akciza ili porez na promet (excise duty) se ne
naplaćuje. Kao u slučaju VAT – a, takvo nenaplaćivanje se takođe odnosi i na robu koja je, između
ostalog, pod bescarinskom procedurom, kao što su skladištenje na carini ili unutrašnja obrada. Kada
roba izlazi na carinsko područje Zajednice, porez se naplaćuje. Kod nas je ova prednost, koju
garantuje i Zakon o slobodnim zonama (Sl.Gl.RS 62/2006), derogirana uredbama, tako da se
pomenute vrste robe ne mogu slobodno unositi u slobodne zone Srbije. Grupaciji za slobodne zone
Privredne komore Srbije i novoformiranoj Upravi za slobodne zone (ZOSZ Sl.gl.62/2006) u
narednom periodu će biti zadatak da ovu barijeru prevaziđu.
Rezime pravne podloge formiranja slobodnih zona ukazuje da postoji jaka podrška ovom konceptu
u međunarodnom pravu, koje daje osnovne postulate poslovanja slobodnih zona, dok nacionalna
zakonodavstva mogu projektovati svoje varijetete u zavisnosti od potreba i konkretnih razvojnih
ciljeva.
3.2. Faktori nastanka slobodnih zona
Osnovno pitanje koji se u okviru činioca koji utiču na osnivanje slobodne zone postavlja, jeste na
kojim mestima treba da se slobodne zone „instaliraju“. Kao primarni činioci nastanka slobodnih
zona mogu se pojaviti:
a) saobraćajno-geografski i
55
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
b) privredno-politički faktori.
Oni su primarni ali se retko mogu javiti i još neki drugi. 49
a) Saobraćajno-geografski faktori nastanka slobodnih zona
1. Saobraćajni faktori nastanka slobodnih zona
Značaj saobraćaja je uopšte aktuelan kada se radi o međunarodnom prometu roba. Pomoću njega se
postiže da se proizvedena materijalna dobra (roba), prenesu na mesta proizvodnje u drugo mesto,
najčešće, korisnika. Kod međunarodnog transporta se to isto ostvaruje samo u međunarodnim
relacijama, a roba se prevozi kroz više država ili najmanje dve države. 50
Saobraćaj je posebno značajna privredna grana pri nastanku i razvoju slobodnih zona, jer je itekako
važna veza slobodne zone sa zaleđem za brzi, siguran i ekonomičan transport robe koja bi trebala da
što pre stigne iz zone do korisnika i obratno, da repromaterijal, sirovine i druge robe što pre i
sigurno stignu do slobodne zone, u cilju njenog lagerovanja, oplemenjavanja ili industrijske
proizvodnje.
Slobodna zona će imati daleko veću ulogu u međunarodnom transportu roba i pružanju drugih
usluga, ukoliko je ona na podesnijoj saobraćajnoj mreži i čvorištima mnogih puteva. Naime,
slobodna zona trebala bi da ima više transportnih puteva koji je povezuju sa zaleđem i po
mogućstvu različitih oblika. Tako, na primer, ako se radi o slobodnoj zoni koja je smeštena u
morskoj luci, ona bi osim pomorske saobraćajnice, veze trebala da ima i saobraćajnu vezu sa
zaleđem u kopnenom saobraćaju i to po mogućstvu različitim vidovima kopnenog transporta (na
primer, drumski i železnički saobraćaj). To bi omogućilo da ovako locirana slobodna zona bude u
punoj vezi sa zaleđem i da se robe mogu efikasno dopremati u zonu i iz nje na tržište. Takva zona
mogla bi biti vrlo konkurentna, iz saobraćajnih razloga, drugim sličnim zonama u okruženju i imala
bi veliko preimućstvo, u odnosu na druge zone koje ne bi imale sve te vidove saobraćaja. To bi
Materijal o slobodnim i carinskim zonama Saveznog izvršnog veća „Slobodne carinske zone slobodne luke u
Evropi“, Beograd, 1969, str. 15-22; Stanković dr M. i Stakić M, ibid, str. 77-84; Batić dr V, ibid, str. 24-28;
50
Stanković dr M, Međunarodni transport, špedicija i transportno osiguranje, udžbenik za IV razred ekonomske škole,
Beograd,1980. str, 7;
49
56
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
sigurno uticalo na strane potencijalne partnere da investiraju (na primer, u neke fabričke pogone u
takvoj zoni), kada se u mnoštvu ponuda drugih slobodnih zona u okruženju budu opredeljivali.

Slobodne zone u morskim lukama
Lociranost slobodnih zona u morskim lukama je vrlo značajna za njihov nastanak i razvoj. Takve
zone imaju veliku perspektivu, posebno one slobodne zone u morskim lukama koje imaju
adekvatnu saobraćajnu vezu sa zaleđem. Ovo zbog činjenice da je pomorski transport vrlo jeftin,
siguran i relativno brz, s jedne stane, a sa druge strane, on je vrlo masovan transport kako u pogledu
obima tereta koji se njime prevozi, tako i u pogledu masovnosti prevoza. „U pomorskom transportu
koristi se prirodan transportni put, koji nije izložen troškovima oko izgradnje i održavanja
transportnog puta. Jeftiniji je onaj prevoz kod koga prevozno sredstvo raspolaže sa više korisnog
prostora. Kako su pomorski brodovi velikih kapaciteta, to su i sami troškovi prevoza po jedinici
tereta niski. More je zatim, kao prevozni put prostrano i obuhvata oko 2/3 zemljine kugle (ili tačnije
70,7%) a kopno 29,3% zemljine kugle. Oko 2/3 svetskog prometa obavlja se pomorskim putem.“ 51
Zbog napred iznetih razloga, mišljenja sam da slobodne zone u pomorskim lukama, imaju vrlo
veliku perspektivu, pogotovu ako su one dobrim saobraćajnim vezama povezane sa zaleđem.
Richard Thoman, američki profesor, u svom delu „Free ports and foreign trade zones“, proučavajući
jedan deo morskih luka u Evropi, došao je do zaključka da bi slobodne zone trebalo da se instaliraju
u značajnijim morskim lukama kako bi njene olakšice došle do punog izražaja. U takvim
slučajevima, dolaziće do povećanja pretovara roba u luci i većeg prometa roba sa slobodnom
zonom, i obrnuto, gde ne postoje takvi saobraćajni i geografski uslovi za rad slobodnih zona neće
dolaziti do uvećanog prometa roba. Slobodne zone ne smeju se pojaviti samo kao uvoznici
metropole (odnosno roba za područje države na kojoj se zona nalazi) jer je njihova uloga daleko
važnija a to je tranzitna uloga zone za zemlje u zaleđu. 52
Postojanje slobodne zone u velikim morskim lukama omogućava efikasno sporovođenje mera
carinskog nadzora pri manipulisanju robe sa broda u zonu i obratno, kao i sa broda na priobalni
brod ili na drugo prevozno sredstvo.
Stakić M. i Stanković dr M, Međunarodni transort i špedicija, Beograd, 1987, str. 13;
Materijal o slobodnim i carinskim zonama Saveznog izvršnog veća „Slobodne carinske zone i slobodne luke u
Evropi“, Beograd, 1969, str. 16-17;
51
52
57
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Primera radi istražićemo nekoliko evropskih slobodnih zona koje imaju napred izneta preimućstva u
pogledu svoje efikasne saobraćajne veze sa zaleđem. To su, na primer, slobodne zone: Hamburg,
Kopenhagen, Trst, Barselona, Venecija i mnoge druge.

Slobodne zone u rečnim pristaništima
U novije vreme javljaju se vrlo značajne slobodne zone i na važnim međunarodnim rečnim
transportnim tokovima i njihovim pristaništima. Tako, na primer, na Dunavu javljaju se mnoge
slobodne zone koje su razvijene ili su u razvoju, baš zbog preimućstava koje Dunav kao
međunarodna plovna reka daje. Dunav je od velikog značaja jer povezuje zemlje zapadne, srednje i
istočne Evrope, a ove preko Crnog mora sa zemljama Bliskog istoka i ostalim zemljama sveta.
Prevoz tereta Dunavom kombinuje se sa prevozom kanalom Majna, a dalje sa Rajnom. Na taj način
Dunav povezuje Atlanski okean i njegove slobodne zone sa zonama na Dunavu i slobodnim zonama
u Crnom moru i dalje.
S druge strane, slobodne zone na Dunavu: Regenzbug, Bratislava, Beč, Čepel i druge, kao i u nas:
Smederevo, Novi Sad, Zrenjanin i Apatin i eventualna još neka zona, imale bi svoju i adekvatnu
vezu sa Evropom, posebno putem kanala Rajna-Majna-Dunav i sa Crnim morem, kao i Egejskim
morem (u perspektivi, sa izgradnjom kanala Dunav-Morava-Vardar). Poznato je da su troškovi
transporta rekom daleko jeftiniji, pa bi i finalni proizvodi i sirovine jeftinije se transportovale, ka
zonama na Dunavu.

Slobodne zone na saobraćajnim vezama i čvorištima-železničkog i drumskog
transporta, kao i na aerodromima
Vrlo su aktuelne i slobodne zone na važnim saobraćajnim čvorištima gde se ukrštaju drumske,
železničke ili vazdušne veze koje omogućavaju adekvatan, brz, siguran i ekonomičan transport i
transport „Door to Door“ (recimo, od vrata slobodne zone do vrata komitenta u zaleđu i obratno),
kao i kombinovani transport sa više prevoznih puteva (drumski, železnički, vazdušni; železnički,
vazdušni; drumski, vazdušni, železnički i čitav niz drugih transportnih kombinacija).
58
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
I za ove slobodne zone nužne su, dakle, adekvatne saobraćajne veze sa zaleđem. Jer, u obrnutom
slučaju, slobodne zone koje nemaju saobraćajnih veza sa zaleđem bile bi lišene svojeg prosperiteta,
a time ekonomskog i privrednog prosperiteta čitavog područja na kojem se one nalaze.
Takvih slobodnih zona koje se nalaze na mnogim saobraćajnim vezama i ukrštanju drumskih i
železničkih puteva ima dosta, a primera radi možemo navesti slobodne zone u Gracu, Insburku, pa i
naše nekadašnje slobodne zone u Lapovu i dr. Karakteristična slobodna zona na aerodromu je ona
u Šenonu u Irskoj koja je vrlo atraktivna za ovaj oblik saobraćaja.
2. Geografski faktori nastanka slobodnih zona
Geografski faktor za nastanak i razvoj instituta slobodnih zona je od posebnog značaja. Jer, od
adekvatne geografske lociranosti slobodnih zona može se očekivati njihov ekonomski i privredni
prosperitet.
Strani investitori posebno vode računa o ovom faktoru pri plasmanu svojih invesiticija u slobodnoj
zoni. Oni će svoje investicije pre uložiti u onu slobodnu zonu koja ima preimućstva u pogledu njene
podesne geografske lociranosti, odnosno onu zonu koja je „spona“ i veza između određenih
geografskih delova, na primer, povezuje sever i jug države, istok i zapad određenog kontinenta, itd.
Podesan geografski faktor, pri lociranju slobodnih zona, omogućava slobodnoj zoni da brže plasira
robu na određena geografska područja i tržišta, kao i da sa određenih geografskih područja roba što
pre stigne u slobodnu zonu. To je u savremenim uslovima prodaja i plasmana roba, itekako,
značajno za vlasnike roba. Jer, brži plasman roba dovodi do bržeg i obrta stečenog kapitala i novih
nabavki roba, sirovina i reprodukcionog materijala, a time i deo novog proizvodnog ciklusa, možda
opet u istoj ili nekoj drugoj slobodnoj zoni.
Srpske slobodne zone, zbog podesnog geografskog položaja naše zemlje (spona mnogih putevadrumskih, železničkih, vazdušnih, rečnih i dr.), kao i drugih činilaca: jeftine radne snage, podesnih
saobraćajnih veza koje spajaju severnu, sa južnom, zapadnu sa istočnom Evropom, kao i spajanje
Evrope sa Azijom i Afrikom, imaju značajna preimućstva nad nekim drugim slobodnim zonama u
okruženju. Posebno se očekuje, od strane suseda veće korišćenje naših slobodnih zona. Tako, na
primer, i u bivšoj Jugoslaviji, jadranske luke su manje korišćene od strane naših suseda Austrijanaca
59
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
i Mađara. Tako se tada, ¾ mađarskog i austrijskog robnnog prometa prevozio preko severnonemačkih luka, a svega 1-4 preko jadranskih luka.
Opravdano se smatra, da će u perspektivi naši severni susedi biti više orijentisani na slobodne zone,
Subotica, Novi Sad i Apatin jer je to opravdani ekonomski interes, da robe koje dolaze iz Azije,
Afrike i juga kontinenta, prevoze preko slobodnih zona na Dunavu i slobodnih zona, kao i naših
saobraćajnica i obratno, iz Mađarske, Austrije i severne Evrope za transport roba ka jugu.
b) Privredno-politički faktori nastanka slobodnih zona
Saobraćajni i geografski činioci nisu jedini za adekvatan nastanak i funkcionisanje slobodnih zona.
Tu kao faktori pravilnog nastanka slobodnih zona dolaze do izražaja i privredno politički uslovi za
nastanak slobodnih zona. Pod istim se u literaturi 53 smatraju:
 potencijalno zaleđe;
 pogranično-ivični položaj;
 konkurentnost među lukama i slobodnim zonama;
 radna snaga i
 nivo zakonskih privilegija;
Potencijalno zaleđe
Potencijalnio zaleđe slobodne zone ima vrlo važnu ulogu za adekvatno lociranje i nastanak
slobodne zone. Potencijalno zaleđe odlučuje o kapacitetima zone, kao i obrnuto, kapacitet slobodne
zone odlučuje o razvojnim mogućnostima potencijalnog zaleđa. Tako na primer, visoko industrijska
i gusto naseljeno zaleđe slobodne zone, uz prisustvo niza uslužnih institucija i pratećih objekata
(banaka, osiguravajućih ustanova, transportera, špeditera i slično), nužan su preduslov za adekvatno
funkcionisanje institucije slobodnih zona.
Materijal o slobodnim i carinskim zonama Saveznog izvršnog veća „Slobodne carinske zone i slobodne luke u
Evorpi“, Beograd, 1969, str. 18-21; Batić dr V, ibid, str. 27-28;
53
60
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Pogranični-ivični položaj
Od privredno političkih faktora koji su od uticaja na formiranje slobodnih zona posebno mesto
pripada pograničnom – ivičnom položaju slobodnih zona prema susednim i drugim državama. Tu se
razlikuju dva oblika:
a) pogranični (ivični) položaj na uvoz i
b) pogranični (ivični) položaj na izvoz
U prvom slučaju, pograničnog (ivičnog) položaja na uvoz bitno je da ako se radi o zoni koja služi i
za uvozni smeštaj carinske robe kao „dispozicioni lager“, onda će izbor položja za lociranje
slobodne zone pasti na ono mesto gde će postojati manji transportni troškovi, odnosno gde postoje
relativno blizu tržišta za prodaju robe.
U drugom slučaju, pri utvrđivanju lociranja mesta slobodne zone za eksport, onda treba voditi
posebno računa o njenom ivičnom (pograničnom) položaju i prema privredama koje će moći da je
poslužuju sirovinama, reprodukcionim materijalima slobodnu zonu, što će joj biti neophodno za
proizvodnju finalnih roba za izvoz.
Tu je svakako, prisutan i ivični pogranični položaj tržišta potencijalnih kupaca robe iz slobodne
zone, pa u tom smislu eksportne zone trebalo bi locirati u ivičnom pograničnom položaju što bližim
tržištima.
Važnost ovog faktora pograničnog (ivičnog) položaja slobodne zone pri njenom instaliranju nije
apsolutno prihvaćena u teoriji, pa su mišljenja podeljena. 54
Materijal o slobodnim i carinskim zonama Saveznoig izvršnog veća „Slobodne carinske zone i slobodne luke u
Evropi“, Beograd, 1969, str. 19-20; Batić dr V, ibid, str. 28;
54
61
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Konkurentnost među lukama i slobodnim zonama
Faktor konkurentnosti među lukama i slobodnim zonama je posebno značajan za nastanak slobodne
zone. Ta konkurencija ako predstavlja lojalnu konkurenciju između luka i slobodnih zona sa
različitih područja je poželjna.
Nasuprot, nelojalna konkurencija između luka i slobodnih zona nije prihvatljiva i nepoželjna je u
otvorenoj međunarodnoj robnoj razmeni. Dakle, ovakva konkurencija između luka ili slobodnih
zona mora da ima svoje granice jer može da iz njega rezultira pogrešno investiranje.
Ovom faktoru konkurencije može se pripisati instaliranje nekoliko slobodnih zona, kao na primer,
u Kopenhagenu i Bejrutu.
Radna snaga
Tržište radne snage predstavlja značajan faktor za nastanak i razvoj instituta slobodnih zona. Ovaj
faktor dolazi do izražaja ne samo kod zona koja lageruju robu nego posebno kod onih koje se bave
oplemenjivanjem robe (prerada, dorada i sl.), odnosno industrijskom proizvodnjom. Dakle, za rad u
slobodnoj zoni potrebno je dosta radne snage, posebno one stručne i usko specijalizovane, ako se
radi o oplemenjavanju robe i industrijskoj proizvodnji.
Ovom faktoru, posebno o tome kolika je cena radne snage i da li je ona jeftina u zemlji u kojoj se
formira slobodna zona, itekako, vode računa inostrani osnivači slobodnih zona i investitora
fabričkih postrojenja za industrijsku proizvodnju u zoni. Dakle, faktor jeftine radne snage nije za
zanemarivanje jer on utiče na to da li će finalni proizvod u slobodnoj zoni biti jeftiniji i za koliko, u
odnosu na takav isti ili sličan proizvod koji se proizvodi u nekoj drugoj zoni ili izvan zone. Moguće
je da se često slobodna zona formira i iz razloga većeg upošljavanja domaće radne snage.
Nivo zakonskih privilegija
Pod nivoom zakonskih privilegija, kao privredno političkog faktora za nastanak i razvoj slobodne
zone, vodi se posebno računa pri osnivanju i lociranju slobodne zone. Pod ovim izrazom nivoa
62
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
zakonskih privilegija podrazumevaju se carinske, poreske, spoljnotrgovinske, kreditne i druge
zakonske olakšice koje bi određena država dala pri instaliranju slobodne zone na njenoj teritoriji.
O nivou zakonskih privilegija države posebno vode računa jer je to vrlo osetljivo i posebno
značajno pitanje kako za privredne subjekte koji će raditi u slobodnoj zoni, tako i za one privredne
subjekte koji će raditi izvan „kapija“ slobodne zone na teritoriji države u kojoj se instalira slobodna
zona. Ovo iz razloga, što se mora postići određena mera i sklad u davanju zakonskih privilegija,
posebno u oblasti carine, poreza i vozarine za privredne subjekte u zoni i one koji posluju izvan
zone.
Slobodna zona u Nju Orleansu odobrava posebno povoljnu vozarinu na železnici za korišćenje
njene slobodne zone, kako bi privukla privredne subjekte da više koriste njenu zonu. Znači, ne
može se, na tom planu, postići veliki nesklad recimo, u poreskom tretmanu subjekata, koji posluju u
zoni u odnosu na one koji posluju neposredno izvan zone. Znači, iako postoji odrđena prednost onih
privrednih subjekata koji posluju u slobodnoj zoni, u odnosu na one koji posluju izvan zone, ta
prednost ne može da bude enormna.
Nivo zakonskih privilegija varira od države do države i zbog toga strani investitori i osnivači
slobodnih zona o tome vode posebno računa. To će i kasnije, kada slobodna zona počne sa radom
biti jedan od vrlo prisutnih činioca za „privlačenje“ stranog kapitala i investiranje u zoni.
63
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
4. TIPOVI (VRSTE) SLOBODNIH ZONA I POKUŠAJ
PRAVNOG DEFINISANJA INSTITUTA SLOBODNIH I
CARINSKIH ZONA
4.1. Tipovi (vrste) slobodnih zona
Slobodne zone imaju različite uloge i zadatke, privilegije i ovlašćenja, osnivaju se iz različitih
razloga, a u cilju da postignu ono zašta su i osnovane. Sve to čini da se one i međusobno znatno
razlikuju, pa se iz tih razloga javljaju i mogu izvršiti značajne klasifikacije vrste slobodnih zona.
a) Tako s obzirom na način osnivanja slobodne zone mogu biti:
 one koje se osnivaju autonomnim aktima jedne države i
 zone koje se osnivaju međunarodnim multilateralnim ili bilateralnim ugovorima
b) S obzirom na način upotrebe, zone mogu biti: one koje su namenjene opštoj upotrebi, svim
zemljama ili pojedinim zemljama.
c) S obzirom na vrstu delatnosti koje se mogu obavljati u slobodnim zonama, one mogu biti:
 slobodne zone sa ograničenim funkcijama i
 zone sa potpuno slobodnim funkcijama
d) S obzirom na istorijski nastanak, slobodne zone se mogu podeliti na:
 one koje su nastale i razvile se iz slobodnih luka i
 one koje nisu na taj način nastale
e) S obzirom na stepen povlašćenosti carinskog nadzora i režima, mogu se slobodne zone
podeliti:
 one koje uživaju velike privilegije i beneficije za strane investitore i korisnike zone i
64
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
 zone koje imaju manji stepen privilegija i povlastica i takve zone se manje bave
 industrijskom proizvodnjom.
f) S obzirom da li su zone sastavni deo carinskog područja zemlje ili su one izvan toga
područja, slobodne zone mogu biti:
 zone koje su sastavni deo carinskog područja zemlje, ali sa određenim privilegijama i
stimulacijama i
 slobodne zone koje su sa carinskog aspekta isključak iz carinskog područja zemlje i
smatraju se, u carinskom smislu reči, carinskom eksteritorijom i u njima se ne primenjuje
carinsko i spoljnotrgovinsko pravo matične države.
g) Podela slobodnih zona po vrstama delatnosti:
 trgovinske slobodne zone i
 industrijske (proizvodne) slobodne zone.
h) S obzirom na geografski kriterijum, slobodne zone mogu biti:
 shodno mestu lokacije i
 po regionima i zemljama
i) S obzirom na delatnosti, slobodne zone mogu biti:
 zone za smeštaj robe i čuvanje iste,
 proizvođačke i izvozno orjentisane,
 slobodne turističke zone
65
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
S obzirom na način osnivanja
Slobodne zone koje se osnivaju autonomnim aktima jedne države
Radi se o onim slobodnim zonama koje određena država osniva samostalno, autonomno u skladu sa
svojim nacionalnim zakonima, propisima, pa se shodno tome i njihov pravni status slobodno i
samostalno uređuje od strane te države.
Slobodne zone koje se osnivaju međunarodnim multilateralnim ili bilateralnim ugovorima
To je podela slobodnih zona, prema kojoj dve ili više država osnivaju slobodnu zonu i uređuju
svojim voljama njen pravni status (da li je ona sastavni deo carinskog područja, odnosno da li je
carinski isključak određene države ili je carinski priključak druge države).
Tako, na primer, slobodna zona u Solunu koja je osnovana međudržavnim sporazumom između
Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraljevine Grčke 1923. godine, a koja je stupila na snagu
1924. godine, 55 predstavljala je jedan oblik osnivanja zone međudržavnim sporazumima. Ova oblast
zona bila je carinski isključak teritorije Grčke, a carinski priključak bivše Jugoslavije, jer se na
njenom području primenjivalo carinsko pravo bivše Jugoslavije, a sudska i policijska vlast Grčke. 56
Slično je, na primer, osnovana i slobodna zona u Sežani između bivše Jugoslavije, Republike Italije,
Osimskim sporazumom 1975. godine 57 blizu Ankone, a što predstavlja oblik osnivanja zone
međudržavnim sporazumom što je imalo za cilj da dođe do daljeg privrednog razvoja granične
regije u obe zemlje. Ovim Sporazumom trebalo je da dođe do povezivanja putnih mreža Italije i
Slovenije, kao i izgradnja terminala „auto-luka“ sa 10 saobraćajnih traka, na jugoslovenskoj i
italijanskoj strani, sa skladištima, parking prostorom, hladnjačama, komorama za dozrevanje voća,
rezervoarima za ulje i tekuće hemijske proizvode, za kontejnere, površinama za utovar i istovar robe
Konvencija zaključena između Krakljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraljevine Grčke 1923. godine u Atini, a
Protokol kao prilozi Konvenciji zaključni su 1923. godine u Beogradu, a na pedeset godina.
56
Član II navedene Konvencije zaključene između Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraljevine Grčke radi uređenja
tranzita preko Soluna.
57
Zakon o ratifikaciji Sporazuma između Italije i bivše Jugoslavije o unapređenju privredne saradnje, kao i protokol o
slobodnoj zoni prihvaćen je i od strane italijanske Vlade i tadašnjeg Saveznog izvršnog veća.
55
66
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
i raznim servisima što je ovoj pograničnoj slobodnoj carinskoj zoni trebalo da da trgovinsko
industrijski karkater i posebni ekonomsko-saobraćajni status. 58
Ova slobodna carinska ili bezcarinska zona, trgovinsko-industrijska, industrijsko-trgovinska zona 59,
bila je zamišljena kao vancarinsko područje Italilje i bivše Jugoslavije gde bi u njoj postojala puna
sloboda u proizvodnji roba namenjenih izvozu. Nažalost ova zona nije nikada ni profunkcionisala
mada joj se pridavao posebno veliki značaj za regiju u kojoj se osnivala. Posebno se njena uloga
naglašavala iz razloga što je ona trebala da poveže zaleđe Trsta sa Koprom i Rijekom i da kao
carinski isključak iz tetirorije bivše Jugoslavije i Italije odigra posebnu ekonomsku ulogu u
proizvođenju industrijskih roba, uz carinske i druge beneficije i uz znatno zapošljavanje radne
snage, naročito sa područja Slovenije.
Podela slobodnih zona, s obzirom na način upotrebe
Vrsta slobodnih zona, obzirom na način upotrebe (da li su one namenjene za upotrebu većem broju
zemalja ili strogo određenim zemljama), mogu biti: one koje su namenjene opštoj upotrebi, svim
zemljama ili namenjene pojedinim zemljama. Mahom su savremene slobodne zone otvorene za sve
države bez izuzetaka bez bilo kakvih ograničenja. Zone koje su namenjene za upotrebu samo
određene zemlje i njenih roba je vrlo retko. To je, recimo, bio slučaj sa našom bivšom slobodnom
zonom u Solunu koja je bila namenjena za Srpski promet roba, pri uvozu, izvozu ili tranzitu.
S obzirom na vrstu delatnosti koje se mogu obavljati u slobodnim zonama
Prema ovoj klasifikaciji, one mogu biti slobodne zone sa ograničenim funkcijama i slobodne zone
sa potpuno slobodnim funkcijama.
Slobodne zone sa ograničenim funkcijama (limited function Institution) bile bi one zone u
kojima su funkcije ograničene samo, na primer, na lagerovanje robe, a ne i na njeno
oplemenjivanje. U slobodne zone ovoga tipa mogu se ubrojati, na primer: nova slobodna luka
Hamburg, Bremen, Kil, Malme, Geteborg, Graz i dr.
58
Kos dr L, Slobodne carinske zone i naš tranzit (pravno-ekonomski aspekt) Zbornik radova „Aktuelni problemi
pravnog regulisanja saobraćaja u skladu sa Ustavnim načelima“, Beograd, 1976, str. 222-224;
59
Kos dr L, Slobodne carinske zone i naš tranzit (pravno-ekonomski aspekt) Zbornik radova „Aktuelni problemi
pravnog regulisanja saobraćaja u skladu sa Ustavnim načelima 2, Beograd, 1976, str. 224;
67
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Kod slobodnih zona sa potpuno slobodnim funkcijama (full function Institution), dozvoljavaju
se i skladištenje, kao i oplemenjivanje robe (obrada, prerada i dorada). U slobodne zone ovoga tipa,
ubrajaju se slobodna stara luka Hamburg, Kopenhagen, Linzu, Insburg, Trst i dr. 60
Slobodne zone, s obzirom na istorijski nastanak i genezu
Slobodne zone se, prema ovoj klasifikaciji, mogu podeliti na one koje su nastale i razvile se iz
slobodnih luka i one koje nisu na taj način nastale.
Kod prvog tipa slobodnih zona, tj. onih koje su nastale i razvile se iz slobodnih luka je njihov
nastanak vezan za slobodne luke i slobodne lučke gradove. U ovu kategoriju, spadaju stara slobodna
luka u Hamburgu, Trst, Bremen i dr.
Slobodne zone koje nisu na ovaj način nastale iz slobodnih luka i slobodnih lučkih gradova,
već su novijeg uređenja, bile bi sledeće zone: slobodna nova zona u Hamburgu, Kil, Geteborg,
Malme, Stokholm, Grac, Linz, Insbruk i dr. 61
S obzirom na stepen povlašćenosti carinskih pogodnosti i režima
Prema ovoj klasifikaciji, slobodne zone se mogu podeliti na one koje daju značajne privilegije i
beneficije za strane investitore i korisnike zone i zone koje imaju manji stepen privilegija i
povlastica i takve zone se manje bave industrijskom proizvodnjom.
Slobodne zone koje daju značajne privilegije i beneficije za strane investitore i korisnike zone,
imaju za cilj da privuku u što većoj meri inostrani kapital i povećaju strane investicije u njima, u
cilju što većeg razvoja proizvodnje, posebno one koja je namenjena izvozu. Takve zone se skoro
takmiče i utrkuju koja će što više povoljnosti, beneficija i olakšica dati stranim ulagačima, jer će u
suprotnom, strani investitor sa svojim kapitalom otići u zone u susedstvu koje daju više povoljnosti
i privilegija.
60
61
Stanković dr M, Pravni karakter carinske robe, Beograd, 1979, str. 169;
Stanković dr M, op.cit. Beograd, 1979, str. 169;
68
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Slobodne zone koje imaju manji stepen privilegija i povlastica se manje bave industrijskom
proizvodnjom i one su više lager skladišta za smeštaj robe, odnosno njihova funkcija je više
smeštanje i čuvanje, uz održavanje robe u njima.
S obzirom da li su zone sastavni deo carinskog područja zemlje ili su one izvan toga područja
Prema ovoj podeli, slobodne zone mogu biti zone koje su sastavni deo carinskog područja zemlje,
ali sa određenim privilegijama i stimulacijama i slobodne zone koje su sa carinskog aspekta
isključak iz carinskog područja zemlje i smatraju se, u carinskom smislu reči, carinskom
eksteritorijom i u njima se ne primenjuje carinsko i spoljnotrgovinsko pravo matične države.
Postoje slobodne zone koje su sastavni deo carinskog područja zemlje, ali u njima važe određne
privilegije i stimulacije. Dakle, postoje slobodne zone u kojima se primenjuje spoljnotrgovinsko
carinsko pravo i carinska vlast određene države, ali koje se, u ekonomskom smislu reči, ne smatraju
carinskom eksteritorijom, odnosno carinskim isključkom. U istima se primenjuje spoljnotrgovinsko
i carinsko pravo konkretne države, ali ona pruža niz pogodnosti koje se ne daju domaćim
privrednim subjektima.
Takve slobodne zone u svetu kod mnogih država, ne smatraju se eksteritorijom, ali se smatraju
teritorijom-carinskim područjem pod posebnim statusom, sa nizom olakšica i privilegija, u
ekonomskom smislu reči. Tako na primer, privredni subjekti koji posluju u ovakvim slobodnim
zonama, imaju niz poreskih olakšica i privilegija, u ekonomskom smislu reči. Tako na primer,
privredni subjekti koji posluju u ovakvim slobodnim zonama, imaju niz poreskih olakšica i
oslobođenja od plaćanja carina i drugih dažbina na robu, mašine, sirovine koje se uvoze u zonu radi
proizvodnje za izvoz i dr.
U nas su, još od momenta uvođenja u naše pravo, 1963. godine, slobodne zone sastavni deo
carinskog područja Srbije. Naše slobodne zone su tipični primeri zona, koje su sastavni deo
carinskog područja naše zemlje, ali sa značajnim olakšicama i drugim pogodnostima. One su to i
danas, sa posebno datim olakšicama koje se odnose na oslobođenja od plaćanja carina i drugih
uvoznih dažbina na robu koja se uvozi u slobodnu zonu, a koja je namenjena za proizvodnju robe za
izvoz.
69
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Slobodne zone koje su sa carinskog aspekta isključak iz carinskog područja zemlje, smatraju
se, u carinskom smislu reči, carinskom eksteritorijom i u njima se ne primenjuje carinsko i
spoljnotrgovinsko pravo matične države.
Dobar deo slobodnih zona, danas u svetu je postavljen na principu „carinskog isključka“ tako da su
takve slobodne zone „isključene“ iz carinskog područja određene države, a „priključene“ kao
carinska teritorija drugoj državi. U tim slučajevima se primenjuje carinska vlast, odnosno carinski
suverenitet one države kojoj je takva zona priključena. U ranijoj našoj slobodnoj zoni u Solunu,
koja je pre tridesetak godina prestala sa radom, kao jugoslovenska zona, primenjivalo se za vreme
njenog postojanja carinsko pravo bivše države jer je ona bila „carinski priključak“ bivše
Jugoslavije.
Podela slobodnih zona po vrstama delatnosti
Prema ovoj podeli, slobodne zone mogu biti trgovinske slobodne zone, industrijske slobodne zone62
i kombinovane slobodne zone.
Trgovinske slobodne zone mogu biti trgovinsko-tranzitne, tranzitne i zone spoljne trgovine 63.
Industrijske slobodne zone su one zone kojima je primarni karakter industrijska proizvodnja roba,
posebno onih namenjenih izvozu. Te zone, ovog tipa daju snažne stimulacije stranim investitorima
za razvoj i unapređenje industrijske prozvodnje u njima. Industrijske slobodne zone, osim
industrijske proizvodnje roba, svakako, moraju imati trgovinsku ulogu, pri plasmanu istih roba iz
zone na svetska tržišta.
Ovde se može pojaviti još jedna klasifikacija slobodnih zona prema vrstama delatnosti koja u
sebi konzumira obe napred navedene delatnosti slobodnih zona, a to je da se one mogu pojaviti i
kao kombinovane zone u kojima se odvija i jedna i druga delatnost, odnosno u kojima se odvija
proizvodnja, industrijska ali i komercijalno trgovinska delatnost. 64 Jedino se može kod ove podele
62
Kastrapeli M, Modaliteti, funkcionisanja i uloga slobodnih carinskih zona u savremenoj privredi, Beograd, 1971,
str.50;
63
Kastrapeli M, Modaliteti, funkcionisanje i uloga slobodnih carinskih zona u savremenoj privredi, Beograd, 1971, str.
50;
64
Dolenc G, Značaj, tipovi i svojstva slobodnih carinskih zona u svetu i u našoj zemlji, Studija „Slobodna carinska zona
Grada Beograda“, knjiga I, Institut ekonomskih nauka, Beograd, 1968, str. 14;
70
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
posmatrati šta je primarna a šta sporedna delatnost u zoni, da li je to proizvodna ili trgovinska
delatnost, pošto su obe delatnosti zastupljene u slobodnoj zoni.
S obzirom na geografski kriterijum
Prema geografskom kriterijumu, slobodne zone se mogu podeliti prema mestu lokacije i po
regionima i zemljama.
Prema mestu lokacije, slobodne zone mogu biti lučke slobodne zone, rečne slobodne zone,
slobodne zone na većim robno transportnim i drugim saobraćajnim centrima i raskrsnicama.
Po regionima i zemljama, slobodne zone mogu biti one koje su locirane na određenim
kontinentima, kao na primer, slobodne zone u Evropi, Aziji, Africi, Australiji, Americi, kao i na
primer na Mediteranu, na Dunavu, na Bahamima, Bermudima, Barbadosu itd. 65
Broj zona se uvećao do neslućenih granica, tako da sada u svetu postoji oko 5000 različitih modela
poslovanja pod povlašćenim uslovima. Smatram da im je tačan broj vrlo teško utvrditi jer se on
menja iz godine u godinu. Neke slobodne zone prestaju sa radom, a neke nove se otvaraju.
S obzirom na delatnosti
Shodno ovom kriterijumu, slobodne zone mogu biti zone za smeštaj robe i čuvanje iste,
proizvođačke i izvozno orjentisane i slobodne turističke zone.
Slobodne zone za smeštaj i čuvanje robe su pretežno osnovane u cilju smeštaja i lagerovanja robe.
Ovakve zone su više tranzitnog karaktera. Već je istaknut primer Linca kao dispozicionog lagera za
smeštaj poljoprivrednih proizvoda i kokošijih jaja iz Bugarske, radi efikasnijeg plasmana ovih
proizvoda na tržišta zapadne Evrope. Na taj način, bugarski proizvođači poljoprivrednih proizvoda
postaju konkurenti, pre svega Dancima i Holanđanima, pri plasmanu ovih proizvoda na tržišta
zemalja Evropske unije.
Primera radi, na Bermudima slobodna zona je Bermuda Free Aieport; na Dunavu: Regenzburg, Bratislava, Čepel,
Braila, Linz, Beč, Beograd i Novi Sad;
65
71
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Proizvođačke i izvozno orjentisane slobodne zone, smatraju se danas savremenim slobodnim
zonama koje sa maksimalnim povlasticama i beneficijama sa što manje dažbina, koje su smanjene
na minimalnu meru ili su potpuno ukinute, nastoje da razvijaju savremenu proizvodnju i da uz
modernu proizvođačku tehnologiju koja je uvezena uz potpuna oslobođenja od carine i dažbina
budu potpuno konkurentne sa svojim proizvodima na inostranim tržištima. 66 Njihov osnovni cilj da
uz jeftinu radnu snagu i sa što savremenijim tehnologijama proizvedu što više kvalitetnih roba koje
će biti namenjene izvozu.
Slobodne turističke zone koje se u poslednje vreme javljaju mogu se manifestovati na dva načina.
Jedan od tih načina se javlja kod specijalnih ekonomskih zona u Kini koje su u sebi pored razvoja
proizvodnje i industrijske proizvodnje u iste uključile i turističke usluge, pa se u njima javljaju veći
hoteli u kojima se smeštaju turisti, ali se mogu pojaviti na čitavoj teritoriji jedne države kao
slobodna zona (Hong-Kong, Kipar, Malta, Singapur i dr.) u kojima se razvija turizam 67.
Mnogi i različiti tipovi i vrste slobodnih zona koje se javljaju danas u svetu, navode nas na pomisao,
da i u sferu klasifikacija i vrsta slobodnih zona ne mogu se dati konačne i definitivne klasifikacije i
da će praksa i novo osnivanje slobodnih zona u svetu, dovoditi do stvaranja novih i sasvim
drugačijih slobodnih zona, sa novim sadržinama i novim mogućnostima. To će uostalom, biti od
koristi i za postojeće slobodne zone i njihovu dalju transformaciju, njihovo menjanje i usavršavanje,
kao posebno značajnog ne samo pravnog nego i ekonomskog instituta.
4.2. Pokušaj pravnog definisanja i pravni status instituta slobodna zona
Neka gledišta o pravnom definisanju i pravnom statusu instituta slobodna zona u stranoj i
domaćoj literaturi
U literaturi, kako domaćoj tako i stranoj, ne postoji opšte prihvaćena definicija slobodne zone.
Činjeni su određeni pokušaji pravnog definisanja ovog posebno značajnog institita privrednog i
međunarodnog privrednog prava, ali često to nisu bile sveobuhvatne definicije koje bi u celini
odredile pojam i značaj ovog specifičnog pravnog, ali i vrlo značajnog ekonomskog instituta.
66
Export processing free zones in developing countries: Implications for trade and industrialization policies, UN, New
York, 1985, page 1-5;
67
Kostić dr D, Mesto i uloga slobodnih zona, Zbornik radova „Strategija povratka Jugoslavije na svetsko tržište“,
Beograd, 1994, str. 75;
72
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Možda je definisanje ovog instituta bilo otežano i zbog činjenice što i sve slobodne zone koje
postoje danas u svetu nisu osnovane na istim principima i nemaju iste ciljeve.
Osim toga, definisanju slobodnih zona, stvaraju određene i znatne poteškoće i mnoštvo termina koji
se koriste za slobodne zone. Ti različiti termini često i bliže objašnjavaju nijanse koje postoje kod
pojedinih slobodnih zona, zavisno o tome koji je naglasak dat. Tako na primer, terminom „izvozne
proizvođačke zone“ više je naglašen njen osnovni karakter takve zone koja je više orjentisana na
proizvodnju i izvoz roba, dok bi slobodne zone sa ograničenim funkcijama imale više ulogu
smeštanja, lagerovanja i čuvanja robe u slobodnim zonama.
U pravno - ekonomskoj teoriji mnogi autori su dali definiciju ovog instituta. Tako, na primer, Riedl
Peter smatra da je slobodna carinska zona ili slobodna luka „u pogledu delovanja carinsko pravnih
odredbi van teritorijalna oblast koja je izdvojena od ostale državne teritorije odgovarajućim
osiguravajućim merama, u kojoj se raznovrsna roba lageruje, obrađuje, prerađuje i manipuliše, a da
ne podleže carinskom postupku 68.
Američki profesor Thoman Richard nije dao definiciju slobodnih zona, ali je istakao određene njene
komponente koje ćemo interpretirati: 69
a) radi se o ograđenoj izdvojenoj oblasti, a kada je locirana u luci ona ne mora obuhvatiti
celokupnu teritoriju luke;
b) u pogledu primene carinskih propisa ista se oblast smatra eksteritorijom, tj. smatra se
prostorom van državnih granica, ali ona direktno ili indirektno ista je pod kontrolom
carinskih organa. To je po njegovom mišljenju vrlo važno istaći obzirom da postoji
mišljenje da u zoni roba ne podleže nikakvoj carinskoj kontroli;
c) sva roba koja ulazi u slobodnu zonu, najčešće podleže carinskim formalnostima, kao i
transportna sredstava u tom momentu, a ne unutar nje;
d) trgovcima, špediterima, posrednicima, itd. data je mogućnost da formiraju svoje biroe i
magacine unutar zone. Razne manipulacije u vezi sa sortiranjem, čišćenjem, pakovanjem i
slično, omogućene su u zoni kao dopuna lagerovanja, dok industrijska proizvodnja može biti
dozvoljena ili zabranjena;
e) u većini slučajeva nije dozvoljena prodaja robe na malo, niti potrošnja robe, ali tu ima
izuzetaka;
68
69
Ridel P, Die Freihafen und Zollfreizonen in Europa, Wien, 1964, str. 15;
Homan R, Free Port and Foreing Trade Zones, Cambrige, 1956, str. 19;
73
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
f) izlaganje robe se u slobodnoj zoni dozvoljava;
g) snabdevanje brodova se dozvoljava ali strogo kontroliše od strane carinskih organa iz
razloga sprečavanja šverca:
h) naseljavanje u slobodnoj zoni se dozvoljava samo organima nadzora i sl. i
i) slobodnim zonama upravljaju velika preduzeća ili državni organi.
Od autora sa ovih prostora, navešću definiciju Turine dr Anta, koji ističe da „ slobodna lučka zona
je ograničeni i ograđeni prostor u morskoj luci, snabdeven lučkim uređajima, koji se nalazi izvan
carinske linije države kojoj pripada i u kojem se mogu vršiti bez plaćanja carine i bez carinskog
nadzora, ukrcaj i iskrcaj i uskladištenje robe kao i druge dopuštene manipulacije u kojem je
zabranjeno stanovanje privatnih osoba i potrošnja robe“ 70.
Ovakva definicija dr Turine je sigurno danas malo prevaziđena jer ona ne obuhvata širi pojam
savremenih slobodnih zona. Ona je odgovarala tom vremenskom periodu, kada u našem tadašnjem
carinskom pravu još nije bio uveden institut slobodnih carinskih zona, što je učinjeno godinu dana
kasnije, izmenama i dopunama Carinskog zakona 1963. godine 71.
Lucijan Kos u doktorskoj disertaciji „Jugoslovenska slobodna zona u Solunu i njena ekonomska
problematika“ 72 ističe da definicija slobodne carinske zone obeležava njenu posebnost u našem
društveno ekonomskom uređenju. U ekonomskom pogledu, slobodna zona predstavlja organizovani
oblik delatnosti koji se sastoji od vršenja određenih vrsta usluga pod posebnim uslovima. Ona je
deo našeg područja na kome se primenjuju posebne olakšice koje predviđa Carinski zakon i ostali
propisi. 73
U svojoj doktorskoj disertaciji Batić Vladan 74 smatra da su slobodne carinske zone osavremenjene
forme međunarodnih službenosti koje se formiraju putem nacionalnih zakonskih akata ili pak,
bilateralnih, ređe multilateralnih međunarodnih ugovora. One predstavljaju u međunarodnom
pravnom pogledu sastavne delove državne teritorije bez obzira da li je proklamovana fikcija
Turina A, Slobodna lučka zona kao suvremeni predstavnik carinske eksteritorijalnosti u morskim lukama, časopis
„Pomorstvo“, Rijeka, br. 1-2/1962, str.8;
71
Izmene i dopune Carinskog zakona SFRJ, br. 13/63;
72
Kos L, Jugoslovenska slobodna zona u Solunu i njena ekonomska problematika (doktorska disertacija – Ekonomski
fakultet u Beogradu), 1965, str.31;
73
Kos L, ibid, str. 31-32;
74
Batić dr V, ibid, str.71-74;
70
74
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
eksteritorijalnosti. One podležu jurisdikciji, carinskoj vlasti države na čijoj se teritoriji nalaze. U
cilju unapređenja međunarodnog pravnog prometa slobodne carinske zone uživaju određene
carinske i druge beneficije u odnosu na ostali deo državne teritorije, pa se otuda i stiče utisak
eksteritorijalnosti. Ona je ograđena od ostalog dela državne teritorije izvesnim barijerama. One se
osnivaju u lukama, rečnim pristaništima, aerodromima, železničkim i drugim saobraćajnim
centrima na značajnim međunarodnim tranzitnim koridorima. Slobodne carinske zone, po mišljenju
dr Batića, predstavljaju važno sredstvo unapređenja međunarodnih ekonomskih odnosa, uz
očuvanje nacionalne ekonomske suverenosti, kao pojavnog vida državnog suvereniteta uopšte. 75
Dr Kostić smatra da se slobodna zona može „odrediti kao posebno označeno područje, u odnosu na
ostalu teritoriju države na kojoj se nalazi, na kome se pod zakonom utvrđenim osobenim režimom
obavljaju privredne i druge delatnosti“. 76
Profesor Kovač prihvata UNCTAD-ovu definiciju: „slobodna izvozna zona je jasno ograničeni
prostor koji predstavlja enklavu slobodne trgovine u carinskom i spoljnotrgovinskom režimu neke
zemlje, gde industrijska preduzeća koja pretežno proizvode za izvoz uživaju određeni broj poreskih
i finansijskih podsticaja.“ 77
Profesor Kovač dalje smatra da „se pojam slobodne zone može ali ne mora vezivati za određeni
prostor. Slobodna zona se može definisati teritorijalno (prostorno) ali i režimski. U prvom slučaju
pravni status, privredno sistemski tretman vezuje se za jasno ograđeni prostor. U drugom slučaju se
režimske pogodnosti i status mogu odobravati preduzećima koja obavljaju određene oblike
poslovanja potpuno nezavisno od njihove fizičke lokacije. Ono što je zajedničko u oba slučaja,
jeste: motivacija inostranih i domaćih preduzeća i organa ekonomske politike, pravni okviri, kao i
režim poslovanja pod preduzećem slobodne zone.“ 78
Iz napred navedenog shvatanja o dva tipa slobodnih zona koje smatra da postoje u carinskim
sistemima niza zemalja, profesor Kovač ih vezuje na dva načina, zavisno da li se radi o slobodnim
zonama koje su teritorijalnog tipa ili onim zonama koje su vezane za režim poslovanja, pa sa tim u
Batić dr V, ibid, str. 7;
Kostić dr D, Mesto i uloga slobodnih zona, Zbornik radova „Strategija povratka Jugoslavije na svetsko tržište“,
Beograd, 1994, str. 78;
77
Kovač dr O, ibid, str. 120; kao i ILO-UNCTC, 1988, str.4;
78
Kovač dr O, ibid, str. 9;
75
76
75
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
vezi donosi zaključak da ima slobodnih zona koje se vezuju za određnu teritoriju, carinsko područje
i onih koje se ne moraju locirati i vezati za carinsku teritoriju.
Međutim, mišljenja smo da se ne bi mogao prihvatiti stav uvaženog profesora Kovača, u ovom delu,
da mogu postojati slobodne zone koje ne moraju da se vežu za određenu teritoriju već se „ režimske
pogodnosti i status mogu odobravati preduzećima koja obavljaju određene oblike poslovanja
potpuno nezavisno od njihove fizičke lokacije“. 79 Tada se ne bi ni radilo o slobodnim zonama, već
više o pogodnostima i privilegijama koje bi se davali preduzećima pri poslovanju sa inostranstvom,
u slučaju stranih ulaganja i sl. i takvo poslovanje u preduzećima ne bi se moglo ni podvesti pod
režim poslovanja slobodnih zona.
Znači, nužno za osnivanje i poslovanje slobodnih zona je pre svega njena geografska lociranost kao
carinskog područja. Slobodna zona ne može funkcionisati bez teritorije, ona mora da bude locirana
na određenoj carinskoj teritoriji, bilo da je takva teritorija sastavni deo određenog carinskog
područja i carinskog suvereniteta države ili je takva teritorija carinski isključak iz određenog
područja takve države. Ali, u tom slučaju se mora carinska teritorija priključiti nekoj drugoj
carinskoj teritoriji nekom drugom carinskom suverenitetu ili zasnivati na nekoj ugovorenoj
carinskoj vlasti između dve ili više država. Dakle, ne može biti slobodne zone bez njene lociranosti,
vezanosti za određeni carinski prostor. One fiktivno ne mogu postojati bez teritorije i „omeđenog“
carinskog područja na kojoj postoji određeni carinski suverenitet. Međutim, kao što smo istakli, taj
carinski suverenintet mogu međunarodnim, bilateralnim ili multilateralnim, ugovorom države
međusobno dogovoriti, kada se zona osniva ugovorom između dve ili više države (koje će se
carinsko pravo i carinsko-spoljnotrgovinski režim primenjivati u zoni, koje će se povlastice u
poslovanju davati privrednim subjektima i drugim korisnicima u zoni, itd.).
Pravni status i položaj slobodnih zona po GATT-u i Svetskoj trgovinskoj organizaciji
Pitanjem statusa slobodnih zona, bavio se GATT, odnosno Svetska trgovinska organizacija (STO).
Tako se u III-em delu GATT-a čl. XXVI, govori i o slobodnim trgovinskim zonama. Tako se ističe,
u citiranom članu GATT-a, sledstveno ovom Sporazumu neće se sprečavati uspostavljanje carinske
unije ili slobodne trgovinske zone, između teritorije zemalja članica GATT-a ili pak zaključenje
kakvog privremenog sporazuma potrebnog za uspostavljanje carinske unije ili kakve slobodne
79
Kovač dr O, ibid, str. 9;
76
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
trgovinske zone, pod uslovom da u slučaju slobodne trgovinske zone ili kakvog prviremenog
sporazuma u cilju stvaranja slobodne trgovinske zone, važeće carine na svakoj teritoriji učesnici za
trgovinu strana ugovornica koje ne spadaju u teritoriju slobodne trgovinske zone ili ne učestvuju
prilikom zaključenja bilo kakvog privremenog sporazuma o stvaranju slobodne trgovinske zone, ne
budu više ili ostale regmentacije strožije no što su bile carine i ostale regmentacije na istim
teritorijama pre stvaranja zone ili ne pre zaključenja privremenog sporazuma. 80
GATT definiše i slobodnu trgovinsku zonu, pod kojom podrazumeva grupu od dve ili više carinskih
teritorija između kojih se carine i druga trgovinska ograničenja, sa izuzetkom onih ograničenja
dozvoljenih i predviđenih u članovima XI-XV i XX 81, ukidaju za najveći deo trgovinske razmene
proizvodima poreklom sa teritorija koje sačinjavaju slobodnu trgovinsku zonu. Carinski prefencijali
neće biti ukinuti pri osnivanju slobodne trgovinske zone, ali oni mogu ukinuti ili biti izmenjeni
putem pregovora sa zainteresovanim stranama ugovornicama. 82
Pošto je čitav raniji Sporazum GATT iz 1947 godine, (Opšti sporazum o carinama i trgovini),
zaključen u celini u Sporazum STO (Svetskoj trgovinskoj organizaciji), pod nazivom GATT iz
1994. godine, to su na taj način i pravila o slobodnim trgovinskim zonama uključena u novu pravnu
regulativu STO-a, na isti način kako ih je i regulisao GAT iz 1947. godine.
Naše shvatanje pravnog statusa slobodnih zona i pokušaj definisanja ovog instituta
Slobodne zone predstavljaju carinsku teritoriju, carinsko područje, u jednoj zemlji, koje je pod
carinskom vlašću, carinskim suverenitetom određene države ili su one carinski isključak sa te
carinske teritorije na kojem se primenjuje carinsko pravo i carinska vlast neke druge države ili
dogovoreno carinsko pravo koje je predviđeno međunarodnim sporazumom između dve ili više
država.
Slobodne zone se vezuju za određeni carinski prostor, carinsku teritoriju i one ne mogu postojati
nezavisno od tog prostora. One ne mogu biti, kao što to ističe profesor Kovač režimske koje ne
Član XXIV, stav 5, alineja pod b) GATT-a;
Ista se ograničenja odnose na opšte ukidanje kvantitativnih ograničenja; ograničenja u svrhu zaštite ravnoteže u
platnom bilansu; na nediskriminacionu primenu kvantitativnih ograničenja i izuzetke od primene nediskriminacije i
druge opšte izuzetke;
82
Član XXIV, stav 8, alineja pod b) stav 9, GATT-a;
80
81
77
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
moraju biti locirane za određenu carinsku teritoriju. 83 Naprotiv, nema slobodnih zona, u
imaginarnom smislu, reči, koje postoje van prostora, a uživaju režimske povlastice kao da postoji
slobodna zona. To što prefesor Kovač ističe da se mogu pojaviti režimske i vanteritorijalne
slobodne zone, više se može odnositi na njegov navod da se režimske pogodnosti i beneficirani
status slobodnih zona vezuje za preduzeća, odnosno za beneficije i pogodnosti koje se odobravaju
“preduzećima koja obavljaju određene oblike poslovanja potpuno nezavisno od njihove fizičke
lokacije.” 84 Prema tome, može se tu više govoriti o pogodnostima koje se daju preduzećima, a ne o
nekom specifičnom statusu slobodnih zona. Ovo iz razloga, što slobodne zone ne mogu da deluju
nezavisno od carinske teritorije i da imaju neki uslovno nazvani “režimski status”, kao i da uživaju
beneficije i druge povoljnosti.
