VEČERNJI RAZGOVORI
SA ŠRI AUROBINDOM
ZABELEŽIO
A. B. Purani
2
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Naslov originala:
"Evening talks with Sri Aurobindo"
recorded by A. B. Purani
 Sri Aurobindo Ashram Trust 1982,
Pondicherry, India
prevod sa engleskog:
Milan Živković
izdavač:
Milan Živković
štampa:
Veliki Medved, Beograd
prvo izdanje,
Beograd, 2011
tiraž: 150
ISBN 978-86-84597-14-6
biblioteka
IFBSU!DPSF!JTTVFT!
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
3
ČITAOCU
Čitalac treba da ima u vidu da Šri Aurobindo nije odgovoran za ove
beleške pošto nije imao priliku da ih vidi. Tako, ovo nije kao da je Šri
Aurobindo rekao tačno ove stvari, već ono kako se ja sećam da ih je
rekao. Sve što mogu da kažem je da sam pokušao da budem onoliko
veran u beleženju koliko sam kao čovek bio u stanju. To ne umanjuje
moju ličnu odgovornost koju u potpunosti prihvatam.
A. B. Purani
4
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Napomena uz ovaj prevod:
Iako Šri Aurobindo, kako A. B. Purani kaže, nije imao priliku da vidi
ove beleške, videla ih je i odobrila za štampu Majka, Šri Aurobindova
ključna saradnica, potpuno prosvetljena osoba, kojoj je od trenutka
kad se [ri Aurobindo povukao od javnosti 1926. bilo povereno vo|enje
[ri Aurobindovog A{rama (koje je obavljala dok nije napustila telo
1973.) i za koju je sam Šri Aurobindo više puta izričito naglasio da mu
je jednaka po duhovnim postignućima i sposobnostima i, šta više, da je
potpuno jedno s njim u duhu. To daje snažan pečat verodostojnosti
ovim beleškama.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
5
Uvod
I
Pitanje koje Arñuna postavlja Šri Krišni u Giti (2. poglavlje) mnogima
prikladno pada na pamet u vezi svih duhovnih ličnosti: “Kakav je jezik
nekoga čije razumevanje je uzvišeno? Kako govori, kako sedi, kako
hoda? Ljudi žele da znaju spoljašnje znake postignuća – način na koji
se duhovna osoba razlikuje spolja od drugih ljudi. Ali svi testovi koje
Gita nabraja su unutrašnji i stoga nevidljivi spoljašnjem pogledu.
Tačno je takoñe da je unutrašnje ili duhovno suštinsko, a da spoljašnje
izvlači svoju vrednost i oblik iz unutrašnjeg. Ali preobražaj o kome Šri
Aurobindo piše u svojim knjigama mora da se odigra u prirodi, zato
što po njemu božanska Stvarnost mora da se ispolji u prirodi. Tako, svi
delovi prirode – uključujući fizičko i spoljašnje – ima da se preobraze.
U njegovom sopstvenom slučaju i samo fizičko je postalo prozirni
kalup Duha kao rezultat njegove intenzivne Sadane. To je potvrdio
utisak stvoren u umovima senzitivnih ljudi od spolja kao što je Sj. K.
M. Munši koji je bio duboko impresioniran njegovim zračećim
prisustvom kad ga je sreo nakon blizu četrdeset godina.
Večernji razgovori ovde prikupljeni mogu da pruže spoljašnjem
svetu letimičan pogled na njegovu spoljašnju ličnost i da daju tragaocu
neku ideju njenog bogatstva, njene mnogostranosti, njene
jedinstvenosti. Čovek može takoñe da uobliči neku ideju o Šri
Aurobindovoj ličnosti iz knjiga u kojima se mogu videti visina,
univerzalni opseg i jasna vizija njegovog celovitog ideala i misli.
Njegovi spisi su, u nekom smislu, najbolji predstavnik njegove umne
ličnosti. Raznovrsna priroda njegovog duha, prodorna moć njegovog
intelekta, njegova izuzetna moć izraza, njegova intenzivna iskrenost,
njegova potpuna jednousmerenost ka cilju – sve ovo lako može da
oseti bilo koji iskreni proučavalac njegovih radova. Mogao bi otkriti
čak i u carstvu uma da Šri Aurobindo spušta ono neograničeno u
ograničeno. Jednu drugu stranu njegove dinamične ličnosti predstavlja
Ašram kao ustanova. Ali spoljašnja, ako bi se mogla upotrebiti ta fraza,
ljudska strana njegove ličnosti je nepoznata spoljašnjem svetu zato što
6
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
je od 1910. do 1950. – raspon od četrdeset godina – vodio život
povučenosti od spoljašnjeg sveta. Nema sumnje, mnogi su znali za
njegov boravak u Pondičeriju i praktikovanje neke vrste veoma
posebne joge radi misterije kojoj nisu imali pristup. Po nekima je,
možda, živeo životom zavidne usamljenosti uživajući u luksuzu
duhovnog truda. Mnogi su žalili njegovo povlačenje kao veliki gubitak
za svet zato što nisu mogli da vide nikakvu spoljašnju aktivnost s
njegove strane na koju bi se moglo gledati kao na “javnu”,
“čovekoljubivu” ili “dobrotvornu”. Čak su i neki od njegovih
poštovalaca mislili da on traga za nekom vrstom ličnog spasenja koja
bi imala veoma mali značaj za čovečanstvo uopšte. Njegovo spoljašnje
neučestvovanje u javnom životu mnogi su tumačili kao pomanjkanje
ljubavi prema čovečanstvu.
Ali oni koji su ga znali tokom dana nacionalnog buñenja – od
1900. do 1910. – nisu mogli da imaju ove sumnje. A čak su i ovi
početni nesporazumi i pogrešne zamisli drugih počeli da isparavaju sa
rastom Šri Aurobindo Ašrama od 1927. pa nadalje. Veliki broj knjiga
koje je objavio Ašram takoñe su težile da uklone ideju o tome da je
njegova joga van ovog sveta i o odsustvu bilo kakvog njenog dobra za
čovečanstvo.
Ovaj period spoljašnjeg povlačenja bio je period intenzivne
Sadane i intelektualne aktivnosti – takoñe je bio period kad je delao
na spoljašnje dogañaje – mada nije bio posvećen spolja javnoj stvari. O
svom povlačenju on piše: “Ali ovo nije značilo, kao što je većina ljudi
pretpostavila, da se on (Šri Aurobindo) povukao na neku visinu
duhovnog iskustva lišenog bilo kakvog daljeg interesovanja za svet ili
za život. To ne bi moglo da znači to, jer je sam princip njegove joge ne
samo da se ostvari Božansko i da se postigne potpuna duhovna svest,
već da se uzme sav život i sva aktivnost sveta u opseg ove Duhovne
Svesti i delovanja i da se zasnuje život na Duhu i da mu se da duhovni
smisao. U svom povlačenju Šri Aurobindo je budno motrio na sve što
se dešavalo u svetu i u Indiji i aktivno intervenisao, kad god je bilo
neophodno, ali isključivo sa duhovnom Silom i tihim duhovnim
delovanjem; jer deo je iskustva onih koji su uznapredovali u jogi da,
pored običnih sila i aktivnosti uma i života i tela u Materiji, ima drugih
sila i moći koje mogu da delaju iz pozadine i to i čine; postoji takoñe
duhovna dinami~na Mo} koju mogu da poseduju oni koji su
uznapredovali u duhovnoj svesti – mada ne mare svi da je poseduju ili,
poseduju}i je, da je koriste, a ova Mo} je ve}a od bilo koje druge i
delotvornija. Ovo je bila sila koju je [ri Aurobindo isprva koristio samo
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
7
na ograni~enom polju li~nog rada, ali kasnije, u stalnom delovanju na
sile sveta”. (iz Sri Aurobindo and his Ashram)
Dvaput je na{ao da je neophodno da istupi i da javne izjave o
va`nim svetskim pitanjima, {to jasno pokazuje da odricanje od `ivota
nije deo njegove joge. “Prva je bila vezana za drugi svetski rat. U
po~etku ga se nije aktivno ticao, ali kada je izgledalo kao da }e Hitler
skr{iti sve sile koje su mu suprotstavljene i da }e nacizam zavladati
svetom, po~eo je da interveni{e.” (iz Sri Aurobindo and his Ashram)
Druga je bila po pitanju predloga Ser Staford Kripsa (Sir
Stafford Cripps) za prenos vladavine Indiji.
Preko i iznad Sadane, spisateljskog rada i pru`anja duhovne
pomo}i svetu tokom njegove prividne povu~enosti bilo je mno{tvo
drugih aktivnosti o kojima spolja{nji svet nema znanje. Mnoge
istaknute, kao i manje poznate osobe, su tra`ile i dobijale intervjue s
njim tokom ovih godina. Tako se me|u poznatima mogu pomenuti C.
R. Das, Lala La|pat Rai, [arala Devi, Dr. Mun|e, Kasirao \adava,
Tagore, Silvain Levi. Veliki narodni pesnik Tamilnada, S. Subramanja
Barati, bio je u kontaktu sa [ri Aurobindom nekoliko godina tokom
svog boravka u Pondi~eriju; isto tako i V. V. S. Aijar. ^uveni V.
Ramasvami Aijangar – Va. Ra. tamilske knji`evnosti (kako je bio
nadaleko poznat) – ostao je kod [ri Aurobinda blizu tri godine i bio je
pod njegovim uticajem. Neke od ovih ~injenica su ve} pomenute u
[email protected] [ri Aurobinda” (A Life of Sri Aurobindo).
Jung je priznao da postoji element misterije, ne{to {to zbunjuje
razum, u ljudskoj li~nosti. ^ovek nalazi da {to je ve}a li~nost, ve}a je
slo`enost. A naro~ito je tako po pitanju duhovnih li~nosti – koje Gita
zove “Vibuti” i “Avatari”.
[ri Aurobindo je objasnio misteriju li~nosti u nekim od svojih
spisa. Obi~no pod li~no{}u mislimo na ne{to {to se mo`e opisati kao
“obrazac bi}a koji obele`ava ustaljena kombinacija utvr|enih osobina,
odre|en karakter... Po jednom gledi{tu na li~nost se gleda kao na
fiksiranu strukturu prepoznatljivih osobina koja izra`ava mo} bi}a;”
druga ideja gleda na “li~nost kao na tok bi}a koje izra`ava sebe ili je
osetno i reaguju}e... Ali tok prirode i utvr|enost prirode” – koje neki
nazivaju karakterom – “su dva aspekta bi}a, od kojih nijedno, niti obe
zajdeno, mogu da budu definicija li~nosti... Pored ovog toka i
utvr|enosti postoji tako|e tre}i i okultni element, Osoba u pozadini
~iji je li~nost izraz; Osoba istura li~nost kao svoju ulogu, karakter,
personu, u sada{njem ~inu svoje duge drame ispoljenog postojanja. Ali
Osoba je ve}a od svoje li~nosti, i moglo bi se desiti da se ova
8
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
unutra{nja veli~ina preliva u povr{insku formaciju; rezultat je
samoizra`avanje bi}a koje se vi{e ne mo`e opisati utvr|enim osobina,
normama raspolo`enja, ta~nim obrisima ili ozna~iti strukturalnim
ograni~enjima.” (The Life Divine, Cent. Ed, pp. 994-5.)
Jevan|elje Naduma koji je [ri Aurobindo doneo ~oveku
sagledava novi nivo svesti iznad Uma. Kada se ovaj nivo dostigne on
name}e potpuno i radikalno reintegrisanje ljudske li~nosti. [ri
Aurobindo nije bio tek eksponent, ve} otelovljenje nove, dinami~ne
istine Naduma. Istra`uju}i i iznose}i ogromne mogu}nosti ljudske
li~nosti u svojoj intenzivnoj duhovnoj sadani, pokazao nam je da
prakti~no nema granica njenom {irenju i usponu. Ona mo`e da
dostigne u svom rastu ono {to se sada ~oveku ~ini kao “bo`anski”
status. Nepotrebno je re}i da ovo postignu}e nije lak zadatak; postoje
uslovi da se ispune za preobra`aj iz ljudskog u bo`ansko.
Gita u svojim poglavljima o Vibutiju i Avataru generalno
zauzima istu poziciju. To pokazuje da sada{nja formula na{e prirode, i
stoga umne li~nosti ~oveka, nije kona~na. Vibuti otelovljuje u
ljudskom ispoljenju izvesnu bo`ansku osobinu i tako pokazuje
mogu}nost prevazila`enja obi~ne ljudske li~nosti. Na Vibutija –
otelovljenje neke bo`anske osobine ili mo}i – i Avatara – bo`ansko
otelovljenje – ne treba gledati kao na nadfizi~ka ~uda ba~ena na
~ove~anstvo bez osvrta na proces evolucije; oni su, u stvari, indikacije
ljudske mogu}nosti, znak koji pokazuje ka cilju evolucije.
U svojoj knjizi “Eseji o Giti” [ri Aurobindo ka`e o Avataru: “On
bi mogao, s druge strane, da si|e kao otelovljenje bo`anskog `ivota,
bo`anska li~nost i mo} u njenom osobenom delovanju, za misiju naoko
dru{tvenu, eti~ku i politi~ku, kao {to je predstavljeno u pri~i o Rami i
Kri{ni; ali uvek onda njegov silazak postaje u du{i rase trajna mo} za
unutra{nji i duhovni preporod.” (Essays on the Gita, Cent. Ed., p. 161.)
“On dolazi kao bo`anska mo} i ljubav koja zove ljude sebi, tako
da mogu da uzmu uto~i{te u tome, a ne vi{e u nedovoljnosti svojih
ljudskih volja i borbe svog ljudskog straha, gneva i strasti, i oslobo|eni
sveg ovog nemira i patnje da `ive u smirenju i bla`enstvu Bo`anskog.”
(isto, p. 166.)
“Avatar dolazi da razotkrije bo`ansku prirodu u ~oveku oznad
ove ni`e prirode i da poka`e {ta su bo`anska dela, slobodna,
neegoisti~na, bez interesa, bezli~na, sveop{ta, puna bo`anske svetlosti,
bo`anske mo}i i bo`anske ljubavi. On dolazi kao bo`anska li~nost koja
}e ispuniti svest ljudskog bi}a i zameniti ograni~enu egoisti~nu li~nost,
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
9
da bude oslobo|ena iz ega u beskraj i univerzalnost, iz smrti u
besmrtnost.” (isto)
Jasno je da je [ri Aurobindo tuma~io tradicionalnu ideju
Vibutija i Avatara u smislu evolutivnih mogu}nosti ~oveka. Ali
direktnije je razradio ideju “gnosti~kog pojedinca” u svom remek delu
[email protected] Bo`anski” (The Life Divine). On ka`e: “Nadumni gnosti~ki
pojedinac }e biti duhovna Osoba, ne li~nost u smislu obrasca bi}a
ozna~enog ustaljenom kombinacijom utvr|enih osobina, odre|enim
karakterom; on ne mo`e da bude to po{to je on svesni izraz Sveop{teg
i Transcendentnog.” Opisuju}i gnosti~kog pojedinca ka`e: “Ose}amo
sebe u prisustvu svetlosti svesti, mogu}nosti, mora energije, mo`e da
razlu~i i opi{e svoje slobodne talase delovanja i kvaliteta, ali ne da ih
fiksira; a ipak postoji utisak li~nosti, prisustva mo}nog bi}a, jakog,
visokog ili prelepog prepoznatljivog Nekog, Osobe, ne ograni~ena
tvorevina prirode, ve} Sopstvo ili Du{a, Puru{a.” (The Life Divine, pp.
994.-5.)
^ovek ose}a da je opisivao ose}anje nekog od nas – njegovih
u~enika – u vezi njega na njegov neponovljivi na~in.
Ovaj preobra`aj ljudske li~nosti u Bo`ansko – mo`da ~ak i
puka veza ljudskog sa Bo`anskim – verovatno izgleda kao bauk
savremenom umu. Savremenom umu bi se to moglo ~initi kao
apoteoza ljudske li~nosti koja je protiv njegove ideje jednakosti ljudi.
Njegova te{ko}a je delimi~no usled ideje da je Bo`ansko neograni~eno
i neograni~ljivo dok “li~nost”, ma koliko visoka i velika, izgleda da
zahteva prinudu, ili pretpostavku, ili ograni~enje. U vezi ovoga, [ri
Aurobindo je rekao tokom jednog ve~ernjeg razgovora: “Nijedno
ljudsko ispoljenje ne mo`e da bude neograni~ljivo i neograni~eno, ali
ispoljenja u ograni~enom treba da odra`avaju neograni~eno,
Transcendentno Onostrano.” (28-4-1923)
Ova mogu}nost da ljudsko doti~e i ispoljava Bo`ansko je
ostvarivana u toku ljudske istorije kad god se velika duhovna Svetlost
pojavljivala na Zemlji. Jedna od svrha ove knjige je da poka`e kako je
[ri Aurobindo li~no odra`avao neograni~eno Onostrano u svom
vlastitom sopstvu.
Veli~ina je magnetska i u nekom smislu zarazna. Gde god da se
ispolji, ~ove~anstvo je progla{ava za ne{to {to razotkriva mogu}nost
rase. Najve}a korist od veli~ine nije tek da privu~e, ve} da nas
nadahne da je sledimo i da se uzdignemo do svog sopstvenog najvi{eg
duhovnog polo`aja. Ve}ini ljudi Istina ostaje apstraktna, bezli~na i
daleka ukoliko je ne vide i ne osete konkretno u ljudskoj li~nosti.
10
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
^ovek nikad ne zna istinu aktivno osim kroz neku osobu i otelovljuju}i
je u svojoj li~nosti. Neki letimi~ni pogled na Svest Istine koju je [ri
Aurobindo otelovljavao mogao bi se uhvatiti u ovim Ve~ernjim
Razgovorima.
II
Guru-griha-vasa – “ostajanje u domu Gurua” – je veoma stari indijski
ideal koji su tragaoci vekovima odr`avali. Aranjake – “drevna u~enja u
{umarcima” – su mo`da najstariji zapisi o toj instituciji. Nije
“obrazovanje” u modernom smislu te re~i bilo ono zbog ~ega su ljudi
i{li da `ive sa Guruom; jer Guru nije “u~itelj”. Guru je onaj koji je
“prosvetljen”, onaj koji vidi, Ri{i, onaj koji ima viziju Istine i `ivi u njoj.
On stoga ima znanje cilja ljudskog `ivota i nau~io je istinske vrednosti
u `ivotu `ive}i istinu. On mo`e oba ta da prenese voljnom tragaocu. U
drevna vremena tragaoci su i{li Guruu sa mnogim pitanjima,
te{ko}ama i sumnjama, ali tako|e sa iskrenom te`njom. Njihova
pitanja su bila uvod u potragu.
U~itelj, Guru, bi uspokojio zbunjeni ljudski um svojim
prosvetljuju}im odgovorima, mo`da jo{ vi{e svojom tihom sve{}u, tako
da mo`e neometen da nastavi stazom ostvarenja Istine. Ti drevni
razgovori daju odgovore ~ovekovom umu i dan danas nakon vekova.
Zaslu`eno su stekli – kao i sve iz pro{losti – izvesnu svetost. Ali
ponekad to samo po{tovanje spre~ava ~oveka da adekvatno proceni
sada{njost i da u njoj `ivi. Ovo se de{ava kad um umesto da traga za
Duhom gleda formu. Na primer, nije neophodno da se takvi razgovori
de{avaju u {umarku da bi bili visoko duhovni. Gde god da je U~itelj, tu
je Svetlost. A Guru-griha – U~iteljeva ku}a – mo`e da bude njegovo
privatno boravi{te. Toliko je ovo ose}anje bilo deo [ri Aurobindove
prirode i toliko je bio izri~it da odr`i li~ni karakter svog rada da tokom
prvih par godina – nakon 1923 – nije voleo da se njegova ku}a zove
“A{ram”, po{to je ta re~ stekla smisao javne ustanove za savremeni
um. Ali nije bilo sumnje da je cvet Bo`anskosti procvetao u njemu; a
u~enici, poput p~ela u potrazi za medom, su mu do{li. Nije
preterivanje re}i da su ovi ve~ernji razgovori bili maloj grupici ljudi
ono {to su Aranjake bile drevnim tragaocima. Tragaju}i za svetlo{}u,
do{li su u boravi{te svog Gurua, najve}eg vidioca tog doba, i na{li da
je ono njihov duhovni dom – dom njihovih roditelja, jer je Majka,
njegov pratilac u velikoj misiji, do{la. A ovi duhovni roditelji zasipali
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
11
su svoje u~enike slobodno svojom Svetlo{}u, svojom sve{}u, svojom
mo}i i svojom milo{}u. Savremeni ~italac bi mogao na}i da se oblik
ovih razgovora razlikuje od onih iz pro{losti, ali to je moralo da bude
tako iz prostog razloga {to su se vremena promenila i problemi koji
zbunjuju savremeni um su toliko druga~iji. Mada su u~enici mo`da
veoma nesavr{eni predstavnici onoga na {ta se kod njih ciljalo, ipak su
njegova tvorevina. Upravo kako bismo odu`ili, u ma koliko si}u{noj
meri, dug koji mu dugujemo ~ini se napor da se podeli radost dru`enja
s njim – Ve~ernji Razgovori – sa {irom javno{}u.
III
VE^ERNJE SEDELJKE
[ri Aurobindo nikad nije bio dru{tven ~ovek u teku}em smislu te re~i i
definitivno nije bio ~ovek mase. Ovo je zbog njegovog ozbiljnog
temperamenta, ne zbog bilo kakvog ose}anja nadmo}nosti ili
odbojnosti prema ljudima. U Barodi je postojao Oficirski Klub kome je
patron bio Maharad`a i mada se [ri Aurobindo upisao kao ~lan jedva
da je ikada i{ao u Klub ~ak i u posebnim prilikama. Vi{e je voleo mali
bliski krug prijatelja i provodio ve}inu svojih ve~eri sa njima kad god
je bio slobodan, a ne zaokupljen svojim studijama ili drugim radom.
Nakon Barode kad je oti{ao u Kalkutu jedva da je bilo i malo vremena
u oluji i stresu revolucionarne politike da mu dopusti da `ivi
“dru{tveni `ivot”. Ono malo vremena koje je mogao da odvoji od
svojih neprestanih aktivnosti se provodilo u ku}i Rad`e Subod Malika
ili u ku}i u Sivoj Ulici (Grey Street). U kancelariji ~asopisa Karmayogin
imao je obi~aj da sedi do kasno po zavr{etku radnog vremena
}askaju}i sa par osoba ili poku{avaju}i automatsko pisanje. Ponekad
su primani ~udni diktati: “Moni (Sure{ ^akarvarti) }e baciti bombu na
Ser Edvard Greja kad bude do{ao kao Vicekralj Indije.” Kasnijih
godina u Pondi~eriju bio je vic da se Ser Edvard tako prepao od
mogu}nosti da Moni baci bombu na njega da nikad nije do{ao u
Indiju!
Nakon {to je [ri Aurobindo do{ao u Pondi~eri iz ^andernagora,
stupio je u intenzivni period duhovne sadane i par meseci je odbijao
da primi bilo koga. Nakon nekog vremena imao je obi~aj da sedne da
pri~a uve~e, a nekih dana je poku{avao automatsko pisanje. Jogi~ka
Sadana (Yogic Sadhana) – mala knjiga – je bila rezultat. [ri Aurobindo
12
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
se 1913. preselio u ulicu Fransoa Marten (Rue Francois Martin) br. 41
gde je primao ljude u utvr|eno vreme. Ovo je obi~no bilo ujutro
izme|u 9 i 10.30.
Ali, preko i iznad novoprido{lih, neki lokalni me{tani i
malobrojni stanari ku}e su obi~no imali neformalni razgovor sa [ri
Aurobindom uve~e. U po~etku su stanari i{li napolje da igraju fudbal,
a tokom njihovog odsustva poznati lokalni pojedinci bi u{li i ~ekali [ri
Aurobinda. Kasnije su redovne meditacije po~injale u 4 popodne u
kojima su prakti~no svi stanari u~estvovali. Nakon meditacije svi
stanari i oni kojima je bilo dopu{teno sudelovali bi na ve~ernjoj
sedeljci. Ovo je bio veoma neformalan skup koji je u potpunosti zavisio
od [ri Aurobindove komocije.
Kad su se [ri Aurobindo i Majka preselili u ulicu d la Marin
(Rue de la Marine) br. 9 1922. godine ista rutina neformalnih
ve~ernjih sedeljki nakon meditacije se nastavila. Do{ao sam u
Pondi~eri za Sadanu po~etkom 1923. Vodio sam bele{ke o va`nim
razgovorima koje sam imao sa ~etiri ili pet u~enika koji su ve} bili
ovde. Pored toga, detaljno sam bele`io ve~ernje razgovore koje smo
svi imali sa U~iteljem. Nije bila njegova namera da se oni bele`e.
Bele`io sam ih zbog zna~aja koji sam ose}ao u vezi s bilo ~im
povezanim sa njim, ma koliko bezna~ajnim spolja{njem pogledu.
Tako|e sam ose}ao da }e sve {to on radi ste}i za one koji saznaju za
njegovu misiju veliki zna~aj.
Kako su godine prolazile ve~ernje sedeljke su nastavile da
menjaju svoje vreme i ~esto je onim u~enicima koji su dolazili od
spolja radi privremenog boravka dopu{tano da im se pridru`e. I, kako
se pove}avao broj Sadaka koji su praktikovali jogu, ve~ernje sedeljke
su tako|e postale punije, a mala veranda na spratu u glavnoj zgradi se
ispostavila kao nedovoljna. ^lanovi doma}instva bi se okupljali svakog
dana u odre|eno vreme sa nekim ose}ajem i{~ekivanja i po~injali da
}askaju prigu{enim glasom. [ri Aurobindo bi do{ao poslednji i tek
nakon njegovog dolaska bi sedeljka zbilja otpo~ela.
Dolazio je obu~en kao i obi~no u doti, ~iji je jedan deo koristio
da prekrije gornji deo svog tela. Veoma retko je izlazio sa ~adarom ili
{alom i to bi onda bilo “u prkos klimi” kako bi on to ponekad sro~io.
Ponekad bi minutima gledao netremice u nebo kroz mali otvor na
vrhu puzavica koje su prekrivale verandu na spratu u ulici d la Marin
9. Koliko su ove sedeljke zavisile od njega moglo bi se shvatiti iz
~injenice da je bilo dana kad je vi{e od tri ~etvrtine vremena
provedeno u potpunoj ti{ini bez bilo kakve spolja{nje sugestije od
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
13
njega, ili bi bilo naglo “Da” ili “Ne” za sve poku{aje da se uvu~e u
razgovor. A ~ak i kad bi on u~estvovao u razgovoru, ~ovek bi uvek
ose}ao da je njegov glas glas nekoga koji ne da da njegovo celo bi}e
te~e u njegove re~i; postojala je rezerva, a onog {to je bilo neizre~eno
bilo je mo`da vi{e nego {to je izre~eno. Ono {to je izgovoreno bilo je
ono {to je on ose}ao da je neophodno da izgovori.
Veoma ~esto neka vest u dnevnoj {tampi, varo{ki tra~ ili neko
zanimljivo pismo koje bi primio bilo on bilo neki u~enik, ili pitanje
nekoga na skupu, povremeno neka njegova opaska ili zapitkivanje bi
pokrenulo razgovor. Cela stvar je bila tako neformalna da ~ovek nikad
ne bi mogao da predvidi zaokret kojim }e razgovor da skrene. Cela
ku}a je stoga bila u raspolo`enju da u`iva u sve`ini i odu{evljenju
susreta sa neo~ekivanim. Bilo je odvaljivanja od smeha i lakog
razgovora, {ala i kritike koji bi se mogli nazvati li~nim – bilo je i
ozbiljnosti na pretek.
Ove sedeljke, zapravo, pru`io je [ri Aurobindo sa prilikom da
se primi i oseti spolja{nja atmosfera i atmosfera grupe koja `ivi s njim.
To mu je donelo preko potreban direktni kontakt sa umnom i vitalnom
gra|om u~enika, omogu}uju}i mu da dela na atmosferu uop{te i na
pojedinca ponaosob. Tako je mogao da pomogne da se preuobli~i
njihova gra|a uklanjanjem ograni~enja u njihovim umovima i
mi{ljenjima, i da se isprave sklonosti i formacije temperamenta. Tako
su ove sedeljke doprinele barem delimi~no stvaranju atmosfere
povoljne za rad Vi{e Svesti. Daleko va`niji od stvarnog govora i
njegovog sadr`aja bio je li~ni kontakt, uticaj U~itelja, i bo`anska
atmosfera koju je zra~io; jer kroz njegovu spolja{nju li~nost Bo`anska
Svest je ono ~emu je on dopustio da dela. Sve vreme u pozadini
spolja{njeg ispoljenja koje je izgledalo kao ljudsko, postojao je uticaj i
prisustvo Bo`anskog.
Za ono o ~emu se neformalno razgovaralo u maloj grupi [ri
Aurobindo nije imao nameru da bude nezavisni izraz njegovih pogleda
na teme, doga|aje ili osobe o kojima se raspravljalo. Vrlo ~esto je ono
{to bi on odgovorio bilo kao odgovor duhovnoj potrebi pojedinca ili
kolektivnoj atmosferi. To je bilo poput duhovnog leka namenjenog da
stvori izvesne duhovne rezultate, ne filozofska ili metafizi~ka izjava o
nekim pitanjima, doga|ajima ili pokretima. Neto rezultat nekih
razgovora je veoma ~esto bio da uka`e u~eniku na uro|enu
nesposobnost ljudskog intelekta i njegovo drugorazredno mesto u
potrazi za kona~nom Stvarno{}u.
14
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Ali bilo je prilika kada jeste davao svoja nezavisno li~na
gledi{ta o nekim problemima, doga|ajima i drugim temama. ^ak ni
tada to nikad nije bila autoritativna izjava. Naj~e{}e je izgledalo kao
logi~no razra|en i skoro neizbe`an zaklju~ak izra`en sasvim bezli~no
mada sa ~vrstim i iskrenim ube|enjem. Ova bezli~nost je bila tako
izra`ena crta njegove li~nosti! ^ak i u takvim stvarima kao {to je slanje
pisma ili telegrama ne bi bilo zapovesti od njega u~eniku da izvr{i
zadatak. Naj~e{}e tokom svog uobi~ajenog prolaska do trpezarije
zastao bi usput, pri{ao grupici od ~etiri ili pet u~enika i, dr`e}i u
ispru`enoj ruci pismo ili telegram, rekao bi na najprijatniji, a ipak
najbezli~niji na~in: “Pretpostavljam da ovo mora da se po{alje.” I neko
iz grupe bi se smesta sam javio da ga odnese. Izraz koji je veoma ~esto
koristio bio je “Ura|eno je”, “Desilo se”, ne “Ja sam to uradio.”
Bila su dva mesta gde su se odigravale sedeljke. Na tre}em
mestu nije bilo sedenje, ve} neformalan razgovor sa malim brojem
u~enika koji su ga obilazili nakon nezgode u novembru 1938.
Od 1918. do 1922. okupljali smo se u ulici Fransoa Marten 41,
zvanoj Gostinska Ku}a, na spratu, na {irokoj terasi ka kojoj su se
otvarale ~etiri sobe i ~iji je glavni komad name{taja bio maleni sto~i}
prekriven plavim pamu~nim stolnjakom. To je ono gde je [ri
Aurobindo obi~no sedeo na tvrdoj drvenoj stolici iza stola sa nekoliko
stolica ispred za posetioce ili za u~enike.
Od 1922. do 1926. ulica d la Marin 9, gde su se prebacili on i
Majka, je bila mesto gde su odr`avane sedeljke. Tamo, tako|e na
spratu, je bila manje {iroka terasa nego u Gostinskoj Ku}i, malo ve}i
sto ispred centralnih vrata, od troja, i {iroka japanska stolica, sto
prekriven boljim stoljnjakom od onog iz Gostinske Ku}e, mala vaza za
cve}e, pepeljara, blok kalendar koji pokazuje datum i obi~an sat, neki
broj stolica napred u liniji. Ve~ernje sedeljke su bile nakon meditacije
u 4 ili pola 5 popodne. Nakon 24. novembra 1926. sedeljke su bivale
sve kasnije i kasnije, dok se nije dostigla granica od 1 sat no}u. Onda
je zavesa pala. [ri Aurobindo se potpuno povukao nakon decembra
1926. i ve~ernje sedeljke su privedene kraju.
*
Onda, 23. novembra 1938., ustao sam u 2 sata da pripremim
vru}u vodu za Maj~ino rano kupanje zato {to je 24. bio dan za Dar{an.
Izme|u 2.20 i 2.30 Majka je zazvonila zvoncem. Potr~ao sam uz
stepenice da bi mi se reklo za nezgodu koja se dogodila [ri
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
15
Aurobindovom stopalu i bio sam zamoljen da dovedem lekara. Ova
nezgoda je dovela do promene u njegovom potpunom povla~enju i
u~inila ga dostupnim onima koji su morali da budu uz njega. Ovo je
otvorilo dugi period od 12 godina tokom kojeg je njegovo povla~enje
bilo izmenjeno usled okolnosti, unutra{njih i spolja{njih, {to mu je
omogu}ilo da ima direktne fizi~ke kontakte sa svetom spolja.
Dugi period drugog svetskog rata sa svim njegovim usponima i
padovima prolazio je kroz ove godine. Bilo je neprocenjivo iskustvo
videti kako je posvetio svoje energije spa{avanju ~ove~anstva od
prete}e vladavine nacizma. To je bila prakti~na lekcija opipljivog rada
ura|enog za ~ove~anstvo bez ikakve misli o uzvra}anju ili nagradi, bez
da se ~ak ~ove~anstvo i obavesti {ta je on radio za njega! Tako je on
`iveo Bo`ansko i pokazao nam kako Bo`ansko mari za svet, kako silazi
i radi za ~oveka. Nikad ne}u zaboraviti kako je neko ko je bio u
jednom trenutku – njegovim sopstvenim re~ima – “ne tek nesaradnik,
ve} neprijatelj britanskog imperijalizma” obasuo tako budnom brigom
^er~ilovo zdravlje, slu{aju}i pa`ljivo vesti o njegovom zdravlju! To je
bio rad Bo`anskog, to je bio rad Bo`anskog za svet.
Nije bilo formalnih ve~ernjih sedeljki tokom ovih godina, ali
ono {to se meni ~inilo kao bitno u razgovorima je zabele`eno i uneto
je ovu knjigu.
16
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Susret sa U~iteljem u Pondi~eriju
I
Iza{ao sam iz Pondi~erija 1947. kad je Indija bila u predve~erje toga
da osigura svoju podeljenu slobodu. Na svom putovanju nazad u
mesecu julu 1947., postao sam svestan ~injenice da je to bio moj
povratak u mesto gde sam proveo blizu dvadeset pet godina u
neprekidnom nizu. Se}anje na moju prvu posetu 1918. `ivo je
probudilo stare utiske u meni. Video sam tada da je ~ak u tom ranom
periodu [ri Aurobindo bio za mene otelovljenje Svevi{nje Svesti.
Po~eo sam umno da tragam za ta~nim trenutkom kad sam saznao za
njega. Putuju}i daleko u pro{lost prona{ao sam da je bila 1914. kad
sam pro~itao bele{ku u Bombay Chronicle o objavljivanju mese~nog
~asopisa – Arja (Arya) – iz Pondi~erija, od strane [ri Aurobinda.
Po`urio sam da prijavim svoje ime unapred. Tih dana politi~kih oluja,
da bih izbegao sumnju vlasti sa koled`a i policije, naru~io sam da se
~asopis isporu~uje na adresu izvan koled`a. [ri Aurobindo mi se onda
~inio kao oli~enje ideala `ivota bo`anskog koji je tako dobro iznosio
pred ~ove~anstvo u Arji.
Ali pitanje: “Za{to sam naru~io Arju?” je ostalo. Poku{avaju}i
da na|em odgovor na{ao sam da sam ga poznavao pre pojave Arje.
Kongres se raspao u Suratu 1907. [ri Aurobindo je odigrao
istaknutu ulogu na toj istorijskoj sednici. Iz Surata je do{ao u Barodu i
u Vankaner Teatru i u staroj gimnaziji u Dandia Bazaru kod Prof.
Manik Raoa odr`ao nekoliko govora koji ne samo da su poneli publiku
poput oluje, ve} su potpuno promenili tokove mnogih `ivota. Ja sam
ga tako|e ~uo, bez da sam shvatio sve {to je re~eno. Ali od tada kad
god bih ga video imao sam stalno ose}anje da je on neko ko mi je
poznat, i tako moj um nije mogao da utvrdi ta~an trenutak u vremenu
kad sam ga upoznao. Sigurno je da veza izgleda da je po~ela sa
velikim talasom nacionalnog pokreta u politi~kom `ivotu Indije; ali
mislim da je to samo prividni po~etak. Godine izme|u 1903. i 1910. su
bile godine bu|enja i revolucije bez presedana. Generacije koje su
usledile tako|e su bile svedoci dve ili tri mo}ne bujice nacionalnog
pokreta. Ali ba{ prvi nalet novoprobu|ene nacionalne svesti Indije je
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
17
bio jedinstven. Taj talas je u svom prvom naletu definisao cilj
politi~kog ideala Indije – nezavisnu republiku. Naizmeni~ne kretnje
plime i oseke u nacionalnom pokretu su usledile dok 1947. cilj nije
dostignut. @ivoti vo|a i radnika, koji su jahali, voljno i sa
odu{evljenjem na vrhu plimskog talasa, pro{li su kroz velike
preobra`aje. Na{a mala grupa u Gu|eratu je utvrdila svoj cilj – sticanje
nerazbla`ene slobode od Indije.
Pokret za slobodu je zaokupio sve energije vo|a. Samo retki
me|u njima su poku{ali da vide izvan horizonta politi~ke slobode neki
ideal ljudskog savr{enstva; jer, napokon, sloboda nije krajnji cilj ve}
uslov za izraz kulturnog duha Indije. Kod Svami [radanande, Pandita
Madanmohan Malavia, Tagora i Mahatme Gandija – da navedem neke
vo|e – vidimo dvostruki aspekt nadahnu}a. Me|u svim vizijama
savr{enstva ljudskog duha na Zemlji, na{ao sam da je sinteti~ka i
integralna vizija [ri Aurobinda najracionalnija i da najvi{e
zadovoljava. Ispunjava potrebu individualnog i kolektivnog `ivota
~oveka danas. Ona je me|unarodni oblik temeljnih elemenata indijske
kulture. Ona je, ka`e Dr. S. K. Maitra, poruka koja pru`a nadu u svetu
o~aja.
Ovaj aspekt [ri Aurobindove vizije me je privukao koliko i
prirodna sklonost koju sam osetio kad sam ga video. Na{ao sam
ozbiljno prou~avaju}i Arju da me je vodila do veoma racionalnih
zaklju~aka po pitanju re{enja najdubljih `ivotnih problema. Pokrenuo
sam prepisku sa njim i 1916., sa njegovom dozvolom, po~eo da
prevodim Arju na gu|erati.
Ali, mada sam ga video sa distance i osetio neizrecivu bliskost
sa njim, i dalje ga nisam upoznao li~no. Kad je izniklo pitanje izvr{enja
revolucionarnog plana, koji je [ri Aurobindo dao mom bratu –
pokojnom C. B. Puraniju – u Barodi 1907., mislio sam da je bolje da
dobijem [ri Aurobindov pristanak na njega. Barindra, njegov brat, je
dao formulu za pripremu bombi mom bratu i ja sam bio vrlo nestrpljiv
da zapo~nem rad. Ali i dalje smo smatrali da je neophodno da
konsultujemo velikog vo|u koji nam je dao informaciju, po{to su `ivoti
mnogih mladih ljudi bili uklju~eni u plan.
Predstavljen sam Sj. V. V. S. Aijaru koji je tad boravio u
Pondi~eriju. Bio je decembar 1918. kad sam stigao u Pondi~eri. Nisam
ostao dugo kod g. Aijara. Uzeo sam svoj smotuljak sa knjigama –
uglavnom Arjom – i oti{ao u ulicu Fransoa Marten 41, kancelariju
Arje, koja je tako|e bila [ri Aurobindovo boravi{te. Ku}a je izgledala
malo {a{avo; s desne strane kako ~ovek ulazi bilo je par stabala
18
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
bokvice, a kraj njih gomila slomljenih crepova. S leve strane na obodu
otvorenog dvori{ta videlo se ~etvoro vrata na koje se ulazilo u ~etiri
sobe. Veranda napolju je bila {iroka. Bilo je oko 8 ujutro. Vreme za
susret sa [ri Aurobindom bilo je utvr|eno za 3 popodne. ^ekao sam
sve vreme u ku}i, povremeno }askaju}i sa dvoje `itelja koji su bili
tamo.
*
[ri Aurobindo je sedeo u drvenoj stolici iza malog stola prekrivenog
indigo-plavim stolnjakom na verandi na spratu kad sam oti{ao gore da
se sretnem sa njim. Osetio sam duhovnu svetlost koja je okru`ivala
njegovo lice. Pogled mu je bio prodoran. Znao me je po mojoj prepisci.
Podsetio sam ga da se moj brat upoznao s njim u Barodi; nije ga
zaboravio. Onda sam ga obavestio da je na{a grupa sada spremna da
otpo~ne revolucionarnu aktivnost. Trebalo nam je oko 7 godina da se
organizujemo.
[ri Aurobindo je ostao u ti{ini neko vreme. Onda mi je
postavio pitanja u vezi moje sadane – duhovne prakse. Opisao sam mu
svoje napore i dodao: “Sadana je u redu, ali je te{ko koncentrisati se
na nju sve dok Indija nije slobodna.”
“Mo`da ne}e biti neophodno pribe}i revolucionarnim
aktivnostima da se oslobodi Indija,” re~e on.
“Ali kako }e bez toga britanska vlast da ode iz Indije?” upitah
ga.
“To je drugo pitanje; ali ako Indija mo`e da bude slobodna bez
revolucionarnih aktivnosti, za{to biste sprovodili svoj plan? Bolje je
koncentrisati se na jogu – duhovnu praksu,” odgovorio je.
“Ali Indija je zemlja koja ima sadanu u krvi. Kad Indija bude
slobodna, verujem, hiljade njih }e se posvetiti jogi. Ali u dana{njem
svetu ko }e slu{ati istinu, ili duhovnost, od robova?” pitao sam ga.
Odgovorio je: “Indija je ve} odlu~ila da zadobije slobodu i
svakako }e se na}i vo|e i ljudi da rade za taj cilj. Ali nisu svi pozvani
za jogu. Dakle, kad imate zov, zar nije bolje koncentrisati se na njega?
Ako `elite da sprovedete revolucionarni program slobodni ste da to
uradite, ali ja ne mogu da vam dam svoj pristanak na njega.”
“Ali vi ste bili ti koji su nam dali nadahnu}e i po~etak za
revolucionarnu aktivnost. Za{to sada odbijate da nam date svoj
pristanak za njeno izvr{enje?” upitah.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
19
“Zato {to sam se bavio tim radom i znam njegove te{ko}e.
Mladi ljudi stupe napred da bi se pridru`ili pokretu, gonjeni
idealizmom i poletom. Ali ovi elementi ne traju dugo. Postaje veoma
te{ko pridr`avati se discipline i razviti je. Male grupe po~inju da se
formiraju unutar organizacije, rivalitet raste izme|u grupa i ~ak
izme|u pojedinaca. Postoji nadmetanje za vo|stvo. Vladini agenti
generalno uspevaju da stupe u ove organizacije od samog po~etka. I
tako organizacije nisu u stanju da deluju efikasno. Ponekad potonu
toliko nisko da se sva|aju ~ak za pare,” re~e on smireno.
“Ali ~ak i da pretpostavimo da ja dr`im da je sadana od ve}eg
zna~aja, i ~ak intelektualno razumem da treba da se koncentri{em na
nju – moja te{ko}a je u tome {to ose}am intenzivno da moram da
uradim ne{to za slobodu Indije. Ne mogu mirno da spavam ve} dve i
po godine. Mogu da ostanem u}utan ako na~inim veoma sna`an
napor. Ali koncentracija mog celog bi}a okre}e se ka slobodi Indije.
Te{ko mi je da spavam dok se to ne osigura.”
[ri Aurobindo je }utao dva-tri minuta. Bila je to duga pauza.
Onda re~e: “A {ta da ti se da garancija da }e Indija biti slobodna?”
“Ko mo`e tako ne{to da garantuje?” Mogao sam da osetim
odjek sumnje i izazova u svom sopstvenom pitanju.
Opet je }utao tri-~etiri minuta. Onda me je pogledao i dodao:
“A {ta ako ti ja dam garanciju?”
Zastao sam na trenutak, razmotrio pitanje u sebi i rekao: “Ako
vi mo`ete da mi date garanciju, mogu da je prihvatim.”
“Onda ti dajem garanciju da }e Indija biti slobodna,” re~e on
ozbiljnim tonom.
Moj rad je bio gotov – svrha moje posete Pondi~eriju je
ispunjena. Moje li~no pitanje i problem na{e grupe su bili re{eni! Onda
sam mu preneo poruku Sj. K. G. De{pandea iz Barode. Rekao sam mu
da mo`e da se uredi finansijska pomo} iz Barode, ako bude
neophodno, na {ta je on odgovorio: “Za sada sve {to se tra`i dolazi iz
Bengala, naro~ito iz ^andernagora. Tako da nema potrebe.”
Kad je razgovor skrenuo ka Prof. D. L. Purohitu iz Barode, [ri
Aurobindo je ispri~ao incident svoje posete Pondi~eriju gde je do{ao
da se raspita o odnosu izme|u crkve i dr`ave. Svratio je iz u~tivosti do
[ri Aurobinda po{to ga je poznavao iz Barode. Ovo je rezultiralo
njegovom ostavkom iz dr`avne slu`be u Barodi zbog pritiska Britanske
Rezidencije. Preneo sam [ri Aurobindu da je nakon svoje ostavke g.
Purohit otpo~eo praksu kao pravnik i da je bio sasvim uspe{an,
zara|uju}i vi{e od plate koju je dobijao kao profesor.
20
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Bilo mi je vreme da krenem. Pitanje indijske slobode mi se
ponovo pojavilo u umu, u vreme polaska, nakon {to sam ustao da
krenem nisam mogao da potisnem pitanje – to je za mene bilo `ivotno
pitanje: “Jeste li sasvim sigurni da }e Indija biti slobodna?”
Nisam, u to vreme, shvatao pun smisao svog pitanja. Hteo sam
garanciju, i mada mi je uveravanje bilo dato moje sumnje nisu sasvim
nestale.
[ri Aurobindo se jako uozbiljio. Jogi u njemu je istupio napred,
njegov pogled se fiksirao na nebo koje je moglo da se vidi kroz prozor.
Onda me je pogledao i spustiv{i pesnicu na sto rekao:
“Mo`e{ da mi veruje{, to je podjednako izvesno kao izlazak
sunca sutra. Odluka je ve} krenula – mo`e biti da joj ne}e dugo trebati
da stigne.”
Poklonio sam se pred njim. Tog dana sam bio u stanju da
mirno spavam u vozu nakon vi{e od dve godine. A u mom umu se
zauvek u~vrstila slika te scene: nas dvojica stojimo kraj malog stola,
moje `udno pitanje, taj zagledani pogled na gore, i taj tihi i ~vrsti glas
sa mo}i u sebi da protrese svet, ta ~vrsta pesnica posa|ena na sto –
simbol samopouzdanja bo`anske Istine. Mo`e mo`da biti ~emerna
Kalijuga, Gvozdeno Doba, u celom svetu, ali velika je dobra sre}a
Indije da ima sinove koji znaju Istinu i imaju nepokolebivu veru u nju i
mogu da rizikuju svoje `ivote radi nje. U ovoj zna~ajnoj ~injenici se
sadr`i bo`anska sudbina Indije i sveta.
*
Nakon susreta sa [ri Aurobindom bio sam sasvim olak{an od velike
muke koja je bila na meni. Sad kad sam osetio da je indijska sloboda
izvesnost, mogao sam da u~estvujem u javnim pokretima sa spokojem
i sa istinskijim duhovnim stavom. Dobio sam tako|e neka iskustva
koja su potvrdila moju veru u [ri Aurobindovu stazu. Stekao sam
pouzdanu veru u bo`ansku Mo} koja je izvan vremena i prostora i koja
mo`e da radi u sveti i ~ini to. Saznao sam da bilo koji ~ovek sa
iskrenom te`njom za njom mo`e da do|e u kontakt sa tom Mo}i.
Bilo je ljudi koji su mislili da se [ri Aurobindo povukao iz
`ivota, da ga ni{ta ne zanimaju svet i njegova posla. Ove ideje me
nikad nisu mu~ile. Naprotiv, ose}ao sam da je njegov rad od
ogromnog zna~aja za ~ove~anstvo i njegovu budu}nost. U stvari,
dinami~ni aspekt njegove duhovnosti, njegovo insistiranje na `ivotu
kao polju ispoljenja Duha, i njegova velika sinteza pridodala je
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
21
privla~nosti koju sam ve} ose}ao. Meni je on izgledao kao duhovno
Sunce u savremenim vremenima sipaju}i svoju svetlost na ~ove~anstvo
sa visine njegove svesti, a Pondi~eri gde je `iveo bilo je mesto
hodo~a{}a.
II
Drugi put kad sam se sreo sa [ri Aurobindom je bio 1921., kad je
postojala ve}a bliskost. Do{av{i u kra}i boravak, ostao sam jedanaest
dana na [ri Aurobindovu molbu da produ`im svoj boravak. Tokom
svog putovanja od Madrasa do Pondi~erija bio sam o~aran krajolikom
prirode – prostrana zelena pirin~ana polja koja su se {irom pru`ala. Ali
Pondi~eri kao grad je bio letargi~an, sa kolonijalnom atmosferom –
prikaz najgorih elemenata evropske i indijske kulture. Pijaca je bila
prljava i smrdljiva, a ljudi nisu imali pojma o sanitarnim merama.
Isprljali su morsku pla`u. [verc je bio glavni biznis.
*
Ali najve}e iznena|enje moje posete 1921. bio je “dar{an” [ri
Aurobinda. Tokom intervala od dve godine njegovo telo je pro{lo kroz
preobra`aj koji se jedino mogao opisati kao ~udesan. Boja njegovog
tela 1918. godine je bila poput obi~nog bengalca – prili~no tamna –
mada je bilo sjaja na licu i pogled je bio prodoran. Oti{av{i na sprat da
se vidim s njim (u istoj ku}i) na{ao sam da su mu obrazi rumeni kao
jabuka i da mu je celo telo sijalo sa ne`nom kremastom belom
svetlo{}u. Toliko je velika i neo~ekivana promena bila da nisam mogao
a da ne uzviknem: “[ta vam se desilo?”
Umesto da da direktan odgovor izvrdao je pitanje, kao da mi je
izrasla brada: “A {ta se tebi desilo?”
Ali kasnije tokom razgovora mi je objasnio da kad Vi{a Svest,
nakon silaska na umni nivo, si|e do vitala i ~ak ispod vitala, onda se
preobra`aj desi u nervnom i ~ak fizi~kom bi}u. Pitao me je da se
pridru`im meditaciji popodne i tako|e ve~ernjim sedeljkama.
Ovaj put sam video Majku po prvi put. Stajala je kraj stepeni{ta
kad je [ri Aurobindo i{ao na sprat nakon ru~ka. Takvu nezemaljsku
lepotu nisam nikad video – izgledala je kao da ima oko 20, a u to
vreme je imala preko 37 godina.
22
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Na{ao sam da je atmosfera A{rama napeta. Majka i Data, tj.
gospo|ica Hod`son, su do{le da ostanu u ulici Fransoa Marten 41.
Ku}a je pro{la kroz veliku promenu. Bila je ~ista ba{ta u otvorenom
dvori{tu, svaka soba je imala jednostavan i pristojan name{taj – tepih,
stolicu i sto~i}. Bila je atmosfera urednosti i reda. Ovo je bio,
nesumnjivo, efekat Maj~inog prisustva. Ali ipak je atmosfera bila
napeta zato {to su [ri Aurobindo i Majka bili anga`ovani u borbi sa
silama vitalne ravni.
*
Samo par dana pre mog dolaska otpu{teni kuvar je uredio da se baca
kamenje u [ri Aurobindovu ku}u kroz posredstvo jednog
muslimanskog okultiste. Ovo je bila tema uzbu|enog razgovora kad
sam do{ao u Pondi~eri. Upendranat Baner|i, koji jedva da je verovao u
mogu}nost takvih okultnih pojava, oti{ao je do terase sa fenjerom i
mo~ugom da na|e krivca. Celu pri~u sam ~uo od samog Upena.
Padanje kamenja se okon~alo kad je Majka uzela stvari u svoje ruke i
premestila de~ka slugu, koji je bio medij, u drugu ku}u. (Pri~a o
ovome je ve} data u @ivotu).
*
Prabartak Sangu su pokrenuli u ^andernagoru Motilal Roj i drugi pod
nadahnu}em [ri Aurobinda. U Jogi [ri Aurobinda `ivot se prihvata
kao polje za ispoljenje Bo`anskog. Njen glavni cilj nije tek
oslobo|enje, ve} ispoljenje bo`anskog savr{enstva. Po njegovom
vi|enju nije samo pojedinac ve} i kolektivnost stvar Bo`anskog.
Prihvatanje `ivota uklju~uje kolektivni `ivot.
Postoji dublji razlog za prihvatanje `ivota. U svojoj viziji
Stvarnosti [ri Aurobindo pokazuje racionalnost i neizbe`nost uspona
~oveka do svesti vi{e od Uma. Ovaj uspon do Vi{e Svesti mora da
dovede do njenog silaska u ~oveka. Ako novi element, Nadum, ima da
postane trajni deo zemaljske svesti, onda ne samo {to treba da si|e u
najni`u ravan fizi~ke svesti – podsvesno – ve} mora da postane deo
kolektivne svesti na Zemlji.
Postavio sam mu mnoga pitanja o organizaciji kolektivnog
`ivota zasnovanog na duhovnoj te`nji.
*
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
23
Poslednjeg dana mog boravka od jedanaest dana sreo sam se sa [ri
Aurobindom izme|u 3 i 4 popodne. Glavna tema je bila sadana.
Kad sam ustao da krenem pitao sam ga:
“[ta ~ekate?” postavio sam pitanje zato {to mi je bilo jasno da
on stalno `ivi u Vi{oj Svesti. “Ta~no je”, rekao je, “da je Bo`anska
Svest si{la, ali nije jo{ si{la u fizi~ko bi}e. Sve dok se to ne uradi za rad
se ne mo`e re}i da je postignut.”
Poklonio sam se pred njim. Kad sam ustao da ga pogledam u
lice, na{ao sam da je ve} oti{ao do ulaza u svoju sobu i, kroz jedna
vrata, video sam kako okre}e lice prema meni sa osmehom. Osetio
sam veliko ushi}enje kad sam se popeo na voz: jer, ovde je bio vodi~
koji je ve} postigao Bo`ansku Svest, bio je svestan o njoj, a ipak ~iji su
nevezanost i razlu~ivanje bili tako savr{eni, ~ija iskrenost tako duboka,
da je znao {ta jo{ ima da se postigne i mogao da nastavi neprimetno
da radi svoj te`ak posao za ~ove~anstvo. Spolja{nji oblici su imali
drugorazredno mesto na njegovoj skali vrednosti. U tako velikom
naporu je otelovljeno neko bo`ansko nadahnu}e; biti pozvan takvom
idealu bila je po sebi najve}a dobra sre}a.
*
Sloboda Indije, oko koje me je uveravao, je do{la i imao sam sre}u da
do`ivim da je vidim na njegov sopstveni blagodatni ro|endan, 15.
avgusta 1947. Bio sam van i sada sam se vra}ao u Pondi~eri.
@iveo sam tamo skoro jednu generaciju, ali nikad nisam ose}ao
A{ram u Pondi~eriju kao ne{to fiksno i {to se ne menja. Ovo sam
najja~e osetio onog dana kad sam se vra}ao u njega. Pondi~eri je za
mene oduvek bio simbol velikog eksperimenta, bo`anskog ideala. On
kora~a svakog sata ka kona~nom cilju ~ove~ijeg uspona ka gore do
Bo`anskog. Ne grad, ve} duhovna laboratorija, kolektivno bi}e sa
horizontom koji se svakodnevno menja, a ipak kre}u}i se za utvr|enim
dalekim ciljem, mestom utvr|enim pred spolja{njim pogledom, ali
koje se stalno kre}e – Pondi~eri je za mene uvek kao arapski {ator.
1920 (novembar ili decembar?)
Razgovor sa jednim U~enikom.
U~enik: Koja bi bila priroda duhovne zajednice?
24
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Ona bi bila sa~injena od onih koji nameravaju da rade
sadanu.
U~enik: Da li bi bila uspostavljena na ekonomiji kao sredi{njoj osnovi?
[ri Aurobindo: Ne, ne bi bila zasnovana tek na ekonomiji.
U~enik: Ko bi bio primljen u zajednicu i koji bi bio metod odabira?
[ri Aurobindo: Oni koji su se latili sadane; oni su ve} ujedinjeni,
mada nesvesno.
U~enik: Da li bi bilo neophodno za ~lanove da imaju neki intelektualni
rad u zajednici?
[ri Aurobindo: Mora biti tri do ~etiri sata intelektualnog rada svakog
dana. ^lanovi moraju da su u stanju da prate {ta je Joga i njene
procese.
U~enik: Koje bi bilo mesto li~nog zahteva u takvoj zajednici?
[ri Aurobindo: Li~ni zahtev ne sme da ostane; sve bi bilo namenjeno
svima. Ali pre nego {to neko stupi u nju mora prvo da bude siguran u
svoju duhovnu te`nju.
U~enik: Da li }e kolektivna organizacija biti ekonomski dovoljna
samoj sebi?
[ri Aurobindo: Ne. Mora}e da proizvodi vi{e stvari zato {to ne mo`e
sama da podmiri svoje potrebe. Mora}e, stoga, da zadr`i vezu sa
kapitalisti~kim svetom. Poljoprivreda je okosnica. Zajednica mora da
poku{a da stoji na sopstvenim nogama za hranu.
1920. (novembar ili decembar?)
Razgovor sa [arala Devi ^audurani
[arala Devi je do{la u Pondi~eri da se sretne sa [ri Aurobindom. Bilo
je o~igledno da je htela da sazna njegov budu}i program i njegova
gledi{ta na teku}u politiku. Srela ga je u dva dana.
Kako je do{la da se na|e s njim u utvr|eno vreme, 4.30
popodne, [ri Aurobindo je ustao sa svoje stolice da je pozdravi. Oboje
su se pozdravili sklopljenih ruku. Nakon razmene formalnosti [arala
Devi je po~ela: Da li je ta~no da ste protiv pokreta za nesaradnju?
[ri Aurobindo: Nisam protiv njega; voz je stigao, mora mu se
dopustiti da ide svojim tokom. Jedina stvar koju ose}am je da postoji
velika potreba da se u~vrsti nacionalna volja za slobodom u odlu~nu
akciju.
[arala Devi: Nesaradnja je objavila rat protiv imperijalizma.
[ri Aurobindo: Da, jeste, ali bojim se da je to ura|eno bez
odgovaraju}e municije, i mobilizacije i organizacije raspolo`ivih snaga.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
25
[arala Devi: Za{to vi ne iza|ete i ne poterate svoj sopstveni voz?
[ri Aurobindo: Moram prvo da pripremim {ine i da ih polo`im, tek
onda mogu da uredim da voz stigne.
[arala Devi: Ali morate da uradite ne{to, zar ne bi trebalo?
[ri Aurobindo: [to se mene ti~e, ja imam li~ni program. Ali kad bih
bio u politici, ~ak bih i tad zauzeo druga~ije stanovi{te. @eleo bih prvo
da budem siguran u svoje tle pre borbe sa vladom.
[arala Devi: Zar ne mislite da je dovoljan rad obavljen da bi zemlja
krenula sa borbom?
[ri Aurobindo: Do sada su do{li samo talasi emocije i izvesno op{te
bu|enje. Ali sila koja bi mogla da podnese napor kad vlada poka`e silu
u punom naletu jo{ uvek nije tu.
Ono {to je potrebno je vi{e organizovanja narodne volje. Nema
vajde od emocionalnih talasa koji se di`u i {ire, a onda idu na dole.
Nema potrebe da na{e vo|e idu i dr`e predavanja. Ono {to treba da
uradimo je da organizujemo mesne komitete delovanja {irom zemlje
da izvr{avaju bilo koji mandat centralne organizacije. Ove lokalne
vo|e moraju da ostanu me|u narodom.
[arala Devi: Ali nalazim da se mnogi ljudi podsmevaju nesaradnji.
Rabi Babu (Rabindranat Tagore) se gu{i od nje. Koje je va{e iskreno
li~no mi{ljenje?
[ri Aurobindo: Imamo delimi~no saose}anje sa pokretom; saose}anje
je tu zato {to imamo isti cilj; delimi~no je zato {to smatramo da
osnova nije zdrava. Vojni zakon i zverstva Pand`aba su tu, Kilafati su
tu, a nesaradnja se zasniva na tim lo{im stvarima. Studenti iz Madrasa
su do{li ovde pre neki dan i rekli mi da `ele nesaradnju zato {to je
vlada nepravedna. Na pitanje da li bi mogli sa pravednom britanskom
vladom nisu mogli da odgovore.
Indija mora da `eli slobodu zbog sebe same, zbog svog
sopstvenog Duha. Jako bih voleo da Indija na|e svoj sopstveni Svara|
i da onda, poput Irske, odradi svoje spasenje ~ak bez nasilja – po`eljno
bez nasilja. Na{a osnova mora da bude {ira od osnove puke opozicije
britanskoj vlasti. Sve vreme su nam o~i okrenute ka britancima i
njihovim postupcima. Moramo da gledamo ka sebi bez obzira na njih i
prona{av{i svoju sopstvenu nacionalnost da je oslobodimo.
9.4.1923
Posetilac iz Madrasa u Pondi~eriju je do{ao u vezu sa radom
nesaradnje i sreo [ri Aurobinda.
26
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Pitanje: Dr. Bagvandas i neki drugi poku{avaju da oduhove politiku –
naro~ito zapadnja~ke ustanove u na{oj politici, a postoji tako|e i rad
seoske organizacije. Koje je va{e mi{ljenje o toj stvari?
[ri Aurobindo: Ovo su dve stvari koje moraju da se dr`e odvojeno.
Ima prvo onih koji `ele da rade za politi~ku slobodu i oni utvrde to
kao svoj cilj. Drugo, ima onih koji `ele da organizuju budu}i `ivot
zajednice u Indiji.
Ovo dvoje zahtevaju razli~ite vrste organizacija i mora im se
dopustiti da rade sa krajnjom brzinom. Ne mora ni da se napomene da
bez organizacije ne mo`e biti nikakvog uspeha ni u kakvom radu. Ali
staza politi~kog rada je ravna. On ne mora da ulazi u konstruktivan
rad. On mora da organizuje u selu ne{to kao seoske organizacije i
udru`enja u Irskoj. Kad se dovoljno dobro organizuju onda mogu da
prebace svoj teret u politiku. Druga staza je mnogo te`a i du`a, a
metod radnika }e tako|e biti druga~iji. Ako uspe on je jedan od onih
koji posti`u najvi{u pobedu.
U poslednje vreme, u nekim rejonima, previ{e te`ine se stavlja
na seoski rad. Znam da je to u Indiji veoma va`an posao da se uradi.
Ali mi se ne svi|a da ljudi poku{avaju da zamisle budu}u Indiju samo
kao masu sela. Selo ima puno `ivotnih problema i seljaci moraju da se
spasu od svoje `ive smrti. Ali oni ne mogu da budu predvodnici misli.
Pitanje: Zar ne mislite da je neka vrsta politi~ke organizacije i rada
neophodna u selima i da selo tako|e mo`e da bude centar kulture i
kreativne aktivnosti?
[ri Aurobindo: Organizacija i rad u selima su svakako neophodni, ali
veoma sumnjam da bi selo moglo da bude kreativni centar. Barem nije
bilo u pro{losti, koliko mo`emo da vidimo. U pro{losti je bilo seoskih
zajednica, ali ne izgleda da su bile kreativne. Razlog je {to ~ovek na
selu ima svoj pogled na `ivot vezan za malo par~e zemlje i stvari tako
da ne mo`e da tako lako udi{e taj liberalni i slobodni vazduh koji je
neophodan za veliko stvarala{tvo. Eto za{to su vo|e oduvek dolazile iz
gradova ~ak i u drevnim vremenima. Ne mislim da su sela u Indiji, ili
bilo gde na svetu, u stanju da vladaju ~ak i u demokratiji. Za
stvarala{tvo se tra`e izvesna komocija i umni razvoj.
Pitanje: Da li mislite da je ono {to su poku{ali u Rusiji prava
demokratija?
[ri Aurobindo: U Evropi su oduvek poku{avali demokratiju. Prava
demokratija je uvek do`ivljavala neuspeh, a nije uspevala zato {to je
protiv ljudske prirode. Ima izvesnih ljudi koji }e obavezno da
upravljaju. ^ovek mora da bude spreman da se suo~i sa ~injenicama.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
27
^ak i u demokratijama ovi ljudi uspevaju da vladaju, i zna se isuvi{e
dobro da seljaci ne uspevaju. Jedino, ovi ljudi upravljaju u njihovo
ime, a to ih ponekad ~ini slobodnijim i bahatijim. U Rusiji – ne zna se
ta~na situacija – bio je poku{aj za stvaranjem prave vladavine naroda,
tj. sela. Vidite u ~emu je zavr{io? Opet je uspostavio oligarhiju
Lenjinove partije. ^ovek mo`e ~ak da pita: [ta je Rusija stvorila?
Poku{ala je da uni{ti kapital i tako poku{ala da uni{ti, a mo`da i
uspela da uni{ti gradski `ivot. Ona poku{ava da mehani~ki izjedna~i
ljude. Ali to nije uspeh. Zapadnja~ki dru{tveni `ivot po~iva na
interesima i pravima. On zavisi od vitalisti~kog postojanja ~oveka koji
je u velikoj meri rukovo|en svojim racionalnim umom pomognutim
nau~nim izumima. Razum daje ~oveku krute metode klasifikacije i
umnu konstrukciju i teoriju da opravda njegove interese i prava, a
nauka mu daje tra`enu efikasnost, silu i mo}. Stoga je on siguran u
svoj cilj. Ali mo`e se re}i da, mada je organizovan i efikasan, Evropski
`ivot nije organski. Gledi{te koje ima o ~oveku je veoma nesavr{eno
gledi{te, i ideal koji postavlja pred ~oveka je nepotpun ideal. Eto za{to
nalazite tamo klasni rat i borbu za prava rukovo|ene racionalnim
intelektom. Evropski `ivot je veoma mo}an zato {to mo`e da pusti celu
silu svog `ivota smesta u rad koordinisanjem svih njegovih ~lanova. U
stara vremena ideal je bio druga~iji. Oni – ljudi iz starine – su zasnivali
svoje dru{tvo na strukturi religije. Ne mislim na usku religiju ve} na
najvi{i zakon na{eg bi}a. Celo dru{tveno tkanje je bilo izgra|eno da
ispuni taj uslov. U tim danima nije bilo pri~e o slobodi pojedinca u
dana{njem smislu te re~i. Svaka zajednica je bila slobodna da razvije
svoju sopstveno religiju – zakon svog bi}a. ^ak je odabir smernice bio
stvar slobodnog izbora za pojedinca.
Ne verujem da je to zato {to jednim ~ovekom upravlja drugi
~ovek, ili jednom klasom druga klasa, postoji uvek tla~enje; na primer,
Bramini nikad nisu vladali, ali nikad ih drugi nisu tla~ili, pre bi se
reklo da su oni tla~ili druge ljude. Vlada postaje beskorisna i lo{a kad
jedna klasa ili jedna nacija dr`i drugu dole i rukovodi njom radi svoje
sopstvene koristi i ne dopu{ta klasi ili naciji da sledi svoju sopstvenu
Darmu – zakon svog bi}a.
U drevna vremena svaka zajednica je imala svoju sopstvenu
Darmu i unutar sebe je bila samostalna. Svako selo, svaki grad je imao
svoju organizaciju sasvim slobodnu od sve politi~ke kontrole i u okviru
toga svaki pojedinac je bio slobodan – slobodan da menja i preuzme
drugu smernicu za svoj razvoj. Ali sve to nije stavljano u odre|enu
politi~ku jedinicu. Bilo je, naravno, poku{aja za tom vrstom
28
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
izra`avanja `ivota, ali su bili samo delimi~no uspe{ni. Cela zajednica u
Indiji je bila veoma velika, a kultura zajednice zasnovana na Darmi
nije bila ba~ena u vrstu organizacije koja bi se oduprla spolja{njoj
agresiji; i na kraju smo dovedeni do sada{njeg stanja.
Sada je problem kako organizovati budu}i `ivot zemlje. Ja
li~no sam komunista u izvesnom smislu, ali ne mogu da se slo`im sa
Ruskim metodom. Neko bi mogao da pita: napokon, {ta je Rusija
stvorila? ^ak i me|u na{im sada{njim radnicima u Indiji postoji
pomanjkanje te ta~no odre|ene ideje oko toga {ta bi, i kakvu vrstu
stvari `ele. To je razlog za{to ljudi poput Dr. Bagvandasa predla`u
neke umne konstrukcije kao {to je da tra`e od ljudi da u|u u politiku
nakon 50 godina starosti i tako dalje. To mi ne izgleda kao ispravan
metod i verujem da }e ko god ga bude sledio da se sretne sa potpunim
neuspehom.
Pitanje: Bilo {ta bi bilo bolje od sada{njeg stanje.
[ri Aurobindo: To je naravno ne{to oko ~ega se svi sla`u.
11.4.1923.
Razgovor sa jednim sadakom
[ri Aurobindo se danas sreo sa X-om iz Madrasa. X ga je pitao da mu
da jogu.
[ri Aurobindo: Ovo je veoma te{ka staza i stoga zahteva potpunu
predanost i jednousmerenu koncentraciju. ^ovek mora da ide samo za
Istinom. Mora da bude pripremljen da napusti ideale ~ovekoljublja,
rodoljublja i ~ak te`nju za li~nim oslobo|enjem i da sledi Jogu samo
radi Bo`anskog. Te`nja mora da bude ~vrsta, ali ne sme da bude samo
intelektualna te`nja; mora da bude od najunutarnjije du{e. Ona, onda,
zna~i poziv Odozgo. ^ovek mora da donese neopozivu odluku pre
nego {to zapo~ne Jogu. Takvoj odluci mo`e da ustreba vremena da
stigne, ali je bolje ~ekati do tada.
U~enik: Odlu~io sam da se prihvatim joge.
[ri Aurobindo: Ima tako mnogo te{ko}a na ovoj stazi – ova Joga nije
namenjena za sve. U jednom trenutku sam imao ideju da je ova Joga
za ~ove~anstvo, ali sada se ideja promenila. Ova Joga je za Bo`ansko,
za Boga. ^ovek mora prvo da dostigne Svest Istine i da prepusti
spasenje ~ove~anstva toj svesti. Ovo ne zna~i da mora da napusti @ivot
u ovoj Jogi. Moja misija u `ivotu je dovesti dole Nadum u Um, @ivot i
Telo. Ranije nisam mario ako bi sadaka prihvatao druge uticaje, ali
sada sam odlu~io da primam samo one koji }e prihvatiti uticaj
isklju~ivo ove Joge.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
29
U~enik: Koji bi trebalo da bude sadakin stav po pitanju fizi~ke bolesti?
[ri Aurobindo: Mora pre svega da ostane potpuno nevezan u
vitalnom bi}u i u umu. Bolest je rezultat rada sila Prirode. On mora da
koristi svoju volju da odbaci bolest i ~ovekova volja mora da se koristi
kao predstavnik Bo`anske Volje. Kad Bo`anska Volja si|e u Adaru
onda ona vi{e ne radi indirektno kroz Sadakinu volju, ve} direktno i
uklanja bolest. Kad se psihi~ko bi}e probudi onda je ustanju da opa`a
uticaj bolesti ~ak pre no {to ona u|e u telo. Ne samo {to je opa`a, ve}
~ovek zna koji }e organ biti napadnut i mo`e da odbije napad uz
pomo} Vi{e Mo}i.
28.4.1923.
Intervju jednog sadake:
[ri Aurobindo je generalno imao obi~aj da se vi|a sa svojim
u~enicima i posetiocima od spolja, koji su do{li sa izri~itiom svrhom da
se vide sa njim, izme|u 9 i 11 ujutru. Imao je obi~aj da baci pogled na
dnevne novine – Hindu – a onda da daje intervjue. Ovi su bili veoma
neformalni i ~esto intimni u smislu {to bi u~enik izneo svoja iskustva i
te{ko}e, a posetioci od spolja bi generalno tra`ili njegov savet o
duhovnim stvarima ili pojedina~no vo|stvo u nekoj javnoj aktivnosti.
Jedan takav intervju je dat ovde da ilustruje kako se on bavio
pitanjima Sadane – duhovne prakse.
U~enik: Imam, trenutno, veoma jak impuls da ostvarim beskrajnu
Transcendentnu [akti. @elim da znam da li je bezbednije prepustiti
Sadanu Univerzalnom ili Bo`anskom?
[ri Aurobindo: Transcendentna i Univerzalna mo} ne isklju~uju uvek
jedna drugu; one su maltene uzajamne: kad se Transcendentna ostvari
u Umu ona je Univerzalna. ^ovek mora da ima to ostvarenje tako|e.
U~enik: Koja je razlika izme|u njih dve?
[ri Aurobindo: Univerzalna je puna svakojakih vrsta stvari – istinitih
kao i la`nih, dobrih kao i lo{ih, i bo`anskih i nebo`anskih. ^ovek mora
da stekne znanje i da vidi razliku izme|u njih. Nije bezbedno otvoriti
se Univerzalnom pre nego {to ~ovek ima mo} razlu~ivanja, zato {to sve
vrste ideja, sila, impulsa, ~ak Rak{asi~nih i Pi{a~i{nih pojure u njega.
Ima {kola Joge koje smatraju ovo stanje za “slobodu” ili Mukti i tako|e
one u`ivaju u “Univerzalnom ispoljenju”, kako one to zovu. Ali to nije
savr{enstvo. Savr{enstvo jedino dolazi kad se Transcendentalna Mo}
ispolji u ljudskom `ivotu, kad se Beskona~no ispolji u kona~nom.
U~enik: Zar ne mogu oni koji su dostigli Univerzalno da ispolje
savr{enstvo?
30
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Generalno, ovo su ljudi koji `ele da pobegnu u
Univerzalno – to jest, u Beskona~no – Sat}itanandu – na umnoj ravni.
Univerzalno, kako sam vam rekao, je puno svakojakih vrsta stvari,
dobrih i lo{ih. Sadake, koje u|u u njega i gledaju na njega kao na svoj
cilj, prihvataju {ta god da do|e od njega i, ponekad, pona{aju se u
`ivotu sa vrhunskom ravnodu{no{}u prema moralu. Ali njihovo bi}e
nije preobra`eno. Me|u na{im poznatim sadakama – K se otvorio
Univerzalnom, nije mogao da vidi razliku, ili bolje re}i odbio je da vidi
razliku i na kraju je poludeo. Ili uzmite slu~aj L-a, ~oveka od spolja,
koji je poku{avao da ostane u Univerzalnoj svesti sa vitalnim bi}em
punim svakojakih vrsta ne~istota. To nije savr{enstvo.
Kad Bo`anska Mo} – Nadumna [akti – radi, Ona uspostavlja
sklad izme|u raznih instrumenata prirode i tako|e sklad u na{em
celom `ivotu. R i ljudi poput njega ose}aju da je takvo uskla|ivanje
bi}a ograni~enje. Ali to nije ograni~enje – zato {to je ta akcija u skladu
sa istinom na{eg bi}a i na{eg postajanja.
U~enik: Da li je Transcendentna Mo} isto {to i Nadumna Mo}?
[ri Aurobindo: Da, kad se ta mo} probudi, ~ovek zna ne samo istinu
bi}a ve} i istinu ispoljenja. Postoji uro|en sklad na toj ravni izme|u
znanja Istine i delanja Istine.
U~enik: Ispoljenje bi moglo da zna~i ograni~enje. Je li to tako?
[ri Aurobindo: Nijedno ljudsko ispoljenje ne mo`e da bude bez
mogu}nosti ograni~avanja ili bezgrani~no. Ali ispoljenje u
ograni~enom treba da odra`ava Transcendentnu Mo}. Ljudsko
ispoljenje ima istinu iza sebe i Nadumno pokazuje istinu da se ispolji.
Ono je, zbilja govore}i, klju~ za savr{enstvo.
U~enik: Ose}am izvesnu vrstu pritiska kad Mo} si|e, posebno u glavi.
[ri Aurobindo: ^ovek mora da se otarasi ose}aja pritiska. Glava
ukazuje na sedi{te uma i postepeno Mo} treba da se navede da si|e
ispod. Kad si|e ispod onda se ne ose}a kao pritisak, ve} kao mo} koju
ni{ta ne mo`e da uni{ti. Celo bi}e, skroz do }elija tela, mora da se
pripremi da primi mo} kad si|e.
8.8.1923.
Intervju sa V:
V: Vra}am se u svoje mesto i poku{a}u da ve`bam jogu tamo. @elim da
znam da li treba da se otse~em od svih javnih aktivnosti.
[ri Aurobindo: Ne postoji op{te pravilo da svi koji praktikuju jogu
treba da napuste sav spolja{nji rad. Da li mislite da bi se rad zaustavio
ako biste digli ruke od njega?
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
31
V: Ima jedan ili dva prijatelja i saradnika kojima mogu da poverim
rad; ali ~ak i tada bi bila potrebna dva ili tri sata moje pa`nje.
[ri Aurobindo: Pa, ima dve-tri stvari da se razmotre. Pre svega,
neophodnost napu{tanja rada zavisi od zahteva iznutra. U procesu
Sadane dolazi faza kad se ~ak pa`nja od dva sata ose}a kao
uznemirenje; onda taj rad mora da se napusti. Ili, ako neko nalazi da
to nije rad koji ~ovek mora da radi, onda mora da ga napusti. Sve dok
takvo intenzivno stanje Sadane ne dolazi ne {kodi da se nastavlja rad.
V: Pokrenuo sam organizaciju za {irenje na{e literature u mom delu
zemlje. Koji je tvoj savet po pitanju toga?
[ri Aurobindo: Nisam ni za to ni protiv toga u intelektualnom smislu.
U ovoj jogi, spolja{nje delovanje ne treba napu{tati. Ponekad akcija
mora da se obavi.
Ali, obi~no, ne moramo da obavljamo filantropski rad iz istih
motiva. Filantropija ima egoisti~an motiv, ma koliko visok bio.
Moramo da gledamo dalje. Na primer, nema potrebe da pokre}emo
{kole za potla~ene klase kako bismo slu`ili ~ove~anstvu. Moramo da
radimo kao `rtvovanje Bogu i moramo stoga da odemo izvan umnih
ideala i konstrukcija. Kad ljudi po~nu rad sa ovim umnim ili eti~kim
motivima, nalaze da su istiniti i stoga nisu voljni da ih ostave iza i da
krenu dalje. Moramo da se latimo rada sa jogi~ke ta~ke gledi{ta. Na
primer, neophodno je {iriti na{u literaturu jer ona {iri novu misao.
Neki ljudi bi je mogli primiti ispravno, a neki neispravno. Pokret je
postavljen na univerzalnoj umnoj ravni. Isto tako u dru{tvenom radu
~itav okvir je uzdrman novom mi{lju i onoliko koliko pokre}e ljude
izvan stare kolote~ine koristan je. Ali moramo da delamo iz
unutra{njih motiva.
9.8.1923.
Intervju sa G:
G: Kako obavljati delovanje bez `elje? Kako da ~ovek bude slobodan
od delovanja i egoizma?
[ri Aurobindo: Re~ “egoizam” se koristi u vrlo ograni~enom smislu u
engleskom – ona zna~i bilo {ta za sebe. Ono {to se ne radi za sebe
smatra se za neegoisti~no. Ali nije tako u jogi. ^ovek mo`e da radi sve
nesebi~ne radnje i da ima pun egoizam u sebi. Ima}e egoizam
delatnika. “Ni{kam Karma” zna~i prvo bez`eljnost. Morate prvo da
uspostavite to stanje u kome su dobre ili lo{e `elje odsutne. Morate da
spoznate da je mo} Boga – njegova [akti – ono {to zaista obavlja rad.
Sav rad, dobar i lo{, u vama i u svetu, je njen rad.
32
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
G: Ako ~ovek zauzme taj stav mogao bi da nastavi da bez razlike ~ini
dobra ili lo{a dela i da ka`e da ih Bog ~ini.
[ri Aurobindo: Mogao bi da to ka`e, ali }e mu se vratiti u proporciji
prema ose}aju egoizma koji unosi u to.
G: [ta je sa delima po~injenim u pro{losti?
[ri Aurobindo: Ona su tako|e u rukama [akti – bo`anske Mo}i. Ona
zna koji plod da da, a koji ne. Kad se uspostavi ta vrsta bez`eljnosti
morate da nastavite da nudite sva svoja dela kao `rtvu Bogu. Morate
da spoznate da je [akti ta koja obavlja rad u vama i da Ona nudi isti
kao `rtvu Gospodu. [to je bez`eljnije delo, to je ~istije nu|enje.
Delo i plod dela oba pripadaju Bogu – ne nama. Ne treba da
bude insistiranja na plodu dobrog ili nesebi~nog dela. Kad se ovo uradi
onda sve postaje lako.
G: Kako }e ~ovek da dela kad nema impuls `elje?
[ri Aurobindo: Kad budete ostvarili bez`eljnost onda ne}e biti
impulsa bilo dobre, bilo lo{e `elje u vama. Onda }e postojati poriv od
[akti – bo`anske Mo}i – i Ona preuzima rad. Polako se celo va{e bi}e
otvara i sve dolazi Odozgo. Mi postajemo tek instrument.
G: Ali kako razlu~iti izme|u rada na koji nas [akti nagoni i onog na
koji nas navodi na{e ni`e ja?
[ri Aurobindo: Kako biste razlu~ili izme|u rada koji je namenila [akti
i onog koji vam diktira ni`a priroda morate da budete veoma pa`ljivi.
Morate da razvijete mo} gledanja unutra. Kad gledate unutra morate
prvo da spoznate sebe kao Puru{u – {to }e re}i, kao bi}e sasvim
odvojeno od kretnji Prakriti, Prirode, koje se de{avaju u Prani
(vitalnim delovima), ]iti, Umu itd. Bilo koja kretnja koja izvire tamo
(u Prakriti) mora da se odbaci, a bilo {ta {to dolazi Odozgo mora da se
prihvati. Ne samo {to morate da odvojite sebe, ve} Puru{a mora da
postane smireni i pasivni svedok. Tako }e postojati deo u vama koji }e
biti }ute}i, nedotaknut bilo ~im u Prakriti. Smirenost Dra{te – svedoka
– se onda {iri na prirodu i onda priroda ostaje sasvim nepokrenuta bilo
kakvim uznemirenjem. Mo`ete tek da ostanete nepokrenuti, ali
tako|e, kao Anumanta, da date odobrenje izvesnim kretnjama prirode
i da ih zadr`ite od ostalih.
G: Da li je ovo Joga? Bez Asana, bez Pranajame!
[ri Aurobindo: Nije to tako jednostavno kao {to se ~ini. Ako postoji
iskrenost u nu|enju onda pomo} dolazi Odozgo. Morate tako|e da
imate istrajnost.
G: To bi moglo da zahteva u~enost koju, bojim se, ja nemam.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
33
[ri Aurobindo: U~enost nije neizostavna. Jogu radi samo [akti. Vi to
ne znate jer niste svesni vi{e kretnje. Morate samo da se dr`ite
opisanog stava i da budete iskreni u nu|enju.
28.9.1923.
Uputstvo u~eniku o Sadani:
U~enik: Koja je priroda ostvarenja u ovoj jogi?
[ri Aurobindo: U ovoj jogi `elimo da dovedemo dole svest Istine u
celo bi}e – bez izostavljanja ijednog dela bi}a. Ovo mo`e da obavi
sama Vi{a Mo}. Ono {to morate da uradite je da joj se otvorite.
U~enik: Po{to je Vi{a Mo} tu za{to ne radi u svim ljudima – svesno?
[ri Aurobindo: Zato {to je ~ovek, trenutno, zatvoren u svom umnom
bi}u, svojoj vitalnoj prirodi i fizi~koj svesti i njihovim ograni~enjima.
Morate da otvorite sebe. Pod otvaranjem mislim na te`nju u srcu za
silaskom Mo}i koja je iznad i volju u Umu, ili iznad Uma, otvorenu
njoj.
Prva stvar koju ovaj rad Vi{e Mo}i uradi je da uspostavi [anti –
mir – u svim delovima bi}a i otvaranje iznad. Ovaj mir nije puki umni
[anti, on je pun mo}i i, koje god delovanje da se de{ava u njemu,
Samata, ujedna~enost, je njegova osnova, i [anti i Samata se nikad ne
naru{avaju. Ono {to dolazi odozgo je mir, mo} i radost. On tako|e
dovodi do promena u raznim delovima na{e prirode, tako da mogu da
podnesu pritisak Vi{e Mo}i.
Znanje se tako|e postepeno razvija pokazuju}i sve u na{em
bi}u {to ima da se izbaci i ono {to ima da se zadr`i. U stvari, znanje i
vo|stvo skupa dolaze i morate stalno da pristajete na vo|stvo.
Napredak mo`e biti vi{e u jednom pravcu nego u drugom. Ali vi{a Mo}
je ta koja radi. Ostalo je stvar iskustva i kretnje [akti.
23.12.1923.
Intervju sa Sadakom – R, profesorom:
[ri Aurobindo: Koja je tvoja ideja joge?
Sadaka: Do{ao sam da to nau~im od tebe.
[ri Aurobindo: To nije mogu}e. Kako mo`e{ da se poduhvati{ da u|e{
u nju ako nema{ nikakvu ideju o njoj.
Sadaka: Treba mi mir uma koji bi bio prvi rezultat ove joge. Drugo,
`elim da znam {ta treba da radim u svom `ivotu. Pro~itao sam “Jogu i
njene ciljeve” (Yoga and its Objects) i voleo bih da dostignem ideal
postavljen u njoj.
34
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Mir je, naravno, prvi uslov bilo koje joge i to ne sme
da bude samo umni mir. On mora da bude jo{ dublji, mora da pro`ima
sve delove bi}a i mora da si|e Odozgo.
Koja je tvoja ideja o Kartavjam Karmi?
Sadaka: To je “moja du`nost” u `ivotu.
[ri Aurobindo: Kartavyam Karma ne zna~i du`nost. Du`nost je
zapadnja~ki pojam. To je pogre{no tuma~enje teksta Gite. Ona zna~i:
ono {to treba da se uradi, ono {to je zadato.
Mogu}e je znati Kartavjam Karmu u tom smislu, ako ~ovek
mo`e da se digne do ne~eg izvan Uma. Govorio si o “Jogi i njenim
ciljevima”. Ona je napisana u vreme kad moja Sadana nije dostigla
svoje savr{enstvo. Ona ozna~ava izvesnu fazu mog razvoja. Ali nije
potpuna. Ja ne sledim ideju koja je u njoj.
Trenutno, ono {to radim je Nadumna joga. ^ovek, kako je
trenutno sa~injen, je veoma nesavr{eno ispoljenje Bo`anskog – veoma
je grub. To je zato {to ~ovek `ivi pod pla{tom neznanja – u Umu,
@ivotu i Telu – tako da nije svestan Stvarnosti koja je izvan Uma.
Nadumna Mo} je iznad Uma. Ono {to trenutno poku{avam da uradim
je da pozovem dole vi{u Mo} da upravlja Umom, @ivotom i Telom. Cilj
ove joge nije slu`enje ~ove~anstvu, ili obi~no savr{enstvo ~oveka, ve}
evolucija Nadumne Mo}i u cikli~noj evoluciji Duha u materijalnom
univerzumu. Ono {to ~ovek mora da uradi je da raspara veo – debeli
veo – koji deli Um od Naduma. Taj rad ~ovek ne mo`e da uradi sam.
Sadaka: Gde je onda mesto za upotrebu volje?
[ri Aurobindo: Pa, tvoja volja ima mesto. Koristi se pre svega da
ukloni ni`e kretnje, npr. `elje i misli itd. Drugo, ona mo`e da ima volju
za radom vi{e Mo}i stavljaju}i ta~ku na postupke koji pripadaju Umu,
@ivotu i Telu – tj. neznala~koj Prirodi. Prvi rezultat bi bio smirenost
mnogo dublja od umne smirenosti.
Sadaka: [ta je sa radom za ~ove~anstvo?
[ri Aurobindo: To nas se uop{te ne ti~e prvenstveno. Ono {to ~ovek
generalno ispoljava u obliku postupaka je ono {to je on iznutra. Na{
prvi cilj nije da radimo za ~ove~anstvo u sada{njem smislu te re~i, ve}
da zasnujemo `ivot na Vi{oj Svesti od sada{nje neznala~ke i
ograni~ene svesti Uma, @ivota i Tela. Trenutno, ~ovek – mislim na
prose~nog ~oveka – je fizi~ki i vitalan po svojoj prirodi, koriste}i Um za
zadovoljavanje svog vitalnog bi}a. Mi `elimo da ostavimo Um – i
intelekt – iza i da na|emo Vi{u Svest. ^ovek bi je mogao zvati
Nirvana, Pasivni Braman, Sat}itananda ili vi{a Mo} ili bilo kojim
drugim imenom.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
35
Dakle, na{ prvi zadatak je da na|emo Boga i da zasnujemo
`ivot na toj Svesti. U tom procesu ono {to je neophodno za
~ove~anstvo bi}e prirodno u~injeno. Ali to nije na{ direktni cilj. Na{ je
zadatak ogroman. To je avantura u kojoj ~ovek mora da bude spreman
da ostavi za sobom svoje `elje i strasti, intelektualne sklonosti i umne
konstrukcije kako bi omogu}io Vi{oj Mo}i da uradi svoj posao. Mora{
da vidi{ da li mo`e{ da da{ svoj pristanak na radikalni preobra`aj koji
je neizbe`an.
Sadaka: Da, spreman sam na kockanje.
[ri Aurobindo: Pre samo jednog minuta sam ti rekao o Nadumnoj jogi
i kako to da si do{ao do odluke? Ne zna{ rizik. Prihvatanje ove joge
zna~i veliki i odlu~an korak u `ivotu ~oveka i mora{ da da{ pristanak
na rad Vi{e Mo}i kako bi mogao da ide{ do kraja. Ne treba da bude
ni~eg u umnom ili vitalnom bi}u {to bi stalo na put vi{em radu.
Sadaka: Poku{avam da se pripremim poslednje tri godine. @eleo sam
da do|em ovde pre tri godine. Ali nisam sebe smatrao podesnim za
ovu jogu u to vreme. Koliko mogu da vidim, nemam ni jednu umnu
ideju da mi je preostala, osim slobode za moju zemlju. Postojalo je
vreme kad bih odlo`io duhovni `ivot radi slobode Indije.
[ri Aurobindo: Nije potrebno da to radi{ sada; to je zagarantovana
stvar. Ali ~ak ni od toga ne mo`e{ da na~ini{ uslov za ulazak u ovu
jogu. Ovo je visoka avantura, kao {to sam ti rekao. Ona nije kao drugi
jogi~ki sistemi gde dobije{ neki dodir Vi{e Stvarnosti i ostavi{ ostalo
nepreobra`eno. Moja joga stvara zahteve koji moraju da se zadovolje –
ona je radikalni prelaz iz sada{njeg stanja ljudske svesti. Mi
prihvatamo `ivot, ali to ne zna~i da u ovoj jogi nema odricanja. To
samo zna~i da mi ne poni{tavamo nijednu od sposobnosti ljudskog
bi}a. Ono {to iznosimo nije ne{to umno, vitalno ili fizi~ko, ve} ono {to
dolazi od Nadumnog.
Sadaka: Uradio bih kako predla`e{; ali trenutno ne znam ni za jedan
drugi rad vi{i od Uma. [ta da se radi do tada?
[ri Aurobindo: Mora{ da donese{ izbor: pojedinac je apsolutno
slobodan u ovoj jogi. Ne mogu da skr{im tvoju individualnost. Mislim,
mogu, ali to nije dopu{teno u ovoj jogi. Tako, rad Vi{e Mo}i zavisi od
izbora koji donese{.
Sadaka: Ali ti si tu da nas za{titi{.
[ri Aurobindo: Da, mogu da te za{titim ako ima{ apsolutnu veru i ako
donese{ ispravan izbor. Ako donese{ pogre{an izbor ne mogu da te
za{titim. Mora{ da zna{ da ovo uop{te nije jednostavna stvar. Ovo nije
pobuna protiv britanskih vlasti, koju svako mo`e lako da uradi. Ovo je,
36
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
u stvari, pobuna protiv cele univerzalne Prirode i tako ~ovek mora
duboko da razmisli pre nego {to se upi{e kod mene.
Bi}e ogromnih sila koje }e te napadati, a ti mora{ stalno da
nastavlja{ da donosi{ ispravan izbor i da daje{ pristanak na rad Vi{e
Istine i time doka`e{ svoju snagu. Ako po~ne{ ovu jogu prvi rezultat }e
verovatno biti grozni~ava unutra{nja pometnja, asanti, pre nego li
santi, mir, za kojim traga{. A kada do|e{ na materijalnu ravan –
naro~ito tamo, {anse su takve da se skoro ne mogu prevazi}i.
Ja sam na~inio svoj slogan: Pobeda ili Smrt.
Sadaka: Koji je smisao dolaska na fizi~ku i materijalnu ravan? Da li to
zna~i da kad Nadum si|e na materijalnu ravan da su onda te{ko}e
veoma velike?
[ri Aurobindo: Da. Tamo ~ak ni ja ne znam ishod. Iznutra sam dobio
indikaciju koja ka`e da }e to da bude. Pa ipak ni ja sam ne znam kraj
svoje avanture. Veoma su malobrojni u pro{losti sledili ovu jogu i niko
nije savladao materijalnu ravan. Eto za{to je to avantura u Nepoznato.
^ovek mora da ima veru i da donese ispravan izbor.
*
Uve~e se [ri Aurobindo osvrnuo na ovog novog sadaku, rekav{i:
“Njegovo vitalno bi}e ima ne{to snage i tako|e postoji izvestan
psihi~ki kapacitet u njemu. Ali njegov intelekt nije fin i suptilan i
elasti~an. Ima mo`da intelektualnu ta{tinu i ose}aj samodovoljnosti
koji mogu da budu velika prepreka u ovoj jogi.
Zatra`eno je od njega da praktikuje uvodni korak razdvajanja
Puru{e i Prakriti – svedo~kog sopstva i aktivne prirode.”
27.12.1923.
Isti Sadaka je opet imao razgovor sa [ri Aurobindom pre svog odlaska.
[ri Aurobindo: Da li ima{ ne{to da mi ka`e{?
Sadaka: Po~eo sam da praktikujem jogu na na~in na koji si zatra`io
od mene. Nalazim da mi je ba{ po ukusu i od koristi.
[ri Aurobindo: Mora{ da nastavi{ s njom. Ono {to generalno poznaje{
kao svoje sopstvo je samo povr{insko bi}e i njegovi povr{inski radovi.
Ono o ~emu ~ovek misli kao o “sebi” je samo kretnja u prirodi –
kretnja u univerzalnom umu, univerzalnom `ivotu i univerzalnoj
Materiji. Ono {to mora{ da uradi{ je da se razdvoji{, ili bolje re}i
odve`e{, od kretnji Prirode. Onda }e{ na}i da ne samo {to posmatra{
univerzalnu delatnost Prirode, ve} i pristaje{ na nju.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
37
Kretnja posmatranja koja se odvija u tebi nije razdvajanje od
istinskog Puru{e, ve} od Umnog Puru{e. Kao Puru{a mo`e{ ne samo da
posmatra{ kao saksi – svedok – ve} da dela{ kao davalac odobrenja –
anumanta. Mo`e{ da zaustavi{ kretnju Prirode koja se de{ava u tebi.
Sadaka: Da. Na{ao sam da mogu da kontroli{em svoju misao ili ma{tu
pukom silom volje.
[ri Aurobindo: Ne sme{ da potiskuje{ prirodnu kretnju. To bi samo
zna~ilo da bi ona ostala tamo, ili bi oti{la dublje u Prakriti – prirodu –
a onda opet digla glavu u nekoj zgodnoj prilici. Ono {to mora{ da
radi{ je da odbaci{ kretnju, da je izbaci{ iz svoje prirode. To mo`e{ da
radi{ odvezuju}i se sve vi{e i vi{e od svih kretnji.
Sadaka: Gde je sedi{te Puru{e?
[ri Aurobindo: Iznad glave je istisnko sedi{te Puru{e.
Sadaka: Treba li da lociram psiholo{ke funkcije u razli~itim centrima
tela?
[ri Aurobindo: Da, joga zna~i postajanje sve svesniji, ~ak kretnje
ispodsvesnog sopstva moraju da se osete i do`ive. Centar vizije – i
volje – je izme|u obrva. Centar psihi~kog bi}a je u srcu – ne u
emocionalnom, ve} iza njega. Vitalno bi}e je usredi{teno u pupku. Sve
ovo nije prava Du{a – to je priroda. Du{a je dublje unutra. Direktan
metod Nadumne joge bio bi da se zna ispodsvesno ili psihi~ko bi}e i da
se ono otvori Vi{oj Mo}i. Ali to je drasti~an metod, i ako Adar nije ~ist
onda bi to dovelo do me{avine Istine i la`nosti, onoga {to dolazi
Odozgo i onoga {to dolazi odozdo, a takvo stanje je opasno u izvesnim
slu~ajevima. Nema potrebe da se lati{ tog metoda, ve} ove pripremne
prakse na koju druge joge gledaju kao na veoma visoku. To je zapravo
prvi su{tinski korak u Nadumnoj jogi.
Kad razdvoji{ Puru{u od Prakriti do`ivi{ izvesnu smirenost. Ta
smirenost je svest Puru{e koja posmatra delovanje Prakriti – prirode.
To je ono {to se zove Tihi Svedok. Ta smirenost se produbljuje kako se
sve vi{e odvezuje{ od Prakriti. Tako|e ose}a{ da je {iroka, da je to
Gospod. Mo`e da zaustavi bilo koju kretnju prirode, mada njena volja
mo`da uop{te ne}e biti smesta delotvorna; nakon nekog vremena
mora da preovlada. Da bi prona{ao ovu svest Puru{e mora{ da odbaci{
sve u ni`oj prirodi, tj. `elje, ose}anja i umne ideje.
Sadaka: Zar ne bi trebalo da imamo `elju da radimo jogu?
[ri Aurobindo: Ne.
Sadaka: Kako mo`emo onda da radimo jogu?
38
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Morate da imate volju za time: volja i `elja su dve
razli~ite stvari. Morate da razlu~ite izme|u istinskih i la`nih kretnji u
prirodi i da date svoj pristanak istinskim.
Sadaka: Moramo da koristimo svoj Budi – intelekt – za razlu~ivanje
istinskog od la`nog.
[ri Aurobindo: Nije Budi ili razumevanje ono ~ime opa`ate ove stvari
– to se radi unutra{njim opa`anjem ili vizijom. Nije intelekt taj koji
vidi, ve} ne{to vi{e. Vi{i Um je taj u kome se de{ava to unutra{nje
opa`anje, intuicija itd.
Sve istinsko znanje je poistove}enjem, nije uop{te putem
intelektualnog razuma. Mo`ete da stavite znanje u intelektualnu
formu Budijem ili intelektom, ali znanje je u su{tini putem
poistove}enja. Ljutnju znate bivaju}i jedno s njom, mada mo`ete da se
odve`ete i da je vidite kao ne{to {to se de{ava u vama. Svo znanje je
takvo.
