Паскал Мерсие
НОЌНИОТ ВОЗ ЗА ЛИСАБОН
IZDAVA^KI CENTAR TRI
ul. Wego{eva 29A, 1000 Skopje, Makedonija
tel./faks: +389 2 3245 622
e-mail: [email protected]
www.kniga.com.mk
Glaven urednik
Vinka Sazdova
Art direktor
Aleksandar Sazdov
Urednik
Bojan Sazdov
Naslov na originalot
Pascal Mercier
NACHZUG NACH LISSABON
Copyright © Carl Hanser Verlag München Wien, 2004
Copyright © за македонското издание
Издавачки центар ТРИ, 2010
Prevod od germanski
Slobodanka Popovska
Издавањето на ова дело е поддржано од Традуки,
мрежа за литература иницирана од страна на
Сојузното министерство за европски меѓународни
прашања на Република Австрија, Министерството
за надворешни работи на Сојузна Република
Германија, швајцарската Фондација за култура
„Про Хелвеција“, Култур-контакт Австрија,
Гете институтот и фондацацијата „С. Фишер“.
Site prava se zadr`ani. Nitu eden del od ova izdanie ne smee da bide prepe­~a­
tuvan, kopiran ili objavuvan vo koja bilo forma ili na koj bilo na~in vo elek­
tronskite ili pe~ateni­te mediumi, bez pismena soglasnost od izdava~ot.
Паскал Мерсие
НОЌНИОТ ВОЗ
ЗА ЛИСАБОН
4
ПРВ ДЕЛ
Тргнување
6
1 Onoj den, po koj vo `ivotot na Rajmund Gregorius ni{to
ve}e ne mo`e{e da bide kako porano, zapo~na kako i sekoj drug
den. Vo petnaeset do osum toj ja pomina ulicata Bundes{trase i
za~ekori po Kirhenfeldskiot most koj vode{e od centarot na
gradot do gimnazijata. Ova go prave{e sekoj raboten den vo te­
kot na u~ebnata godina i toa sekoga{ be{e vo petnaeset do osum.
Edna{, koga mostot be{e zatvoren, toj napravi gre{ka za vreme
na predavawata po starogr~ki jazik. Nikoga{ porano toa ne mu
se slu~ilo, a ne se slu~i ni potoa. Site vo u~ili{teto so deno­
vi zboruvaa samo za taa gre{ka. Kolku podolgo trae{e diskusi­
jata vo vrska so toa tolku pomnogubrojni bea onie {to smetaa
deka stanuva zbor za gre{ka koja nastanala poradi toa {to ne­
koj ne{to ne doslu{nal. Kone~no, ova ubeduvawe pretegna duri
i kaj onie u~enici vo ~ie prisustvo se slu~i toa. Ednostavno,
be{e nezamislivo deka Mundus, kako {to site go narekuvaa, bi
mo`el da napravi gre{ka koga se raboti za starogr~ki, latinski
ili evrejski.
Gregorius gleda{e pred sebe, gi gleda{e {ilestite kuli na
Istoriskiot muzej na gradot Bern, nagore kon planinata Gurten,
a potoa nadolu kon rekata Aare i nejzinite gle~ernozeleni boi.
Vetrot {to gi turka{e niskite oblaci mu go prevrte ~adorot
i mu gi pliska{e do`dovnite kapki vo liceto. Na sredinata na
mostot zabele`a edna `ena. So laktite be{e potprena na ogra­
data i na do`dot ~ita{e ne{to {to li~e{e na pismo. Mora{e
da go dr`i listot so dvete race. Koga Gregorius £ se pribli`i,
taa odedna{ ja stutka hartijata, napravi top~e i so energi~no
dvi`ewe go frli. Gregorius pobrza nesvesno i sega be{e samo
nekolku ~ekori oddale~en od nea. Na nejzinoto bledo lice, {to
be{e vla`no od do`d, zabele`a lutina. Toa ne be{e lutina koja
bi mo`ela so glasno zboruvawe da pomine, a potoa da is~ezne.
Toa be{e `estoka lutina koja be{e dlaboko vo nea i koja naj­
verojatno dolgo tleela vo nea. Sega `enata se potpira{e na
ogradata so spru`eni race, a nejzinite petici se izmolknaa od
7
~evlite. Sega }e skokne. Gregorius mu go prepu{ti ~adorot na
vetrot, koj go odvea preku ogradata na mostot, ja frli ~antata,
be{e polna u~ili{ni tetratki, i ispu{ti redica glasni pcosti
koi nikako ne spa|aa vo negoviot voobi~aen vokabular. ^antata
letna vo vozduh, a tetratkite se isturija na vla`niot asfalt.
@­enata se svrte. Za mig stoe{e nepodvi`no i gleda{e kako tet­
ratkite potemnuvaat na do`dot. Potoa izvadi flomas­ter od xe­
bot na mantilot, napravi dva ~ekora, se navedna kon Gregorius i
mu napi{a na ~eloto nekolku broevi.
†Pro{tavajte#, mu se obrati na francuski, bez zdiv i so
stranski akcent, †no ne smeam da go zaboravam ovoj telefonski
broj, a nemam hartija za da go zapi{am.#
Sega gleda{e vo svoite race kako da gi gleda prvpat.
†Se razbira, jas...# go zapi{uva{e brojot na zadnata strana na
dlankata gledaj}i tu vo ~eloto na Gregorius tu vo svojata raka.
†Jas... ne sakav da go za~uvam, sakav da zaboravam s¢, no koga go
vidov pis­moto kako pa|a... sakav da go zapi{am.#
Do`dot, {to se sleva{e niz debelite stakla na o~ilata, mu
go zamatuva{e vidot na Gregorius i toj neve{to tapka{e ba­
raj}­i gi tetratkite. Od druga strana, ima{e vpe~atok deka vrvot
na flomasterot mu se lizga po ~eloto. No toga{ zabele`a deka
toa e prstot na `enata koja so edno {ami~e se obiduva{e da gi
izbri{e broevite.
†Ova e preterano, znam...# taa po~na da mu pomaga na Gregori­
us da gi sobere tetratkite. Toj gi dopre nejzinata raka i koleno­
to, a koga i dvajcata posegnaa po poslednata tetratka, se udrija
so glavite.
†Mnogu vi blagodaram#, re~e toj dodeka stoeja eden sproti
drug. Poka`a na nejzinata glava. †Mogu li ve boli?#
Taa odmavna so glavata otsutno i so spu{ten pogled. Do`dot
pliska{e vrz nejzinata kosa, a kapkite £ se slevaa niz liceto.
†Mo`e li da napravam nekolku ~ekori so vas?#
†Ah... da, se razbira#, propelte~i Gregorius.
Molkum odea zaedno do krajot na mostot i malku ponatamu
vo pravecot na u~ili{teto. ^uvstvoto za vreme mu zboruva{e
na Gregorius deka pominalo osum ~asot i deka prviot ~as ve}­e
po~nal. Kolku e toa †nekolku ~ekori#? @enata gi usoglasi svo­
ite ~ekori so negovite i klimka{e pokraj nego kako bo`em da
8
treba cel den taka da prodol`at. [irokata jaka od mantilot
be{e podignata, taka {to toj otstrana mo`e{e da £ go vidi samo
~eloto.
†Jas odam onamu, vo gimnazijata#, re~e toj i zastana. †Jas sum
profesor.#
†Mo`e li da dojdam so vas?# tivko pra{a taa.
Gregorius se dvoume{e. So rakavot pomina preku vla`nite
o~ila. †Vo sekoj slu~aj, tamu e suvo#, re~e na krajot.
Se ka~ija po skalite, Gregorius ja pridr`a vratata i sega
stoeja vo hodnikot {to be{e neobi~no prazen i tivok vo tekot
na ~asovite. Im kape{e od mantilite.
†Pri~ekajte tuka#, re~e Gregorius i se upati nakaj toaletot
za da zeme pe{kir.
Zastana pred ogledaloto, si gi izbri{a o~ilata i liceto.
Broevite na ~eloto s¢ u{te se poznavaa. Zede eden kraj od pe{­
kirot, go natopi so topla voda i saka{e da po~ne da gi trie, no
zastana. Toa be{e momentot koj re{i s¢, si misle{e nekolku
~asa podocna, koga se se}ava{e na ovoj nastan. Odedna{ mu stana
sosema jasno deka voop{to ne saka{e da gi izbri{e tragite od
sredbata so zagado~nata `ena.
