ПРОГРАМА ЗА ТРАНСГРАНИЧНО СЪТРУДНИЧЕСТВО ПО ИПП БЪЛГАРИЯ – СЪРБИЯ
ИПА ПРОГРАМ ПРЕКОГРАНИЧНЕ САРАДЊЕ БУГАРСКА – СРБИЈА
BULGARIA–SERBIA IPA CROSS-BORDER PROGRAMME
European Union
Bulgaria – Serbia
IPA Cross-border Programme
CCI No 2007CB16IPO006
Primeri dobre prakse ulaganja u obnovljive izvore energije na
teritoriji opštine Knjaževac prikazani tokom realizacije projekta
„ENERGY – WSP“
Tokom organizacije seminara „Izvori finansiranja malih obnovljivih izvora energije održanog u Knjaževcu u
oktoburu 2013. godine prikazano nekoliko primera korišćenja obnovljivih izvora energije kao primera dobre
prakse.
Početkom 20.veka u regionu Stare planine izgrađena je jedna od prvih hidroelektrana u Srbiji koja i danas
radi u Gamzigradu kod Zaječara. Energija vode u ovom brdsko planinskom području korišćena je tokom
starih vremena mnogo više nego danas i to uglavnom za mlevenje brašna, za obradu vune i platna. Danas,
kada je reč o mikro, mini i malim hidroelektranama u ovom regionu je izgrađeno preko 20 postrojenja, ali
samo nekoliko njih je uključeno u sistem Elektroprivrede.
Smatra se da jedan instalisani vat snage košta jedan evro. Više od 60 odsto ulaganja odlazi na troškove
turbine i druge opreme, ostatak na građevinske radove. Procena cene od jedan evro znači da se za deset
hiljada evra uloženih u izgradnju može dobiti elektrana snage deset kilovata, što je postrojenje dovoljno da
podmiri potrošnju jednog domaćinstva. Za 4000 sati rada, ovakva elektrana će proizvesti do 40.000 kWh, a
sve viškove će prodati u mrežu. Proizvođaču će se ova investicija isplatiti za nekoliko godina.
Većina sadašnjih vlasnika malih elektrana retko uručunavaju sopstveni rad i nemaju potpunu predstavu o ceni
svog objekta, pošto je gotovo uvek napravljen po sistemu "uradi sam" .
Prepreka većem ulaganju u objekte obnovljivih izvore energije je relativno komplikovana procedura, veliko
siromaštvo, slabo razvijeno finansijsko tržište i neekonomska cena energije.
Obišli smo objekat MINIHIDROCENTRALA TRGOVIŠTE, OPŠTINA KNJAŽEVAC, VLASNIK
MIODRAG KOSOVAC,(Kontakt: + 381 64 5444448, + 381 19 739193, +381 19 738654;). Mini
hidroelektranu na Timoku snage 55 kilovat sati, prvu od 16 koliko ih je u knjaževačkom kraju, Miodrag
Kosovac iz Trgovišta kod Knjaževca izgradio je 1984. godine, a godinu dana kasnije elektrana je postala deo
sistema Elektroprivrede Srbije. Kako sam investitor i vlasnik kaže, nekada je bilo mnogo lakše doći do svih
dozvola potrebnih za izgradnju jednog ovakvog objekta. Podsticaj za izgradnju je bila radoznalost, ali i
neravnomernost u snabdevanju energijom. Investicija se otplatila, a hidroelektrana i dalje radi. Procenjuje se
da je vek trajanja hidrolektrane preko 100 godina.
Prezentiran je objekat HIDROELEKTRANA CRNI TIMOK, OPŠTINA ZAJEČAR, VLASNIK
MIROLJUB JEVTIĆ, ZAJEČAR, (Kontakt: +381 65 2776580, e-mail: [email protected];)
Objekat je izgrađen na reci Crni Timok i ima specijalno izvedenelopatice turbine. Takođe je urađeno
nekoliko analiza i preduzete su mere za smanjenje gubitka energije od postrojenja za proizvodnju do
distributivne mreže.