Razlu~ivanje stoga nije racionalno, ve} automatsko putem
unutra{njeg opa`anja. Tako|e postoji sposobnost koja se zove
otkrovenje koja predstavlja Istinu u smislu figura; tako|e postoji
nadahnu}e koje se ~uje kao glas bilo u umu ili u srcu. ^ak je i ovo
veoma te{ka praksa. ^ovek mora da bude na oprezu od ni`ih kretnji
kao {to su samodovoljnost, ta{tina itd, i da ih odbaci.
Sadaka: @elim da znam {ta bi trebalo da bude na~in mog porodi~nog
`ivota. Treba li da se pridr`avam Brama~arje, celibata?
[ri Aurobindo: Mi ne donosimo pravila u ovoj jogi. Naravno, kad bi
sledio direktnu Nadumnu jogu onda bi to bilo obavezno. Ali ~ak i u
pripremnoj jogi bolje je ako mo`e{ da se prid`ava{ Brama~arje. Mora{
da raste{ iz ljudskosti u ne{to vi{e, i tako mora{ da umakne{ sa
`ivotinjske ravni. U Nadumnoj jogi ni u kakve ni`e kretnje se ne bi
trebalo upu{tati sa ni`e ta~ke.
Sadaka: Dakle, bolje je pridr`avati se Brama~arje?
[ri Aurobindo: Da, ako mo`e{ da je se pridr`ava{, bolje je, mada
~ovek ne donosi kruto pravilo u vezi toga. Ima tri stvari u vitalnoj
prirodi koje su veoma velike prepreke u jogi – ima mnogo drugih
pored njih, ali one su od manjeg zna~aja. 1. Po`uda. 2. Ponos i Ta{tina
– “Ja sam veliki Sadaka” itd. 3. Ambicija za uspehom ili pohlepa za
novcem.
Sadaka: @elim da znam kako }u da primim duhovnu pomo} od tebe?
[ri Aurobindo: To zavisi od tvoje vere i iskrenosti.
Sadaka: Ali da pretpostavimo da nisam ovde i da boravim u svom
mestu i da nai|em na neku te{ko}u, kako }u onda da primim tvoju
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
39
pomo}?
[ri Aurobindo: Mora{ da se odve`e{ od prepreke i da je posmatra{, a
onda mora{ da zove{ dole pomo} Odozgo. Mo`e{ uvek da primi{ moju
pomo} ~im se odnos uspostavi. ^ovek nije sveden na fizi~ko telo.
Prava Du{a nema maltene nikakve veze sa fizi~kim ~ovekom. Nije
neophodno za mene da ti dam svoju misao, ispodsvesno sopstvo mo`e
da da neophodnu pomo} ~ak da misaoni um ne zna ni{ta o tome.
Sadaka: Dakle, mogu da se vratim u svoje mesto?
[ri Aurobindo: Nastavi da pi{e{ o svojim iskustvima i svom napretku.
3.1.1924.
Ragunat P. Takar, Bramin iz Virpura kraj Ra|kota, je do{ao da vidi [ri
Aurobinda. Bio je do nekog sveca u Rupalu (kraj Kalola), praktikovao
Rad`ajogu, tako|e i ne{to Hatajoge i upoznao Naturam [armu u
Katiavadu. (Sastanak je bio 3. januara 1924.)
[ri Aurobindo: Koji je cilj joge koju `elite da radite, {to }e re}i, {ta
o~ekujete od ove joge?
Ragunat: Vrttinirodha – “kontrola talasa i vibracija svesti” i da budem
jedno sa Bogom.
[ri Aurobindo: To je cilj Rad`ajoge i treba da odete kod Rad`ajogi
Gurua.
Ragunat: Do{ao sam da krenem bilo kojom stazom na koju biste
mogli da uka`ete. Oduvek sam imao ideju da }u ne{to dobiti od vas.
Spreman sam da u~inim ono {to mi ka`ete.
[ri Aurobindo: Va{i sistemi vitala i fizi~kog su veoma slabi, a ova joga
postavlja veoma jake zahteve. U ovoj jogi ne be`imo od te{ko}a. Tako
da su one sve koncentrisane protiv sadake. Stoga, ~ovek mora da bude
veoma jak da se uspe{no izbori sa silama.
Ragunat: Uradio bih ono {to zatra`ite od mene da uradim.
[ri Aurobindo: Razmotri}u stvar i obavesti}u vas.
U me|uvremenu je [ri Aurobindu skrenuta pa`nja da je ovaj
~ovek poku{ao da radi Hatajogu bez Gurua i da je po~eo sa Ke~ari
Mudrom, Tratakom i Udijanom, pra}enim Kapalbati Pranajamom
[nazivi raznih ve`bi i tehnika hatajoge, prim. prev.] i na kraju zavr{io
tako {to se razboleo. Ragunat je sve vreme mislio da je [ri Aurobindo
veliki Hatajogi, zato {to je meditirao otvorenih o~iju i bio u stanju da
radi Utapanu, levitaciju.
U~enik: Ragunat ka`e da se odlu~io.
40
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Da, ali ja se nisam odlu~io.
U~enik: U Ke~ari Mudri ni`a veza jezika treba da se prese~e.
[ri Aurobindo: Mislim da su Ke{avananda i ^andod tako|e oslobodili
svoj jezik presekav{i je za Ke~ari.
U~enik: [ta je, napokon, rezultat Ke~ari Mudre?
[ri Aurobindo: Verujem da vodi do neke vrste transa koja bi mogla
dati izvesnu Anandu.
U~enik: Ideja izgleda da je zakovrnuti oslobo|enim jezikom kako bi
zatvorio prolaz za disanje. Dve nozdrve se zovu Ida i Pingala struje
Prane. Tre}a je Su{umna na kruni glave. Kad se ove dve zaustave,
izvr}u}i jezik i blokiraju}i prolaz disanja, onda Su{umna po~inje da
funkcioni{e. Teorija je da Nektar – Amrita – kaplje iz Su{umne ~ak i
sad, ali po{to ga jezik ne oku{a ~ovek ne u`iva u nektaru. Tako|e
postoji tradicija da je u Ke~ari Mudri ~ovek u stanju da leti.
[ri Aurobindo: Samo daje neku vrstu transa i Anandu koja iz toga
proisti~e: ne znam {ta jo{ daje.
U~enik: A Trataka?
[ri Aurobindo: Ona samo ra{~i{}ava vid i kona~no vodi do suptilnog
vida izme|u obrva. Ne mislim da ima bilo koje druge vajde od nje.
[ri Aurobindo je 6. januara dao svoju kona~nu odluku u vezi Ragunat
P. Takara.
[ri Aurobindo: On ima svoje sopstvene ideje i ako `eli da radi
Rad`ajogu mora da ode kod nekog Rad`ajogi Gurua. Za ovu jogu
njegov um mora da pro|e kroz radikalnu promenu. Ne dolazi u obzir
za sada da mu dam jogu. Ako `eli da se pripremi mo`e da ve`ba
razdvajanje Puru{e i Prakriti.
1.1.1924
Dva brata tamilca, od kojih je jedan bio advokat, hteli su da se
upoznaju sa [ri Aurobindom ovog jutra.
Tvrdili su da ih je tu doveo duh njihovog najstarijeg brata,
\agan Natana, koji je umro u Rangunu 1. decembra 1918. Doneli su
sa sobom tri sveske koje su sadr`avale njegova saop{tenja i ne{to
automatskog pisanja. Mla|i brat je bio medijum.
[ri Aurobindo je preleteo pogledom stranice knjige i rekao:
“Neki od odgovora su besmisleni. Definicija “genija” nema
nikakvog smisla.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
41
Ovaj ~ovek mora pre svega da se uveri da li je to njegov brat
koji komunicira sa njim. I drugo, kako zna da je ono {to duh pi{e ili
ka`e pod mojim nadahnu}em?
Generalno ono {to se de{ava u ovakvim slu~ajevima je da duh
ka`e samo stvar koja je prisutna u podsvesnom delu medijuma; duh
koji komunicira to zna i iznosi; ili ako neko pred plan{etom ima neku
misao u svom podsvesnom ili svesnom bi}u duh je iznese.
Naravno, duhovi mogu da delaju sami kroz medijume, ili oni
koji su preminuli ili oni koji `ive mogu da komuniciraju kroz njih. Ali
u tom slu~aju medijum mora da bude veoma mo}an i ~ist.”
Bra}a su `elela da se upoznaju sa [ri Aurobindom. Kada mu je
u~enik uputio zahtev [ri Aurobindo je rekao: “Ako mi dolaze zbog
duhovog vo|stva to onda nije dovoljna priprema za jogu.”
Izve{taj je bio da su videli [ri Aurobinda u snu kako je tra`io
od njih da mu do|u, uz vo|stvo duha njihovog pokojnog brata.
Dva brata su bila razo~arana kad nisu mogli da se sretnu sa [ri
Aurobindom. Preneto im je da zahtev za jogom ne treba da zavisi od
plan{ete za komunikaciju, on mora da do|e iz dubljeg izvora. I moraju
da prepuste procenu u vezi svoje podesnosti za jogu [ri Aurobindu.
[ri Aurobindo im je poslao slede}e uputstvo: “Mla|em bratu
koji je dozvolio sebi da bude medijum treba re}i da je veoma opasno
za njega da se petlja sa ovim svetom duhova bez odgovaraju}eg
znanja. Naro~ito je opasno za ljude koji sami nisu jaki.
On treba, nakon {to napusti tu praksu, da oja~a svoj um
Karma-jogom. To }e zahtevati od njega da napusti svoje `elje i svoj
ego. Mo`e da obavlja svoje delatnosti u duhu posve}enosti, nude}i ih
sve kao `rtvu Bogu. Mo`e tako da praktikuje posve}enje svih svojih
postupaka Bogu i da poku{a da Ga vidi u svim ljudima i u svim
de{avanjima. To bi bila njegova meditacija.
Za sada ne mo`e da se lati ove joge zato {to je ovo joga predaje
sebe u kojoj mora da se otvori vi{oj Mo}i. Ali kako se ranije ve}
otvarao drugim duhovima takvo pasivno stanje ne bi bilo dobro za
njega. Sve vrste duhova bi do{le i poku{ale da zaposednu njegovo
bi}e. Tako da nije bezbedno za njega da se lati ove joge, ne uzimaju}i
u obzir ostale stvari.”
3.1.1924 (Drugi razgovor)
Amritlal [et iz Saura{tre se video sa [ri Aurobindom ovog jutra na par
minuta.
42
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Amritlal: @elim da znam kako mogu da slabosti svoje prirode dr`im
dole. Ako lek zahteva da napustim rad koji obavljam, bojim se da moja
priroda to ne bi dopustila. Bolno sam svestan svojih sopstvenih
nedostataka.
[ri Aurobindo: Slabosti su prirodne ~oveku: u stvari, nikad nisam
upoznao osobu koja je savr{ena.
Amritlal: Ose}am se ushi}eno kad mi ljudi ukazuju po~ast.
[ri Aurobindo: Ako vam ljudi ukazuju po~ast vas se ne ti~e da
prihvatate po~ast. Morate da postanete ravnodu{ni prema njoj i da
nastavite da radite svoj posao.
Amritlal: Koji je na~in da uklonim ove slabosti?
[ri Aurobindo: Jedini na~in je da ih dr`ite dole nekom vrstom umne
kontrole ili oja~avaju}i svoju volju. Naravno, ne mo`ete da ih se
otarasite na taj na~in. Ali mo`ete da ih dr`ite dole, kako vam ne bi
zadavale muke.
Moj na~in bavljenja njima je sasvim druga~iji. Ono o ~emu se
govori kao o obuzdavanju ili kontroli je uvek moralna kontrola. Sva
takva re{enja su umna, dok bih se ja njima pozabavio duhovno. Taj
metod je sasvim druga~iji.
Neki posetioci iz Kokanada Kongresa su do{li u Pondi~eri i
prema francuskom zakonu C.I.D. policija, koja obi~no nadgleda kapiju
A{rama, je zatra`ila od njih da se predstave. Masa je bila velika i,
budu}i da su tek sve`e pristigli iz kongresa, nisu bili raspolo`eni da se
pot~ine zahtevu francuskog zakona. Tako da je krenula ka moru, i
jedan ili dvojica Sadaka tako|e sa njima. Francuska policija u
uniformama je pri{la ovim posetiocima i zatra`ila od njih da po|u u
policijsku stanicu da se predstave.
Do{lo je do rasprave i ne{to ko{kanja i posetioci su hteli da
iznesu ovu stvar na sud. Ovo bi bacilo senku na A{ram, po{to su
posetioci do{li u njega i tako|e po{to su se neke Sadake kretale sa
njima. Po{to se ovo ticalo A{rama, informacija je preneta [ri
Aurobindu. Isprva je poslao re~ da: “ne treba produ`iti ni sa kakvim
slu~ajem, a stvari moraju da se srede sa policijskim komesarem”.
Ali posetioci – neki od njih u svakom slu~aju – su `eleli da
naprave slu~aj. Ova informacija je tako|e poslata [ri Aurobindu.
Generalno, on nije izlazio izme|u 1 i 4.30 popodne. Ali po{to je stvar
bila hitna, si{ao je u 3 sata i rekao: “U vezi ~ega je sav ovaj problem?
Boravim ovde toliko dugo i imam svoj sopstveni status kod francuske
vlade. Ne samo {to su mi dali za{titu, ve} su me i tretirali sa velikom
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
43
ljubazno{}u. Ako posetioci `ele da prave slu~aj, to je njihovo
sopstveno gledi{te, ali ja ne `elim da pravim nikakav slu~aj. Na{ posao
je sa zvani~nicima, a ne sa policajcem. Ako imamo bilo {ta da ka`emo,
moramo da odemo i da obavestimo oficira, a ne da razgovaramo sa
policajcem. Besmisleno je za mene da mislim o odlasku na sud. Ja ne
samo da sam nesaradnik, ja sam neprijatelj Britanskog Carstva. Ako
posetioci, koji su nesaradnici, `ele da prave slu~aj to je njihova stvar.”
Onda je uputio dvojicu u~enika da odu do policijskog
komesara i da se raspitaju u vezi ove stvari i da razjasne polo`aj
A{rama govore}i: “Mi ne pozivamo posetioce; tako da je stvar policije
da se njima pozabavi. Ali niko od `itelja A{rama ne treba da se tretira
na isti taj na~in.”
Narednog dana je objasnio:
“To je poku{aj, jo{ jednom, da se probije kroz tihu atmosferu
koju sam uspeo da stvorim ovde sa velikom te{ko}om. Sile poku{avaju
da stvore staru politi~ku situaciju. Kad sam prvi put do{ao ovamo bila
je veoma te{ka situacija. Sada je na{a veza sa Francuskom Vladom
~isto formalna, skoro matemati~ka.
Ovi posetioci donose toliko stvari sa sobom i mogu da bacaju
stvari na ljude ovde. Ne mislim da je to njihova gre{ka. Ali ~ovek mora
da ih dr`i odvojene.”
10.1.1924.
Mladi} iz Tinavelija, koji je znao Sanskrit, do{ao je ovog jutra i `eleo
da vidi [ri Aurobinda. Rekao je da je dobio nadahnu}e od Para [akti
da ode do [ri Aurobinda koji je Bagavan [Bo`anski, prim. prev.]. I{ao
je direktno uz stepeni{te nikog ne pitav{i kad je zaustavljen. ^inilo se
da je postio nekoliko dana; doneo je vo}e da ponudi [ri Aurobindu.
U~enik: Poput onog drugog ~oveka, da li da ovog po{aljem kod
Ramane Mahar{ija?
[ri Aurobindo: Ne}e, verovatno, i}i, zato {to Para [akti nije od njega
tra`ila da ide tamo. Vrlo nezgodna Para [akti! Zatra`ila je od njega da
do|e ovamo!
Ima samo dva na~ina. Jedan je da ga po{aljem kod X-a [jednog
od u~enika].
U~enik: Jedva da sam zavr{io sa Y-om.
[ri Aurobindo: (drugom u~eniku) Ali kad se ponovo pojavi sutra {ta
}e{ da mu ka`e{?
U~enik: Re}i }u mu da je nemogu}e da se vidi s tobom.
[ri Aurobindo: Po {ta je do{ao?
44
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Ka`e da je do{ao po Maha Mantru. Pitao sam ga da li je
spreman da uradi bilo {ta {to zatra`i{ od njega da uradi. Rekao je
“Da”. Onda sam mu rekao da bi ti mogao da zatra`i{ od njega da ide
nazad. Rekao je da bi, kad bi ti to od njega zatra`io. Ume da pri~a na
Sanskritu.
[ri Aurobindo: To zna~i da `eli da me vidi! Nemam vremena da
slu{am njegov Sanskrit.
16.1.1924.
^oveka koji je do{ao sa nadahnu}em od Para [akti napokon je
primio [ri Aurobindo koji je na{ao da su njegovo fizi~ko i vitalno bi}e
slabi, a da njegovom umu manjka diskrecija. Stoga je odlu~io da ga
po{alje nazad. “Ovi – fizi~ki, vitalni i umni – delovi su osnova; ukoliko
nema tla, nikakva struktura se ne mo`e podi}i na njemu.” rekao je.
*
Poslat je telegram kao odgovor Kri{na{a{iju sa molbom da ne
dolazi u Pondi~eri. (Kri{na{a{i, Sadaka iz ^itagonga, je pomerio
pame}u.) Drugi telegram je poslat u~eniku u Kalkutu da spre~i
Kri{na{a{ija da produ`i u Pondi~eri.
Sadr`aj pisma nekog advokata iz Varde – neki g. Rad`vade – je
pro~itan [ri Aurobindu. Pokazivalo je znake rastu}eg umnog
poreme}aja. @eleo je da postane jogi, pisac, a onda magistar ili doktor,
ako je mogu}e. @eleo je da pozajmi 3000 rupija ako bi mu [ri
Aurobindo obe}ao da }e da zavr{i kurs.
[ri Aurobindo: Koji kurs? Mislite kurs do ludila? @eli od mene da
zavr{im njegov kurs?
U~enik: Veoma je ~udno da postoji tendencija da se privla~e ludi ljudi
ovamo u ovom trenutku.
U~enik: Onaj Para-[akti ~ovek je davao svoju ode}u jedno po jedno
svakog dana po nekom!
[ri Aurobindo: Nadam se da se ne}e sutra pojaviti bez i~eg na sebi!
(smeh)
U~enik: To bi bio prizor za Bogove!
U~enik: Pre svega, bio bi prizor za tebe! (smeh) Ludilo svakako ima
neku privla~nost za Sadanu. Izbrojao sam osmoricu ludaka sa X-om iz
Bengala.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
45
[ri Aurobindo: Moram re}i da ja nisam uznapredovao do faze da ih
imam toliko! (smeh)
U~enik: Postoji predlog da tamo gde postoji centar Sadane treba da
bude, odmah pored, bolnica – mislim, ludnica! (smeh)
[ri Aurobindo: Nije lo{a ideja. Mo`e{ da je poveri{ na{em X-u.
U~enik: Bojim se da bi od nekoga moglo da se zatra`i da se stara o
meni! (smeh)
Tema se onda promenila. Nakon nekog vremena –
[ri Aurobindo: Da li ste videli novine danas? Dr. P. C. Rej je
zaklju~no dokazao da je ^arka ekonomski isplativa.
U~enik: Je li to zato {to izve{taj ka`e da su je se nemci latili?
[ri Aurobindo: Ne, ne. Dokazao je da ^arkom ~ovek mo`e da zaradi
~etiri rupije godi{nje ili mo`da mese~no, ne se}am se! (smeh)
U~enik: ^ak i radnici kojima se najvi{e veruje u Kadiju su morali da
priznaju da ^arka ne mo`e da stoji kao samostalna industrija sa
ekonomske ta~ke gledi{ta.
[ri Aurobindo: Izleda mi kao vrhunac neprakti~nosti.
U~enik: Savremena Revija i druge novine se `ale da fino svileno
tkanje i rad sa zlatnom ~ipkom i druge fine rukotvorine trpe zbog
insistiranja na Kadiju, dok napolju napravljena imitacija Kadija dolazi
u Indiju nesmetano! Zanatlije Patana, Surata, Paitana itd. su bez
tr`i{ta za svoje fine proizvode!
[ri Aurobindo: Na~in na koji oni idu dalje mogao bi potpuno da uni{ti
~ak i ono malo fine umetni~ke vrednosti {to je ostalo u zemlji.
U~enik: Drugi pokret da se spre~i da se mleko iz sela prodaje
mlekarama je tako|e veoma nepravedan prema seljaku. Poga|a ga
ekonomski zato {to mlekare pla}aju ve}u cenu za mleko. Veoma je
nekorektno zahtevati od seljaka da ne prodaje svoje mleko i da ne
dobija vi{u cenu.
[ri Aurobindo: Stanovi{te ovih radnika izgleda da je to da po{to smo
siroma{ni, hajde da postanemo jo{ siroma{niji i da pomremo.
Razgovor je onda skrenuo na tragediju sa pucnjavom u Kalkuti.
Mladi bengalac je ustrelio g. Deja, pobrkav{i ga sa g. Tagartom, {efom
policije u Bengalu.
46
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Bilo bi bolje da se mladi} ubio smesta nakon {to je pucao, pa
bi bar imao zadovoljstvo da misli da je ubio Tagarta! Sad }e, mo`da,
biti preba~en do`ivotno i zna}e da nije ubio Tagarta.
[ri Aurobindo: Po zakonu mora da bude obe{en. Onda }e biti silno
razo~aran na nebu, ako ne na|e Tagarta tamo! (smeh)
U~enik: Mora}e da se vrati da povede Tagarta sa sobom na nebo.
[ri Aurobindo: Do tada bi Tagart mogao da ode ~ak i u suprotnom
smeru.
9.2.1924.
Mahatma Gandi je imao razgovor sa Dilip Kumar Rojem u Puni.
Glavna tema o kojoj se razgovaralo je bila “umetnost”. Tokom
razgovora Mahatma|i je rekao da je on li~no umetnik, da je “askeza
najvi{a umetnost”. Izrazio je gledi{te da je odr`avao zidove A{rama
gole bez ikakvih slika zato {to je verovao da su zidovi namenjeni za
za{titu, a ne za slikarstvo. Tvrdio je da nijedna umetnost ne mo`e da
bude ve}a od Prirodine – @ivot je najve}a umetnost, itd.
U~enik: Da li si ~itao Gandi|ijevo gledi{te o umetnosti?
[ri Aurobindo: Ne. Nisam. [ta ka`e?
U~enik: Rekao je Dilipu da je askeza najvi{a umetnost i da nijedna
umetnost ne mo`e biti ve}a od Prirodine.
U~enik: Pogledao je u nebo oki}eno zvezdama u tihoj no}i i ne nalazi
nikakvu umetnost ve}u od te.
[ri Aurobindo: Da, to je stara ideja – verujem Tolstojevska – da je
Prirodina najve}a umetnost.
U~enik: Mo`e biti da ose}a neke obzire u vezi svojih kvalifikacija po
pitanju umetnosti, jer ka`e: “Moji prijatelji se sme{e kad ka`em da
sam umetnik.” On tvrdi da je Kadi umetni~ka.
[ri Aurobindo: Bila bi sasvim druga~ija stvar kad bi rekao: “Kadi se
mo`e na~initi umetni~kom.” Takva kakva jeste, niko ne mo`e re}i da
je umetni~ka.
U~enik: Za{to da ne? Ponekad se poredi sa biserno belom po svojoj
boji. Postoji pe~at individualnog na njoj – dok je fabri~ka ode}a
mehani~ki uniforma.
[ri Aurobindo: Ali niko ne ka`e da je fabri~ka ode}a umetni~ka.
U~enik: Kadi je oli~enje ~istote!
[ri Aurobindo: Uvek je znak slabog uma kad ~ovek poku{a da
kombinuje stvari koje racionalno ne mogu da se sastave kao {to su
~istota, svara|, politika, religija itd. sa Kadijem! Niko se ne buni da se
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
47
Kadi koristi po svojim zaslugama. Za{to je ne koristiti kao takvu? Za{to
unositi muziku, religiju, svara| itd. u nju.
U~enik: U danima agitacije za Kilafat govorili su: “Svara| je Kilafat”
(ozna~avaju}i time poistove}enje agitacije za Kilafat sa borbom za
svara|); “Kilafat je krava” (zato {to kravu, oli~enje Hinduizma, treba
da {tite muslimani!); a mi smo govorili “Da, Svara| je krava!” (smeh).
3.8.1924.
Razgovor koji se ti~e uputstava za Sadanu sa jednim u~enikom.
U~enik: Koja je razlika izme|u ~istog uma i vitalnog uma?
[ri Aurobindo: ^ist um naprosto prosu|uje ili posmatra, ure|uje i
prihvata Istinu, dok vitalni ili dinami~ni um dela. ^ist um ne dela na
takav na~in.
U~enik: Za{to se prisustvo vi{e Mo}i ne ose}a u vitalnom bi}u?
[ri Aurobindo: Zato {to fiziko-vitalno nije jo{ potpuno zaposela vi{a
Mo}. Fiziko-vitalno je veoma debeo sloj i kad ga odradite jednom on
opet prekrije vitalno bi}e i, za to vreme, poku{ava da izgleda kao cela
kretnja u vitalu.
U~enik: Kako znati da li se kretnja de{ava u vitalnom umu ili u
fizi~kom umu?
[ri Aurobindo: Mo`ete uvek da znate po ovom testu: ako stalno
ponavlja skoro mehani~ki jednu te istu stvar bez da stvara bilo koju
novu kretnju, onda je u fizi~kom umu.
Ako je kretnja ukorenjena u fizi~kom umu najbolja stvar je ne
pridavati joj nikakav zna~aj. Fizi~ko je veoma tvrdoglavo; dok je
kretnja koja se de{ava u vitalnom ili umnom veoma suptilna i stvara
nove oblike. Ove te{ko}e istrajavaju do samog kraja. Morate jasno da
razlu~ite izme|u razli~itih kretnji u ni`em bi}u. Ne `elimo da
izostavimo u svojoj jogi ni obi~ne i ~ak tri~ave stvari.”
4.8.1924.
Jutarnji razgovor o Sadani:
U~enik: Koja je razlika izme|u vitalnog uma i umne volje?
[ri Aurobindo: Vitalni um je prvo impuls, a potom misao. On je,
mo`ete re}i, prvo sila, a potom misao. Na primer, `elja – ako je li{ena
li~nog elementa – je impuls ili sila koja izlazi ili poku{ava da se
ostvari.
48
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Dok je umna volja volja povezana sa mi{lju. To je prvenstveno
misaona sila. Svaka misao ima svoju volju. ^ak i u Nadumu mo`e da
postoji razlika: postoji ponekad sila koja poku{ava da se ostvari dok
ponekad postoji znanje koje poku{ava da bude delotvorno, mada je
kao prvo to znanje, a kao drugo sila. U najvi{em Nadumu ovo dvoje su
jedno: Istina i Sila, znanje i volja – oboje su istovremeni i delotvorni.
Sadaka mora da u~ini smirenost i ujedna~enost apsolutno
sigurnim, tako da bilo {ta da se desi unutra{nja nevezanost i
ujedna~enost ne mogu da se prekinu.
17.8.1924.
Haribai Amina sam pitao u vezi njegovog razgovora sa Mahatma
Gandijem koji se ticao [ri Aurobinda i Pondi~eri A{rama.
Haribai: Oti{ao sam da ga vidim u Puni, ali nisam tada razgovarao sa
njim o Pondi~eriju. Ali kada je boravio u \uhu oti{ao sam da ga vidim
i onda me je pitao da li sam posetio Pondi~eri. Rekao sam: “Da.”
Gandi: Da li si uzeo jogu od [ri Aurobinda?
Haribai: Da.
Gandi: Da li je cela tvoja porodica uzela jogu?
Haribai: Ne. Ali ja sam uzeo jogu, i Ka{ibai boravi tamo, njegov sin
Mahe{ je uzeo jogu, a Baktibenu su data uputstva za Bakti jogu.
Gandi: Koji je metod joge? Kako meditirate? Da li meditirate na sliku
ili praktikujete Pranajamu, Djanu i Daranu?
Haribai: To je meditacija, ali po sasvim razli~itom metodu.
Gandi: Koliko ljudi boravi kod [ri Aurobinda?
Haribai: Dvadesetak.
Gandi: Da li su iz razli~itih delova Indije?
Haribai: Da, neki iz Bengala, neki iz Pand`aba, neki iz Behara,
Madrasa i Gu|arata.
Haribai: Oko pet.
Gandi: Ko su?
Haribai: Jedan je Purani, onda Ka{ibai, G.din i g.|a Punam~and i
^ampaklal.
Gandi: Kad [ri Aurobindo misli da iza|e?
Haribai: To ne znam, ali bi moglo potrajati dve ili tri godine da dovr{i
svoju Sadanu.
Gandi: Ali prvo je re~eno da }e iza}i 1920., onda je bilo 1922., a sada
ka`ete jo{ dve ili tri godine!
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
49
Haribai: Ja ne znam. Ali mislim da bi moglo da potraje dve ili tri
godine. Za{to ne odete u Pondi~eri i vidite se sa [ri Aurobindom?
Gandi: Poslao sam Devadasa tamo i nakon {to sam ~uo od njega
nemam `elju da se vidim s njim. Devadas mu je postavio izvesna
pitanja.
*
[ri Aurobinda su pitali u vezi tih Devadasovih pitanja.
[ri Aurobindo: Sve ~ega se se}am je da je pitao za moja gledi{ta o
nenasilju. Rekao sam mu: Pretpostavimo da do|e do invazije Indije od
strane Afganistanaca, kako }ete joj se suprotstaviti nenasiljem? To je
sve ~ega se se}am. Mislim da mi nije postavio nijedno drugo pitanje.
5.1.1925.
Lala La|pat Rai je do{ao sa Dr. Nihal~andom, Kri{na Dasom i
Puru{otamdas Tandonom da se sretnu sa [ri Aurobindom.
La|pat Rai i [ri Aurobindo su se na{li nasamo na oko 45
minuta; ostatak dru{tva je ~ekao napolju. Po njihovim licima kad su
iza{li izgledalo je da su se obojica slo`ili o mnogim ta~kama.
[ri Aurobindo se onda sreo sa ostalim ~lanovima krupe.
Okrenuo se Puru{otamadas Tandonu.
[ri Aurobindo: Kako idu stvari u Alahabadu?
P. T.: Poku{avamo da sprovedemo Mahatma|ijev program.
La|pat Rai: Da li stvarno poku{avate da ga sprovedete? (okre}u}i se
[ri Aurobindu) Poku{avaju da zauzmu lokalna tela.
P. T.: Ja nisam za za taj program, zato {to }e dovesti na kraju do
po`ude za mo}i, a onda }e se tako|e uvu}i i li~ne razlike i ljubomore.
Ne mo`emo, u tom slu~aju, da pravdamo visoke nade koje ljudi imaju
u vezi na{eg rada.
La|pat Rai: O~ekuju od vas da uvedete zlatno doba.
[ri Aurobindo: Ali za{to im dajete tako visoke nade?
La|pat Rai: U demokratskom dobu morate.
[ri Aurobindo: Za{to?
La|pat Rai: Ako `elite da dospete u rukovode}a tela morate da dajete
velika obe}anja; to je priroda demokratije!
[ri Aurobindo: ^emu onda uop{te demokratija? Po`uda za mo}i }e
uvek biti tu. Ne mo`ete je prevazi}i izbacuju}i sve pozicije mo}i; na{i
radnici moraju da se naviknu na nju. Moraju da nau~e da dr`e pozicije
za narod. Ova te{ko}a bi bila beskona~no ve}a kad dobijete Svara|.
50
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Ove stvari postoje ~ak i u Evropi. Evropljani su isti kao i mi. Samo {to
oni imaju disciplinu – koja nama nedostaje – i jak ose}aj nacionalne
~asti koji mi nemamo.
P. T.: Evropljani su nadmo}ni u odnosu na nas po ovom pitanju.
[ri Aurobindo: Ne mo`ete da spre~ite takve slabosti. Ono {to morate
da uradite je da stvorite tu disciplinu i taj ose}aj nacionalne ~asti kod
na{eg naroda.
Usput, kako vam se svi|a ^arka program?
P. T.: Jako mi se dopada i poku{avam da ga sprovedem u U. P.
[verovatno oblast Utar Prade{, prim. prev.]
[ri Aurobindo: Ne shvatam kako }e on da donese Svara|.
P. T.: U odsustvu boljeg programa, on disciplinuje ljude i tera ih da
urade ne{to za naciju. Iznosi na povr{inu ideju zajedni~ke akcije za
odre|eni cilj.
[ri Aurobindo: ^arka ima svoj sopstveni zna~aj, ali ne mo`e da
donese Svara|.
P. T.: Mogla bi ako ~ovek ostvari Bavu – ose}anje – koje je u pozadini
predenja.
[ri Aurobindo: Bojim se da ne mo`ete da dobijete tu Bavu – ose}anje
– od mene. Mo`ete samo da dobijete rad ^arke sa stra`arom nada
mnom. (smeh)
U~enik: Ali za{to samo ^arka? Za{to ne proizvodnja ulja? To je tako|e
zajedni~ka akcija.
P. T.: Da, znam da je Indija izgubila svoju nezavisnost ~ak i kad je
postojala ^arka, preslica. Ali kako nema drugog programa, mi je
sledimo.
[ri Aurobindo: Ono {to nam je potrebno nije tek spolja{nja akcija –
poput predenja – ve} disciplina i nacionalna ~ast.
La|pat Rai: Da, ono {to nam fali je ose}aj zajedni~kog interesa usred
sukobljavaju}ih interesa.
[ri Aurobindo: Upravo tako.
(Sastanak se zavr{io)
12.7.1925.
Razgovor sa V:
[ri Aurobindo: [ta je sa va{om sadanom?
V: Ide dobro.
[ri Aurobindo: “Dobro” zna~i?
V: Trenutno je tuplja nego {to je bila pre moje fizi~ke bolesti.
[ri Aurobindo: Koja je vrsta iskustva koje dobijate?
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
51
V: Isprva je Mo} radila na umnoj ravni. Sad radi na vitalu i ~ak ispod
vitalne ravni.
[ri Aurobindo: Kako znate da radi na vitalnoj ravni?
V: Kad um postane miran u stanju sam da vidim `elje i impulse itd. u
vitalu.
[ri Aurobindo: Kad imate mir koje stvari opa`ate kako ulaze u vas?
V: Postoje misli koje nastavljaju da dolaze ~ak kad postoji mir.
Ponekad se um poistoveti sa njima i kre}e se sa njima. Ponekad je u
stanju da ostane odvojen.
[ri Aurobindo: Da li ste do`iveli odvojeno postojanje vitalnog bi}a?
V: Da, jesam.
[ri Aurobindo: Kako ste znali da je to vitalno bi}e?
V: Zato {to sam u stanju da vidim `elje i impulse koji ulaze u njega.
[ri Aurobindo: To mo`ete da vidite ~ak i umom; da li ste do`iveli
postojanje vitalnog bi}a odvojeno od uma?
V: Da, sedam ili osam puta sam imao iskustvo svog odvojenog vitalnog
tela (omota~a). I osetio sam njegovo postojanje sasvim odvojeno od
uma. Ponekad je to vitalno telo tako|e izlazilo.
[ri Aurobindo: Koliko je mir si{ao u vas?
V: Si{ao je dole do pupka.
[ri Aurobindo: Zar ga ne ose}ate kako silazi dalje dole?
V: Ponekad si|e dole do prstiju na nogama. (Nakon pauze) Kako da
nastavim sada u svojoj sadani?
[ri Aurobindo: Morate da radite dve stvari tokom svog boravka ovde:
1. Mir koji ose}ate u umu mora da bude stalan i trajan, i treba da
ose}ate sebe odvojenog od svih misli, ideja i sugestija koje bi mogle da
pro|u kroz va{ um. To }e re}i, treba da imate stalno iskustvo Puru{a
Svesti. Ova osnova mira mora da bude tu bilo da meditirate ili ne.
2. Treba da imate te`nju da razdvojite svoje vitalno bi}e i da imate
iskustvo njega kao odvojenog entiteta, tako da vital mo`e da vidi
efekat drugih univerzalnih (vitalnih) sila na svoje sopstvo. Ima dve
stvari koje morate da poku{ate da uspostavite tokom svog boravka
ovde.
V: Da li nalazite u meni neki napredak?
[ri Aurobindo: Da, postoji.
V: Dokle se odigralo pro~i{}enje?
[ri Aurobindo: Ne postoji jedno zna~enje re~i “~istota”. Zavisi od toga
kako shvatate re~. Ali ono {to ja zovem su{tinska ~istota mo`e da se
dostigne ~ine}i osnovu mira ~vrstom i uspostavljaju}i celu svest ~vrsto
u Puru{i. Kad je ~ovek ~vrsto utvr|en u svesti Puru{e onda tako|e ima
52
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
osnovu za ~istotu zato {to je Puru{a “vazda ~ist”, Nitja [uda; nije mu
potrebna ~istota, on je po sebi ~ist. Kasnije ~istota koja preostaje da se
uspostavi je ona od Prakriti. ^im se ~ovek u~vrsti u svesti Puru{e,
Prakriti – priroda – automatski po~inje da se pro~i{}ava.
Razgovor:
21.9.1925. – Jutro
Narmada{anker B. Vjas, `itelj Lunavade, do{ao je ovamo pre nekoliko
dana i `eleo da uzme Jogu od [ri Aurobinda. On je odbio da mu da
Jogu rekav{i: “On ima neki prohtev, ali ne bih mu dao ovu Jogu.”
Fotografija je uzeta i pokazana [ri Aurobindu. Ostavila je
povoljan utisak i on je na{ao da bi psihi~ko bi}e moglo da se otvori –
mada je na{ao (o~itavaju}i fotografiju) da jedva da je bilo ikakvog
razvoja umnog bi}a, a da je fizi~ko bi}e isuvi{e slabo za ovu Jogu.
Video ga je sedam dana kasnije i rekao mu da ne mo`e da mu da ovu
Jogu: “Ovo je veoma te{ka Joga i ne postavlja ni{ta manje zahteva
Sadaki od starih metoda. Sve ima da se prepusti Mo}i koja je iznad
Uma. Ova Joga prihvata `ivot, ali to ne zna~i da prihvata neznanje
`ivota.”
Drugi put mu je bilo dopu{teno da vidi [ri Aurobinda 21.
septembra.
[ri Aurobindo: Ne mogu da vam dam svoju Jogu po{to ne nalazim
neophodnu sposobnost u va{oj prirodi. Ali, ako vam se svi|a, mogu da
vam dam ne{to {to bi moglo da vas pripremi za ovu Jogu.
Vjas: Vrlo dobro.
[ri Aurobindo: Da li ste sledili ikakvu religioznu praksu u svom
`ivotu?
Vjas: Radio sam samo Gajatri \apu nekoliko godina kad sam bio
mlad.
[ri Aurobindo: Da li znate zna~enje Gajatri Mantre?
Vjas: To je velika [akti – mo} – ali ne znam zna~enje.
[ri Aurobindo: Ona zna~i: “Biramo Svevi{nju Svetlost bo`anskog
Sunca; te`imo da podstakne na{e umove.”
Sunce je simbol bo`anske Svetlosti koja silazi, a Gajatri daje
izraz te`nji tra`e}i da ta bo`anska Svetlost do|e dole i da impuls svim
aktivnostima uma.
U ovoj Jogi, tako|e, `elimo da dovedemo to bo`ansko Sunce
da rukovodi ne samo umom ve} i vitalom i fizi~kim bi}em tako|e. To
je veoma razli~it napor. Ne mogu svi da podnesu Svetlost Sunca kad
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
53
si|e. Gajatri bira Bo`ansku Svetlost Istine tra`e}i od nje da do|e dole i
da rukovodi umom. Sposobnost da se podnese Svetlost je ono {to ~ini
podesnost za ovu Jogu.
Mo`ete da meditirate na ovu Mantru, dr`e}i na umu smisao, i
mo`ete da te`ite tako|e da postanete podesni za ovu Jogu. Kad ste u
stanju da fiksirate svoj um mo`ete da se setite bilo kojeg od oblika
Bo`anstva. Mo`ete da se molite svome I{ta-Devati [odabranom
Bo`anstvu, prim. prev.] da vas u~ini podesnim za ovu Jogu i da mo`e
da do|e i radi u vama.
Zbilja govore}i, ovu Jogu ne radi mo} ~oveka; nju radi
Bo`anska Mo} i tako Ona mo`e da dovede do bilo kakve promene u
sposobnosti Sadake.
Treba da usmerite te`nju ka Svevi{njem. Kad budete uspeli u
tome, treba da posmatrate sve svoje unutra{nje aktivnosti i da vidite
{ta su one. Ovu smirenost morate da nastavite da produbljujete toliko
da mo`ete da se osetite u}utani, {iroki, veliki u svesti. Ako budete
mogli da uspostavite ovu smirenost mo}i }ete da radite ovu Jogu.
Smirenost mora da postane duboka i tako ustaljena da ~ak kad
radite obi~an posao treba da je ose}ate unutar sebe i da vidite
aktivnost kao ne{to sasvim odvojeno od sebe.
Treba da imate utvr|eno vreme za meditaciju i morate da
budete redovni u njenom obavljanju. Mo`ete da pi{ete o svom
iskustvu s vremena na vreme.
54
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
O knjigama
Bele{ka:
Nakon 1910. kad je [ri Aurobindo bio zaokupljen Sadanom pro~itao je
vrlo malo knjiga. Ali je bio u kontaktu sa svetom kroz novine i
~asopise. Pored toga, u~enici koji su `iveli u A{ramu od 1923. imali su
obi~aj da ~itaju knjige i iznosili su neke od ideja i mi{ljenja iz knjiga
pred [ri Aurobindovu pa`nju u ve~ernjim razgovorima. Ovde bi moglo
biti neophodno samo izjaviti da su inicijativu u ovim razgovorima
veoma ~esto uzimali u~enici i da ovi razgovori nisu potpuni pregledi
pomenutih knjiga. Na}i }e se da su interesantni tako {to razotkrivaju
izvesnu stranu [ri Aurobindove li~nosti – onu u kojoj je slobodno
govorio u~enicima sa kojima je bio blizak.
12.9.1923.
U~enik: “Zvezda Utkala” (Utkal Star) je napisala ~lanak 15. avgusta i
pisac isti~e odsustvo islamske kulture u velikoj sintezi koju si napravio.
Verujem da je “Savremena Revija” (Modern Review) istakla isto.
[ri Aurobindo: Muhamedanska ili islamska kultura jedva da je dala
i{ta svetu za {ta bi se moglo re}i da je od fundamentalnog zna~aja i
tipi~no njeno. Islamska kultura je uglavnom pozajmljena od drugih.
Njihova matematika i astronomija i drugi predmeti su izvu~eni iz
Indije i Gr~ke. Ta~no je da su oni dali nekim od ovih stvari novi obrt.
Ali nisu stvorili mnogo. Njihova filozofija i njihova religija su veoma
jednostavne, a ono {to zovu Sufizam je u velikoj meri rezultat gnostika
koji su `iveli u Persiji i on je logi~an ishod te {kole misli koja je u
velikoj meri dotaknuta Vedantom.
Ja sam, me|utim, pomenuo da je islamska kultura doprinela
indo-saracenskoj arhitekturi indijske kulture. Ne mislim da je uradila
bilo {ta vi{e u Indiji od kulturne vrednosti. Dala je neke nove oblike
slikarstvu i poeziji. Njene politi~ke institucije su uvek bile poluvarvarske.
9.2.1924.
“Jevan|elje Svade{a”, D. B. Kalelkar (Gospel of Swadeshi, D. B.
Kalelkar)
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
55
(Avatar Svade{a i Kalelkarovo tuma~enje Svade{a su bili tema
razgovora.)
[ri Aurobindo: Po njegovom gledi{tu, ~ak ovo “jevan|elje Svade{a” je
nepotrebno. Svako mora da stvara {ta `eli i, u najboljem slu~aju, da
obavesti svog suseda; ~ak ni to ~ovek koji se pridr`ava striktnog
svade{a ne bi radio i ne bi trebalo da radi!
D: Imao sam jednom priliku da pitam Mahatma|ija u vezi njegovog
kori{}enja `eleznice, {tampe, automobila, telegrafa: “Kako se to sve
uklapa u va{e suprotstavljanje ma{ineriji?”
[ri Aurobindo: [ta je rekao?
D: Rekao je: “Koristim ma{inu da se borim sa ma{inom, kao {to
uklanjamo trn trnom.”
[ri Aurobindo: Vidim. Tako ka`u mirotvorci; oni vode rat kako bi
okon~ali rat! (smeh)
24.4.1924.
“Vid bez o~iju” od Dr. @il Romena (Eyeless Sight, Dr. Jules Romains)
Dr. @il Romen je prikazao u Parizu da je osoba sa o~ima
zatvorenim testom od bra{na bila u stanju da vidi ne koriste}i organ
vida. Knjiga tvrdi da postoje ~etiri centra vida u telu preko i iznad
o~iju.
1. ^elo i nos za vi|enje boja.
2. Dojka.
3. Potiljak.
4. Vrhovi prstiju na rukama.
^ini se iz opisa da ~ovek ne vidi smesta ve} po~inje da vidi
nakon nekog vremena. Boja se bez gre{ke vidi nosom i obrazom. Pre
nego {to vid po~ne ~ovek vidi boje i svetla. Za male objekte vidi stvar
kako igra a onda se vid smesti na objekat.
[ri Aurobindo je iza{ao sa ise~kom iz novina o “Vidu bez
o~iju”. Dva ~lanka su napisana na tu temu. U prvom pisac, kako je to
[ri Aurobindo sro~io, “je bio mudro glup”. Okarakterisao je pojavu kao
iluziju ili usled samohipnoze itd. Drugi ~lanak, [ri Aurobindo re~e, je
bio bolji.
Nastavio je:
^estice u }elijama o kojima govori nisu centri vida. One su
op{ti centri ~ulnih funkcija i mogu se koristiti za bilo koju svrhu
~ulnog opa`anja. Sva ~ula su svuda. Drevni ljudi su znali ovu istinu.
^ovek mo`e da vidi od bilo gde u telu. Kod normalnog ljudskog bi}a
56
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
razli~ita ~ula postaju organizovana: na primer, oko za vi|enje. Ali sve
}elije su u stanju da budu svesne.
U~enik: Ali otkud pojava koju je demonstrirao Dr. @il Romen?
[ri Aurobindo: U njegovom slu~aju izgleda da je ili psihi~ka ili psihofizi~ka pojava; zato {to, na prvom mestu, morate da meditirate, a
drugo, doktor tvrdi da je vid svuda ukrug.
U~enik: Ali on zahteva da se kaput i ko{ulja uklone i da telo mora da
bude golo do struka. Ovaj vid bez o~iju, ka`e, mo`e da vidi po mraku,
ali ne po svetlu.
[ri Aurobindo: Sve ove ideje su usled Sanskara – utvr|enih utisaka.
Na primer, niste u stanju da vidite drugim delovima lica osim o~ima,
zato {to je to Sanskara.
U~enik: Ali njegov eksperiment nije uspeo u prisustvu nau~nika. A Dr.
Romen je to objasnio rekav{i da je atmosfera tamo bila neprijateljski
nastrojena prema njegovom radu. Uspeo je kad je probao ponovo u
ku}i Anatola Fransa.
[ri Aurobindo: To o~igledno pokazuje da je mo} koja radi ili psihi~ka
ili psiho-fizi~ka. Ova pojava je sasvim mogu}a. U svom detinjstvu
Majka je bila u stanju da vidi ~ak i u mraku i razvila je mo} vida
svuda. Ona je, ~ak i sada, u stanju da vidi od pozadi i ovaj op{ti vid
radi preciznije od fizi~kih o~iju. Radi najbolje kad su o~i zatvorene.
U~enik: Ja sam video Prof. B-a iza mog tela kad je odlazio. Ova mo},
tada sam osetio, mogla bi se razviti. Da li je ovo psihi~ki vid?
[ri Aurobindo: Psihi~ka vizija je izme|u obrva, ispred, iznad glave.
U stvari, ne samo {to su sva ~ula svuda u telu, ve} su ~ak izvan
tela. Mo`ete da osetite dodir dve razli~ite osobe i, ostaju}i na velikoj
distanci, znate kako mora da ga ose}aju.
U~enik: Da li bi sve ove mo}i do{le automatski nakon preobra`aja, ili
ima da ih razvije Sadaka?
[ri Aurobindo: Sve je tu, ali morate da organizujete ove stvari. U
mom slu~aju moram da razvijem svaku od njih. Mo} je tu i radi, ali
fizi~ko nema veru i tako mora da to odradi.
U~enik: Mo`e li se re}i da je ovaj na~in razvijanja svake mo}i deo
op{te borbe sa fizi~kim preprekama?
[ri Aurobindo: Da.
U~enik: Nije li opasno za male adare da poku{aju da se koncentri{u
na ove mo}i, po{to ih one mogu progutati?
[ri Aurobindo: Moglo bi da bude. Nikad ne mogu da shvatim taj glupi
strah od sticanja Sidija – okultnih mo}i – koji na{i ljudi imaju. Za{to bi
svako trebalo da bude duhovan? Oni koji `ele da steknu mo} moraju
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
57
da to urade. Mislim, ako je to jedina stvar koju mogu da urade u ovom
`ivotu, nek to urade. H mi je govorio istu stvar jutros. Na primer, ako
je ~ovek u stanju da pi{e dobru poeziju za{to bi se od njega o~ekivalo
da radi sve stvari u `ivotu? Nek se jedna stvar obavi dobro. Na taj
na~in se du{a razvija.
U~enik: Ali pretpostavimo da ga neka neprijateljska sila dohvati?
[ri Aurobindo: To nije bitno; ~ovek mora da iskoristi svoju priliku,
rizik uvek postoji. Du{a se razvija preduzimaju}i avanture i ~ak ~esto
se spoti~u}i. Pre toga se ne mo`ete nadati da osvojite krunu.
Dobro je imati izvesnu za{titu u po~etku i napredovati sa
duhovne strane. Ali ~ovek mora da rizikuje, odbaci ni`u stazu i da se
dr`i vi{e istine.
Pored toga, sve ove stvari su neophodne za bo`ansko
ispoljenje.
U~enik: Da li su ove stvari zbilja neophodne?
[ri Aurobindo: Jesu. U dru{tvu, u politici, zapravo na svakom polju
napretka je tako. Eto za{to je umerena politika glupava. Veruju da }e
ako idu postepeno da stignu do cilja, ali to nikad nije slu~aj. Idete do
izvesne mere, a onda ne{to do|e i obmota bi}e. Sve ono {to ste uradili
se skr{i i morate da po~nete opet iznova.
U~enik: Ali fizi~ko je naprosto idiotsko.
Drugi U~enik: Zato {to je tako, rad postaje zanimljiv.
[ri Aurobindo: Zanimljiv! Vital, mogli biste re}i, je zanimljiv. Ali
fizi~ko je krajnje idiotski glupo. Puno je Tamasa; `eli da ide dalje
svojim sopstvenim sporim procesom.
U~enik: Nova nau~na otkri}a na koja zapadnjaci nale}u }e im
zasigurno promeniti mentalitet.
[ri Aurobindo: Naravno; nakon otkri}a radijuma i teorije svetlosti
nauka je iza{la na vi{i stepenik. Sad jedva da se mo`e nazvati
materijalisti~kom.
U~enik: Pojava vida bez o~iju me podse}a na slu~aj ~oveka koji je
emitovao “plavu svetlost”. Nau~nici su bili zbunjeni i mislili su da su
bili hipnotisani da vide svetlost. Onda su izlo`ili fotografske plo~e i
otkrili da se svetlost emitovala.
[ri Aurobindo: (sme{e}i se) Sve ove pojave – vid bez o~iju, emitovanje
svetlosti ili ~udotvorna isceljenja – su psihi~ke i besmisleno je
poku{avati objasniti ih, a jo{ je besmislenije sumnjati u njih.
U~enik: Prijavljen je slu~aj misionara koji je izle~io slepog ~oveka, a
tako|e ~udotvorna izle~enja se prijavljuju iz grobnice Sv. Havijera u
Goi.
58
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Ove vrste pojava su veoma uobi~ajene ~ak i danas. U
Francuskoj u Notr Damu i u Lurdu, bogalji se le~e. Jedino, mo} koja
tamo radi dela veoma neredovno, neki postanu apsolutno izle~eni, dok
na neke ne uti~e. Ali svi oni koji `ele da vide i da se uvere mogu da ih
vide. Prijateljica Majke – jedna dama – je bila tako izle~ena. Ovaj rad
je usled prisustva neke psihi~ke mo}i. Nema granica njenim
sposobnostima. Postoje autenti~ni slu~ajevi ljudi koji posti`u takva
izle~enja, bez da su sami svesni psihi~ke sile koja radi kroz njih.
U~enik: Ramakri{na je ose}ao udarce zadate volu, i bilo je pruga od
bi~a na njegovom telu. Da li je ovo delovanje usled vrste pro{irenog
~ula o kojoj govori Dr. @il?
[ri Aurobindo: Da. Ta vrsta pri~e va`i za mnoge jogije. Ona je,
naravno, usled psihi~kog ose}aja – koji nije ograni~en na fizi~ko telo –
ali njen intenzitet je usled ne~eg drugog.
12.6.1924.
Bio je razgovor o pesmi koju je napisala g|a. Maud [arma, supruga
Takur Dut [arme. To je bila pesma na “stolici”.
[ri Aurobindo: Neke fraze koje je upotrebila su zbilja izuzetne. Ima
ne{to pesni~ke sposobnosti u njoj.
U~enik: Da li si ~itao Harin ^atopadjajinu “Seriju Svetaca” (Saints
Series, Chattopadhyaya) nedavno objavljenu?
[ri Aurobindo: ^itao sam njegove Pundalik i Mira Bai. Oblik drame
mu ne stoji. Krajnje je nedramati~na. Ne bi trebalo da se upu{ta u nju.
*
Bilo je pismo od G. V. Suba Raoa koje je sadr`avalo njegovu
prepisku sa Gandi|ijem, V. Hanumanta Raom iz Nelora i tako|e
njegovo pismo Dramondu. U prvom pismu Mahatma|i je rekao da je
imao po{tovanje za [ri Aurobindov intelekt i da je bio otvoren za
svetlost bilo odakle o Istini i nenasilju.
U drugom pismu je napisao Suba Rau da je Devadas video [ri
Aurobinda i da bi `eleo da sledi svoju sopstvenu svetlost.
Tako|e je pomenuo u ovom pismu da je znao o [ri Aurobindu
od Devadasa i C. R. Dasa.
23.8.1925.
“Jovanka Orleanka”, D`ord` Bernard [o (Joan of Arc, George Bernard
Shaw).
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
59
[ri Aurobindo: Ovi ljudi, ^esterton (Chesterton) i D`. B. [.,
poku{avaju da budu pametni po svaku cenu. ^ini se da D`. B. [. `eli
da unese ovde ideju evolucije.
(Nakon tri dana)
[ri Aurobindo: Zavr{io sam ~itanje Jovanke Orleanke. To uop{te nije
drama. Jovanka pri~a kao napadna nevaspitana seljanka, a ^arls VII
pri~a kao {kolski mangup, a svi ostali pri~aju kao Londonski de~aci iz
prodavnica osim kad govore o visokim temama, a tada govore kao [o.
Bilo je izvesne poezije u Jovankinom govoru, postupku itd. Ali ovde je
cela stvar izba~ena i umesto toga imate vulgarnu modernu prozu.
Kako biste pisali o tom dobu treba da znate o rimokatoli~koj
crkvi, feudalizu itd. Bernard [o ima svoja sopstvena gledi{ta na njih i
umesto da daje sliku tih vremena on je dao svoje sopstveno mi{ljenje o
njima.
4.12.1925.
Bio je ~lanak u “Sabarmatiju” koji je napisao Ki{orlal Ma{ruvala koji
ka`e: “Ma koliko da je jogi velik ne treba ni{ta da ka`e protiv
moralnosti.”
[ri Aurobindo: [ta on podrazumeva pod “moralno{}u”? Sve dok je
potrebno da budete vrli niste dostigli ~istu duhovnu visinu gde ne
morate da mislite da li je postupak moralan ili ne. Ovi ljudi brzopleto
zaklju~uju da kad od njih zatra`ite da se izdignu iznad moralnosti,
tra`ite od njih da potonu ispod dobra i zla. To uop{te nije slu~aj.
U~enik: Oni veruju da ~ovek mo`e da napreduje samo moralno{}u, tj.
ostaju}i moralan.
[ri Aurobindo: Niko to ne pori~e. Moralno{}u postajete ~ove~niji, ali
ne idete izvan ~ove~nosti. Moralnost je u~inila mnogo dobra ~oveku,
mo`da; tako|e je u~inila i mnogo {tete.
Pitanje je da li mo`ete da se izdignete do ne~eg iznad ~oveka
moralno{}u. Ta vrsta umnog ograni~enja nije povoljna za rast u Duh.
U~enik: Ali oni uvek brkaju moralnost sa duhovno{}u.
[ri Aurobindo: Kao hri{}ani za koje ne postoji razlika izme|u
moralnosti i duhovnosti. Na primer, uzmite ovaj post sad najavljen. To
je hri{}anska ideja iskupljenja za greh. Svi ovi drugi razlozi koji su dati
~ine ga prili~no sme{nim.
Indijska kultura je znala za vrednost moralnosti i tako|e njena
ograni~enja. Upani{ade i Gita glasno iznose i pune su ideje odlaska
izvan moralnosti. Na primer, kad Upani{ada ka`e: “on ne mora da
60
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
misli da li je ono {to radi dobro ili lo{e” – Sadu, Asadu. Takav ~ovek
dosti`e svest u kojoj nema potrebe da misli o moralnosti zato {to
delovanje proisti~e iz Istine.
Bio je razgovor o Emilu Kueu – “^udo Kueizma” (Marvel of
Couéism, Emile Coué)
[ri Aurobindo: Tako je lako zaraditi pare u `ivotu, a ipak mi ne
dobijamo nikakve pare.
(Ova opaska je bila rezultat njegovog opa`anja da je cela
institucija Kueizma komercijalizovana)
U~enik: Onda to zna~i da mi ne znamo kako da zaradimo pare.
[ri Aurobindo: Ja znam kako da zaradim pare; samo, kako bi Kue
rekao, nemam “ma{tu” ili kako bih ja rekao, nemam “volju” da to
uradim. Znam lake metode, ali vi{e volim da krenem te`om stazom.
Ovo je glavna zamerka koju je X imao za mene. Uvek je govorio da
sam neprakti~an zato {to sam imao obi~aj da poremetim sve njegove
planove za koje je bilo krajnje verovatno da }e uspeti.
14.4.1926. – 22.5.1926.
“Kosmi~ka Svest” dr. Ri~ard Moris Bak (Cosmic Consciousness, Dr.
Richard Maurice Bucke, Madras, 1923)
Sa`etak generalnih ta~aka o kojima se raspravljalo.
Ima tri forme ili stepena svesti:
1. Jednostavna svest koju poseduje gornja polovina
`ivotinjskog carstva. Pas je svestan stvari oko sebe.
2. Samosvest. ^ovek je svestan sebe kao odvojenog entiteta
odvojenog od sveg ostatka univerzuma. Prakti~no je sigurno da
nijedna `ivotinja ne mo`e da sebe spozna na taj na~in.
^ovek mo`e da ka`e: “Znam da je to ta~no” – i tako|e “Znam
da ja znam da je to ta~no.” Jezik je objektivna strana pojave od koje je
samosvest subjektivna.
3. Kosmi~ka svest itd.
[ri Aurobindo: Znam da zapadnjaci ne}e da ostave po strani razum u
svom bavljenju materijalnim naukama, ali kad do|u do Joge ili
Duhovnih iskustava izgleda da ne ostaju smireni; poput dece su u
ovim stvarima.
Na primer, uzmite slu~aj Dr. Buka (Bucke). O~igledno je da je
bilo nekog iskustva. To mora biti da je slu~aj sa mnogo drugih ljudi u
Evropi. ^im se malo probiju iz svog mozga-uma po~inju da uop{tavaju
bez da }utke vide o ~emu je iskustvo. Ne dopu{taju iskustvu da se
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
61
ustali. Da je Dr. Buk ~ekao i poku{ao da vidi kako ono {to on zove
“kosmi~ka svest” dolazi, koji su uslovi njenog iskustva i {ta je ona
zbilja, onda bi na{ao da ovo uop{tavanje da “kosmi~ka svest mora da
do|e iznenada” nije ta~no.
Onda opet nije nu`no da mora svima da do|e u tom obliku:
“vatreni stub”!
Da je ~ekao na{ao bi da je njegovo iskustvo imalo dva
elementa, umni i psihi~ki, usled kojih je bila vizija vatre. Ne mislim da
je Hrist imao isto iskustvo ili ~ak Edvard Karpenter.
Kad sam prvi put dobio kosmi~ku svest – ja je zovem pasivni
Braman – nisam pao u nesvesnost o obi~nim stvarima; bio sam
potpuno svestan na fizi~koj ravni. To je bilo u Barodi i nije oti{lo
ubrzo, nije trajalo samo par trenutaka kako Buk izla`e. Trajalo je
mesecima... Mogao sam da vidim Vi{u Svest iznad uma i video sam da
je to ono {to se odra`avalo u umu. Svet i svi ljudi izgledali su kao u
bioskopu; sve ove stvari su izgledale veoma male.
Ono {to Buk i neki drugi ljudi dobijaju je ne{to ose}aja
Beskona~nog na umnoj ravni, a oni po~nu da misle da je to sve.
Njegova cela knjiga je uop{tavanje iz jednog iskustva koje je
trajalo samo par sekundi. ^ovek ne treba da pojuri u {tampu sa tako
malo.
Podela svesti u tri forme ili tipa je u redu u grubom smislu. Ali
njegova izjava da ~ovek ima samosvest dok `ivotinja nema nije sasvim
ta~an. A njegov argument je: zato {to `ivotinje nemaju artikulisan
govor i zato {to ne znaju da postoje, stoga nisu samosvesne. On
priznaje da `ivotinje imaju mo} rezonovanja. Ali nije ta~no da nemaju
jezik. Imaju neku vrstu intoniranih zvukova koji su poput jezika
pigmeja i tako|e imaju mo} ~udesnog telepatskog preno{enja
impulsa... Dakle, neposedovanje artikulisanog jezika ne podrazumeva
odsustvo samosvesti. Naravno, `ivotinje nemaju intelektualne ideje da
prenose. Ali imaju samosvest.
Kosmi~ka svest, kako je on opisuje, izgleda da je silazak
Svetlosti sa intuitivnim umom. Ali to nije ceo nivo vi{e Svesti iznad
uma. Postoje druge istine koje su podjednako stvarne kao one o
kojima dr. Buk pri~a.
On je u{ao u to vi{e stanje i o~igledno je bio u ushi}enju; tamo
mora da je postojala neka igra intuitivnog uma i intelekt koji radi
velikom brzinom. On sam priznaje da iskustvo mo`e da traje nekoliko
sati. Ono {to je trebalo da uradi je bilo da ka`e sebi: “Hajde da vidim
da li mo`e da se na~ini normalnim.” Nema vajde da se ima kosmi~ka
62
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
svest na par trenutaka u svom `ivotu. A Buk ka`e da }e celo
~ove~anstvo da je stekne.
Ako }e ~ove~anstvo da je ima, to mora da bude normalna
kosmi~ka svest. U nekim slu~ajevima iskustvo se vra}a samo od sebe.
^ovek mora da ~eka i da ga tra`i i da vidi {ta je ono. U drugim
slu~ajevima ~ovek mora da ga odradi i da vidi da li mo`e da postane
normalno. Ali ovi ljudi se brzo zadovolje.
“Ektoplazma i Vidovitost”, Dr. Gustav Geli (Ectoplasme et Clairvoyance,
Dr. Gustave Geley)
[ri Aurobindo je izneo knjigu iz svoje sobe i stavljaju}i je na sto po~eo
da govori.
[ri Aurobindo: Poku{ao sam da pro~itam knjigu. Ali sam onda otkrio
da nije neophodno da je pro~itam celu zato {to sam mogao da
uobli~im ideju o njoj iz ilustracija.
Ilustracije su od najni`e vitalne ravni {to je o~igledno iz oblika
koje su izbacile i tako|e lica medijuma. Krajnje su dijaboli~na, ono {to
hri{}ani zovu “|avolska”.
U~enik: Ali knjizi je dat izgled nau~nog rada.
[ri Aurobindo: Nije nau~ni rad. Ovi ljudi, koji se petljaju u ova polja
svesti o kojima ne znaju ni{ta, tvrde da su stru~njaci! Ovi oblici su
stvoreni kori{}enjem vitalne sile samih medijuma. Ne znam kakvim
poni`avaju}im uticajima se ovi siroti medijumi podvrgavaju!
Evropa se petlja sa ovim stvarima, a da ne zna {ta su one. To je
rezultat skepti~nog poricanja bilo kakve mogu}nosti duhovnog i
bo`anskog `ivota s jedne strane, i duha puke znati`elje s druge. Ako
Evropa `eli ne{to istinsko u duhovnom `ivotu, apsolutno je neophodno
za nju da odbaci sve ovo |ubre.
U~enik: Je li to zbog njegovih opasnosti?
[ri Aurobindo: Da, vital je uvek veoma opasno mesto da mu se ~ovek
otvori. Osim toga to je ono {to ~oveka vodi do jednostranosti u
duhovnom nastojanju – Sadani. Pored toga, kao {to pisac i sam
priznaje, dokaz ne dokazuje ni{ta vi{e od ~injenice da nadfizi~ke ravni
postoje. Ova vitalna bi}a mogu da uzmu supstancu iz vitalne ravni i
tako|e da prikupe gra|u iz umova onih prisutnih i da stvore oblik. To
ne dokazuje da su to osobe za koje tvrde da su. Nije da duhovi bez tela
ne postoje, ali na ovaj na~in to se ne mo`e dokazati.
U~enik: Zar ne mo`e Jogi da uradi ne{to na tom polju?
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
63
[ri Aurobindo: Mo`ete da se petljate na tom polju kad imate neku
vi{u mo} i ne{to pravog znanja. Ina~e, sti`ete do toga sa pogre{nog
kraja: sti}i do vitala sa pogre{nog kraja je najopasnija stvar.
Ne! Ako Evropa `eli da sledi ovu liniju, to }e da stvori crnu
blokadu za silazak vi{e Svetlosti.
U~enik: Da li bi se ove pojave desile kad bi Jogi – istinski Jogi – bio
prisutan?
[ri Aurobindo: Dajte da bilo ko ko ima istinsku Svetlost bude prisutan
na ovim seansama i vide}ete da se ni jedna od ovih pojava ne}e desiti.
Ove sile bi naprosto pobegle.
Skepticizam i agnosticizam su bolji od ovih stvari. Mada su
negativni i u opoziciji imaju ne{to {to mo`e da se pretvori u supstancu
Svetlosti. Ali ove sile su opipljivo perverzne i suprotstavljene – one su
protiv Istine.
Nikakvo otvaranje ne sme da se da ovim silama. Postoji
nametanje neznanja i skepse koje je uvedeno ili postavljeno kako
neprijateljski vitalni svet ne bi mogao da skr{i barijeru lako, osim u
zalutalim slu~ajevima.
U~enik: Ali za{to nema duhovnog otvaranja u Evropi? I za{to oni koji
su duhovni ne protestuju protiv toga?
[ri Aurobindo: Za{to bi?
U~enik: Da li bi se moglo re}i da nema duhovnosti u Evropi?
[ri Aurobindo: Misli{ nema duhovnog natojanja? Do}i }e vremenom.
U tom slu~aju ove vitalne sile moraju da rade kroz uobi~ajeno
psiholo{ko otvaranje koje normalan ~ovek daje: moraju da rade kroz
`elje, impulse itd. Ali ova vrsta rada u okultnom je napor od strane
ni`ih vitalnih sila da se skr{i barijera i stekne posed nad fizi~kom
ravni. Kad bi uspele unazadile bi ceo tok evolucije i sudbinu rase.
Stoga, {irom otvarati vrata svesti pred njima, kao {to to ovi ljudi rade,
je najopasnije. Naravno, na izvesnoj ta~ki, vi{a Mo} bi svakako
intervenisala i odbacila ih.
U~enik: Knjiga tvrdi da razotkriva budu}nost pokazuju}i oblike onoga
{to }e se desiti.
[ri Aurobindo: Vi|enje, suptilno vi|enje, oblika budu}nosti nije
znanje. To je ograni~eni razvoj koji dopu{ta ~oveku da ima ne{to
znanja. Ali vi{e znanje je druga~ije, u vitalu i umnom dostignuto
znanje nije isto.
U~enik: Ova vrsta spiritizma daje ~oveku znanje budu}nosti; i to
privla~i ljude.
64
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Nije neophodno znati budu}nost. Bolje da imam
duhovnu svest nego da znam budu}nost.
U~enik: Da li bi ~ovek mogao da primeni nau~ni metod na ovo polje?
[ri Aurobindo: Nau~ni metod je jalov kako se primenjuje na ove
okultne teme ili ~ak na `ivot. Dr. J. C. Bose je pokazao da postoji
nervna reakcija u biljkama. Ali nervna reakcija nije vitalna sila. Ona ne
dokazuje postojanje vitalne sile. Vitalna sila je poput pijaniste koji je
nevidljiv. Mo`ete samo da vidite mehanizam klavira i sviranje, ali ne
svira~a.
Tako|e ne treba da primenjujete standarde koji va`e u vi{em
polju na polje akcije ispod. Falsifikujete znanje ako to radite. To je kao
poku{avanje da se doka`e postojanje Boga ili Duha fizi~kim
sredstvima. ^ovek to ne mo`e da doka`e, jer to nije fizi~ka stvar.
Knjiga samo ka`e: “Postoje neke nadfizi~ke stvari.” To je u
redu. Ali to ne dokazuje ono {to autor tvrdi.
U~enik: Ima nekih u Indiji koji `ele da isprobaju ovaj spiritizam ovde.
[ri Aurobindo: To bi samo rezultiralo dovo|enjem ovih ni`ih sila
ovamo. Evropa je barem za{ti}ena izvesnom ravnodu{no{}u uma.
Evropljani mogu da razviju vidovitost – ona je ve} tamo. ^ovek mo`e
da razvije takve sposobnosti bez da zove u pomo} ove izopa~ene
duhove. Ono {to je potrebno je promena u uglu gledanja na
spiritualizam. Pravi spiritualizam nisu ideje o Duhu ili mentalizovano
duhovno znanje. Tako|e ljudi moraju da smanje svoju znati`elju po
ovim pitanjima.
U~enik: U obja{njavanju `ivota ili li~nosti savremena nauka poku{ava
da sve objasni spolja{njim, tj., nasle|em, `lezdom, nervom itd.
[ri Aurobindo: Na ovim psiholo{kim poljima moram da prou~im sebe
i da otkrijem istinu. Ali ako nauka ka`e da je sve `lezde i nervi itd.
onda ne moram ni{ta da radim. Priznajem da `lezde mo`da imaju {ta
da ka`u po pitanju `ivota ili li~nosti, ali ka`em da je to veoma sitno. U
vezi reakcije u fizi~kom moje iskustvo je da ~ovek mora da u~ini }elije
svesnim – one opet zaborave i postanu nesvesne, ~ovek mora da ih
~ini svesnim stalno iznova.
19.5.1926.
Bila je rasprava o knjizi Oservicekija (Osserwiceki) koja se bavi
vidovito{}u, telekinezom, vi|enju razli~itih boja, ektoplazmi~noj
supstanci itd.
[ri Aurobindo: Da li je on svestan kako i {ta on radi, to je pitanje. Ako
nije svestan onda delovanje mora biti medijumisti~ko.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
65
U~enik: Kako je u stanju da pomera predmet dok ostaje na distanci? I
kako je u stanju da napusti svoje fizi~ko telo i da se sa svojim vitalnim
telom oseti da je negde drugde?
[ri Aurobindo: Ogromna vitalna sila je neophodna da bi se pomerio
objekat na distanci.
Majka je imala takvo iskustvo u Al`iru kad je bila tamo.
Napu{tala je telo i u~inila da je njeni prijatelji osete u Parizu gde je
potpisala svoje ime i ~ak pomerila jedan predmet. Drugom prilikom je
pomerala gore dole u vozu svoje vitalno bi}e i videla sve.
Sloveni kao rasa su psihi~ki osetljiviji, ali generalno ne
kontroli{u ove okultne sile. Jevreji, budu}i da imaju dugu tradiciju u
vezi ovih mo}i, izgleda da znaju na~in da njima ovladaju.
Teon, Maj~in prvi u~itelj, je imao velike mo}i i znao je kako da
ih koristi. Ponekad su ove mo}i darovi.
Kad ~ovek napusti fizi~ko bi}e i u|e u vitalni svet mora da zna
kako da se za{titi ili neko mora da ga {titi.
U~enik: Zar prostor i vreme ne postoje na vitalnoj ravni?
[ri Aurobindo: Vitalna ravan ima svoje sopstveno vreme i prostor.
Postoji veza izme|u fizi~ke i vitalne ravni. Postoji Beskraj sa
pro{irenjem i Beskraj bez pro{irenja. Jedan stvara prostor i vreme, a
drugi je caitanya ghana – sa`et ili u sebi skupljen Beskraj.
U~enik: Mo`e li povreda u vitalu da se prenese na fizi~ko?
[ri Aurobindo: Da, povreda vitalu lako prolazi do fizi~kog.
U~enik: Mo`e li vitalno bi}e da se zamori?
[ri Aurobindo: Generalno, vitalno bi}e se ne zamara, ako mo`ete da
vu~ete silu iz Univerzalnog vitala ili Odozgo.
U~enik: Ka`u da izvesne supstance poput miri{ljavog {tapi}a i izvesni
zvuci poput zvuka {koljke, i predmeti kao {to je ma~ mogu da spre~e
Asuri~ke sile od delovanja.
[ri Aurobindo: Sve one nisu delotvorne po sebi, ali stvaraju uticaj
putem mo}i koju stavite u njih. U slu~aju miri{ljavog {tapi}a, kroz mo}
Agni stvara se psihi~ki uticaj koji se ne dopada ovim vitalnim bi}ima,
ali na mo}nog Asuru ne bi uticao zvuk.
11.6.1926.
O Ajn{tajnovoj teoriji:
U~enik: Po Ajn{tajnovoj teoriji, mada postoji formirana nezavisna
Stvarnost, sasvim je druga~ija od onoga {to znamo o njoj. Opa`ena
materija i zakoni fizi~kih nauka postoje samo po na{em umu. To sve
radi u krugu. Na{ um defini{e Materiju kako bi se bavio onim {to
66
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
postoji; posmatra o~uvanje Materije, ali to je zato {to je um takav da
kako bi posmatrao Stvarnost prvo mora da pretpostavi o~uvanje.
Vreme i Prostor, tako|e, u novoj Fizici, izgleda da su formacije na{eg
uma o ne~em {to nije deljivo ili razdvojivo na vreme i prostor.
[ri Aurobindo: Na {ta misli{ pod umom? Poku{ava{ da prilagodi{ um
sebi. Ali zbilja ne postoji moj um ili tvoj um – ve} um, ili bolje re}i
kretnja uma. Um je univerzalan, ~ak ga i `ivotinja ima. Mo`emo samo
da govorimo o ljudskom umu koji je posebna organizacija op{teg
principa Uma. ^ovek mo`e da govori o svom sopstvenom umu radi
toga {to je zgodnije, tj. iz prakti~nih razloga.
U~enik: [ta onda ~ini razliku izme|u pojedinaca?
[ri Aurobindo: Nema temeljne razlike. Razlika je u detalju, u razvoju,
evoluciji i organizaciji sila. Na primer, ja sam, vrlinom moje protekle
evolucije, razvio i organizovao izvesne sile u sebi, ali princip je isti.
Ljudski um u bavljenju univerzumom mora da se pozabavi
izvesnim odnosima predmeta i da se oslanja na ~ula i druge
instrumente i stoga ne mo`e da bude siguran u ono {to prima od
univerzuma i istinu o stvarnosti koja joj odgovara. To je tako zato {to
su, pre svega, instrumenti, to jest ~ula, nesavr{eni. ^ak ni njegov
razum i volja da zna ne daju ~oveku znanje Istine; Razum je uglavnom
koristan za prakti~ne svrhe zato {to omogu}uje ~oveku da se bavi
univerzalnim ~injenicama kako su organizovane sada. To je gledi{te
koje je uzeo Bergson: “Razum”, rekao je, “je instrument delovanja, ne
znanja.” On je organizovano znanje usmereno na delovanje. Kad ste
zauzeli poziciju intuitivno, razum ulazi kasnije i snabdeva vas lancem
opravdanja.
Razmotrite neki zakon: {ta podrazumevate pod zakonom? To
zna~i da se pod izvesnim uslovima ista kretnja sila uvek ponovo vra}a.
On zavisi od ljudskog uma – stanja umne svesti. Ali pretpostavimo da
se svest promeni, onda zakon mora obavezno da se promeni i bio bi
vi|en iz sasvim druge pozicije. Tako, svi su zakoni relativni. To izgleda
da je istina, s na{e ta~ke gledi{ta, u pozadini Ajn{tajnove teorije.
Sve ove ideje o univerzumu su zasnovane na pretpostavci da
Beskraj mo`e da organizuje univerzum samo na ovim posebnim
smernicama sa kojima je ~ove~anstvo trenutno upoznato. Ali to je ~isto
pretpostavka.
U~enik: Postoji novo stanovi{te do kog je stigla Ajn{tajnova teorija da
su zakoni fizi~kog univerzuma povezani sa zakonom brojeva i po{to se
taj zakon ~ini kao apsolutan na{em umu, zakoni fizi~kog sveta su
tako|e apsolutni. Ne mogu da budu druga~iji. Ako je zakon broja
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
67
druga~iji u nekom drugom univerzumu ili na nekoj drugoj ravni, onda
bi zakoni tog sveta bili druga~iji.
Jednom se mislilo da su zakoni ograni~enja koje je Priroda
smestila na beskrajne mogu}nosti, npr. kamen mora da padne dole
samo u pravoj liniji, ne bi mogao da uzme ni jedan drugi smer. Ali sad
izgleda da je ova ideja ograni~enja nametanje iz na{eg uma. Ne postoji
takva stvar.
[ri Aurobindo: Ako je va{ um u potrazi za Apsolutom onda je to
uzaludna potraga. Pre svega, pitanje je postoji li bilo kakva stvarnost
koja odgovara onome {to puki um formuli{e kao Apsolut.
Drugo, ~ak i ako takav Apsolut ili Stvarnost postoji sumnjivo je
kao }ete ga dosti}i.
Tre}e, ~ak i kad biste mogli da ga ostvarite, ne mislim da bi to
bilo mnogo bitno.
Postoje, izvan uma, tri Apsoluta – Ananda, ]it-Tapas, to jest,
aspekt Svesti i Mo}i, i Sat (Bi}e). Ova tri su zbilja Apsolut, Beskraj i
Jedno.
Ali kad po~nete da se bavite kretnjama Anande, kretnjama
svesti i silom u ispoljenju (ovde) onda morate da razlu~ite i napravite
razliku izme|u visokih i niskih, istinskih i la`nih kretnji.
Sad po pitanju zakona brojeva, on samo iznosi organizaciju
fizi~kog dela univerzuma i ~ak i tamo daje znanje samo o delu. Ali, ne
postoji tek kvantitativni zakon formacije, ve} tako|e i kvalitativni
zakon koji je va`niji od kvantitativnog. Ove zakone Prirode zovete
apsolutnim. Ali da pretpostavimo da unesem jogi~ku silu u igru i da
sam u stanju da prevazi|em zakon gravitacije, to jest, izazovem
levitaciju, zar to nije onda kr{enje apsolutnog zakona?
U~enik: Ali onda druga sila, sasvim druga~ija od ~isto fizi~ke, ulazi u
igru. Ako je nemogu}e zavisiti od zakona fizi~kog, od kakve je koristi
onda ovo umno znanje?
[ri Aurobindo: Ono je veoma korisno. ^ak je i neophodno. Ono
omogu}uje ~oveku da se bavi fizi~kim ~injenicama i uspostavi svoju
kontrolu nad fizi~kim pojavama.
U~enik: Ali ta kontrola nije savr{ena. Drugo je pitanje da li bi nau~nici
poverovali ili prihvatili da se cela istina ne mo`e dosti}i umom, ili bi
postali skeptici poput pozitivista? Da li bi mogli da poveruju u
mogu}nost vi{eg Znanja putem misticizma?
[ri Aurobindo: Nije bitno {ta oni prihvataju ili ne prihvataju, ali
kontrola koju nauka daje je stvarna kontrola. Znanje koje nam nauka
daje, kako sam rekao, nije samo korisno, ve} je ~ak i neophodno.
68
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Nau~nika se pre svega ti~u fizi~ke pojave – posmatra ih, prou~ava
uslove, eksperimenti{e i onda dedukcijom izvla~i zakone.
U~enik: Mo`e li ~ovek da prou~ava ravni svesti na nau~ni na~in?
[ri Aurobindo: Ve} sam pri~ao neki dan o okultizmu koji se bavi
znanjem sila tih ravni i na~inom ovladavanja nad njima.
^ak i u jogi mi moramo da radimo isto. Moramo da
prona|emo pravu Darmu, pravi na~in funkcionisanja, kretnje sila. Ne
tek zakon koji je mehani~ki, ve} Darmu kretnje sila. Obi~an zakon
samo zna~i ravnote`u koju je uspostavila Priroda; on zna~i balans sila.
To je tek kolote~ina u kojoj je Priroda navikla da radi kako bi stvorila
izvesne rezultate. Ali, ako promenite svest, onda }e kolote~ina tako|e
obavezno da se promeni. Na primer, posmatram sile na vitalnoj ravni,
vidim {ta su i {ta nameravaju. Ako su neprijateljske napadnu me.
Onda moram da otkrijem kako da me ne napadnu.
Ulo`im neku silu i vidim kako reaguju; moram tako|e da vidim
kako bi reagovale kad bih ulo`io silu na druga~iji na~in.
^ak i u poznavanju fizi~kih pojava, Jogijev na~in znanja je
druga~iji od na~ina nau~nika. Na primer, kad zapalim {ibicu ne znam
hemijski sastav {ibice i kako gori kad se kresne. Ali ose}am i znam
unapred da li }e da se upali ili ne}e, ili da li }e uraditi posao koji joj je
namenjen, i to mi je dovoljno. Znam zato {to sam u kontaktu sa silom
koja je u njoj, Sat i ]it u kretnji tamo.
Jogijev na~in opho|enja sa ovim fizi~kim silama je tako|e
druga~iji od nau~nikovog. Uzmite, na primer, po`ar koji je izbio u
Tokiju. Ono {to bi nau~ik uradio je da umno`i sredstva i organizuje
ure|aje da spre~i i ugasi vatru. Ono {to bi Jogi uradio u istom slu~aju
je da bi osetio Duh vatre kako se primi~e i, ula`u}i svoju silu, bio bi u
stanju da spre~i vatru da izbije u njegovoj blizini.
Ova opho|enja su sa sasvim razli~itim ure|enjima ~injenica.
U~enik: Ima nekih ljudi koji tvrde, ili se pretvaraju, da znaju rezultate
lutrije. Kaljostro (Cagliostro) je bio takva osoba, a tradicija ka`e da je
njegova tvrdnja bila valjana. Da li se to radi istim na~inom znanja kao
u slu~aju kutije sa {ibicama?
[ri Aurobindo: Da.
U~enik: Ali znam za slu~ajeve gde je ~ovek imao obi~aj da dovede
nekog u vidovnja~ko stanje hipnozom i da onda zna broj koji }e da
uspe u spekulaciji. Ali kad god je imao `elju da stekne dobit za sebe
nikad nije uspevao.
[ri Aurobindo: To je obavezno uticalo na rad sila, zato {to on nije bio
pasivan. Ako ostajete pasivni, pod pretpostavkom da ste otvoreni za
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
69
ravan koja je u pitanju, mogli biste dobiti ispravan broj. To nije
moralno pitanje, to je pitanje naru{avanja odgovaraju}eg rada
procesa.
U~enik: Neki od velikih Jogija dok su se bavili ovim ni`im silama
ose}aju da su si{li sa svoje duhovne visine i izgubili ne{to tla. Za{to
tako ose}aju?
[ri Aurobindo: Generalno Jogiji tradicionalne {kole su `eleli da
pobegnu od Prirode u neku vrstu Apsoluta, bilo Sata ili ]ita ili
Anande. Sve dok su ostajali u tom iskustvu ose}ali su da su u visokom
duhovnom stanju. Ali jedva da su marili da organizuju bilo {ta na
ni`im ravnima. Ali kad god su morali da se pozabave silama Prirode
morali su da si|u i sretnu se sa njima na istom nivou. Kako su silazili
ose}ali su da su izgubili svoje visoko duhovno stanje.
U~enik: Verovatno su zbog ovoga bili protiv upotrebe duhovne mo}i.
[ri Aurobindo: U na{oj Jogi postoje dve kretnje Prirode: jedna je
kretnja svetlosti i znanja, a druga je kretnja sile ili volje. Generalno,
kretnja znanja je ta koja dolazi prva i savr{enija je od kretnje sile i
delovanja. U po~etku ove dve kretnje su odvojene i, zapravo, volja je
efikasnija kad je znanje isklju~eno.
U~enik: Kako je mogu}e da je znanje neefikasno ili manje delotvorno?
[ri Aurobindo: Ja bih mogao da imam ispravno znanje da }e da se
desi neka nesre}a, ali mo`da nemam mo} da je spre~im da se desi.
Kako ~ovek razvija jogi~ki `ivot ove dve kretnje se primi~u
jedna drugoj i u Nadumu one su dva aspekta iste Istine. Svetlost
znanja nosi u sebi efikasnu mo} i volja postaje sve prosvetljenija u
svom delovanju. Eto za{to govorimo o sve svetlijem delovanju i sve
efikasnijem znanju.
U~enik: Za{to ni`e sile napadaju Jogija?
[ri Aurobindo: Kako bi ga dovele na ni`i nivo, kako bi ga spre~ile da
se popne na vi{e nivoe svesti i da organizuje bilo {ta tamo. Kad odem
gore u svesti i poku{am da organizujem ne{to iznad, ove sile do|u i
napadnu me i moram da si|em i da ih do~ekam. Postoji neka vrsta
organizacije vi{e Mo}i ovde u ni`oj prirodi sa kojom moram da ih
do~ekam. Na primer, mogu}e je spre~iti da se ljudi razbole i ova
organizacija je izvodljiva u praksi i dovoljna za nas da nastavimo s
njom. Ali nije to ono {to mora da se uradi, nije to najvi{a niti
najsavr{enija kretnja.
Dobro je poznato da ~im si|ete u svesti nalazite da je te{ko da
odete opet gore. Postoje dva na~ina do~ekivanja ovih napada ni`ih
sila: (1) ili morate da ostanete savr{eno smireni i da dopustite vi{oj
70
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Mo}i da vas za{titi ako ho}e, ili (2) morate da si|ete i da se borite sa
njima svojim silama.
U~enik: Nije li ta~no da znanje generalno dolazi Sadaki pre mo}i?
[ri Aurobindo: Ne, ne nu`no.
U~enik: ^ak i sile i njihovi napadi su, mo`da, kao rad Bo`je leve ruke;
to poma`e Jogiju da se podigne vi{e. Jednom rukom On ga dr`i gore,
a drugom mu udara {amar.
[ri Aurobindo: Da, tako je. ^ak i ono {to se zove neprijateljske sile
mora da se zna i vidi kao rad Boga. Ako vidi{ ono {to ih gura od
pozadi nalazi{ da to nije neprijateljska sila ve} bo`anska Mo}.
Ali veoma je opasno prihvatati sve kao rad Bo`anskog,
govore}i: “Sve je Bo`ji rad”, kao K koji ka`e da su zlo i dobro oba
jednaki. Sve je, u poslednjoj analizi, rad Bo`anskog, ali ne smete da
zato prihvatate sve. To mo`da nije mnogo bitno sve dok ste na umnoj
ravni, ali na vitalnoj ravni ako prihvatate sve kao rad Bo`anskog
sigurno je da }ete pasti. To je veoma opasna kretnja zato {to bi Sadaka
mogao da pravda igru ni`ih impulsa u sebi na osnovu toga da imaju
svrhu kojoj slu`e.
Kad ~ovek zna da su neprijateljske sile tako|e rad Bo`anskog,
Bo`ja leva ruka, onda je kretnja iscrpljivanja ovih sila veoma brza.
U~enik: Da li je princip Vama Marge u Tantri sli~an ovoj ideji
savladavanja neprijateljskih sila smatraju}i ih za kretnju Bo`anskog?
[ri Aurobindo: Nemam direktno znanje tantri~ke Sadane. Ali
verovatno su tantrici poku{ali da primene istinu koju su videli na
nekoj drugoj ravni na fizi~ku ravan i rade}i to devetsto devedeset
devet od hiljadu je palo.
U~enik: Zar nije kretnja do~ekivanja ni`ih sila svojom sopstevnom
mo}i relativno inferiorna? Vi{a kretnja bi bila da Istina mora da dela
direktno Odozgo. Zar nije ta~no da Mo} postaje sve bezli~nija?
[ri Aurobindo: Nema pitanja Li~nog ili Bezli~nog u delovanju Istine.
Mo`e da dela kroz pojedinca, to jest, da ga koristi kao kanal. Onda
mo`e da se ~ini kao da je Li~na. Mo`e ~ak da radi za ono {to bi se
drugima ~inilo kao li~ni ciljevi, ili za korist pojedinca. Nije bitno sve
dok je Istina ta koja dela.
31.8.1926.
U~enik: Postoji te{ko}a u pogledu vremena i prostora: uvek se
uzimaju kao da su nerazdvojni, ali prostor je povratan za ~oveka, dok
vreme nije.
[ri Aurobindo: Za{to nije?
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
71
U~enik: ^ovek mo`e da se vra}a u prostoru, ali ne mo`e da se vra}a u
vremenu, fizi~ki.
[ri Aurobindo: Zato {to vreme nije fizi~ki entitet, ono je nadfizi~ko.
Sa~injeno je od suptilnih elemenata, i tako mo`ete da se vra}ate samo
na suptilan na~in.
U~enik: Prostor je trodimenzionalan. Pitanje je: zar ne mo`e vreme da
ima dve dimenzije, po{to je vreme za nas u liniji?
[ri Aurobindo: Vreme se nama predstavlja kao kretnja ili bolje re}i
sled; ono je dinami~no.
U~enik: Mo`e li da ima dve dimenzije?
[ri Aurobindo: Na {ta misli{ pod tim?
U~enik: Veoma je te{ko zamisliti dve dimenzije vremena.
[ri Aurobindo: Mo`e{ da ka`e{ da na ravni vi{oj od uma vreme
postaje stati~no – da se pro{lost, sada{njost i budu}nost pojavljuju u
liniji (bez prekida) i da su stati~ni.
U~enik: [ta je Vreme? [Pitanje je glasilo: “What is Time?” {to se mo`e
prevesti i kao “Koje je vreme?” ili “Koliko je sati?”, prim. prev.]
[ri Aurobindo: 8.30 popodne (smeh); nikad se nisam gnjavio sa ovim
umnim definicijama. Kakve razlike }e biti za tebe ako zna{ definiciju?
U~enik: Ali prostor je ne{to materijalno.
[ri Aurobindo: Za{to bi bilo materijalno?
U~enik: Samo materija zauzima prostor, svest ne mo`e da zauzme
prostor.
[ri Aurobindo: Za{to ne? Kako to da ti zauzima{ prostor? Ti ima{
svest?
U~enik: Ali takve stvari kao {to je um itd. ne zauzimaju prostor.
[ri Aurobindo: Otkud zna{? I {ta je prostor?
U~enik: Prostor je ta~ka ukr{tanja dve ta~ke.
[ri Aurobindo: Za{to bi uvek bila materijalna? Kad se ose}a{ ljutito,
na primer, tako|e dobije{ uznemirenje u fizi~kim nervima. Zauzima
prostor.
U~enik: Ali to nije moja svest; to je samo reakcija ljutnje, ne mene.
[ri Aurobindo: To je zato {to ne odgovara tvom argumentu! Kako
zna{ {ta je tvoja svest? [ta razume{ pod sve{}u?
U~enik: “Mislim”, “Ose}am” – to je svest.
[ri Aurobindo: To nije tvoja svest – to je rezultat tvoje svesti. Da li
misli{ da je svest puka apstrakcija tako da nigde ne postoji?
Na neki na~in, mo`e{ re}i da sve postoji u svesti, ~ak prostor,
itd. U stvari, sve postoji u svesti i ne postoji nigde izvan nje. Onda
dolazi{ do [ankarine pozicije: sve je, stoga, Maja – iluzija. To je
72
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
najlogi~niji zaklju~ak ukoliko ne prizna{, kao materijalisti, da sve
dolazi iz materije.
U~enik: Pa, konvencionalna ideja je ta.
[ri Aurobindo: [ta ti ima{ sa konvencijama? Mora{ da vidi{ Istinu,
nije bitno {ta ljudi veruju. Na}i }e{ da se misao, ose}anje, itd. de{avaju
u izvesnom prostoru koji, naravno, nije fizi~ki prostor. On je ne{to kao
etar koji pro`ima sve.
Mo`e da se postavi pitanje: dokle se prostor {iri? Idete od
Zemlje do me|uzvezdane oblasti, a onda? Da li mislite da ne postoji
druga vrsta prostora? Mome umu prostor je {irenje svesti.
U~enik: Ali {irenje je svojstvo Materije.
[ri Aurobindo: Da li misli{ da ka`e{ da kad sti~em iskustvo {iroke,
pro{irene svesti, moja svest postaje materijalna?
U~enik: Ne. Ali Materija ima {irenje.
[ri Aurobindo: To je ono {to vam va{ um govori.
U~enik: To je ono {to vidimo.
[ri Aurobindo: Kako vidite? Samo kroz um, zar ne? Mo`ete samo da
ka`ete da ove stvari – poput Materije itd. – predstavljaju sebe na ovaj
na~in ljudskom umu. A {ta je vreme, kad do|ete da se pozabavite
suptilnijim stvarima? Ono nije puka apstrakcija; ono je sila, mo`ete
re}i da je delovanje sile. Ono dela i stvara efekte po sebi bez ikakvog
drugog faktora.
Vreme, mo`ete re}i, je svest u akciji koja radi u Ve~nosti, a
prostor je svest kao bivanje u {irenju sebe.
U~enik: Za{to se neprijateljske vitalne mo}i brkaju sa bogovima?
[ri Aurobindo: One tako predstavljaju sebe vitalnom bi}u i lako ih je
pobrkati sa istinskim bogovima, zato {to se vitalno bi}e u ~oveku lako
podaje takvim obmanama. Drugi je razlog {to one zadovoljavaju, ili
obe}aju da }e zadovoljiti, `elje vitalnog bi}a ~oveka, ili ako postoji
ta{tina oni joj se dodvoravaju.
U~enik: U tom slu~aju ~ini se da su mnogi bogovi koje ljudi obo`avaju
vitalni bogovi.
[ri Aurobindo: Mislim da je tako; mnogi ljudi koje zaposednu Kali i
drugi takvi bogovi su samo zaposednuti od strane ovih vitalnih bi}a i
mnogo obo`avanja ponu|eno njima u hramovima ide ovim vitalnim
bi}ima.
U~enik: Onda je opasno obo`avati ove bogove.
[ri Aurobindo: Ako misli{ “duhovno” opasno, da.
U~enik: Da li istinski bogovi tako|e na{kode ljudima?
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
73
[ri Aurobindo: Ne da to znaju. [to }e re}i, oni nemaju himsa-vritti –
impuls da na{kode. Ali ako ~ovek kidi{e glavom na bogove zveknu}e
glavu. Ali nijedan bog ne na{kodi namerno. Vi ste ti koji idu da razbiju
svoju glavu. Va{a blentavost i glupavost je ono {to je odgovorno za
udarce.
U~enik: Bogovi ne mare da li ~ovek pogine ili ne.
[ri Aurobindo: Ne na ljudski, sentimentalan na~in. Oni nastavljaju da
rade svoj posao i ako ~ovek postane sre}an ili nesre}an, ili bogat, ili
siroma{an – oni ne mare. Da li misli{ da bi kad bi Bogovi jurili za
ljudskom sre}om toliko bede ostalo u svetu? Bogovi su milostivi zato
{to je Bo`ansko milostivo.
U~enik: Izgleda da je \avo mo}an u `ivotu.
[ri Aurobindo: Misli{ da su bogovi slabiji od |avola i da ne mogu da
uni{te |avole? Oni su milostivi i dobri zato {to je Bog milostiv i dobar,
ali to ne zna~i da oni nemaju nikakvu mo}. Oni naprosto nastavljaju
da rade svoj posao sa o~ima na Ve~nom Zakonu Istine. To je ono {to je
njima bitno i ni{ta drugo.
U~enik: Da li su veoma zauzeti?
[ri Aurobindo: Ne “zauzeti” u ljudskom smislu. Oni su ve~no
zaokupljeni obavljanjem svog posla – ali ne zauzeti.
25.12.1939 (Ve~e)
U~enik: Po Ajn{tajnu nema gravitacije. [to }e re}i, nema sile
privla~nosti unete izme|u dva objekta. On ka`e da je ono {to zovemo
gravitacija usled zakrivljenosti prostora.
[ri Aurobindo: [ta je sve to?
U~enik: On ka`e da euklidovska geometrija nije primenljiva na
materijalni svet. [to }e re}i, prostor nije ravan, trodimenzionalna
analogija dvodimenzionalnoj ravnoj povr{ini. Euklidovske figure kao
{to su kvadrat i figure i prave linije su apstraktne, ne stvarne ili
istinske. On tako|e ka`e da je materijalni prostor “bezgrani~an, ali ne
beskrajan”.
[ri Aurobindo: Kako znate? Mo`da nije prostor taj koji je ograni~en,
ve} je na{a sposobnost da izmerimo prostor ta koja je ograni~ena.
Pored toga, kako mo`ete re}i da je prostor ograni~en na Materiju?
Postoji nematerijalni prostor izvan ovog materijalnog univerzuma.
Bi}e mo`e da ostavi za sobom na{ materijalni prostor [napomena:
engleska re~ “space” se mo`e prevesti i kao “svemir”, ne samo kao
“prostor” prim. prev.].
74
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Ajn{tajn je po~eo svoj doprinos dokazuju}i da su
istovremenost doga|aja, stalnost mase i du`ine itd. svi relativni, a ne
apsolutni. Ako se ista du`ina meri sa tela koje se kre}e velikom
brzinom na distanci du`ina bi se promenila. Pored toga, pokazao je da
u sistemu reference ako se ceo okvir reference kre}e uniformno onda
nikakva mera unutar sistema ne mo`e da vam da dokaz uniformne
kretnje.
Tako|e je pokazao da je vreme nezaobilazan faktor u merenju
dimenzije objekta.
[ri Aurobindo: Vreme nije nezaobilazan faktor dimenzije. Kretnja je
apsolutno neophodna da bi se osetilo vreme. Kad je objekat stati~an
razmatranje vremena se ne pojavljuje kod merenja dimenzija ukoliko
ga ne pomerite do neke druge ta~ke. Zbilja govore}i, ~ovek mora da
zna prostor kao {irenje bi}a, a vreme kao {irenje energije.
U~enik: Po nauci sve se kre}e. Zemlja se kre}e oko Sunca i okre}e oko
svoje ose. Ako lupnemo na isto mesto dvaput, Ajn{tajn bi rekao da
nismo lupnuli na isto mesto, jer se Zemlja pomerila 18 milja u sekundi
u me|uvremenu.
[ri Aurobindo: Ali lupkanja ne menjaju dimenzije na tabli! Jedino,
mo`ete re}i da je razmatranje vremena neophodno da se dovr{i va{e
merenje prostora.
U~enik: Ajn{tajn je uveo ~etvrtu dimenziju vremena, uz du`inu, {irinu
i visinu; njihovu kombinaciju zove kontinuum vreme-prostor. Mo`e da
se zamisli kao cilindar preko kog je namotana spirala.
