11. februar 2015. godine
Vujović: Vlada sprema akcioni plan za preduzeća
u restruktuiranju
Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je danas da Vlada Srbije priprema akcioni program za preduzeća u
restruktuiranju kojim se predviđa da preduzeća koja nemaju šansu budu zatvorena,
Reorganizacijom države
a za ona druga da se prikupljaju ponude, navodeći da u javnom sektoru trenutno
i strateškim smanjenjem
radi 40 odsto svih zaposlenih u Srbiji, što je mnogo više u odnosu na ostale
broja zaposlenih, prema
sektore.
Vujovićevoj oceni, treba
"Takođe, reforma javne administracije je da postignemo dva
veoma važna i to ne samo zbog troškova efekta: jedan je efekat
smanjenja troškova, a
već i zbog efikasnijeg funkcionisanja
drugi efekat šalje signale
javne uprave i ravnopravnijeg
da nije država ta koja
raspoređivanja zaposlenih", rekao je
diktira tempo, već to
Vujović u intervjuju za magazin
treba da radi privatni
"Bizlajf".
sektor.
"Nama nije cilj da otpuštamo već da otvaramo radna mesta posebno za one koji
imaju znanja koje tržište valorizuje, poput inženjera, inovatora i preduzetnika",
Strukturni krediti u
istakao je ministar finansija.
slučaju EPS-a i
Izražavajući optimizam kada je reč o potpisivanju budućeg aražmana sa MMF, za Železnica
koji smatra da je dogovorena stvar, Vujović je rekao da će se za konsolidaciju
U slučaju EPS-a i
finansija bitne uštede ostvariti ukidanjem subvencija i garancija javnim
Železnica Srbije Vujović
preduzećima i racionalizacijom njihovog poslovanja, kao i rešenjem pitanja
je rekao da će vlada
preduzeća u restrukturiranju i suzbijanjem izbegavanja poreza.
koristiti strukturne
kredite koji će
Vujović je na primeru Telekoma ukazao da Srbija nema dovoljno kapitala da
investira kako bi se ovo preduzeće održalo u međunarodnoj trci i zato je cilj vlade podržavati suštinsku
reformu ovih javnih
da ga proda po visokoj ceni nekome ko ima dovoljno kapitala za njegovo
preduzeća od
održavanje.
korporativizacije, do
"Ulazimo u fazu u kojoj tražimo savetnika i želimo da prodamo Telekom da bismo smanjenja
time obezbedili optimalne uslove da učestvuje u regionalnoj trci telekomunikacija, administracije,
poboljšanja performansi
odnosno fiksne telefonije, interneta, videa i mobilne telefonije", kazao je on.
i poboljšanja finansijske
strukture.
Odgovarajući na pitanje kakva će biti sudbina Aerodroma Beograd, Vujović je
rekao da je, ukoliko dođe do privatizacije, važno voditi računa da se ne smanji mogućnost perspektive da
Aerodrom bude pokretač razvoja u Srbiji.
"On treba da obezbedi prostor kompaniji Er Srbija da nastavi da funkcioniše, ali i da obezbedi prostor da se
razvijaju kargo i druge tehničke usluge. Nije cilj da strani kupac, privatizacijom, preplavi naše tržište i
prestane da ulaže i razvija prostor Aerodroma, a ostavi mesta drugim strateškim partnerima da se razvijaju.
Cilj je da strane firme uspešno rade na tržištu Srbije, ali i da ostavljaju prostor Er Srbiji", objasnio je
Vujović.
Smanjenje pet odsto zaposlenih u javnoj upravi do
juna
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički izjavila da će racionalizacija broja
zaposlenih u javnoj upravi od pet odsto biti završena do juna, a da očekuje da će polovina otići
prirodnim odlivom.
Ona je rekla da će racionalizacija zaposlenih biti samo deo
preuređivanja sistema javne uprave kakav dosada nije viđen.
Ministarka je precizirala da će već od aprila u okviru ovog
procesa početi preispitivanje svakog dela sistema u smislu
funkcija koje zaposleni obavljaju, preko preklpanja poslova.
"Proces preuređivanja sistema javne uprave će trajati pune tri godine pred nama i mislim da će to otvoriti
nešto što se ne pamti", rekla je Udovički na skupu „Beogradski dijalozi".
Drugi ključni zadatak je, kako je navela, donošenje zakona o platama koji ima za cilj stvaranje pravednijeg
sistema nagrađivanja.
Ona je rekla da je suština i preuređivanje službeničkog sistema koji treba da bude efikasniji, ali i da je ideja
da se po prvi put ispitaju odnosi centra i lokala i nadležnosti između njih.
Vlada čeka uplate iz javnog sektora
Vlada Srbije preporučila je javnim preduzećima čiji je osnivač Republika da najkasnije do 28. februara u
budžet uplate neraspoređenu dobit.
Preporuka vlade odnosi se na neraspoređenu dobit iz prethodnih
godina do maksimalnog iznosa koji neće ugroziti poslovanje,
objavljeno je u najnovijem broju "Službenog glasnika".
Takođe, preporučeno je i privrednim društvima čiji je osnivač država
ili u kojima Republika Srbija ima učešće u vlasništvu, da najkasnije do
28. februara uplate u budžet Srbije srazmerni deo neraspoređene dobiti
iz prethodnih godina, koji u skladu sa zakonom koji uređuje privredna društva pripada Republici, kao članu
društva.
Ministarstvima privrede i finansija nalaženo je da prate primenu i sprovođenje ovog zaključka vlade.
Jelena Trivan vraća urednike u Službeni glasnik
V.d. direktora JP Službeni glasnik Jelena Trivan odlučila je da vrati većinu urednika koji su oterani iz te
kuće, piše dnevni list Danas.
Uvidom u pregled poslovanja utvrđeno je da je Službeni glasnik
od kada su oni napustili urednički kolegijum, samo u prošloj
godini, prepolovio profit od prodaje knjiga.