Проект: Енергийният потенциал на Западна Стара планина – фактор за устойчиво развитие на трансграничния
регион
Пројект: Енергетски потенцијал Западне Старе планине – фактор за одрживи развој прекограничног региона
Project: Energy potential of Western Stara planina – a factor for sustainable development of cross border region
ПРОГРАМА ЗА ТРАНСГРАНИЧНО СЪТРУДНИЧЕСТВО ПО ИПП БЪЛГАРИЯ – СЪРБИЯ
ИПА ПРОГРАМ ПРЕКОГРАНИЧНЕ САРАДЊЕ БУГАРСКА – СРБИЈА
BULGARIA–SERBIA IPA CROSS-BORDER PROGRAMME
European Union
Bulgaria – Serbia
IPA Cross-border Programme
CCI No 2007CB16IPO006
Opisan je primer MINIHIDROCENTRALA DEBELA STENA, OPŠTINA KNJAŽEVAC, VLASNIK
BRANIMIR VELJKOVIĆ (Kontakt: +381 19 738042;)
Jedan od zanimljivih energetskih objekata malog kapaciteta je hidroelektrana Gradište u okolini Knjaževca,
čiji je vlasnik Brane Veljković. Elektrana je izgrađena na prostoru gde je nekada bila seoska vodenica, a uz
elektranu u prizemlju, na spratu je izgradio stambene prostorije, pored elektrane mali ribnjak i druge objekte
koji nisu povezani sa proizvodnjom električne energije. Prostor oko elektrane je uredio za odmor i rekreaciju,
tako da je spojio više mogućnosti za privređivanje i značajno uvećao izlaznu vrednost uloženih sredstava. Na
pitanje, „koliko je sve ovo koštalo i koliko je trajala izgradnja“ ne daje precizan odgovor već kaže: „ne znam,
nisam beležio, radio sam sam i sa prijateljima, kad sam koliko mogao“.
Elektrana je priključena na elektroenergetsku mrežu, instalisana snaga je
PRIMENA TOPLOTNIH PUMPI (KORIŠĆENJE TERMALNE ENERGIJE) – PREDUZEĆE ALFA
CLIMA, KNJAŽEVAC, VLASNIK JOVAN I SAŠA JOVIĆ
Kontakt: [email protected];
Toplotne pumpe se isplate za tri godine, ali su u Srbiji potpuno zanemarene. Reč je o uređaju koji koristi
niskotemperaturnu geotermalnu energiju iz podzemnih voda, zemljišta i stena u dubini Zemljine kore
(temperature na dubinama do 200 metara su u opsegu od 10 do 25 stepeni Celzijusovih i zato se ova energija
naziva niskotemperaturnom geotermalnom energijom). Toplotnim pumpama se ova energija prenosi iz
jednog prostora u drugi. Za taj prenos toplotne energije potrebno je da se utroši određena količina, najčešće
električne energije koja je nekoliko puta manja od prenete energije. Na tom principu se i zasniva velika
ušteda primenom toplotnih pumpi. Tako je, na primer, za toplotnu pumpu koja ima toplotnu izlaznu snagu od
20 kW potrebno da se obezbedi električna energija snage od oko 5 kW. U zavisnosti od sredine iz koje se
preuzima toplotna energija i sredine u koju se ona prenosi postoji više tipova toplotnih pumpi.
Toplotna pumpa može da radi u režimu grejanja u toku zime i hlađenja u toku leta. Temperatura u svim
delovima prostora koji klimatizuje ovaj uređaj ujednačena je od poda do plafona; nema neprijatnog strujanja
vazduha; punjenje akumulatora se može ostvariti u periodu niže tarife električne energije, a ušteda energije je
do 70 odsto jer se ulaže samo 30 odsto električne energije pomoću koje se ostvaruje prenos geotermalne
energije. Finansijske uštede mogu biti i do osam puta veće ako se koristi niža tarifa električne energije;
ugodna temperatura poda od 22 do 27 stepeni ne izaziva nikakve zdravstvene tegobe i omogućava nošenje
porozne obuće što smanjuje zamor i povećava ugodnost.
Jedna pumpa za grejanje 400 kvadratnih metara košta oko 4500 evra. Sa troškovima ugradnje i dodatne
opreme ceh izađe na šest hiljada evra, ali je račun za struju bar šest puta manji.
Jedno od retkih preduzeća u Srbiji koje se bavi ugradnjom toplotnih pumi je „Alfa klima“.