[ri Aurobindo: To je samo fraza! Vreme ne mo`e da se svede na
polo`aj puke dimenzije prostora, ono je nezavisno po svojoj prirodi;
Vreme i prostor bi se mogli nazvati fundamentalnim dvojnim
dimenzijama Bramana.
U~enik: Uspenski ima ideju u svom Tertium Organum da je na{
trodimenzionalni svet projekcija iz suptilnije ~etvrte dimenzije koja je
nat~ulna, ali stvarna. Ho}e da ka`e da svakom ~vrstom obliku koji
vidimo ovde odgovara njen suptilniji oblik koji je u ~etvrtoj dimenziji.
[ri Aurobindo: To je savr{eno ta~no, kocka se ne bi dr`ala na okupu i
stoga ne bi bila ~vrsta kad je ne{to u suptilnoj dimenziji ne bi
odr`avalo. Samo, nije vidljivo fizi~kim okom, ali mo`e da se vidi
suptilnim okom.
U~enik: Ser Artur Edington u svojim Gifordskim Predavanjima (1934)
ka`e da je nauka po~ela sa ciljem svo|enja slo`enosti materijalnog
sveta na veliku jednostavnost. Ali sada, izgleda, nauka nije uspela da
odr`i svoje obe}anje i nijedan oblik materijalnog univerzuma nije
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
75
mogu}. Dobar deo matematike i specijalizacije je neophodan sada da
se shvati {ta nauka ka`e o materijalnom svetu. Edington ka`e da sto
po kome pi{e nije tek komad drveta. Nau~no govore}i, to je
konglomerat elektri~nih ~estica, zvanih elektroni, koje se kre}u veoma
velikom brzinom, i ~ak iako se ~estice kre}u, njegova ruka mo`e da
le`i na povr{ini i da ne propadne kroz nju.
Tako|e je raspravljao protiv nau~nika koji insistiraju da je
takozvano objektivno gledi{te jedino gledi{te koje je dopustivo ili
namenjeno. Duga nije namenjena samo da ~oveku da znanje, ili
iskustvo, o razlici u talasnoj du`ini svetlosti. Pesnik ima podjednako
pravo na svoje iskustvo kad ka`e: “Moje srce posko~i kad na nebu
spazim dugu.”
Isto tako “talasi}” u vodi nije namenjen samo da ~oveku da
znanje o pritisku vazduha i sili napetosti povr{ine.
[ri Aurobindo: Valjanost ljudskog znanja ne zavisi samo od fizi~ke
nauke. Fizi~ka nauka je samo jedna strana znanja. Pesnikovo i
mistikovo i umetnikovo iskustvo ima podjednaku valjanost.
U~enik: Edington tvrdi da je ~ak u takozvanom objektivnom nau~nom
znanju um taj od koga se tra`i da kona~no presudi: 8 x 4 je 32, a ne
23. Za{to?
[ri Aurobindo: Intuicijom i ponavljanjem iskustva, a ne tek razumom
~ovek nalazi da je jedno ispravno, a ono drugo pogre{no.
Sad su ~ak i nau~nici prisiljeni da priznaju da nisu svi njihovi
zaklju~ci zasnovani na razumu. Njihove formule su postale poput
magi~nih formula.
U~enik: Oni ka`u da mogu da demonstriraju svoje zaklju~ke.
[ri Aurobindo: Da, demonstriranje umu ponovo.
26.12.1939.
U~enik: N je bio zbunjen vremenom i prostorom zato {to nije jasno da
li su vreme i prostor svojstva materije.
[ri Aurobindo: Vreme i prostor ne mogu da budu svojstva materije,
barem vreme nije materijalno. Prostor i vreme su pro{irenja Bramana.
Na primer, ose}ate kad odete duboko u meditaciju da postoji
unutra{nji svemir – cidakasa, koji se {iri u beskraj, a na{ materijalni
svemir je samo njegov rezultat. Tako je tako|e vreme pro{irenje
Bramana u pokretu.
Mo`ete da vidite da i vreme i prostor nisu isti za ~oveka svaki
put. Kad va{ um putuje od Kalkute do Londona nije u materijalnom
76
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
svetu i nije u vremenu da ose}ate spolja{njim umom. Upravo u samom
umu se kre}ete.
Prostor je tako|e kretnja Bramana time {to je {irenje, ali
postoji razlika {to se ti~e vremena.
U~enik: Svesni smo kretnje Bramana kao vremena zato {to `ivimo iz
trenutka u trenutak i mo`emo da osetimo vreme samo putem
doga|aja. Isto tako svet je {irenje.
[ri Aurobindo: Na taj na~in sve je {irenje – izraz, projekcija, ispoljenje
– Bramana. To je samo na~in da se ka`e.
U~enik: Neki ka`u da vreme ne postoji uop{te.
[ri Aurobindo: Ko to ka`e? To zavisi od ta~ke gledi{ta i stanja svesti
iz koga to ka`ete, tj. da li to ~ovek ka`e samo intelektualno, ili iz
iskustva.
U~enik: Vreme mo`da ne postoji u svesti gde univerzum ne postoji.
[ri Aurobindo: Upravo tako.
U~enik: Nau~nici defini{u gravitaciju samo kao zakrivljenost prostora
– a, po{to znamo materiju samo po te`ini, materija je zakrivljenost
prostora.
[ri Aurobindo: A {ta je sa onim da je materija isto {to i energija?
U~enik: Ajn{tajn priznaje njihovu istovetnost i ka`e da energija ima
te`inu.
U~enik: Kako mo`e energija da ima te`inu?
U~enik: Kad bi navio sat i kad bi ga odvio – bila bi razlika u te`ini?
(smeh)
[ri Aurobindo: Ali ono {to morate da pitate je: “[ta je Energija?”
17.9.1940.
U~enik: Po nauci nema praznog prostora nigde, {to }e re}i, ne postoji
praznina u prostoru. Postoje dve {kole fizi~ara: Neki veruju da postoji
ono {to oni zovu “kosmi~ka pra{ina” u svem prostoru. Drugi ka`u da
zrak svetlosti budu}i da je materijalan mo`e da pro|e kroz “ni{ta” –
nema potrebe da se i{ta zami{lja izme|u.
[ri Aurobindo: “Ni{ta” zna~i {ta? Da li zna~i nepostojanje, ili ni{ta {to
~ulno opa`amo, ili {to mo`emo? Ako ka`ete da je nepostojanje onda
ni{ta ne mo`e da pro|e kroz njega; ispraznite cev ili posudu vazduha
ili gasa koji sadr`i i ka`ete da je vakum. Ali kako znate da nema ni~eg
u njoj?
U~enik: Kad bi bilo i~eg u njoj, bilo bi otpora.
[ri Aurobindo: Za{to biste pretpostavili da sve mora da pru`a otpor?
Ako “ni{ta” zna~i nepostojanje onda ako bilo {ta u|e u nepostojanje
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
77
postaje nepostojanje. Ako u|ete u nepostojanje prestajete da budete.
Zrak mo`e samo da ne stigne nigde kroz ni{ta.
U~enik: To je mo`da okultno znanje.
[ri Aurobindo: Nije to tek okultno znanje, ve} okultno znanje i zdrav
razum.
U~enik: [ta je svemir?
[ri Aurobindo: Pitanje ostaje: ili je koncepcija ili entitet. Ako je samo
koncepcija, onda va{a zapa`anja mogu tako|e da budu samo
koncepcije, {to }e re}i, de{avaju se samo u vama. Onda dolazite do
Majavade: ni{ta sem vas ne postoji.
U~enik: Poslednja ideja je da je svemir zakrivljen.
[ri Aurobindo: Koje je zna~enje toga da je svemir zakrivljen? Ajn{tajn
govori o zakrivljenosti svemira oko Sunca i kad mu se telo pribli`i ide
niz krivulju. Ali pitanje je: {ta je ta krivulja i u ~emu postoji?
Na primer, neki ka`u da se univerzum {iri. U ~emu? Mora da
postoji ne{to u ~emu se {iri. I za{to se zrak svetla odbija u sun~evom
susedstvu? Ka`ete: zato {to postoji krivulja. Ali za{to postoji krivulja? I
u ~emu je ta krivulja?
A onda, {ta se {iri? Da li Materija? Re}i }ete: ne. Onda
Energija? Ali energija se {iri u {ta? Ka`ete da je prostor savijen: pitanje
je, da li je materija savijena ili prostor?
U~enik: Koli~ina Materije u univerzumu je ograni~ena – ona je
kona~na.
Materija ima masu, a masa sve materije je poznata.
[ri Aurobindo: Ali {ta je materija? Da li je ona talas ili ~estica?
U~enik: Po kvantnoj teoriji ona je ~estica koja je materija i energija u
isto vreme.
[ri Aurobindo: Ako ka`ete da je materija kona~na onda mora da
postoji neki medij koji podr`ava materiju i koji je beskrajan. Ka`ete da
materija ima masu – {ta je masa?
U~enik: Neki od nau~nika ka`u da Sunce gubi masu izvesnom stopom
i vreme kad }e se iscrpeti je izra~unato!
[ri Aurobindo: Kako znate da Sunce ne obnavlja svoju masu?
U~enik: [ta drugo mo`e nauka? Ona mora da uzme podatke i na~ini
hipotezu.
[ri Aurobindo: U pravoj nauci:
i. Morate da imate ispravne podatke.
ii. Onda treba da izvu~ete ispravan zaklju~ak. Te{ko}a je u
tome {to nikad ne mo`ete da budete sigurni da imate sve podatke za
bilo koju pojavu.
78
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Ima tako puno kalkulacija: starost Zemlje, stopa {irenja
univerzuma, sun~evo ro|enje, starost Sunca itd.
[ri Aurobindo: Saose}am sa [oom, koji ka`e: “oni ne znaju {ta je to
zbilja.” Ne{to izmi~e njihovim kalkulacijama poput ribe iz ribareve
mre`e.
22.6.1926.
Patan|alijeva Rad`a Joga:
(Ima mnogih koji veruju da “Joga” zna~i Rad`a Joga
Patan|alija. Njegove sutre su dobro poznate. To je nau~ni metod koji
pribegava:
1. Fizi~ko-vitalnim procesima koji zavise od Pranajame i Asana
uzetih iz Hata Joge.
2. Psiho-vitalnim i psiho-umnim procesima u postepeno
rastu}em nizu: pratyahara, dhyan, dharana i samadhi. ^ak iako je Gita
dala tok sasvim druga~ijoj ideji Joge i ~ak Samadija, popularni um u
Indiji veruje da Joga zna~i Rad`a Joga, barem u ve}ini slu~ajeva.
O~igledno je da je [ri Aurobindova Joga sasvim druga~ija od Rad`a
Joge Patan|alija. Ona ne uzima umnu svest i njeno stanje kao stalnu
referentnu ta~ku; jer, njen cilj nije da se osigura umno stanje koje bi
moglo da odra`ava Beskraj, ve} da se izdigne iznad uma. Pored toga,
ona dodaje proces Silaska Nadumne svesti u ljudsku prirodu koji ~ini
neophodnim potpun preobra`aj neznala~ke ljudske prirode u
bo`ansku: pretvara apara prakrti u para prakrti.)
[ri Aurobindo: Cilj Patan|alija je bio podi}i se do vi{e svesti.
Predlagao je da se to uradi zamenjuju}i op{te Rad`asi~ne kretnje
prirode Satvi~nim. Nije bilo ideje praktikovanja moralnosti u tome, ili
etike. Pored toga, Jama i Nijama nikad nisu bile cilj njegovih napora;
cilj je bio izdi}i se iznad obi~ne svesti, i ~ak njegova ideja Samjame i
Nigrahe nije bila diktirana moralno{}u. @eleo je da stekne mo} za
duhovnu svrhu, te tako nije odobravao tro{enje energija na obi~an
na~in.
15.1.1939.
Dr. R je do{ao danas i tokom svog razgovora rekao: “Lekovi, napokon,
nisu od mnogo vrednosti. Ne{to drugo je ono koje posti`e izle~enje.”
(Onda je dr. R oti{ao)
[ri Aurobindo: Doktor poznat Majci je govorio da je lekar taj koji le~i,
ne lekovi. Uglavnom je isceljuju}a mo} ta koja radi; ako je ona tu,
onda lekovi ustupaju svoja svojstva isceljuju}oj mo}i.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
79
U~enik: Drevni ljudi su to mo`da prepoznali kao vitalnu silu.
[ri Aurobindo: Da. ^ak i sad na nekim francuskim univerzitetima kao
{to je Monpelje ~ujem da priznaju rad ove vitalne sile. Izgleda da su
o~uvali staru tradiciju koja je do{la iz njihovog kontakta sa [panijom;
[panija ju je dobila iz Azije kad je do{la pod arapski uticaj.
U~enik: Ista teorija bi mogla da nam se vrati sada.
[ri Aurobindo: U jedno vreme fizi~ke nauke su tvrdile da obja{njavaju
sve. Ali sad izgleda da shvataju da nauka ne mo`e da objasni sve. Tako
da se okre}u i ka`u: “Nije na{ posao da obja{njavamo.”
U~enik: Do{li su dotle da priznaju da zakon uzro~nosti koji nije imao
izuzetka sada nije bez izuzetka. U nekim slu~ajevima uzrok ne mo`e
da se odredi zato {to bi u poku{aju da se odredi uzrok ~ovek bio
primoran da se upetlja u proces. Ovo se zove neodredivost.
[ri Aurobindo: Mogu tako|e da ka`u da su Bo`je misli neodredive!
U~enik: Ima nekih nau~nika koji poku{avaju da doka`u postojanje
duhovnih i nadfizi~kih istina putem nauke.
[ri Aurobindo: To je jalov trud. Ne mo`ete da zasnujete metafiziku
na nauci. Cela osnova va{e misli }e se preturiti svaki put kad se nauka
promeni.
U~enik: Zar se ne mo`e re}i da postoji ne{to u filozofiji {to se poklapa
sa istinom nauke?
[ri Aurobindo: Ne; sve {to mo`ete da ka`ete je da se izvesni zaklju~ci
metafizike sla`u i poklapaju sa izvesnim zaklju~cima nauke.
U~enik: Kontinentalni nau~nici su odbili da izgrade filozofiju nauke.
Ka`u da nije njihov posao da obja{njavaju, ve} da ogole proces.
Edington u svojim Gifordskim Predavanjima (1934) ka`e da je na
kraju ljudski um, subjektivni element, taj koji prihvata jedan zaklju~ak
od broja mogu}ih zaklju~aka. Nau~ni zaklju~ak ne zavisi uvek od
objektivne stvarnosti, ve} od subjektivnog tuma~enja. Na primer, 8 x 2
jednako je 16, a ne 61 – um je taj koji prihvata ovu istinu.
[ri Aurobindo: U ovom slu~aju to je nakupljeno iskustvo ili, mo`ete
re}i, nepogre{ivo iskustvo, koje daje ose}aj izvesnosti.
U~enik: Nau~nici prou~avaju dugu i nalaze da je uzrokovana razlikom
u talasnim du`inama svetlosti i mogli bi re}i da je to stvarnost duge.
Ali kad pesnik usklikne: “Moje srce posko~i kad na nebu spazim dugu”
nemamo pravo da ka`emo da je znanje ili iskustvo nau~nika ispravno,
a pesnikovo pogre{no.
[ri Aurobindo: U stvari, duga ne postoji ni radi jednog od njih.
Jedino, nau~nik se uzbudi u vezi procesa, dok je pesnik uzbu|en
rezultatom procesa.
80
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Da li si ~itao Spenglerovu “Pad zapada (Decline of the West)”?
[ri Aurobindo: Nisam ~itao tu knjigu. [ta ka`e?
U~enik: To je veoma enciklopedijsko delo. Ali izranja par glavnih
ideja: npr. Spengler ka`e da Vreme nije neutralan entitet, ima smer,
tendenciju – ne{to poput napetosti. Te`i da stvori izvesne doga|aje.
Ukazuje na sudbinu, na ne{to ka ~emu suma sila izgleda da neizbe`no
vodi.
O podacima o ljudskoj istoriji veruje da postoje ciklusi u `ivotu
ljudske rase kad kulture izniknu, dostignu zenit, a onda opadaju. Iz
prou~avanja ovih mogu}e je predvideti pad ljudskih kultra. Evropska
kultura trenutno je puna ovih simptoma opadanja i stoga }e obavezno
da opadne. Znaci ovog opadanja su rast velikih gradova, osiroma{enje
sela, kapitalizam itd.
On ka`e da nije ispravno klasifikovati istoriju kao primitivnu,
srednjevekovnu i savremenu. Moramo da prou~avamo op{tu istoriju, a
i to bezli~no. Matemati~ka otkri}a koja se vide u pojedinoj kulturi su
organski povezana sa tom kulturom. Grci, na primer, nikad ne bi stigli
do koncepta “nizova” – pravilnog pove}avanja ili smanjenja brojeva
koje vodi do beskona~nog broja. “Ideja nizova” je mogu}a samo u
savremenoj kulturi.
^ak je rekao da ~ak i da tvrdite da se Napoleonov uspon
mogao spre~iti nekim razlozima, ipak bi rezultati koji su do{li kao
posledica Napolenove karijere usledili neizbe`no, zato {to su bili
su|eni.
[ri Aurobindo: Ne razumem sasvim. Veliki gradovi su oduvek
postojali. A ~ak i da tvrdimo da postoji sudbina, za{to se ne bi mogla
promeniti? On ka`e za Napoleona da bi rezultati njegovog uspona
neizbe`no usledili. To je predlog veoma podlo`an razmatranju.
Verujem da bi rezultati materijalno varirali. Da Napoleon nije do{ao u
to vreme evropske sile bi skr{ile francusku demokratiju. Napoleon je
stabilizovao revoluciju, tako da je svet dobio ideal demokratije. Ali da
on nije bio tu to bi se odlo`ilo za dva ili tri veka, mo`da.
[to se ti~e sudbine, na {ta mislite pod sudbinom? To je re~, a
ljude lako obmanu re~i. Da li je sudbina rad inertnih, slepih,
materijalnih sila? U tom slu~aju, nema mesta za izbor, morate da
zavr{ite prihvataju}i [ankarinu Majavadu, ili u protivnom okoreli
materijalizam.
Ali ako mislite pod sudbinom da postoji volja koja radi u
univerzumu onda izbor u delovanju postaje mogu}.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
81
A kad on govori o ciklusima ima ne{to istine u toj ideji, ali nije
mogu}e stvoriti kruto pravilo u vezi ponovnog vra}anja ciklusa. Ovi
ciklusi su fleksibilni i ne moraju da svi budu istog trajanja. U Arijevskoj
Stazi (Aryan Path, Mr. Morris) Mr. Moris je napisao ~lanak pun studija
~injenica i istorijskih podataka u kojem poku{ava da poka`e da je
ljudska istorija uvek tekla u ciklusu od po petsto godina. On ~ak veruje
da postoje Mahatme koje upravljaju ovim svetom.
Verujem da je nastavljanje matemati~kih brojeva do
beskona~nosti bilo dobro poznato u Indiji odavno.
(Nakon duge pauze) Ne. Kod filozofa nije proces rezonovanja
ono {to je bitno; jer on zaslepljuje sebe za sve drugo kako bi do{ao do
svog zaklju~ka. Stoga, ono {to morate da uradite je da uzmete njegove
zaklju~ke i razmatraju}i ih treba da prihvatite ono {to je bitno, a ne
re~i ili ono {to je nebitno. Na primer, ima ne{to istine u Spenglerovoj
ideji sudbine, kao i u njegovoj ideji ciklusa ljudske istorije. Sve ostalo
{to ka`e za nas je nebitno.
[ta je sudbina? O~igledno, ne mo`e da bude volja pojedinca.
Onda morate da prihvatite da je to delovanje kosmi~ke volje. Onda je
pitanje da li je kosmi~ka volja slobodna ili vezana? Ako je slobodna
onda to vi{e nije slepi determinizam, i ~ak kad otkrijete da nema
“napretka”, ipak ta volja sprovodi sebe u evoluciji.
Ako s druge strane prihvatite da je kosmi~ka volja vezana onda
je pitanje “vezana od strane koga” ili “~ime”?
U vezi ideje ciklusa: to zna~i da postoji kriva u kretnji Prirode
koja izgleda da se ponavlja. Ali ni to ne treba da se prihvati isuvi{e
kruto. To je ne{to {to odgovara potrebi evolucije i mo`e da varira.
U~enik: Verovatno je ne{to u ~ovekovom umu ve} prihvatilo zaklju~ke
nepoznate ~oveku i on ih postavlja svojim rezonovanjem.
[ri Aurobindo: Da, mo`da ne{to nepoznato povr{inskoj svesti. Onda,
opet, ulazi ljudski ego. On je tako ograni~en da misli da je doprinos
koji donosi ljudskoj misli jedina istina, a da su svi drugi koji se
razlikuju od njega ili sukobljavaju sa njim la`ni.
Mo`emo da zaokrenemo stvar i da ka`emo da mu je bilo
su|eno da misli tako kako je mislio, i tako na~ini svoj doprinos
ljudskom napretku. Ali lako je videti da je proces evolucije op{ti i da
ljudska evolucija ne mo`e da se prive`e za niz ideja filozofije ili pravila
prakse. Ni jedna epoha, ni jedan pojedinac, nijedna grupa nema
monopol na istinu. Isto je i sa religijama, tako|e.
U~enik: Ne mislim da je tako {iroko gledi{te mogu}e ukoliko ~ovek ne
dostigne univerzalni um.
82
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Ne nu`no. ^ovek mo`e da vidi toliko ostaju}i ljudski.
U~enik: Vels govori o ne~em sli~nom, verujem, kad pritiska da sve
znanje sada mora da postane “ljudsko”.
[ri Aurobindo: To je druga~ija stvar. On misli na “internacionalizam”.
Sve nauke su internacionalne i ve}ina knji`evnosti u dana{nje vreme
te`i da bude internacionalna.
Ali {ta ka`e Spengler u vezi budu}nosti nakon pada Evrope?
U~enik: Odbacuje Kinu i Indiju kao zemlje ~ije kulture su sada
beskorisne.
[ri Aurobindo: Onda imate arape!
U~enik: Ne ~ak ni arape, zato {to su oni ve} opali i oslabili.
[ri Aurobindo: Onda je va{a jedina nada Afrika! Abisinci! (smeh)
U~enik: Mislim da je u amerikancima i afrikancima!! (smeh)
U~enik: Ne, amerikanci su oti{li sa evropljanima! Tako da imamo
samo afrikance da nas spasu!
U~enik: Veoma je ~udno {to je Spengleru promakla ~injenica da mo`e
da postoji nacionalni oporavak i bu|enje.
[ri Aurobindo: Da, uzmite, na primer, Kinu. Kina ima gradove iz
najstarijih vremena. Ona je posebna rasa koja je uvek u nemirima i
uvek je ista! Ako prou~avate kinesku istoriju hiljadu godina unatrag,
na}i }ete da su bili u nemirima, a ipak su imali svoju kulturu.
Tatarski kralj koji je uni{tio njihovu kulturu spaljuju}i njihove
knjige nije uspeo. Ne bih bio iznena|en kad bi ih, nakon sada{njeg
kome{anja, dve hiljade godina od sada na{li onakvim kakvi su danas.
To je karakter rase.
Kad sledite tok istorije mogli biste na}i da postoji izvesna
sudbina koja predstavlja sumu fizi~kih sila; to je jedna sudbina. A
onda na|ete da kad to te`i da ide u krug i u krug u beskona~nom kolu
onda postoji tendencija koja se ~ini neizbe`nom u pokretu.
Ali pitanje je: da li su fizi~ke sile jedine odrednice sudbine? Ili,
ima li jo{ ~ega? Postoji li jo{ ne{to sem fizi~kog koje mo`e da
interveni{e i da uti~e na tok kretnje?
Nalazimo da je bilo takvih naleta sila u istoriji, a delovanje
takvog naleta je bilo da promeni sudbinu na koju su ukazivale fizi~ke
sile; to je ~ak promenilo tok ljudske istorije. Uzmite na primer, uspon
arapa; mala necivilizovana rasa, koja `ivi u goloj pustinji, iznenada se
digne i za pedeset godina pro{iri od [panije do Azije i potpuno
promeni tok istorije. to je nalet sila.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
83
U~enik: Ima mislilaca – me|u njima [o i Emerson – koji veruju da
~ovek nije na~inio znatan napredak u svojim mo}ima rezonovanja jo{
od grka.
[ri Aurobindo: To je sasvim ta~no. Naravno, danas imate {ire polje i
obilniji materijal nego {to su imali grci; ali u baratanju njim dana{nji
um nije nadmo}niji od gr~kog uma u baratanju sa svojim ograni~enim
materijalom.
U~enik: Pi{u}i o Platonu, Emerson ka`e da je on epitom evropskog
uma poslednjih 2000 godina.
[ri Aurobindo: To je ta~no – evropski um je dobio sve od grka i sve
duguje njima. Svaku granu znanja za koju je ljudska znati`elja mogla
da se zainteresuje evropi su dali grci.
Rimljanin je umeo da se bori i da vodi zakon, mogao je da dr`i
dr`ave na okupu, ali terao je grka da misli za njega. Naravno, grci su
tako|e umeli da se bore, ali ne uvek tako dobro. Rimski mislioci,
Ciceron, Seneka, Horacije, svi duguju svoju filozofiju grcima.
To je, opet, druga ilustracija onoga o ~emu sam govorio kao o
naletu sila. Razmislite o maloj rasi kao {to su grci koja `ivi na malom
izba~enom jezi~ku zemlje: ova rasa je bila u stanju da izgradi kulturu
koja je dala sve su{tinsko va{oj savremenoj evropskoj kulturi i to u
rasponu od samo 200 do 300 godina!
U~enik: I broj umetnika koje su stvorili je bio znatan.
[ri Aurobindo: Imali su ose}aj za lepotu. Jedina stvar koju savremena
Evropa nije usvojila od grka je ose}aj za lepotu. ^ovek ne mo`e re}i da
je savremena evropska kultura lepa.
Isto se mo`e re}i za drevnu Indiju, imala je lepotu, od koje je
mnogo toga izgubljeno od tad. A sad je brzo gubimo sve vi{e i vi{e pod
evropskim uticajem.
Ta~no je da grci nisu stvorili sve, primili su mnogo elemenata
iz Egipta, Krita i Azije.
A pad ljudskog uma u Evropi je zapanjuju}i. Kao {to sam
rekao, ni jedan niz ideja ne mo`e da monopolizuje Istinu. Sa te ta~ke
gledi{ta svi ovi napori Hitlera, Musolinija i Staljina da svede ljudski
um u uzani krug ideja su tako besmisleni!
Mislili smo, tokom poslednjih godina 19. veka, da je ljudski um
dostigao izvestan nivo inteligencije i da bi morao da bude zadovoljen
pre nego {to bi bilo kakva ideja nai{la na prihvatanje. Ali izgleda da
~ovek ne mo`e da se pouzda u to. Nalazimo da se naci-ideje
prihvataju; pre pedeset godina bilo bi nemogu}e predvideti njihovo
prihvatanje. Onda opet, intelektualci su se srozali skoro bez borbe.
84
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Lako}a sa kojom ~ak i najbolji intelektualci prihvataju psiho-analizu i
Frojdove ideje je iznena|uju}a.
U~enik: Neki intelektualci ~ak propovedaju naci-jevan|elje. Ako je
psiho-analiza nauka, mnogi koji veruju u nju ne vide da podsvesno ili
nesvesno nema nau~ni temelj. Sad izgleda da veruju u bilo {ta {to je
neuobi~ajeno.
[ri Aurobindo: Ove naci-ideje su ispod-razumne; uop{te nisu
razumne. Eto za{to ih zovu nadahnu}ima i pretvaraju sve u la`nost.
Ispod-razumno tako|e ima istinu; ne mo`ete da znate svet ukoliko ne
znate ispod-razumno, to je neophodno za savr{eno razumevanje.
U~enik: Misli{ pod ispod-razumnim sve {to je ~ovek nasledio od
`ivotinje?
[ri Aurobindo: ^ovek vre|a `ivotinju ni zbog ~ega. Ispod-razumno
nije tek `ivotinjsko – Pa{u – uklju~uje Rak{ase i Asuru, Titana.
^ovek oduvek govori o `ivotinji na nadmo}an na~in. Ali
uzmite, na primer, psa. Vernost i ljubav su sasvim op{ti me|u psima.
Ali ~ak i kad se te osobine na|u kod nekih ljudi ne mo`ete da isto to
ka`ete za ~ove~anstvo.
U~enik: Prijatelj mi je rekao da je bio iznena|en na{av{i da je krava u
Indiji tako blaga i pitoma. U Engleskoj, izgleda, napada ~oveka.
[ri Aurobindo: Ve}ina `ivotinja ubija samo radi hrane, ima veoma
malo `ivotinja koje su surove. Postoje razni lavovi bez grive koji bi bili
prijateljski nastrojeni prema ~oveku. Naravno, `eleo je da `ivi i stoga
ubijao `ivotinje. Ali amerikanci ga ubijaju – skoro da su ga istrebili.
U Africi su morali da zakonom spre~e istrebljenje nekih
`ivotinja.
Dakle, ne mo`ete re}i da ~ovek ubija kad je primoran.
Ovo ne treba da ka`e da ~ovek nije napredovao. Ta~no je da
dana{nji filozof nije nadmo}an u odnosu na Platona, ali ima mnogih
koji danas ne mogu da filozofiraju. Tako|e ima mnogo vi{e onih danas
koji mogu da shvate filozofiju nego u vreme Platona.
16.5.1940.
[ri Aurobindo: ^ak i nakon {to se rat zavr{i nemci bi mogli da
predstavljaju te{ko}u ~ine}i da potraje. Lako dopuste svojim
instinktima da se izraze.
U~enik: Spengler ~ak tvrdi da je instinkt nadmo}an u odnosu na
kulturu i civilizaciju. Kad kultura kulminira civilizacijom, po~inje
njeno opadanje. U poslednjoj fazi civilizacije selo }e biti bez
stanovnika, svi ljudi }e biti privu~eni u gradove; svi gradovi {irom
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
85
sveta }e biti sli~ni; `ivot }e biti organizovan na mehani~kim
principima, novac }e suvereno da vlada. Onda }e ~ovekov instinkt
ponovo da se istakne i kultura }e krenuti opet.
[ri Aurobindo: On ne veruje u ljudski napredak, onda?
U~enik: Ne. On izgleda samo da veruje u ponavljanje istog ciklusa.
[ri Aurobindo: Onda je to jalovo ponavljanje istog ciklusa!
U~enik: On toliko ka`e.
[ri Aurobindo: Onda to dolazi do neuspeha rase; da nema nikakve
vi{e mogu}nosti za ~ove~anstvo. Ali onda, kako obja{njava uspon
~oveka? Ako je ~ovek do{ao iz ni`eg stanja `ivota do svog sada{njeg
stanja neophodno je ili da nu`no na~ini napredak ili mora da ga
zameni vrsta vi{a od ~oveka.
18.1.1939.
“Ciljevi i sredstva”, Oldos Haksli (Ends and Means, Aldous Huxley)
Pro~itan je dug citat iz “Ciljevi i sredstva” [ri Aurobindu. Nije
izgledao impresioniran. Onda je pro~itan slede}i pasus:
“Vi{e knjiga je napisano o Napoleonu nego o bilo kom drugom
ljudskom bi}u. ^injenica je duboko i alarmantno zna~ajna... Du~ei i
Fireri }e prestati da mu~e svet jedino kad ve}ina njegovih stanovnika
bude gledala na takve avanturiste sa istim ga|enjem kojim sada
zasipaju prevarante i svodnike. Sve dok ljudi obo`avaju Cezare i
Napoleone, Cezari i Napoleoni }e se shodno tome dizati i ~initi ih
bednim.” (str. 99)
[ri Aurobindo: To je puko moralisanje. Ako se Napoleonu i Cezaru ne
treba diviti to onda zna~i da se ljudskoj sposobnosti i postignu}u ne
treba diviti. Ne treba se njima diviti zato {to su bili uspe{ni; mno{tvu
uspe{nih ljudi se ne dive. Cezaru se dive zato {to je on taj koji je
utemeljio veli~inu carskog Rima {to je jedan od najve}ih perioda
ljudske civilizacije; a Napoleonu zato {to je bio veliki organizator koji
je stabilizovao revoluciju. Organizovao je Francusku, a kroz Francusku
Evropu. Zar nisu njegove ogromne mo}i i sposobnosti sjajne?
U~enik: Pretpostavljam da im se ljudi dive zato {to u njima nalaze
ostvarenje svoje sopstvene potencijalne veli~ine.
[ri Aurobindo: Naravno. Haksli govori o Cezaru i Napoleonu kao da
su oni prvi diktatori koje je svet ikad video. U stvari, diktatorstvo je
staro koliko i svet. Kad god su ga vremena zahtevala diktator je
dolazio kao odgovor na neophodnost. Kad postoji zbrka i pometnja u
stvarima ljudi ili nacija diktator je dolazio, dovodio stvari u red i
izvla~io rasu iz nje. Mora}e da uzme sve diktatore u jednoj liniji za
86
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
osudu, npr. Kamala (druga~iji tip od Hitlera), Pilsudskog, Staljina i
kraljeve balkanskih dr`ava. ^ak je i Mahatma Gandi neki tip diktatora.
(Pro~itan je deo knjige u kome Haksli krivi Jakobince.)
[ri Aurobindo: On nalazi manu Jakobincima, ali mislim da je Laski u
pravu kad ka`e da su oni spasli republiku. Da Jakobinci nisu uzeli mo}
u svoje ruke rezultat bi bio da bi nemci umar{irali u Pariz i obnovili
monarhiju. Upravo zbog Jakobinaca su Burbonci ~ak kad su se vratili
morali da prihvate ustav. Svi kraljevi u Evropi su bili primorani, manje
ili vi{e, da prihvate princip demokratije i postanu ustavni monarsi.
Ta~no je da je u Napoleonovo vreme skup{tina bila samo
senka, ali puna republika, mada odlo`ena na neko vreme, je bila ve}
uspostavljena, zato {to je politika samo predstava na vrhu. Prave
promene koje su bitne su promene koje ulaze u dru{tvo. Sa te ta~ke
gledi{ta, dru{tvene promene koje je uveo Napoleon su se nastavile do
dana{njeg dana bez ikakve materijalne promene. Jednakost svih ljudi
pred zakonom je ostvarena tada po prvi put. Njegov Kod je premostio
jaz izme|u krajnje siroma{nih i bogatih. To je sad veoma prirodno, ali
je bilo revolucionarno kad je uvedeno. To mo`da nije demokratija
rukovo|ena masom, ali je demokratija rukovo|ena srednjom klasom –
bur`oazijom...
(Zapa`en je deo koji je sadr`avao Hakslijeve ideje o ratu.)
[ri Aurobindo: Haksli pri{e kao da je alternativa bila izme|u rata – to
jest, vojnog nasilja – i nenasilnog mirnog razvoja. Ali stvari nikad nisu
takve; ne kre}u se na savr{en na~in u `ivotu. Da Napoleon nije do{ao
republika bi bila i{~upana u pupoljku, i do{lo bi do pada za
demokratiju. Kosmi~ki Duh nije tako blesav da to dopusti. Karlajl
izla`e stvar realisti~nije kad ka`e da je stanje bilo “Ubijem ja tebe, il’
ubije{ ti mene”. Dakle, bolje da ja ubijem tebe, nego da budem ubijen
od tvoje ruke!
Sva ova kritika od strane intelektualaca ne uzima u obzir
ogromnu slo`enost problema.
U~enik: On ka`e da je rat neizbe`an.
[ri Aurobindo: Nema primedbe na to – ali kako da se izbegne rat?
Kako mo`ete da spre~ite rat kad onaj drugi momak ho}e da se bije?
Mo`ete da ga spre~ite postav{i ja~i od njega, ili kombinacijom koja je
ja~a od njega, ili da promenite njegovo srce, kako Gandi|i ka`e,
pasivnim otporom ili Satjagrahom.
A ~ak i tu Gandi|i je prisiljen da prizna da niko od njegovih
sledbenika ne zna nauku pasivnog otpora. U stvari, ka`e, on je jedina
osoba koja zna sve o Satjagrahi. To nije ba{ obe}avaju}e za
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
87
Satjagrahu, uzimaju}i u obzir da je namenjena da bude op{te re{enje
za sve ljude. Ono {to su neki ljudi uradili na nekim mestima u Indiji
nije Satjagraha, ve} Duragraha.
U~enik: Jednog dana si govorio o naletu sila tokom perioda ljudske
istorije – na primer, gr~kom i arapskom periodu. Mo`emo li sli~no da
govorimo ne o naletima sila koje uti~u na spolja{nji `ivot i doga|aje,
ve} o silasku neke vi{e Sile u slu~aju ljudi kao {to su Hrist ili Buda?
[ri Aurobindo: Da, to je silazak vi{e Sile koja isprva radi u jednom
~oveku, onda u grupi ljudi, a onda {iri svoj uticaj na ~ove~anstvo. U
slu~aju Muhameda – a to je jo{ jedan diktator! – silazak se poklopio sa
{irenjem u spolja{njem `ivotu. Ali silazak bi mogao da bude samo
unutra{nji silazak u po~etku, i mogao bi da se samo postepeno {iri do
drugih ljudi.
Tako|e {ta se de{ava je da se sile u `ivotu, isprva, opiru bilo
kakvom takvom pokretu silaska. Kad nalaze da ne mogu da se odupru,
onda prihvataju novi element i, u prihvatanju, pretvaraju ga u ne{to
drugo od onoga {to je bio namenjen da bude! Na primer, nalazite da
se hri{}anstvu isprva suprotstavljalo, a kasnije kad je prihva}eno
postalo je tla~iteljska religija. Za{to? Zato {to su ni`e sile prirode bile
te koje su u{le sa prihvatanjem. To zna~i da mora da je bilo ne~eg u
samom po~etku {to je dalo otvaranje. Verujem da mnogi hri{}anski
mu~enici nisu patili u istinskom hri{}anskom duhu. Ve}ina njih je bila
puna duha osvete. Tako, u po~etku je postojao pasivan otpor, ali kad
je hri{}anstvo do{lo na vlast postalo je tla~iteljsko. Tako, prihvataju}i
hri{}anstvo ni`e sile su zauzele mesto istinske duhovne sile Hrista.
Mislile su “Hajde da uspostavimo novu religiju i stvar }e biti
obavljena.” Ali problem nije tako jednostavan.
Postoji duhovno re{enje koje predla`em; ali ono cilja na
menjanje cele osnove ljudske prirode. To nije pitanje nastavljanja
pokreta, niti je pitanje od par godina. To se ne mo`e uraditi ukoliko ne
uspostavite duhovnost kao osnovu `ivota. Jasno je da Um nije bio u
stanju da radikalno promeni ljudsku prirodu. Mo`ete da nastavite da
menjate ljudske ustanove do u beskraj, a ipak }e se nesavr{enost
probijati kroz sve va{e ustanove.
U~enik: Haksli predla`e da morate da imate “nevezane ljude” koji
moraju “da praktikuju vrlinu bez interesa”.
[ri Aurobindo: Nema sumnje, nema sumnje; ali kako }ete da ih
nabavite? A kad ih nabavite kako }e “vezani” ljudi da prihvate vo|stvo
“nevezanih”? Kako }e “nevezana” osoba da u~ini da njegove odluke
prihvati i sprovodi “vezana”?
88
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Mnogi ljudi u pro{losti su poku{ali da urade istu tu stvar, zar
ne?
[ri Aurobindo: Da, jesu. Ali, kao {to sam rekao, uvek se me{ala sa
mo}ima la`nosti. Eto za{to `elim da poku{am, ako je mogu}e, da
otelovim mo}, koju zovem Svest Istine koja ne}e dopu{tati nikakvu
me{avinu ili kompromis sa mo}ima la`nosti. Pod Sve{}u Istine mislim
na dinami~nu Bo`ansku Svest. Ta mo} mora da se dovede da rukovodi
najsitinijim detaljima `ivota i delovanja. Pitanje je dovesti je dole i
uspostaviti je u ljudima, a drugo pitanje je odr`ati je ~istom. Jer, sve
vreme u pro{losti smo vi|ali da postoji gravitacijsko vu~enje od strane
ni`ih sila. To mora da bude mo} koja mo`e ne samo da se odupre
vu~enju na dole, ve} i da ga prevazi|e. Ako takva mo} mo`e da se
uspostavi u grupi, onda, mada mo`da ne}e da promeni celo
~ove~anstvo odjednom, i dalje }e delati kao mo}na sila za okretanje
ljudske prirode ka sebi.
Upravo zbog te{ko}e menjanja ljudske prirode, koju
Vivekananda zove “pasji rep”, asketska staza je zastupala bekstvo od
Prirode kao jedini lek. Ti ljudi nisu mogli da zamisle da je mogu}e
promeniti ljudsku prirodu, pa su rekli “Odbaci je.”
^ovek mo`e da vidi kako je neophodno odr`ati mo} ~istom ~im
se uspostavi ~ak i u slu~aju obi~nih pokreta poput komunizma u Rusiji.
Bilo je oko milion i po ljudi u celoj Rusiji koji su verovali u
komunizam. Pod Lenjinom oni su odbili da dopuste bilo kakav
kompromis sa kapitalizmom. Oni su ti koji su bili ki~ma revolucije.
6.2.1939.
La|pat Raijevo pismo G. D. Birli
Napomena: Postoje ~etiri glavne ta~ke iznete ovde iz pisma:
1. Pitanje: za{to delati? – koji je smisao delovanja?
2. Kako mo`e savr{eni, svemilosni, svemo}ni Bog da stvori
takav svet pun bede, patnje, siroma{tva?
3. Nema svrhe moliti se Bogu, zato {to su molitve samo da
te{imo sami sebe.
4. Delam naprosto zato {to ne mogu a da ne obavljam radnje.
La|pat Rai izgleda da sad prihvata teoriju “iluzije” kao
obja{njenje, dok se sa njom borio ~itavog `ivota. Bio je istaknuti vo|a
Arja-Sama|a i monoteista.
U~enik: Koje je obja{njenje La|pat Raijevog stava?
[ri Aurobindo: Generalno to je Tamasik Vairagya, ako je usled
ose}aja neuspeha u `ivotu. Ve}ina ljudi stekne tu vrstu Vairagje –
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
89
odbojnosti prema svetu – kad delaju radi “uspeha” i ne uspeju.
Neuspeh i frustracija vode do onoga {to se zove Smashan Vairagya –
ose}anje odricanja koje dolazi ~oveku na groblju – privremeno stanje
zga|enosti svetom.
Ali u njegovom slu~aju, mo`da, to je Satvi~no ga|enje. Umu u
ovoj fazi sve izgleda netrajno, prolazno, a stari motivi delovanja vi{e
nisu dovoljni. To mo`e da bude rezultat njegovog duhovnog razvoja
kroz njegove postupke u `ivotu. To je um koji se okre}e da sazna
stvari. Gautama Buda je video ljudsku patnju i pitao: “^emu ova
patnja?”, a onda “Kako iza}i iz nje?” To je Sattvic Vairagya. ^ista
Sattvic Vairagya – zga|enost – je kad ~ovek stekne opa`anje
malenkosti svega li~nog – postupaka, misli, itd, i kad vidi {iroki svet,
ve~no vreme i beskrajni svemir ra{irene pred sobom i ose}a kao da su
svi ljudski postupci ni{ta.
Ista istina je u pozadini izreke: “Bi}e isto za sto godina”; a to je
ta~no {to se ti~e li~nog aspekta delovanja.
U~enik: Mo`e li se re}i da li~ni postupci i druge li~ne stvari imaju
va`nost onoliko koliko bezli~na svest, ili bo`anska svrha, vr{i sebe kroz
njih?
[ri Aurobindo: Da; u bezli~nom aspektu ~ak i mali li~ni postupak
mo`e da ima zna~aj. Li~ni postupci imaju zna~aj u evoluciji pojedinca.
Ali te{ko je ubediti obi~ne ljude da zauzmu to gledi{te.
U~enik: La|pat Rai, koji je bio poznat kao jedan Arja Sama|ista i
stoga teista, izgleda da ~ak sumnja u postojanje Boga u ovom pismu.
[ri Aurobindo: To nije bitno. To jedino zna~i da `eli da shvati na~in
Bo`jeg delovanja, prirodu ovog sveta.
27.2.1939.
U~enik: Promode Sen u svojoj biografiji pominje da si znao hebrejski.
Ima drugih ta~aka u knjizi koje zahtevaju razja{njenje.
[ri Aurobindo: Za{to ne re}i da znam amhari i druge afri~ke jezike?
(smeh)
U~enik: Ima ljudi koji veruju da zna{ dvadeset osam jezika.
[ri Aurobindo: Izgleda da nisi pro~itao pri~u o ~udima koje sam
navodno izveo u knjizi Motilal Mehte!
Jedno od njih me je toliko impresioniralo da nikad nisam
mogao da ga zaboravim. Desilo se kad sam boravio u ulici St. Luis.
Britanska vlada je poslala policiju da me uhapsi. Izgleda da sam stajao
na vrh stepeni{ta kad su do{li. Oni su se popeli uz stepeni{te, ali
smesta nakon toga su se na{li na dnu! Ponovili su taj nastup nekoliko
90
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
puta i na{av{i se svaki put na dnu stepeni{ta ostavili su me sa
potpunim ga|enjem i oti{li. (smeh)
U~enik: Ima mnogo ljudi koji veruju da ne ostaje{ na tlu.
[ri Aurobindo: Gde onda ostajem?
U~enik: Veruju da uvek ostaje{ stopu ili dve iznad tla. ^ak misle da
`ivi{ u podrumu pod zemljom. Mo`da se na ovakav na~in legende
skupljaju oko velikih imena.
U~enik: M je imao obi~aj da ide u posetu jednom marvariju u Kalkutu
koji je do{ao poslom u Pondi~eri. Do{ao je u ku}u u ulici de la Marin i
sreo M-a. Pitao ga je: “Gde je [ri Aurobindo? Do{ao sam da ga vidim.”
M je odgovorio: “Ne mo`ete da ga vidite.”
Onda je ube|eno pitao M-a: “Je l’ on odleti?” (smeh)
“Vi{nu Purana” i Purane uop{te
U~enik: Da li su doga|aji ispri~ani u Purani o Kri{ninom `ivotu
psihi~ke predstave koje je stvorio pesnik ili odgovaraju ~injenicama
koje su se desile u njegovom `ivotu na Zemlji?
[ri Aurobindo: Iz samog ~itanja Purana mo`ete da znate da li je
ubijanje Asure fizi~ka ~injenica ili nije. Ne mo`ete da ih uzmete
doslovno – u fizi~kom smislu. Postoji me{avina ~injenica, tradicije,
psihi~kog iskustva, kao i istorije.
Pesnik ne pi{e istoriju, on pi{e samo poeziju: mo`e biti da ju je
dobio sa psihi~ke intuitivne ravni ili iz svoje ma{te, sa psiho-umne
ravni ili bilo koje druge.
Za{to je pobogu bitno da li je Kri{na `iveo na fizi~koj ravni ili
nije? Ako je njegovo iskustvo stvarno na psihi~koj i duhovnoj ravni, to
je sve {to je bitno. Sve dok nalazite Kri{nu kao bo`ansku Mo} na
psihi~koj i duhovnoj ravni njegov `ivot na fizi~koj ravni nije bitan. On
je istinski, on je pravi. Fizi~ko je samo senka psihi~kog.
U~enik: Nalazim da je Vi{nu Purana ba{ fina.
[ri Aurobindo: U Vi{nu Purani svi aspekti Purane su fino opisani. To
je jedna od Purana kroz koje sam pro{ao pa`ljivo. Pitam se kako to da
je pro{la bez {ire zapa`enosti: ona je veli~anstvena poezija.
Ima jedan ba{ fini i sme{an pasus u kome u~enik pita Gurua da
li kralj ja{e slona ili slon kralja?
U~enik: Kralj mora da je Ram Murti ako je slon bio na njemu! Pored
toga ovo bi mogla biti teorija relativiteta u za~etku.
[ri Aurobindo: Metod odgovora koji je usvojio Guru je originalan. On
sko~i na ramena u~enika i onda ga upita da li je on na u~enikovim
le|ima ili je u~enik na njegovim le|ima?
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
91
Postoji veoma fini opis \ada Barate.
U~enik: Da li je \ada Barata postojao?
[ri Aurobindo: Ne znam, ali ~ini se veoma stvarnim u Purani. To je
tako|e, verujem, najvi{e anti-budisti~ka Purana.
U~enik: Onda mora da je sa~injena veoma kasno!
U~enik: Buda je `iveo oko 500. godine pre nove ere. Je li to ta~no?
[ri Aurobindo: Ova Purana nije toliko stara. Sve Purane su, zapravo,
post-budisti~ke. One su deo bramanskog oporavka koji je do{ao kao
reakcija protiv budizma u Gupta periodu.
U~enik: Pretpostavlja se da su napisane u ili oko 3. ili 4. veka nove
ere.
[ri Aurobindo: Najverovatnije. U Vi{nu Purani na Budu se gleda kao
na Avatara Vi{nua koji je do{ao da obmane Asure! Ne obra}aju mu se
po imenu, ve} ga zovu “Maya Moha”. Ova Purana je fino delo.
20.12.1939.
U~enik: Da li si ~itao Maitrin ~lanak?
[ri Aurobindo: Da. Izgleda da je zbunjen: prenaglasio je eti~ko i
poku{ao da objasni duhovnu ideju sa eti~kog stanovi{ta. Gitina ideja
obavljanja rada bez `elje je isuvi{e suptilna za savremeni um, tako da
je on od nje na~inio “du`nost radi du`nosti”. Evropljani ne prave
nikakvu razliku izme|u istinskog sopstva i razdvaja~kog ega; za njih je
to jedno. Uzmite slu~aj obavljanja rada bez `elje za plodom. Sad, ako
postoji razdvaja~ko Sopstvo, onda, sa racionalne ta~ke gledi{ta, za{to
~ovek ne bi o~ekivao plod svog postupka?
U~enik: Mo`da je to usled uticaja hri{}anstva u kome ideja slu`enja
siroma{nima nalazi mesto.
[ri Aurobindo: Ali hri{}anska ideja slu`enja bez interesa je sasvim
druga~ija od ideje o du`nosti radi du`nosti, {to je racionalno
stanovi{te. Hri{}ansko slu`enje se obavlja kao Bo`ja volja – to je
religiozni zakon. Kad je razum prevladao nad religijom po~eo je da
ispituje temelj religije, a onda su racionalisti zastupali obavljanje
du`nosti radi dru{tva, kao dru{tveni zahtev. Racionalisti imaju
fragmentarne ideje u vezi ovih stvari. Postalo je te{ko sada u~iti
filozofiju – ima toliko novih, kao pesnika!
26.8.1940.
^aru ^andra Duta je napisao recenziju [email protected] Bo`anskog”
(The Life Divine) u Vi{va Barati. Kad je pro~itana [ri Aurobindu on je
rekao:
92
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
On mo`e da to nastavi, za neke ljude bi to mogao biti uvod u
[email protected] Bo`anski”.
Ali mo`ete da mu skrenete pa`nju na slede}e ta~ke.
i. On izjavljuje: “Ne mo`e biti bekstva za Duh utelovljen u
materiji osim kroz integralnu jogu.”
Ako prihvatimo tu poziciju onda cilj koji postavlja advaitavadin
postaje nemogu} za realizaciju. Ono {to ja ka`em nije da je nemogu}e,
ve} da takvo bekstvo ne mo`e biti da je bilo cilj za koji je svet stvoren.
ii. On ka`e da sam izvukao svoju tehniku od [ankare.
To nije ta~no. Nisam ~itao mnogo filozofije. To je kao oni koji
ka`u da je na mene uticao Hegel. Neki ~ak ka`u da je na mene uticao
Ni~e zato {to sam citirao njegovu re~enicu: “Mo`e{ da postane{ to {to
jesi nadma{aju}i sebe.”
Jedine dve knjige koje su uticale na mene su Gita i Upani{ade.
Ono {to sam napisao bio je rad intuicije i nadahnu}a koje je radilo na
osnovi mog duhovnog iskustva. Nemam nijednu drugu tehniku poput
savremenog filozofa ~iju filozofiju smatram samo intelektualnom, te
stoga od drugorazredne vrednosti. Iskustvo i formulaciju iskustva
smatram za istinski cilj filozofije. Ostalo je tek intelektualni rad i
mogao bi da bude zanimljiv, ali ni{ta vi{e.
4.9.1940.
U~enik: U ud`beniku za diplomski na Hindu Univerzitetu ima jedan
odlomak od Tagorea u kome on izjavljuje da je Kalidas bio jako
dotaknut nemoralom svog doba i opanjkava ga u “Raguvamsi”.
[ri Aurobindo: To je novo otkri}e – ako on ka`e tako.
U~enik: Kalidasa znamo kao nekog ko nije mnogo insistirao na
moralu. Njegova “Malvikagnimitra” opisuje kralja Agnimitru kako se
zaljubljuje u plesa~icu za koju se ispostavi da je princeza. Isto tako, u
njegovim drugim pesmama, kao {to je “Rati Vilap” pominje `ene u
pijanom stanju i nije {okiran.
[ri Aurobindo: On je neko koga privla~i lepota: ~ak i kad ga privu~e
misao ili filozofija lepota misli je ono {to mu se dopada.
U~enik: Tagore je rekao daju}i recenziju “[akuntale” da je ljubav koju
je Du{janta ose}ao prema [akuntali na prvi pogled bila samo strast,
rezultat puke fizi~ke, u najboljem slu~aju vitalne, privla~nosti. Ali kad
je sreo ponovo nakon razdvojenosti u Mari~i A{ramu njegova ljubav je
postala pro~i{}ena i nije bilo elementa strasti u njoj.
[ri Aurobindo: To uop{te nije ta~no; sve to ~ovek mo`e da iznese iz
svoje sopstvene ma{te. Ali Du{janta nije prikazan kako prerasta svoju
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
93
vitalnu strast u “[akuntali”, nateran je da je zaboravi kroz mo} kletve.
To ne zna~i da se njegova privla~nost smanjila.
U~enik: Podsetilo me na polemiku oko datiranja Kalidasovih radova.
Bankim je u~estvovao u njoj. Pitanje je bilo da li je prvo “Raguvam{a”
napisana ili “Kumar Sambava”.
Bankim je zaklju~io da “Raguvam{a” mora biti da je kasnije
sastavljena. Kao potporu svoje tvrdnje pozvao se na dve {loke: jednu u
“Rati Vilap” (“Kumar Sambava”), a drugu u “A|a Vilap” u Raguvam{i.
Tvrdio je da je u ovoj prvoj izraz tuge bio kao u mladi}a, dok kasniji
pokazuje zreliji temperament.
[ri Aurobindo: To uop{te ne proisti~e iz toga, zato {to je druga~ija
tema. U jednoj fizi~ka ucveljenost ima da se opi{e prema prirodi Rati.
Pesnik koristi izraze prigodne prilici i karakteru.
U stvari, “Kumar Sambava” izgleda da je kasnija od
“Raguvam{e”, mada je “Ragu” briljantnija; “Kumar” je dublja i zrelija.
Ako dopustite op{te verovanje da je Kalidasa napisao samo prvih 8
pevanja “Kumara” onda ne izgleda logi~no da bi ~ovek kao {to je
Kalidasa dovr{io “Ragu” ostavivi{i “Kumara” nedovr{enog.
14.12.1940.
A je napisao ~lanak u “Reviji Kalkute” o “Advaiti u Giti”.
[ri Aurobindo: On nalazi ideju preobra`aja prirode u Giti i tako|e
druge stvari koje su sadr`ane u [email protected] Bo`anskom”. Ja sam ne vidim
sve to u Giti.
U~enik: A-ova tvrdnja je da postoje nagove{taji i sugestije u Giti koje
mogu da zna~e preobra`aj. Na primer, ona ka`e da ~ovek mora da
postane instrument u rukama Bo`anskog. Onda ka`e: puta
madbhavamagata – “Oni koji se trude postaju ~isti i dosti`u moju
prirodu postajanja.” Tako|e: nistraigunyo bhava – “postaje slobodan
od tri moda.”
[ri Aurobindo: Nema tu preobra`aja. O nadumnom preobra`aju
uop{te nema nagove{taja u Giti. Gita pola`e naglasak na izvesne
{iroke smernice integralne nadumne joge:
Na primer:
1. Prihvatanje `ivota i delovanja.
2. Poja{njenje prirode Transcendentnog Bo`anskog.
3. Bo`ansku Li~nost i njenu transcendenciju.
4. Postojanje dve Prirode – para i apara [vi{e i ni`e, prim. prev.].
U~enik: Ona govori o Para Prakiti i ka`e da napredne du{e dosti`u
Para Prakriti.
94
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Para Prakriti je tamo kori{}ena u op{tem smislu.
U~enik: Da. Ja ne nalazim preobra`aj u Giti. Izlaganje nivoa svesti
izvan uma, njihovih funkcija, jasna, racionalna izjava o intuitivnoj
svesti, nadahnu}u, otkrovenju i uspon svesti kroz Prekoum do
Naduma – ove stvari su sasvim nove i ne nalaze se ~ak ni u
Upani{adama.
[ri Aurobindo: Mislim da je tako; Gita samo otvara put ka na{oj jogi i
filozofiji. Me|u Upani{adama jedino Taitirija ima neku op{tu ideju o
vi{im terminima. Veda tretira simboli~no istu temu.
U~enik: Pretpostavimo da postoji preobra`aj u Giti, ~ovek mo`e da
pita koja vrsta preobra`aja je to – duhovni, psihi~ki ili Nadumni?
[ri Aurobindo: Ona ne govori o preobra`aju; ona govori o
neophodnosti delovanja iz duhovne svesti – po njoj svo delovanje
mora da proisti~e iz izvesne duhovne svesti.
Kao rezultat tog delovanja neka promena mo`e da se pojavi u
prirodi koja bi mogla da se svede na ono {to bi se moglo nazvati
preobra`ajem. Ali u Giti instrumenti delovanja ostaju ljudski sve
vreme (Budi itd.). Ona ne govori o intuitivnoj svesti.
U na{im drevnim delima nema koncepcije o evolutivnoj
prirodi sveta, ili bolje re}i, ona nemaju viziju ~ove~anstva kao
evolutivni izraz Bo`anskog u kome se novi nivoi svesti postepeno
otvaraju, ili moraju da se otvore. Nema jasne ideje o novom tipu bi}a
koje bi evoluiralo iz ~oveka.
Ako se sve {to sadr`i [email protected] Bo`anski” nalazi u potpunosti u
starim sistemima, to se suprotstavlja tvrdnji da je ova joga nova ili, u
ma kom slu~aju, druga~ija od tradicionalnih metoda. Mo`da je A
poku{avao da sintetizuje Gitu i [email protected] Bo`anski”. (smeh)
10.3.1943.
“Jogi Aurobindo Go{” (Yogi Aurobindo Ghose)
Biografija na marati jeziku koju je napisao P. B. Kulkarni sa uvodom K.
G. De{pandea. Objavljena u Bombaju, 1935.
Napomena: Kad je g. Kulkarni mislio da napi{e biografiju pisao
mi je tra`e}i moju pomo}. Tra`io sam dopu{tenje od [ri Aurobinda.
Odbio je da se usaglasi sa mojim zahtevom, napisav{i: “Ne `elim da
me iskasape moji sopstveni u~enici crno na belo!” Eto za{to mu nisam
pomogao. Ali [ri Aurobindo nije mogao da spre~i druge da poku{aju
njegovu biografiju.
Kad je knjiga objavljena, ja, koji sam imao veoma jako i
do`ivotno interesovanje za utvr|ivanje autenti~nosti spolja{njih
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
95
doga|aja njegovog `ivota, pro{ao sam kroz knjigu – kao {to sam
pro{ao kroz skoro sve njegove biografije – i izneo mu kontroverzne
ta~ke. Iznosim ovde njegova op{ta zapa`anja o knjizi, a u zasebnoj
bele{ci nabrajam detalje koji zahtevaju ispravku.
[ri Aurobindo:
Poglavlje I
“Svi pi{u kako su preci velikih ljudi veoma religioznog uma,
pobo`ni itd. To svakako ne va`i u mom slu~aju. Moj otac je bio krajnji
ateista.”
Poglavlje II
“Op{ti utisak koji on stvara je da ja mora da sam bio veoma
ozbiljan nam}or, sve vreme veoma pobo`an i ozbiljan. Nisam bio ni
nalik tome.”
“On tako|e izjavljuje da mora da me privla~ilo Fabijansko
Dru{tvo koje su pokrenuli Bernard [o i drugi. Nije, i nisam imao
sklonost ka Laburisti~koj partiji koja zapravo jo{ nije bila ro|ena.”
Poglavlje III
“Njegovo tretiranje mog `ivota u Engleskoj je vi{e izmi{ljeno
nego stvarno. On poku{ava da da sliku kakav bi trebalo da bude jogi u
pupoljku. Bio sam radije zaokupljen sobom i zanimao se za mnoge
stvari, dok on poku{ava da prika`e da me je zanimalo Fabijansko
Dru{tvo i da sam bio veoma moralan.”
Poglavlje IV
“Ima nepreciznosti kao {to je njegova izjava da me je Henri
Koton predstavio Gekvadu. Nije Henri Koton, ve} je njegov brat,
D`ejms Koton, koji je poznavao mog brata (koji mu je pomagao u
njegovom radu) bio taj koji me je predstavio Gekvadu zato {to se
zanimao za nas.”
Poglavlja V i VI
“U vezi Svami Hamse ne se}am se njegovog imena. U
Gekvadovoj palati je odr`ao dva ili tri predavanja. Bio sam pozvan. Ali
nije ta~no da sam oti{ao i video se sa njim. U to vreme me nije
zanimala Joga. Nisam ga pitao o Pranajami. Saznao sam o Pranajami
od in`enjera Deodara koji je bio u~enik Bramanande.”
“Ne se}am se nikakvog jogi~kog izle~enja od strane
Bramanande; u svakom slu~aju, nisam vodio nikakvog slugu sa
sobom.”
“Prvi put sam saznao za jogi~ko izle~enje od Naga Sadua ili
Naga Sanjasija. Barin je imao planinsku groznicu kad je lutao
Amarkantak brdima. Sanjasi je uzeo {olju vode, presekao je na ~etiri
96
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
napraviv{i dva krsta no`em i zatra`io od Barina da je popije, rekav{i:
“Ne}e sutra imati groznicu.” I groznica ga je napustila.”
“On stvara utisak da sam tragao za satsangom, svetim
dru{tvom, tokom svog boravka u Barodi. To nije ta~no. Ta~no je da
sam ~itao knjige, ali o svim temama, ne samo religiozne knjige. Dao
sam novac jednom bengalskom sanjasinu koji se sva|ao sa svima i koji
je mrzeo Bramanandu. Hvalisao se da je ubio Bramanandu!”
Napomena: u uvodu K. G. De{pandea, koji je bio [ri Aurobindov
savremenik na Kembrid`u i kasnije se pridru`io [ri Aurobindu 1898. u
Dr`avnoj slu`bi u Barodi, ima da se u~ine neke ispravke. On je bio
urednik engleskog dela “Indupraka{a” i on je taj koji je nagovorio [ri
Aurobinda po njegovom povratku u Indiju 1893. da napi{e niz ~lanaka
o indijskoj politici pod naslovom “Nove lampe za stare” koji je na~inio
veliko kome{anje u Kongresu tih dana.
1. [ri Aurobindo nije poha|ao nikakvu gimnaziju u Man~esteru
– kako stoji u uvodu.
2. Pominje da ga je [ivram Pant Falke nau~io marati i
bengalski. On nije nau~io te jezike od g. Falkea.
3. Tvrdi se da mu je neki “Basker [a{tri \o{i davao ~asove
sankrita i gu|aratija.” Nije u~io sankrit ni od koga u Barodi. Sam je
~itao Mahabaratu i tako|e ~itao dela Kalidase i jednu dramu Bavabuti
kao i Ramajanu.
4. Ka`e se da je njegov patriotizam dobio religioznu boju kroz
njegov kontakt sa jednim Svami Hamsom. Svami Hamsa nije imao
nikakve veze sa njegovim nacionalizmom. On je bio Hata Jogi i [ri
Aurobindo je oti{ao na njegovo predavanje u palati po pozivu. Nije se
upoznao sa njim kod njega.
5. Mohanpuri mu nije dao Daivi upasana-u – tj. uvod u
duhovni `ivot.
^isto u politi~ke svrhe [ri Aurobindo je uzeo [akti Mantru od
njega. Izvodio je izvesnu Ja|nu – `rtvovanje – u istu svrhu. Ali to nije
bila joga.
6. Bavani Mandir: postoji sli~nost sa Ananda Matom u tome {to
oba sagledavaju duhovni `ivot i politiku zajedno. Hram Bavani je bio
tu da inicira ljude za potpuno posve}enje slu`enje Majci Indiji. Bio je
za pripremanje politi~kih Sanjasina. Ali ovaj plan se nije
materijalizovao. [ri Aurobindo se okrenuo politici, a Barin revoluciji.
Ovaj drugi je poku{ao da na|e mesto u Vindja planinama za Bavani
Mandir. Ali vratio se sa planinskom groznicom.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
97
Nortonovo re~ito zastupanje na sudu, ili vladina represija, nisu
imali ni{ta sa neuspehom plana. U stvari nikad nije isproban.
7. On izjavljuje da je [ri Aurobindo istupio iz Nacionalnog
Koled`a zbog razmirica sa ~lanovima komiteta.
Ta~no je da je imao razmirice, ali nikada nije govorio o njima.
Poslao je svoju ostavku kad je prvo su|enje pokrenuto protiv njega. Ali
po njegovom istupanju ponovo su ga postavili. Kad je opet optu`en za
Aliporski bomba{ki slu~aj, prihvatili su njegovu ostavku.
Tako da ~lanovi komiteta nisu imali otvorene razmirice sa
njim, nije bilo sukoba. @eleli su da na~ine od Nacionalnog Koled`a
mesto za u~enje, [ri Aurobindo je `eleo da ga na~ini sredi{tem `ivota.
O ovim samim nepreciznostima uvoda pozabavio se g. Kulkarni
u svojoj knjizi, tako da se ne daje zasebna lista za gre{ke u kasnijem.
Jedino bi se moglo dodati da se [ri Aurobindo nije upoznao sa
Madavdas|ijem iz Malsara; barem se ne se}a da ga je upoznao.
25.3.1943.
Svami Gjananandina knjiga sadr`i slede}e ta~ke. (Svami
Gjanananda je prvobitno bio sin Zamindara u Andri. Nakon sanjase je
oti{ao u Severnu Indiju i postao nau~nik od tada. Oti{ao je u Prag i
Liverpul i bio u Nacionalnoj Fizi~koj Laboratoriji, Delhiju.)
1. Materijalni svet je na~injen da odgovara, ili pogoduje, na{im
~ulima.
2. Postoji vi{i svet super-ega gde su stvari sasvim druga~ije
ure|ene.
3. ^ovek mora da se probije kroz ovo dvoje kako bi stigao do
Apsoluta.
4. On veruje u dovo|enje Apsoluta dole u @ivot.
Nakon {to je ~uo ove ta~ke [ri Aurobindo je rekao:
“Ba{ zanimljivo. Ne znam da li mo`ete da objasnite Rad`a Jogu
kako on to radi.
Ali {ta je njegov Super-ego? Ne znam. Ponekad se ~ini ono {to
ja zovem ispodsvesno sopstvo, a ponekad psihi~ko bi}e. Moglo bi da
bude ne{to kao Preko-du{a.”
27.3.1943.
Razgovor se obnovio.
98
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Gjanananda ka`e da se ~ulni svet stvara ~ulnim egom.
Takozvani stvarni svet se stvara Super-egom. Ovaj Super-ego ima
li~nost koja mora da se rastvori.
[ri Aurobindo: Dakle, nije kosmi~ka svest ili Puru{a ili Preko-du{a.
U~enik: Onda postoji Apsolut. ^ovek mora da se probije kroz ~ulni
svet, stvarni svet, a onda mo`e da u|e u Apsolutno Bo`ansko.
[ri Aurobindo: Kako }e to da se uradi?
U~enik: Na jedan od ~etiri na~ina: Rad`a, Gjana, Karma i Bakti. ^ovek
mora da vidi ovaj ~ulni svet i svet super-ega u svetlu Apsolutnog
Bo`anskog.
U~enik: On veruje da je ovo spontana Purna Joga.
[ri Aurobindo: Ali on ne ukazuje kako }e Apsolutno Bo`ansko uop{te
da dela u `ivotu – ukoliko ne otkrije ne{to kao {to je Nadum.
U svakom slu~aju, to je originalna knjiga, sasvim zanimljiva ~ovek ima inteligenciju iznad prose~ne.
U~enik: Ali ima ljudi koji, imaju}i inteligenciju, kradu stranice iz
tvojih spisa i znam za slu~aj jednog svamija koji je poznat {irom Indije
i sveta koji je plagirao pasuse iz tvojih knjiga.
[ri Aurobindo: (sa osmehom) Nesvesno je moglo da odigra ulogu;
(smeh) ili bi on mogao da se okrene i da ka`e da sam ja to uzeo od
njega! (smeh) ili da je nezavisno napisano! (smeh)
6.4.1943.
6.4.1943.
“Sabrane Pesme”, D`erard Menli Hopkins. (Collected Poems, Gerard
Manley Hopkins)
(Recenzija njegovih pesama se pojavila u hri{}anskom
mese~nom ~asopisu New Review. Recenzent tamo pi{e da je D`erard
Hopkins poku{ao neku vrstu kvantitativnog stiha na Engleskom.
Brid`is je napisao bele{ke o 2. izdanju ovih pesama.)
[ri Aurobindo: Pesma o “Mariji” (Mary) je ba{ fina. Hopkins skoro da
postaje veliki pesnik u svojim sonetima. On nije misti~ki pesnik, ve}
religiozni. Kod svih katoli~kih pesnika postoji nota bolne patnje, u
kojoj i on ima udela. Kristina Roseti je bolja po tom pitanju.
Nije da je njegova tema uvek velika, ve} sila koju unosi u svoje
pesme. U jednoj on naprosto zapravo ka`e: “O, Bo`e, ka`em da si
pravedan, ali ne shvatam za{to sam ja primoran da patim dok drugi
koji ne mare ni za kakve vi{e `ivotne vrednosti dobijaju sve dobre
stvari od `ivota.”
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
99
Nema znaka kvantitativnog stiha, on zavisi od “akcenta” za
svoj stih.
8.4.1943.
“Poezija Nevidljivog”, Mehdi Imam. (Poetry of the Invisible, Mehdi
Imam)
[ri Aurobindo: Njegova ideja da su bi}a suptilnih svetova puke
tvorevine ljudske ma{te ili ljudske du{e, samo bi zna~ila da nemaju
nezavisno postojanje, {to nije ba{ ta~no.
Verujem da je na njega uticao sufizam. Ali njegova op{ta teza
je sasvim odr`iva: {to }e re}i, do po~etka modernisti~kog perioda
pesnici – barem ve}ina njih – izgleda da su imali neko opa`anje ili
iskustvo drugih suptilnijih svetova. Oni priznaju postojanje ovih
svetova na neki na~in. Ponekad ~ak tvrde da je ovaj svet iluzija.
Jedino, njegova procena Brid`isa je jednostrana. Verovatno je
to napisao u vreme kad je bila pomama za Brid`isom, ili kad je
“Testament Lepote” odu{evljeno prihva}en. Nikad nisam mislio mnogo
o njegovoj poeziji, ~ak ni u tim ranim danima, iz ono njegovih navoda
koje sam video. Nije nikad ritmi~an osim kad rimuje. U svom
blankversu je nepodno{ljiv. ^ak su i navodi dati u ovoj knjizi
prozai~ni. Hardi je ba{ dobar ponekad, ponekad sklizne u
pomanjkanje ritma.
Mehdi Imamovo tuma~enje [elija i drugih pesnika kako imaju
iskustvo kosmi~kog jedinstva ili jedinstva sa Duhom nije sasvim ta~no.
Kod [elija to je subliminiran eroticizam. [eli je imao obi~aj da se
zaljubi u skoro svaku `enu misle}i za nju da je an|eo, a zavr{io bi
nalaze}i da je ona |avo.
On ide predaleko u svojoj teoriji kad tvrdi da su “izmaglice” o
kojima Tenison govori u svojoj “Arturovoj smrti” ektoplazma.
5.5.1943.
Razgovor je po~eo sa osvrtom na ~lanak o Kata Upani{adi od Dr. S. K.
Maitre.
Opoziciju izme|u “{reje” i “preje” je tuma~io kao opoziciju
izme|u “Postojanja” i “Vrednosti”.
[ri Aurobindo: [ta je vrednost? Nije je definisao. Ne znam na {ta
misli kad ka`e: “Bog ili najvi{a Stvarnost je najvi{a vrednost.”
On maltene izgleda da implicira da ne postoji “bi}e” u Bogu,
samo “vrednost”.
100
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Tako|e govori o opoziciji izme|u prva dva i poslednja dva
reda Jaminog govora: “^ovek ne mo`e da dostigne Trajno – Druva –
sredstvima koja su prolazna.” A onda govori o tome kako je dostigao
Ve~no – Nitjam – putem netrajnih stvari.
[ri Aurobindo: Njegovo tuma~enje izgleda da je oti{lo malo
predaleko. To je Vatra koja ~ini postignu}e Ve~nog mogu}im. Prva dva
reda samo zna~e da “ako si vezan za prolazno ne mo`e{ da dosegne{
Ve~no”. Poslednja dva reda zna~e da “ako ~ovek ponudi netrajne stvari
u Vatru, onda to mo`e da u~ini da dosegne Ve~no.”
11.5.1943.
Primljeno je pesni~ko delo Barati Sarabai “Narodni bunar” (The
People’s Well, Bharati Sarabhai). [ri Aurobindo je video knjigu i na{ao
da je “engleski dobar, a dikcija poeti~na – ali poezija uglavnom
nedostaje”.
“Nije jasna {ta `eli da ka`e. Indija izgleda da je starica u pesmi,
a ideja je da ona ima ne{to veoma dragoceno za {ta niko ne zna, a {to
bi mogla da otkrije jednog dana.”
20.8.1943.
“Majavada” – ~lanak Prof. Malkanija
Napomena: Malkanijeva tvrdnja izgleda da je bila:
1. Da je [ri Aurobindo poku{ao da odgovori [ankari u nekim
poglavljima [email protected] Bo`anskog”.
2. Da je Majavada istinita ako ~ovek prizna njene premise itd.
[ri Aurobindo: Ne odgovaram posebno [ankarinoj Majavadi u
[email protected] Bo`anskom”. Morao sam da ispitam stanovi{te koje su zauzeli
svi oni mislioci koji smatraju svet iluzijom iz raznih razloga. Ispitao
sam njihovo tle.
[to se ti~e toga da je Majavada istinita, svaka filozofija je
istinita na svojoj sopstvenoj osnovi. Tako je i Majavada ako prihvatite
njene premise. U mom ispitivanju poku{avao sam da vidim da li ima
i~eg u bilo kojoj od mogu}ih pozicija Majavade {to bi obavezalo ljudski
um da je prihvati. Nalazim da nema takve obaveze, barem ne nalazim
ni jednu za moj um. Ono {to ja ka`em svodi se na to.
Pored toga, poziciju Majavade su uzeli mnogi ~ak i u Evropi, a
hri{}anska religija je zauzela sli~nu poziciju ~ak pre [ankare. On
smatra ovaj svet maltene nestvarnim. “Ta{tina nad ta{tinama, sve je
ta{tina i gnjava`a Duha.” Ovaj svet je pogre{no tuma~enje sveta Duha.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
101
Oni tako|e prave razliku izme|u Du{e i Duha. Tvrde da je ovaj svet
neophodan za Du{u, ali drugi svet pripada Duhu.
Plotin zauzima poziciju u kojoj istinski svet nije ovde ve} iznad.
[openhauer misli da je ovaj svet neka vrsta delirijuma – {to
maltene dolazi do teorije iluzije. Ima drugih na zapadu koji su zauzeli
sli~no stanovi{te.
20.11.1943.
“Posveta [ri Aurobindu”, Dr. K. S. Aijangar (Homage to Sri Aurobindo,
Dr. K. S. Aiyangar)
Rukopis je uru~en [ri Aurobindu. Slede}e ispravke su
predlo`ene i izvr{ene su u tekstu od strane autora.
Stavke su date ovde kao ilustracija [ri Aurobindove
pedantnosti po pitanju ta~nosti i detalja.
i. “On pripisuje izvesne spise [jam Sundar ^akravartija meni.
On je tesno opona{ao moj stil.”
ii. “Pravi od mene apostola nenasilja. Citate koje on daje iz
izjave na sudu uop{te se ne se}am, zato {to nisam dao izjavu.”
iii. U vezi oblasne politi~ke konferencije – koja je prekinuta – i
o zasebnom sastanku koji su odr`ali nacionalisti na kome je [ri
Aurobindo predsedavao – “Ne se}am se da li je bio Midnapor ili
Hugli.” Onda je 29.11.1943. [ri Aurobindo rekao: “Bio je buran
sastanak u Midnaporu. To je bila oluja koja je prethodila Nagpuru i
Suratu. Ali nije bilo podele u Hugliju.”
iv. Po pitanju pisama za Mrinalini Devi rekao je: “Napravio je
toliko retorike i predavanja od njih da prestaju da budu pisma.”
v. “Pominje da sam bio bolestan u zatvoru. Ne se}am se da sam
imao bilo kakvu bolest u zatvoru, osim mo`da problem sa ekcemom
na stopalu, usled prljave }ebadi i klica.”
vi. “Nisam polo`io za B. A. diplomu; polo`io sam samo
dvostruki zavr{ni na Kembrid`u. Oskar Brauning kao dekan je bio taj
koji je govorio visoko o meni kao studentu. Bio je dobro poznat na
Kembrid`u. On je pregledao radove iz latinskog i gr~kog.”
vii. “Nisam postavljen na Kasgi – privatnom – Odseku u Barodi
i nisam bio li~ni sekretar, mada sam to radio u odsustvu sekretara.
Jedino sam tokom ka{mirske turneje bio privatni sekretar maharad`i.
Ali sam imao nekoliko `estokih sva|a sa njim i nije hteo da ponavlja
eksperiment.”
102
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
viii. “On izjavljuje da sam bio pozivan na sve ve~ere i bankete –
pa, nikad nisam oti{ao ni na jednu dr`avnu ve~eru ili banket. Jedino
sam pozivan privatno na ve~ere i i{ao sam.”
25.9.1923.
C. R. Das je poslao telegram [ri Aurobindu tra`e}i poruku za
novine koje je izdavao u Kalkuti.
[ri Aurobindo je izdiktirao slede}i odgovor:
“Takva poruka trenutno bi se svela na javnu izjavu, a ne `elim
da dajem sada javna saop{tenja. To mora da se uradi u pravo vreme,
zato {to bi pokrenulo suprotstavljene sile. Pored toga, ima drugih
novina koje su zahtevale sli~ne poruke, a ne bih znao kako da ih
odbijem ako se odlu~im da po{aljem vama.
Opet, ako bih se tako pokazao, to bi se uplelo sa tihom
podr{kom koju vam dajem. Postupam na odre|eni na~in, i ako
direktno stvorim neko polje, ta dva bi se me{ala jedno s drugim.
Trenutno ne `elim da delam na fizi~koj ravni po{to bi to pobudilo
opoziciju.”
10.10.1923.
Op{te pravilo kod [ri Aurobinda je bilo da ko god da je `eleo da se
sretne s njim u Pondi~eriju trebalo je prvo da mu pi{e, pa tek nakon
{to obezbedi njegovo odobrenje do|e da se vidi s njim. G-din X je
do{ao nenajavljen i `eleo da se vidi sa [ri Aurobindom.
[ri Aurobindo: Ovaj ~ovek je sasvim nepodesan da se prihvati ove
joge. Ne}u da se vidim sa njim, po{to je do{ao bez prethodnog
obave{tenja.
(X je poslao pismo [ri Aurobindu, na koje je on odgovorio
slede}e:)
1. Ne vi|am se sa onima koji dolaze bez prethodnog
obave{tenja ili odobrenja.
2. On nije podesan da se prihvati ove joge.
U~enik: On ka`e da te je prihvatio kao svog Gurua.
[ri Aurobindo: To je veoma ljubazno od njega! (smeh)
U~enik: On ka`e da je on siroma{an i nije do{ao da te obave`e.
[ri Aurobindo: To je izjavljivanje ~injenica.
U~enik: Ka`e da je ova joga za ~ove~anstvo, te da treba da mu bude
data prilika.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
103
[ri Aurobindo: Mo`da jeste za ~ove~anstvo, ali nije za njega. Pored
toga, to nije smisao re~enice. Mo`e biti da je pro~itao “Jogu i njene
ciljeve” i sledi smernice date tamo.
U~enik: On se moli za tvoju Karunu – milost.
[ri Aurobindo: Upravo iz Karune – milosti, ne `elim da mu dam ovu
jogu.
Ovi ljudi imaju veoma grubu ideju o jogi. Oni misle da je to
ne{to kao kad Guru zamoli u~enika da ponavlja ime, ili Mantru, a
onda se Guruova Kripa – samilost – izliva u obilju na njih. Sve njegovo
moljakanje pokazuje pomanjkanje ravnote`e i emotivni temperament.
Da mu je stalo primio bi moje odbijanje u druga~ijem duhu. Stara
Bakti joga izgleda da je napravila toliko {tete. Ljudi misle da je joga
veoma laka i jednostavna.
U~enik: X je veoma iskren, ne mislim da je znao za pravilo da te
obavesti pre dolaska ovamo.
[ri Aurobindo: Iskrenost je druga stvar; ali nema jogi~kog zahteva u
njemu. On je naprosto dobio ideju u umu i neku emociju i sjurio se
ovamo.
20.11.1923.
Neki g. K je napisao neka pisma [ri Aurobindu i tra`io
obja{njenja svojih iskustava i `eli vo|stvo. Njegova pitanja su
pro~itana [ri Aurobindu.
[ri Aurobindo: Ah, vidim; to je isti ~ovek – advokatov sin. Ne, on je
nemogu}.
U~enik: Postoji jedan odgovor na sva njegova pitanja.
[ri Aurobindo: Koji?
U~enik: Bog zna sve! (smeh)
U~enik: To je odgovor na sva pitanja pro{losti, sada{njosti i
budu}nosti. On ti vi{e ne bi zadavao muke.
[ri Aurobindo: Onda ga bolje uzmi pod svoje. (Nakon male pauze) On
je sasvim nepripremljen. Silazak, ako se desi, pre }e biti da bi ga
smrskao.
Pored toga, on gre{i {to misli da je privla~nost prema `eni
nenormalna; sasvim je normalna. Bolestan um je ono {to ga navodi da
misli suprotno.
Kad sam ga prvi put video bio je ba{ nervozan. Mogao sam da
vidim celo bi}e kako dolazi i ulazi u mene.
104
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Ka`e da je izgubio svoju intelektualnu mo} i volju i sve drugo.
Ne{to mora da si|e, ka`e, Odozgo i podigne ga iz njegovog sada{njeg
stanja.
[ri Aurobindo: To je ba{ sme{no; kako ljudi na|u samo letimi~an
pogled na vi{i `ivot i idu dalje da ska~u unaokolo.
U~enik: Mislim da }e pre nego {to jedan ~ovek postane bo`anski,
polovina sveta da poludi. (smeh)
Ali neko mora da zatra`i od njega da na|e sobu za sebe.
[ri Aurobindo: Mislio sam da si hteo da ima sobu za meditaciju; prvo
mu stavi lisice, a onda ga nateraj da meditira!
U~enik: Bojim se da }e prvo da se razdere, a onda da sko~i. (smeh)
U~enik: Kako to da vi{a Svetlost proma{i svoj put u ovakvim
slu~ajevima?
[ri Aurobindo: Nije ba{ da ma{i svoj put. To je kao sila koja radi, i
ako neko slu~ajno u|e u kolo i ako ima ne{to u njemu {to daje
odgovor onda stekne letimi~ni uvid. Ali drugi delovi, budu}i da nisu
pripremljeni, to ne shvate.
Na{ao sam da je on imao neke letimi~ne uvide tu i tamo, ali je
potpuno propao sad.
U~enik: O~ekivao sam lu|i izgled na njegovom licu.
[ri Aurobindo: Na{ao sam ga u njemu na prvi pogled.
U~enik: ^ak i sad ima neku vrstu sile.
[ri Aurobindo: Ti to zove{ silom? Nije to sila, to je neki divlji
intenzitet slabosti.
8.1.1924.
Pismo od Kri{na [a{ija, koji je bio mentalno poreme}en, je
pro~itano u kome daje razne razloge za{to mu treba dopustiti da do|e
u Pondi~eri. Jedan je {to je postajao crn po boji svog tela, ali je bila
sjajno crna! Madrasi je tako|e imao tamnu put, pa bi i on trebalo da
ostane u Pondi~eriju!
[ri Aurobindo: (nakon smeha od srca) “^ak i u svome ludilu uvek je
originalan! Nikad ne ide utabanom stazom!”
O drugom ~oveku koji je `eleo da se prihvati joge rekao je:
“Lako ga zasvrbi joga – ho}u re}i ima nemir, usled ne~eg sredi{njeg u
sebi {to je `eli. Ali ima ne{to {to bi moglo da omete jogu.”
10.1.1924.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
105
Bio je jedan ~lanak u “Predgovoru” (Foreword) o smrti Monomohan
Go{a u kome je napisano: “Ostavio je za sobom Barindru Kumara i [ri
Aurobinda.”
[ri Aurobindo: (nakon {to se slatko nasmejao ~uv{i ovo) Ljudi ne
shvataju da se “ostaviti za sobom” generalno odnosi na decu, a ne na
bra}u! Ove novine pi{u bilo {ta bez odgovaraju}eg raspitivanja.
Godi{te koje su dali Monomohanu je sasvim pogre{no. Ka`e se da je
isto kao moje, a u tom slu~aju, prirodno, mi smo blizanci!” (smeh)
Pro~itano je pismo sau~e{}a od jednog Baratija iz Pudukotaha o
Monomohanovoj smrti. Poslednja re~enica je bila: “Nek u`iva dug
`ivot barem na nebu.”
[ri Aurobindo: Izgleda da se on jako pla{i da bi mogao da bude
kratkog veka jo{ dok je ovde! (smeh)
Da li znate da ovaj ~ovek pi{e moju biografiju – Aurobindo
Vijayam – bez da zna i{ta o mom `ivotu? (smeh od srca) Mislim da }e
poslednja scena biti ona u kojoj }u ja biti opisan kao ophrvan tugom
zbog Monomohanove smrti!
10.7.1924.
Pro~itano je pismo od Taraknat Dasa gde opisuje izvesna svoja
iskustva i postavlja izvesna pitanja. Pitanja su bila o:
1. \adi, Unmani, ]ajtanji i Samadiju (Jada, Unmana, Chaitanya,
Samadhi).
2. O kosmi~koj emociji.
3. O jedinstvu du{e i njegovom zna~enju.
4. O stavu du{e prema radu [akti.
[ri Aurobindo: On dobro napreduje i treba zatra`iti od njega da
nastavi dok ne dobije uvid u ne{to vi{e od uma.
([ri Aurobindo se dohvatio pitanja Samadija:)
[ri Aurobindo: Ima mnogo na~ina klasifikacije i nema strogih i krutih
pravila. Na stari na~in, uvek su klasifikovali Samadi po pitanju Uma –
zovu}i ga Savikalpa i Nirvikalpa, ili Sakalpa i Nirkalpa. Sve to je bilo u
odnosu na Um.
Ako `eli da zna smisao koji Ramakri{na daje tim terminima
onda to mora sam da otkrije.
U~enik: Ramakri{na misli pod \adom na Nirvikalpu, a pod ]ajtanjom
iskustvo kako ~ovekovo bi}e pliva okeanom poput ribe ili kao ptica
koja leti beskrajnim nebom.
106
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: To je, opet, u odnosu na Um – umna joga. Mo`ete da
klasifikujete na razli~ite na~ine. Ali generalno klasifikacije se zasnivaju
na:
1. Umu, ili
2. Prema ravni – vitalnoj, fizi~koj ili umnoj (gde se de{ava), ili
3. Prema odnosu na \agrat, [vapnu i Su{upti stanja svesti
(budno, stanje sna i stanje zgusnute svesti).
U~enik: [ta je stanje Su{upti?
[ri Aurobindo: To je stanje svesti u odnosu na koje va{ um nije budan
– va{ um je Su{upta – usnuo – te tako ne projektujete sebe u spolja{nje
ili unutra{nje bi}e. Ali {ta je Su{upta za jednog mo`e biti svest za
nekog drugog. ^ovek mo`e da bude sasvim svestan u Su{uptiju.
U~enik: Kako?
[ri Aurobindo: Na primer, u Nadumu sve se stvari susre}u. Ove
stvari, Savikalpa itd., ne va`e za Nadum.
U~enik: Na staroj stazi koristili su Su{upta stanje da u|u u Nadsvesnu
fazu, zar ne?
[ri Aurobindo: To je bila njena svrha. Ali tad nisu prepoznavali
nikakve me|u-gradacije. Iz Uma su skakali do Parabramana; za njih je
Nadsvesno bilo samo Braman. Ali faze koje nalazite u Vedama i
Upani{adama nakon {to se Um ostavi iza, sve postaju izgubljene.
U~enik: Klasifikacije u Upani{adama zbunjuju mnoge ljude.
[ri Aurobindo: U Upani{adama je sasvim druga~ije od apstraktne
filozofije. Tamo su razli~iti ljudi davali svoja sopstvena razli~ita
iskustva i morate da ih uzmete kao iskustva. Na primer, ja sam li~no
na~inio razli~ite klasifikacije raznih kretnji i njihove me{avine i tako|e
me{avine me{avina, njihovih pore|enja i suptilnijih kretnji. Ali sam ih
koristio za svoje sopstveno vo|stvo – za li~no znanje i upotrebu. Ali ne
bih mislio da ih stavim u knji{ku formu.
Ove klasifikacije su tu kao koraci i kao op{te vo|stvo. ^im
imate iskustvo mo`ete da imate svoju sopstvenu klasifikaciju za
vo|stvo. Naravno, op{te stvari o fizi~kom, vitalu koje svako mo`e da
do`ivi i koje su iste za sve mogu da se daju u knji{koj formi; ili kad
vi{a iskustva do|u, na primer, Intuicija i otkrovenje itd. onda sami
mo`ete da ih znate.
U~enik: Jednom izgleda da je Majka do{la Ramakri{ni sa zlatnim
telom i rekla mu da ga uzme. Ali on je rekao: “Ne. Ne `elim ga”, a
kasnije je rekao: “Pretpostavimo da sam ga zadr`ao, tad bi svi ljudi
pojurili meni.”
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
107
[ri Aurobindo: Da li se pla{io toga? Kod Ramakri{ne nalazite jasnu
Intuiciju i otkrovenja vi{eg reda u okviru ograni~ene oblasti – nisu
univerzalne vrste. U ovoj jogi ~ovek mora da ode izvan
konvencionalnih ideja i tako|e da ima um koji je elasti~an.
U zatvoru sam i{ao po starom metodu i na{ao da su sve
konvencionalne ideje skr{ene. Osam ili deset dana sve vrste ideja – o
okrutnosti, mr`nji i druge odvratne stvari su dolazile dok um nije
prestao da daje ikakvu reakciju na njih, a onda su sve stare ideje
skr{ene. Ne mo`ete da imate Vi{u Svest ukoliko um nije veoma
elasti~an i otvoren i prijem~iv.
Morate tako|e da prihvatite Asuri~ne i Rak{asi~ne stvari, da
steknete znanje – da znate {ta su one – i da ih odbacite. U protivnom
uspon do Naduma bi bio uzan i ograni~en, ne bogat i raznovrstan i
{irok. Ali, naravno, ne mogu svi da to urade.
25.11.1924.
D je napisao pismo M-u, u~eniku, 14.11.1924. Bilo je
namenjeno da se pro~ita [ri Aurobindu.
D je tra`io od [ri Aurobinda da da svoja gledi{ta o braku,
naro~ito po{to je nameravao da se prihvati joge u budu}nosti. @eleo je
da zna koji stav osoba koja namerava da se prihvati najvi{eg duhovnog
`ivota treba da usvoji prema braku. D je priznao da ose}a seksualnu
privla~nost i nije `eleo da naprosto pribegne potiskivanju.
[ri Aurobindo: To je prili~no osetljiva stvar da se odgovori. Mo`da
mu se mogu ponuditi slede}e ta~ke.
1. Ono {to je obi~no poznato kao seksualna privla~nost je
uglavnom vu~enje na vitalnoj i fizi~koj ravni izme|u mu{karca i `ene.
Ova se privla~nost, generalno, me{a se emocijama i sentimentima i
skoro uvek se brka sa ljubavlju ili psihi~kom vezom.
Za one koji `ele da sasvim napuste `ivot – {to }e re}i, za
sanjasine itd. – brak u obi~nom smislu ne dolazi u obzir. Zato {to je
brak jedna stvar koja sna`no fiksira osobu dole za `ivot. @ena po
prirodi ima najja~u sklonost da se dr`i `ivota. Ona, generalno, vu~e
mu{karca dole i fiksira ga za `ivot. Ovo je priroda posebno namenila
radi produ`enja rase i `ivota.
2. Drugo, postoji susretanje psihi~kog u mu{karca i `ene –
sjedinjenje du{e sa du{om. Ovo je, naravno, te{ko ste}i.
Prva ta~ka se odnosi na obi~an `ivot u vitalu i fizi~kim
ravnima.
108
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U vi{em `ivotu postoje dva tipa, dve gradacije, susretanja
mu{karca i `ene. Jedan je psihi~ko sjedinjenje, drugi je duhovno.
^ovek visokog idealizma – pesnik, umetnik [ili slikar, eng.
artist, prim prev.], ima razvijeno psihi~ko bi}e. Kod obi~nog ~oveka
nije razvijeno. Za psihi~ki razvijenog ~oveka ste}i `enu pravog tipa je
prili~no te{ko. Ali ako bi takvo sjedinjenje moglo da nai|e bilo bi
velika pomo} oboma.
U~enik: Ali njegovo pitanje bi bilo kako otkriti pravu vrstu `ene za
brak.
[ri Aurobindo: Nema krutog pravila kod ovih stvari. To sve ima da se
otkrije unutra{njim opa`anjem. To nije nauka, to je umetnost.
^ak i kad se sjedinjenje psihi~kog odigra izme|u dvoje, drugi
delovi jednog, umni, vitalni i fizi~ki mogu se sukobljavati sa delovima
drugog i dobit od psihi~kog bi}a mo`e da se pokvari ovim neskladom.
Ali ako psihi~ko bi}e dominira kod oboje onda ove te{ko}e mogu
polako da se ra{~iste. Duhovni odnos izme|u mu{karca i `ene je
najte`i da se postigne. Mu{karac koji tra`i vi{i bo`anski `ivot, tragalac
za bo`anskom Sve{}u i Istinom – koji je Puru{a – ako sretne `enu
pravog tipa, `enu koja je njegova [akti, onda njegov duhovni `ivot,
`ivot koji on ima da ispolji, biva oboga}en i postane pun. U ovom
slu~aju tako|e postoji psihi~ko jedinstvo izme|u dvoje.
U slu~aju onih koji imaju psihi~ko jedinstvo odgovaraju}e vrste
za po~etak, duhovni odnos bi mogao da se postepeno razvije i ispolji.
Kod duhovnog jedinstva `ena koja je [akti mora stvarno da
bude Mo} – {to }e re}i, mo}na li~nost koja mo`e da primi pomo} od
Puru{e na pravi na~in. Svako mora da bude od prave pomo}i ovom
drugom: ovaj odnos je najte`i da se postigne. Ove te{ko}e dolaze
Sadaki: za Sidu, usavr{enu du{u, nema te{ko}e. On zna sasvim dobro
{ta ima da se ispolji. Ako njegova [akti postoji on zna gde je ona i
dobi}e je.
U~enik: Da li je [akti neophodna za Nadumnu Jogu?
[ri Aurobindo: [akti nije neophodna za jogu: bez [akti se mogu
dosti}i puno znanje, svest, mo} i ananda. Ali ako ovi elementi ima da
se dovedu u `ivot i ispolje u njemu onda je [akti neophodna. Ako
nema [akti onda on ne mo`e da dovede dole u `ivot Znanje, Mo},
Anandu itd. koji su u njemu. Mo`e, u tom slu~aju, samo da pripremi
put za rad da se obavi u neko budu}e vreme.
U~enik: Pretpostavimo da se osoba koja te`i duhovnom `ivotu o`eni,
{ta bi mu se desilo?
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
109
[ri Aurobindo: Ako se takav ~ovek o`eni tri stvari bi mogle da se
dese:
1. Ako je to obi~an brak mo`e da bude povu~en dole do ni`eg
nivoa svesti, osim briga, strepnji i odgovornosti sa kojima mo`e da
bude optere}en. U tom slu~aju mo`e da izgubi svoju te`nju za vi{im
`ivotom i da se potpuno promeni usled `eninog uticaja na njega.
2. Mo`e biti duhovno sasvim upropa{ten brakom.
3. Ili, ako dobije `enu pravog tipa, to mo`e da mu bude velika
pomo}.
Mo`ete da napi{ete D-u da [ri Aurobindo ne veruje u brak
kakav trenutno postoji u dru{tvu i kao instituciju. On ne tra`i od osobe
da se ven~a ili da se ne ven~a; to je u potpunosti prepu{teno osobi koja
je u pitanju.
Za osobu koja te`i nekoj vrsti vi{eg `ivota uobi~ajeno je,
naro~ito za one koji imaju jako vitalno bi}e, da ima sklonost ka
vitalnom u`ivanju i vitalnom odnosu sa `enom. [ri Aurobindo nema
primedbu na ovo kao na iskustvo i opa`anje. Jedino, u Jogijevom
`ivotu ova moraju da se preobraze u kretnje Vi{e Prirode.
21.1.1925.
Primljeno je pismo od A. @eleo je da mu se odgovori na slede}e ta~ke:
i. Razlika izme|u Vi{eg Znanja i umnog ili intelektualnog
znanja.
ii. Razlika izme|u umne volje i vi{e Tapas [akti.
iii. Ramakri{na ka`e da onaj koji `eli Boga mora da napusti sve
radi njega. Da li treba da sledi tu ideju?
[ri Aurobindo: [to se ti~e prve ta~ke napi{ite mu da je Vi{e Znanje –
njegova \oti [Svetlost, prim. prev.] – ono {to obasjava um. Razliku
izme|u umne volje i Vi{e Tapas-[akti trenutno ne mo`e da zna po{to
mu nije data joga koja se praktikuje ovde. Za obavljanje ove joge mora
da odlu~i kona~no {ta namerava da radi kad iza|e iz zatvora. Mo`da
}e morati da ostavi svoje spolja{nje aktivnosti. Ali to mora da odlu~i u
odnosu na svoje unutra{nje bi}e.
Ono {to ja ose}am je da A ima umne ideje o duhovnim
stvarima, ali izgleda da nije okrenuo svoje unutra{nje oko unutar sebe.
Ne `elim da ga odgovorim od istinskog zahteva njegovog unutra{njeg
bi}a.
U~enik: A se bavi politi~kim radom kao {to zna{. Tako da bi pitanje od
njega bilo: Koja je veza izme|u joge i politi~kog rada?
110
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Sada{nja politi~ka aktivnost je intenzivno rad`asi~na
po svojoj prirodi i njeno pomirenje sa jogom nije lako. U stvari, svi oni
koji su se prihvatili ove joge morali su da napuste politi~ku aktivnost.
U~enik: Za{to bi to bilo tako? Postoji prihvatanje `ivota u ovoj jogi,
zar ne?
[ri Aurobindo: Da, nema odbacivanja `ivota; mo`ete re}i, `ivot se
prihvata u ovoj jogi. Ali mi gledamo na unutra{nji `ivot kao na va`niji,
na spolja{nji samo kao na njegov izraz, oblik.
U~enik: Zar ne mo`e ~ovek da se lati spolja{njeg delovanja – recimo,
politi~kog – u jogi?