Prema pisanju Danasa urednički kolegijum će biti osvežen novim
imenima kao što su Vladimir Kecmanović i Svetislav Basara.
Time je prvo obećanje nove direktorke da će vratiti intelektualnu
elitu u Glasnik ispunjeno, kao i da će pred kraj meseca objaviti
drugo kolo Dela Stanislava Vinavera.
Tim potezom potvrđena su i nezvanična saznanja da bi u Glasnik mogli da se vrate urednici koji su posle
dolaska sada već bivšeg direktora Radoša Ljušića otišli iz te kuće.
Reč je o urednicima Biblioteke umetnost i kultura Službenog glasnika: Goranu Petroviću, Branku Kukiću,
Jovici Aćinu i Gojku Tešiću, ali i o Tanji Miščević.
Jelena Trivan imenovana je za v. d. direktora Službenog glasnika 27. januara.
Svaki treći na Kopaoniku "na crno"
Inspektorat za rad je u vanrednoj kontroli u noćnim klubovima, restoranima i kafićima na Kopaoniku otkrio
da je od 93 zatečena radnika njih 30 radilo "na crno".
Kako je saopštilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i
socijalna pitanja, kontrola je sprovedena u saradnji sa MUP-om
Srbije 7. i 8. februara.
Sa tim radnicima poslodavci nisu zaključili ugovore o radu i
nisu ih prijavili na obavezno socijalno osiguranje.
Inspektori rada su doneli šest rešenja o otklanjanju utvrđenih
nepravilnosti i naložili poslodavcima zasnivanje radnog odnosa
sa osobama koje su radile "na crno".
Zbog utvrđenih prekršaja u oblasti radnih odnosa inspektori su podneli osam zahteva za pokretanje
prekršajnog postupka protiv pravnog i odgovornog lica, dok je jedan zahtev za pokretanje prekršajnog
postupka podnet zbog nedostataka u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Stojan Stamenković: Država će morati da se
zadužuje
Bruto društveni proizvod (BDP) Srbije će zabeležiti pad od 0,5 do jedan odsto u 2015. godini, smatra
ekonomista Stojan Stamenković i ocenjuje da će u ovogodišnjem budžetu morati da se uradi rebalans, "jer je
prilično komotno ostavljen prostor za rashode".
Stamenković je, na predstavljanju najnovijeg broja "Makroekonomske analize i trendovi", rekao da je u
2014. godini pad BDP-a iznosio 2,1 odsto, ove godine će pad biti od 0,5 do jedan odsto, a tek u 2016. se
moze očekivati rast privrede.
Država će i u 2015. godini morati da se zadužuje, bilo kroz izdavanje eurobondova ili obveznica na
domaćem tržištu, procenjuje Stamenković.
Podsećajući da je cena nafte na svetskom tržištu u proteklih godinu dana prepolovljena, on je napomenuo da
bi, ukoliko bi se te cene zadržale tokom ove godine, vrednost srpskog uvoza bila manja za milijardu evra.
Što se tiče industrijske proizvodnje, primetio je da se u domaćoj javnosti najviše čuje kako je usled poplava
u 2014. ona opala 6,5 odsto, što je delimično tačno. Međutim, kako je ukazao, pad prerađivačke industrije
od 13 odsto u prošloj godini je posledica pada tražnje, investicija i rezultat opšte nesolventnosti privrede.
Sertić: Srbija ima 1.500 preduzeća koja mogu da
izvoze
Ministar privrede Željko Sertić izjavio je da Srbija ima 1.500 preduzeća sposobnih za izvoz, a da je zbog
pada vrednosti rublja gotovo zaustavljen izvoz u Rusiju.
Sertić je naveo da je Srbija prošle godine izvezla poljoprivrednih proizvoda u Rusiju u vrednosti 307 miliona
dolara, što je za oko 65 do 70 odsto više u odnosu na 2013. godinu.
Prema njegovim rečima, država mora da pomogne tih 1.500 preduzeća u izvozu kako bi mogla da brzo
reaguju na geopolitička dešavanja u svetu na ekonomskom planu.
Sertić je ukazao da prvi put Srbija ima ozbiljan okvir za reforme i podsetio da poslednjih 30 do 35 godina mi
nismo imali ekonomsku politiku koja bi opredelila u kom pravcu se zemlja kreće.
Skup o značaju kvaliteta na tržištu
Potpredsednik vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić otvoriće danas okrugli sto
"Kvalitet kao sredstvo za postizanje liderske pozicije na tržištu", na kojem će biti reči o ulozi proizvođača i
države u ostvarivanju zadovoljavajućeg nivoa kvaliteta.
Kako je saopšteno iz Ljajićevog kabineta, na okruglom stolu koji u hotelu "Hajat" organizuje agencija
"Pristop", učestvovaće i državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Vesna Kovač.
MIN "Lokomotiva" ipak ide u stečaj?
Država neće odustati od stečaja 188 preduzeća među kojima je i fabrika
MIN „Lokomotiva“, saopštio je danas državni sekretar u Ministarstvu
privrede Dragan Stevanović, posle razgovora sa predstavnicima fabrike i
Grada Niša, objavljeno je danas na zvaničnom gradskom sajtu.
- Imali smo težak i naporan sastanak sa predstavicima Lokomotive iz
Niša. Mislim da smo otklonili nedoumice koje su postojale i da više nema
nerazumevanja oko stanja i stastusa ove firme. Opredeljenje države je da
se od zadatog koncepta ne odustaje, te da se želi staviti tačka na nešto što je nasleđeno iz prethodnih 15
godina. Proces privatizacije i stečaja treba privesti kraju kako bi se na najbolji mogući način sagledao
položaj radnika kroz socijalne programe i otpremnine - rekao je Stevanović.
Vlada razrešila uhapšenog direktora Resavice
Vlada Srbije razrešila dosadašnjeg direktor JP PEU Resavica Vladan Milošević i za vršioca dužnosti
direktora preduzeća postavula Stevana Dželatovića, saopšteno je u
utorak iz tog preduzeća, koje objedinjuje rad devet jamskih rudnika
uglja.