Savremene slobodne zone su više okrenute izvozu, odnosno industrijskoj proizvodnji roba za izvoz,
uz snažnu carinsku i drugu podršku carinske vlasti koje su zone i osnovale. One se obavezno
lociraju na određenoj carinskoj teritoriji i koje se nalaze pod određenom carinskom vlašću, odnosno
carinskim suverenitetom.
Prema tome, slobodne zone su deo carinske teritorije, carinskog područja određene države koje
uživaju mnoge beneficije i pogodnosti, u cilju proizvodnje roba za izvoz ili njenog lagerovanja u
određenoj zoni. One, mogu biti i sastavni do carinskog područja određene države, ali mogu biti i
carinski isključak iz carinskog područja određene države. Iste mogu biti i carinski priključak drugoj
carinskoj teritoriji, odnosno carinskoj vlasti i carinskom suverenitetu druge države. A kada su
slobodne zone ugovornog karaktera, između dve ili više država, iste mogu imati primenu
dogovorenog carinskog prava i carinske vlasti koje su te države sporazumom međusobno utvrdile.
Savremene slobodne zone se lociraju na glavnim transportnim saobraćajnicama, važnim
pomorskim, rečnim i vazdušnim putevima, robno transportnim centrima koji imaju podesnu
transportnu vezu sa zaleđem.
U slobodnim zonama se vrlo često upošljava domaća jeftina radna snaga, pa su takve zone posebno
pogodne za strana ulaganja i njihovo što veće prisustvo u istim slobodnim zonama.
83
84
Kovač dr O, ibid, str. 9;
Kovač dr O, ibid, str.9;
78
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
5. SLOBODNE ZONE U EVROPSKOJ UNIJI
U Evropskoj uniji, iako alternativne opcije postoje (privremeni izvoz robe i skladištenje, carinska
skladišta, povraćaji, proizvodnja pod carinskom kontrolom, itd), sistem slobodnih zona je sačuvan.
Očekuje se da se ovaj koncept dalje razvija, da bi omogućio jeftinije poslovanje. Zone u UE
omogućavaju koncentraciju i modernizaciju tehnologije i direktna ulaganja u raznim područjima. U
visokoindustrijalizovanim zemljama, članicama EU, važnije od carinskog koncepta trgovačke zone
Evrope postaju podsticajna sredstva regionalnog razvoja, kao što su poreske olakšice i državne
direktne pomoći. Industrijski i tehnološki parkovi i moderni koncept zona – inkubator za razvoj
malih i srednjih preduzeća kao i logistički centri sa objedinjenim ulaganjima u prevozu roba, pravci
su u kojima će slobodne zone EU naći svoje mesto. U zonama se uvodi korišćenje savremenog
carinjenja robe EU (velike količine robe zajednice i robe oslobođene carine) i moderna poslovna
praksa (češće korišćenje tehnika pregledavanja računa nego fizičke provere robe).
Proširenje zajednice je već promenilo sliku o broju i karakteru slobodnih zona u Evropskoj uniji.
Mnoge pridošle države, a naročito Mađarska, Češka i Poljska, imaju veoma razvijene proizvodne
slobodne zone, tako da će se, osim trgovinskog aspekta, mnogo više povećavati i proizvodni
karakter evropskih zona. Usluge i ulaganja u proizvodne kapacitete će imati sve veći udeo u
internacionalnoj podeli rada.
EU, zajedno sa novopridruženim članicama ( Cyprus, Czech Republic, Estonia, Hungary, Latvia,
Lithuania, Malta, Poland, Slovakia, Slovenia, Bulgaria, Romania) i kandidatima za članove EU u
2012. god, (Applicant Countries:, Turkey, ...), sarađuju na harmonizaciji njihovim nacionalnih
zakona o slobodnim zonama sa odredbama Carinskog zakona EU koje se tiču slobodnih zona i
carinskih skladišta. Ovo je od velikog značaja za slobodne zone Srbije i njihovu primenu na
pridruživanje EU, jer će se na vreme steći potrebna iskustva slobodnih zona Jugoistočne Evrope.
Turska je ugovorom o harmonizaciji carinskih procedura sa EU izuzela slobodne zone, ali se
očekuju dalji pregovori o tom pitanju.
Po zakonu Zajednice, slobodne zone su teritorija carinske zajednice, ali se smatraju odvojenim, da
bi se omogućilo sledeće:
79
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
 da se dobra, koja ne pripadaju Zajednici, smatraju kao da nisu na teritoriji Carinske
zajednice, radi uvoznih carina i mera trgovačke politike;
 da se dobra Zajednice klasifikuju za mere koje se primenjuju na izvoz dobara (npr.
nadoknade troškova izvoza) na osnovu toga što se nalaze u slobodnoj zoni.
Fiskalni zakon Zajednice obustavlja porez na dodatu vrednost (PDV) za dobra koja se nalaze u
slobodnoj zoni. Dobavljanje usluga koje se odnose na dobra u slobodnoj zoni takođe se može
osloboditi poreza na dodatu vrednost. Sve dok se dobra nalaze u slobodnoj zoni, akcize (trošarine)
se ne plaćaju. Roba čije poreklo nije iz EU, pri ulasku u slobodne zone ne smatra se da je dotakla
carinsko područje. Carinsko izozno – uvozne deklaracije se rade kada roba napušta slobodnu zonu.
Postoje takođe i druge olakšice za robu u slobodnim zonama Evropske unije, koje se tiču poreza,
akciza, poreza na promet i lokalnih taksi, različitih od zone do zone. Slobodne zone EU su,
uglavnom, namenjene uslugama u trgovini robom i olakšicama u carinskim formalnostima.
Prednosti slobodnih zona EU su da je roba oslobođena carinskih formalnosti pri ulasku u zonu,
prilikom skladištenja, transporta i rukovanja i prilikom izvoza u zemlje van EU. Mana je što ne
postoji oslobađanje od carina za opremu koja se koristi u zoni i za robu koja se ne troši u zoni.
Postoje i izuzeci kao što je specijalna dozvola slobodnoj zoni Madeira, kojoj se dozvoljava uvoz
nekih sirovina za potrošnju u EU.
Pre najvećeg proširenja Evropske unije, do 1.5.2004. godine, postojala je 31 slobodna zona u
petnaest njenih tadašnjih članica. Danas je to sasvim drugačije gde u devetnaest zemlja članica
razlikujemo dva tipa slobodnih zona 85 (Prilog 3).
U ovom izdanju na sastanku slobodnih zona sveta (London, 4.decembar 2003. god.) „Obaveze
Evropske unije“, gospođica Marjut Hannonen ističe da u EU, slobodne zone imaju uglavnom istu
ulogu kao carinska skladišta. Carinsko skladištenje je procedura po kojoj se uvezena roba čuva pod
carinskom kontrolom u određenom mestu bez plaćanja obaveza i poreza. U EU – suprotno od nekih
drugih zemalja, slobodne zone su deo carinske i poreske teritorije. Stoga se propisi Zajednice o
poreskoj harmonizaciji i koordinaciji, kao i o državnoj pomoći, primenjuju na ovim teritorijama.
85
Europen Commision, TAXTION AND CUSTOMS UNION, List of free zones
As of 29/08/2014
80
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Kada je uvezena roba smeštena u slobodnim zonama, uvozne carine, porez na dodatu vrednost
(VAT) i akcize (trošarinske) dažbine mogu se suspendovati, sve dok se roba ne pusti u slobodan
promet, ili dok carinski ili poreski dug ne bude prisilno naplaćen zbog kršenja carinskih i poreskih
propisa. Isti postupak se primenjuje u carinskim skladištima. Mere trgovinske politike (npr. uvozne
dozvole) u zonama Evrope ne važe. Roba za izvoz koja se plasira u slobodnu zonu, može imati
koristi od refundiranja pre izvoza. Ovo isto važi i za carinska skladišta. Na teritoriji slobodne zone,
uvezena roba može biti: puštena u slobodan promet (pod krajnim korisničkim propisima); pretrpeti
uobičajne forme rukovanja; stavljena pod unutrašnji proces, proces pod carinskom kontrolom ili
privremenim uvozom, a može biti ostavljena ili uništena. Iste aktivnosti mogu se sprovoditi u
prostorijama carinskog skladišta.
Sledeći poslednji amandman Carinskog zakona Zajednice iz decembra 2000.god., imamo podelu na
dva tipa slobodnih zona. U tradicionalnom „kontrolnom tipu I slobodnih zona“, postoje posebna
pravila. U ovom kontekstu, roba koja je doneta direktno u slobodnu zonu nije izložena carini.
Fizički ulaz robe u slobodnu zonu stavlja je pod status slobodne zone. Prilikom ponovnog izvoza
robe, mora biti prijavljena carini. Međutim, ovaj zahtev podleže određenim izuzecima, i varira za
onu robu koja nije istovarena, ili je samo otpremljena. U „kontrolnom tipu II slobodnih zona“
primenjuju se formalnosti carinskog skladištenja. Jedina razlika u poređenju sa carinskim
skladištima odnosi se na uvoz robe koja direktno ulazi u slobodnu zonu i nije istovarena, ili je samo
otpremljena. U takvim slučajevima zahtev za objavljivanjem dolaska ili odlaska robe na carinu
može biti olakšan. Osnovne razlike su date u Tabeli 2.
Tabela 2. Carinske formalnosti u slobodnim zonama EU
Kontrolni tip I
Kontrolni tip II
Formalnosti prilikom unosa robe u zonu iz zemalja van EU
Potrebno carinsko deklarisanje (uz izuzetak
Nije potrebno carinsko deklarisanje (član 38 ukoliko se roba prijavi za određenu proceduru
do 47 CCC)
(član 38 do 47 CCC)
Nije potrebno prijavljivati robu za bilo Ukoliko se ne planira ulazak na slobodno carinsko
kakav carisnski postupak, ukoliko će se područje EU roba može biti u slobodnoj zoni 20
prodati u zoni (član 166 CCC)
dana ili 40 ukoliko je dosla brodom (član 48,49
CCC)
81
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Formalnosti prilikom ulaska i izlaska robe poreklom iz EU
ulaz robe iz EU je slobodan pod uslovom da
se sertifikuje poreklo robe (član 169 do 170
CCC)
prilikom ulaska na carinsko područje EU
roba potpada pod pravila za robu kupljenu
na carinskoj teritoriji (članovi 37-47,177,179
nema formalnosti prilikom ulaska i izlaska robe
jer se pretpostavlja da one imaju status domaće
robe
važi procedura izvoznih povraćaja (čl.98 CCC)
i 180 CCC)
Posebne dozvole
nisu potrebne posebne dozvole za aktivnosti i
manipulacije robom (čl.172-174 CCC)
autorizuje se postupak sa robom, manipulacije,
potrebno je popuniti formular o skladištenju skladištenje itd. (čl.85,100,105,106 i 109 CCC)
(čl.176 CCC)
Formalnosti prilikom skladištenja
potrebno je dokumentaciono odvojiti robu
poreklom iz EU od ostale, osim kod
pretovara i kratkih zadržavanja(čl.176 CCC)
vođenje dokumentacione kontrole porekla robe
(čl.168a,105 i 106CCC)
Carinski dug prilikom nestanka robe
nestanak robe izaziva plaćanje carine(čl.203 i
neobjašnjiv nestanak robe izaziva plaćanje 204 CCC), osim u slučaju nepredviđenih
carine (čl.205 CCC)
okolnosti, više sil, dozvole carinskih organa, ili
same prirode robe
Formalnosti prilikom unosa robe iz zemalja EU sa carinskog područjane dozvole
Obaveštenje (evidentiranje) reeksporta (član Deklarisanje reeksporta, ili samo evidentiranje
182 CCC, osim kod tranzita i pretovara, i kod tranzita i pretovara, i kratkog skladištenja
kratkog skladištenja.
(član 182 CCC)
Izvor: Dr.Francesca Ttrampus World Free Zone Convention 2003; The EU regulation on Free
Zones and Kyoto Convention on the simplification and harmonisation of Customs proderures of 18
May 1973, amended bu the Protocol of Brussels of 26 June 1999.
82
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
U cilju pridobijanja stranih investicija u svojim slobodnim zonama, mnoge zemlje koriste poreske
olakšice i državne pomoći kao podsticaj Sporazumu o EZ (čl.92-94). U pogledu poreza, ne postoje
obavezni međunarodni propisi, iako OECD, Organizacija za evropsku saradnju i razvoj, radi na
stvaranju međunarodnih principa kako bi ukinula štetne poreske prakse u svojim zemljama
članicama i poreskim skloništima. Dozvoljena je pomoć u unapređenju ekonomskog razvoja
područja gde je životni standard nenormalno nizak, ili gde postoji ozbiljan problem nezapošljenosti;
pomoć u unapređenju izvođenja važnog projekta od zajedničkog evropskog interesa ili
uspostavljanja ravnoteže ekonomija država članica; pomoć u olakšavanju razvoja određenih
privrednih aktivnosti ili određenih privrednih oblasti; kao i ostale kategorije pomoći kako je
određeno odlukom Saveta. Komisija EZ vrši reviziju državne pomoći i može odlučiti da li će neka
pomoć biti ukinuta ili promenjena. Takve odluke se donose redovno, uključujući i odluke o
slobodnim zonama. Međutim, detalji nisu uvek dostupni.
Na osnovu provizija državnih pomoći u EU, svako oslobađanje poreza ili pomoći od strane državečlanice zabranjeno je pošto promeni ili preti da izmeni konkurenciju od strane favorizovanih
određenih firmi, ili proizvodnju određene robe, i utiče na trgovinu među zemljama članicama.
Posebni propisi državne pomoći postoje, i odnose se na procenu visine poreza od strane vlasti,
državnih jemaca, direktnog poreskog biznisa i rizika kapitala. Ova pravila su potpuno promenjiva u
zonama Evropske unije. Takozvani “poreski paket” je usvojen od strane Saveta EU juna 2003. On
se sastoji od tri dela: smernica da se osigura efikasno oporezivanje štednog dohotka; Zakona o
izvršenju, gde se države-članice slažu da eliminišu štetan režim poslovnog oporezivanja, i Direktiva
koje se tiču učešća i autorskih troškova među udruženim kompanijama. Prihvatanje ovog paketa
pokazuje da su zemlje članice EU došle do političkog dogovora u vezi ovog teškog pitanja,
uključujući smanjenje 66 mera oporezivanja biznisa u državama-članicama i njihovim zavisnim i
združenim teritorijama, koje su označene kao štetne po Zakonu o izvršenju. Poreski paket se u
potpunosti slaže sa ugovorima razvijenim na međunarodnom nivou, pri OECD, kako bi se
eliminisala štetna poreska konkurencija, posebno u oblasti razmene informacija. Štaviše, biće
upotpunjen ugovorima brojnih zemalja “trećeg sveta”. Zato su neosnovani strahovi da će paket
dovesti EU globalnu konkurenciju u opasnost. Što se tiče uloge Komisije u ovom primeru, ona u
potpunosti podržava inicijativu da se ukinu štetne poreske mere. Komisija paralelno nadgleda sve
fiskalne nacrte u upotrebi u državama-članicama, a posebno u onima u skladu sa Zakonom o
izvršenju. Komisija pokušava da ustanovi sledeće: činjenica da je korist od nekih poreskih provizija
ograničena za neke velike kompanije ili grupe kompanija, dovoljna je da upotpuni ključni kriterijum
selekcije za državne pomoći. Na primer, broj poreskih nacrta koji su nadgledani, garantuju povoljan
83
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
poreski tretman partnerima multinacionalnih kompanija, koje obavljaju grupni menadžment i
finansijske aktivnosti. Drugi nacrti stvaraju poseban režim u cilju inostranih aktivnosti. Državne
pomoći EU potpuno odgovaraju slobodnim zonama. Savet EU je postigao politički dogovor da
prevaziđe štetnu fiskalnu konkurenciju u prihvatanju poreskog paketa juna 2003.god. Paralelno sa
tim, Komisija ispituje fiskalne planove u EU pod propisima državnih pomoći.
Pogodnosti u slobodnim zonama u EU prikazane su u Tabeli 3.
Tabela 3. Pogodnosti u slobodnim zonama EU
PORESKE
OLAKŠICE
RAD
I CARINSKI
DODELJIVANJE
JEFTINA
RADNI
PROPISI
DRŽAVNE
INFRASTRU
ODNOSI
OSLOBAĐANJA
POMOĆI
KTURA
-oslobađanje od
VAT (član 16
-plaćanje carina
Direktive)
-zabranjena sva
-trošarina
-porez na
dohodak
-porez na prihod
-minimalne
ograničenja koja se
plate
tiču količine, porekla
-slobodne
-socijalni
i odredišta robe
orijentisane izvozu -zakup
troškovi
-odsustvo carinskih
-bolji uslovi
formalnosti
predmet su držanih -komunalne
subvencija
usluge
rada
-dozvoljene
zone - zemljište
aktivnosti
skladištenja, obrada
-porez na
nekretnine
Izvor: Dr.Francesca Ttrampus World Free Zone Convention 2003; The EU regulation on Free Zones
and Kyoto Convention on the simplification and harmonisation of Customs proderures of 18 May
1973, amended bu the Protocol of Brussels of 26 June 1999.
84
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
5.1. Parametri poslovanja slobodnih zona EU
Osnovni rezultati poslovanja korisnika u slobodnim zonama EU dat je u Tabeli 4.:
Tabela 4. Poslovanje u slobodnim zonama EU
Uskladištenje roba Zajednice se smatra kao roba
izvan carinskih granica kako ne bi podlegla plaćanju
SVRHA SLOBODNIH ZONA
carine i trgovinskoj politici
Slobodne zone se smatraju delom slobodne Carinske
LOKACIJE SLOBODNIH ZONA
unije.
Ulaz robe – Osim robe zajednice, ostale robe podležu
prevenciji ulaska robe. Roba zajednice može uči bez
SITUACIJA
SA
ROBOM
U ikakvih formalnosti.
SLOBODNOJ ZONI
Izlaz robe – Izlaz roba zajednice podleže izvoznim
procedurama. Ali, ostala roba osim robe zajednice,
podleže re-eksportnim formalnostima
CARINSKE
VLASTI
U Carinski organi mogu da kontrolišu ulaz i izlaz robe koja
SLOBODNIM ZONAMA
je uskladištena u slobodnoj zoni
Posebna pravila svake zone odnose se na direktne i
indirektne poreze koji su predmet prethodne potvrde od
PREDNOSTI SLOBODNIH ZONA
strane Komisije (u slobodnim zonama Hambrurg,
Madera, Azora, Barcelona, Šenon, i Trst primenjuje se
specijalne stimulacije).
Roba zajednice – Mogu se obavljati sve vrste
POSLOVANJE
U
SLOBODNIM trgovinskih, industrijskih i uslužnih delatnosti.
ZONAMA
Roba osim roba zajednice – Spadaju pod kontrolu
carinskih organa.
ODREĐIVANJE
LOKACIJA
I Lokacije i granice slobodnih zona određuju države.
GRANICA SLOBODNIH ZONA
VREMENSKO OGRANIČENJE U Nema ograničenja u pogledu vremena smeštaja robe u
POGLEDU SMEŠTAJA ROBE U skladišta.
85
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
SKLADIŠTA
PLAĆANJA
U
SLOBODNIM Plaćanje se vrši u konvertibilnoj valuti.
ZONAMA
Izvor: Dr.Francesca Ttrampus World Free Zone Convention 2003; The EU regulation on Free
Zones and Kyoto Convention on the simplification and harmonisation of Customs proderures of 18
May 1973, amended bu the Protocol of Brussels of 26 June 1999.
Kako je skoro nemoguće doći do podataka o rezultatima poslovanja, izvozu, uvozu i uticaju
slobodnih zona na ostali deo EU, ovde će se posebno ukazati na uspešnost reprezentativnih zona,
kao što je primer slobodne zone udaljenih regiona EU (Outermost Regions Of The European
Union), zone Madera kao i razvoja Irske preko slobodne zone Šenon i slučajevi slobodnih zona
Istočne Evrope.
Udaljene regione EU (Outermost Regions Of The European Unity) čine: autonomne španske
pokrajine (Canary Islands) na Kanarskim ostrvima; francuske prekomorske države (Guadeloupe,
Martinique, French Guiana and Reunion), i portugalske autonomne regije (Azores i Madeira).
Komisija UE (Commission Of The European Communities) je u svom izveštaju o „udaljenim
regionima“ (Commission Report On The Measures To Implement Article 299(2) The Outermost
Regions Of The European Union) dala podatke o njihovoj posebnoj ekonomskoj poziciji u EU.
Glavne odlike ove pozicije su postavljene u programima Poseidom, 1989. za Francuske
prekomorske države; Poseima, 1991. za Azore i Madeiru; i Poseican, 1991, i Regulation on the
application of the provisions of Community low to the Canary Islands (Regulation NO 1911/91) za
Kanarska ostrva. U ovim regionima dozvoljene su posebne carinske i poreske olakšice, kao što su
izuzeće od primene poreza na dodatu vrednost; porezi na poslovanje i uvoz; izuzeće od plaćanja
carina; primene antimonopolskih mera; oslobađanje carina za opremu namenjenu proizvodnji u
zoni, itd. Posebne mere kao što su izuzeće od plaćanja poreza i carina, poreza na dohodak i razne
državne pomoći i smanjenje neupošljenosti od 0.6 – 4.9 % u desetogodišnjem periodu 1986/1996.
godina i retko dostupni podaci o sredstvima fondova za državne pomoći (pojedini su zabranjeni
pravilima STO), pokazale su dobre rezultate u ovim regionima, tako da možemo videti porast
stepena neuposlenosti društvenog proizvoda.
Slobodna zona Šenon u Irskoj, koja je osnovana 1956. godine, beleži stalan rast upošljenosti i broja
preduzeća u zoni. Pokriva površinu od 243 ha, sa više od 130 kompanija i 7.500 upošljenih u 2000.
86
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
godini. Investicije 2010. godine su dostigle 40 miliona USD; godišnji izvoz oko 2 milijarde USD;
uvoz – jedna milijarda, dok sama zona ima veoma jak i pozitivan uticaj na zaleđe od 300.000
stanovnika, tako da se sada ne pravi razlika između prostora zone i ostale teritorije Irske. Pravi
primer sinergije i uticaja slobodne zone na okruženje je prva moderna slobodna zona u svetu. Njena
primarna funkcija je završena, inicijalne investicije su pokazale rezultat na celoj državi.
Rast uposlenosti i broja preduzeća u Slobodnoj zoni Šenon prikazan je na slici br. 2
Rast uposlenosti i broja preduzeća u Slobodnoj zoni Šenon
1960-2000. god.
8000
140
7000
120
6000
100
5000
80
4000
Preduzeća
60
3000
Uposlenost
40
2000
20
1000
0
0
Slika br. 2 : Rast uposlenosti i broja preduzeća u Slobodnoj zoni Šenon 1960-2000. god.
Izvor : Shannon Development
U EU su slobodne zone uglavnom izvozno orijentisane. Bilo kao tehnološki parkovi i logistički
centri sa najsavremenijom tehnologijom, ili kao industrijske zone, koncept je sačuvan, da bi
omogućio jeftinije poslovanje i regionalni razvoj. Poreske olakšice koje zone u EU nude su
oslobađanje od VAT-a; ukidanje akcize (trošarine); poreza na dohodak, prihod korporacija i poreza
na nekretnine. Što se tiče carinskih olakšica, ne postoje nikakva ograničenja po pitanju količine,
porekla i odredišta robe. Slobone zemlje omogućavaju koncentraciju moderne tehnologije i direktna
ulaganja. I u slučaju niskih carinskih stopa, ono što je u zonama EU važnije, jesu poreska
oslobađanja i direktna državna pomoć. Irska Vlada pruža potpunu podršku zoni velikim poreskim
87
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
olakšicama i finansijskom podrškom. Ono što Šenon konkretno nudi svojim korisnicima, jesu
poreske i carinske olakšice i državne subvencije. Irska je primer transformacije poljoprivredne
ekonomije slobodne zone u uspešnu tehnološko – ekonomsku industriju. Irska se 1958. posvetila
povećanju razvoja industrije kroz investiranje reklama, da bi ohrabrila transfer tehnologije i
unošenja raznolikosti u proizvodnju, povećanje zaposlenosti, i time zaustavila emigraciju. Da bi
ostvarila svoj cilj Irska je obećala da finansira industrijsku imovinu, da se odreknu uvoznih dažbina
na sirovine i da podrži obrazovanje. Irska je izabrala model razvitka izvozno orijentisanih zona, zato
što nije imala razvijenu industriju, tako da je mogla da primeni privilegije bescarinskog uvoza.
Inostrane kompanije su ohrabrene da ulažu i odlaganjem plaćanja poreza na dobit korporacije. Irska
carinska služba bila je obrazovana i sposobna da organizuje posebnu obuku, potrebnu za
nadgledanje stranih investitora i njihovog uvoza.
Proces je počeo 1958. na aerodromu Šanon koji je izabran delom i zato što je bio centar farmerskog
kraja sa velikim procentom nezaposlenosti. Sa aerodroma i obližnje luke Limerik, oko 50.000
emigranata napuštalo je zemlju svake godine. Ovo je bio ozbiljan odliv na samo 2,5 miliona
stanovnika. Nova industrijska svojina obezbedila je standardne fabričke zgrade sa svom pratećom
uslugom. Investitori su mogli iznajmiti fabriku, postaviti mašineriju i proizvoditi sa veoma malo
zakašnjenja. Pored toga uprava slobodne zone se ponaša kao objekat otklanjanja bilo koje
birokratske prepreke. Imovina Šenon aerodroma takođe funkcioniše kao eksponat ili „hotbox“, tako
da posetioci i potencijalni investitori u kratkoj poseti mogu videti dobro planiranu i dobro
organizovanu slobodnu zonu. Proizvodi se mogu izvoziti avionom ili brodom od Limerick luke,
udaljene oko 25 km. Aerodrom snabdeva objekte kao što su hoteli, restorani, turističke agencije i
renta-car. Za prodavce nudi stovarišta, ubrzanu carinsku proceduru i pristup kompanijama,
specijalizovanim u špediciji, pakovanju i osiguranju. Turizam je bio jako promovisan, posebno zato
što se mnogi Irci – Amerikanci, vraćaju kroz Šenon da posete prijatelje i rođake.
Na Šenon aerodromu je nastao moderni koncept bescarinskih prodavnica (duty free shop). Odlazeći
uglavnom u Ameriku, posetioci mogu kupiti alkohol, cigarete, parfeme, kamere, radio uređaje,
satove i nakit, oslobođenje VAT ili carine. Prodavnice takođe prodaju irska krzna od ovaca, odeću
od tvida i druge suvenire. Bescarinske prodavnice postale su tako uspešne, da su danas glavna
atrakcija na skoro svim aerodromima širom sveta. Kako je vreme prolazilo, postalo je jasno da
mnogi investitori nisu želeli ograničenja u bilo kom kraju, i da bescarinska zona treba da bude
ponuđena investitorima, pripremljena za lociranje na bilo kom mestu. Preduzete su mere
88
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
određivanja lokacija sa velikim procentom nezaposlenosti, pošto vlada nije želela da privuče
radnike na proširenu oblast oko Šenona.
Ova politika se pokazala kao uspešna u narednih 10-15 godina, za koje vreme se oko 1000
investitora složilo da uzme prostorije, ili da gradi fabrike udaljene od centra grada. Kritičari se žale
da veliko oslobađanje od poreza daje prednost bogatim stranim proizvođačima, kako oslobađanjem
od poreza, tako i bescarinskim uvozom. Kao protivteža, mnogo toga je urađeno da stimuliše
domaće preduzetnike. Osnovani su mali poslovni centri kao „biznis inkubatori“ u slobodnim
zgradama i u udaljenim seoskim oblastima. Ovo je pokrenulo savetovanje i jednu ili dve godine
podrške pre nego što su se pokazali punom parom na tržištu. Irska izvozna strategija bila je
koncentrisana na svoj bescarinski program. Ovo je bilo spojeno sa politikom privlačenja investitora
ka unutrašnjosti i takva strategija je bila rezultat čvrste političke odluke. Prvi politički porez bio je
nameran, da ne dođe do značajnih promena u bilo kom pogledu tokom godina. Ovo je dovelo do
velikog poverenja investitora, koji su bili uvereni da termini i uslovi neće biti promenjeni.
Jedini podsticaj promenama bio je izazvan ulaskom Irske u Evropsku uniju. Od tada, komponente,
uvezene izvan granica EU, morale su da plate punu uvoznu taksu. Ovo se nije pokazalo kao
nepodsticajno, pošto je Irska još uvek bila u mogućnosti da ponudi investicioni podsticaj. Slobodna
zona je omogućila Irskoj da ubrza razvoj agrarne baze, do visoke tehnologije, kupovinom moderne
strane tehnologije. Neki su opisali razvitak slobodne zone kao plaćenu premiju za sustizanje
tehnološke revolucije. Kao dobro planiranu dugoročno izvozno orijentisanu industrijsku strategiju,
primer Irske slobodne zone teško je nadmašiti.
Kratak pregled osnovnih rezultata uticaja Šenon zone na region 86:
 76.2 miliona evra je investirano u infrastrukturu regiona za period 1995/2000;
 63.5 miliona eura investirano je u privatni sektor 1995/2000;
 83.8 miliona evra potrošeno je u razvoj regiona;
 50.8 miliona evra investirano je u tehnološki park (National Technological Park);
 19% povećanje upošljenosti u periodu 1995/2000;
 70% povećanja turizma u istom periodu;
 5.1 miliona evra uloženo je u projekat Limerick Navigation, projekat „Na reci Šenon“ („on
the River Shannon“).
86
World Free Zone Convention, London, June 2011, Case Study: Shannon Development, by Kevin Thompstone,
Acting Chief Executive, Shannon Development
89
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Jedna od takođe veoma uspešnih slobodnih zona u EU je i Slobodna zona Barselone (Zona Franca
Barcelona), koja je pokretač privrednog razvoja grada. U okviru zone nalazi se Slobodna
industrijska zona i Logistički park slobodne zone. Zona obuhvata 160.000 m2. Svi objekti su u
vlasništvu Konzorcijuma, koji upravlja zonom, i daju se u zakup trećoj strani, koja je
zainteresovana za poslovanje u režimu bez plaćanja carinskih dažbina. U zoni postoji preko 100
kompanija, od kojih 25 koristi skladišni prostor i smatraju se duty-free operatorima. Više od 700
ljudi radi na ovoj teritoriji u koju dnevno stiže 1000 transportnih vozila i preko 1000 ljudi. U 2012.
godini profit je dostigao 24.5 miliona EUR, zajedno sa prihodom od 54.1 milion EUR i operativnim
protokom novca od 27.6 miliona. Očekivane investicije su 60.1 milion EUR na godišnjem nivou.
Kvalitet ponude i izuzetna lokacija, omogućavaju 100% iskorišćenosti kapaciteta i dugačku listu
čekanja potencijalnih korisnika.
Na arhipelagu Medeira, u Portugaliji, nalazi se Slobodna zona Madeira IFTZ (Industrial Free
Trade Zone). Ovo je specifičan slučaj unutar EU, jer se u nju može uvesti i roba koja vodi poreklo
iz EU, i roba poreklom iz zemalja koje nisu članice EU, bez plaćanja dažbina i na neograničen
vremenski period. Roba se može uvesti u Zonu radi skladištenja, prerade, dorada, finalizacije i sl.
Površina zone je 138 hektara. Postoji veoma dobra povezanost Medeire prekomorksim transportom
do Lisabona, Južne Afrike, Bremen, Hamburga, Antverpa, Roterdama, Londona i Njujorka. Zona
nudi širok spektar pogodnosti i prednosti što se tiče poreskih i carinskih pogodnosti. Omogućuje i
zemljama koje nisu članice EU da se lakše probiju na tržište EU.
Od skoro pridruženih zemalja EU, u jednom trenutku Poljska je imala 17 slobodnih zona na svojoj
teritoriji. Od zemalja u tranziciju, ona je ponudila najliberalniji period izuzeća plaćanja poreza, uz
izuzeće od plaćanja poreza na dobit preduzeća za period od 10 godina i 50% umanjenja sa sledećih
deset godina. U Poljskoj su zone osnovane u oblastima visoke stope nezaposlenosti. Investitori
uživaju različita poreska oslobađanja i olakšice. U toku prvih 10 godina, investitori ne plaćaju
korporativni porez, a sledećih 10 godina ovaj porez se plaća 50% od važeće stope. Uglavnom se
postavljaju uslovi u kojima se definiše minimalna vrednost investicije i minimalan broj radnih
mesta koja će ta investicija otvoriti. Poljska vlada je, radi harmonizacije zakonske regulative sa
regulativom EU, samo do kraja 2000. godine izdavala dozvole za poslovanje u okviru bilo koje
SEZ, i pokušava da pronađe načine da privuče nove investicije u skladu sa politikom EU. Slobodne
zone u Poljskoj su: Euro park Mielec, Suvalska, Katwowicka (Katowice), Legnica (Legnica), Invest
Park (Walbrzych), Lodzka (Lodz), Warminsko-Mazurska (Olzstyn), Starachowicka (Starachowice),
90
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Slupsk, Zarnowiec, Kostrzynsko-Slubicka (Kostrzyn), Krakowski Technology Park, Ternobrzeska
(Ternobrzeg), Kamiena Gora (Krakow), Zarnowiec Tczew (Gdansk).
Prema poljskom Zakonu o specijalnim ekonomskim zonama, zona je poseban i nenaseljen deo
Poljske, gde firme, nakon dobijanja licence ili dozvole, mogu osnovati svoje poslove. Nakon što
ispune izvesne kriterijume navedene u zakonu, mogu da dobiju puno ili delimično izuzeće od
poreza na dobit i druge poreske olakšice. U Poljskoj su zone oruđe i industrijske i regionalne
politike. Pre svega, razvijane su u cilju privlačenja stranih investicija i postigle su sledeće rezultate:
 razvile su određena polja privredne aktivnosti;
 razvile su nova tehnološka rešenja;
 povećale izvoz;
 povećale konkurentnosti proizvoda i usluga;
 iskoristile postojeću industrijsku infrastrukturu;
 otvorile nova radna mesta u područjima sa izrazito malim stepenom zaposlenosti;
 koristile prirodne resurse.
Najvažnija stimulacija za preduzeće koje se osniva u poljskim zonama, jesu poreske olakšice.
Preduzeća koja rade u tim zonama, uživaju prava na različita izuzeća. Za prvih 10 godina rada,
investitori su u potpunosti izuzeti od plaćanja poreza na dohodak. Nakon toga, investitor ima pravo
na poresku olakšicu na dohodak od 50% do 10 godina, s tim da ne pređe ciklus trajanja zone. Da bi
se kvalifikovao za ovu beneficiju, investitor treba da zadovolji ili minimum investicija, ili minimum
zapošljavanja. Svaka SEZ za sebe određuje svoj nivo investicija i zaposlenosti koji je neophodan za
dobijanje poreskih olakšica. Tako je za slobodnu zonu Suwalki dovoljno investirati 350.000 EUR
za dobijanje potpunog izuzeća od plaćanja poreza na dohodak. Za zonu Slupsk to iznosi 700.000
EUR-a, Katovice i Lođ 2 miliona EUR itd. Firme koje se ne kvalifikuju za ovu poresku olakšicu,
mogu uključiti kupovinu osnovnih sredstava i pravne usluge kao deo svojih proizvodnih troškova.
Takođe imaju pravo da uvećaju stopu amortizacije osnovnih sredstava. Sva preduzeća u zonama
izuzeta su u potpunosti od plaćanja poreza na nekretnine. Sve ove stimulacije dostupne su samo
investitorima koji već poseduju licence. U međuvremenu, nekoliko SEZ se zatvorilo (njihov broj
smanjen je sa 17 na 14) a pregovori sa EU su još uvek otvoreni. Sve slobodne zone kontrolišu i
njima upravljaju akcionarska društva u vlasništvu Ministarstva finansija. Agencija za industrijski
razvoj upravlja dvema zonama (Mielec i Tarnobreg). Zone se obično projektuju na bazi one-stop
shop za investitore. Dakle, jedina poseta koju posetioci treba da učine je poseta preduzeću za
91
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
upravljanje slobodnom zonom. Prva SEZ je razvijena u Nielecu 1995. godine na 575 hektara
zemljišta u vlasništvu PZL Mielec fabrike aviona. Mielec je izabran kao model za restrukturiranje
velikih industrijskih oblasti, efikasnom upotrebom već postojećih osnovnih sredstava. Ova zona
privukla je 36 investitora do kraja 1999. godine. Među njima, firma United Technologies
Automotive je investirala 25 miliona USD, a Plasma Fractional Laboratory 50 miliona dolara. U
Katovicama je 1996. godine osnovana zona kao deo Vladinog programa rekonstrukcije za tu oblast,
koja pokriva ukupno 827 hektara. Njen prvobitni cilj bio je da se smanji nezaposlenost koju je
stvorila teško zadužena rudarska industrija i industrija čelika. Mada je ustanovila minimalni nivo
investicija (2 miliona EUR), ova zona je privukla 35 investitora do kraja 2000. godine (ukupne
investicije iznosile su 900 miliona EUR i 10.000 novih radnih mesta). Pored toga, zona je privukla
nekoliko gigantskih industrija kao što su General Motors, Isuzi i Delphi. Slobodna zona Suvalki
osnovana je 1996. godine, i pokriva 432 hektara. Pošto ima čisto okruženje, prevashodno se
orijentisala na privlačenje malih i srednjih preduzeća, jer je u regiji bila visoka stopa nezaposlenosti,
a minimalni nivo investicija relativno nizak. Do kraja 1999. godine ona je privukla 49 investitora,
koji su investirali 47 miliona EUR. Najveći investitor je Sung-ZEM Poljska, fabrika koja proizvodi
farove za Deawoo vozila.
Paralelno sa osnivanjem zona, poljska vlada je odlučila da razvije dva tehno-parka u Moldinu
(pored Varšave) i Krakovu. Njihov cilj je podsticanje razvoja industrijske visoke tehnologije u
Poljskoj, i oni imaju različite regulative poreskih olakšica i izuzeća. Nedavno je Motorola najavila
da će investirati 150 miliona USD u tehno-park Krakov. Poljski zvaničnici su predvideli da bi
dugoročno (10-15 godina) zone pokrivale 6.000 hektara (2% celokupnog poljskog industrijskog
područja) i zapošljavale 175 hiljada radnika (5% ukupnog broja industrijskih radnika u Poljskoj).
Krajem 2001. godine razvijeno je 32% ukupne površine zona, izdato 685 licenci, investirano 2,8
milijardi EUR i zapošljeno 58.000 ljudi, dok je prosečna potrošnja po zaposlenom bila 50.000 EUR.
Mada su zone prvenstveno projektovane radi povlačenja stranog kapitala, treba naglasiti da su one
prilično skromno doprinele ukupnom prilivu stranih direktnih investicija (FDI): 3,5% ukupnih FDI
investirano je u zone; 11% FDI u industrijskom sektoru bilo je investirano u zonama; 25%
investicija u mlade firme investirano je u zonama, dok je oko 50% svih investicija u slobodnim
zonama Poljske iz zemalja EU. Nivo zaposlenosti je generalno ostao nepromenjen. U SEZ, u dva
vojvodstva, smanjena je nezaposlenost za više od jedan posto 87.
87
Smetkowski, M., (2002), „Poljske specijalne ekonomske zone kao instrument regionalne i industrijske politike“,
Varšavski univerzitet
92
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
U pogledu korišćenja zona kao oruđa regionalne politike, rezultati su različiti. U nekim područjima
one su imale značajne efekte na regionalni i lokalni razvoj. U drugim, nivo aktivnosti investitora
ostao je skroman. Izgleda da su zone poslovale bolje u područjima u kojima je postojala značajna
infrastruktura, nego u zaostalim regionima.
Ukoliko analiziramo individualne investicije, možemo videti da je kapital uglavnom investiran u
transport (preciznije u automobilsku industriju). Među 20 najvećih investitora koji su odlučili da
dođu u ove zone, 12 je uključeno u proizvodnju automobila (najveći su Opel Polska, Lear
Corporation, Volkswagen Motor Polska i Toyota). Mala i srednja preduzeća koja su došla u zone,
obično se bave proizvodnjom robe koja zapošljava mnogo radne snage – industrija nameštaja i robe
široke potrošnje, gume i plastike, hrane i pića. Kapital je generalno domaći, a ukupne investicije su
prilično male. To je problematično, jer u budućnosti, kada više ne bude poreskih stimulacija, ta
preduzeća se lako mogu relocirati na druga mesta. Negativni efekti uključuju relokaciju pogona i
izvrtanje konkurentnosti, što pogoršava poziciju firmi koje posluju izvan zona.
U kontekstu pristupanja Poljske EU, postoji značajan problem vezan za zone. Naime, poljski
zakonski propisi koji se odnose na slobodne zone su u koheziji sa standardima EU u sferi političke
konkurencije. Prema članu 87 Sporazuma EZ, pomoć države ne može nepovoljno uticati na
trgovinu između država. Mada EU dozvoljava pomoć države za promociju privrednog razvoja u
područjima gde je životni standard nizak i nezaposlenost visoka, Komisija EU ima mnogo primedbi
u pogledu poljskog programa zona. Osnovni argumenti EU protiv zona su da ne postoje striktni
limite pomoći za firme koje posluju u zonama. Unutar EU, dozvoljena pomoć zavisi od
ekonomskog razvoja i postoje striktno definisani i limitirani nivoi pomoći, a ukupna pomoć ne
može biti veća od 75% investicione vrednosti. U slučaju poljskih zona nemoguće je predvideti
konačni nivo državne pomoći, jer ona zavisi od rentabilnosti preduzeća. Postoji mogućnost
poslovne pomoći, koja ne odražava sumu investicija u osnovna sredstva. Postoji nedostatak
specifične regulative pomoći za preduzeća u osetljivim sektorima, koja bi uzela u obzir i druge
probleme države u tim sektorima.
U zakonu EU postoje specijalni propisi koji se odnose na pomoć sektorima kao što je metalurgija,
proizvodnja uglja, brodogradnja i proizvodnja motornih vozila (značajan deo automobila
proizvedenih u poljskim zonama se izvozi na tržišta EU). Unutar EU, Komisija mora da odobri
pomoć preduzećima a investitori treba da pokažu da su postojala alternativna mesta za lociranje tih
fabrika (dokazujući zašto je pomoć bila potrebna).
93
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Zamerka se nalazi i na mogućnost kombinovanja različitih vrsta državne pomoći, kao i na problem
izvozno orijentisane pomoći. U EU izvozna pomoć drugim državama-članicama striktno je
zabranjena. Četiri preduzeća u zoni Mielcka su korisnici ovakve pomoći. Pod pritiskom EU, poljska
vlada odlučila je da ne osniva nove zone SEZ, niti da širi postojeće. Sredinom 2000. gidne
parlament je doneo novi Zakon o javnoj pomoći. U njemu se navodi nova šema investicionih
stimulacija, koje će biti dostupne svim investitorima ako investiraju izvesnu sumu kapitala, ili
otvore nova radna mesta (to znači da neće biti posebnih stimulacija za one koje žele da osnuju
preduzeće u slobodnoj zoni). Uprkos tome, Poljska je i dalje suočena sa problemom sa investitorima
koji su dobili licence za osnivanje preduzeća u slobodnim zonama pod povoljnim poreskim
tretmanom. Poljska je imala ideju da plati nadoknadu velikim zonskim investitorima i da ugovori sa
EU prelazni period za mala i srednja preduzeća u zonama do 2017. godine. Do sada, pozicija EU
ostala je nepromenjena. Poljska treba da adaptira sve zakone EU u ovoj sferi, a to znači povlačenje
poreskih olakšica koje nisu usaglašene sa EU za strane kompanije, koje su investirale u zone.
Češka Republika ima osam slobodnih zona: Free Zone Ostrava, a.s, GraddoZlin, a.s., CSAD Praha
Cechofracht, a.s, Free Zone Pardubice, a.s, Merka Spedition, s.r.o. Esces, spol. s.r.o, Spedquick,
spol. s.r.o i Senzo. Najrazvijenija slobodna zona je u Ostravi, koja se nalazi na aerodromu i beleži
stalni rast rezultata poslovanja, tako da je obim izvoza iz zone za 2013. godinu bio oko 130 miliona
Evra (1 Evro = 28 kruna).
94
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Rast izvoza iz Slobodne zone Ostrava prikazan je na slici br. 3
Rast izvoza Slobodne zone Ostrava
6000
2011.
5000
4000
2009.
2008.
2013.
2012.
2010.
Godišnji pikovi
3000
2013.
2000
2012.
1000
0
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
Slika br. 3 : Rast izvoza iz Slobodne zone Ostrava 2008-2013 godina
Izvor: www.freezone.cz
Slobodna zona Ostrava a.d. osnovana je 1991. godine kao prva zona u Češkoj, udaljena 20 km od
Ostrava-Mošnov aerodroma.
Prednosti koje nudi su:
 bescarinski način poslovanja;
 na robu u zoni ne primenjuju se odredbe VAT-a;
 roba smeštena u zoni nije predmet oporezivanja ili bilo kakvih taksi vezanih za
spoljnotrgovinsko poslovanje;
 roba u zoni nije predmet bilo kakvih uvoznih i spoljnotrgovinskih regulativa.
Poseban program u Češkoj predstavljaju naučni i tehnološki parkovi, koji se razvijaju kao
institucija, orijentisana na polja istraživanja, tehnologije i inovacionog preduzetništva radi stvaranja
preduslova za ubrzani razvoj novih kompanija, transfer tehnologija i znanja za napredno
preduzetništvo. Češki naučni i tehnološki parkovi odlikuju se dvema važnim funkcijama:
 inovacija – razvoj novih proizvoda pored konsaltinga;
 inkubacija – pomoć u započinjanju malih i srednjih firmi, prilikom stvaranja tržišta, i
savladavanja početnih rizika i opasnosti.
95
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Ima mnogo različitih tipova inkubatora registrovanih u adresaru Asocijacije naučnih i tehničkih
parkova (STPA). Nove, inovacione kompanije su obično mala ili srednja preduzeća, sa glavnim
ciljem razvoja i određivanja novih proizvoda (gotovi proizvodi, tehnologija, usluga). Još od 1990.
godine registrovani su u Češkoj Republici sledći tipovi parkova: naučni park, tehnološki park,
poslovni, biznis i inovacioni centar. Važna osnova za stvaranje naučnih i tehnoloških parkova je
naučni i tehnološki potencijal istraživačkih i razvojnih institucija. Njihovi ljudski kapaciteti,
materijalna i tehnička oprema, informatika, složena ekspertiza na polju metodologije i
menadžmenta, mogu predstavljati veoma moćna početna sredstva za stvaranje parkova. U većini
slučajeva nastaju procesom transformacije ranijih istraživačkih i razvojnih ustanova. Ponekad, oni
su privatne inicijative pojedinaca ili kreativnih grupa, kao što su istraživačka odeljenja ili timovi za
projektovanje, koji su rezultat većih organizacija državnih preduzeća ili istraživačkih ustanova.
Parkovi nastavljaju sa svojim aktivnostima kao nezavisne kompanije bez cilja za profitom, samo uz
korišćenje zgrada, kancelarija, proizvodnog programa, laboratorija, instrumenata i opreme od strane
matične institucije. U Češkoj Republici postoji nova inicijativa od strane Ministarstva industrije i
trgovine, koja je započeta 1997. godine. Inicijativa sadrži instrumente kojima bi se prevazišle
barijere za napredovanje i inovaciju i promovisao transfer tehnologije. Program se zasniva na
projektima, kojima se ne ugrožava sredina; na uštedi energije i netradicionalnim izvorima energije.
Industrijski parkovi su formirani na više od 200 lokacija, direktnim državnim pomoćima (1999.
godine. 4 miliona USD, 2000. - 11 miliona, 2001. – 15 miliona i 2002. – 32 miliona USD), sa
obezbeđenim uslovima za poslovanje i potrebnom infrastrukturom koje ispunjavaju sledeće uslove:
javno vlasništvo; najmanja veličina od 2 hektara; lak prilaz glavnim putnim koridorima; mogućnost
za razvijanje lakih industrija i potrebnih usluga i servisa.
96
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Razvoj Slobodnih zona Češke prikazan je na slici br. 4
Slika br. 4. : Razvoj slobodnih zona Češke 1998-2003 god.
Izvor: www.freezone.cz
Rezultati koji su postignuti su impresivni tako da je do 2000. godine formirano 600 hektara
industrijski razvijenih parkova sa investiranjem od oko 284 miliona USD i sa oko 3000 novih
radnih mesta. Pod industrijskim parkovima 2001. godine bilo je 643 hektara, dok je dalji nastavak
2002. godine obezbedio još dodatnih 300 ha sa industrijskom zonom Kolin i ulaskom
multinacionalne kompanije Toyota PSA Peugeot Citroen.
Slovačka je osnovala slobodnu zonu u mestu Košice na površini od 12 hektara. Postoje planovi za
proširenje zone i veću saradnju sa njenim mađarskim i ukrajinskim susedima. Drugo, u Bratislavi se
planira osnivanje veće zone. Postojeća zona ne predstavlja važan faktor za slovačku privredu i nije
odigrala važnu ulogu u privlačenju stranih investicija 88. Novi slovački program pod imenom
„Uvođenje novina i ohrabrivanje malih i srednjih preduzeća“, daje mogućnost tim preduzećima da
budu uključena u razvoj i implementaciju progresivnih inovativnih tehnologija. Ona primaju
informacije preko državnog tela za kontakt (NCP) u okviru Centra za Poslovne Inovacije (BIC) u
Bratislavi. Centar za prenos inovacija takođe je smešten u BIC-u, u Bratislavi. U Slovačkoj postoji
pet poslovnih inovacionih centara (BIC) ( Bratislava, Košice, Prievidza, Spišska Nava Ves, Banska
Bystrica). Oni nude preduzećima obimne usluge nadzora i informacija u oblastima koje se odnose
na biznis. BIC su regionalna struktura podrške da se nova mala i srednja preduzeća preokrenu u
uspešne biznise, preduzeća i preduzetnike. Njihov cilj je da daju nove preduzetničke projekte, čime
88
Ministarstvo trgovine SAD, CEEBIC net. 2012. „Privredni vodič Republike Slovačke“
97
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
omogućavaju dugoročne vrednosti regionalnim ekonomijama. Oni omogućavaju poene inovatorima
i preduzetnicima, sarađujući sa drugim organizacijama kako bi osigurale potpunu podršku novim i
postojećim preduzećima: od otkrivanja i procene nove poslovne ideje, preko vodiča za biznis plan,
davanja saveta i omogućavanja početne podrške. Poslovni inovacioni centri u mestima Prievidza,
Košice i Spišska Nova Ves, takođe imaju i svoje inkubatore biznisa.
Mađarska razvija dva odvojena koncepta: industrijske parkove, i slobodne zone. Industrijski
parkovi u Mađarskoj daju različite pogodnosti stranim i domaćim investitorima. Potpuno
infrastrukturno opremljeno zemljište za izgradnju proizvodnih i skladišnih kapaciteta (voda, struja,
telefon, internet itd.), sa kratkim vezama sa glavnim putnim pravcima i potpuna opremljenost
servisnim službama i raznim vrstama usluga u poslovanju. Lokalna samouprava nudi sve vrste
olakšica prilikom osnivanja preduzeća u parkovima, kao što su jeftino zemljište i komunalne
usluge, jednostavno administriranje i razne olakšice za investitore. Više od 30 industrijskih parkova
je sada aktivno u Mađarskoj („Claudius“ Ipari es Innovacios Park (Szombathely) „Claudius“ Ipari
es Innovacios Park Co., „Uj Atlantisz“ Ipari Park (Ajka) Ajkai „Uj Atlantisz“ Ipari Park Co.,
„Alba Ipari Zona (Szekesfehervar) Alba Ipari Zona Co.itd).
Slobodne zone u Mađarskoj su specijalne enklave, registrovane od strane carinskih službi (Nacional
Headquarers of the Customs and Finance Guard), koje se smatraju eksteritorijalnim u odnosu na
ostali deo države u pogledu carina i spoljnotrgovinskog poslovanja. Postoje dva tipa slobodnih
zona: komercijalne (commercial free zone) za čisto trgovačke aktivnosti, i industrijske slobodne
zone (industrial free zone) namenjene proizvodnji za izvoz. Njihova veličina mora biti najmanje
2.000 m2 sa obezbeđenim merama za carinski nadzor. Mađarska u svojim slobodnim zonama nudi
pogodnosti oslobađanja poreza – u prvih 5 godina 60%, a nakon 5 godina 40% po svim poreskim
osnovama. Ukoliko se radi o za državu strateški važnoj robi, oslobađanje je 100% u prvih 5 godina,
kasnije 60%. Ako je strani ulog veći od 30% preduzeće – korisnik SZ je izuzeto od plaćanja poreza
na prihod. Isporuke robe zoni se smatraju i subvencionišu kao izvoz. Industrijske slobobodne zone
se razvijaju prevazilazeći sva očekivanja u proteklih nekoliko godina. Njihov udeo u mađarskom
izvozu porastao je sa 24,8% iz 2006.godine na 52% do kraja 2012. godine. Mašine i oprema
odgovaraju za 92,4% njihove proizvodnje.