[ri Aurobindo: Spolja{njeg delovanja ~ovek tako|e mo`e da se lati u
ovoj jogi, ali to mora da bude u skladu sa unutra{njim `ivotom.
Spolja{nji svet gleda na one koji rade ovu jogu ovde kao na
“izgubljene” za sav rad. Ali to nije ta~no tuma~enje. Nije da mi
nemamo saose}anja sa politi~kim te`njama zemlje; samo ne mo`emo
da ulazimo u njih na rad`asi~an na~in.
Prepu{tamo Vi{oj Mo}i da uradi {ta Ona `eli.
U~enik: Ali ti sam si obavljao politi~ki rad.
[ri Aurobindo: Da, jesam, ali je to obavljano u stavu koji sam upravo
opisao – tj. prepu{taju}i rad u ruke Vi{e Mo}i.
U~enik: Pretpostavimo da Indija prihvati Istinu koju joga `eli da
dovede dole u `ivot?
[ri Aurobindo: Ako se Istina koju joga `eli da postigne dostigne i
Indija je prihvati, onda }e to dati sasvim nov zaokret Indijskoj politici
– razli~it od evropskih politika. To bi bila temeljna promena.
Ali to je pitanje o kome }e A morati da odlu~i naknadno. Za
sada, A mora da otkrije za{to `eli jogu, da li ima poziv – istinski poziv.
A drugo je pitanje da li ima sposobnost. Ne znam za njegovu
sposobnost, ali mu treba, verujem, duga priprema.
15.9.1925.
Neka pitanja su izneta [ri Aurobindu u vezi Sadake koji je
`eleo da daje Sadana-inicijaciju u Jogu drugima. Obojica Sadaka su
bili u ^itagongu.
Kao odgovor [ri Aurobindo je rekao:
i. X nikad nije bio sjajan Sadaka i nije podesan da daje Sadanu.
ii. X je imao neke mogu}nosti koje su uni{tene zbog njegove
ta{tine. Mislio je da je veliki Sadaka i poku{ao da pozira kao takav.
iii. X je bio samovoljan i nikad nije obra}ao pa`nju na uputstva
koja su mu slata iz Pondi~erija. Imao je jednu ideju u svom umu: da je
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
111
sve {to mu dolazi od [akti ili Kali, mada je stalno iznova upozoravan
na to.
iv. Nije mogao da uo~i razliku izme|u onoga {to je bilo istinsko
i onoga {to mu je dolazilo iz vitala i ni`eg sveta.
v. Trenutno X je potpuno pod kontrolom vitalnih sugestija i
halucinacija sa erotskim impulsom u njihovoj pozadini i sva njegova
pri~a da on radi ono {ta mu ja ka`em i da mu “moja koncentracija
poma`e” je la`na. To je obja{njenje koje daju te ni`e mo}i da mu
opravdaju to {to rade.
Ova Joga nije Tantri~ka Joga, te tako ne mogu da uradim ni{ta
u vezi procesa koji on sledi. Postoje stvari u vitalnom svetu koje su i
istinite i la`ne, i Sadaka ove staze mora da uo~i razliku izme|u njih.
Vital je svet pun svetla i boje i halucinacije koji poku{avaju da
opona{aju Nadumne kretnje. Kao {to sam rekao pre neki dan,
prikazuje vi{e kretnje kao na filmu. Tako|e je pun mo}i.
Ako on `eli da radi ovu Jogu mora da po~ne ponovo; da u~ini
svoj um i vitalno bi}e smirenim, da napusti sve kretnje ega i da te`i
Istini i ni~em sem Istini.
Umesto da poku{ava da gura glavom u Sadanu, bolje je dati
vreme za pripremu za Jogu koja je uvodno pro~i{}enje Adara – sklopa
prirode.
(Bila je ti{ina du`e vreme)
Onda je [ri Aurobindo nastavio: Izgleda da je o~igledno da X mora da
je radio neku Sadanu u svom prethodnom `ivotu i mora da je stekao
neke mo}i tada. Mora da je potisnuo svoje impulse, pa se tako sad oni
zadovoljavaju.
U~enik: Da li je X bio briljantan pre nego {to je po~eo Jogu?
[ri Aurobindo: Ne. Ali nakon po~etka pokazivao je umnu sposobnost.
O~igledno, ne{to se otvorilo u njemu, a njegov fizi~ki um nije bio u
stanju da to podnese. Mo`e biti da je poku{avao da dovede stvari u
red, ali kada je nalet do{ao nije mogao da uo~i razliku izme|u vi{ih i
ni`ih kretnji.
Pro~itano je pismo od Y, koje je sadr`avalo “analizu Joge”.
[ri Aurobindo: Nije to sve besmisleno, mada je nabacao stvari navrat
nanos.
112
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Veoma je te{ko praktikovati ovu Jogu ako spolja{nji
instrumenti nisu spremni da izraze unutra{nje bi}e. Ima ljudi koji
dobiju ne{to u svom psihi~kom bi}u i to smesta poku{a da silom
probije put napolje. Ali spolja{nji ~lanovi nisu u stanju da to podnesu i
cela stvar se skr{i.
U~enik: [ta }e postati od Y u njegovom slede}em `ivotu – ho}e li ga
njegovo ludilo slediti?
[ri Aurobindo: Mora}e da to odradi. Ludilo radi dovoljno brzo, tako
da bi mogao da slede}i put po~ne sa boljim instrumentom.
U~enik: Da li bi bilo bolje kad bi prestao sa ovim stvarima?
[ri Aurobindo: Kod ve}ine ljudi nije sredi{nje bi}e ono koje nalazi
izraz. To je neka manja li~nost koja slu`i za privremene svrhe u `ivotu.
Istinsko sredi{nje bi}e je uvek iza.
U~enik: Zar sredi{nje bi}e nikad ne mo`e da do|e gore bez Joge?
[ri Aurobindo: Veoma malobrojni mogu da znaju i izraze svoje
sredi{nje bi}e bez Joge.
Vital izgleda briljantno i imitira brzinu vi{e kretnje i stvara
la`ne odraze Istine i mo`e da poku{a da zavede Sadaku.
U~enik: Mo`e li da imitira smirenost Naduma?
[ri Aurobindo: O, da. Ima Asuri~kih sila koje su veoma smirene. Da li
misli{ da je Asura budala? Ponekad je Tapasja njegovo glavno oru`je.
Hiranjaka{ipu i Ravana su bili veliki Tapasviji. ^injenje dobra
~ove~anstvu je jedno od omiljenih oru`ja Asure. Naravno, on gleda da
to uradi na svoj asuri~ki na~in. Asuri~ka Maja mo`e da uzme na sebe
bilo koju odoru: ~ak i potragu za idealom ili `rtvovanje za neki
princip!
4.10.1925.
Pismo od X-inog mu`a koje je iznelo izvesna op{ta pitanja u
vezi odnosa mu{karca i `ene u ovoj jogi. On `eli da koristi bra~no
pravo sa svojom `enom. Oboje su pisali [ri Aurobindu, odvojeno, za
vo|stvo.
Mu`evljev argument:
“[ri Aurobindova joga nije joga odricanja i ~ak i ako odricanje
ima da se sprovede sprovodi}u ga postepeno. Nisam u stanju da se
kontroli{em. @elim da znam: Kakav je odnos izme|u mu{karca i `ene
ovoj jogi?”
[ri Aurobindo je odgovorio:
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
113
“Ovo nije joga odricanja u smislu da ~ovek ne mora da odbaci
`ivot ili svet spolja. Ali to ne zna~i da mora da da mesta ni`im silama i
da im dopusti da se razigraju u svojim ni`im oblicima.
Ovo je joga dizanja u Bo`ansku Prirodu iz ni`e prirode. [ta je
ta vi{a Priroda shvati}ete naknadno. Morate da postanete spremni za
nju. Mo`ete sada da vidite svoju ni`u prirodu; naro~ito je vitalna igra
Kame (po`ude) i Krode (ljutnje) itd. u su{tini Darma – funkcionisanje
– `ivotinjskog ~oveka. Morate da se dignete u Bo`ansku Prirodu
odbacuju}i ni`u prirodu. Kako mo`ete da dobijete Bo`ansku Prirodu
ukoliko ne savladate prirodu `ivotinjskog ~oveka u sebi? Prvi korak
vam je dat: morate da nau~ite da odvojite sebe kao Puru{u i da
gledate nedotaknuti svu igru prirode u sebi. Morate da ospoljite igru i
da gledate na sve njene akcije kao da su izvan vas. Ne treba da
dopustite bilo kakvo umno pravdanje za igru ni`ih sila vitalnog bi}a.
[udi – pro~i{}enje – neophodno u ovoj jogi ne mo`e da se postigne sa
silama po`ude i ljutnje i ne dolazi u obzir da se one gaje.”
Onda je [ri Aurobindo nastavio:
“Po ovom pitanju, morate da pribegnete jednostavnom
razmi{ljanju i jednostavnom postupanju, napu{taju}i sve umne
komplikacije i [astri~ka [iz Svetih spisa, prim. prev.] uputstva. Ne
smete da dopustite intelektu da se igra sa njima. Va{e ideje o
[astri~kim uputstvima nisu ni{ta drugo do li opravdanja. Uistinu to je
ni`a igra vitalnog bi}a. U ovom odbacivanju ni`e prirode treba da
budete vazda na oprezu – budni.
Idealni odnos izme|u mu{karca i `ene u ovoj jogi trenutno ne
mo`ete da shvatite. Morate prvo da sebe u~inite podesnim za nju.
Va{e sopstvene ideje o bra~nom `ivotu i [astri itd. su opasne i ako
`elite da sledite ove ideje postoji svaka prilika za va{ pad iz joge. Sve
su one umne konstrukcije. Prva stvar u slu~aju kad su i mu{karac i
`ena aspiranti je da poma`u jedno drugom u Sadani, duhovnom
trudu. Moraju da razmenjuju svoje sile i poma`u jedno drugom da se
podignu u Vi{u Svest.
Drugo, postoji pitanje ljubavi. Ono {to ve}ina ljudi zove
“ljubav” je povr{na stvar i uglavnom uvezana vitalnom `udnjom
po`ude. To mora da se potpuno odbaci.
Postoji odnos dublji od toga: to je odnos Du{e. Taj odnos
dolazi iznutra sam od sebe. On se ispoljava kod oboje kao ideal
jednosti – jednosti u umu, jednosti du{e, jednosti sopstva. Taj odnos je
[anta, pun mira, {irok, ~ist – pavitra. U njemu nema ni traga vitalne
po`ude i fizi~ke `udnje. Tako|e postoji mogu} odnos Puru{e i [akti
114
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
izme|u mu{karca i `ene. Ali taj odnos nije dru{tveni, nije obi~an. Zato
{to je neko o`enjen izvesnom `enom ne proisti~e iz toga da je ta `ena
nu`no njegova [akti.
Sve dok ove odnose ne shvatite i ne do`ivite drugi mogu}i
odnos je odnos prijatelja. [to }e re}i, treba da `ivite sa svojom `enom
kao {to biste sa prijateljem koji ima isti cilj `ivota, bez ikakvog drugog
odnosa osim prijateljskog.
Morate da uklonite nesporazum iz svog uma kako vas va{a
`ena ne voli itd. Ona ima te`nju za jogom i stoga `eli da odbaci svu
ni`u igru prirode iz sebe i iz vas. Ne treba da je pritiskate ili podsti~ete
da padne sa staze joge. Ako ne mo`ete da se kontroli{ete treba da
`ivite odvojeno i izborite se sa svojom prirodom.
Pi{ete o pasivnosti i aktivnosti: morate da shvatite i da znate
{ta su. Kad ~ovek po~ne jogu, prirodno, sve sile na umnoj – a naro~ito
na vitalnoj – ravni, koje su neprijateljske prema Sidiju [postignu}u,
prim. prev.] ove joge, obavezno }e se podi}i i ~ovek mora da bude
aktivan u njihovom odbacivanju – ono {to Gita zove apramatta – zato
{to Puru{a nije samo saksi – svedok – ve} anumanta – onaj koji daje
pristanak. Ova aktivnost odbacivanja mora da bude uvek tu. ^ak i ako
padnete morate da se podi`ete iznova i iznova i da se borite.
Pasivnost tek zna~i smiren neaktivan stav uma koji se dr`i
otvorenim za vi{i uticaj i spreman je da prihvati svetlost, mo}, znanje,
Anandu koji dolaze Odozgo. To mora da bude molitveno raspolo`enje
kako bi znanje moglo da do|e dole. Kad vi{e znanje do|e ~ovek ne
treba da dopusti umu da postane aktivan sa njim, ve} mora da dopusti
tom znanju da dolazi sve vi{e i vi{e odr`avaju}i um pasivnim.
I pasivnost i aktivnost su legitimne kretnje ove joge u po~etku.
Najvi{a, istinska pasivnost }e, naravno, do}i kasnije. Ako ostanete
pasivni sada, otvori}ete se svakojakim vrstama uticaja i prihvatiti sve
vrste sugestija, ideja, itd. koje dolaze od spolja – iz univerzalne
prirode. Pobrka}ete ih – sa onima koje dolaze iz vi{e Mo}i.”
7.10.1925.
Primljena su dva pisma koja sadr`e neka pitanja o Sadani – duhovnoj
praksi.
[ri Aurobindo: Nema vajde da X poku{ava da ima teku}u silu
trenutno. Nadumna joga je trenutno izvan njegovog doma{aja. On
izgleda da je zbunjen oko toga {ta je “`ivot”, a {ta je “delovanje”. To
ne zna~i samo “brak” i “zara|ivanje”. On ne shvata da Karmajoga –
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
115
joga delovanja – ne zahteva {iroko polje. Nije neophodno postati
premijer ili milioner da bi se radila Karmajoga.
On govori o Rad`ajogi – ali u Rad`ajogi se tako|e zahteva
izvesno pro~i{}enje prirode koje se vr{i Jamom i Nijamom pre nego {to
aspirant mo`e da uspe u meditaciji i postigne Samadi.
U ovoj jogi tako|e ima da se uradi ne{to sli~no, mada u
druga~ijem maniru. On mora, prvo, da poku{a da shvati svoju
sopstvenu prirodu i da se otarasi egoisti~kih motiva iz svojih postupaka
i `elja iz vitalnog bi}a. Mora da poku{a da stekne Samatu –
ujedna~enost, i Satvi~nu ravnote`u. [to }e re}i, treba da odbaci ni`e
motive i da nau~i da dela iz vi{ih motiva i sa Satvi~nim
temperamentom. Svi na{i postupci proisti~u iz izvesnog unutra{njeg
stava i on mora da vidi da li mo`e da promeni motiv `elje za vi{i.
Mo`e da pro~ita prvih par poglavlja “Eseja o Giti” i da poku{a
da shvati Karmajogu. Neka vrsta Karmajoge je najbolja priprema za
ovu jogu. On ne mo`e da dobije tok vi{e mo}i sada; mora da u~ini
sebe podesnim za vi{u Mo}. Prava [akti – Mo} – ne mo`e da do|e
ukoliko Adar – prijemna posuda – nije pro~i{}en. Ona mo`e da se
silom probije, ali u tom slu~aju bi}e sve zbrka, a Adar mo`e da se
slomi.
9.10.1925.
U pismu je pokrenuto pitanje: “Nije li sve delovanje nespojivo sa [ri
Aurobindovom jogom?”
[ri Aurobindo: Njegova ideja da je sve delovanje nespojivo sa ovom
jogom nije ispravna. Generalno, nalazi se da ne ide sva rad`asi~na
aktivnost dobro s ovom jogom: na primer, politi~ki rad.
Razlozi za uzdr`avanje od politi~ke aktivnosti su:
1. Budu}i da je rad`asi~na po svojoj prirodi, ne dopu{ta tu
}utnju i znanje na osnovu kojih rad treba stvarno da se nastavlja. Sve
delovanje zahteva izvesnu unutra{nju formaciju, unutra{nje nevezano
bi}e. Formacija ovog unutra{njeg bi}a zahteva od ~oveka da zaroni u
dubine bi}a, stekne istinsko Bi}e i onda pripremi istinsko bi}e da iza|e
na povr{inu. Onda ~ovek sti~e ravnote`u – unutra{nju ravnote`u – i
mo`e da dela odatle. Politi~ki rad kroz rad`asi~nu aktivnost koja vu~e
bi}e ka spolja spre~ava ovu unutra{nju formaciju.
2. Politi~ko polje, skupa sa izvesnim drugim poljima, je
upori{te Asuri~kih sila. One su bacile oko na ovu jogu i poku{ale bi da
ko~e Sadanu svim sredstvima. Izlaskom na politi~ko polje dospevate
na ravan gde ove sile dr`e polje. Mogu}nost napada na tom polju je
116
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
mnogo ve}a nego na drugima. Ove Asuri~ke sile poku{avaju da
odvedu Sadaku sa staze pove}avaju}i Kamu i Krodu – `elju i ljutnju, i
takve druge rad`asi~ne impulse. Mogu da ga bace trajno u more
rad`asi~ne aktivnosti.
On pita za sintezu izme|u Sadane i delovanja. U ovoj jogi
takva sinteza nije neophodna u po~etku. Sadaka – aspirant – se
generalno otvara naizmeni~no vi{oj Mo}i i obi~nom `ivotu. On
nastavlja tako du`e vreme. Onda dolazi vreme kad se te dve mo}i
suprotstavljaju jedna drugoj i onda izni~e potreba za sintezom.
Ali ako je te{ko}a samo intelektualna onda nema potrebe da se
re{ava sada. U ovoj jogi intelekt nije glavni instrument – iskustvo je
primarno. Naravno, postoji intelektualna strana joge koju um Sadake
mora da shvati po{to bi mu bila od pomo}i. Ali iskustvo je ono {to je
najva`nija stvar.
12.10.1925.
U pismu iz Alahabada postavljeno je pitanje: “Da li nalazite da
ste energi~niji nakon praktikovanja joge nego {to ste bili kad ste se
pojavili na ispitu za Indijsku Civilnu Slu`bu?”
[ri Aurobindo, okre}u}i se jednom u~eniku, postavio je isto
pitanje u op{tem obliku.
U~enik: Nalazim da moje iskustvo, mo`da, nije ohrabruju}e.
[ri Aurobindo: Da li to zna~i da si sad manje energi~an nego pre no
{to si po~eo Sadanu?
(Okre}u}i se drugom u~eniku:) [ta ti ka`e{?
U~enik: Nalazim da nije mogu}e ulagati energiju na stari na~in.
[ri Aurobindo: Moje iskustvo je sasvim obratno. Ose}am se deset
puta energi~niji nego {to sam ikad bio pre joge.
U~enik: Postoji li vreme u Sadani kad ~ovek nalazi da energija klone?
[ri Aurobindo: To je usled Tamasa – inercije. Pitanje nije o Tamasu
koji nadolazi. ^ak i kad bi Tamas do{ao, za{to bi energija bila
odsutna?
U~enik: Ima trenutaka kad ~ovek ne mo`e da ulo`i energiju kao {to je
nekad mogao.
[ri Aurobindo: To mo`e biti privremeno.
U~enik: Da li si na{ao u svom slu~aju postojan porast energije sa
praksom joge?
[ri Aurobindo: Ne, ne postojan. Bio sam energi~niji kad sam radio u
politici nego {to sam bio pre; kad sam se latio joge bio sam energi~niji
nego kad sam bio u politici.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
117
U~enik: Ima trenutaka kad ~ovek ne mo`e da obavlja rad koji se
o~ekuje od njega.
[ri Aurobindo: Naravno, ~ovek ne mo`e da radi ono {to drugi
zahtevaju od njega. Pitanje je da li imate energiju, nije bitno na koji
na~in se ula`e. Na primer, u toj ku}i upravo pre nego {to sam po~eo
“Arju” bio je period od {est meseci u kome je bilo stalno duhovno
iskustvo i nisam mogao da obavljam nikakvo pisanje u to vreme. Ali to
ne zna~i da sam bio manje energi~an.
Ne bih mogao da napi{em 64 stranice “Arje” pre bez da
klonem. Dajem jedan primer: sad ne nalazim da je mogu}e da dr`im
govore kao pre. Kad bi od mene zatra`ili da dr`im govore na{ao bih se
veoma ne-energi~nim.
U~enik: Ali dr`i{ govor jednom godi{nje!
[ri Aurobindo: To nije govor! A ~ak i to radim zato {to X o~ekuje od
mene da govorim!
U~enik: Tako da to radi{ pod prinudom!
[ri Aurobindo: Maltene! Vi{eo bih voleo da }utim!
U~enik: Znamo to; ovaj put moramo da se zahvalimo Y-u.
[ri Aurobindo: O! Vidim, zato {to je dao ta~ke.
U~enik: @elim da ti postavim jedno pitanje: da li je instinkt vi{i od
Razuma?
[ri Aurobindo: U kom smislu?
U~enik: U smislu da je ~ist, da je nepome{an, direktan i automatski.
[ri Aurobindo: To je ta~no u izvesnim granicama. @ivotinjski instinkt
je ograni~en na odre|enu svrhu. To je ne{to usa|eno u bi}e, ne{to {to
se prenosi dalje izvesnim vrstama.
U~enik: Postoji izve{taj o pona{anju pacova u nekom ameri~kom
~asopisu. Opisuje kako su pacovi napali vise}u policu punu jaja,
formirali lanac da ih bacaju dole i kako su odneli sva jaja.
[ri Aurobindo: Ovo mo`e da {okira neke ljude – ali obi~na ideja o
`ivotinjama je, naravno, apsurdna. One su mnogo bli`e ~oveku nego
{to se generalno pretpostavlja.
U~enik: Pitao sam u vezi ove vrste instinkta.
[ri Aurobindo: To nije “instinkt” uop{te, to je inteligencija.
U~enik: Ali `ivotinje nemaju inteligenciju.
[ri Aurobindo: Kako to misli{? Imaju inteligenciju koliko i ljudi.
Pona{anje i akcija pacova upravo sad opisana je rad inteligencije.
Rekao sam vam, mo`da, kako sam pre neki dan video pauka.
@eleo je da uravnote`i svoju mre`u naspram nekog tereta kako bi je
podupro. Stavio je prvo vlat trave, ali je otkrio da nije dovoljno te{ka.
118
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Tako da je si{ao dole i doneo komadi} {ljunka i sa njim uravnote`io
mre`u. Sad, ne mo`ete ovo da nazovete instinktom. To je inteligencija.
Ono {to mo`emo da ka`emo je da `ivotinje nemaju razvijen um.
Mo`emo da ovu inteligenciju nazovemo vitalna inteligencija ili vitalni
um. Radi veoma ispravno u okviru granica. Ali ako iznesete `ivotinju
sa polja na kome je njen instinkt nepogre{iv na}i }ete da se spoti~e jo{
vi{e od racionalnog uma.
Razlog za{to `ivotinjski um razmi{lja ispravno je taj {to
`ivotinje nemaju borbu izme|u vitalnog i umnog bi}a kao {to je ima
~ovek.
21.10.1925.
Razgovor se okrenuo na sadr`aj pisma jedne Sadike – dame
Sadake – koja je rekla u svom pismu da njen mu` poku{ava da
opravda ni`i seksualni nagon citiraju}i [astre i tako|e govore}i da
Sadana treba da se radi kroz Bogu – u`ivanje. Tako|e se `alio da je [ri
Aurobindova joga stro`ija ~ak i od staze Sanjase – odricanja.
Raspravljao se: “Od kakve je koristi veza izme|u mu{karca i `ene ako
nema seksualnog u`ivanja?”
[ri Aurobindo: Reci joj da istinsku vezu izme|u mu{karca i `ene oni
ne mogu da shvate. Moraju da puno uznapreduju pre nego {to budu
mogli da je shvate. Nema vajde poku{avati to intelektualno.
Ona mora da nastavi sa svojom sadanom bez da brine da
podigne svog mu`a. Ako on ima ne{to istinsko u sebi do}i }e gore. Sve
zavisi od njega {to se njega ti~e. On ima ne{to u sebi {to je okrenuto
jogi, ali njegovo vitalno bi}e zahteva veliko pro~i{}enje. Data mu je
sasvim elementarna praksa – abhyasa. Zatra`eno je od njega da gleda
na svoju prirodu kao na Puru{u – svedoka – i da odbaci igru ni`e
prirode. Mo`e tako|e da tra`i pomo} odozgo.
Element u njegovoj vitalnoj prirodi koji poku{ava da opravda
ni`e nagone razlozima i argumentima je veoma opasan.
2.11.1925.
Pismo jednog gospodina koji je postavio pitanja o \ivatmi i Paramatmi
(Jivatma, Paramatma) i njihovom odnosu i tako|e o iskustvu Naduma.
[ri Aurobindo: (sa osmehom) Mo`ete ga zamoliti da pro~ita sva
izdanja Arje gde }e na}i re{enja za sva njegova pitanja.
U~enik: Ali mogao bi da ka`e da ne zna engleski!
[ri Aurobindo: Onda mo`e da ~eka dok ga ne nau~i! (smeh)
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
119
Bilo je re~i o prevodu knjige “Joga i njeni ciljevi” na marati jezik. [ri
Aurobindu su re~eni neki detalji o tome.
[ri Aurobindo: Nemam primedbu da se moje knjige prevode ako ih
pi{u ljudi koji znaju da pi{u.
U~enik: Na `alost, tvoje knjige su kao ni~ija zemlja. Ovaj pisac veruje
da je refren ili glavna te`ina knjige “Joga je za ~ove~anstvo”.
[ri Aurobindo: Da, mislim da bi mnogi ljudi bili bolno razo~arani kad
bi saznali da sam ve} prerastao tu “~ove~anstvo-fazu”. To je jedna od
velikih iluzija.
U~enik: Ali, onda, zar se ni{ta ne bi uradilo za ~ove~anstvo?
U~enik: On ka`e da je to velika iluzija, zar ne vidi{?
[ri Aurobindo: Da, to je jedna od najmo}nijih Satvi~nih iluzija koju
ljudi imaju. Ona ima veoma sna`an stisak.
U~enik: Da li ho}e{ da ka`e{ da ni{ta ne mo`e da se uradi za
~ove~anstvo?
[ri Aurobindo: Za{to bi se bilo {ta uradilo?
U~enik: (drugom) Da li se ose}a{ izostavljenim kao jedan iz
~ove~anstva? (smeh)
U~enik: Ti nisi izvan ograde ~ove~anstva!
[ri Aurobindo: Nije to pitanje da li ~ovek mo`e da uradi i{ta za
~ove~anstvo. Pitanje je da li i{ta mo`e da se uradi. Te{ko}a je u tome
{to ljudi o~ekuju da se ~ove~anstvo promeni nekom vrstom ~uda u
ne{to {to nije ~ove~anstvo.
U~enik: Ne ~udom.
[ri Aurobindo: Zar ne bi pomislio da bi bilo ~udo kad bi svih 1500 ili
vi{e miliona ljudi koji `ive na Zemlji mogli da se promene u ne{to {to
je nat~ove~anstvo?
U~enik: Bilo bi ~udo, ako bi moglo da se uradi.
[ri Aurobindo: Zamisli celo ~ove~anstvo od Bernarda [oa do
sprema~ice da se promeni u ne{to {to nije ~ove~anstvo.
U~enik: Ali, onda, da li misli{ da se ~ove~anstvo uop{te ne kre}e i da
nije bilo evolucije do sada?
[ri Aurobindo: Ne ka`em to. ^ove~anstvo se kre}e samo. Jedina
te{ko}a je u tome {to ima sklonost da se vra}a nazad na svoju
polazi{nu ta~ku stalno iznova! (smeh)
U~enik: Pretpostavimo da ovaj put uspemo u jogi i Nadum do|e dole
u fizi~ko; ne o~ekujem to u jednom danu ve} tokom vremena.
120
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Misli{ Kalpas – ciklusi – kasnije? ^ak i onda, da li
pretpostavlja{ da }e cela ljudska rasa da se preobrazi iznenada u
Nadumnu rasu?
U~enik: U tom slu~aju ni{ta ne mo`e da se uradi za ~ove~anstvo.
^ovek mo`e samo da pi{e knjige za ~ove~anstvo.
[ri Aurobindo: Ne ka`em da se ni{ta ne radi, niti da ne mo`e da se
uradi, za ~ove~anstvo. Ono {to ka`em je da nema ni~eg radikalno
izmenjenog, nikakve temeljne promene u ~ove~ansvu, uprkos svemu
{to se radi i {to je ura|eno.
S vremena na vreme do|e ne{to Odozgo, ali opet nalazite
~ove~anstvo isto kao uvek. Pogledajte hri{}anstvo, sve milione u
evropi koji se izja{njavaju kao hri{}ani. Da li mislite da oni veruju u
hri{}anstvo? ^ak ni deset procenata ne poku{ava da `ivi hri{}anstvo.
To je te{ko}a sa ~ove~anstvom. Ne{to si|e odozgo. Da bi se u~inilo
dostupnim celoj zajednici morate da mu date takav oblik kako bi ga
u~inili podesnim za sva~ije sposobnosti i u toj promeni Istina se
pome{a sa njihovom la`no{}u – toliko da vi{e ne ostaje ono {to je bila.
Buda je do{ao i poku{ao i nije uspeo, i mislim da ni jedan napor ne bi
uspeo.
U~enik: Anatol Frans izgleda da dr`i da je ~ove~anstvo to {to jeste i da
}e biti to {to jeste. Savr{enstvo bi moglo do}i ~oveku, ali }e
~ove~anstvo da ostane to {to jeste. Istinsko savr{enstvo je mogu}e, ali
bi bilo ne{to {to je druga~ije od ~oveka.
[ri Aurobindo: Da, mo`ete da date religiju ili stvorite sektu i da
budete prorok ili ne{to te vrste. Ali ni{ta se ne}e zbilja uraditi.
U~enik: Ali kad Nadum do|e dole misli{ li da ne bi bilo veze izme|u
~oveka i nat~oveka?
[ri Aurobindo: Ne ka`em da ne bi bilo veze. Nema razloga za{to ne bi
bilo veze.
U~enik: Ali mi `elimo tako|e da promenimo ljudsku prirodu.
[ri Aurobindo: Da, ali, kako se sad priznaje, takva radikalna promena
ne mo`e da se na~ini u ljudskom bi}u. Mo`emo tako|e da ~oveka
zovemo “umno bi}e”, mada je to kompliment koji prose~an ~ovek ne
zaslu`uje, po{to on jedva da je “umno bi}e”. Svejedno, mo`emo da
ka`emo “ljudska svest” ili “umna svest”. Po{to radikalnu promenu u
ovoj umnoj svesti ne mo`e da stvori um, `elimo da je promenimo
ne~im {to nije um, zovemo ga Nadum. Koliko je ~ovek udaljen od
`ivotinje, toliko bi bio Nat~ovek od ~oveka.
U~enik: Da li bi Nat~ovek bio daleko od ~oveka kao ~ovek od
majmuna?
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
121
[ri Aurobindo: Na {ta misli{ pod “majmunom”?
U~enik: Stanje svesti pre nego {to je ~ovek evoluirao.
[ri Aurobindo: To ne izgleda da je prihva}ena teorija sada. Ka`u da
smo majmun i mi ro|aci. Svejedno, voleo bih da mislim da bi ~ovek
bio bli`i Nat~oveku nego {to je `ivotinja ~oveku.
U~enik: To bi zna~ilo da bi Nadum radio za ~ove~anstvo.
[ri Aurobindo: Nije ba{ za ~ove~anstvo, za ne{to {to je vi{e od
~ove~anstva. To je dovo|enje do promene iz ~ove~anstva u
nat~ove~anstvo. Naravno, ta promena ima da u|e u ~ove~anstvo i iz
njega, ne}e da padne sa nebesa. Ali bi stvorila ne{to sasvim druga~ije
od ~oveka.
U~enik: Zar ne bi takva promena zahtevala promenu u ~ovekovom
fizi~kom obliku?
[ri Aurobindo: Ne mogu da ka`em. Ali mogu da ka`em ovo, da bi to
u~inilo neophodnom promenu u fizi~kim funkcijama: morale bi sve da
se preobraze. Ina~e, ovo glupo telo ~oveka bi bilo nesposobno da dr`i
Nadumnu Mo}.
U~enik: Da, stalno boluje od zatvora! (smeh)
Onda su pokrenuta pitanja: (1) Priroda Supramentalizovanog tela. (2)
Priroda ekonomske organizacije u `ivotu Nat~oveka. U vezi drugog
pitanja [ri Aurobindo je na~inio duhovitu opasku: “U Nadumnoj
ekonomskoj organizaciji ne biste o~ekivali od X-a da ide i da peca na
keju u Pondi~eriju.”
U vezi prvog je rekao: “Na ovo pitanje u vezi prirode
Nadumnog tela je odgovorio Teon. On je bio u Francuskoj u to vreme i
rekao da }e Nadumno telo biti “telo svetlosti” – “corps glorieux”. Imao
je izvestan broj u~enika od kojih su neki bili matemati~ari i nau~nici.
Jedan od njih je izneo re{enje jednog dana da }e telo Nat~oveka da
bude sfera! Teon je rekao: “Mo`e biti, ali bi to bilo veoma nezgodno
ako ljudi budu hteli da se poljube!” (smeh)
U~enik: [alu na stranu, `elim da znam zar ne bi ljudsko telo bacilo
svoju nesavr{enost na ispoljenje Duha? Zar ne bi Nadum zahtevao
drugi oblik?
[ri Aurobindo: Drugi fizi~ki oblik mo`da ne}e biti potreban. Ono {to
mogu da ka`em, za sada, je da bi sve fizi~ke funkcije morale da budu
preobra`ene. Sada{nje fizi~ko telo je “glupo” u pore|enju sa onim {to
se tra`i od njega za Supramentalizaciju.
26.12.1925.
122
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Bilo je pismo od Sadake u ^itagongu koji opisuje svoje iskustvo i pita
za vo|stvo.
[ri Aurobindo: Mo`ete da mu napi{ete da je ideja preovla|uju}a, ali
pogre{na, u ^itagongu da joga zna~i vi|enje vizija i da je ona ne{to
misteriozno i ~udesno, ili primanje sugestija. To je velika gre{ka. Cilj
joge nije da se vide vizije ve} da se promeni svest.
Ima mnogo vrsta vizija. Neke vizije su samo slike, neke su
oblici koje uzmu na{e vitalne `elje ili su slike umnih misli. ^esto su
one na{e sopstvene tvorevine; ne odgovaraju ni jednoj Istini. Istinske
vizije su veoma retke i ne mogu da se sasvim shvate ukoliko ~ovek
nema pravo uo~avanje i veliku ~istotu u bi}u. Voleo bih da svi ljudi
koje zanima na{a joga shvate ovu stvar. Takve vizije kakve oni vi|aju
o~igledno pokazuju da su one tvorevine njihovih vitalnih `elja koje su
poprimile oblik. Takve vizije nemaju ba{ nikakvu vrednost sa ta~ke
gledi{ta Sadane. U jogi ~ovek mora da bude pripremljen na suv rad
koje je veoma neophodan: pro~i{}enje ~itavog bi}a, a onda disciplinu
ovladavanja nad sobom i samokontrolu. Mora da odbaci ove la`ne
vizije. Mora da te`i za nekim ~vr{}im stvarima.
Bilo je pomena od strane [ri Aurobinda o braku devojke koja je
bila sestra jednog u~enika.
[ri Aurobindo: Izgleda da ona `eli da se uda; u tom slu~aju nema
svrhe poku{avati ve{ta~ki da se obuzda, ili poku{avati da joj se silom
nametne Sadana kad ona nije voljna.
Nek odabere od tri predloga. U vezi joge, ako ima poziv –
duboki poziv – on }e potrajati i ista}i se. On ne mo`e nikad da se
izgubi. Naprotiv, ve{ta~ki zahtev za Sadanom stvoren spolja{njim
pritiskom bi mogao biti veoma lo{ za nju. Mogao bi da ne potraje i
lako bi popustio pred zahtevima obi~nog `ivota i njegovim impulsima.
(Nije bilo ni~eg od op{teg interesovanja tokom intervala. Neki
doga|aji bi mogli da se primete:)
1. La`ni telegram od Kri{na{a{ija je primljen, obave{tavaju}i
[ri Aurobinda da je mrtav. Poslat je pod imenom “\oti”. Ovom
telegramu je protivure~io Mohini iz ^itagonga.
2. U~enik iz Madrasa je poslao primerak “Teozofa”. Sadr`avao
je predavanja i poslednju izjavu g|e. Besant: Kri{na Murtijevo
avatarstvo i silazak u~itelja sveta.
U~enik: Da li si ~itao “Teozofa”?
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
123
[ri Aurobindo: Da, na~inio sam neuspe{an napor. Ono {to je ranije
pisala moglo se ~itati i imalo je ne{to mo}i. Ali ovo je prili~no
beznade`no.
U~enik: Da li si ~itao knjigu koja sadr`i pri~e o toliko pro{lih `ivota?
[ri Aurobindo: Znam ove vizije. One su upravo ono {to dobijaju na{i
ljudi iz ^itagonga, pune su ma{tarija. To nisu vizije kakve dolaze
~oveku, ve} one koje ~ovek stvara za sebe pritiskom. Jedan ~ovek mi je
rekao da moram da zatvorim o~i i po~nem da zami{ljam da sam u
tu|em telu i da }u smesta da budem na toj ravni. Poku{ao sam jednom
i video da je veoma lako. Mo`ete da konstrui{ete istoriju sveta iz
najudaljenije pro{losti bez ve}e te{ko}e.
U~enik: Da li ovi ljudi rade bilo kakvu Sadanu?
[ri Aurobindo: Da, na svoj sopstveni na~in. Ali ako treba da se desi
silazak velike Istine mora da postoji veoma ~vrsta priprema da je
zadr`i. To je va`niji posao nego smatrati nekog za Avatara.
22.2.1926.
Subas ^andra Bosovo pismo Dilip Kumar Roju se pojavilo u
“Pravartaku” iz ^andernagoru. Subas je primetio kod njega da iako je
imao veliko po{tovanje prema Vivekanandi smatra [ri Aurobinda
gabhir – dubljim – od njega. U pismu prihvata [ri Aurobinda kao
genija i velikog Djanija [meditanta, prim. prev.], ali misli da predugo
ostajanje podaleko od onoga {to se zove “aktivan `ivot” te`i ka
jednostranom razvoju i moglo bi da pomogne malobrojnima da
postanu Nadljudi, ali za ve}inu ljudi on bi vi{e voleo stazu slu`enja i
rada.
Ovo pismo je pro~itao naglas jedan u~enik. [ri Aurobindo ga je
~uo i bilo mu je drago {to je kratko.
[ri Aurobindo: Sreo sam X-a danas i rekao mi je da madam Y koja je
Teozof i ima neka iskustva u jogi na umnoj ravni dolazi u Indiju iz
Francuske. Ona ima ideju obnavljanja Indije naseljavanjem nekih
evropljana duhovnog uma u Indiji.
Ona ima iluziju rada i mnogi evropljani imaju to isto. Misle da
mogu da rade duhovni rad; sa svojim idejama dolaze u Indiju i izgube
se u okeanu koji je Indija i ne uspevaju da postignu ni{ta zna~ajno. Ne
ostave nikakav utisak i ~ak ako se ne{to i uradi postane
neprepoznatljivo nakon nekog vremena – ne mo`ete da prepoznate {ta
je to bilo.
Nastavio je: Za obi~ne ljude rad je, naravno, neophodan, ali
onaj ko `eli da radi “bo`anski rad” mora da se pripremi. Mora da
124
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
nau~i prvo da bude “instrument”. Svi ovi evropljani moraju da nau~e
da je rad koga se prihvataju samo priprema za bo`anski rad. Moraju
da znaju da nije nikakav umno konstruisan rad taj koga moraju da se
tvrdoglavo dr`e ako `ele da budu instrumenti Boga.
Na primer, sve ove uzvi{ene ideje kao od madam Y o
obnavljanju Indije i uzimanje na sebe velikih planova i da se na njih
gleda kao na velike radnike i spasitelje imaju svoju fascinaciju. Onaj
ko `eli da radi bo`anski posao mora da nau~i da zaboravi razlike
izme|u bitnog i nebitnog posla – malog posla i velikog posla – dok ne
na|e posao koji je namenjen.
U~enik: Ona bi imala duhovnu korist samo kad bi u~ila iz svog rada i
svog iskustva. Indija je dobila svoju sopstvenu Darmu i rad za nju
mora da se radi u skladu sa njenom Darmom.
[ri Aurobindo: Ona ima jo{ jednu maniju: dobijanje nadahnu}a za
svoj rad. Objasnio sam X-u da nije uvek nadahnu}e ono {to dolazi.
Mo`ete da povu~ete dole ono {to je va{ um odabrao; va{a `elja ili va{a
sopstvena ideja, va{ impuls ili ~ak va{e sopstveno umno dopadanje
mo`e da se tako odrazi i da vam se ~ini kao da dolazi odozgo. Onaj ko
ho}e da radi bo`anske poslove mora prvo da postigne duhovno
savr{enstvo. Ako je iskren onda generalno ima koristi od takvog posla.
Na primer, takav ~ovek }e podvrgnuti svoje nadahnu}e testu te{kog
fizi~kog iskustva. Ako se na|e da je istinito tu onda je istinito. Ali ako
nadahnu}e ne uspe da se obistini u `ivotu onda mo`e da se postavi na
pravu stazu ako je iskren. Ali ono {to ljudi obi~no rade je da ako
nadahnu}e ne uspe oni dobiju drugo, a onda drugo koja obja{njavaju
sebi jedno drugo.
Ima ljudi koji slede svoju intuiciju ili nadahnu}e i stvore
solidan rad kao \. ^. Bose.
U~enik: U vreme nesaradnje dr. P. C. Rej je istupio odu{evljeno i
priklju~io se pokretu. Ali \. ^. Bose je rekao ako ima da radi slu`enje
za Indiju to mo`e da radi samo kroz svoj nau~ni rad.
Neki studenti medicine su napustili svoje studije, oti{li da rade
u sela i vratili se ubrzo li{eni sveg emocionalnog odu{evljenja.
[ri Aurobindo: Na {ta misle pod seoskom organizacijom? Imaju li
ikakvu ideju? Uvek navode primer Rusije, ali on ne znaju kako su Rusi
radili.
Ako `elite da radite u selima morate da napustite svaku ideju
da }e to biti ura|eno ba{ brzo. To je veoma mukotrpan rad. Ne mo`e
se obaviti dr`anjem predavanja. Politi~ko agitovanje ima svoj
sopstveni zakon – ~vrst rad ima svoj sopstveni zakon. Na{i ljudi brkaju
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
125
te dve stvari. Politi~ko agitovanje zahteva od vas da iznesete novu
ideju pred javnost; onda nastavite da kujete tu ideju, ~ekate dok po~ne
da pleni ma{tu javnosti i pove`e se sa njenim vitalnim interesom.
Onda ~ekate na psiholo{ku kretnju kad mo`ete da dobijete svoj cilj. To
je korisno u `ivotu nacije.
Ali ~vrst rad je sasvim druga~iji. U Rusiji su se radnici naselili u
selima, neki kao lekari, neki kao nastavnici rade}i svoj rad i
poku{avaju}i da podignu `ivot tamo, donose}i novu svetlost i novo
bu|enje. To ima da se radi sporo. Ideja da }e to nekako da se obavi za
godinu ili dve – kao “Svara| za godinu dana” – je sve egoisti~no
neznanje. ^vrst rad ima da se radi pod zakonom fizi~ke ravni. Rusi su
~ekali strpljivo godinama u nizu, a onda je njihovu organizaciju polako
priznala vlada i onda je nakon dugog ~ekanja do{la revolucija.
Kako o~ekujete od seljaka da imaju poverenje u svakog mladog
neodgovornog ~oveka koji tvrdi da im ~ini dobro? Ako nastavite da
radite godinama onda mo`ete da steknete njihovo pouzdanje i mo`da
budete mogli da postignete ne{to. Sve ove ideje pozori{nog uspeha i
munjevitog rada poput bljeska su krajnje neprimenljive. Morate da se
dr`ite svog rada kroz sve te{ko}e. To zahteva strpljenje.
U~enik: U Sa|odu, u Brou~ oblasti Gu|arata, obrazovani mladi}i su
oti{li i naselili se po selima i nakon blizu 15 godina u stanju su da uliju
pouzdanje seljacima u vezi svog rada.
[ri Aurobindo: To je jedini na~in ako ~ovek `eli da radi u selima. Tek
onda novi `ivot mo`e da postepeno raste u njima. Mogu onda da se
kombinuju u organizovane jedinice.
23.3.1926.
K je napisao pismo S-u koje je sadr`avalo tekst o njegovoj Sadani
nakon {to je primio [ri Aurobindovo poslednje pismo. U svom pismu
S-u poslao je neka pitanja da ih odgovori [ri Aurobindo na koja
danima nije poslat nikakav odgovor. Kad god bi potsetili [ri
Aurobinda rekao bi: “Nisam naklonjen dr`anju predavanja o
psihi~kom bi}u.”
Danas je pitao da li ima va`nih pisama na koja nije
odgovoreno. Re~eno mu je za K-ovo pismo.
[ri Aurobindo: Da li `elite od mene da dr`im predavanje o psihi~kom
bi}u?
U~enik: Neke op{te naznake bi mogle da se daju, ako ho}e{.
Onda je [ri Aurobindo izdiktirao kao odgovor: Prvo, kad se
psihi~ko probudi postajete sve svesniji svoje du{e, znate svoje istinsko
126
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
bi}e. Vi{e ne ~inite gre{ku da se poistove}ujete sa umnim ili vitalnim
bi}em, ne brkate ih sa du{om.
Drugo, kad se probudi, psihi~ko bi}e daje Sadaki istinsku Bakti,
posve}enost, prema Bogu ili prema Guruu. Ta posve}enost je sasvim
druga~ija od umne i vitalne posve}enosti.
U umu ~ovek mo`e da ima divljenje prema ne~ijim
intelektualnim idejama, ili mo`e da ima umno uva`avanje za neki
veliki intelekt. Ali ako je to tek umno, ne tera stvar ba{ daleko, nije
dovoljno po sebi. Ne otvara celo unutra{nje bi}e; samo uspostavlja
umni kontakt. Naravno, nema ni~eg lo{eg u tome da se to ima. Kad je
K do{ao ovamo imao je to umno divljenje za ono {to sam napisao u
“Arji”. ^ovek mo`e da dobije ne{to iz te vrste umnog kontakta, ali to
nije ono {to dobija bivaju}i u odnosu sa psihi~kim bi}em. Ne `elim, ni
na trenutak, da sugeri{em da nije bilo istine u njegovoj Bakti, ali bilo
je puno me{avine u njoj i ~ak i ono {to je bilo umno i vitalno bilo je
veoma preuveli~ano.
Kad je po~eo jogu imao je izvesne sposobnosti. Naravno, nije
bio ni upola onoliko visok koliko je mislio da jeste. Ali da nije
preuveli~ao svoje sposobnosti bio bi, do ovog trenutka, dalje nego {to
je danas.
Vitalna posve}enost zahteva i zahteva. Name}e svoje sopstvene
uslove. Ona ka`e Bogu: Ti si tako velik, stoga te ja obo`avam; a sada
zadovolji ovu moju `elju ili ovaj moj uslov; u~ini me velikim; u~ini me
velikim Sadakom, velikim Jogijem itd. Ona ne koristi ovaj jezik
naravno, ali to je ono {to je u njenoj pozadini. Ona poprima mnogo
opravdavaju}ih oblika i dolazi Sadaki na razne na~ine.
Neprosvetljeni um se tako|e predaje Istini, ali zadaje svoje
sopstvene uslove. On ka`e Istini: “Zadovolji moj sud i moja mi{ljenja.”
On zahteva da istina treba da se uobli~i u umnim formama. Vitalno
bi}e insistira da se istina baci u njegovu sopstvenu kretnju sile. Vitalno
bi}e vu~e od vi{e Mo}i; vu~e od vitalnog bi}a Gurua. I um i vitalno
bi}e imaju arriére pensée – umnu suzdr`anost u svojoj predaji.
Ali psihi~ka Bakti nije takva. Zato {to je du{a u vezi sa
Bo`anstvom iza, ona je sposobna za istinsku Bakti. Psihi~ko bi}e ima
ono {to se zove Ahaituki Bhakti, Posve}enost bez ikakvog motiva. Ona
ne postavlja nikakve zahteve, ne suzdr`ava se u svojoj predanosti.
Psihi~ko bi}e zna kako da poslu{a Istinu na pravi na~in. Ono
mo`e da sebe da u potpunosti Bogu ili Guruu; a zato {to daje sebe
istinski, tako|e istinski i prima.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
127
Kad psihi~ko bi}e do|e na povr{inu ose}a se tu`no kad umno
ili vitalno bi}e prave budalu od sebe. Ta tuga je uvre|ena ~istota. Kad
um igra svoju sopstvenu igru, ili kad vitalno bi}e ponesu njegovi
impulsi, psihi~ko bi}e je to koje ka`e: “Ne `elim ove stvari; radi ~ega
sam ovde, napokon? Ovde sam radi Istine, a ne radi ovih stvari.”
Psihi~ka tuga je, opet, druga~ija od umnog nezadovoljstva ili vitalne
tuge ili fizi~ke depresije.
Ako je psihi~ko bi}e jako ono u~ini da se oseti u umnom i
vitalnom bi}u, i tera ih da se menjaju. Ali ako je slabo, umni vitalni
delovi iskori{}avaju njegovu tugu i koriste je ~ak u svoju korist. Slabo
psihi~ko bi}e je ~esto muka.
Uzmite slu~aj X-a. On ima dobro razvijeno intelektualno bi}e,
ali njegov vital je ~esto sasvim druga~iji po svom karakteru.
Povremeno je psihi~ko bi}e u njegovom slu~aju imalo obi~aj da se
silom probije na povr{inu i da baci sve u nered. U Y-ovom slu~aju
vitalno bi}e je bilo to koje je diktiralo psihi~kom bi}u. Na proteste
psihi~kog bi}a vital ka`e: “Da, da, to {to ka`e{ je u redu, ali ja sam
tako|e u pravu i ono {to radim je ispravno i neophodno.”
Kad je psihi~ko bi}e slabo ono baca samo uticaj povremeno, a
onda se povu~e nazad.
U~enik: Ali upravo si sad rekao da psihi~ko bi}e zna sve i da je u
komunikaciji sa Istinom, za{to bi onda bilo slabo? Za{to ne mo`e da
natera druge delove prirode da ga slu{aju?
[ri Aurobindo: Ako psihi~ko bi}e nije sasvim budno, ono ne dolazi na
povr{inu. Ono je veoma pozadi kod ve}ine ljudi, a kad ne mo`e da u
potpunosti do|e na povr{inu ja ga zovem “slabim”, nije da je psihi~ko
bi}e samo slabo. Ono ima sve u sebi, ali kad ne mo`e da ga dovede
napred naziva se slabim.
U~enik: Da li je psihi~ko bi}e isto kao ono {to se zove Atman –
Sopstvo?
[ri Aurobindo: Atman generalno zna~i ono na {ta u engleskom
ukazuje re~ “Spirit” – Duh. On je samopostoje}i, svestan, anandamaya
Bi}e, Puru{a. Atman je isti u svemu; on je ono {to je u pozadini sveg
ispoljenja Prirode.
U~enik: Da li ima ikakve odlike?
[ri Aurobindo: Nema odlike. Jedina stvar koja mo`e da se ka`e o
njemu je: Sat, ]it, Ananda.
U~enik: Da li ukazuje na pasivno ili aktivno stanje Bi}a?
[ri Aurobindo: Generalno se koristi da uka`e na pasivno stanje, ali se
ponekad koristi za oba. Psihi~ko bi}e nije isto kao Atman. To je ono
128
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
{to odgovara evropskoj ideji “Du{e” – “Soul”. Zapadni okultisti
prepoznaju, barem su nekad prepoznavali, tri stvari: 1. Duh, 2. Du{u,
3. Telo. Duh odgovara Atmanu, a Du{a psihi~kom bi}u. To je Puru{a
hrdaye guhayam, “Du{a u pe}ini srca”.
U~enik: Da li je “angustha matrah purusah”, o kome se govori u
Upani{adi isto {to i psihi~ko bi}e?
[ri Aurobindo: Moglo bi biti. Mislim da se na psihi~ko bi}e mislilo
pod frazom “Isvarah sarvabhutanam hrddese”, “Gospod sme{ten u srcu
stvorenja”.
U~enik: Zar nije psihi~ko bi}e direktan deo Bo`anskog ovde? Ako je
tako, zar ono nije isto {to i \iva?
[ri Aurobindo: \iva je ne{to vi{e od psihi~kog bi}a. Psihi~ko bi}e je
iza srca; dok je \iva visoko iznad, povezana sa Sredi{njim Bi}em. To
je ono {to na svakom nivou svesti postaje Puru{a, Prakriti i li~nosti
Prirode. Psihi~ko bi}e, moglo bi se re}i, je Du{a-li~nost. Psihi~ko bi}e
naj~istije odra`ava Bo`ansko u ni`em trojstvu uma, `ivota i tela. Ima
~etiri vi{a nivoa: Sat, ]it, Ananda i Vigjana; oni su u Znanju, dok ispod
na tri nivoa – um, `ivot i telo – postoji me{avina neznanja i znanja.
Psihi~ko bi}e je iza ova tri – uma, `ivota i tela; ono je najotvorenije
najvi{oj Istini; eto za{to je ono neizostavno za ispoljenje Bo`anskog.
Jedino psihi~ko bi}e mo`e da se otvori potpuno Istini. To je
zato {to su kretnje ni`ih delova – uma, `ivota i tela – pune
nedostataka, gre{aka i me{avina i, ma koliko iskreni bili i ma koliko
poku{avali da se preobraze u kretnje Istine, ne mogu da to urade
ukoliko im psihi~ko bi}e ne pritekne u pomo}. Naravno, ovi ni`i delovi
imaju svoju sopstvenu iskrenost.
Kad se psihi~ko bi}e probudi postaje lako Sadaki da iznutra
uo~i razliku izme|u istine i la`nosti i tako|e da izbaci iz prirode bilo
kakvu pogre{nu kretnju.
Mo`ete da napi{ete K-u jo{ jednu ta~ku: “Psihi~ko bi}e odbija
da ga obmanu pojavni oblici. Ne ponese ga la`nost. Odbija da ga
deprimira la`nost, niti preuveli~ava Istinu onoga {to vidi. Na primer,
~ak da svi na svetu unaokolo ka`u: “Nema Boga”, psihi~ko bi}e odbija
da poveruje u to. Ono ka`e: “Znam,” i tako|e: “Znam zato {to
ose}am.”
Kao {to sam rekao psihi~ko bi}e je iza emotivnog bi}a u srcu, a
kad se probudi zbaci talog sa emotivnog bi}a i ~ini ga slobodnim od
sentimentalizma i ni`e igre vitalnih emocija. Ali to nije suvo}a uma,
niti preterivanje vitalnih ose}anja, daje pravi dodir svakoj emociji.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
129
U~enik: Da li bi mogao ~ovek da ka`e da je na ravnima svesti iznad
uma sve isto – psihi~ko bi}e i Atman, itd.?
[ri Aurobindo: Ako mislite: “Sve je Jedno” onda se to tek svodi na
staru [ankara~arjinu Advaitavadu. Zbilja govore}i, to nije stvar za um
da odlu~i. To je stvar iskustva. U izvesnom iskustvu nalazite da je “Sve
je Jedno” i [ankara istinito. Ali ima drugih iskustava u kojima
Vi{i{tadvaita i ~ak Dvaita – dualisti~ka ideja – nalaze opravdanje. Um
samo se~e, pravi razlike, analizira, predstavlja. Ne mo`ete pogurati
ova pitanja predaleko umom, ina~e unosite staru sva|u filozofa. Ne
mo`ete da ka`ete: “To je to”, ili “Mora da bude ovako”, ili “Ne mo`e
da bude ni{ta drugo”; jer, mo`e da bude sve ove stvari u isto vreme.
Ne mo`ete da pri|ete najvi{em sa mi{lju i da je izrazite u govoru.
Naravno, mo`ete da je izrazite, ali je onda tako|e i umanjujete.
Istinsko znanje se ne dosti`e razmi{ljanjem. Ono je ono {to vi
jeste; Ono je ono {to postajete; {to }e re}i, imate znanje zato {to vi jeste
To. To je razlog za{to insistiram na postizanju Naduma kao na uslovu
za iskustvo najvi{e Istine, zato {to um ne mo`e zbilja da je zna. U
Nadumu misli prenose razli~ite aspekte iste Istine – toliko razli~ite,
uistinu, da je prvi aspekt dijametralno suprotan od poslednjeg – i svi
se ubacuju u Jedno.
Ako imate znanje putem istovetnosti mo`ete lako da doprete
do mojih misli i mog zna~enja. Ali nalazim da ista stvar izre~ena svima
nosi razli~ito zna~enje svakome.
(Tema je nastavljena u vreme ru~ka.)
[ri Aurobindo: U pismu mo`ete da objasnite K-u {ta su psihi~ka
ose}anja. Ona nisu isto {to obi~ni ljudi do`ivljavaju kao sentimente i
ose}anja. Na primer, obi~no sentimentalno sa`aljenje nije isto kao ono
{to se zove “psihi~ko saose}anje”. Ovo drugo je mnogo dublje
saose}anje od sa`aljenja. Isto tako psihi~ka ljubav nije isto kao ono {to
generalno zovu ljubav. Postoji nesebi~nost u psihi~koj ljubavi; ona je
uvek slobodna od svih zahteva – ona nema vitalnih prohteva. ^ak
psihi~ka nesebi~nost nije ista kao obi~na nesebi~nost. Postoji
nesebi~nost koja se igra na povr{ini i razme}e se. Ona postaje
~ovekoljublje – paropakara. Ali njen psihi~ki parnjak vidi potrebu
druge osobe i samo je zadovolji.
Na kraju, da ne bi mislio da je psihi~ko bi}e ne{to slabo i
inertno neka shvati da je predsedavaju}e Bo`anstvo – adhisthata
devata – psihi~ke ravni Agni, Vatra. To je Bo`anska Vatra te`nje. Kad
130
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
se psihi~ko bi}e probudi Bog te ravni se tako|e probudi. A ~ak i ako je
celo bi}e ne~isto ova Agni – Vatra – je ta koja interveni{e, uklanja
prepreke na putu i sa`e`e sve ne~istote bi}a.
21.8.1926.
Bilo je pismo od jednog politi~kog zatvorenika koji se raspravljao sa
jednim Sadakom ovde o “radu” i Sadani. On je tvrdio da rad treba da
se radi kao Sadana i da ~ovek mo`e da stekne savr{enstvo kroz rad.
Citirao je Gitu: “yogah karmasu kausalam.”
[ri Aurobindo: Dakle on misli da je “Kaushalam” u Karmi – ume{nost
ili efikasnost u obavljanju delatnosti – joga, zar ne? U tom slu~aju bilo
koji pametan ~ovek, recimo, finansijski stru~njak, mora biti da je jogi!
Mi smo tako|e nekad mislili kad smo radili posao da }e
savr{enstvo jednog dana da do|e kroz “delatnost” i na{li smo da to
nije mogu}e. Morali smo da napustimo delatnost u tom smislu. To ne
zna~i da mi napu{tamo svu delatnost. Svi mi ovde ne{to radimo.
Moramo da obavljamo delatnost kao vrstu ve`be – ne radi nje same,
ve} kao pomo} unutra{njem rastu.
U~enik: Koja su ograni~enja takvog rada?
[ri Aurobindo: Ograni~enje je {to radu ne treba dopustiti da se upli}e
sa na{om jogom. Pretpostavimo da se latite posla koji ne ostavlja
vremena za Sadanu – ne mo`ete da ga se latite. [to }e re}i, rad koji
zahteva svu va{u pa`nju i energiju koji morate da radite kao
“Kartavya” – “ne{to {to treba da se uradi” – taj rad ne mo`ete da
preduzmete.
Onda postoje poslovi koji imaju druga~iju Darmu; na primer,
politika. Ona je na druga~ijoj ravni i ne mo`ete da se njom bavite
uspe{no sa ovom jogom.
U ovoj jogi morate da budete pripremljeni da otse~ete sebe od
onog {to smatrate “svojim” radom i “svojom” tvorevinom, kad je
neophodno; morate da budete nemilosrdni u odbacivanju starih stvari.
To je zbilja zna~enje “Ni{kama Karme” – da ne smete da imate
vezanost ni za {ta.
U~enik: Zar ne dolazi faza kad postane neophodno da se napusti svo
delovanje?
[ri Aurobindo: Ne mo`ete da stvorite op{te pravilo poput toga. Neki
mo`da moraju da napuste svo delovanje privremeno – ali za druge to
mo`da uop{te nije neophodno. Ja sam li~no stalno radio posao kroz
“Arju” i druge stvari. A prestao sam sa “Arjom” kad sam na{ao da
moram da sebe suvi{e izbacujem spolja – tako re}i, da se ospoljavam
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
131
previ{e. Drugi razlog je bio {to mi je bilo potrebno da budem povu~en
u sebe kako bih razvio izvesna iskustva, tako da bi energija mogla da
se koristi za rad usmeren ka unutra. U izvesnom smislu mogu da
ka`em da nikad nisam prestao da se bavim radom – ~ak ni politi~kim
radom.
U~enik: U nekom smislu! U kom smislu? @elim da imam neku ideju o
tome.
[ri Aurobindo: Nije tako te{ko kao {to misli{; ~ovek mo`e da ula`e
svoju silu da podr`i izvesne kretnje i da se suprotstavi drugim.
U~enik: Da li je taj rad ograni~en na Indiju?
[ri Aurobindo: Bio je ograni~en na Indiju u po~etku, ali sad nije
ograni~en na Indiju.
Isprva nisam bio ba{ uspe{an – veoma ~esto je izgledalo da ne
daje uop{te nikakav rezultat, a na{ao bih da je rad ura|en naknadno
na sasvim drugi na~in nego {to sam o~ekivao ili insistirao. Isti rezultat
je dolazio, ali je stizao na druga~iji na~in. Razlog je, verovatno, bio taj
{to sam ulagao previ{e vitalne sile uz Mo}. Naravno, vital je sasvim
su{tinski, ali sada je to ~ista i suptilna vitalna sila.
U~enik: To si radio u koju svrhu – kao ne{to neophodno ili kao ve`bu?
[ri Aurobindo: To je pokazano kao ne{to {to je imalo da se uradi.
Nije bilo iz Naduma, naravno. Da je bilo odatle onda bi puno znanje
bilo tamo od po~etka. Nisam znao {ta }e da se desi. Naprosto mi je
pokazivana stvar koja ima da se uradi i ja bih je uradio.
U~enik: Kako si znao da izvesna stvar ima da se uradi?
[ri Aurobindo: Kroz Vi{i Um.
U~enik: Postoje li pokreti ili li~nosti kroz koje radi{ u indijskoj politici?
[ri Aurobindo: Da. Jedno vreme to je bio X; ~ak sam radio sa Y neko
kra}e vreme.
U~enik: Da li si radio na toku doga|aja (prvog) svetskog rata?
[ri Aurobindo: Bilo je tako te{ko imati saose}anje sa bilo kojom
stranom. Ali bila bi velika katastrofa da je Nema~ka pobedila.
U~enik: Kako? Indijci su imali `elju da Nema~ka pobedi.
[ri Aurobindo: To je bilo tek usled njihove mr`nje prema britancima.
Kad su nemci mar{irali na Pariz osetio sam ne{to kako ka`e: “Ne
smeju da zauzmu Pariz.” I kako sam konsultovao mapu skoro da sam
osetio mesto gde }e biti zaustavljeni.
Neobi~no je da je nekoliko stvari po kojima je moj um dobovao
ura|eno nakon {to bih sasvim napustio tu ideju. U jednom trenutku
sam imao ideju da Francuska mora da dobije nazad Alzas-Loran. To je
132
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
bila maltene opsesija kod mene, a kad sam prestao da razmi{ljam o
tome, stvar se obavila.
U~enik: Mo`e li biti da je to usled elementa `elje u radu?
[ri Aurobindo: Da. Ne smete da imate nikakvu `elju. Tako|e, nema
nikakvog pitanja o “uspehu”. Postoji izvesna mogu}nost i morate da
na~inite poku{aj da je odradite bez interesa kao jogi.
U~enik: [ta je sa Rusijom? Izgleda da je krenula pogre{nim putem.
[ri Aurobindo: Kako to misli{? Krenula je putem koji je bio
nameravan. Nema ni~eg dobrog ili lo{eg, ili moralnog ili nemoralnog.
Pitanje je: “Da li je bilo nameravano?” To mo`e biti pra}eno sa tako
mnogo rezultata dobrih, lo{ih i ravnodu{nih. Pitanje je: “[ta se
namerava odozgo?”
Iskustvo ~ove~anstva bi ostalo nepotpuno bez eksperimenta u
Rusiji. Sada su stekli formu. Zavisi od rusa {ta }e sa njom da urade.
Nalazim da je uvek te{ko raditi u indijskoj politici. Te{ko}a je
{to posude ne dr`e Mo}, tako su slabe. Kad bi se koli~ina sile koja se
tro{i na Indiju potro{ila na neku evropsku naciju na{li biste je punu
kreativnih aktivnosti raznoraznih vrsta. Ali ovde, u Indiji, to je kao da
se elektri~na struja {alje kroz ~oveka koji spava. On iznenada posko~i,
po~ne da se drmusa i da bacaka ruke i noge unaokolo, a onda opet
klone. Nije sasvim budan.
U~enik: Usled ~ega je to?
[ri Aurobindo: Usled ogromnog Tamasa. Zar ga ne ose}ate svuda
unaokolo, taj Tamas? To je ono {to osuje}uje sve napore.
U~enik: [ta ga je izazvalo?
[ri Aurobindo: On je rezultat raznih uzroka. Ve} se ustaljivao –
mislim, sile raspada i inercije – pre nego {to su britanci do{li. A nakon
njihovog dolaska ceo Tamas se ustalio poput ~vrstog bloka. Mora da
do|e do nekog bu|enja pre nego {to bilo {ta opipljivo bude moglo da
se uradi. Ina~e, Indija ima veoma dobre ljude; imali ste Tilaka, Dasa,
Vivekanandu – niko od njih nije bio obi~an ~ovek, a ipak vidite Tamas
tu.
U~enik: Ima li ikakve istine u ideji da svaki veliki Vibuti koji donosi
bilo {ta novo u ispoljenje gradi, pre svega, ono {to se zove Jogapita –
“sedi{te joge”? Svaki ~ovek koji ide njegovom stazom dosti`e tu
“jogapitu” i svaki Sadaka ima svoje mesto tamo. Kad se jednom takva
Pita – postolje – na~ini onda bilo ko ko dolazi kasnije nalazi da je
veoma lako da ga dostigne zato {to je prolaz ve} na~injen.
[ri Aurobindo: Mogu da vam ka`em da ja ne gradim ni{ta tamo
preko. Ne znam {ta }e do}i. Ako ima i~eg u Nadumnom ja to ne znam.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
133
Nije vam uvek dopu{teno da to znate. To je ravan gde nalazite “ono
{to jeste” – nema neophodnosti da se gradi ili konstrui{e bilo {ta tamo.
Znam neke ljude koji prave takve konstrukcije kao {to su
Jogapita i tako dalje. ^ovek mo`e uvek da na|e ove stvari, zato {to
mnoge stvari na umnoj ravni uvek poku{avaju da se ostvare tamo. Ove
konstrukcije su generalno na umnoj ravni i mo`da ~ak ima i ne{to
istine iza njih – ne u samim formama i konstrukcijama. Ali ~ak i gde
ima ne{to istine iza njih ona se me{a sa mnogo drugih stvari {to
ponekad la`ira istinu u pozadini.
U~enik: Mo`da svakojake vrste vitalnih sila dolaze i iskori{}avaju je.
[ri Aurobindo: Da. Upravo iz tog razloga ne jurim da radim
odjednom. Takva stvar ne bi bila izraz Istine. Moramo da ~ekamo dok
Istina ne na|e kroz nas svoj izraz. Ja sam sam dobio ideju o
Nadumnom nakon deset godina Sadane. Nadumno ne dolazi u
po~etku ve} na kraju. To je progresivna Istina.
U~enik: Da li se se}a{ vizije koju je Vibuti Babu jednom imao?
[ri Aurobindo: Ne.
U~enik: Video je jogapuri – grad joge – u kome su bili razli~iti krugovi
Sadaka oko Gurua u centru svake grupe. Vibuti je `eleo da se pridru`i
krugu, ali mu nije bilo dopu{teno zato {to nije znao “lozinku”.
Postojali su stra`ari tako|e.
[ri Aurobindo: To vi{e li~i na vitalnu ravan nego na bilo {ta drugo.
Ima ljudi koji dobiju simboli~ku viziju i kad vide rad koji nije postignut
generalno ga vide kao nezavr{enu zgradu ili zgradu gde radnici jo{
rade. To ne odgovara nikakvoj zgradi u Nadumnom. To je samo
simboli~an na~in predstavljanja joge i njenog stanja, a ~ak ni to nije
ta~no, ve} daje samo op{tu ideju.
Da li govori{ o ^andernagoru kad pri~a{ o “vitalnim silama”?
U~enik: Da.
[ri Aurobindo: U to vreme sam imao neku konstrukciju u svom umu.
Naravno, bilo je ne~eg u njenoj pozadini za {ta sam znao da je ta~no.
^ak i tad nisam bio siguran da bi funkcionisalo savr{eno. U svakom
slu~aju, hteo sam da to stavim na probu i dao sam ideju Motilalu.
Onda je on preuzeo ideju i, kao {to znate, preuzeo je svojim vitalnim
bi}em i na egoisti~an na~in. Tako da su vitalne sile na{le svoju priliku.
Poku{ale su da zaposednu rad i radnike.
Nakon nekoliko takvih lekcija morao sam da napustim ideju
jurenja u posao. Ova joga nije isklesan sistem. Ona je rast kroz
iskustvo.
U~enik: Da li si ikad ulo`io svoju mo} protiv toga?
134
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Ne. Nisam ni{ta takvo uradio. Jedina stvar koju sam
uradio bila je da ulo`im silu tako da se oni koji i{ta vrede izvuku iz
toga. Zaboravio sam na sve u vezi toga. U stvari, odavno sam uklonio
^andernagore iz svoje atmosfere. Nije bilo ni~eg od Nadumnog tamo.
27.1.1939.
Ve~eras je veoma ose}ajno pismo koje je Vivekananda napisao
1900. iz Kalifornije gospo|ici D`ozefini MekLeod pro~itano [ri
Aurobindu. Bitne ta~ke u njemu se ovde iznose.
Alameda, Kalifornija
18. april 1900.
Napokon, D`o, ja sam samo de~ak koji je imao obi~aj da slu{a
sa odu{evljenim ~u|enjem divne Ramakri{nine re~i pod banjan
drvetom u Dak{ine{varu. To je moja istinska priroda, ~injenje dobra i
tako dalje su sve nadgradnje. Sada opet ~ujem glas; isti stari glas koji
mi ushi}uje du{u. Veze pucaju, ljubav umire, rad postaje bezukusan –
glamur je otpao.
Da, dolazim, Nirvana je preda mnom, ose}am je ponekad, isti
beskrajni okean mira, bez talasi}a, bez da{ka.
Od po~etka ove godine nisam diktirao ni{ta u Indiji. To zna{.
Plovim opet u toplo srce reke, ne usu|ujem se da pljusnem
rukom ili nogom iz straha da ne naru{im divnu mirno}u, mirno}u koja
~ini da si siguran da je on (svet) iluzija.
U pozadini mog rada je bila ambicija, u pozadini moje ljubavi
je bila li~nost, u pozadini moje ~istote je bio strah, u pozadini mog
vo|stva je bila `e| za mo}i. Sada oni nestaju, a ja plovim. Dolazim,
Majko... gledalac, ne vi{e glumac... stvari se vide i ose}aju kao senke.
Vivekananda
U~enik: Pitanje je: Da li Vivekananda izra`ava samo prolazno
raspolo`enje zbog svoje uro|ene sklonosti ka Vairagji [nevezanosti,
prim. prev.] ili je ambicija zbilja bila element ume{an u njegov rad.
Uvek sam ose}ao da je postojao dupli napor u njegovoj prirodi – bio je
vu~en prema radu i Sadani.
U~enik: Sasvim je razumljivo da je opazio neku ambiciju kako vreba u
njegovom radu. Ne mislim da je to samo prolazno raspolo`enje.
Istovremeno sa Vi{om Sve{}u ~ovek mo`e da vidi ove stvari u svojoj
prirodi.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
135
[ri Aurobindo: Ove stvari, kao {to je ambicija itd., se ne uklanjaju
lako. Ostaju u prirodi i te{ko je otarasiti ih se. ^ak kad Vi{a Svest do|e
mogu da nastave sa ni`om prirodom.
U~enik: Ali on ka`e u svojim spisima i govorima da je bio svestan Vi{e
Mo}i koja ga je terala na aktivnost.
[ri Aurobindo: Sasvim mogu}e; on je bio svestan takve Mo}i koja ga
je terala uprkos njegovim slabostima, ali to ne zna~i da se njegova
sopstvena ambicija nije me{ala sa radom Mo}i.
U~enik: Ali kasnije u svom pismu on govori o tome da je oslobo|en
nakon smrti ili “oslobo|en u telu”. To ukazuje da nije dostigao
oslobo|enje do tada.
[ri Aurobindo: Postoje dve vrste oslobo|enja: jedna je kad odbacite
telo, {to }e re}i, mo`da ste dostigli oslobo|enje u svesti, pa ipak ne{to
u prirodi nastavlja u starom ropstvu, a neznanje obi~no podr`ava
telesna svest. Kad telo otpadne, ~ovek postaje slobodan ili oslobo|en.
Druga vrsta oslobo|enja je ono {to se zove “\ivan Mukti”; ~ovek
ostvaruje oslobo|enje ~ak dok ostaje u telu.
U~enik: Ali verujem da postoji razlika izme|u “Videha Mukti” i “\ivan
Mukti”.
[ri Aurobindo: Ne. “\ivan Mukti” je isto kao “Videha Mukti”. Primer
\anake se obi~no navodi, a trenutno vlada ideja da je te`e dosti}i
“\ivan Mukti” nego oslobo|enje koje se posti`e bilo odricanjem bilo
napu{tanjem tela.
U~enik: Du{e poput Vivekanande dolaze dole radi specifi~nog posla
na ovaj svet i nakon {to obave svoj posao, opet se uspnu na svoj vi{i
status. Da li je to ta~no?
[ri Aurobindo: Da. Postoji ravan oslobo|enja odakle bi}a mogu da
do|u ovamo dole i mo`da je to ono na {ta je Ramakri{na mislio
govore}i da postoje “Nitja Mukta” du{e – du{e koje su ve~no
oslobo|ene – koje mogu da idu uz i niz lestvice postojanja.
U~enik: Zar ne mogu da evoluiraju dalje na svojoj sopstvenoj ravni?
[ri Aurobindo: Ne.
U~enik: Dakle, nema evolucije na drugim ravnima?
[ri Aurobindo: Ne. Na drugim ravnima postoje samo tipovi i oni ne
mogu da evoluiraju. Ako `ele da evoluiraju do stanja vi{eg od njihovog
moraju da se rode ovde na Zemlji – {to }e re}i, da uzmu ljudsko telo.
^ak su bogovi primorani da uzmu ljudsko ro|enje ako `ele da
evoluiraju.
U~enik: Za{to bi bogovi `eleli da evoluiraju? Mora biti da se ose}aju
sasvim sre}no u svom sopstvenom stanju.
136
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Mo`da se umore od svoje sre}e i mo`da po`ele ne{to
{to je vi{e, na primer, mo`da po`ele Nirvanu.
U~enik: Ali onda se mo`da umore od Nirvane! (smeh)
[ri Aurobindo: Nema nikog u Nirvani da bi se umorio! A mi je
postavio isto pitanje: Ko ima iskustvo Nirvane? Ako nema “bi}a” u tom
stanju odgovor je: “niko” ga nema. Ne{to u vama otpadne i dogodi se
Nirvana. U stvari, nema “dobijanja” ve} brisanja “onoga {to ~ovek
jeste”. A je verovatno mislio da bi on sedeo negde sa svojom umnom
li~no{}u gledaju}i u Nirvanu i govorio: “Ah! Ovo je Nirvana!” Odgovor
je: sve dok ste “vi” tu, ne mo`e biti Nirvane. ^ovek mora da se otarasi
svih vezanosti i svih li~nosti pre nego {to Nirvana bude mogla da
do|e, a to je krajnje te{ko za nekoga vezanog za svoju umnu li~nost
poput A-a.
U~enik: Ako je Nirvana takvo negativno stanje, koja je razlika izme|u
onoga ko je ima i onoga ko nema?
U~enik: Sa ta~ke gledi{ta Nirvane nema razlike.
[ri Aurobindo: Da. Nalazite razliku zato {to ste “vi” ti koji bivaju
izbrisani u Nirvani i niko drugi. (Nakon pauze)
Ovo pismo barem ne{to precizira o Vivekanandinom iskustvu
zato {to je ono o ~emu on govori ovde stanje Nirvane pra}eno
ose}anjem iluzije sveta.
U~enik: Ova podela svesti na dvoje, jedno koje se ose}a su{tinski
slobodno, a drugo nesavr{eno ili ne~isto je veoma uobi~ajeno iskustvo.
[ri Aurobindo: Ne samo {to je uobi~ajeno, to je obi~no iskustvo, a da
bi ~ovek mogao da dela bez ambicije treba da bude u stanju da shvati
delatnost olako. [to }e re}i, ne treba da se uzrujava ako se ona obavi
ili se ne obavi. To je ne{to poput Gitinog “nedelovanja u delovanju”, a
ipak ~ovek mora da dela, kako Gita ka`e.
Test je da ~ak i ako se rad ukloni ili uni{ti to ne sme da
predstavlja razliku za stanje svesti.
U~enik: Nirvana je temeljno duhovno iskustvo, zar ne?
[ri Aurobindo: Nirvana, kako je ja znam, je neophodno iskustvo kako
bi se otarasili prirode li~nosti koja je podlo`na neznanju. Prestajete da
budete mali individualni ego u {irokom svetu. Odbacujete to i
postajete Jedno u Nirvani. Nirvana je prolaz, za prolazak u stanje u
kome va{a istinska individualnost mo`e da se dostigne. Ta istinska
individualnost nije malo, uzano i ograni~eno sopstvo sadr`ano u svetu,
ve} je prostrano i beskrajno i mo`e da sadr`i svet unutar sebe; mo`ete
da ostanete u svetu, a ipak da budete iznad njega, tako re}i. Da se
otarasite razdvaja~ke li~nosti u prirodi, Nirvana je mo}no iskustvo.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
137
U~enik: Da li ~ovek spoznaje sebe kao pojedinca, {to }e re}i, kao
istinsku \ivu nakon Nirvane?
[ri Aurobindo: ^ovek spoznaje sebe kao Jedno u svemu, i tako|e
Jedno kao mno{tvo, a ipak to Jedno je tako|e On.
U~enik: To je ono {to si nazvao “vi{estruko jedinstvo”.
[ri Aurobindo: Da.
U~enik: U na{oj jogi prihvatamo `ivot kao stvaran.
[ri Aurobindo: [to }e re}i, morate da date `ivotu mesto u Stvarnosti.
U~enik: A od nas se pretpostavlja ili o~ekuje da uradimo sve za tebe i
bo`ansku Majku. Ali u na{oj prirodi mi smo puni ega i neznanja. Tako
da je na{a predanost tako|e puna ega.
[ri Aurobindo: Ali pretpostavlja se da se predate bez ose}aja ega.
Zakon je da treba da se otarasite vezanosti i `elje u svojoj predanosti.
U~enik: Ali ima ljudi koji `ele da silom nametnu svoj stav i ideje
drugima.
[ri Aurobindo: To su ljudi koji imaju ideju o “na{em radu”, “na{em
A{ramu”. To je oblik ega i to mora da ode.
U~enik: ^ak `ele od drugih da prihvate tebe kao Gurua i Avatara
fizi~kom silom. (smeh)
Zna{ {ta se desilo Y-u koji je X-ov prijatelj kad je do{ao ovamo.
[ri Aurobindo: Da, a Y je mogao da kontaktira Svest tek kad je oti{ao
odavde.
Ova vrsta stvari je velika te{ko}a. Ima nekih ljudi ovde koji,
verujem, ne mogu a da ne vr{e propagandu. Kad je R do{ao ovamo
mogao je da oseti ne{to u pozadini sve aktivnosti i napredovao je na
svoj sopstveni na~in sasvim dobro. Ali jedno predavanje od Y i cela
stvar se naru{ila.
U~enik: Pretpostavljam da ova vrsta stvari dosta naru{ava tvoj rad.
[ri Aurobindo: Oh, uvek. Umesto da se dopusti ~oveku da nastavi na
svojim sopstvenim linijama postoji napor da se silom name}u stvari i
gledi{ta na koje nije naviknut. To se uvek upli}e sa radom.
U~enik: Najverovatnije se ~ovek pobuni i okrene protiv joge.
[ri Aurobindo: Ili se zatvori, ili dobije sasvim pogre{ne ideje o jogi.
U~enik: Ne{to bi trebalo da se uradi, mislim, da se zaustavi V da ne
vr{i propagandu.
[ri Aurobindo: Da li mislite da on mo`e biti zaustavljen? (smeh)
Poku{avao sam i na{ao da ni{ta ne ostavlja nikakav utisak. (smeh)
U~enik: On dr`i predavanja.
[ri Aurobindo: Mislio sam da je on ve} neka vrsta Gurua. (smeh)
U~enik: On obja{njava sve na tabli.
138
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: [ta! Obja{njavanje Bramana na tabli! (smeh)
U~enik: Jednog dana dok je V bio na kapijskoj du`nosti X mu je rekao
da je Maj~ino uputstvo svim Sadakama na kapijskoj du`nosti da ne
treba da sede na stolici ili da ~itaju ili pi{u dok su na du`nosti.
[ri Aurobindo: Da, to je bilo ta~no. Znamo da su N i drugi imali
obi~aj da nastave da sede na stolicama i odgovaraju posetiocima.
U~enik: Kad su X-u data uputstva pitao je V-a za{to ih nije sprovodio.
V je rekao: “U tome je moja te{ko}a.” (smeh)
[ri Aurobindo: Ako ka`ete tim ljudima da odu negde drugde i
pokrenu svoj sopstveni A{ram, ne}e to uraditi.
U~enik: Ali kad sam ti postavio pitanje te{ko}e odnosilo se na moje
unutra{nje te{ko}e – nije se mislilo na ove, bojim se. Samo sam iznosio
svoju te{ko}u da na~inim predaju.
[ri Aurobindo: A ja sam iznosio svoju! (smeh)
U~enik: Veoma je te{ko ~oveku poput mene da prihvati ono {to ovi
ljudi `ele da ~ovek prihvati. Mogu da te prihvatim kao vodi~a i Gurua.
Ali moram da imam svoje duhovno iskustvo da bih verovao u stvari.
[ri Aurobindo: Nije uvek neophodno imati iskustvo kako bi se
verovalo. Ima mnogo ljudi koji veruju verom pre nego {to spoznaju.
Ali te{ko}a dolazi kad `eli{ da nametne{ silom svoju veru drugima.
^ovek mo`e da ka`e: “Verujem da je taj i taj Avatar.” Ali ne mo`e da
ka`e: “Ako ne veruje{ u njega ima da te bijem.” (smeh) Onda ima
drugih koji `ele da u|u u jogu sa svojim porodicama. Ima mu`eva koj
se naljute na svoje `ene zato {to ne mogu da se prihvate joge sa njima.
(smeh)
U~enik: @ele da odu na nebesa sa svojom porodicom kao Judi{tira.
[ri Aurobindo: Odlazak na nebesa sa porodicom je mo`da mogu}, ali
ne u jogu. U vo|enju religioznog `ivota mo`ete da imate “Budo, Budi”
– “starca i staricu”, kako D. L. Rai ka`e.
U~enik: Da. Onda atmosfera postaje harmoni~na kod ku}e.
[ri Aurobindo: Onda ima onih koji ka`u prido{lici, kad mu se odbije
prijem, da se prilepi!
U~enik: Da. X daje svoj sopstveni primer i ka`e da je to bio slu~aj
testa. Testa vere! “Ako ima{ veru, bi}e{ primljen.”
[ri Aurobindo: U najve}em broju slu~ajeva ljudi koji istrajavaju nisu
oni koji imaju pravi poziv za jogu iz ne~eg dubokog u sebi. U najve}em
broju slu~ajeva to je tvrdoglavost. Posebno se se}am jednog slu~aja
kod koga je tvrdoglavost bila ~udesna. Ima drugih kod kojih je `elja da
do|u i ostanu ovde puka povr{inska kretnja, dok je kod drugih tu zato
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
139
{to su ludaci ili ekscentrici. ^ak i ako im ka`ete da tra`e drugog Gurua
ne}e da vas slu{aju! (pauza)
U~enik: Ali ovo pismo Vivekanande je veoma iskreno pismo. Lako je
razumeti njegovu te{ko}u.
^ovek ne mo`e da ima slobodu od ambicije i drugih slabosti
ukoliko nema dinami~ko prisustvo Bo`anskog sve vreme, ili spremno
na raspolaganju kad god ustreba.
[ri Aurobindo: Da. To je jedan na~in; ili, kao {to sam rekao, ako
mo`ete da uspostavite mir, ujedna~enost i smirenost skroz do svoje
fizi~ke svesti, tako da se ni{ta u vama ne uskome{a ma {ta da se desi
onda mo`ete da budete slobodni od ambicije.
Ovih stvari, kao {to sam rekao, veoma je te{ko otarasiti se. Kad
sam imao iskustvo Nirvane u Barodi mislio sam u to vreme da mi
nikakva ambicija nije preostala – barem li~na ambicija – u radu koji
sam obavljao za zemlju. Onda sam imao obi~aj da ~ujem glas unutar
sebe koji mi je govorio sve o mojoj unutra{njoj kretnji. Kad sam stigao
u Kalkutu (1908.) ~uo sam ovaj glas kako isti~e stvari unutar mene
koje su pokazivale da je i dalje bilo li~ne ambicije koje sam do tada bio
sasvim nesvestan. Tako da se ove stvari kriju jako dugo vremena.
To je kao predizborna kampanja za Predsedni{tvo Kongresa u
kome obe strane dr`e da nije ambicija to {to ih pokre}e, ve} ose}aj
du`nosti, poziv za stvar, principi, itd.! (smeh)
Neka pitanja – 1942.
Pitanje: Na {ta se ta~no misli pod rastapanjem – Pralajom?
[ri Aurobindo: U Purani~kom smislu sve izlazi iz Bramana i povla~i se
u njega. A popularna ideja je da }e biti projektovano na isti na~in kao
pre.
Pitanje: Ako je rastapanje ~injenica, koji je odnos izme|u njega i nove
tvorevine koja sledi? Tantra veruje da nakon Mahapralaje, velikog
rastapanja, nova tvorevina gradi sebe na Sanskarama – utiscima i
kalupima pro{losti.
Bilo da verujemo u nau~nu teoriju materijalne evolucije, ili u
materijalno-duhovnu teoriju, ~im uzmemo materiju kao osnovu ili
jednu od osnova poverujemo u po~etak i ~ini mi se da je nemogu}e
izbe}i ovaj zaklju~ak uma. ^ini mi se da su drevni ljudi odgovorili na
ovaj zahtev uma teorijom rastapanja i stvaranja. ^ak i da nema
apsolutnog po~etka mora biti nekog zadovoljavaju}eg znanja koje
razotkriva tajnu tvorevine. Teorija koja naziva ispoljenje Bo`jom igrom
ili Lilom izgleda da odgovara samo na jednu stranu pitanja.
140
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Obja{njava svrhu; ali {ta je sa procesom? Mo`da um ne}e da zahteva
jasan odgovor ako jednom stekne iskustvo da je sve igra duha. Da li je
to tako? Ili, ima li odgovora na to? [ta je ciklus i Juga?
[ri Aurobindo: Nema vremena u kome postaje ovaj svet. Ovo su
umna pitanja i re{enja }e biti umna i mnoga – svako podjednako
ta~no.
Mo} stvaranja je ve~na u Bo`anskom, te tako nema ta~ke u
vremenu u kome dela. Racionalnije je re}i da je ve~na i uvek aktivna.
Da li }e izneti isti oblik ili neki drugi oblik – zavisi. Mo`e da
bude isti, u kom slu~aju }e nastati u vi{oj fazi evolucije otvaraju}i nove
mogu}nosti i mo}i za ~ove~anstvo. Mo`da ne bude puko ponavljanje
ove materijalne formacije.
Ili mo`e da bude sasvim druga formacija. “^emu ova Lila?”
mo`ete da pitate. Onaj ko postavlja pitanje izgleda da misli da }e na
vi{em nivou biti umni odgovor na sva umna pitanja. To nije ta~no.
A ova ideja da je materija ne{to druga~ije od Duha tako|e nije
ta~na. To je Jedna stvar. ^ak i nauka sada nalazi da je tako. To je
Jedan Duh. Mo`ete da ka`ete: u Materiji se de{ava zgu{njavanje
svesti. U svakoj fazi ispoljenja postoji razli~ita vibracija koja stvara
razli~ite elemente. ^ovek nije ~ista umna svest. On je proizvod
evolucije od Materije do @ivota, od @ivota do Uma.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
141
O medicini
11.11.1923.
Telegram umno poreme}enog Sadake je postao tema ove ve~eri.
Sadaka u pitanju je `eleo da umre. Sugestija smrti, mislilo se, je bila
usled nekog naslednog otrova u krvi. Ove vrste otrova ~esto napadaju
mozak.
[ri Aurobindo: To su ti ljudi koji tako|e dobiju ose}aj “greha” i
sklonost da se kaju i uni`avaju pred drugima. Tako|e imaju veoma
velike ideje o sebi. Misle da su veoma va`ni u univerzalnoj shemi.
Ova joga, da bi se dobro obavljala, zahteva savr{enu
ravnote`u. Stoga, oni koji imaju tek op{ti poziv za jogom ne treba da
ulaze u nju; zato {to otvara mogu}nost za Vi{u Svest da radi kao i
mogu}nost za mo}i vitalnog sveta da do|u i zaposednu. Ako ~ovek
nema savr{enu ravnote`u, postaje lak{e ovim mo}ima da ga
zaposednu. Ponekad je ~oveku koji nema veru u nevidljive stvari
mnogo bolje nego ~oveku koji ima vere u njih, ili ~oveku koji ima
sklonost ka okultizmu. On je generalno slobodan – relativno slobodan
– od napada sa suptilnih ravni zato {to nije otvoren prema njima, te ih
tako ne prihvata, dok im ~ovek koji veruje u njih daje {ansu. U ovoj
jogi morate da imate “zdrav” razum.
U~enik: Op{ta je udeja da ukoliko se nekom nije “olabavio neki {raf” u
mozgu ne bi dolazio za jogu. (smeh)
[ri Aurobindo: Kako to misli{? Ako se olabavi {raf onda ma{ina
uop{te ne radi svoj posao!
U~enik: Ideja izgleda da “{to je vi{e labavih {rafova” to su bolje {anse
za jogu. (smeh)
[ri Aurobindo: Misli{ na mene? (smeh)
U~enik: Nisam mislio to. Ali da li to zna~i da je zdrav ~ovek podesniji
za jogu?
[ri Aurobindo: Savr{ena joga zahteva savr{enu ravnote`u.
U~enik: Bojim se da su zdravi ljudi generalno nema{toviti i hladni.
[ri Aurobindo: Ne nu`no. Na {ta misli{ pod “zdravim”?
U~enik: Zdrav ne zna~i “tup”.
[ri Aurobindo: Naravno da ne; kad govorim o pomanjkanju ravnote`e
kod ovih ljudi, ne mislim da su “nezdravi”. To samo zna~i da njihov
142
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
razvoj nije proporcionalan, nakrivljen je na jednu stranu ili postoji
zakrivljenje negde u njihovoj prirodi koje spre~ava harmoni~an razvoj
svih delova. (Interval ti{ine)
To je bila stvar koja me je spasavala sve vreme, mislim,
savr{ena ravnote`a. Pre svega verovao sam da ni{ta nije nemogu}e, a
istovremeno sam mogao da sve dovedem u pitanje. Da sam verovao u
sve {to je dolazilo bio bih kao Bi|oj Kri{na Gosvami.
U~enik: [ta je “savr{ena ravnote`a”?
[ri Aurobindo: Savr{eni jogi mo`e da ima jaku ma{tu i podjednako
jak razum. Ma{ta mo`e da poveruje u sve dok razum odra|uje logi~ne
korake. ^ak i kod nau~nika nalazite da imaju veoma jaku ma{tu.
U~enik: Zar to nije ta~no ma{ta mo`da?
[ri Aurobindo: Ma{ta je mo} zami{ljanja stvari izvan obi~nog iskustva
`ivota.
U~enik: Da li ona odgovara Istini? Ili postoji vi{a sposobnost ~iji je
ma{ta predstavnik u umu?
[ri Aurobindo: Ona kona~no postaje “nadahnu}e”, kad se uspne vi{e.
[to ~istija postaje to se bli`e primi~e Istini. Na primer, u slu~aju
pesnika, generalno je nadahnuta ma{ta to {to radi kod njih. Ono {to si
hteo da ka`e{ za nau~nika bila je mo`da “intuicija”. (Pauza. Nakon
nekog vremena)
Kapitalni period mog intelektualnog razvoja je bio kad sam
mogao da jasno vidim da bi ono {to je intelekt govorio moglo biti
ta~no i neta~no, da je ono {to je intelekt pravdao bilo ta~no, a da je
njegova suprotnost tako|e bila ta~na. Nikad nisam priznao neku istinu
u umu, a da ga nisam istovremeno dr`ao otvorenim za njenu
suprotnost.
Vidite, Um zna~i beskrajnu mogu}nost. Razum ili inteligencija
bira jednu do isklju~enja svih drugih mogu}nosti. I razum je taj koji
daje vrednost i bira. Ono {to on odabere je poput zakona u nauci;
prihvatate ga zato {to obja{njava ve}inu pojava. U umu prihvatamo
jednu mogu}nost i potiskujemo drugu i tako vidimo osnovu za gledi{te
koje dr`imo, a druge osnove se potiskuju. Ili intelekt ide dalje u
jalovom krugu i pravda izbor koji je ve} doneo nekim drugim delom
bi}a.
Intelekt je tek selektivan. Ose}ao sam ovo veoma jasno dugo
vremena. A prvi rezultat je bio da je presti` intelekta nestao. Kako
idete vi{e u vis razvija se {ira kretnja koja miri sve suprotnosti.
Onda vidite Sile koje su iza umnih ideja. Naravno, nema vajde
govoriti ovo obi~nom ~oveku, po{to bi bio u krajnje beznade`noj zbrci
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
143
kad bi video sve kao puke mogu}nosti. Na primer, vi biste bili
apsolutno zbunjeni kad bih smestio pred vas sve mogu}nosti.
U~enik: Kad sve intelektualne operacije izgledaju tek kao bavljenje
mogu}nostima, {ta onda odabrati i kako da ~ovek dela?
[ri Aurobindo: Nema potrebe da se bude zbunjen. Naprosto ih
pogledajte, posmatrajte ih, vidite {ta su i {ta je iza njih.
Na primer, ja mogu da se smejem [ankarinoj Majavadi ili
Mahatminim gledi{tima; ali mogu da vidim istinu koja je iza obojice.
Znam mesto koje zauzimaju u igri sila sveta; jer, to se zbilja svodi na
to.
U~enik: Mo`e li se pomanjkanje ravnote`e prevazi}i?
[ri Aurobindo: Sve mo`e da se uradi. Mo`ete da to uradite u okviru
svojih granica; mo`ete da ispravite preuveli~avanja delova u vama koji
su dobro razvijeni i razvijete one koji su potisnuti i dovedete do
ravnote`e u svom bi}u.
5.7.1924.
Bio je ~lanak u Hindu protiv Dr. Abrahamovog metoda tretmana.
[ri Aurobindo: Nema ni jednog argumenta koji je odmakao protiv
Abrahamove teorije. Siguran sam da je njegova intuicija ispravna i on
}e je mnogo lak{e odraditi kad se nauka i eksperiment tako ustale da
svako bude mogao da radi ove stvari. Ali, generalno, u otkri}u ~ovek
radi po intuiciji i ~ovek koji prvi vidi stvar mo`e da je veoma lako
odradi.
Tako|e sam prili~no siguran da je ideja da su bolesti usled
elektri~nih vibracija i da mogu da se le~e stvaranjem izvesnih drugih
mo}nijih vibracija tako|e ta~na.
Osim psihi~kih uzroka, u ~istom fizi~kom telu ona radi
vibracijama. U jogi~koj praksi tako|e generalno se de{ava elektri~na
pojava. A kad Mo} si|e neke vrste elektri~nih vibracija se de{avaju u
fizi~kom sistemu. Upravo tom kretnjom se bolesti le~e – time se opet
obnavlja sklad.
19.9.1926.
(Bila je diskusija izme|u dvoje u~enika – jedan od njih je bio doktor.
Doktorova ideja je bila da je u Samadiju fizi~ki um miran, a ako
gledamo samo na fizi~ko telo, onda izgleda da se venska krv skuplja u
mozgu i dovodi do neke vrste anestezije mozga. Kad je mozak tako
potpuno u}utkan onda um – umna svest – biva oslobo|en od
144
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
umr{enosti sa telom. On mo`e onda slobodnije da do`ivljava druge
nivoe svesti.)
U~enik: [ta je venska krv?
U~enik: Krv koja ima vi{e ugljen-dioksida u sebi od crvene krvi.
U~enik: Tako da mozak postaje pun ugljen-dioksida u Samadiju, zar
ne?
(U me|uvremenu je pro~itano pismo sadake koji se `ali na lo{e stanje
svoje Sadane i tra`i dopu{tenje da do|e u Pondi~eri.)
[ri Aurobindo: Reci mu da sve Sadake dobijaju te{ko}e u Sadani i
periodi depresije dolaze svakome. To nije razlog da se sjuri ovamo.
^ak i oni koji su ovde dobijaju periode depresije. ^ovek treba da bude
u stanju da pro|e kroz takve probe. Sadana se nikad ne kre}e u liniji –
uvek postoje usponi i padovi. Ona nije rad dana i meseci, ve} godina.
Ovi periodi dolaze generalno kad ne{to novo treba da po~ne u Sadani,
neko otvaranje za novu ravan ili neka takva stvar.
Razlog za{to on ne sti~e znanje je, verovatno, to {to je njegov
um aktivan. Sve dok je um aktivan vi{e Znanje ne mo`e da do|e.
Mo`e da stekne umno znanje, naravno.
Tra`ite od njega da u~ini svoj um pasivnim i otvorenim za vi{e
Znanje. Neka prestane sa egoisti~nom aktivno{}u u svom umu. Kad
tra`im od njega da bude pasivan ne mislim da treba da potisne misli
koje dolaze njegovom umu; radije bi trebalo da se odvoji kao umni
Puru{a i da posmatra misli kao doga|aje u sebi, ali ne kao svoje. Mora
da ih posmatra i odbaci one koje treba da se odbace.
U~enik: Mnogi ljudi brkaju pasivnost sa inercijom. Ja sam je brkao
dugo vremena. Imao sam obi~aj da ostanem pasivan kad dobijem
bolest, a onda sam na{ao da pristajem na nju.
Prava pasivnost je otvorenost Vi{oj Sili; nije inercija.
(Nakon pauze [ri Aurobindo se okrenuo doktoru u~eniku:)
Da li zna{ za Japanskog iscelitelja, dr. Kobaje{ija, ~uvenog iscelitelja,
koji je Jogi koji sledi Amitaba Buda {kolu Sadane? Tokom svoje
medicinske prakse na{ao je da metod koji je on sledio nije bio
ispravan. Tako da je sledio unutra{nji proces. On navede svoje
pacijente da sednu u meditaciju sa njim i zatra`i od njih da se
koncentri{u na pupak i da te`e da Svetlost u|e dole i dovede u red
ugro`eni organ. Do sad je izle~io na hiljade pacijenata; naravno,
njegov li~ni uticaj je neizostavan u dovo|enju Svetlosti dole.