Najavljeno je i raspisivanje konkursa za novog direktora rudnika uglja
sa podzemnom eksploatacijom uglja.
Kako je policija saopštila, Milošević je krajem janura uhapšen
prilikom uzimanja mita od autoprevoznika od koga je za prevoz rudara u nekoliko navrata preuzeo 1,44
miliona dinara . Nedelju dana kasnije uhapšen je i komercijani director tog preduzeća Vojkan Janković.
Konkurs za izbor generalnog direktora RTS
Upravni Odbor Radio-televizije Srbije odlučio je da raspiše konkurs za generalnog direktora tog javnog
servisa.
Kako je objavljeno na sajtu RTS, stečeni su uslovi za raspisivanje konkursa za generalnog direktora, nakon
što je Statut Radio-televizije Srbije usklađen sa novim Zakonom o javnim servisima i posle donošenja
Pravilnika o izboru imenovanih lica.
Članica Upravnog odbora RTS Milica Kuburović rekla je da će konkurs formalno početi onog trenutka kada
ga objavi Službeni glasnik i dnevni list "Politika".
"Konkurs će takođe biti i na sajtu RTS-a, odnosno, postojaće poseban link koji će davati sve potrebne
informacije. Ono što je najvažnije, osim birokratskih uslova, potvrde o državljanstvu i o prebivalištu,
školske spreme i slično, potrebno je da kandidati dostave i petogodišnji plan rada Radio- televizije Srbije",
izjavila je Kuburovićeva.
Na čelu RTS trenutno je vršilac dužnosti generalnog direktora Radio-televizije Srbije Nikola Mirkov, koji je
na to mesto imenovan nakon što je, 28. oktobra 2013. godine iznenada preminuo generalni direktor te
medijske kuće Aleksandar Tijanić.
LIBOR PAO, A u EUROBANCI ratE NISU BILE SMANJENE
Banka htela da prevari klijente
Eurobanka je prekršila odredbe ugovora prilikom usklađivanja kamata za stambene kredite u francima.
Uprkos ugovoru koji je na to obavezuje, nije
uračunala niži iznos Libora, referentne kamatne
stope za švajcarski franak, pa je tako rata bila viša
nego što je trebalo.
- Neprijatno sam se iznenadio kada sam dobio
obaveštenje da će mi za januarsku, februarsku i
martovsku ratu za stambeni kredit, banka
zaračunavati Libor po nula odsto, umesto po minus 0,063. Koliko iznosi Libor javni je podatak, zato mi nije
bilo jasno zašto se ne primenjuje ono što u ugovoru jasno piše. Uputio sam žalbu banci, a rok je 30 dana da
dobijem odgovor na moju pritužbu. Ako se ja kao klijent pridržavam ugovora, to zahtevam i od banke, samo
da ga poštuje - kaže za „Blic“ S. Z., klijent Eurobanke.
Računica je jasna, za jedan mesec, zbog zaračunate kamate od nula odsto, umesto minusne, rata mu je veća
za oko dva franka, odnosno po kursu od 1. februara 236 dinara, ili za tri meseca 708 dinara više.
Na pitanje „Blica“ zašto se kod korekcija rata za stambene kredite primenjuje Libor koji iznosi nula odsto,
umesto minus 0,063 odsto, koliko je iznosio 1. januara, u Eurobanci kažu da sistem, kada su usklađivali
kamate, nije u tom trenutku prihvatao negativne vrednosti, pa je zato stavljena vrednost nula. To su učinili
za januarsku ratu koja je dospela na naplatu 1. februara.
- U međuvremenu, uskladili smo sistem tako da prihvata negativnu vrednosti Libora. Ukupna razlika koju će
klijent imati po rati će biti vraćena, tako da nijedan klijent neće biti oštećen - kažu za „Blic“ u Eurobanci.
Klijentima u Srbiji koji otplaćuju
kredite vezane za franak i koji
imaju promenljive kamatne
stope, banke menjaju stope na tri
meseca ili polugodišnje. To je i
po Zakonu o zaštiti korisnika
finansijskih usluga. Cena kredita
najviše zavisi od Libora,
promenljivog dela, dok je marža
nepromenljiva. Od početka
godine, ova bazna kamatna stopa
je u znaku minusa, a to je uticalo
da se rate u francima smanje.
U Hipo Alpe-Adrija kažu da oni
dva puta godišnje usklađuju rate za kredite. Do 30. juna u ovoj banci primenjivaće se vrednost Libora na
šestomesečnom nivou koji je važio 31. decembra 2014. i iznosio je minus 0,03 odsto. U Komercijalnoj banci
i u Pireusu dobili smo odgovor da oni primenuju fiksne kamatne stope.
AFERA "INDEKS" Optužena za mito, a dobila
posao u državnoj službi
Dragana Petrović, drugooptužena za prodaju ispita u aferi „indeks“, danas radi kao naučnik na Institutu za
uporedno pravo u Beogradu.
Postala je poznata po policijskom snimku na kojem uzima mito, a
uprkos tome vodi spor protiv Pravnog fakulteta u Kragujevcu.
Petrovićeva je u aferi „indeks“ optužena da je kao profesorka
krivičnog prava na tom fakultetu zahtevala i dobila ukupno 7.900
evra, 2.750 nemačkih maraka, unikatnu zlatnu narukvicu i
automobil BMW tip 320D da bi studentima upisivala prelazne
ocene bez izlaska na ispit. Nju tužilaštvo tereti i da je posredovala u
podmićivanju drugih profesora, ali ni to niti čuveni snimak koji je
načinio policajac koji je glumio studenta i na kojem se vidi kako
profesorka Petrović uzima novac - zasad nemaju efekta.