Više od 100 kompanija slobodnih zona mora da se suoči sa značajnim promenama posle prijema
Mađarske u EU. U cilju omogućavanja što lakše reintegracije u domaću ekonomiju, Mađarska vlada
je ukinula porez na dodatu vrednost na robu koju one uvezu. Pristupanjem EU nisu redukovane
98
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
pogodnosti koje su zonama zagarantovane. Iako Mađarska nema nameru da traži umanjenje prava,
uvažavajući slobodne zone u toku pregovora o pristupanju EU, moguće je da i dalje tranzicioni
period bude važan faktor. Posle prijema, 101 kompanija koja radi u carinskim SZ Mađarske, tražiće
dozvolu Brisela da se uključi u slobodnu carinsku proizvodnju. Takav predlog bi mogao biti podnet
jedino u trenutku pristupa, a procedura traje mesecima. Ovo je ozbiljan problem, jer su carinske
slobodne zone motor pokretač Mađarske industrije i spoljne trgovine. Kompanije koje deluju u
okviru industrijskih zona (163) proizvele su 45% ukupnog prošlogodišnjeg izvoza Mađarske. Ove
kompanije se vrlo ubrzano razvijaju proteklih godina. Podaci o spoljnotrgovinskim delatnostima u
zonama prvi put su bili predmet izveštaja Mađarske statistike 1996. godine kada su zone proizvele
samo 18,1% mađarskog izvoza. Međutim, ova cifra je 1997. skočila na 77%. Procenat izvoza iz
zona tokom 1998. godine bio je 64%, a tokom 1999. 30% (iako je razvoj usporen, stopa rasta je i
dalje bila 4 puta veća od 8,7% porasta ukupnog mađarskog izvoza). Krajem 1999. godine zone su
odgovarale za 30,6% ukupnog mađarskog uvoza, koji je porastao na 32% 2000. godine, u poređenju
sa ukupnim nacionalnim porastom od 9%. Relativno nizak deficit spoljne trgovine je pripisan
industrijskim zonama, dok je deficit ukupnog mađarskog obrta robe stigao do 2966 milijardi US
dolara 1999. godine. Industrijske zone Mađarske proizvele su višak od 2192 milijarde US dolara.
99
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Tabela br. 5. : Rezultat Programa industrijskih parkova Mađarske 2006 – 2014.
2014
Indikatori 2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
2013
/06
%
Broj
parkova
Površina
(ha)
Broj
preduzeća
28
75
112
133
146
160
165
165
-
2350
4950
6800
7640
8100
8800
9050
9098
+ 0,5
320
685
980
1495
1760
2152
2450
2571
+ 4,2
166
316
427
662
1003
1264
1256
1540
+ 22,6
619
930
1651
2665
3294
3483
3430
4685
+ 36,6
514
698
1281
2211
2560
2596
2270
3402
+ 49,8
Investicije
(milijarde
HUF)
Prihod
(milijarde
HUF)
Izvoz
(milijarde
HUF)
Izvor: Ministarstvo Ekonomije Mađarske
Slobodne zone igraju važnu ulogu u modernizaciji strukture Mađarske spoljne trgovine. Ona je,
uglavnom, pripisana njima, gde je odnos robe mašinske industrije bio 57,2 % na kraju prošle
godine, što je veliki doprinos čak i po međunarodnim standardima. Mašine i oprema čine 92,4%
izvoza kompanija koje deluju u industrijskim zonama. U okviru ovoga su: kancelarijske mašine,
procesori, električne mašine i instrumenti, telekomunikacije i zvučna oprema kao i proizvodnja i
montiranje javnih transportnih vozila. Najveći mađarski izvoznici funkcionišu u 8 industrijskih
zona. Ovih 10 kompanija čini 35% ukupnog mađarskog izvoza (“Book of lists” Budapest Business
Journal). Najveće svetske firme proizvode u zonama Mađarske : Audi Hungaria Motor Kft. u Gyor,
IBM skladišni proizvodi u Szekesfehervar, Phillip Magyarorszag Kft u Budimpešti, i Opel
Magyarorszag Jarmugyarto – u Szentgotthard.
100
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Kompanije koje deluju u okviru slobodnih zona, suočavaju se sa važnim promenama od kada se
Mađarska priključila EU. Odredbe koje regulišu njihove proizvodnje moraju biti usklađene sa
odredbama Brisela. Ali i posle prijema, ne očekuju se promene u delovanju carinskih SZ. Vlada
nema nameru da redukuje ove prednosti, rekla je Marianne Csakvari Pongor iz Ministarstva
Mađarske. „Tačno je da pravila zbog prijema moraju biti promenjena“, rekla je ona, „ali nema
žurbe“. Promena pravila je takođe neizbežna zbog velikih razlika u poslovanju između Mađarske i
EU. Brisel kritikuje mađarske regulative, tvrdi Laszlo Varkony, šef odeljenja Ministarstva za
trgovinsku politiku Ministarstva spoljnih poslova.
EU je kritikovala veliki broj zona i činjenica je da se uslovi pod kojima one deluju, ne podudara sa
onima u EU – rekao je Varkonyi. Krajem prošle godine u Mađarskoj je registrovana 101
industrijska zona, dok ima samo 32 takve zone u 15 zemalja članica EU. U Mađarskoj, jedna
kompanija obično stvara i slobodnu zonu, dok u EU više kompanija deluje u istoj zoni. Pomenuo je
slobodnu zonu Shanon u Irskoj, kao primer gde deluje 100 kompanija. U EU nacionalna vlada
garantuje status slobodne zone, ali je pristanak Brisela potreban da se oformi kompanija i da radi.
Prema pregledu Ernst & Young opunomoćenim od strane Am Cham, investitori se slažu da
mađarske odredbe ne mogu biti neodržane, ali bi voleli da mađarska vlada zaštiti položaj slobodnih
zona, posebno onih koje već imaju svoj položaj, i dozvoli zainteresovanim osnivačima takav status
na posebnim lokacijama. „Ekonomske vlasti u vladi se stalno konsultuju sa investitorima, među
ostalim sa Savetom investitora“, rekla je Marianne Csakvari Pongor. Investitori shvataju ovu priliku
ozbiljno, o čemu je nekoliko puta bilo govora na sastancima saveta. Kao dodatak položaju
slobodnih zona, dokumenti prikazuju više oblasti, u kojima se mora naći rešenje zbog pristupa EU.
To se podudara sa onim u čemu ekonomsko upravljanje smatra da su posebne i odgovarajuće mere
važne.
U svakom slučaju, EU poštuje postojeće, dugoročne ugovore multinacionalnih kompanija u
industrijskim parkovima i slobodnim zonama Mađarske, što zonama daje mogućnost za dalji razvoj.
U svakom slučaju, Mađarska će promeniti svoju politiku prema slobodnim zonama. Očekuje se
smanjenje broja slobodnih zona zbog činjenice da su one formirane kod pojedinih firmi, dok u
Evropskoj Uniji privilegiju režima slobodnih zona imaju određene geografske lokacije i kompanije
koje u njima posluju, ukoliko njihova proizvodnja nema negativan uticaj na tržište zemalja članica
EU. Drugim rečima, dozvoljena je aktivnost u slobodnoj zoni, ukoliko firma koja proizvodi u
slobodnoj zoni EU, uvozi komponente i repromaterijale iz zemalja koje nisu članice EU, upotrebi ih
za proizvodnju robe u slobodnoj zoni i proda u države koje nisu u okviru EU. Ovo predstavlja
101
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
veliku mogućnost za razvoj slobodnih zona u Srbiji, ukoliko bi se deo firmi, koje su imale
kratkoročne ugovore u mađarskim zonama, preselio kod nas.
U Litvaniji, parlament je izglasao Zakon o osnovama slobodnih ekonomskih zona 1995. godine.
Zakon reguliše uslove za osnivane slobodnih trgovinskih zona u Litvaniji kao i pravni status firmi
koje rade u takvim zonama. Trenutno, Litvanija ima tri zone, u mestima Siauliai (najveći aerodrom
u baltičkim državama), Klaipeda (najveća luka), i Kuanas (koja je železnički, drumski i vazdušni
čvor). Do sada se tim zonama nije efikasno upravljalo i one su privukle malo poslova 89.
Strategija razvoja u Estoniji pod imenom „Estonija na ostrvima nauke“ (Knowledge-based
Estonia), potpisana je od strane Vlade 29.maja 2001.g. Ova strategija definiše široki okvir politike,
ciljeva, prioritetnih oblasti i opisuje glavne mere koje vlada treba da preduzme kako bi stimulisala
razvojnu strategiju i inovacije u Estoniji, u periodu od 2001. do 2006. god. Parlament Estonije dao
je stimulans ovim inovacijama usvajajući ambiciozna istraživanja i strategiju razvoja za period 2002
– 2006. Parlament Estonije je 6.decembra 2001. usvojio mere kako bi pomogao da se Estonija uvrsti
u društvo naučno orijentisanih država. Danas Estonija ima stabilanmoderni sistem i
makroekonomsku sredinu i veoma je uspešna u pridobijanju stranih investicija putem otvorenih
tržišta i procesa privatizacije. Ovo je dovelo do novih, intenzivnih ekonomskih porasta, sledeći
korak je stvaranje poslovne sredine, koja može adekvatno podržati nove napredne tehnologije i
poslovne ideje. Informacione društvene tehnologije, biomedicina i materijalne tehnologije, biće
oblasti u kojima će se istaći istraživanje, a biće učinjeni i napori da se ojača veza između industrije i
nauke, kao i da se promoviše internacionalna perspektiva. Tehnološka agencija Estonije (ESTAG)
promoviše konkurentnost preduzetničkog sektora Estonije i ekonomije. Na primer, Naučni park
Tartu se koncentriše na podršku razvoju preduzeća, zasnovanih na naučnoj osnovi, putem stvaranja
i razvoja fizičke infrastrukture i omogućavanjem usluga dodatih vrednosti. Trenutno ovaj park ima
oko 35 firmi.
Bugarska je osnovala svoju prvu slobodnu zonu u mestu Ruse 1987. Kasnije je osnovala pet drugih
zona. Plovdiv, jedina slobodna zona u unutrašnjosti zemlje, je najprofitabilnija, sa ukupno 24
investiciona projekta. SZ Burgas ima najveće skladišne prostore i objekte za distribuciju automobila
u Bugarskoj, a koristi je više od 100 stranih preduzeća i preduzeća na bazi joint venture, uključujući
Samsung i Daewoo. Ograničena proizvodnja obavlja se i u SZ Plovdiva i u SZ Ruse. Generalno,
89
Ministarstvo trgovine SAD, CEEBIC net. 2011. „Privredni rast Litvanije“
102
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Bugarska je privukla nekoliko stranih investitora za prerađivačke i trgovinske delatnosti u svojim
SZ, uključujući Hyundai, Kia Motors, CITCO, Schawartskopf, Henkel, Landmark Chemicalls Ltd.,
Group Scneider, BINDL Enegric Szstems GmbH.
Rumunija je osnovala prvu slobodnu zonu u Istočnoj Evropi 1978. godine, u mestu Sulina. Pre rata
u bivšoj Jugoslaviji, to je bila jedna od najatraktivnijih zona u Evropi. Sada se polako oporavlja i
nada se da će privući strane investicije zajedno sa pet ostalih zona koje trenutno postoje. Među
njima, slobodna zona u luci Konstanca je najvažnija. Pored ovoga, postoje planovi za osnivanje 25
industrijskih parkova u nerazvijenim delovima zemlje. Slobodne zone u Rumuniji imaju potpunu
podršku Vlade, i to kroz Agenciju za slobodne zone, koja je osnivana pri Ministarstvu za saobraćaj.
Agencija je osnovana 1991. sa ciljem privlačenja direktnih stranih ulaganja kroz koncept slobodnih
zona. Zadaci agencije su: formiranje strategije, upravljanje modernizacijom i razvojem zona;
upravljanjem administrativnim poslovima; predlozi zakonskih rešenja; koordinacija sa Vladom, itd.
Agencija je 1992. godine predložila nacrt atraktivnog zakonskog rešenja, koje je i prihvaćeno.
Zakon predviđa olakšice i oslobađanja za preduzeća koja posluju u slobodnim zonama. Godine
1992. doneta je odluka o formiranju prvih slobodnih zona, pri čemu se vodilo računa o tome da
slobodne zone budu u blizini internacionalnih centara i u blizini važnih železničkih, drumskih,
rečnih, morskih i vazdušnih saobraćajnica. Takođe se vodilo računa da budu u blizini centara sa
velikim industrijskim i poljoprivrednim potencijalom i kvalifikovanom radnom snagom.
Ključne prednosti poslovanja u SZ Rumunija su:
 oslobađanje od carinskih dažbina i poreza na robu koja ulazi u zonu ili izlazi iz zone, osim
na finalnoj destinaciji;
 oslobađanje od poreza na prihod i plate radnika;
 garancija da investicija u zoni neće biti nacionalitovan i eksproprisana;
 slobodan transfer profita;
 zakup infrastrukturno opremljenog zemljišta moguć je na period do 50 godina i određen je
vrednošću investicije i vrstom aktivnosti;
 oslobađanje od poreza na materijal i delove rumunskog porekla koje ulaze u zonu i koriste
se za proizvodnju robe namenjene izvozu; isto oslobađanje važi i za robu rumunskog
porekla, koja se koristi za izgradnju, popravku ili održavavanje u zoni.
103
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Trenutno, u Rumuniji postoji 6 slobodnih trgovačkih zona: Sulina, Constanca Sud, Braila, Galati,
Curtici-Arad i Giurgiu.
5.2. Slobodne zone Evrope (izvan EU)
U daljem radu se naročito posvećuje pažnja zemljama sa slobodnim zonama koje su kandidati za
ulazak u EU i planovima za harmonizaciju propisa u oblasti slobodnih zona sa EU. Korišćeni su
podaci iz rada Aleksandra Mihajlovića, saradnika EPEE, Ministarstva za međunarodne ekonomske
odnose Republike Srbije USAID, kao Ekonomska politika za projekte privredne efikasnosti, koje je
pripremila firma Pricewaterhouse Coopers.
Primer veoma uspešnog koncepta razvoja slobodnih zona je Turska koja ima 21 zonu, koje se
nalaze uz glavne turske luke na Mediteranu, Egeju i Crnom moru: Mersin, Atalya, Aegean, Istanbul
Ataturk, Trabzon, Adana, Istambul Tuzla, Erzurum, Mardin, Corlu, Izmir, Rize, Samsun, tri zone
orijentisane u Istambulu, Tharce, Bursa i Denizili. Njihova politika razvoja je izvozno orijentisana.
Korisnici zona su 2275 domaćih i 450 stranih firmi. Ukupne investicije su 400 miliona USD, a
ukupna zaposlenost je povećana za oko 20.000 radnika. Glavna karakteristika turskih SZ je to što je
dohodak ostvaren kroz poslovanje u zoni oslobođen svih vrsta poreza, uključujući i porez na
dohodak preduzeća i porez na dodatu vrednost (PDV). Slobodan je transfer dobiti ostvarenog u SZ
u bilo koju zemlju, uključujući i Tursku, a dobit ne podleže nikakvim porezima, dažbinama ili
taksama. Za razliku od većine SZ u svetu, u Turskim slobodnim zonama dozvoljena je i prodaja na
domaćem tržištu (taksa od 0,5% na vrednost transakcije). Sve administrativne procedure obavlja
jedna agencija koja je za to ovlašćena. Ne postoje proceduralna ograničenja po pitanju cena,
standarda ili kvaliteta robe. Rezultati turskih zona su impresivni.
Sledeća tabela pokazuje rast ukupnog obima trgovine obavljene preko slobonih zona, ostvaren za
samo jednu godinu (u 1000 USD).
104
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Tabela br. 6. : Rast obima trgovine preko slobodnih zona Turske 2012-2013
SLOBODNE
2012
2013
% 12/ 13
2013
% 13 / 12
Istanbul Deri
2,324,919
2,827,979
21,6
4,076,782
44,2
Mersin
1,337,790
1,643,140
22,8
2,766,312
68,4
Instabul Ali
2,193,739
2,475,194
12,8
3,022,789
22,1
Ege
1,291,910
1,828,870
41,6
2,642,599
44,5
8,331,246
11,102,596
33,3
16,608,066
49,6
ZONE TURSKE
…..
Ukupno:
Razvojem zona rasla je i upošljenost, tako da danas oko 33.500 radnika ostvaruje osnovne prihode u
zonama u Turskoj, uposlenih kod velikog broja domaćih i stranih korisnika.
Tabela br. 7 : Broj korisnika u slobodnim zonama Turske 2012-2013.god.
Domaći
Vrsta aktivnosti
Strani
Ukupno
Zakupci Vlasnici Zakupci Vlasnici Zakupci Vlasnici Ukupno
Proizvodnja
257
360
61
51
318
411
729
Montaža
34
12
12
2
46
14
60
Trgovina
1,893
375
382
68
2,275
443
2,718
2
241
1
33
3
274
277
2
77
4
11
6
88
94
44
11
4
0
48
11
59
Usluge operatera
3
20
0
2
3
22
25
Usluge berze
3
0
1
0
4
0
4
Ostalo
56
11
15
5
71
16
87
Iznajmljivanje
prostora
Skladištenje
Bankarstvo
osiguranje
i
UKUPNO
4,053
105
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Pogodnosti
za
poslovanje
u
slobodnim
zonama
Turske
objavljene
su
na
sajtu
http://www.foreigntrade.gov.tr, podsekretarijata za spoljne poslove (Undersecretariat of Foreign
Trade)
Za slobodne zone Srbije veoma je važno iskustvo tranzicije slobodnih zona Turske, koja je u toku.
Kako je Turska kandidat za priključenje EU, počela je postepena harmonizacija zakonske regulative
sa evropskim pravilima. Po odredbama turskog Zakona Br. 5084 za obezbeđenje investiranja i
upošljavanja (Službeni list Turske 06.02.2004. god. br.25365) predviđeno je novo uređenje poreskih
podsticaja iz Zakona o slobodnim zonama Br. 3218, od 15.06.1985. god., koje predviđa da:
a) Pravosnažne licence korisnika za rad u zonama koje su donešene pre donošenja zakona Br.
5084 (6.2.2004)
 mogu nastaviti korišćenje pogodnosti za izuzeće od poreza na dohodak i poreza na dobit
korporacija sa rokom iz licence;
 nisu plaćali porez na dohodak do 2009. godine;
 bile su izuzete od svih poreza i carina do 2009. godine.
b) Profit ostvaren od prodaje proizvoda proizvedenih u zoni od strane korisnika sa valjanim
ugovorima, zaključenim pre 6.2.2004. , isključuju se od poreza do kraja poreskog perioda u
godini kada Turska postane punopravni član EU. Profit ostvaren u zoni, može se slobodno
transferisati u inostranstvo, bez posebnih dozvola.
c) Ostalo:
 punovažni period ugovora je 10 godina za domaće korisnike i 20 godina za korisnike koji
 grade sopstveni poslovni prostor u zoni, dok je licenca za proizvodnju 15 do 30 godina;
 roba u zoni može držati bez vremenskog ograničenja;
 ne postoji ograničenje za učešće stranog kapitala za investiranje u zoni;
 dozvoljena je prodaja robe iz zone na domaćem tržištu, trgovinske aktivnosti između zone i
 ostalog dela države predmet spoljnotrgovinskog režima sa plaćanjem 0,5% vrednosti robe za
cenu transankcije;
 dozvoljeno je plaćanje u stranoj valuti u zonama;
 uvedeno je minimalno administriranje u zonama;
106
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
 kako su slobodne zone deo carinskog područja Turske, roba u slobodnom prometu može biti
 poslata u države EU sa odgovarajućim sertifikatima (A.TR). Carine za robu poreklom iz
trećih zemalja ne plaćaju se prilikom ulaska u slobodne zone. Ukoliko se stavljaju u
slobodnu trgovinu u državama EU, na njih je potrebno platiti carinu;
 pogodnosti koje se nude u slobodnim zonama su dostupne svim firmama bez obzira
 na poreklo;
 korisnicima slobodnih zona je dozvoljeno da nabavljaju robu i koriste usluge iz ostalog dela
Turske, bez plaćanja VAT-a.
Zakon o specijalnim ekonomskim zonama Ukrajine i posebnim vidovima investiranja, donet je
1998. godine i nudi veoma primamljive uslove za rekonstrukciju regionalne privrede. Nakon što je
zakon donet, godišnji obim prekomorskih investicija je porastao 4 puta. To je takođe podstaklo
aktivnost nacionalnih investitora. Poseban vid investicionih aktivnosti na 30 godina uključuje i
olakšice za svaki investicioni projekat, kao što su:
 carinske i poreske olakšice kod uvoza opreme i sirovina potrebnih za realizaciju projekta;
 oslobađanje od poreza na profit u prve 3 godine; u sledeće 3 godine stopa poreza na profit je
15%;
 potreban obim investicija ne može da bude manji od 250 000 dolara.
Slobodna zona Donjeck je tehnološki park koji je namenjen za osnivanje high tech kompanija.
Teritorija te zone obuhvata 466 hektara bez industrijskih objekata.
U Ukrajini postoji još jedna SEZ – Azov u Mariupolu. Služi kao zona za prekomorske aktivnosti:
transport tereta, trgovinu i proizvodnju namenjenu izvozu. Zauzima 315 hektara i obuhvata tri
odvojena dela – morska luka, aerodrom i brodogradilište. U obe SEZ važi poseban režim carine,
koji podrazumeva pogodnosti u obliku carinskih dažbina na uvoz i izvoz. Pogodnosti zonama su
sledeće:
 stopa poreza na profit je fiksna i iznosi 2/3 uobičajne stope;
 porez na prihod stranih državljanja je 2/3 uobičajne stope;
 olakšice se jednako primenjuju i na strane i na domaće investitore;
 prekomorske investicije mogu biti različitih vrsta i slobodan je transfer kapitala i profita;
107
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
 država garantuje stabilnost zakona 30 godina za teritorije sa prioritetom razvoja i 60 godina
za specijalne ekonomske zone.
Ukupan iznos ostvarenih investicija je 1,1 milijarda dolara za tri godine. Investicije stižu iz 22
zemlje. Najaktivniji investitori su iz Velike Britanije, SAD, Holandije i Austrije. Vodeće pozicije
zauzimaju kompanije iz oblasti metalne industrije, industrije uglja, transporta i hemijske industrije.
Američka kompanija Kargill investirala je više od 40 miliona dolara u fabriku za preradu
suncokreta. Svetski poznat američki fond Western NIS Enterprise Fund investirao je u nekoliko
poljoprivrednih kompanija. Fond je takođe izgradio i fabriku konditorskih proizvoda, koja nudi 130
hiljada tona godišnje i posluje sa preko 30 zemalja. Ovi projekti su sačuvali 27.300 radnih mesta i
stvorili 15.900 novih. U skorijoj budućnosti osnovaće se Agencija za regionalni razvoj i konsalting
kompanija. Njihova ključna uloga će biti pružanje usluga stranim kompanijama po evropskim
standardima.
Što se tiče zemalja bivše Jugoslavije, u Sloveniji postoje dve ekonomske zone ( u Kopru i
Mariboru), i 6 carinskih zoni. Mogu ih osnovati jedno ili više domaćih pravnih lica. U okviru zone
dozvoljene su sve legalne privredne aktivnosti. Roba se oslobađa od VAT-a na uvoz opreme i
repromaterijala. Korisnici plaćaju porez na dobit preduzeća po stopi od 10% (zvanična stopa je
25%). Investitori koji ulažu u infrastrukturu zona su oslobođeni 50% poreza na uložena sredstva.
Nudi se i poreska olakšica od 50% poreske osnovice za plate pripravnika na period od 6 meseci.
Zone se osnivaju od strane jednog ili više domaćih lica, po odobrenju Vlade. Centar poslovne
podrške – BSC Kranj, usmerio je većinu svojih aktivnosti u toku 1998. godine na izgradnju novog
centra. Gradsko veće Opštine Kranj dodelilo je 2000 m2 gradskog zemljišta, kako bi se izgradio
inkubator koji je već bio deo projekta PHARE.
Tehnološki park Ljubljana je mešovita privatno-javna kompanija. Ovaj park omogućava podršku
tehnološkim kompanijama, inkorporišući ih u povoljnu sredinu i omogućavajući im razvoj novih
tehnologija, proizvoda i usluga, kao i pristup tržištu.
Takođe su uključene i sledeće aktivnosti:
 generisanje motivacije i klime za razvoj biznisa baziranih na domaćim veštinama i znanju;
 promovisanje samostalnog rada kao modernog trenda u društvu;
108
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
 stvaranje pozitivnog imidža preduzetnika;
 omogućavanje temeljnih informacija biznismena;
 stvaranje novih radnih mesta u regionu.
Slobodne zone u Hrvatskoj predstavljaju određeni deo carinskog područja Republike Hrvatske, i
mogu biti osnovane dobijanjem dozvole za otvaranje SZ u određenoj luci, ili posebnom odlukom
Republike Hrvatske. Investitori u SZ sa ulogom većim od 150 000 EUR, oslobađaju se poreza na
dobit. Ostali korisnici plaćaju porez na dobit preduzeća od 50% od zvanične stope. Pomoć pri
osnivanju i nadgledanje rada vrši Odeljenje slobodnih zona pri Ministarstvu za privredu. Roba
proizvedena u SZ podleže carinskim dažbinama samo pri uvozu u Hrvatsku. U Hrvatskoj posluje 12
slobodnih zona: Krapinsko-zagorska, Kukuljanovo (Rijeka), Luka Rijeka, Osijek, Podi (Šibenik),
Luka Ploče, Luka Split, Splitsko-Dalmatinska, Obrovac, Zagreb, Pula, Buje. Hrvatska je usvojila
Zakon o slobodnim zonama 1996. godine. Prema tom zakonu, preduzeće u slobodnoj zoni može da
se bavi proizvodnjom, trgovinom na veliko, ali ne i na malo, spoljnom trgovinom, bankarstvom ili
drugim finansijskim delatnostima. Korisnici SZ imaju pravo na osolobađanje od carine na uvezene
proizvode. Korisnici koji grade ili učestvuju u projektima izgradnje infrastrukture u zoni, koji su u
vrednosti od 1 milion HRK (oko 125.000 USD) ili više, uživaju:
 izuzeće od poreza na dobit preduzeća ili umanjenje tog poreza za prvih pet godina rada u
zoni;
 izuzeće od hrvatskih urgentnih mera ili drugih restrikcija vezanih za spoljnotrgovinske ili
devizne poslove;
 izuzeće od plaćanja carine i poreza na robu koja neće biti stavljana u promet ili se neće
koristiti na domaćem tržištu.
Slobodna zona je određeni deo carinske oblasti Republike Hrvatske, a firme i proizvodi podležu
carinskim propisima prema zakonu o slobodnim zonama. Slobodna zona u Hrvatskoj može biti
osnovana dobijanjem koncesije za otvaranje zone, odnosno dobijanjem dozvole za otvaranje zone u
određenoj luci, ili odlukom Republike Hrvatske. Slobodnu zonu može osnovati bilo koje domaće ili
strano fizičko ili pravno lice. Pomoć pri osnovanju slobodne zone i nadgledanje poslovanja,
povereni su Odeljenju slobodnih zona pri Ministarstvu privrede. Aktivnosti koje se mogu obavljati
u hrvatskim slobodnim zonama su sledeće: proizvodnja, montaža, veleprodaja, uslužne delatnosti,
bankarske i ostale finansijske aktivnosti, poslovi osiguranja. Korisnici koji učestvuju u
infrastrukturnim poslovima i projektima, a pri tome im ulaganja premašuju 1.000.000 kuna (oko
109
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
150.000 USD), oslobođeni su plaćanja poreza u prvih 5 godina. Ostala preduzeća koja posluju u
zonama, plaćaju porez na dobit koji je upola manji nego za preduzeća van zona, i iznosi 10%.
Korisnici zona ne podležu carinskim, poreskim ni ostalim administrativnim ograničenjima.
Proizvodi iz slobodnih zona se mogu slobodno kretati između slobodnih zona, a carina se plaća
samo pri uvozu u Hrvatsku.
Pored povoljnog zakonskog okvira i uslovima poslovanja, slobodne zone u Hrvatskoj nisu ispunile
očekivanja, mada dostignuća nisu zanemarljiva. U slobodnim zonama Hrvatske je trenutno
zaposleno oko 2.000 radnika u oko 300 preduzeća, a ukupna ulaganja u njima iznose ove godine
oko 100 miliona kuna.
Makedonska Vlada je donela Zakon o slobodnim ekonomskim zonama 21. juna 1999. godine.
Zone su u nadležnosti Direktorata za slobodne ekonomske zone. Nude se sledeće pogodnosti:
 u zoni se ne plaćaju carinske dažbine na sirovine, opremu, robu široke potrošnje,
poljoprivredne proizvode i hranu;
 oslobađanje od poreza na profit i poreza na imovinu na 10 godina;
 potpuno oslobađanje od VAT-a;
 pri izgradnji objekata korisnik se izuzima plaćanja doprinosa poreza i drugih dažbina u vezi
korišćenja građevinskog zemljišta, priključka na mrežu, vodovoda, grejanja, gasa i
električne energije.
U Makedoniji postoje sledeće slobodne zone: Bunardžik (Skoplje), Frinko (Bitolj), Progres (Štip),
Feni (Kavadarci) i Prdejci (Đevđelija), s tim da je teško reći kakav je i koliki obim njihovog
poslovanja.
U Federaciji BiH korisnici SZ su oslobođeni svih poreza i doprinosa, osim doprinosa na zarade
radnika. Što se tiče carinskih olakšica, roba u zoni je oslobođena plaćanja carina na uvoz i izvoz.
Kada se radio uvozu na domaće tržište, carina i uvozne dažbine plaćaju se samo na inokomponentu
u robi. Slobodna industrijska zona Mostar obuhvata površinu od 37.000 m2 i nalazi se na mreži
železnice Ploše – Mostar – Sarajevo – Osjek – Budimpešta. Zonom upravlja Preduzeće za
upravljanje zonom, a pogodnosti su:
110
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
 kompletna bankarska, špediterska i usluga osiguranja;
 slobodno se vrše plaćanja u stranoj valuti, u okviru poslovnih aktivnosti koje se obavljaju u
zoni;
 slobodno je investiranje, transfer profita i retransfer uloga.
5.3. Trendovi razvoja slobodnih zona u EU i svetu
Uopšte gledano, slobodne zone postižu pozitivne rezultate. Ukoliko se u njima upravlja na
odgovarajući način, one mogu da privlače direktne investicije, stvaraju prihode i nova radna mesta.
Nekvalifikovana radna snaga ima koristi od obuke na radnom mestu. Nadzor i menadžeri
uspostavljaju nove kontakte, a uče i nove metode organizacije i rukovođenja, veštine u marketingu,
know-how kao i duh preduzetništva.
Može se identifikovati mnogo uspešnih primera slobodnih zona. Treba uvek imati na umu da u
različitim sredinama uspevaju različiti tipovi slobodnih zona. Kao što se za svakog čoveka šije
odelo po meri tako svaka država mora, u spektru različitih modela zona, projektovati odgovarajuću
za svoje potrebe. Nama je blizak model istočnoevropske privrede u tranziciji, pa imamo privilegiju
da posmatramo iskustva njihovih zona u harmonizaciji ukupnih ekonomskih odnosa sa Evropskom
unijom. Ovo u kombinaciji sa iskustvima najuspešnijih svetskih zona može biti put ka pravoj meri i
“idealnom zakonu” o slobodnim zonama za potrebe Srbije.
Ranih devedesetih godina XX veka, mađarske lokalne vlasti i preduzeća u Mađarskoj, oslanjajući se
na zapadnoevropsko iskustvo, inicirali su program razvoja industrijskih parkova, koji bi mogli da
iskoriste istrošena industrijska postrojenja i da otvaraju nova radna mesta. Danas ima 112
industrijskih parkova u zemlji, koji zapošljavaju skoro 100 hiljada radnika koji izvoze 80% svojih
industrijskih proizvoda. Najvećih 7 parkova (svi se nalaze u zapadnom delu zemlje) učestvuje sa
80% u ukupnoj proizvodnji i 60% u ukupnoj zaposlenosti. U Poljskoj (gde se osnivanje zone
smatralo ključnim instrumentom regionalne i industrijske politike), one su mogle da privuku
značajne sume od stranih investitora, mada je na njihovom primeru ukupan efekat na privredu
nedovoljno ispitan.
Iskustvo zemalja u tranziciji ukazuje na to da neke vrste slobodnih zona nisu efikasno oruđe
regionalne politike. Problemi se često ogledaju u sledećem:
111
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
 Nestabilna politička situacija i zakonska regulativa vezana za zone, što dovodi do niskog
stepena investiranja, korupcije i zloupotrebe privilegija u cilju pranja novca. U Rumuniji,
izvesne odredbe kojima se regulišu zone, samo su nejasno određene. Zbog toga su neka
preduzeća imala problema sa poreskim vlastima koje su usvojile veoma agresivan pristup u
praćenju izuzeća od poreza na dobit.
 Slab izbor lokacija (gde infrastruktura nije dovoljno razvijena, prirodni i ljudski resursi mali,
tržište je isuviše malo), usled čega zone postaju neatraktivne za investitore. U Liberiji,
troškovi razvoja infrastrukture (15 miliona US$) uveliko su premašili ukupne investicije.
 Veličina zone nije adekvatno određena. Velike zone zahtevaju ogromne početne investicije
za razvoj infrastrukture. Pored toga, efikasno upravljanje takvim zonama može biti ogroman
izazov, posebno za zemlje koje ih nikada nisu imale i nemaju dovoljno iskustva u njihovom
upravljanju.
 Zone su postale ozbiljan kamen spoticanja za nekoliko zemalja u njihovim pregovorima sa
EU. Da bi uskladile nacionalne zakone sa EU, pojedine zemlje u tranziciji izmenile su
akta/zakone koji se odnose na zone. Dalje, zbog antidiskriminatorskih zakona EU, jedna
zemlja ne može da pruži stimulacije za investicije samo strancima. Umesto toga, sve
stimulacije treba da budu dostupne svim investitorima, bez obzira na nacionalnost.
U junu 1999. godine, poljska vlada, reagujući na pritiske EU, odlučila je da prestane s otvaranjem
novih zona i zaustavi proširenje površine u postojećim zonama. U planu je izrada alternativnog seta
finansijskih instrumenata, s ciljem da se podrže investicije kao što su direktne novčane pomoći
države.
Od 1995. godine Mađarska se okrenula politici obezbeđenja stimulacija za investitore u obliku
direktne podrške umesto opšte poreske pomoći države ili stimulacija. Vlada je naročito
zainteresovana za promociju investicija u istočnu Mađarsku (oko Debrecina i Miskolca), čineći je
akraktivnijom kroz ulaganja u infrastrukturu, izgradnju novih puteva (koji će omogućiti lakši
pristup tom području) i obezbeđenje specijalnih stimulacija za investiranje u nerazvijenim
područjima. Litvanija je 1998. godine donela Zakon o državnoj pomoći, u kome se direktno
primenjuje Evropski sporazum. Od tada Vlada pokušava da uskladi postojeće mere sa evropskim
propisima. Slovenija pregovara sa EU o tome kako da reformiše svoje četiri ekonomske i carinske
zone.
112
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Slobodne zone mogu imati važan uticaj na fiskalnu politiku. U pojedinim zemljama troškovi mogu
biti visoki, ukoliko se privilegije koje se odobravaju preduzećima u zonama, povuku poslednje.
Ukoliko država ne uspe da efikasno reši ovo pitanje, preduzeća koja rade u zoni mogu pokrenuti
spor protiv nje. Dalje, ugled zemlje se može narušiti kod stranih investitora. Zone ne treba osnivati
kao zamenu za druge neophodne reforme. One su trgovinski instrumenti i pripadaju širem konceptu
koji je nazvan u literaturi “poslovne usluge" ili na engleskom Business Development Services ili
Business Support System. Ovoj familiji pripadaju, takođe, i naučni i industrijski parkovi,
investicione i eksportne promocione organizacije i sve one ustanove ili organizacije koje se bave
pružanjem tehničkih i tehnoloških usluga preduzećima, a naročito malim i srednjim.
Slobodne zone veoma uspešno rade u uslovima kada su monetarna i budžetska politika zdrave i
stabilne, zakoni o privatnoj imovini i ulaganjima jasni, firme slobodne da repatriraju svoju zaradu
po stopama koje preovlađuju na tržištu, i kada nema restrikcija u pogledu deviznih transakcija. Zone
treba da budu skromno oporezivane. Indirektno oporezivanje trebalo bi da se svede na minimum, a
dobijanje odobrenja za rad olakšano što je više moguće. Uvoz u zonu i izvoz iz nje, trebalo bi da
bude bez trgovinskih poreza i carina.
Komunalije (kao voda i struja) ne bi trebalo da budu subvencionisane. Ukoliko jesu, to može
podstaći korišćenje resursa i faktora proizvodnje i eliminisati korist od takve zone u zemljudomaćina. Infrastruktura izvan zone treba da bude razvijena koliko je to potrebno (kao što su
telekomunikacije, putevi i luke) a takve investicije mogu imati pozitivne efekte na lokalnu i
nacionalnu privredu. S druge strane, zemlja domaćin ne bi trebalo da finansira infrastrukturu unutar
zone, ukoliko ona već ne postoji u obliku nedovoljno iskorišćene infrastrukture od bivših društvenih
preduzeća.
Uticaji na okolinu moraju biti kontrolisani. Trebalo bi izraditi studije u vezi industrijskog otpada i
njegovog uticaja na vazduh, tlo, vodu i ljudsko zdravlje. Ukoliko je potrebno, treba doneti dodatne
propise, stimulacije i mehanizme. To je naročito važno za one koji su zainteresovani da postanu
članovi EU, kako bi se osigurala potpuna saglasnost sa regulativnom EU koja se tiče životne
okoline.
Vlada države domaćina treba da pruži efikasne i blagovremene usluge za osnivanje i rad slobodnih
zona. To uključuje brzu obradu, prijavu investicionih programa, efikasno funkcionisanje carinskih i
113
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
drugih nadzornih institucija. Države Evrope u procesu tranzicije moraju da izvrše određena
usklađivanja sa zakonskom regulativom EU pre pristupanja Uniji i kada su slobodne zone u pitanju.
U svakom slučaju fenomen slobodnih zona je u poslednjih dvadeset godina predmet proučavanja
ekonomista širom sveta. Postoje mišljenja za i protiv, ali je jedino važno da pravilno osmišljene
zone, koje mogu dobiti saglasnost međunarodnih institucija (kroz ravnopravne pregovore), donose
projektovane rezultate državi i regionima u kojima se osnivaju.
114
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
6. SLOBODNE ZONE U SRBIJI
Slobodne zone u Srbiji, kojih je do sredine 2006. godine bilo 14, a sada ih je 13, uglavnom su
osnovane početkom devedesetih godina XX veka. Reč je o infrastrukturno opremljenim područjima
na geografski atraktivnim mestima, odnosno važnim saobraćajnicama, gde je uspostavljen poseban
režim poslovanja na osnovu Zakona o slobodnim zonama iz 1994. godine i novog Zakona o
slobodnim zonama (Sl.gl. R. Srbije 62/2006).
Slabi rezultati poslovanja zona bili su u direktnoj vezi sa uvođenjem ekonomskih sankcija našoj
zemlji, ratom u okruženju i nepovoljnom političkom klimom koja uslovljava nezainteresovanost
stranih investitora kako u zoni, tako i van nje. Nepostojanjem opštih uslova za funkcionisanje
koncepta slobodnih zona u dosadašnjem poslovanju ne mogu se realno procenjavati efekti,
prednosti i nedostaci celog koncepta u Srbiji. Međutim, dosadašnje iskustvo u radu naših zona, kao i
komparativna analiza poslovanja zona u svetu, analiza postignutih efekata i načina poslovanja tih
zona, donošenje novog Zakona o slobodnim zonama (Sl. gl. R. Srbije 62/2006), kao i promenjen
pristup države celom konceptu, upućuje nas na svetliju budućnost i stabilno poslovanje zona u
Srbiji.
S obzirom na tendenciju snižavanja carinskih stopa, jasno je da osnovne prednosti i stimulansi za
investiranje u zonu moraju biti u oblasti poreskih obaveza, državnih pomoći, i uslova gradnje
objekata u slobodnoj zoni. Jasno definisani, unificirani uslovi gradnje, dobijanja građevinske i
upotrebne dozvole, stimulativne naknade za građevinsko zemljište i minimalno administriranje,
preduslov su za kreiranje atraktivnog poslovnog ambijenta. Za uspeh ovakvog koncepta poslovanja
u Republici Srbiji, neophodna je aktivna uloga države i njenih institucija, kako u pogledu
kvalitetnog rešenja normativnog okvira, tako i sa aspekta promocije slobodne zone kao razvojne
institucije.
6.1. Istorijski razvoj
U ovom trenutku, veliko je pitanje kom geografskom području treba posvetiti pažnju. Na
Balkanskom poluostrvu, najstarije slobodne zone, u današnjem smislu reči, registrovane su u Rijeci
i Zadru. Rijeka je 1719. godine proglašena slobodnom lukom, a grad i luka Zadar 1923. godine, sa
rangom kakav je jedino postojao u Gibraltaru i Hong-Kongu. Sledi pokušaj formiranja
115
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Jugoslovenske carinske zone na Sušaku (predgrađe Rijeke) i osnivanje Jugoslovenske slobodne
zone u Solunu 1929. godine, a kasnije i slobodnih zona Jugoslavije po odredbama Zakona o
izmenama i dopunama Carinskog zakona iz 1963. godine (Sl. list SFRJ br. 13/63), sve do donošenja
posebnog Zakona o carinskim zonama 1985. godine (Sl. list SFRJ br. 58/85), koga je zamenio
Zakon o slobodnim zonama (Sl. SRJ 81/94) od 11.11.1994. godine i konačno donošenje Zakona o
slobodnim zonama 2006. godine (Sl. gl. R. Srbije 62/2006).
Potreba za jedinstvenom zakonskom regulativom koja bi omogućila razvoj ideje slobodnih zona,
izražavana kroz brojne studije (Ekonomske potrebe, opravdanost i mogućnost povećanja prometa u
morskim lukama i pristaništima uvođenjem instituta slobodnih skladišta, zona ili luka, odnosno
pristaništa, Sekretarijata SIV-a za saobraćaj i veze, Beograd 23.7.1961. godine) i savetovanje
ekonomista, konačno je dobila svoj epilog donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Carinskog
zakona iz 1963. godine (Sl. list SFRJ br. 13/63) i Pravilnika za sprovođenje odredaba Carinskog
zakona o slobodnim carinskim zonama (Sl. list SFRJ br.45/63), kojim je određen način za osnivanje
i funkcionisanje slobodnih carinskih zona.
Po ovom zakonu formirane su Slobodna carinska zona Kopar (1.1.1964. godine), Rijeka (15.7.1964.
godine), Beograd (9.7.1966. godine), Split (1967. godine) i kasnije Zadar, Pula, Bar, Ploče i Novi
Sad (1969. godine). Zone koje su nudile niz pogodnosti, od kojih su najvažnije: oslobađanje roba od
carinskih
dažbina;
sloboda
utovara,
istovara,
skladištenja,
pakovanja,
prepakovanja
i
oplemenjivanja.
I pored pogodnosti koje su nudile, carinske slobodne zone nisu donele očekivane rezultate. Smatra
se da je ograničavajući faktor bila odredba o položaju zona samo na određenim lokacijama, a koje
nisu garantovale ulaz kapitala (infrastrukturno nerazvijene luke, luke koje ne dotiče potreban broj
brodova); neprilagođenost ostalih zakonskih rešenja koja dotiču oblast poslovanja preduzeća u
zonama sa zakonskom regulativom slobodnih carinskih zona; nedovoljna i neadekvatna podrška
države institutu zona, i nepotrebno administriranje i birokratski pristup celom konceptu.
Zakon o carinskim zonama (Sl. list SFRJ br.58/85) prvi je samostalni zakon kod nas, posvećen
slobodnim zonama, koji je napravio veliki korak ka daljem formiranju instituta slobodnih zona.
Dozvoljena je industrijska proizvodnja robe, izvoz i usluge oplemenjivanja, različiti postupci sa
neocarinjenom robom u granicama zone i bankarsko i drugo finansijsko poslovanje, kao i poslovi
116
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
osiguranja i reosiguranja. Dozvoljen je širi izbor lokacija za formiranje zona, osim luka, i na
aerodromima i glavnim putnim i železničkim pravcima. Ovo je dalo veliki podsticaj formiranju
zona, tako da su od 27 zona koje su dobile rešenja o saglasnosti za osnivanje, 12 počele sa radom.
Već 1988. godine beleži se i prvi izvozi iz zona u vrednosti od 5 miliona USD. Dozvolu za rad je
1989. godine dobila 21 zona (7 u Hrvatskoj, 5 u Srbiji, 4 u Sloveniji, po 2 u Makedoniji, BiH i
jedna u Crnoj Gori). Dalju evoluciju zakonske regulative predstavlja Zakon o slobodnim carinskim
zonama iz 1990. godine., koji je posebno razmatrao slobodne i carinske zone. Najznačajnije u
njemu je pravo da slobodne zone budu posebna pravna lica, što im je omogućilo samostalnost u
donošenju poslovnih odluka. Jasno je podeljena funkcija slobodnih i carinskih zona, što je dalji
napredak u zakonskoj regulativi.
Kako su carinske zone 1992. godine definisane u Carinskom zakonu (Sl. list SRJ 45/92), već 1994
godine je donet Zakon o slobodnim zonama (Sl. list SRJ 81/94 od 11.11.1994. godine), koji
predstavlja veliki napredak u odnosu na prethodne. Prvi put se on definiše kao lex specialis, i u
njega se unose odredbe koje dotiču različite segmente poslovanja korisnika u zonama. Ono što nije
bilo definisano (prepušteno da se određuje na republičkom nivou), bio je i predmet najveće zamerke
korisnika zona: porezi, rad i radni odnosi i način gazdovanja zemljištem. U periodu od 1994. godine
do danas, slobodne zone u Srbiji nisu mogle da ispune očekivanja društvene zajednice, zbog
poznatih političkih događanja i nepovoljnih uslova za priliv direktnih stranih investicija.
Sredinom 2006. godine proglašen je najnoviji Zakon o slobodnim zonama (Sl. gl. 62/2006), čiji se
efekti na poslovanje i razvoj slobodnih zona očekuju u narednom periodu.
6.2. Srpska slobodna carinska zona u Solunu
Jugoslovenska slobodna zona u Solunu je posebno važna sa aspekta jedne jasno artikulisane potrebe
i uspešne realizacije ideje slobodnog protoka robe. Svojim specijalnim oblikom eksteritorijalnosti,
gde je jedna država osnivač sopstvene slobodne zone na teritoriji druge države putem vremenski
ograničene koncesije, JU slobodna zona u Solunu, omogućila je izlaz Srbiji na Egejsko more, u
vreme carinskih ograničenja koja je Srbiji nametala Austrougarska. Zona je radila od 1923. godine,
mada je formalno rešenje o konstituisanju dato 1929. godine Ženevskim protokolom. Koncesija je
dobijena na 50 godina i prostirala se na 94.000 m2 dela solunske luke. Ovo je omogućavalo da sva
roba koja dođe u Srpsku slobodnu carinsku zonu u Solunu, ne može biti podvrgnuta nikakvom
117
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
carinskom pregledu, kao ni na graničnim carinarnicama Grčke, tako ni u toku tranzita kroz Grčku.
Zona je prestala sa radom 1974. godine.
6.3. Efekti poslovanja i uticaja na izvoz, zapošljavanje i investicije SZ
Srbije
Današnji razvoj slobodnih zona u Srbiji bio je nezadovoljavajući i nije ispunio očekivanja. Postoje
mnogi razlozi za ovaj neuspeh, pri čemu je ključni razlog bila nemogućnost države da se uključi u
svetske ekonomske tokove iz poznatih političkih razloga u poslednjih dvadeset godina. Slobodne
zone u Srbiji su svoje poslovanje zasnivale na pružanju usluga skladištenja i radile kao trgovačke
slobodne zone. Izuzetak je Slobodna zona Pirot, gde je Tigar u saradnji sa stranim partnerima
(Michelin), postavio pogon za proizvodnju smesa za izradu autoguma i time omogućio korišćenje
zone kao izvozne proizvodne zone (export proccesing zone). Ovo je omogućilo testiranje načina
rada sa proizvodnim aktivnostima u zonama Srbije, i time dalo odgovor da korišćenje slobodnih
zona u funkciji proizvodnje za izvoz daje dobre rezultate.
Poslovanje slobodnih zona u Srbiji bilo je neuspešno i nije ispunilo misiju i ciljeve slobodnih zona,
tako da je ukupna spoljnotrgovinska razmena kroz zone Srbije u 2001. godini bila samo neznatnih
150 miliona USD, dok je značajniji izvoz napravljen samo preko Slobodne zone Pirot, u iznosu od
oko 60 miliona USD. Te godine, sledeći najveći izvoz je minoran – od samo 5 miliona USD.
Od 2004. godine kod državnih organa Srbije dolazi do zaokreta u pristupu prema konceptu
slobodnih zona. Konačno su inicijative za revidiranje negativnog stava prema upotrebi slobodnih
zona prihvaćene, tako da je Ministarstvo finansija 2004/2005. godine unelo u Zakon o porezu na
dodatu vrednost (usvojen 27.3.2004.) odredbe kojima robu i usluge u zonama isključuje od upotrebe
PDV-a. Član 24. Zakona o porezu na dodatu vrednost glasi:
„PDV se ne plaća na:
..........
5) unos dobara u slobodnu zonu, osim dobara za krajnju potrošnju u slobodnoj zoni;
6) pružanje prevoznih i drugih usluga korisnicima slobodnih zona koje su neposredno povezane sa
unosom dobara u slobodnu zonu;“
118
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Ovo je bio ključni momenat za nastavak razvoja ideje slobodnih zona u Srbiji. U pripremi za izradu
zakona o slobodnim zonama (usvojen 14.7.2006) Ministarstvo finansija vrši inspekcijski pregled
poslovanja svih zona. Izveštaj pokazuje da jedan broj zona uopšte ne radi, veliki broj zona radi kao
carinska skladišta, a ne kao proizvodne zone okrenute izvozu, i samo tri zone rade kao proizvodne i
ispunjavaju odredbe tadašnjeg zakona o slobodnim zonama o minimalnom izvozu iz zona.
Informacija o kontroli rada slobodnih zona i primeni Zakona o slobodnim zonama („Sl. list SRJ“,
br. 81/94 i 28/96). Sektor za deviznu inspekciju je sa Upravom carine i Poreskom upravom izvršio
kontrolu deviznog i spoljnotrgovinskog poslovanja 13 slobodnih zona i preduzeća za upravljanje
slobodnim zonama.
Kontrolom je utvrđeno:
 U slobodnoj zoni Pirot obavlja se proizvodnja i izvoz prema Zakonu o slobodnim zonama.
 U ostalim slobodnim zonama konstantovano je da ima proizvodnje ali da ne rade u skladu sa
Zakonom o slobodnim zonama.
 U zonama u kojima postoji proizvodnja, Šabac, Novi Sad, Subotica i Smederevo, ne
primenjuje se Zakon o slobodnim zonama jer njegova primena stvara preduzeću dodatne
troškove. Vrednost proizvodnje je neznatna u odnosu na ukupne prihode koji se samo
ostvaruju iznajmljivanjem skladišta.
 Slobodna zona u Sremskoj Mitrovici bavi se samo skladištenjem robe.
 Slobodne zone koje ne rade: Kovin, Sombor, Vladičin Han, Pančevo.
Ovo pokazuje da zone nisu bile prvenstveno namenjene izvozu i da je, osim izuzetka zone Pirot,
njihova uloga bila trgovačkog karaktera (free trade zone) i namenjena domaćem tržištu. Time se ne
ispunjava želja za formiranjem područja ubrzanog razvoja sa velikim brojem novih radnih mesta, i
poslovanjem okrenutom izvozu. Kako je ustanovljeno da jedanaest slobodnih zona nisu ispunile
uslove iz Zakona (“Sl. list SRJ”, br. 81/94 i 28/96) Član 37 ”Ako se u toku rada zone utvrdi da se u
tri uzastopne godine ne ostvaruje godišnji izvoz u inostranstvo od 50% od ukupne vrednosti
proizvedene robe i izvršenih usluga u zoni, Savezna vlada može, na predlog saveznog ministra
nadležnog za poslove finansija, doneti akt o prestanku važenja saglasnosti za osnivanja zone.”),
njihove saglasnosti su stavljene van snage. Na taj način sa radom su nastavile zone koje su ispunile
uslov iz Člana 37. pomenutog Zakona i novoosnovana Slobodna zona Zrenjanin. Na ovaj način
119
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije su se jasno opredelili za proizvodni i izvozni
koncept slobodnih zona. U novom zakonu je kasnije izbrisana odredba o izvoznom uslovljavanju ali
se drugim mehanizmima reguliše proizvodni i izvozni karakter slobodnih zona u Srbiji.
Na osnovu prethodnog, jasno se zaključuje da u zonama Srbije nisu ostvareni osnovni ciljevi –
priliv direktnih stranih investicija i povećanje uposlenosti. Na osnovu prethodnog izveštaja o
poslovanju, koje su slobodne zone Srbije dostavile Ministarstvu finansija, i inspekcijskog pregleda,
može se slobodno reći da je uticaj slobodnih zona na izvoz, zapošljavanje i priliv direktnih stranih
investicija bio apsolutno nezadovoljavajući, ali se isto može konstantovati da se on u postojećim
uslovima nije mogao ni očekivati, budući da je razvoj zona uslovljen međunarodnom pozicijom
države i odnosom njenih institucija prema konceptu slobodnih zona. Obe stvari su bile potpuno
nezadovoljavajuće u poslednjih deset godina. Država je bila pod sankcijama međunarodne
zajednice, dok Vlada Republike Srbije nije u to vreme prepoznavala pravu vrednost instituta
slobodnih zona.
Veći broj razloga je uticao na ovaj neuspeh 90:
 sankcije međunarodne zajednice;
 velika politička i pravna nesigurnost u državi;
 nepotpuna i nekonzistentna regulativa;
 nedostatak materijalnih sredstava za razvoj infrastrukture i gradnje;
 nepostojanje podsticajne državne politike;
 derogiranje Zakona o slobodnim zonama drugim zakonskim propisima i uredbama;
 nepotrebno administriranje i birokratisanje;
 ratna razaranja u zemlji i regionu.