Le~io je tumore i mnoge materi~ne tegobe, ~ak je le~io i rak.
Naro~ito je uspe{an u le~enju bolesti `ena. Njegova teorija je da je
bolest usled pasivnog zakr~enja u ugro`enom delu. [to }e re}i, nervi
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
145
se tamo zakr~e i vitalna sila nije u stanju da stigne do tog dela. Ono
{to Svetlost radi je da izaziva suptilnu i brzu vibraciju u ugro`enom
delu, time vra}aju}i normalnu cirkulaciju. Ali koja god da je teorija,
ovo je metod le~enja bolesti ~istom, suptilnom silom. Ne{to sa okultne
ravni dolazi dole i uklanja prepreku sa fizi~ke ravni.
U~enik: To izgleda kao metod “autosugestije” koji je dao dr. Kue.
[ri Aurobindo: Ne, to nije Kueov metod. Kue daje sugestiju koja se
odradi u pacijentu; dok je ovo direktan, okultni metod.
U~enik: Da li je ova teorija ispravna?
[ri Aurobindo: Ne mogu da ka`em. Ono {to ja mislim je da ne{to
okultne sile do|e dole i radom izbaci bolest. Ali veoma je te{ko re}i {ta
se ta~no de{ava na fizi~koj ravni.
Verovatno su Hata Jogiji radili ono {to ovaj japanski lekar radi,
sa njihovim znanjem “vitalno-fizi~kih” struja. Na primer, mogu da
dovedu u red sve poreme}aje kontroli{u}i Vjanu – vitalnu struju koja
radi u celom sistemu. Otkrili bi koje Prane – vitalne sile – ima manje,
poslali tra`enu struju vitalne energije, koja bi radom izbacila bolest iz
sistema.
(Nakon pauze) Razmi{ljao sam o “ugljen-dioksid” obja{njenju
Samadija. Mo`e da bude savr{eno ta~no {to se ti~e izvesne vrste
koncentracije – Samadija. Na primer, postoji stanje u kome se de{ava
potpuno povla~enje u izvestan aspekt Beskrajnog. Posti`e se
umirivanjem uma – ~ak i fizi~kog uma – sasvim. Ali postoje druge
vrste koncentracije – Samadiji – gde to obja{njenje uop{te ne bi va`ilo.
U takvim koncentracijama um je sasvim bistar, zapravo, um mo`e da
bude veoma aktivan i nema ugljen-dioksida u mozgu.
U~enik: Koju ulogu igra ve`ba disanja – Pranajama – u dovo|enju vi{e
svesti?
[ri Aurobindo: Ona osloba|a Prani~ke – vitalne – struje i uklanja
tupost mozga, tako da vi{a svest mo`e da do|e dole. Pranajama ne
donosi tupost u mozak. Moje sopstveno iskustvo, naprotiv, je da
mozak postane prosvetljen. Kad sam praktikovao Pranajamu u Barodi,
to sam radio po oko pet sati dnevno – tri sata ujutro i dva uve~e.
Na{ao sam da je um po~eo da radi sa velikom prosvetljeno{}u i mo}i.
Pisao sam poeziju tih dana. Pre prakse Pranajame obi~no bih napisao
pet do osam stihova dnevno, a oko dvesta stihova mese~no. Nakon
prakse mogao sam da napi{em 200 stihova za pola sata. To nije bio
jedini rezultat. Ranije mi je pam}enje bilo tupo. Ali nakon ove prakse
na{ao sam da sam kad je dolazilo nadahnu}e mogao da se setim svih
stihova po njihovom redu i da ih zapi{em ispravno u bilo koje vreme.
146
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Skupa sa ovim poja~anim funkcijama mogao sam da vidim elektri~nu
aktivnost svuda oko mozga i mogao sam da osetim da je na~injena od
suptilne supstance. Mogao sam da osetim sve kao rad te supstance. To
je bilo daleko od tvog ugljen-dioksida!
U~enik: Da li si na{ao ikakvu promenu u umnoj aktivnosti kad bi se
disanje potpuno zaustavilo?
[ri Aurobindo: Ne znam za potpuno zaustavljanje daha, ali u vreme
Pranajame dah postaje ne{to pravilno i ritmi~no.
U~enik: Kako to da Pranajama razvija umne sposobnosti? Koju ulogu
igra u dovo|enju vi{e svesti?
[ri Aurobindo: Prani~ke – vitalne – struje su te koje odr`avaju umnu
aktivnost. Kad se ove struje promene Pranajamom, one dovode do
promene u mozgu. Uzrok tuposti mozga je neka prepreka u njemu
koja ne dopu{ta vi{oj misli da mu se saop{ti. Kad se ta prepreka ukloni
vi{e umno bi}e je u stanju da lako saop{ti svoje delovanje mozgu. Kad
se vi{a svest dostigne um ne postaje tup. Moje iskustvo je da postaje
prosvetljen.
Sva ova iskustva, poput praksi disanja, su samo sredstva koja
ne{to u njihovoj pozadini koristi da se ispolji.
Na fizi~koj ravni tako|e, to nije ni{ta drugo do li izvesna
sredstva – sistem notiranja – koja upo{ljavamo. Ali mi pridajemo
previ{e zna~aja obliku sredstva, zato {to mislimo da je fizi~ko
najstvarnije. Kad bismo samo znali da je ~itav fizi~ki svet sa~injen od
sile i da nije ni{ta drugo do li delovanje izvesne svesti i mo}i koja
koristi izvesna sredstva tad ne bismo bili obmanuti.
U~enik: Da li je ta~no da kad Vi{a Svest do|e mozak prestane da
misli?
[ri Aurobindo: Kako to misli{? Nije mozak sedi{te mi{ljenja! Um je taj
koji misli, mozak samo reaguje na njega. Postoji paralela izme|u
kretnji mozga i kretnji vi{eg uma. Ali mozak je samo kanal
komunikacije, on je samo potpora za vi{u aktivnost. Ako je um pasivan
prima stvari odozgo – od Vi{eg Uma – i prosle|uje ih mozgu.
Sad, ako je mozak tup, um ne mo`e da prenosi svoje delovanje
ispravno, on to radi nesavr{eno. Ponekad – ne uvek – prekid u Sadani
je usled toga {to se mozak zamori.
U~enik: Zar nije uvek usled toga?
[ri Aurobindo: Ne, u sjajnom periodu Napredak se odr`ava. Ali kad
se fizi~ki mozak zamori i odbije da podr`i napor volje i uma, onda
nalazite da interveni{e tupo i tamasi~no stanje u Sadani.
U~enik: [ta je spavanje?
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
147
[ri Aurobindo: Spavanje!
U~enik: Fiziolo{ki, nervni zavr{eci se razdvoje od svesti, i po{to nisu
obavezni da rade bilo koji posao oporavljaju se. Sve njihove normalne
funkcije se obustavljaju tokom spavanja, dakle odmaraju se. Ima
raznih teorija spavanja u medicinskom smislu.
[ri Aurobindo: Ne znam {ta je fiziolo{ki, ali to je stanje tamasi~nog
povla~enja u unutra{nju Svest. Verovatno je da se nervi oporavljaju
po{to se normalne funkcije obustavljaju.
U~enik: Da li misli{ da je takvo povla~enje u unutra{nju svest
neophodan uslov za odr`avanje tela?
[ri Aurobindo: Ne. To je tek navika, ako vam se tako svi|a, lo{a
navika koju je ~ovek stekao kad je `iveo sa `ivotinjama, kako ka`e
jedan pisac.
U~enik: Mo`e li da se otarasi navike?
[ri Aurobindo: Da, naravno. ^ak je i hrana navika. Ali to ne zna~i da
mo`ete da danas prestanete da jedete. Putem navike je postala
neophodna. Ako prestanete naglo va{e telo bi moglo da se skr{i. Umrli
biste kad ne biste imali nikakvu drugu silu koja bi mogla da zameni
onu koju sti~ete iz spavanja.
U~enik: Koja je druga stvar koja mo`e da zameni spavanje?
[ri Aurobindo: Deset minuta jogi~kog sna je ravno satima obi~nog
spavanja.
U~enik: Kad ~ovek spava tako|e dobija i snove. Imaju li ovi snovi i{ta
sa mozgom?
[ri Aurobindo: Snovi nemaju ni{ta sa mozgom. San je tek zbrkan
zapis tokom spavanja ne~ega {to se de{ava iza. Stvar se pobrka zato
{to kontroli{u}i um nije tu. Sve vrste stvari pojure gore iz pasivnog
se}anja, doga|aji dana, utisci uma. Ako um ostane svestan u snovima,
mo`ete da znate rad koji se de{ava iza. Neki snovi ta~no predstavljaju
{ta se de{ava iza – takvi snovi su jasni i uverljivi.
Kao {to sam rekao o Samadiju, isto tako i za va{e snove, veoma
je te{ko re}i {ta se ta~no de{ava na fizi~koj ravni. Sve stvari na fizi~koj
ravni su tek sredstva – one su sistem notiranja – kao be`i~no ili
telegrafsko notiranje. To je zgodno sredstvo za slanje poruka, ali ~esto
se previ{e zaokupimo sredstvom i pobrkamo ga sa stvari koja je u
pozadini sredstva.
A ovo va`i za sva nau~na otkri}a. Na primer, kad ka`ete
“vodonik i kiseonik u izvesnoj razmeri grade vodu” ta izjava ne
obja{njava ni{ta. Ona samo iznosi ~injenicu. Ne znate {ta je voda. To
148
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
samo zna~i da postoji ne{to iza {to se ispoljava kao voda pod ovim
uslovima.
Isto je sa teorijom “elektrona”. [to se ti~e fizi~kih ~injenica
teorija mo`e da bude savr{eno ta~na. Ali za{to bi ti bogom dani
elektroni, koji su u osnovi ista supstanca, formirali totalno druga~ije
elemente jedinjenja promenom ure|enja istog broja?
U~enik: Ne samo to, ve} dodavanje ili oduzimanje jednog elektrona
radikalno menja sredstva – to jest, prirodu – supstance. A ~ak sa istim
brojem elektrona promena u ure|enju radikalno menja supstancu.
Toliko da je jedna supstanca otrov, a druga nije.
[ri Aurobindo: Tako da ja ka`em da postoji ne{to u pozadini sredstva
koje ve} prethodno postoji na nekoj ravni i to je ona stvar koja usvaja
sredstvo kako bi se ispoljila. Ali sredstvo nije stvarnost. Mo} iz
pozadine mo`e da promeni sredstvo. Naravno, mo} koja radi iz
pozadine dolazi dole na fizi~ku ravan kroz sredstvo, i tako ljudi misle
da je sredstvo to {to je odgovorno za ispoljenje.
Kao primer promene sredstva ispri~ao sam vam o Agamja
Guruu Paramahamsi. On je mogao da zaustavi svoje otkucaje srca i da
nastavi da pri~a i radi kao drugi ljudi. Sad, obi~no kad se srce zaustavi
~ovek umire ili upadne u katalipti~ki Samadi. Ali u njegovom slu~aju
nije bilo tako.
U~enik: Koliko sati spava{?
[ri Aurobindo: Pet sati i vi{e.
U~enik: Mo`e{ li bez spavanja?
[ri Aurobindo: Nisam jo{ probao.
U~enik: Ali da pretpostavimo da proba{?
[ri Aurobindo: Ne mogu da ka`em, moram da probam i da vidim.
Jednom sam probao dva dana sa rezultatom da sam tre}eg dana
spavao devet sati.
U~enik: Zar nema razlike izme|u tvog spavanja i spavanja obi~ne
osobe?
[ri Aurobindo: To nije skroz kao obi~no spavanje – mada najve}im
delom jeste. Jedino vreme gde sam skoro sasvim savladao spavanje je
bilo u zatvoru. Imao sam obi~aj da budem budan dva dana i da
spavam tre}eg. To sam radio deset dana.
20.9.1925.
Pismo od Bupal ^andra Bosa, [ri Aurobindovog tasta, u vezi bolesti
jednog drugog njegovog zeta. To je slu~aj tuberkuloze.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
149
[ri Aurobindo: (X-u) Mo`e{ da mu napi{e{ da }u dati sve od sebe da
mu pomognem, mada pod ovim okolnostima te{ko mi je da to uradim.
Ali promena klime bi mogla da mu pomogne.
U~enik: Dr. Metjuz, specijalista za tuberkulozu, ka`e da nije
medicinsko, ve} socijalno okru`enje, ekonomsko stanje, ono {to mora
da se promeni radi izle~enja. Vazduh, svetlost, hrana, {etnja – ovi su
va`niji od leka.
[ri Aurobindo: Njegove ideje su sasvim zdrave. Ova bolest kre}e
generalno kad postoji “psihi~ka depresija”.
U~enik: [ta ja “psihi~ka depresija”?
[ri Aurobindo: To je depresija unutra{njeg bi}a. (smeh – po{to je
pitanje izbegnuto)
(Nakon pauze) Postoji ne{to u nama {to prima radost `ivota.
Ne mislim na vitalnu radost. Normalno, to je izvesna unutra{nja sre}a
– ne mo`ete zbilja da je zovete sre}a – to je izvesna unutra{nja radost i
blagostanje koje psihi~ko bi}e odr`ava. Kad je to pogo|eno dolazi do
psihi~ke depresije.
U~enik: Kako to biva pogo|eno?
[ri Aurobindo: Pa, ima tako puno uzroka: neki {ok, neka velika tuga,
optere}enje usled strepnje, preteranog rada, brige ili nevolje, ili neka
pogo|enost nekog vitalnog organa fizi~kog sistema – bilo {ta od ovih
mo`e da dovede do psihi~ke depresije.
U~enik: Mo`e li se prevazi}i?
[ri Aurobindo: Sve vrste depresije se mogu prevazi}i.
U~enik: Kako mo`e psihi~ka depresija da se prevazi|e?
[ri Aurobindo: Dovo|enjem psihi~ke sile. (smeh)
(Nakon pauze) Ova “psihi~ka depresija” ulazi na veoma ~udan
na~in. Pretpostavimo da dr`ite umetnika u veoma ru`nom okru`enju,
onda njegovo psihi~ko bi}e mo`e da se deprimira.
U~enik: Ako je to pitanje davanja psihi~ke sile pacijentu, onda
verujem da je to relativno lak posao za tebe.
[ri Aurobindo: Ali ne mogu ja da sve vreme stavljam silu. Te{ko}a je
u tome {to se mi ne poznajemo. U ovom slu~aju izgleda da ima vi{e
nade nego u onom sa Y-om, zato {to ovde barem mogu da stavim silu.
U slu~aju Y-a tako|e se nismo poznavali. Ali kad {aljem pomo} ose}am
da je ne{to veoma gusto u atmosferi tamo, te tako mora veliki pritisak
da se stavi pre nego {to kroz to bude moglo da se prodre i da se otpor
prevazi|e. Mo`da ima neko u porodici ko se opire. Tre}i razlog za
neuspe{an rezultat je {to ~ovek nije navikao na vrstu unutra{nje ve`be
koja je uklju~ena u prijem psihi~ke pomo}i.
150
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Takvi slu~ajevi na daljinu su te{ki. Lak{e je u slu~aju osobe
koja je blizu ili nekog ko ima veru ili psihi~ki kontakt.
U~enik: Kojim drugim na~inom mo`e psihi~ka depresija da se
prevazi|e?
[ri Aurobindo: Ima mnogo na~ina. Ako je ~ovek vitalno jak onda
njegova vitalna sila mo`e da pomogne da se ukloni psihi~ka depresija.
Ove sile u unutra{njem bi}u mogu uvek da uzajamno reaguju.
U~enik: [ta je vitalna sila?
[ri Aurobindo: To je `ivotna sila u ~oveku; postoji izvesna energija
koju ose}ate unutar sebe koja do~ekuje {okove `ivota. To je ono {to
vam daje sposobnost da prevazi|ete prepreke. Veoma je neophodna za
obi~ne ljude. Mo`e da vas provu~e kroz dugu bolest. Kao {to
Upani{ada ka`e: “pranasyedam vase sarvam – tridive yat pratisthitam” :
“[ta god da postoji na svetu podlo`no je Prani – vitalnoj sili.” ^ak i
umne aktivnosti su usled Prane, `ivotne sile. @ivotna sila je ono {to
odr`ava svet u pokretu.
U~enik: Kako prevazi}i vitalnu depresiju?
[ri Aurobindo: Dovo|enjem vitalne sile. (smeh) (Nakon pauze)
Morate da vu~ete vitalnu energiju iz beskrajnog okeana univerzalne
vitalne sile koji je svuda oko vas.
U~enik: Slede}e pitanje je: “kako je vu}i?”
[ri Aurobindo: Imate ne{to vi{e od ruku i nogu, sa ~im mo`ete da se
dohvatite vitalne energije iznutra.
U~enik: Kako vu}i vitalnu silu? Mislim, ja ne znam kako svesno da je
vu~em.
[ri Aurobindo: Ono {to mo`ete da uradite nesvesno mo`ete uvek da
nau~ite sebe da radite svesno.
Ima dva glavna na~ina: 1. pasivan i 2. aktivan. U prvom
ostajete pasivni, ~ekaju}i da vitalna sila u|e u vas; onda nalazite kako
juri u vas. U drugom metodu se dohvatite sile i uvla~ite je.
U~enik: Pretpostavimo da je ~ovek slab, a ti mu daje{ duhovnu
pomo}; mo`e li da mu na{kodi?
[ri Aurobindo: Ne. Slabost nije bitna. Ali ako postoji bilo {ta {to
ometa rad Vi{e Mo}i onda mo`e da mu na{kodi.
U~enik: Kako mo`e Vi{a Mo} da na{kodi osobi?
[ri Aurobindo: Nije Vi{a Mo} ta koja {kodi; borba je ta koja {kodi,
zato {to se borba ~ini akutnijom usled neprijateljskih sila. Uvek je
bezbednije izbegavati takve sukobe. (Nakon nekog vremena) Kad bih
stavio silu na Y-a verovatno bi prvi rezultat bio da bi bio lu|i, zato {to
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
151
bi se sile koje ga sada poseduju prirodno naljutile. U slu~aju Z-a
tako|e je te{ko}a {to ga je potpuno zaposela neprijateljska sila.
26.9.1925.
Do{ao je telegram iz Kalkute koji je sadr`avao obeshrabruju}e vesti u
vezi zdravlja jednog pacijenta. Kad je doktor rekao da on mo`da
prolazi kroz svoje poslednje stadijume, [ri Aurobindo je rekao: “Nakon
{to sam video fotografiju imao sam malo nade. U ovakvim slu~ajevima
postoje dva neophodna uslova: (1) li~ni kontakt i spremnost da se
primi pomo}; (2) silazak Vi{e Mo}i koja ne mari za okolnosti. Ali
uslovi nisu jo{ spremni za takav silazak.
U~enik (doktor): Ovo je bolest koja se mo`e spre~iti i mo`e lako da se
spre~i pobolj{anjem uslova higijene i sanitacije.
[ri Aurobindo: Da, ta~no je; ali na{ gradski `ivot sa svojom gu`vom i
habanjem usled savremenog `ivota jedva da stvaraju vitalnu i psihi~ku
atmosferu za dug `ivotni vek ili puno}u vitalnog zdravlja.
U~enik: U nekim zemljama u Evropi – naro~ito [kotskoj – ima veoma
efikasnih organizacija. Na primer, u Edinburgu daju posudicu za
pljuvanje za svakog ~oveka u porodici. Onda se one ispitaju i one
osobe za koje se sumnja da su zara`ene se odvajaju, le~e i izle~e. Ova
pljuva~ka se opet ispituje, i kad se na|e da je normalna onda se
ljudima dopu{ta da idu i `ive sa porodicom.
[ri Aurobindo: Da, mo`ete da podignete standard zdravlja i da u
velikoj meri elimini{ete ove bolesti ovim sredstvima.
U~enik: Zar se njima ne mo`e savladati smrt?
[ri Aurobindo: O, ne; smrt je isuvi{e pametna za to. To nikad nije
na~in da se savlada smrt. Priroda nije tako mehani~ka, ona je svesno
bi}e. Ako poku{ate da joj dosko~ite na jedan na~in ona dosko~i vama
na drugi. Sve ~ime va{a sanitacija i higijena itd. mo`e da se bavi su
fizi~ke okolnosti zdravlja. Ali one ne mogu da dopru do vitalnih sila
koje su iza i ~iji su fizi~ke okolnosti puki instrumenti. Tokom rata
postojala je savr{ena organizacija da se spre~e epidemije, i to je bilo
jako uspe{no. Ali nakon rata izbile su sa velikom silom. Sve to ne
pobe|uje smrt.
U~enik: Svami Bramananda iz ^andola je `iveo vi{e od 200 godina.
[ri Aurobindo: Da. Ako znate Hata Jogu mo`ete da ~uvate telo
bezbednim od bolesti. Mo`ete tako|e da smanjite spor proces starenja
daju}i vitalnu silu. Te{ko}a je u tome {to ne mo`ete uvek da budete u
Samadiju.
152
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Tibati Baba ka`e da ~ovek mo`e da savlada smrt uzimaju}i
izvestan lek.
[ri Aurobindo: Uz du`no po{tovanje na{em prijatelju, doktoru,
moram re}i da je verovatnije da bi vas ubio ranije.
U~enik: Ali on ka`e da je veoma te{ko za ~oveka da ga uzme – uslov
je da mora da se pridr`ava Brama~arje – celibata.
U~enik: Da, a bi}e i drugih uslova tako|e koje }e biti nemogu}e
ispuniti.
U~enik: Obe}ao je da }e dati lek X-u nakon nekog vremena.
U~enik: Za{to nakon nekog vremena?
[ri Aurobindo: Ali X je umro veoma mlad sa jogi~ke ta~ke gledi{ta.
U~enik: Da, umro je pre nego {to je mogao da uzme lek. (smeh)
U~enik: Smrt je tako to uredila da nije mogao da dobije lek na vreme!
U~enik: Da li je iko savladao smrt pre, u pro{losti?
[ri Aurobindo: Mora}emo da otkrijemo – ne znamo. Za Mahatme se
ka`e da su savladale smrt.
U~enik: Mogu se videti u Dolini Vai{aka prema skora{njoj publikaciji
Teozofa.
U~enik: Za A{vatamu se ka`e da je “besmrtan”.
[ri Aurobindo: A izgleda da su ga videli neki ljudi u Gu|eratu –
negde.
U~enik: To je blizu Surpana na reci Narbadi.
[ri Aurobindo: On ostavlja duplo ve}e otiske stopala od ovog na{eg
prijatelja ovde.
U~enik: Ranije, prema jednom ~lanku g. Hiren Duta, nema ni~ega sem
gasa na ovoj Zemlji.
[ri Aurobindo: Da, a Zemlja je bila vulkanska i ~ovek nije mogao da
`ivi na njoj.
U~enik: Onda je postao ne{to poput vre}e – i ostao u svom karana
sarira – kauzalnom telu – i iz tog stanja se razvio u ne{to poput bureta
bez ruku i nogu.
[ri Aurobindo: Ali postoje ciklusi evolucije, ne jedna evolutivna
kretnja.
U~enik: Da, mnogi ciklusi su se desili u ovoj evoluciji sveta, i razli~ite
rase imaju svoje korene.
[ri Aurobindo: Ima sedam korenskih rasa, a drugi su pod-rase; a,
verujem, {esta korenska rasa se pripremala u Kaliforniji, a onda se
prebacila mo`da u Australiju.
U~enik: Njihova teorija je da je postojala velika civilizacija na
kontinentu Atlantide.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
153
[ri Aurobindo: Da, postoji svaka mogu}nost da je to ta~no.
U~enik: [ta je dokaz?
[ri Aurobindo: Pa, to, mo`da, zato {to U~itelj ka`e da je tako. Ali
osim toga, oni zauzimaju stanovi{te na geologiji i teoriji evolucije.
Jednom je bila ideja da je civilizacija stara samo tri ili ~etiri hiljade
godina. Sad su ljudi prisiljeni da menjaju svoje ideje.
U~enik: Ali detalji o poslednjoj civilizaciji i Mahatmama – da li su svi
ta~ni?
[ri Aurobindo: Na {ta misli{ pod “ta~nim”? Na vitalnoj ravni nema
ni~eg {to ne mo`ete da vidite: mo`ete da preuobli~ite celu istoriju
sveta. To nije umna ravan – zbilja govore}i, ona je umno-vitalna. Bio
sam u tom stanju deset dana i silan broj stvari je do{ao u to vreme.
U~enik: Mogao si da ih zapi{e{.
[ri Aurobindo: Da sam mislio da su vredne toga.
U~enik: Ali dokle je to sve ta~no?
[ri Aurobindo: Uvek postoji neka istina na dnu. Na primer, postoji
svaka verovatno}a da je kontinent Atlantide imao veliku civilizaciju.
Isto tako je ideja evolucije ta~na {to se ti~e fizi~ke evolucije. Ali ~etvrta
i peta korenska rasa i drugi detalji koji su dati nisu izvesni.
U tome je te{ko}a: izolovati istinsku intuiciju od me{avine –
umne kao i vitalne. Bila bi sasvim druga~ija stvar kad bi ~ovek mogao
da odr`ava um potpuno pasivnim. Ali, o~igledno, to je nemogu}e. Um
toliko ulazi, a tako|e i vitalno bi}e – oboje su veliki i aktivni kreatori.
U~enik: Ali ono {to vidi{ na vitalnoj ravni – u tom stanju – je li ta~no?
[ri Aurobindo: Opet, na {ta misli{ pod “ta~nim”? Ne{to {to vidi{ je
ta~no negde – na nekoj drugoj ravni – neke od tih stvari su
verovatno}e, neke su samo tendencije koje poku{avaju da se ostvare.
Ali to mo`da nije ta~no za ovu zemaljsku ravan.
11.10.1925.
Pitanje ove ve~eri je bilo da li bi Kueov metod mogao da koristi
Sadaka ove joge i tako|e kakav stav ~ovek mora da odr`ava kad
dolaze bolesti. U mnogim porodicama u Indiji neka vrsta bolesti je
normalna pojava i ~ovek mora uvek da se stara oko pacijenta.
U~enik: Ima li ikakvih primedaba na kori{}enje metoda dr. Kuea za
le~enje bolesti?
[ri Aurobindo: Ne, nema ni najmanje primedbe na njegovo
kori{}enje. Jedino, morate da znate da ne mo`ete autosugestijom da
sebe ubacite u Nadum, zato {to to nije tako lako. [to }e re}i, taj metod
ne}e valjati za ovu jogu. Ako stalno nastavljate da sugeri{ete sebi “Ja
154
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
sam ~ist” – ne biste automatski postali ~isti. Postoji pitanje suo~avanja
sa ~injenicama. Morate da vidite {ta je ne~isto u vama, onda zovete
dole Vi{u Mo} i molite se Njoj da vas pro~isti.
U Kueovom metodu postoji o{tra razlika izme|u volje i ma{te.
Morate da znate {ta je “volja”. “Volja” nije umni napor, ona nije
vitalno guranje koje ljudi obi~no koriste da zadovolje svoje `elje. Ona
nije ~ak ni jaka `elja; “volja” nije stvar koja se bori, napinje i koja nije
u}utana. Ona je smirena. Kad je smirena ona je zbilja poziv za Vi{u
Mo} da do|e dole i dela. Postoji “volja” koja radi dominiranjem nad
Prirodom. Druga vrsta “volje” ne dominira koliko te`i u molitvenom
raspolo`enju za Vi{om Mo}i da do|e dole. Najvi{a volja je bo`anska
volja. Ona je ono {to je neophodno za svaki uspeh, ona dela
automatski.
U~enik: Za izle~enje bolesti, bilo kojim metodom, zar nije vera
neophodna.
[ri Aurobindo: Vera je neophodna za bilo koje takvo izle~enje, ~ak i
kod Kueovog metoda.
U~enik: Kako je Kueov metod koristan za Sadaku na{e joge?
[ri Aurobindo: Mo`e da se koristi u izvesnoj meri na po~etku, ali ne
do kraja. Njegov metod nije sveop{ti. On ne uspeva u svim
slu~ajevima. Zapravo, on zavisi od hipnotisanja nesvesnog. Ali u
slu~aju nekih ljudi nesvesno odbija sugestiju, tako da on ne uspeva.
U na{oj jogi moramo da rastemo sve svesniji, tako da i
podsvesno tako|e, u na{em slu~aju, postane sasvim budno. Pored
toga, cilj na{e joge nije da se otkrije najefikasniji metod izle~enja
bolesti koliko da se promeni ~itava svest – ~ak fizi~ka – kako bolest
uop{te ne bi vi{e dolazila. ^itavo bi}e mora da se tako preobrazi da
bolest postane nemogu}a.
(Postavilo se pitanje spojivosti joge i delanja.)
[ri Aurobindo: Aktivnost nije nespojiva sa na{om jogom. Akcija koja
mora da se vr{i treba da se kre}e na osnovi mira i znanja. Mora da
bude odmerena i smirena. ^ovek mo`e da se lati delovanja koje se ne
ti~e mnogih ljudi – {to zavisi od samog ~oveka za njeno vr{enje. Na
primer, intelektualni rad i fizi~ki rad mogu da se obavljaju u ovoj jogi.
Mo`e do}i vreme kad svo delovanje mora da se napusti – takva faza
ima privremenu korist. U tom periodu ~ovek mora da radi intenzivnu
koncentrisanu Sadanu.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
155
Drugo, kad se ~ovek podigne na drugu ravan svesti, nalazi da
se ~itavo gledi{te na stvari potpuno promenilo. U tom stanju ne mo`e
da nastavi istu intelektualnu aktivnost kao pre. Mora da ~eka dok vi{a
svest ne po~ne da dela. Naravno, kad se ~itavo bi}e preobrazi onda
~ovek mora da prihvati sve ravni `ivota i da ispoljava vi{u svest u
`ivotu.
(Pomenut je “bogat razvoj” sadane.)
[ri Aurobindo: Dobro uve`ban intelekt i jako vitalno bi}e su velika
ko~nica kao i velika pomo} u ovoj jogi. Oni su od pomo}i jer ~ine bi}e
{irokim i lako dopu{taju vi{u aktivnost. Na primer, ako je intelekt
dobro uve`ban, precizan i mo`e da ure|uje stvari, plasti~an je i
elasti~an, onda Sadaka mo`e da shvati rad Vi{e Mo}i, da uredi svoje
iskustvo, razlu~uje i tako dalje. Ali intelekt tako|e mo`e da bude
prepreka zato {to te`i da bude nezavisna ravan svesti. Mo`e da bude
nevoljan da napusti svoju kontrolu ili stisak. Mo`e da nastavi da ~ini
napore za vi{om sve{}u u kojem slu~aju ona ne mo`e nikad da se
razvije. Mo`e da ko~i napredak sumnjom, poricanjem i odbijanjem da
napusti svoju kontrolu. Isti je slu~aj sa jakim vitalnim bi}em. Ako je
providno i ~isto ono je veoma velika pomo}. Ali ako ima ne{to ne~isto
u njemu {to odbija da se preda Vi{oj Mo}i, tvrdoglavo i okrenuto na
dole, onda je velika ko~nica.
Bogatstvo u Sadani mo`e da se dostigne ~ak bez ikakve
prethodne pripreme. Dolazi vreme u Sadani kad razni delovi bi}a
dosti`u svoje ispunjenje iznutra – naravno, ovo je ta~no u okviru
izvesnih granica.
(U~enik je pomenuo te{ko}u vitalnog impulsa za delovanjem.)
[ri Aurobindo: Impuls za delovanjem je uvek tu, naro~ito ako se
~ovek bavi delovanjem. To je kretnja dinami~nog uma koji `eli da
nastavi da radi stvari. On nastavlja da dela, planira, misli ~ak i kad
~ovek ne `eli da dela. Dinami~ni um `eli da se baci u delovanje. Sa
ta~ke gledi{ta joge to je tra}enje energije. Ono {to morate da radite je
da razdvojite sebe od svoje prirode i svih njenih kretnji. Morate da
budete u stanju da ih vidite kao stvari koje dolaze iz univerzalne
Prakriti – prirode sveta. Morate da ih sve u~inite spolja{njim.
14.10.1925.
156
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Pismo od Nirmal ^anda o \agatsingovoj bolesti.
Kao odgovor spomenute su slede}e ta~ke:
1. Pobolj{anje kod njegovog kancera je ohrabruju}e. Pokazuje
njegovu prijem~ivost.
2. Radio sam na onim ta~kama gde on nalazi pobolj{anje.
3. Tamo gde nije uspeo nije usled njegove gre{ke, zato {to Mo}
koja dolazi dole za sad ne dominira najmaterijarnijom ravni.
Ako \agatsing mo`e da izdr`i borbu dugo vremena nema
razloga za{to ne bi bio izle~en. Veoma je te{ko re}i sa sigurno{}u {ta bi
bio rezultat u takvom slu~aju, pa ipak ga nisam napustio kao o~ajan
slu~aj. Stav samate koji je zauzeo po pitanju rezultata je apsolutno
neophodan.
(U pismu je \agatsing napisao da je duhovna pomo}
“nezaslu`ena”.)
[ri Aurobindo: Nikad nije nezaslu`ena. Do{la mu je zato {to je dobar
Adar. Njegovo psihi~ko bi}e izgleda da je neuobi~ajeno dobrog reda, a
njegovi drugi delovi prirode su tako|e jaki.
(\agatsing je izrazio `elju da vidi [ri Aurobinda bilo psihi~ki, bilo
fizi~ki.)
[ri Aurobindo: Ne znam da li on ima psihi~ki vid. Mislim, da li ga je
razvio i da li je u stanju da vidi vizije itd. Me|utim, poku{a}u. Ako
mo`e da odr`i svoju borbu mo`e da se vidi sa mnom ovde.
(Moni Lahiri se prihvatio joge i nalazi mir nakon {to je po~eo
Sadanu. Umeo je da bude veoma nasilan i ljut.)
[ri Aurobindo: Takvoj vrsti uma treba dugo vremena da se dovede u
red. Ne mislim da }e biti u stanju da dovr{i svoj napredak u ovom
`ivotu. Izgleda da je on ~ovek kome bi trebalo nekoliko `ivota pre
nego {to bude mogao da napreduje. Naravno, ni{ta se ne mo`e re}i sa
sigurno{}u zato {to ne{to mo`e da se pojavi i promeni ceo tok bi}a.
U~enik: Usled ~ega bi bila tako radikalna promena?
[ri Aurobindo: O~igledno bi bila usled ne~ega. Ne{to {to se de{ava
iza je ono {to je odgovorno za takvu promenu, a sve umno
rezonovanje, uzroci i druge stvari, koji se pojavljuju sa promenom, su
tek spolja{nji prekriva~i, puka ure|enja za odra|ivanje stvari koja je u
pozadini.
U~enik: Zar to nije usled Milosti Bo`je?
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
157
[ri Aurobindo: To je na~in da se to objasni, mada, zbilja govore}i, to
ni{ta ne obja{njava kada ka`e{: “To je bo`anska Milost.”
U~enik: Ali zar ne postoji zakon koji rukovodi Milo{}u?
[ri Aurobindo: Ti izgleda da si ba{ ustavan. Mora{ da dopusti{ Bogu
ne{to apsolutne mo}i!
U~enik: Dopu{tam, nemam primedbe da on ima apsolutnu mo}!
U~enik: Veliki ustupak Bogu!
U~enik: Ono {to ja zameram Bogu je da nije odre|en. Moraju da
postoje izvesni uslovi da se zaslu`i njegova Milost!
[ri Aurobindo: To je opet na~in da se to ka`e. Mo`e{ tako|e da ka`e{
u \agatsingovom slu~aju da ju je zaslu`io zato {to je na~inio sebe
podesnim ~ine}i umni i drugi napor.
U~enik: Ali mora da postoji neki razlog.
[ri Aurobindo: Bog mo`da ima svoje sopstvene razloge, koji
o~igledno nisu tvoji umni razlozi.
U~enik: Ali za{to Bog ne mo`e da bude odre|en?
[ri Aurobindo: Kad bi on postao odre|en onda bi sva “ma|a” –
zabava – nestala.
U~enik: Onda }e{ napraviti zakon od toga.
U~enik: Ali na ovaj na~in Bog kr{i svoje sopstvene zakone!
[ri Aurobindo: Kako zna{ da on kr{i svoje sopstvene zakone? Eto
za{to neke religije ka`u da ne postoji ni{ta sem “Milosti”. Bo`ja Milost
je neobja{njiva. Ona izmi~e svim umnim analizama.
U~enik: U tom slu~aju Bakte – posve}enici – imaju veoma dobru
{ansu.
[ri Aurobindo: Opet `eli{ da napravi{ jo{ jedan zakon! Ne mo`ete da
ka`ete da posve}enici imaju vi{e {anse. Sve {to mo`ete da ka`ete je:
“Takve i takve stvari se de{avaju.” Bo`ja Milost je bez ikakvog razloga.
Nema umnih zakona koji njom upravljaju. ^ak je i u jogi ono {to
njegova Milost u~ini mnogo vi{e od onoga {to mo`e da se u~ini li~nim
naporom.
U~enik: U Sadani nastavlja{ da poku{ava{ i da poku{ava{, a prepreka
ne popu{ta. Onda odjednom nalazi{ da je ta~ka otpora uklonjena.
[ri Aurobindo: To je ono {to ka`em. U takvim slu~ajevima napora
nema nigde.
U~enik: Onda je sve usled Milosti, moramo re}i.
[ri Aurobindo: Na neki na~in mo`ete da ka`ete to. Opet to je samo
na~in da se to ka`e!
U~enik: U slu~aju ljudi koji pro|u kroz iznenadnu promenu u svom
`ivotu, mislim da je promena usled Milosti. Na primer, postoji slu~aj
158
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Lala Babua: on je ~uo samo jednu re~ i smesta stekao Vairagju –
ga|enje – prema svetu.
[ri Aurobindo: Vairagju stekne mnogo ljudi.
U~enik: Kod njega je potrajala.
[ri Aurobindo: Da, mo`e lako da potraje. Nije to u pitanju. ^ak i u
slu~aju osoba ~iji spolja{nji `ivot ne pokazuje nikakav znak koji
obe}ava promenu, to jest, ~ak i kod najneo~ekivanijih slu~ajeva tako|e
promene mogu da do|u. Kod takvih slu~ajeva, sude}i tek po
spolja{njem `ivotu, ne mo`ete re}i da nije bilo ni~ega u ~oveku {to je
`elelo promenu. Pitanje nije {ta um i drugi delovi zahtevaju, ve} {ta
unutra{nje bi}e zahteva.
Mnogo puta se desi da je psihi~ko bi}e prekriveno potpuno
nekom smetnjom, a onda se iznenada zada udarac koji smesta ukloni
prepreku.
U~enik: Ali prvo bu|enje unutra{njeg bi}a je usled Milosti, verujem?
[ri Aurobindo: Svako prvo bu|enje je ~in Milosti. Da vam se
letimi~an uvid i onda morate da ga odradite.
U~enik: Onda nema mesta za napor.
[ri Aurobindo: To je na~in da se to ka`e! Mo`ete re}i da postoji
Milost i tako|e postoji napor, oboje su istiniti i neophodni. Milost je
iznad; ono {to um mo`e da uradi je da pripremi sebe i ostatak bi}a –
vital i fizi~ko – za Milost. Um mo`e ~ak da radom izbaci ne~istote i na
neki na~in slomi otpor.
U~enik: Mo`da nema zakona koji upravlja Milo{}u u smislu u kom mi
to shvatamo, ali mora biti da postoji neki zakon, mada ne umni?
[ri Aurobindo: Naravno, postoji zakon. Ali u po~etku Bog po{tuje
zakon svake ravni iako je On prevazilazi. Kad se ljudsko bi}e izdigne
potpuno iznad uma nalazi novi zakon. Onda se sve konstrukcije uma
ru{e.
Teoretski, nema razloga za{to Nadum ne bi do{ao dole ubrzo i
za{to ~ovek ne bi u{ao u niz bljesaka za {est meseci. Ali na taj na~in
cilj se ne posti`e. Cilj je da se vide sile sveta, da se susretnu na
njihovoj sopstvenoj ravni i da se tamo poraze. Prakti~no, to zna~i
borbu sa silama sveta.
U~enik: Ali pretpostavimo da sile sveta ne `ele Nadum?
[ri Aurobindo: Nije bitno {ta sile sveta `ele, ve} {ta ti `eli{. Sile mogu
samo da intenziviraju borbu. Sile sveta nikad ne `ele da promene svoj
zakon. Ali ako ti i Bog `elite da promenite njih onda one mogu biti
promenjene. Tvoje htenje da ih promeni{ je neophodno, ali bez Bo`jeg
htenja ono nije dovoljno.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
159
U~enik: Ako sile sveta ne `ele da se menjaju, kako ih promeniti?
[ri Aurobindo: Mora{ da radi{ na njima, da ih susretne{ i porazi{.
Razgovor je skrenuo na Sadaku ~iji je um bio poreme}en.
U~enik: Usled ~ega je ludilo?
[ri Aurobindo: O~igledno, nije pomanjkanje inteligencije ono {to ga
je poslalo u ludilo. ^ak i kod uzdrmane inteligencije u njegovom
sada{njem stanju mo`ete da vidite iskre Istine kako izlaze. Neke od
stvari koje je rekao bile su sasvim ta~ne mada ih je izrazio na uvrnut
na~in. Na primer, rekao je: “Dr`im sva iskustva da vise dok ne
dostignem Nadum.” To je sasvim ta~no. Ne{to iz pozadine je
poku{avalo da izrazi istinu. Njegovo spolja{nje bi}e uvek pogre{no
primenjuje istinu koju on dobija na ovaj na~in. Ovde je istina da um
mora da dr`i sve suprotne stvari u ravnote`i dok vi{a Svetlost ne do|e
i ne pomiri ih.
U~enik: Ako je njegova inteligencija bila u redu, gde je onda bio
defekt kod njega?
[ri Aurobindo: Defekt je bio u fizi~kom umu. Tako|e je postojala
slabost u fizi~kom nervnom sistemu. Ne mogu da budem siguran da li
je to bilo usled ne~eg u samoj materijalnoj konstituciji samog tela. Mo}
koju je vukao u sebe je bila previ{e za fizi~ki um i nerve. Njegovo
fizi~ko bi}e je tako|e veoma slabo. Kad je vi{a Mo} si{la na njega, ono
se slomilo.
U~enik: Da li je mogao biti spa{en da je bio ovde?
[ri Aurobindo: Pa, to zavisi. Ali mogao bih li~no da pratim situaciju i
da se smesta njom pozabavim bez da sam morao da ~ekam pisma.
Atmosfera ovde je tako|e mogla da mu pomogne. Ali ne mogu da
ka`em. To je samo verovatno}a, zato {to je defekt u njegovoj ni`oj
prirodi bio tu.
U~enik: Ima izle~enja ludila koja su postigli O|asi – izvesni ljudi sa
okultnim znanjem. Da li su takva izle~enja kona~na?
[ri Aurobindo: Ako ~ovek nema ni{ta u sebi {to zove nazad silu koja
je zaposela, moglo bi mu trajno biti dobro. Ali ako ima neki deo koji se
ose}a praznim bez poseduju}e sile onda bi mogla da se vrati.
Pismo od jedne u~enice – Sadike – koja izjavljuje da dobija
[anti – mir – ali ne novo iskustvo.
160
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Mo`e{ da pita{ kakvu vrstu [antija ona ose}a. Da li je
to umna }utnja ili mir silazi odozgo? To je prva stvar koja dolazi u
ovoj jogi. Ali postoje razne vrste mira. Postoji mir koji silazi sa {irinom.
Pitaj je da li ose}a da `ivi u tom miru i {irini.
Ako ne, ono {to mora da uradi je da nastavi da produbljuje
mir. Mora da do`ivljava mir sve vi{e i vi{e dok ne postane stalan i ne
ostane ~ak i kad ne sedi u meditaciji. Sav njen rad mora da proisti~e iz
tog mira. Ako mo`e da uspe u ovome mo}i }e da zna kako misao ulazi
u um i odakle. Tako|e }e mo}i da vidi kretnju u svom vitalnom bi}u.
Mora polako da oseti ne{to u sebi {to je nevezano od svih ovih stvari.
Jedna druga u~enica je pisala kako se njen mu` nakon
insistiranja da se ona prihvati joge sadane preokrenuo. @eleo je da mu
se laska, pa je tako pogre{no iskonstruisao njenu ti{inu kao
nezadovoljstvo, njeno samostalno mi{ljenje kao nadmenost, a njenu
jaku re{enost da odbaci i otera od sebe svo vitalno u`ivanje kao
uvredu.
[ri Aurobindo: Ono {to je posebno kod nje je njena o{tra i ~estita
inteligencija. Mo`ete joj re}i da bi se vi{i odnos, ako ga ima, razvio
odozgo, i tek tad }e mo}i da se zna. Ono {to se de{ava mo`e da se
ostavi po strani za sada. Ne sme ni da prihvati ni da odbaci svoj odnos
sa mu`em. Mora da ostane ~vrsta u svojoj re{enosti u vezi joge i da
dopusti stvarima da uzmu svoj tok.
U~enik: Znam za neka izle~enja koja je postigao Pagala Kali Baba u
Bengalu. Pacijentu se da gvozdeni prsten da ga nosi uvek na sebi. Ako
ga skine pod bilo kojim okolnostima bolest se vrati. Ima i drugih
pravila tako|e, npr. mora da se presvu~e nakon odlaska u toalet. Da li
se ovi ljudi trajno izle~e?
[ri Aurobindo: Imaju neku vrstu za{tite, oklop ili Kava~u, oko sebe.
Ali defekt u prirodi osobe mogao bi ostati ispod Kava~e. Morate da
znate da su ove sile veoma istrajne i tvrdoglave – to {to su takve im je
najve}a vrlina!
5.12.1925.
G-|a X je `elela da ima [ri Aurobindovo vo|stvo nakon smrti svog
mu`a. Tako|e je izrazila `elju da vidi u suptilnom svog mrtvog mu`a.
[ri Aurobindo: U vezi vi|enja svog mu`a koji je mrtav mogu da joj se
napi{u dve stvari: (1) To zavisi od izvesne sposobnosti u ~oveku da se
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
161
bude u stanju da se vidi, koju nema svako. (2) Ako preminula du{a
ima volju mo`e da se ispolji. Ali ako nije voljna, nije dobro vu}i je
nazad toj vezi, po{to to mo`e da usporava njenu kretnju na drugim
ravnima gde bi mogla da ostane radi svog napretka. Nije dobro
vezivati je dole za ovozemaljsku privr`enost.
Ona pi{e o Istini i njenom postignu}u. U slu~aju da je `eli,
zahtev za njom mora da bude nezavisan od depresije kroz koju
prolazi. Ako postoji poziv duboko unutar nje onda }e na njega biti
odgovoreno.
U~enik: Postoji A – iz ^itagonga – koji `eli odgovor na svoje pismo.
On ve} ima tamo “kolibu” za svoju Sadanu.
[ri Aurobindo: Ne shvatam za{to je “koliba” neophodna.
U~enik: To je stari provereni obi~aj za po~injanje duhovnog `ivota.
Izgleda da mu ti ne predaje{ nikakvu vrednost.
[ri Aurobindo: Da li je bio obi~aj da se napravi “koliba” pre nego {to
si ti po~eo Sadanu?
U~enik: Ne. Oni su imali obi~aj da napuste sve i povuku se u {umu.
[ri Aurobindo: I smesta sagrade kolibu?
U~enik: U Ramajani postoji pri~a o kralju – mislim Dva|i – koji je
oti{ao u {umu i ostao u kolibi.
U~enik: Da, a njegov Guru – koji je bio preru{en u njegovu `enu –
do{ao je tamo i uverio ga da nije digao ruke od sveta! (smeh) Onda su
se vratili nazad i `iveli sre}no ~ak i kasnije.
[ri Aurobindo: To je bilo u redu tih dana. Ali sada ljudi koji
razmi{ljaju o gra|enju koliba imaju ve{e {anse da polude nego {to su
imali u starim vremenima.
U~enik: [ta je uzrok toga? Za{to ljudi danas lako postanu plen sila
koje donose ludilo?
[ri Aurobindo: Bolje pro~itaj Vinsenta Smita (Vincent Smith); tamo
}e{ na}i sve uzroke.
U~enik: Nisi raspolo`en da odgovori{. Da li bi to bio ba{ duga~ak
odgovor?
U~enik: Bio bi odgovor “u tomovima”!
U~enik: @eleo sam da znam ne obi~ne uzroke, ve} suptilne uzroke.
[ri Aurobindo: Mo`da je to zato {to ljudi napu{taju jedenje bikova i
goveda. (smeh)
U~enik: Danas sva moja pitanja deluju lo{e tempirana.
[ri Aurobindo: Za{to? Izgleda da prezire{ sva moja re{enja danas!
(smeh) (Pauza od par minuta)
162
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Izme|u ostalih stvari, Vai{navska Sadana je doprinela
ovom ludilu u jogi. Oni su doveli celu Sadanu dole na emotivnu ravan,
a nisu mogli da razlu~e izme|u istinske emotivne kretnje psihi~kog i
duhovnog bi}a i vitalne i drugih ni`ih delova koji je imitiraju. To je
ono {to daje prostora svakojakim vrstama ni`ih sila da u|u.
Ova kretnja nemira i ludila je postala prihva}ena do te mere da
se na ludilo maltene gledalo kao na drugu re~ za “jogu”. “Pagal kare
dao” – “u~ini me ludim” – je bila te`nja! Naravno, ne govorim o starom
Vai{navizmu, ve} o dana{njim oblicima.
U~enik: ^ak kod [ri ]ajtanje vidi{ to plakanje i plesanje i ~ak nemir.
[ri Aurobindo: Da. Ve} je po~elo u njegovo vreme.
Druga stvar je {to na{ fizi~ki um nije dobro razvijen. Budu}i da
smo zavisna nacija, nemamo opseg za {iroko delovanje i stoga je
razvoj na{ih fizi~kih umova siroma{an. Mora da bude ne~eg pozitivnog
u fizi~kom umu, element koji hvata Stvarnost. U svojoj sopstvenoj
prirodi, fizi~ki um odbija da veruje da je bilo {ta osim Materije
stvarno. Postoji ekstremista poput X-a koji je imao obi~aj da gasi
elektri~no svetlo kad bi video Svetlost kako silazi u njegovo unutra{nje
bi}e! Ne ta vrsta stvari, ve} neki njen element je neophodan kako bi
fizi~ki um mogao da dovede sve u pitanje i da prihvati samo Istinu.
Neki od Sadaka vi|aju svakojake vrste vizija. Povremeno vide
bufala i misle da su postigli Sidi – savr{enstvo! Nikad im ne padne na
pamet da barem jednom postave pitanje: “Napokon, {ta sve ove vizije
zna~e?” “[ta sam do sada od njih stekao?” Ako predlo`ite ova pitanja,
oni ih zbri{u u stranu.
30.1.1926.
U~enik je dobio groznicu za koju se sumnjalo da je malarijska. Tako da
se raspravljalo o metodima le~enja.
U~enik: Postoji metod pribegavanja Anu{tanu. Kod nekih udaraju
glavu nekim kamenim blokom ili zavr}u bradu itd. Ima li ikakve istine
u ovima?
[ri Aurobindo: Za{to da ne? Bilo {ta – ~ak i ~eki} – mo`e da le~i ako
imate veru.
U~enik: Da li je vera po sebi dovoljna?
[ri Aurobindo: Da; ~ak je Kueov metod kombinacija vere i volje.
U~enik: Da li Anu{tan po sebi nema vrednost?
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
163
[ri Aurobindo: Ako nemate vere onda svakako nema vrednost. Ako
imate veru onda mo`da nije neophodan. Ali ako imate veru u Anu{tan
onda je neophodan.
U~enik: Ali izvesni ljudi le~e koriste}i Mantru.
[ri Aurobindo: Mantra je ne{to razli~ito od Anu{tana. Generalno,
vitalna sila je ta koja se stavlja u Mantru, nije psihi~ka ili duhovna po
svojoj prirodi.
U~enik: Zar nema psihi~kih ili duhovnih Mantri i zar one ne prolaze
kroz promenu kad se ula`u u egoisti~ne svrhe?
[ri Aurobindo: Psihi~ko je psihi~ko i ostaje psihi~ko – ono radi svoj
posao. Ono ne do`ivljava neuspeh, ne poku{ava da glumi Boga kao {to
rade vital i druge sile.
U~enik: Da li je Kueov metod samo Anu{tan?
[ri Aurobindo: Kao {to sam vam rekao ranije, on je kombinacija volje
i vere. Ali to nije dovoljno po sebi. Ponavljanje istih re~i (“Svakog
dana, u svakom pogledu, sve vi{e napredujem.”) je prirode Anu{tana.
Ali postoji ne{to tre}e, ne mogu da ka`em {ta je to, {to je neophodno.
To ne{to automatski dolazi dole kad su uslovi spremni.
Imao sam obi~aj da dobijem groznicu i ponekad bi ne{to do{lo
dole i uspe{no je odbacilo, dok drugom prilikom morate da nastavite
da radite na jednoj stvari stalno iznova. Vi|ao sam da najja~a vera ne
uspeva; mo`ete da imate najja~u volju, a da se izle~enje mo`da ipak
ne postigne.
Nije da vera nije neophodna ili da volja nije korisna. Ali oboje
zahtevaju tre}i element ~ijim se dolaskom dole – ~ak i ako postoji
suprotstavljanje – stvar obavi. Generalno, ideja je da ~ovek uspeva kad
su okolnosti povoljne i kad nema jakog suprotstavljanja. Ali to nije
uvek ta~no.
Kad je tre}i element tu onda suprotstavljanje ~ak nije bitno,
uspeh nepogre{ivo dolazi.
4.2.1926.
Tema ove ve~eri je bio ideal “savr{enog tela” koje bi bilo “nekvarljivo”.
[ri Aurobindo: Ideal je u redu. Ali fizi~ko bi}e uop{te nije
zadovoljavaju}e – a ~ovek ne mo`e da pre|e preko njega ignori{u}i
~injenice.
U~enik: Mahatma Gandi u svojoj autobiografiji govori o mnogim
eksperimentima sa telom. On tvrdi da svet mora da postane podesan
da primi istinu.
164
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: To je ta~no. Njegova autobiografija }e biti klasi~na
knjiga u rangu sa ispovestima Rusoa i Svetog Avgustina. Ali pitanje je
da li je njegov ideal Istina. [to }e re}i, moramo da znamo da li smo na
pravom putu kad zastupamo eti~ko re{enje kao kona~no.
Onda je do{lo do promene teme u razgovoru. Jedan u~enik je
pitao o okultnim pojavama.
U~enik: Postoje slu~ajevi uklanjanja vaze za cve}e i pokretanja stolova
tokom okultnih seansi. Da li ove stvari radi mo} sugestije?
[ri Aurobindo: Ne. Mo} sugestije nije obja{njenje.
U~enik: Izve{taj je da postoji zadimljena staza koja se pru`a od
medijuma do predmeta.
[ri Aurobindo: To je mogu}e; postoje razni oblici Materije. Ono {to
mi znamo je najgrublji oblik, ali postoje i druge suptilnije oblasti
Materije, a svaki oblik ima svoja sopstvena svojstva. Postoji sedam
Zemalja koje se pominju u indijskoj mitologiji; tako|e po Vedama
postoje tri Zemlje. Za Kartu Virju, kralja, re~eno je da je savladao
~etrnaest Zemalja!
U~enik: Postoje li druga tela od fizi~kog?
[ri Aurobindo: Zapravo nema jaza kod ~ovekovih omota~a. To je
skala ili lestvica koja se uspinje od najni`e do najvi{e ravni; a princip
svake se ponavlja u svima. Tako da je sve u svakoj. U protivnom svet
ne mo`e da ide dalje. Postoje ~etiri druga tela razli~ita od materijalnog
fizi~kog tela koja imamo.
U~enik: [ta se de{ava kad ~ovek umre i njegovo fizi~ko telo nestane?
[ri Aurobindo: Kad neka stvar nestane mo`e da u|e na slede}u ravan
koja nije gruba materijalna, ali je svejedno fizi~ka. Tako da nema
pitanja dematerijalizacije.
U~enik: Postoji ideja materijalizacije i dematerijalizacije u slu~aju
okultnih pojava. Na primer, ako se materijalni predmet pojavi, a onda
nestane, koje je obja{njenje?
[ri Aurobindo: Ali {ta je dematerijalizacija? U stvari, moramo da
pitamo: {ta je Materija? Ona je sa~injena od izvesnih sila ili igre sila
koje dr`e, ili odr`avaju, fizi~ki oblik, zar ne?
U~enik: U tom slu~aju zar ne mo`emo da govorimo o “`ivotu” atoma?
[ri Aurobindo: Obja{njenje mo`e biti da kad se predmet navede da
nestane u ~etvrtoj dimenziji svemira onda je to dematerijalizacija, a
kad se iznese iz ~etvrte dimenzije u na{ svemir onda je to
materijalizacija, zato {to nam se onda predmet pojavljuje.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
165
U~enik: Ali u dana{nje vreme nau~nici govore o selektivnoj mo}i
atoma; zar onda ne mo`emo da govorimo o “`ivotu” atoma?
[ri Aurobindo: @ivotu u atomu. Ali ove stvari ~ovek mora da vidi
unutra{njim okom.
U~enik: Na {ta se misli pod vi|enjem unutra{njim okom i pod telima u
~etvrtoj dimenziji?
[ri Aurobindo: To se tako ka`e; lak{e je da to osetite, to jest, da
budete svesni toga.
U~enik: Da li ih ~ovek zna?
[ri Aurobindo: On ih ose}a. Znanje i svest nisu ista stvar. To nije
formulisano znanje. To je, bolje re}i, ose}anje.
U~enik: Ali ~ovek ne vidi znak `ivota u atomu.
[ri Aurobindo: \. ^. Bose je pokazao da postoji ono {to se zove
“zamor” kod metala i biljaka i metali su osetljivi na otrove.
U~enik: Postoji prijavljen slu~aj lomljenja gvozdene {ipke nekom
suptilnom ili okultnom silom.
[ri Aurobindo: To je @ivotna sila: ona dela na `ivotnu silu u metalu.
Ali kod metala je ona tako mehani~ka i tako razli~ita od onoga {to
obi~no znamo kao “`ivot” da ne mo`emo da je zovemo “`ivotom”.
Oblik je najvidljiviji znak `ivota u atomu. Tako da postoji
tendencija u fizi~kom atomu da odbaci sve {to bi uni{tilo oblik: postoji
napor da se o~uva oblik.
U~enik: Ako ne vidimo nikakav znak `ivota kako mo`emo da ka`emo
da postoji `ivot?
[ri Aurobindo: @ivot ili `ivotna svest je relativan izraz. Naravno, nije
kao ~ovekov `ivot ili ~ak `ivot u biljnom carstvu.
U~enik: Kako onda re}i da postoji `ivot ili svest?
[ri Aurobindo: Mo`ete samo da to do`ivite. Ako u|ete u univerzalnu
svest koja je zajedni~ka svim stvarima onda mo`ete da osetite kako se
metal {tedi i njegovo {krto ispoljavanje `ivota. U samoj Materiji i oko
nje mo`ete da osetite ovaj `ivot i da u|ete u njega poistove}enjem sa
univerzalnim duhom. Kad se udarac zada stolu mo`ete da osetite da
su udarili vas – naravno, mo`ete da govorite o ovome metafori~ki, ne
mo`ete da to prika`ete, ali mo`ete da poistovetite svoje sopstvo sa
tim.
U~enik: Kako mo`e ~ovek da po~ne da ose}a ovo poistove}enje?
[ri Aurobindo: Prva stvar koju vidi kad skr{i barijeru je vitalno-fizi~ko
telo. Ono je oko fizi~kog tela i sa fizi~kim formira tako re}i “nervni
omota~”. Sila bolesti mora da se probije kroz njega da bi stigla do tela
– osim za napade na najmaterijalnije delove.
166
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Mo`ete da osetite bolest kako dolazi i tako|e da osetite u
nervnom omota~u deo tela koje }e, ili namerava, da napadne, zato {to
ono {to je u nervnom omota~u ima materijalni parnjak u telu. Tako je
vitalno fizi~ko ono koje prvo biva napadnuto, a onda sila uzima oblik
bolesti u sistemu.
Ja sam li~no imao iskustvo groznice svuda oko tela.
U~enik: Da li ~ovek treba da bude osetljiv na ova uznemirenja?
[ri Aurobindo: Svo uznemirenje i uzrujanost je znak slabosti. ^ovek
mora da bude postojan i da se dr`i razvoja svesti. Nikakva uzrujanost
– samo ose}anje i znanje.
U~enik: Postoji li kontinuitet u Materiji?
U~enik: A postoji ista selekcija pod istim uslovima, tako da mo`emo
da ka`emo da je samo mehani~ka i da nema “`ivota”!
[ri Aurobindo: Ona ima `ivot – ali to je `ivot druga~ije vrste. Postoji
svest u njoj tako|e – ali ona je involuirana i radi pod mehani~kim
zakonima i nije individualizovana. U materijalnim predmetima postoje
fizi~ke sile koje poku{avaju da odr`e oblike. Ali postoji ~ak neka
`ivotna sila okupljena oko oblika od strane univerzalne svesti koja je
iza nje.
Mo`da ona ~ak sti~e iskustvo, ali iskustvo se ne bele`i. Nema
rasta, zato {to nema individualizacije. A ~ak je i ta ideja –
individualizacije – relativna. Mo`ete da ka`ete: “Ima neku vrstu
individualnosti”. Ali relativno govore}i nema je. ^ovek je vi{e
individualizovan, mada se mo`e re}i da nije jo{ istinski individua, zato
{to se istinska individualnost nije jo{ ispoljila.
20.12.1938.
Nakon {to je ru~ao, oko 4.30 popodne. ^itao sam mu memorijalni
govor o X-u od strane istaknutog javnog ~oveka. Jedan za drugim,
po~ev od guvernera, hvalili su ga sve u samom superlativu, npr.
“po{ten”, “~estit”, “veliki prijatelj siroma{nih” itd. na {ta je [ri
Aurobindo, ~uv{i to, uzviknuo: “Blagi Bo`e!” i prasnuo u smeh i
dodao: “X-a treba da kanonizuju: Sveti X. ^ovek mo`e da generalizuje
izjavu da su svi ljudi la`ovi. Takav je javni `ivot. Kad je Y umro, D i
drugi koji su celog `ivota bili protiv njega uradili su istu stvar.”
(Onda smo po~eli da pri~amo o homeopatiji, njenoj razlici od
alopatije, njenim dozama, itd, itd.)
[ri Aurobindo je prokomentarisao da je homeopatija bli`a jogi,
a da je alopatija vi{e mehani~ka. Homeopatija se bavi fizi~kom
li~no{}u, kako okupljeni simptomi sa~injavaju fizi~ku li~nost, dok
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
167
alopatija ide po dijagnozi koja ne uzima u obzir li~nost. Delovanje
homeopatije je suptilnije i dinami~nije.
Onda je jedan u~enik rekao da neki jogiji odlaze u Samadi kao
oslobo|enje od telesnog bola i patnje. Ali ima onih koji to ne rade i
trpe bol.
16.10.1939.
[ri Aurobindo: Da. Jogiji mogu da u|u u Samadi i da stave ta~ku na
~ulne osete. Ali nije neophodno imati bolest da bi se oti{lo u Samadi.
Pored toga, kad neko odlu~i da je trpi, to meni izgleda kao na~in da se
prihvati bolest. Ali ne vidim svrhu odlaska u Samadi da bi se umaklo
od bola.
Ramakri{na je jednom, kad je bio ozbiljno bolestan, rekao
Ke{av ^andra Senu da mu se telo lomi pod stresom njegovog
duhovnog razvoja. Ali da ne postoji neophodnost da se ima bolest radi
duhovnog razvoja.
U~enik: Da je Ramakri{na imao volju on bi spre~io bolest.
[ri Aurobindo: O, da. Ali on nije verovao u takvu volju ili molitvu
Bo`anskom da mu izle~i bolest.
U~enik: Ka`e se da je dobio rak zbog grehova njegovih u~enika.
[ri Aurobindo: Da. On sam je tako rekao, a kad je on to rekao, to
mora biti da je ta~no. Znate da se za njega ka`e da je davao
argumente za i protiv gledi{ta da Guru mora da primi mnogo stvari od
u~enika na sebe.
Majka to radi zato {to se ujedinjuje sa u~enicima; uzima ih
gore u sebe. Naravno, u isto vreme spre~ava tako|e mnoge stvari da se
dese u njoj. ^uveni jogi je rekao svom u~eniku kad je postajao Guru:
“Uz svoje sopstvene te{ko}e, preuzima{ i one od drugih.” Naravno, ako
~ovek prese~e vezu sa u~enicima onda to ne mo`e da se desi, ali to
zna~i da nema rada i Sadake bivaju prepu{tene same sebi bez podr{ke.
Ova vrsta me|urazmene je veoma uobi~ajena. Gde god se dve
osobe sretnu de{ava se me|urazmena. Na taj na~in ~ovek dolazi u
kontakt sa bole{}u od drugoga bez ikakve infekcije klicama. N je bio
svestan onoga {to je primao od drugih i nije mario za to da misli o
tome {ta on prenosi njima. Ne samo to, ~ak je mislio da ima mo} za
dobro ili za zlo. Lo{e misli mogu da uti~u na druge. Eto za{to je Buda
imao obi~aj da nagla{ava ispravnu misao itd. Nalazite da neki ljudi ne
mogu bez vi|anja sa drugima. [ta je napokon strast mu{karca i `ene
koju imaju jedno prema drugom? Ni{ta drugo do li ova vitalna
me|urazmena, ovo uvla~enje sila jedno iz drugog. Kad `ena ima
168
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
potrebu za nekim drugim, to zna~i da ima potrebu za vitalnom silom
iz njega. @ena i mu{karac koji jure jedno za drugim zna~e ovu
me|urazmenu ili vu~enje. Naravno, to se de{ava nesvesno; ~ak u
obi~nom `ivotu kad se osobi ne dopada ova druga, ne zna razlog, ali
to zna~i da se njihova vitalna bi}a ne sla`u. Znate stihove:
“Ne svi|ate mi se, doktore Fel,
Razlog zbog ~ega, ne mogu vam re}’.”
^ovek mo`da ne zna ta~no da li je to nesposobnost vitala ili
neslaganje. Vidite ljude – mu{karce i `ene – kako se silovito sva|aju
jedno sa drugim, a ipak ne mogu jedno bez drugog; to je zato {to
svako od njih ima potrebu za vitalnom silom od ovog drugog.
Naravno, potreba je `eni nametnuta od strane mu{karca. @ena skoro
uvek ima takvu potrebu. To je ono {to se zove biti zaljubljen. U svim
dru{tvima uspostavili su mu`-i-`ena odnos kako bi ta razmena i
me|urazmena bila ograni~na jedno na drugo i da se uspostavi
jednakost.
U~enik: Ali ako neko vu~e vi{e, onda postoji rizik.
[ri Aurobindo: Naravno. Ako ~ovek prima vi{e nego {to daje onda
mo`e biti lo{ih posledica za onog drugog. Znate {ta hindu astrologija
ka`e za “Rak{asa Jogu”: mu` koji gubi mnogo `ena jednu za drugom
zna~i da umesto da ih izdr`ava, on ih `dere.
U~enik: [ta su vampiri?
[ri Aurobindo: One koji stalno vuku iz tu|ih vitalnih bi}a bez da i{ta
daju za uzvrat nazivamo vampirima.
U~enik: Da li su takvi po prirodi ili usled neke zaposednutosti?
[ri Aurobindo: Mo`e da bude i jedno i drugo. Ima mu{karaca
vampira, kao {to ima i `ena vampirica. Tako|e postoji vital koji je
ekspanzivan po svojoj prirodi. U takvom slu~aju ~ovek ima potrebu da
izliva napolje vitalnu silu. Ali opet postoji druga vrsta ekspanizvnog
vitala, koji je Hitlerovski vital, koji hvata druge ljude i dr`i ih pod
svojim stiskom.
U~enik: Da li je psihi~ka ljubav te prirode?
[ri Aurobindo: Naravno da ne. Zakon psihi~kog je davati bez ikakvog
zahtevanja.
21.12.1938.
U~enik: Bilo je vreme kad su berberi zauzimali uva`eno mesto u
medicini.
[ri Aurobindo: Pa, tokom srednjeg veka, izgleda, ve}ina hirurga su
bili berberi. (Nakon pauze) Razumeo sam da postoje Kavira|e – lekari
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
169
– koji mogu opipav{i puls da ka`u fizi~ko stanje i bolest pacijenta. Da
li je to ta~no?
U~enik: Niko nije video demonstraciju tih tvrdnji. ^uo sam za jednog
specijalistu za Nadi – puls – koji ~ak mo`e da ka`e {ta je pacijent jeo
par dana ranije. (smeh) Mo`emo li da prihvatimo ove tvrdnje?
[ri Aurobindo: Za{to da ne? Kako znate da nisu ta~ne? Mnoge nauke
su izgra|ene iskustvom i intuicijom. Prosle|uju se tradicijom; na
primer, kineski metod tretmana nala`enjem i ubadanjem nervnih
centara.
U~enik: Ka`e se za Danavantarija, oca Ajurvede, da je on saznao
lekovita svojstva biljaka intuicijom. On bi, izgleda, stao pred biljku i
ispitivao biljku, a ona bi mu razotkrila svoja svojstva.
[ri Aurobindo: (sme{e}i se) On je bio lekar Bogova, te tako ni{ta nije
neprirodno za njega. (smeh) (nakon pauze) Ajurveda je prvi sistem
medicine; nastao je u Indiji. Medicina, matemati~ka notacija i
astrologija su sve oti{le iz Indije u Arabiju, a odatle su putovale u
Gr~ku. Tri humora (tj. te~nosti) o kojima govore Hipokrat i Galen su
indijska ideja.
U~enik: U Kalkuti i drugim mestima poku{avaju da pokrenu
ajurvedske {kole. Mislim da je to dobro. To }e biti kombinacija
isto~nih i zapadnih metoda, naro~ito zapadne anatomije i hirurgije.
[ri Aurobindo: Pobogu, anatomija i hirurgija su bile poznate
indijcima. Ima mnogo hirur{kih instrumenata u Indiji. Za drevni
sistem poput ajurvede sumnjam da bi savremeni na~in predavanja
valjao. Savremeni metodi ~ine ceo predmet isuvi{e umnim – isuvi{e
intelektualnim, dok su drevni sistemi bili vi{e intuitivni. Ovi predmeti
su se prenosili sa Gurua na u~enika. Isto va`i i za jogu. ^ovek ne mo`e
da misli o {kolama i koled`ima i studijama o jogi. To bi bila ameri~ka
ideja. Centar u~enja joge u Americi odr`ava ~asove i dr`i predavanja i
kurseve.
U~enik: Mo`da Hata-Joga mo`e da se podu~ava na taj na~in.
[ri Aurobindo: ^ak bi i to bilo samo spolja{nji deo.
25.12.1938.
Doktor X je insistirao na uklanjanju {ina koje su bile privezane uz [ri
Aurobindovu polomljenu butinu, ali nisu svi prisutni mogli da pristanu
na njegov predlog. Napokon je lekar oti{ao, prepustiv{i da o tom
pitanju odlu~i [ri Aurobindo. Kad su ga pitali za njegovo mi{ljenje,
rekao je: “Ne `elim da rizikujem. Moram da budem oprezan, po{to
nisam siguran da se ne}e desiti neki nasilni pokret u snu. A treba imati
170
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
u vidu i opre~ne sile. Specijalista ka`e deset nedelja, dr. X ka`e {est;
tako da }emo da uzmemo via media [srednji put, prim. prev.] koji }e
da zadovolji obojicu.”
U~enik: Dr. X uvek isti~e da si ti izuzetan pacijent kome se mo`e
verovati da }e da sledi uputstva.
[ri Aurobindo: U tom slu~aju moram da izuzetno povedem posebnu
brigu. (Nakon nekog intervala ti{ine tokom kojeg je Majka do{la i
oti{la na meditaciju, [ri Aurobindo je sam nastavio:)
Izgleda da su lekari ro|eni da bi se razlikovali. Medicinska
nauka je razvila mnogo znanja, ali u primeni ona je ili umetnost ili
~ista sre}a.
U~enik: Mo`da nije postigla ta~nost u svojoj primeni zbog
individualne varijacije.
[ri Aurobindo: Nisu na{li ni jedan lek koji mo`e da se nazove
specifi~nim za pojedinu bolest – mislim na alopatiju. Ne znam ni{ta o
homeopatiji. ^ak u teoriji, koju su znatno razvili, uvek postoji
promena. Ono {to smatraju ta~nim danas odbacuje se kao neva`e}e
nakon deset godina. Jedan francuski lekar je dokazao statistikom da
tuberkuloza nije zarazna bolest. On ka`e da je nasledna. Ja li~no
nisam na{ao da je zarazna. Ili, uzmite ishranu – stalno menjaju svoje
ideje o njoj.
U~enik: Pored nesigurnosti leka i tretmana, postoje lekari koji su
nesposobni i ~ak beskrupulozni. Mislim da medicinska profesija treba
da bude pod dr`avnom kontrolom.
[ri Aurobindo: Ne verujem u to. Manje mi se svi|a dr`avna kontrola
od kontrole Lekarskog Ve}a.
U~enik: Ne{to poput Okru`nog Ve}a u Londonu bi bilo po`eljno.
Tamo se preporu~uje redovan lekarski pregled.
[ri Aurobindo: [ta je sa sirotim jogijima kojima se mo`da ne bi
dopalo da ih ispituju?
U~enik: Postoji ideja o nacionalizaciji lekarske slu`be. Pacijenti sa
odre|enog lokaliteta se stavljaju u nadle`nost lekaru i izgleda da ne
mogu da promene lekara bez dovoljnog razloga.
[ri Aurobindo: Ako pacijent nema veru u lekara ili ako mu se ne
svi|a?
U~enik: To nije dovoljan razlog, jer se Ve}e stara da svi lekari budu
dobro obu~eni.
[ri Aurobindo: Za{to nije? To je odli~an razlog. Za{to ne bi bilo
izbora? Mo`ete tako|e da zamolite pacijenta da bude kod na{eg
doktora X-a i da ne ide kod Y-a. Nemam veru u vladine kontrole zato
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
171
{to verujem u izvesnu koli~inu slobode – slobode da ~ovek otkriva
stvari za sebe na svoj sopstveni na~in, ~ak slobodu da po~ini gre{ke.
Priroda nas vodi kroz raznorazne oma{ke i gre{ke. Kad je Priroda
stvorila ljudsko bi}e sa svim njegovim mogu}nostima za oma{ke i
gre{ke, vrlo je dobro znala {ta namerava. Sloboda za eksperiment u
ljudskom `ivotu je velika stvar. Bez slobode da se rizikuje i da se
po~ine gre{ke ne mo`e biti napretka.
U~enik: Ali bez dovoljno rasta svesti ~ovek bi mogao da zloupotrebi
slobodu.
[ri Aurobindo: ^ovek mora da rizikuje. Rast svesti ne mo`e da do|e
bez slobode. Mo`ete, naravno, da imate izvesne elementarne zakone i
da razvijete sanitaciju, pro{irite znanje o zdravlju i higijenu me|u
ljudima. Dr`ava mo`e da svakako da medicinsku pomo}, ali kad ~ovek
za|e izvan svoje oblasti onda ulazi gre{ka. Re}i da ~ovek ne mo`e da
promeni svog lekara je, ~ini mi se, malo previ{e. U indijskoj
duhovnosti dopustili su sve vrste eksperimenata uklju~uju}i i Vama
Margu, a vidite koliko se divno razvila.
Mehanizacija je po~ela od pritiska koji su nanela dostignu}a
fizi~kih nauka u kojima ~ovek mo`e da bude ta~an, precizan i gde je
sve mehani~ko. Isprobana je i na{lo se da je ispravna onoliko koliko se
ti~e fizi~kih stvari, zato {to, ako tu pogre{ite, Priroda vas lupi po nosu i
primorani ste da vidite svoju gre{ku. Ali onog trenutka kad se bavite
@ivotom i Umom, ne mo`ete da primenjujete ista pravila. Ako ih
primenite onda mo`ete da nastavite da pravite gre{ke, a da to nikad
ne znate. Ne uspevate da vidite ovo zbog fiksirane ideje koja poku{ava
da se uklopi u sve u skladu sa svojom sopstvenom koncepcijom
Sve se kre}e ka tome u Evropi. Totalitarne dr`ave ne veruju ni
u kakvu individualnu varijaciju, a ~ak su i netotalitarne dr`ave
primorane da ih slede. To rade radi efikasnosti. To je efikasnost dr`ava
kao organizacije, ma{ine, a ne pojedinca. Pojedinac nema slobodu. On
ne raste. Organizujte svakako, ali mora da bude mesta za slobodu i
plasti~nost.
U~enik: Bernard [o je pravdao italijansko osvajanje Abisinije rekav{i
da je postojala opasnost po `ivot ljudi dok se prolazi kroz pustinju
Dankal.
[ri Aurobindo: U tom slu~aju, nek se dr`i podalje od pustinje. Kakva
posla ima on da ide kroz pustinju?
U~enik: Ideja je da }e Italija doneti novu kulturu Abisiniji – puteve i
druge odlike savremene civilizacije.
172
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Mislite da abisinci i crnci nemaju umetnost i kulturu?
Naravno, ako u|ete u crna~ku jazbinu mogli bi da vas ubiju. Ali ista
stvar se radi u Nema~koj! Koliko je ljudi u Engleskoj estetski
razvijeno? A {to se ti~e zgrada i puteva, pogledav{i `ivot u Port Saidu,
mo`e li iko da ka`e da su ljudi tamo civilizovaniji od crnaca? Da li ste
~itali Phanindra Nat Boseovu knjigu o Santalima? Pokazuje da Santali
nisu uop{te inferiorni u odnosu na druge klase indijaca po etici. Isto
tako je sa arapskim rasama. G-din Blant ih jako hvali kao saose}ajne i
~estite ljude. Da li mislite da je prose~an ~ovek dana{njice daleko bolji
od grka pre dve hiljade godina ili indijca tih vremena? Pogledajte
stanje Nema~ke danas. Ne mo`ete re}i da napreduje.
Do{ao sam u dodir s indijskim masama i na{ao da su bolje od
evropskih iste klase. Superiorni su u odnosu na evropsku radni~ku
klasu. Ona je mo`da efikasnija, ali to je usled drugih razloga.
Guverner ovde je primetio tokom pobuna da su radnici veoma
poslu{ni i skromni; tek kad popiju postanu nasilni. Irski lekar koji je
bio u na{em zatvoru nije mogao da zamisli kako su mladi}i koji su bili
tako ne`ni i privla~ni mogli da budu revolucionari. Na{ao sam da je
~ak obi~an kriminalac sasvim ljudski i bolji od svog parnjaka u Evropi.
Uvek }e ostati razli~ita stanja razvoja ~ove~anstva. Zabluda je
re}i da }e obrazovanje da uradi sve. Na{a civilizacija nije nepome{ana
roba. Morate samo da pogledate civilizovane rase u Evropi. Kakvo je
stanje stvari u nacisti~koj Nema~koj? U`asno je. Krajnje je te{ko za
pojedinca da se potvrdi. Svi `ive u stanju napetosti. U toj napetosti ili
}e se cela strutura skr{iti uz tresak, ili }e ceo `ivot da se skr{i iz ljudi.
U oba slu~aja rezultat je propast.
Dru{tvo se napokon vra}a starom sistemu – samo u druga~ijem
obliku. Postoji povratak starog sistema monarhije sa aristokratijom i
masom. Postoji Firer ili vo|a; {to }e re}i, kralj. Imate tako ~oveka
vladara, njegovu partiju – aristokratiju, odabrane – i generalnu masu.
Isti je slu~aj sa fa{izmom i komunizmom. Samo braminska klasa –
intelektualci – nema mesta.
Neobi~no je kako se neka stvar pokvari kad stekne priznanje.
Demokratija je bila ne{to bolje kad se nije zvala demokratija. Kad se
da ime njena istina izgleda da iza|e van.
U~enik: X je bio veliki po{tovalac socijalizma. Imao je obi~aj da ka`e
da je to raj bez boga.
[ri Aurobindo: Za{to nije mogao da ode tamo? Da je oti{ao tamo bio
bi potla~en. Ja sam predvideo da }e socijalizam da odnese svu slobodu
pojedinca.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
173
U~enik: Postoji li ikakva razlika izme|u komunizma i nacizma?
[ri Aurobindo: Prakti~no nikakva. Nacisti sebe nazivaju nacionalsocijalistima, dok su drugi puki socijalisti; u komunizmu je proleterska
vlada i nema odvojenih klasa. Nacisti su zadr`ali klase, jedino {to su
vezane za dr`avu, sve je pod dr`avnom kontrolom isto kao u
komunizmu.
U~enik: Ali komunizam je po~eo sa visokim idealom i mora biti bolji
od fa{izma ili nacizma.
[ri Aurobindo: Na koji na~in bolji? Ranije su ljudi bili nesvesni
robovi, sad su pod komunizmom svesni robovi. U ranijem re`imu
mogli su da pribegnu {trajku kad su nezadovoljni, sad ne mogu.
Glavno pitanje je da li ljudi imaju slobodu ili ne. Ali oni su vezani za
dr`avu, diktatora i partiju. Ne mogu ~ak ni da biraju diktatora. A ko
god se razlikuje od njih nemilosrdno se tla~i. Znate na~in na koji to
rade.
U~enik: Ali sa napu{tanjem klasne razlike postoji mo`da ose}aj
jednakosti izme|u svih – niko nije superioran ili inferioran.
[ri Aurobindo: Kako? Isprva su vo|e, generali i drugi i{li da vode
ma{ine i industrijske organizacije u Rusiji. Ali su otkrili da to nije
mogu}e; onda su morali da uvedu specijaliste i da ih dobro plate.
Stanje radni~ke klase u Rusiji nije bolje od stanja sli~ne klase u
Engleskoj ili Francuskoj. Oni su, svakako, uradili neke dobre stvari po
pitanju `ena i dece, ili u vezi lekarske pomo}i. Ali to se radi u mnogim
drugim zemljama, poput Francuske i Engleske.
U~enik: Za{to su ljudi poput Romen Rolana tako odu{evljeni Rusijom?
[ri Aurobindo: Verovatno zato {to su socijalisti. Ali razbijaju im se
iluzije. Mnogo francuskih radnika je oti{lo u Rusiju i vratili su se
razo~arani. Ista stvar se desila kad je do{la demokratija. Ljudi su
mislili da }e biti mnogo slobode, ali su na{li da je to bila zabluda.
U~enik: Ali ranije su slu`ili cara, a sad slu`e svom sopstvenom
narodu.
[ri Aurobindo: Svakako da ne – odakle ste dobili tu ideju? Car nije
imao nikakve veze sa vladom. Kapitalisti~ka klasa je bila ta koja je
vladala zemljom. Isti je slu~aj danas koje god ime da se da. Cela stvar
– kako god se zvala – je prevara. Nemogu}e je izmeniti ~ove~anstvo
politi~kom ma{inerijom – to ne mo`e da se uradi.
30.12.1938.
Tema razgovora je bila homeopatija.
174
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Zbunjuje me kad pomislim kako tako beskona~no male doze
u rastvoru mogu da deluju na ljudski sistem.
[ri Aurobindo: To za mene nije zbunjuju}e. Ponekad je beskona~no
malo mo}nije od mase; ono prilazi sve vi{e i vi{e suptilnom stanju i iz
fizi~kog ide u dinami~no ili vitalno stanje i deluje vitalno.
Uve~e je pro~itano pismo od jednog u~enika koje je `ivo opisivalo
kako je proganjan.
U~enik: Da li je to slu~aj zaposednutosti?
[ri Aurobindo: Da. To je zaposednutost nervnog sistema i vitalnog
sistema i vitalnog uma. To nije poput ludila. Veoma je te{ko ubediti
ove ljude da su njihove ideje o proganjanju la`ne. Postoje dva tipa:
jedan zami{lja svakojake vrste stvari – 80 posto slu~ajeva su ovog tipa;
a drugi izvr}e sve.
Moj brat Manmohan je imao ovu maniju gonjenja; uvek je bio
u strahu da }e ne{to u`asno da mu se desi. Imao je obi~aj da misli da
}e britanska vlast da ga uhapsi!
U~enik: Ali on je bio veoma uspe{an profesor; ~uo sam da su ljudi
slu{ali njegova predavanja netremice.
[ri Aurobindo: Bio je veoma pedantan; ve}ina profesora se ne trudi
puno. Video sam da su njegove knjige bile i{arane i ozna~ene i pune
napomena.
(Gledaju}i X-a:) Ja nisam bio tako savestan kao profesor.
U~enik: Ali ljudi koji su te ~uli na koled`u i oni koji su te ~uli kasnije u
politici se razlikuju od tebe. Oni govore veoma pohvalno o tvojim
predavanjima.
[ri Aurobindo: Nikad nisam imao obi~aj da gledam bele{ke i ponekad
se moja obja{njenja uop{te nisu slagala sa njima. Bio sam profesor
engleskog i neko vreme francuskog. Ono {to mi je bilo iznena|uju}e
bilo je da su studenti imali obi~aj da sve zapisuju doslovno i da bubaju
napamet. Takva stvar se nikad ne bi desila u Engleskoj.
U~enik: Ali mi smo to radili u Engleskoj!
[ri Aurobindo: Radili {ta?
U~enik: Vodili bele{ke i bubali ih.
[ri Aurobindo: Mo`ete da vodite bele{ke i da ih koristite na svoj
sopstveni na~in.
U~enik: Ne, to nije bio slu~aj. Mi bismo sve bele`ili doslovce, zato {to
su profesori unosili mnoge teorije i skora{nja otkri}a. Pored toga, svaki
profesor je imao svoj sopstveni fazon.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
175
[ri Aurobindo: Mo`e tako da bude u medicini, tamo nema mnogo
prostora za originalno razmi{ljanje. Ali u umetnosti nije tako. Slu{ate
predavanja, vodite bele{ke ako ho}ete i onda pravite od njih {ta
mo`ete. Uvek je postojao zahtev za studentovom ta~kom gledi{ta.
Studenti u Barodi, pored toga {to su uzimali moje bele{ke,
nabavljali bi bele{ke od drugih profesora iz Bombaja, naro~ito ako bi
on bio ispitiva~.
Jednom sam dr`ao predavanje o Sadijevom “Nelsonovom
`ivotu” (Life of Nelson, Southey) i moje predavanje se nije slagalo sa
bele{kama. Tako da su studenti prokomentarisali da ono uop{te nije
kao ono {to se nalazilo u njima. Odgovorio sam da nisam pro~itao
bele{ke; u svakom slu~aju bile su skroz sme}e. Nikad nisam mogao da
idem u sitne detalje. Pro~itao sam i ostavio svoj um da uradi {ta mo`e.
Eto za{to nikad nisam mogao da postanem u~enjak. Do uzrasta od
petnaest godina bio sam poznat u koled`u Svetog Pavla kao veoma
perspektivan da postanem u~enjak. Nakon petnaeste sam izgubio tu
reputaciju. Nastavnici su govorili da sam lenj i da propadam.
U~enik: Kako to?
[ri Aurobindo: Zato {to sam ~itao romane i poeziju. Samo u vreme
ispita sam imao obi~aj da se malo pripremam. Kad sam, katkad, pisao
gr~ke i latinske stihove moji nastavnici bi jadikovali kako ne koristim
svoje izuzetne darove zbog svoje lenjosti.
Kad sam i{ao za stipendiju na Kraljev Koled`, na Kembrid`u,
Oskar Brauning je prokomentarisao da nikad pre nije video tako
izuzetne radove. Tako, vidite, uprkos svoj lenjosti nisam propadao.
U~enik: Da li je postojala predrasuda protiv indijaca u to vreme?
[ri Aurobindo: Ne. Nije bilo razlike izme|u engleza i indijca. Samo su
ljudi iz ni`e klase imali obi~aj da vi~u “Crni, Crni”. Ali to je bio tek
po~etak. To je doneto od strane anglo-indijaca i engleza koji su se
povla~ili iz kolonija. To je rezultat demokratije, pretpostavljam. Ali
me|u kulturnim englezima bio je nepoznat i tretirali su nas kao sebi
ravne.
Ali u Francuskoj ~ovek nikad nije ~uo za takve predrasude.
Jednom je jedan pari{ki upravnik hotela, pritisnut od deset
amerikanaca, zatra`io od nekih crnaca da napuste hotel. Ne znam da
li ste ~itali tu pri~u u novinama. ^im je predsednik saznao za to,
poslao je naredbu da se, ako je vlasnik hotela to uradio, njegova
licenca za hotel ukine. Imali su crnce guvernere i oficire, taksiste itd.
Bio je jedan senegalski poslanik koji je odre|ivao guvernere. Pitam se
176
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
za{to nikad nisu postavili ni jednog indijskog poslanika u Pondi~eriju.
Englezi imaju izvesnu liberalnost i zdrav razum.
U~enik: Liberalnost?
[ri Aurobindo: Pod liberalno{}u ne mislim na dare`ljivost, ve} neku
vrstu slobode svesti i izvesno po{tenje. Zbog ovih, skupa sa njihovim
javnim duhom, nema takve zbrke u javnom `ivotu u Engleskoj kao u
Francuskoj ili Americi. Englezi mogu silovito da kritikuju jedni druge u
{tampi – ~ak i li~no – ali to ne uti~e na njihov privatni odnos. Videli ste
kako je Brejlsford napao ^emberlena; ali na njihovo prijateljstvo, ili
privatni odnos, to ne}e uticati.
U~enik: To bi moglo da bude samo da drugi to vide.
[ri Aurobindo: Ne, sasvim je iskreno i postoji velika sloboda govora u
Engleskoj.
U~enik: Vivekananda je rekao da je te{ko sklopiti prijateljstvo sa
englezom, ali kad se prijateljstvo sklopi ono traje do`ivotno.
[ri Aurobindo: Sasvim ta~no.
U~enik: D`in Herbert ka`e da su japanci isto takvi. Oni su veoma
u~tivi i formalni, ali ~im se sprijateljite veoma su dobri prijatelji.
[ri Aurobindo: Da. Japanci su veoma u~tivi u svojim manirima i
vladanju, ne primaju vas u svoj privatni `ivot. Imaju ~udesnu mo}
samokontrole. Ne gube `ivce niti se sva|aju sa vama; ali ako im je ~ast
naru{ena mogu da vas ubiju. Mogu da budu ogor~eni neprijatelji. A
gde je u pitanju ~ast, ako ne ubiju vas, mogli bi da ubiju sebe pred
va{im vratima. Na primer, kad bi se japanac ubio englezu pred
vratima, ovaj tu vi{e ne bi mogao da `ivi. ^ak i u kriminalu japanci
imaju ~udan ose}aj za vrednosti. Kad bi plja~ka{ u{ao u ku}u i kad bi
mu doma}in rekao da mu treba ne{to novca, plja~ka{ bi se oprostio sa
delom njega; ali kad bi rekao da ima dug ~asti da plati plja~ka{ bi
ostavio sav novac i oti{ao. Zamislite takvog provalnika u Engleskoj ili
Americi! Japanci tako|e imaju visok smisao za vite{tvo. U ruskojapanskom ratu kad su rusi bili pora`eni Mikado je maltene plakao
misle}i na Cara Rusije! Takav je bio njegov ose}aj za vite{tvo.
Kad je skup od pedeset hiljada ljudi uhvatio po`ar usled
zemljotresa nije bilo ni jednog krika, ni mrmljanja. Svi ljudi su stajali i
pevali jednu budisti~ku himnu. To je juna~ki narod sa ~udesnom
samokontrolom.
U~enik: Ako imaju takvu samokontrolu bili bi veoma dobri u jogi.
[ri Aurobindo: Ah, samo samokontrola nije dovoljna za jogu. Oni su
vi{e eti~ka rasa; njihova pravila je izuzetno te{ko slediti.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
177
Ali ove stvari mo`da pripadaju pro{losti. Velika je {teta {to
ljudi koji su sprovodili takve ideale u praksu njih gube kroz kontakt sa
evropskom civilizacijom. To je velika {teta koju je evropsko
vulgarizovanje nanelo Japanu. Sad nalazite da je ve}ina ljudi
komercijalnog gledi{ta i uradi}e bilo {ta radi novca.
Naka{imina majka kad se vratila iz Amerike u Japan – kao {to
je obi~aj sa japancima – bila je tako u`asnuta videv{i dana{nji Japan
da je oti{la nazad u Ameriku! Da japanci nisu duhovna rasa mo`e da
se vidi iz slu~aja H-a koji je bio veliki patriota i pun planova za
budu}nost, ali u isto vreme nisu mu se dopadali savremeni trendovi
Japana. Govorio je: “Moje psihi~ko bi}e je postalo izdajnik.”
U~enik: Da li si pro~itao Nogu~ijevo pismo Tagoru brane}i japansku
agresiju?
[ri Aurobindo: Ne. Ali uvek postoje dve strane nekog pitanja. Ne
verujem u takve povike protiv imperijalizma. Na osvajanja takve vrste
se, u jedno vreme, gledalo kao na normalnu aktivnost politi~kog
`ivota; sada to radite pod nekim izgovorom ili opravdanjima. Skoro
svaka nacija to radi. [ta je sa samom Kinom? Uzela je Ka{gar na isti
na~in. Samo ime Ka{gar pokazuje da tamo kinezi nemaju {ta da tra`e.
Osim novih na~ina ubijanja nema ni~eg pogre{nog u ratu. To je anglosaksonsko licemerje koje di`e poviku protiv njega; francuzi to ne rade.
U~enik: Ka`e se za francuze da obi~no ne gube glavu, ali kad je
izgube, izgube je dobrano.
[ri Aurobindo: Da, indijac je tako|e smatran za poslu{nog i blagog
poput slona, ali ~im mu pukne film bolje mu se sklonite s puta.
Sad je u vazduhu nova moralnost. Govore o pacifizmu, antinacionalizmu, anti-militarizmu itd. Ali to govore oni koji ne mogu da
urade ni{ta. U bilo kom slu~aju, to mora da izdr`i test vremena.
U~enik: J je imao obi~aj da divlja kad je Engleska po~ela poviku protiv
rata Italijana u Abisiniji. Naravno, J ne brani Italiju, ali Engleska bi
trebalo da bude poslednja nacija da govori protiv njega.
[ri Aurobindo: Upravo tako. Engleska je jedina zemlja koja je branila
vazdu{no bombardovanje zato {to su englezi hteli da pobiju patance.
U~enik: Zar evropska civilizacija nema ni{ta dobro u sebi?
[ri Aurobindo: Snizila je moralni ton ~ove~anstva. Naravno, donela je
higijenu, sanitaciju itd. ^ak je i civilizacija devetnaestog veka sa svojim
nedostacima bila bolja od ovoga. Evropa nije mogla da podnese
poslednji rat.
Drevni ljudi su poku{avali da o~uvaju svoje ideale i ~inili napor
da ih podignu vi{e, dok je Evropa izgubila sve svoje ideale nakon rata.
178
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Ljudi su postali cini~ni, sebi~ni, itd. Ono {to ~ujete o posleratnoj
Engleskoj, posleratnoj Nema~koj, uop{te nije pogre{no. Zar niste ~uli
Ar|avu (^edvika) kako je osuo paljbu protiv posleratne Engleske?
Pretpostavljam da je to sve usled komercijalizacije.
10.1.1939.
U~enik: Moj prijatelj X je po~eo da daje lek nekom od mojih
pacijenata.
[ri Aurobindo: Dakle, ima{ svoj “homeo-alo” savez ili osovinu!
(Razgovor o homeopatiji se odvijao kad je Majka do{la.)
Majka: Da li znate za {kolu homeopatije u [vajcarskoj koja je veoma
~uvena u Evropi? Ona priprema lekove, tako|e. Imaju knjige u kojima
su simptomi grupisani zajedno, a lekovi su indikovani za grupe
simptoma. To je veoma zgodan metod; jedino {to morate da imate
knjigu ili dobro pam}enje. Ali dopu{teno vam je da se bavite
homeopatijom bez dozvole?
U~enik: O, da. Nikakva dozvola se ne tra`i u Indiji.
U~enik: Ali dr. S je pri~ao da bi upotreba visokih potencija mogla da
na{kodi pacijentu, ili ~ak da ga ubije. Opasno je ako svako po~ne da se
njom bavi, ka`u.
U~enik: U Bengalu se ona praktikuje svuda.
[ri Aurobindo: Da li se Unani medicina praktikuje u Indiji?
U~enik: Da, u gradovima gde je muslimansko stanovni{tvo i u
muslimanskim dr`avama. U Delhiju postiji Tibi Koled` koji je osnovao
Hakim Ad`mal Kan. Izgleda da je to jedina {kola Unani medicine u
celoj Aziji. Studenti iz Turske, Egipta i Avganistana su dolazili tamo da
u~e. Ad`mal Kan je bio direktni potomak dvora Hakima mogulskih
careva. Odakle je proistekao njihov sistem?
[ri Aurobindo: On je iz gr~ke {kole. Oni koriste `ivotinjske proizvode
i soli. Osim le~enja, koje je zajedni~ko svim sistemima, Unani tvrdi da
podmla|uje ljudski organizam. Mnoge bolesti koje zahtevaju operaciju
za izle~enje u alopatiji, le~e se Unani i Ajurvedskim lekovima bez
operacije.
Ima mnogo preciziranih izle~enja poznatih u Indiji, ali bojim se
da se gube. Se}am se slu~aja \otindra Nat Baner|ija koji je dobio lek
za sterilnost od jednog sanjasija i koristio ga je sa uspehom. Mnogi
slu~ajevi jalovosti od deset ili petnaest godina su izle~eni za kratko
vreme. Bilo je neophodno veoma precizno se pridr`avati uputstva za
uzimanje leka. On je znao tako|e i lek za vi{ak vode u telu.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
179
Majka: Znate li za kinesku medicinu? Nekad su imali pravilo da pla}a{
lekaru sve dok ti je dobro. Svo pla}anje se prekidalo kad bi se ~ovek
razboleo, a ako bi pacijent umro, stavljali su beleg na lekareva vrata
da poka`u da je njegov pacijent umro.
Ali kineski metod bockanja nerva i le~enja bolesti je veoma
izuzetan. Ideja je da postoji ta~ka nerva gde je napad bolesti
koncentrisan silom koja napada i ako ubodete ta~ku ili, kako oni ka`u,
\avola u glavu, bolest se le~i. Oni nalaze ovu nervnu ta~ku iz
indikacija koje pacijent daje, ili je ponekad i sami na|u, tako|e.
U~enik: Ne mislim da ijedan sistem mo`e da uspe da izle~i sve bolesti.
Verujem da samo jogi~ka mo} mo`e da izle~i sve bolesti.
U~enik: ^ak ni to nije bezuslovno; ina~e, moglo bi da bude ba{ fino.
Postoje uslovi da se ispune da bi jogi~ka mo} uspela.
[ri Aurobindo: Da li o~ekujete da }e jogi~ka mo}, ili svest,
jednostavno da ka`e: “Nek ne bude bolesti”, i ne}e biti bolesti?
U~enik: Ne na taj na~in. Ali slu~ajevi ~udotvornih izle~enja su poznati,
to jest, postignuta su izle~enja bez ikakvih uslova.
[ri Aurobindo: To je druga stvar. U protivnom, Jogi mora da ustane
svako jutro i da ka`e: “Neka svako na svetu bude dobro” i ne bi vi{e
bilo bolesti na svetu! (smeh)
25.12.1939.
U~enik: \ainske knjige govore o Trikal Gjani, prakti~nom sveznanju.
Ako ~ovek ima ovu mo} mo`e da zna kako se neka stvar desila. Mo`e
da zna kako ti se desila nesre}a.
[ri Aurobindo: To je pitanje menjanja podsvesnog koje dr`i sve u
sebi, sve bolesti, navike i sve drugo {to mi zovemo “Priroda”.
U~enik: Ali kako je mogla nesre}a da se desi?