Optužena profesorka je ubrzo nakon izlaska iz pritvora udomljena u Institutu za uporedno pravo u Beogradu,
gde i danas radi i održava tribine. Iako se na sajtu ovog instituta navodi da svi zaposleni naučnici znaju „bar
dva strana jezika“, a podrazumeva se da kao viši naučni saradnici govore i tri, Petrovićeva radi sa ovom
titulom iako u svojoj biografiji navodi poznavanje samo engleskog jezika.
Pokušali smo da saznamo ko je to dao novu šansu profesorki Petrović. U Institutu za uporedno pravo kažu
da je direktor Jovan Ćirić na putu i da jedino on može da obrazloži kako je moguće da neko protiv koga se
vodi krivični postupak dobije stalni posao, koji uzgred radi od kuće u Kragujevcu za platu od 60.000 do
70.000 dinara!
Nismo uspeli da saznamo. Naš izvor tvrdi da je Petrovićeva zaposlena u Institutu odmah po izlasku iz
pritvora.
- Nikome od zaposlenih nije prijatno što takva osoba radi kod nas. Kada smo pitali direktora zašto je to
uradio, rekao nam je da je morao. Neko je tražio od njega da je zaposli jer je navodno sve to o njoj netačno,
snimak je namontiran, a ona je oterana s posla i ostala je bez hleba - kaže izvor „Blica“.
Tužila je Pravni fakultet u Kragujevcu jer nisu glasali o njenom referatu za izbor za redovnog profesora,
iako je u to vreme bila u pritvoru. Fakultetu je za nju, nakon izlaska iz pritvora, čak raspisao konkurs. Ali
niko nije hteo da bude u komisiji, pa je Petrovićevoj dekan Stanko Bejatović dao otkaz.
Druga tužba protiv fakulteta je za naknadu štete jer je dobijala manju platu u Institutu nego što bi dobijala da
je ostala profesor zato što nije primala autorske honorare i što nije primala pare od projekata.
Na Apelacionom sudu dobila je spor po trećem osnovu. Fakultet je osuđen da joj duguje milion dinara s
kamatom. Draganu Petrović nismo uspeli da nađemo u Institutu jer radi iz Kragujevca.
Suđenje iz početka
Suđenje u aferi „indeks“, kako je „Blic“ pisao, posle skoro šest godina pred Višim sudom u Smederevu i
osam godina od podizanja optužnice, krenulo je iz početka zbog promene porotnika. To znači da će iznova
morati da se izvode dokazi i saslušavaju svedoci. Optuženi profesori tako će dobiti priliku i da promene
svoje iskaze ako to budu hteli.
Pregovori sa Esmarkom nastavljaju se u SAD
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da do petka, 13. februara, očekuje konačan dogovor sa
američkom kompanijom Esmarku o većinskom preuzimanju Železare Smederevo.
Vučić je novinarima u pauzi skupa "Beogradski dijalozi" kazao da ministar
finansija Srbije Dušan Vujović u sredu treba da otputuje u SAD na završne
razgovore sa predstavnicima Esmarka.
"Vujović će u sredu otići na konačne, završne razgovore. Ili ćemo postići
dogovor ili ne", rekao je Vučić.
Pregovori s rukovodstvom američke kompanije Esmark počeli su 27. januara.
Esmark je jedini dao ponudu za kupovinu 80,01 odsto kapitala Železare, na
tenderu koji je otvoren 9. januara.
Sa Esmarkom se pregovara o 30 elemenata važnih za ugovor i odnose se na obaveza obe strane i garancije
za nastavak proizvodnje i zaposlenost u Železaru.
Vlada Srbije će, u slučaju dogovora sa Esmarkom, biti vlasnik preostalog kapitala u tom preduzeću koje je
februara 2012. kupila za jedan dolara od američkog Ju-Es stila (U.S. Steel) koji se povukao zbog gubitaka.
Direktori firmi manipulišu radnicima
Ministar privrede Srbije Željko Sertić izjavio je danas da mnogi od direktora 188 firmi za koje je odlučeno
da će otići u stečaj manipulišu radnicima
"Sad su iznenadjeni što su na ovom spisku, a zapravo imaju desetine miliona evra dugovanja.", rekao je on
na skupu "Beogradski dijalozi", koji je održan u Skupštini Beograda.
Navodeći da iz firmi koje idu u stečaj traže da im država pomogne kao što je to do sada radila, Sertić je
istakao da država više neće finansijski podržavati preduzeća koja ne mogu da funkcionišu.
Prema rečima Sertića, stečaj za 188 preduzeća je politička odluka zasnovana na ekonomskoj logici.
On je ocenio da se u Srbiji stečaj previše gleda crno-belo, a nekad je to prilika da zdrav deo preduzeća
preživi.
"Ne možete da radite na mašini staroj 50 godina, a to je naša realnost. Srbiji baš zbog toga trebaju nove
investicije kako bismo imali ekonomiju koja može da finansira državu", rekao je Sertić.
"Sporazum vređa inteligenciju"
Forum beogradskih gimnazija pozvao je četiri reprezentativna sindikata prosvete da ne pristanu na "sramni"
sporazum o prekidu štrajka koji je predložila Vlada.
Sporazum vređa inteligenciju prosvetnih radnika, navodi se u saopštenju
Foruma.
Ministarstvo prosvete je pozvalo predstavnike sindikata da danas potpišu
Sporazum o rešavanju spornih pitanja u cilju unapređenja položaja
nastavnika i prekida štrajka.
"Predlog sporazuma ne sadrži nikakve konkretne brojke i odredbe kojima bi trebalo da budu uređene
obaveze dve pregovaračke strane, a posebno kada je u pitanju materijalni položaj zaposlenih", navodi se u
saopštenju Foruma.
Ministarstvo prosvete i Vlada, kako se ocenjuje, ponuđenim rešenjem poručuju prosvetnim radnicima da
nemaju nameru da bilo šta učine za obrazovanje, nadajući se da će se "probuđena inteligencija" umoriti i
štrajk prosvetnih radnika ugasiti sam od sebe.