Si zamisli kako podocna vleguva vo klasot so telefonski­
ot broj na ~eloto, toj, Mundus, najseriozniot i najpresmetli­
viot ~ovek vo ovaa zgrada, a najverojatno i vo celata istorija
na ova u~ili{te vo koe predava trieset godini, bez gre{ka i
zabele{ka vo svojata profesija, stolb na institucijata, mo`ebi
malku zdodeven, no po~ituvan, ~ovek koj duri i otsprotiva, na
Vi{ata {kola, predizvikuva strahopo~it poradi svoeto ogrom­
no znaewe na starite jazici, a u~enicite dobronamerno mu se
potsmevaat i sekoja generacija go proveruva, mu telefonira
srede no} i pra{uva za konjekturata na nekoj star tekst, za {to
sekoga{ dobiva koncizna, no i iscrpna informacija koja vo sebe
vklu~uva i kriti~ki komentar za drugi mo`ni mislewa i seto
toa iska`ano celosno i spokojno bez traga od lutina poradi voz­
nemiruvaweto - Mundus, ~ovekot so nevozmo`no staromodno ime
koe ednostavno mora{e da se skrati, a ne mo`e{e da bide skra­
teno poinaku osven so skratenica koja, pove}e od koj i da e drug
zbor, go razotkriva{e bitieto na ovoj ~ovek, za{to ona {to toj
kako filolog vsu{nost go nose{e vo sebe ne be{e pomalku od
9
cel eden svet ili od pove}e celi svetovi, zatoa {to toj go ima{e
vo glavata sekoe mesto od latinskite, starogr~kite i evrejski­
te tekstovi, so {to ponekoga{ gi v~udoviduva{e i profeso­
rite na katedrata za Stariot zavet. Ako sakate da zapoznaete
eden vistinski u~en ~ovek, taka zboruva{e direktorot koga go
pretstavuva{e na nekoj nov klas: Toj e ovde.
A toj u~en ~ovek, si misle{e sega Gregorius, toj suv ~ovek,
koj za nekoi se sostoe{e samo od mrtvi zborovi i kogo kolegi­
te, koi mu zaviduvaa poradi toa {to be{e omilen, go narekuvaa
papirus - toj u~en ~ovek bi trebalo da vleze vo u~ilnicata so
telefonski broj {to edna o~ajna `ena, o~igledno rastrgnata od
bes i qubov, mu go napi{a na ~eloto, edna `ena so crven ko`en
mantil i so vol{ebno mek, ju`wa~ki akcent koj zvu~e{e kako
beskrajno dolg i razvle~en {epot so koj prave{e sou~esnik od
onoj {to go slu{a{e.
Koga Gregorius go podade pe{kirot, `enata, koja be{e go sta­
vila ~e{elot me|u zabite, so nego ja izbri{a dolgata crna kosa
{to le`e{e vo jakata na mantilot kako vo nekoja ~inija. Doma­
}­inot na u~ili{teto se pojavi vo hodnikot i, koga go zabele`a
Gregorius, upati za~uduva~ki pogled kon ~asovnikot nad vlezot,
a potoa pogledna na svojot ra~en ~asovnik. Gregorius kimna so
glavata kako sekoga{. Edna u~eni~ka brzaj}i pomina pokraj niv,
tr~aj}i dvapati se svrte i prodol`i.
†Jas predavam tamu gore#, £ se obrati Gregorius na `enata i
niz prozorecot poka`a kon drugiot del od zgradata. Pominuvaa
sekundi. Toj ~uvstvuva{e kako mu ~uka srceto. †Sakate li da doj­
dete so mene?#
Podocna Gregorius ne mo`e{e da veruva deka ova navistina
go rekol; no toa sepak moralo da bide taka, zatoa {to tie oded­
na{ trgnaa nakaj u~ilnicata, eden pokraj drug, i toj go slu{a{e
~kripeweto na gumenite podmetki na linoleumot i tropkaweto
od ~izmi~kite na `enata.
†Koj e va{iot maj~in jazik?# ja pra{a.
†Portuges#1, odgovori taa.
Glasot o, {to taa go izgovara{e kako u, povi{enata i ne­
obi~no stisnata jasnotija na glasot e kako i mekoto { na krajot
1
10
Portugues (port.) - Portuges - portugalski. (Zab. na prev.)
od zborot, za nego se vklopija vo edna melodija koja zvu~e{e mno­
gu podolgo otkolku {to navistina trae{e i koja toj najrado bi
ja slu{al cel den.
†Po~ekajte#, re~e toj, izvadi eden notes od sakoto i iskina
eden list: †Za brojot#.
Rakata mu be{e na kvakata, koga ja zamoli u{te edna{ da go
povtori zborot. Taa go povtori i toj prvpat zabele`a deka taa
se nasmevnuva.
Koga vlegoa vo u~ilnicata, xagorot nenadejno zapre. Pros­
torot se ispolni so ti{ina koja vsu{nost be{e ~udewe. Po­
docna Gregorius se se}ava{e sosema to~no: toj u`iva{e vo taa
iznenaduva~ka ti{ina, vo toa neveruvawe bez zborovi {to se
gleda{e na sekoe lice, i u`iva{e vo svojata radost poradi toa
{to ima{e mo`nost da go po~uvstvuva toa na na~in na koj i sa­
miot ne bi go o~ekuval.
[to se slu~uva? Pra{aweto be{e vo sekoj od dvaesette pog­
ledi koi pa|aa na neobi~nata dvojka {to stoe{e na vratata, na
Mundus koj, so vla`na }ela i navodenet temen mantil, stoe{e
pokraj edna zgora-zdola za~e{lana `ena so bledo lice.
†Mo`ebi onamu?# re~e Gregorius poka`uvaj}i na eden stol
odzadi vo agolot. Potoa otide napred, gi pozdravi u~enicite
kako sekoga{ i sedna na katedrata. Nema{e poim {to bi mo`el
da ka`e kako objasnuvawe i zatoa ednostavno zadade da se preve­
de eden tekst {to go obrabotuvaa. Preveduvaweto ode{e koleb­
livo i toj fati nekolku qubopitni pogleda. Ima{e i zbuneti
pogledi, zatoa {to toj - toj, Mundus, koj i spiej}i mo`e{e da
zabele`i gre{ka - dopu{ti niza gre{ki, polovi~ni i neve{ti
re{enija.
Uspea da se preprava deka ne gleda kon `enata. A ja gleda{e
vo sekoja sekunda, gi gleda{e vla`nite pramewa {to taa si gi
trga{e od liceto, belite race {to se svitkuvaa edna vo druga,
ot­sutniot izguben pogled {to izleguva{e niz prozorecot. Taa
izvadi penkalo i go napi{a telefonskiot broj na edno liv~e.
Potoa se ispravi i izgleda{e deka odvaj znae kade e.
Situacijata be{e nevozmo`na i Gregorius pogleda na ~asov­
nikot: u{te deset minuti do zavr{uvaweto na ~asot. Toga{
`enata stana i poleka trgna nakaj vratata. Zad podzatvorenata
vrata se svrte kon nego i si go stavi prstot na usnite. Toj kimna
11
so glavata i so nasmevka go povtori toj gest. Potoa vratata tiv­
ko se zatvori.
Od toj moment Gregorius ve}e ne slu{na ni{to od ona {to
zboruvaa u~enicite. Kako da be{e sosema sam, opkru`en od mr­
tva ti{ina. Po nekoe vreme zastana na prozorecot i ja slede{e
crvenata figura so pogled, s¢ dodeka ne is~ezna zad agolot na
ku}ite. ^uvstvuva{e kako vo nego s¢ u{te trae naporot {to
go vlo`uva{e vozdr`uvaj}i se da ne trgne po nea. Postojano go
gleda{e nejziniot prst na usnite, gest {to mo`e{e da zna~i
mnogu: Ne bi sakala da pre~am, ili: Ova e na{a tajna, no i:
Ostavete me da zaminam, ne mo`e da ima prodol`enie.
Koga zayvoni, toj ostana da stoi pokraj prozorecot. Zad nego
u~enicite izleguvaa od u~ilnicata neobi~no tivko. Podocna
izleze i toj, ja napu{ti zgradata od zadniot izlez, pomina na dru­
gata strana od ulicata i vleze vo Dr`avnata biblioteka, kade
{to nikoj ne bi mo`el da go pobara.
Na vtoriot del od blok-~asot, be{e to~en kako sekoga{. Ve­
}­e be{e si gi izbri{al broevite od ~eloto i, dvoumej}i se za
mig, gi zapi{a vo notesot. Venecot od pobelena kosa isto taka
be{e go isu{il. Samo vla`nite petna na sakoto i pantaloni­
te svedo~ea deka se slu~ilo ne{to neovoobi~aeno. Od ~antata
izvadi edno kup~e vla`ni tetratki.
†Nezgoda#, re~e toj kratko. †Se prepnav i tie se isturija, na
do`dot. No korekciite s¢ u{te mo`e da se ~itaat; vo sprotiven
slu~aj }e treba da rabotite so komentari.#
Takov ve}e go poznavaa i vo prostorijata se po~uvstvuva oles­
nuvawe koe mo`e{e duri i da se ~ue. Samo ponekoj qubopiten
pogled i kaj nekoi od u~enicite po malku strav vo glasot. Inaku,
s¢ be{e kako porano. Na tablata gi napi{a gre{kite {to bea
naj~esti. Potoa gi ostavi u~enicite da rabotat tivko za sebe.
Dali ona {to se slu~uva{e vo nego vo slednite petnaeset mi­
nuti bi mo`elo da se nare~e odluka? Podocna Gregorius posto­
jano si go postavuva{e ova pra{awe i nikoga{ ne be{e siguren.
Ako toa ne be{e odluka - toga{ {to be{e?