Alfa klima je osnovana 1995 godine kao proizvodna firma opreme za klimatizaciju objekta i tehnološka
hlađenja. Od samog početka rada najveći deo razvoja usmeren je na toplotne pumpe svih vrsta, a posebno
Проект: Енергийният потенциал на Западна Стара планина – фактор за устойчиво развитие на трансграничния
регион
Пројект: Енергетски потенцијал Западне Старе планине – фактор за одрживи развој прекограничног региона
Project: Energy potential of Western Stara planina – a factor for sustainable development of cross border region
ПРОГРАМА ЗА ТРАНСГРАНИЧНО СЪТРУДНИЧЕСТВО ПО ИПП БЪЛГАРИЯ – СЪРБИЯ
ИПА ПРОГРАМ ПРЕКОГРАНИЧНЕ САРАДЊЕ БУГАРСКА – СРБИЈА
BULGARIA–SERBIA IPA CROSS-BORDER PROGRAMME
European Union
Bulgaria – Serbia
IPA Cross-border Programme
CCI No 2007CB16IPO006
sistema voda-voda namenjenih direktnom korišćenju bunarske vode. Alfa klima u svom proizvodnom
pogonu izrađuje koaksijalne i dobošaste -namenske izmenjivače toplote primarnog i sekundarnog kruga tako
da su agregati prilagođeni realnim izvorima i ponorima toplote. Visoke perfomanse proizvoda obezbeđuju
ugrađene komponente renomiranih svetskih firmi.
Proizvodi se konstantno usavršavaju tako da se danas nudi treća generacija toplotnih pumpi.
Toplotne pumpe - Alfa Clima
Voda sa temperaturom višom od 8°C je veoma pogodan izvor toplotne energije za stabilan rad agregata preko
cele godine bez obzira na spoljašnje temperature vazduha. Zavisno od temperature i izdašnosti toplotnog
izvora (vode) ovim agregatima može se ostvariti visok stepen grejanja - hlađenja.
Transformacijom energije izvora sekundarnoj instalaciji klimatizacije stabilno se ostvaruje realni stepen
grejanja između 3,2 i 4 odnosno obezbeđuje se, u istom odnosu, jeftiniji kWh električne energije. Instalacije
sa toplotnim pumpama obezbeđuju najekonomičnije zagrevanje objekata i isplativost investicije.
Posebna efikasnost toplotnih pumpi tipa voda-voda ostvaruje se kod korišćenja termalnih izvora kao
toplotnih izvora za pogon u instalacijama centralnog grejanja.
Delatnost: proizvodnja, inženjering, projektovanje, konsalting.
PROIZVODNI PROGRAM obuhvata opremu za klimatizaciju objekata i opremu za tehnološke potrebe u
industriji.
Program proizvodnje opreme za klimatizaciju objekata obuhvata:
•
Toplotne pumpe i rashladne jedinice, monoblok i split varijanta, sistema voda-voda, voda-vazduh,
vazduh voda, vazduh-vazduh
•
Toplotne pumpe za ventilacione sisteme za rekuperaciju (regeneraciju) toplote otpadnog vazduha
•
Klima uređaji - klima ormani i kanalski klima uređaji
•
Vodene strujne kanalske jedinice
•
Kondenzacioni odvlaživači vazduha za zatvorene bazene za kupanje i dr.
Program proizvodnje opreme za tehnološke potrebe u industriji
•
Rashladni agregati za sanitarnu vodu
•
Rashladni agregati za pekarsku industriju, industriju sokova i dr.
•
Toplotne pumpe i rashladni agregati za održavanje tehnoloških procesa,
•
Oprema za vinske oodrume.
•
Kondenzacione toplotne pumpe za sušenje.