[ri Aurobindo: Zato {to sam bio ne~uvan, a ne{to se probilo u
podsvesno. Postoji stanje u Jogi~kom napredovanju kad ni najmanji
nemar ne bi valjao.
U~enik: Ali kako mo`e zglob kolena da se izle~i vi{om Silom?
[ri Aurobindo: Prava vrsta Sile ne dolazi dole na zglob kolena. Kad bi
do{la bio bi izle~en.
U~enik: Da li ose}a{ mra~ne sile?
[ri Aurobindo: Da.
U~enik: Da li poku{avaju da spre~e oporavak?
[ri Aurobindo: Da.
U~enik: Postoji verovanje da su reakcije izvesnih akcija neizbe`ne: {to
}e re}i, ~ovek mora da snosi posledice u fizi~kom, ne mo`e da ih
180
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
izbegne. ^uo sam da je Majka rekla A-u da bi njegov neizle~ivi
nedostatak tela mogao da se izle~i Nadumnom Mo}i. Je li to mogu}e?
[ri Aurobindo: Da, silaskom Nadumne Mo}i u A-a, ne u bilo koga
drugog.
U~enik: Ali u tom slu~aju Nadumni silazak mo`e da menja kamenje i
metal.
[ri Aurobindo: Kod kamenja i metala nema uma koji tra`i da se
promeni. Nije tako te{ko posti}i promenu u njima. Tako da ako
Nadum si|e u vas to }e biti dovoljno, nema potrebe da se re{e svi
problemi.
U~enik: Ali mora prvo da se desi u tebi, a ako se desi do kojih }e
promena dovesti?
[ri Aurobindo: Moj posao je da ga u~vrstim u zemaljskoj svesti, a
njegovo uspostavljanje u meni bi bilo deo toga. To bi omogu}ilo
silazak i kod drugih tako|e.
U~enik: ^ujemo da su velike Side le~ile bolest drugih pukim dodirom.
Ramakri{na je ~ak davao jogi~ko iskustvo dodirom.
[ri Aurobindo: Postoje razli~ite vrste mo}i putem kojih se ove stvari
rade; one su ~uda. Ali mo} da se izvode ~uda nije nu`no znak
duhovnosti. U ovoj jogi mi prepu{tamo stvari Bo`anskom; ako ove
mo}i do|u kao deo bo`anske kretnje onda imaju mesto.
U~enik: Zar ne postoje Karme – postupci – ~iji su rezultati neizbe`ni?
^ak su i \ainske Tirtankare i Bude morali da pretrpe rezultate svojih
postupaka po~injenih u pro{losti. Mo`e li se re}i u tvom slu~aju da je
nesre}a bila rezultat “Utkata-Karme”?
[ri Aurobindo: Ne mislim tako. Za mene je ona deo borbe protiv sila
neznanja i protiv neprijateljskih sila.
U~enik: Noga ti se okliznula na tigrovu ko`u. Sad, pretpostavimo da si
{tapom istukao tigra u svom pro{lom `ivotu, onda bi mogao ovaj put
da ti zada frakturu noge.
[ri Aurobindo: Ne. Onda bi do{ao i ubio me ovaj put. Zakon Karme
nije matemati~ki ili mehani~ki. Zakon Karme jednostavno sro~en je:
kad se ulo`e izvesne energije, postoji tendencija da se proizvedu
izvesni rezultati. Karma nije temeljni zakon svesti. Osnovni zakon je
duhovni. Karma je sekundarna ma{inerija da pomogne svesti da raste
putem iskustva. Zakoni bi}a su pre svega duhovni. Sasvim je mogu}e
odstraniti Karmi~ku silu – ona nije apsolutna. Um je taj koji formuli{e
ove zakone; a um uvek poku{ava da ih stavi kao apsolutne.
U~enik: Mo`e li se re}i da je nesre}a uradila “dobro”?
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
181
[ri Aurobindo: Dosta sam uznapredovao od pro{log novembra. Na{ao
sam vremena da napi{em neke knjige; sad dobijam vi{e vremena da se
koncentri{em.
U~enik: Da li su u~enici napredovali tokom ovog perioda?
[ri Aurobindo: ^ak i D koji ranije nije mogao da veruje u tihi rad
Mo}i sad ka`e da je zaustavljanje Pranama vi{e omogu}ilo tihi rad.
U~enik: D je uvek `eleo da pi{e{ knjige.
[ri Aurobindo: Ne samo to, `eleo je da pi{em vi{e poezije i vi{e
pisama njemu. (smeh)
19.7.1943.
U~enik: A je napisao nekome u Bengalu da je vitalno bi}e ~oveka
odgovorno za bolest i da telo nema udela u njoj. [ta zna{ o tome?
[ri Aurobindo: Mo`ete da ka`ete da “materija” ne zna ni{ta o dobrom
i lo{em ili bolesnom i zdravom. Ali ljudsko telo, mislim fizi~ka svest,
nije “materija”. Ono je svesno, te stoga mo`e da ima svoju sopstvenu
odgovornost po pitanju bolesti.
U~enik: Izgleda da se A-ovo stanovi{te odnosilo na pokajanje i
iskupljenje. @eleo je da ka`e da ka`njavati telo zbog gre{aka vitalnog
bi}a ili uma zna~i ka`njavati pogre{nog.
[ri Aurobindo: I o tome bi se moglo raspravljati. Smatrati da su telo,
vital i um tako odse~eni jedno od drugog kao da nemaju nikakav
uzajaman odnos nije ta~no. Tako, fizi~ko mo`e da reaguje na vitalno
bi}e.
U~enik: Ali fizi~ko bi}e u nama nije tako svesno kao vitalno ili umno
bi}e.
[ri Aurobindo: Za fizi~ko bi se moglo re}i da je nesvesnije od drugih
delova, ali to ga ne bi spre~ilo da izvr{i veoma mo}an uticaj na druge
delove.
Pored toga, odluku da se posti, ili da se radi fizi~ka Tapasja,
donosi vitalno i umno bi}e u ~oveku. Nije telo to koje donosi odluku.
U~enik: Ali na psiholo{kim stazama joge na fizi~ku Tapasju se ne
gleda kao na neophodnu.
[ri Aurobindo: Razlog za{to se fizi~ka Tapasja, odnosno umrtvljivanje
tela, ne smatra delotvornim ili se ne odobrava, je {to ona po sebi nije
dovoljna da dovede do promene u vitalu ili u umu. Mo`ete da radite
Tapasju kako treba, a da ipak vital mo`e da ostane apsolutno
nepromenjen.
182
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Do takve promene bi lak{e dovela svest koja dela direktno bez
pribegavanja fizi~kim sredstvima. Svest ima direktnije sredstvo
dovo|enja do tra`ene promene.
Postoji jo{ jedan razlog za ovo neodobravanje: fizi~ka Tapasja,
kad se radi kako treba, dovodi do velikog porasta energije, a onda
njen rezultat zavisi od toga ko se dohvati energije. Generalno se vidi
da se pogre{ne sile dohvate ove energije. Samo u izuzetnim
slu~ajevima ~ovek mo`e da se provu~e bez katastrofe.
Koren cele nevolje je u podsvesnom, tako da te{ko}a izni~e
odatle.
Ali ako se svest lati Tapasje – recimo, putem nekog dela svesti
kao {to je vital, onda to mo`e da izdejstvuje neophodnu promenu.
20.3.1943.
Posve}enik koji je patio od raka je umro. Razgovor je o toj temi.
U~enik: Da li misli{ da je R mogao da bude izle~en? Ve}ina ljudi misli
da je rak neizle~iv.
[ri Aurobindo: Bilo je mogu}e barem u njegovom slu~aju; ali ne{to u
njemu je prestalo da odgovara nakon februarskog Dar{ana. Poslednja
tri dana njegovo telo nije odgovaralo ni na silu stavljenu na njega, niti
na dat lek.
U~enik: Zar nije duhovna pomo} mogla da bude delotvorna bez
obzira na njegov odgovor?
[ri Aurobindo: U slu~ajevima poput ovog potpuna saradnja osobe
koja je u pitanju je apsolutno neophodna.
U~enik: Ali ako zna{ silu koja napada?
[ri Aurobindo: Otkriti silu koja napada je jedna stvar, a isterati je
napolje je druga. U ovim slu~ajevima um igra veoma veliku ulogu. R je
odlu~io da }e da ~eka Dar{an i da nakon njega umre. Pored toga, kad
je do{ao ovamo bolest je bila jako uznapredovala.
U~enik: Koji su uslovi za uspeh u takvim slu~ajevima?
[ri Aurobindo: Ili potpuna saradnja ili kompletna pasivnost. Ovo su
dva uslova za izle~enje.
U~enik: Da li misli{ da je dr. A-ov homeopatski tretman mogao da mu
produ`i `ivot?
[ri Aurobindo: Verovatno bi ga br`e dokraj~io.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
183
O umetnosti
26.1.1927.
Prikazivali smo `urnal likovne umetnosti objavljen iz Andre. Videv{i
neke od reprodukcija [ri Aurobindo je dao slede}e opaske:
[ri Aurobindo: [to se dalje vra}ate kroz vreme to ve}u veli~inu
zapa`ate u koncepciji. [to se vi{e pribli`avate na{em vremenu to vi{e
umetnost postaje sjajna u detaljima. ^ak do vremena Delvada
hramova ne{to od stare kulture je `ivelo. ^ovek mora da vrati plimu
nazad.
U~enik: Ali za{to je oti{la?
[ri Aurobindo: To je zakon. Ne mo`ete da imate stvarala~ki duh uvek
na visini.
U~enik: Ono {to nam treba je ponovno bu|enje Duha, nije neophodno
imati isti ili sli~an oblik ili stil.
[ri Aurobindo: U duhovnosti, u likovnoj umetnosti, u poeziji nalazite
isti temelj u starim vremenima. Nalazite izvesnu “smirenu snagu”
zasnovanu na Duhu i sav izraz ide na osnovu te “smirene snage”. U
savremenoj umetnosti ~im po~nete da dajete mesto, ili da
zamenjujete, vitalnim fantazijama i drugim elementima umesto te
“smirene snage” nalazite da umetnost opada. Postaje napor,
naprezanje da se izrazi, postaje ve{ta~ka i ~ak vulgarna. U drevna
vremena su izra`avali ono {to su imali i bili. Upani{adama od tada
ni{ta nije bilo ravno zbog njihove “smirene snage”.
Na neki na~in, ista stvar va`i i za jogu, tako|e. Na primer,
moja primedba na ~itav stari vai{navski metod sadane je da isuvi{e
daje otvaranje demorali{u}em duhu vitalnog sveta.
U~enik (1): Ali zar nema istine u starom vai{navskom metodu?
[ri Aurobindo: Nije da nema istine u njemu; ali mu manjka ta
“smirena snaga” Duha. Na primer, za{to bi mu{karac obukao sari zato
{to ose}a Rada-Bavu? Neka je oseti i ostvari unutra. Ali taj na~in
dovo|enja dole zakona druge ravni na ravan gde va`i drugi zakon i
poku{avanje da se nametne tu unosi la`nost. [to }e re}i, ~ak se i istina
u njemu pretvara u la`nost.
28.1.1926.
184
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik (1): Da li nalazi{ znake dekadencije u umetnosti slikarstva?
[ri Aurobindo: Ne nalazim nikakav znak dekadencije; samo, u stara
vremena su imali veli~inu, kako dolazite bli`e na{im vremenima
nalazite da rade finiji i delikatniji rad. Na primer, kasno Ra|put
slikarstvo; fundamentalni duh je isti u njemu. Ranije se mislilo da
postoji jaz izme|u A|anta i Ra|put {kole slikarstva, ali nepalski,
tibetanski i centralno-azijski nalazi slikarstva dokazuju kontinuitet
indijske umetnosti. Skoro u svakoj kulturi ~ovek vidi da u ranijim
vremenima postoji veli~ina koncepcije, dok kasnije postaje vi{e svesna
i vitalna – detaljna i prefinjena u izrazu.
(Nakon {to je pri~ekao neko vreme [ri Aurobindo je nastavio.)
[ri Aurobindo: Da li ste pogledali u re~nik da otkrijete da li “]aitja
Puru{a” mo`e da zna~i “Psihi~ko bi}e”, “Du{a”?
U~enik (1): Jesam, ali re~ tamo nije data u tom smislu; nosi samo
smisao ]aitja budista i |ainista.
[ri Aurobindo: To je sasvim druga~ije zna~enje. Ali {ta sa ovim?
U~enik: Ali ti li~no si je koristio u Arji na dva mesta.
[ri Aurobindo: Kako to? Gde?
U~enik: U “Sintezi Joge”, u ~etvrtom poglavlju o “^etiri Pomagala”
pomenuo si “]aitja Gurua”, unutra{njeg vodi~a.
U~enik (1): U vai{navskoj literaturi to zna~i deo – Am{a – Bo`anskog
koji vodi ~oveka. Zove se ]aitja Guru.
[ri Aurobindo: @eleo sam da znam da li re~ ima utvr|enu konotaciju.
Ako nema, onda ~ovek mo`e da koristi re~ “]aitja Puru{a” za “psihi~ko
bi}e. Ona ima prednost {to nosi obe funkcije psihi~kog bi}a: direktan
je deo Bo`anskog u ~oveku i tako|e je bi}e koje je u pozadini ]ite.
U~enik (1): Postoji ideja o objavljivanju nekih od tvojih starih zapisa.
[ri Aurobindo: Da, pre neki dan sem pregledavao Karma Yogin seriju
sa idejom da je korigujem i izgledala mi je kao da je neko drugi
napisao knjigu!
U~enik (1): Na {ta misli{ pod “neko drugi”?
U~enik (2): Mo`da ne misli na svoje sada{nje ja, ve} na neku raniju
li~nost koja je sada nestala ili je upijena.
[ri Aurobindo: Uvek je veoma razo~aravaju}e ~itati svoje sopstvene
spise. ^ovek oseti kolika je neznalica bio!
U~enik (1): Ali zapisi mogu da se preoblikuju, mada bi to moglo da
zna~i puno rada.
[ri Aurobindo: Ho}e{ da ka`e{ da nisam napisao dovoljno?
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
185
U~enik (1): Da li si pro~itao poslednji broj Rupama? Tamo O. C.
Ganguli ka`e da je na{ao razlog za{to se Mituna – par mu{karca i `ene
– dr`i u svim hramovima u Indiji.
[ri Aurobindo: Da, video sam ~lanak. Da li si pro~itao citat na kraju?
U~enik (1): Da, pro~itao sam, ali ne ka`e za{to treba da bude tamo.
[ri Aurobindo: Mislim da ka`e na jednom mestu da to tipizira mu{ki i
`enski – Puru{a i Prakriti – aspekt bez kojeg nema stvaranja.
Ali na jednom mestu govori o Mituni na granici sa obscenim.
Ali nisam ni{ta takvo video na ilustracijama.
U~enik: Ne, nema takvih ilustracija; ali mislim da nije dao one
najgore. One su u Puriju i Konaraku, ka`u.
[ri Aurobindo: Da li ih je iko video? Zna{, Ganguli je hteo da
preoblikujem poglavlja o Arhitekturi i Skulpturi (iz “Odbrane indijske
kulture”, kasnije objavljene pod nazivom “Temelji indijske kulture”, A
Defence of Indian Culture, The Foundations of Indian Culture), izbacim
kritike Vilijema Ar~era i dam ostatak u nastavcima u Rupamu.
U~enik: Za{to izbaciti kritike?
[ri Aurobindo: Zato {to, re~e on, Ar~eru nema potrebe da se
odgovori. Od svih poglavlja o indijskoj umetnosti mislim da su ona o
arhitekturi i skulpturi najbolja. Dok sam pisao poglavlje o slikarstu bio
sam umoran, a pored toga imam veliku prirodnu sklonost za druge
dve umetnosti. Uva`avanje slikarstva sam stekao kasnije, stekao sam
ga – nisam ga dobio prirodno kao za ove druge dve umetnosti. A, ~ak i
tad, kod slikarstva moram da doprem do duha i mogu da doprem do
njega – ali se ne razumem u tehniku. Kod arhitekture tako|e ne znam
tehni~ke izraze, ali ipak mogu da je shvatim.
U~enik: Pozabavio si se na{iroko skulpturom, arhitekturom i
slikarstvom, ali si muziku prepustio da otpeva samu sebe.
[ri Aurobindo: Mo`e{ tako|e da tra`i{ od mene da pi{em o
trigonometriji! (smeh) Mogu da doprem do duha peva~a i da uhvatim
emociju; ali kod uva`avanja umetnosti to nije dovoljno.
(Nakon nekog vremena) Kod ovih stvari prirodnih sklonosti,
imamo element iz svojih pro{lih `ivota; ~ovek uvek donosi ne{to iz
pro{losti.
Ja sam svoj istinski ukus za slikarstvo dobio u zatvoru u
Aliporu. Imao sam obi~aj da meditiram tamo i vi|ao sam razne slike
tokom meditacija, a onda se kriti~ka sposobnost tako|e pojavila u
meni. Ono na {ta mislim je da nisam znao intelektualno o slikarstvu,
ve} sam uhvatio njegov Duh.
186
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
31.3.1926.
(Album Abanindranata Tagora je do{ao i prikazan je [ri Aurobindu.)
[ri Aurobindo: Da li su ove Abanindranatove slike njegove poslednje?
Ostavile su mi naro~it utisak.
U~enik: To su njegove slike i portreti od 1923. Da li nalazi{ da je
opao?
[ri Aurobindo: Ne. Ali sve izgleda da su iz vitalnog sveta. Naravno,
sve Abanindranatove slike su iz vitalnog sveta. Ali ovaj put izgleda da
dolaze sa naro~itog sloja vitalne ravni. Osetio sam nejasno ne{to tako,
pa sam pitao Majku i ona je istakla da je bojenje to koje je odgovorno
za ose}anje ili utisak.
U~enik: Imamo mnogo Nandalalovih slika koje se bave temama iz
Purana. Ali nalazim da su jedna ili dve neuspe{ne.
[ri Aurobindo: U Nandalalovim slikama nalazite zale|e jake umne
koncepcije; dok su Abanindranatove slike iz vitalnog sveta.
Voleo bih da vidim neke od njegovih ranijih radova. Moja ideja
je da u Abanindrinom slu~aju inspiracija koja je do{la od A|ante nije
tako jaka kao od Mogulske i Ra|put {kole.
U~enik: U kasnije vreme vi{e naginje ka Mogulskoj {koli. Pored toga,
tako ~esto menja svoju tehniku da je veoma te{ko re}i koji stil ga je
zbilja impresionirao. Njegove teme mogu biti takve da sugeri{u
muslimanski uticaj.
[ri Aurobindo: Ne mislim da je utisak uop{te usled tema. On je usled
naro~itog sloja vitalne ravni kojoj slike pripadaju. Na primer, uzmite
“[ivinu nevestu”. To je indijska – hindu – tema. Ali nije [ivina uop{te
na njegovoj slici. Ako je to uop{te [ivina nevesta, to je “nevesta
Pa{upati”: [ivina nevesta sa vitalne ravni.
U~enik: Abanindranat je veoma jasno po~eo svoj rad u Kangra stilu.
Mislim njegove Kri{na Lila slike.
[ri Aurobindo: Sve umetnosti generalno, a naro~ito poezija i
slikarstvo pripadaju vitalnoj ravni.
U~enik: Zar poezija – poput Tagoreve – ne dolazi sa umne ravni?
[ri Aurobindo: Ne. Ona ne dolazi sa umne ravni; u najboljem slu~aju
vitalni um – ili vitalno mentalno – je ono odakle dolazi.
22.6.1924.
(^lanak O. C. Gangulija o savremenom indijskom slikarstvu)
[ri Aurobindo: Veoma je dobro napisan i prosvetljuju}i je. Ali ne
shvatam za{to ka`e da oni koji nisu upoznati sa indijskim temama ne
bi shvatili Nandalove slike [ive. Izgleda da sugeri{e da bi poznavanje
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
187
puranske tradicije pomoglo u uva`avanju njegovih slika. Ali ~ovek
nema potrebe da zna sve tradicije da bi cenio umetnost.
U~enik: Mi ne moramo da poznajemo hri{}anske tradicije da bismo
cenili evropsku umetnost. Ovaj ~lanak je mo`da u odgovor na opre~nu
kritiku nekog ko je rekao da nema umetnosti u novoj umetni~koj {koli
u Bengalu.
[ri Aurobindo: Niko ne mora da odgovara na neznala~ku kritiku. U
samoj Evropi postoji radikalno odvajanje od realizma, a sva vezanost
za tradiciju je nestala.
31.12.1938.
(Nekoliko Pikasovih slika je prikazano [ri Aurobindu. Bilo ih je samo
~etiri ili pet: mu{karac i `ena; ljudska figura sa pticolikim licem i
pramenom kose; i figura sa tri oka, itd.)
[ri Aurobindo: Ima ne{to mo}i izraza na slici mu{karca i `ene. Druga
izgleda kao Braminski Pandit sa tikijem – pramenom kose – na glavi.
Lice ukazuje na `ivotinjsko poreklo i njegove tragove u njemu. Jedno
oko izgleda da je Pra|na ^akra, a drugo neki drugi centar.
Kad ovi umetnici `ele da prenesu ne{to onda izni~e prava
te{ko}a za posmatra~a. Kako }e pobogu neko da razabere {ta umetnik
misli, ako misli da ne{to prenese? U redu je ako ne `elite ni{ta da
prenesete, ve} da izrazite i prepustite ljudima da ose}aju {ta ho}e o
tome. U tom slu~aju ~ovek sti~e utisak i mada ne mo`e da izrazi
umnim terminima mo`ete da osetite stvar, kao sa ove dve figure. Ali
ako prenosite ne{to i ka`ete kao pesnici nadrealisti: “Za{to bi
umetni~ko delo bilo {ta zna~ilo?” ili “Za{to `elite da shvatite?” onda
postaje te{ko da ga prihvatite. Uzmite drugu sliku, Braminskog
Pandita, kako je zovem. Bila bi u redu bez o~iju. Ali o~i, ili ono {to
izgleda da su o~i, smesta izazivaju um da misli {ta to zna~i!
(Okre}u}i se u~eniku) Da li si video futuristi~ku sliku koja
predstavlja ~oveka u razli~itim polo`ajima? Umetnik je `eleo da
prenese ideju pokreta! Krajnje je apsurdna. Svaka umetnost ima svoje
soptvene uslove i ograni~enja i morate da radite pod tim uslovima i
ograni~enjima.
U~enik: Eli For (Elie Faure), ~uveni umetni~ki kriti~ar, ima ideju da je
Francuska `rtvovala svoj arhitektonski kontinuitet od petsto godina da
bi osigurala prvo mesto u slikarstvu u Evropi.
[ri Aurobindo: Ta~no je da Francuska predvodi u umetnosti. Ono {to
ona zapo~ne drugi slede. Ali arhitektura se zaustavila svugde.
U~enik: Eli For ka`e da je ma{ina tako|e deo arhitekture.
188
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Kako?
U~enik: Zato {to je na~injena od delova i ispunjava izvesne funkcije.
[ri Aurobindo: Onda si ti tako|e deo arhitekture: sve u tebi je
na~injeno od delova. Automobil je tako|e arhitektura!
U~enik (1): X nalazi da su ove slike krajnje izuzetne.
U~enik (2): Da li razume sve u vezi njih?
U~enik (1): [to su nerazumljivije to su posebnije, mislim.
24.1.1939.
U~enik: Imao sam priliku da pi{em O. C. Ganguliju koji mi je
savetovao da ne preduzimam nikakvu publikaciju o umetnosti u Indiji
po{to }e obavezno da bude gubitak. ^ovek uleti u dug. Umetnost je
zabranjeno vo}e. Ljudi je ne razumeju.
[ri Aurobindo: Mo`da ljudi gledaju na umetnost sa istim gledi{tem
kako X gleda na filozofiju.
U~enik: Eli For ka`e da su gr~ke umetnosti – vajarstvo i slikarstvo –
izraz strasti i da nema misterije u vezi njih.
[ri Aurobindo: O ~emu on pri~a? Izgleda da ima uvrnut um. Gde je
izraz strasti u gr~kom vajarstvu? Naprotiv, upravo je njihova
suzdr`anost ono {to je veoma o~igledno u ovoj umetnosti. Grci su
dobro poznati po suzdr`anosti i kontroli. U pore|enju sa umetno{}u
drugih naroda maltene je hladna. Izuzetna lepota je ono {to je spa{ava
od hladno}e. Ovo va`i do perioda Fidije i Prakitela. Tek kad do|ete do
Lakona nalazite izraz jakog ose}anja ili strasti.
U~enik: Mo`da tako ka`e zbog satira.
[ri Aurobindo: To je sasvim druga stvar, oni su simboli~ni.
U~enik: Tako|e tvrdi, prili~no uvrnuto, da je trovanje Sokrata, progon
Temistokla i ubijanje drugih velikih ljudi bilo izraz neobuzdane strasti.
Gr~ki `ivot je bio daleko od sre|enog u to vreme.
[ri Aurobindo: Kakve to ima veze sa umetno{}u?
U~enik: On ho}e da ka`e da je gr~ki um koji je na{ao izraz u
umetnosti bio takav um.
[ri Aurobindo: S druge strane to je znak njihove kontrole, zato {to su
obuzdavali svoje vo|e od preterivanja. Kad bi dvojica lidera postali
mo}ni u kombinaciji oni bi proterali jednog.
1.1.1939.
Knjiga o savremenoj nema~koj umetnosti (Pelikan serija) je prikazana
[ri Aurobindu – naro~ito ilustracije.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
189
[ri Aurobindo: [to se ti~e “Roditelja” nije autoru ba{ mnogo na ~ast.
Ne shvatam za{to je morao da nacrta portrete dvoje starih ru`nih ljudi
ukoliko to ne `eli da uradi iz ose}aja sinovske du`nosti.
U~enik: Mo`da je hteo da uka`e na svoje poreklo.
[ri Aurobindo: Misli{ da portret njegovih roditelja obja{njava njegovu
umetnost! (smeh)
(Bila je ilustracija “Posmatrana devojka”)
[ri Aurobindo: Slika prikazuje efekat kao da vas posmatraju! A druga
ilustracija, “Zlatna ribica”, je dobra kao dekoracija, ali kao slika, ne!
U~enik: Izgledala mi je na prvi pogled kao zavesa ili vezeni rad za
vrata ili zavesu.
[ri Aurobindo: Da, veoma je dobra kao dekorativni dezen. Na slikama
kao {to je “Rani sati” nalazite ideju, ali je mogla da bude manje
nasilna i manje ru`na u izvr{enju. (Nakon nekog vremena) ^ovek ne
mo`e da krivi Hitlera {to potiskuje ove slike. Nema~ka je mnogo
izgubila. Iznena|uju}e je kako se ova ru`no}a {iri svuda. Da li je
slikarstvo Bengala tako|e ovakvo?
U~enik: Mo`da slikarstvo u Bengalu nije tako lo{e kao poezija – osim
Tagora.
[ri Aurobindo: Lo{a na koji na~in?
U~enik: Poku{avaju da budu Eliotovci (imitatori T. S. Eliota). Dobra
poezija se ne ~ita. X-ova knjiga je iza{la i dobila je veoma lepe
komentare, a ipak se knjiga ne prodaje.
[ri Aurobindo: Tako da ne ~itaju poeziju u Indiji, kao ni u Engleskoj.
U dana{nje vreme, barem poslednjih 20 godina i vi{e, polje je zauzela
fikcija – romani, kratke pri~e itd.
U~enik: Da li je mogu}e pisati duhovne pri~e, mislim pri~e sa
duhovnim sadr`ajem?
[ri Aurobindo: Mnoge okultne pri~e su napisane, ali ne znam ni za
kakve duhovne pri~e. Ka`u da je Mari Koreli (Marie Corelli) imala
takvo zale|e u svojim pri~ama, mada ne mo`e da se poredi sa Litonom
(Lytton) po knji`enim zaslugama. Bila je veoma popularna, ali niko
sad ne ~ita njene pri~e. Bila je jedna Viktoria Kros (Victoria Cross) koja
je pisala erotske romane i mislila je da postoje samo dve figure u
knji`evnosti: Viktorija Kros i [ekspir! (smeh)
U~enik: Da li je mogu}e napisati duhovnu pri~u? Znamo da je mogu}e
napisati pri~u sa dubokim religioznim zale|em kao Les Misérables
[“Jadnici”, Viktor Igo].
[ri Aurobindo: Da, religioznu, ali ne duhovnu.
190
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Na{ prijatelj X je preuzeo epizodu koja se desila ovde i
poku{ao da iznese duhovnu borbu pojedinca i stavio je nasuprot nje
gledi{te svetovnih ljudi, tj. gledi{te roditelja.
U~enik: Neki ljudi ovde misle da nije bio pravedan prema slu~aju
svetovnih ljudi. U~inio ga je slabim.
[ri Aurobindo: Da li nalazi{ da je to veoma jako gledi{te? To je
naprosto egoisti~no insistiranje; mo`ete ga nazvati jakim insistiranjem
ako ho}ete, ali to jedva da je jako gledi{te. Mogu da shvatim
stanovi{te nekog ko ne veruje u duhovnost i insistira na moralu i
dru{tvenim vrednostima; on ne veruje ni u {ta drugo. Mo`e da postoji
stanovi{te, jako stanovi{te, sa umetnikove ta~ke gledi{ta u tome. Na
primer u “Nevesti Lamermora” Skot je poku{ao da iznese stanovi{te
jedne majke. ]erka se zaljubljuje u nekog mladi}a, ali majka ne
odobrava tu priliku i udaje je za nekog drugog. Ovde vidite da majka
ne mari za }erkinu sre}u, ve} je se ti~e porodi~na ~ast i poku{ava da
osigura vezu sa visokom porodicom. Ova ta~ka gledi{ta data karakteru
je ono {to ~ini knjigu zanimljivom.
12.5.1940.
(Ideja Rod`era Fraja o formalnim elementima u slikarskoj umetnosti je
preneta [ri Aurobindu.)
U~enik: Ovi novi pokreti u plasti~noj umetnosti odgovaraju sli~nim
pokretima u knji`evnim umetnosima, naro~ito u poeziji. Kod svih ovih
umetnosti modernisti poku{avaju da svedu sve na manipulaciju
tehnike. Rod`er Fraj (Roger Fry) uzima ilustracije impresionisti~ke
umetnosti koje poku{ava da ceni na osnovu ovih formalnih elemenata,
a ipak priznaje da je na{ao da joj manjka struktura i dizajn.
[ri Aurobindo: Ali mislio sam da impresionisti poku{avaju da prenesu
utisak masom boje i da ne zahtevaju nikakav dizajn.
U~enik: Izgleda da je na{ao da impresionisti~ke slike nemaju telo, te
je tako oti{ao klasi~noj umetnosti radi dizajna i strukture. Na{ao ih je
tamo. Ali ~ak i tamo on poku{ava da razdvoji ono {to on zove ~ist
estetski ose}aj od ostalih nad-tonova slikarstva.
On uzima kao ilustraciju Mikelan|elovu “Transfiguraciju”.
Tvrdi da estetski nije nu`no da ~ovek poznaje hri{}ansku mitologiju
kako bi u`ivao u slici. Ovo su “nad-tonovi” i nemaju nikakve veze sa
~istim estetskim ose}anjem slike. Dispozicija mase, kompozicija,
dizajn, {ema boje – samo oni doprinose ~istoj estetskoj vrednosti slike.
[ri Aurobindo: Da li on ho}e da ka`e da ju je Mikelan|elo naslikao
imaju}i u vidu mase i {emu boje? Mislio sam da estetika ima veze sa
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
191
lepotom, a lepota nije samo formalna. To je tako|e lepota emocije,
zapravo, lepota cele stvari uzete zajedno.
U~enik: Ovi savremeni kriti~ari su uzeli neke formalne elemente
lepote i poku{ali da svedu umetnost na njih. Forma je svakako element
lepote, ali postoje i druge stvari tako|e. Rod`er Fraj daje kompliment
Tolstoju za isticanje da umetnost nije cilj i da je jedina svrha
umetnosti komunikacija. Umetnost uglavnom prenosi emociju od
umetnika do drugih ljudi.
[ri Aurobindo: Prvi deo je prihvatljiv: na primer, lepota mo`da nije u
predmetu, ali umetnikova vizija je ta koja vidi lepotu u njemu i
prenosi je kroz umetnost.
U~enik: Rod`er Fraj ne priznaje tvrdnju da su moralne implikacije
emocije koju pobudi umetni~ko delo ono {to je bitno.
[ri Aurobindo: To, naravno, nije ta~no.
U~enik: Jedan dobar rezultat savremenih umetni~kih pokreta je da se
reprezentativna umetnost i imitacija Prirode vi{e ne smatraju najvi{om
umetno{}u. Sad priznaju da umetnik mo`e da uzme {ta mu se svidi iz
Prirode za svoju svrhu i da prenese kroz svoju kreaciju {ta god da ima
da ka`e.
[ri Aurobindo: Da. To je ono kako nalazite da neki od njih
predstavljaju ljudski oblik sa par linija i vrlo nesavr{eno stavljaju silu u
njega ili emociju.
U~enik: On tako|e govori o primitivcima. Ka`e da njihovo slikarstvo
poku{ava da prenese njihovu ideju o ~oveku. Njima ~ovek kako su ga
videli nije bio zanimljiv ili bitan, ve} je bila bitna ideja o ~oveku u
njihovom umu. U ideji primitivnog ~oveka glava i noge i ruke su imali
zna~aj, ali torzo nije imao nikakav zna~aj.
[ri Aurobindo: Ne mislim da su primitivni ljudi imali ikakve ideje.
U~enik: Rod`er Fraj govori o pe}inskim crte`ima u Pirinejskim
planinama za koje se pretpostavlja da su stari deset hiljada godina i o
bu{manskim slikama u Africi. On govori o njima kao da imaju ideju o
obliku i tako|e sposobnost da je prenesu.
[ri Aurobindo: Ono {to su oni imali nije bila “ideja”, ve} neko
opa`anje, ili bolje re}i neko prvo su{tinsko opa`anje predmeta i to je
ono {to su poku{ali da prenesu. Mo`ete da to nazovete bazi~nim
opa`anjem. Zato {to modernisti veruju da postoji ideja u pozadini
primitivaca oni zovu indijsku umetnost konceptualnom. Misle da je
neko `eleo da prenese “ideju mira” i tako je izmislio figuru Bude! Ali
to uop{te nije ideja, “iskustvo” je ono {to je bilo namenjeno da se
prenese. Vizija i iskustvo su kreativni elementi indijske umetnosti.
192
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Ono {to modernisti~ka umetnost poku{ava da radi – barem ono
sa ~im je po~ela – je da prenese vitalni ~ulni oset predmeta, veoma
~esto se de{ava je da je to ni`i vitalni ~ulni oset. Ali to je prvi napor da
se dopre iza fizi~kog oblika.
U~enik: Da, Sezan je bio taj koji je po~eo modernisti~ki pokret. Bila je
sre}na okolnost {to on nije morao da zavisi od svoje umetnosti za
svoje izdr`avanje. Nije imao obuku iz slikarstva, a ipak nikad se nije
lako zadovoljavao svojim radom. Njegov prijatelj Volar mu je sedeo
oko 150 puta, na kraju ~ega je Sezan rekao da nije bio nezadovoljan
kragnom ko{ulje! U svojoj studiji mrtve prirode “Jabuke” `eleo je da
prenese samu zrelost i toplinu vo}a.
[ri Aurobindo: Ali, kao {to Majka ka`e, veliki deo modernisti~ke
umetnosti je “eroti~na budala{tina”.
U~enik: Rod`er Fraj ka`e da po{to su impresionizmu falili elementi
strukture i dizajna kubizam je usledio maltene kao prirodna korekcija.
[ri Aurobindo: Tako da on misli da kubizam daje element dizajna u
Prirodi, zar ne?
U~enik: On sam pita da li je slika namenjena da prenese tek
apstraktne elemente. U stvari on pita da li je mogu}e imati “pesmu”
bez re~i sa zna~enjem i bez da se uglazbi.
[ri Aurobindo: O~igledno da ne, ukoliko ne ponavljate slova abecede
i to nazovete pesmom.
14.1.1941.
[ri Aurobindo je video tom koji je sadr`avao Sezanove slike i jednog
od slikara 20. veka predstavljaju}i najmoderniji trend umetni~kog
pokreta u Evropi.
Na{ao je da je Sezan “izuzetan” u svojim portretima, od kojih
su svi bili “fini” i “pokazivali mo}”.
Uve~e je rekao da mu se dopada i Matis tako|e. Ali na{ao je
“tri stvari generalno u vezi moderne umetnosti: 1. ru`no}u; 2.
vulgarnost ili grubost; 3. besmislenost”.
[ri Aurobindo: U svojim “nagim” studijama veoma niska seksualnost
je ono {to oni iznose. Oni to zovu [email protected]! ^ovek jedva da mo`e da se
slo`i. ^ak i u najru`nijem }o{ku `ivota ima ne{to fino i ~ak lepo {to ga
spa{ava. Ova umetnost obja{njava za{to su Francuska i Evropa krenuli
nizbrdo.
Kad ovi umetnici odu dalje u primeni svojih teorija onda
postaju apsurdne.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
193
A ono na {ta oni misle pod “unutra{njom” istinom predmeta je
naj~e{}e “podsvesno” ili “ni`i vital”. Nema primedbe na potiskivanje
nebitnih stvari oblika u umetni~kom delu. Zapravo svi veliki umetnici
to rade. Ali rad koji stvorite mora da ima estetsku privla~nost.
194
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
O poeziji
22.5.1925.
Razgovor je onda skrenuo na temu indijaca koji pi{u englesku poeziju.
[ri Aurobindo je prokomentarisao da je kad je vodio Arju primio na
hrpe pisama.
[ri Aurobindo je pitao za Hindu knji`evnost, raspituju}i se da li
ona nosi savremeni duh u svojim radovima.
U~enik: Sadr`i element nacionalizma, to je nova crta; {to se ti~e
ostalog nema mnogo toga {to bi se moglo nazvati modernim. Forma je
trenutno uglavnom lirska.
[ri Aurobindo: Ali lirika je sasvim stara na hindiju.
U~enik: [ta je sa X-ovom poezijom?
[ri Aurobindo: Je li on napisao i{ta novo skoro osim svojih neiscrpnih
drama koje nisu drame?
U~enik: Y mi ka`e da je X ~ak po~eo da pi{e na hindiju.
[ri Aurobindo: Njegova poezija danas nije ono {to je bila pre. On
dobije ideju, a onda krene da tka sliku za slikom. Ima vi{e jezika od
supstance. Pored toga, on nema samokontrolu da unese samo ono {to
je neophodno. Njegova prva zbirka je bila veoma dobra. On ima jezik i
zna tehniku; ali krajnje je vreme da zgusne svoj izraz umesto da ga
rasipa kao {to to ~ini.
12.10.1926.
U~enik: Koje ime mo`e da se da tvojoj filozofiji – visistadwaita,
kevaladwaita, ili suddhadwaita?
[ri Aurobindo: Ili Madva~arjina Dwaitawada ili Nimbarkina Dwaita
dwaita? Na `alost, sva filozofija je mentalna, tj. intelektualna, dok
Nadum nije mentalan. Stoga, nije mogu}e izraziti ga potpuno – jer um
ne mo`e. ^ak kad se Nadum lati zadatka, on daje samo naznake, daje
umu neku stranu sebe, neki aspekt.
U~enik: Ali pisao si filozofiju u Arji.
[ri Aurobindo: Arja (Arya) je pisana zbog Ri~arda. Nakon {to ju je
pokrenuo oti{ao je i ostavio me samog da punim po 64 strane
mese~no. [email protected] Bo`anski” (The Life Divine) nije filozofija, ve}
~injenica. Sadr`i ono {to sam ostvario i video. Mislim da bi mnogi ljudi
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
195
imali primedbu da je nazovu filozofijom. Naravno, postoje elementi
svih sistema u Arji. Ali Nadum bi ostao ~ak i kad bi cela Arja bila
izbrisana gumicom ili da nikad nije ni napisana. O nadumu nema da
se filozofira, on ima da se `ivi.
U~enik: Kad ~ovek bude `iveo u Nadumu onda }e biti njegovog
savr{enog izraza, verujem.
[ri Aurobindo: Ne nu`no. Govorim vam sve vreme da on ne mo`e da
se potpuno izrazi. Mo`e da se do`ivi i `ivi. Da li misli{ da je `ivljenje
njega inferiorno u odnosu na njegovo izra`avanje?
U~enik: Mo`e li ga ~ovek izraziti u umetnosti?
[ri Aurobindo: Da. U muzici, na primer, ne{to njega se mo`e izraziti,
ali onda obi~nom umu to bi moglo da ni{ta ne prenese. ^oveku koji je
spreman, ili nekome ko je imao kra}e uvide u njega, mogao bi da
prenese mnogo vi{e nego nekom drugom. To nije zbog izra`ene stvari,
ve} zato {to je ~ovek u stanju ide od onoga {to je izra`eno do onoga
{to je iza izraza.
U~enik: Mo`e li poezija da bude medij njegovog izraza?
[ri Aurobindo: Da, ona tako|e mo`e da bude. Likovna umetnost i
poezija mogu da budu mediji, mada nisu adekvatni. Ali onaj ko
dostigne Nadum ne sedne da pi{e filozofiju o njemu. To je ba{ kao
kori{}enje poezije da biste podu~avali gramatici, tako da biste svu
poeziju uzeli iz nje. ^ak kad Nadum na|e izraz to bi prenelo njegovo
zna~enje samo ~oveku koji zna; kako to Veda ka`e: “Re~i Proroka koje
razotkrivaju svoje zna~enje samo Proroku”. ^ovek ne mo`e da izrazi
celu Nadumnu Istinu, ve} samo ne{to nje mo`e da se probije.
U~enik: Pre neki dan si govorio o psihi~kom elementu u poeziji. Da li
je to ono {to sa~injava najvi{i izraz Istine u poeziji?
[ri Aurobindo: Postoje razli~ite vrste poezije. [to }e re}i, mo`e biti
poezije, a da ipak psihi~ki element u njoj mo`da nije jak.
U~enik: [ta misli{ o Vedskoj poeziji?
[ri Aurobindo: To je poezija na ravni intuitivne vizije. Postoji ritam,
sila i drugi elementi poezije u njoj, ali psihi~ki element nije tako
istaknut. Ona je sa ravni mnogo vi{e od umne. Kre}e se vizijom na
ravni intuicije, mada ima pasusa u kojima mo`ete da na|ete psihi~ki
element. To je {iroka i smirena ravan – tako|e vas pokre}e, ali ne na
istin na~in kao poezija koja sadr`i psihi~ko ose}anje. Ima svoju
sopstvenu dubinu – ali psihi~ka poezija se razlikuje od nje po svojoj
dubini i ose}anju.
U~enik: Da li je ta~no da bi psihi~ka poezija bila li~nija?
196
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Da, mo`e tako da se ka`e. Pokre}e vas druga~ije.
Vedska poezija je vi{e bezli~na. Centar vizije kod psihi~ke poezije je
centar izme|u obrva, kod Vedske poezije on je iznad uma. Uzmite, na
primer, himnu: “Sloj po sloj postaje svestan, u Maj~inom krilu on
potpuno vidi.” Ovde nalazite ceo proces otvaranja svetlosti na gore ka
Istini i silazak Svetlosti u bi}e, ali je druga~ije od psihi~ke poezije.
U~enik: U Vedskoj poeziji psihi~ko ose}anje dolazi napred u himnama
izra`avaju}i te`nju za Agni ili Surjom.
U~enik: Mo`e{ li da da{ primer psihi~ke poezije? Da li postoji psihi~ki
element kod Vidjapatija?
[ri Aurobindo: Mislim da ga ima ne{to, mada je redak ~ak i kod
^andidasa.
[to se ti~e psihi~ke poezije, uzmite [elijeve stihove:
@elja leptira za zvezdom,
No}i za jutrom,
Posve}enost ne~em dalekom
Iz sfere na{e tuge.
Tu su i ose}anje i izraz oboje psihi~ki.
U~enik: Nalazimo istinsku poeziju u I{a Upani{adi. Odakle dolazi?
[ri Aurobindo: Ona je sa ravni nadahnu}a. To je nadahnu}e znanja.
Upani{ade su sve veoma uzvi{ena poezija.
U~enik: Onda psihi~ka poezija nije najuzvi{enija poezija?
[ri Aurobindo: Pa {ta ti podrazumeva{ pod najuzvi{enijom poezijom?
Dve stvari su su{tinske za uzvi{enu poeziju: vizija i lepota, i naravno,
mo} izraza mora da bude prisutna.
U~enik: Nedavno smo ~uli pesmu “Jaya jaya gokula pala”.
[ri Aurobindo: To je posve}eni~ka poezija, ne psihi~ka.
U~enik: “A ha! Ki maja, ki maja” nije poezija. (smeh)
[ri Aurobindo: Pomenuo sam viziju i lepotu kao dva neophodna
elementa, ali oni ne pripadaju samo jednoj ravni, mogu da pripadaju
raznim ravnima.
Mora za veliku poeziju da postoji mo} lepote, mo} vizije, mo}
izraza – mo`e da bude na bilo kojoj ravni. Na primer, mo`e da bude
na ravni vitalne estetike, ili bilo kojoj drugoj ravni. Ne mora sva
poezija da bude psihi~ka.
U~enik: Da li nalazi{ psihi~ki element u Kalidasovoj poeziji?
[ri Aurobindo: Psihi~ki? Ne mislim da ima mnogo psihi~kog elementa
u njegovoj poeziji. Vitalnog i estetskog, ako ho}ete – toga ima u njoj u
izuzetnoj meri i nalazite ~ak izvesno dostojanstvo misli.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
197
12.12.1938.
Pro~itano je nekoliko poslednjih Tagorevih pesama, za koje se
pretpostavljalo da nose teret iskustva.
U~enik: Ima li i~eg tu?
[ri Aurobindo: Ni~eg posebnog, osim {to govori o Svetlosti u prvoj
pesmi.
U~enik: U ostalima govori o gubljenju telesne svesti i kako se}anje na
svet postaje sve ble|e i ble|e.
[ri Aurobindo: Da, to zna~i smrt. [ta dalje?
U~enik: Da li to zna~i da on ulazi u drugi svet?
[ri Aurobindo: Pa, ako je tako, za{to ne govori o tome? Pesma je
maglovita. Vai{nava pesnici jasno izjavljuju svoje iskustvo u svojim
pesmama.
U~enik: D mi je rekao da je Tagore u agoniji bola poku{ao sna`no da
se koncentri{e i mogao je da se mentalno razdvoji od bola i da stekne
olak{anje.
[ri Aurobindo: To je duhovno iskustvo.
U~enik: U jednoj drugoj od svojih ranih pesama on tako|e govori o
jednom iskustvu; jednog dana na terasi \orasanko Ku}e osetio je
iznenadni izliv radosti i cela priroda i `ivot ~inilo mu se da se kupaju u
Anandi. Pesma “Nir|arer [vapna Banga” je ishod iskustva.
[ri Aurobindo: To je tako|e duhovno iskustvo. [ta on ka`e u toj
pesmi?
U~enik: Govori o izvoru koji te~e kr{e}i sve barijere jure}i ka moru.
[ri Aurobindo: Ali za{to je usvojio simbol? Da li je iskustvo do{lo sa
simbolom?
U~enik: Ne izgleda da je tako.
[ri Aurobindo: Ne znam da li je simbol do{ao sa iskustvom. Iskustvo
je trebalo da stavi onako kako ga je osetio. Niko ko ~ita pesmu ne bi
shvatio da je napisana iz iskustva. On te`i da postane dekorativan, a
opasnost dekorisanja je {to se glavna stvar njim potisne.
Uzmite stih iz Rig Vede koji sam citirao u “Budu}oj Poeziji”
(The Future Poetry): “Podi`u}i `ive i iznose}i mrtve.” Kad ~ovek to ~ita,
postaje smesta jasno da je to napisano iz iskustva. U{a, boginja zore,
podi`e sve vi{e i vi{e {ta god da je ispoljeno, a iznosi u ispoljenje sve
{to je ostalo latentno. Naravno, ~ovek mora da se upozna sa simbolom
kako bi shvatio istinu.
U~enik: Ali misti~na poezija je obavezno malo maglovita i nejasna.
Tagore je tako|e pisao jednostavne i jasne pesme kao “Gitan|ali”, npr.
198
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
“amar matha nata kare dao”. Mo`da ~ovek mo`e da pi{e takvu vrstu
pesama umno tako|e.
[ri Aurobindo: Da, ~ovek ne mora da ima nikakvo iskustvo da bi tako
pisao.
U~enik: Jednom si govorio o misti~noj poeziji kao o “mese~evoj
svetlosti”, a o duhovnoj poeziji kao o “sun~evoj svetlosti”.
[ri Aurobindo: Ne. Mislio sam na “okultnu poeziju”. Postoje dve vrste
misti~ne poezije: okultno-misti~na i duhovno-misti~na. Ta moja pesma
o mesecu i zvezdi ili “Ptici Vatre” je okultno-misti~na. U “Nirvani”, na
primer, stavio sam ta~no {ta je Nirvana. ^ovek ima slobodu da koristi
bilo koji simboli ili sliku, ali ono {to ka`e mora da bude veoma jasno
kroz ove simbole ili slike. Na primer:
“Stanje za stanjem se ra|a
Sloj za slojem postaje svestan
U Maj~inom krilu on vidi” (Rig Veda V. 19.1)
Ovde se koriste slike, ali je bilo kome jasno ko zna simbol na
{ta se misli i to je rezultat istinskog iskustva. Uzmite drugi primer:
“Vidioci se penju Indrom poput lestvi.” Skupa
sa usponom “mnogo {to ostaje da se uradi
postaje jasno.” (Rig Veda I.10. (1.2).)
To je izuzetan pasus koji savr{eno izra`ava duhovno iskustvo.
Indra je Bo`anski Um i kako se ~ovek penje sve vi{e i vi{e u njemu ili
njim, sve {to mora da se uradi postaje jasno vidljivo. Onaj ko ima to
iskustvo mo`e smesta da vidi kako je savr{eno istinito i da mora da je
napisano iz iskustva, a ne iz ma{te.
U~enik: Zar ne mo`e ~ovek da pi{e ponekad o duhovnim istinama, ~ak
i da nema nikakvo iskustvo ili da ih nije svestan?
[ri Aurobindo: Za{to da ne? Unutra{nje bi}e mo`e da ima viziju i
mo`e da je izrazi.
U~enik: Mo`e li neko ko nije i sam mistik da pi{e misti~ne pesme?
[ri Aurobindo: Mo`e ako ima tradiciju koja ga inspiri{e, ili misti~ni
deo u svojoj konstituciji.
3.1.1939.
U~enik: ^ovek po imenu Ferar je prolazio kroz Kalkutu kad se
odvijalo su|enje u Aliporu. Da li ti je bio poznat u Engleskoj?
[ri Aurobindo: Da, on mi je bio {kolski drugar na Kembrid`u, ali nije
mogao da me vidi na sudu kad se de{avalo su|enje. Svi optu`eni su
bili strpani u kavez da ne bi isko~ili i ubili sudiju! Ferar je bio pravnik
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
199
koji je vodio praksu u Singapuru ili Maleziji. Video me je u kavezu u
sudu i veoma se zabrinuo, a nije znao kako da me izbavi.
On je bio taj koji me je uputio u stih heksametar na engleskom.
I{~itao je jedan stih od Homera za koji je mislio da je najbolji stih i dao
mi je zamah za metar. Nema zbilja uspe{nog heksametra na
Engleskom. Metju Arnold i njegovi prijatelji su ga probali, ali nisu
uspeli.
U~enik: Mislio sam da ga je Jejts pisao.
[ri Aurobindo: Gde? Nisam znao. Mislim da misli{ na aleksandrijski.
U~enik: Mo`da je to.
[ri Aurobindo: Mno{tvo ljudi ga je pisalo. Ali ovo je daktilski
dvanaesterac – metar u kome su napisani epovi Homera i Virgilija. Ima
veoma finu kretnju i veoma je pogodan za ep. Probao sam ga i X i Y su
videli i smatrali ga za uspeh. Se}am se samo par stihova: –
Star i sam je stigao, nebitan, najslabiji od smrtnika,
Nose}i Sudbinu u svojim bespomo}nim rukama i sudbinu
carstva.
(Ilion)
U~enik: Kad si po~eo da pi{e{ poeziju?
[ri Aurobindo: Kad smo nas trojica bra}e boravili u Man~esteru.
Po~eo sam da pi{em za Fox porodi~ni ~asopis. Bio sam veoma mlad.
To je bila u`asna imitacija nekoga koga se ne se}am. Onda sam oti{ao
u London gde sam po~eo da pi{em poeziju. Neke od pesama tada
napisanih su objavljene u “Pesme Mirtili” (Songs to Myrtilla).
U~enik: Da li si nau~io metar u {koli?
[ri Aurobindo: Ne u~e metar u {koli. Po~eo sam da ~itam, a onda da
pi{em poeziju prate}i zvuk. Nisam prozodista poput X-a.
U~enik: Da li je Monomohan ve} postao pesnik dok je bio u
Engleskoj?
[ri Aurobindo: Da, on, Lorens Binjon, Stiven Filips svi su bili pesnici.
Ali nije daleko stigao, mada je izbacio knjigu – Prima Vera – skupa sa
ostalima kao {to je Binjon i o njoj se lepo govorilo. Ali usu|ujem se da
ka`em da me je moj brat stimulisao da pi{em poeziju.
U~enik: Zar nije Oskar Vajld bio njegov prijatelj?
[ri Aurobindo: Da, bio je. Monomohan ga je ~esto pose}ivao uve~e i
opisivao je Monomohana na svoj detinjasti na~in: “mladi indijski
panter u ve~ernjem braon”!
Vajld je bio briljantan u konverzaciji kao {to je bio i u pisanju.
Jednom je neko od njegovih prijatelja do{ao da se vidi s njim i pitao ga
200
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
je kako je proveo jutro. Nadugo je opisivao svoju posetu zoo vrtu i dao
slikovit opis onoga {to je video, `ivotinja i drugih stvari. Onda je na
kraju g|a Vajld upala sitnim glasom: “Ali kako si mogao to da ka`e{,
Oskare, kad si bio sa mnom celo jutro?”
Odgovorio je: “Draga, ~ovek nekad mora da bude ma{tovit.”
Ima jo{ jedna pri~a o Vajldu. Jednom mu je pisani materijal
poslat na korekciju. Napisao je {tampi: “Ubacio sam zarez.” Onda je
do{ao drugi materijal i on ga je poslao nazad sa komentarima:
“Izbacio sam zarez.”
9.1.1939.
U~enik: Da li je ta~no da }e ep danas, nakon Miltona, te`iti da bude
subjektivniji?
[ri Aurobindo: Da, tako je. Ideja da je epu potrebana pri~a odavno
postoji, ali pri~a kao tema za ep izgleda da je iscrpena. Mora}e da
bude subjektivniji i element tuma~enja }e morati da se dopusti.
U~enik: Postoji ideja da forma epa mo`e da bude kombinacija epa i
drame, ili mo`e da bude niz oda u kombinaciji poput one koju je
napisao Meredit.
[ri Aurobindo: Postojao je napor Viktora Igoa. Njegova “Legenda
vekova” (La légende des siécles) je epska po tonu, po misli i kretnji. A
ipak joj kriti~ari nisu dali pravo mesto. Ona se ne bavi pri~om, ve}
epizodama. To je jedini ep na francuskom jeziku.
U~enik: Neki tvrde da po{to nema pri~e u Danteovoj “Bo`anskoj
komediji” ona nije ep.
[ri Aurobindo: Ona jeste ep. “Izgubljeni raj” ima veoma malo pri~e i
veoma malo doga|aja, pa je ipak ep. Sada ljudi zahtevaju ne{to vi{e
od sjajne pri~e od epa.
U~enik: Kitsov “Hiperion” – da li je ep?
[ri Aurobindo: Prvi njegov rukopis bi bio ep – da je mogao da odr`i
visinu i zavr{i pesmu. Ali u drugom rukopisu ve} postoji opadanje –
pad sa epske visine.
U~enik: Bilo je indijskih pisaca engleske poezije. [ta misli{ o njima?
[ri Aurobindo: Oni pi{u poeziju na engleskom i mogla bi ~ak da bude
uspe{na, ali nije to pravi ~ovek koji govori. Veoma malobrojni to mogu
da urade druga~ijim jezikom. Saro|ini Naidu je imala mali raspon, ali
je imala sposobnost da se izrazi.
U~enik: Op{ti utisak je da poezija nije u modi u Engleskoj, ili mo`da
nigde drugde.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
201
[ri Aurobindo: To je ta~no; poezija se ne ~ita u Engleskoj danas.
Neko je poslao moje pesme izdava~u koji ih je dao svom ~itaocu.
Rekao je: “Ovo su izuzetne pesme i imaju nov element u sebi. Ali ne
savetujem njihovo objavljivanje. Ako je pisac napisao bilo {ta u prozi
bolje je prvo to objaviti, a onda pesme mogu da pro|u.”
U~enik: Harinove pesme su poslate Masfildu, ali su dobile samo
mlaku hvalu od njega. Rekao je da su “zanimljive”.
[ri Aurobindo: Za{to su poslate Masfildu?
U~enik: Mo`da zato {to je on Pesnik Laureat.
[ri Aurobindo: Generalno Pesnici Laureati su nezanimljivi; veoma
retki su poput Vordsvorta ili Tenisona. Mesfildove pesme su
d`ord`ijanska retorika.
U~enik: Da li se se}a{ “Volsung Sage” Vilijema Morisa?
[ri Aurobindo: To je veoma dobra pesma; to je ve`ba iz epa. Se}am
se njegovog “Zemaljskog raja” koji je izuzetno fin. Postoji tendencija da
omalova`avaju Morisa, zato {to je crpeo nadahnu}e iz srednjeg veka,
po{to mu viktorijansko doba nije dalo nikakvu temu. I [eli i Kits su
obojica poku{ali da uvedu ep sa subjektivnim elementom, ali nisu
uspeli jer su poku{ali da ga stave u stare forme.
U~enik: Toru Dut je pisala poeziju na engleskom i o njoj se lepo
govorilo neko vreme.
[ri Aurobindo: Pisala je poeziju – ne kao indijka koja pi{e na
engleskom, ve} kao engleskinja. Ali u Engleskoj je niko ne smatra
velikom pesnikinjom. Jedina `estoka poezija koju je napisala je bila o
nema~koj invaziji Francuske. To je zbog njene velike simpatije prema
Francuskoj. Se}am se njene fraze za Francusku: “Glava ljudskog
stuba”, a “Atiline li~ne razdragane horde” za nemce.
Nakon ~itanja ne{to modernisti~ke poezije nisam iznena|en {to
se poezija danas ne ~ita.
6.1.1940.
Pismo jednom pesniku-u~eniku je primljeno od Tagora u kome je
poku{ao da iznese slede}e ta~ke:
i. Oni koji poku{avaju da izraze visoke duhovne istine u poeziji
te`ili su da stvore ne{to novo – novotariju – i stoga je postojao cesta,
napor, u njihovim pisanjima.
ii. Istinski knji`evni arhitekta bi gradio pre na zajedni~kom tlu
obi~nog ~ove~anstva – “jana sadharana” – a ne insistirao na gra|enju
na “Kanchan Jangha” – Himalajskim visovima.
202
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
iii. Predlo`io je da bi “cira puratanadhara” – “starinski put” – u
knji`evnosti trebalo da bude vodi~.
[ri Aurobindo: Verujem da oni koji imaju iskustvo ili viziju duhovne
istine, kad se izra`avaju u poeziji, poku{avaju da je reprodukuju kako
je vide i ne ~ine napor – cesta – da sebe u~ine shva}enim. Tako da rad
nije rezultat napora. A to je upravo ono {to ~ini njihovu poeziju te{ku
za druge.
A {to se ti~e njegove druge ta~ke o gra|enju na zajedni~kom
tlu, mo`e biti da pesnik uop{te ne gradi za sve, mo`e da ima privatnu
kapelu. Umetnik stvara pokrenut unutra{njim porivom, ne u skladu sa
bilo kakvim skrivenim motivom ili uzimanjem masa u obzir.
U~enik: Tagore tako|e ka`e da ~ak i ako umetnik vidi nebesku viziju
izgradi}e svoja nebesa na Zemlji.
[ri Aurobindo: Mogao bi, ali to nije nu`no tako.
U~enik: U vezi umetnosti Kalelkerova tvrdnja je da je ona posuda.
Njegova ideja je da je hrana va`nija od posude u kojoj se slu`i.
[ri Aurobindo: Mo`da je to Tagoreva ideja tako|e. Ali ne mo`e biti
umetnosti bez forme. Ako imate samo supstancu onda je ona samo
supstanca, a ne umetnost. Umetnik poku{ava da svojoj viziji da telo, a
ne mo`ete da razdvojite du{u od tela. Ove slike – posuda i hrana –
mogu da se primene na fizi~ke procese, ne na bilo kakav unutra{nji
proces poput umetni~ke kreacije.
U~enik: Kad govori o “cira puratana dhara” – “starinskom na~inu” u
knji`evnosti, zaboravlja da bi on sam rekao kad je po~eo svoj novi stil
da nije mario za “cira puratana” na~in, po{to je puratana – “star” – a
da je on sam bio “nitya mutana” – “uvek nov i sve`” – ista stara istina
koja se izra`ava kroz vazda nove oblike.
[ri Aurobindo: Ponekad sami pesnici u|u u kolote~inu i nisu u stanju
da cene ni{ta novo.
7.1.1940.
U~enik: Mahatma Gandi je na jednoj od knji`evnih konferencija u
Gu|aratu, 1920., pitao pisce: “[ta ste uradili za ~oveka koji izvla~i
vodu iz bunara?”
[ri Aurobindo: [ta je uradio za sebe? Bojim se da nije uradio mnogo.
Ve}ina ovih ljudi zaboravljaju da ne razume svako u Engleskoj
Miltona i da obi~an ~ovek mora da se pripremi da bi shvatio uzvi{enu
poeziju.
U~enik: Tagore ka`e da ~ak i ako je ono {to imate da date Amrita –
ambrozija – mora da bude jestivo za obi~nog ~oveka.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
203
[ri Aurobindo: Ali ljudi tako|e moraju da imaju sposobnost da shvate
plemenitu knji`evnost i da u`ivaju u njoj.
U~enik: Kalelker je u skora{njem ~lanku poku{ao da iznese da je
Valmiki `eleo da slu`i janata, ~ove~anstvo – pa je tako recitovao
Ramajanu od kolibe do kolibe! Nikad ne mogu da shvatim ovu ideju.
Ne mogu da zamislim Valmikija da to radi. Kad je na{ao vreme da
napi{e Ramajanu, ako ju je recitovao od mesta do mesta?
[ri Aurobindo: Ali gde Kalelker nalazi svoj autoritet da tako pri~a?
Ramajanu nije Valmiki recitovao masi. Recitatori su bili ti koji su je
popularizovali.
U~enik: On se poziva na neki stih u Ramajani koji opisuje kako su
Ri{iji ~uli Ramajanu i dali Valmikiju kaupin – tkaninu za oko struka –
kamandalu i parnakuti – zemljanu ku}u.
[ri Aurobindo: Blagi Bo`e! Ali Ri{iji nisu jana sadharana – obi~ni
ljudi; `iveli su odvojeno i dostigli veoma visok duhovni status. Da li
Kalelkera shvataju mase?
U~enik: Verujem, ranije, da Tagore nije imao ovu ideju o jana
sadharana – obi~nom ~oveku.
[ri Aurobindo: Ne. Uvek je govorio o “viswa manava” –
“univerzalnom ~oveku”. To nije isto kao jana sadharana. U Vi{va
Manava su svi najbolji ljudi, kao i najni`i od ~ove~anstva, obuhva}eni.
Mo`da u jana sadharana ostaju samo najni`i.
U~enik: To je proleterska ideja knji`evnosti koja dolazi sa
socijalisti~kom i komunisti~kom ideologijom. Ili je to, mo`da, eho
Vivekanandinog daridra Narayana – bo`anskog kao najsiroma{niji.
[ri Aurobindo: Mislim da je Vivekananda taj koji je pokrenuo tu
ideju.
U~enik: On je barem imao ideju Narayana dok ih je slu`io – ali u
dana{nje vreme nesre}ni deo je {to se Narajana izgubio iz vida – samo
daridra – najsiroma{niji – ostaju.
Pre nekog vremena bio je ~lanak na hindiju “kasmai devaya
havisa vidhema” – “Kom Bogu }emo dati svoje ponude?”, a pisac je
odgovorio: janata Janardanaya – “prose~nom ~ove~anstvu koje je
Bog”. Tako Janardana – Bog – ima da se izjedna~i sa janata –
~ove~anstvom – koje je neznala~ko i nesavr{eno. Skoro da izgleda da
po ovim ljudima Bog izvan janata – prose~nog ~ove~anstva – ne
postoji!
[ri Aurobindo: Ba{ tako.
204
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: A ne poku{avaju da podignu janata – obi~nog ~oveka – do
janardanatwa – bo`anskog. Svaki put poku{aju da odu dole na njegov
nivo. Ne izgleda da je mogu}e slu`iti mu silaskom na njegov nivo.
17.1.1940.
Razgovor se usredsredio na Tagorevo pismo Ni{ikanti po pitanju
poezije.
[ri Aurobindo: Uzmite “Pas hajka~ Nebesa” Fransisa Tompsona. Ne
shvataju to svi: da li iz toga proisti~e da Tomspon nije veliki pesnik? Ili
uzmite Upani{ade. One se bave samo jednom temom i imaju jednu
crtu: mo`emo li, stoga, da ka`emo da one nisu sjajna poezija?
U~enik: Tagore ne postavlja pitanje shvatanja, ve} raznovrsnosti.
[ri Aurobindo: Homer je pisao o ratu i akciji. Mo`e li neko da ka`e da
su oni koji pi{u o mnogo tema bolji od Homera? Safo je pisala samo o
jednoj temi: mo`emo li stoga re}i da nije velika? [ta je sa Miltonom i
Mirabai?
U~enik: Ono {to Tagore `eli da ka`e je da bi neko bio savr{en pesnik
mora da ima raznovrsnost.
[ri Aurobindo: U tom slu~aju moramo da zaklju~imo da ni jedan
pesnik nije savr{en. ^ak i [ekspir ima svojih ograni~enja. Brauning
ima raznovrsnost. Mo`emo li, stoga, da ka`emo da je ve}i od Miltona?
U~enik: Razmatraju}i veli~inu pesnika, dubina i visina i raznovrsnost
moraju da se uzmu u obzir.
[ri Aurobindo: Visina i dubina – da. Ali za{to porediti veli~inu? Svako
pi{e na svoj sopstveni na~in.
18.1.1940. – Jutro
U~enik: ^uli smo od tebe da neki ljudi smatraju Blejka ve}im od
[ekspira – da li je to ispravno?
[ri Aurobindo: Ja to nisam rekao. Ono {to Hausmen ka`e je da Blejk
ima vi{e ~iste poezije od [ekspira.
U~enik: Na {ta misli pod tim?
[ri Aurobindo: Misli da Blejkova poezija nije vitalna ili umna, tj.
intelektualna, ve} da dolazi od izvan Uma i izra`ava duhovno i
misti~no iskustvo.
U~enik: Po{to njih dvojica dele razli~ite sfere, mo`e li pore|enje biti
valjano? Ili, ako Blejk stvarno ima vi{e ~iste poezije, mo`e li se onda
re}i da je ve}i od [ekspira?
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
205
[ri Aurobindo: [ekspir je nadmo}an na jedan na~in, Blejk na drugi.
[ekspir je ve}i zato {to ima ve}u pesni~ku mo} i vi{e stvarala~ke sile,
dok je Blejk izra`ajniji.
U~enik: Koja je razlika izme|u njih dvojice?
[ri Aurobindo: “Stvarala~ko” mo`e biti ne{to {to daje sliku `ivota
kreativno, predstavljaju}i `ivotnu situaciju Duha. “Izra`ajno” je ono
{to je samo izraz ose}anja, vizije ili iskustva. U “Psu hajka~u Nebesa”
dobijate istinsku stvarala~ku sliku. Blejk je konfuzan i bio je neuspe{an
kad je poku{avao da bude stvarala~ki u svojim proro~kim pesmama.
U~enik: Da li si napisao X-u da je u `ivotu [ekspir svuda, a da Blejka
nema nigde?
[ri Aurobindo: Da, to je ta~no.
U~enik: Ali mo`emo li da poredimo pesnike i da odlu~imo ko je bolji?
[ri Aurobindo: Kako mo`ete?
U~enik: Ali, rekao si, na primer, da se Jejts mo`e smatrati ve}im od
A.E. zbog boljeg stila.
[ri Aurobindo: “Odr`anijeg” stila.
U~enik: Onda postoji neki standard – recimo, mo} ritma, izraz, tema,
oblik, supstanca, raznovrsnost, itd.
[ri Aurobindo: Ako ~ovek ima sav oblik, a nema supstancu, da li je
ve}i od onog koji ima supstancu, a nema oblik? Neki ka`u da je
Sofokle ve}i od [ekspira, drugi da je Euripid ve}i. Ima, opet, drugih
koji ka`u da Euripid nije ni blizu Sofoklu. Kako mo`ete re}i da li je
Dante ve}i od [ekspira?
U~enik: Bolje je pitati koji je kriterijum velike poezije.
[ri Aurobindo: Postoji li ikakav kriterijum?
U~enik: Kako onda suditi?
[ri Aurobindo: ^ovek ose}a ove stvari.
U~enik: Ali razli~iti ljudi ose}aju stvari razli~ito.
[ri Aurobindo: Tako da ne mo`e da postoji univerzalni standard.
Svako ide po svom ose}anju ili mi{ljenju ili dopadanju.
U~enik: Aberkrombi poku{ava da da op{ti kriterijum. Sad se se}am
samo jedne ta~ke: on ka`e da ako je gledi{te pesnika negativno i
pesimisti~no, njegova poezija ne mo`e da bude “velika” – npr. Hardi.
[ri Aurobindo: Ne vidim za{to. Obi~no, naravno, veliki pesnici nisu
pesimisti~ni – imaju isuvi{e `ivotne sile u sebi; ali generalno svaki
pesnik je ovim ili onim nezadovoljan i ima neki element pesimizma u
sebi. Sofokle je rekao: “Najbolja stvar je ne roditi se.” (Smeh)
206
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Ali `elimo da nam da{ kriterijum ili kriterijume kojima ~ovek
mo`e da odlu~i veli~inu poezije. Uvek poredimo X-a i Y-a i nikad se ne
sla`emo oko njihove veli~ine.
[ri Aurobindo: Za{to ne biti zadovoljan onim {to sam rekao? Sve {to
mogu da ka`em je da X ima ve}e vladanje nad medijem i ve}u
stvarala~ku silu.
U~enik: [ta si rekao o stvarala~koj poeziji?
[ri Aurobindo: Poezija je stvarala~ka kad daje potpunu sliku `ivota
kao u “Psu hajka~u Nebesa”. Tamo imate takvu sliku `ivota ~oveka
kojeg progoni Bog.
U~enik: X nije ba{ uspe{an u svojim misti~nim pesmama.
[ri Aurobindo: Na {ta misli{ pod misti~nim? Okultnim? Simboli~nim?
Ima mnogo vrsta misti~ne poezije.
18.1.1940. – Ve~e
U~enik: Te{ko je uneti stvarala~ku silu u misti~nu ili simboli~nu
poeziju.
[ri Aurobindo: Da, te{ko je, ali je mogu}e.
U~enik: Da li postoji stvarala~ka sila u onom Malarmeovom sonetu o
labudu?
[ri Aurobindo: Zaboravio sam pesmu.
U~enik: Ona pesma u kojoj govori kako su se labudova krila zamrzla u
ledu pa ne mo`e da poleti.
[ri Aurobindo: Nema stvarala~ke sile u njoj; ona je opisna i izra`ajna.
U lirskoj poeziji generalno je te{ko dati tu stvarala~ku silu. U
sonetnom obliku jedino u nizu soneta kao u Mereditovim sonetima o
“modernoj ljubavi” mo`e ~ovek da ubaci stvarala~ku silu.
U~enik: To zna~i da to mo`e da se uradi samo u opisnim i narativnim
pesmama.
[ri Aurobindo: Da, u epovima, dramama, nizovima soneta, kao {to
sam rekao. Ali savremeni pesnici ka`u da duge pesme nisu poezija!
Samo u kratkim pesmama dobijate su{tinu ~iste poezije!
U~enik: Neki od modernih su i sami pisali duge pesme. Me|u
indijskim pesnicima Tagore bi se visoko kotirao po{to ima veliku
stvarala~ku silu.
[ri Aurobindo: Tagore je u su{tini lirski pesnik i nema vi{e kreativne
sile u njegovoj poeziji nego u njegovoj drami. Jedna od njegovih dugih
pesama, Debatar Grash, se}am se, bila je veoma fino opisna, ali nije
stvorila ni{ta.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
207
U~enik: Zar X nije kreativan? On je pratio rast svesti od obi~nog nivoa
do Preobra`aja okretanjem ka Bo`anskom.
[ri Aurobindo: To je opis ideje. U stvari, veoma malobrojni pesnici su
kreativni.
U~enik: Voleo bih da jasnije shvatim tvoju ideju kreativne poezije. Zar
ne nalazi{ u Tagorevoj Jete Nahi Dibo veliku stvarala~ku silu?
[ri Aurobindo: Ne.
U~enik: Ona je – kao {to je upravo rekao za Debatar Grash – veoma
dobar opis.
[ri Aurobindo: Devojka tamo je stvorena iz Tagorevog uma. Na
primer, kad ~itate “Hamleta”, postajete Hamlet – ose}ate se kao
Hamlet. Kad ~itate Homera, vidite Ahila kako `ivi i kre}e se i postajete
Ahil. To je ono na {ta mislim pod kreativno{}u. S druge strane, u
[elijevoj “[evi” uop{te nema {eve. Ne postajete {eva – kroz to ime
pesnik je samo izrazio svoje sopstvene ideje i ose}anja. Ili uzmite
njegov stih: “Na{e najsla|e pesme su one koje govore o najtu`nijoj
misli.” To je veoma fina poezija, ali nije stvarala~ka u smislu da ne ~ini
da `ivite u toj istini.
U~enik: U pesmama Bakti – posve}enosti – ~ovek mo`e da oseti
posve}enost.
[ri Aurobindo: To je samo ose}anje. Ono ne stvara za vas svet koji
`ivi i kre}e se. Ose}anje nije dovoljno da se bude kreativan.
U~enik: Aberkrombi ka`e da poezija treba da izrazi i prenese ~itaocu
pesnikovo “iskustvo”.
[ri Aurobindo: Zavisi od toga na {ta on misli pod “iskustvom”. Ideja
mo`e da bude iskustvo, ose}anje mo`e da bude iskustvo.
U~enik: U pore|enju [elija i Miltona on ka`e da “Odvezani Prometej”
nije tako velika tema kao “Izgubljeni Raj”.
[ri Aurobindo: Nije velik zato {to [eli ni{ta ne stvara tamo. Ali tema
je podjednako velika.
U~enik: On ka`e da su Satana i Hrist `ivi likovi koje je stvorio Milton.
[ri Aurobindo: Satana je jedini lik kojeg je stvorio. Njegove prve ~etiri
knjige su pune stvarala~ke sile. Ali Hrista? – pa – imam primedbu na
tvrdnju da je ikad stvorio Hrista.
U~enik: U vezi Dantea, Aberkrombi ka`e da je stvorio Beatri}e i
se}anje na nju je uvek bilo s njim.
[ri Aurobindo: [ta je sa Danteovim politi~kim `ivotom? Siguran sam
da nije mislio na Beatri}e kad se bavio politikom.
U~enik: Aberkrombi ka`e da istinski pesnik prenosi svoje iskustvo
svojim ~itaocima.
208
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Ali ima pesnika koji niti do`ivljavaju niti ~ak shvataju
ono {to su napisali. Oni samo zapisuju. Ja li~no sam to radio. ^ovek
mo`e da prenosi i zapisuje.
19.1.1940.
[ri Aurobindo: Pitali ste me za primer lirske pesme koja ima
stvarala~ku silu u sebi. Pa, mogu da vam dam dva primera od Tagora,
mada nije uobi~ajeno za njega da pi{e takve stihove. Njegove Urvashi i
Parash Pathar imaju tu stvarala~ku silu – tamo je on stvorio ne{to, ne
lik, ali neku stvarnost unutra{njeg `ivota ~oveka. Ono {to ho}u da
ka`em je da to nije naprosto opis. Tako|e Ni{ikanta u Gorur Gadi je
stvorio ne{to. Vidite tamo da su “kola” prava kola i da je ~ovek na
njima pravi ~ovek; a ipak to su “kola sveta” i “~ovek sveta” na njima.
Uzmite [elijevu “[evu” ili Kitsovog “Slavuja”. Tamo nalazite da
{eva i slavuj nisu ni{ta; oni su samo prilika. Misli, ose}anja i slike koji
se javljaju u pesnikovom umu je ono {to dobijate kad ~itate pesmu.
27.1.1940.
U~enik: Imao sam razgovor sa X-om i on pita: Kako mo`e da se
Frensis Tompson nazove velikim pesnikom zato {to je napisao jednu
pesmu “Pas goni~ Nebesa” koja je velika?
[ri Aurobindo: Na {ta misli{ pod “velika”? U svakom slu~aju to jeste
velika pesma i svako ko napi{e veliku pesmu je veliki pesnik.
U~enik: Mo`da ako uzme{ u obzir masu njegovog rada mo`da ne
izgleda velika. Ali u svom “Psu goni~u Nebesa” postigao je vrhunac
pesni~ke umetnosti i ona sumira njegovo celo iskustvo. U tom smislu
je velika.
[ri Aurobindo: I to nije individualni `ivot ve} univerzalni `ivot – bilo
ko ko ide kroz duhovni `ivot sti~e to iskustvo.
Ideja veli~ine poezije je te{ka da se standardizuje. Francuski
pesnik Viljon, ako uzimate njegove pesme jednu po jednu, je ravan po
veli~ini bilo kom velikom pesniku, ali ako uzmete njegov rad u masi ne
mo`ete da opravdate njegovu veli~inu. Petrarka je pisao samo sonete i
to na jednu temu, pa se ipak smatra velikim pesnikom i daje mu se
mesto do Dantea. Simonida nema ni jednu pesmu dovr{enu, poznat je
po fragmentima, pa ipak se smatra za drugog posle Pindara kojeg
nazivaju najve}im liri~arem. “Pas goni~ Nebesa” je daleko ve}a pesma
od bilo koje od Oskara Vajlda ili ^estertona.
26.9.1943.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
209
U~enik: [ta je pravi koren ~ovekovog interesovanja za pri~u i
knji`evnost? Da li je nezavisna od Istine? Ako nije, {ta je njena svrha?
[ri Aurobindo: Knji`evnost postoji sebe radi; ona ima nezavisnu
vrednost. Njenom svrhom upravlja zakon Anande. Ako unesete, ili je
navedete da slu`i, neku drugu svrhu – recimo, moralnost ili filozofiju –
onda ne slu`i svojoj najvi{oj svrsi.
U~enik: Ali knji`evnost, umetnost, poezija sve moraju da nam daju
istinu, zar ne moraju?
[ri Aurobindo: Da, u umetnosti, poeziji i knji`evnosti postoji istina.
Me|utim to nije otkri}e ili izjava istine po sebi, ve} lepote istine ili
istine kao lepote.
Zakon Anande rukovodi ovim aktivnostima. Neki delovi
knji`evnosti imaju svoje sopstvene zakone: na primer, beletristika.
Njen zakon je da predstavi `ivot.
Ako pisac ima duhovnost u sebi, ona }e se obavezno izraziti u
njegovoj poeziji ili umetnosti.
U~enik: Treba li onda knji`evnost da postavi pred sebe zadatak
evolucije prema, ili uspona ka, vi{oj svesti?
[ri Aurobindo: Knji`evnost ne mora da postavlja taj zadatak pred
sebe. Na nju }e automatski uticati proces evolucije ka gore i tako }e
stvarati sve vi{u i vi{u lepotu i bla`enstvo.
28.9.1943.
Razgovor se usredsredio oko ideje Lasela Aberkrombija o velikoj
poeziji. Njegova generalna teza je da je knji`evnost komuniciranje
iskustva koje obuhvata tri faktora:
1. Subjektivno, 2. Objektivno, 3. Medij komunikacije.
U~enik: On ka`e da u poeziji pesnik `eli da prenese svoje iskustvo bez
i najmanje modifikacije drugima. [to }e re}i, poezija – {to se toga ti~e,
sva knji`evnost – nije tek izraz ili samoizra`avanje; ona je pre svega
komunikacija.
[ri Aurobindo: Kad pesnik pi{e poeziju on ne misli na druge koji bi
mogli da je ~itaju. Ne bi trebalo, zato {to bi onda bio pod uticajem
onoga {to im se dopada i ne dopada. On misli samo o sebi, kao {to bi i
trebalo.
U~enik: Ali on pi{e zato {to ima neko iskustvo.
[ri Aurobindo: Na {ta misli{ pod iskustvom? Misli{ na promenu u
njegovoj subjektivnoj svesti usled spolja{njeg ili unutra{njeg uticaja,
zar ne? Postoje slu~ajevi gde iskustvo nije njegovo vlastito. Ono je
ne{to {to si|e ili ga dohvati, ili mo`e ~ak da bude zami{ljeno iskustvo.
210
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Mo`e li iskustvo koje je zami{ljeno da bude podjednako jako
po izrazu kao stvarno iskustvo?
[ri Aurobindo: Zavisi. Iskustvo kakvo ga ~ovek ima nije knji`evnost;
ono je ~injeni~no stanje. Generalno, veliki pisac ga razodene od
lokalnog i li~nog karaktera. Ma{ta mo`e samo da mu da umnu
konstrukciju; ali nadahnu}e mo`e da da mo}an izraz. Kod velikog
pesnika na}i}ete da ono nije tek izraz, ve} da postoji element
stvaranja. Ne mo`ete da kruto defini{ete ove stvari.
Januar 1939.
U~enik: Ka`u da su Ri{iji ~uli Mantre. Da li je to unutra{nji sluh?
[ri Aurobindo: Da. To je unutra{nji sluh. Ponekad ~ovek ~uje stih,
pasus, celu pesmu, ili ponekad si|u dole.
U~enik: Da. Se}am se tog stiha, “Nezimerna lepota u sferi bola” koji
mi je do{ao kao da mi ga je neko {apnuo u uvo.
[ri Aurobindo: Ba{. To je unutra{nje bi}e, ali ponekad ~ovek mo`e da
bude obmanut. Nadahnu}e sa ni`ih ravni mo`e tako|e da do|e na
automatski na~in.
U~enik: O, da. Bio sam tako puno puta tako obmanut. Stihovi koji su
dolazili smesta i automatski i za koje sam mislio da su visoka klasa
ispostavilo se da su obi~ni prema tvojim zapa`anjima.
[ri Aurobindo: ^ovek pi{e divne pesme u snu, nadrealisti~ke pesme,
ali kad se napi{u na papiru izgledaju bezvredno. Kod [ekspira kod
koga je poezija uvek tekla, pretpostavljam, tri stiha u “Henriju IV” koji
prizivaju san
Ho}e{ li na visok i svetlucav jarbol
Prikovati pogled de~ka s broda i ljuljati mu mozak
U kolevci grubog gospodarskog vala?
iska~u upadljivo od ostalih. Nema uop{te sumnje da su ova tri stiha
naprosto si{li odozgo bez ikakvog naru{avanja. Ili njegov stih “Nosi, o
odnesi ove usne” – to je sve si{lo odozgo.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
211
O lepoti
18.8.1926.
U~enik: [ta je to {to stvara fizi~ku lepotu?
[ri Aurobindo: Postoji izvestan vitalni sjaj koji nije zbilja lepota – kad
savladava i kad je pun li~nog magnetizma opasan je.
U~enik: Mo`e li nasle|e da bude odgovorno za lepotu?
[ri Aurobindo: Ne mnogo. Previ{e vitalnog sjaja i {arma mo`e ~ak da
bude usled neprijateljskih sila i moglo bi da bude opasno.
U~enik: Da li lepota pripada vitalnom svetu?
[ri Aurobindo: Istinski vitalni svet je pun lepote i rasko{i.
U~enik: Zar lepota nije deo savr{enstva?
[ri Aurobindo: Da, jeste; ali lepota i savr{enstvo ne idu uvek zajedno
u `ivotu.
U~enik: Zar lepota nije psihi~ka po svom poreklu?
[ri Aurobindo: Psihi~ki element daje samo izvesnu ~ar obliku, ne ono
{to se u obi~nom smislu naziva lepotom. Postoji vitalni i fizi~ki
element u lepoti i ~ak je i kod njih “unutra{nja” lepota, unutra{nja ~ar,
plamen u predmetu.
U~enik: Ka`e se da je Ramakri{nino telo imalo sjaj koji je on imao
obi~aj da krije od ljudi prekrivaju}i svoje telo. Mo`e li se re}i da je to
bila unutra{nja lepota?
[ri Aurobindo: To bi mogla biti svetlost Duha; to nije lepota. Ima
mnogo ljudi koji nisu duhovni, ali su lepi, a neki duhovni ljudi nisu
lepi.
U~enik: Na {ta se misli kad se ka`e da je Svevi{nji Istinski, Dobar i Lep
“satyam-sivam-sundaram”?
[ri Aurobindo: To je druga~ija stvar. “Istinski” mo`e biti umni oblik
Svevi{nje Istine, “Dobar” ima odnos prema moralnosti. Dok je “Lep”
razli~ito kod razli~itih ljudi, ne postoji jedan standard lepote. Postoje,
me|utim, isvesne stvari koje svi ljudi smatraju lepim: na primer, ru`a.
U~enik: Kako je Hrist izgledao? Da li su Ri{iji bili lepi?
[ri Aurobindo: Niko ne mo`e da ka`e, zato {to to nije zabele`eno.
U~enik: Od ~ega zavisi tvorevina lepote?
[ri Aurobindo: Istinska lepota je tvorevina sa ravni Anande.
U~enik: Ali neki ljudi ka`u da postoji lepota u svemu.
212
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Da. Postoji faza u kojoj sve ima svoju lepotu. Za
savr{enu tvorevinu lepote potrebna su tri elementa:
1. Fundamentalni element lepote koji je prisutan u svemu.
2. Pro`imaju}i kvalitet ili Guna.
3. Izraz ili oblik.
Gde se ova tri elementa sla`u tu postoji savr{en izraz Anande.
U~enik: Koja je korist od estetske prefinjenosti u duhovnom razvoju?
[ri Aurobindo: Estetski smisao se lako pro~isti i onda mo`e da otvori
stazu prilasku Svevi{njem kroz lepotu. Veoma je te{ko pro~istiti grubo
i prizemno bi}e.
12.10.1942.
U~enik: ^uli smo, i delimi~no saznali, da je iskustvo bla`enstva
mogu}e na vi{im ravnima. Da li je mogu}e do`iveti “lepotu” na tim
ravnima?
[ri Aurobindo: Lepota i bla`enstvo su neotu|ivi u krajnjoj analizi, ili
bolje re}i u krajnjem iskustvu na vi{im ravnima.
U~enik: Da li bi iskustvo lepote moglo da bude podudarno sa
[ankarinom koncepcijom Apsoluta?
[ri Aurobindo: Po njegovoj koncepciji iskustvo bla`enstva mo`ete da
imate, ali lepote? Ne bih rekao. Nema laxana-e – osobine koja je
karakteristi~na – za lepotu tamo u Bramanu po [ankari. Postoji samo
Samopostoje}e i njegovo Bla`enstvo – belo bla`enstvo, ako vam se
tako svi|a, ali raznobojna igra lepote bi bila samo figura u njemu i
stoga nestvarna.
U~enik: Da li je oblik nerazdvojan od iskustva lepote?
[ri Aurobindo: Na ravni materije izgleda da je tako, ali to ne va`i na
ravnima svesti iznad uma. Tamo, lepota mo`e da bude bezobli~na.
U~enik: Ima ljudi koji do`ivljavaju dubok mir, ali ne bla`enstvo u
Brami~koj svesti.
[ri Aurobindo: U mom sopstvenom slu~aju SAT]ITANANDA kao
Braman dolazi lak{e kao stalno iskustvo, a ANANDA – bla`enstvo –
ulazi da ga upotpuni, tako re}i. Bla`enstvo je su{tinska Stvarnost
postojanja.
U~enik: Ali mnogi ljudi su zadovoljni iskustvom nepokretnog aspekta
Bramana.
[ri Aurobindo: Zavisi. Ako prilazite Apsolutu negativno – tj. kao
negaciji – sti`ete do sve negativnije vrednosti. Ako uzmete pozitivnu
stranu, ona vas vodi ka sve pozitivnijoj vrednosti.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
213
U~enik: Za{to onda umetnici ka`u da je oblik nezaobilazan za
umetni~ku tvorevinu?
[ri Aurobindo: Govorili smo o iskustvu lepote. Ali ako govorite o
umetni~koj tvorevini onda ~ovek mo`e da ka`e da je oblik
nezaobilazan za to.
U~enik: Tagore se tu sla`e – da je oblik nezaobilazan za tvorevinu
lepote u umetnosti.
[ri Aurobindo: Ali ~ak i tu oblik koji daje iskustvo lepote nije ne{to
odvojeno od Duha. U iskustvu Bramana tu je su{tinska lepota bez koje
stvar ne bi bila lepa. U iskustvu lepote mo`ete da zapazite dva razli~ita
elementa: oblik i duhovni element lepote. Ali lepota oblika je samo
izraz te duhovne lepote, ona nije ne{to zasebno. Naravno, um mo`e da
napravi razliku i da govori o njima kao o dvema razli~itim stvarima.
U~enik: Koja je veza izme|u duhovnosti i umetnosti?
[ri Aurobindo: Mo`e se re}i da je duhovnost osnova umetnosti.
Umetnost izra`ava, ili poku{ava da izrazi, du{u stvari. Istinska du{a
stvari je bo`anski element u njima. Onda duhovnost, koja je disciplina
da se do|e u svestan kontakt sa Bo`anskim, ima mesto, i to veliko
mesto, u umetnosti.
U nekom smislu duhovnost je najvi{a umetnost, umetnost
`ivota; jer ona cilja na stvaranje `ivota lepote ~iste u liniji,
nepogre{ivog u ritmu, obilatog snagom, prosvetljenog svetlo{}u i koji
vibrira bla`enstvom.
24.1.1939.
[ri Aurobindo je oti{ao u ti{inu na neko vreme i kad je iza{ao po~eo
je:
Razmi{ljao sam kako neke rase imaju ose}aj za lepotu u svojoj
samoj sr`i. Sude}i po onome {to nam je ostavljeno, izgleda da je na{
narod nekad imao izra`en smisao za lepotu. Na primer, uzmite
poeziju, ili indijsko rezbarenje drveta koje, bojim se, sada zamire.
Gr~ka i drevna Italija su imali oko za lepotu. Japanci su izuzetan
narod – ~ak i najsiroma{niji imaju estetski smisao. Ako proizvode
ru`ne stvari, to je samo za izvoz u druge zemlje. Bojim se da japanci
gube sada taj smisao zbog op{te vulgarizacije. U Nema~koj Hitler mora
da je zatro sve fine stvari – nema~ku muziku, filozofiju itd. Kako mo`e
bilo {ta da se razvija kad nema slobode? Nadam se da je Musolini
zadr`ao ne{to smisla za umetnost.
214
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Veoma je ponosan na italijane kao naciju umetnika! Jedan
moj prijatelj je i{ao u Italiju i na{ao da italijani i dalje imaju ose}aj za
lepotu i umetnost.
[ri Aurobindo: Za muziku tako|e. Likovna umetnost i muzika su
njihove strasti. Majka je imala izuzetno iskustvo. Boravila je u
Severnoj Italiji neko vreme i jednom je svirala orgulje sasvim sama u
jednoj crkvi. Nakon {to je zavr{ila, za~uo se veliki aplauz. Na{la je da
se masa okupila i da su se potpuno odu{evili.
U~enik: Indijska muzika, naro~ito na jugu, se o~uvala u hramovima.
Ni{ta (Nishta, gospo|ica Vilson) je puna hvale za mnoge
Indijske stvari. Nalazi veliku lepotu u hodu indijki. Rekla mi je: “Vi to
ne}ete razumeti, ali videla sam na{e evropljanke i mogu to bolje da
razumem. Indijke mi izgledaju kao ro|ene plesa~ice, imaju tako fin
ritam u svom hodu.”
[ri Aurobindo: Potpuno je u pravu. Pretpostavljam da je to usled toga
{to moraju da nose vr~eve na glavi.
U~enik: Ona tako|e hvali raznobojne sarije na{ih `ena i nalazi da
`ene imaju smisla za boje.
[ri Aurobindo: Nadam se da ne di`u ruke od njega pod modernim
uticajem.
U~enik: Sari, mada graciozan, nije dovoljno dobar za aktivan rad,
nezgodan je.
[ri Aurobindo: Za{to? Rimljani su osvojili svet sa svojim togama.
Mno{tvo indijki rade u sariju. Kad ovo ludilo za prakti~no{}u – to je
moderna tendencija – do|e, lepota umire; ljudi sad na sve gledaju sa
ta~ke gledi{ta prakti~nosti, kao da lepota nije ni{ta.
U~enik: Ali lepota i prakti~nost mogu da se kombinuju, verujem. U
svakom slu~aju na{ao sam da evropska ode}a za mu{karce daje ~oveku
podstrek za posao i aktivnost, dok indijski doti daje letargiju i ose}aj
opu{tenosti.
[ri Aurobindo: To ne spre~ava evropsku ode}u da bude ru`na. Video
sam mno{tvo ljudi koji vode aktivan `ivot u dotiju.
Najprakti~nija ode}a su {orc i majica.
U~enik: Ali sada su evropske dame unele mnoge inovacije, idu
unaokolo u {orcu bez ~arapa.
[ri Aurobindo: Vidim. Jedno vreme su imale obi~aj da prekrivaju celo
telo osim {aka i lica. Se}am se jednog incidenta u Londonu. Bapubai
Ma|umdar je silazio iz kupatila u svom hotelu bosonog. Dama koja je
iza{la iz svoje sobe iznenada ga je videla. Otr~ala je do upravnika i
`alila se da se gospodin {eta polu go po hotelu! Upravnik je nazvao
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
215
Bapubaija i rekao mu da to ne radi! Da li poznajete ovog Bapubaija? –
bio je u Barodi.
U~enik: Da, vi|en je jednom kad ga je zaustavila policija na putu zbog
saobra}ajnog prekr{aja. Odr`ao je tako re~ito predavanje na
engleskom da je policajac bio u potpunom {oku.
[ri Aurobindo: (smeju}i se) To mora biti da je on; bio mi je prvi
prijatelj u Barodi. Odveo me kod sebe ku}i i odseo sam tamo neko
vreme. Bio je ba{ fini ~ovek, jedino {to bi neki rekli “nestalan i
temperamentan”.
27.8.1926.
(Pre neki dan je bilo pri~e o arupa devas – Bogovima bez oblika – i
rupa devas i njihovim ravnima. [ri Aurobindo je objasnio da je to tek
umni na~in bavljenja tim stvarima. Lepota nije tek apstrakcija uma.
Naravno, um mo`e da stvori neku vrstu podele i da misli o lepoti kao
o apstrakciji. To izgleda tek kao ideja bez, tako re}i, bilo kakve mo}i
iza sebe. Ali ako odete na ravan iznad uma nalazite da su sve
apstrakcije u umu tamo Mo}i i Stvarnosti. Tamo nalazite da je lepota
mo} Svevi{njeg.)
U~enik: @elim da znam koju vezu ima ova mo} lepote sa
Vai{navizmom. Bakti po~inje sa emocijom. Da li postoji veza izme|u
Bakti i ove mo}i lepote?
[ri Aurobindo: Kako to misli{? Ne razumem tvoje pitanje. Bakti nema
samo smisao za lepotu u sebi, ima mnoge druge elemente pored toga.
U~enik: Postoji emocionalni element, ali gde ili kada ulazi element
lepote – na po~etku ili na kraju?
[ri Aurobindo: Mo`e biti na po~etku ili u bilo koje vreme. Postoji
emocionalni element, element vere, element ljubavi, lepote, anande i
tako puno drugih stvari.
U~enik: Rekao si: “Lepota je mo} Svevi{njeg.” @elim da imam ideju o
toj mo}i na ravni vi{oj od umne.
[ri Aurobindo: Za{to samo na vi{oj ravni? Da li misli{ da lepota nije
mo}? Da li veruje{ da je umna apstrakcija?
U~enik: Mogu da shvatim da je ona mo} u izvesnom smislu na umnoj,
vitalnoj i fizi~koj ravni. Ali {ta je ona na ravni vi{oj od umne?
[ri Aurobindo: Pa, kako mogu da ti prenesem tu ideju? Lepota je
lepota svugde i ona je mo} gde god bila.
Ali koja je tvoja ideja lepote? [ta je lepota? Je li to apstrakcija?
U~enik: Ne, nije apstrakcija.
216
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: [ta je onda? Kad ka`e{: “Postoji lepota u ru`i”, da li je
ona ne{to odvojeno od same ru`e? Na {ta misli{ pod njom?
U~enik: Mislim da je ona jedna osobina.
[ri Aurobindo: “Osobina” je apstraktna ideja.
U~enik: Rekao bih da nije ideja, ve} ne{to povezano sa `ivotom cveta,
ne{to od `ivotne sile u njemu.
U~enik: Gde god je u pitanju lepota oblika, ka`e se da se zahteva da
se ispune izvesni odnosi, proporcije, sklad itd. U protivnom oblik nije
lep.
[ri Aurobindo: Pa, to ne ~ini svu lepotu. Niti je najsu{tinskiji element.
Mo`ete da ka`ete: “Eto kako se lepota izra`ava.” Ali to nije su{tina
lepote – linije, proporcije itd. su tu samo kao njene potpore, naro~ito
kod lepote oblika, ne toliko kod drugih vrsta lepote. Postoji, na primer,
lepota emocije – misli – sile – Anande itd. Pridr`avaju}i se pravila o
liniji, proporciji, ritmu, harmoniji itd. ~ovek ne postaje umetnik. Svaki
put kad nov stvaralac u|e na polje umetnosti on donosi ne{to {to
drugima izgleda da je mo`da van proporcije. Onda do|e vreme kad
ljudi po~inju da uvi|aju i otkrivaju nove proporcije i nov sklad. ^ak se
i u muzici de{ava ista stvar. Na primer, kad je Vagner dao svoju
muziku zvu~ala je veoma neobi~no i, nekima, neskladno. Ali napokon
su na{li harmoniju i ritam i sve drugo.
Sli~no tome, poezija nije neki aran`man re~i i ideja, ona je mo}
koja izlazi iz pesnikovog bi}a.
U drugim religijama postoji izvesno insistiranje na moralnim
vrlinama, stoga one nisu stavile isti naglasak na lepotu. Ali u Indiji Bog
je Su{ta Lepota.
U~enik: Koja je razlika izme|u lepote i posve}enosti (Bakti)?
[ri Aurobindo: Na stazi posve}enosti – Bakti Margi – u Indiji, na Boga
se gleda kao na Su{tu Lepotu. U slu~aju drugih staza nije tako.
U~enik: Postoji ideja da je za umetnost neophodno ograni~enje. Ne
mo`e biti umetnosti ako nema suzdr`anosti i svaki veliki umetnik
name}e sebi svoja sopstvena ograni~enja.
[ri Aurobindo: Pa, to nije uvek ta~no. Uzmite linije i oblike koje
koristi umetnost. Mo`ete re}i da slu`e da ograni~e izraz i da postoje
umetnici koji stvaraju umetni~ka dela pod tom vrstom suzdr`avanja.