S¢ zapo~na so toa {to toj odedna{ gi nabquduva{e u~enicite
koi gledaa vo svoite tetratki i bea navednati nad niv, kako da gi
gleda prvpat.
Lusien fon Grafenrid koj na {ahovskiot turnir {to se odr­
`uva{e sekoja godina vo aulata, koga Gregorius igra{e simul­
12
tanka so duzina u~enici, kri{um premesti edna figura. Po po­
tezite na drugite tabli, Gregorius povtorno stoe{e pred nego.
Vedna{ zabele`a. Smireno go pogleda. Plameno crvenilo go
oblea liceto na Lusien. †Ova ne ti treba{e#, re~e Gregorius, a
potoa se potrudi partijata da zavr{i so remi.
Sara Vinter koja vo dva ~asot nautro stoe{e pred negovata
vrata za{to ne znae{e {to da pravi, a be{e bremena. Toj svari
~aj i ja slu{a{e, ni{to pove}e. †Tolku sum sre}na {to go pos­
lu{av va{iot sovet#, mu re~e taa edna nedela podocna, †bi bilo
premnogu rano da imam dete.#
Beatris Li{er so ramnomeren, kako navezen rakopis koja,
pod tovarot na svoite sekoga{ perfektni mo`nosti, staree{e
za­­~uduva~ki brzo. Rene Cing, sekoga{ na dolnata granica od
ocenkata.
I, se razbira, Natali Rubin. Edno devoj~e koe ne se rasfrla{e
so svojata blagonaklonost i po malku be{e kako nekoja dvorska
dama od minatite vekovi, nedostapna, voznemirena i ispla{ena
poradi svojot ostar jazik. Minatata nedela, koga zayvoni za od­
mor, taa stana, se istegna kako nekoj {to se ~uvstvuva prijat­
no vo svoeto telo i izvadi edna bonbona od xebot. Odej}i nakaj
vratata ja odvitka i, koga pomina pokraj nego, ja stavi v usta.
Bonbonata samo {to gi dopre nejzinite usni, a taa zapre tuka,
se svrte, mu ja podade crvenata bonbona i go pra{a: †Sakate?#
Raspolo`ena poradi negovata obezumenost, se nasmea glasno i se
potrudi nejzinata raka da ja dopre negovata.
Gregorius gi nabquduva{e site. Na po~etokot mu se ~ine{e
kako da pravi nekoe rezime na svoite ~uvstva kon niv. Odej}i
me|u redicite klupi zabele`a deka s¢ po~esto misli: u{te kolku `ivot imaat pred sebe; u{te kolku }e bide nivnata idnina
otvorena; {to u{te mo`e da im se slu~i; {to u{te mo`e da
do`iveat!
Portuges. Ja slu{na taa melodija i go vide liceto na `enata
koe se poka`a od pod pe{kirot, belo kako alabaster. Za posle­
den pat go spu{ti pogledot vrz glavite na u~enicite. Potoa sta­
na poleka, se upati nakaj vratata, go zede vla`niot mantil od za­
ka~alkata i is~ezna od prostorijata bez da se svrti u{te ed­na{.
Negovata aktovka i knigite {to go pridru`uvaa cel `ivot,
ostanaa na katedrata. Gore, na skalite, zapre i pomisli na toa
13
kako na sekoi nekolku godini gi nose{e na podvrzuvawe, seko­
ga{ vo ista knigoveznica kade {to mu se smeeja poradi izabeni­
te, tro{livi stranici koi bea re~isi kako popivna hartija. S¢
dodeka ~antata mu stoi na katedrata, u~enicite }e mislat deka
toj }e se vrati. No toa ne be{e pri~inata poradi koja gi osta­
vi knigite i poradi koja sega mu se sprotivstavuva{e na obidot
sepak da pojde tamu i da gi zeme. Ako sega zamine, }e mora da se
razdeli i od ovie knigi. Go ~uvstvuva{e toa sosema jasno, iako
vo toj moment, na pat kon izlezot, nema{e poim {to zna~i toa
vsu{nost: da zamine.
Na vlezot vo holot, pogledot mu zapre na maloto vir~e {to
se sozdade od vodata {to kape{e od mantilot na `enata dode­
ka taa go ~eka{e da izleze od toaletot. Toa be{e traga od edna
posetitelka od nekoj drug, dale~en svet i Gregorius ja gleda{e
so nabo`nost i golemo vnimanie, kako {to obi~no gi gleda{e
arheolo{kite naodi. Duri otkako gi slu{na zavle~enite ~eko­
ri na doma}inot, se trgna od mislite i nabrzina ja napu{ti zgra­
data.
Bez da se svrti, ode{e dodeka ne stigna do agolot od edna ku}a
kade {to, bez da mo`e nekoj da go vidi, mo`e{e da pogledne nazad.
So nenadejna sila, koja za nego be{e ne{to sosema neo~ekuvana,
po~uvstvuva kolku ja saka ovaa zgrada i seto ona za {to taa be{e
tuka i kolku mnogu seto toa }e mu nedostiga. Presmetuva{e:
pred ~etirieset i dve godini, kako petnaesetgodi{en gimna­
zist, prvpat stapna vo nea so izme{ano ~uvstvo na radost i zag­­
ri`enost od ona {to go o~ekuva. ^etiri godini podocna ja na­
pu{ti so maturska diploma vo racete, samo za da mo`e ~etiri
godini podocna povtorno da se vrati kako zamena za povredeniot
profesor po strogr~ki jazik, koj vo svoeto vreme mu go otvori
anti~kiot svet. Od zamenik koj s¢ u{te studira, be{e nazna~en
za postojan zamenik i, duri na trieset i tri godini, kone~no
stek­na univerzitetska diploma.
Go napravi toa samo zatoa {to Florans, negovata `ena, go
prisiluva{e. Nikoga{ ne misle{e na toa deka treba da stek­
ne diploma; koga nekoj }e go pra{a{e, toj samo se nas­mev­nu­
va{e. Voop{to ne be{e zainteresiran za toa. A ona za {to se
interesira{e, be{e ne{to mnogu ednostavno: da se poz­navaat
i da se znaat starite tekstovi do podrobnosti, kako i sekoj
14
gramati~ki i stilisti~ki detaq vo niv, s¢ {to pretstavuva isto­
rija na sekoj eden izraz. So drugi zborovi: da se bide dobar. Ne
se rabote{e za skromnost - vo odnos na samiot sebe toj voop{to
ne be{e skromen. Ne stanuva{e zbor ni za ekscentri~nost ili za
nekoja izvrtena suetnost. Toa be{e vsu{nost, taka si misle{e
ponekoga{ podocna, edna tivka lutina koja be{e upatena kon
eden nadmen svet, eden uporen inaet so koj saka{e da mu se od­
mazduva na svetot na falbaxiite od koi tatko mu strada{e cel
`ivot, zatoa {to ne stana ni{to pove}e od ~uvar vo muzejot.
Drugite, koi mnogu pomalku umeeja od nego - sme{no pomalku
da se ka`e vistinata - polagaa ispiti i dobija postojano vra­
botuvawe. Za nego, tie kako da pripa|aa na nekoj nepodnoslivo
povr{en svet so kriteriumi za koi toj ima{e samo prezir. Vo
u~ili{teto nikoga{ nitu bi pomislile nego da go otpu{tat
i da vrabotat nekoj drug so diploma. Direktorot, koj i samiot
be{e klasi~en filolog, znae{e kolku e dobar Gregorius - mnogu
podobar i od nego - znae{e, isto taka, deka toa bi dovelo do ne­
zadovolstvo me|u u~enicite. Zavr{niot ispit, {to kone~no go
polo`i, za Gregorius be{e sme{no ednostaven i toj ja predade
zada~ata za polovina od opredelenoto vreme. Toj postojano po
malku £ zameruva{e na Florans, zatoa {to taa go prisili da se
otka`e od svojot inaet.
Gregorius se svrte i poleka se upati nakaj Kirhenfeld­
skiot most. Koga go vide mostot, vo nego se sozdade ne­obi~no,
voznemiruva~ko ~uvstvo i vo isto vreme ~uvstvo na olesnuvawe
poradi toa {to vo toj moment sfati deka prvpat go ima vo sop­
stveni race svojot `ivot od pedeset i sedum godini.
2 Zastana na mestoto kade {to `enata na do`dot go ~ita{e
pismoto i pogleda nadolu. Prvpat mu be{e jasno kolku dlaboko
bi mo`el ~ovek da padne. Dali taa navistina saka{e da skok­
ne? Ili mo`ebi se rabote{e za izbrzan strav koj be{e povrzan
so faktot deka bratot na Florans skokna od eden most? Osven
toa deka nejziniot maj~in jazik e portugalskiot, za `enata ne
znae{e apsolutno ni{to. Ni imeto ne £ go znae{e. Se razbi­
ra, besmisleno be{e od toa mesto da se obide da go prepoznae
15
stutkanoto pismo. I pokraj toa, gleda{e nadolu dodeka o~ite ne
mu prosolzija od napregawe. Dali onaa temna to~ka e negoviot
~ador? Brcna vo sakoto i se uveri deka notesot so brojot, {to
bez­imenata Portugalka mu go napi{a na ~eloto, go ima kaj sebe.