Ovo delimično opravdava neuspeh zona u Srbiji, a činjenica da je poslovanje samih preduzeća za
upravljanje zonama bilo pozitivno i da pokazuje rast iz godine u godinu i da su uspele da prežive i
onda kada nisu imale nikakvu šansu za svoj rad i razvoj, dokazuje životnost koncepta. Argument
protivnika koncepta slobodnih zona do 2006. godine, da su se pretvorile u „carinska smeštilišta radi
izbegavanja plaćanja poreza i carina“, u stvari ukazuje na fleksibilnost koncepta, koji tek u
Dr Momčilo Živković, Jugoslovenske slobodne zone danas, mogućnosti i ograničenja, Direktor 11/1999
str. 37 - 40
90
120
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
otvorenoj ekonomiji treba da pokaže svoju vrednost. U svakom slučaju, neke od slobodnih zona su
se u međuvremenu registrovale kao carinska skladišta i nastavile posao po pravilima koja važe za
skladištenje neocarinjene robe, a formiranje novih zona će proveriti rešenja novog zakona.
121
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
7. EKONOMSKI ZNAČAJ I ULOGA SLOBODNIH
ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE
MEĐUNARODNE TRGOVINE
7.1. Ekonomska opravdanost za osnivanje slobodnih zona, kao snažnog
faktora razvoja domaće privrede, proizvodnje i trgovine
Slobodne zone se javljaju kao vrlo značajan privredno pravni i ekonomski institut. Još se početkom
osamdesetih godina smatralo, da je perspektiva svetske trgovine baš u razvoju zona, jer se računalo
da će 20% svetske trgovine u budućnosti obavljati preko slobodnih zona.
Slobodne zone se, danas u svetu, mogu podeliti na dva osnovna tipa: tip potpuno slobodnih
institucija i tip institucija sa ograničenim funkcijama gde su oba ova tipa slobodnih zona od
ekonomskog značaja za države koje ih poseduju. Kod prvog tipa, oblika slobodnih zona, dozvoljeno
je ne samo skladištenje robe, nego i obrada i prerada robe, odnosno njeno oplemenjivanje i
proizvođenje uz mnoge carinske i bezcarinske pogodnosti, dok kod drugog tipa slobodnih zona nije
dozvoljena industijska proizvodnja, već su one više „lager skladišta“ za smeštaj i čuvanje robe pod
carinskim nadzorom. Prvi tip zona je danas aktuelniji jer se u njima omogućava proizvodnja roba, u
taj tip spadaju zone u staroj slobodnoj luci Hamburg, Kopenhagen, Insburg, Trst, Solun, Šenon, dok
bi u zone sa ograničenim funkcijama spadale: Bremen, Kil, Linuz, Malme, Geteborg, Graz i dr.
Ulogu slobodne zone, kao „lager skladšta“, odnosno „dispozicionog lagera“ skladišta, ima slobodna
carinska zona u Linzu, u kojoj bugarski poljoprivrednici izvoznici smeštaju svoje poljoprivredne
proizvode, kako bi blagovremeno intervenisali na tržištima zemalja Zapadne Evrope. U toj zoni
Lincu, Bugari lageruju svoje poljoprivredne proizvode, na primer, kokošija jaja, kao blagovremeno
u datom trenutku, recimo, za Uskršnje praznike na tržištima, Nemačke, Švajcarske, Italije stigli pre
Danaca i Holanđana koji su geografski bliži od Bugarske. Bugari, iz tih razloga, svoje
poljoprivredne proizvode a posebno kokošija jaja lageruju u ovoj zoni u posebnim skladištima, kako
bi sa ovim proizvodima na tržištima Zapadne Evrope, bili konkurentni pre Danaca i Holanđana.
Naravno, ovakva se usluga lagerovanja u zoni u Linzu, odvija bez naplate carina drugih dažbina, ali
uz naplatu troškova u vezi sa skladištenjem.
Danas je u svetu sve više slobodnih zona koje su proizvođačke i eksportno orijentisane. Iste su od
velikog značaja po razvoj privrede određne zemljke i to iz više razloga. Ove proizvođačke i
122
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
eksportne orijentisane zone dovode do razvoja privrede i države koje takvu zonu poštuju. Ovakve
slobodne zone, pre svega, omogućavaju veća strana ulaganja pod značajnim beneficijama,
oživljavanje proizvodnje u zonama, dovode do većeg upošljavanja domaće radne snage razvoja
saobraćajnica i zaleđa slobodnih zona.
Proizvodi iz slobodnih zona, u izvoru bili bi posebno konkurentni na svetskim tržištima jer su oni
prozvodeni na savremen način uz modernu tehnologiju, koja je uvezena bez plaćanja carina i bez
drugih uvoznih dažbina, često i uz jeftinu radnu snagu, na primer, slobodnih zona kod zemalja u
razvoju i imali bi niže transportne troškove jer su ove zone locirane blizu većih potrošačkih centara
i dr.
Slobodna zona se osniva u slučajevima kada je to ekonomski opravdano, odnosno kada se iz zone
izvoze robe i usluge u inostransvo i pod uslovom da se obezbede prostorni, građevinski, energetski i
tehnički uslovi, kao i uslovi u pogledu zaštite životne sredine i drugi uslovi za nesmetani rad
slobodne zone.
Smatra se, a što je i zakonski uslov, da će slobodna zona ostvariti svoju ekonomsku opravdanost, pri
osnivanju zone u Srbiji, kada se iz nje izvozi u inostranstvo najmanje 30% godišnje proizvedenih
roba, odnosno izvršenih usluga u zoni. 91 Jer, ako se ne ispuni ovaj ekonomski uslov i slobodna zona
ne ostvari izvoz u inostranstvo najmanje 50% godišnje proizvedenih roba, odnosno izvršenih
usluga, u tri uzastopne godine, slobodne zone u Srbiji će prestati sa radom. Naime, Vlada može na
predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija doneti akt o prestanku sa radom, odnosno o
prestanku važnosti važenja saglasnosti za osnivanje slobodne zone. U takvom slučaj, slobodna zona
prestaje sa radom najkasnije u roku od godinu dana od dana donošenja akta o prestanku važnosti
saglasnosti za osnivanje zone. 92
U formiranju i radu slobodnih zona izdvajaju se tri interesne grupe: država domaćin, korisnik zone
(vlasnik kapitala, investitor) i sama slobodna zona. Da bi slobodna zona pokazala efikasnost i
korisnost potrebno je da država-domaćin:
91
92
Član 14 stav 2. Zakona o slobodnim zonama, Sl.glasnik RS br. 62/06.
Član 37 Zakona o slobodnim zonama, Sl.glasnik RS br. 62/06.
123
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
 pruži bolje uslove za poslovanje u svojim slobodnim zonama, u odnosu na poslovanje u
slobodnim zonama država u okruženju, kroz set olakšica, brzo i jednostavno administriranje,
pravnu sigurnost i političku stabilnost;
 u najkraćem roku privuče strani kapital, poveća izvoz i devizni priliv, zaposli radnu snagu i
uključi domaća preduzeća u okruženju u međunarodne privredne tokove, bez ili uz najmanje
korišćenje sopstvenog kapitala;
 korisnicima slobodnih zona (investitorima), omogući brzi obrt kapitala sa najmanjim
troškovima u poslovanju.
Za zemlju koja se odriče svojih prinadležnosti i daje posebne pogodnosti, slobodna zona će biti
efikasna ukoliko privuče direktne strane investicije, poveća izvoz i donese devizni priliv, privuče
nove tehnologije, aktivira privredno zaleđe zone i uposli domaću radnu snagu. Iako ne upotrebljava
mehanizme direktnih subvencija, država-domaćin će na ovaj način svoj cilj postići angažovanjem
tuđeg novca i tehnologije.
Za korisnike zone, vlasnike kapitala, tehnologija i inostranih tržišta, slobodna zona će biti efikasna i
korisna, ukoliko omogući sigurnost uloga kroz političku i pravnu stabilnost, jeftino poslovanje i
ostvarenje većeg profita od poslovanja u drugim državama.
Slobodne zone, tj. preduzeća za upravljanje slobonim zonama će biti efikasna ukoliko ispune svoju
misiju i obezbede uslove koji omogućavaju ostvarivanje dobiti i profita u cilju zadovoljavanja
interesa korisnika zone, akcionara same zone i privrede države , kroz stvaranje prostornih uslova za
poslovanje (uslovi za gradnju, obezbeđenje infrastukture i tehničkih uslova, održavanje i
obezbeđenje prostora), stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta u zoni (uslovi za obavljanje
delatnosti u zoni, unutrašnji red) i obavljanje poslova od interesa za korisnike zone (set usluga u
logistici).
Mnoge države sa zonama ocenjuju njihovu efikasnost kroz razmatranje sledećih pitanje:
 Da li zone dovode do povećanja priliva direktnih stranih investicija?
 Da li ta investiranja dovode do željenog povećanja uposlenosti?
 Da li investiranje izaziva povećanje izvoza?
 Da li dolazi do privlačenja novih tehnologija?
124
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
 Koliki je uticaj na razvoj sopstvenih preduzeća?
 Kakav je uticaj na neposredno okruženje u funkciji regionalnog razvoja.
Mnoge analize dokazuju da mnoge slobodne zone ispunjavaju ove zahteve i da svakako postoje i
one koje nisu ispunile svoje ciljeve. Za ekonomije sa viškom radne snage, ključni interes se ogleda
u broju uposlenih. Stepen investicionih pogodnosti direktno utiče na povećanje broja ugovora
korisnika u zonama, i izaziva investicije malog i srednjeg ranga, čime pokazuje da su slobodne zone
celishodno sredstvo za povećanje upošljavanja. U mnogim državama sa zonama cilj je što veći broj
investicija i uposlenih. One očekuju da kroz strane investicije u izvoznom segmentu promovišu svoj
razvoj i povećaju standard kroz aktiviranje zaleđa i veze domaćih firmi sa zonama, transfer
tehnologija i znanja, kao i razvoj proizvodnih aktivnosti u zonama.
Veoma mali broj ekonomista u svetu bavi se izučavanjem efekata poslovanja slobodnih zona i
njihovog uticaja na makroekonomiju države domaćina i uopšte na svetsku ekonomiju. Iskustva
nerazvijenih zona uglavnom u Istočnoj i Jugoistočnoj Aziji, Latinskoj Americi i Afričkim oblastima
bila su procenjena na osnovu brojnih pitanja kao što su nivo stvaranja novih radnih mesta, razvoj
tehnologije, industrijskih delatnosti, zarada, radnih uslova i ekonomskih odnosa na mikro nivou.
Ove ocene su se desile u kontekstu makroekonomskog razvoja u toku procesa liberalizacije
poslovanja u zonama (Young, 1987; Miyagiwa, 1986), analize troškova i dobiti (Warr, 1983,
1987a,b, 1989), industrijskih odnosa i funkcionisanja radnog tržišta (ILO/UNCTC, 1988). Problem
je što mnoge od ovih studijakoje se nalaze u literaturi, brzo zastarevaju zbog velikog talasa širenja
zona u svetu. Slobodne zone nisu statični fenomen, tako da se ekonomski uslovi u kojima one
funkcionišu menjaju s vremena na vreme, a to utiče na njihove osobine i ocene o efikasnosti.
Takođe su mnogi nalazi specifični za datu zemljuili taj trenutak, kao što je to u ekonomskoj
literaturi, i u drugim slučajevima, čest slučaj. Korak napred za svaku pojedinu jeste u pronalaženju
multi-disciplinarnog pristupa. Npr. Neke analize ističu loše uslove zapošljavanja u zonama, ali
izostavljaju poređenja sa uslovima van zona, ili ne cene druge efekte zona (kao što su makro
industrijski efekti transfera tehnologija). Ostale studije se fokusiraju na efekte izvoza bez osvrta na
doprinose koji se javljaju na povećanje uposlenosti u zonama.
Jedan od retkih radova koji se bavi ovom problematikom je rad Takayoski Kusago-a i Zairis
Tzannatos-a o izvoznim proizvodnim zonama, objavljen od strane Svetske banke 1998. godine
(Export ProcessingZones, A reviewin Need of Update January 1998).
125
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Procena uticaja slobodnih zona na ekonomiju države domaćina je težak zadatak. Uz izvesne
aproksimacije i modifikaciju klasične coast-benefits analize, moguće je doći do rezultata. Coastbenefits analizom se upoređuju sve prednosti (benefits) i troškovi (coast) nekog investicionog
projekta. Analiziraju se efekti kapitalnih investicija na širem društvenom planu i njihova korist za
društvo, posmatrajući eksterne efekte investiranja koje preduzeća, koja posluju po tržišnim
principima, ne interesuju. Coast-benefits analizom se istražuju disproporcije između mogućih
različitih interesa društvene zajednice i preduzeća – ulagača. Neka investicija sa značajnim efektima
za društvo, može biti nepovoljno interesantna za investitore, i obrnuto – investicija ssa negativnim
eksternim efektima, može biti od velikog interesa za preduzeća.
Ocenjivanje ukupnog ekonomskog uticaja slobodnih zona na domaću ekonomiju je veoma težak
zadatak. Zone mogu biti bolje sagledane kao proces a ne kao završni proizvod. Međutim, uz neke
modifikacije konvencionalne analize profita i troškova, neki značajni empirijski rezultati se, u
pomenutom radu, pojavljuju. Prilaz u slučaju slobodnih zona sadrži uporedive ekonomske osobine
ekonomija sa zonama protiv hipotetične (zamišljene) performanse ekonomije bez zona. Proračun
sagledava makro ekonomske činioce i pretpostavlja da su slobodne zone enklave u sklopu države,
da postoji razmena novca i resursa između ekonomije države i EPZ. Procenjene pogodnosti ( the net
estimated benefits) uključuju neto dodatak zemlje-domaćina, vodeći računa o razvoju upošljenosti,
dohotku iz spoljnotrgovinskih poslova, korišćenju domaćih repromaterijala, dodatne opreme i
poreskih olakšica i povraćaja. Analiza je više makro nego mikro, jer se ne odnosi na probleme
raspodele sredstava. Čist profit uključuje čistu dobit za zemlju domaćina u skladu sa proizvodnjom,
inostranim zaradama, većom upotrebom domaćih materijala, dodatnom opremom i dodatnim
prihodima od sakupljenih poreza. Troškovi uključuju administrativne troškove i troškove
održavanja slobodne zone, kao i plaćanja pri održavanju i korišćenju infrastruktura. Takayoski
Kusaga i Zairis Tzannatos su koristili matematičku formulu (Warr [1989]), koja je u analizi
uključila veliki broj elemenata, kao što su upošljenost, cena rada, utica domaćeg repromaterijala,
komunalnih usluga kamata i glavnica za vraćanje domaćih zajmova, poreza, cene koštanja
administracije zone, cene održavanja infrastrukture zone, itd.
Korišćena je sledeća jednačina koja pokazuje čistu dobit definisanu od strane:
N,= (L,w + M,P, + E,PE + R, + T,)S; - (L,w + M,PI + E,PE + B,Sk) - A, - K, (1)
126
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Gde je: N = čista dobit, L, = zaposlenost u godini t, w = isplaćena zarada; M, = domaća sirovina
upotrebljena u godini t, PM = cena plaćanja za ove sirovine, Et = komunalne usluge (el. struja)
korišćena u godini; PE = cena ovih komunalnih usluga; Rt = učešće I osnovno izmirenje domaćih
zajmova u godini t; T = porezi plaćeni u godini t; SF = odnos između socijalne vrednosti inostrane
valute i domaće valute; w = optimalna cena rada; PM = optimalna cena domaćih sirovina, E =
optimalna cena komunalnih usluga; Bt = domaće zaduživanje u godini t; SK* = odnos između
optimalne cene kapitala i tržišne cene; At = administrativni troškovi Zone u godini t; Kt = troškovi
kapitala (uključujući održavanje) fizičke infrastrukture u Zoni u godini t.
U Tabeli br. 8, prikazani su rezultati analize, koja je primenjena na tri slobodne zone u Aziji: Bataan
(Philippines), Masan (Korea), i Penang (Malaysia), za period od 1972. do 1982.godine.
Tabela br. 8. : Rezultati coast-benefits analize tri slobodne zone
Batan (Filipini)
Masan (Koreja)
Penang (Malezija)
Slabo
pozitivno
Pozitivno
Visoka
srednja
Niska
u usponu
značajan
Značajan
Porezi
Niski
niski
Ograničeni
Rast uposlenosti
Značajan
umeren
Značajan
veoma mala
u rastu
veoma mala
Opšte pogodnosti
(koristi)
Cena
infrastrukture
Spoljno trgovinski
promet (profit)
Upotreba domaćih
sirovina
Izvor : Svetska banka (Export Processing Zones, A Review in Need of Update)
Zaključak ove analize pokazuje pozitivnost dve od tri analizirane zone – korejske i malezijske, dok
je zona na Filipinima pokazala negativan rezultet. Sveukupna čista dobit bila je pozitivna u Masanu
i Peningu, ali negativna za zoni Bataana. U pogledu posebnih zaključaka, poređenje u ove tri EP
zone ističe sledeće činjenice: (1) Troškovi infrastrukture su bili glavni odlučujući faktori ishoda. Na
Filipinima, troškovi infrastrukture u Bataan EP zoni su bili visoki, zato što je vlada odabrala
izolovanu oblast koja je zahtevala operacije počevši od tla sve do zgrada i objekata kao i
127
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
snabdevanje komunalnim uslugama. S druge strane, Masan (Koreja) i Pening (Malezija) koristile su
postojeću infrastrukturu ili su izabrale lokacije u blizini ranijih industrijskih oblasti, pa su imale
minimum ovih troškova. (2) Inostrane zarade su porasle i stvaranje radnih mesta je postalo
suštinsko pitanje i ispunjenje cilja osnivača. Sve tri zone su projektovane za dalju raspodelu
inostranih zarada korisnika. (3) Upotreba domaćih sirovina je bila ograničena. Lokalni snabdevači
Bataana i Peninga nisu ostvarili pojačavanje veza sa proizvodnim operacijama u zonama.
Glavni uticaj na rezultate analize dala je cena infrastrukture. Zona na Filipinima osnovana je na
neizgrađenom zemljištu, koje je izazvalo velike troškove izgradnje, dok su druge dve zone
osnovane na lokacijama sa postojećom razvijenom infrastrukturnom mrežom, što je svelo troškove
na minimum. Iz ovoga se vidi da su, osim fizikalnih pogodnosti, najvažnije pogodnosti koje se daju
za izgradnju i eksploataciju objekata (integrisane pogodnosti slobodne carinske zone i industrijskog
parka).
Richard L.Bolin, izvršni direktor WEPZA (World Export Processing Zones Association Flagstaff,
Ariyona, USA) svoj doprinos analizi poslovanja u zonama daje u radu “Zašto su potrebne slobodne
zone“, upoređujući države sa i bez slobodnih zona, u svetlu ostvarenog izvoza. Upoređenje je
vršeno za 102 države sa slobodnim zonama i 126 država bez slobodnih zona, korišćenjem baze
podataka iz Direktorijuma slobodnih zona (WEPZA”s 1997. International Directory of Free Zones
and Export Processing Zone), u kombinaciji sa podacima Svetske banke o broju stanovništva i
nacionalnom dohotku za 1995. godinu i podacima uvoza u SAD i EU za 1993-1996. godinu.
Izvoz u USA, 1996
US$ 791,312,085,000
Izvoz u EU, 1996
US$ 707,812,999,000
Ukupno USA/EU
US$ 1,499,125,084,000
Bruto nacionalni dohodak po stanovniku:
Visok od $9386 do > $41,000
Viši od $3036 do $9385
Niži od $766 do $3035
Nizak < 765
128
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Svetski izvoz u SAD i EU porastao je 41% u periodu 1993–1996. godine. Kod država sa slobodnim
zonama, 16 država sa višim nacionalnim dohotkom po glavi stanovnika, (upper-mid gnp/cap
countries – US$ 3035-9385) beleži rast izvoza u istom periodu od 62%, dok kod 37 država sa nižim
dohotkom (lower-mid gnp/cap countries – US$ 765-3034), izvoz raste za 72%. Kod država bez
slobodnih zona, 28 država sa višim dohotkom beleže rast izvoza od 33%, dok kod 30 država sa
nižim dohotkom on iznosi samo 1%. Države sa slobodnim zonama, njih 102, pokrivaju 70%
površine i 87% svetske populacije. Kina, Indija, USA, Brazil i Rusija imaju, Kanada ih nema ali,
Kina, USA i Meksiko imaju 50% od svih zona na svetu. U državama sa najmanjim nacionalnim
prihodom po stanovniku, nalazi se 49% stanovništva, 18% je sa nižim, tako da se skoro 2/3 ljudi
nalazi u siromašnim državama, koje imaju slobodne zone. Sledećih 11% iz niske kategorije prihoda
su iz zemalja bez slobodnih zona, tako da 78% stanovništva živi u nerazvijenim regionima. Svetski
izvoz u USA/EU iznosio je 39-42% tokom 1993-6 iz svih država, sa i bez slobodnih zona, ali se
značajna razlika vidi tek kod rasta stope Bruto nacionalnog dohotka po stanovniku (GNP/Capita
category). U 102 države sa zonama, najjači rast je zabeležen u nižoj kategoriji (72%), a najmanji
kod država bez zona (1%) u istoj kategoriji prihoda. U državama sa zonama druga po rastu je viša
kategorija dohotka (62%), dok je ta stopa 33% u državama bez zona. Ovo znači da je srednji
dohodak tj. njegov rast, rezultat rada preko slobodnih zona. Države sa zonama unapredile su podelu
tržišta na 75% prema 25% kod država bez zona. Države sa niskim i srednjim dohotkom sa
slobodnim zonama stalno unapređuju svoj udeo na tržištu. Za samo 3 godine 58 država bez zona sa
srednjim dohotkom izgubilo je 28% tržišta.
Ovakvo sagledavanje direktan je dokaz uspešnosti primene koncepta slobodnih zona kod zemalja u
razvoju, koji im omogućava učešće i udeo na svetskom tržištu. Slobodne zone su postale novi
fenomen i postaju sve važnije kao sredstvo za privlačenje investicija i proizvodnih programa. Kada
formiraju zone, države-domaćini očekuju da povećaju uposlenost, da privuku strani kapital i
transferišu nove tehnologije. Za države u ranom stadijumu industrijalizacije, ovo je način da
apsorbuju višak radne snage.
Međutim, doprinos slobodnih zona društvenom i privrednom razvoju teško je proceniti usled
nedostatka pouzdanih statistika o troškovima i zaradama u njima. S jedne strane, postoje
orijentacioni podaci o broju investicija, izvozu i zaposlenosti u zonama, ali sa druge strane veoma
su oskudni podaci o kvalitetu, troškovima i trajanju tih poslova, o stepenu znanja i tehnološkog
transfera i o troškovima infrastrukture i finansijskih inicijativa. Tako se ne može sa pouzdanom
sigurnošću reći zašto slobodne zone u nekim zemljama postižu veliki uspeh a u drugim nisu bile
129
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
uspešne. Neophodni uslovi za bilo koju zemlju su politička stabilnost, investicije u osnovnu
infrastrukturu luka, aerodrome, puteve, zatim voda, sanitarni uslovi i snabdevanje električnom
energijom, ali oni sami nisu dovoljni da bi se privukle direktne strane investicije. Istraživanje
pokazuje da su zone najefektivnije kada su deo integralne ekonomske strategije koja uključuje
finansijske inicijative, investiranje u infrastrukturu, tehnološki kapital i ljudske resurse i
ostvarivanje veza sa lokalnom privredom. Države kao što su Irska, Malezija, Mauricius, Dubai i
Singapur, koje su uspešno iskoristile svoje slobodne zone da bi ostvarile privredni rast, nova radna
mesta i poboljšanja u kvalitetu zapošljavanja, težile su ka strategijama koje objedinjuju usluge i
proizvodnju viška vrednosti i politiku tržišta radne snage. U Izvešaju o svetskim ulaganjima,
UNCTAD nudi svoje viđenje efikasnosti slobodnih zona. Iskustvo pokazuje da one mogu uspešno
privući stranu valutu, poboljšati zaposlenost i razviti izvoznu konkurentnost. Ima zona koje su
uspele kao Kina, Dominikanska Republika, Mauricius i Singapur. Ali ima i onih koje nisu uspele da
privuku osnovne investicije i gde troškovi bitno prevazilaze zaradu (Kenija npr.).
Teško je izvršiti podrobnu analizu troškova i zarade u zonama. Naročito je teško oceniti dugoročne i
strukturne doprinose lokalnoj ekonomiji pošto proizilaze iz dinamičnih dobitaka za čiju je
realizaciju potrebno vreme i svesni napor, kao što je učenje, ugledanje na strane tehnologije,
preusmerenje obrasca privrednog rasta ka svetu, ne samo u zemlji. Što se tiče ljudskih resursa,
slobodne zone mogu doprineti domaćoj privredi ako se strani investitori interesuju za nastavak
značajnog usavršavanja kao u Singapuru ili na Filipinima. Ovo unapređuje produktivnost lokalne
radne snage. Ovo je važno jer firmama u zemljama u razvoju često nedostaje proizvodnja i umeće
marketinga neophodno za ulazak u svetsko tržište. UNCTAD-ov izveštaj ukazuje na to da nema
univerzalnog recepta za korišćenje koncepta slobodnih zona. Izveštaj ističe prednosti preduzimanja
ciljanih napora da bi se privukle direktne strane investicije kroz slobodne zone, da one pre svega
budu „u saglasnosti sa proizvodnom politikom i celokupnom strategijom za razvoj zemlje i
posebnim potrebama željene izvozne aktivnosti“. Delimično zbog novih ineracionalnih trgovinskih
pravila, jedan deo država transformiše svoje zone u industrijske parkove ili naučne parkove koji
mogu biti katalizatori pojačanog razvoja.
Uticaj slobodnih zona na uposlenost bi mogao biti ključni zaključak njihove korisnosti i efekta
poslovanja. Slobodne zone su doprinele značajnom povećanju uposlenosti niskoobrazovne
populacije radništva rešavajući na taj način velike probleme nezaposlenosti u mnogim zemljama u
razvoju. Stvaranjem novih radnih mesta, država povećava pozitivnu spoljnotrgovinsku razmenu
kroz formu zarada iz inostranstva u slobodnim zonama. U ekonomskom pogledu radnici u
130
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
slobodnim zonama, koji su obično plaćeni u stranoj valuti, predstavljaju direktan izvoz rada iz
države. Oni postaju inostrani uposlenici, koji svoje zarade prelivaju u ekonomiju države-domaćina.
Programi u zonama se često sastoje iz delatnosti koje intenzivno koriste radnu snagu. Ako se
elektronika i tekstilna industrija uzmu kao serijske proizvodnje uz operacije intenzivnog rada,
stepen ulaganja u industrije sa intenzivnom upotrebom rada u ukupnom investiranju iznosi 66-68%
u Masanu (Korea), Kaohsiung-u (Tajvan) Lat Krabangu (Tajland) i 56% u Shenzhenu (Kina).
Ništa manji nije ni efekat tehnološkog transfera i razvoja ljudskih resursa, koji se dešava kroz
institut zone. Preko zona, domaća proizvodnja je izložena uticaju i bliskoj vezi sa inostranim
preduzećima, a time i značajnoj mogućnosti za dogradnju i napredak tehnologije. Slaba tačka je što
se često ove veze teško uspostavljaju. To će se desiti ukoliko se malo koriste domaći
repromaterijali, ili ukoliko vlada države-domaćina ne uspostavi mehanizme pogodnosti koji
omogućavaju bližu vezu zone sa okruženjem, tj. domaćim tržištem i privredom (kroz npr.
liberalizaciju i specijalne povlastice za trgovinu između zone i domaćih preduzeća, kao kod
slobodnih zona Turske gde je, u jednom trenutku bila dozvoljena prodaja robe proizvedene u zoni i
na domaćem tržištu, bez plaćanja carina i poreza). U tom slučaju značajan doprinos zona ne mora
biti u formi njenih direktnih efekata u sopstvenim granicama, već se oni mogu proširiti i na
okruženje. U ovome veliku ulogu mogu odigrati naučni i tehnološki parkovi (dobar primer je
mađarski INFOPARK Budapest, Informatikai &Tehnologiai Innovacios Park Ltd.).
Kreatori koncepta slobodnih zona u nacionalnim ekonomijama treba da omoguće veze između njih i
ostatka ekonomije kroz upotrebu domaćih sirovina, usluga i stvaranje ugovornih odnosa sa
domaćim firmama. Države koje se razlikuju u pogledu lokalnih izvora (udeo domaćih sirovina u
ukupnoj količini korišćenih od strane korisnika u zonama). Neke imaju visok stepen lokalnih
izvora, kao što su Republika Korea, Tajvan i Malezija, dok druge imaju nizak stepen izvoza (Kina i
maquiladores u Meksiku). Zemlje domaćini očekuju da inostrana preduzeća iz zona prenesu deo
njihovih znanja i tehnologije u lokalne kompanije. Takvi transferi bi trebalo da podstaknu
industrijski razvoj privrede u globalu i da omoguće prihode od veće produktivnosti proizvodnje. U
principu, efekte prelivanja iz zona u domaću privredu teško je izmeriti. U nekoliko zemalja uticaj
poslovanja u zonama na ostalu domaću privredu, bilo da je pozitivan ili negativan, ostaje ograničen.
Glavni razlog za to je stroga podela između dva sektora (zone/domaća privreda). Kod većine
zemalja u razvoju moderni, obimni, produktivni sektor, koji proizvodi uglavnom za izvoz, stavljen
je ispred sektora malih nespecijalizovanih preduzeća, sa malom produktivnošću, koja proizvode za
domaće tržište. Kod takve podele, ne postoji spona između dva sektora, bilo preko komercijalnih
131
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
veza bilo kroz ulaganje lokalnih preduzimača. Potencijal za transfer tehnologije je ograničen kada
strane kompanije finansiraju osnivanje pogona lokalnih zavisnih preduzeća u zonama. Čini se da
vrsta i oblici poslovanja unutar zona predstavljaju prepreku za značajne tehnološke transfere.
Delatnosti u najvećoj meri odgovaraju fazama sklapanja komponenti i podsklopova koji su deo
procesa ukupne proizvodnje čiji najsavremeniji tehnički elementi ostaju nedostupni lokalnim
preduzećima. Uprkos tome, iskustvo nekoliko - uspešnih slučajeva – ( kao što su azijske zemlje i
Mauricijus) pokazuju da takve prepreke nisu nepremostive. Postojanje mera da se podstakne ili
obaveže osnivanje zajedniških ulaganja omogućilo je udruživanje lokalnog i stranog kapitala za
otvaranje preduzeća u zonama. Učešće domaćeg kapitala u zonama je značajno u nekoliko zemalja,
na primer u Mauricijusu (oko 50%), Koreji (25%) i Meksiku (14%). Osim toga, u nekoliko zemalja
(Koreja i Mauricijus), nacionalne vlasti su stimulisale domaće proizvođače da ponude robu
kompanijama u slobodnim zonama u zamenu za određenu prednost u ceni njihovih inputa
(Brannonet alii [1994], Willmore [1995]).
Podjednako je značajan sektor proizvodnje i tehnologije koja se koristi u zonama. Do transfera
može doći kada kompanije koje su osnovane u takvim zonama koriste osnovne tehnike proizvodnje
i kada traže snabdevanje od domaćih preduzeća. Osim prožimanja kapitala, stepen partnerstva
između domaćih i zonskih kompanija zavisi od raspoloživih resursa u zemlji i od vrste preduzete
delatnosti. Kao takva, ILO [1998a] zapaža da je podugovanje sa lokalnim proizvođačima izraženije
u sektoru proizvodnje hrane. Industrije koje se najbolje plasiraju za transfer tehnologije su industrije
koje proizvode repromaterijal i robu široke potrošnje.
Uprkos izloženom, transfer tehnologije se suočava sa najmanje vde prepreke. S jedne strane, radnici
stiču samo osnovne klasifikacije koje su neophodne za obavljanje određenih poslova u proizvodnji,
i prema tome imaju ograničenu vrednost za druge sektore proizvodnje. S druge strane, obuka se
obezbeđuje za određen izabran broj radnika, pa je i mobilnost takvog kvalifikovanog osoblja prema
domaćoj industriji ograničena. Najčešće se premeštaj takvih radnika vrši u okviru istih industrija
(ILO [1998b]). Transfer tehnologije bi se mogao ostvariti kroz novu kapitalnu opremu i kroz
unapređenje i usavršavanje obrazovnog sistema (koji bi tako mogao pružiti prilagodljivije radnikeza
zahteve pojedine proizvodnje) i dodatnu obuku na poslu i van njega. Nije lako vrednovati efikasnost
i napredak lokalnog obrazovnog sistema u zavisnosti od transfera tehnologija ali je sigurno da bolje
obrazovana radna snaga ima veće šanse za zapošljavanje u zonama sa implementiranim novim
tehnologijama.
132
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Efekte slobodnih zona više osečaju države na početnom stadijumu industrijalizacije, gde zone
omogučavaju efikasan i produktivan način smanjenja neuposlenosti radne snage.u toku rane faze
industrijskog razvoja sposobnost zona da apsorbiju višak radne snage veoma pomaže državnim
ekonomijama. Tako stvaranje ili ekspanzija zona zavisi od stepena ekonomskog razvoja same
zemlje u kojoj se zona nalazi. Zone su, nesumljivo, doprinele značajnom stepenu uposlenosti
radnika.
Suštinsko pitanje uspeha slobodnih zona nalazi se u uslovima za poslovanje koje ona nudi. Da bi se
pospešile inostrane investicije, države u razvoju i njihove vlade nude različite pogodnosti, koje
uključuju odricanje od uvoznih poreza i carina, povoljan poreski tretman preduzeća u zonama, kao i
izuzimanje proizvodnih preduzeća u zonama od regulative koja važi za slična preduzeća izvan zona.
Atraktivnost je u direktnoj srazmeri sa brojem i kvalitetom ponuđenih pogodnosti, i rezultirabrzom
implementacijom direktnih stranih investicija.
7.2. Efekti za državu domaćina
Država mora dobro da proceni pozitivne i negativne efekte formiranja slobodnih zona. Kako o
ovom pitanju kod nas ne postoji mnogo saflasnosti oko implementacije slobodnih zona, što je
posledica nedovoljnog bavljenja ovom temom (u vreme velikih političkih turbulencija), ovde će se
o ovoj analizi posvetiti dostojna pažnja. U svetu je danas ideja slobodnih zona vrlo evoluirala, tako
da se sada korisnicima i investiorima nude pogodnosti kakve nisu mogle ni da se zamisle pre samo
dvadesetak godina. Nije više dovoljno samo proklamovati da se u pojedinim zonama posluje bez
carinskih i poreskih dažbina, već je sada potrebno obezbediti čitav set pogodnosti za poslovanje,
razvijenu infrastrukturu, jeftine i efikasne usluge. Prilikom formiranja modernih i konkurentnih
slobodnih zona potrebno je obezbediti:
•
Opšte uslove
 političku i pravnu stabilnost koja garantuje sigurnost uloga;
 poseban zakon o slobodnim zonama, po mogućstvu statusa lex specialis koji omogućava
zaštitu od nacionalizacije ili eksproprijacije;
 slobodnu repratijaciju profita;
 liberalan devizni režim poslovanja i slobodno raspolaganje devizama;
133
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
 jednostavno osnivanje i poslovanje preduzeća u zoni.
•
Skup carinskih pogodnosti
 slobodan uvoz/izvoz roba i usluga u/iz zone;
 oslobađanje od plaćanja carina u granicama zone;
 jednostavan i brz carinski postupak.
•
Skup poreskih pogodnosti i oslobađanja
•
Liberalniji propisi za rad i radne odnose u zoni
•
Skup pogodnosti u oblasti korišćenja zemljišta, izgradnje objekata i infrastrukture i njihove
eksploatacije
•
Razvijenu infrastrukturu
 aerodrom, luka ili međunarodni put i železnica;
 logistički centri sa efikasnom organizacijom utovara/istovara svih vrste transportnih
 sredstava;
 skladišta za zakup;
 telekomunikacije: telefon, internet, mobifon, satelitske veze;
 infrastrukturni priključci: struje, voda, grejanje, para, gas, kanalizacija;
 efikasna komunalna služba;
 usluge špedicije, organizacije transporta, bankarske i poštanske usluge;
 ugostiteljske i poslovne usluge;
 škole, bolnice i stanovanje;
 parking;
 obezbeđenje i protivpožarna zaštita;
 policijska zaštita;
 šoping centri;
 centri za zabavu.
134
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
•
Efikasna administracija u slobodnoj zoni (one stop shop)
Ekonomska studija direktne dobrobiti slobodnih zona na celokupnu ekonomiju države-domaćina,
koja dokazuje da izvoz i plate rastu, ukoliko su oslobođeni plaćanja carina i poreza, uradili su u
Montereju ( Monterrey) 2003, god., Nora Balzarotti i Martin Cicowiez. Veoma malo autora se u
svetu bavilo ovom temom. Prema Journal of Economic Literature, (koji navode autori), između
1969. i 2000. objavljeno je 1940 članaka koji se odnose na ekonomske efekte dažbina (carina), dok
se o slobodnim zonama pisalo vrlo malo. Samo 11 članaka objavljeno je u poznatim ekonomskim
časopisima između 1969. i 2000. godine.
Uticaj slobodnih zona na ekonomsku dobrobit države-domaćina autori posmatraju kroz analizu
direktnih i indirektnih pogodnosti koje pružaju slobodne zone.
Direktne pogodnosti su one koje proizilaze iz posebne zakonske regulative koja kreira slobodne
zone. Na primer, u jednoj slobodnoj komercijanoj zoni može se raditi o oslobađanju korisnika zone
od plaćanja uvoznih carinskih dažbina.
Indirektne pogodnosti su one koje proizilaze iz direktnih pogodnosti u slobodnim zonama
(uprošćavanje postupka utovara, istovara i skladištenja robe; olakšanje carinskih formalnosti;
finansijske pogodnosti koje proizilaze iz mogućnosti da se održava zaliha za uvoz bez plaćanja
uvoznih ili drugih dažbina; mogućnost da se primenjuju bolje tehnike za upravljanje zalihama,
ušteda u osiguranju zbog veće bezbednosti robe; saradnja domaćih i stranih firmi, što poboljšava
razmenu iskustva, itd.).
Analiza direktnih pogodnosti treba da odgovori na pitanje: da li neto-efekat slobodnih zona na jednu
ekonomiju dovodi do poboljšanja ekonomskog stanja u celoj zemlji? Ovi efekti mogu biti različiti,
uvek pozitivni (po bilo kom scenariju), uvek negativni (po bilo kom scenariju), ili neizvesni.
Logično je pretpostaviti da u bilo kojoj ekonomiji nametanje uvoznih dažbina smanjuje opštu
dobrobit, tako da oni koji kreiraju ekonomsku politiku, ako žele da povećaju ekonomsku dobrobit,
investicije i uvoz dobara, treba da eliminišu uvozne dažbine. ekonomksa dobrobit je dobrobit
potrošača, a u isto vreme su i proizvođači takođe i potrošači. Ekonomska dobrobit je sinonim za
ekonomsku efikasnost, što podrazumeva najbolje iskorišćavanje resursa (izvora) i najviše stope
rasta ekonomskih pokazatelja. Cilj analize je da utvrdi neto uticaj slobodne zone na jednu
135
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
ekonomiju i daje kvalitativne i kvantitativne rezultate. U prvom delu dati su generalizovani
zamišljene slobodne zone gde je eliminisano plaćanje uvoznih dažbina. Dozvoljava se uvoz u
zemlju (domaća ekonomija), ukoliko se izvrši plaćanje dažbina. U slobodnoj zoni se dozvoljavaju
proizvodne aktivnosti kako za izvoz, tako i za domaće tržište, pri čemu se koriste kako domaći tako
i strani repromaterijali za proizvodnju.
Ustanovljeno je da ovakav tip slobodne zone uvek ima pozitivan uticaj na ekonomsku dobrobit.
Ovaj pozitivan efekat ne zavisi od strukture konkretne ekonomije (generalno je pozitivan) i može se
dokazati da je efekat bolji kada u zemlji postoji nezaposlenost i kada su u zemlji troškovi
finansiranja visoki. Analizirajući detaljno više hipotetičkih primera slobodnih zona, autori su
matematički opisali ponašanje slakog od ekonomskih parametara, uključenih u model, sa ciljem da
dođu do zaključaka o ovim relacijama između posmatranih elemenata, i predviđajući reakcije
pojedinih ekonomskih parametara na različite uticaje, koristeći odgovarajući softver za stimuliranje
i praćenje uticaja na zamišljeni ekonomski model. Polazeći od jedne države i njene ekonomije bez
slobodne zone, analiziran je uticaj na ekonomsku dobrobit u slučaju formiranja jedne slobodne
zone, pri čemu su analizirani različiti tipovi slobodnih zona.
a) Pretpostavljeno je formiranje jedne slobodne zone, gde se eliminišu dažbine poreza na
kapital i na prihod, čime su dobijeni hipotetički rezultati:
 porast plata: između 4% i 9%;
 porast direktnih stranih investicija (prema slobodnoj zoni): između 15% i 41%;
 porast izvoza generisanog u slobodnoj zoni: između 19% i 61%;
 porast ekonomske dobrobiti: između 1% i 4%.
b) Pretpostavljeno je formiranje slobodne zone, gde se samo eliminišu uvozne carinske dažbine
čime su dobijeni sledeći hipotetički rezultati:
 porast plata: između 19% i 45%;
 porast direktnih stranih investicija (prema slobodnoj zoni): između 68% i 199%;
 porast izvoza generisanog u slobodnoj zoni: između 86% i 279%;
 porast ekonomske dobrobiti: između 4% i 12%.
136
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
c) Pretpostavljeno je formiranje slobodne zone, gde se samo eliminišu uvozne carinske
dažbine, dažbine poraza na prihod i dobit korporacija i dobijeni su hipotetički rezultati:
 porast plata: između 31% i 71%;
 porast direktnih stranih investicija (prema slobodnoj zoni): između 108% i 306%;
 porast izvoza generisanog u slobodnoj zoni: između 136% i 400%;
 porast ekonomske dobrobiti: između 5% i 12%.
d) Posebno je razmatrano šta se događa ako kod slobodne zone tipa „c” dođe do određenih
negativnih efekata ili neefikasnosti (kao što bi mogle biti neefikasna lokacija industrije ili
neka tehnologija). Rezultati u ovoj hipotetičkoj ekonomiji:
 porast plata: 30%;
 porast direktnih stranih investicija (prema slobodnoj zoni): 68%;
 porast izvoza generisanog u slobodnoj zoni: 88%;
 porast ekonomske dobrobiti: 2%.
Opšti zaključak celog rada da su svi tipovi slobodnih zona imali pozitivan uticaj na porast direktnih
stranih investicija, što doprinosi porastu ekonomskih parametara. Takođe doprinosi da se postignu
veće stope razvoja, tako da sve analizirane slobodne zone doprinose kako trenutnom blagostanju,
tako i u budućnosti. Navedene vežbe pokazuju da slobodne zone ne idu protiv ciljeva zbog kojih se
promoviše slobodna svetska trgovina, niti su u suprotnosti sa pravilima STO.
137
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Dokaz da slobodne zone eliminišu uticaj uvoznih dažbina, dat je na slici br. 5 koji prilažu autori:
ekonomska dobit
Uticaj slobodnih zona na uvozne poreze
1,2
1,15
1,1
1,05
slobodna carinska zona
1
slobodna carina
0,95
37,5
30
22,5
15
7,5
0
-7,5
-15
-22,5
-30
-37,5
-45
0,9
dažbine
Slika br. 5. Uticaj slobodnih zona na uvozne poreze
Izvor : Journal of Economic Literature, Monterrey
Postoje slobodne zone koje imaju jasan pozitivan uticaj na dobrobit cele ekonomije. Ovaj pozitivan
uticaj je veći kada postoji nezaposlenost i/ili visoke kamatne stope, a naročito je ovaj kvantitativni
(pozitivni) uticaj na simulacijama posebno veliki u odnosu na plate, direktne strane investicije i
opštu ekonomsku dobrobit (blagostanje).
Takođe je nezaobilzan i rad “industijske slobodne zone – komponenta uspešne liberalizacije”
Roberta D. Sinklera (Robert D. Sinclair, The Maxwell School of Syracuse University, Department
of Economics), koji, detaljnom matematičkom analizom mnogobrojnih parametara, dolazi do
zaključaka da formiranje i razvoj zone efikasno povećava za 0.52procentnih poena godišnju stopu
ratsa BDP po glavi stanovnika. Od te godišnje stope rasta BDP po glavi stanovnika, više od 60% je
prvenstveno zbog direktnog uticaja zone na fluktuaciju radne snage u raznim sektorima. Druga
komponenta koja doprinosi efektu rasta slobodnih zona, nastaje iz tranzicije ka otvorenoj
ekonomiji. Povećanje direktnih stranih investicija preko zone rezultira smanjenjem povraćaja
kapitala, što može imati za posledicu smanjenje indeksa cena poliproizvoda. Proširenje zone je ,
takođe, osnova za smanjenje zaštite domaće proizvodnje robe. Sa povećanjem nivoa tehnologije i
ljudskog kapitala, oba sektora, domaćih gotovih proizvoda i poluproizvoda, moći će da konkurišu
na međunarodnom tržištu. Uvođenje i proširenje EPZ je “ispravna” politika za industriju u razvoju,
koja doprinosi više od pola procentnog poena godišnjem ekonomskom rastu po glavi stanovnika.
138
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Uspešno kinesko iskustvo sa specijalnim ekonomskim zonama i otvorenim obalskim područjima
može se uvrstiti u argumente o efikasnosti i korisnosti slobodnih zona. Kineska vlada je 1979.
godine odlučila da dve južne provincije, Guangdong i Fuji, treba da idu korak ispred u odnosu na
druge regione. Kina je 1980. formalno osnovala 4 specijalne ekonomske zone, Shenchen, Zhuhai i
Shantou u Guangdongu, i Xiamen u Fujiu. Ove zone su dobile autonomiju, recimo, za odobravanje
projekata stranih ulaganja od centralne vlade i uživali povlašćeni tretman (Zhou, 1984.). U toku
čitave dekade 80-ih, bilo je u ovim oblastiva vrlo velikih domaćih i stranih ulaganja. U ranim 80im, kada su strana ulaganja prvi put došla do Kine, koncentrisana su u ove oblasti i ovaj trend se
nastavio do kasnih 80-ih. Između 1985. i 1991, strana ulaganja u Guangdong činila su više od 20%
ukupnih nacionalnih ulaganja. U toku ovog perioda velikih ulaganja sa malim porezima mnoge
firme su u Guangdongu restruktuirane, a nove su se otvarale. Do 1990. Guangdong je zauzeo prvo
mesto među provincijama u pogledu GNP-a, popeći se sa 4. mesta 1985. Teorija autora pokazuje da
može biti optimalno koncentrisati ulaganja i fiskalne stimulacije u specijalne ekonomske zone. Kina
se očigledno pridržavala takve strategije i rezultat je da se Guangdong (kao regija), restruktuirao
zahvaljujući koncentraciji ulaganja i niskim porezima. Situacija se donekle promenila u kasnim 80im i ranim 90-im. Vlada nastavlja da ulaže u specijalne ekonomske zone ali se sada oslanja i na
veće prilive prihoda od tih regiona. Sada razvijeni Guangdong daje fiskalne prihode centralnoj vladi
uvećane više od dva puta od 1988. do 1991.(Quian i Stiglity, 1996). Visoki fiskalni prihodi od
regiona sa velikim investicijama dovode do pozitivnog viška i podstiču ostatak ekonomije,
prvobitno od Guangdonga do drugih obalskih područja, pa do cele zemlje.
Snažan dokaz korisnosti daju nekoliko uspešnih primera država sa osnovanim slobodnim zonama
(Bangladeš, Južna Koreja, Indija, Indonezija, Malezija, Mauricijus, Meksiko, Pakistan, Filipini,
Dominikanska Republika, Šri Lanka, Tajvan, Tajland i Togo) u kojima se broj radnih mesta
povećao pet puta u samo 15 godina – od 210.000 u 1975. do 567.000 u 1986. i 986.000 u 1990.
(Kusago i Tzannatos 1998). Radna snaga se udvostručila za pet godina u Meksiku, kao i u Maleziji
(1990-97). Broj se povećao više od četiri puta u Šri Lanki i na Filipinima za manje od 10 godina,
itd. Pet vodećih država – domaćina zona, izuzev Kine (Meksiko, Šri Lanka, Malezija, Filipini i
Dominikanska Republika) zajedno u zonama zapošljavaju oko 2 miliona ljudi, ukupan broj koji
predstavlja nešto manje od polovine ukupno zaposlenih u zonama u celom svetu. One zemlje u
kojima su zone doživele najveći uspeh, u tom smislu, takođe su potvrdile značajan rast izvoza iz tih
zona.
139
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Korisnost Slobodnih zona za državu-domaćina prikazan je na slici br. 6
1000000
899000
900000
800000
700000
600000
500000
2012.
500000
400000
300000
270000
2007.
197000
200000
100000
60000
2007.
0
Meksiko
2012.
Šri Lanka
98800
2012.
2007.
Malezija
184000
43658 2012.
2008.
Filipini
142000
2007.
165000
2011.
Dominikanska
Republika
Slika br. 6
Izvor : Madani,D., (2007) za podatke iz 2007 i OECD (2012) za podatke iz 2011 i 2012 godine.
tako da u Dominikanskoj Republici, doprinose više od 80% izvoza robe; Mauricijus ostaje
neizbežni knjiški primer, tako da je 1999.godine 500 preduzeća u zonama, učestvovalo sa 75% u
izvozu zemlje (od čega je 65% dolazilo od tekstila i konfekcije); u Meksiku oko 4000 makiladora
danas predstavlja 41% izvoza i drugi su po veličini izvoz deviza (posle nafte i turizma); u
Madagaskaru, zone su obezbedile 36% izvoza 1997.godine, i postigle značajan rezultat, s obzirom
da su osnovane tek 1990. godine.
Zagovornici slobodnih zona podvlače da pogodnosti u slobodnim zonama ohrabruju priliv direktnih
stranih investicija, a samim tim i kreiraju nova radna mesta u državama koje nisu prirodni izvor za
investiranje i gde bez specijalnih pogodnosti investitori nikada ne bi došli. Postavlja se pitanje da li
će ti investitori ostati ukoliko se pogodnosti povuku u kasnijoj fazi kao što je slučaj sa
transnacionalnim kompanijama, korisnicima Mađarskih slobodnih zona i industrijskih parkova, koji
su se, u velikom broju, odselili u Aziju, posle ulaska Mađarske u EU. Ovo ukazuje da je instrument
slobodnih zona samo jedno sredstvo u miljeu ekonomskih povlastica za privlačenje investitora. U
ovom trenutku investiciona klima u Srbiji je jako popravljena (bez sagledavanja političkih problema
sa međunarodnom zajednicom) ekonomskim povlasticama koje država daje i van granica zona.
140
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Treba imati u vidu i potrebu za ponudu infrastrukturno pripremljenog zemljišta u skupu opšte
ponude stranom kapitalu.
Da bi zone bile efikasne i korisne, država mora da obezbedi prijateljsku opštu investicionu klimu
kako ne bi došlo do pojava koje se mogu prepoznati u nekim slobodnim zonama u svetu:
 da investitori ograniče svoje proizvodnje na jednostavne proizvodne operacije bez pravog
transfera tehnologije i znanja
 malo ulaganje u obuku i školovanje radne snage
 da se mali uticaj prenosi na okruženje, već se sve odvija u granicama slobodne zone
 kratkoročno zadržavanje kapitala bez uticaja na državu
 malo učešće domaćih repromaterijal u zonskoj proizvodnji
Pravilnim konceptom razvoja slobodnih zona i kombinacijom privlačenja stranih kompanija i
formiranjem sopstvenih malih i srednjih preduzeća u zoni mogu se izbeći ovakve opasnosti.
Korisne slobodne zone treba da aktiviraju privredno zaleđe različitim mehanizmima koji proističu iz
njenog rada i rada njenih korisnika. Međusobna interakcija zone i zaleđa se ogleda u pružanju
usluga, trgovačkim i proizvodnim aktivnostima (npr aktivno oplemenjivanje poluproizvoda). Na
različite načine se mogu stimulisati kupovine lokalnih sirovina i poluproizvoda, ili pružiti određene
subvencije domaćim preduzećima, kada snabdevaju ili vrše usluge preduzećima u zoni. Smatrajući
da su preduzeća u zoni na neki (detaljan prikaz na slici br.7)
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
82,1
62,8 72,8
53
2008.
2000. 2009.
37,2 40,9
35,8
2000. 2007.
2007.
2002.
Dominikanska
Republika
2,0
2001.
Mauricijus
Meksiko
Madagaskar
Slika br. 7
Izvor : Centralni statistički zavod u Mauricijusu, Jenkins2009 za Dominikansku Republiku,
Razafindrakoto and Roubaud za Madagaskar, Warden 2008 za Meksiko
141
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
način eksteritorijalna, domaćim se nude i carinski poremećaji za robu unešenu u zonu. Problem u
aktiviranju zaleđa je da su cene usluga, proizvoda i sirovina na domaćem tržištu često veće od
inostranih. Tako se javlja problem pokrića razlike u ceni koji se često rešava državnim
podsticajima. Konkurentnost domaćih proizvoda može se tražiti u nižim transportnim troškovima,
koji kod nekih proizvoda imaju veliki uticaj na konačnu cenu. Dobra strana potražnje usluga i
proizvoda iz zone je što može izazvati prestruktuiranje proizvodnih aktivnosti u okruženju i
povećanje konkurentnosti domaćih firmi. Mnoge multinacionalne kompanije koje posluju u
slobodnim zonama, postepeno osposobljavaju domaće snabdevače da proizvode domaće
poluproizvode i daju usluge potrebnog kvaliteta (primer su specijalne zone u Kini i velike TNC
kompanije). Na ovaj način direktne strane investicije se prelivaju van granica slobodnih zona i daju
još jedan pozitivan efekat na lokalnu ekonomiju. S druge strane, veća uposlenost aktivira široku
potrošnju u regionu i omogućava razvoj svih vrsta uslužnog privređivanja i trgovačkih aktivnosti.