Forum će zatražiti od čelnika reprezentativnih sindikata da hitno sazovu sastanke sindikalnih organizacija po
školama Srbije, kako bi se sve kolege u Srbiji upoznale sa tekstom ponuđenog sporazuma i dale svoje
mišljenje o njemu.
"Forum beogradskih gimnazija je uveren da će prosvetari u Srbiji biti ogorčeni sadržajem predloga
sporazuma i da će to uticati na proširenje štrajka u prosveti", dodaje se u saopštenju.
Portparol Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković izjavila je ranije agenciji Beta da Glavni
odbor Unije sindikata prosvetnih radnika mora da se izjasni o sporazumu i da će sednica tog odbora biti
zakazana najverovatnije za 16. ili 17. februar.
Štrajk prosvetnih radnika traje skoro tri meseca, a sindikati traže izuzeće od umanjenih zarada, donošenje
zakona o platnim razredima i platnim grupama i potpisivanje Posebnog kolektivnog ugovora.
NOVOSTI ISTRAŽUJU Fabričke hale liče na
muzeje
Prosečna starost mašina u srpskim proizvodnim pogonima i više od 28 godina
POGONI u mnogim srpskim fabrikama više podsećaju na muzeje, nego na proizvodne hale. U njima se
nalaze “oldtajmeri” srpske industrije, a prosečna starost mašina je oko 28 godina! Najteža situacija je u
tekstilnoj industriji, gde je oprema ušla u četvrtu deceniju, dok prosek vade farmaceuti sa opremom koja je
pre tri godine postala punoletna. Stručnjaci smatraju da među najstarijim primercima koji se koriste ima i
onih koji bi mogli pravo na otpad.
U trci sa “kolegama” iz zapadne Evrope, gde je prosek starosti opreme oko 9,5 godina, “eksponati” u našim
pogonima nemaju velike šanse. Privrednici se, zbog nedostatka novca i visokih kamata, teško odlučuju za
kredite. Čak i kada kupuju opremu, ona nije nova. Tako je svaka četvrta mašina uvezena u Srbiju - polovna.
- Poslednje istraživanje rađeno je pre pet godina, kada je utvrđeno da je prosečna starost mašina 29,5 godina
- kaže Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku. - Sada je situacija možda bolja za godinu ili dve, ali
starost sigurno nije manja od prosečno 26 ili 27 godina. Ovom malom poboljšanju doprineo je dolazak više
desetina inostranih kompanija od 2009. do danas u Srbiju koje su sa sobom donele i nove mašine i opremu.
U Srbiji postoji problem sa novim tehnologijama. Prosek starosti mašina u zemljama EU je 15,5 godina, a
taj prosek kvare istočnoevropske zemlje koje su poslednje ušle u EU, jer je prosek recimo u Nemačkoj 9,5, a
u Danskoj devet godina.
Rajić napominje i da privrednici teško od banaka dobijaju sredstva za nove mašine, opremu i
visokotehnološke alate koji su skupi.
- Oni se u manjoj meri odlučuju za lizing, a radije kupuju polovne mašine - kaže Rajić. - Podaci za 2012.
godinu pokazuju da je u Srbiji samo 26 odsto kupljenih mašina koje se uvezu novo, a sve ostalo je polovno.
Na problem starosti mašina u Srbiji ukazali su i članovi tima USAID Projekta za bolje uslove poslovanja.
Upravo zbog slabe dostupnosti bankarskih kredita malim i srednjim preduzećima, neophodno je pronaći
druge izvore finansiranja. Jedan od načina pribavljanja neophodnih mašina za rad je i lizing, gde privrednik
mašinu otplaćuje na rate, a da prethodno ne mora da stavi imovinu pod hipoteku ili zalogu.
Imali smo slučaj privrednika u Novom Pazaru, koji je sva svoja sredstva investirao u proizvodnu halu i
mašine, a potom je imao problem da obezbedi obrtna sredstva za rad. Da je opremu nabavio na lizing,
situacija bi bila drugačija - ukazala je Ana Jolović, šef tima za razvoj finansijskog tržišta pri USAID
projektu za bolje uslove poslovanja, navodeći da i oblast lizinga u našoj zemlji nije idealna i da je potrebno
dodatno urediti.
VIŠE ŠKARTA I GUBITAKA
VELIKA tehnološka zaostalost uzrokuje visok procenat škarta, što mora da se kalkuliše kao gubitak kroz
finalnu cenu proizvoda i to je još jedan razlog zašto smo nekonkurentni kada je u pitanju proizvodnja
građevinskih materijala, hemijskih proizvoda, ali i mnogih prehrambenih proizvoda - objašnjava Dragoljub
Rajić. - Ovo posebno važi za granu metalske industrije u kojoj treba uvesti gvožđe ili čelik kao sirovinu, a
onda ga obrađivati na lošim mašinama sa visokim procentom škarta, onda to povećava finalnu cenu po kojoj
se proizvod plasira. Naravno, posledice su negativne i po zdravlje ljudi, povećan je obim povreda na radu
kao i zagađenje životne sredine.
“SEKND HEND”
SITUACIJA u privatnim firmama je malo bolja, a Nikola Bosnić, iz preduzeća “Niksan” iz Stare Pazove,
kaže da mali broj privrednika može sebi da priušti nove mašine, dok oko 90 odsto njih uvozi staru opremu. Tehnologija tako brzo napreduje da oprema posle pet godina već mora da se obnavlja - objašnjava Bosnić. Mi smo uzimali sve novo, ali tako što bismo prodali stare mašine i uzeli kredit da doplatimo razliku u ceni.
Nemamo dovoljno velike hale da skladištimo mašine koje su prevaziđene, a sve je manje malih privrednika i
početnika koji bi mogli da je otkupe od nas. Prosek starosti mašina u našim halama je pet godina, a
nabavljali smo, otprilike, po tri godišnje.