Potoa otide do krajot na mostot bez da bide siguren kade da svr­
ti. Be{e podgotven da izbega od svojot dotoga{en `ivot. Dali
nekoj {to ima takva namera mo`e ednostavno da si otide doma?
Negoviot pogled zapre na hotelot Belvi, najstariot i najeks­
kluzivniot hotel vo gradot. Iljadapati pominal pokraj nego i
nikoga{ ne vlegol tamu. Sekoga{ ~uvstvuva{e deka toj bil tuka
i deka na nekoj neodreden na~in mu bilo va`no, si misle{e sega,
deka hotelot bil tuka; bi go voznemirilo dokolku bi doznal deka
zgradata }e se uriva ili ve}e nema da bide hotel - ili nema da
bide ovoj hotel. No nikoga{ dosega ne pomislil deka toj, Mun­
dus, bi imal {to da bara vo toj hotel. Dvoumej}i se, se upati na­
kaj vlezot. Eden †bentli# zastana, a voza~ot vleze vnatre. Koga
Gregorius trgna po nego, be{e opsednat od ~uvstvo deka pravi
ne{to apsolutno revolucionerno i su{tinski zabraneto.
Foajeto so kupola od oboeno staklo be{e sosema prazno, a te­
pihot go golta{e sekoj {um. Gregorius be{e zadovolen poradi
toa {to do`dot prestana i od negoviot mantil ve}e ne kape{e
voda. So svoite te{ki, bezli~ni ~evli prodol`i i vleze vo tr­
pezarijata. Od masite {to bea servirani za pojadok, samo dve
bea zafateni. Lesnite tonovi na edno divertimento od Mocart
pridonesuvaa za vpe~atokot deka ~ovek tuka se nao|a daleku od
s¢ {to e glasno, grdo i ma~no. Gregorius go soble~e mantilot i
sedna na edna masa pokraj prozorecot. Ne, mu re~e na kelnerot vo
svetlobe` palto, toj ne e gostin vo hotelot. Zabele`a kako ovoj
go odmeri: gruba rolka pod iznosenoto sako so ko`eni latici
na laktite, pantaloni so deformirani nogavici, mal venec od
kosa okolu golemata }ela, pro{arena brada poradi koja sekoga{
izgleda{e malku neuredno. Koga kelnerot si otide so negovata
nara~ka, Gregorius so nespokojni dvi`ewa proveri dali ima do­
volno pari kaj sebe. Potoa se potpre so laktite na ~ar{afot na
masata i pogleda kon mostot.
Besmisleno be{e da se nadeva deka taa povtorno }e se pojavi
tamu. Taa se vrati preku mostot, a potoa is~ezna na edna uli~ka
vo stariot del na gradot. Ja gleda{e kako sedi vo zadniot del na
16
u~ilnicata i so otsuten pogled gleda niz prozorecot. Ja gleda{e
kako gi vkrstuva belite race. I povtorno vide kako nejzinoto
lice belo kako alabaster se pojavuva od pod pe{kirot, iscrpeno
i ranlivo. Portuges. Dvoumej}i se, go izvadi notesot i gleda{e
vo telefonskiot broj. Kelnerot mu go donese pojadokot vo sreb­
reni sadovi. Gregorius po~eka da mu se oladi kafeto. Odedna{
stana i se upati nakaj telefonskiot aparat. Na polovina pat se
svrte i se vrati na masata. Go plati pojadokot, {to ne go ni do­
pre, i go napu{ti hotelot.
Pominaa mnogu godini otkako ne be{e oti{ol vo kni­­`ar­
nicata za {panska literatura, tamu otsprotiva, na Hir­{en­gra­
ben. Porano ponekoga{ kupuva{e ponekoja kniga za Florans
{to £ be{e potrebna za nejzinata disertacija za San Huan de la
Kruz. Ponekoga{ vo avtobus gi prelistuva{e, no doma nikoga{
ne gi fati. [panski - toa be{e nejzina teritorija. Toa e kako
latinski, no mnogu poinaku od latinskiot i toa mu pre~e{e. Mu
be{e odbivno toa {to zborovite vo koi ima{e mnogu latinsko
izleguvaa od ustata na dene{nive lu|e - na ulica, vo supermarket,
vo kafeani. [to se koristea za da se nara~a koka-kola, za paza­
rewe i za pcuewe. Smeta{e deka taa misla e te{ko podnosliva
i brzo i energi~no ja bri{e{e vo migot koga se sozdava{e. Se
razbira, i Rimjanite se pazarele i pcuele. No toa be{e ne{to
drugo. Toj gi saka{e latinskite re~enici zatoa {to tie vo sebe
go imaa spokojstvoto za s¢ {to pominalo. Zatoa {to nikogo ne
prisiluvaa da ka`e ne{to za toa. Zatoa {to pretstavuvaa jazik
od onaa strana na brborewata. I zatoa {to bea ubavi vo svojata
nepokoleblivost. Mrtvi jazici - lu|eto koi zboruvaa taka nemaa
poim, navistina i voop{to nemaa poim, a Gregorius mo`e{e da
bide tvrd i nepokolebliv so svojot prezir kon niv. Koga Flo­
rans zboruva{e {panski na telefon, toj ja zatvora{e vratata.
Toa ja povreduva{e, a toj ne mo`e{e da objasni zo{to go pravi
toa.
Vo kni`arnicata prekrasno mirisa{e na stara ko`a i prav.
Sopstvenikot, eden postar ~ovek so legendarno poznava­we na ro­
manskite jazici, be{e zafaten vo zadnata prostorija. Prednata
prostorija be{e prazna, ima{e samo edna mlada `ena koja po s¢
izgleda be{e studentka. Sede{e vo eden agol na masata i ~ita{e
od edna mala kni{ka so po`olteni korici. Gregorius pove}e bi
17
sakal da bide sam. Bez svedoci bi mo`el polesno da go podne­
se ~uvstvoto deka tuka stoi samo poradi toa {to melodijata na
eden portugalski zbor ne mu izleguva od glava, no mo`ebi i po­
radi toa {to ne znae{e kade bi trebalo da odi. Pomina pokraj
raftovite i ne vide ni{to. Odvreme navreme gi stava{e nakoso
o~ilata za da mo`e da pro~ita nekoj naslov na kniga {to be{e
stavena povisoko; tuku{to }e go pro~ita{e, ve}e go zaborava{e.
Kolku ~esto be{e sam so svoite misli, a duhot mu be{e zaklu~en
za ona odnadvor.
Koga vratata se otvori, toj se svrte brzo i, po razo~a­ru­
vaweto deka toa be{e po{tarot, zabele`a deka, nasproti svoja­
ta umisla i sprotivno od sekoe razumno tolkuvawe, toj sepak ja
o~ekuva{e Portugalkata. Sega studentkata ja zatvori knigata
i stana. Mesto da ja stavi na masata pokraj drugite, taa zastana,
pomina so pogled po sivata korica, ja dopre so rakata i, otka­
ko pominaa nekolku sekundi, ja spu{ti knigata i toa go napravi
tolku ne`no i vnimatelno, kako da £ be{e strav deka }e se ras­
padne vo prav. U{te eden mig stoe{e pokraj masata i se ~ine{e
deka razmisluva, deka sepak }e ja kupi knigata. Potoa izleze so
racete vo xebovite i so navednata glava. Gregorius ja zede kniga­
ta i pro~ita: Amadeo INACIO DE ALMEIDA PRADO, UM OURIVES
DAS PALAVRAS, Lisabon, 1975.
Kni`arot se pojavi, upati eden pogled kon knigata i go iz­
govori naslovot. Gregorius slu{na samo edna reka od saskavi
glasovi, progoltani vokali koi odvaj se slu{aa i se ~ine{e deka
slu`at samo kako predlo{ka za da mo`e odnovo i odnovo da se
~ue {u{kavoto { na krajot od zborot.
†Zoruvate portugalski?#
Gregorius odmavna so glavata.
†Juvelir na zborovite. Zar toa ne e prekrasen naslov?#
†Smiren i eleganten. Kako matirano srebro. Dali bi go pov­
torile toa u{te edna{ na portugalski?#
Kni`arot gi povtori zborovite. Osven zborovite, mo`e{e
u{te i da se ~ue deka toj u`iva vo nivniot kadifen zvuk. Gregori­
us ja otvori knigata i ja prelistuva{e s¢ dodeka ne dojde do mes­
toto kade {to zapo~nuva{e tekstot. Mu ja podade na kni`arot,
koj mu upati za~uduva~ki i blagonaklon pogled, i po~na da ~ita.
Gregorius gi zatvori o~ite za da mo`e da go slu{a. Otkako
pro~ita nekolku re~enici, ~ovekot zapre.
18
†Treba da vi prevedam?
Gregorius kimna so glavata. Potoa gi slu{a{e re~enicite
koi vrz nego imaa opojno dejstvo za{to zvu~ea kako da se na­pi­
{ani za nego, i ne samo za nego, tuku za nego vo ova pretpladne
koe izmeni s¢.