Ali to nije uvek tako. Uzmite, na primer, [ekspira. Isprva je bila ideja
da u njegovom stvarala{tvu nema mere i sklada. Smatrano je za
bizarno. Onda su otrili da je ono veliko umetni~ko delo. Kod pesnika
kao {to je [ekspir kretnja nije ka ograni~enju, ve} bi se pre reklo ka
izrazu – izbacivanju sebe ka napolje da bi se pokrilo sve.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
217
A umetni~ko delo nije veliko ukoliko umetnik nije u stanju da
izrazi beskrajno kroz ograni~enja – ukoliko se linije i forme ne
prevazi|u, tako re}i. Mora da postoji lepota linije i forme, ali to je
samo primarna baza – zemlja na kojoj stojite – ali mora da ide izvan i
da izrazi ne{to iznutra. To je ono na {ta mislimo kad ka`emo da je
neko umetni~ko delo “hladno”, mada mo`ete da vidite da je lepota
linije i oblika – tehnika – savr{ena. Rad mo`da nije dovoljno
“nadahnut”. Uzmite gr~ku umetnost: njen cilj je bio da unese koliko
god je mogu}e unutra{nje lepote u ograni~enu formu i liniju koje su
imale postavljene standarde. U Indiji smo imali sasvim druga~iji
standard.
U~enik: [ta je to u lepoti {to nam daje bla`enstvo?
[ri Aurobindo: Lepota je Bo`ansko li~no i njegova mo} Anande koja
traga da se izrazi u savr{enom obliku. To je, mo`da, jedina definicija
koja mo`e da se da. Po{to si ba{ zapeo, mo`e se re}i da postoji
nekoliko elemenata lepote: jedan je mo} Anande koji traga za
izrazom, drugi je oblik – ili mo`ete re}i, manir u kome se izra`ava.
U~enik: Pretpostavljam da je tako|e neophodno da se fizi~ki
instrument pripremi kako bi mogao da izrazi savr{enu lepotu.
[ri Aurobindo: Da, obuka fizi~kog instrumenta je apsolutno su{tinska
zato {to bez nje umetni~ko delo ne mo`e da uzme savr{eno telo.
U~enik: Ako gledamo ~oveka kao {to je Tagore, da li misli{ da u
slu~aju poput njegovog tako|e fizi~ki instrumenti moraju da se
utreniraju, ili mo`e li se re}i da sila koja radi u takvim ljudima stvara
svoje sopstvene instrumente?
[ri Aurobindo: Ima ljudi koji su ro|eni sa svojim fizi~kim
instrumentom spremnim. ^ak je i tada potrebno dosta treniranja. ^ak
i kad bi sila stvorila svoj sopstveni instrument rad bi bio neujedna~en –
veoma dobar povremeno, ali veoma lo{ nekom drugom prilikom.
U~enik: Tagore je uradio puno pre nego {to je postao priznat kao
pesnik.
[ri Aurobindo: [ekspir je prou~io sve postoje}e drame pre nego {to je
napisao svoje. ^ovek ne mo`e da svira violinu bez treninga.
U~enik: Zar Vi{a Mo} ne bi razvila ~ak fizi~ki instrument kad ona
si|e?
[ri Aurobindo: Velika je prednost ako mo`ete da otpo~nete sa dobrim
instrumentom.
U~enik: Ali kako to da kad ~ovek ceni lepotu nije svestan nje kao
izraza Boga?
218
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Ima tako puno stvari kojih ~ovek nije svestan. Ne
govorim o onome {ta ~ovek ose}a, ili vidi, ili je svestan. Govorim o
onome {to je iza.
U~enik: Ako pesnik ne zna jezik, ne mo`e da bude veliki pesnik.
[ri Aurobindo: Niti mo`e da izume ritmove ukoliko ne zna prozodiju.
U umetnosti, kao i u svemu drugom, trening je neophodan; ~ovek
mo`e da razvije ose}aj za lepotu svesno.
U~enik: Zar muzi~ari u sebi nemaju uro|en ose}aj za lepotu?
[ri Aurobindo: Ne svi. A ~ak i ako je tu, mnogo toga treba da se uradi
pre nego {to bude mogao da se savr{eno izrazi. Toliko elemenata
mora da se dovede zajedno i da se usklade pre nego {to moglo da
bude savr{enog izraza.
U~enik: Zar onda izraz ne postaje usiljen?
[ri Aurobindo: Da li ho}e{ da ka`e{ da kad pesnik pi{e svoje stihove i
potom ih pregleda i nalazi da izvesne stvari treba da se promene on
postaje izve{ta~en, ili da njegova poezija postaje usiljena? Ne uop{te.
U~enik: Da li umetnik dobija svoj oblik samo iz vitala?
[ri Aurobindo: Ne. Ali ove umetnosti su takve da zahtevaju svoje
stanovi{te u vitalu. Mo`e biti drugih elemenata u njima, ali vital je
neizostavan. U stvari, najvi{a poezija ne mo`e da do|e ukoliko ne
do|e kroz vital. ^ovek mo`e da uzme elemente iz uma ili emocija ili
drugih delova u skladu sa neophodno{}u.
U~enik: Dokle je um faktor u tom procesu?
[ri Aurobindo: Ako misli{ na intelektualni um, on ima veoma malu
ulogu – mada i on, tako|e, ima svoju ulogu. Ceo proces je vrlo
komplikovan. Prvi impuls daje vital, a onda je prisutna komunikacija
sa vi{im umom – intuitivna sposobnost. Onda ne{to odatle dolazi do
srca i umetnik to ponese u um i da mu izraz.
U~enik: [to }e re}i, ne{to odozgo dolazi dole kroz intuiciju.
[ri Aurobindo: Da, neka mo} odozgo. Koristim re~ “Intuicija” u
op{tem smislu za sve sposobnosti koje delaju; prikladnije bi bilo
“Nadahnu}e”.
U~enik: Na koji na~in um ulazi kao faktor u stvaranju poezije?
[ri Aurobindo: Kod same najvi{e poezije, um je tih; kod drugih vrsta,
um je aktivan, ali to nije intelektualni um.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
219
O kongresu i politici
7.3.1924.
Kilafat se zavr{io pre dva dana (5.-og)
U~enik: Kilafat je kao parni valjak.
[ri Aurobindo: Sasvim je ispravno {to je nestao; nova republika
izgleda temeljna i solidna u svom radu.
U~enik: Sumnjam da li su turci bili u pravu {to su preduzeli taj korak
zato {to }e sad mi{ljenje drugih muslimanskih zemalja da ide protiv
njih.
[ri Aurobindo: Ma mi{ljenje mo`e da se oka~i ma~ku o rep! Nije
mi{ljenjem Kamal potukao grke!
U~enik: Ali da li bi sada bio popularan u Turskoj?
[ri Aurobindo: Ba{ ga briga za popularnost.
U~enik: Savez drugih muslimana sa Kilafatom je sve vreme bio
teoretski, a veza simpatija veoma slaba i nije imala tle u `ivotu.
Zapravo, indijski muslimani su bili ti koji su se borili protiv turaka u
Mesopotamiji tokom prvog svetskog rata.
[ri Aurobindo: Amir od Avganistana je jedina spolja{nja mo} na koju
indijski muslimani mogu da se ugledaju.
U~enik: Postoje tendencije me|u muslimanima koje pokazuju da bi
fanatizam mogao da se razgradi.
[ri Aurobindo: To nije dovoljno zato {to to ne bi promenilo njihovo
celo gledi{te. Ono {to se tra`i je neki nov religiozni pokret me|u
muhamedancima koji bi premodelovao njihovu religiju i promenio
pe~at na njenom temperamentu. Na primer, bahaizam u Persiji koji je
dao sasvim druga~iji pe~at njihovom temperamentu.
Narednog dana (6.-tog) je objavljeno da je Kalif morao da
napusti Tursku u roku od 10 dana.
Rojters je javio: “Glavna Kalifova `ena je le`ala ni~ice, a glavni
evnuh {trajkuje gla|u ve} poslednja tri dana.” [ri Aurobindo se glasno
nasmejao, rekav{i: “Kako izgleda da je sme{an ovaj rojtersov
dopisnik!”
220
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Ismet Pa{a je prokomentarisao: “Mi smo u Carigradu zato {to
smo se borili sa grcima i Kalifom. Simpatija ljudi je bila usled toga {to
smo mi bili jaki, a ne zbog prisustva Kalifa.”
[ri Aurobindo: Prva ~etvorica su bili pravi Kalifi. Kasnije je to postala
politi~ka institucija.
U~enik: [trajk gla|u glavnog evnuha je oblik Satjagrahe! Ali progon
Kalifa je dramati~an.
[ri Aurobindo: Pre je komi~an nego dramati~an.
Politika Pondi~erija je do{la na red za diskusiju. Monin Naik iz
^andernagora je stigao danas.
[ri Aurobindo: Na{i ljudi jo{ nemaju smisao za politiku. Ako jednom
slome hegemoniju bele klike ovde onda nakon toga mogu da poku{aju
bilo {ta.
U~enik: Poku{ao sam da objasnim na{im prijateljima iz ^andernagora
da svi indijci u Ve}u moraju da se udru`e i da zbace belce. Onda mogu
da urade bilo {ta. Ali nekako to nisu primili dobro. Na{im ljudima fali
ki~ma.
[ri Aurobindo: Ne samo ki~ma, ve} zdrav razum.
8.3.1924.
U~enik: The Servant je napisao dug uvod o Kilafatu.
[ri Aurobindo: [ta ka`e?
U~enik: Da je stvar od ogromnog zna~aja.
U~enik: [ta je od ogromnog zna~aja – Kilafat ili abolicija?
U~enik: Pisanje The Servant-a o njemu je stvar od ogromnog zna~aja.
(smeh)
U~enik: Abul Kalam i Jakub Husein su zadovoljni Kamalovom
akcijom, dok su Pikthal i Fazlul Huk na{li manu Kamalu; ~ak su ga
izvre|ali i optu`ili.
U~enik: Postoji predlog da se ima Kalif koji bi bio samo verski
poglavar.
[ri Aurobindo: Niko ne}e priznati Kalifa ukoliko on nema mo}. Da li
ste pro~itali Gandijevo pismo Mehmet Aliji?
Maltene mu ~estita {to mu je }erka bolesna! O~igledno ne misli
to, ali veoma ~udan na~in pisanja.
A kakve su ove nove novine, “Glas Indije”?
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
221
U~enik: Ure|uje ih Natara|an koji tako|e vodi “Dru{tvenog
Reformatora” u Bombaju.
U~enik: Kad je prvi put pokrenuo “Dru{tvenog Reformatora” zvali su
ga Azot, te stoga inertan gas bez mirisa i boje!
[ri Aurobindo: Mo`da veoma dobar opis njega.
U~enik: Izgleda da Nezavisni i Svara|isti mogu da se udru`e u
opstrukciji protiv vlade.
[ri Aurobindo: Da. Izgleda da je prilika. Oliverov govor o porezu na
so ima neke veze s tim.
11.3.1924.
U~enik: Da li si ~itao Mehmet Alijinu izjavu o Kilafatu?
[ri Aurobindo: Da, video sam je, ali nisam pro{ao kroz celu izjavu.
U~enik: Ka`e da nova skup{tina u Ankari nema pravo da progna
Kalifa i da sad postoji jo{ ve}a potreba za agitacijom za Kilafatom u
Indiji!
U~enik: Ali {ta on predla`e da se uradi preko i iznad pisanja i
pri~anja?
[ri Aurobindo: Ka`e da lav islama nije mrtav, mada {akali zavijaju
oko njega.
U~enik: Bilo bi zanimljivo sada gledati razvoj po{to su Jakub Husein i
drugi bili za odluku Ankare, a Mehmet Alija joj se protivi. Mogu
postojati dve partije me|u muslimanima. The Servant isti~e da je nova
republika svetovna, a ne religijska.
[ri Aurobindo: Kod prve ~etvorice Kalifa postojala je stvarnost
Kilafata. Oni su bili centri islamske kulture i imali ne{to duhovnosti.
Nakon toga su do{li Umajad i druge dinastije i postajao je sve vi{e i
vi{e religijski i spolja{nji. Kad je pre{ao u ruke turaka postao je puka
politi~ka institucija bez svoje gra|e.
U~enik: Nacionalisti izgleda da su u manjini u indijskoj centralnoj
skup{tini.
[ri Aurobindo: Izgleda da to nije jo{ izvesno; postoje sve {anse da se
bud`et ne usvoji.
U~enik: Napokon je Dr. Gaur ispao (iz nacionalisti~ke grupe).
[ri Aurobindo: Znao sam da }e. On nema ni{ta ba{ duboko u sebi,
samo dar govorni{tva i ponekad poku{ava da se prika`e pametnijim
nego {to jeste. Bio je sa mnom na Kembrid`u i ~uo sam ga kako je
govorio na Uniji Koled`a. Ponovio je tokom jednog govora tri puta:
“Egip}ani su ustali uz ~oveka!”
U~enik: U Nagpuru su dali dve rupije godi{nje za ministarsku platu!
222
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Napokon je vlada iza{la i guverner preuzima
preba~ene odseke.
U~enik: U Bengalu je tako|e guverner stavio veto na rezoluciju
skup{tine.
[ri Aurobindo: Veto je po pitanju preba~enih predmeta. Ovo se ti~e
“rezervisanih” predmeta. Vlada mora naprosto da ignori{e rezoluciju i
bud`et }e se prihvatiti. Usput, koliki je prose~an li~ni dohodak
indijaca?
U~enik: 30/- rupija godi{nje.
U~enik: 2/8- rupije mese~no.
[ri Aurobindo: “Nova Indija” je zapela da se da prose~ni dohodak
ministrima! Ako se prose~an dohodak pove}a onda se njegova plata
tako|e pove}ava. Vrlo fer predlog!
U~enik: Dakle, sad postoji sertifikovanje i preuzimanje preba~enih
odseka tako|e. Ove reforme su ba{ sme{ne! Mogu da dopuste i
povuku {ta god `ele iz “preba~enih” predmeta. To zna~i da mogu da
rade {ta god im volja. Divne reforme, dok je cela mo} u rukama
engleza! (Okre}u}i se [ri Aurobindu) Da li se se}a{ {ta si rekao kad su
predlo`ene reforme? Rekao si: Sve {to su englezi dali do sada je senka,
a ove reforme su ogromna senka!
[ri Aurobindo: Da, se}am se.1
1
[ri Aurobinda je pritisla g.|a Besan da da svoje mi{ljenje o
reformama Montegija ^elmsforda. Du`e vreme je izbegavao da da bilo kakve
izjave. Napokon, kad je opet pritisnut, napisao je ~lanak u “Novoj Indiji” pod
uslovom da se ne objavi njegovo ime. Tako da se ~lanak pojavio pod imenom
“jedan indijski nacionalista”.
U tom ~lanku je, u su{tini, rekao: “Reforme su kao kineske slagalice.
^ak i kineske slagalice mogu da se re{e, ali ova ne mo`e da se re{i. Sve {to je
vlada do sada dala bila je puka senka, a ove reforme su ogromna senka.”
14.3.1924.
Danas je [ri Aurobindo izrazio zga|enost nad mlakim stavom pandita
Malavija: “Cela stvar je odvratna; to je karakteristi~no za na{u zemlju.
Mogli bi da upropaste partiju.”
Neko je izneo temu sanitacije u Kalkuti.
U~enik: Svaki grad zaslu`uje da se spali nakon intervala od 300
godina prema ^araki. Na Kalkutu je do{ao red da se spali.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
223
[ri Aurobindo: Da, nakon nekog broja godina postaje fizi~ki i
moralno nepodesan za `ivot u njemu.
U~enik: G|a Besan iznosi svaki `ivi problem Indije u svojim novinama
i na kraju uvek insistira na svojoj ideji saziva Nacionalne Konvencije.
To njoj izgleda kao op{ti lek za sve! A nesaradnici ne rade ni{ta drugo
sem {to se suprotstavljaju svara|istima.
[ri Aurobindo: Ono {to nesaradnici rade je naprosto besmisleno.
U~enik: Neki kongresmeni u Godavari oblasti su napustili svoju
propagandu nesaradnje i latili se rekonstrukcije sela zato {to je polet
i{~ilio me|u ljudima. Niko ne dolazi na mitinge, nikakav novac se ne
daje u Tilakov Svara| fond. Kadi ne budi svuda odgovor.
[ri Aurobindo: Da, imao sam to iskustvo 1909. kad sam bio u
Bengalu. To mi je dalo uvid u moje zemljake. Nakon hap{enja i
deportacije dr`ali smo skupove na Koled` trgu i nekih {ezdeset ili
sedamdeset osoba bi do{lo, uglavnom prolaznika; a ja sam imao ~ast
da predsedavam na nekoliko tih skupova!
U~enik: U Gu|aratu smo imali isto iskustvo u Nacionalnom
Obrazovnom programu. Javnost ne bi podr`ala nezavisnu nacionalnu
{kolu ili koled`.
Jedan u~enik je prijavio dolazak jednog bengalskog u~itelja u
Pondi~eri da se vidi sa [ri Aurobindom. Priklju~io se pokretu za
nesaradnju i ostao u Sabarmati A{ramu sedam meseci i u~io predenje i
tkanje. I{ao je u Ra|kot kao u~itelj nacionalne {kole tamo.
U~enik: Veoma je bri`an prema ~ove~anstvu i `eli va{u jogu da
pomogne ~ove~anstvu.
[ri Aurobindo: ^ove~anstvo ima, sre}om, zdravu glavu, tako da je
bezbedno od svojih spasitelja.
U~enik: Ima ih toliko; a ipak je ~udo kako je ~ove~anstvo i dalje `ivo!
[ri Aurobindo: Ba{ tako; `ivo je uprkos njima!
Popodne je jedan `itelj Pondi~erija koji se vratio iz Sajgona
do{ao i `eleo da [ri Aurobindo izle~i njegovu `enu svojom jogi~kom
mo}i.
U~enik: Rekao sam mu da to nije mogu}e. Onda je rekao: “Od kakve
je vajde njegova joga ako ne `eli da pomogne ~ove~anstvu?”
[ri Aurobindo: ^ove~anstvo zna~i njegova `ena ili {ta?
224
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
8.4.1924.
U~enik: Da li si ~itao Gandi|ijevo protivljenje ulasku u Ve}e?
[ri Aurobindo: Da, protivi mu se zato {to je protiv Ahimse! Negativno
je i nije konstruktivno. Isto je re~eno za Tagora u vezi nesaradnje!
U~enik: C. Ra|gopala~ari ka`e da jedan metar kadara zna~i jedan
korak ka svara|u.
[ri Aurobindo: Bi}e to veoma dug put u tom slu~aju.
U~enik: ^ujem da Gandi|i dobija ud`benike pripremljene za {kole.
[ri Aurobindo: Jedna knjiga }e po~eti sa tim kako da se gaji pamuk, a
zavr{i}e se sa lekcijama o tkanju, druga o kuvanju, a slede}a o tome
kako ~istiti klozete.
U~enik: Poslednja bi bila u vi{im razredima! (smeh) U svom
komentaru na Gitu on poku{ava da poka`e da je to rat izme|u dobrih
i zlih sklonosti u ~oveku – to je samo jezi~ka figura.
[ri Aurobindo: Dakle, [ri Kri{na ka`e Ar|uni: “Mo`e{ da ubije{ lo{e
strasti ili zle tendencije, ali ne `ali, one ne}e zbilja biti ubijene!” Ko
ubija koga? Tako je cela stvar alegorija. Ali da li je?
9.4.1924.
U~enik: Da li si video Gandi|ijev odgovor na pismo pod-asistenta
Serd`ena koje tra`i od njega da napusti polje akcije zbog svog lo{eg
zdravlja? Ono tako|e ka`e da on treba da se povu~e zbog svoje
potrebe za duhovno{}u i tako|e zbog svoje upotrebe medicinske
pomo}i protiv svojih sopstvenih izra`enih mi{ljenja.
[ri Aurobindo: Da, pro~itao sam ga. Postoji ista me{avina o kojoj sam
ve} govorio, samo ~itanjem knjiga, bojim se da je jo{ pogor{ao.
Prisutna je me{avina Tolstoja, hri{}anstva i |ainizma. Sad je dodao
tome Vede, Koran i Gitu.
U~enik: Zar nije video da Ahimsa primenjena na takav na~in ne bi
uspela?
[ri Aurobindo: Za{to? To je njegovo jevan|elje. Ljudi moraju da vide
ako `ele da prihvate. Mo`e da ne uspe kolektivno, ali on mo`da mo`e
da ga sledi pojedina~no.
Ali, kao {to ka`em, ceo sklop njegovog uma je kao kod
evropljana. Sumnjam da li je ikad shvatao ideje indijske filozofije.
Pored toga, ceo trend njegovog bi}a je vitalan – on uvek poku{ava da
stavi stvari u `ivot i da napravi pravilo od toga. To je opet
evropljanska sklonost – sve da se pretvori u tip, u pravilo. Samo {to on
unosi indijske termine.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
225
Ne vidim nikakvu korist kad ka`e: “Sve dok drugi nemaju
dobar Kadar ja ne}u da koristim fin Kadar.” To mo`e da se svede na:
“Sve dok drugi nisu obrazovani ja ne}u da u~im, ili u istom smislu, sve
dok drugi ne dobiju hranu gladova}u.”
U~enik: Postoje opre~ni izve{taji u vezi politi~ke situacije u Mahara{tri
i Andri. Polet kod ljudi je splasnuo i te{ko je na}i slu`benike za
kongres.
[ri Aurobindo: Na{i ljudi su ~udesni – uvek `ele neko uzbu|enje. Jo{
nisu shvatili da je politika ozbiljna stvar i to na duge staze. Ka`u:
“Dajte nam Svara| za godinu dana ili senzaciju!”
U~enik: Bio sam u pokretu za nesaradnju i radio u njemu neko vreme.
Moje sopstveno ose}anje je da bi Gandi|i da se ugleda na Svetog
Franju, koji je lizao rane gubavaca, kao svoj ideal.
[ri Aurobindo: Lizanje gubavca ne bi donelo ni{ta dobro gubavcu, a
moglo bi da na{kodi Svetom Franji.
^ak i ovih dana – nevezano od onoga {ta su na{i ljudi radili u
pro{losti – indijski na~in je da se stvari obave, ali da se od toga ne
napravi pravilo `ivota. Oni rade izvesne stvari da se otarase
ometaju}ih Sanskara.
U~enik: To je ono {to je Ramakri{na radio – i{ao i ~istio u ~etvrtima
nedodirljivih – da bi se otarasio Sanskare Bramina i svog ose}anja
nadmo}i. On je to radio kao deo i proces sadane.
[ri Aurobindo: To je ono na {ta mislim pod indijskim na~inom – to
sam ve} jednom rekao.
31.5.1924.
Tema je bila Gandi|ijeva izjava da svara|isti moraju da iza|u iz
kongresa. Da bi neko bio kongresmen mora da veruje u petostruki
bojkot, onda mora da prede i da prestane da pije ako }e to da radi i da
se ujedini sa muslimanima.
U~enik: Video si izjavu Mahatma|ija?
[ri Aurobindo: Da. On zapravo ka`e: “Prvo, morate da verujete u pet
bojkota; ka`em vam, to jeste te{ka, a ne laka stvar da se uradi.”
U~enik: Onda je jo{ te`e presti.
[ri Aurobindo: Ako se slo`ite sa zahtevima on ka`e da svara| mo`e
lako da se postigne, mada ne daje vremensku granicu.
U~enik: Argument koji daje je da dve partije ne mogu da nose vladu.
[ri Aurobindo: U modernim vremenima, koalicije nose mnoge
evropske vlade.
U~enik: On izgleda da poku{ava neku vrstu joge tako|e.
226
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Da. Da li znate i{ta o tome? Video sam njegov ~lanak
o Brama~arji, ali nije sadr`avao doslednu misao. Jednom je rekao da
jak um ima jako telo, a onda ka`e da kako ~ovek napreduje u umnom
razvoju telo mora da slabi.
Tako|e nalazi vezu izme|u po`ude i ukusa.
U~enik: On uvek `eli da se dr`i umne svesti i obi~ne prirode i
poku{ava da ovlada kretnjama prirode iz umne svesti pomognute, ako
je mogu}e, molitvom. Jedva da ima i povr{no poznavanje podele na
Puru{u i Prakriti, tako neophodne da se uspostavi osnova duhovnog
`ivota.
U~enik: Molitve u A{ramu su utvr|ena rutina.
U~enik: Znate, ja sam jednom vodio molitvu u Nava Vidhan Bramo
Sama|u! Bila je jako uva`ena dok sam izgovarao apsolutne {ablone,
verujem.
[ri Aurobindo: Samo su je uva`ili, to je sve?
U~enik: Ne, rekli su: “Bila je poeti~na i veoma fina!”
[ri Aurobindo: Ova vrsta molitve je sada prisutna u Engleskoj. Veoma
je spolja{nja i mehani~ka.
7.6.1924.
Raspu}in, dvorski mistik Rusije je bio predmet razgovora neko vreme.
Raspu}in je iznenada postao duhovan ~ovek. Bio je seljak i iznenada
dobio neku mo} vitalne ravni. Uticao je na ljude svojim o~ima. Koristio
je svoju mo} za ni`e ciljeve.
U~enik: Postoji objava danas za ispunjavanje uslova za izbor u
Sveindijski kongresni komitet.
[ri Aurobindo: Da, ba{ je ~udna za ~itanje! Ovaj metod pro~i{}enja
koji se predla`e izgleda besmislen. ^ovek mo`e da sledi ovu vrstu
predloga rekav{i: “Svi ~lanovi moraju da daju uverenje da sami kuvaju
svoju hranu, ~iste svoje klozete itd.”
U~enik: Ser Sankaran Nair je izgubio svoj slu~aj protiv O’Dvajera.
[ri Aurobindo: To je bio neizbe`an ishod.
17.6.1924.
U~enik: Tagorev internacionalizam izgleda da je zadobio grub {ok u
Kini ukazom japanske povelje o isklju~enju.
U~enik: Izgleda iz njegovih spisa da je on prvo internacionalista i da
gleda na nacionalizam kao na ne{to {to nije neophodno.
[ri Aurobindo: Ali morate da imate nacije pre nego {to budete mogli
da imate “inter” me|u njima.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
227
U~enik: On izgleda da tvrdi obratno: ako radite za internacionalizam
onda }e se nacionalizam postarati sam o sebi.
U~enik: Ne stara se o sebi – drugi se staraju o njemu; u tome je
te{ko}a.
[ri Aurobindo: Internacionalizam je u redu, mi ga prihvatamo na
njegovoj sopstvenoj ravni. Ali moramo prvo da imamo nacije.
U~enik: Kad nalazi da ljudi ne prihvataju njegovu ideju ka`e: “veliki
ideali mogu da priu{te sebi da ~ekaju – njihov neuspeh u ovakvim
stvarima ne zna~i ni{ta.”
[ri Aurobindo: To izgleda samo kao umna konstrukcija bez ikakvog
pojma o stvarnosti. Na ovaj na~in ljudi ponekad povrede samu stvar za
koju stoje. Ja treba da sam u dobrim odnosima sa svojim susedom, ali
to ne zna~i da treba da mu dopustim da mi u|e u ku}u i da je zauzme.
U~enik: On savetuje indijcima da produ`e ruku prijateljstva i
pomognu Evropi u njenom izgubljenom stanju.
[ri Aurobindo: Da, ona }e uzeti ruku i dati {ut nogom zauzvrat.
U~enik: Ili }e mo`da da uzme ruku i da nam pretura po d`epovima.
[ri Aurobindo: Ni{ta vi{e nije ostalo u d`epovima.
U~enik: To je kao neki ljudi koji ka`u da moramo da pomognemo
siroma{nima; stoga, hajde da i mi sami postanemo siroma{ni.
19.6.1924.
U~enik: Svara|isti imaju te`ak zadatak.
[ri Aurobindo: Da. Rezolucija koju Gandi predla`e svodi se na
ultimatum svara|istima.
Usput, koje je zna~enje “Satjagrahe”?
U~enik: Mahatma|i pravi razliku izme|u “pasivnog otpora” i
“Satjagrahe”.
[ri Aurobindo: Ne vidim mnogo u tome. Tako|e se pribegava
pasivnom otporu zato {to je ~ovek uveren u Istinu – Satju – svoje
strane.
U~enik: Mahatma|ijeva definicija se razlikuje: po njemu Satjagraha
nije samo politi~ko oru|e; a drugo, ona prenosi ideju Istine sa
nenasiljem kao svojom nu`nom posledicom.
[ri Aurobindo: Ali pasivni otpor mo`e da se vr{i na svim poljima
`ivota; on sam je to radio. Mo`da je “pasivni otpor” direktan i
nepretenciozan izraz, dok “Satjagraha” ima prizvuk ne~eg visokog.
Ona prenosi drugima ideju da je ono za {ta se ~ovek zala`e Istina.
Neki bi mogli da na|u atmosferu nadmo}nosti u tome.
228
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Ali {to se ti~e klauze o predenju znam da ~ak ni na vrhuncu
nesaradnje niko nije preo. Tako|e postoji rezolucija da provincije
treba da sprovode uredbe Sveindijskog kongresa. Pitam se za{to je to
izneto.
[ri Aurobindo: Da bi se Bengal doveo pod “Bez-promena{e”.
U~enik: Ali ranije je govorio o autonomiji provincija u kongresnoj
organizaciji.
[ri Aurobindo: Da. Ali sada mu to ne pogoduje, tada je bilo pogodno.
^ovek prihvata Istinu koja mu pogoduje u to vreme. Mo`e biti da `eli
da dr`i celu organizaciju u svojim rukama.
U~enik: Ranije je rekao da }e ako se Kongres ne slo`i sa njim da radi
odvojeno.
[ri Aurobindo: Da. To je bilo pogodno u to vreme. On ima savr{eno
opravdanje da name}e sve uslove svojoj sopstvenoj organizaciji; ali da
to radi kongresu te{ko da mo`e da se opravda.
U~enik: Vo|e, verujem, imaju zaveru za davanje deset tola [oko 115
grama, prim. prev.] namotanog pamuka.
[ri Aurobindo: Misli{ njihove `ene! (Smeh)
22.6.1924.
Pri~alo se o “Gopinath Saha” rezoluciji u Kongresu. “The Forward” je
iza{ao sa Dingrinom izjavom.
U~enik: Mahatma|i ka`e da se njegova vera u program svakodnevno
pove}ava. Jedino, te{ko}a je u tome {to drugi izgleda da gube veru u
program u istoj proporciji.
[ri Aurobindo: Verovatno se kotrlja nazad svom sopstvenom izvoru!
U~enik: Kadi je sad postao moda, toliko da ~ovek ne mo`e da ode na
javni skup bez Kadija na sebi.
U~enik: Logika je otprilike ovakva: sposobnost da zavisimo od sebe po
pitanju ode}e dala bi nam ekonomsku nezavisnost.
[ri Aurobindo: Kad bi svi po~eli da predu i tkaju ne bi ostalo vremena
da se proizvode druge stvari. Mo`da bismo morali da ih uvozimo od
spolja.
^ovek treba da obu~e ru~no predenu i ru~no tkanu tkaninu i
^arka tako|e mo`e da se koristi; apsolutno nema primedaba na ove
stvari. Ali sve postaje sme{no kad se izbaci sa svog pravog mesta.
U~enik: Mahatma|i mi je dao uputstvo da se kupam na odre|eni
na~in kao tretman. Bio je protiv upotrebe lekova.
U~enik: [ta bi se desilo u slu~aju upale slepog creva? Britanski hirurg,
medicinska nauka itd. bi mogli biti neophodni.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
229
30.6.1924.
[ri Aurobindo: [ta je bilo na kraju sa rezolucijom u Sveindijskom
kongresnom komitetu?
U~enik: Izgleda da je Mahatma|i si{ao.
[ri Aurobindo: To je iznena|uju}e, po{to je izjavio da je
“nedotaknut”.
U~enik: Svara|isti su morali samo da odu do njega i izgleda da je on
bio spreman da si|e.
[ri Aurobindo: Verovatno su mu oti{li vide}i klauzu o kazni i tako|e
da utvrde koliko daleko }e da si|e.
U~enik: Poslednja rezolucija – u vezi dopu{tenja strankama u parnici
da se pojavljuju u sudnici – je izba~ena. Ali u stvarnoj praksi se sve
rezolucije zaba{ure.
[ri Aurobindo: Vi radite, i mo`ete da radite, sve ove stvari kao
“prakti~ni” ljudi; ali kako mo`ete da budete savestan nesaradnik u isto
vreme?
U~enik: Hanumant Rao je privukao pa`nju na sudbinu advokata i
tra`io dozvolu za njih da nastave zakonsku praksu.
[ri Aurobindo: Ne, bi}e stranki u parnici, ali ne advokata!
3.7.1924.
Pri~alo se o rezoluciji S.I.K.K. po pitanju stranki u parnici. T.
Praka{amov slu~aj donacije 25.000 rupija je tako|e pomenut. Nije bio
u stanju da proda svoju vilu i `eli “da je neko kupi”. Morao je da se
brani na sudu. Njegova dva sina su lakih prstiju, po izve{ataju.
[ri Aurobindo: Kojih su godina?
U~enik: Jedan ima dvanaest, a drugi petnaest godina.
U~enik: To je onda uzrast za kra|u. Ja sam krao do svoje ~etrdesete
godine i ~ak sam i jutros ukrao hrizantemu iz ba{te Telegrafske
Kancelarije. X je `eleo da ubere jo{ cve}a. Ali sam ga po`urivao da
po|e.
U~enik: Kakva situacija! Od planiranja politi~kog razbojni{tva do
kra|e cve}a!
[ri Aurobindo: Za{to? To nije pad. To je uspon – to je bilo rad`asi~no,
ovo je satvi~no. Ako kradete, to morate da radite na pravi na~in i u
pravom duhu.
Sva svojina je kra|a, tako da kad kradete, kradete od lopova!
(Smeh)
230
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Kad sam iza{ao iz logora mislio sam da je to jedini na~in da se
izjedna~i svojina. Gospodin A ima jednu biljku, sad }u ja da imam
jednu, i tako }e svaki od nas da ima po jednu!
U~enik: Ali da li `eli{ da svi kradu iz ba{te Telegrafske Kancelarije?
U~enik: Ne smeta mi ako neko krade odavde; jedino, ne sme da mi
ka`e, zato {to ako bude tra`io, ne}u dati. (Smeh)
U~enik: Prvi uslov je da ne smeju da te otkriju!
4.7.1924.
Tema je bila Gandijev ~lanak: “Pora`eni i poni`eni” – ~lanak u kome
on jadikuje zbog situacije u Kongresu i ka`e da je to bila ~ista pobeda
za Gospodina C. R. Dasa.
[ri Aurobindo je pogledao prepisku i onda po~eo: “Da li ste
~itali Gandijev ~lanak?”
U~enik: ^uo sam za njega, to je duga jadikovka.
[ri Aurobindo: “Jadikovka” nije prava re~.
Nije mogao da suzdr`i suze, mada ka`e da ga je te{ko
rasplakati. Tako|e ka`e da je celo zasedanje bilo neozbiljno.
U~enik: ^ak i na vrhuncu nesaradnje S.I.K.K ljudi su glasali na isti
na~in kao {to su to uradili sada. Onda su glasali za njega; sad su
glasali protiv njega.
U~enik: U tome je cela razlika: to ~ini da je nerealno i neozbiljno itd.
[ri Aurobindo: Generalno, u takvim trenucima ljudi ne govore; dr`e
to za sebe, ali on izlazi napolje sa tim. To je sve oko toga koliko je “ja”
pogo|eno i kako se ose}ao i kako ga je sve dotaklo!
U~enik: Postaje toliko poistove}en sa trenutnim poslom da jedva da
mo`e da da nevezan pogled na sebe koji je neophodan da se otkrije
sredi{nja gre{ka.
[ri Aurobindo: Ako su rezolucije koje je on izneo pora`ene, ili se neka
rezolucija odbaci, nema razloga za{to bi trebalo da se ose}a
povre|enim i to nema nikakve veze sa radom za zemlju.
On ima primedbu na rezoluciju Dr. ^oitrama i veoma je
povre|en tom za{titni~kom (De{pande) rezolucijom. U vezi Sera|gun|
rezolucije tako|e je Gandi ose}ao mnogo.
15.7.1924.
Kongresni Komitet Provincije Gu|arat je prosledio obaveznu rezoluciju
o predenju sa kaznenom klauzulom.
[ri Aurobindo: (okre}u}i se ka u~eniku) Gu|arat nadma{uje sebe.
U~enik: Prvog meseca tri hiljade jardi, a onda pet hijada jardi.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
231
[ri Aurobindo: Ko }e da prede za V. J. Patela? (Sardara Patela)
U~enik: Njegova }erka bi mogla to da radi za njega.
[ri Aurobindo: Ako je dopu{teno predenje preko ovla{}enog
zastupnika, onda je lako.
U~enik: C. M. Desai se suprotstavio pokretu.
[ri Aurobindo: Ko }e da prede za njega?
U~enik: Izgubio je `enu pre mnogo godina, a nema dete.
[ri Aurobindo: Onda je njegovo suprotstavljanje usredsre|eno na
sebe.
U~enik: Ko }e da ih snabdeva pamukom?
U~enik: Ba|a|.
U~enik: Ali svako mora da gaji svoj sopstveni pamuk!
2.8.1924.
Danas je primljeno pismo Motilal Nehrua za [ri Aurobinda.
Razgovor je skrenuo prvo ka obja{njenju koje je dao jedan
francuski nau~nik o treperenju zvezda. On ka`e da azotne ~estice
dolaze preko atmosfere i eto za{to planete koje su blizu ne trepere,
dok daleke zvezde trepere.
U~enik: To je inteligentan na~in verovanja, bojim se.
[ri Aurobindo: To uop{te nije inteligento obja{njenje.
U~enik: Na stranu teorije, za{to zvezde trepere?
[ri Aurobindo: Mora{ njih da pita{! Kad smo bili mladi re~eno nam je
da planete reflektuju sun~evu svetlost, dok je zvezde emituju i stoga
trepere. (okre}u}i se ka u~eniku) Da li si pro~itao Motilalovo pismo u
kome pita za doprinos za njegove novine?
U~enik: Da, jesam.
[ri Aurobindo: O~igledno se svara|isti jako pla{e Mahatme.
U~enik: Ali oni imaju “ljubav i po{tovanje”!
[ri Aurobindo: To je tako|e u`asavanje i strah – vi{e od bilo ~ega
drugog.
12.9.1924.
Sre|ivala se Tarake{varska stvar. Prvi uslovi koji su predlo`eni nisu
nai{li na [ri Aurobindovo odobravanje. Ali slede}eg dana se pojavilo
otvoreno pismo od Svami Vi{vanande sla`u}i se sa C. R. Dasom:
Mahant abdicira u korist Prabat Girija, a mo} upravljanja hramom
po~iva na komitetu koji mo`e, ako je neophodno, da otpusti Mahanta,
a komitet bi postavio odvojenog upravitelja imanja.
232
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Danas (13.-tog) [ri Aurobindo je odobrio ove uslove. “Ako
imamo svoju sopstvenu vladu mogli bismo da zbacimo Mahanta i da
re{imo stvar jednom za svagda; ali pod stranom vladavinom ako Das
mo`e da uspostavi vlast komiteta legalno, to bi bila najpametnija stvar
da se uradi, kako bi u slu~aju vanredne situacije komitet mogao da
primeni svoj mandat po zakonu. Kako stvari stoje, ceo zakon je protiv
javnosti.
Napokon Das je ~ovek koji “petlja misao” – dela po svojim
intuicijama i impulsima i nekako se ispetlja iz te{ko}e.”
U~enik: Veoma je impulsivan.
[ri Aurobindo: Da, impulsi su vitalne intuicije. Nije da on ne pravi
gre{ke. On i dalje pravi gre{ke i poku{ava da ih ispravi i nekako do|e
do “ne~ega”.
U~enik: Mogao bi da se upetlja u Svara|.
[ri Aurobindo: Ako ne Svara|, mogao bi da nabasa na neki put ka
njemu. Ima nekih ljudi kao {to je Mustafa Kamal koji nikad ne po~ine
gre{ku i sve oko njih je organizovano. Das nije taj tip.
U~enik: Kamal gazduje nad svima i bojim se da ga to ~ini
nepopularnim.
[ri Aurobindo: To radi svaki jak ~ovek.
U~enik: ^ak njegovi poru~nici poku{avaju da ga slede po tom pitanju i
ljudi nalaze da je te{ko slagati se sa njima.
[ri Aurobindo: (nakon nekog vremena) To je mo`da neizbe`no kad
zahtevate ljude koji }e preduzeti krajnji korak. Takvi ljudi jedva da
mogu da ostanu smireni, a da ipak budu ekstremisti. Retki mogu da
budu ekstremisti dok zadr`avaju svoju smirenost.
^lanak u “Mladoj Indiji” je dao spisak knjiga koje je
Mahatma|i ~itao u zatvoru.
U~enik: Sadr`i na kraju Gandi|ijevu procenu hri{}anstva; on se
razlikuje, ka`e, od ortodoksnog hri{}anstva. On veruje u simboli~na
tuma~enja Hrista, Marije i Svetog Duha.
[ri Aurobindo: Mnogo hri{}ana tako|e veruje u to isto.
U~enik: On tako|e veruje da svako mora da bude raspet kako bi
dostigao Hristovstvo; on ne bi, ka`e, stavio ograni~eno tuma~enje na
“Besedu na Gori”. Ali nalazi da je hinduizam sasvim dovoljan za
njegov duhovni razvoj. Pro~itao je Upani{ade i smatra ih veoma
velikim, ali ne mo`e da se slo`i sa nekim njihovim idejama, ~ak nalazi
da su te{ke za razumevanje.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
233
[ri Aurobindo: Sve to jedva da bi moglo da doka`e da on nije
hri{}anin po svojoj strukturi.
U~enik: Napisao je dug pasus o “Mahabarati”. Nalazi da je ona velika
pesma, a naro~ito je o~aran kako pesnik stalno obra|uje zakon Karme
(uzroka i posledice). Mo}ni Kri{na umire kao obi~an ~ovek; velikog
Ar|unu oplja~kaju Kabasi – bez obzira na njegov ~uveni luk, Gandivu;
~ak je i Darmara|a nateran da oseti neprijatan miris pakla zato {to je
unizio ideal Istine.
[ri Aurobindo: [ta je tu uzrok, a {ta je posledica? Jedan ~ovek zada
udarac, a drugi umre, tako da je jedan uzrok, a drugi je posledica!
U~enik: Tako|e je ~itao Geteovog “Fausta” i nalazi da junakinja
(Henrieta) nije mogla da na|e mir dok se nije latila preslice.
[ri Aurobindo: Moj Bo`e! (okre}u}i se u~eniku) Da li zna{ da su g|a
Besan, \ajkar i Natara|an odlu~ili da predu?
U~enik: To je fin trio! Ne znam koliko }e njihov entuzijazam da
potraje.
U~enik: Sad, predlog koji je Mahatma dao je veoma jednostavan.
[ri Aurobindo: Da. Umesto ~etiri ane morate da date dve hiljade jardi
mese~no.
U~enik: Oni koji to ne urade presta}e da budu ~lanovi Kongresa.
[ri Aurobindo: Da, to je kazna.
U~enik: Kazna za koga? ~oveka ili Kongres?
U~enik: Zar nisi upotrebio re~ “to~ak” u svojim spisima u Arji? Mogli
bismo da po{aljemo ise~ak Mahatmi!
[ri Aurobindo: Mo`e biti da sam koristio “Bramanov to~ak” ili neki
takav izraz.
U~enik: Zar se on ne okre}e?
[ri Aurobindo: Okre}e ljude i tako|e Gandije.
23.10.1925.
Bio je izve{taj u {tampi o odlasku Mahatme Gandija u Ku~. Izgleda da
je verovao da mu se bli`i smrt. Bila je izjava da ide u Ku~ da se odmori
i tako|e da ide kod o`alo{}enih `itelja Ku~a.
U~enik: Njegova ideja je da bi on voleo da obavlja “duhovni” rad za
zemlju.
U~enik: U dana{nje vreme “duhovno” je re~ ~ije je zna~enje poznato
veoma malom broju ljudi.
[ri Aurobindo: U drevnoj Indiji su znali zna~enje. Ali sad su
o~igledno indijci stekli evropsku ideju o duhovnosti. To nije ba{
duboka ideja. Ako imate jaku emociju, ili jaku strast, ili pojedini tip
234
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
misli – to je ono {to oni zovu duhovno{}u. Ili je to ne{to umotano sa
etikom, moralno{}u i ~ovekoljubljem.
U Evropi koriste re~ “duh” kao kontrast “materiji”. [ta god nije
materija to je duh; tako da ako ~ovek ima visoke umne ideale i
estetsku sklonost uma ili neke ideje o slu`enju dru{tvu zovu ga
“duhovnim”.
U~enik: Kad sam prvi put nai{ao na upotrebu re~i “femme spirituelle” u
Francuskoj tokom I svetskog rata, shvatio sam je u indijskom smislu i
tek sam kasnije saznao da je to samo zna~ilo bilo koja “pametna” ili
“`ivahna” devojka.
[ri Aurobindo: Zato {to na francuskom “esprit” zna~i “um”, “pamet” i
takve druge stvari.
U~enik: Tokom rata jedan lekar – verovatno dr. Lebon – iz Francuske
je fotografisao duhove preminulih i smesta nakon rata bila je manija u
Francuskoj za konsultovanjem “spiritualista”, da se dobiju poruke od
du{a preminulih.
[ri Aurobindo: Da, to je druga definicija “spiritualnosti”, ili radije
“spiritualizma” u Evropi.
U~enik: Jedina stvar koju prihvataju je fizi~ko telo, a u Francuskoj su
do{li dotle da prihvataju vitalnu silu ili “`ivu materiju”.
[ri Aurobindo: Francuzi nalaze da im je te{ko da odu izvan intelekta.
Druge evropske nacije nisu ni{ta bolje. Zadovoljni su ako dobiju
“dokaz”. Njumen je video da dokaz ne dokazuje ni{ta i da mo`ete da
doka`ete {ta `elite koriste}i isti dokaz. Ne mogu da shvate da zakoni
koji upravljaju ravnima iza fizi~ke ravni mogu biti sasvim razli~iti od
onih koji va`e ovde.
Na primer, Oliver Lod` je veliki nau~nik i on tvrdi da je glas
koji mu je do{ao bio od Rejmonda, njegovog sina, koji je umro u ratu.
Ka`e da je to nesumnjivo dokazano zato {to je govorio na na~in na koji
je njegov sin imao obi~aj da govori i ispri~ao je stvari koje je samo
Rejmond znao i tako|e govorio o izvesnim porodi~nim stvarima.
Sad, ako glas, ili duh, do|e kod vas i ka`e da je taj i taj, ni
najmanje ne zna~i da je to taj ~ovek. Bilo koji duh sa te ravni mo`e da
do|e i da figurira kao taj ~ovek. Evropljani ne mogu da poveruju da
bi}e na suptilnim ravnima mo`e da ima znanje o stvarima kroz
sredstva koja su sasvim druga~ija od onih koja mi moramo da
koristimo. Ono mo`e da zna mnoge stvari. Ne samo to, mo`e da
zahvati “astralno” telo i nervni oblik pojedinca i da se pojavi kao figura
pred vama. Ali to ne bi dokazalo da je to taj ~ovek. Mo`da ~ak mo`ete
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
235
da ga fotografi{ete. Ali to nije astralno ili suptilno telo. Telo odmah iza
fizi~kog je to koje vidite.
Ali evropljani su puka deca u ovim stvarima. Oni uzimaju
zakone ove ravni i poku{avaju da ih primene na suptilnim ravnima.
Pukovnik Ved`vud, kad je do{ao ovamo, nije mogao da razume ni{ta
kad mu je neko rekao da ja obavljam “duhovni rad”. Pitao je: “[ta je
duhovnost?” Ali uprkos obja{njenju nije mogao da shvati {ta je
duhovnost. Kad bi evropljani morali da pro|u kroz iskustvo incidenta
sa bacanjem kamenja u ulici Fransoa Marten 41, smesta bi uzeli
incident kao dokaz da ga je bacao neki duh. U stvari, to samo
dokazuje da je “kamenje palo” i da je “bilo ba~eno od strane nekog
~inioca bez upotrebe fizi~kih sredstava”. To je sve {to mo`ete da
ka`ete. To je stvar iskustva; ~ovek sam mora da u|e na ove ravni i da
otkrije zakone koji va`e tamo. Postoji tako puno mogu}nosti i tek
morate da otkrijete {ta je ~injenica u pojedinom slu~aju.
7.4.1926.
Bilo je pomena o pismu Lorda Redinga hajderabadskom Nizamu u
kome ka`e: “Nijedna indijska dr`ava ne mo`e da se obra}a britancima
pod uslovima politi~ke jednakosti i da je britanska vlast vrhovna u
Indiji.”
U~enik: Ovaj put indijska vlada je bila otvorena prema indijskim
prin~evima verovatno zato {to su drugi prin~evi tako|e po~eli da
insistiraju na tome da se njihovi sporazumi po{tuju. Gaekvad, na
primer, je uzvratio pitanje Katiavadu. Indijska vlada `eli da spre~i
takav pokret me|u prin~evima.
[ri Aurobindo: Indijski prin~evi mogu da budu bilo {ta li~no, ali kao
klasi manjka im hrabrost i politi~ka mudrost.
U~enik: Taraknat Das u svojoj knjizi isti~e da bi indijski prin~evi mogli
da pomognu u radu nacionalnog oporavka. Mogli bi ~ak da uzmu
udela u me|unarodnoj politici.
[ri Aurobindo: Mnoge stvari su po`eljne, ali se ne obistinjuju uvek.
Nema sumnje, kad bi prin~evi bili politi~ari mogli bi da ubrzaju mar{
slobode u veoma velikoj meri. Mogli bi da stvore prave centre mo}i
unutar svojih dominiona koji bi slu`ili kad bi do{lo vreme revolucije.
To je bila ideja u Gaekvadovom umu kad je po~eo, ali nije sprovedena.
U~enik: Bio je jedan Pra|a Mandal koji je nedavno protestvovao
protiv pove}anja poreza.
[ri Aurobindo: Ne mislim da indijske dr`ave moraju da usvoje
parlamentarne institucije, ili ~ak da Indija mora da ih prekopira od
236
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Evrope. Vi mislite da opozicija izme|u dr`ave i popularne partije mora
uvek da postoji. To je evropska ideja. Uop{te nije neophodno imati
takvu vrstu opozicije.
U~enik: Zar nije postojala takva stvar u drevnoj Indiji?
[ri Aurobindo: Postojala je; ne morate da imate istu stvar danas. U
Indiji sloboda zajednica je bila velika. Zajednice su imale velike mo}i,
a dr`ava nije imala autokratsku vlast. Dr`ava je bila neka vrsta op{teg
nadzornog ~inioca za sve zajednice. Ono {to ovi moderni prin~evi
mogu da urade je da stvore centre `ivota me|u svojim podanicima,
tako da mogu da budu sedi{ta prave mo}i i `ivota nacije. Prin~evi ne
moraju da uzmu ulogu kao lideri; ali mogu da pomognu rast nacije.
U~enik: U stara vremena, da li su sela tako|e imala tako velike mo}i?
[ri Aurobindo: Da, imala su; evropska ideja je ta koja vas navodi da
mislite da je parlamentarna forma ustava najbolja. Imali smo veliku
slobodu zajednica i zajednice su bile centri mo}i i narodnog `ivota.
Kralj nije mogao da prekr{i pravo zajednice.
U~enik: Zajednice moraju da budu dovoljno jake i `ive da ne bi
dopustile da im se otmu njihova prava.
[ri Aurobindo: Tako je bilo; kralj je imao kontinuitet politike od oca
na sina i nije mogao da prekr{i prava zajednica; i ako bi se neko
uplitao u ova prava, narod bi odmah stavio svoje do znanja.
To je bio oblik koji je razvio duh rase. Vi mislite da je
parlamentarna vlada najbolji oblik vladavine. U stvari, taj oblik nigde
nije postigao uspeh osim u Engleskoj. U Francuskoj je gore, u Americi,
uprkos tome {to su anglosaksonska rasa, nije uspeo.
U~enik: U Japanu, da li je evropski oblik?
[ri Aurobindo: Ne mislim tako; u Italiji i Ju`noj Evropi parlamentarni
oblik je tu, ali oni su svi prekopirali nema~ki ustav i nema stvarnosti
iza oblika.
Ne shvatam za{to sve treba da bude centralizovano kao kod
parlamentarnog ustava. Moramo da imamo razli~ite, brojne centre
kulture i mo}i, pune narodnog `ivota, ra{irene {irom cele zemlje i
moraju da imaju politi~ku slobodu da se razvijaju.
U~enik: Seoska organizacija mo`e tako|e da pomogne u stvaranju
takvih centara.
[ri Aurobindo: Da. Ali ne predavanjima i propovedaju}i `iteljima sela,
kao {to sad poku{avamo da uradimo.
U~enik: Imam pisma od prijatelja koji me obave{tava da je
organizacija kooperativnih dru{tava uspela u Gu|aratu.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
237
[ri Aurobindo: Ako `elite da radite na selu, morate da se latite
prirodne profesije, da odete i nastanite se me|u seljanima i da budete
jedan od njih. Kad vide da ste prakti~an ~ovek po~e}e da imaju
poverenja u vas. Ako odete tamo i vredno radite deset ili petnaest
godina ste}i}ete svoj status i mo}i }ete da uradite ne{to, zato {to }e
biti spremni da vas slu{aju.
Parlamentarni oblik jedva da bi bio pogodan za na{e ljude.
Naravno, nije neophodno da ima danas iste stare oblike. Ali mo`ete da
uzmete liniju evolucije i da sledite sklonost duha rase.
29.6.1926.
U~enik: Koja je razlika izme|u evropske i indijske politike?
[ri Aurobindo: Ako misli{ na politiku Indije danas onda nema
apsolutno nikakve razlike. Ona je lo{a kopija zapadnja~ke politike,
koja uzima bilo koje re~i koje se lako hvataju, ~esto bez ikakve veze sa
stvarno{}u. Na primer, uvedete parlamentarni liberalizam ili radni~ki
pokret zato {to ih Evropa ima. Ali tamo je to veoma stvarno, dok je to
ovde tek ideja i ime. Parlamentarizam se zasniva na obrazovanju
javnog mnjenja i tamo agitovanje ima direktan uticaj na vladu i oni to
moraju da rade da bi poveli mase za sobom na izborima. U Indiji dok
uzimamo ovaj oblik agitovanja, ili pravljenja velike galame,
zaboravljamo da oni imaju svoju vladu, dok ova ovde nije na{a i stoga
je agitovanje jalovo.
Postoje tri elementa u evropskoj politici.
1. Umna ideja ili ideal politike i dru{tvenog `ivota.
2. Interes zajednica ili klasa.
3. Ma{inerija vlade.
Sad, u Evropi ljudi veruju i misle da ako uspeju da dovedu do
definitivnog oblika vlade na liniji izvesnih ideja kao {to je demokratija,
monarhija, socijalizam, komunizam itd., onda }e svi problemi
~ove~anstva biti re{eni. Oni slede umnu ideju za koju misle da je
jedina istina i stvaraju javno mnjenje i poku{avaju da uhvate, ili da se
dohvate, ma{inerije dr`ave.
Me|u svim sukobljenim iealima ni jedan se jo{ nije pokazao
kao uspe{an. Mislilo se da bi demokratija bila najuspe{niji oblik, ali
nakon iskustva pokazalo se da je daleko od uspeha.
Slede}i dolazi interes pojedinaca i klasa. Interes je zbilja taj
koji profitira od umnog ideala i uspeva da se dohvati ma{inerije
dr`ave, tj. mo}i.
238
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U po~etku su sve{tenik i monarh sa svojom aristokratijom
vladali. Onda aristokratija, borbena klasa, sa obi~nim ~ovekom ispod
nje, a onda je do{la srednja klasa, trgova~ka klasa, koja sada ima
ma{ineriju mo}i pod onim {to se zove demokratija. A sad postoji napor
u zemljama poput Rusije gde proletarijat poku{ava da vlada.
Sad za ma{ineriju dr`ave. Ona je kruta i tvrda centralizacija i
mehanizacija `ivota nacije savr{eno organizovana u svim detaljima da
se iza|e u susret agresiji, da se odbrani i {iri.
U starom indijskom kolektivnom `ivotu bile su tri stvari: (1)
spontano rastu}e slobodne komunalne jedinice; (2) ideja Darme; (3)
uskla|ivanje nacionalnog `ivota od strane centralnog ~inioca. U Indiji
nismo imali ni{ta od umnih ideja u politici. Imali smo spontan i
slobodan rast zajednica koje su se razvijale na svojoj sopstvenoj liniji.
To nije bilo toliko umna ideja koliko unutra{nji impuls ili ose}anje, da
se izrazi `ivot u pojedinom obliku. Svaki takav zajedni~ki oblik `ivota
– selo, grad, itd., koji je formirao jedinicu narodnog `ivota, bio je
ostavljen slobodan u svom sopstvenom unutra{njem rukovo|enju.
Centralna vlast se nikad nije me{ala sa njim.
Nije postojala ideja “interesa” u Indiji kao u Evropi, tj. nije se
svaka zajednica borila za svoj sopstveni interes; ali postojala je ideja
Darme, funkcije koju pojedinac i zajednica mora da ispuni u {irem
nacionalnom `ivotu. Postojale su kastinske organizacije ne bazirane na
religijsko-dru{tvenoj osnovi kakve nalazimo danas; bile su manje ili
vi{e grupe organizovane za zajedni~ki `ivot. Postojale su tako|e
religozne zajednice poput budista, |ainista itd. Svaka je sledila svoj
sopstveni zakon – Svadarmu – nesputavana od strane dr`ave. Dr`ava
je prepoznala neophodnost dopu{tanja takvih razli~itih oblika `ivota
da se razvijaju slobodno kako bi dala narodnom duhu bogatiji izraz.
Onda je preko to dvoje postojala centralna vlast, ~ija funkcija
nije bila toliko da ure|uje zakonom koliko da uskladi i postara se da
sve ide dobro. Njom je rukovodio Rad`a u slu~ajevima, tako|e,
izabrani poglavar klana, kao u primeru Gautame Bude. Svako je
vladao bilo nad malom dr`avom ili grupom malih dr`ava ili republika.
^ovek nije bio na ~elu da stavi svoju {aku preko organizacija i da ih
dr`i dole. Ako bi se uplitao u njih bio bi uklonjen zato {to je svaka od
ovih organizacija imala svoje sopstvene zakone koji su bili
uspostavljeni na dugo.
Ma{inerija dr`ave tako|e nije bila tako mehani~ka kao na
zapadu – bila je plasti~na i elasti~na.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
239
Ova organizacija koju nalazimo u istoriji se usavr{ila u
vladavini ^andragupte i Maurja dinastije. Period pre ovoga mora biti
da je bio period velikog politi~kog razvoja u Indiji. Svaki odeljak
narodnog `ivota, mo`emo da vidimo, bio je u nadle`nosti odbora ili
komiteta sa ministrom na ~elu i svaki odbor se starao o onome {to
bismo danas nazvali njihovim sopstvenim resorima i bio je ostavljen
slobodan od neprimerenog uplitanja centralne vlasti. Promena
kraljeva je ostavljala ove odbore nedotaknute i neometene u njihovom
radu. Organizacija sli~na toj nalazila se u gradu i na selu i to je ta
organizacija koje su su prihvatili muslimani kad su do{li i to je ono
~ega su se englezi prihvatili tako|e. Ideja kralja kao apsolutnog
monarha nikad nije bila indijska ideja. Doneta je iz srednje Azije od
strane muslimana.
Englezi, prihvataju}i ovaj sistem, su ga znatno izobli~ili. Na{li
su na~ine da se dohvate svih starih organizacija, koriste}i ih tek kao
kanale da temeljnije uspostave vlast centralne mo}i. Oni obeshrabruju
svaku slobodnu organizaciju i svaki poku{aj ispoljenja slobodnog
`ivota zajednice. Sad se ~ine poku{aji da se imaju kooperativna
udru`enja u selima, postoji napor da se o`ive Pan~ajati. Ali ove
organizacije ne mogu da se o`ive ~im su jednom skr{ene i ~ak i ako bi
se o`ivele ne bi bile iste.
Da je stara organizacija potrajala bila bi uspe{an takmac
savremenom obliku vlade.
U~enik: Da li je mogu}e vratiti se nazad starim oblicima u modernim
vremenima?
[ri Aurobindo: Nema potrebe da se vra}ate starim oblicima, ali
mo`ete da odr`ite duh koji bi mogao da stvori svoje sopstvene nove
oblike.
Ne bi mogli da traju, prvo, zato {to je do{lo do slabljenja
nacionalne energije usled raznoraznih uzroka. Drugo, zemlja je bila
isuvi{e prostrana, a sredstva komunikacije nedovoljno efikasna da se
dopusti da se narodne snage skoncentri{u na odre|enu ta~ku.
^andragupta ne bi mogao lako da dostigne najdalji kraj svog
dominiona kako bi usmerio svu raspolo`ivu narodnu snagu na jedan
jedini cilj. Da je Indija bila mala zemlja bilo bi to mnogo lak{e, a sa
savremenim sredstvima komunikacije siguran sam da bi uspela.
Posebna je odlika Indije da ona mora da sadr`i u svom `ivotu
sve najrazli~itije elemente i da ih usvoji. Ovo ~ini njen problem krajnje
zamr{enim.
240
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Ako je sudbina Indije da usvaja sve sukobljavaju}e elemente,
da li je mogu}e da usvoji i muslimanski element tako|e?
[ri Aurobindo: Za{to da ne? Indija je usvojila elemente od grka,
persijanaca i drugih naroda. Ali ona usvaja samo kada njenu Sredi{nju
Istinu prepozna druga strana, a ~ak i dok usvaja ona to radi na takav
na~in da upijeni elementi vi{e nisu prepoznatljivi kao strani, ve}
postaju deo nje. Na primer, od grka smo uzeli arhitekturu, od
persijanaca slikarstvo itd.
Usvajanje muslimanske kulture je tako|e ura|eno u umu u
velikoj meri i mo`da bi oti{lo i dalje. Ali kako bi proces mogao da bude
potpun neophodno je da do|e do promene u muslimanskom
mentalitetu. Sukob je u spolja{njem `ivotu i ukoliko muslimani ne
nau~e toleranciju ne mislim da je mogu}e usvajanje.
Hindus je spreman da toleri{e. On je otvoren za nove ideje i
njegova kultura ima ~udesnu sposobnost za usvajanje, ali uvek pod
uslovom da se njena Sredi{nja Istina prepozna.
U~enik: Da li je Indija imala nacionalnu ideju u modernom smislu?
[ri Aurobindo: Ideju “Nacije” Indija nikad nije imala. Pod tim mislim
na politi~ku ideju nacije. To je moderna tekovina. Ali mi smo imali u
Indiji kulturnu i duhovnu ideju nacije.
U~enik: Da li je mogu}e nastaviti modernu ideju nacije sa spontano
rastu}im institucijama starih vremena?
[ri Aurobindo: Moderna politi~ka svest o nacionalnoj ideji je nedavno
do{la u Evropu. Izronila je ili sporim rastom kao u Engleskoj i Japanu
zahvaljuju}i njihovom ostrvskom polo`aju manje ili vi{e, ili kao
odgovor na spolja{nji pritisak kao kod Francuske, koji su je stekli
nakon {to su ih osvojili britanci. Prakti~no, Francuska je po~ela da
bude nacija nakon pojave Jovanke Orleanke. Do tog vremena Engleska
je uvek nalazila neke saveznike me|u francuskim plemstvom. Italija je
nije dobila do tek pre jednog veka, a nemci tek u vreme Bizmarka.
Ova svest je vi{e politi~ka nego bilo {ta drugo i ona cilja na
organizaciju nacionalnih sila za napad i odbranu. Ako prihvatite ideal
nacije koja ide da se bori i uni{tava zauvek, onda morate da dignete
ruke od kulturnog i duhovnog slobodnog rasta za naciju i da sledite
stopama evropskih nacija.
U~enik: U Americi – SAD – svaka dr`ava pravi svoje sopstvene zakone
– tamo centralna vlast nije prisilna.
U~enik: Ali dr`ava zakonski ure|uje sve. Amerika je, u stvari, zemlja
zakona i propisa, a ne slobodnog rasta.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
241
[ri Aurobindo: Sada{nji nacionalni duh i centralizovana mehani~ka
organizacija dr`ave su logi~ni zaklju~ci ili posledice “nacija” –
“naoru`anih nacija”; ose}ate se sve vi{e i vi{e opravdanim u
centralizovanju svega ~im jednom po~nete.
Ali nema razloga da se pretpostavlja da }e sada{nji ideal
nacionalnosti koji je samo agresivan i defanzivan da traje zauvek. Ako
}e ovo stanje stvari da traje zauvek onda mo`ete da napustite svu
nadu za ~ove~anstvo. Samo kataklizma, u tom slu~aju, mo`e da spase
~ove~anstvo.
U~enik: Ako evropske nacije napuste duh nacionalizma, {ta }e da
slede?
[ri Aurobindo: Da li `eli{ da prori~em? Ali savremena tendencija
izgleda da je ka nekoj vrsti internacionalizma.
U~enik: [ta misli{ o Tagorevoj ideji da Indija postane tle susretanja
Zapada i Istoka?
[ri Aurobindo: Na {ta misli{ pod susretanjem Zapada i Istoka? Misli{
kao susretanje tigra i jagnjeta?
U~enik: Susretanje kao bra}e i jednakih.
U~enik: Za{to se susresti u Indiji? Mo`emo da se sretnemo u Londonu,
kao njihov brat! (Smeh)
[ri Aurobindo: Nama u Indiji treba vremena da usvojimo i stavimo u
`ivot ovu novu nacionalnu ideju zapada. Druge azijske nacije kao
japanci i turci su bili u stanju da je uhvate. Postoji velika razlika
izme|u indijskog i japanskog uma. Japanci imaju umnu disciplinu i
sposobnost da se organizuju. Mi u Indiji nemamo tu vrstu ure|enog i
prakti~nog uma. U japanu svi `ive za Mikada, i Mikado je simbol
nacije – on otelovljuje duh nacije. Svako je u Japanu spreman da umre
za njega. Ovo nikad ne bismo mogli da imamo u Indiji; Japan je bio
feudalniji u svojoj pro{losti od bilo koje druge azijske nacije.
U~enik: Zar nema sli~nosti izme|u srednjevekovnih politi~kih
institucija i organizacija ^andragupte u Indiji?
[ri Aurobindo: Postoji samo povr{inska sli~nost. Nismo imali
feudalizam kakav je praktikovan u Evropi.
U~enik: Zar nije postojao kazneni sistem u drevnoj Indiji?
[ri Aurobindo: Nije bilo zatvora kakvih imamo sada.
U~enik: Bez zatvora!
U~enik: [ta }e nesaradnici da rade?
U~enik: Zakoni Manua – da li oni predstavljaju drevni kazneni kod
pro{losti?
242
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Manusmriti je zbornik koji su stvorili Bramini i nije
ba{ star. Verujem da su negde oko prvog veka zakoni sabrani. Oni
mora da otelovljuju, naravno, ranije zakone. Postojale su kazne u ta
vremena, globe, telesno ka`njavanje, saka}enje i ~ak i smrtna kazna.
U~enik: Ako smo imali sve ove stvari, za{to su indijci do{li u sada{nje
stanje?
[ri Aurobindo: Dana{nji indijci nemaju ni{ta ~ime bi se di~ili iz svoje
pro{losti. Indijska kultura danas je u najjadnijem stanju, kao tvr|ava
D`ind`i – jedan stub stoji ovde, druga tavanica onde i neka sve~ana
sala negde!
4.8.1926.
U~enik: Re~ “Darma” se svela na zna~enje “religija”, mada prvobitni
smisao nije bio taj. To je zakon bi}a – dru{tveni ili moralni – koji
odr`ava bi}e. Da li je stara klasifikacija ljudi u ~etiri reda, prema
osobenoj Darmi svakog, odr`iva sada? Mo`e li svako ljudsko bi}e da
ima osobine ~etiri reda?
[ri Aurobindo: Postoji beskona~na mogu}nost. Tako da je
potencijalnost sve ~etiri kaste u svakom ~oveku, ali to ne postoji kao
~injenica. Nijedna klasifikacija ne mo`e da bude savr{ena sve dok
~ovek `ivi u umnoj svesti. Nije mogu}e klasifikovati sve prirode u ~etiri
reda. Tako smo do{li do sada{nje zbrke zato {to je to regulisano
ro|enjem. Naravno, postoje tradicija, obuka, kultura i atmosfera koji
te`e da daju pe~at prirode.
Ali onda je ekonomska klasifikacija istisnula onu po svojstvenoj
uro|enoj prirodi. Onda je profesija postala oznaka kaste. Sad, ~ak se i
ovo slomilo – ono {to se nastavlja kao kasta je besmisleno. Mnoge
besmislene stvari se nastavljaju u ~ove~anstvu.
Pre Bude bilo je K{atrija u Bengalu. Kad je do{lo do sloma
budizma ostale su dve kaste – Bramini i [udre – druge kaste ispravno
nisu volele {to ih nazivaju “[udrama”. U stara vremena
poljoprivrednik, trgovac i zanatlija su svi bili Vai{je.
U~enik: U dana{nje vreme postoji demokratski ideal.
[ri Aurobindo: Da. U demokratskom idealu svi su uro|eno jednaki.
Sad ka`u da moramo da damo istu priliku svima – to je mogu}e;
postojala je hijerarhija u Indiji i u feudalnoj Evropi.
Ali gde je demokratija ~ak i danas? To je ime koje naprosto
prekriva nejednakosti. Svi ljudski ideali se kre}u u za~aranom krugu.
Prvo, hijerarhija zapo~inje kulturu – po~etak je, generalno, sa znanjem
i duhovnim iskustvom. Onda se kultura {iri dole do ljudi i ~ine}i to
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
243
opada. Onda dolazi do op{teg srozavanja i tada dolazi demokratija.
Onda ulazi hijerarhija i krug kre}e ponovo.
U~enik: Ali postoji li cilj za ~ove~anstvo?
[ri Aurobindo: Da, postoji cilj, a ~ove~anstvo ne ide ka njemu, ve}
unaokolo i unaokolo u krugu ispod, dok je cilj visoko gore.
U~enik: [ta mo`e ~ovek da uradi da iza|e iz kruga?
[ri Aurobindo: Da bi umakao mora da ode izvan ~ove~anstva. U
slu~aju pojedinaca poku{aji su do sada uspevali. Ali nikakav napor nije
uspeo da se od toga na~ini deo zemaljske prirode.
8.9.1926.
U~enik: Koje su mogu}nosti industrijalizacije u Indiji?
[ri Aurobindo: Oko toga ti mo`e{ da ka`e{ koliko i ja. Na {ta misli{
pod industrijalizacijom?
U~enik: Mislim na sistem proizvodnje na veliko kroz velike ma{ine.
[ri Aurobindo: Velike ma{ine }e obavezno do}i. Siroma{tvo ljudi se
mo`e ukloniti samo proizvodnjom na veliko.
U~enik: Pravo pitanje je: kako spre~iti `ivot da bude mehanizovan?
[ri Aurobindo: To je druga~ije pitanje. Ali velika ma{inerija ne
podrazumeva nu`no sva zla industrijalizacije.
U~enik: ^ak i u ku}noj radinosti ljudi se mehanizuju u izvesnoj meri.
U~enik: Da, ali ku}na radinost ostavlja dru{tveni `ivot netaknutim.
[ri Aurobindo: Za{to bi sada{nji oblik dru{tvenog `ivota ostao
netaknut? Novi oblici dru{tvenog organizovanja }e izni}i sa dolaskom
proizvodnje na veliko. Sklonost indijaca ka siroma{tvu je ono {to je
zbilja odgovorno za njihovu poviku protiv ma{inerije.
U~enik: Problem je: kako uvesti veliku ma{ineriju, a ipak izbe}i sva
zla koja izni~u iz nje?
[ri Aurobindo: Zla }e obavezno da nestanu. Razli~ite ideje i {eme u
Evropi pokazuju da ljudi poku{avaju da isprave nedostatke. Ukoliko
~ovek ne u|e u industrijalizaciju kako mogu zla da se prevazi|u?
U~enik: Da li }e Indija morati da pro|e kroz sva zla industrijalizacije?
[ri Aurobindo: Ali za{to bi Indija ~ekala dok druge zemlje re{e
problem, pa da bi mogla da ih kasnije opona{a?
U~enik: Kako }e Indija izbe}i zla?
[ri Aurobindo: Nek prvo stekne bogatstvo. Bez bogatstva ne mogu da
o~ekuju da na~ine bilo kakav napredak.
244
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
O nenasilju
28.3.1923.
U~enik: Ima nekih sledbenika {kole nenasilja u indijskoj politici koji
`ele da doka`u kako Gita propoveda nenasilje. Oni zavise od
Mahatminog tuma~enja Gite.
[ri Aurobindo: Nenasilje nije u Giti. Ako, kao neki ljudi, uklju~uju}i
Mahatmu, ka`u da Gita ozna~ava samo duhovni rat ili bitku, {ta onda
sa apariharye’rthe i hanyamane sarire – “neizbe`na okolnost” i “tela
koja ginu”? [ta je sa Shoka – tugom – za onima koji su mrtvi? Meni
takvo shvatanje izgleda kao rezultat nedostatka u njihovom umnom
stavu. Oni nemaju intelektualnu ispravnost koja mo`e da pri~eka i da
smireno shvati istinu. Pored toga, nema plakanja nad mrtvim gresima,
ako Kaurave samo simbolizuju “grehe” – a ovi ljudi mogu biti sigurni
da gresi koje je poubijao Ar|una nisu zbilja umrli!
18.4.1923.
U~enik: Ponekad smo imali rasprave o Ahimsi – nenasilju – i istakao
sam {esto poglavlje “Eseja o Giti” mojim prijateljima iz Sabarmati
A{rama u Ahmedabadu i na{ao sam da nisu mogli da odgovore na
njega.
[ri Aurobindo: Nisam siguran, ali Mahatmin sin – Devadas – koji je
do{ao ovde poslao ga je Mahatmi koji je rekao da nije u stanju da
odgovori na njega intelektualno. Mo`da nije mogao da se odlu~i da
prihvati princip da zlo ne mo`e da se uni{ti ukoliko mnogo onoga {to
`ivi od zla ne bude uni{teno.
Nisu mogli da shvate argument da je duhovna mo} Va{i{te bila
odgovorna za uni{tenje. Prvobitna pri~a je da krava – Kamdenu – nije
htela da ide kod Vi{vamitre. Vi{vamitra je hteo da je uzme silom. Ali je
Va{i{ta odbio da se odupre. Tako da ga je Krava zamolila da joj
dopusti da se ona odupre Vi{vamitri. Va{i{ta je rekao: “Mo`e{ da
uradi{ {ta ti je volja.” Pozvala je psihi~ke mo}i da se odupru i Asure su
do{le zbog duhovne mo}i Va{i{te. Zato {to neko spa{ava sebe od ~ina
ubijanja, njegova odgovornost nije manja zbog toga. Pitanje je da li se
opirati ili ne. Ako se opire to mo`e da bude fizi~ka sila ili sila du{e – to
je sasvim druga stvar.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
245
U~enik: Da li si ~itao Malavijin govor o Multanskim bunama i tako|e
{ta je C. Ra|agopala~ari rekao?
[ri Aurobindo: @ao mi je {to prave feti{ od hindusko-muslimanskog
jedinstva. Nema vajde ignorisati ~injenice; jednog dana }e hindusi
mo`da morati da se bore sa muslimanima i moraju da se pripreme za
to. Hindusko-muslimansko jedinstvo ne treba da zna~i pot~injenost
hindusa. Svaki put je blagost hindusa popu{tala. Najbolje re{enje bi
bilo dopustiti hindusima da se organizuju i hindusko-muslimansko
jedinstvo bi se postaralo o sebi, automatski bi re{ilo problem. Ina~e,
uljuljkujemo se u la`ni ose}aj zadovoljstva da smo re{ili te`ak
problem, kad smo ga u stvari samo odlo`ili na policu.
U~enik: Imali smo sme{nu raspravu o jeziku pre neki dan tokom koje
je Upen Baner|i rekao da je Sanskrit proistekao iz Bengalskog! (Smeh)
U~enik: Ne mo`e biti da je to ozbiljno mislio. Mora biti da je to mislio
kao {alu! Verovatno je hteo da impresionira sve – posebno nebengalce. Ali ~udna stvar je {to se neko nedavno potrudio da doka`e
da je Sanskrit proistekao iz Tamilskog! (Smeh)
U~enik: Svako mo`e da ka`e ne{to besmisleno, zato {to nema nikoga
ko bi stao u odbranu Sanskrita.
[ri Aurobindo: (okre}u}i se u~eniku) Za{to ne poku{ate da doka`ete
da je Sanskrit proistekao iz Gu|aratija?
U~enik: Da, moj prijatelj stalno isti~e ~injenicu da je Kri{na `iveo u
Gu|aratu.
[ri Aurobindo: To onda dokazuje da je Kri{na pri~ao na Gu|aratiju!
(Smeh)
23.7.1923.
U~enik: Mahatma veruje da nenasilje pro~i{}uje ~oveka koji ga
praktikuje.
[ri Aurobindo: Verujem da Gandi ne zna {ta se zapravo de{ava
~ovekovoj prirodi kad se lati Satjagrahe ili nenasilja. On misli da se
ljudi time pro~i{}uju. Ali kad ljudi pate, ili pot~ine sebe dobrovoljnoj
patnji, ono {to se de{ava je da njihovo vitalno bi}e ja~a. Ove kretnje
uti~u samo na vitalno bi}e, a ne ni na jedan drugi deo. Sad, kad ne
mo`ete da se suprotstavite sili koja tla~i, ka`ete da }ete da patite. Ta
patnja je vitalna i daje snagu. Kad ~ovek koji je tako patio dobije mo}
postaje najgori tla~itelj. To je ono {to sam napisao u “Esejima o Giti”
da kad neka nacija stekne slobodu kroz patnju svojih vo|a i drugih
ljudi, ona zauzvrat tla~i druge nacije. To je skoro uvek slu~aj sa onima
koji potiskuju svoje vitalno bi}e. Ono dopu{ta pritisak na sebe, oja~a, a
246
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
onda na|e ventil u nekom drugom pravcu. Ista stvar se desila
puritancima u Engleskoj. Kromvel i njegovi ljudi su do{li na vlast i
postali najgori tla~itelji. U hri{}anstvu postoji princip nenasija, ali
namenjen je da se praktikuje za religiozni i duhovni razvoj. Mo`e biti
delimi~an, ali svakako mo`e da razvije izvesne tipove duhovnih
temperamenata. Ono {to ~ovek mo`e da uradi je da preobrazi duh
nasilja. Ali u ovoj praksi Satjagrahe se ne preobra`ava. Kad insistirate
na takvom jednostranom principu ono {to se de{ava je da ulaze prazna
pri~a, licemerje i nepo{tenje i uop{te nema pro~i{}enja. Pro~i{}enje
mo`e da do|e preobra`ajem impulsa nasilja, kao {to sam rekao. Po
tom pitanju, stari sistem Indije je bio mnogo bolji. ^ovek koji je imao
borbeni duh postajao je K{atrija, a onda se borbeni duh podizao iznad
obi~nog vitalnog uticaja. Poku{aj je bio da se oduhovi. To je uspevalo
da uradi ono {to pasivni otpor ne mo`e i ne}e posti}i. K{atrija je bio
~ovek koji ne bi dopustio nikakvo tla~enje, koji bi ga borbom izbacio i
bio je ~ovek koji nikoga ne bi tla~io. To je bio ideal.
U~enik: Oni koji pribegavaju nenasilju kao religiji ne mogu
intelektualno da zamisle mogu}nost preobra`aja duha nasilja.
[ri Aurobindo: Ali ne mo`ete tako da se otarasite duha borbe.
U~enik: Postoji tako|e pitanje hindusko-muslimanskog jedinstva koje
{kola nenasilja poku{ava da re{i na osnovu svojih teorija.
[ri Aurobindo: Mo`ete da `ivite u prijateljstvu sa religijom ~iji je
princip tolerancija. Ali kako je mogu}e mirno `iveti sa religijom ~iji
princip je “Ja te ne}u tolerisati”? Kako }ete da imate jedinstvo s tim
ljudima? Svakako, do hindusko-muslimanskog jedinstva se ne mo`e
do}i na osnovu toga {to }e muslimani nastaviti da preobra}aju
hinduse, dok hindusi ne}e preobratiti ni jednog muslimana.
U~enik: Bio je nedavno bojkot jedne drame u Andri, zato {to je neki
hindus u predstavi predstavljen kako `eni muslimanku!
[ri Aurobindo: Ne mo`ete da izgradite jedinstvo na takvoj osnovi.
Mo`da jedini na~in da se muslimani na~ine bezopasnim je da se
navedu da izgube svoju fanati~nu veru u svoju religiju.
U~enik: Mo`e li se to uraditi obrazovanjem?
[ri Aurobindo: Ne onom vrstom obrazovanja koju primaju u Aligaru,
ve} liberalnijim obrazovanjem. Turci, na primer, nisu fanati~ni zato
{to imaju liberalnije ideje. ^ak i kad se bore to nije toliko za islam
koliko za pravo i slobodu.
Muslimani i hri{}ani su ti koji su otpo~eli religijske ratove – tj.
borbu za religiju. Prvo su jevreji po~eli da progone, a onda su hri{}ani,
kad su po~eli da se ne sla`u me|usobno, tako|e po~eli da progone.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
247
U~enik: Muhamedanska religija je ro|ena pod takvim okolnostima da
sledbenici nikad nisu zaboravili poreklo.
[ri Aurobindo: To je bio rezultat pasivnog otpora koji su praktikovali.
Nastavljali su da pate dok nisu dovoljno oja~ali, a kad su stekli mo}
po~eli su da progone druge sa osvetoljubljem.
Rimska vlast je progonila hri{}ane i hri{}ani su patili. Kad su
hri{}ani do{li na vlast pokrenuli su inkviziciju i uvek su govorili da su
institucije poput inkvizicije bile veoma dobre za du{e tih ljudi. (Smeh)
U~enik: Satjagrahi mari samo za to da on sam ostane nenasilan.
[ri Aurobindo: Da, ali kad postane{ nenasilan, za{to dopu{ta{
drugome da sprovodi nasilje nad tobom?
U~enik: Ali njegova pozicija je da on ne mari da ukloni nasilje iz
drugih; on `eli da se on sam pridr`ava nenasilja.
[ri Aurobindo: To je jedno od nasilja satjagrahija {to on ne mari za
pritisak koji donosi drugima. To nije nenasilje – to nije “Ahimsa”.
Istinska Ahimsa je stanje uma i ono se ne sastoji od fizi~ke ili
spolja{nje akcije ili od izbegavanja akcije. Bilo kakav pritisak u
unutra{njem bi}u je prekr{aj Ahimse.
Na primer, kad je Gandi {trajkovao gla|u u Ahmedabadskom
{trajku mlinara da se re{i pitanje izme|u vlasnika mlinova i radnika,
postojala je neka vrsta nasilja prema drugima. Vlasnici mlinova nisu
`eleli da budu odgovorni za njegovu smrt pa su popustili, bez,
naravno, da su bili uvereni u njegovu poziciju. To je neka vrsta nasilja
nad njima. Ali ~im su na{li da je situacija normalna vratili su se svojim
starim idejama. Ista stvar se desila u Ju`noj Africi. Dobio je tamo neke
ustupke pasivnim otporom, a kad se vratio u Indiju postalo je gore
nego pre.
U~enik: On to uvek zove sila du{e.
[ri Aurobindo: Zbilja govore}i to je neka vrsta moralne sile ili, ako
ho}ete, sila volje koja je eti~ka po svojoj prirodi. Mo`ete da ka`ete u
izvesnom smislu da je sva sila naposletku sila du{e. Ali prava sila du{e
je ne{to druga~ije.
U~enik: [ta je sa Praladom? On je uspeo zbog sile du{e.
[ri Aurobindo: Ne znam; za to morate da pitate Pralada.
U~enik: Ali Mahatma ka`e da je Pralad koristio silu du{e i da on
izvla~i svoju Satjagrahu od njega.
[ri Aurobindo: Pre svega, Pralad je bio mlad. Onda, njegov otac je bio
kralj. Postojala je prirodna ljubav za oca – veoma jaka u to vreme u
dru{tvu. Ali morate tako|e da se setite da je cela stvar rezultirala tako
{to su prosuta creva njegovom ocu. (Smeh)
248
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: [ri Kri{na i Ar|una mogu da poslu`e kao primeri ljudi koji su
pribegli onome {to Mahatma zove “nasilje”.
U~enik: Ali Mahatma ka`e “Ja nisam Kri{na.”
[ri Aurobindo: Bilo koji ~ovek mo`e da ka`e “Ja nisam Pralad.”
23.7.1923.
U~enik: Imao sam dugu raspravu sa X-om o vegetarijanskoj i
nevegetarijanskoj ishrani. Njegov argument je bio da su oni koji se
dr`e nevegetarijanske ishrane ljudi li{eni sa`aljenja. @ivot je svetinja i
niko ko je spoznao Duh u svim oblicima nema pravo da uzima meso.
Moj odgovor je bio: mnogi muslimani i hri{}ani koji se dr`e
nevegetarijanske ishrane nisu li{eni sa`aljenja. Sam Hrist nije bio
vegetarijanac; – ishrana ima malo veze sa sa`aljenjem ili okrutno{}u.
Drugo, |ainisti, koji su poslovi~no vegetarijanci, nisu manje okrutni.
Tvoj argument da povr}e, budu}i da predstavlja ni`e oblike `ivota,
mo`e da se jede, ali `ivotinje, budu}i da su vi{i oblici ne bi trebalo da
se jedu zasniva se na proizvoljnoj pretpostavci o vi{im i ni`im oblicima
`ivota. To je tvorevina ljudskog uma. Sav `ivot je `ivot.
U~enik: X bi uzeo ribu da je bila povr}ka.
[ri Aurobindo: Apsurdno je praviti od hrane tako va`nu stvar za
duhovni `ivot. Od drugorazrednog je zna~aja da li se ~ovek dr`i
vegetarijanske ili nevegetarijanske ishrane {to se ti~e duhovnog `ivota.
Prva stvar je ujedna~enost ili Samata. Ako je ona tu onda je nebitno da
li ~ovek uzima ribu ili vegetarijansku ishranu. Filozofski, besmisleno je
re}i da ovo ima vi{e `ivota, a da ono ima manje.
U~enik: Ali `ivotinje imaju vi{e evoluiran `ivot od drve}a.
[ri Aurobindo: Ne `ivot, ve} um. @ivot je ispoljeniji kod biljke, po
nekim pitanjima, ~ak nego kod ~oveka. Jedino, um nije evoluiran.
U~enik: Pitanje je vitalne odbojnosti. Neko mo`e re}i da ose}a
odbojnost prema ubijanju `ivotinje ili da ose}a da su mu `ivotinje
bliskije. Ali to ne bi dokazalo da biljka kada je ubijaju pati manje.
Jedino zato {to ~ovek nije u stanju da vidi patnju biljke ose}a manju
odbojnost, mo`da. Sve ove stvari su usled Samskara – prethodnih
utisaka. Jasna ~injenica je da ~ovek ne mo`e da `ivi ukoliko ne uzima
neku vrstu `ivota. Svi ovu argumenti su samo intelekt koji poku{ava
da opravda stare Samskare.
U~enik: Govorio si o ujedna~enosti, Samati. Za{to bi neko uspostavio
ujedna~enost u Prani, vitalu, pre nego {to to uradi u umu?
[ri Aurobindo: Za{to ne bi, ako mo`e? Nije da ~ovek mora da ~eka i
da uspostavi ujedna~enost na svim ravnima smesta, u jedno vreme.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
249
U~enik: Da li je neophodno ~ekati dok joga bude savr{ena da bi se
uzimala riba?
[ri Aurobindo: Ne shvatam za{to bi trebalo. Veoma mali broj ljudi
ostvari istinski smisao Samate, ujedna~enosti. Pod Samatom,
ujedna~eno{}u, se misli na izvestan stav celog bi}a ka svetu i njegovim
de{avanjima. Ovaj svet je pun tako mnogo stvari koje su stra{ne i
u`asne. Samata zna~i da ~ovek treba da bude u stanju da gleda na njih
sa izvesne pozicije, a da ne bude zbunjen ili ganut. To ne zna~i da }e
~ovek i}i da ubija druge bez reda ili iz li~nog motiva. To bi bila
neistina. Ali to zna~i da ~ovek mora da bude u stanju da gleda na
stvari, a da ne bude ganut. Ono {to X naziva “sa`aljenjem” je ne{to
sasvim druga~ije od “samilosti”, a oba su razli~ita od Samate –
ujedna~enosti. Samata je stav celog bi}a. Sa`aljenje i sentimentalizam
su rezultati nervne odbojnosti, neke kretnje u vitalnom bi}u. Ja li~no,
kad sam bio mlad, nisam mogao da ~itam ni{ta vezano za okrutnost, a
da ne ose}am tu odbojnost i ose}anje mr`nje prema onima koji su to
vr{ili. Nisam mogao da ubijem insekta, recimo, bubu ili komarca. To
nije bilo zato {to sam verovao u Ahimsu, ve} zato {to sam imao nervnu
odbojnost. Kasnije, ~ak i kad nisam imao umnu primedbu, nisam
mogao ni~emu da na{kodim zato {to je telo odbijalo da dela. Kad sam
bio u zatvoru bio sam podvrgnut svim vrstama umnih mu~enja prvih
petnaest dana. Morao sam da gledam prizore svih vrsta patnji i onda
je nervna odbojnost pro{la.
Samilost je ne{to druga~ije. Ona dolazi Odozgo. Ona je stanje
saose}anja za patnju ~oveka i patnju koja je na Zemlji i postoji ideja da
joj se pomogne koliko ~ovek mo`e, kad god mo`e na svoj sopstveni
na~in. Ona nije kao sa`aljenje. Ona je poput Bogova koji gledaju na
ljudsku patnju odozgo, nedotaknuti. Ta samilost mo`e tako|e da
uni{tava i uni{tava sa samilo{}u – Dajom – kao {to Durga radi
Rak{asama, neprijateljskim bi}ima. Tu ne mo`e biti sa`aljenja. Mnogo
puta Rak{asa mo`e da do|e i da vas zamoli da ga spasete, mo`e ~ak
da tra`i da ga preobrazite – kao {to su neka bi}a zamolila Majku u
njenoj viziji – va{om duhovnom mo}i. Ako to poku{ate, sva mo} ide
Rak{asi i mo`ete da postanete nemo}ni. Kad se ova vitalna bi}a
otelove u ljudima onda vas samilost ne bi spre~ila da ih ubijete.
Da biljno carstvo ima `ivot nije ne{to novo {to se saznalo i nije
neophodno ste}i Samatu da bi se uzela riba. Ja sam imao obi~aj da je
uzimam kad sam bio dete i kad nisam imao Samatu. Ono {to se tra`i
je: ~ovek ne treba da ima odbojnost. Zapravo, ja danas ne mogu da
uzimam ribu, ali to ne zna~i ni{ta. Svejedno je dajem ma~kama.
250
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Kad postoji Samata onda dolazi Samarasatva – podjednako
u`ivanje – iz svega – ~ovek dobije rasa-u, su{tinsku slast, iz svake vrste
hrane. ^ak i hrana koju nazivamo lo{e skuvanom ima svoju sopstvenu
rasa-u. Ali ~ovek mo`e da pristane na malo diplomatije. Nema svrhe
bacati ribu u lice |ainu ili duvati dim u lice ortodoksnom Tamilskom
Braminu.
10.5.1924.
U~enik: Da li si ~itao u novinama da Mahatma|i razmi{lja da se
povu~e u svoj A{ram i da se tamo igra sa decom?
[ri Aurobindo: Da. To bi mogla biti ispravna intuicija. Ali ne mogu da
shvatim kako stoji njegov argument da kadar donosi svara|. On ka`e
da ako bude mogao da univerzalizuje kadar da }e tako|e mo}i da
navede sve koji ga koriste da pribegnu gra|anskoj neposlu{nosti. Ne
vidim ba{ kako to proisti~e; jer, no{enje kadara je bezopasno – osim
{to je nezgodno leti – ali gra|anska neposlu{nost nije bezopasna. Neko
ko nosi kadar mo`da se ne priklju~i gra|anskoj neposlu{nosti.
U~enik: Savetovao je umerenost u vaikam satjagrahi mo`da zato {to
se ose}a ponizno.
[ri Aurobindo: Ali ta vrsta umerene crte nije dobra. Poniznost kod
takvog vo|e nije uvek velika vrlina. U svakom slu~aju poniznost ove
vrste. Jedna je stvar znati da si instrument Sudbine ili neke mo}i, ili
Boga. Ali morate da znate da ste vi tu da vodite i da ljudi moraju da
rade {ta ka`ete.
Bojim se da je te{ko}a kod njega {to ga njegov vital uvla~i u
svakojake vrste aktivnosti i on po~inje da govori: “Morate da radite
ovo, ne smete da radite ono.” Onda njegov um – umno bi}e – ulazi i
ka`e: “Mo`ete da radite {ta vam volja. Ja nisam ni{ta, slobodni ste da
radite {ta vam volja.” Ova vrsta dvojne kretnje ~ini aktivnost
neefikasnom. Da je radio samo sa svojim vitalnim porivom, mogao je
da postigne mnoge stvari.
U~enik: Ako svede svoj rad na A{ram, ~ak i tad bi “podr{ka prijatelja”
bila neophodna, kako ka`e. Sa velikom je te{ko}om, kako ~ujem,
Varda A{ram uspevao da sastavi kraj sa krajem. A `itelji jedva da su
mogli da na|u vremena za i{ta drugo.
U~enik: Onda je to Pari{ram – kuluk – a ne A{ram!
[ri Aurobindo: Za{to ne Sa{ram!
U~enik: Romen Rolan je napisao knjigu o Mahatma|iju.
[ri Aurobindo: Da, ~uo sam za nju i video je. Ove evropske pisce i
mislioce nalazim da su vazdu{asti, lutaju u svojoj misli. Na{ao sam jo{
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
251
jednu gre{ku u njegovoj knjizi koja je zajedni~ka svim evropskim
misliocima; ona je o indijskom duhu.
On prati uticaj od Bude i Mahavira do Gandija; i za evropljane
to je sav indijski duh!
U~enik: Verujem da je Tagore delimi~no odgovoran za to, po{to je on
taj koji je puno puta insistirao na jevan|elju Bude – {ta god to bilo, jer
razni ljudi imaju razli~ite ideje o tome – kao jedinom putu za spasenje
~ove~anstva.
[ri Aurobindo: Mislim barem delimi~no da je Tagore taj koji je na{ao
tu ideju kao teku}u na kontinentu da je Buda po~etak i kraj indijskog
duha. Ranije, Rolan nikad nije razmi{ljao o Aziji; bio je zauzet
evropskim jedinstvom i evropskom kulturom itd.
Romen Rolan ne izgleda da je tako veliki intelekt kao {to ima
reputaciju. On je veoma dobar pisac, nema sumnje. Ali ideje nisu
mnogo iznad obi~nih, prose~nih ideja.
17.5.1924.
U~enik: Da li si video novine danas? Mahatma|i predla`e da pokrene
rezoluciju protiv bojkota carske robe.
[ri Aurobindo: Da, linija argumenta je ~udno nedosledna: u jednom
dahu je “nemogu}a i neeti~ka”, a onda “beskorisna i protiv
nesaradnje”. Argument je: ne mo`ete bez britanskih knjiga i lekova, te
tako ne mo`ete bez bilo ~ega britanskog! On zaboravlja da britanska
trgovina ne zavisi samo od knjiga i lekova. Onda, opet, ka`e da }e
evropske firme i vlada da nastave da kupuju britansku robu, pa je tako
bojkot jalov. Dakle, ako neki ljudi nastavljaju da poru~uju stranu robu,
morate i vi tako|e da poru~ite stranu robu! Veoma ~udno!
20.5.1924.
Izbori za francuski poslani~ki kabinet su u toku. Mons. Valiant od
Karikala se video sa [ri Aurobindom u vezi izbora. Data su mu izvesna
uputstva i savet.
Tarake{varski hram satjagrahe je do{ao na red za diskusiju. [ri
Aurobindu izgleda da je stalo da zna detalje. Izve{taj je bio da je
Abhajanand Mahantov ~ovek i da su pla}enici unajmljeni da istuku
volontere Svami Sat}itanande i Vi{vanande. Sat}itananda je spa{en da
ga ne ubije Gurka, ~uvar Marvari-Darmasale.
[ri Aurobindo nije bio samo zainteresovan, ve} mu je bilo jako
stalo da se borba zavr{i uspehom.
252
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Do{ao je na red Mahatma|ijev dan ti{ine i zaklju~ak njegovog
govora. On `eli da se svara|isti prihvate konstruktivnog programa u
ve}ima – npr. kadara i prohibicije; u slu~aju neuspeha da se sprovedu,
pribe}i gra|anskoj neposlu{nosti.
[ri Aurobindo: Ali u tom slu~aju opet mo`e da do|e do drugog ^auri
^ore!
U~enik: Tako|e je govorio u Bombaju na godi{njici Gautama Bude i
rekao da budizmu nije dato dovoljno vremena za probu.
[ri Aurobindo: Hri{}anstvo i budizam, bojim se da }e zauvek ostati da
im se nije dalo dovoljno vremena za probu. Oni stavljaju takav zahtev
na ljudsku prirodu da ne mo`e da se ispuni sve dok je ~ovek to {to
jeste.
U~enik: Zbunjen sam Mahatma|ijevom logikom, ili da li da ka`em,
njegovim pomanjkanjem logike. Jednog trenutka ka`e: “Ne smete da
postite protiv svog neprijatelja zato {to time ~inite nasilje prema
njemu. Ali mo`ete da postite kad ste u `alosti, ili kad imate razlog,
protiv svog oca.”
Onda u vaikam satjagrahi kad su ljudi po~eli da poste ka`e:
“Za{to postite? Kralj je va{ otac, za{to povre|ujete njegova ose}anja?”
[ri Aurobindo: Ne prepirem se sa onim {ta ka`e, sve dok govori:
“Radite ovo” ili “Radite ono”. To je sasvim u redu; ali za{to daje
razloge?
2.6.1924.
Bila je Mahatma|ijeva izjava o hindusko-muslimanskom jedinstvu,
veoma duga.
U~enik: Da li si video Mahatma|ijevu izjavu o hinduskomuslimanskom jedinstvu?
[ri Aurobindo: Nisam pro{ao kroz celu stvar – bila je jako duga – ali
postoji kompromis oko nenasilja koji ka`e da ~ovek mo`e da digne
ruke od njega u slu~aju lopova, plja~ka{a i strane invazije. Tako|e je
zapanjen {to je njegovo tuma~enje Gite ozbiljno doveo u pitanje jedan
stru~njak za svete spise. Radije sam ja zapanjen time {to smatra da je
stvorio bezgre{no tuma~enje Gite.
U~enik: Tako|e je kritikovao Arja Sama|.
[ri Aurobindo: Da, kritikovao je Dajananda Sarasvatija koji je, po
njemu, napustio obo`avanje slika i postavio idolatriju Veda.
Zaboravlja, bojim se, da on radi to isto u ekonomiji svojim ~arkom i
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
253
kadarom, i, ako bi se moglo dodati, svojom idolatrijom nenasilja u
religiji i filozofiji.
U tom slu~aju svaki je uspostavio idolopoklonstvo. On je
kritikovao Arja Sama|, ali za{to ne kritikovati Muhamedanstvo?
Njegova izjava je hvalospev Korana i hri{}anstva, {to je idolatrija
Biblije, Hrista i Krsta. ^ovek jedva da mo`e bez spolja{njih stvari i
samo }e manji broj i}i su{tini.
U vezi preobra}anja tako|e vi “ne menjate samo kupee”, kako
on ka`e, ve} menjate okru`enje. Ne}e svi da praktikuju istu centralnu
sr` duhovnosti. Veoma malobrojni to mogu, ali od spolja{njih stvari
neki mogu da do|u do unutra{njih.
U~enik: Tako|e postoji predlog da se do~ekaju muslimani golih grudi
i sa osmehom na licu.