“Azotara” spremna za Ruse
Država konačno, do kraja meseca, upisuje apsolutno vlasništvo u pančevačkoj fabrici amonijaka. Gas po
ceni 330 dolara
MADA je privatizacija pančevačke “Azotare”
poništena još pre šest godina, država tek sada
postaje apsolutni vlasnik fabrike. Naime, bivši
vlasnici pogona za proizvodnju amonijaka,
beogradski “Univerzal holding” i litvanski
“Arvi”, ostali su dužni za struju i gas. Njihovi
dugovi su, nakon godina razvlačenja po
sudovima i tužbi zbog malverzacija stranaca,
konačnom odlukom Privrednog apelacionog
suda ovih dana i zvanično pretvoreni - u državni kapital.
Ceo proces je bitan jer u “Azotari” moraju da se “ispeglaju” papiri za novog potencijalnog kupca, rusku
fabriku “Toljatiazot”.
- Ne možemo da nađemo partnera dok se ne sredi vlasništvo - objašnjava Milan Ivović iz pančevačke
fabrike amonijaka. - Država je dosada imala pravo na oko 68 odsto udela u “Azotari”, a sada je konalno sud
presudio da joj se vrati i ostalih 32 odsto. U toku je upis ovog vlasništva u Agenciji za privredne registre.
Oko 87 odsto firme država poseduje preko “Srbijagasa”, a ostatak je na ime duga kod EPS i drugih javnih
preduzeća.
“Azotara” će i konačno stati na noge do kraja februara, kada će između Srbije i Rusije biti potpisan “toling”
aranžman. Na osnovu ovog dogovora ćemo gas za “Azotaru”, “Petrohemiju” i MKS “Kikindu” moći da
plaćamo drugom robom koju naša zemlja proizvodi, a Rusiji je potrebna. U okviru dogovora Beograda i
Moskve, isti datum jeste i rok za dobijanje jeftinije cena gasa za pančevačku fabriku.
- U fabrici je, nakon šest meseci pauze, početkom godine pokrenuta proizvodnja, i to gasom koji je na 60
dana pozajmljen od “Srbijagasa”, ali su količine odobrene iz Rusije - dodaje Ivović. - Energenti će biti
vraćeni krajem februara, kada se očekuje da se postigne dogovor sa Rusima oko kupovine plavog energenta
po ceni od 330 dolara za 1.000 kubika. Ne očekujemo da cena bude veća od ove, može samo biti manja.
Tada ćemo stati na noge.
Ruska pozajmica od oko 60 miliona kubika gasa na dva meseca iznosi oko 20 miliona dolara.
NOVI-STARI SISTEM
ROBNA razmena, odnosno “toling” aranžman je sličan modelu snabdevanja gasom koji je postojao do
2013. godine. Tada je “Gasprom Švajcarska” prodavao gas “Azotari” po ceni do 30 odsto nižoj, a isporuke
su plaćane robom.
Međutim, kontroverzna je bila uloga firme RST, koja je u ovom aranžmanu, uz “Jugorosgas”, dodata kao još
jedan posrednik u prodaji gasa. Aranžman je prekinula tadašnji ministar energetike Zorana Mihajlović, pod
obrazloženjem da gas stranci prodaju “Azotari” po niskim cenama, i to mimo “Srbijagasa”, koji je zbog toga
na gubitku.
Vulin: Nema razloga za štrajk, Ministarstvo će
pomoći
Ministarstvo rada će učiniti sve napore da se potpiše Posebni kolektivni ugovor i za zaposlene u pravosuđu,
izjavio je danas ministar rada Aleksanda Vulin i poručio da još nekoliko dana intenzivnih razgovora ne bi
trebalo da budu velika prepreka i problem.
Vulin je povodom najave Sindikata uprave, pravosuđa i SOPOS-a da će organizovati štrajk zaposlenih u
ovim delatnostima ukoliko ne dođe do dogovora sa predstavnicima vlade i nadležnim ministarstvima o
usaglašavanju odredaba Posebnog kolektivnog ugovora, rekao da nema razloga za to i da bi štrajk trebalo da
bude poslednje rešenje.
"Ministarstvo pravde je bilo opterećeno i štrajkom advokata i donošenjem novih zakona i svime što se
izdešavalo, pa još nekoliko dana intenzivnih razgovora sigurno da ne mogu da budu velika prepreka i
problem. Razgovarajte sa svojim ministarstvom i siguran sam da ćete naći rešenje i bez štrajka, jer štrajk je
poslednje rešenje", poručio je Vulin predstavnicima sindikata pravosuđa.
On je rekao da bi bilo loše da se ponovo posle štrajka advokata opet blokira rad pravosuđa i da to nije u
interesu ni zaposlenih u pravosuđu, kao ni celog društva. "Budite strpljivi, još nekoliko dana razgovora neće
praviti problem", rekao je Vulin.
On je podsetio da je prema zakonu, rok za potpisivanje novih posebnih kolektivnih ugovora istekao 29.
januara i da su oni u većini slučajeva potpisani. "Predstavnicim Ministartsva rada su uključni i u
pregovaranje što se tiče Ministarstva pravde i učinićeemo sve da do potpisivanja kolektivnog ugovora dođe,
ali molim sve za strpljenje i razumevanje. Nikome više nije u intersu nego Vladi Srbije da svi kolektivni
ugovori budu potpisani što pre", rekao je Vulin.
Kako je objasnio, kolektivni ugovor nije obaveza jer poslodavac može doneti Pravilnik. "Vlada je posvećena
tome da dođe do kolektivnog pregovaranja i hoćemo da zaštitimo sve zaposlene, te prepočujujem javnom
sektoru i privatnom, gde se to nije desilo-zaključujte kolektivne ugovore, to je dobro i za poslodavca i za
zaposlenog. Pomoćićemo sve što je potrebno zaposlenima da dođemo do kolektivnih ugovora", poručio je
Vulin.