Od iljadnici iskustva {to gi steknuvame, najmnogu zboruvame za edno, i toa slu~ajno, bez da mu go obrneme vnimanieto
{to toa go zaslu`uva. Pome|u site ovie nemi iskustva se skrieni i onie koi na na{iot `ivot nezabele`livo mu gi davaat
formata, bojata i melodijata. Dokolku potoa, kako arheolozi
na du{ata, se zainteresirame za ovie bogatstva, otkrivame
kolku se tie zamrseni. Predmetot na nabquduvawe se sprotivstavuva da stoi mirno, zborovite se lizgaat po do`iveanoto
i na krajot na hartijata ima samo protivre~nosti. Dolgo
vreme veruvav deka toa pretstavuva nedostatok, ne{to {to
mo­`e da se nadmine. Denes smetam deka odnosot e poinakov:
deka priz­­navaweto na zbrkanosta pretstavuva carski pat do
sfa­­}­a­­weto na tie doverlivi, a sepak zagado~ni iskustva. Ova
zvu~i ne­obi~no, duri i premnogu ~udno, znam. No otkako rabotite gi gledam taka, imam ~uvstvo deka prvpat sum vistinski
buden i `iv.
†Ova e vovedot#, re~e kni`arot i po~na da ja prelistuva kni­
gata. †A ovde, se ~ini toj po~nuva od poglavje do poglavje da gi
otkopuva site skrieni iskustva. Da bide svoj, sopstven arheo­
log. Ima poglavja so pogolem broj stranici, a ima i sosema kusi.
Ovde, na primer, ima edno koe se sostoi od samo edna edinstvena
re~enica. †Toj ja prevede:
Ako e taka, ako mo`eme da od`iveeme samo eden mal del od
ona {to e vo nas - {to se slu~uva so ostatokot?
†Bi sakal da ja imam knigava#, re~e Gregorius.
Kni`arot ja zatvori kigata i ja dopre so rakata nejzinata ko­
rica na ist na~in kako i studentkata pred toa.
†Ja najdov minatata godina vo eden sandak so knigi po namale­
ni ceni, vo edna antikvarnica vo Lisabon. Se se}avam deka ja ze­
19
dov zatoa {to mi se dopadna vovedot. A potoa nekako ja izgubiv
od vidot. †Toj go pogledna Gregorius koj bavno go bara{e svojot
pari~nik. †Vi ja podaruvam.#
†Ova e...#, po~na Gregorius so rapav glas i se naka{la.
†Taa i taka ne ~ine{e re~isi ni{to#, re~e kni`arot i mu ja
podade knigata. †Sega se setiv na vas: San Huan de la Kruz, taka
li be{e?#
†Toa be{e za `ena mi#, re~e Gregorius.
†Toga{ vie ste klasi~niot filolog od Kirhenfeld, taa zbo­
ruva{e za vas. Podocna slu{nav kako ve spomena i nekoj drug.
Ve opi{a kako podvi`en leksikon. †Toj se nasmevna. †Is­klu­~i­
telno omilen leksikon.#
Gregorius si ja stavi knigata vo xebot od mantilot i mu poda­
de raka. †Mnogu vi blagodaram.#
Kni`arot go isprati do vratata. †Se nadevam deka ne ve...#
†Vo nikoj slu~aj#, re~e Gregorius i go potupka po ramoto.
Toj zastana na plo{tadot Bubenberg i so pogled {eta{e na­
okolu. Ovde mu pomina siot `ivot, ovde mu be{e poznato s¢,
tuka be{e doma. Za nekoj {to e kusogled, kako {to be{e toj, ova
be{e mnogu va`no. Za nekoj kako nego, gradot vo koj `ivee{e
pretstavuva{e ne{to kako korupka, kako oklop za `iveewe, si­
gurna gradba. S¢ drugo pretstavuva{e opasnost. Samo nekoj so
isto tolku debeli stakla na o~ilata bi mo`el da go razbere toa.
Florans ne go razbira{e. I mo`ebi od istata pri~ina taa ne
mo`e{e da razbere deka toj nerado leta so avion. Da se ka~i vo
avion i nekolku ~asa podocna da pristigne vo nekoj sosema drug
svet bez da ima vreme da gi gleda slikite od predelot niz koj
pominuva - toa mu be{e neprifatlivo i mu pre~e{e. Toa ne e ona
vistinskoto, £ re~e na Florans. Kako misli{, ne e vistinskoto?, pra{a taa razdrazneto. Toj ne mo`e{e da go objasni toa i
taa s¢ po~esto patuva{e so avion sama ili so nekogo, naj~esto vo
Ju`na Amerika.
Gregorius zastana pred panoto na kinoto Bubenberg. Na
ve~ernata programa se dava{e eden crno-bel film spored ro­
manot na @or` Simenon: L’homme qui regardait passer les trains.2
Насловот му се допадна и тој долго ги гледаше фотографиите од
L’homme qui regardait passer les trains (fr.) - ^ovekot {to gleda{e kako po­
minuvaat vozovite. (Zab. na prev.)
2
20
инсертите. Kon krajot na seduмdesettite godini, koga site ku­
puvaa televizori vo boja, toj so denovi popusto се обидуваше da
najde crno-bel. Kone~no najde eden vo kontejnerot za stari rabo­
ti и go donese doma. Koga se o`eni, uporno go ~uva{e vo svojata
rabotna soba i, koga be{e sam, go занемаруваше aparatot vo boja
{to be{e vo dnevnata, vo leviot agol i, ja vklu~uva{е stara­
ta kanta ~ij ekran trepere{e, a slikata postojano igra{e go­
re-dolu. Mundus, ti si nevozmo`en, mu re~e Florans eden den,
koga go vide kako sedi pred grdata kutija. Toa {to taa po~na da
mu se obra}a kako drugite i {to toj i doma be{e tretiran kako
faktotum na gradot Bern - toa beшe po~etok na krajot. Koga so
razvodot is~ezna od stanot i televizorot vo boja, toj zdivna. Ne­
kolku godini podocna, koga ekranot sosema otka`a, si kupi nov
aparat, vo boja.
Insertite od filmot {to bea izlo`eni na panoto bea gole­
mi i мошне контрастни. Na eden od niv se gleda{e alabasterskoto
lice na @ana Moro so vodni pramewa kosa na ~eloto. Gregorius
se oddale~i od panoto i se upati nakaj bliskata kafeana za da
mo`e spokojno da ja razgleda knigata vo koja blagorodniot Por­
tugalec se obidel svoite nemi iskustva da gi izrazi so zborovi.
Duri sega, koga so pretpazlivost na obo`avatel na stari kni­
gi ja prelisti stranica po stranica, go otkri portretot na av­
torot, edna stara po`oltena fotografija od vremeto koga tie
po~nale da se pe~atat, na koja nekoga{ crnite povr{ini izble­
dele i stanale kafeavi, fotografija na edno svetlo lice so
zadnina od gruba i zrnesta, zasen~ena temna boja. Gregorius gi
izbri{a o~ilata, povtorno gi stavi i po kuso vreme ve}e be{e
napolno obzemen od toj lik.
^ovekot najverojatno imal okolu trieset godini, zra~e{e
inteligencija, samosvest i edna re{itelnost koi formalno
go zaslepija Gregorius. Svetloto lice so visoko ~elo mu be{e
opkru`eno so gusta temna kosa koja be{e za~e{lana nanazad i
li~e{e na {lem od koj strani~no str~ea pramewa {to mu pa|aa
vrz u{ite. Tankiot rimski nos mu dava{e na liceto nekoja jas­
notija potencirana so gustite ve|i koi bea postaveni kako cvr­
sti gredi, oboeni so {iroka ~etka, i bea kratko izvieni, taka
{to bea koncentrirani na sredinata, onamu kade {to bea misli­
te. Polnite zaobleni usni, koi na liceto na nekoja `ena ne bi
21
bile nikakvo iznenaduvawe, bea opkru`eni so tanki musta~iwa
i potstri`ana brada koja frla{e crna senka vrz tenkiot vrat,
taka {to Gregorius ima{e vpe~atok deka se raboti za ~ovek
so odredena surovost i cvrstina. Ona {to definitivno be{e
re{ava~ko, bea o~ite. Pod niv se zabele`uvaa temni senki, no
toa ne bea podo~nici od umor, iscrpenost ili bolest, tuku sen­
ki na serioznost i melanholija. Vo negoviot temen pogled se
me{aa krotkost i bestra{nost i nepokoleblivost. ^ovekov bil
me~tatel i poet, si misle{e Gregorius, no isto taka i nekoj {to
re{itelno bi mo`el da nosi oru`je ili skalpel, nekoj komu bi
bilo podobro da mu se trgne{ od patot {tom se rasplamtat ne­
govite o~i, o~i koi mo`ele da dr`at na rastojanie i edna mo}na
armija, o~i na koi duri i nekoj podol pogled ne im e tu|. [to se
odnesuva do oblekata, mo`e{e da se vidat samo jakata na negova­
ta bela ko{ula i jazolot na vratovrskata. Na sebe ima{e i sako
koe Gregorius si go zamisli kako redingot.