MINI SOLARNA ELEKTRANA U TEHNIČKOJ ŠKOLI, OPŠTINA PIROT
(REZULTAT OVOG PROJEKTA)
Проект: Енергийният потенциал на Западна Стара планина – фактор за устойчиво развитие на трансграничния
регион
Пројект: Енергетски потенцијал Западне Старе планине – фактор за одрживи развој прекограничног региона
Project: Energy potential of Western Stara planina – a factor for sustainable development of cross border region
ПРОГРАМА ЗА ТРАНСГРАНИЧНО СЪТРУДНИЧЕСТВО ПО ИПП БЪЛГАРИЯ – СЪРБИЯ
ИПА ПРОГРАМ ПРЕКОГРАНИЧНЕ САРАДЊЕ БУГАРСКА – СРБИЈА
BULGARIA–SERBIA IPA CROSS-BORDER PROGRAMME
European Union
Bulgaria – Serbia
IPA Cross-border Programme
CCI No 2007CB16IPO006
Broj sunčanih dana u Srbiji je, prema podacima Ministarstva energetike, veći od 2000 časova. To je veća
vrednost nego u većini evropskih zemalja, ali je kod nas solarni potencijal sasvim neiskorišćen. Solarna
električna energija je jedna od najskupljih obnovljivih vrsta energije. Njena cena je ulaznih elemenata
dvostruko veća od ulaganja u hidroelektranu.
Sredstva investirana u fotonaponske ćelije koje proizvode struju, vraćaju se tek posle deset godina, tako da se
preporučuju samo onima koji nemaju mrežu, u mestima gde nema struje, pa mali proizvođač uzima samo
onoliko struje koliko proizvede.
Intenzitet sunčevog zračenja u Srbiji je među najvećima u Evropi. Tako je, na primer, u Beogradu srednja
godišnja energija globalnog sunčevog zračenja u toku jednog dana na horizontalnu površinu 3,96 kWh/m2, a
maksimalna u julu 6,75 kWh/m2. Ipak, ne planira se veliko ulaganje u ovu vrstu sistema za proizvodnju
električne energije zbog neravnomernosti u snabdevanju. Preporučuje se za privatna ulaganja uglavnom za
zagrevanje vode. Ipak, vremenom će se verovatno mišljenje i promeniti, kada se preračuna koliko su uvećane
potrebe za električnu energiju za hlađenje u letnjem periodu i koliko su smanjeni vodotoci.
Fotonaponske ćelije se montiraju u obliku fotonaponskih modula (panela) tako da postoje paneli snage od
nekoliko vati do 250 W. Najčešće se proizvode sa izlaznim naponom od 12 ili 24 V.
Solarna elektrana snage 4,2 Kw izgrađena je u Tehničkoj školi u Pirotu. Uloga ove mini solarne elektrane je
da proizvodi energiju za potrebe škole i da bude ogledna učionica za učenike. Uloženo je oko 7.000 Eura za
nabavku opreme.
ENERGETSKA EFIKASNOST, OPŠTINA KNJAŽEVAC
Srbija po glavi stanovnika troši 40 odsto više energije za grejanje i hlađenje nego što je evropski prosek.
Razlog za to leži u činjenici da je između 300 i 400 hiljada kuća u zemlji energetski neefikasno jer nemaju
izolaciju zidova. O takvoj vrsti izolacije ranije se nije ni razmišljalo jer nam grejanje i struja nisu bili skupi.
Za izolaciju jedne kuće od 100 metara kvadratnih, sa materijalima koji su isključivo domaće proizvodnje,
potrebno je oko 2500 evra, što nije mnogo ako se zna kolika je ušteda energenata koja se postiže u periodu od
nekoliko godina.
U Knjaževcu je tokom 2013 godine vršena edukacija stručnjaka za merenje energetske efikasnosti objekata i
očekuje se da u toku 2014. godine bude analizirana energetska efikasnost nekoliko objekata u privatnom
vlasništvu i nekoliko objekata u javnoj svojini.
Predmet analize biće objekti koji imaju urađenu termoizolaciju građevinskog objekta kao i oni koji to još nisu
uradili. Sredstva za ove aktivnosti obezbeđena su kofinansiranjem iz IPA CBC Programa Srbija Bugarska.
Koordinator projekta, Dragica Ivanović Jocić
Проект: Енергийният потенциал на Западна Стара планина – фактор за устойчиво развитие на трансграничния
регион
Пројект: Енергетски потенцијал Западне Старе планине – фактор за одрживи развој прекограничног региона
Project: Energy potential of Western Stara planina – a factor for sustainable development of cross border region
Download

Primeri dobre prakse ulaganja u obnovljive izvore energije na