Socijalna pomoć se zaraditi mora
U Srbiji više od 260 hiljada građana, po nekom osnovu, dobija socijalnu pomoć od države, a neki od njih će
sada morati da je zarade.
Iz budžeta se mesečno izdvaja blizu deset miliona evra za novčanu socijalnu pomoć. Od četvrt miliona
osoba koje dobijaju tu pomoć,150 hiljada je sposobno za rad.
Sistem po kojem se radi za dobijanje socijalne pomoći nedavno je
uveden vladinom Uredbom a sada će zakonom biti obavezan. Neki
su već pomagali u sređivanju poplavljenih područja.
"Kao sto vidite nije nikakvo izrabljivanje i nije ništa što bi ponizilo
bilo koje ljudsko biće. Rad je dobro. Rad je nešto što jedino može
da pomogne čoveku da promeni svoj socijalni položaj, svoju
socijalnu poziciju, jeste rad i ništa drugo", kaže ministar za rad
Aleksandar Vulin.
Društveno koristan rad, volontiranje i javni radovi, za korisnike primalaca socijalne pomoći nije samo srpski
izum. U Sjedinjenim Državama, svaki pojedinac koji prima markice za hranu mora da aplicira za najmanje
15 poslova preko berze rada i da prihvati svaki posao koji mu tada bude ponuđen. Vesna Civrić iz Udruženja
građana Duga iz Ade ističe da je u toj opštini vec zaživeo program radne aktivacije socijalno ugroženog
stanovništva.
"Ako ste sa osnovnom školom, ako ste žena, otićićete u mesne zajednice da čistite mesnu zajednicu. Ako
imate srednju školu tada ćemo vam naći neki posao da raznosite poštu. Ako imate fakultet, što je u Adi ređe,
ali nam se dešavalo na drugim mestima, iskoristimo tog mladog čoveka da ga uvedemo u posao nevladinog
sektora, možda neka evidencija o magacinu".
Centri za socijalni rad ce zaključivati ugovore sa lokalnim samoupravama, a pored rada, za primaoce
socijalne pomoći biće obavezna i radna obuka.
Ministar Vulin kaže da je sada najvažnije da se ujednače usluge socijalne zaštite u celoj zemlji.
"U nekim nemate ništa, a na selu nemate apsolutno ništa. I na selu vi imate ljude kojima je potrebno, od
socijalne zaštite do dnevnog centra za decu ometenu u razvoju".
Svaki nosilac prava za socijalnu pomoć prima mesečni iznos od blizu 7.800 dinara, dok svaki odrasli član u
toj porodici prima 50 odsto od tog iznosa. Pomoć dobijaju i deca i to po 30 odsto od ukupnog iznosa.
BIF.RS
Nezaposlenost u OECD pala na 7,1% u decembru
U svih 35 zemalja OECD ukupno je bilo 43 miliona radno sposobnih
ljudi bez posla, odnosno 7,1% i za 0,1% manje nego u novembru
2014. Na nivou evrozone nezaposlenost je smanjena takođe za 0,1%
ukupno, od toga za 0,2% u Irskoj (10,5%) i 0,4% u Italiji (12,9%).
U Sjedinjenim Državama nezaposlenost je pala za 0,2% na 5,6%, u
Japanu za 0,1% na 3,4%.
Nezaposlenost kod mladih (15-24) pala je za 0,3%, na 14,6, što je za
2,7% manje od vrhunca zabeleženog u oktobru 2009. Međutim nezaposlenost mladih je ostala izrazito
visoka u nekoliko članica evrozone: u Grčkoj (50,6% u oktobru), Italiji (42%), Portugaliji (34,5%) i Španiji
(51,4%).
Индустријским зонама 166 милиона динара
Влада Србије донела је Уредбу о утврђивању програма за подршку унапређењу привредног
амбијента локалних самоуправа у циљу привлачења инвестиција у овој години. Крајњи циљ свега,
наравно, треба да буде отварање нових радних места и смањење незапослености.Усвојени Програм
је сачинило Министарство привреде, и за пројекте је у
овој години обезбеђено 166.430.000 динара. Тај новац је
намењен за опремање пословних зона и унапређење
инфраструктурних капацитета, а све у циљу
привлачења инвестиција.
Општи циљ програма је подршка развоју привреде и
стварању повољних услова за привлачење инвестиција
и отварање нових радних места у локалним
самоуправама. Држава је обезбедила и новац за
обезбеђивање саобраћајне доступности пословне зоне и
њено функционално интегрисање у окружење, односно
прикључење на комуналну, електроенергетску, енергетску и осталу инфрастуктуру.
Подносилац пријаве за тај пројекат може бити само локална самоуправа на чијој територији се
планира уређење пословних зона. Заједничким пројектом може конкурисати и више општина.
Министарство привреде учествује у финансирању пројекта с половином његове вредности, док
преостале паре обезбеђује општина. Уколико се пријављује пројекат чија је реализација већ започета,
новац се може добити само за нову етапу започетог посла.
Министарство привреде ће објавити јавни позив за учешће на пројекту, и то у „Службеном гласнику
Србије” и на свом сајту. Рок за подношење пријаве пројекта биће 15 дана од дана објављивања јавног
позива.
Pošao u penziju, a stigao na biro
Srboljub Ilić iz Zaječara, koji je u julu prošle godine podneo zahtev za penziju i kome niko u PIO fondu nije
rekao da s 54 godine života i 25 godina staža ne može da se penzioniše, tek posle 190 dana obavešten da
nema pravo na starosnu penziju, a u međuvremenu raskinuo radni odnos
Da umesto 60 dana, koliki je zakonski rok za
dobijanje rešenja o penziji, čekanje može da se oduži
i na više od šest meseci, potvrdio je Srboljub Ilić iz
Zaječara, koji je posle 190 dana, umesto rešenja da je
postao penzioner, dobio odgovor da nema uslove za
penziju!