Be{e re~isi eden na pladne koga Gregorius izlze od svo­
ite misli vo koi potona gledaj}i go portretot na avtorot. Vo
me|uvreme kafeto mu se oladi. Posaka da mo`e da go ~ue gla­
sot na Portugalkata i da ja vidi kako se dvi`i. 1975: ako toga{
imal triesetina godini, kako {to izgleda, sega bi trebalo da
ima pove}e od {eeset. Portuges. Gregorius go povika glasot na
bezimenata Portugalka vo svoite se}avawa i go transponira
dlaboko vo mislite bez toj da se pretvori vo glasot na kni`arot.
Toa treba{e da bide glas so melanholi~na jasnotija koj sose­
ma bi mu odgovaral na Amadeo de Prado. Se obide da gi natera
re~enicite od tekstot da zazvu~at so ovoj glas. No toa ne ode{e,
toj ne znae{e kako se izgovaraat oddelni zborovi.
Nadvor, pred kafeanata pomina Lusien fon Grafenrid. Gre­
gorius be{e iznenaden i so olesnuvawe zabele`a deka ne napra­
vi nekoe dvi`ewe i ne se povle~e. Go slede{e mom~eto so pog­
led i misle{e na knigite na katedrata. Mora{e da ~eka do dva
~asot koga zapo~nuvaat ~asovite. Duri toga{ }e mo`e da odi vo
kni`arnicata za da si kupi nekoj kurs za u~ewe na portugalski­
ot jazik.
22
3 Tuku{to dojde doma, ja stavi prvata plo~a i gi slu{na
prvi­te portugalski re~enici, a telefonot ve}e zayvoni. U~i­
li{teto. Yvoneweto ne prestanuva{e. Gregorius stoe{e do apa­
ratot i se preslu{uva{e. Od denes pretpladne ~uvstvuvam deka
od mojot `ivot bi sakal da napravam ne{to poinkvo. Deka ve}­e
ne sakam da bidam va{iot Mundus. Nemam poim {to treba da
bide novo. No toa ne trpi odlagawe, ni najmalku. Imeno, moeto vreme istekuva i mo`ebi ne mi ostanuva mnogu. Gregori­
us zboruva{e glasno. Ova {to go ka`a be{e to~no, znae{e. Vo
`ivotot ka`al malku zna~ajni re~enici koi bile to~ni kako
ovie. I pokraj toa, tie zvu~ea prazno i pateti~no koga ~ovek gi
izgovara, a be{e nevozmo`no da se ka`at preku telefon.
Yvoneweto prestna. No postojano po~nuva{e odnovo. Tie se
zagri`eni i nema da se smirat dodeka ne go najdat; mo`elo da
mu se slu~i ne{to. Porano ili podocna nekoj }e zayvoni na vra­
tata. Sega, vo fevruari, se stemnuva mnogu rano. Nema da smee
da zapali svetilka. Vo centarot na gradot, koj be{e centar na
negoviot `ivot, toj be{e vo begstvo i mora{e da se skrie vo sta­
not vo koj `ivee{e petnaeset godini. Be{e bizarno, sme{no i
zvu~e{e kako bezvredna komedija. A be{e seriozno, poseriozno
od mnogu ne{ta koi dosega gi do`iveal i gi napravil. No be{e
nevozmo`no da im se objasni na onie {to go baraa. Gregorius si
zamisli kako ja otvora vratata i gi pokanuva da vlezat. Toa be{e
nevozmo`no. Apsolutno nevozmo`no.
Tripati edno podrugo ja preslu{a prvata plo~a od kursot i
poleka po~na da ja ~uvstvuva razlikata me|u napi{anoto i izgo­
vorenoto i seto ona {to govorniot portugalski ne se izgovara.
Vo vrska so obrazuvaweto na zborovite, vleze vo sila negovoto
nepogre{livo pomnewe bez napor.
Telefonot yvone{e s¢ po~esto. Od stanarkata, koja se iseli
od negoviot stan, nasledi eden pretpotopski telefonski aparat
koj nema{e priklu~ok so {teker, taka {to sega ne mo`e{e da go
isklu~i. A toga{ insistira{e da ostane taka. Zede edno }ebe za
da go pridu{i yvoneweto.
Glasovite koi go vodea niz jazi~niot kurs go stimuliraa da
povtoruva so niv zborovi i kusi re~enici. Koga se obiduva{e,
usnite i jazikot mu se dopiraa te{ko i tromavo. Starite jazi­
ci bea kako sozdadeni za negovata bernska usta, a vo toj nivni
23
bezvremenski univerzum ne se sozdava{e mislata deka ~ovek
tre­­ba da pobrza. Naprotiv, Portugalcite kako da brzaa postoja­
no, sli~no kako i Francuzite, i tokmu poradi toa, koga stanuva
zbor za niv, toj otsekoga{ se ~uvstvuva{e inferioren. Florans
ja saka{e taa luda elegancija, a koga slu{a{e kolku lesno toa £
uspeva, toj nema{e zborovi.
Sepak, sega odedna{ s¢ be{e poinaku: Gregorius saka{e da
gi imitira `estokoto tempo na govor i tancovata jasnotija na
glasot od plo~ata koj potsetuva{e na zvuci od flejta, i zatoa
odnovo i odnovo gi slu{a{e istite re~enici samo za da mo`e
da go namali rastojanieto pome|u svojot baven izgovor i ble­
skaviot {to go slu{a{e. Po izvesno vreme sfati deka e sosema
blizu da do`ivee edno golemo osloboduvawe: osloboduvawe od
ograni~uvaweto {to sam si go nametna, od bavnosta i tromavo­
sta koi bea vo soglasnost so negovoto ime i so bavnite ~ekori na
tatko mu koga toj zamisleno ode{e od edna vo druga prostorija
na muzejot; osloboduvawe od eden portret za samiot nego na koj,
duri i koga ne ~ita{e, be{e onoj {to so svojot kusogled pogled
se navednuva nad pra{livite knigi; eden portret {to toj ne go
izrabotil planski i koj se sozdal poleka i nezabele`livo; por­
tret na Mundus koj ne samo {to go nose{e negoviot rakopis tuku
i rakopisot na mnogu drugi na koi im be{e prijatno i komotno
{tom mo`ea da bidat pokraj ovaa tivka muzejska li~nost pokraj
koja se ~uvstvuvaa spokojni. Na Gregorius mu se ~ine{e kako da
izleguva od ovoj portret kako od nekoj pra{liv oleat na yidot
od edno zaboraveno strani~no krilo vo muzejot. Vo neosvetle­
niot stan, vo koj ve}e se smra~i, ode{e gore-dolu, nara~uva{e
kafe na portugalski, pra{uva{e za nekoja ulica vo Lisabon, se
raspra{uva{e za imeto i zanimaweto na nekogo, odgovara{e na
pra{awata za negovoto zanimawe i vode{e kus razgovor za vre­
meto.
Odedna{ po~na da zboruva so Portugalkata {to ja sretna
pretpladne. Ja pra{a za pri~inata za nejzinata lutina kon onoj
{to go napi{al pismoto. Voce quis saltar? Sakavte da skoknete?
Siot vozbuden, gi dr`e{e pred sebe re~nikot i gramatikata i
gi bara{e izrazite i glagolskite formi {to mu nedostigaa.
Portuges. Kolku poinaku zvu~e{e sega ovoj zbor! Ako toj do­
sega go poseduva{e vol{epstvoto na edna skapocenost od nekoja
24
dale~na, nepristapna zemja, sega ova be{e ne{to kako iljada ska­
poceni kamewa vo nekoj dvorec ~ija vrata tuku{to ja otvoril.
Nekoj zayvoni na vratata. Gregorius na prsti dojde do gramo­
fonot i go isklu~i. Toa bea mladi glasovi, glasovi na u~enici
koi tamu nadvor se dogovaraa. U{te dvapati reskoto yvonewe ja
prese~e mra~nata ti{ina vo koja Gregorius ~eka{e nepodvi`no.
Potoa ~ekorite se oddale~ija.
Kujnata be{e edinstvenata prostorija {to gleda{e na zad­
nata strana i koja ima{e roletni. Gregorius vleze tamu i ja
za­pali svetilkata. Ja donese knigata na blagorodniot Portu­
galec, knigite od kursot, sedna na trpezariskata masa i po~na
da go preveduva tekstot {to sleduva{e po vovedot. Be{e kako
latinski i sosema razli~en od latinskiot i sega toa voop{to
ne mu pre~e{e. Se rabote{e za pote`ok tekst i trae{e dolgo.
Metodi~no i so istrajnost na maratonec, Gregorius gi bira{e
zborovite i gi pro~e{luva{e tabelite na glagolite dodeka ne
gi odgatna neprepoznatlivite glagolski formi. Po nekolku
re~enici, go obzede treskava vozbuda i toj zede hartija za da go
zapi{e prevodot. Be{e re~isi devet ~asot koga kone~no be{e
zadovolen:
PROFUNDEZAS INCERTOS. NEIZVESNI BEZDNI. Dali
ima tajni pod povr{nosta na ~ovekovoto dejstvuvawe? Ili,
da­li lu|eto se onakvi kakvi {to se i nivnite postapki koi se
o~igledni i koi uka`uvaat na toa?