Aktiviranje zaleđa je od ključnog značaja za dokaz efikasnosti zona. Uspešne slobodne zone mogu
stimulisati vezivanje domaće ekonomije aktivnim i doslednim povezivanjem lokalnih kapaciteta za
fabrike iz slobodnih zona. Slobodne zone povoljno utiču na okruženje i stvaraju nove vrednosti tako
što mogu stimulisati napredak domaće ekonomije uticanjem na lokalne kapaciteta van granica zone.
Kako se domaća prodaja iz slobodnih zona povećava tako se povećava i napredak lokalnih
snabdevača. Investitori sobom donose utvrđeno tržište i činjenicu da mnoge slobodne zone imaju
veoma veliki promet, dostižući u nekim slučajevima 10 milijardi dolara godišnje, tako da takav
izvoz često povećava proizvodnju domaćih preduzeća. Plate radnika zaposlenih u zoni podstiču
maloprodaju, veleprodaju, i neformalne trgovinske aktivnosti izvan zone. Tačan iznos trgovinskih
aktivnosti sa okruženjem je veoma teško odrediti. Iznos maloprodajnih vrednosti nije uvek poznat,
ali u svakom slučaju postoji.
Efikasne slobodne zone doprinose transferu tehnologija državama u razvoju. Direktni kontakt sa
svetskim znanjima unapređuje najvažniji činilac razvoja – ljudski faktor. Od najvećeg značaja je
unapređenje ljudskih resursa kroz kontakt sa tehničkim, marketinškim, menadžerskim i ostalim
naprednim dostignućima kroz razne vrste know-how aranžmana. Svakako, ne donose sve vrste
poslovanja visoke tehnologije (tekstilna industrija), ali u svakom slučaju blizak kontakt sa firmama
u inostranstvu podiže opštu kulturu poslovanja i stvara vezu sa svetskim tržištem.
Transfer tehnologija zavisi od tehnološkog nivoa projekata koji se implementiraju u slobodne zone
kao i od moći apsorpcije preduzeća u i izvan zona. Ova apsorpciona moć je veća ukoliko su
142
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
slobodne zone povezane sa odgovarajućim istraživačkim institucijama koje bi mogle da prihvate i
dalje upotrebe nova tehnološka znanja. Sam transfer znanja odvija se na više nivoa, na najnižem u
okviru različitih organizacionih delova u okviru samog preduzeća, između više različitih kompanija
u granicama zone, ili između preduzeća u zoni i preduzeća u okruženju ili na internacionalnom
nivou. Transfer tehnologija i novih znanja može biti između univerziteta i naučno-istraživačkih
institucija i pojedinih kompanija u zoni. Sam mehanizam prenosa znanja može imati više nivoa:
neformalni, personalni, informativne publikacije, treninzi, konsultativni, transfer know-how,
patenti, prodaja intelektualne svojine, zajednička istraživanja, joint venture, outsourcing, itd.
Neminovno se postavlja pitanje: koja je prava mera podsticanja i kako je moguće izmeriti pozitivne
efekte, koristi i efikasnost od dodeljivanja raznih pogodnosti? Jednostavno, treba razumeti da se
država ionako ne odriče ničega, na svojim zelenim livadama, jer tako svakako već nema nikoga a
ponajmanje stranih investitora. Time se država u stvari odriče nečega što i nije u njenom posedu.
Kada se Dubai odrekao poreza i carina na svojim peščanim dinama uz obalu Golfskog zaliva, nije
učinio svojoj državi nikakvu štetu, jer tamo nije bilo nikoga i država nije imala nikakve prihode.
danas je jedna od najuspešnijih svetskih zona, Jabal Ali zona, prostire se na 100 km2, sa više od
1000 inostranih firmi i najbržim razvojem u regionu.
Najjednostavnije principe za određivanje prave mere podsticaja i efekata na državu domaćina daju
preporuke Centra za transnacionalne korporacije pri Ujedinjenim nacijama (UN The Challenge of
Free Economic Zones in Central and Eastern Europe 1991, Centre of Transnational Corporations):
 Troškovi razvoja i održavanja slobodne zone treba da pokrivaju preduzeća-korisnici zone,
plaćanjem zakupnine zemljišta, poslovnog prostora i održavanja, i tada proklamovani
podsticaji ne donose gubitak.
 Podsticaji ne treba da prevaziđu pretpostavljeni devizni priliv i ostale koristi. Meru
podsticaja treba odrediti premacilju da privuku određene industrije i za taj težak zadatak
treba koristiti iskustva lokacija u drugim delovima sveta.
 Podsticaje treba postaviti tako, da omoguće razvoj svih vrsta aktivnosti; pored proizvodnih
treba podstaći i marketinške i poslovne usluge.
 Podsticaji moraju biti jasni, razumljivi, pouzdani i nepromenjivi.
143
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Troškovi za osnivanje slobodnih zonapredstavljaju značajno pitanje i tu su svetska iskustva različita
u zavisnosti od specifičnosti i ekonomskog elaborata svake zone kao i projektovane brzine
povraćaja sredstava. Najveći troškovi su ulaganja u infrastrukturu i komunalne objekte, zatim
početna sredstva za funkcionisanje administracije zone i održavanje, do trenutka kada će zona moći
sama da se izdržava. Preporuka za slobodne zone u Srbiji bi bila da se pokuša iskorišćenje
kapaciteta koji su prestali da rade, a opremljeni su potrebnim infrastrukturnim sadržajima. Svakako
da, kao i ostali investicioni projekti, tako i loše koncipirana slobodna zona može biti finansijski
promašaj. Upravo zato se kod osnivanja zona insistira na elaboratima o ekonomskoj opravdanosti.
Od izuzetnog značaja za postizanje ciljeva formiranja zona je pravilno postavljen koncept praćenja i
podrške projekta zona na državnom nivou. Sistematski organizovana saradnja i stalna briga države,
jedino mogu da dovedu do dobrih rezultata. Izuzetan primer organizacija koja pokazuje visoke
rezultate jeste formiranje posebnih državnih institucija, kao što su Podsekretarijat za slobodne zone
u turskoj i Agencija za slobodne zone u Egiptu, koje se širokim spektrom aktivnosti bave razvojem
slobodnih zona. Ovakav pristup postoji i u SAD, formiranje saveznog tela za praćenje rada
slobodnih zona NAFTZ (National Asociation Of Foreing Trade Zones), čime se ni najmanje ne
utiče na njihovu poslovnu autonomnost. Slično rešenje smo primenili u novom Zakonu o slobodnim
zonama (Sl. gl. RS 62/2006), formiranjem Uprave za slobodne zone za obavljanje poslova u oblasti
razvoja, promocije, kontrole i nadzora slobodnih zona u Srbiji (Čl. 31./32.). Uprava za slobodne
zone je organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove finansija Vlade R Srbije,
namenjen za obavljanje poslova državne uprave u oblasti slobodnih zona. Uprava naročito treba da
“sprovodi nacionalnu politiku razvoja zona u cilju povećanja priliva direktnih investicija i
uposlenosti radne snage; učestvuje u pripremi propisa u oblasti rada zona; razmatra zahteve za
davanje saglasnosti za određivanje područja zona i svoje mišljenje dostavlja ministarstvu
nadležnom za poslove finansija; inicira i koordinira sa nadležnim državnim organima razmatranje
stručnih pitanja iz oblasti poslovanja u zonama, radi pravilne primene ovog zakona i njegove
usaglašenosti sa propisima Republike; organizuje i koordinira saradnju nadležnih državnih organa,
privrednog društva za upravljanje zonom, zainteresovanih investitora i korisnika; pruža stručnu
pomoć investitorima i privrednim društvima za upravljanje zonom u svim fazama primene
programa u zonama”, jednom reči da bude stožer razvoja slobodnih zona Srbije. Smatram da će
ključni uticaj na razvoj slobodnih zona u Srbiji imati ovo zakonsko rešenje. Do sada država nije
imala stručno telo koje bi se bavilo svim pitanjima vezanim za rad zona tako da su one bile
potisnute na margine ekonomskih dešavanja i van fokusa države koji one moraju da imaju, kako bi
ispunile svoju misiju.
144
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Kada naša država nudi svoj koncept podsticaja kroz slobodne zone, potrebno je da to, u saradnji sa
slobodnim zonama, Upravom i SIEPOM, na pravi način promoviše kroz razne moderne instrumente
propagande. U međusobno organizovanim aktivnostima promocije, treba tačno definisati ulogu
države na mikro-planu i propagandne aktivnosti samih slobodnih zona u državi-domaćinu.
Uzaludna su sva ulaganja i dodeljene povlastice, ukoliko za to niko ne zna. Detaljno definisan
marketing plan sa definisanom strategijom promocije, preneće poruku ciljnoj grupi. “Najkorisniji
proizvod ili marka doživeće neuspeh ako niko ne zna da oni postoje”. Najvažniji cilj zona je da
privuku direktne investicije i da, nakon toga, iz njihovih ulaganja ostvare svoje ostale ciljeve.
Promocija zona radi privlačenja investitora, jedna je od najvažnijih poslovnih aktivnosti
menadžmenta u zonama. Svoje prednosti u odnosu na druge, potrebno je jasno i veoma
argumentovano izraziti pažljivo odabranim ciljnim grupama koje mogu biti države ili velike
transnacionalne kompanije (TNC). Šenon zona u Irskoj je za svoju ciljnu grupu izabrala svoju
dijasporu, Irsku zajednicu u SAD, čime je stvorila temelje za formiranje najuspešnije slobodne zone
u Evropi.
7.3. Poslovanje i efikasnost preduzeća (korisnika) slobodnih zona
Ciljevi korisnika slobodnih zona su brzi obrt kapitala, ostvarenje što većeg profita, sigurnost uloga
kroz političku i pravnu stabilnost, jeftino poslovanje i pristup lokalnom tržištu. Zone ovo nude kroz
brojne pogodnosti i angažovanje jeftine radne snage. Ukoliko se ispuni i veoma bitan uslov potpune
političke stabilnosti i pravne sigurnosti za uloženi kapital, investitore interesuje brzina i procenat
ostvarenja profita. Na brzinu utiču, osim proklamovanih pogodnosti za poslovanje u zonama,
skraćene i pojednostavljene procedure za sve vrste dozvola za poslovanje u zoni. Od velikog je
značaja ne gubiti vreme na administrativne formalnosti u slobodnoj zoni i poslovati bez stega.
Veći profit za korisnike zavisi od pogodnosti (fiskalne), koje utiču na smanjenje troškova
poslovanja, kombinovane sa korišćenjem jeftine radne snage i olakšica za izgradnju i eksploataciju
objekata. Cena radne snage ima veliki uticaj pri donošenju odluke o lociranju poslovanja, a naročito
kod proizvodnih programa. Na to ukazuje velika razlika cena dnevnica u razvijenim državama i
slobodnim zonama zemalja u razvoju (Egipat, Indija, Pakistan, Meksiko, itd.). Slobodne zone su se
već okarakterisale kao enklave jeftine radne snage. Plaćanje zonskih radnika je kompleksno pitanje.
Često su uslovi rada i visina plata u zonama različiti u odnosu na ostali deo države. Bangladeš je
primer države sa takvim tipom zona. Uprava zona ( The Bangladesh Export Processing Zones
Authority, BEPZA) uvela je svoju minimalnu cenu rada za upošljene u slobodnim zonama u svakoj
145
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
oblasti rada. Cena rada u zonama Bangladeša je veća od nacionalne minimalne cene rada. Sličaj
slučaj je i sa slobodnim zonama Dominikanske Republike. U nekim državama stanje je obrnuto,
tako da su zarade u zonama manje nego u ostalom delu države. Zarade u maquila centrima u
Meksiku su 70% manje od minimalnih u državi.
Cene radne snage u državama sa razvijenim slobodnim zonama je mnogo manja u odnosu na cenu u
razvijenim zemljama, što se može videti u tabeli koju daje Robert Haywood, direktor WEPZA-e, u
svojoj studiji o opravdanosti ulaganja u slobodne zone u državi Vanuatu. To je dovoljan dokaz da je
jeftina radna snaga jedan od ključnih elemenata donošenja odluke za investiranje u slobodnim
zonama što je detaljno prikazano u tabeli br. 9.
Tabela br. 9. Minimalne dnevnice po državama 2013. god.
Država
radna
sati
USD
USD
USD
USD
nedelja mesečno
mesečno dnevno
po času
po času
Country
Week
Hrs/month
US$/Mo
US$/hr
US$/hr
Italy
40
170
949,44
$5,15
$5,58
USA
40
170
$4,39
$5,15
UK
45
191,25
$3,35
$4,39
Canada
40
170
Israel
47
199,75
645
$3,23
Hong Kong
44
187
500
$2,67
Taiwan
48
204
476
$2,33
Spain
40
170
Costa Rica
40
170
266
$1,56
Turkey
45
191,25
291
$1,52
South Korea
44
187
US$/day
$3,35
15,92
$1,99
$1,27
146
$1,27
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Vanuatu
40
170
158
$0,93
Dominican
44
187
120,75
$0,65
Columbia
48
204
5,07
$0,63
Philippines
48
204
5
$0,63
El Salvador
44
187
4,81
$0,60
Jamaica
40
170
Thailand
48
204
Peruu
48
204
100
$0,49
Brazil
44
187
81
$0,43
Honduras
44
187
3,34
$0,42
Mexico
48
204
3,24
$0,41
Guatemala
44
187
3,16
$0,40
Bangladesh
48
204
76
$0,37
Mauritius
45
191,25
59,07
$0,31
India
48
204
Nicaragua
48
204
52
$0,25
China
40
170
39
$0,23
Indonesia
40
170
33,72
$0,20
Cambodia
48
204
40
$0,20
Sri Lanka
45
191,25
37,3
$0,20
Egypt
42
178,5
34
$0,19
Pakistan
54
229,5
38
$0,17
Republic
0,55
4,18
2,09
$0,55
$0,52
$0,26
Izvor : Haywood, R., Pre-feasibility Study of an Export Processing Zone in Vanuatu
Neke uspešne slobodne zone smeštene su blizu luka zbog ključnog cilja, da se veliki broj brodskih
kontejnera može pomerati iz ili unositi u slobonu zonu, bez upotrebe drumskog ili železničkog
transporta i carinskog formalnosti. Slobodne zone nisu uspešne, ukoliko su logistički troškovi
preveliki, tamo gde brojni kontejneri moraju biti natovareni na kamion, zatim na voz i konačno
vraćeni na drumski transport. Neke uspešne slobodne zone smeštene su blizu aerodroma. Oblik
147
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
prevoza kontejnera avionom može se koristiti za brz i laki transport visko vredne robe, kao što su
kompjuterski čipovi, mali elektronski delovi i nakit.
Izdvajanjem malih enklava u domaćoj ekonomiji, kakve su slobodne zone, sa ponuđenom fizičkom
sigurnošću i dugoročnim garancijama investitora, njihov rizik je smanjen na prihvatljiv nivo. Novi
investitori u slobodnim zonama ne bi prihvatili rizik ulaganja u zemlju bez razvoja bez podsticaja i
osiguranja ponuđenog od slobodne zone. Konstantno niske cene radne snage su podsticaji u većini
zemalja koje želeda razvijaju slobodne zone. Mnogi investitori su veoma oprezni u pravljenju prvog
koraka. U svakom slučaju, oni obično ne odlaze kada se poreske ili uvozne privilegije menjaju.
Dobra, jeftina radna snaga, predstavlja često najvažniji faktor za investitora i ne retko dovodi do
nesrazmernog rasta cena. Stoga, kad jednom investitori ulože, oni su protivnici odricanja ili
prebacivanja svojih investicija. Grubo govoreći, što gore stanje domaće ekonomije, to je veća
sigurnost od eventualnih rizika. Nedostatak mogućnosti, kao što su efikasna telekomunikaciona
mreža, dobri putevi i adekvatna oprema u lukama za utovar i istovar brodova, zahteva druge
podstreke u obliku bezcarinskog i slobodnog uvoza/izvoza i oslobađanje od lokalnih opštinskih i
regionalnih poreza.
Dugoročna i dosledna politika države prema slobodnim zonama je veoma bitna, jer su investitori
veoma osetljivi na bilo kakve promene. Iz iskustva u promociji koncepta i razvoju slobodne zone
Pirot je shvatio da je svaka promena uslova, odlaganje odluka, potpuno neprihvatljivo, tako da
investitori, suočeni sa bilo kakvim neefikasnim uslugama ili nedovoljno jasnim uslovima
jednostavno odlaze na drugo mesto.
Veliki doprinos i nov pristup razmatranju slobodnih zona, dao je Wei Ge u svom radu „Dinamika
izvoznih proizvodnih zona“ razmatrajući dinamički efekat slobodnih zona na zaleđe tj. zemlju
domaćina, uzimajući u obzir veliki broj kompleksnih činilaca. Profesor Ge je primenio modelsku
analizu zamišljenog proizvoda, koji transnacionalna kompanija proizvodi u slobodnoj zoni,
smeštenoj u nekoj zemlji u razvoju. Proizvod se proizvodi i na svetskom tržištu na drugoj lokaciji, a
prodaje se na svetskom i domaćem tržištu. Veoma obimnim matematičkim operacijama u nastavku
svog rada autor u zaključku ukazuje na dinamički okvir koji se tiče uloge slobodnih zona u
promociji ekonomske otvorenosti. Koristeći više činilaca, autor dokazuje da liberalizacija i
otvorenost slobodnih zona služe kao ključni element za privlačenje stranih firmi. Detaljna analiza
uticaja zone na okruženje lokalne firme i stanovništvo, dokazuje uzajamno pozitivno dejstvo, i zašto
su neke države bolje od drugih u korišćenju zona. Model ilustruje da politika međusaradnje zone i
148
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
okruženja, uvećava trgovinske aktivnosti i industrijsku reformu. Zahtevi trgovačkog razvoja su i
napredak finansijskog sektora kroz razne vrste usluga. Modelski okvir razvijen u ovom radu na
neobičan način, reflektuje razumevanje uspeha zone kroz sinergiju sa okružejem i daje analitički
dokaz u korist postepenog približavanja konceptu, čije je jezgro slobodna zona. Uloga zona je da
olakšaju proces ekonomske tranzicije i liberalizacije, i to je razlog njihove velike popularnosti u
poslednje vreme.
Modelska analiza poslovanja u Slobodnoj zoni Pirot, kroz analizu efekata poslovanja zamišljenog
preduzeća korisnika u granicama Slobodne zone Pirot, koje koristi pogodnosti za poslovanje u zoni
u poređenju sa radom istog preduzeća van granica slobodne zone, ukazuje na pogodnosti koje pruža
poslovanje u zonama u Srbiji.
Pretpostavimo da zamišljeno preduzeće proizvodi robu za izvoz i domaće tržište, sa dvomesečnim
zalihama, pri čemu je uvoš repromaterijala namenjenog izvozu u vrednosti od 15.000.000 USD, a
prosečna carina na repromaterijale 6%. Potrebno je izgraditi objekat namenjen proizvodnji,
površine 10.000 m2, gde je prosečna carina na građevinski materijal 15% i izvršiti uvoz opreme,
namenjene procesu proizvodnje, u vrednosti od 10.000.000 USD sa prosečnom carinskom stopom
na opremu od 20%. Na osnovu detaljnih kalkulacija i osnovne uštede za izgradnju zamišljenog
preduzeća u zoni su 750.000 USD, po osnovu oslobađanja datih od lokalne samouprave (10.000m2
x 60USD/m2) 600.000 USD i po osnovu carinskih ušteda za građevinski materijal (10.000 x
100USD/m2 x 15/100) 150.000USD. Uštede prilikom nabavke opreme za proizvodnju u vrednosti
od 10 miliona USD su u neplaćanju carinskih dažbina u granicama slobodne zone i iznose 2 miliona
USD.
Tabela br. 10. Carinske dažbine u i van zone zamišljenog preduzeća
Troškovi carina
Van zone (20%)
U režimu SZ Pirot
2.000.000
0
UŠTEDA ZA CARINU
na opremu: 2.000.000 USD
Izvor: Slobodna zona Pirot
Pre početka proizvodnje i poslovanja u zoni ukupne uštede u odnosu na isto preduzeće koje posluje
van granica zone već su 2.750.000 USD. Dalje pogodnosti omogućavaju uštede prilikom redovnog
149
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
poslovanja – proizvodnja i eksploatacija objekata uz plaćanje tarifa Slobodnoj zoni Pirot. Ukoliko je
carinska stopa 6% a pretpostavljena vrednost uvoza repromaterijal na godišnjem nivou 15 miliona
USD
Tabela br. 11. Prikaz godišnje uštede na carinama za repromaterijal
Troškovi carina
Naknada za korišćenje SZ
Pirot
UKUPNO
Van zone (USD)
U režimu SZ Pirot (USD)
900.000
0
0
108.000
900.000
108.000
GODIŠNJA UŠTEDA NA CARINAMA za repromaterijale 792.000 USD
Izvor: Slobodna zona Pirot
Pri eksploataciji objekata u Slobodnoj zoni Pirot korisnik je oslobođen plaćanja lokalnih
komunalnih taksi, tako da je ukupna godišnja ušteda kod eksploatacije objekta oko 8,300 USD
(naknada za korišćenje izgrađenog gradskog građevinskog zemljišta 23 din./m2/god. x 10.000 m2 =
230.000 din./god., 4.100 USD/god. i 50% naknade za komunalne usluge 3,87din/m2/mes. što je
oko 1.935 din./m2 x 10.000 = 232.200 din. ili oko 4.200 USD/god.). Jednokratna ušteda prilikom
početka pretpostavljenog proizvodnog programa u Slobodnoj zoni Pirot (investicija od 13.689.000
USD), u odnosu na lokaciju van zone, je 2.750.000 USD, dok se svake godine ne plaćaju obaveze u
iznosu od 8.200 USD.
Dodatna ušteda je u neplaćanju poreza na dodatu vrednost (PDV 20%) na repromaterijale 3.000.000
USD ( 15.000.000 x 20/100), što godišnje na neangažovana finansijska sredstva (pod uslovom da se
izvozniku zamišljenog preduzeća vrati plaćeni porez u roku od tri meseca), čini jos dodatnih
180.000 USD (15.000.000 x 20/100 = 3.000.000 USD x 0.02 = 60.000x3).
Na ovaj način, sumirajući pogodnosti, dolazimo do ukupnih ušteda koje su detaljno prikazane u
tabeli br. 12.
150
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Tabela br. 12. Ukupne uštede za rad zamišljenog preduzeća u slobodnoj zoni
TROŠKOVI
VAN ZONE
(USD)
A
Ukupna ušteda prilikom izgradnje objekatajednokratno
UŠTEDA u režimu SZ
Pirot (USD)
1.689.000
750.000
44,4%
B
OPREMA ušteda na carinama-jednokratno
12.000.000
2.000.000
16,7%
C
PROIZVODNJA ušteda na carinama-godišnje
15.900.000
792.000
5,0%
12.500
8.200
66,0%
PDV ušteda kamate na neangažovana sredstva
3.000.000
180.000
UKUPNO
29.601.500
3.730.000
D
E
PROIZVODNJA eksploatacija objekta ušteda na
dažbinama-godišnje
12,6%
UŠTEDA radom U SLOBODNOJ ZONI PIROT je 2.750.000 USD jednokratno i svake
godine dodatnih 980.200 USD UKUPNA UŠTEDA NA INVESTICIJI OD 30.000.000 USD u
prvoj godini poslovanja je 12,60% u odnosu na poslovanje istog (zamišljenog) preduzeća
van granica Slobodne zone Pirot.
Prethodna analiza grubo razmatra poslovanje i sve aspekte korišćenja pogodnosti u Slobodnoj zoni
Pirot, ne vodeći računa o indirektnim i sekundarnim efektima na okruženje. Ali i to je dovoljno da
nedvosmisleno ukaže na prednosti koje korisnici mogu ostvariti radeći u zoni. Ovakvo poslovanje
oslobađa sredstva za investiranje, razvoj firme i povećava upošljenost.
151
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Primer koji daje Multilateralna agencija za garantovanje investicija, MIGA, (www.miga.org), član
Svetske banke, je veoma ilustrovan i tiče se kombinovane proizvodnje konca za zube u slobodnoj
zoni i van nje. Ova analiza objašnjava kakve su ekonomske koristi imali Američki proizvođači koji
su snabdevali Američko tržište iz slobodnih zona (EPZ). Primer naglašava strukturu troškova po
jedinici proizvoda kopmanije koja proizvodi konac za zube, što zahteva složeni proces pakovanja i
demonstrira varijacije koje postoje između proizvodnje, pakovanja i sklapanja na teritoriji SAD,
nasuprot proizvodnji na teritoriji SAD i pakovanju i sklapanju u bezcarinskim zonama van teritorije
SAD. Veoma jednostavno upoređenje pokazuje dobrobit za državu domaćina i preduzeće
(korisnika) u zoni, što je detaljno prikazano u tabeli br 13.
Tabela br. 13. Uporedna anliza proizvodnje u i van zone u SAD
BESCARINSKE ZONE I SDI: RAZUMEVANJE DOBITI
EPZ se osnivaju van zone carina na odrđenoj teritoriji. Drugim rečima inputi se uvoze
„duty free“. Ovakav aranžman je zasnovan na pretpostavci da je većina (uglavnom preko
90%) proizvodnje predviđene za izvoz. U ključnim američkim programima trgovinske
razmene, npr. carina se naplaćuje jedino za prihod ostvaren u inostranstvu. Lokacija na
kojoj se nalazi EPZ pokušava da izvuče korist iz proizvodnje dela gotovog proizvoda.
kompanija može odabrati ovu opciju proizvodnje, zbog komparativne prednosti koju ima
određena lokacija van teritorije zemlje porekla. Po tradiciji, kompanije su koristile EPZ u
zemljama u razvoju za one delove proizvodnog procesa koji intezivno koriste radnu snagu.
Sledeći primer ilustruje neke od očiglednih koristi kako za kompaniju, tako i za lokaciju.
Kompanija A je iz SAD i bavi se proizvodnjom konca za zube. Kapitalno intezivni deo
proizvodnje (koji uključuje dizajn, kreaciju, oblaganje i namotavanje konca) obavlja se u
SAD i učestvuje sa $1 US u troškovima jedinice proizvoda. Međutim, pre nego što se konac
proda potrošaču, mora biti upakovan, što je proces koji uključuje intezivnu upotrebu radne
snage. Zbog visokih troškova radne snage, pakovanje se ne može obaviti na teritoriji SAD
ukoliko kompanija želi da ostane konkurentna. Prema tome kompanija isporučuje ne
upakovan konac u zemlju X gde ima filijalu i gde nadnice iznose jednu trećinu onih u SAD.
Pošto je ovaj proizvod predviđen za prodaju na tržištu SAD on ne prolazi kroz zonu carine
zemlje X niti je predmet uvoznih taksi. Filijala sklapa proizvod na lokaciji EPZ, izvozi ga
nazad u SAD i prodaje tamošnjim potrošačima. U nastavku sledi pojednostavljena
kalkulacija koja pokazuje uštedu koju je ostvarila kompanija (isključujući komparativnu
152
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
taksu):
SAD
KombinacijaSAD&EPZ
Koraci
(u US $)
(u US $)
Proizvodnja konca
1,00
1,00
Troškovi izvoznog transporta u EPZ
N/A*
0,03
Pakovanje i sklapanje (pod
(cena radne snage u
pretpostavkom da su ostali troškovi
SAD = 3xZemlja X)
isti)
0,75
Korporativna taksa u zemlji X
(16%)
Troškovi transporta i izvoza nazad u
SAD
Uvozni porez na dodatu vrednost
8%
Konačna cena
0,25
N/A
0,04
N/A
0,06
N/A
8% od 2,5=0,2
1,75
1,40
Neto rezultat: Kompanija je uštedela US$ 0,35 po jedinici proizvoda tako što je deo
proizvodnje premestila iz SAD u zemlju X.
*N/A – not available (nema podatka)
Kakvu korist je izvukla zemlja X iz svog dela proizvodnog procesa? Odgovor zavisi od
poslovne politike EPZ koja se primenjuje u zemlji X. Potencijalne dobiti mogu biti:
 Rast zaposlenosti i mogući rast veština;
 Zarada u stranoj valuti;
 Zarada od korporativnog poreza i poreza na zarade zaposlenih;
 Lokalni input od strane domaćih proizvođača koji se prodaje kompaniji A
(pakovanje, usluge, komunalije)
Izvor: MIGA
Prethodni primeri nedvosmisleno pokazuju mehanizam poslovanja korisnika u slobodnim zonama i
kakav se potencijal za privlačenje direktnih investicija krije u njima. Mogućnost povećanja profita i
jednostavne procedure i carinskih formalnosti efikasno privlači korisnike u slobodne zone.
153
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
7.4. Efikasnost odabranih slobodnih zona
Često se govori o uspešnim i efikasnim slobodnim zonama u svetu. Dobar je primer Tajvan, koji je
od 1950. godine počeo proces razvoja preko poljoprivrede, do razvoja trgovačkih odnosa, direktnih
investicija i tehnologije, prvenstveno sa SAD. Od 1953. do 1961. imao je realan godišnji rast
nacionalnog dohotka od 6,9%, a između 1962. i 1977. rast je dostigao 9%. Rast je bio izazvan
kreiranjem izuzetno liberalnog tržišnog režima. U daljem nastavku ekonomskih podsticaja, u
nameri da se privuku direktno strane investicije, formirane su slobodne zone – industrijski parkovi i
izvozne proizvodne zone. Formiranje Tajvanskih zona se vezuje za ličnost K.T.Lia, ministra za
ekonomske poslove i ranijeg ministra finansija Tajvana, koji je dobio nadimak : “ekonomski
mađioničar”. Kada je Tajvan shvatio da će dugogodišnja pomoć od strane SAD presahnuti, uveo je
različite olakšice za poslovanje, namenjene izvozu u zonama. tako su 1963-64. godine nastale
slobodne zone Tajvana, jedan od svetskih najefikasnijih ekonomskih sistema. Kaohsiung EPZ je
formirana u trećoj po veličini azijskoj luci. Ubrzo po formiranju, mnogobrojni investirori pohrlili su
u zone i oko njih, formirajući različite, izvozno orijentisane industrije. Od 1966. do 1988., izvoz iz
tri zone Tajvana dostigao je 27.8 milijardi USD dok su državne rezerve, koje su isključiva posledica
doprinosa slobodnih zona, dostigle $72 milijarde. Izvoz je 1988. bio $3.76 milijardi i upošljeno je
84.000 radnika. Investicije su na početku 1984. godine bile $417 miliona da bi na kraju, 1988.
godine dostigle USD 625 miliona. Postalo je jasno da su slobodne zone efikasno sredstvo razvoja
celog Tajvana, kroz koje se izvozi 10 % proizvodnje i 60 % od izvoza elektro industrije.
Tabela br. 14. Taiwan EPZ dostignuća, upošljenost i trgovina 1967-1989
Vrste investicija u milionima US$
Uposlenost i plate
Obrt u milionima US$
Br.
God
fabrik
.
a
Dom
aća
(1)
196
7
Zajed
Preko
morsk
DSI
a Kina
nička
Ukupn
ulagan
o
Radna
Ukupno u
Nadnica/m
mesta x
milionima
esečno/h
1000
US$
$US
ja
Izvoz
Uvoz
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
(7)
(8)
(9)
(10)
(11)
(12)
109
2,1
6,7
3,7
5,5
17,9
4,6
1,2
22
0,2
2,0
154
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
197
192
9,1
7,9
31,1
15,0
63,2
44,0
19,4
37
163,5
110,3
291
22,5
18,7
128,0
38,7
208,9
71,9
78,3
91
676,0
373,3
-
38,0
20,3
230,4
58,3
346,0
77,6
200,9
216
1589,2
799,4
252
46,4
11,1
219,3
182,6
459,5
82,4
332,9
337
2402,7
1231,7
254
51,5
7,1
297,5
197,2
552,9
90,8
388,4
356
3173,6
1628,7
3766,3
1784,1
3907,2
1819,4
1
197
6
198
1
198
6
198
7
198
8
198
9
246
69,4
5,0
325,0
225,7
625,2
86,9
239
84,8
5,0
351,4
265,3
706,5
77,3
-
-
Izvor: Columns (1)-(7) & (10)-(12): Government of Taiwan, Export Processing Zones
Administration, “EPZ Statistics at a Glance” (Taipei, Taiwan: Export Processing Zones
Administration, 1990) (pamphlet); Columns (8) & (9): K.Y.Yu, “EPZs in China,” in The Global
Network Of Export Processing Zones, ed. Richard L.Bolin (Flagstaff, Arizona: The Flagstaff
Institute, 1989), p.86
Najveći razvoj slobodne zone su (u različitim oblicima) doživele u Kini. Najznačajnije su zone
ekonomskog i tehnološkog razvoja ETDZ (China Economic and Tecnological Development Zone) i
slobodne trgovačke zone FTZ (Free Trade Zones). Formirane su osamdesetih godina XX veka i
doživljavaju veliki uspeh. Glavni ekonomski indikatori pokazuju da je 2001. godine 45 ETDZ zona
donelo nacionalni bruto prihod 232.920 milijardi juana; izvoz od 20.144 milijardi US$, što pokazuje
prosečni rast po svim segmentima poslovanja oko 28% u odnosu na 2000. godinu
(www.cadz.org.China Delvelopment Zones).
I slobodne trgovačke zone FTZ (Free Trade Zones) igraju važnu ulogu u Kini 2001. godine bilo je
registrovano 27.978 preduzeća (50% domaćih) u trgovačkim zonama. U slobodne trgovačke zone
Kine investirano je 17.111 milijardi USD, što je 4.2% od nacionalne vrednosti. Od toga, uvoz je
155
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
12.9 milijardi USD, a izvoz 8.48 milijardi USD, što je povećanje od 11%, a 20.11% u odnosu na
prethodnu godinu. Kako je u FTZ zonama dozvoljena i proizvodnja, 2001. godine 15 FTZ zona je
prikazalo industrijski obim 728.4 milijardi yuana, što je povećanje od 39.99% za isti period
prethodne godine. Razvoj slobodnih zona utro je put Kini ka povećanju njenih budućih poslovnih
poduhvata i donelo je veliko iskustvo u poslovanju sa svetom. Razvijeno je više vrsta slobodnih
zona u Kini, što pokazuje kakve je dimenzije dobio njihov razvoj za samo 25 godina (Prilog 18).
Dobar je i primer slobodnih zona Mauriciusa, koji je 1970. god. bio poljoprivredna zemlja,
uglavnom zavisna od izvoza šećera. Imao je oko 900.000 stanovnika, bez internacionalnog
aerodroma. Međutim, postojala je mala kineska zajednica, koja je videla šansu u uvozu sirovina iz
Kine i tajvana, za proizvodnju odevnih predmeta sa velikim brojem polukvalifikovane radne snage i
za izviz završenih odevnih predmeta u Evropu. Mala industrijska naselja bila su osnovana sa
zajmom od dvadeset miliona dolara iz Svetske banke od 1971. do 1973.god. Sistem slobodne zone,
međutim, nije bio ograničen samo na tekstil već je proširen i na druge industrijske grane uključujući
hemijsku, keramičku, plastičnu i elektronsku industriju. Uskoro su naselja bila premala za smeštaj
dolazećih investitora. Stoga je Mauricijus, kao i Irska, ponudio slobodnim zonama privilegije – da
izaberu investitore koji će da grade svoje sopstvene zgrade-fabrike na drugim određenim mestima.
Podsticaj slobodnim zonama uključuje korporativnu taksu, carinski porez, odricanje od poreza na
promet i dozvole o prodaji određenog procenta robe i usluga na lokalnom tržištu. Povećava se broj
unutrašnjih investitora i izvoz raste. Paralelno sa ovim, oživljena je turistička industrija, pošto, kao i
mnoga druga tropska ostrva, Mauricijus ima prelepo okruženje. Zakon o EP Zonama na
Mauricijusu donet je 1971. Zakon je omogućavao set podsticaja kako bi privukao inostrano
ulaganje. Ovo uključuje: oslobađanje od akciza i carina na proizvodne mašine i delove, sirovine i
komponente; slobodnu repatriciju kapitala, profita i dividendi od firmi iz zona. Kompanije su
takođe dobile i preferencijalne stope. U samom početku one nisu bile predmet korporativnog poreza
na 10 godina i poreza na dohodak na dividende za 5 godina. Zakon je kasnije dopunjen. sada
moraju da plate 15% korporativnog poreza za period postojanja kompanije, ali postoji naknadni
porast olakšica na porez na dohodak na dividende od 5-10 godina. Zakon takođe omogućava
firmama povoljne radne zakone za opuštanje i prekovremeni rad pri čemu sva proizvodnja mora biti
uvežena.
Iskustvo zona sa Mauricijusa smatra se uspehom zato što je ostrvo uspelo da postigne osnovne
ciljeve stvaranja radnih mesta, izvozne raznolikosti, ukupnog i čistog izvoznog porasta i privlačenja
inostranog kapitala u sredinu koja to nije imala pre formiranja zona. Iako ranijih godina (1970-80)
156
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
inostrani kapital nije igrao glavnu ulogu, on je postao dominantan u razvoju države kroz zone.
Inostrani kapital je 1988. iznosio 25% ukupnog ulaganja u državu. Do 1976. god. 84 firme započele
su proizvodnju dok su 1983. već 123 firme upošljavale 23.424 radnika. Do 1995. broj firmi pao je
na 481, a stopa zaposlenosti zaustavila se na 80.466 radnika ili 17.10% ukupne nacionalne radne
snage. Oko 50% ovih firmi su uključeni na proizvodnju odeće, zapošljavajući 82% radnika u zoni.
Radno tržište sa Mauricijusa je stabilno pri čemu je stopa nezaposlenosti samo 1.6%. Firme iz zone
su takođe bile uspešne u povećanju ukupnog i čistog izvoza zemlje. Udeo zona u ukupnom izvozu
raste kontinuirano: 1986. dostigao je 63%, a 1995. 67%. Odnos čistog izvoza iz države je takođe
porastao sa oko 22% u 1985. na oko 40% 1995. Ova poslednja statistika ističe činjenicu da određeni
nivo povezivanja sa okruženjem postoji.
Uspeh Mauricijusa javio se zbog sveukupnih potrebnih elemenata i ekonomske politike cele države.
Podsticajni paketi su bili atraktivni u zonama i van njih, postojala je neuposlena radna snaga, vlada
je bila stabilna sa minimalnim birokratisanjem i mešanjem u poslovanje. Na kraju, Mauricijus je
došao na ideju o zasnivanju zona u pravom trenutku razvoja svoje ekonomije, što se pokazalo
pravom odlukom u pravo vreme. Mauricijus je bio jedna od prvih zemalja koja je uključila koncept
slobodnih zona u moderno vreme. Obezbedio je ekonomski privlačnu sredinu pri čemu nije bilo
drugih zemalja u okruženju da se takmiče u pridobijanju inostranih firmi.
Kada je Wijawardene stranka 1978. god. preuzela vlast od socijalističke vlade Bandaraike,
osnivanje slobodne zone postalo je prioritet u ekonomiju Šri Lanke. Brzo je organizovana
pozajmica od 25 miliona dolara od Svetske banke, UNIDO je postao tehnički spreman tim iz Irske,
a internacionalno poznata civilna inženjering firma je unajmljena od UNDP da nadgleda
građevinske poslove. Do kraja 1979. došli su prvi investitori. Prva zona je smeštena na aerodromu
Katunayake, gde je zemljište bilo na raspolaganju.Većina robe transportovana je kontejnerima u
luku Kolombo, koja je bila samo 20 km udaljena od pravog puta. Sa svake strane puta bilo je mesta
za skladištenje kontejnera. Katunayake zona je ubrzo bila popunjena, i uprava (Free Zone
Authority) je uskoro morala da planira drugu zonu u Biyagama, i treću u Koggala. Međutim
građenje druge zone je počelo sa zakašnjenjem, pa su neki investitori odlučili da ne iznajme fabrike,
zato što nijedna nije bila na raspolaganju, ili zato što su raspoložive bile suviše male. Odbor za
investiranje slobodne zone (BOI) pažljivo je nadgledao strategiju i pokušao da sačuva dugotrajno
rešenje. Uzeli su zajam za razvitak luke Kolombo, čineći je sposobnom za isplovljavanje i
uplovljavanje brodova prethodno poznatim samo u starijim lukama u severnoj Americi, Hong
Kongu, singapuru... Pored potrebne nabavke krana za teške poslove i veštih pregovora sa
157
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
sindikatom lučkih radnika, BOI je stvorila pouzdanu službu isporuke za slobodne zone i
rukovođenje morskom lukom na indijskom kontinentu. Sve ovo je bio deo izvozne strategije BOI.
BOI je, takođe, favorizovala tehnologiju visoke industrije i ohrabrivala tehničku obuku u školama.
Sistem slobodne zone produžio se do 1992., kako bi ohrabrio firme da investiraju izvan tri postojeće
slobodne zone u zemljoradničkom kraju. Ovo je urađeno novim desetogodišnjim oporezivanjem
odmora investitora, čak iako su već imali fabriku unutar slobodne zone.
Kao i Mauricijus i Dominikanska Republika je pre 1970. uglavnom bila poljoprivredna zemlja sa
veoma malo industrije ili industrijske veštine. Sedam miliona stanovnika izvozilo je nešto šećera,
boksita, feronikla, zlata i srebra. Međutim, siromaštvo je bilo rasprostranjeno, a socijalna služba
siromašna. Od 1967, do 1978. vlada je pokušavala da sprovede politiku uvozne substitucije, da
redukuje uvoz, dok je ohrabrivala izvoz. Pošto je otkrivena na drugim mestima, ova strategija nije
uspela. Birokratska restrikcija, upotrebljena da uspori uvoz, nije neutralizovala nijedan značajan
program za poboljšanje izvoza. Prva slobodna zona otvorena je 1969. u La Romana. To je
zajednički projekat između vlade i Gulf & Western America Corporation. Međutim, do 1971.
osnovano je samo 6 firmi. Ovo je bilo glavno rpiznanje siromašnog investicionog podsticaja. Ipak,
druga slobodna zona je otvorena u San Pedro de Macoris, koja je bila javno vlasništvo. Trećom, u
Santjagu, takođe javno vlasništvo, upravljali su direktori, koji su kontrolisali firme za zakup. Od
1976. do 1987. otvoreno je jos 12 slobodnih zona i ukupan broj investitorskih firmi raste do 224.
Dvanaest slobodnih zona zapošljava ukupan broj od 30.737 radnika, od toga: 2.126 duvanskih
radnika i 1.379 električara. Preostali radnici radili su sa hranom, kpžom, plastikom, staklom,
instrumentima, i u sektoru za papir. Do 1988. postojalo je 16 slobodnih zona u Dominikanskoj
Republici, zapošljavajući približno 259.000 ljudi. Danas postoji 40 sličnih zona koje zapošljavaju
izuzetno visok broj radnika. Ovaj razvitak se održavao zahvaljujući raznolikosti izvozne strategije
od strategije vlade. Prvo, Svetska banka je napravila izuzetak pozajmivši oko 25 miliona dolara
Centralnoj banci, sa izričitim uslovima, kao što je davanje zajma provincijskim bankama u
minimalnim ratama za preduzimače u slobodnoj zoni. Ovo je ubrzalo razvoj novih zona. Drugo,
postalo je očigledno da javno vlasništvo i rukovodioci nisu bili dinamični iz nekoliko razloga.
Napad i od strane države i vlasnika fabrika, dovodili su do štrajka i nemira u mnogim slobodnim
zonama. Dalje, strani vlasnici jedne zone privukli su kritike, posebno što je najvažnija komponenta
bila Američka, i end-market za većinu robe bili su takođe iz USA. Do 1981. godine 73% celokupne
investicije u slobodnim zonama bilo je iz Amerike. Vlada DR usredsredila je svoju podršku na
lokalne i privatne vlasnike slobodnih zona. Treće, DR nije radikalno primenila svoju politiku prema
slobodnim zonama tokom godine. Ovo ponovno uverava investitore u dugoročnost te politike.
158
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Meksiko je veoma upečatljiv primer sa svojim specifičnim tipom slobodnih zona Maquiladoras,
koje imaju veliki uticaj na ekonomiju cele države. Na severu Meksika šezdesetih godina rast
nezaposlenosti kretao se od 50 do 90%. Richard Bolin (WEPZA) je 1964. godine projektovao plan
za smanjenje nezaposlenosti kroz formiranje industrijskih slobodnih zona duž granice sa SAD „the
twin-plant concept“. Koncept je predvideo formiranje fabrika u vlasništvu SAD firmi, raspoređenih
svaka sa druge strane granice. Fabrike bi delile proizvodnju, koristeći jeftinu radnu snagu sa
meksičke strane, čime bi svoje proizvode učinile konkurentnim na tržištu Amerike. Početak rada
Maquiladorasa vezuje se za 1965. godinu, od kada imaju eksplozivni razvoj. Godišnji rast
upočljenosti u zonama kretao se oko 10% u odnosu na 2% u ostalim delovima države. Time je ovaj
projekat postao važan ne samo za regionalnu zonu uz granicu sa USD, već i za celu državu. Od
1965. godine sa 50 malih zona njihov broj je 1985. godine dostigao oko 800, kada je 1900
preduzeća upošljavalo oko pola miliona radnika. Do kraja XX veka broj upošljenih dostigao je
skoro 2.000.000, prevazilazeći sve prognoze (1.300.000 – prognoza iz 1994. god Alonso, Carrillo
and Contreras).
Tabela br. 15. : Indikatori poslovanja slobodnih zona u Meksiku 1970-1993.
Broj
fabrika
Granične
(%)
Unutrašnje
(%)
Br.
upošljenih *
Granične
(%)
Unutrašnje
(%)
Proizvodnja
**
1970
1975
1980
1985
1990
1993
120
454
620
760
1 938
2 172
n.a
n.a
n.a
88.4
76.2
72.5
n.a
n.a
119.5
11.6
23.8
27.5
20.3
67.2
89.2
212.0
460.3
541.0
n.a
n.a
10.8
88.1
76.1
72.7
n.a
n.a
n.a
11.9
23.9
27.3
n.a
n.a
1.08
5 080
14 100
23 190
159
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Cena rada
***
n.a
0,84
n.a
1.38
1.78
2.51
n.a = nedostupno; * hiljade ; ** hiljade dolara; ***dolar po satu
Izvor: INEGI, Estadiscital de la industria Maquiladora, SECOFI, Mexico (several years) –
CIEMEX-WEFA, Maquiladora Industry Analysis, Bala Cynwyd, September 1992
Osnovni indikatori poslovanja maquiladorasa 1970/93, pokazuju da su, što se tiče slike
spoljnotrgovinske razmene, maquiladorasi generisali najveći rast uvoza i izvoza (sa izuzetkom
naftne industrije). Izvoz iz zona bio je oko US$ 2.5 milijardi. Prema odredbama Carinskog zakona
Meksika (član 321), dozvoljena je nabavka bez plaćanja carina za repromaterijale i opremu za
proizvodnju, ukoliko lokacija fabrike nije dalja od 20 km od granice sa SAD. Preduzeća su u
obavezi da izvezu celokupnu proizvodnju. Dozvoljeno je
preduzećima. Maquiladora mogu biti definisani
100% stranog vlasništva nad
kao potpuno izvozne proizvodne zone (Free
Export Processing Zone), koje su potpuno opravdale svoje formiranje. USA firme su preselile svoje
proizvodnje preko granice sa Meksikom, General Electric je osnovao 14 preduzeća u šest gradova;
Guadelajara, 2.000 kilometara južno od El Pasa, postala je Meksička Silikonska dolina (Mexico”s
Silicon Valley), gde IBM, Hewlett-Packard, Wang i ostale firme sklapaju kompjutere za američko
tržište.
U SAD program slobodnih zona (Foreigh Trade Zone, FTZ) datira još iz 1934.god. Svaka savezna
država ima svoje slobodne zone i pozone, javne i privatne. Proizvodno su orijentisane i u njima se,
uglavnom, proizvodi i montira ona roba, koja sadrži uvozne komponente (automobili, kompjuteri i
sl.). Carina na uvozne komponente se plaća tek u slučaju prodaje na domaćem tržištu. Kvote se ne
primenjuju na robu u zoni, a moguća je i transformacija robe u zoni u nekontigeni proizvod.
Uvezena i izvezena roba SAD porekla, ne podleže državnim i lokalnim porezima. U SAD postoji
256 zona i 444 podzone. U okviru ovih zona posluje 2800 firmi koje zapošljavaju oko 350.000
radnika. Pojedinačne kompanije mogu, takođe, da prijave kod Privredne komore SAD teritorije na
kojima se nalaze njihovi objekti, a ta teritorija može da funkcioniše kao podzona. Takav je primer
DELL computer corporation, čije fabrike posluju u više podzona u Meksiku i Severnoj Americi.
Dell je razvio poseban program trgovine, koji podrazumeva da se na robu plaća carina samo kod
isporuke na domaćem tržištu, dok se na izvoznoj destinaciji dažbine ne plaćaju.
160
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Slobodne zone u SAD su 1999.god. ostvarile promet od 173.6 milijardi USD. Izvoz je te iste godine
iznosio 16.8 milijardi USD. One se tretiraju kao zone izvan carinskog područja SAD, gde strana i
domaća lica mogu obavljati privredne delatnosti kao što su: skladištenje, izlaganje, sastavljanje,
proizvodnja i prerada, ne podležući formalnim postupcima carinske deklaracije, plaćanja carinskih
dažbina i plaćanju poreza. Zone SAD su organizovane preko Nacionalnog udruženja slobodnih
zona (NAFTZ). Udruženje ima oko 800 predstavnika slobodnih zona i cilj da razvija slobodne zone
i njihovo korišćenje kao sastavne instrumente međunarodne trgovine SAD, da pobolšja
komunikaciju između vlade SAD, zona i njihovih korisnika, kao i modernizuje propise i zakone koji
regulišu rad zona. Pravni status zona u SAD baziran je na Zakonu o slobodnim zonama (1943..god.
19 U.S.A. 81 a-u), propisima Odbora slobodnih zona (15 CFR deo 400), koji daje dozvole za rad
slobodnih zona i nalazi se kao nezavistan organ u okviru Ministarstva trgovine SAD, kao i člana
Carinskog zakona Uprave carina SAD (19 CFR deo 146). Dozvoljene su mnogobrojne delatnosti u
zonama. Roba koja ulazi u zonu, može biti: sastavljena, ispitana, uzrokovana, ponovo etiketirana,
ponovo pakovana, izložena, popravljana, obrađena, pomešana, očišćena, skladišćena, proizvedena,
reciklirana, uništena i prerađena. Postoji više različitih tipova slobodnih zona FTZ, kao što su zone
opšte namene (General purpose zone GPZ), u kojima se obavljaju sve delatnosti.
Cilj programa FTZ je stimulacija privrednog rasta i razvoja SAD. Globalizacijom dolazi do
povećane konkurentnosti među nacijama, tako da je program zona SAD namenjen povećanju
američke konkurentnosti stimulisanjem različitih kompanija da ulažu, proizvode i prošire svoje
poslovanje u SAD.Carine se u zoni plaćaju na repromaterijale i komponente, a ne na gotov
proizvod, tako da se roba, proizvedena u zoni, stavlja u povoljni položaj. Kada kompanije štede
porez i povećavaju kapital lociranjem poslovanja u zonama, država ima višestruke koristi:
stimulisan je privredni rast i razvoj; privlačenje stranih invesicija; povećanje zaposlenosti u oblasti
proizvodnje, pratećih dobavljača i pružanja usluga, i, na osnovu toga, povećanje poreske osnovice.
Zone su samofinansirajući instrument, koji državu ne košta a omogućava investiranje, pogodnosti
za industriju i trgovinu. Za kompanije koje se oslanjaju na SAD u međunarodnoj trgovini, program
FTZ omogućuje poboljšanje konkurentne pozicije u odnosu na konkurente u inostranstvu, naročito
kroz pogodnost odlaganja, smanjenja ili ukidanja carina unetih u zonu i raznih pogodnosti, kao što
su odlaganje plaćanja carine (ne postoji vremensko ograničenje skladištenja robe u zoni),
smanjenje carine (korisnicima je odobreno da izabeu status robe u zoni). Status robe određuje
carinsku stopu za promet u SAD, tako da korisnici mogu da izaberu nižu carinsku stopu u
slučajevima kada je stopa na inostrana uložena sredstva uneta u zonu, veća od stope za gotov
161
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
proizvod, što na kraju omogućava smanjenje iznosa carine koji treba platiti). Dalje pogodnosti su:
ukidanje carine tako što se carina ne plaća za robu koja se iznosi iz zone, ukidaju se i carine za robu
koja nije potrošena, škartirana, rasturena ili uništena u zoni; ukidanje plaćanja carine ponovnom
izvozu – ne plaćaju se carine u celom procesu, tako da se ne koristi složeni institut povraćaja carina;
ne plaća se carina na rad, režiju, i profit u zoni – isključuju se troškovi zone za preradu ili
proizvodnju, osnovne troškove i profit; porezi – uvezena materijalna dobra i izvozna SAD porekla
ne podležu državnim i lokalnim porezima po vrednosti; kvote se ne primenjuju na unetu robu u
zone a moguća je i transformacija robe u zoni u nekontigeni artikal; prelaz robe iz zone u zonu je
dozvoljen kao i razne pogodnosti (korišćenje prednosti objedinjenog pružanja usluga u špediciji,
carinjenju, pretovarima i transportu itd.). Tretman stranih i domaćih kompanija je isti a opšte
pogodnosti slične našem Zakonu o slobodnim zonama, uz tačno definisane pogodnosti u oblasti
poreske politike i rada, režije i profita u zoni. Slobodne zone u Americi su veoma efikasne. To
dokazuje rezultat stalnog rasta izvoza kompanija koje posluju u okviru njih.
Rezultati izvoza Slobodnih zona koje posluju u SAD prikazani na slici br. 8.
20
17,5 17 17,3 17 17,3 17
15
15
16,3
12,5 12,512,5
11,2 11,6
10
7,5
4,2
5
1 1,2 1,4
5
milijarde USD
5,9
2 2,5
2013.