To i ne bi bila najgora vest da ovaj Zaječarac već
nije sporazumno raskinuo radni odnos u firmi i šest
meseci bio bez primanja. Interesantno je, kako je
Ilić, potvrdio za „Politiku” da ni posle ovih 190 dana
ne bi saznao da nema osnova da se penzioniše (ima
54 godine starosti i 25 godina radnog staža), da nije
zatražio pomoć Ministarstva rada.
– Tek pošto sam podneo zahtev resornom
ministarstvu da se preispita zašto više od pola godine
čekam na rešenje, ubrzo je, 2. februara 2015, stiglo obaveštenje PIO fonda da sam odbijen, jer ne
ispunjavam uslove za penziju, kaže Ilić.
On tvrdi da je propust načinjen još krajem jula prošle godine „kada je misleći da ispunjava uslove za odlazak
u starosnu penziju,” predao
dokumentaciju filijali PIO fonda u Zaječaru. Tog časa je imao 53 godine i osam meseci života.
– Službenica na šalteru mi je primila dokumentaciju bez primedbe na bilo kakav nedostatak i izdala mi papir
kojim potvrđuje prijem zahteva za penziju. Posle dve nedelje pozvali su me iz te iste filijale da me pitaju
kako mi je primljena i zavedena nekompletna dokumentacija. Odgovorio sam da sam predao na šalteru
pisarnice dokumentaciju koja mi je tražena i da mi je nakon toga uredno izdata potvrda, priča naš
sagovornik.
Tom prilikom mu je, kaže, saopšteno i da će njegov zahtev biti prosleđen u Beograd, budući da mu je tamo
bilo poslednje uplaćeno penziono osiguranje. U tom trenutku, tvrdi Ilić, još je bio u radnom odnosu.
– Više od 40 dana nakon toga niko me nije zvao niti kontaktirao. Tek početkom septembra 2014. iz PIO
fonda Beograd obavestili su me da u roku od 15 dana dostavim odjavu sa osiguranja, rešenje o prestanku
radnog odnosa, uz napomenu da bez navedenih dokaza ne mogu da odluče o mom zahtevu. I naravno ono
„dežurno” ukoliko ih ne dostavim da ću snositi zakonske posledice, priča ovaj nesuđeni penzioner, dodajući
da je u međuvremenu sporazumno raskinuo radni odnos zbog odlaska u penziju.
Iako sve ukazuje da će dobiti penziju, jer mu Fond stalno traži dopunu papira, Ilić kaže, da tek tada nastaju
problemi, jer ističu svi mogući zakonski rokovi za dobijanje rešenja, a niko ga ne obaveštava zašto.
– Više puta sam u toku vođenja postupka pokušavao da od službenika u Beogradu saznam šta se dešava sa
mojim zahtevom, ali bezuspešno. Tek nakon predstavke koju je, kako priča, uputio Ministarstvu rada, (190
dana nakon podnošenja zahteva), telefonom je obavešten da ne ispunjava uslove za odlazak u penziju.
– Šta da kažem? Prevaren sam od onih koji treba da rade u mom interesu. Zašto mi službenica u Zaječaru
odmah na šalteru PIO fonda nije rekla da na osnovu staža i godina života nemam uslove za penziju, pita on.
Ilić, koji sada čeka i zvanično rešenje od PIO fonda da je odbijen, objašnjava da će nakon toga videti da li će
da tuži Fond. A najteže od svega je što nazad u firmu ne može, jer je njegovo radno mesto već popunjeno.
U PIO fondu kažu za „Politiku” da su u kontaktu sa Ilićem saznali da je podneo zahtev za starosnu penziju
misleći da ispunjava uslov za izuzetnu penziju kao nekadašnje profesionalno vojno lice, iako to nije od
2004. godine, a kod poslednjeg poslodavca je bio angažovan po osnovu ugovora na određeno vreme u
trajanju do tri meseca.
Upitani, da li njihovi zaposleni imaju obavezu da odmah po prijemu dokumenata kažu osiguraniku da li ima
pravo na penziju ili ne, u PIO kažu, da je obaveza referenta koji vodi postupak da obezbedi dokaze za sve
periode osiguranja navedene u radnoj knjižici, a obaveza podnosioca zahteva je da dostavi svu
dokumentaciju. I ovom prilikom druge komunikacije između podnosioca zahteva i referenta nije bilo.
Tačno je, kažu u PIO, da je Ilić u julu podneo zahtev za ostvarivanje prava na starosnu penziju, te da je
referent u Beogradu, pošto mu je predmet prosleđen, krajem avgusta pozvao Ilića da dopuni dokumentaciju
dokazima o prestanku osiguranja. Nakon toga, referent je uputio više zamolnica radi utvrđivanja podataka o
stažu osiguranja za periode koji nisu bili registrovani u bazi matične evidencije.
U PIO fondu još dodaju da je u odjavi za osiguranje kao osnov naveden sporazumni prekid radnog odnosa
(koji je Ilić potpisao pre nego je dobio poziv iz Fonda), a ne raskid radi ostvarivanja prava na starosnu
penziju, kako tvrdi. Iz sadržaja Sporazuma o raskidu radnog odnosa poslodavac obaveštava Ilića o
posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti po Zakonu o radu, tako da je Ilić
morao znati šta ga čeka ukoliko sporazumno raskine radni odnos.
On u tom slučaju nema pravo na novčanu nadoknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje i nema pravo
na PIO i zdravstveno osiguranje. Zaposleni ima pravo samo da se prijavi na evidenciju nezaposlenih lica,
radi traženja zaposlenja, o čemu je imenovani bio i obavešten u momentu potpisivanja sporazuma o raskidu
radnog odnosa, ističu u PIO fondu.
Imajući u vidu situaciju u kojoj se Ilić našao, u Fondu kažu, da će preispitati svoju odgovornost i da već
razmatraju sve zakonske mogućnosti da čoveku pomognu. Kako? Videće se.
Download

Vujović: Vlada sprema akcioni plan za preduzeća u restruktuiranju