Mnogu e neobi~no, no odgovorot vo mene se menuva so svet­
linata {to se spu{ta vrz gradot i vrz rekata Te`o. Ako e
toa vol{ebnata svetlina na eden bleskav avgustovski den, koja
sozdava jasni senki so ostri konturi, toga{ mislata za edna
skriena ~ove~ka dlabo~ina mi izgleda ~udno i mi li~i na kuriozna i malku trogatelna fantazma, na fatamorgana, sli~na na
onaa {to se sozdava koga dolgo vreme gledam vo branovi {to
bleskaat na svetlinata. Naprotiv, ako gradot i rekata, vo
eden mra~en januarski den se prekrieni so kupola od svetlina
bez senki i zdodevno sivilo, toga{ ne mi e poznata nekoja druga
izvesnost koja bi bila pogolema od ovaa: deka seto ~ove~ko dejstvuvawe pretstavuva samo eden krajno necelosen, ednostavno sme{no bespomo{en izraz na eden skrien vnatre{en `ivot
25
so nepoimliva dlabo~ina, koj pritiska na povr{inata bez da
mo`e nekoga{ da ja dostigne duri ni oddaleku.
Kon ovaa neobi~na, voznemiruva~ka nesigurnost vo odnos na
mojot sud se priklu~uva u{te edno iskustvo koe, otkako go zapoznav, postojano i odnovo go potopuva mojot `ivot vo edna
zastra{uva~ka nesigurnost: deka vo vrska so ova, nadvor od koe
za nas, lu|eto, ne mo`e da ima ni{to pova`no, jas isto taka
se kolebam koga se raboti za mene. Imeno, koga sedam pred mojata omilena kafeana dodeka sonceto me obleva so svoite zraci,
i go slu{am yvonlivoto smeewe na seworite {to pominuvaat
pokraj mene, toga{ mi se ~ini deka siot moj vnatre{en svet e
celosno ispolnet i mi e napolno poznat, zatoa {to e iscrpen od tie prijatni ~uvstva. Ako toga{ nekoj temen oblak
go rasturi vol{epstvoto i go prekrie sonceto, vo istiot
mig sum siguren deka vo mene ima skrieni dlabo~ini i bezdni
od koi nenadejno izleguvaat nezamislivi ne{ta koi bi mo`ele
da me odnesat so sebe. Toga{ pla}am nabrzina i treskavo baram na~in da go popravam svoeto raspolo`enie so nade` deka
sonceto mo`e naskoro odnovo da se pojavi i da £ pomogne na
smiruva~kata povr{nost povtorno da se vospostavi.
Gregorius ja otvori stranicata na koja be{e slikata na Ama­
deo de Prado i ja potpre knigata sproti svetlinata. Go ~i­ta{e
prevedeniot tekst re~enica po re~enica, zadlabo~uvaj}­i se vo
smeliot melanholi~en lik. Samo u{te edna{ dosega toj go napra­
vi ova: koga kako student go ~ita{e Marko Aurelij, od­nosno ne­
govoto delo Za samiot sebe. Na masata ima{e edna gip­sena bis­ta
na imperatorot, i koga go obrabotuva{e ovoj tekst, se ~ine{e
kako da go pravi toa pod za{tita na negovoto nemo pri­sustvo.
Sepak, me|u toga{niot i sega{niov moment ima{e raz­lika i, do­
deka no}ta minuva{e, Gregorius s¢ pojasno ja sogleduva{e iako
ne mo`e{e da ja opfati so zborovi. Okolu dva ~a­sot nautro,
znae{e samo edno: so ostrinata na svojata percepci­ja, Portu­
galecot mu nametna i edna budnost i to~nost na ~uvstvuvaweto,
ne{to {to nikoga{ ne mu uspealo na mudriot imperator ~ii re­
fleksii gi golta{e kako da mu bea upateni direktno nemu. Vo
me|uvreme Gregorius prevede u{te eden zapis:
PALAVRAS NUM SILENCIO DE OURO. ZBOROVI VO ZLAT­
NA TI[INA. Koga ~itam vesnik, slu{am radio ili vo ka26
feana vnimavam na ona {to go ka`uvaat lu|eto, s¢ po~esto
~uvstvuvam zdodevnost, duri i odvratnost, seedno dali od
istite zborovi {to se izgovaraat ili pi{uvaat ili od istite izrazi, floskuli i metafori. Najlo{o e koga se slu{am sebe
i utvrduvam deka i jas postojano gi povtoruvam istite raboti. Tie zborovi se u`asno izliteni i iz`iveani, izabeni od milionkratna upotreba. Dali s¢ u{te imaat nekakvo zna~ewe?
Se razbira, razmenata na zborovi funkcionira, lu|eto postapuvaat soob­razno so niv, se smeat i pla~at, odat levo ili des­
no, kelnerot im nosi kafe ili ~aj. No toa ne e ona {to sakam
da pra{am. Pra{aweto e: dali se tie s¢ u{te izraz na misli­
te? Ili se samo efekten glasoven oblik {to lu|eto ovde-onde
go podbutnuvaat za{to izgraviranite tragi od brboreweto
pos­tojano bleskaat.
Se slu~uva toga{ da odam na pla`a i da ja dr`am glavata
ispravena na vetrot koj posakuvam da bide studen, postuden
otkolku {to e ovde, kaj nas. Toj bi mo`el od mene da gi odvee
site izabeni zborovi, site onie blutkavi naviki za zboruvawe,
taka {to bi mo`el da se vratam so pro~isten duh, is~isten od
site valkani ostatoci od sekoga{ istoto brborewe. No, pri
prvata mo`nost koga }e moram da ka`am ne{to, s¢ e isto kako
porano. Pro~istuvaweto {to go posakuvam ne e ne{to {to se
slu~uva samo od sebe. Jas moram ne{to da napravam, i toa moram
da go napravam so zborovi. No {to? Ne se raboti za toa deka
sakam da izlezam od mojot jazik i da vlezam vo nekoj drug. Ne, ne
stanuva zbor za nekakvo jazi~no begstvo. No si velam i ne{to
drugo: jazikot ne mo`e da bide odnovo pronajden. Toga{, {to
sakam vsu{nost jas?
Mo`ebi e vaka: bi sakal portugalskite zborovi odnovo da gi
sozdadam. Re~enicite {to bi nastanale od tie novotvorbi ne
bi trebalo da bidat napadni, da bidat ~udni, ne egzaltirani,
manirirani i prepraveni. Tie bi morale da bidat arhetipski
re~enici na portugalskiot koi go obrazuvaat svoeto jadro,
taka {to ~ovek bi imal ~uvstvo deka tie, bez zaobikoluvawe
i bez ne~istotii, izviraat od proyirnoto dijamantsko bitie na toj jazik. Zborovite bi morale da bidat besprekorni,
kako poliran mermer, bi morale da bidat ~isti kako tonovite
na nekoja suita od Bah i seto ona {to ne se samite tie da go
27
preobra}aat vo celosna ti{ina. Ponekoga{, koga vo mene ima
u{te nekoj ostatok od pomiruvaweto so jazi~nata tiwa, si
mislam deka toa e mo`ebi prijatnata ti{ina na edna dnevna
soba ili relaksirana ti{ina me|u dvajca vqubeni. No koga sosema }e me obzeme lutinata poradi leplivite zborovni naviki,
toga{ toa ne smee da bide pomalku od jasna, studena ti{ina na
kosmi~koto prostranstvo bez svetlina vo koe jas, kako edinstven {to zboruva portugalski gi ispi{uvam moite bes{umni
pateki. Kelnerot, frizerkata, kondukterot - tie }e se stapisaat koga }e gi ~ujat novosozdadenite zborovi, a nivnata
za~udenost bi se odnesuvala i na ubavinata na re~enicite, edna
ubavina koja ne bi bila ni{to drugo osven blesok na nejzinata
jasnost. Toa bi bile - taka si zamisluvam - ubedlivi re~enici, a
bi mo`ele da se nare~at i neumolivi re~enici. Nepodmitlivi
i nepokoleblivi bi stoele tuka i bi bile kako bo`ji zborovi. Naedno bi bile, bez preteruvawa i bez kakov i da e patos,
to~ni i skudni, taka {to nieden zbor ne bi mo`el da im bide
odzemen, duri ni edna zapirka. Bi mo`ele da se sporeduvaat so
pesna ispletena od nekoj juvelir na zborovi.
Gregorius po~uvstvuva bolki vo stomakot od glad i se pri­
sili da kasne ne{to. Podocna sede{e vo temnata dnevna soba so
{olja ~aj vo racete. [to sega? U{te dvapati nekoj zayvoni na
vratata, a pridu{enoto brm~ewe posleden pat go slu{na nekade
pred polno}. Utre }e go prijavat deka is~eznal i po nekoe vre­
me policijata }e zastane pred negovata vrata. S¢ u{te mo`e da
se povle~e. Vo petnaest do osum bi pominal preku Kirhenfeld­
skiot most, bi vlegol vo zgradata na gimnazijata i nekako bi go
opravdal svoeto zagado~no otsustvo so nekoja prikazna so koja }­e
izgleda sme{en, no toa bi bilo s¢ i bi li~elo na nego. Tie niko­
ga{ ne bi doznale za ogromnoto rastojanie koe toj za pomalku od
dvaeset i ~etiri ~asa go sovlada vo sebe, vo du{ata.