2012.
2011.
2010.
2009.
2008.
2007.
2006.
2005.
2004.
2003.
2002.
2001.
2000.
1999.
1998.
1997.
1996.
1995.
1994.
1993.
1990.
0
Slika br. 8: Izvoz iz slobodnih zona SAD (Foreigh Trade Zones)
Izvoz: NAFTZ, www.naftz.org
Upečatljive podatke o uspešnom poslovanju korisnika u slobodnim zonama daje Uprava slobodnih
zona Amerike za 2001. godinu (63rd Annual Report of the Foreigh-Trade Zones Board to the
162
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Congress of the United States for the fiscal year ended September 30,2001). Vrednost
spoljnotrgovinske razmene u zonama i podzonama dat je u Tabeli br. 16.
Tabela br. 16: Spoljnotrgovinska razmena u slobodnim zonama SAD
Slobodne zone SAD (Foreign Trade Zones)
2001.
2002.
Zone opšte namene (General-purpose zones)
29.5
28.2
Podzone (Subzones)
195.7
209.9
UKUPNO
225.2
238.0
milijardi US$
Izvoz stranih kompanija iz proizvodnih pogona dostigla je $15.4 milijardi u oblasti prerade nafte,
automobilske industrije, kompjuterske tehnologije i elektronike. Statistički pregled Nacionalnog
udruženja pokazuje uporednu statistiku za period 1997-2001. godine u poslovanju FTZ, koja
pokazuje stvarni rast svih parametara u poslovanju preko zona. Broj zona se uvećava iz godine u
godinu, tako da sad postoji preko 265 zona i 220 podzona. Prethodni podaci ilustruju razvoj
slobodnih zona Amerike, čija uprava godišnje prosečno dobija oko 200 zahteva za formiranje novih
zona i podzona. U ovom trenutku 24 države USA poseduju slobodne zone. Zahtevi za formiranjem
rastu, promet je $225 milijardi i uposlenost je dostigla broj od 330.000 radnih mesta. Izvoz iz zona
je 19 milijardi USD, dok uvoz u zone čini 60% ukupnog uvoza SAD.
Afričke zone reprezentovano predstavlja Nigerija, u kojoj je 1996. godine osnovana jedna od
najuspešnijih slobodnih zona u Africi – ONNE Oil and Gas Free Zone. Izgrađena je na osnovu
postojećeg strateškog položaje zemlje kao jedne od vodećih u svetu u oblasti proizvodnje nafte i
gasa. Smeštena u srcu Niger Delta regiona, postigla je uspeh zahvaljujući uskoj saradnji između
vlade i potencijalnih korisnika zone, veoma dobrom menadžmentu koji kombinuje učešće
društvenog i privatnog sektora, pristup drumskim, železničkim, morskim i vazdušnim
saobraćajnicama i povoljnom strateškom položaju – centar zbivanja vezanih za sektor nafte i gasa u
sub-saharskoj Africi.
Ono što zona nudi korisnicima kao podsticaje i pogodnosti za poslovanje je sledeće:
163
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
 100% oslobađanje od poreza;
 100% repatrijacija kapitala;
 100% vlasništvo stranih kompanija;
 mogućnost veoma lakog zapošljavanja stranih državljana;
 oslobađanje od poreza na korporativni i lični prihod;
 duty free status u okviru slobodne zone.
 Do sada je u zonu privatni sektor uložio više od 300 miliona USD, dok je direktna
investicija Ministarstva trgovine 12 miliona USD.
U Egiptu postoji sistem slobodnih zona, među kojima su najveće u Aleksandriji i Suecu. U njima
su odobrena 722 projekta i otvoreno je 74.000 radnih mesta, pri čemu ukpne investicije iznose 12.5
milijardi US dolara. U Sokhni, 40 km južno od Sueckog zaliva na Crvenom moru, vlada je
obezbedila 9.000 hektara zemljišta za ekonomski i industrijski razvoj. Ova teritorija je Suez Special
Economic Zone (SSEZ). U direktnom okruženju je Luka Sokhna i logistički centar koji nudi
izuzetne uslove za manipulisanje tečnim i rasutim teretom, kontejnerima i opštim teretima.
Slobodne zone nude stranim kompanijama lak pristup egipatskom, severno-afričkom i tržištu
Srednjeg Istoka.
Osnovne pogodnosti su:
 dozvoljeno 100% vlasništvo stranog ulagača;
 one-stop shop – lokalne vlasti i Vlada pružaju sve vrste pomoći u procedurama oko
dobijanja dozvola, potvrda, dobijanja zemljišta, itd.;
 logistička podrška – pojednostavljene usluge luka, aerodroma;
 pristup izvorima gasa, struje, vode, telekomunikacija, itd.;
 oslobađanje od poreskih dažbina;
 oslobađanje od carinskih dažbina na opremu;
 nema ograničenja po pitanju repatrijacije profita, niti kontrole stranih valuta;
 vrlo iskusna i jeftina radna snaga;
 nema ograničenja na prodaju robe u Egiptu;
 vodi se računa o zaštiti životne sredine u svim tipovima industrije.
164
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Slobodne zone u Dubaiu su poprimile veliki broj oblika. Od početne ideje bezcarinskog režima
danas se pod pojmom slobodne zone mogu podrazumevati svi oblici beneficija koji rezultiraju
privlačenjem kapitala. karakterističan je primer razvoja različitih tipova savremenih slobodnih zona
u jednoj državi, u Dubaiu:
Slika br. 9: Satelitski snimak Jebel Ali zone Dubai
Jabal Ali (Jebel Ali Free Zone, Dubai) slobodna zona je najstarij u Dubaiu; osnovana je 1985.
godine za 16 preduzeća u blizini dve luke i velikog aerodroma, i sada zauzima oko 100 kvadratnih
kilometara izgrađenog i infrastrukturno opremljenog zemljišta. U njoj posluje oko 3500 preduzeća
iz 100 država sveta. Od toga 28% dolazi iz Azije; 35% sa Srednjeg istoka, 27% iz Evrope i ostale
iz Amerike. Glavne kompanije su Acer, Black & Decker, Compaq, Daewoo, GAP, Honda, Johnson
& Johnson, Nestle, Nissan, Nivea, Packard, Xerox, Nokia, Daimler Chrysler, Toshiba itd. Oko 220
kompanija je u oblasti proizvodnje i njihov udeo u ukupnom investiranju u zoni je veći od 50%.
Glavni su izvor upošljavanja u celom Dubaiu. Dozvoljene su sve trgovačke, uslužne i proizvodne
aktivnosti.
Pogodnosti za poslovanje koje nudi Jebel Ali Free Zone, Dubai, najbolje su na svetu, i one su razlog
za njen veliki uspeh:
 mogućnost 100% stranog vlasništva;
 bez poreza na dobit korporacija na 50 godina sa mogučnošću produženja;
 100% repatrijacija kapitala i profita;
 bez poreza na dohodak (corporate and personal income tax);
 slobodno devizno poslovanje;
 bescarinski režim poslovanja;
 obezbeđene sve vrste poslovnih usluga;
165
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
 priključak na tržište od 2 milijarde stanovnika;
 moderna i efikasna komunikaciona sredstva;
 bez ograničenja u zapošljavanju radne snage;
 obezbeđena infrastruktura i priključci na komunalije;
 obezbeđena putna mreža (luka, aerodrom).
Dubai Internet siti (Dubai Internet City), slobodna zona, osnovana je 2000. godine sa 400 hektara
zemljišta, 25 kilometara od aerodroma, kako bi ponudila transnacionalnim kompanijama u oblasti
kompjuterske i telekomunikacione tehnologije globalno i lokalno poslovanje sa značajnim
prednostima.
Oko 400 kompanija (Microsoft, Oracle, HP,IBM,Compaq, Dell, Siemens, Canon, Logica, Sony
Ecricsson i Cisco) je za tri godine uposlilo 8500 radnika u oblasti visokih tehnologija, razvoja
softvera, poslovnih servisa, www i E-komerca, konsultativnih agencija, edukacija i treninga,
prodaje i marketinga i raznih poslovnih usluga.
Pogodnosti za rad u Dubai Internet City su:
 One-Stop shop za poslovne i ostale potrebe;
 obezbeđena poslovna potrebna infrastruktura;
 obezbeđena infrastruktura visoke tehnologije;
 mogućnost 100% stranog vlasništva;
 liberalizovani zakoni i propisi za poslovanje.
Medija zona (Dubai Media City) je osnovan 2001. godine na 30 hektara prostora, sa namerom da
pospeši poslovne aktivnosti u oblasti elektronskih medija, emitivanja programa, produkcije, Public
Relations, propagande, agencija za upošljavanje, muzike, izdavaštva, marketinga, novinskih
agencija, istraživanja, itd.
Park zlata i dijamanata (Gold & Diamond Park, Dubai), formiran je 2001. godine kao jedinstvena
slobodna zona, sa trgovinom, dizajniranjem, proizvodnjom, razvojem zanatstva zlatnog i
dijamantskog nakita. Jedino u ovoj slobodnoj zoni je dozvoljena prodaja na malo.
166
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Slobodna zona Aerodrom Dubai (Dubai Airport Free Zone) osnovana je 1996. godine na 120 ha
pored internacionalnog aerodroma Dubai, kao prostor, u kome će, jednim zadržavanjem, moći da se
ostvare sve poslovne i lične potrebe u uslugama, tehnološkoj podršci, infrastrukturi, uz laku i brzu
carinsku proceduru. Ovo uključuje sve vrste servisa, smeštaja, medicinske zaštite, bankarske usluge,
usluge osiguranja i zaštite, imigracione i carinske servise, poštanske usluge, turističke agencije,
rekreacione zone, kao i bescarinske prodavnice.
Naučni park slobodna zona Dubai (Dubai Knowledge Village Free Zone), omogućava formiranje
obrazovnih i trening institucija, i predstavlja centralni stub strategije razvoja ka naučnoj i
visokotehnološkoj ekonomiji, koja zahteva visokoobrazovane kadrove. On prestavlja deo vladinog
projekta ka razvoju moderne ekonomije (Dubai Technology and Media FREE Zone, TECOM), koji
koristi koncept E-obrazovanja u post univerzitetskom obrazovanju. U zoni se razvijaju aktivnosti
internacionalnih instituta i programa, menadžment razvojnih centara, naučnoistraživačkih instituta,
razvojnih i inovatorskih centara itd.
Slobodna zona automobila (Dubai Cars Automative Free Zone) formirana je 2000. godine, da
pospeši trgovinu i reeksport automobila država iz azijskog i afričkog kontinenta. Omogučava sve
vrste pogodnosti u oblasti trgovine, koje uključuju promenu vlasništva u zoni i oslobađanje od
plaćanja carinskih i poreskih troškova.
Posebna slobodna zona (Dubai Metals Commodities Free Zone), formirana je 2002. godine na
300 hektara zemljišta u Dubaiu, za proizvodnju, usluge i trgovinu plemenitim metalima. U zoni je
investirano u kapacitete za proizvodnju, razvoj zanatstva i uvoz/izvoz plemenitim metalima.
Slobodna zona Silikonska oaza (Dubai Silicon Oasis Free Zone, Dubai), je najnoviji projekat
slobodnih zona u Dubaiu. Namera je da se na 600 hektarazemljišta privuku kompanije iz
poluprovodničke
proizvodnje
i
visokih
tehnologija
u
elektronici
(mikroelektronike
i
ortoelektronike). Ovo je prvi namenski osnovan park za poluprovodničku industriju, zasnovan na
prognozi da će industrija poluprovodnika i elektronskih delova porasti od $260 milijardi, na $1.900
milijardi, do 2005. godine.
U sledećem periodu planiraju se namenske slobodne zone: Slobodna zona tepiha (Dubai Carpet
FZE); auto delova (Dubai Auto Parts City FZE); mašina i kamiona (Heavy Eqpt.&Trucks FZE);
167
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
cveća i biljaka (Dubai Flower Center FZE); zdravstvena slobodna zona (Dubai Health Care City
Zone); tekstilna (Dubai Textile Village FZE), itd.
Sve ove slobodne zone različite namene, formirane su u poslednjih pet godina i predstavljaju
moderan pritup razvoja slobodnih zona u svetu. Cilj predstavljanja u radu je da pokažu kakve sve
oblike može poprimiti ideja o formiranju zona specijalnih pogodnosti za poslovanje.
Pre samo pet godina, Dubai je bio naselje ribara na obalama Golfskog zaliva. Pogrešna je teža da je
eksploatacija nafte napravila “zlatni grad” od ribarskog naselja, već skup različitih činilaca, kao što
su pravilno iskorišćen geografski položaj na raskrsnici kopnenih i morskih puteva i, iznad svega,
pametno vođena politika privlačenja direktnih stranih investicija. Dana s je Dubai država, i grad, i
morska luka, a iznad svega slobodna zona poslovanja koja omogućava razvoj novih radnih mesta za
veliki broj inostranih država. Radnici iz celog sveta, naročito iz Indije, Pakistana i Kine nalaze svoje
zarade u slobodnoj zoni Dubai. Ovaj primer bih naročito istakao baš iz razloga što je na mestu
sadašnjeg živog razvoja pre samo pola veka bila peščana dina. Ovde je ideja slobodnih zona
doživela svoj puni trijumf.
Jedan od najcenjenijih listova koji se bavi ekonomskim temama, časopis “Direktne strane
investicije” (ForeighDirectInvestment), u broju iz juna 2003. ukazuje na primere efikasnih
slobodnih zona u svetu.
 Dubai Jebel Ali Port & Free Zone u UAE, upošljava 50.000 radnika i ima ukupan promet od
10 milijardi US dolara sa 2200 licenciranih korisnika;
 China Hong Kong Free Port, je postala najveći svetski konterenski terminal sa najvećim
prometom brodova i najmanjom cenom lučkih usluga;
 Panama Colon Free Zone, koja je najveća trgovačka zona na zapadnoj hemisferi, ima oko
500 korisnika sa svih strana sveta. Oko 80% trgovine Paname obavlja se u zoni koju
popularno nazivaju “srce svetske komercijale” (“el corazon del comercio mundial”);
 Singapore, je postao glavni svetski trgovački centar i najveća slobodna luka, kao i treći
centar petrohemije;
 Mauritius Free Zone, je na malom izolovanom ostrvurazvila proizvodne aktivnosti i
neuposlenost države od 20% u 1970. svela na 1-3%;
168
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
 China Tianjin Port Free Trade Zone, je privukla 5 milijardi US dolara investicija iz 94
zemlje širom sveta;
 Nigeria Onne Oil & Gas Free Zone, sa 76 licenciranih korisnika u prvih pet godina rada
uposlila 4700 radnika, sa investicijama od 312 miliona US dolara;
 Turkey”s free trade zones, sa ukupnim obimom spoljne trgovine od 14 milijardi US dolara i
3000 korisnika, jedan su od najuspešnijih primera;
 Sri Lanka”s EPZ, generiše 95% izvoza cele države;
 Malazsia”s EPZ, je imala promet 2.3 milijardi US dolara i u njoj se nalazi 10% proizvodnje
televizora u svetu.
Posmatrajući navedene primere kao i poslovanje svih zona u svetu, dolazi se do zaključka da ove
mogu biti veoma efikasan instrument za ispunjenje ciljeva osnivača zona. Države koje su pravilno
primenile i imale viziju korišćenja slobodnih zona, imale su dinamičniji razvojni put od ostalih.
Dvostruko je veća stopa razvoja proizvodnje i trgovine u slobodnim zonama u odnosu na ostali deo
države. Slobodne zone su pomogle brojnim zemljama u razvoju uključenje u globalizovanu
ekonomiju i trgovinu, što naročito dokazuju ekonomije Meksika i više Azijskih država.
Efikasne i korisne su one slobodne zone koje nude slobodan ulaz i izlaz roba i usluga, jednostavne
procedure za početak poslovanja, jednostavne carinske procedure, carinska i poreska oslobađanja,
fiskalne podsticaje (oslobađanje od PDV-a, poreza na dobit, dohodak, imovinu, lokalne poreze itd),
finansijske podsticaje (sloboda repatrijacije kapitala, profita i dividendi kao i preferencijalne
kamate), infrastrukturne podsticaje (niske zakupnine, jeftini servisi itd), olakšan, brz i jeftin
transport, deregulaciju rada i radnih odnosa kao i sve vrste dodatnih olakšica. Efikasne i korisne su
one slobodne zone koje se nalaze na dobrim lokacijama, potpuno infrastrukturno opremljene, sa
stabilnim političkim okruženjem, obučenom radnom snagom, dobrim marketingom, efikasnim
servisima
i
logistikom,
tehnološki
novim
informacionim
tehnologijama
i
efikasnim
telekomunikacijama, uskim specijalizovanim usmerenjima i razvijenom sinergijom sa okruženjem.
Efikasne i korisne su one slobodne zone, koje uspeju da privuku strane investitore iako matična
država ne predstavlja uobičajno mesto gde strane investicije dolaze. Veoma je važno da slobodna
zona bude efikasna za državu domaćina, ali i za investitore. Potrebno je pažljivo odvagati paket
mera i povlastica koje omogućavaju dobrobit i državi i korisnicima slobodne zone. rešenje je u
tome, da država treba da se odrekne svojih prihoda onda kada ih nema i da posebnim povlasticama
privuče direktne strane investicije koje će doneti nova radna mesta i savremenu tehnologiju. Kasnije
će država na indirektan način obezbediti prihode (posle isteka vremena beneficija, kroz aktiviranje
169
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
zaleđa nabavkom sirovina, usluga i roba široke potrošnje itd.). Korisnici će ostvariti veću dobit u
kraćem periodu na druga mesta za investiranje, i na taj način ispuniti svoj cilj.
Da bi se dobile efikasne slobodne zone potrebno je da država ima osmišljenu strategiju razvoja zona
i odgovarajuću izvršnu organizaciju (uprava), da tu strategiju sprovede u delo. Da bi zone bile
efikasne potrebno je da generišu sve vrste poslovanja (najbrže se koncentrišu elektronska i tekstilna
industrija, ali i najbrže odlaze iz zona), da omoguće dolazak složenijih proizvodnih i tehnoloških
procesa; omoguće aktiviranje zaleđa i obrta kapitala sa matičnom državom i ostvarenje pravednih
odnosa između poslodavca i radnika.
Navedeni primeri odabranih slobodnih zona pokazuju efikasnost koju institut slobodnih zona može
da pruži pri realizaciji ciljeva države u ekonomskom razvoju. Proučavanje i analiza poslovanja
pojedinih zona kao i različitih rešenja koje države primenjuju, dovodi do zaključka da, polazeći od
opštih principa stvaranja prostora sa posebnim pogodnostima za poslovanje, svaka država treba da
projektuje svoj koncept u zavisnosti od specifičnosti i stepena razvoja ekonomije.
Ključne ekonomske koristi od slobodnih zona mogu se sažeti u nekoliko oblasti:
 efikasno i brzo kreiraju nova radna mesta (direktna i indirektna),
 privlače direktne strane investicije,
 omogućavaju tehnološki transfer i preraspodelu znanja,
 uspešan su instrument za restrukturiranja privreda u tranziciji
 podižu BDP država (0.52% po podacima istraživanja IFC Intenational Finance
Corporation, članice World Bank Group, autora JP Gauthiera, 2006, www.ifc.org)
 povećavaju izvoz država (24% svetskog izvoza odvija se preko slobodnih zona)
 predstavljaju efikasne logističke centre u međunarodnom transportnom lancu
 razvijaju lokalnu infrastrukturu (putevi, struja, voda, gas itd.)
 usmeravaju međunarodnu trgovinu u regularne tokove (pojačana carinska kontrola)
 imaju pozitivan uticaj na privredno okruženje (uticaj na domaću ekonomiju).
170
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
8. STRANA I ZAJEDNIČKA ULAGANJA U
SLOBODNIM ZONAMA
8.1. Otvorenost slobodnih zona za strana i zajednička ulaganja, kao i
motivisanje stranih ulagača da ulažu u proizvodnju u slobodnim zonama
U suštini slobodne zone su otvorene za strana i zajednička ulaganja stranih i domaćih firmi u njima.
Znači, tu ne bi trebalo da postoje bilo kakve prepreke ili ograničenja koje bi ove tendencije
suzbijale ili ovakve aktivnosti sužavale. Mogu se pojaviti određena ograničenja koja se više odnose
na vrstu delatnosti u slobodnoj zoni i s tim u vezi na vrstu stranih ulaganja.
Suprotno, može se reči da postoje vrlo izražene tendncije koje idu za tim da stimuliraju strana
ulaganja u slobodnim zonama putem mnogih privilegija i pogodnosti koje se daju stranim
ulagačima i njihovim ulaganjima ili čak u zajedničkim ulaganjima.
8.2. Strana ulaganja u srbiji, kao faktor razvoja domaće privede
U sadašnjem privrednom momentu, prelaska domaće privrede na nove tržišne uslove privređivanja,
posebno je značajan faktor stranih ulaganja u domaću privredu, a time i u srpske slobodne zone i to
iz više razloga. Neki od tih razloga bi svakako bili, oživljavanje domaće proizvodnje uvozom
modernih tehnologija, što bi dovelo do veće i savremenije i kvalitetnije proizvodnje, sa većom
automatizacijom i proizvodnjom daleko kvalitetnijih proizvoda. Ovo bi dovelo i do većeg
zapošljavanja domaće radne snage, razvoja infrastrukture, izgradnje novih saobraćajnica,
unapređivanja transporta i brže i jefinije dopreme robe do mesta destinacije.
Nesumnjivo, strana ulaganja u našu privredu, a time i u srpske slobodne zone, dovešće do snažnog
razvoja domaće privrede i razmaha preduzetništva u nas. Usvajaće se nove ideje, novi tehnološki i
menadžerski postupci u savremenom proizvođenju i plasmanu roba. To će delovati posebno
povoljno u ruiniranoj privedi
naše zemlje, razorenoj ratnim razaranjima NATO agresora i
ekonomskim sankcijama međunarodne zajednice, što će putem stranih ulaganja u našu privredu, pa
i naše slobodne zone, doprineti da se privreda što pre oporavi i što pre povrati u međunarodne
privredne tokove.
171
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Strana ulaganja u našu privredu i slobodne zone će se odraziti i na ekonomski razvoj čitave
privrede, dovešće i do većeg zapošljavanja, kao i bolji standard stanovništva.
Sa pravom se očekuje, da će posle ukidanja zabrane investiranja i stranih ulaganja u Srbiji od strane
međunarodne zajednice (sada povodom situacije na Kosovu), strana ulaganja u našoj zemlji i
slobodnim zonama odvijati na više načina i to: putem samostalnih ulaganja stranaca u domaću
privredu, osnivanjem svojih preduzeća i društava, kako onih u slobodnim zonama tako i onih van
„kapija“ srpske slobodne zone, kao i putem direktnih ulaganja u slobodnim srpskim zonama.
Pored toga, strano lice može da ulaže i u objekte prilikom dobijanja koncesija za iskorišćenja
drugih prirodnih bogatstava i sl. što je od posebnog interesa za srpske slobodne zone, a i uopšte od
značaja za sprsku infrastrukturu.
8.2.1. Pravni okviri za razvoj stranih ulaganja u Srbiji
Usvajanjem posebno značajna dva Zakona koji se odnose na oblast stranih ulaganja u našoj zemlji,
u 2002. godini, Zakona o stranim ulaganjima 93 i Zakona o slobodnj zonama, 94 i nakon toga
usvojenih zakona koji se odnose na materiju stranih ulaganja, kao što su: Zakon o
spoljnotrgovinskom poslovanju 95 i Carinski zakon, 96 kao i sa donetim Zakonom o privrednim
društvima 97, stvoreni su daleko povoljniji uslovi za dalji razvoj stranih ulaganja u našu privredu i
srpske slobodne zone.
Međutim, mora se priznati, da i sa donošenjem više zakonskih i podzakonskih propisa, u to veme,
da ova oblast pravno nije baš sasvim bila povoljno rešena za potpuni razvoj stranih ulaganja, kako
onih u srpskim slobodnim zonama tako i izvan „kapija“ slobodnih zona. Moralo bi se još više
učiniti od strane zakonodavca, da i u budućim zakonskim rešenjima i izmenama postojećih zakona,
ne bude više bilo kakvih ograničenja u pogledu obima ulaganja od srane inostranih lica, kao što je
to na primer, slučaj koji je u sadašnjem momentu predviđen napred navedenim Zakonom o
slobodnim zonama. Tako je Zakonom o slobodnim zonama, predviđeno da osnivači zone, strana
93
Službeni list br. 03/02. i br. 05/03.
Službeni list br. 62/06.
95
Sl.glasnik RS br. 36/09., sa kasnijim izmenama i dopunama
96
Sl.glasnik RS br. 18/10., sa kasnijim izmenama i dopunama
97
Sl.glasnik RS. 36/11 i br. 99/11, sa kasnijim izmennama i dopunama
94
172
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
lica koja osnivaju preduzeće za upravljanje zonom, ne mogu imati veći osnivački ulog od 49%.
Moraju se tražiti fleksibilnija zakonska rešenja koja će omogućiti strancima veća ulaganja u sprskim
slobodnim zonama ali i izvan „kapija“ slobodnih zona, a što će doprineti razvoju celokupne
privrede i preduzetništva u našoj zemlji.
Osim napred navedenih Zakona koji se direktno odnose na ovu oblast, od značaja za razvoj stranih
ulaganja, pogotovu kada se radi o transferu deviza je i Zakon o deviznom poslovanju. Međutim,
svakako, osnovni esencijalni u ovoj oblasti je Zakon o stranim ulaganjima koji pruža različite oblike
stranih ulaganja stranim licima koji na adekvatan način štiti prava stranog lica, uz efikasan postupak
prijavljivanja i registracije stranih ulaganja, određujući pri tom sadržinu ugovora o stranim
ulaganjima. Ovaj Zakon daje i određene podsticaje za strana ulaganja, posebno kada se radi o uvozu
opreme, materijala za izgradnju objekata, putem slobodnog uvoza, kao i putem oslobađanja od
plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina.
Takođe, i srpski Zakon o slobodnim zonama, daje niz pogodnosti kada se radi o stranim ulaganjima
u njima,u vidu oslobođenja od plaćanja carine na opremu i reprodukcioni materijal koji se uvozi u
slobodnu zonu u cilju proizvođenja robe namenjene izvozu. I drugi, napred navedeni zakoni su u
funkciji razvoja stranih ulaganja u Srbiji. Tako, na primer, Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju
i Carinski zakon efikasno omogućavaju uvozno izvozne procedure koje se odnose na strana
ulaganja. Srpski Zakon o preduzećima razvija sve oblike mešovitog vlasništva i nove tipove
preduzeća i društava, posebno kada se radi o društvima lica i društvima kapitala, kakve poznaju
napredne razvijene države.
Sa revizijom Zakona o stranim ulaganjima, predviđa se institut koncesija koje se daju stranim
licima, a koja će moći da dobiju koncesiju u trajanju do 30 godina, što uostalom ovaj rok daje i
Zakon o koncsijama u Srbiji, koji omogućava stranim licima korišćenje određenih koncesija, na
određeno vreme i pod određenijm uslovima.
Tako se mogu u perspektivi očekivati koncesije u našoj zemlji koje bi bile u funkciji razvoja
slobodnih zona, izgradnji saobraćajnica, posebno onih koje vezuju slobodnu zonu sa zaleđem,
podizanja i samih slobodnih zona sa izgrađenom infrastrukturom na principima koje daju koncesije.
173
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Nizom zakona, trebalo bi podsticati srana ulaganja pa na primer, davati stranim ulagačima niz
pogodnosti, kao što su: oslobođenje od plaćanja poreza na opremu i repodukcioni materijal, poreska
oslobođenja na dobit i druge stimulacije, kao i davanja nekih drugih beneficija, kredita i sl. što bi
imalo za cilj razmak stranih i zajedničkih ulaganja u nas.
8.2.2. Neke pogodnosti za razvoj stranih ulaganja u Srbiji, a time i u
srpskim slobodnim zonama
Smatram da bi bilo vrlo značajno istaći, da posle prestanka ratnih sukoba u okruženju i ukidanja
neopravdano nametnutih nam ekonomskih sankcija prema našoj zemlji, a takođe i novo
nametnutnih sankcija o zabrani stranih investiranja u Srbiji, javljaju se neke pogodnosti u odnosu na
našu zemlju, koje izuzetno, privlače strance da ulažu u našu privredu i srpske slobodne zone. U te
pogodnosti spadaju podesna geografska lociranost Srbije, kao zemlje u jugoistočnoj Evropi koja se
nalazi na raskrsnici mnogih puteva, koji služe kao veza između Evrope i Azije, severne Evrope sa
južnom Evropom, zapadne sa istočnom Evropom. To će se još više manifestovati, kada se u našoj
zemlji izgradi brza pruga Subotica-Beograd-Niš-Dimitrovgrad, kao i brza pruga Subotica-BeogradBar. Obe ove pruge će imati dalje značajne veze, sa drugim državama u susedstvu. Pored izgradnje
brzih pruga kroz Srbiju, svakako je značajna i izgradnja modernih auto-puteva. Tako se može
očekivati izgradnja auto puta Subotica-Beograd-Bar, kao i auto put Niš-Beograd.
U perspektivi se može očekivati i veća povezanost i iskorišćenost međunarodne reke Dunav.
Dunav, kao međunarodna plovna reka, posebno kao vrlo jeftiniji transportni put dobija sve više u
značaju. To će se pogotovu manifestovati, kada u perspektivi bude izgrađen i kanal Dunav-Zapadna
Morava-Egejsko more, i na taj način, sa već izgrađenim kanalom Dunav-Rajna-Majna dobiće se
vrlo jeftin transportni vodeni put koji će faktički povezivati Zapadnu sa Južnom Evropom.
Pored već istaknutih pogodnosti naše zemje, podesne geografske lociranosti Srbije, koja se nalazi
na raskrsnici mnogih transportnih puteva, trebalo bi istaći i još jedan značajan element koji nije
zanemarljiv, a koji svakako utiče na motivisanost stranaca za ulaganjima u srpsku privredu, a to je
već istaknuti faktor jeftine i stručne radne snage. Ovaj faktor jeftine i stručne radne snage, svakako
je od izuzetnog značaja za motivisanost stranaca da ulažu u srpsku privredu, pa time i u sprske
slobodne zone, jer će imati daleko jeftinije proizvode, proizvedene u srpskim fabrikama i srpskim
slobodnim zonama, nego u takvim istim fabrikama u razvijenim zapadnim državama ili njihovim
slobodnim zonama.
174
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Neosporno je da će sve napred navedne pogodnosti koje naša zemlja daje za strana ulaganja, doći
do punog izražaja sa stabilnijim i političkim prilikama, ne samo na tlu Srbije, gde investira, nego i u
susedstvu Srbije.
Osim napred iznetog, valjalo bi nastojati da naša zemlja u perspektivi obezbedi i pravnu stabilnost i
neizmenljivost propisa i zakona koji se odnose na oblast stranih ulaganja u srpsku privredu i njene
slobodne zone. Ne može se očekivati, razmak u domenu stranih ulaganja u našoj zemlji, ako stranac
nije siguran da mu zakonski propisi, u svakom momentu, ne omogućavaju da on može transferisati
dobit u inostranstvo, da može slobodno i bez ograničenja investirati u proširenje proizvodnje, da
neće poreski i drugi propisi otežati u toj meri njegovu želju za ostajanjem na prostoru Srbije i sl.
Dakle, ne mogu se propisi svaki čas menjati i otežavati položaj stranih ulaganja u Srbiji. Propisi o
stranim ulaganjima moraju biti konstantni i ne mogu dovoditi u sumnju, posle izvesnog vremena,
započetu delatnost stranca u Srbiji i njenim slobodnim zonama, po osnovu njegovih ulaganja.
8.2.3. Podsticaji stranim ulaganjima u Srbiji
Nasuprot, napred iznetom, da propisi ne bi smeli da otežavaju i ugrožavaju strančevu delatnost, po
osnovu stranih ulaganja u našoj zemlji, oni bi trebali da budu stimulativni i čak da pospeše strana
ulaganja u našoj zemlji. Jer, strana ulaganja, pogotovu, posle ukidanja „spoljnjeg zida“ ekonomskih
sankcija prema Srbijii zabrane investiranja u Srbiji, biće snažan faktor razvoja domaće privrede, već
i modernije proizvodnje, većeg upošljavanja domaće radne snage i drugo, što će sve omogućiti i
brži razvoj domaće privrede.
Zakonski propisi, ni u kojem slučaju, ne smeju biti restriktivni za strana ulaganja, nego nasuprot,
liberalni i čak stimulativni. Moraju se pored već datih stimulacija, povlastica oslobođenja od
plaćanja carine i poreza pri uvozu opreme i roba, reprodukcionog materijala, koja su već data našim
pozitivnim propisima, tražiti i neka druga, koja će u odnosu na neke druge zemlje biti daleko
povoljnija i koja će imati za cilj, da privuku što više stranih ulaganja u našu privredu.
Na međunarodnom planu, u poslednje vreme, sve se više stvara zaoštrenija konkurencija na planu
stranih ulaganja i u slobodne zone. Javljaju se zemlje, koje se prosto utrkuju sa drugim zemljama
koje će ponuditi strancima što više beneficija, kako bi oni sa svojim kapitalom što pre došli u
njihovu zemlju. Radi se o svojevrsnom privlačenju stranih ulaganja i stranog kapitala u određenu
175
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
zemlju. Tako je na primer, porast plata u Mauricijusu zabrinuo strane ulagače, ali i državu, koja je
bila prinuđena da predloži uvođenje dodatnih paketa olakšica za strana ulaganja u njihove zone. 98
Lepeza podsticaja stranih ulaganja može se još više širiti, pa se naša država ne sme zadovoljiti sa
već datim podsticajima, sve u cilju što većeg dolaska stranaca i njihovih ulaganja u našu privredu.
Mogućnosti su na tom planu sigurno i veće, nego što su sada date postojećim zakonskim propisima.
Ne može se sve svoditi samo na liberalizaciju uvoza, bezcarinskog i poreskog uvoza opreme i
reprodkcionog materijala za strana ulaganja u slobodnim zonama, a i izvan njih. Nužno je tražiti
dodatna stimulativna zakonska rešenja na planu pospešivanja stranih ulaganja u našu zemlju uz
mnoge druge finansijske, kreditne, poreske, carinske i druge olakšice i beneficije. Moralo bi se, kod
instituta slobodnih zona, u našem privrednom i pravnom sistemu, pored već datih beneficija i
olakšica tražiti i neke druge, kao na primer, oslobođenja od raznih davanja prema društvenoj
zajednici za određni niz godina. Osim toga, kada se radi o slobodnim zonama u nas, koje bi trebalo
da u budućnosti doprinesu većim stranim ulaganjima, većoj proizvodnji, većem upošljavanju
domaće radne snage, većem razvoju preduzetništva, svakako je posebno nužno da se što pre ukine
odredba koja je predviđena čl. 12. Zakona o slobodnim zonama koja predviđa da osnivački ulog
stranog lica pri osnivanju preduzeća za upravljanje zonom, ne može biti veći od 49%. Posebno,
kada se radi o slobodnim zonama, trebalo bi dozvoliti veću slobodu i razmah stranih ulaganja u
njima, bez bilo kakvih ograničenja. Osim toga, ne mogu se propisi u našem pravnom sistemu često
menjati, a time i stutus stranih ulagača često ovim izmenama ugrožavati i dovoditi u nepovoljniji
pložaj, kao što je to bio slučaju u našoj neposrednoj prošlosti, sa datim oslobođenjima od plaćanja
prelaza na promet pri uvozu opreme, a neposredno vrlo brzo, izmenom poreskih propisa uvesti
obavezu plaćanja poreza pri uvozu opreme iz inostranstva, od strane stranih ulagača. Ta, brza i česta
izmenljivost propisa, može se negativno odraziti na strančeva ulaganja u našoj našoj zemlji,
odnosno mogu dovesti da nas oni iz tih razloga, počnu kao atraktivnu zemlju za strana ulaganja
zaobilaziti i za svoja ulaganja tražiti neku drugi, na primer, u našem susedstvu.
8.2.4. Neki od oblika stranih ulaganja u našu privredu koje bi trebalo i u
budućnosti razvijati
Kao što smo napred istakli, očekuje se da se razviju sledeći oblici ulaganja stranaca u našu privredu:
Stanković dr. M., Slobodne zone i strana ulaganja, nove perspektive razvoja domaće privrede, posle ukidanja
ekonomskih sankcija UN, Zbornik radova sa savetovanja ekonomista, „Aktuelni problemi razvojne politike u
Jugoslaviji, Kopaonik, mart, 1995. g.str. 243.
98
176
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
 samostalna ulaganja stranaca, putem osnivanja svojih preduzeća i društava u srpsku privredu
i njene slobodne zone,
 zajednička ulaganja sa domaćim privrednicima i preduzetnicima u našu privredu, pa i u
slobodne zone,
 ulaganja u srpske slobodne zone i
 ulaganja po osnovu dobijenih koncesija u srpsku privredu i njene slobodne zone.
Samostalno ulaganja stranaca u domaću privredu i slobodne zone, putem osnivanja
preduzeća i društava. Ovo je jedan vrlo značajan oblika stranih ulaganja u domaću privredu i
srpske slobodne zone koji će sve više dobijati u značaju, posebno kada se radi o tranziciji sprske
privrede. Tako se predviđa da strano lice može samo ili sa drugim licima osnovati preduzeće i
društvo kao i ulagati sredstva u preduzeće, odnosno društvo. Isto tako, strano pravno lice može u
Srbiji osnovati deo svoga preduzeća koje ima svojstvo pravnog lica i da posluje po srpskim
propisima.
Novina je kod ovih samostalnih ulaganja stranaca u domaću privredu, a time i u slobodnim zonama,
što se sa izmenama i dopunama Zakona o stranim ulaganjima daje tretman stranog lica, u ovom
slučaju i srpskom državljaninu sa prebivalištem, odnosno boravištem u inostranstvu, dužim od
godinu dana. Na ovaj način se omogućava, da i naši državljani, koji su imali prebivalište ili
boravište duže od godinu dana u inostranstvu, osnivaju svoja preduzeća i društva u Srbiji, a time i
slobodnim zonama.
Strana pravna i fizička lica mogu, pod uslovima uzajamnosti, osnivati preduzeća, u skladu sa
zakonom kojim se uređuju strana ulaganja. Inače, strana lica mogu osnovati preduzeće i ulagati
sredstava u preduzeće, kao što to mogu činiti i domaća lica, sem kada ih u tome zakon ne
ograničava. To se sve isto odnosi i na osnivanje preduzeća od strane inostranih lica i u srpskim
slobodnim zonama.
Međutim, potrebno je istaći određena ograničenja u smislu da strano lice na teritoriji Srbije ne može
samo ili sa drugim stranim licem, u određenim privrednim oblastima osnivati preduzeće. Radi se o
sledećim oblastima, koja su sa noveliranjem Zakona o stranim ulaganjima delimično sužena, pa se
predviđa da strano lice ne može samo ili sa drugim stranim licem osnivati preduzeće i to u sferi:
proizvodnje i prometa oružja, javnog informisanja, sistema veza magistralnog značaja, mreže sa
177
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
integrisanim uslugama i satelitske telekomunikacije, ako se time narušava jedinstvo sistema, kao i
na područjima koja se prema odredbama zakona određeni kao zabranjena zona.
U ovim napred pobrojanim oblastima, strano pravno lice, može osnovati
preduzeće samo sa
domaćim licem, kao i ulagati sredstva u ove delatnosti, odnosno preduzeća u ovim oblastima. U tom
slučaju, strano lice pri osnivanju preduzeća u napred citiranim oblastima, sa domaćim licem ne
može steći pravo većinskog učešća u upravljanju preduzećem.
Napred izneta ograničenja, odnose se i na srpske slobodne zone u kojima takođe, strano lice ne
može samo ili sa drugim stranim licem, osnivati preduzeća u napred navedenim restriktivnim
oblastima.
Zajednička ulaganja sa domaćim privrednicima i preduzetnicima u Srpsku privredu i
slobodne zone. Strana lica mogu osnivati preduzeća i društva u Srbiji po osnovu zajedničkih
ulaganja u mešovitim svojinskim oblicima. Izabrani model svojinskog odnosa, ostavlja se na volju
domaćih i stranih lica, koji njima najviše odgovaraju, a koji mora biti u skladu sa važećim
Zakonom o preduzećima,
mogu osnovati u mešovitom vlasništvu, ako preduzeće ili u formi
društava akcionarsko društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću, komanditno
društvo i
ortačko društvo.
Prema Zakonu o sranim ulaganjima, kao što je već napred navedeno, postoji ograničenje da u
određenim delatnostima, odnosno oblastima da strano lice ne može samo ili sa drugim stranim
licem osnivati preduzeće. 99 U svim tim oblastima, strano lice može osnovati preduzeće samo sa
domaćim licem, kao i ulagati sredstva u ova preduzeća, pod uslovom da strano lice ne može steći
pravo većinskog učešća u upravljanju preduzećem. 100
Ulaganje stranih lica u srpske slobodne zone. Posebno su značajna po razvoj domaće privrede,
ulaganja stranih lica u sprske slobodne zone, što bi omogučilo savremenu prozvodnju u njima, uz
uspoljavanje domaće radne snage i uz niz beneficija i olakšica. Sprske slobodne zone, obzirom na
Radi se o taksativno nabrojanim oblastima koje su naveden u čl. 7. Zakona o stranim ulaganjima
Ulaganje stranih lica, kao i zajednička ulaganja stranih i domaćih lica se uređuju ugovorom, tj. ugovorom o ulaganju
ili zajedničkom ulaganju, kao i ugovorom o osnivanju, odnosno zajedničkom osnivanju privrednog društva. Sadržina
ovih ugovora je taksativno određena čl. 19. i 20. Zakona o stranim ulaganjima, koji po određenoj proceduri podležu
odobravanju od strane nadležnog ministarstva za spoljnu tgovinu.
99
100
178
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
njihovu pogodnu lociranost, omogućiće uz niz olakšica koje predviđa Zakon o slobodnim zonama,
modernu proizvodnju koja će pre svega biti namenjena izvozu. One će omogućiti veće upošljavanje
domaće radne snage.
Naše slobodne zone, trebalo bi da daju što veće beneficije i stimulacije pri prozvodnji roba za izvoz.
Te povlastice i beneficije ne moraju da se samo svode na carinska oslobođenja, prilikom uvoza
opreme i repromaterijala za proizvodnju roba za izvoz, nego mogu biti značajnije i veće povlastice
u vidu mnogih finansijskih i poreskih oslobođenja, kreditnih stimulacija pri proizvodnji roba za
izvoz i dr. Na primer, mogla bi se dati određena poreska oslobođenja za određeni vremenski period,
prilikom investiranja stranaca u slobodnoj zoni.
Slobodne zone, ne samo kod nas, nego i u svetu, sve će više biti faktor razvoja domaće privrede i
razvoja trgovine. Kao što smo već napred istakli, računa se da sada 1/5 svetske tgovine se odvija
preko slobodnih zona, koje sve više postaju proizvođačke zone. U tome se u perspktivi vidi naša
šansa za razvoj i unapređenje proizvodnje, kao i strana ulaganja u njima.
Ulaganja po osnovu dobijenih koncesija u srpsku privredu i slobodne zone. U skladu sa
Zakonom o stranim ulaganjima, strano lice može dobiti koncesiju tj. dozvolu za korišćenje
odeđenog prirodnog bogatstva iil dobra u opštoj upotebi ili za obavljanje delatnosti od javnog
interesa. Tako se stranom licu može odobriti da izgradi, odnosno rekonstruiše, vodi i iskorišćava na
određeno vreme određeni objekat, postrojenje ili pogon. Uslovi za sticanje koncesije i trajanje
ugovora o koncesiji, odnosno odobravanju, uređuju se zakonom.
Sa noveliranjem Zakona o stranim ulaganjima, predviđa se posebno poglavlje. Sa istekom
ugovorenog roka i ugovorenih uslova, objekat, postrojenje ili pogon postaje državna svojina i
predaje se na upravljanje državnom organu, odnosno organizaciji.
Ovakve koncesije mogu se dati stranom licu i za izgradnju slobodne zone i objekta u slobodnoj
zoni, kao i infrastrukture u slobodnoj zoni.
Koncesiju daje nadležni državni organ, u skladu sa zakonom i za davanje iste raspisuje se javna
licitacija uz prijavu za učešće na licitaciji, podnose se i podaci o vremenu korišćenja, uslovima i
načinu korišćenja, naknadi za korišćenje prirodnih bogatstva ili dobra u opštoj upotrebi, odnosno
179
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
objekta po završetku korišćenja, bonitetu stranog lica, kao i podaci o drugim uslovima u pogledu
prava i obaveza ugovornih strana.
Koncesija se daje pod uslovom da se obavljanjem delatnosti obezbeđuje održavanje tehničkog
tehnološkog jedinstva sistema, njegovo efikasno funkcionisanje, racionalno upravljanje i da se
istom ne ugrožava životna sredina. O svakoj koncesiji se zaključuje poseban ugovor, koji između
ostalog sadrži odredbe o ugovornim stranama, predmetu koncesije, vremenu trajanja pripremnih
radnji, vremenu trajanja koncesije, načinu i rokovima obezbeđivanja srestava za finansiranje,
uslovima korišćenja, naknadi za korišćenje, pravima i obavezama u pogledu preduzimanja mera
radi obezbeđenja opšte sigurnosti i zaštite životne sedine, uslovima raskida ugovora, načinu
rešavanja sporova i druge odredbe o kojima se dogovore ugovorne strane. Ovaj ugovor zaključuje
organ ili organizacija koji ima pravo raspolaganja imovinom. Data koncesija, može se preneti
delimično ili u celini na drugo strano lice, uz saglasnost davaoca koncesije. Po dobijanju koncesije,
koncesiona osniva preduzeće za obavljanje delatnosti koja je predmet koncesije.
8.2.5. Šta se očekuje od stranih ulaganja u našu privredu i srpske slobodne
zone?
Od stranih ulaganja u našu privredu,kao i u sprske slobodne zone, očekuje se obostrani interes koji
će donositi strancu adekvatnu i sigurnu oplodnju uloženog kapitala, a domaćem privredniku pre
svega brži privredni i ekonomski razvoj i brže uključenje u Evropu, a što dovodi do razvoja naše
zemlje.
Tu su prisutna oba pozitivna interesa, koji su na istoj liniji i nikada se ne sukobljavaju, već se uvek
dopunjavaju i prožimaju.
Interes stranog ulagača, za ulaganjima u srpsku privredu je pre svega za adekvatnom i sugurnom
oplodnjom uloženog kapitala. To podrazumeva i stabilnost političkih prilika, ali i stabilnost pravnih
propisa i tzv., normativna sigurnost, kao što smo napred naveli, za nesmetani i perspektivni razvoj i
ono u šta ulažu, kao i mogućnost efikasnog transfera ostvarene dobiti i kapitala.
Domaći privrednici i preduzeća imaju interes za stranim ulaganjima i zbog razvoja domaće
proizvodnje, ali i iz razloga osavremenjivanja domaće proizvodnje novih tehnologija koje će biti
savremene i konkurentne inostranim tehnologijama. Osiromašena privreda ekonomskim sankcijama
180
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
prema Srbiji, zahteva nova ulaganja u procese proizvodnje ne samo u slobodnim zonama nego i
izvan „kapija“ slobodnih zona i evidentno je da to ona i posle ukidanja ekonomskih sankcija neće
moći da učini sama, već će zahtevati dodatne izvore u vidu stranih ulaganja.
Strana ulaganja u našu privredu i sprske slobodne zone, doprineće, dakle, modernizaciji domaće
često i zastarele proizvodnje, a što će nesumnjivo doprineti povećanju produktivnosti, veće
automatizacije, većeg upošljavanja domaće radne snage i sl. To će svakako dovesti i do razvoja
infrastrukture, izgradnje saobraćajnica, a što će doprineti i do bržeg i kvalitetnijeg transporta roba,
do mesta destinacije.
Sa razvojem stranih ulaganja u našu privredu, doći će pored razvoja domaće privrede i do razvoja
preduzetništva i menadžerskog duha, sa što izraženijim profitnim efektima. Stvaraće se nova
poslovna klima u preduzećima i sprskim slobodnim zonama, na novoj poslovnoj i preduzetničkoj
filozofiji, proizvoditi bolje, kalitetnije, sa što većim količinama, što više i duže, a na profitnoj
osnovi. Dakle, uz puni razmah stranih ulaganja u našoj zemlji će pored fizičkog ulaska novih
tehnologija, novog kapitala, dolaziti i novi poslovni duh savemenog
menadžmenta, novog
upravljanja i rukovođenja u privredi, bolje iskorišćenosti radno vremena, smanjenja škarta, veće
proizvodnje, ali znatno kvalitetnije i konstantnije proizvodnje za duži vremenski period. Dakle, za
stranim ulaganjima, biće i trajna utakmica
u proizvodnji
za bolji
kvalitet, veći kvalitet i
konstantnost proizvodnje. To će se, uostalom, sa stranim ulaganjima i njihovim dolaskom u našu
privredu i sprske slobodne zone, lakše i brže postizati.
8.3. Koncesija u srbiji i razvoj slobodnih zona
Zakonom o koncesijama u Srbiji, uređuju se uslovi, način i postupak davanja koncesije za
korišćenje prirodnih bogatstava, odnosno dobara u opštoj upotrebi za koje je zakonom određeno da
su svojina Republike Srbije, odnosno za obavljanje delatnosti od opšteg interesa i određuje predmet
koncesije, sadržina ugovora o koncesiji, organi nadležni za davanje koncesije, prava na povlastice,
prekid i prestanak koncesionog odnosa, finansiranje projekata po B.O.T. sistemu, kao i organizaciji
nadležnoj za obvljanje stručnih koncesionih poslova, odnosno uređuju se i druga pitanja koja su od
značaja za realizaciju koncesija.
Koncesija, u smislu Zakona o koncesijama, predstavlja pravo korišćenja prirodnog bogatstva ili
dobara u opštoj upotrebi, koje domaćim ili stranom licu ustupa nadležni državni organ pod posebno
181
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
predviđenim uslovima i uz odgovarajuću naknadu. Koncesija, dakle, u smislu ovog srpskog Zakona
predstavlja davanje dozvole licima, za obavljanje delatnosti od opšteg interesa.
Na taj način, pod dobrom i opštoj upotrebi, u smislu napred navedenog srpskog Zakona o
koncesijama, može se smatrati i srpska slobodna zona i izgradnja odgovarajuće infrastrukture,
posebno saobraćajnica, kako u samoj slobodnoj zoni, tako i zona sa zaleđem.
Poseban oblik koncesija po B.O.T. sistemu. Poseban oblik koncesije je ustupanje izgradnje
objekta, postojenja ili pogona, putem finansiranja projekta po B.O.T. sistemu koji se zasniva na
ugovoru o izgradnji i finansiranju kompletnog objekta, postojenja il pogona, njegovim korišćenjem
i predajom u svojinu Republici Srbiji u ugovorenom roku, a koji rok ne može biti duži od 30
godina.
Uslovi za davanje koncesija. Koncesija se daje pod uslovom da se obezbedi: racionalno korišćenje
prirodnih bogatstva ili dobara u opštoj upotrebi, tehničko-tehnološko unapređivanje delanosti koja
je predmet koncesije, odnos o tehničko tehnološko jedinstvo sistema u oblasti infrastrukture,
efikasno funkcionisanje i racionalno upravljanje tim sistemima, i zaštita i unapređivnje životne
sredine, shodno propisima o zaštiti životne sredine.
Prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi, kao i objekti, uređaji i postrojenja koje koriste javna
preduzeća, čiji je osnovač država, odnosno jedinica lokalne samouprave, mogu se dati u koncesiju
drugom licu, pod uslovom da takva javna preduzeća ne mogu obezbediti njihovo racionalno
korišćenje, odnosno nesmetano funkcionisanje u skladu sa propisima kojima se uređuje obavljanje
delatnosti takvih preduzeća.
Predmet koncesije. Predmet koncesije, može biti: istraživanje ili istraživanje i eksploatacija ili
samo eksploatacija svih vrsta mineralnih sirovina, izgradnja, održavanje i korišćenje vodoprivrednih
objekata i sistema za snabdevanje vodom, sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, izgradnja
održavanja i korišćenje puteva, energetskih objekata, izgradnja železničkih pruga i drugih objekata
železničkog saobraćaja, objekata vazdušnog saobraćaja, aerodroma, naftovoda, gasovoda, izgradnja,
održćavanje i korišćenje komunalnih objekata, radi obavljanja komunalnih delatnosti, izgradnja,
održavanje i korišćenje telekomunikacija ili njihova rekonstrukcija, modernizacija i korišćenje,
obala reka i jezera i izgradnja objekata radi obavljanja delatnosti, izgradnja objekata, rekonstrukcija,
182
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
modernizacija i korišćenje već izgrađenih objekata u banjama, odnosno područjima sa prirodno
lekovitim svojstvima i drugim prirodnim vrednostima radi njihovog korišćenja, rekonstrukcija,
modernizacija i korišćenje već izgrađenih komunalnih objekata, radi obavljanja komunalne
delatnosti, obavljanje delatnosti koje su zakonom određene kao delatnosti od opšteg interesa.
183
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
9. INVESTICIONA KLIMA I PRIKAZ NEKIH
SLOBODNIH ZONA U SRBIJI
Vlada Republike Srbije počinje da posvećuje posebnu pažnju poboljšanju uslova za poslovanje, sa
ciljem da se privuče što više različitih vrsta investicija. Investiciona klima u Srbiji je znatno
poboljšana za poslednjih godinu dana. Oko ovoga su se složili predstavnici najvažnijih
međunarodnih finansijskih institucija, kao i brojni domaći i strani ekperti, zajedno okupljeni na
velikoj međunarodnoj konferenciji “Investiranje u Srbiju”, koja je održana u Beogradu u
organizaciji britanskog IBC, i sponzorstvo Deloitte&Touche i Harrisons Solicitors. Kao pozitivne
znake poboljšanja investicione klime navodi se i ulaganje IFC (Međunarodna finansijska
korporacija – deo Svetske banke) koja je u vidu akcionarskog kapitala, po milion evra uložila u
Microfinance (16,6 odsto) i Raiffeisen banku (10 odsto), još četiri miliona investirala je u “Tigar”,
tačnije u joint venture preduzeće formirano je zajedno sa kampanijom Michelin (koje posluje u
granicama Slobodne zone Pirot).
Dosadašnji progres je, štaviše, impresivan, smatraju u Svetskoj banci, jednoj od ključnih
međunarodnih finansijskim institucija koja svojim ocenama daje i ozbiljno materijalno pokriće.
Tako se sa 180 hiljada dolara njenih sredstava, sa 80 odsto finansira stabilizacija, odnosno
smanjenje godišnjeg deficita republičkog budžeta. “Od Svetske banke ne mogu se očekivati velika
sredstva. Ona mogu stići samo u obliku direktnih stranih investicija, za šta treba stvoriti
odgovarajuću klimu u zemlji”, rekao je Sajmon Grej, menadžer za Srbiju u Svetskoj banci,
navodeći da je vrednost FDI prošle godine u svetu narasla na čak 180 milijardi dolara, od čega 30
milijardi u zemljama centralne Evrope, što je 30 puta više nego na početku njihove tranzicije. A da
bi do ovakvog pomaka došlo i u Srbiji, potrebno je stranim investitorima pružati širok spektar
dodatnih podsticaja i garancija. Strani investitori još ne hrle u Srbiju. Međutim, činjenica da
najvažnije međunarodne finansijske institucije i vodeće svetske ekspertske agencije žele da ih na to
podstaknu, govori da sledećih godina možemo očekivati mnogo više nego prethodnih.
Iako sadašnje stanje srpske privrede uveliko zaostaje za svetom (BDP per capita zemalja EU se
kreće od 30.000 do 8.000 evra), u propagandi naše investicione klime (uprkos slabim
makroekonomskim pokazateljima), glavno oružje je trend rasta. U svim parametrima prisutni su
elementi koji odgovaraju inostranim investitorima (devizni kurs na primer). Ukupna cena
makroekonomske stabilnosti verovatno je velika za domaću ekonomiju, ali očito da se ta politika
neće skoro menjati, tako da je potrebno sadašnje stanje staviti u funkciju privlačenja investicija.
184
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
U Srbiji je primetan rast DSI, mada je znatno manji deo greenfield investicija, a veći iz
privatizacije.
Priliv stranih direktnih investicija u Srbiju za 2013. godinu, iznosio je oko 700 mil EUR.
U 2014. očekuje se blagi rast stranih direktnih investicija tako da bi one trebalo da budu na nivou od
oko 1 mlrd EUR.
Tranzicione zemlje su utoliko uspešnije ukoliko stvaraju povoljnije uslove za privatna ulaganja. To
znači da je pogrečna strategija onih zemalja koje na tom polju ne čine ozbiljnije napore, nego se
oslanjaju na stranu pomoć ili kredite od netržišnih fondova (MMF, EBRD, SB) koje država dobija.
Od ključnog značaja za stvaranje uslova za privatna ulaganja, domaća i strana, su dve grupe faktora.
Prvo, unapređenje vladavine prava. Drugo, skup ekonomskih politika, koje povećavaju privredne
slobode a smanjuju barijere za biznis. U ovih nekoliko redova mogli bi se sažeti ključni zaključci
naučne konferencije “Šta je najvažnije za uspeh tranzicije” koja je održana u Beogradu od 18. do
21. aprila 2006. godine, u organizaciji nemačke fondacije Aleksander fon Humbolt (Alexander von
Humbold).
Upravo se kod nas poslednjih godina rađa skup ekonomskih mera i podsticaja, više spontano,
stihijski, sa izraženim opredeljenjem da samo veliki broj različitih podsticaja mogu da privuku
direktne investicije. U ovom trenutku Srbija, uz pogodnosti za poslovanje u slobodnim zonama,
stranim investitorima promoviše i nudi sledeće vrste podsticaja:
Opšte pogodnosti koje Srbija nudi stranim investitorima:
 Lokacija na koridoru 10, koji spaja Evropu sa Bliskim i Srednjim Istokom,
 Duty free pristup Zoni slobodne trgovine u Jugoistočnoj Evropi sa tržištem od 60 miliona
stanovnika,
 Jedina zemlja u Evropi koja ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom,
 Srbija još uvek nije članica EU, što omogućava veću fleksibilnost u poslovanju i prednosti
za investiranje,
 Neupošljena, obrazovana i jeftina radna snaga (prosečna plata 300 evra),
185
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Struktura izvoza i uvoza u 2012. i 2013. godini prikazana na slici br. 10
Slika br. 10 Struktura izvoza i uvoza u 2012 i 2013 godinu.
 Lagani porast industrijske proizvodnje,
 Pojednostavljeni propisi o spoljnoj trgovini i stranim ulaganjima,
 Skraćena procedura za osnivanje preduzeća – 15 dana.
Poreska politika
•
Niske poreske stope:
 PDV 20% - u slobodnim zonama 0%
 Porez na imovinu 0,4%
 Porez na profit i kapitalne dobitke 20%
•
Najmanja stopa poreza na dobit preduzeća u Evropi -12%
•
Najmanja stopa poreza na zarade i niski porezi za penzijsko, socijalno i invalidsko
osiguranje u odnosu na okruženje (14% porez na zarade, 11% za penzioni fond, 15% za
zdravstveno osiguranje i 0,75% za nezaposlene).
186
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Specijalne poreske olakšice 101:
 Za investicije preko 7,5 miliona USD i 100 dodatno zapošljenih radnika ne plaća se porez na
dobit u periodu od 10 godina,
 Razni poreski krediti na investiranje, maksimum na 10 godina i uz 20% poreskih umanjenja,
 Poreske pogodnosti za novoupošljene radnike,
 Poreski kredit od 40% od investicione vrednosti za investicije u osnovna sredstva,
 Oslobađanje od poreza na dobit u periodu od 5 godina za prihode od koncesija,
 Od poreza na dobit oslobađaju se oni investitori, koji ulažu u profesionalno osposobljavanje,
profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalida,
 Poreski kreditori na dve godine za nerazvijena područja,
 Nepovratna sredstva iz fondova za razvoj poljoprivrede, ekologije, zaštite životne sredine,
za naučna istraživanja itd.
Finansijski podsticaji
Srbija je sada u mogućnosti da ponudi i finansijsku pomoć investitorima. na osnovu Uredbe Vlade
Srbije (“Službeni glasnik RS” broj 56/2006), donete krajem juna 2006. godine, na predlog
Ministarstva finansija, investicioni projekti u svim delatnostima, osim trgovine, turizma,
ugostiteljstva i poljoprivrede, moći će da konkurišu za dodelu bespovratnih sredstava iz državnog
budžeta. Sredstva su namenjena za finansiranje investicionih projekta u oblastima proizvodnje i
usluga koje mogu biti predmet međunarodne trgovine i istraživanja i razvoja.
Na ovaj način, i na osnovu Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija Vlade
Republike Srbije, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) oglasila je Javni poziv za
dodelu bespovratnih finansijskih sredstava za investicije u oblastima proizvodnje i usluga koje
mogu biti predmet međunarodne trgovine i istraživanja i razvoja. ukupna iznos sredstava koji može
biti dodeljen određuje se prema ukupnom broju bodova dobijenih prema jasno definisanim
kriterijumima u sledećim iznosima:
101
Doing Business in Serbia, (2006), www.siepa.sr.gov.rs
187
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Za investicije u proizvodnom sektoru:
 ukupna sredstva: od 2.000 do 5.000 evra po novom radnom mestu;
 minimalna vrednost ulaganja: između 1 miliona i 5 miliona evra, u zavisnosti od visine
stope nezaposlenosti u opštini gde se vrši ulaganje;
 minimalan broj novih radnih mesta: 50.
Za investicije u sektoru usluga:
 ukupna sredstva: od 2.000 do 10.000 evra po novom radnom mestu;
 minimalna vrednost ulaganja: 1 milion evra;
 minimalan broj novih radnih mesta: 10.
Za investicije u sektoru istraživanja i razvoja:
 ukupna sredstva: od 5.000 do 10.000 evra po novom radnom mestu;
 minimalna vrednost ulaganja: 1 milion evra;
 minimalan broj novih radnih mesta: 10.
Isplata će biti vršena periodično tokom trajanja projekta u jednakim iznosima od 25% vrednosti
dodeljenih sredstava:
 po zaključivanju kupoprodajnog ugovora ili ugovora o zakupu zemljišta;
 po dobijanju građevinske dozvole;
 po dobijanju upotrebne dozvole;
 po ostvarivanju pune zaposlenosti predviđene investicionim projektom.
Uredbom je definisano da će se bespovratna sredstva dodeljivati u periodu od tri godine počevši od
novembra 2006. godine.
188
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Pružajući razne vrste podsticaja Srbija je istakla svoju kandidaturu za lidersko mesto u regionu po
pruženim ustupcima stranim investitorima. Slobodne zone su deo toga i nakon formiranja Uprave za
slobodne zone pri ministarstvu finansija, potrebno je pravilno iskoristiti zakonske mogućnosti do
ulaska u Evropsku uniju. Kada se privuku inostrane kompanije, uposli radna snaga i prihvate
napredne tehnologije, biće moguće i lakše razvijati sopstvena preduzeća.
Upravo zato je potrebno setu ekonomskih podsticaja dodati i instrument koji studije o razvoju Srbije
ne analiziraju. Slobodne zone i industrijski parkovi mogu dati deo odgovora na temeljna
makroekonomska pitanja, povećanje uposlenosti i proizvodnje. One mogu biti sredstvo koje može
smanjiti nezaposlenost i povećati stopu privrednog rasta. Upravo upotreba slobodnih zona može da
poveća priliv direktnih stranih investicija i izvoza, svakako u sklopu opštih političkih i ekonomskih
podsticajnih mera.
9.1. Slobodne zone u Srbiji
U Srbiji postoji 13 slobodnih zona koje su počele sa svojim radom. Ministarstvo finansija R. Srbije
i Uprava za slobodne zone doneli su rešenja za početak rada sledećih slobodnih zona i to: Subotica,
Zrenjanin, Kragujevac, Užice, Kruševac, Niš, Novi Sad, Pirot, Smederevo, Svilajnac, Apatin,
Vranje i Šabac.
Od svih slobodnih zona u Republici Srbiji, u ovom privrednom trenutku naše zemlje značajne
slobodne zone su Kragujevac i Pirot.
Ostale slobodne zone su u fazi početka razvoja svojih zonskih aktivnosti. To ne znači, da su i
slobodne zona Kragujevac i Pirot sa svojim zonskim aktivnostima posebno razvijene, ali je ipak
zbog svog dužeg postojanja i podesnog geografskog položaja, posebno atraktivna za srpsku
privredu, inostrane privrednike i strane ulagače. Iz tih razloga daću kraći osvrt na osnivanje i razvoj,
kao i značaj po srpsku privredu.
189
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
9.2. Slobodna zona Pirot
Slobodna zona Pirot nalazi se na istočnoj kapiji Srbije prema srednjem istoku, na međunarodnom
putu (E-80), koridoru 10, koji predstavlja najkraću vezu između Evrope i Azije. Slobodna zona se
porostire na površini oko 65 ha, od toga je 121.000 m² iskorišćeno za proizvodni prostor a 475.000
m² i oko 46.000 m² za skladišta, otvorenog i zatvorenog tipa. Početak rada slobodne zone Pirot bio
je aprila 1998. godine, od kada beleži stalni rast u poslovanju, čime postaje vodeća slobodna zona
po izvoznim efektima ostvarenim proizvodnjom u svojim granicama. U početnom periodu od svog
osnivanja u vrlo teškim uslovima poslovanja, prioritet u zoni bila je njena izgradnja, infrastrukturno
opremanje i osposobljavanje za pružanje što boljeg servisa korisnicima. Obavljane su delatnosti
pretovara i skaldištenja repromaterijala i robe, špediterske usluge korisnicima kao i obezbeđenje
mera carinskog nadzora u granicama zone.
Slobodna Zona posluje kao jedinstvena celina u okviru koje postoje:
 finansijski sektor
 pravnonormativni sektor
 sektor špedicije
 sektor za organizaciju integralnog transporta
Slobodna zona Pirot je organizovana kao akcionarsko društvo, Slobodna zona „Pirot“ A.D. i
registrovana je za obavljanje delatnosti koje se mogu grupisati u nekoliko oblasti:
 upravljanje Zonom
 organizacija i izvođenje gradnje u Zoni
 održavanje prostora, infrastrukture i tehničkih uslova za rad u Zoni
 trgovine na malo i veliko različitim vrstama proizvoda
 spoljna trgovina
 špedicija
 inženjering
 istraživanje tržišta
 marketing usluge
 usluge posredovanja u prodaji različitih vrsta proizvoda
 agencijsko posredovanje u transportu.
190
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Vrednost ukupnog prometa razne robe ostvaren preko Slobodne zone, prema podacima Privredne
komore Srbije, u 2012. godini je 380 miliona evra kompanija koje upošljavaju preko 4.500 radnika.
Među slobodnim zonama Srbije, prvi primer uspešne organizacije proizvodnje u kombinaciji sa
spoljnotrgovinskim poslom aktivnog oplemenivanja, je Slobodna zona Pirot, koja beleži rast broja
korisnika u svim oblastima poslovanja (proizvodnja, skladištenje, manipulacije, transport, pretovar,
i dr.). Glavni program u slobodnoj zoni Pirot je proizvodnja smesa za izradu putničkih i teretnih
guma iz zajedničkog ulaganja firmi Michelin Francuska i Tigar a.d. Srbija. Kombinacijom
skladištenja repromaterijala i ključnom proizvodnjom u proizvodnom ciklusu – proizvodnjom
smesa i njihovim izošenjem na aktivno oplemenivanje van granica zone, iskorišćene su sve
pozitivne osobine slobodne zone. Postupak je pripreman više od godinu dana i uz tačno definisanu
proceduru primenjuje se od 2000. godine. Za sve ovo vreme pokazao je svoju životnost i
nezavisnost od različitih mera ekonomske politike koje su primenjivane u Srbiji, zato što
omogućava oslobađanja od plaćanja carina i PDV-a, za robu koja se izvozi. Na robu koja se plasira
na domaćem tržištu, carina i PDV na repromaterijale plaća se u trenutku kada se oni deklarišu da
ulaze na carinsko područje Srbije.
Kapaciteti Slobodne zone Pirot za poslovanje garantuju mogućnost za razvijanje različitih programa
na 103.180,50 m2 infrastrukturno opremljenog zemljišta i oko 36.000 m2 zatvorenog prostora
(poslovni, proizvodni, i magacinski).
Slobodna zona Pirot počela je sa radom 01.04.1998. godine, po obezbeđenju svih uslova za
obavljanje delatnosti u zoni i dobijanju svih potrebnih dokumenata nadležnih institucija. U ovom
početnom periodu u vrlo teškim uslovima poslovanja, prioritet u zoni je bila njena izgradnja,
infrastrukturno opremanje i osposobljavanje za pružanje što boljeg servisa korisnicima. Obavljane
su delatnosti pretovara i skladištenja repromaterijala i robe, špediterske usluge korisnicima kao i
obezbeđivanje mera carinskog nadzora u granicama zone. Tigar A.D. je, kao prvi korisnik, počeo
proizvodnju u SZ Pirot sredinom 2000. godine. Slobodna zona Pirot je potpuno infrastrukturno
opremljena za rad korisnika, kojima se nude mnogobrojne pogodnosti za poslovanje. slobodni
kapaciteti za izgradnju na lokaciji zone su 30.000 m2, radno vreme zone i carine je 24 sata a stalne
službe u zoni su uprava, obezbeđenje, logistički centar, špedicija, transport, carina. Pored poslova iz
Zakona o slobodnim zonama, korisnicima se nude i mnogobrojne usluge u proizvodnji, skladištenju
i protoku robe preko logističkog centra slobodne zone, kao što su usluge u pripremi carinskih
dokumenata za rad korisnika zone (proizvodnja i skladištenje), usluge špedicije, pretovara robe,
191
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
kontejnerski terminal, organizacija međunarodnog transporta, skladištenje robe (u magacinima i na
otvorenom).
Vrednost ukupnog prometa razne robe ostvaren preko Slobodne zone, prema podacima zone, u
2005. godini je 150 miliona evra, dok je od ukupnog uvoza robe ostvaren izvoz od 148%, uz stalni
rast inostranih korisnika i dobiti u poslovanju. Iz izveštaja Upravnom odboru Slobodne zone Pirot
na osamnaestoj sednici, juna 2006. godine, vidi se rast svih parametara poslovanja Slobodne zone
Pirot. U 2006. godini ukupan promet u Slobodnoj zoni Pirot narastao je do sume od oko 210
miliona evra.
Među slobodnim zonama srbije, prvi primer uspešne organizacije proizvodnje u kombinaciji sa
spoljnotrgovinskim poslom aktivnog oplemenjivanja, je Slobodna zona Pirot, koja beleži stalni rast
broja korisnika u svim oblastima poslovanja (proizvodnja, skladištenje, manipulisanje, transport,
pretovari itd.). Glavni program u Slobodnoj zoni Pirot je proizvodnja smesa za izradu putničkih i
teretnih guma iz zajedničkog ulaganja firmi Michelin Francuska i Tigar a.d. RS. Kombinacijom
skladištenja repromaterijala i ključnom proizvodnjom u proizvodnom ciklusu – proizvodnjom
smesa i njihovim iznošenjem na aktivno oplemenjivanje van granica zone, iskorišćene su sve
pozitivne osobine slobodne zone. Postupak je pripreman više od godinu dana i uz tačno definisanu
proceduru primenjuje se od 2000. godine. Za sve ovo vreme pokazao je svoju životnost i
nezavisnost od različitih mera ekonomske politike koje su primenjivane u Srbiji, zato što
omogućava oslobađanja od plaćanja carina i PDV na repromaterijale plaća se u trenutku kada se oni
deklarišu da ulaze na carinsko područje Srbije.
Osnovna ideja celog Projekta je bila da se koriste pogodnosti poslovanja u Slobodnoj zoni Pirot, i
da se u isto vreme zadrži postojeća organizacija poslovnog sistema Tigar, bez remećenja ustaljenog
načina poslovanja. Rešenje je nađeno u kombinaciji pozitivnih efekata zone i dosadašnjeg načina
poslovanja. Magacini materijala, proizvodnja smese za izvoz i domaće tržište i magacini gotovih
proizvoda za izvoz su u zoni, dok su ostala proizvodnja i magacini gotovih proizvoda za domaće
tržište van zone.
192
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Rast broja korisnika Slobodne zone Pirot detaljno je prikazan na slici br. 11.
Rast broja korisnika
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
domaći
strani
2000.
2001.
2002.
2003.
2004
2005.
2006.
Slika br.11. Rast broja korisnika u Slobodnoj zoni Pirot
Izvor: Slobodna zona Pirot
Ovaj projekat se od 2000. godine, (početak rada u režimu Slobodne zone 11.07.2000. godine),
uspešno odvija u Slobodnoj zoni Pirot, i praktičan je dokaz uspešnosti primene izvoznoproizvodnog koncepta, koji omogućava Zakon o slobodnim zonama Srbije (Sl. gl. 62/2006). O tome
najbolje govore rezultati ostvareni u SZ Pirot, gde je ukupan promet od 48 miliona evra 2000.
godine porastao na 118 miliona evra. Izvoz iz proizvodnje u zoni 2003. godine, dostigao je više od
68 miliona, dok je samo iz proizvodnje bio blizu 40 miliona evra. Odnos izvoza prema ukupnom
uvozu robe, ostvarenog u Slobodnoj zoni Pirot, je između 148% i 169% zavisno od godine. Detaljni
rezultati poslovanja korisnika u SZ Pirot, dati su u tabelama 9 i 10.
Osim najvećeg proizvodnog programa u Slobodnoj zoni Pirot, grafikon poslovanja ostalih programa
pokazuje stalnu uzlaznu liniju. To dokazuje stalni rast broja korisnika Slobodne zone Pirot,
vrednosti obavljenog prometa robe i usluga u 2003-2005. godini:
Od formiranja Slobodne zone Pirot, svi pokazatelji poslovanja korisnika u njoj beleže stalni rast.
Time je u praksi dokazano da slobodne zone u Srbiji mogu uspešno raditi kao export procesing
zone, sa jakim proizvodnjama namenjenih izvozu, i sekundarnim programima kao dopunom i
podrškom. Pozitivan odnos uvoza i izvoza dokazuje opravdanost dodeljivanja posebnih pogodnosti
193
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
određenim prostorima, da bez negativnih uticaja na ostali deo države dolazi do rasta broja
preduzeća koja svoje poslovanje namenjeno prvenstveno izvozu, lociraju kod nas. Poslovanje i
delatnosti koje su omogućene u SZ Pirot, mogu biti model na kome će se bazirati razvoj slobodnih
zona u Srbiji.
Opština se odrekla prihoda od svih dažbina prilikom izgradnje objekata u zoni, uključujući i sve
takse u roku od deset godina od početka korišćenja izgrađenog kapaciteta. Takve pogodnosti ne
pruža nijedna opština u Srbiji. Projekat industrijskog parka liči na Mađarsku i druge zemlje gde se
država i lokalna samouprava odriču svega da bi privukli potencijalne investitore da grade u prostoru
zone.
Karakterističan je i primer pogodnosti koje nudi Slobodna zona Pirot, kombinujući 3 vrste
pogodnosti i stimulativnih mera za obavaljanje delatnosti, pogodnosti koje omogućava Zakon o
slobodnim zonama (Sl.gl. RS 62/2006); stimulativne mere koje omogućava lokalna samouprava –
SO Pirot, i stimulativne mere za korišćenje usluga, koje pruža samo preduzeće za upravljanje
Slobodnom zonom Pirot.
Slobodna zona Pirot nudi specijalne pogodnosti za poslovanje u granicama zone u okviru svojih
redovnih aktivnosti, kao i u okviru razvoja novog koncepta, koji kombinuje iskustva savremenih i
uspešnih sobodnih zona, kao što su pogodnosti industrijskog parka, logističkog centra i inkubatora
razvoja u režimu slobodne zone. U želji da stvori najpovoljnije uslove za poslovanje i pospeši
razvoj preduzetništva, Skupština opštine Pirot i Preduzeće za upravljanje Slobodnom zonom Pirot
nude u Slobodnoj zoni Pirot svojim korisnicima veliki broj različitih pogodnosti. Osnovne olakšice
u poslovanju omogućava Zakon o slobodnim zonama Srbije (Sl.gl.62/2006), tako da je uvoz robe i
usluga u zonu i izvoz robe i usluga iz zone potpuno slobodan, na uvezeni repromaterijal za robu
namenjenu izvozu ne plaća se carina i PDV, na uvezenu opemu, mašine i građevinski materijal ne
plaća se carina i PDV, pri čemu prava korisnika Zone ustanovljena Zakonom o slobodnim zonama
ne mogu biti umanjena drugim propisima. Uvoz svih vrsta roba i usluga u slobodnu zonu oslobođen
je plaćanja carine. Roba iz zone može se plasirati na domaće tržište uz plaćanje carine i carinskih
dažbina. Ako je roba koja ulazi na carinsko područje Srbije proizvedena u zoni ili podvrgnuta
mainpulaciji uz učešće domaće komponente, carina se plaća po stopi samo na inostranu
komponentu u toj robi. Uvoz u zoni i izvoz iz nje potpuno su slobodni, tj. ne primenjuju se
kontigenti, uvozne ili izvozne dozvole ili druga ograničenja spoljno – trgovinskog prometa; roba
koja se iz zone uvozi na domaće tržište podleže redovnom uvoznom režimu i, ukoliko je domaći
194
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
sadržaj u njoj minimum 50% od ukupne vrednosti, smatraće se domaćom. Roba iz zone može se
privremeno izneti na ostali deo domaće teritorije ili uneti u u zonu sa ostalog dela teritorije radi
oplemenjivanja (prerade, dorade, obrade, ugradnje, opravke, kontrole kvaliteta, marketinške
prezentacije, itd.) što pruža velike mogućnosti povezivanja sa domaćom privredom.
Kako korisnici Slobone zone Pirot mogu uzimati u zakup, kupovati ili sami graditi proizvodne,
skladišne, ili poslovne objekte, Opština Pirot je predvidela stimulativne mere za ove delatnosti.
Razvojna uloga opštine u zoni usmerena je prvenstvno na obezbeđivanje neophodnih zemljišnih,
komunalno infrastrukturnih i drugih lokalnih pogodnosti. Na taj način, stvaranjem uslova za uspešni
rad zone, stvaranjem privrednog ambijenta spremnog da pruži najbolje i međunarodno konkurentne
uslove za poslovanje, opština Pirot razrešava neke od svojih najkrupnijih privrednih problema kao
što je neuposlenot, čija je stopa iznad republičkog proseka.
Za izgradnju u granicama Slobodne zone Pirot se nudi potpuno oslobađanje od plaćanja naknade za
uređenje gradskog građevinskog zemljšta, naknade za takse i troškove opštinske uprave (komunalne
takse, urbanistička dozvola, urbanistička saglasnost, odobrenje za gradnju, naknada za uverenje o
pravu preče gradnje, itd.), priključaka na lokalnu infrstrukturu vode i kanalizacije, naknade za
izdavanje dokumentacije u finkciji rešavanje tekućih zahteva (iz Programa izrade prostorno –
planske dokumentacije, urbanističko – tehnički uslovi, urbanistička saglasnost, obaveštenja, itd.),
naknade za urbanističko – tehničke uslove i izdavanje urbanističke saglasnosti za izgradnju i
postavljanje privremenih i pomoćnih objekata. Pri eksploataciji objekata u granicama Slobodne
zone, korisnici su oslobađani od plaćanja lokalnih komunalnih taksi, naknade za korišćenje
gradskog građevinskog zemljišta i naknada za komunalno zemljište.
Samo preduzeće za upravljanje Slobodnom zonom Pirot korisnicima nudi objedinjene usluge u
proizvodnji, skladištenju i protoku robe na jednom mestu, preko logističkog centra slobodne zone,
kao što su usluge u funkciji podrške proizvodnje, skladištenja, špediterske usluge u spoljno –
trgovinsksom poslovanju, organizaciji domaćeg i međunarodnog transporta, pretovara robe, usluge
kontenerskog terminala, sistem rada po princip On Stop Shop (što znači da u zoni počinje i završava
se sva administrativna procedura koja se odnosi na obavljanje poslova u prevozu robe, kao i
dobijanje odgovarajućih saglasnosti i dozvola koje su u nadležnosti carine), korišćenje potpuno
infrastrukturno opremljenog zemljišta (električna energija, voda i kanalizacija, sistemi iz
telekomunikacionih i informacionih tehnologija, elektronsko poslovanje sa 150 nezavisnih
telefonskih linija, industrijski železnički kolosek), itd.
195
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Radi povećanja uposlenosti razvijen je sistem olakšica koji korisnicima daje mogućnost umanjenja
cene zakupnine (za zemljište ili objekte), prema sledećoj strukturi:
 Zakupnina se umanjuje za 20% ako korisnik, koristeći usluge Zone, ostvari godišnji promet
sa preduzećem za upravljanje Zonom od 15.000 evra ili više, i zaposli 20 ili više radnika po
preporuci SO Pirot i Zone;
 Zakupnina se umanjuje za 30% ako, koristeći usluge Zone, ostvari godišnji promet sa
preduzećem za upravljanje Zonom od 50.000 evra ili više, i zaposli 40 ili više radnika po
preporuci SO Pirot i Zone.
 U slučaju preuzimanja radnika, SO Pirot i Zona preuzimaju obavezu da obezbede
odgovarajuću kvalifikacionu strukturu radnika i da snose troškove njihove obuke za
konkretan proizvodni program.
 U ovom trenutku Slobodna zona Pirot je najbliža u Srbiji konceptu koji objedinjuje izvozno
proizvodnu zonu i industrijski park sa sekundarnim elementima trgovačke slobodne zone.
Ona može da posluži kao primer da je u zonama Srbije moguće uspešno poslovanje
proizvodnih preduzeća uvozno - izvozno orjentisnaih.
196
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
ZAKLJUČAK
Slobodne zone su nastale iz lučkih pristaništa i gradova, a kasnije sa razvojem instituta slobodnih
zona sve više se širio i krug delatnosti koje su se odvijale u njima. Danas su slobodne zone u svetu
poprimile i značajnu funkciju industrijske proizvodnje roba namenjenih, pre svega, izvozu.
Njihovo mesto osnivanja, sa razvojem međunarodne trgovine, postojali su i drugi značajni
međunarodni transportni putevi, kao i stecišta i ukrštanja raznih transportnih puteva, kao i veći
značajniji robno transportni centri. Preko njih se odvija značajan deo međunarodne trgovine.
Računa se da danas, preko 20% svetske trgovine se odvija preko slobodnih zona, sa tendencijom da
se udeo slobodnih zona u međunarodnoj robnoj trgovini još više uveća.
Prvotibno su slobodne zone imale ulogu lagerovanja, skladištenja i čuvanja robe u međunarodnom
kombinovanom transportu, gde je često roba, čekajući određeno prevozno sredstvo, morala da se
uskladišti u zonskim skladištima. Tom prilikom, ista se roba morala čuvati, održavati i pripremati
za tržište.
Kasnije su slobodne zone, sa razvojem međunarodne trgovine, osim funkcije lagerovanja,
skladištenja robe, neminovno pojavile i neke značajnije funkcije slobodnih zona koje su se odnosile
na oplemenjiavanje roba smeštenih u slobodnoj zoni. Funkcije oplemenjavanja robe u slobodnim
zonama bile su nužne i ekonomski opravdane, da bi robe, namenjene međunarodnim tržištima,
mogle što više da odgovore zahtevima kupaca i njenih korisnika.
Tako se sa razvojem instituta slobodnih zona sve više širila i lepeza delatnosti koje su se odvijale u
slobodnim zonama. Da bi na kraju, savremene slobodne zone u svetu poprimile i posebno značajnu
funkciju industrijske proizvodnje roba namenjenih, pre svega, izvozu. Na taj način, savremene
slobodne zone predstavljaju jednu enklavu koja uživa, u carinskoim smislu, potpune beneficije i
pogodnosti, a posebno oslobađanja od plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina, kao i unutrašnjih
dažbina poreza i taksi koji bi teretile robe i opremu u slobodnoj zoni.
Dakle, savremene slobodne zone nastoje da nizom privilegija i pogodnosti, privuku što više strane
investicije i da, uz takve pogodnosti, sa savremenom tehnologijom uz jeftinu domaću radnu snagu,
priozvode robe koje će biti konkurentne u izvozu.
197
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Nesumnjivo, za institut slobodnih zona postoje dva zajednička interesa zemlje domaćina, slobodne
zone i stranih investitora, u slobodnoj zoni.
Interes stranih investitora, za njihovu delatnost u slobodnim zonama je, pre svega, profitne prirode
jer će sa ulaganjem svoga kapitala i savremenim opremama u slobodnim zonama, širiti svoju
proizvodnju u svetu, uz značajne pogodnosti koje im zemlje domaćini pružaju za industrijsku
proizvodnju u slobodnim zonama. Kada se ima u vidu niz privilegija i povlastica kojim se strani
investitori koriste u slobodnim zonama, a i vrlo često uz jeftinu domaću radnu snagu, to je interes
stranih investitora vidljiv i odnosi se na njihovu savremenu proizvodnju u ovim zonama. S druge
strane, stranim investitorima odgovara ovakvo širenje njihove proizvodnje i njeno dislociranje po
mnogim zonama na skoro svim kontinentima, jer su na taj način oni sa svojim finalnim proizvodima
pristupačniji na mnogim svetskim tržištima.
Dakle, radi se o dva komplementarna interesa, koji se podudaraju i koji teže ka istom cilju, da
slobodna zona razvija savremenu proizvodnju i da istu proizvodnju kanališe prema izvozu, uz
očekivanu dobit.
Slobodne zone, kao pravno ekonomski institut su značajne za zemlju domaćina, osim gore
navedenih razloga i iz razloga što one doprinose, ne samo ekonomskom razvoju zone i povećanju
deviznog priliva po osnovu izvoza proizvoda privrednih subjekata koji posluju u slobodnoj zoni i
upošljavanja domaće radne snage, nego što one doprinose razvoju infrastrukture, izgradnji
saobraćajnica i veza slobodne zone sa zaleđem.
Pored toga, one su značajne za zemlju domaćina i iz razloga što se sa razvojem proizvodnje u zoni,
razvijaju i mnogi kooperantski odnosi između domaćih firmi koje posluju van zone sa firmama
koje posluju u zoni.
Poslovne veze i odnosi kooperacije stranih firmi doprinose značajnijem privrednom i ekonomskom
razvoju povećanju proizvodnje domaćih firmi, uz veće upošljavanje domaće radne snage.
Slobodne zone pružaju stranim ulagačima značajne beneficije, pogodnosti i oslobođenje
od
dažbina, sve u cilju što većeg priliva stranih investicija u njima, a što bi omogućilo savremenu
domaću proizvodnju i veću njihovu konkurentnost na otvorenim međunarodnim tržištima. Kod
mnogih zemalja nastaje utakmica, takmičenje u pružanju takvih beneficija i pogodnosti, u želji za
198
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
što većim privlačenjem stranih investicija. Ove beneficije i pogodnosti se ne ogledaju samo u
davanju oslobođenja od plaćanja carina i drugih uvoznih dažbina, nego i putem davanja drugih
pogodnosti, kao što su: oslobođenje od plaćanja poreza na dobit koju preduzeća koja posluju u
slobodnoj zoni ostvare, za određeni vremenski period, davanja mnogih kreditnih pogodnosti za
investicije u zoni, sa niskim i zanemarljivim kamatnim stopama, smanjenja doprinosa i taksi na
opremu i plate zaposlenih.
Slobodne zone imaju veliku ulogu i kod razvijenih zemalja, jer one doprinose snažnijem
ekonomskom razvoju, ne samo regiona u kojem se one nalaze, već i čitave zemlje. One doprinose
proizvodnji pod povoljnijim uslovima koja je, pre svega, namenjena izvozu, uz mnoge i značajne
fiskalne olakšice.
Slobodne zone će i u Srbiji posebno imati, gledano perspektivno, značajnu ulogu u privrednom i
ekonomskom razvoju naše zemlje. One će doprineti posebno kada se stabilizuje politička situacija u
zemlji, posebno na Kosovu i u širem regionu, većim stranim ulaganjima, savremenijoj i
konkurentnijoj proizvodnji za izvoz, uz veće zapošljavanje domaće radne snage i razvoj mnogih
saobraćajnica koje će povezivati naše slobodne zone sa zaleđem.
Pravni institut savremenih slobodnih zona predstavlja enklavu u kojoj se daju mnoge carinske i
spoljnotrgovinske, devizne i druge privilegije i pogodnosti, u cilju pospešivanja stranih investicija i
proizvodnje roba za izvoz. U njoj se obavljaju i tradicionalne operacije sa robom koje se odnose na
lagerovanje, čuvanje, održavanje, oplemenjivanje i pripremanje robe za tržište.
Kod nekih zemalja, slobodna zona se smatra sastavnim delom carinskog područja zemlje, u kojoj se
daju privilegije i oslobođenja u cilju pospešivanja proizvodnje roba za izvoz, a kod drugih zemalja i
u njihovim carinskim pravima, one predstavljaju eksteritoriju iz područja određene države, ali u
kojoj postoji određeni carinski suverenitet, određeni spoljnotrgovinski i carinski režim poslovanja
neke zemlje, sa nizom carinskih i spoljnotrgovinskih beneficija, u cilju obezbeđivanja savremene
uloge koju treba da ima savremena slobodna zona.
U svakom slučaju, institut slobodnih zona se vezuje za određeno carinsko područje, carinsku
teritoriju na kojoj se primenjuje određena carinska vlast, odnosno carinska suverenost neke zemlje.
199
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Dakle, savremene slobodne zone, u pravno carinskom smislu reči, predstavljaju carinsku teritoriju
deo carinske teritorije određene zemlje, njen carinski isključak ili carinskih priključaka nekoj
zemlji, koja daje značajne privilegije i pogodnosti pri proizvodnji roba za izvoz. Kada se tome
dodaju podesna geografska lociranost, jeftina domaća radna snaga, izgrađena infrastruktura i druge
pogodnosti koje slobodne zone pružaju, onda se može smatrati da institut slobodnih zona ispunjava
sve uslove da bude značajan činilac unapređenja međunarodnog robnog prometa koji će omogućiti
veće upošljavanje domaće radne snage, veći devizni priliv i ekonomski razvoj, ne samo slobodne
zone, nego i zemlje u kojoj su one locirane.
Pored ogromnog broja pristalica instituta slobodnih zona, kao posebnog značajnog za ekonomski
razvoj i pospešivanje izvoza jedne zemlje i prednosti koje, na tom planu, ovaj institut pruža, postoje
i oponenti ovog instituta koji ističu da su slobodne zone često predimenzionirani i neargumentovano
prenaglašeni institut razvoja jedne zemlje i upošljavanja domaće radne snage. Pri tom ističući, da je
u slobodnim zonama novo dodata vrednost niska i da u njima nema značajnijeg priliva novih
tehnologija, kao i da se u njima upošljava uglavnom nekvalifikovana i polukvalifikovana radna
snaga, da u njima preovladavaju poslovi oplemenjivanja i skladištenja robe, sa često slabim
saobraćajnim vezama sa zaleđem i sl.
Slobodne zone ne predstavljaju „lek“ i neko čudesno sredstvo za tekuće „bolesti“ određene
nacionalne ekonomije, kao ni sredstvo za rešavanje mnogih problema u neracionalnoj privredi i nisu
supstitut za mnoge oblike međunarodnih odnosa i međunarodne privredne saradnje. Pre bi se moglo
reći da su one komplementarne mnogim institutima i drugim sredstvima u međunarodnoj trgovini.
U međunarodnoj trgovini se još nije iskristalizovao idealni prototip model slobodne zone koji bi sve
zemlje trebalo da primene. Pri izgradnji modela slobodne zone jedne zemlje, svaka zemlja ovaj
institut slobodnih zona mora konstruisati tako što će ga prilagoditi zahtevima domaćeg, ali i
međunarodnog tržišta.
Slobodne zone će kao institut postojati i razvijati se sve dok postoje nacionalne privrede i
ekonomije, a sa što većim razvojem svetskih ekonomija i sa što većom liberalizacijom nacionalnih
privreda i ekonomija, može se očekivati da će i značaj instituta slobodnih zona opadati. Međutim,
sve dotle, one će imati veliku perspektivu u cilju liberalnijeg pristupa savremenih stranih
tehnologija unutar zona, u cilju liberalnijeg pristupa savremenih stranih tehnologija unutar zona, u
200
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
cilju realizacije modernijih proizvodnja za izvoz, bez bilo kakvih fiskalnih opterećenja, carinskih i
vancarinskih barijera, sa snažnimn stimulativnim merama koje bi odsticale proizvodnju za izvoz, ali
i veze stranih preduzeća i firmi sa preduzećima koja posluju na domaćem tržištu, kao i njihovu što
veću kooperaciju.
Slobodne zone će podsticati strana i zajednička ulaganja, što će nesumnjivo doprineti većem
deviznom prilivu, razvijanju infrastrukture i većem povezivanju stranih i domaćih privreda.
Našoj privredi, slobodne zone su značajni činilac za savremenu proizvodnju namenjene izvozu, uz
značajan priliv inostranog kapitala koji će doprineti oživljavanju proizvodnih aktivnosti i izvoza,
transfera novih tehnologija, apsorbovanja značajnog broja nezaposlene radne snage i prelivanja
tehnoloških i marketinških znanja na domaću privredu.
Rast broja slobodnih zona u svetu, u poslednjih dvadesetak godina predstavlja veoma snažan dokaz
dobrobiti koje njihovo poslovanje daje ekonomiji država domaćina. Slobodne zone su dokazale
svoju konkurentnost na međunarodnom tržištu u odnosu na alternativne mere ubrzanog razvoja
domaćih ekonomija. Slobodne zone promovišu efikasan ekonomski instrument koji državi
domaćinu omogućava brz priliv direktnih stranih investicija, povećanje uposlenosti, novih
tehnologija, edukaciju radne snage, regionalni razvoj, industrijalizaciju i povećanje izvoza.
Slobodne zone su danas veoma važan instrument međunarodne ekonomske politike čiji je ključni
cilj razvoja trgovine u svetu. Koncept slobodnih zona omogućuje slobodan protok kapitala, ljudi,
robe i ideja koji u isto vreme razvija i stimuliše domaću ekonomiju. Proširenje misije slobodnih
zona, od prvobitne ideje pružanja carinskih prinadležnosti do modernog pristupa korišćenja zona
kao sredstvo za privlačenje investicija u službi regionalnog razvoja, koje u isto vreme omogućava i
otvaranje novih radnih mesta, doprinela je njihovom velikom uspehu pred kraj dvadesetog veka.
Slobodne zone u ovom trenutku poprimaju veliki broj različitih oblika, pružajući razne pogodnosti i
mogućnosti svojim korisnicima. Na taj način omogućavaju korist državi domaćinu, korisnicima
zona i generalno razvoju svetske ekonomije. Slobodne zone su, u isto vreme, i deo moderne svetske
transportne mreže, pružajući veliki broj usluga u međunarodnom prevozu roba u svojim logističkim
centrima, čime daju podršku industrijskim proizvodnjama koje su u zonama oslobođene nameta
lokalnih mera ekonomske politike. Značajna je uloga zona u liberalizaciji trgovine dobrima i
201
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
uslugama kao i stvaranju poslovne sredine oslobođene nepotrebne birokratizacije i suvišnih
procedura.
Slobodne zone predstavljaju samo jedan od mogućih instrumenata ekonomske politike razvoja
privrede. Pravilno projektovane i razvijene slobodne zone predstavljaju složeni sistem sa više
međusobno povezanih funkcija i ciljeva od kojih su najvažniji povećanje uposlenosti, direktnih
stranih investicija, spoljnotrgovinske razmene, razvoja industrije, istraživanja, servisa, obrazovanja i
logistike, tehnološkog nivoa proizvodnje i obrazovanja radne snage.
Slobodne zone koje funkcionišu u ekonomskom prostoru jedne države, treba da budu integralni deo
sveobuhvatne strategije koja vodi ka daljim ekonomskim reformama. Ovakav pristup predviđa da
zone treba da imaju ograničen životni vek gubeći svoj značaj kada se države uključe u svetsko
tržište i postignu projektovane makroekonomske parametre. Slobodne zone, takođe, treba da budu
značajni razvojni instrument domaće ekonomije – obezbeđujući priliv direktnih stranih investicija,
novih tehnologija i potrebnu stranu valutu da bi se omogućile potrebe uvoza za domaću privredu.
Stvaranje novih radnih mesta ključno je za države sa visokom stopom neuposlenosti i zato su one
spremne da daju veliki broj povlastica kompanijama koje će uposliti lokalno stanovništvo.
Slobodne zone se mogu koristiti kao specifične ekonomske laboratorije gde bi se eksperimentisalo
sa tržišnom ekonomijom pre uključenja u ekonomiju države. Veliki uticaj zone mogu imati i na
okruženje kroz angažovanje domaće privrede na isporukama sirovina, poluproizvoda, rezervnih
delova usluga itd. Značajne efekte može dati i edukacija lokalne radne snage u sferi novih
tehnologija u proizvodnji. Tehnička obuka i učenje putem rada u zonama kao i stvaranje radne
discipline može biti trajna dobit u nastavku tranzicionih aktivnosti države i restrukturiranja
privrede. One su namenjene stvaranju ekonomske koristi za državu domaćina. Inostrani prihod kroz
priliv direktnih stranih investicija i transfer tehnologije su, pored povećanja uposlenosti glavne
koristi koje se očekuju od ovog koncepta. Kroz proces povezivanja sa lokalnom ekonomijom u
okruženju zone se integrišu i stvaraju povoljan uticaj na regionalnu i nacionalnu ekonomiju. Time
dolazi do željenog i bržeg unapređenja regionalnog razvoja pri čemu domaće firme postaju
spremnije za konkurenciju na međunarodnom tržištu.
202
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Radi dokazivanja postavljene hipoteze u ovom radu je sprvedeno istraživanje u više segmenata.
Prvi segment se odnosi na opštu teoriju slobodnih zona, koja se ubrzano menja pritisnuta brzim
razvojem (kvantitativnim i kvalitativnim) koncepta slobodnih zona. Istorijski razvoj slobodnih zona
i pravni osnov njihovog postojanja pokazuju da je institut slobodnih zona dugovečan, sklon stalnim
promenama i time veoma efikasan. Ideja slobodnih zona evoluirala je kroz vekove stvarajući razne
modalitete u zavisnosti od potreba i stepena razvoja ekonomije u pojedinim trenucima.
Drugi segment istraživanja je bio fokusiran na poslovanje i režim rada slobodnih zona. Istraživanje
je pokazalo da je razvoj slobodnih zona veoma napredovao poslednjih decenija dvadesetog veka.
Uporedo sa povećanjem broja slobodnih zona menjala se i njihova koncepcija i vrsta pogodnosti
koje nude stranim investitorima. Izvršena je opsežna analiza svetskih izvoza u ovoj oblasti i
sistematizacija sopstvenih istraživačkih aktvnosti u poslednjih deset godina. Eksperimentalna
analiza poslovanja korisnika u Slobodnoj zoni Pirot ukazala je na uspešnost primene koncepta
slobdnih zona u Srbiji i to za organizaciju veoma komplikovane proizvodnje auto guma. Veoma
važno za donošenje konačnog zaključka je bilo istraživanje nivoa povećanja direktih stranih
investicija, izvoza, uposlenosti i efekata poslovanja slobodnih zona u većem broju država u kojima
slobodne zone postoje i funkcionišu.
Treći segment odnosi se na efikasnost slobodnih zona i njihovu korisnost za državu domaćina,
korisnike i samu slobodnu zonu i njeno neposredno okruženje. Ovde je urađena i modelska analiza
poslovanja zamišljenog korisnika i izvan Slobodne zone Pirot sa detaljnom analizom pogodnosti
koje korisnik ima radeći u režimu slobodne zone. Izvršeno je i istraživanje slučajeva iz prakse (case
study) uspešnih primera primene slobodnih zona svuda u svetu. Naročito je razvijeno poslovanje
slobodnih zona u Evropskoj uniji zbog potrebe da se slobodne zone u Srbiji pripremaju za buduće
pridruženje zajednici. Analiza poslovanja slobodnih zona u Srbiji ukazala je na uzroke (objektivne i
subjektivne) njihovog dosadašnjeg neuspeha i ispunjenju ciljeva formiranja zona kod nas.
U četvrtom segmentu istraživanje je bilo usmereno na analizu ekonomske situacije i investicione
klime u Srbiji, sa posebnim fokusom na strategije privrednog razvoja Srbije i njihov uticaj na
restrukturiranje privrede u tranzicionom periodu pri čemu se jasno ocrtala nekompletnost
predloženih mera tj. potpuno ignorisanje upotrebe instrumenata slobodnih zona i njegovog, u ovom
203
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
radu, dokazanog uticaja na privlačenje direktnih investicija, povećanje uposlenosti i tehnološkog
razvoja.
Istraživanje u svim segmentima ovog rada nedvosmisleno je i jasno potvrdilo postavljene hipoteze.
Generalno gledano, a iskustva svih država su to potvrdila, korišćenjem i delovanjem slobodnih zona
može značajno uticati na povećanje priliva direktnih stranih investicija, novih tehnologija i
uposlenosti radne snage. Na ovim osnovama se obezbeđuje i ubrzani ukupni privredni razvoj i brže
integrisanje u međunarodnu podelu rada.
Upotrebom ovog koncepta i instrumenata ekonomske politike države namenjene ubrzanom razvoju,
moguće je efikasno ostvariti poslovanje međunarodne trgovine i brži razvoj nacionalne ekonomije
kao i specifičnih ekonomskih projekata, bez značajnih ulaganja sredstava države, pri čemu slobodne
zone povećavaju nivo efikasnosti poslovanja delova nacionalne privrede, preduzeća za upravljanje
zonom kao i samih korisnika.
Istraživanjem se došlo i do predloga novog oblika i mogućeg pravca razvoja slobodnih zona u
Srbiji. Ovaj oblik predstavlja model namenjen svim vrstama potencijalnih investicija, koji
istovremeno kombinujući razne pogodnosti za poslovanje, stvara fleksibilan sistem koji objedinjuje
državne, regionalne i gradske preferencijale, pogodnosti i oslobađanja namenjenih privlačenju
kapitala kao i različitim potrebama zainteresovanih investitora. Predloženi model se u praksi, već
nekoliko godina, stvara i proverava u Industrijskom parku Slobodne zone Pirot.
Ostali zaključci do kojih se došlo prethodnim istraživanjem su:
1. Teorija i praksa slobodnih zona pokazuje da su slobone zone, osnovane na dobro odabranom
geografskom i privrednom području, omogućavaju brzo privlačenje direktnih investicija i
povećavaju nivo uposlenosti radne snage, što ilustruje praksa najvećeg broja država sa
uspešnim slobodnim zonama u svetu. Oko 42 miliona radnika je danas direktno i indirektno
uposleno u slobodnim zonama, od kojih u Kini 30 miliona, Meksiku 2 miliona, Srednjem
Istoku 700.000, Americi 300.000 i državama u tranziciji 250.000.
2. Dosadašnji razvoj pokazuje da se podrška konceptu slobodnih zona povećava širom sveta.
Veliki broj država i multinacionalnih kompanija prepoznaje svoje interese u osnivanju i
204
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
funkcionisanju različitih oblika slobodnih zona. Broj slobodnih zona raznovrsnog profila
doživeo je nagli rast u poslednjih dvadeset godina i porastao je od 800 na 5000. Kada su
direktne strane investicije u svetu beležile pad (2003/2004), u državama sa razvijenom
mrežom slobodnih zona pokazivale su rast (Kina, Mađarska, Poljska, Turska, itd.).
3. Ključ uspeha novoprojektovanih zona je pravilno odabrana lokacija sa razvijenom internom
infrastrukturom i komunikacijama prema svetu; obučena i jeftina radna snaga; stabilno
političko i poslovno okruženje; podrška države; razvijen spektar poslovnih usluga; efikasna
zonska administracija i raznovrsnost beneficija za poslovanje. Svetsko iskustvo, obrazloženo
na prethodnim stranama ovog rada, ukazuje na uspešnost i opravdanost slobodnih zona koje
su formirane na atraktivnim i pravilno odabranim lokacija sa mehanizmom raznovrsnih
stimulacija i jednostavnim načinom rada.
4. U razvoju nacionalne ekonomije slobodne zone predstavljaju deo mehanizma i mera
ekonomske i razvojne politike za stvaranje povoljne klime i jedan od mogućih alternativnih
instrumenata ekonomske i razvojne politike, koji je pokazao visok stepen efikasnosti. U
nekim državama ovaj koncept ima veliki uspeh, dok u drugim nije pokazao očekivane
ekonomske efekte. U pogledu koncepta i prakse ne postoji univerzalno rešenje ili obrazac
koji se može primeniti na svakom području i sredini i koje samo po sebi garantuje uspeh.
Kina je pokazala najveći napredak u korišćenju i razvoju slobodnih zona, kao ekonomskih
enklava i generatora razvoja. Međutim, model korišćen u slučaju Kineskih zona, teško je ili
nemoguće slediti i primeniti u mnogim drugim zemljama. Rezultati iz Porto Rika, Tajvana,
Južne Koreje, Meksika, Irske i drugih zemalja, pokazali su značaj različitih pristupa razvoju
programa zona. Svaki od ovih modela je sam po sebi specifičan i odgovarajući za pojedinu
državu i nacionalnu privredu, u zavisnosti od njenih trenutnih i dugoročnih razvojnih
potreba. Indija zahteva drugačiji program nego Dubai, kao što i Poljska ima drzgačije
ekonomske potrebe u odnosu na Nemačku ili Francusku.
5. Slobodne zone ne predstavljaju samo instrument za korišćenje poreskih beneficija i
carinskih ustupaka, već one obuhvataju i razvojni mehanizam ekonomske politike i
procedure. Kao institucije i organizacije, slobodne zone obuhvataju procese koji privlače i
zadržavaju ulagače pod propisanim i kontrolisanim uslovima, povoljnim za njihov razvoj,
instaliranje privrednih programa i novih tehnologija kao i ostvarenje većeg profita.
205
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
6. Slobodne zone su dinamičan ekonomski i razvojni instrument i kao takav, vrlo fleksibilan.
Sve promene u svetskim ekonomijama mogu da se uspešno apsorbuju kroz prilagođavanje
slobodnih zona novim izazovima ukoliko se one pravilno usmeravaju i vode, u skladu sa
potrebama države i korisnika.
7. Za dugoročni uspeh koncepta kod nas, potrebno je precizno definisati vrstu, ciljeve i pravce
razvoja slobodnih zona Srbije. Stvaranje efikasnog ambijenta za proizvodnju i poslovanje
uspostavljanjem stimulativne investicione i poslovne klime putem različitih olakšica i
državnih stimulansa kompanijama u zoni, povećava mogućnost za privlačenje investicija.
8. Istraživani model poslovanja slobodnih zona pokazuje da bez angažovanja sopstvenih
sredstava, odnosno kapitala, država može razvijati nacionalnu privredu i specifične
ekonomske projekte, kao što su zone, odricanjem od prihoda koje u tom trenutku i nema (na
zelenoj livadi nema nikoga koji bi plaćao porez, tek posle privlačenja direktnih investicija i
početka poslovanja dobijamo poreskog obveznika).
9. Za uspešno poslovanje i atraktivnost prostora namenjenim ubrzanom razvoju potrebno je
kombinovati koncept slobodnih zona namenjenim uvozno – izvoznom proizvodnim
aktivnostima sa konceptom infrastruktrno opremljenjih zemljišta namenjenih prvenstveno
poslovanju na domaćim tržištem – industrijskih parkova, stvarajući, na jednom mestu,
mogućnost za poslove namenjene kako izvozu tako i sopstvenom tržištu. Tako se
korisnicima nudi mogućnost pune poslovne kombinatorike na infrastrukturno opremljenom
prostoru uz najveće pogodnosti za poslovanje.