I toa be{e tokmu toa: toj go sovlada. I ne saka{e da im doz­
voli na drugite da go prisilat ova tivko patuvawe da bide neos­
tvareno. Zede edna karta na Evropa i po~na da razmisluva kako
bi mo`elo so voz da se dojde do Lisabon. Po telefon dozna deka
slu`bata za informacii na `elezni~kata stanica po~nuva so
rabota duri vo {est nautro. Po~na da se pakuva.
28
Be{e re~isi ~etiri ~asot koga toj, podgotven za patuvawe,
sed­na na foteljata. Nadvor po~na da vrne sneg. Odedna{ hrab­
rosta go napu{ti. Ova be{e naludni~ava misla. Edna bezimena
Portugalka so zbrkani ~uvstva. Po`olteni bele{ki na eden
blagoroden Portugalec. Kurs po portugalski za po~etnici. Po­
mislata na vremeto {to izminalo. Poradi toa ne se bega vo Li­
sabon srede zima.
Okolu pet ~asot go povika na telefon Konstantin Doksija­
des, negoviot o~en lekar. Tie ~esto si telefoniraa eden na drug,
duri i na polno}, za da gi spodelat zaedni~kite stradawa poradi
nesonicata. Lu|eto {to stradaat od nesonica gi povrzuva nekoja
solidarnost bez zborovi. Ponekoga{ Gregorius odigruva{e so
Grkot partija brz {ah na slepo i potoa mo`e{e malku da pospie
pred da dojde vremeto koga treba da odi na u~ili{te.
†Ova navistina nema nikakva smisla, neli?# re~e Gregori­
us na krajot, otkako ja propelte~i svojata prikazna. Grkot mol­
~e{e. Toa mu be{e poznato na Gregorius. Sega toj }e gi zatvori
o~ite i so palecot i pokazalecot }e si go protrie korenot na
nosot.
†Ova sekako ima smisla#, progovori Grkot. †Sekako.#
†Dali }e mi pomognete ako patem nema da znam kako da pro­
dol`am?#
†Javete mi se na telefon. Dewe ili no}e. Ne zaboravajte gi
rezervnite o~ila.#
Povtorno be{e tuka, taa lakonska sigurnost vo negoviot
glas. Edna lekarska sigurnost, no istovremeno i edna sigurnost
{to be{e daleku od profesionalna: sigurnost od strana na eden
~ovek koj si oddeluva{e vreme za svoite misli koi potoa nao|aa
izraz kako sudovi {to imaa trajnost. Gregorius ve}­e dvaeset go­
dini ode{e kaj ovoj lekar, koj be{e edinstveniot {to uspeva{e
da go sovlada negoviot strav deka }e oslepi. Ponekoga{ go pot­
setuva{e na tatko mu koj, po ranata smrt na `ena mu - bez ogled
na toa kade be{e i {to prave{e - postojano se povlekuva{e vo
pra{livata sigurnost na muzejot. Gregorius mnogu rano nau~i
deka taa e mnogu krevka, taa sigurnost. Go saka{e tatka si, no
ima{e momenti koga ~uvstvoto be{e duri i posilno i podlaboko
od edno obi~no sakawe. Strada{e poradi toa {to tatko mu ne
be{e nekoj na kogo toj bi mo`el da se potpre, za kogo mo`e{e da
29
se dr`i, ne be{e nekoj kako Grkot ~ii cvrsti rasuduvawa mo`ea
da bidat temel za gradba. Podocna mu se ~ine{e deka ovaa za­
merka mu predizvikuva grizewe na sovesta. Sigurnosta {to mu
nedostiga{e ne be{e ne{to {to ~ovek mo`e da go ima v raka,
za da mo`e nekoj da mu zameri i toa da go smeta za prestap, ako
nea ja nema. Toj mora{e da ima sre}a sam so sebe, za da mo`e za da
stane siguren ~ovek. A tatkoto nema{e mnogu sre}a, nitu so sebe
nitu so drugite.
Gregorius sedna na kujnskata masa i po~na da sostavuva pis­
ma za direktorot. Bea ili premnogu ostri ili sodr`ea premno­
gu izvinuvawe i barawe za razbirawe. Vo {est ~asot se javi vo
slu`bata za informacii na `elezni~kata stanica. Ako trgne od
@eneva, patuvaweto }e trae dvaeset i {est ~asa. Treba da patuva
preku Pariz i Irun do Baskija i ottamu so no}niot voz do Lisa­
bon, kade }e pristigne okolu edinaeset pretpladne. Gregorius si
nara~a bilet. Vozot za @eneva trgnuva vo sedum i trieset.
Sega uspea da go napi{e pismoto.
Mnogupo~ituvan gospodine direktor, drag kolega Kegi,
Vo me|uvreme Vie sekako ste informiran deka v~era jas bez
nikakvo objasnuvawe ja napu{tiv nastavata i ve}e ne se vrativ, a sekako }e doznaete deka ve}e nikoj ne mo`e da me najde.
Jas sum dobar i zdrav sum, ni{to ne mi se slu~i. No vo tekot na
v~era{niot den imav edno iskustvo koe izmeni mnogu ne{ta.
Toa e premnogu li~no i u{te pove}e nejasno za da mo`am da go
stavam na hartija. Ednostavno moram da Ve zamolam da ja prifatite mojata nenadejna i neobjasniva postapka. Vie me poznavate, barem taka mislam, dovolno dobro za da znaete deka
toa ne se slu~i poradi lekomislenost, neodgovornost ili
ramnodu{nost. Se podgotvuvam za dale~no patuvawe i ne se
znae koga }e se vratam i vo koja smisla. Ne o~ekuvam deka moeto
rabotno mesto }e ostane nepopolneto. Najgolem del od mojot
`ivot be{e mnogu tesno povrzan so ovaa gimnazija i siguren
sum deka taa mnogu }e mi nedostiga. No sega ne{to me tera
da go napu{tam seto toa i mo`ebi e dobro {to ovoj pottik
e neizbe`en. Vie i jas, nie dvajcata sme poklonici na Marko
Aurelij i Vie }e se setite na ova mesto od negovoto delo Za
30
samiot sebe: †Divej spokojno, moja du{o, divej so sebe i upotrebi sila; podocna nema da ima{ vreme da si uka`uva{ po~esti i
da se respektira{ sama sebe. Zatoa {to sekoj ima eden `ivot,
eden edinstven. No za tebe toj re~isi pomina, a ti vo nego
nema{e samopo~it, tvojata sre}a kako da se odnesuva{e na drugi du{i... No onie {to ne gi sledat vnimatelno porivite na
svojata du{a, neizbe`no se nesre}ni.#
Vi blagodaram za doverbata koja postojano mi ja uka`uvavte
i za dobrata sorabotka. Siguren sum deka Vie }e najdete vis­
tinski zborovi so koi na u~enicite }e im dadete do znaewe
kolku rado rabotev so niv. V~era, pred da zaminam, gi nabquduvav i si mislev: u{te kolku vreme imaat pred sebe!
So nade` deka }e naidam na razbirawe i so najubavi `elbi za
Vas i Va{ata rabota, ostanuvam
Va{ Rajmund Gregorius
P.S. Moite knigi gi ostaviv na katedrata. Zemete gi i
pogri`ete se da ne im se slu~i ne{to.
Gregorius go pu{ti pismoto vo sanda~eto na `elezni~kata
stanica. Podocna, dodeka stoe{e pred bankomatot, zabele`a de­
ka racete mu treperat. Gi izbri{a o~ilata i proveri dali gi
ima so sebe paso{ot, biletot i notesot so adresi. Zazede mesto
pokraj prozorecot. Koga vozot ja napu{ti `elezni~kata stanica
vo pravecot na @eneva, ve}e pa|aa krupni, bavni snegulki.
4 Gregorius go zadr`a svojot pogled kolku {to mo`e{e po­
dolgo na poslednite ku}i od gradot Bern. Koga kone~no gi izgu­
bi od vidot, go izvadi notesot i po~na da gi pi{uva imiwata na
u~e­nicite na koi toj im predaval. Zapo~na so onie od minatata
go­dina i prodol`i nanazad, vo minatoto. Za sekoe ime go bara{e
li­kot, nekoj karakteristi~en gest i nekoja epizoda. Trite pos­
ledni godini mu odea dobro, re~isi bez napor, no zapi{uvaj}i gi
imiwata od prethodnite, ima{e ~uvstvo deka s¢ po~esto nekoj
mu nedostiga. Kon sredinata na devedesettite godini klasovite
se sostoeja od malku likovi i imiwa, a potoa nizata se zamagli.
Os­tanaa samo nekolku mom~iwa i devoj~iwa so koi toj do`iveal
ne{to posebno.
31
Download

Паскал Мерсие НОЌНИОТ ВОЗ ЗА ЛИСАБОН