10. Poreske olakšice u slobodnim zonama trebalo bi da budu jedan od osnovnih stimulansa i da
dozvoljavaju snižene poreze na dobit korporacija, imovinu, zarade, porez na prihode od
samostalne delatnosti, porez na prihode od autorskih prava, porez na prihode od kapitala,
porez na prihode od nepokretnosti i porez na kapitalne dobitke, makar za prvih nekoliko
godina poslovanja. Posle tog perioda porez bi trebao da iznosi najviše do 50% normalne
poreske stope, a investicioni poreski krediti trebalo bi da budu omogućeni kroz ponovnu
investiciju, odnosno reinvestiranje. Treba potpuno isključiti primenu poreza na dodatu
vrednost (PDV) u granicama zone, dok doprinose za penziju i zdravstveno osiguranje ne
treba oslobađati.
206
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
11. Značajan deo sistema stimulacija predstavljaju carinske olakšice. Iako se carinske stope
stalno smanjuju ukidanjem carinskih povraćaja (usaglašene sa pravilima STO) zone postaju
veoma atraktivne pri uvozu repromaterijala za proizvodnju namenjenu izvozu. Nulta carina
za svaku proizvodnu opremu i repromaterijale se podrazumeva u slobodnim zonama, uz
naplatu carine samo za repromaterijale upotrebljene za domaću potrošnju. Što se tiče
carinskih procedura, potrebno je omogućiti i razviti carinske usluge u zoni shodno svetskim
standardima, koje bi bile visokog stepena efikasnosti. Postupak carinjenja ne bi trebalo da
traje duže od dva sata, i trebalo bi da bude omogućen u toku 24 časa svakog dana u nedelji.
12. Sistem pogodnosti i beneficija koje daje država treba kombinovati sa pogodnostima lokalnih
samouprava koje su inače uobičajne u industrijskim parkovima. U budućem konceptu i
praksi razvoja, potrebno je koncept klasičnih trgovačkih i carinskih slobodnih zona usmeriti
prema modernim tipovima slobodnih zona, kao što su industrijski i tehnološki parkovi sa
inkubatorima razvoja, koji omogućavaju razvoj malih i srednjih preduzeća, uz posebne
finansijske i fiskalne podsticaje, kao i infrastrukturnu i uslužnu podršku države. Otvorenost
ka malim i srednjim investitorima kao i većim kompanijama, takođe je veoma bitna. Zone
koje se koriste i sarađuju samo sa velikim multinacionalnim kompanijama i velikim
investitorima, neće naići na podršku od strane EU.
13. Odnos EU prema konceptu slobodnih zona ima veliku ulogu u projektovanju i afirmisanju
njihove koncepcije i uloge kod nas. U Srbiji se može izgraditi efikasan koncept slobodnih
zona kombinujući domaća, svetska i iskustva država u tranziciji koje su već ušle u EU.
Svakako se do pravilne orijentacije i bržeg razvoja slobodnih zona može doći pregovorima
koji će obezbediti posebne pogodnosti slobodnim zonama u okviru Evropske unije.
Odgovarajući programi i aspekti zona bili bi efikasniji ukoliko bi Evropska unija prihvatila
raznovrsnost ekonomskih uslova koji bi se javili kao posledica ekspanzije slobodnih zona.
Danas veći deo zemalja Istočne Evrope, sa veoma uspešnim slobodnim zonama, suočava se
sa problemom provođenja aktivnosti harmonizacije domaće zakonske regulative sa
regulativom EU. Međutim, kako postoje i izuzeci u najnerazvijenim delovima EU
(Portugalija i slobodna zona Madeira), proces pregovaranja može biti uspešno okončan. EU
je takođe dozvolila Irskoj da zadrži podsticajne poreske mere za izvozne investitore.
Donedavno je Irska dozvoljavala redukciju 75% poreskog prihoda, samo ako je kompanija
izvezla 100% svog proizvoda. Podstaknuta od strane drugih članica i ugovorima sa WTO da
isključi ovu izvoznu povlasticu, Irska je svim kompanijama ograničila poresku stopu od
207
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
12%, što je znatno povoljnije od stopa izvan Irske. Slobodne zone i industrijski parkovi u
Mađarskoj uspešno su uklopljeni u ekonomski sistem EU prilikom pridruživanja Evropskoj
uniji. Nisu osporeni dugoročni ugovori multinacionalnih kompanija u industrijskim
parkovima, iako oni pružaju i pogodnosti koje ne prihvata Svetska trgovinska organizacija.
Za države – kandidate za ulazak u EU, borba sa njenom aktuelnom ekonomskom politikom,
predstavlja izuzetno težak zadatak, tako da će ove države morati da se udruže ako žele uspeh
nacionalnih privreda. A to će biti bazirano na davanju novih podsticaja ulozi zona u
ekonomskom razvoju. Zemlje kandidati bi trebalo da se u većoj meri usmere na slobodne
zone kao kompletniji ekonomski mehanizam čija se evolucija kreće u pravcu zahteva EU.
Kako se ulazak Srbije u EU ne očekuje za određeni vremenski period (pet do deset godina),
iskustva država sa razvijenim slobodnim zonama, koje će se ranije uključiti u EU, ukazaće
na pravce razvoja i potrebne korekcije ekonomske i razvojne politike u ovoj oblasti. Do tada
treba primeniti sve mehanizme za privlačenje investicija i ekonomsku saradnju preduzeća u
zoni sa kompanijama u okruženju i zaleđu. Takve veze će omogućiti dugoročan ekonomski
razvoj u okruženju zona.
14. Odnos slobodnih zona u Srbiji prema politici Svetske trgovinske organizacije (WTO) trebalo
bi da ide u pravcu zadovoljenja zahteva zemalja članica WTO-a. Zone bi trebalo da
izbegavaju ponudu zabranjenih povlastica odnosno subvencija. One predstavljaju državne
povlastice zasnovane na izvoznim podsticajima ili zahtevima za upotrebu domaćih sirovina i
materijala. Međutim, kako WTO ne sprečava regionalne podsticaje, određenu prednost
slobodnim zonama u Srbiji bi omogućila kombinacija pogodnosti koje daju klasične
trgovačke slobodne zone, kao što je nulta stopa uvoznih carina i poreza i moderni
industrijski parkovi gde je izgradnja objekata i korišćenje zemljišta oslobođeno svih taksi i
poreza lokalne samouprave.
15. I dalje će postojati snažan motiv države i lokalne samouprave da, kroz određene povlastice i
beneficije, razvijaju slobodne zone. On se ogleda u izraženom interesu država da, privlačeći
strani kapital, transferiše nove tehnologije i poveća uposlenost, naročito u nerazvijenim
područjima. Kako u tim područjima nema dovoljno preduzeća koja uspešno posluju, država
se, praktično, ne odriče fiskalnih prihoda, već, stvarajući povoljan poslovni ambijent, može
da očekuje, za određeno vreme, prihode iz sekundarnih izvora, kao što su doprinosi iz rada i
radnih odnosa novoupošljenih radnika, trošenje zarada radnika iz zone u trgovinama u
okruženju, potrošnja domaćih proizvoda i rast njihove proizvodnje, interakcija preduzeća iz
208
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
zone sa domaćim, snabdevanje firmi u zoni domaćim repromaterijalima itd. Ukoliko se
pravilno izabere lokacija (sa već ranije izgrađenom infrastrukturom), država ove efekte
ostvaruje i bez angažovanja novčanih sredstava. Ukoliko se obezbede i povlastice za
izgradnju, tada se lako angažuju i tuđa sredstva za izgradnju potrebne infrastrukture i razvoj
lokalne komunalne mreže. Veoma je dobro uključenje Nacionalnog investicionog plana u
infrastrukturno opremanje 49 lokacija u Srbiji. Ukoliko se program uspešno okonča, na
nekoj od ovih lokacija se može oformiti proizvodna slobodna zona u kombinacijai sa
industrijskim parkom.
16. Istraživanje i praksa pokazuju da je od ključnog značaja za uspeh slobodnih zona odnos
države i njenih organa prema slobodnim zonama. Samo slobodne zone koje imaju snažnu
državnu podršku mogu postići uspeh. Ovo dokazuju primeri slobodnih zona u SAD,
Turskoj, Egiptu, Dubaiju itd. Svaka od ovih zemalja ima, u okviru državne administracije,
posebne agencije ili direktorate koji se bave razvojem i kontrolom poslovanja slobodnih
zona. Kod nas, institucionalnu podršku države konceptu slobodnih zona preuzeće
novoformirana Uprava za slobodne zone, posebno telo pri Ministarstvu finansija Rrepublike
Srbije. Zadatak uprave bi, pored promocije slobodnih zona Srbije, bila podrška i kontrola
rada korisnika i operatera zone. Time se približavamo praksi uspešnih država domaćina,
koja nas upućuje da bez sveobuhvatne i kontinuirane državne podrške, nema uspešnog
razvoja slobodnih zona. Izuzetan je primer Turske vlade koja se preko Podsekretarijata u
Ministarstvu spoljne trgovine godinama uspešno bavi razvojem slobodnih zona. Praksu u
većini država sa uspešnim zonama čini i angažovanje vrhunskih političkih lidera, eksperata i
konsultanata u cilju bržeg ekonomskog razvoja i napretka koncepta zona.
17. Paraleno sa razvojem slobodnih zona, potrebno je inicirati formiranje zajedničkog tela koje
bi činili predstavnici država Jugoistočne Evrope i Turske, kandidata za ulazak u EU, koje
poseduje razvijene slobodne zone, u cilju zajedničkog nastupa i pregovora sa EU oko
harmonizacije propisa. Podsticanje razvoja slobodnih zona u regionu doprineće bržem
procesu regionalne integracije i prevazilaženju nasleđenih političkih, ideoločkih,
nacionalnih, verskih i drugih podela, čime bi se ubrzao proces evrointegracije ovih država.
Dobar primer je cross-border saradnja slobodnih zona USA i Meksika (zona McAllen i
Reynosa) kao i inicijativa Slobodne zone Pirot i Slobodne zone Dragoman (Bugarska) na
konkursu Susedskog programa Srbije i Bugarske, koja se tiče uspostavljanja međusobne
prekogranične saradnje.
209
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
18. Slobodne zone kao generatori ekonomskog razvoja i instrumenti privlačenja direktnih
stranih investicija i novih tehnologija, mogu značčajno da doprinesu bržem ekonomskom
razvoju i rešavanju jednog od najvećih problema u regionu – neuposlenosti, koji preti da
preraste u ozbiljan socijalni i politički problem sa dugoročnim i nesagledivim posledicama.
Zbog toga bi vlade svih država u regionu morale da pruže daleko veću podršku konceptu
razvoja slobodnih zona, koristeći iskustva onih država koje su zahvaljujući zonama doživele
ekonomski procvat.
Dosadašnja iskustva i praksa nedvosmisleno pokazuju da je uspeh koncepta i projekta slobodnih
zona garantovan samo onda kada svi učesnici u njihovom razvoju i poslovanju mogu da ostvare
svoje ekonomske i druge interese.
Iskustva pokazuju da u procesu poslovanja slobodnih zona dolazi do povećanja nivoa efikasnosti
poslovanja nacionalne privrede, preduzeća za upravljanje zonom i korisnika zone. Takav trend za
kratko daje očekivani rezultat: država povećava uposlenost i priliv direktnih investicija, a slobodna
zona i korisnici (preduzeća u zoni) ostvaruju veći profit, stvarajući na taj način uslove za brži
sopstveni razvoj. U tom smislu se nameće zaključak da država treba da u strategiju nacionalnog
razvoja uvrsti formiranje i upotrebu slobodnih zona naročito namenjenih proizvodnji, kao i
instrumenta za privlačenje direktnih stranih investicija, novih tehnologija i povećanje
uposlenosti, u skladu sa svojim razvojnim potrebama i odnosom prema svetskom i evropskom
okruženju. Na ovaj način može se znatno ubrzati regionalni i državni privredni razvoj a nacionalna
ekonomija uspešno uključiti u međunarodne ekonomske tokove.
210
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
LITERATURA
[1]
Batić, dr. V., «Slobodne carinske zone sa stanovišta međunarodnog prava» (doktorska
disertacija na Pravnom fakultetu u Beogradu, Beograd, 1981;
[2]
Bastid, J., „Les douanes“, Paris, 1965;
[3]
Bertil, O., „La politique du commerce exterieur“, Paris, 1995;
[4]
Bertrant, R., „La role de la protection douanire dans une politique de
[5]
developoement“, „Economie-Appliquee“ VII-IX, 1959.g;
[6]
Besarović, dr. V., „Deregulacija viših oblika privredne saradnje sa inostranstvom“, Beograd,
1990.g;
[7]
Bolin, R.L., (1998), Why Export Processing Zones Are Necessary,WEPZA, Flagstaff,
Arizona, USA
[8]
Bolin, R.L., (1997), The Global Network Of free Zones In 21st Century, (Edited1998), „Thus
Robert Haywood introduced WEPZA's 17th International Conference at Istanbul“, WEPZA,
Istanbul, Turkey
[9]
Bolin, R.L., (1994), Mainline Free Zones: Mediterannean, Gulf, Indian Subcontinent (Edited
1995), „At the XIV International Conference Of Free Zones and Export Processing Zones“,
WEPZA, Dubai U.A.E.
[10] Božidarević, S., „Kretanje robnih tokova preko slobodne carinske zone u Beogradu, Studija
slobodna carinska zona Beograd“, knj. II, Bgd., 1969.
[11] Bjelić, P., (2002), Svetska trgovinska organizacija, Prometej, Beograd
[12] Brown, R.H., (1995), 57th Annual Report of the Foreign-Trade Zones Boardto,
[13] „The Congress of the United States for the fiscal year“, FTZB, Washington Calderoni,
U.,“Valore in dogana delle Merci“, Padova, 1961;
[14] Claud J., „La nouvelle douane Europenne“ Paris, 1971.
[15] Chen, G., „The Establishment of Xiamen SEZ and Its
Prospecrt Gangao jingji“ (the
Economies of Hong Kong and Macao) No.6, 1981;
[16] China
Daily,
2013.
China
Approves
Pilot
Free
trade
Zone
in
Shanghai;
<http://www.chinadaily.com.cn/china/2013-08/22/content_16914564.htm>
[17] Chossudovsky, M., „Chinas Free Trade Zones“, Co-Existence, No.20, 1983;
[18] Chu, D., K.Y, „Shekou of East Guangdong – SEZ Shantou, Gungjiao Jin“ (Wide Angle) No,
140., 1994;
[19] Dr Kozomara, J., (2001), Spoljnotrgovinsko poslovanje, Beseda, Beograd
[20] Dr Trampus, F., (2002), PhD in Transport Law, University of Trieste, Trieste/Italy
211
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
[21] Erić, T., „Slobodne zone-značajan način privlačenja stranog kapitala“, časopis „Poslovna
politika“, Beograd, 1995;
[22] EC, (2002), Official Journal of the European Communities, „Journal 2002/C 50/05“ EU,
Europe
[23] EC, (2003), Statistical yearbook, „External and intra-European Union trade“, Office for
Official Publications of the EC, Luxembourg
[24] Frimerman, dr A., «Poslovno pravo», Beograd, 1994;
[25] Gaptara, P., „Zajednička ulaganja sa zapadnim partnerima: kako ih učiniti funkcionalnima“,
Zbornik radova „Povratak privrede tržištu i vlasništvu“, II tom, Beograd, 1990.
[26] Haywood, R.C., (2001), Economic Processing Zone Icetives and the WTO Agreement on
subsides and countervailing measures, WEPZA XX International Conference, Taiwan
[27] Haywood, R.C., (2003), Using EPZs to build trade capacity, „Changing international legal
enviroment“, WEPZA 2003 conference, Istanbul;
[28] Heritage
Organization,
2013.
China
Economics
Freedom
Score.
<http://www.heritage.org/index/pdf/2013/countries/china.pdf>
[29] Đurić, dr Z., „Slobodne carinske zone u privredama koje su u tranziciji s osvrtom na
jugoslovenske slobodne zone“ V-ta međunarodna konferencija „Dunav-reka saradnje“,
Subotica, 1993. Institut za međunarodnu politiku i privredu – Beograd, 1993. (Zbonik
radova);
[30] Jelača, N., „Carinski sistem“, Beograd, 1971;
[31] Keller, W., Li, B., Shiue, C.H., 2011. China's foreign trade: perspectivesfrom the past 150
years. The World Economy 34 (6), 853-892
[32] Leong, C.K., 2012. Special economics zones and growth in China and India: an empirical
investigation. International Economics and Economic Policy.
[33] OECD, (2004), Basic Structural Statistics January 2004, „Main Economics Indicators –
Principaux Indicateurs Economiques“, OECD, Europe
[34] Panitchpakdi, S., (2002), Globalisation and Trade Policy, „Can one size fit all“, WTO &
Deputy Prime Minister and Minister of Commerce, Thailand
[35] Sigulinski, S.A., (2002), Menadžment u međunarodnoj trgovini, Pigmalion, Novi Sad
[36] Stanković, dr M., «Slobodne zone u Jugoslaviji i svetu, njihov značaj i uloga na domaću
privredu i pravo», «Pravo-teorija i praksa», Novi Sad, br. 11-12/95;
[37] Stanković, dr M., i Stanković, mr S., «Međunarodni špediter i njegova sve aktivnija uloga,
pogotovu posle ukidanja međunarodnih sankcija prema SRJ», časopis «Tržište-NovacKapital», br. 2/94;
[38] Stanković, dr M., «Pravni karakter carinske robe», Beograd, 1979;
212
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
[39] Stanković, dr M., «Slobodne zone i strana ulaganja» – Nove perspektive razvoja domaće
privrede posle ukidanja ekonomskih sankcija UN, Zbornik radova, Beograd, 1995;
[40] Schmidt, S., (2000), In Search of Decision „The Maquiladora Industry in Mexico“, WEPZA,
Flafstaff
[41] State Institute Of Statistics http://www.die.gov.tr/ENGLISH/index.html.
[42] Unctad, (2003), Foreign direct Investment „Inward and outward flows and stocks“,
UNCTAD, New York and Geneva
[43] Unctad, WIR, (1998), Trends and Determinants, Geneva
[44] Unctad, (2002), The Inward FDI Performance Index
[45] Unctad, (2002), The Inward FDI Potential Index
[46] Unctad, WIR series 2011 Unctadstat
[47] Unctad, WIR 2011, Cross-border M&A Database
[48] Unctad, (2011), Global Investment Trends
[49] Unctad, (2003), UNCTAD Handbook Of Statistic 2003 Part One, International Merchandise
trade, New York and Geneva
[50] Wang, M., „Industrial Production Export Zones in Asia and the SEZs in China“, Zhongguo
jingji wenti (Chinas economic problems) No.6, 1980;
[51] World Trade Organization, (1994), Agreement on subsides and countervailing measures,
„Article XVI of GATT“, WTO, New York
[52] World Trade Organization, 2013. Trade to Remain Subdued in 2013 after Sluggish Growth in
2012 as European Continue to Struggle.
[53] WEPZA, (1996), International Directory Of Export Processing Zones and Free Trade Zones,
WEPZA, Flagstaff
[54] Web-sites of National Statistical Offices Turkey
[55] WTO, (2003), WTO World Trade Report, WTO, Geneva
[56] Xi, Y., 2013. Shangai Free Trade Zones on Agenda for Growth. China Organization 2013.
213
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Internet izvori:
www.uzs.gov.rs
www.carina.rs
www.uzs.gov.rs/sz-pirot
www.uzs.gov.rs/sz-subotica
www.szsu.co.rs
www.tigar.com
www.slobodnazonazrenjanin.com
www.cadz.org
www.escapeartist.com
www.ekapija.com
www.siepa.gov
www.nbs.rs/statistika/mip
www.uncadstat.unctad.org
www.investinchina.gov.cn/news/2011
www.economy.rs
www.pks.rs
www.naftz.org
http://www.ilo.org/global/lang--en/index.htm
www.wepza.org
http://ec.europa.eu
www.ifc.org
http://www.inegi.org.mx
http://www.foreigntrade.gov.tr
214
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Prilog 1.
Vrste slobodnih zona
Tabela br. 17
Vrste slobodnih zona
Trade
Free port
Manufacturing
Services
Special
Industrial
Enterprise
Information
Financial
Commercial
economic
free
zone
procesing
sevices
free zone
zone
zone/EPZ
zone
zone
Physical
entire city
entire
enclave or
part of city
part of city or
entire city
warehouse
characteri
or
province
industrial
or
“zone
or
area,
stic
jurisdiction
region
park
city
or
entire
within
zone”
municipalit
“zone
often
within
adacent
to
zone”
port or airport
y
Economic
developme
deregulatio
developme
developme
development
developme
facilitation of
objectives
nt of
n;
nt
nt
of
of information
nt of off-
trade
trading
sector
export
SMEs
in
processing
shore
imports
centre and
investment
industry
depressed
centre
banking
diversified
in
economic
restricted
base
area
capital
varies
goods
private
of
and
areas
Duty free
all
selective
capital
basis
equipment
no
goods
for use in
allowed
trade,
and
re-export
industry,
production
inport
consumptio
inputs
equipment
all goods for
storage
and
of
n
Typical
trade,
all types of
light
activities
services,
industry
service,
industry,
banking,
all
data
financial
warehousing,
industry
procesing,
services
packaging,
and
and
software
distribution,
services
manufactur
development,
trans-
ing
computer
shipment
etc.
graphics
215
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Incetives
simple
reduced
profits tax
zoning
demonopolizat
tax
exemption
-taxation
business,
business
abatement
relief;
ion
relief;strict
from
start-up,
taxes;
and
simplified
deregulation
confidentia
quotas.
minimal
liberalised
regulatory
business
of
lit;deregula
reinvested
tax
labour
relief;
registratio
telecoms;acce
tion
profits wholly
regulatory
codes;
exemption
n;local tax
s to market-
currency
restraints.
reduced
from
abatement;
priced
exchange
Waivers
foreign
foreign
reduction
INTELSAT
and capital
with regard
exchange
exchange
of
services
to
controls;
controls
licensing
specific
.
termination
no specific
free
requireme
authority
repatriation
of
advantages
repatriatio
nts.
manages
of profits.
employmen
;
n
Trade
labour
t
unions are
profits.Tra
unions are
relations. trade
overtime.
discourage
de
prohibited.
union freedom
Free
d
freedom
repatriation
the EPZ.
-customs
duties
-labour
laws
-other
of
and
and
trade
within
of
union
Governme
restricted
despite the
capital,
profits and
dividends
fact
that
EPZs
are
requried to
preferential
respect
interes
and
a
of
import
tax-free
movements
free
restricted.
nt
mandated
liberal on
hiring and
firing
of
workers.
national
rates.
regulations
15
years
exemption
s
on
all
taxes
(maximum
)
Domestic
unrestricted
higly
limited to
limited
sales
within
restricted
small
small
upon payment
freeport,
portion of
portion of
of full duty
upon
production
production
payment of
full duty
Other
additional
developed
may
be
features
incentives
by socialist
extended
and
countries
to
single-
streamlined
factory
procedures
sites
216
to
unlimited,
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Typical
Hong-
China
Ireland,Tai
Indonesia,
India-
Bahrein,
Jabel
examples
Kong
(southern
wan
Senegal
Bangalore,
Dubai,
Colon, Miami
(China),
provinces,
(China),
Caribbean
Caribbean,
(USA
Singapore,
including
Malaysia,
Turkey,
Mauritius,
Bahamas
Hainan and
Dominican
Cayman
Iran
freeport,
Shenzheh)
Republic,
Batam,
Mauritius,
Labuan,
Kenya,
Macao
Hungary
ali,
FTZ)
Izvor : ILO, (2012) Types of zones: An evolutionary typology 2004-2012 (updated by AV.Approved
B/CDH. Last update 28 November 2012).
217
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Prilog 2.
Karakteristike pojedinih vrsta slobodnih zona po WEPZA-i:
Tabele br. 18
Podela zona po WEPZ-i
Wide Area Zones
Special
Široke zone
Economic Povlačenje izvozne zone – Privileged Free Zones
Zones
Multi-Industry
Slobodne ekonomske zone – Free Econimic Zones
China, Eastern Europe, Central Asia, Russia, Sudan, North Korea
Small Zones
Male zone
Commercial
Ovakav vid slobodnih zona je najbliži konceptu trgovačkih slobodnih zona ili
po Kjoto konvenciji Free Trade Zone i ostale sličnih osobina:
Slobodne trgovačke zone - Free Trade Zones
Inostrane trgovačke zone – Foreigh Trade Zones
Trgovačke zone – Trade Zones
Slobodne trgovačke zone – Free Trade Zones
Industrial
Industrijske slobodne zone – Industrijal Free Zones
Mixed
Kombinacija osobina svih jasno definisanih slobodnih zona
Export Proccesing
Po Kjoto konvenciji Export Proccesing Zones – EPZ i ostale sličnih osobina:
Industrijske izvozne zone – Industrial Export Proccesing Zones
Zone slobodne proizvodnje – Free Production Zones
Izvozne proizvodne zone – Export Proccesing Zones
Slobodne izvozne zone – Export Free Zones
Service
Enterprise/Urban
Dominican Republic, United States, Egypt, Kenya, Europe, etc.
218
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Industry
Specific Zone specifičnih industrija
Zones
Banking
Insurance
Gambling
Tourism
Turističke, medicinske i školske zone – Tourism, Hospital (medical) and
educational Free Zones
Textiles
Gems
New Jork, Bangladesh, India, Cayman Islands, Bermuda, etc.
Performance
Specific Zones
Zone specifičnih industrija
Mexico”s Maquila
Maquiladoras
Program
Tehnology Based
Naučni i tehnološki parkovi – Science Parks & Technological
Free Zones
Internet grad – slobodna zona – Internet city free zones
Incubator Centres
Inkubatori razvoja - Incubator
Export Factories
Industrijski parkovi – Industrial Parks
Employment
Based
Investment
Based
Mexico, Sri Lanka, Tunisia, India”a EOFs, etc.
Izvor: WEPZA www.wepza.org
219
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Prilog 3.
Lista slobodnih zona Evropske unije
Tabela br. 19
Lista slobodnih zona EU
MEMBER STATE
FREE ZONE (control type I)
FREE ZONE (control type
ADDRESS
II)
CUSTOMS
OF
AUTHORITY (Art. 804
CCIP)
Austria
None
None
Belgium
None
None
Bulgaria
“Свободна безмитна зона
Митница Бургас
- Бургас” АД
8000 Бургас,
8000 Бургас,
ул.
ул.
“Трапезица”
№
5,
п.к.154
“Княз
Ал.
Батенберг” № 1
тел. +359 56 876121,
+359 56 876122
факс +359 56 844188,
+359 56 847205
Email:
Free Zone Bourgas Plc
[email protected]
8000 Bourgas
5, Trapezitsa Street
Customs
P.O.Box 154
Bourgas
House
of
8000 Bourgas
1,
Kniaz
Alexander
Batenberg Street
Tel: +359 56 876121,
+359 56 876122
Fax: +359 56 844188,
+359 56 847205
Email:
[email protected]
220
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
“Свободна зона – Видин”
Митница Лом
ЕАД
3600 Лом
3700 Видин,
ул. “Дунавска” № 44
Северна промишлена зона
тел. +359 971 66800
+359 971 66801
факс +359 971 66801
Email:
Free Zone Vidin Plc
[email protected]
3700 Vidin
stoms.bg
North Industrial Zone
Customs House of Lom
3600 Lom
44, Dunavska Street
Tel: +359 971 66800,
+359 971 66801
Fax: +359 971 66801
Email:
[email protected]
stoms.bg
“Свободна безмитна зона –
Митница Столична
Драгоман” АД
1202 София
2210 Драгоман,
ул. „Веслец” №84
ул.“Захари Стоянов”№ 16
тел. +359 2 9859 4652
FREE ZONE (control type I)
MEMBER STATE
FREE ZONE (control type
ADDRESS
II)
CUSTOMS
OF
AUTHORITY (Art. 804
CCIP)
факс +359 2 931 0697
Email:
[email protected]
Free Zone Dragoman Plc
2210 Dragoman
221
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
16,Zahari Stoianov Street
Customs
House
Stolichna
1202, Sofia
84, Veslets Street
Tel: +359 2 9859 4652
Fax: +359 2 931 0697
Email:
[email protected]
“Свободна
зона
–
Митница Пловдив
Пловдив” АД
4004 Пловдив
4003 Пловдив,
ул. “Кукленско шосе”
Карловско шосе,
№ 32
ул.
тел. +359 32 606231,
“Васил Левски” №
242а п. к. 75
+359 32 606275
факс + 359 32 906240
Email:
[email protected]
3999.customs.bg
Free Zone Plovdiv Plc
4003 Plovdiv
Customs
242a, Vasil Levski Street
House
of
Plovdiv
(Karlovsko Shose)
4004 Plovdiv
P.O.Box 75
32, Kuklensko Shose
Street
Tel: +359 32 606231,
+359 32 606275
Fax: + 359 32 906240
Email:
[email protected]
3999.customs.bg
“Свободна
зона – Русе”
Митница Русе
ЕАД
7004 Русе,
7000 Русе,
бул. “Липник” № 117
бул.“Тутракан” № 71,
тел. +359 82 816202,
п.к.107
+359 82 816203
222
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
факс +359 82 816262
Email:
[email protected]
Free Zone Rousse Plc
Customs
7000 Rousse
House
of
Rousse
71, Tutrakan Blvd.
7004 Rousse
P.O.Box 107
117, Lipnik Blvd.
Tel: +359 82 816202,
+359 82 816203
Fax: +359 82 816262
Email:
[email protected]
FREE ZONE (control type I)
MEMBER STATE
FREE ZONE (control type
ADDRESS
II)
CUSTOMS
OF
AUTHORITY (Art. 804
CCIP)
“Свободна
зона
-
Митница Свиленград
Свиленград”
6500 Свиленград
ЕАД
кв.
6500 Свиленград,
войвода”
бул. “България” № 60
ул. “Асен Илиев” № 4
”Кап.
Петко
тел. +359 379 73000
тел/факс
+359
379
73030
Email:
Free Zone Svilengrad Plc
[email protected]
6500 Svilengrad
ms.bg
60, Bulgaria Blvd.
Customs
House
of
Svilengrad
6500 Svilengrad
Kapitan Petko Voivoda
Quarter
4, Asen Iliev Street
Tel: +359 379 73000
Tel./Fax:
223
факс
+359
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
379 73030
Email:
[email protected]
ms.bg
Croatia
Slobodna zona Zagreb
CO Slobodna zona
Jankomir bb,
10000 Zagreb
Tel: 385 1 3871-568
Fax: 385 1 3871-45
Slobodna zona Luka Rijeka:
a) Bazen Rijeka
CI Luka Rijeka
Senjsko pristanište bb,
51000 Rijeka
Tel: 385 51 525-176
Fax: 385 51 525-108
b) Bazen Raša
CI Labin
Dubrova bb,
52220 Labin
Tel: 385 52 615-271
Fax: 385 52 615-212
c) Bazen Bakar
CI Škrljevo
Kukuljanovo bb,
51223 Škrljevo
Tel: 385 51 319-123
Fax: 385 51 319-101
Slobodna zona Kukuljanovo
CI Škrljevo
Kukuljanovo bb,
51223 Škrljevo
Tel: 385 51 319-123
Fax: 385 51 319-101
Slobodna zona Osijek
a) Riječna luka/zapadni dio
CO Slobodna zona
lučkog kompleksa
Vukovarska 219a
31000 Osijek
224
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Tel: 385 31 587-133
Fax: 385 31 587-136
b) Vukovarska avenija/dio
CO Slobodna zona
poslovnog prostora
Vukovarska 219a
MIO d.d. Osijek
31000 Osijek
Tel: 385 31 587-133
Fax: 385 31 587-136
FREE ZONE (control type I)
MEMBER STATE
FREE ZONE (control type
ADDRESS
II)
CUSTOMS
OF
AUTHORITY (Art. 804
CCIP)
Slobodna zona Luka Split
CI Sjeverna luka Split
Put sjeverne luke bb
21000 Split
Tel: 385 21 342-193
Fax: 385 21 342-105
Slobodna zona Luka Ploče
CI Luka Ploče
Trg kralja Tomislava 26
20340 Ploče
Tel: 385 20 796-040
Fax: 385 20 796-006
Slobodna zona Luka Pula
CI Luka Pula
Labinska 38
52100 Pula
Tel: 385 52 615-265
Fax: 385 52 615-210
Slobodna zona Obrovac
CI Zadar
Gaženica bb
23000 Zadar
Tel: 385 23 282-350
Fax: 385 23 343-341
Slobodna
zona
Splitsko-
dalmatinska
a) dio SINJ (Lumik)
CI Sjeverna luka Split
Put sjeverne luke bb
225
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
21000 Split
Tel: 385 21 342-193
Fax: 385 21 342-105
b) dio Postira („Sardina“ d.d.
CI Sjeverna luka Split
Postira-otok Brač)
Put sjeverne luke bb
21000 Split
Tel: 385 21 342-193
Fax: 385 21 342-105
c) dio Smokovik („Končar-
CI Sjeverna luka Split
solarne ćelije“)
Put sjeverne luke bb
21000 Split
Tel: 385 21 342-193
Fax: 385 21 342-105
Krapinsko-zagorska
CI Krapina
slobodna zona
Žutnica bb
49000 Krapina
Tel: 385 49 264-932
Fax: 385 49 264-902
Slobodna
zona
Đuro
CI Slavonski brod
Đaković-Slavonski Brod
Dr. Mile Budaka 1
35000 Slavonski Brod
Tel: 385 35 448-038
Fax: 385 35 442-712
Podunavska slobodna zona
CI Vukovar
Vukovar
Dunavski prilaz bb
32000 Vukovar
Tel: 385 32 441-413
Fax: 385 32 441-415
FREE ZONE (control type I)
MEMBER STATE
FREE ZONE (control type
ADDRESS
II)
CUSTOMS
OF
AUTHORITY (Art. 804
CCIP)
Slobodna zona Ribnik
CI Karlovac
Ilovac 2b
47000 Karlovac
226
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Tel: 385 47 609-804
Fax: 385 47 609-802
Slobodna zona Buje
CI Buje
Digitronska 33
52460 Buje
Tel: 385 52 615-296
Fax: 385 52 615-218
Slobodna zona Varaždin
CO Slobodna zona
Gospodarska 1,
42000 Varaždin
Tel: 385 42 234-268
Fax: 385 42 234-208
Slobodna zona Bjelovar
CI Bjelovar
Brune Bušića bb
43000 Bjelovar
Tel: 385 43 264-310
Fax: 385 43 264-301
Cyprus
Limassol Free Port Area
Director Department of
Customs
&
Excise
Corner M. Karaoli and
Gr.
Afxentiou
1096
Nicosia
Tel:
+
35722601713
Tel:
+
35722601705
Fax:+ 35722302031
Larnaca Free Port Area
Director Department of
Customs
&
Excise
Corner M. Karaoli and
Gr.
Afxentiou
1096
Nicosia
Tel:
+
35722601713
Tel:
+
35722601705
Fax:+ 35722302031
Czech Republic
Free zone Ostrava akciová
Celní
společnost,
Moravskoslezký kraj /
Mošnov
313,
úřad
pro
742 51 Mošnov
Customs
office
IČ: 136 42 693
Moravia
-
227
of
Silesian
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Region
Náměstí
Svatopluka
Čecha 8
702 09 Ostrava
phone: +420595132703
[email protected]
fcr.cz
Celní úřad pro Zlínský
GRADDO, a.s., U Bulhara,
kraj / Customs office of
11000
Zlín Region
Praha 1
Zarámí 4436
IČ 005 45 937
762 34 Zlín
phone: +420577054200
[email protected]
fcr.cz
FREE ZONE (control type I)
MEMBER STATE
FREE ZONE (control type
ADDRESS
II)
CUSTOMS
OF
AUTHORITY (Art. 804
CCIP)
AWT Čechofracht a.s.
Celní úřad pro Hlavní
Opletalova 37/1284
město Prahu / Customs
office of Capital city
Praha 1, 111 21
Prague
IČ: 00001066
Washingtonova 7
113 54 Praha 1
phone :+420261334126
[email protected]
fcr.cz
Free zone Pardubice a.s.,
Celní
úřad
pro
Pardubice U Panasonicu 375
Pardubický
PSČ 530 06
Customs
IČ: 601 12 255
Pardubice region
kraj
office
Palackého 2659/3
530 02 Pardubice
228
/
for
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
phone:+420466797303
[email protected]
fcr.cz
Merka Spedition, s. r.o.,
Celní
úřad
pro
Vážní 857, 500 03 Hradec
Královéhradecký kraj /
Králové
Customs
IČ: 150 63 828
Hradec Králové region
office
Bohuslava
of
Martinů
1672/8a
501 01 Hradec Králové
phone :+420495756205
[email protected]
fcr.cz
ESCES
spol.
s
r.o.,
Celní úřad pro Hlavní
Tiskařská 563/6, Praha 10
město Prahu / Customs
IČ 480 39 471
office of Capital city
Prague
Washingtonova 7
113 54 Praha I
phone : +420261334126
[email protected]
fcr.cz
SPEDQUICK
Vinohrady,
r.o.,
Celní úřad pro Ústecký
Závišova
kraj / Customs office of
s.
2518Praha 4, 140 00,
Ústí nad Labem Region
IČ: 005 53 018
Hoření 3540/7A
400 11 Ústí nad Labem
phone:+420475667301
[email protected]
fcr.cz
B.F.C.W. Logistics s.r.o, -
Celní
Veverské
Jihomoravský
664 81
Knínice
311
Veverské Knínice
IČ.277 23 631
úřad
pro
kraj
Customs office of South
- Moravian region
229
/
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Koliště 17
601 44 Brno
phone:+420545549204
[email protected]
fcr.cz
FREE ZONE (control type I)
MEMBER STATE
FREE ZONE (control type
ADDRESS
II)
CUSTOMS
OF
AUTHORITY (Art. 804
CCIP)
PST CLC a.s.. Nádražní
Celní
969/112,
Středočeský
702 00 Ostrava–
úřad
Moravská Ostrava
Customs
IČ : 253 97 249
Central
pro
kraj
office
-
/
of
Bohemian
region
Washingtonova 11
110 00 Praha I
phone:+420261334608
[email protected]
fcr.cz
INTER
EXPRES
servis
Celní
úřad
s.r.o, Lnářská 872, 396 01
Vysočina
Humpolec
office
IČ: 25168126
region
pro
kraj
/Customs
of
Vysočina
Střítež 5
588 11 Střítež u Jihlavy
phone:+420567109403
[email protected]
fcr.cz
B.F.C.W.
Logistics
s.r.o.
Veverské
Knínice
311
664 81
Veverské Knínice
IČ : 277 23 631
Celní
úřad
pro
Moravskoslezký kraj /
Customs
office
Moravia
-
of
Silesian
Region
Náměstí
230
Svatopluka
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Čecha 8
702 09 Ostrava
phone: +420595132703
[email protected]
fcr.cz
Denmark
SKAT Copenhagen
Danish
Tax
and
Customs Administration
SKAT Copenhagen
Customs Authorisation
Division Aarhus
Lyseng Allé 1
DK-8270 Højbjerg
Denmark
Phone: +45 72 22 18 18
E-Mail:
[email protected]
Estonia
Muuga Free Zone
Northern
Tax
and
Customs Centre Endla 8
TALLINN 15177
TEL:
+372 676 1200
FAX: +372 676 1111 Email: [email protected]
Sillamäe Free Zone
Eastern
Tax
Customs
and
Centre
Vestervalli 7 NARVA
20307
TEL: +372 676 3800
FAX:
+372 676 3610
E-mail: [email protected]
FREE ZONE (control type I)
MEMBER STATE
FREE ZONE (control type
ADDRESS
II)
CUSTOMS
OF
AUTHORITY (Art. 804
CCIP)
Valga Free Zone
Southern
Tax
and
Customs Centre Sõpruse
pst 4 TARTU 50050
231
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
TEL:
+372
6764100
FAX: +372 6764105 Email: [email protected]
Paldiski free zone
Northern
Tax
and
Customs Centre
Endla 8
TALLINN 15177
Phone: +372 676 1200
Fax:+372 676 1111
E-mail: [email protected]
Finland
Hangon Vapaasatama
Eteläinen tullipiiri PL
(Hanko Freeport)
62 FI-00501 HELSINKI
Haminan
vapaa-alue
(Hamina Free Zone)
Lappeenrannan tulli PL
66
FI-53501
LAPPEENRANTA
Lappeenrannan
vapaa-alue
(Free Zone of Lappeenranta)
Lappeenrannan tulli PL
66
FI-53501
LAPPEENRANTA
Turun
vapaa-alue
Free Zone)
France
(Turku
Turun tulli PL 386 FI20101 TURKU
Zone franche du Verdon –
Direction interrégionale
Port de Bordeaux
des
(Free Zone of Verdon – Port
Bordeaux 1, Quai de la
de Bordeaux)
Douane
douanes
BP 60
de
F-
33024 BORDEAUX
Tel: +33-05-57 81 03 60
Fax: +33-05-56 44 82
46
Zone franche de Guyane
Direction régionale des
douanes de Guyane
8, rue Louis Blanc F- 97
305 Cayenne
tel : +594-5 94 29 74 74
fax : +594- 5 94 29 74
52
Germany
Freihafen
Bremerhaven
(Freeport of Bremerhaven)
Hauptzollamt
Bremen
Hans-Böckler-Straße 56
D-28217 BREMEN Tel:
232
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
0421-38.97.0
Fax:
0421-38.97 116 E-Mail:
[email protected]
de
FREE ZONE (control type I)
MEMBER STATE
FREE ZONE (control type
ADDRESS
II)
CUSTOMS
OF
AUTHORITY (Art. 804
CCIP)
Freihafen
Cuxhaven
Hauptzollamt
(Freeport of Cuxhaven)
Oldenburg
Friedrich-
Rüder-Str. 2 D-26135
OLDENBURG
Tel:
0441-2 10 25-0 Fax:
0441-2 10 25 26 EMail:
[email protected]
de
Freihafen Deggendorf
Hauptzollamt Landshut
(Freeport of Deggendorf)
Seligenthalerstraße
62
D-84034 LANDSHUT
Tel: 0871-806 0 Fax:
0871-806 500 E-Mail:
[email protected]
e
Freihafen Duisburg
Hauptzollamt Duisburg
(Freeport of Duisbourg)
Köhnenstraße 5 - 11 D47051 DUISBURG
Tel: 0203-71 34 0 Fax:
0203-71 34 111
E-Mail:
[email protected]
de
Greece
Free Zone of Piraeus
Hellenic
Ministry
of
Finance
GD of customs & excise
Division 18th , Section
C
Kifisias 124 Av.
233
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Athens, GR - 115 26
E-Mail: [email protected]
Information:
Ioannis
Polytsakis
Office no: 133
Tel: +30/210.6987509
Free Zone of Thessaloniki
Hellenic
Ministry
of
Finance
GD of customs & excise
Division 18th , Section
C
Kifisias 124 Av.
Athens, GR - 115 26
E-Mail: [email protected]
Information:
Ioannis
Polytsakis
Office no: 133
Tel: +30/210.6987509
Free Zone of Heraklion
Hellenic
Ministry
of
Finance
GD of customs & excise
Division 18th , Section
C
Kifisias 124 Av.
Athens, GR - 115 26
E-Mail: [email protected]
Information:
Ioannis
Polytsakis
Office no: 133
Tel: +30/210.6987509
FREE ZONE (control type I)
MEMBER STATE
FREE ZONE (control type
ADDRESS
II)
CUSTOMS
OF
AUTHORITY (Art. 804
CCIP)
Free
Zone
of
Platigiali
Astakos Etoloakarnanias
Hellenic
Finance
234
Ministry
of
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
GD of customs & excise
Division 18th , Section
C
Kifisias 124 Av.
Athens, GR - 115 26
E-Mail: [email protected]
Information:
Ioannis
Polytsakis
Office no: 133
Tel: +30/210.6987509
Hungary
None
None
Ireland
Ringaskiddy Free Port
Secretary Department of
the Marine and Natural
Resources,
Lane,
Leeson
DUBLIN
2
IRELAND
Shannon Free Zone
Secretary,
Department
of Enterprise, Trade and
Employment,
Street,
Kildare
DUBLIN
2
IRELAND
Italy
Punto franco di Trieste
Direzione
(Free Zone of Trieste)
dell’Agenzia
Regionale
delle
Dogane per le regioni
Friuli Venezia Giulia
Largo Panfili, 1
I-
34132 TRIESTE
Punto franco di Venezia
Direzione
(Free Zone of Venice)
dell’Agenzia
Regionale
delle
Dogane per le regione
Veneto
Via
R.
Cavalcavia, 16/18
I-
30172
VENEZIA
Mestre
Zona franca di Gioia Tauro
Direzione
Regionale
dell’Agenzia
delle Dogane per le
235
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
regioni
Campania
e
Calabria
via A. De Gasperi, 20 –
80133 Napoli
Latvia
Rīgas brīvosta
State Revenue Service
(Freeport of Riga)
National Customs Board
Customs Control Points
division of Riga
11.novembra krastmala
17, Riga
LV-1841, Latvia
Liepājas
speciālā
State Revenue Service
ekonomiskā zona (Liepaja
National Customs Board
Special Economic Zone)
Customs Control Points
division of Kurzeme
Sarkanmuižas
dambis
25a, Ventspils
LV-3601, Latvia
FREE ZONE (control type I)
MEMBER STATE
FREE ZONE (control type
ADDRESS
II)
CUSTOMS
OF
AUTHORITY (Art. 804
CCIP)
Ventspils brīvosta
State Revenue Service
(Freeport of Ventspils)
National Customs Board
Customs Control Points
division of Kurzeme
Sarkanmuižas
dambis
25a, Ventspils
LV-3601, Latvia
Rēzeknes
speciālā
ekonomiskā zona (Rezekne
Special Economic Zone)
State Revenue Service
National Customs Board
Customs Control Points
division of Kurzeme
236
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Rīgas
iela
4/6,
Daugavpils,
LV-5401, Latvia
Luxembourg
The Luxembourg Freeport
S.A.
None
The
Luxembourg
Freeport S.A.
Parishaff
Senningerberg
2315 Luxembourg
Lithuania
Laisvoji
teritorija
Vingės
Klaipėdos
teritorinė
logistika
muitinė
Verslo g. 11, Klaipėda
S. Nėries g. 4, LT92228 Klaipėda
(Free zone Vinges logistika
(Klaipeda
Verslo street 11, Klaipeda)
Territorial
Customs Office
S. Neries street 4, LT92228
Klaipeda)
Phone: (+370 46) 39 01
08
Fax: (+370 46) 39 01
10
e-mail: [email protected]
Malta
Malta Freeport Terminals
Customs Division
Ltd
Free Zones/
Freeport Centre
Transit Section
Port of Marsaxlokk
Central Transit Office
Kalafrana BBG 05
Custom House
MALTA
Valletta VLT 1920
MALTA
Tel (+356) 21 650200
Tel: (+356) 21244337
237
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Fax (+356) 22 251900
Fax: (+356) 21244463
http://www.freeport.com.mt/
default.asp
The Netherlands
Amsterdam Schiphol Airport
Douane
Administrator:
Schiphol Cargo
Air
Cargo
Kantoor
Netherlands
Handelskade 1,
Freightwaybuilding,
DA
Flamingoweg 13, 1118 EE
(postal
Schiphol
P.O.Box 3070,
1118
Schiphol-Centrum
address:
6401
DN Heerlen)
tel: +31 20 685 00 50
fax : +31/20-406 8525
FREE ZONE (control type I)
MEMBER STATE
FREE ZONE (control type
ADDRESS
II)
CUSTOMS
OF
AUTHORITY (Art. 804
CCIP)
Poland
Wolny Obszar Celny na
Izba
terenie Portu Lotniczego im.
Warszawie
Fryderyka
ul. Erazma Ciołka 14A
Chopina
w
Warszawie
Celna
w
PL-01-443 Warszawa
ul. Żwirki i Wigury 1
PL-00-906 Warszawa
Tel.: +48 22/510 47 00
Fax: +48 22/877 20 97
e-mail:
[email protected]
gov.pl
Wolny Obszar
Celny
w
Izba
Celna
Gliwicach
Katowicach
ul. Portowa 28
Słoneczna
w
ul.
34
PL-40-
136 Katowice
PL-44-100 Gliwice
Tel. : +48 32/358 72 02,
358 72 03 Fax: +48
32/358 72 04, 258 84 86
e-mail
[email protected]
v.pl
238
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Wolny Obszar
Celny
Izba Celna w Białej
w
Terespolu
Podlaskiej ul. Północna
ul. Wojska Polskiego 47
19
PL-21-500
Biała
Podlaska
PL-21-550 Terespol
Tel: +48 83/344 98 33,
344 97 11 Fax: +48
83/344 33 97, 344 98 62
e-mail
[email protected]
ov.pl
Wolny Obszar
Celny
w
Izba Celna w Szczecinie
Szczecinie
ul. Energetyków 55 PL-
ul. Bytomska 7
70-952 Szczecin
PL-70-603 Szczecin
Tel: +48 91/480 55 00
Fax: +48 91/480 58 01
e-mail
[email protected]
v.pl
Wolny Obszar
Celny
w
Izba Celna w Szczecinie
Świnoujściu
ul. Energetyków 55 PL-
ul. Jana Sołtana 1
70-952 Szczecin
PL- 72-602 Świnoujście
Tel: +48 91/480 55 00
Fax: +48 91/480 58 01
e-mail
[email protected]
v.pl
Wolny Obszar
Celny
w
Izba Celna w Gdyni ul.
Gdańsku
Północna 9a PL-81-029
ul. Zamknięta 18
Gdynia
PL- 80-955 Gdańsk
Tel: +48 58/666 93 93
Fax: +48 58/621 05 54
e-mail
[email protected]
ov.pl
FREE ZONE (control type I)
MEMBER STATE
FREE ZONE (control type
ADDRESS
II)
CUSTOMS
OF
AUTHORITY (Art. 804
CCIP)
239
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Wolny Obszar
Celny
Mszczonowie
w
Izba
Celna
w
w
Warszawie ul. Erazma
województwie
Ciołka 14A
mazowieckim
PL-01-443 Warszawa
ul. Fabryczna 6/10
PL-96-320 Mszczonów
Tel.: +48 22/510 47 00
Fax: +48 22/877 20 97
e-mail:
[email protected]
gov.pl
Portugal
Zona Franca da Madeira
MINISTERIO
DAS
(Caniçal)
FINANÇAS
(Free Zone of Madeira -
ADMINISTRAÇÃO
Caniçal)
PÚBLICA
9200-047 Caniçal
Direcção-Geral
E
DA
das
Alfândegas
e
dos
Impostos
Especiais
sobre o Consumo Rua
da Alfândega, 5 – r/c
1149-006
Lisboa
–
Portugal Tel: +351 21
8813897 Fax: +351 21
8813984
E-mail:
[email protected]
Romania
Free zone Curtici Arad
CUSTOMS
OFFICE
CURTICI
Str. A.l. Cuza nr. 1,
Curtici, jud. Arad, cod
315200
Tel: 0040 257-465636
Fax 0040 257-465636
Free zone Galati
CUSTOMS
OFFICE
GALATI
Calea
Basarabiei,
Galaţi, jud. Galaţi
Tel: 0040 236448837
240
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Free zone Giurgiu
CUSTOMS
OFFICE
GIURGIU
Str.
Portului,
nr.
1,
Giurgiu, jud. Giurgiu,
cod 080013
Tel: 0040 246217194
Fax: 0040 246217194
Free zone Braila
CUSTOMS
OFFICE
BRAILA
Str. Vadu Ghecetului nr.
6, Brăila, jud. Brăila,
cod 810118
Tel: 0040 239611858
Fax: 0040 239611858
Free zone Sulina
CUSTOMS
OFFICE
SULINA
Str. C. A. Rosetti nr. 1,
Sulina, jud. Tulcea, cod
825400
Tel: 0040 240-543209
Fax: 0040 0240-543077
Free zone Constanta Sud si
CUSTOMS
OFFICE
Basarabi
CONSTANTA SUD
Cladirea APMC Mol I
S, et. II, Incinta Port
Constanta
Sud,
Loc.
Agigea, jud. Constanta
cod 907015
Tel: 0040 241-602225
Fax: 0040 241-602552
Slovakia
None
None
N/A
FREE ZONE (control type I)
FREE ZONE (control type
ADDRESS
II)
CUSTOMS
MEMBER STATE
OF
AUTHORITY (Art. 804
CCIP)
241
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
Slovenia
Luka Koper – Freeport of
Carinski urad Koper –
Koper
Customs
Office
Koper
of
Vojkovo
nabrezje 36 6000 Koper
tel: +386 5 297 60 00
fax: +386 5 639 51 91
Spain
Zona franca de Barcelona
Departamento
de
(Free Zone of Barcelona)
Aduanas e Impuestos
Especiales
Agencia
de
Estatal
la
de
Administración
Tributaria
Avda.Llano
Castelano 17 E-28071
MADRID
Zona franca de Cádiz
Departamento
de
(Free Zone of Cádiz)
Aduanas e Impuestos
Especiales
Agencia
de
Estatal
la
de
Administración
Tributaria
Avda.Llano
Castelano
17 E-28071 MADRID
Zona franca de Vigo
Departamento
de
(Free Zone of Vigo)
Aduanas e Impuestos
Especiales
Agencia
de
Estatal
la
de
Administración
Tributaria
Avda.Llano
Castelano
17 E-28071 MADRID
Zona franca de Las Palmas
Departamento
de
de Gran Canaria
Aduanas e Impuestos
(Free Zone of Las Palmas de
Especiales
Gran Canaria)
Agencia
de
Estatal
la
de
Administración
Tributaria
Avda.Llano
Castelano
17 E-28071 MADRID
Sweden
None
None
242
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
United Kingdom
Ronaldsway
Airport
(Ballasala, Isle of Man)
PO
Box
House
6
North
Custom
Quay
Douglas Isle of Man
IM99 1AG
Izvor: http://ec.europa.eu/taxation_customs/customs/procedural_aspects/imports/free_zones/index_en.htm
As of
29/08/2014
243
DIZAJNIRANJE I POZICIONIRANJE SLOBODNIH ZONA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE
244
Download

преузми