254
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
O sadani
9.4.1923.
U~enik: Mo`e li ~ovek da praktikuje Nadumnu jogu dok ostaje u
obi~nom `ivotu?
[ri Aurobindo: Ta~no je da Nadumna joga prihvata `ivot, ali to ne
zna~i `ivot kakav je on trenutno, zato {to Nadumno `eli savr{enstvo, a
trenutno `ivot nije savr{en. Na mnogo polja `ivota trenutno dominira
Neznanje. @elimo da promenimo ceo kalup `ivota. @elimo da
steknemo Nadumno stanje u ljudskoj evoluciji kao slede}i vi{i korak
od Uma. Sad kad postoje znaci njegovog dolaska moramo da
poku{amo da ga dovedemo dole u fizi~ko bi}e. Relativno je lako uspeti
se do Naduma. Ali, onda, oni koji odu gore generalno odlaze iz `ivota.
^ove~anstvo je jedino polje ispoljenja i sve {to se stekne mora
da se donese na tu ravan: to jest, na ravan obi~ne svesti. Da bi se to
uradilo, mora se zahtevati Istina i ni{ta drugo, u protivnom ~ovek
dobije ne{to umno, emocionalno ili vitalno i zadovoljan je tim. Do
sada, ~ove~anstvo je steklo samo letimi~ne poglede na Istinu – ali ne
samu Istinu. Svaki duhovni pokret je te`io ka istom i pomogao
ostvarenju toga do izvesne mere. Vai{navska religija je htela da unese
Istinu u vital i estetsko bi}e, ali je ostala zadovoljna time. Vai{nave su
duhovno, mo`ete re}i, povla|ivali sebi. Ozbiljnost napora se tako|e
izgubila. Vedski Ri{iji su imali koncepciju Istine, ali pod tim
okolnostima nije mogla da se dovede dole za ~ove~anstvo. Upani{ade
su dobile ideju, ali to je samo njena izjava i nema ideje o dovo|enju
Istine dole. Uglavnom, njihov je rad intuitivne umnosti. Onda su do{le
intelektualne filozofije – koje su bile samo intelektualne – i usledile su
Purane.
Ako se Nadumno dovede do fizi~kog, onda bi moglo da ima
tendenciju da potraje, zato {to je Materija, iako ograni~ena, jedina
stvar izvesna na ovoj ravni. Ako neki broj ljudi mo`e da dostigne ovo
stanje, onda tokom vremena bi moglo da postane trajna sila u
~ove~anstvu. Svakako bi unelo nove sile u igru u univerzumu i
promenilo sada{nji balans univerzalnih sila.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
255
Mo`e biti mnogo stvari izvan Naduma, ali one ne mogu da
operi{u u ovom ispoljenju osim kroz Nadum. Stoga mora da se na~ini
trajnim delom ~ove~anstva.
13.4.1923.
U~enik: Ju~e smo imali razgovor o Leleu i njegovom Gurubaiju –
sadrugu na stazi – Narajan Svamiju, i rekao sam ti da sam saznao da
slede – ne znam, dodu{e, koliko je to ta~no – Datatraja jogu. Pitam se
kakva li je ta joga.
[ri Aurobindo: Razmi{ljao sam o tome nakon razgovora. Znate da
postoji, mo`da, tradicionalan metod joge u Mahara{tri koja pripada
Datatraja kultu. Istina u njenoj pozadini je da Datatraja predstavlja
najvi{e ostvarenje – on uvek dr`i svoju svest uronjenu u Beskraj, a
slobodu Beskraja dovodi na umnu, vitalnu i ~ak na fizi~ku ravan.
Stoga ~ovek koji je Sida staze dela slobodno poput Beskraja ~ak i u
svojoj Prakriti, prirodi – i stoga ~esto dela na na~in koji dru{tvo smatra
nemoralnim. On poku{ava, tako, da dovode dole mo} slobodnog
Beskraja u instrumente ispoljenja i to smatra savr{enstvom. Ali
sumnjivo je da li je to savr{enstvo.
Opasnost ostvarenja Beskraja, slobodnog od sveg ropstva, je da
osim u najvi{em stanju, mnoga la`na iskustva mogu tako|e da se
zamaskiraju kao istinita. Na primer, takav ~ovek sti~e ogromnu mo} i
generalno ima egocentri~nu prirodu. ^ak je i Ravana bio veliki jogi.
^ovek koji ima veliku kontrolu samo nad vitalnom ravni generalno je
poznat kao Rak{asa. Asura kontroli{e svoj um i svoje vitalno bi}e.
Postoji velika mogu}nost da se napravi gre{ka na Datatraja stazi.
U~enik: U “Avadhuta Giti”, koja se pripisuje Dati, veliki naglasak se
pola`e na vairagju, odricanje od sveta. Ona u~i napu{tanju sveta i
prirode.
[ri Aurobindo: Da, ali to ne izgleda da je sva Data-marga – joga
Datatraje. Izgleda da je to samo jedna njena strana. Postoji druga
strana – strana koja prihvata svako odre|enje Beskraja slobodnog od
svih relacija – ili relativiteta. Postoji neobuzdano zadovoljstvo ili
u`ivanje s jedne strane, postoji odricanje od zadovoljstva s druge.
U~enik: Ima nekih ljudi koji tvrde da su sreli Datatraju.
[ri Aurobindo: Lele mi je tako|e rekao da je video Datatraju u
Girnaru i pri~ao s njim u obliku de~aka sat vremena.
U~enik: Lele ti je dao jogu – zar nije onda dao Datatraja jogu?
[ri Aurobindo: Nisam po~eo sa Leleom. Prvo sam po~eo sam sa
pranajamom, uvla~e}i dah u svoju glavu. Ovo mi je dalo dobro
256
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
zdravlje, lako}u i pove}anu mo} razmi{ljanja. Uz to su do{la izvesna
iskustva tako|e. Ali ne mnoga, niti bitna. Po~eo sam da vidim stvari u
suptilnom.
Onda sam morao da to napustim kad sam se latio politike.
@eleo sam da se vratim svojoj jogi, ali nisam znao kako da po~nem
ponovo. @eleo sam duhovno iskustvo i politi~ko delovanje zajedno. Ne
bih se latio metoda koji bi tra`io od mene da napustim delatnost i
`ivot.
Kad sam se vratio u Barodu sa Surat kongresa, Barin mi je
pisao da poznaje izvesnog jogija sa kim bi me upoznao u Barodi. Barin
je poslao telegram Leleu iz Barode i on je do{ao. U to vreme sam
boravio u ku}i Kasiraoa \adave. Oti{li smo kod Sardar Ma|umdara
ku}i. Na gornjem spratu u jednoj sobi smo bili zatvoreni tri dana.
Zatra`io je od mene da ne radim ni{ta, sem da odbacim sve misli koje
do|u mom umu. Za tri dana sam to uradio. Sedeli smo u meditaciji
zajedno, ostvario sam Svest Tihog Bramana. Po~eo sam da mislim od
iznad mozga i od tad to radim. Ponekad bi no}u Mo} do{la i primao
bih je i tako|e misli koje je donosila i ujutru bih stavio celu stvar re~
po re~ na papir.
U samoj toj ti{ini, u tom stanju slobodnom od misli, oti{li smo
u Bombaj. Tamo sam morao da odr`im predavanje u Nacionalnoj
Uniji. Tako sam ga pitao {ta treba da radim. Zatra`io je od mene da se
molim. Ali bio sam upijen u tihog Bramana, pa sam mu tako rekao da
nisam raspolo`en da se molim. Onda je rekao da }e on i neki drugi da
se mole, a ja treba naprosto da odem na skup i u~inim namaskar –
naklon – publici kao Narajani, svepro`imaju}em Bo`anskom, a onda
}e glas da progovori kroz mene. Uradio sam ta~no kako mi je rekao.
Na mom putu ka skupu neko mi je dao neki papir da pro~itam. Bio je
neki naslov tamo koji mi je zapeo za oko i ostavio utisak. Kad sam se
podigao da se obratim skupu ideja je bljesnula preko mog uma i onda
je iznenada ne{to progovorilo. To je bilo moje drugo iskustvo od Lelea.
Ono tako|e pokazuje da je on imao mo} da jogi~ko iskustvo da
drugima.
Kad sam bio u Bombaju, sa balkona ku}e jednog prijatelja,
video sam ~itave u`urbane kretnje Bombaja kao sliku u bioskopu – sve
nestvarno, senovito. To je bilo Vedantsko iskustvo. Od tad sam
zadr`ao taj mir uma, nikad ga ne gube}i ~ak ni usred te{ko}a. Svi
govori koje sam odr`ao na svom putu do Kalkute iz Bombaja su bili
iste prirode – sa ne{to me{avine umnog dela u nekim delovima. Pre
rastanka rekao sam Leleu: “Sad kad ne}emo biti zajedno voleo bih da
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
257
mi da{ uputstva o Sadani.” U me|uvremenu sam mu rekao za Mantru
koja mi se rodila u srcu. Davao mi je neka uputstva kad je iznenada
zastao i zapitao me da li mogu da se oslonim apsolutno na Onoga koji
mi je dao Mantru. Rekao sam da to uvek mogu. Onda je Lele rekao da
nema potrebe za uputstvima. Onda vi{e nismo pri~ali dok nismo stigli
na svoje odredi{te. Nekoliko meseci kasnije je do{ao u Kalkutu. Pitao
me je da li meditiram ujutro i uve~e. Rekao sam: “Ne”. Onda je
pomislio da me neki |avo zaposeo i po~eo je da mi daje uputstva.
Nisam ga uvredio, ali nisam radio po njegovom savetu. Primio sam
zapovest iznutra da ljudski Guru nije neophodan za mene. [to se ti~e
djane – meditacije – nisam bio spreman da mu ka`em da sam
prakti~no meditirao po ceo dan.
Sve {to sam napisao u Bande Mataram i u Karmayogin-u je bilo
iz tog stanja. Od tad sam imao poverenje u unutra{nje vo|stvo ~ak i
kad sam mislio da me vodi na stranputicu. Arya i kasniji spisi nisu
do{li iz mozga. To je bila, naravno, ista Mo} koja je delala. Sad ne
koristim taj metod. Razvio sam ga do savr{enstva, a onda napustio.
29.5.1923.
[ri Aurobindo: (u~eniku) Zbilja govore}i dve stvari su bitne: jedna,
Duh koji je dinami~an iznad i druga @ivot ovde koji je polje izraza
Duha. Um, emocija i druge psiholo{ke aktivnosti su samo posredni~ki
termini. Um je manje ili vi{e kanal, a to je i srce. Telo je tek kalup.
Dve stvari su neophodne u ovoj jogi: uravnote`enost i ~vrsto
stajanje na zemlji. Pod uravnote`eno{}u mislim na to da su razli~iti
delovi bi}a prilago|eni jedni drugima, ili na neku postojanost, }ute}u
mirnu poziciju negde u ~oveku – ne na nepostojano unutra{nje stanje.
Jako umno bi}e je tako|e veoma neophodno. U protivnom,
kad iskustva do|u ~ovek se okrene naglava~ke. U Indiji, na{ umni
razvoj – mislim na razvoj spolja{njeg ~oveka – uop{te nije
proporcionalan. Postoji psihi~ko bi}e spremno u mnogim slu~ajevima,
postoji te`nja za duhovnim `ivotom i vera tako|e. Ali um, razum,
inteligencija – dinami~ki um – su veoma grubi. Eto za{to se ponekad
suzdr`avam da dam jogu.
U Evropi spolja{nji delovi su veoma dobro razvijeni – razum,
izraz, dinami~ki um itd. Ali onda se tu cela stvar zavr{ava. Postoji
veliko siroma{tvo u unutra{njem bi}u. Neki od evropljana su, zbilja,
bebe u duhovnom `ivotu. Kombinovati unutra{nji razvoj sa
spolja{njim svetom bi bilo idealno. Nauka, na primer, u~vr{}uje razum
258
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
i daje ~vrsto utemeljenje fizi~kom umu. Umetnost – mislim na
uva`avanje lepote ~iste i jednostavne, bez ~ulnog grabljenja objekta –
obu~ava estetsku stranu uma. Istinski umetnik uvek ima ~istu ljubav
prema lepoti – slobodnu i bezli~nu. Filozofija gaji ~istu mo}
razmi{ljanja. A politika i takvi drugi odeljci umnog rada obu~avaju
dinami~ki um. Svi ovi treba da se prikladno ve`baju sa punim znanjem
da bi imali svoju ograni~enu korist. Filozofija te`i da postane puka
umna gimnastika i sklonost prema sopstvenim idejama i umnim
konstrukcijama nekog pojedinca. Isto tako Razum postaje tiranin i
pori~e bilo {ta dalje. Ali ako se da obuka ovim delovima sa
razumevanjem njihovih ograni~enja onda mogu da slu`e veoma
korisno cilju ove joge. Kao {to ka`em, svi oni moraju da priznaju vi{i
rad u sebi.
U~enik je ispri~ao jogi~ko iskustvo jednog studenta.
[ri Aurobindo: Nema svrhe po`urivati oko psihi~kih iskustava i
spoznaja. ^ovek mora da pripremi fizi~ki um, inteligenciju obi~nim
znanjem, kao i znanjem koje se odnosi na jogu. Mora da shvati ono {to
mu dolazi. Ponekad ~ak ni ne zna {ta mu je do{lo. Mora tako|e da
obrati pa`nju na suddhi – pro~i{}enje, kroz introspekciju, Karma jogu i
kroz Bakti, posve}enost. Onda mo`e da se preduzme korak napred.
Pitanje je bilo o Guruu kako daje duhovno iskustvo svojim
u~enicima.
[ri Aurobindo: To samo zna~i da je spremnost ve} bila tu i da
Guruova pomo} uklanja prepreku i dolazi do prirodnog razvoja. Ali
niko ne mo`e da trajno promeni svest.
U~enik: Te{ko}a sa na{im ljudima je {to oni tra`e laku stazu i lako se
zadovolje; ne `ele da se suo~e sa zadatkom za koji se ide uzbrdo.
[ri Aurobindo: Na prvom mestu, lako se zadovolje. Ali trajna
promena svesti je jedina bitna stvar. A na{i ljudi ne `ele da se pomu~e.
[ta vi{e, na jogu se gleda kao na carstvo ~udesnog. Druga stvar je {to
ne `ele da budu o{tri prema sebi: `ele zadovoljnost ose}aja “U redu
sam”.
X je dobio ovo iskustvo: viziju zlatne Majke iznad glave, a onda
silazak velike smirenosti. Slede}a stvar je bila da se pro~isti celo bi}e
kako bi iskustvo moglo da ostane. Ali on to nije mogao da uradi, tako
da ga je izgubio. Dobio je iskustvo i pomislio da je uradio sve! Mogao
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
259
je da pita: “[ta je napokon ovo iskustvo? [ta dalje?” Ovi ljudi dobijaju
svakojake vrste iskustava, ali kad do|e pitanje trajne promene svesti
nisu u stanju da preduzmu ~vrst korak.
11.11.1923.
Telegram umno poreme}enog Sadake je postao tema ove ve~eri.
Sadaka u pitanju je `eleo da umre. Sugestija smrti, mislilo se, je bila
usled nekog naslednog otrova u krvi. Ove vrste otrova ~esto napadaju
mozak.
[ri Aurobindo: To su ti ljudi koji tako|e dobiju ose}aj “greha” i
sklonost da se kaju i uni`avaju pred drugima. Tako|e imaju veoma
velike ideje o sebi. Misle da su veoma va`ni u univerzalnoj shemi.
Ova joga, da bi se dobro obavljala, zahteva savr{enu
ravnote`u. Stoga, oni koji imaju tek op{ti poziv za jogom ne treba da
ulaze u nju; zato {to otvara mogu}nost za Vi{u Svest da radi kao i
mogu}nost za mo}i vitalnog sveta da do|u i zaposednu. Ako ~ovek
nema savr{enu ravnote`u, postaje lak{e ovim mo}ima da ga
zaposednu. Ponekad je ~oveku koji nema veru u nevidljive stvari
mnogo bolje nego ~oveku koji ima vere u njih, ili ~oveku koji ima
sklonost ka okultizmu. On je generalno slobodan – relativno slobodan
– od napada sa suptilnih ravni zato {to nije otvoren prema njima, te ih
tako ne prihvata, dok im ~ovek koji veruje u njih daje {ansu. U ovoj
jogi morate da imate “zdrav” razum.
U~enik: Op{ta je udeja da ukoliko se nekom nije “olabavio neki {raf” u
mozgu ne bi dolazio za jogu. (smeh)
[ri Aurobindo: Kako to misli{? Ako se olabavi {raf onda ma{ina
uop{te ne radi svoj posao!
U~enik: Ideja izgleda da “{to je vi{e labavih {rafova” to su bolje {anse
za jogu. (smeh)
[ri Aurobindo: Misli{ na mene? (smeh)
U~enik: Nisam mislio to. Ali da li to zna~i da je zdrav ~ovek podesniji
za jogu?
[ri Aurobindo: Savr{ena joga zahteva savr{enu ravnote`u.
U~enik: Bojim se da su zdravi ljudi generalno nema{toviti i hladni.
[ri Aurobindo: Ne nu`no. Na {ta misli{ pod “zdravim”?
U~enik: Zdrav ne zna~i “tup”.
[ri Aurobindo: Naravno da ne; kad govorim o pomanjkanju ravnote`e
kod ovih ljudi, ne mislim da su “nezdravi”. To samo zna~i da njihov
razvoj nije proporcionalan, nakrivljen je na jednu stranu ili postoji
260
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
zakrivljenje negde u njihovoj prirodi koje spre~ava harmoni~an razvoj
svih delova. (Interval ti{ine)
To je bila stvar koja me je spasavala sve vreme, mislim,
savr{ena ravnote`a. Pre svega verovao sam da ni{ta nije nemogu}e, a
istovremeno sam mogao da sve dovedem u pitanje. Da sam verovao u
sve {to je dolazilo bio bih kao Bi|oj Kri{na Gosvami.
U~enik: [ta je “savr{ena ravnote`a”?
[ri Aurobindo: Savr{eni jogi mo`e da ima jaku ma{tu i podjednako
jak razum. Ma{ta mo`e da poveruje u sve dok razum odra|uje logi~ne
korake. ^ak i kod nau~nika nalazite da imaju veoma jaku ma{tu.
U~enik: Zar to nije ta~no ma{ta mo`da?
[ri Aurobindo: Ma{ta je mo} zami{ljanja stvari izvan obi~nog iskustva
`ivota.
U~enik: Da li ona odgovara Istini? Ili postoji vi{a sposobnost ~iji je
ma{ta predstavnik u umu?
[ri Aurobindo: Ona kona~no postaje “nadahnu}e”, kad se uspne vi{e.
[to ~istija postaje to se bli`e primi~e Istini. Na primer, u slu~aju
pesnika, generalno je nadahnuta ma{ta to {to radi kod njih. Ono {to si
hteo da ka`e{ za nau~nika bila je mo`da “intuicija”. (Pauza. Nakon
nekog vremena)
Kapitalni period mog intelektualnog razvoja je bio kad sam
mogao da jasno vidim da bi ono {to je intelekt govorio moglo biti
ta~no i neta~no, da je ono {to je intelekt pravdao bilo ta~no, a da je
njegova suprotnost tako|e bila ta~na. Nikad nisam priznao neku istinu
u umu, a da ga nisam istovremeno dr`ao otvorenim za njenu
suprotnost.
Vidite, Um zna~i beskrajnu mogu}nost. Razum ili inteligencija
bira jednu do isklju~enja svih drugih mogu}nosti. A to je razlog koji
daje vrednost i bira. Ono {to on odabere je poput zakona u nauci;
prihvatate ga zato {to obja{njava ve}inu pojava. U umu prihvatamo
jednu mogu}nost i potiskujemo drugu i tako vidimo osnovu za gledi{te
koje dr`imo, a druge osnove se potiskuju. Ili intelekt ide dalje u
jalovom krugu i pravda izbor koji je ve} doneo nekim drugim delom
bi}a.
Intelekt je tek selektivan. Ose}ao sam ovo veoma jasno dugo
vremena. A prvi rezultat je bio da je presti` intelekta nestao. Kako
idete vi{e u vis razvija se {ira kretnja koja miri sve suprotnosti.
Onda vidite Sile koje su iza umnih ideja. Naravno, nema vajde
govoriti ovo obi~nom ~oveku, po{to bi bio u krajnje beznade`noj zbrci
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
261
kad bi video sve kao puke mogu}nosti. Na primer, vi biste bili
apsolutno zbunjeni kad bih smestio pred vas sve mogu}nosti.
U~enik: Kad sve intelektualne operacije izgledaju tek kao bavljenje
mogu}nostima, {ta onda odabrati i kako da ~ovek dela?
[ri Aurobindo: Nema potrebe da se bude zbunjen. Naprosto ih
pogledajte, posmatrajte ih, vidite {ta su i {ta je iza njih.
Na primer, ja mogu da se smejem [ankarinoj Majavadi ili
Mahatminim gledi{tima; ali mogu da vidim istinu koja je iza obojice.
Znam mesto koje zauzimaju u igri sila sveta; jer, to se zbilja svodi na
to.
U~enik: Mo`e li se pomanjkanje ravnote`e prevazi}i?
[ri Aurobindo: Sve mo`e da se uradi. Mo`ete da to uradite u okviru
svojih granica; mo`ete da ispravite preuveli~avanja delova u vama koji
su dobro razvijeni i razvijete one koji su potisnuti i dovedete do
ravnote`e u svom bi}u.
31.1.1924.
U~enik: Ima li kolektivna Sadana prednosti nad individualnom
Sadanom?
[ri Aurobindo: Da, ima.
U~enik: Zar nema i mane?
[ri Aurobindo: Ima neke. Prednost je za one koji su manje napredni,
a mana za one koji su napredniji. Kolektivna zadana uvek zahteva
nekog ko mo`e da stvori neophodnu atmosferu – ni~im drugim do li
svojim prisustvom.
U~enik: Kako mane mogu da se prevazi|u i da se teret vo|e ili vo|a
olak{a?
[ri Aurobindo: Kao {to sam upravo rekao, zahteva nekog ko mo`e da
dr`i izvesne sile da ne u|u i u isto vreme stvori atmosferu svojim
prisustvom. Na primer, ja meditiram sa vama ovde, ali ne izlazim
napolje sa istom sve{}u koju imam kad sam unutra. Teret nije pitanje
nijednog pojedinca. Tu niko ni{ta ne mo`e.
26.2.1924.
Pitanje je izniklo iz [ri Aurobindovog komentara o novom u~eniku pre
nekoliko dana.
[ri Aurobindo: Ne znam dokle }e on i}i u jogi ali, odvojeno od toga,
on ima ne{to veliko u vezi sebe. Ako se lati Sadane intenzivnije mogao
bi da na|e mnoge te{ko}e, posebno u vitalnom bi}u. Veli~ina je vrlina
kao {to je i prepreka. Ali ako bude mogao da ide do kraja, rezultat bi
262
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
bio bogatiji i obilniji u njegovom slu~aju. On nije, kao K, prav i
ograni~en.
U~enik: Pretpostavimo da dva ~oveka po~nu praksu Nadumne joge i
dostignu savr{enstvo u njoj, kako mo`emo da ka`emo da je jedan
bogatiji od drugog, po{to su obojica dostigli savr{enstvo? Obojica su
neuporedivi; svako je velik na svoj sopstveni na~in.
U~enik: Budu}i da je savr{enstvo dato, verujem da bi stepeni i dalje
preostali. Kre}ete od izvesne fundamentalne gra|e i na kraju mo`ete
samo na to da ra~unate.
U~enik: To je ne{to otprilike ovako: ka`emo da sve na kraju Sadane
postaje zlato. Ali kre}ete sa izvesnom koli~inom bakra koja }e postati
zlato. Ako imate vi{e bakra za po~etak, dobi}ete vi{e zlata. Zar nije
tako?
[ri Aurobindo: Za{to ne mo`e da bude bogatije ispunjenje? Izgleda
da mislite da je Nadumno veli~anstvena monotonija! Za{to ne bi
postojali stepeni me|u Jogijima i Sidama?
U~enik: Izneo sam svoju te{ko}u o dvojici ljudi koji kre}u zajedno i
dosti`u cilj. U kom smislu bi se moglo re}i za jednog da je nadmo}an u
odnosu na drugog, ili da je njegova Sadana bogatija od Sadane
drugog?
[ri Aurobindo: Za{to pretpostavljate da svi treba da budu jednaki i da
ni u kom trenutku jedan ne bi bio ve}i i bogatiji od nekog drugog?
Morate da se otarasite demokratske ideje. Postoje stepeni, oblasti i
visine u Nadumu i mo`e biti da su definisaniji od onih koje nalazite u
umu.
U~enik: Kad se celo bi}e Supramentalizuje kako }e onda bilo kakva
razlika da preostane?
[ri Aurobindo: Ako govorite o su{tinskom bi}u, onda nema razlike
izme|u tebe i ma~ke i drve}a: su{tinsko Sopstvo je Jedno. Razlika
postoji u onome {to ~ovek iznosi u Prirodi. U Nadumnom tako|e, ono
{to se iznosi kroz jednu Prakriti – prirodu – ne mora da bude identi~no
sa onim {to se iznosi kroz drugu; a u tom slu~aju mo`ete da ka`ete da
jedno ispoljenje mo`e da bude bogatije od drugog.
U~enik: Bojim se da ne dajem isti smisao “Supramentalizaciji”. Pa, ako
razjasni{ smisao mogao bih da pratim.
[ri Aurobindo: Pod Supramentalizovanjem se misli na proces kojim
~ovek dopu{ta Nadumnom da do|e i zaposedne nekoliko delova bi}a;
potpuna Supramentalizacija se de{ava kad Nadumno zaposedne sve
delove skroz do fizi~kog tela.
U~enik: Ja tako|e pridajem isti smisao tom terminu.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
263
[ri Aurobindo: Da, ali ti brka{ “visinu” sa “bogatstvom”. Dve osobe
mogu da budu na istoj ravni, a da jedna ipak bude bogatija od druge.
U~enik: Priznajem da jedan mo`e da ide br`e; ali pretpostavimo da ti i
ja krenemo zajedno, onda ne sme da postoji razlika me|u nama na
kraju!
U~enik: [to }e re}i, ako on stigne na cilj prvi i dohvati se Naduma –
zato {to je br`i – onda }e{ ti do}i gore i u~estvovati u gomili! To bi bio
Nadumni bolj{evizam!
[ri Aurobindo: Ne, nije ba{ tako; kad ti stigne{ na cilj ja sam ve}
oti{ao fazu vi{e na gore, vidi{.
U~enik: Ali {ta se de{ava kad dostigne{ savr{enstvo?
[ri Aurobindo: Ali na {ta misli{ pod savr{enstvom? Savr{enstvo je
relativan izraz. [ta je Nadumno stanje? Ono je tako|e relativno, nije
apsolutno.
U~enik: Na taj mo`e se re}i da svaki ~ovek ima beskrajne mogu}nosti
u sebi, te da su tako svi ljudi jednaki.
[ri Aurobindo: Svaki ~ovek ima beskrajne mogu}nosti u sebi, ali koji
je razlog da se pretpostavi da dva ~oveka u izvesno vreme moraju da
ispolje, ili aktualizuju, istu mogu}nost? Mo`ete da ka`ete da svako ima
beskrajne mogu}nosti ostvarljive u ve~nosti vremena.
U~enik: Da. Ve~nost je u`asna stvar! Mi govorimo o stvarima danas i
mogu}nostima u ovom `ivotu i ta~no je da ne mogu biti iste za dve
osobe.
U~enik: Priznajem da mora postojati razlika u tipovima prirode, ili
ispoljenja, ali ~ovek ne mo`e da ka`e da je jedan bogatiji od drugog.
Najvi{e bismo mogli re}i da se ne mogu porediti.
[ri Aurobindo: Za{to ka`ete da razlika mo`e biti samo po tipu, a ne
stepenu? Uzmite slu~aj umnog savr{enstva – mada je to tako|e
nesavr{eno i samo relativno – recimo mene i B. C. Pala. Obojica smo
po~eli pod sli~nim okolnostima i u{li u istu vrstu rada i `iveli u isto
vreme. On je ostao stati~an po svom umnom rastu – prestao je da
raste. Razvio je vi{e mo} da govori – mislim, mo`e biti da je bio bolji
govornik od mene, i u takvom jednom ili dva smera se razvio vi{e, ali
u op{tem intelektualnom razvoju ja sam kultivisao svoj intelekt u
mnogo smerova i imam bogatiji razvoj u svom umu. Isto se mo`e re}i
za Nadum.
U~enik: Mogao bih da ilustrujem razliku u tipovima uzev{i Tagora i J.
C. Bosa – obojica su intelektualci.
[ri Aurobindo: U slu~aju Tagora i Bosa, u celini mo`ete re}i da
Tagore ima bogatiji razvoj od Bosa. On je ve}a li~nost tako|e.
264
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: [ta bi bio kona~ni razvoj Nadumnog bi}a dovedenog dole do
fizi~ke svesti? Po kom pitanju bi se razlikovao od iccha mrtyu – smrti
po sopstvenoj volji – pomenutog u starim knjigama?
[ri Aurobindo: Ono {to se zbilja shvatra kao iccha mrtyu te{ko da bi
se moglo nazvati pobedom nad smr}u.
U~enik: Generalno, kad jogiji znaju da se primi~e vreme za smrt, oni
povuku gore Pranu i pripreme se da umru.
[ri Aurobindo: Postoji proces kojim se Prana uvla~i u brahmarandhrau i onda ~ovek odlazi napu{taju}i telo. Ono {to se tra`i je imunitet od
svih vrsta bolesti koje su ~inioci smrti. ^ovek mora da ima sposobnost
da napusti telo kad mu je volja: to jest, ne da bude primoran da ga
napusti bilo kakvom spolja{njom silom. Postoje druge vrste pritisaka –
na primer, psihi~ki pritisak – koji mogu da zahtevaju povla~enje iz
tela. U bilo kom slu~aju ~ovek mora da bude u stanju da napusti telo
poput ode}e.
16.10.1925.
(Prijatelj u~enika koji je uzeo jogu od nekog Gurua je do{ao i `eleo da
se prihvati [ri Aurobindove joge. Re~eno mu je da ovo nije njegova
staza.)
U~enik: Rekao sam mu da potra`i svog starog Gurua ponovo i da ga
se dr`i. Ali on bi voleo “obrazovanog” Gurua koji “dobro izgleda!
(Smeh)
[ri Aurobindo: Rekao mi je tokom na{eg razgovora da je “slab”. Tako
da sam mu rekao da mora da postane jak. Ako je nevoljan da zagreje
stolicu za svoj zadatak, to zna~i da ga ne `eli.
Bojim se da se on nikog ne bi dr`ao. A onda ima ovu
“obrazovanu” glupost u vezi svog Gurua! Ono {to ljudi shvataju pod
obrazovanjem je neka vrsta ideja i misli i nemir bez ikakve fiksiranosti
cilja. Mo`e da uzme jogu od Tagora ako `eli Gurua koji dobro izgleda!
Cela stvar je u tome {to on nije spreman da se pomu~i.
U~enik: Njegova ideja mahapurusa-e – velikog ~oveka – je da on mo`e
da u~ini da mali ljudi rade ono {to ne mogu sami.
[ri Aurobindo: Da li misli da ka`e da mahapurusa mo`e da te`i
umesto njega, i tako|e da zasedne da radi jogu za njega? Ne znam
kako je ova ideja o ~udesnoj promeni jogom do{la u Indiju. Sve vreme
je Indijska ideja da se joga radi abhyasa-om – praksom – i tapasya-om
– koncentrisanom voljom – a ne ~udima. Neki ka`u da je do{la iz
Vai{nava religije koja je polagala naglasak na posve}ivanje i prapatti –
potpunu predanost. Neki od sledbenika Ramanu|a~arje misle da po{to
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
265
je on radio Sadanu njegovi sledbenici nisu morali da je rade! Kako je
to mogu}e?
U~enik: Ali ako to ne mo`e da se uradi, gde je onda dobro
mahapurusa-e – velikog ~oveka? Gde on stoji? (Smeh)
[ri Aurobindo: Stoji na zemlji i to na svojim sopstvenim nogama! Sve
{to mo`e da uradi je da poka`e stazu; mo`e da da iskustvo, a onda
~ovek mora da ga sam odradi.
U~enik: Ova ideja o duhovnosti je do{la od “predaje”.
[ri Aurobindo: Da, ali niko ne mo`e da obavi predaju za drugog
~oveka; svako mora da na~ini svoju sopstvenu predaju. A predaja nije
laka. Ako ~ovek mo`e da se preda “bezuslovno” i “sarva bhavena” – u
svim delovima postajanja, kako Gita ka`e – onda nema ni{ta vi{e da se
uradi. Ali mo`e li ~ovek to da uradi? Ne mo`ete to da uradite tek
rekav{i “Predajem se”. Mora da postane stvarna; to je Sadana.
U~enik: Ali da li bi onda ideja o predanosti samo Guruu bila dovoljna?
[ri Aurobindo: Na {ta mislite pod njom? Da li mislite da je tako lako
predati se? Veoma je te{ko, to je sama Sadana.
U~enik: Ali pretpostavimo da se ~ovek preda ljudskom Guruu, da li bi
to bilo dovoljno?
[ri Aurobindo: Na {ta mislite pod predajom ljudskom bi}u? I
“dovoljna” za {ta?
U~enik: Dovoljna za dostizanje Savr{enstva ili Boga.
[ri Aurobindo: Pretpostavljam da predaja ~oveku zna~i predaju
Bo`anskom u njemu, a da li bi bila dovoljna ili ne zavisi od ~oveka
kome se predaje.
U~enik: Da li je to ista stvar kao predati se Bogu?
[ri Aurobindo: Pretpostavljam da kad se ~ovek preda drugom ~oveku,
predaje se Istini u tom ~oveku. U kom drugom smislu mo`e ~ovek to
da shvati? Mo`e, naravno, da dobije {ta god da Guru ima ako je
iskren, a ako ima jo{ ve}u iskrenost za potragom mo`e ~ak da bude
ve}i od svog Gurua.
U~enici su onda po~eli da pri~aju pri~e o raznim Guruima.
Postavljeno pitanje je bilo: “Treba li mahapurusa da sebe zove
Bogom?” Raspravljalo se tako|e o razlici izme|u Rukminine i Radine
predaje. Rukmini je postavila uslove u svojoj predaji, dok se Rada
predala bezuslovno.
U~enik: Sad se se}am kako je Giri{ ^andra Go{, ne{to dana pre svoje
smrti, rekao da mada mu je Ramakri{na zatra`io da prepusti teret
266
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
svoje Sadane njemu, Giri{ je na{ao da ipak nije u stanju da prenese
svoj teret na Ramakri{nu.
[ri Aurobindo: Ali ideja u Indiji je da je joga rad abhyasa-e – stalne
prakse. Kako mo`e ~ovek da radi Sadanu za drugog? [ta god bila ideja
u drugim jogama, u na{oj jogi, u svakom slu~aju, prepustiti teret
Guruu bi bilo poraziti svoj sopstveni cilj. Svako mora da odradi svoj
put sam. Ono {to Guru najvi{e mo`e je to {to mo`e da stavi Mo}. Ali
odbacivanje i preobra`aj ima sam Sadaka da obavi. Mo`e da dobije
pomo} kad mu je potrebna. A kad Guru mo`e da stavi Mo} ~ovek
mo`da ne}e biti u stanju da je dr`i, ili ~ak mo`e da je potro{i
beskorisno. Svako mora da odradi svoj put.
Data je sugestija novoprido{lom da se dr`i svog Vai{nava
Gurua od koga je dobio privremeno iskustvo mira.
Njegove primedbe na Gurua su bile: (1) Da je Vai{nava. (2) Da
generalno nije govorio i obja{njavao. (3) Da nije impresivno izgledao.
Ovo je preneto [ri Aurobindu.
[ri Aurobindo: Sve ovo, ako je ta~no, umesto da budu diskvalifikacije
su, naprotiv, preporuke! ^injenica da mo`e da da iskustvo u ti{ini je
znak velikog Sadake. Da ne govori osim kad je neophodno je tako|e
dobar znak.
Mo`e biti Vai{nava ili [aivista. To je veoma malo bitno. To je
religija; ali ovaj ~ovek ne `eli nikakvu religiju od njega. On `eli
duhovni razvoj. Kakve to ima veze sa religijom?
A opet {to se ti~e impresivnog izgleda, ve}ina ljudi, koji ga
imaju, dobijaju ga iz vitalnog sveta i ispostavi se da je varljiv.
2.3.1926.
Danas [ri Aurobindo nije bio raspolo`en da pri~a. Okrenuo se X-u i
rekao: “Ako `elite da pri~ate danas morate da iznesete neku temu.
Li{en sam sveg razgovora danas.”
U~enik: U ovoj jogi koja je uloga Sadake i dokle zavisi od Boga, a
dokle od Gurua?
[ri Aurobindo: O Gospode! To je preveliko pitanje. Da li `elite
matemati~ki odgovor ili {ta?
U~enik: Ne `elim matematiku; ve} sam izra~unao.
[ri Aurobindo: [ta je rezultat? Da li si prona{ao formulu?
U~enik: Ne jednu, ve} mnoge.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
267
[ri Aurobindo: Pre svega, u ovoj jogi ako radite sve sami napravite
zbrku; a ipak u svakom trenutku morate da dajete pristanak vi{oj
kretnji, odbacite ni`u i dotle morate da delate. Ako ne delate kako
valja onda tako|e napravite zbrku.
^ak kad vidite vi{u Silu kako dolazi dole morate da je primite
kako valja. Kad je vi{a Sila prisutna morate da vidite da je upotrebite
na pravi na~in bez da je izvr}ete ili mu~ite. Kad je vi{a Sila odsutna,
morate da delate sami i da snosite posledice. Ne mo`ete da ka`ete da
Bog mora da uradi sve. Bog ne radi sve na taj na~in.
Onda postoji Guru. [ta podrazumevate pod Guruom? Ako
mislite na mene, mogao bih, da bi bilo zgodnije, da pristanem da me
zovu Guruom, ali nema Gurua u ovoj jogi onako kako ljudi obi~no
shvataju taj izraz. Vi{a Sila je ta koja dolazi dole. Generalno, kad god
ma koja takva Vi{a Sila do|e dole onda pripremi instrument koji
otkriva, ali, zbilja govore}i, kome se Istina otkriva i ispoljava se u
njemu u skladu sa njegovom mo}i prijem~ivosti; tu se, tako|e, njemu
daje mo}. Kad Mo} koja dolazi dole pripremi jedan takav instrument
postaje joj lako da do|e dole u druge koji `ele da je ispolje, koji ne
`ele da idu svojim putem ve} `ele da imaju i `ive Istinu. Onda postoji
{ansa za uspeh. (Pokazuju}i na sebe) Postoji instrument. Gde god
postoji ljudski instrument postaje lak{e za vi{u Istinu da se ispolji u
`ivotu. Ako vi{e volite da to zovete “dinamo” mo`ete tako da ka`ete.
^ak i onda svako mora da uradi svoj posao.
U ovoj jogi, u svakom slu~aju, ne mo`ete da ka`ete “Guru }e
da uradi sve”, i da prepustite ceo teret njemu. Ne znam za druge joge;
ali ova joga zna~i bivati sve svesniji svakog trenutka o onome {to se
de{ava u ~oveku. ^ovek mora da da pristanak na vi{i rad, odbacuju}i
ni`u kretnju. To je osnova.
Uslovi za primanje Guruove pomo}i su isti kao i oni za
primanje pomo}i od Vi{e Mo}i direktno. Ukoliko ne pristajete na
njegov rad, ~ak ni Bog ne poma`e ~oveku. U ovoj jogi postoji ta
savr{ena sloboda za pojedinca da donese svoj sopstveni izbor.
U~enik: Da li dobijamo pomo} kroz tebe ili direktno?
[ri Aurobindo: Na oba na~ina. Kako Sila dolazi dole dobijate je kao
{to bilo ko drugi mo`e da je dobije. Tako|e je dobijate od mene. To je
ista Istina. Ne{to izvan Uma je to {to dolazi dole. Ako se okrenete
meni za pomo} dobijate je od mene. Ne{to iz mene ide vama i
postavlja neophodne uslove tako da Vi{a Sila mo`e da do|e dole u
vas. U stvari, te dve kretnje nisu zasebne kako ih vi smatrate.
U~enik: [ta se desilo u Tirupatijevom slu~aju?
268
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Morao sam jasno da mu ka`em: “Ako `eli{ da radi{ {ta
ti volja, a onda `eli{ da ti Guru pomogne to ne mo`e{ da radi{.” U
njegovom slu~aju bile su dve pogre{ne stvari: imao je izvesna iskustva
i po~eo je da u`iva u njima, da uzima Bhogu iskustava. Osetio je
ushi}enje i ose}aj mo}i. Kad dva ili tri dana nije jeo sa tim svojim
slabim telom, ljudi su po~eli da se ~ude. Ali to je sve bilo usled vitalne
sile, i na kraju se totalno sunovratio u vital.
Druga stvar je bila {to nije hteo Istinu radi nje same, ve} je
hteo da bi mogao da postane ne{to veliko i jedinstveno – hteo je Istinu
za sebe – hteo je da postane bo`anski i imao je obi~aj da mi govori da
je ve} do pola dobio Nadum. Poku{avao sam da ga uguram u fizi~ku
svest. Na nesre}u njegovo psihi~ko bi}e nije imalo vlast nad ostalim
njegovim delovima.
U~enik: Da li je sila koju je povukao dole – koje god prirode bila –
mogla da se zadr`i podalje ili po strani od njega?
[ri Aurobindo: Ne ukoliko na to sam ne bi pristao. Sam Bog ne mo`e
da vam pomogne ukoliko na `elite da vam se pomogne.
U~enik: Da li je sklonost da se izvr}e Istina, ovo pomanjkanje
iskrenosti, u njemu bila od samog po~etka?
[ri Aurobindo: Njeno seme mora biti da je bilo tu. Takvo seme mo`e
ili da se uni{ti ili razvije. Ako ga odbacite, onda mo`e da se uni{ti; ako
ga razvijete, onda mo`e da postane jako i da raste.
U~enik: Zar nije imao iskrenost kad je po~eo jogu?
[ri Aurobindo: Postojala je iskrenost u njemu, u protivnom ne bi
uop{te u{ao u jogu; ali kad se druga stvar podigne ona mo`e da
pomra~i celo bi}e i da pretekne iskrenost.
U~enik: Ali kad napad dolazi na njega, zar ne mo`e{ da ga spase{?
[ri Aurobindo: Ne mogu tako da ga tesno dr`im sve vreme. Ako se
dr`im njega tako onda onog trenutka kad popustim stisak i prihvatim
se nekog drugog te{ko}a }e u}i u njega ponovo.
U~enik: Zar ne mo`e{ da ga promeni{ bez njegovog pristanka?
[ri Aurobindo: Ne. To ne mo`e da se uradi bez njegovog pristanka.
^ak sam Bog to ne mo`e niti to radi tako, a On je mnogo mo}niji od
mene. Ni{ta ne mo`e da se uradi bez pristanka pojedinca. Zatra`io
sam od njega da ne vu~e vi{u Mo}. Govorio je: “Da, Da”, ali nikad nije
prestao. Napokon je do{ao do takvog stanja da vi{e nije mogao da me
slu{a. Imao je obi~aj da ka`e da je ono {to je dobio Nadum! Kad sam
mu govorio da to nije Nadum, opet bi rekao: “Da”, ali bi nastavio
svojim sopstvenim putem. Njegovo jedino spasenje je bilo u njegovom
dolasku u fizi~ki um i pona{anju poput obi~nog ~oveka.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
269
U~enik: Zar ne mo`e{ da u~ini{ da oseti da nije iskren?
[ri Aurobindo: Ne. On ne `eli da zna; mogu da mu dam iskustvo {ta
je istinsko stanje, ali na njemu je da odbaci ni`i i pristane na vi{i rad.
Ne mogu ja sve vreme da ga dr`im.
[to }e re}i, taj deo bi}a koji je pristao na ni`u igru mora da se
povu~e, da uzmakne od nje: to je uslov za osloba|anje od prepreke.
Svodi se na ovo: u ovoj jogi ~ovek nikad ne mo`e da se
prinudom ubaci u Istinu. Mora da pristaje na Istinu na svakom koraku.
U~enik: Da li misli{ da isto va`i i u drugim jogama tako|e?
[ri Aurobindo: Ne znam. Ali mislim da je neka vrsta pristanka negde
u bi}u, zakriljena velom ili nezakriljena, apsolutno neophodna za rad
mo}i Gurua. Ali spolja{nje nije bitno. Prava stvar koja se tra`i je
sredi{nja iskrenost.
U~enik: Pretpostavimo da postoji sredi{nji pristanak.
[ri Aurobindo: Na {ta misli{ pod sredi{njim pristankom?
U~enik: Mislim na pristanak psihi~kog bi}a.
[ri Aurobindo: Psihi~ko bi}e je iza umnog, vitalnog, itd., dok je ono
{to ja nazivam Sredi{njim Bi}em generalno ne{to iznad celog bi}a {to
pritiska prirodu i ~ini da se stvar obavi. To je ono {to tera ~oveka ka
jogi. Sve drugo je tek izgovor – okolnosti, intelektualne ideje i takve
druge stvari su puki izgovori. U mom sopstevnom slu~aju krenuo sam
sa idejom osloba|anja Indije i kad sam u{ao duboko u jogu, na{ao sam
da se ne{to ve} izdiglo i onda sam i{ao pravo i kako treba; u
protivnom bih skrenuo sa staze.
U ovoj jogi nije dovoljno da Sredi{nje Bi}e, koje je generalno
iznad, treba da daje pristanak sa distance, ve}, kad je neophodno,
mora da bude u stanju da istupi napred i da u~ini da ga drugi delovi
osete. To je ono {to obi~no spasava. Na primer, sumnja mo`e da
iznikne sto puta u bi}u i, na neko vreme, mo`e da izgleda da vas
potpuno ponese; ~ak i tad Sredi{nje Bi}e je to koje objavi: “Znam
Istinu, mogu da ~ekam na nju.”
U~enik: [ta je sredi{nja iskrenost?
[ri Aurobindo: To je veoma veliko pitanje. Mo`ete da ka`ete da je to
ne{to u sredi{njem bi}u koje se dr`i poziva. Mo`e biti skretanja sa
staze i tako|e gre{aka, ali ako je sredi{nje bi}e tu ~ovek se vra}a na
stazu. Imati tu sredi{nju iskrenost je neophodan uslov za dobijanje
Istine.
U~enik: Da li je to slu~aj sa svim vrstama mo}i?
[ri Aurobindo: Zavisi od toga kakvu vrstu mo}i dobijate – ima tako
mnogo vrsta mo}i.
270
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: “Izbegavanje i izvrtanje” od strane vitalnog bi}a izgleda da je
zajedni~ka boljka. Ali veoma je te{ko dovesti ga u red.
U~enik: Zar ne postoji takvo izbegavanje i izvrtanje i u umnom bi}u
tako|e?
[ri Aurobindo: Postoji, i tako|e mo`e da skrene Sadaku sa prave
staze. Ali ~ak i tada um ima napokon neku te`nju za svetlo{}u i
relativno je lako prosvetliti ga. Cela prava opasnost dolazi iz vitalnog
bi}a; to je ono gde Sadaka skre}e. Mo`e da se desi da ~ovek ne mo`e
da radi jogu zato {to se neka fizi~ka prepreka podi`e, ali ako je neko
uradio posao do vitala onda nema {anse za skretanjem. Ako ~ovek
upadne u borbu u fizi~kom, to nije pravo padanje; jer, ono {to se obavi
staja}e za budu}e. Ali ako skrene u vitalu, onda je to pravo skretanje
zato {to zna~i poraz.
Generalno, takvim osobama se ne dopada mir koji silazi. Kad
je X bio ovde ose}ao je da je kao obi~an ~ovek i veoma mu je smetalo
to stanje. Kad je vi{a Sila prisutna, postoji ose}aj mo}i i bla`enstva, a
neki ljudi to brkaju sa svojom sopstvenom mo}i i kad je ta Sila odsutna
ose}aju se kao prazna slama, a, zbilja govore}i, tako i jeste. U to vreme
jedina stvar koju ~ovek mo`e da uradi je da ostane u}utan i smiren.
Sila je ta koja mora da radi, a ne ~ovek.
U~enik: Koji su uslovi za Silu da izdejstvuje preobra`aj?
[ri Aurobindo: Ako se preobra`aj obavi temeljno u meni to zna~i da
je lak{i za druge; a ako se utemelji uspe{no u drugima to zna~i da su
neophodni uslovi tu za njegov nastavak u svetu.
U~enik: To zna~i da je vreme potrebno za njega; to tako|e zna~i da
Istina ne mo`e da se ispolji – kao univerzalni faktor – ukoliko
univerzalni uslovi nisu spremni.
[ri Aurobindo: Vreme je univerzalni smisao. Sve mo`e da bude tamo,
a da ipak sredina mo`da nije spremna.
U~enik: Zar nije ba{ te{ko uspostaviti iskreni zahtev u nervnom i
fizi~kom bi}u?
[ri Aurobindo: Generalno, fizi~ko nije neiskreno. Zapravo, ono je
iskreno, ali veoma mra~no, konzervativno, sporo da se menja, inertno
je i tupo.
U nervnom bi}u povratak Neznanju dolazi zbog se}anja na
pro{lost, ili zbog toga {to fizi~ko bi}e baca gore svoje ne~isto}e, ili
vitalno bi}e baca svoje ne~isto}e na njega. Stoga, u bavljenju nervnim
ne~isto}ama morate da vidite odakle dolaze. Ako je vitalno bi}e
iskreno onda povratak u nervno bi}e dolazi iz fizi~kog bi}a.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
271
9.4.1926.
Pitanje pijenja i upotrebe narkotika od strane Sadaka iskrslo je danas
za ve~ernjim stolom.
U~enik: One Sadake koje piju ili uzimaju narkotike, da li time dobijaju
neku pomo} u postizanju Samadija?
[ri Aurobindo: Sve zavisi od toga {ta zovete “Samadi”. Moje
sopstveno iskustvo po toj stvari je da vino i narkotici generalno
inhibiraju delovanje najtamasi~nijih centara u fizi~kom mozgu; svi
drugi centri u mozgu se stimuli{u. Ovo poma`e ~oveku da umakne
ograni~enjima fizi~ke svesti i ~ovek mo`da dospe na druge ravni
svesti.
Generalno, Sadake koje `ive na planinama pribegavaju ovim
stvarima da se ugreju i da se otarase hladno}e. Drugi bi mogli da im
pribegavaju da bi utekli od fizi~ke svesti.
U~enik: Da li zbilja dobijaju neku pomo} ili tek umi{ljaju stvari i od
toga prave izgovor za pijenje i zadovoljavanje svoje `elje?
[ri Aurobindo: Pa, dovoljno je dobro poznato da pijenje i upotreba
narkotika generalno omogu}uju ljudima – bilo Sadakama ili ne – da
umaknu iz fizi~ke svesti.
U~enik: Neki ljudi pi{u svoje pesme pod efektom narkotika.
[ri Aurobindo: Jednog dana Majka je zapitala jednog radnika za{to
pije. On je rekao da nakon pijenja dobija misli koje nikad ne mo`e da
dobije kad je trezan. Kolrid` je napisao ve}inu svojih pesama kad je
bio pod uticajem opijuma. Neko je jednom hvalio neki Tenisonov stih.
On je rekao: “Ah! taj stih! Ko{tao me je 25 cigara!”
Tako da nema razloga da se pretpostavi za{to sadaka ne bi
stekao pomo} od toga. (Onda nakon pauze) Nadam se da nemate
ozbiljne namere {to postavljate ova pitanja! (Smeh)
U~enik: @elim da znam da li zbilja ulaze u Samadi.
[ri Aurobindo: Na {ta mislite pod Samadijem? Ako mislite na stanje
uvu~eno unutra, svakako da to mo`e da pomogne ~oveku da u|e u
njega.
U~enik: Oni koji piju, generalno, imaju lako raspolo`enje.
[ri Aurobindo: Ima mnogo raspolo`enja: postoji lako raspolo`enje,
ljutito raspolo`enje, emocionalno raspolo`enje – bili biste veliki Bakta
ako biste u{li u ovo poslednje.
U~enik: Pijenje nije imalo efekta na mene: naprosto mi se vrtelo u
glavi.
[ri Aurobindo: To je prva faza.
U~enik: A onda bih oti{ao da spavam.
272
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: To je vrsta nesvesnog Samadija. (Smeh) Mo`e da
pomogne ~oveku da se koncentri{e. Ali {ta ~ovek radi sa tom
koncentracijom zavisi od ~oveka. Moja sopstvena ideja je da od svih
tih ljudi, koji pribegavaju ovim spolja{njim stimulansima, devedeset
odsto nikad ne odu izvan vitalne svesti. U|u u nju, a onda je vital
veliki graditelj: konstrui{e silan broj stvari, svetova, stanja itd. Mo`e
da vam da ideju da ste u Najvi{em. Postoji silan broj Sidija na vitalnoj
ravni i ako imate odgovaraju}e znanje mo`ete ih ste}i koriste}i ove
stvari. A ~ak i ako neko u|e u Brami~ku svest nije da ~ovek ima
najvi{u Istinu, zato {to Brami~ka svest mo`e da se ima na bilo kojoj
ravni. Mo`ete da imate tu svest na umnoj ili vitalnoj ravni.
Ovi stimulansi vam tek poma`u da uteknete od fizi~kog. Ali {ta
~ovek radi sa tom slobodom zavisi od ~oveka. Ovo su spolja{nja
sredstva i stoga imaju veoma lo{e reakcije – generalno se ne
preporu~uju u duhovnom `ivotu.
U~enik: Postoji strah od Sidija me|u duhovnim aspirantima i
generalno se zabranjuju.
[ri Aurobindo: To mora biti da je usled ~injenice da jednom kad
u|ete na vitalnu ravan nalazite da je veoma te{ko dospeti do Istine.
Generalna ideja je da za iskustvo Brami~ke svesti ~ovek mora uvek da
bude povu~en ka unutra. Ali to nije sasvim ta~no. Ja sam prvo imao
svest tihog Bramana u Barodi ~im sam u}utkao svoj um. Do{la je,
naravno, umnom bi}u i zadr`ao sam je oko mesec dana. Ali nisam bio
nesvestan. Video sam ljude i stvari kao Maju – sve stvari samo male i
Jedno, Stvarnost, iza njih.
Iskustvo [unjam – praznine – je jo{ upe~atljivije zato {to u
njega ulazite nekom vrstom negacije ~ak i Atmana – Sopstva.
U~enik: [ta je ta [unja svest?
[ri Aurobindo: Te{ko je ta~no je opisati, zato {to ona jeste [unjam.
^ovek mo`e da bude pasivan, ali onda je to iskustvo pasivnosti ne{to
pozitivno. Dok je [unja ni{ta: ona je odsustvo bilo ~ega: veliko Asat –
Ne-bi}e – iz kojeg sve stvari proisti~u – asato sadajayata.
U~enik: Da li odgovara nekoj Stvarnosti?
[ri Aurobindo: [ta je va{ test za Stvarnost?
U~enik: Da li zbilja postoje, ova stanja iskustva?
[ri Aurobindo: Za{to da ne? Ako pitate da li postoje na fizi~koj ravni
to je apsurdno, zato {to je njihova sama priroda nadfizi~ka. Ali ona
jesu stvarna.
U~enik: Ono na {ta mislim je: da li ova stanja svesti postoje?
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
273
[ri Aurobindo: Naravno. Istina je da umni Puru{a mo`e da zauzme
bilo koji broj pozicija prema kona~noj Stvarnosti i da u svakoj poziciji
na|e izvesnu istinu koja je podjednako apsolutna kao istine drugih.
Svaka je, tako, potpuna, finalna. Postoji, na primer, ravan ananda-e
koja je samopostoje}a; ostajete u tom stanju, ne marite da li se ku}a
ru{i ili vam glava puca, ili {ta se de{ava va{im prijateljima.
18.5.1926.
Pitanje nije pokrenuto pre neki dan. U~enik ga je ponovo postavio
danas: Da li je potpun preobra`aj mogu}, a da se nema [akti – `enski
parnjak u Sadani?
[ri Aurobindo o~igledno nije bio spreman da ka`e sve {to mu
je bilo na umu.
[ri Aurobindo: Ne shvatam za{to ne bi bilo mogu}e dovesti do
preobra`aja bez [akti. Preobra`aj bi bio potpun ako ~ovek mo`e da
dovede dole Vi{u Svest koju dobijate u umu i vitalnom bi}u u fizi~ko
bi}e i ~ak u same }elije materijalnog tela. Uslovi potpunog preobra`aja
su da treba da ste u stanju da zadr`ite isti duboki mir, {irinu, snagu,
~istotu, mo} i plasti~nost od uma pa na dole do samih materijalnih
}elija. To je temeljna osnova. Ovaj preobra`aj ne zahteva [akti –
`enskog parnjaka u Sadani.
U~enik: Mo`da on `eli da ka`e da je ovaj preobra`aj mogu} samo u
tvom slu~aju i ni u jednom drugom.
[ri Aurobindo: U tom slu~aju, bio bih u vrlo `alosnoj sudbini da
budem jedini preobra`eni pojedinac. Bio bih u poziciji Puru{e na
po~etku stvaranja kad se na{ao sam! (Smeh)
U~enik: Kad se na{ao sam onda je bio u `urbi da stvara!
U~enik: Ono {to sam hteo da ka`em nije bilo o ra|enju joge ili
sticanju Znanja ili Mo}i, pitao sam o inkarniranju Bo`anskog u telu.
[ri Aurobindo: Da. Inkarniranje Bo`anskog zna~i inkarniranje svog
sopstvenog bo`anskog Sopstva koje je u Nadumu. Ono je ne{to sasvim
druga~ije od va{eg sada{njeg sopstva; ono je puno znanja, mo}i i
anande Nadumne ravni; pa ipak je Osoba – ne tek bezli~no bi}e. Kao
{to sam rekao, uslovi da to Bi}e do|e dole i radi ovde su da morate da
imate isti taj duboki mir, {irinu, snagu, plasti~nost itd. ~ak i u svom
fizi~kom bi}u. Preobra`aj je li~na stvar, ne vidim ba{ kakve veze [akti
ima s njim.
Brkate dve stvari: 1. Preobra`aj i potrebu za [akti. 2. Brkate
mene i sebe.
274
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Ne, nisam hteo da pobrkam sebe sa tobom.
[ri Aurobindo: Mislio sam da je tvoje pitanje o [akti bilo, mo`da,
daleki uvod u zahtev za brakom. (Smeh) (Nakon pauze) Nemam
primedbu na [akti ako postoji istinski slu~aj. Mo`e{ da izvadi{ svoju
[akti, ako ima{ jednu u rukavu! (Smeh)
U~enik: On je mislio: “Kakva je vajda od preobra`aja bez [akti?”
U~enik: Nemam li~nih interesa po tom pitanju. @eleo sam to da znam
i da imam vi{e znanja.
[ri Aurobindo: Nisam spreman da ka`em sve po tom pitanju. Mislim
da sam ve} rekao ne{to nekom drugom prilikom. Funkcija [akti je
ne{to sasvim druga~ije. U mom sopstvenom slu~aju to je bio
neophodan uslov za rad koji sam morao da obavim. Da sam morao da
obavim svoj sopstveni preobra`aj, ili dam novu jogu, ili novi ideal
odabranim malobrojnima koji su do{li sa mnom u li~ni kontakt, mogao
sam to da uradim, a da nemam nikakvu [akti. Ali za rad koji sam
morao da obavim bilo je neophodno da dve strane moraju da do|u
zajedno. Dolaskom zajedno Majke i mene izvesni uslovi se stvaraju
koji olak{avaju vama da postignete preobra`aj. Mo`ete da iskoristite te
uslove.
Ali nije neophodno da svako ima [akti. Ljudi imaju strast za
uop{tavanjem.
U~enik: @eleo sam da ka`em da mi nismo veliki kao vi.
[ri Aurobindo: Nije to pitanje velikog ili malog. To je pitanje toga {to
ste vi manje slo`eni od mene.
A pre nego budete mogli da imate [akti, morate pre svega da
zaslu`ite [akti. Prvi uslov je da morate da budete gospodar Kame,
po`ude.
U~enik: Znam to kao uslov.
[ri Aurobindo: To nije jedina stvar. Ima tako puno drugih stvari; kao
{to sam rekao nisam spreman da ka`em sve o ovoj stvari. Jedna stvar
je da oboje moraju da do|u zajedno i da mora da postoji potpuno
jedinstvo na svakoj ravni svesti.
U~enik: Ali ako je [akti tu onda bi svi ovi uslovi bili ispunjeni.
[ri Aurobindo: Da li mislite da se zato {to postoji susret izme|u dvoje
u Sredi{njem Bi}u, ili negde drugde, cela stvar obavi?
Ima mnogo li~nosti u ~oveku i da biste imali potpuno
savr{enstvo morate da znate vrednost li~nosti u svetu. [ta je istinska
li~nost u vama? Ima raznih li~nosti na svakoj ravni i u slu~aju Puru{e i
[akti moraju sve da se sla`u. To je duga i te{ka Sadana koju morate da
pro|ete pre nego {to takvo potpuno sjedinjenje bude moglo da se desi.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
275
Ali to nema nikakve veze sa preobra`ajem.
U~enik: Ali tempom kojim napredujemo, ako pomno`imo brzinu
brojem godina, onda nalazim veoma male {anse da budemo u stanju
da to postignemo.
[ri Aurobindo: Vi ste, sada, u stanju u kome ose}ate da je stvar
nemogu}a; izgleda da ste pesimisti.
U~enik: Nisam uvek bio takav.
[ri Aurobindo: Nisam ba{ siguran. Ne mo`ete da sudite po dana{njoj
brzini {ta }e biti slede}e godine. Trenutno idemo pe{ke, onda nakon
nekog vremena mo`da se budemo vozili na biciklu, onda
automobilom.
U~enik: Onda avionom.
[ri Aurobindo: Da, bilo je vreme kad sam morao da dignem ruke od
ideje da obavim ovaj posao za svoga `ivota. Bio je veliki poriv u
vitalnom bi}u koji je poku{avao da uradi stvar veoma brzo. Onda sam
morao da nau~im da napustim sve te ideje i da prepustim Bogu da
uradi {ta god Mu volja.
Vitalno bi}e se lako ushiti, a fizi~ko bi}e se deprimira. Ja sam
tako|e imao periode depresije, ali ni u kom trenutku nisam gubio
veru. Znao sam da stvar mora da se obavi i da }e biti obavljena, ali
nisam znao da li }u mo}i da je obavim za `ivota, ili }e neko drugi da je
obavi. Periodi depresije kod mene nikad nisu bili dugi. Zapravo,
nalazim da je ova godina daleko bolja od sve tri prethodne godine.
U~enik: 1. Zar ispunjenje Sadane ne zna~i da mo} Vi{e Istine treba da
se u~ini dinami~nom i delotvornom da fizi~koj ravni – ~ak po pitanju
spolja{njeg rada?
2. Ako je tako, {ta su op{te smernice i oblici tog rada?
3. [ta je precizna priroda uloge koju mo`da budemo morali da
igramo u njemu?
[ri Aurobindo: [ta te navodi da postavlja{ ova pitanja? Postoje dve
stvari: prva je konstruktivni um koji `eli da ima neku vrstu slike pred
sobom – naravno, `eli umne smernice i forme; drugo, vitalni um je taj
koji `eli da se igra.
Bilo bi mi lako da odgovorim na tvoja pitanja ako `eli{ da zna{
da li je na{ cilj da imamo Vi{u Mo} koja radi na svim poljima `ivota.
Odgovaram: “Da, jeste na{ cilj da imamo Vi{u Mo} koja bi bila
dinami~na i delotvorna u `ivotu.” Na {ta opet misli{ pod spolja{njim
radom?
U~enik: Nisam uklju~io Sadanu i unutra{nje promene, ve} bavljenje
spolja{njim `ivotom i delanje u njemu.
276
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Kako utvr|uje{ granicu? Zar ne mora svaki rad da ima
veze i sa unutra{njim `ivotom tako|e?
U~enik: Da, ali postoji u svakom radu unutra{nji i spolja{nji
koeficijent. Pod spolja{njim radom podrazumevam onaj u kome je
koeficijent spolja{njeg ve}i od koeficijenta unutra{njeg.
[ri Aurobindo: Pa, uzmi slu~aj tvog kuvanja: da li bi ga nazvao
spolja{njim ili unutra{njim radom?
U~enik: Zovem ga spolja{njim radom.
[ri Aurobindo: To zna~i da jo{ nisi uspostavio ispravan stav prema
njemu; ina~e bi bilo deo tvog unutra{njeg rada tako|e.
U~enik: Ne mislim ba{ da ne mo`e da bude deo unutra{njeg rada.
Poku{a}u da objasnim: Pretpostavimo da Nadum do|e dole i da svi
budemo Nadljudi. Mora}emo da `ivimo spolja{nji `ivot – bavi}emo se
jedni drugima itd. Koja bi bila razlika izme|u na{eg i bavljenja
obi~nog ~oveka?
[ri Aurobindo: Pita{ kao Ar|una u Giti: “Kako sthitaprajna hoda?
Kako govori?”
U~enik: Ne mislim to; ali koja bi bila temeljna razlika izme|u
njegovog spolja{njeg `ivota i spolja{njeg `ivota obi~nog ~oveka?
[ri Aurobindo: Sva temeljna promena }e biti unutra{nja, a ne
spolja{nja. [to }e re}i, dosti}i }emo vi{u svest i sve {to budemo radili
proistica}e iz te svesti.
Ali ~emu ova `urba da se zna koji }e biti oblici i smernice Istine
koja jo{ nije do{la dole u fizi~ko? To je upravo pogre{an na~in
kretanja. Osujetilo bi svoj sopstveni cilj. Pretpostavimo da utvrdite
oblik svojim umom i ka`ete: “Takve i takve }e biti smernice koje vi{a
Istina mora da uzme {ta god bila.” Sad, ova forma je va{a sopstvena
umna konstrukcija, i koja god vi{a Istina da do|e poku{a}ete da je
silom ubacite u tu ograni~enu formu.
Zapravo, Istina koja dolazi dole nije umna, ona je beskrajna
Istina. Oblik koji bi uzela bi bio organizacija te beskrajne Istine. Ali
ako je ve`ete za umnu formulu i ka`ete, na primer, da treba da bude
demokratija ili komunizam ili socijalizam ili bilo {ta te vrste prirodno
ograni~avate Istinu.
Jedna stvar koju je Sadana uradila za mene je da je uni{tila sve
“izme” iz mog uma. Da ste postavili ovo pitanje pre par godina rekao
bih vam “to je duhovni komunizam” ili, mo`da “trgovina, kultura i
komuna” kao {to ka`u ljudi iz ^andernagora. U to vreme moj um je
bio taj koji je primao znanje Odozgo i mislio da }e vi{a Istina uzeti
izvesnu formu – onu koju je sugerisao Motilal Roj. ^ak ni u to vreme
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
277
nisam bio ba{ siguran da je to bila ta forma – samo sam mislio da je
prikladna forma i preuzeo je kao eksperiment.
Ali sad ako me pitate, rekao bih: “^ekajte i hajde da imamo
Istinu ovde dole.” Onda ne}e biti um taj koji }e da da formu, sam
Nadum }e da stvori svoje sopstvene forme. Mo`e da bude fluidan i
plasti~an i mo`e da bude beskrajno slo`en u svom delanju.
Ono {to trenutno radimo je to {to ~inimo od sebe podesne
instrumente za vi{u Istinu, tako da kad do|e dole postoja}e prikladna
instrumentacija za njen rad. Ne}emo da odbacujemo `ivot; moramo
da unesemo novu svest u spolja{nji rad. Pretpostavimo da pripremam
ribu za ma~ke. To nije moj Nadumni rad. Ali po{to se de{ava da je tu
ja ga radim, kako bih bio u stanju da uradim bilo {ta {to je potrebno
na pravi na~in, bez gre{ke. [timovanje violine nije tek fizi~ki, ve} i
umni rad – dok je ovaj rad beskrajno slo`eniji. Ne smemo da radimo
svoj posao mehani~ki, moramo da postanemo svesni sila koje su u
radu i da otkrijemo one koje ~ine uspeh i one koje ~ine neuspeh.
Moramo da dovedemo do ispravne kretnje.
@ivot nema “izme” u sebi, Nadum tako|e nema “izme”. Um je
taj koji uvodi sve “izme” i stvara zbrku. To je razlika izme|u ~oveka
koji `ivi i mislioca koji ne ume. Vo|a koji misli previ{e i zaokupljen je
idejama, poku{avaju}i sve vreme da uklopi realnosti `ivota prema
svojim idejama jedva da posti`e uspeh. Dok vo|a koji je predodre|en
da uspe ne lupa glavu idejama. On vidi sile u radu i zna po intuiciji
one koje ~ine uspeh. On tako|e zna ispravnu kombinaciju sila i
ispravan trenutak kad treba da dela.
Nije da takav ~ovek ne stvara plan svojim umom za sebe i za
druge, ali ~ak i nakon {to na~ini plan ako nalazi da su se sile
promenile ne ustru~uje se da napravi zaokret i usvoji drugi kurs.
Pogledajte indijske politi~are: sve ideje, ideje – zaokupljeni su
idejama. Uzmite hindu-muslimanski problem. Ne znam za{to su na{i
politi~ari prihvatili Mahatminu agitaciju za Kilafat. Sa mentalitetom
obi~nog muslimana bilo je sigurno da }e to da stvori reakciju koju je
stvorilo: nahranili ste silu, stekla je mo} i po~ela da iznosi zahteve na
koje je hindu mentalitet morao da se digne i da ih odbaci. Za to nije
potreban Nat~ovek da otkrije, potreban je zdrav razum. Onda su
muslimanska realnost i hinduska realnost po~ele da lome glave u
Kalkuti. Vo|e su zauzete poku{avaju}i da urede realnosti sa svojim
sopstenim umnim idejama umesto da se direktno suo~e sa njima.
U~enik: Da li }e Indija biti slobodna pre nego {to Nadumni rad
otpo~ne?
278
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Da, to da }e Indija biti slobodna u to nema sumnje. Da
li }e to biti kroz nekoliko mirnih faza ili iznenada, to je pitanje. Ali to
je posao politi~ara, ne moramo da dovodimo Nadum dole za to. Kako
}e da bude slobodna je prevelika stvar da se ka`e. Veoma sam mnogo
protiv istinskog politi~ara koji iznosi svoje planove da ih cepaju i
diskutuju svi ljudi. On treba da dr`i stvari za sebe.
[to se mene ti~e imam svoj posao i zadovoljan sam njim. Nije
da nemam ideju o radu koji }e biti obavljen kad Istina do|e dole. Ali
sada trenutno moramo da dovedemo dole promenu u fizi~ki um,
nervno bi}e, i vitalni um, tako da mogu da postanu podesni
instrumenti Istine. To je dovoljno veliki posao, mislim. Nije da krajnji
cilj nije poznat. Ali uvek dr`im svoj um otvorenim za bilo kakvu
promenu koju vi{a Istina mo`e da unese u njega. Imam ideju, ali ne
`elim da izbacim bilo kakvu novu svetlost koja bi mogla da do|e.
Sve dok raspravljate o umnim idejama, to nije ba{ mnogo bitno
– mislim u vezi joge. Tu mo`ete da shvatite ne{to i pripremili ste se.
Ali za{to biste `eleli da znate prakti~nu stranu unapred? Na prvom
mestu, kad bih vam dao neku umnu ideju, shvatili biste je umno.
Postojala bi, prvo, mogu}nost gre{ke u mojoj ideji. Onda biste
raspravljali o njoj i stvorili umne forme i mogli biste da po~inite gore
gre{ke, a onda bi sve one bile ba~ene u atmosferu i stale na put
sopstvenom ispunjenju.
U ovim prakti~nim poslovima nema samo sila koje poma`u,
ve} i onih koje se opiru. Ne `elim da one znaju unapred {ta }u da
uradim. Ne verujem, kao Mahatma Gandi, da je tajnost u ovim
stvarima greh. Morate da otkrijete koju ulogu morate da igrate.
U~enik: Moramo da imamo znanje za nju.
[ri Aurobindo: Vi{a Istina donosi svoje sopstveno znanje. Ona nije
kao um: Istina koja dolazi dole je znanje.
(Okre}u}i se u~eniku) @elite da znate koju ulogu morate da
igrate, ali kako mogu sada da vam ka`em? Morate da znate {ta je u
vama. Morate da na|ete istinsku Osobu unutar sebe. Prvo, kad
steknete sposobnost da budete podesan instrument Istine, onda }ete
znati {ta je namenjeno za vas. Onda nalazite: “Ovo je moj posao, i
moram da ga uradim na ovaj na~in.” U jednom trenutku mislilo se da
um mo`e da shvati celu Istinu i da re{i sve probleme sa kojima se
~ove~anstvo suo~ava. Um je imao svoju priliku i nalazimo da nije u
stanju da re{i probleme. Sada, nalazimo da je mogu}e oti}i izvan Uma
i postoji Nadum koji je organizacija Beskrajne svesti. Tamo nalazite
Istinu svega {to je u umu i `ivotu.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
279
Na primer, nalazite da demokratija, socijalizam i komunizam
svi imaju neku Istinu iza sebe, ali to nije cela Istina. Ono {to morate da
uradite je da otkrijete sile koje rade i da shvatite {ta je to od ~ega su
sve ove umne ideje i “izmi” puka indikacija. Morate da znate gre{ke
koje ljudi ~ine kad se bave Istinom ovih sila i Istinom koja je u
pozadini gre{aka tako|e. Ja, trenutno, govorim protiv demokratije. To
ne zna~i da nema Istine iza nje. Znam Istinu, ali govorim protiv
demokratije, zato {to je taj mentalitet trenutno protiv Istine koja
poku{ava da do|e dole.
Kako bi se dobila istinska forma – i ako `elite neometenu igru
vi{e Istine, ono {to morate da uradite je da budete veoma otvoreni i
spremni za menjanje svih svojih ideja – li~nih, dru{tvenih i
nacionalnih. Uzmite ukus i hranu: nekad sam bio nasilni nevegetarijanac, kao {to je X trenutno nasilni vegetarijanac. Onda sam
otkrio da je moje sopstveno vitalno bi}e bilo to koje je zahtevalo meso.
Pa, digao sam ruke od njega i godinama sam nastavio da uzimam {ta
god mi naleti. Onda sam na{ao da ~ak ono {to ljudi zovu
“bezukusnom” i “lo{om” hranom ima ukus u sebi.
U~enik: Da li je to iskustvo sama rasa – su{tinskog bla`enstva u
svemu?
[ri Aurobindo: Da, danas sam vegetarijanac i nevegetarijanac zajedno
i znam {ta ljudi `ele da u`ivaju kad zahtevaju i insistiraju na izvesnoj
vrsti hrane. Kako biste stigli do te faze morate da napustite svoja
pojedina~na dopadanja i nedopadanja – zato {to je to veoma
ograni~eno stanje – i da u|ete u univerzalnu svest i na|ete {ta
kosmi~ki duh u`iva kroz svaku od ovih formi, koje bla`enstvo dobija iz
svake.
U~enik: Koju }e vezu Nat~ovek imati sa spolja{njim ~ove~anstvom?
[ri Aurobindo: Opet dolazite na staro pitanje o ~ove~anstvu. Nemam
ni{ta direktno sa njim. Ako ova nadumna Istina do|e dole onda
naravno nijedan problem ne ostaje, zato {to u Nadumu nema
problema – postoji Istina. Ali nije verovatno da }e se to tako desiti,
zato {to to nije na~in na koji se stvari obavljaju u ovom univerzumu.
Mo`emo da o~ekujemo mali po~etak. Kad najvi{a Istina do|e dole u
svojoj punoj mo}i onda ~ove~anstvo mo`da bude ispoljavalo ~ak
savr{enstvo Bo`anskog u `ivotu u ovom svetu. Ali to nije jo{ uvek.
18.8.1926.
U~enik: Da li je mogu}e imati neku ideju o minimumu koji se tra`i da
se bude Nat~ovek?
280
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Zar ovo nije kao ispit? To je prili~no te{ko pitanje za
odgovoriti.
U~enik: Da li je iko postigao Nat~ove{tvo?
[ri Aurobindo: Ne. Ali ~ovek mo`e re}i da to zahteva: 1. Potpuno
otvaranje od najvi{eg uma do najmaterijalnijeg dela – sve mora da
bude otvoreno Istini – neka vrsta savr{enog kvadrata od vrha do dna.
2. Podizanje centra svesti u ravan svesti Istine kako bi ~ovek bio
normalno posa|en na Nadumnoj ravni.
U~enik: Sve vreme?
[ri Aurobindo: Da, sve vreme. Tre}a potrebna stvar je uspostavljanje
sklada izme|u, i organizacije, svih kretnji prirode – umnih, vitalnih i
fizi~kih u svetlosti Istine. Sve ovo ne u redu jedno za drugim, ve} u
isto vreme.
U~enik: Koje su gradacije Naduma?
[ri Aurobindo: Gradacije Naduma su ~etiri: 1. Sarama 2. Saraswati 3.
Ila 4. Dasina.
U~enik: Kad su svi delovi bi}a otvoreni Istini, da li borba sa
neprijateljskim silama postaje akutnija?
[ri Aurobindo: To zavisi od rada koji se obavi pre otvaranja: {to }e
re}i, ~ovek mora prvo u nekoj meri da odradi ne~istote u prirodi pre
otvaranja. Sve ovo ~ovek mora da je uradio svesno.
U~enik: Mora li to da se uradi pre otvaranja?
[ri Aurobindo: Za{to? Otvaranje tako|e zna~i postajanje svesnim
kretnji prirode.
Generalno, ~ovek ide kroz gradacije Naduma. Pisao sam o
tome u Arji. Tamo sam govorio ne o najvi{em Nadumu, ve} o najvi{em
Nadumu “u Umu”. Postoji, na primer, Intuitivna Umnost. Ona nije
Nadum ve} Um. Mo`ete da ka`ete da je to Nadum koji radi na osnovi
Uma – bljeskovima. Sa ta~ke gledi{ta najvi{eg Naduma, intuicije su
“slavna naga|anja”. Naravno, naga|anja mogu biti sasvim ta~na.
Druge tri gradacije su: 1. Reprezentativna 2. Interpretativna 3.
Imperativna. Kako nastavljate da se razvijate, sve vi{i i vi{i stepeni
postaju aktivni. Intuitivna Umnost je neka vrsta “modifikovanog
Naduma”.
U~enik: Na {ta misli{ pod “modifikovanim Nadumom”?
[ri Aurobindo: Nadum kako dolazi dole modifikuje umne kretnje, a
zauzvrat se i sam tako|e modifikuje.
U~enik: [ta je Agni? [ta je Kratu?
[ri Aurobindo: Agni je mo} u pozadini sveg unutra{njeg napora.
Kratu je volja i jo{ neke druge stvari tako|e.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
281
U~enik: Rekao si ju~e da satovi reaguju na umnu misao i volju. Na {ta
si ta~no mislio pod tim?
[ri Aurobindo: Da reaguju na va{u sugestiju ako umete da je na~inite
na pravi na~in.
U~enik: Kakvu vrstu sugestije?
[ri Aurobindo: Bilo koju vrstu. Jedino, mora da se uradi na pravi
na~in.
U~enik: Kakvu vrstu reakcije daju satovi?
[ri Aurobindo: Naravno, ne ska~u sa stola ako `elite od njih da to
urade.
U~enik: Mogu li se navesti da idu sporije ili br`e?
[ri Aurobindo: Da. I mogu se sugestijom navesti da stanu ili krenu.
U~enik: Ako sat ne radi, da li }e krenuti ako dam sugestiju?
[ri Aurobindo: Ne, ne}e ako ne{to ne valja u mehanizmu. Mora da
postoji dovoljna mehani~ka osnova za sugestiju.
U~enik: Mo`e li se upaliti vatra primenom mo}i volje?
[ri Aurobindo: To je druga~ija stvar.
U~enik: Ho}e li obara~ pi{tolja okinuti ako primenim svoju volju?
[ri Aurobindo: Da, ako ima{ volju dovoljno jaku za tu svrhu. Mo`e
pro}i neko vreme pre nego {to do|e reakcija.
U~enik: Kad bude bilo mnogo Nadljudi, koji jezik }e koristiti? Ili bi
koristili isti jezik jezik i preneli vi{e smisla i sile?
[ri Aurobindo: Nije neophodno biti Nat~ovek za to; pesnici mogu to
da rade, a da nisu Nadljudi.
U~enik: Sav na{ jezik je uman i ka`e se da je u jedno vreme postojao
samo jedan prirodni jezik.
[ri Aurobindo: Na{ jezik nije umni po svom poreklu, bio je samo
polu-uman u najboljem slu~aju. ^ovek je po~eo da koristi jezik ne
toliko da izrazi ideje koliko da prenese “osete” i izvestan zvuk je
stvoren da se prenese izvestan oset. Upotrebljena re~ nije bila tako
bitna kao sam zvuk, a razli~ite njegove nijanse su preno{ene
intonacijama istog zvuka.
U~enik: Ka`e se da je u po~etku bio samo jedan jezik.
[ri Aurobindo: Verovatno je. U pro{losti, ljudi su koristili zvuke da
prenesu osete i svaka re~ je izra`avala mnoge “stvari”.
Kako se um razvijao, ideje su po~ele da se izra`avaju, a svaka
re~ je vezivana dole da prenese samo jedno zna~enje. Ova evolucija
jezika je veoma jasno vidljiva u istoriji Sanskrita i u jedno vreme oti{ao
sam dosta daleko u prou~avanju te teme.
282
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Kako mo`e op{ta atmosfera ~ove~anstva da uti~e na Sadanu
pojedinca ili grupe?
[ri Aurobindo: Vidite sve vrste stvari kako vam dolaze iz
univerzalnog; to jest, iz op{te atmosfere ~ove~anstva – misli i ideje u
umu, impusli itd. u vitalnom bi}u i tako dalje. Iz tog razloga Sadaka
mora da se izoluje od op{te atmosfere i da stvori svoju sopstvenu
tvr|avu gde ove stvari ne mogu lako da u|u.
6.9.1926.
U~enik: Koji je idealan odnos u~enika prema svom Guruu?
[ri Aurobindo: Postavi neko drugo pitanje! To mora{ da otkrije{
unutar samog sebe.
U~enik: Kakav treba da bude odnos Gurua prema svom u~eniku?
[ri Aurobindo: To znam. (Smeh)
U~enik: Kakav treba da bude odnos izme|u samih u~enika?
[ri Aurobindo: To bolje pitaj K-a. On }e mo}i da ti objasni.
U~enik: Kako mo`e postojati utvr|en odnos po pravilu?
[ri Aurobindo: U ovim stvarima nije dobro formiranje umnih ideja i
ideala i poku{avanje da se sre`e pona{anje u skladu sa tim. Opet,
zavisi od Gurua.
U~enik: Ono {to sam `eleo da znam je: postoji li bilo {ta poput milosti
– ono {to se zove ahaituki krpa?
[ri Aurobindo: Misli{ da ka`e{ da bi Guru dao sve bilo da u~enik to
zaslu`uje ili ne? Na {ta misli{ pod ahaituki krpa?
U~enik: Ne znam ta~no zna~enje, ali verujem da je to ono {to bi se
moglo nazvati “milost”. Ne{to od Bo`anskog {to silazi u ~oveka.
[ri Aurobindo: Ali milost je tako|e deo bo`anske mudrosti. Ne misli{
da ka`e{ da je bo`anska milost usled slu~ajnog hira Boga! Ona je tu
zato {to bo`ansko zna njenu svrhu.
U~enik: Ahaituki bhakti i krpa zna~i da nema svrhe – to jest, ljudske
svrhe ili razloga – koju ~ovek mo`e da joj pripi{e. Ali uvek postoji neka
druga svrha koju ~ovek mo`da ne zna.
[ri Aurobindo: To je druga~ija stvar; mo`e da nema nikakvu ljudsku
svrhu.
U~enik: Zar onda ne postoji ni{ta kao li~na strana Gurua? Ja sam sve
vreme mislio da postoji li~na strana kao i bezli~na strana. Bilo ko ko se
otvori bezli~noj strani Gurua dobija Istinu, ali ukoliko nema predaje
li~noj ona nije potpuna. Ova li~na strana Gurua mo`e da koristi
bo`ansku milost.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
283
[ri Aurobindo: Zavisi od Gurua. Ako je ljudski Guru onda njegova
li~na vitalna ili umna dopadanja mogu da igraju ulogu i da ~esto
falsifikuju svrhu milosti. [to se manje upli}u to bolje. Ali na {ta si
mislio pod li~nim i bezli~nim? Da li misli{ da ka`e{ da kad bi mi dao
puno vo}a danas i druge stvari svakog dana da bi bilo puno duhovnih
stvari koje idu od mene tebi? (Smeh)
U~enik: Zavisi}e od cilja sa kojim ~ovek daje vo}e itd.
U~enik: To }e biti ahaituk vo}e.
U~enik: Da, ahaituka ponuda, sa okom na ahaituka krpa! (Smeh)
U~enik: ([ri Aurobindu) Ali onda, zar ne postoji ni{ta kao patit-pavan
– Bo`ansko koje pro~i{}uje pale i niske?
[ri Aurobindo: To je sentimentalizam.
U~enik: Posebno je rad milosti da podigne adhama – “niske i pale”.
[ri Aurobindo: [to }e re}i, Bo`ansko mora da zapostavi uttama,
najbolje, i da bude pristrasno prema adhama, niskima? (Smeh)
To je poput hri{}anske ideje da onaj koji je omiljen Bogu dobije
“batinanje”. [to ~oveka vi{e batinaju to je omiljeniji!
U~enik: Zar ne postoji ni{ta, onda, kao {to je li~na milost?
[ri Aurobindo: Kao {to sam rekao, zavisi od Gurua. Ne mislite da
ka`ete da li~na strana Gurua odlu~uje dobrovoljno i nezavisno od
Bo`anskog {ta }e se dati u~eniku. ^ak i kad izgleda da poprima taj
oblik, ne{to drugo je ono koje odlu~uje. [to je vi{e li~nog elementa (u
smislu vitalnog ili umnog dopadanja od strane Gurua) to je ve}a
verovatno}a da se po~ini gre{ka. Ako je to tek ljudski Guru, onda ako
je on bengalac voleo bi da svoju milost da bengalcima ili bi odabrao
svoje ro|ake. To nema nikakve veze sa bo`anskim radom. Sva ta ideja
o patit-pavan i adham uddhar zna~i samo to da ma koliko lo{ ili
naizgled pokvaren bio spolja{nji `ivot, ~ovek ipak mo`e biti spa{en ako
ima ne{to u sebi {to mo`e da primi Istinu. ^ovek mo`e da ka`e da ~ak
za to da si|e milost postoje uslovi.
U~enik: Da li ove uslove odre|uje Bo`ansko?
[ri Aurobindo: Ako uzmete stanovi{te da sve odlu~uje Bo`ansko onda
nema {ta da radimo sem da sedimo nepomi~ni. Ako poterate stvar do
logi~ne krajnjosti onda morate da do|ete u }orsokak. Ali, uzimaju}i
stvari takve kakve su, ~ovek ima svoju ulogu da odigra.
U~enik: Postoji li bilo {ta kao {to je predodre|enost, da je sve u vezi
~oveka utvr|eno ne~im Bo`anskim?
[ri Aurobindo: Ne, kao {to sam ve} rekao, kod ovih pitanja, sve dok
~ovek govori umno, njegove re~i jedva da }e imati ikakvog smisla. Za
284
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
stvar koja je odlu~ena, odluka se donosi na tako visokoj ravni da je
ipak isuvi{e re}i za ~oveka “sve je odlu~eno”.
U~enik: Vi{a Mo} je ta koja radi sve u na{oj jogi.
[ri Aurobindo: ^ak i onda je va{ pristanak neophodan na svakom
koraku.
U~enik: Pretpostavljam da je “predaja” glavni uslov?
[ri Aurobindo: Ona je jedan od uslova. Postoji tako|e mo} da se
primi Sila i mnoge druge stvari. To nije tako jednostavno kako mnogi
ljudi zami{ljaju – da Guru daje, a u~enik prima.
U~enik: Zar nije ta~no da je od svih Ramakri{ninih u~enika
Vivekananda dobio najve}u korist?
U~enik: Misli{ duhovnu korist?
[ri Aurobindo: (nakon pauze) Pa, to je veoma sumnjivo; o~igledno je
bio najja~i od svih njih, te ju je tako ispoljio najvi{e i izneo u svom
izrazu. Ali to nije mera duhovnosti.
U~enik: Na primer, tih ~ovek kao Bramananda mo`da ju je dobio vi{e
od bilo kog drugog.
[ri Aurobindo: Mnogo puta spolja{nji uspeh nije koristan za ~ovekov
unutra{nji napredak. Ponekad mo`e biti bolje za ~ovekov napredak da
ne uspe nego da uspe.
U~enik: Za{to?
[ri Aurobindo: Zato {to uspeh mo`e da zna~i biti odveden sa staze;
naravno, zavisi od toga na {ta mislite pod uspehom. Ako mislite uspeh
u spolja{njem `ivotu onda je to druga~ija stvar. Ali ako mislite
“sle|enje linije svoje evolucije ka gore” onda takozvani spolja{nji
uspeh mo`e da bude {kodljiv.
U~enik: (okre}u}i se drugom) Pretpostavimo da si postao ministar –
mogao si da bude{ uspe{an u spolja{njem smislu, ali {ta bi se desilo
tvom duhovnom razvoju?
[ri Aurobindo: Da, a na{ X bi bio veliki zvani~nik negde i mogao je da
se penzioni{e. (Smeh)
U~enik: A Y bi bio profesor dijabeti~ar. (Smeh)
U~enik: Umesto dispepsi~ni jogi.
[ri Aurobindo: A Z bi bio mamutski atleta kao Ram Murti.
U~enik: Umesto reumati~nog sadake.
[ri Aurobindo: Pa, da sam ja sledio liniju spolja{njeg uspeha bio bih
negde u Barodi! Taj `ivot je bio lak.
U~enik: Ali {ta bi postalo od tvoje energije?
[ri Aurobindo: Misli{ li da sam tad imao istu energiju koju imam sad?
U~enik: Ali mogu}nost i sposobnost mora biti da su bile tu.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
285
[ri Aurobindo: To je poput semenke drveta. Ako ne dobije tle, mo`e
da ne raste. Da sam se dr`ao svog posla bio bih direktor, mo`da,
napisao ne{to poezije i `iveo u komforu kao bur`uj.
Svu energiju koju imam dugujem jogi. Bio sam jako
nesposoban pre. ^ak je i energija koju sam ulagao u politiku do{la iz
joge.
U~enik: Rekao si za sile koje kontroli{u novac da su neophodna dva
uslova. Prvo, ~ovek mora da bude veoma smiren i ne sme da se
uzrujava i da nema `elju za novcem. Drugo, to zahteva bojhapada –
razumevanje – sa univerzalnim silama. [ta je ovo razumevanje?
[ri Aurobindo: Ima mnogo na~ina. ^ak u slu~aju jednog ~oveka mogu
postojati razli~iti metodi, mislim u jogi~kom smislu, koje mo`e da
sledi. Prvo, morate da iznesete svoju potrebu pred Boga i da zatra`ite
od njega da je zadovolji; va{a du`nost se zavr{ava tu. U tom slu~aju ne
morate da imate nikakvo bojhapada – razumevanje – sa univerzalnim
silama.
Ali mi gledamo na novac kao na mo} Bo`anskog i, kao sa svim
drugim, `elimo da je osvojimo za Bo`ansko u `ivotu. Otud je u na{em
slu~aju “razumevanje” neophodno. Po{to je mo} novca danas u
rukama neprijateljskih sila, prirodno, moramo da se borimo protiv
njih. Kad god vide da poku{avate da ih istisnete poku{a}e da osujete
va{e napore. Morate da donesete vi{u mo} od ovih i da je stavite dole.
Prvo, one poku{avaju da vas pre|u nude}i uspeh – mo`e se re}i,
poku{avaju}i da vas potkupe. Ako ~ovek upadne u tu klopku onda je
njegova duhovna budu}nost upropa{tena.
Morate zbilja da sledite izvestan ritam mo}i novca, ritam koji
unosi novac i onaj koji ga izbacuje napolje. Novac vam se daje na
po~etku; onda, morate da ga zaslu`ite. Morate da doka`ete da ga ne
tra}ite. Ako ga tra}ite, gubite svoje pravo na njega.
U~enik: [ta je tra}enje?
[ri Aurobindo: Tra}enje je tra}enje. Razbacivanje novca bez ikakvog
reda, neorganizovani tro{kovi bez osvrta na na~ine dobijanja novca ili
na korisnost tro{enja. Nije da morate da gomilate novac. On je tu da
se tro{i. Ali moramo da ga tro{imo na ispravan na~in – u izvesnom
redu i sa ure|enjem.
Ponekad Bo`ansko ~ak sledi ~ovekove hirove, kao {to je tipski
prikazano u slu~aju ljudi kao {to je Takur Dajananda.
U~enik: Da. [ta god da dobije mora da se potro{i istog tog dana, to je
pravilo; a oni svi ~ekaju dok ne dobiju svoju hranu za slede}i dan.
286
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Rezultat je da ponekad za sedam dana dobiju toliko
hrane da ne mogu da pojedu, a onda petnaest dana moraju da
gladuju!
U~enik: ^ak mala deca idu bez hrane u tom periodu.
[ri Aurobindo: Pa, to je haoti~na kretnja; ali on je sledi!
U~enik: ^ak industrijski magnati koji dobijaju novac ulaze u taj ritam
o kome si govorio.
[ri Aurobindo: Naravno, ulaze, ina~e ne mogu da se obogate.
Uzimaju ga, a onda ga opet izbacuju, onda se on vra}a i opet se
izbacuje. To je razlog za{to sti~u kolosalno bogatstvo. Ovi bogata{i
~esto nemaju vezanost za novac, delovanje vitalne sile je ono u ~emu
u`ivaju, ne u svom novcu.
U~enik: To je `ivotna kretnja.
[ri Aurobindo: Da. To je bio ideal Vai{je kao suprotnost Baniji –
{krtici. Vai{ja je bio ~ovek koji je mogao da stekne ogromno bogatstvo
i mogao je da ga tro{i liberalno, mogao da uspostavi me|urazmenu i
da u|e u ritam.
U~enik: Ali ovi Marvadiji koji su veoma bogati vezani su za svoje
bogatstvo.
[ri Aurobindo: Ne.
U~enik: Ne, nisu. Mislimo za njih da su pohlepni zato {to ne daju
novac na na~in na koji `elimo da daju. Oni ga generalno tro{e na stari
konvencionalni na~in. Mislimo za njih da su pohlepni zato {to su
zadrti oko malih stvari u svom poslu – mare}i za sitni{.
[ri Aurobindo: To je veoma neophodno. To je upravo ono {to im
donosi novac.
U~enik: Henri Ford tako|e ima tu naviku, tako da je postao bogat.
Opisuje u svojoj biografiji kako je krenuo sa idejom ne da zaradi
novac, ve} da ljudima da brzo prevozno sredstvo po maloj ceni.
[ri Aurobindo: Amerikanci imaju smisla za ulazak u ritam koji im
donosi novac. Francuski metod, na primer, ne uspeva, zato {to slede
male uzane staze, dok amerikanci odva`no ulaze u kretnju na veliko i
novac kru`i, a kako kru`i nagomilava se i pove}ava `ivot gde god da
te~e.
U~enik: Rekao si da neki ljudi imaju u svom vitalnom bi}u posebnu
sposobnost koja im privla~i novac.
[ri Aurobindo: Da. Neki je imaju. I neke `ene je tako|e imaju. @ene
mogu da daju ~oveku ogroman podstrek u bilo ~emu {to on radi.
Tako|e postoje `ene koje su laksmi-chara – one koje odnose ono {to
mo`da imate.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
287
9.9.1926.
U~enik: Mo`e li Sadaka da iskoristi napade neprijateljskih sila za svoj
napredak?
[ri Aurobindo: Na {ta ta~no misli{?
U~enik: U na{oj jogi moramo da prekinemo ni`u kretnju prirode kao
prepreku Sadani, ali Tantrici – naro~ito Vira Sadake – okre}u ove
prepreke u korist i, koriste}i pomo} od njih, izgra|uju duhovni `ivot.
[ri Aurobindo: Kako?
U~enik: To je moje pitanje.
[ri Aurobindo: Nemam primedbu na uzimanje ribe i ~ak mo`ete da
uzimate vino, ako vam odgovara, ali kako mo`e od seksualnog ~ina da
se na~ini pomo} u duhovnom `ivotu? Po sebi seksualni ~in nije lo{ kao
{to moralisti veruju. On je kretnja prirode koja ima svoju svrhu i nije
ni dobar ni lo{. Ali, sa jogi~ke ta~ke gledi{ta, seksualna sila je najve}a
sila na svetu i ako se koriti kako treba poma`e da se ponovo stvori i
regeneri{e bi}e. Ali, ako mu se uga|a na obi~an na~in, velika je
prepreka iz dva razloga. Prvo, seksualni ~in uklju~uje veliki gubitak
vitalne sile, on je kretnja ka smrti, mada se ovo nadokna|uje
stvaranjem novog `ivota. Da je kretnja ka smrti pokazuje iscrpljenost
koja se ose}a nakon njega; mnogi ljudi ~ak ose}aju ga|enje.
U~enik: Ali prikupljene su statistike da poka`u da o`enjeni ljudi `ive
du`e od ne`enja.
[ri Aurobindo: To je zabluda. Neko }e re}i da je `iveo sto godina zato
{to nije pu{io, a drugi }e tvrditi da je do`iveo to doba sa pu{enjem.
Drugi razlog je: uzbu|enje koje prati obi~ni seksualni ~in
uni{tava psihi~ke mogu}nosti ~oveka. On se odvaja i razdru`uje od
vi{ih centara svesti i ide na dole. Ljudi ka`u da uzimaju stav [akti koja
uzima Bhogu kroz njih, ali to se samo tako ka`e. Ljudi se upu{taju u
ni`e kretnje, popu{taju neprijateljskim silama, a u isto vreme se izdaju
za jogije. ^ak se i od vedantskog stava ~esto pravi izgovor za
popu{tanje neprijateljskim silama. “Sve ovo je Maja, iluzija, nema
vrline, nema greha, nema dobra, nema zla”, ka`u i predaju se ni`im
vitalnim silama.
U~enik: Ali zar ni`e kretnje prirode nisu i same neprijateljske?
[ri Aurobindo: Ne, ali nude otvaranje neprijateljskim silama, a
neprijateljske sile koriste ove ni`e kretnje za svoje sopstvene
U~enik: [to se ti~e degradiraju}ih efekata seksualnog ~ina, da li brak i
zakonsko odobrenje stvaraju ikakvu razliku?
288
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Apsolutno nikakvu. Ove moralne preporuke su za
odr`anje dru{tva, za dobrobit ro|ene dece, ali {to se ti~e jogi~kog
`ivota seksualni ~in sa svojom sopstvenom `enom je podjednako
{kodljiv kao sa bilo kojom drugom `enom. Jedino oni koji su se podigli
iznad ljudskog nivoa, oni koji imaju izvesnu vrstu duhovne sile kao i
vitalne sile, mogu nekako da na pravi na~in iskoriste seksualni ~in u
duhovnu svrhu. Ako se Sadake na ni`em stadijumu late ovih stvari
sigurno je da }e da padnu.
U~enik: Ako je seksualni ~in tako pun opasnosti, za{to bi se uop{te
koristio kao pomo}? Za{to se ne ograni~iti na bezbedniji kurs?
[ri Aurobindo: To je opasno pitanje da se odgovori. Odgovori}u na to
pitanje kad se izdignete iznad ljudskog nivoa.
U~enik: Kad ~ovek dostigne taj nivo izvan ljudske svesti, kako se
izbegava gubitak usled seksualnog ~ina? [ta se de{ava sa uzbu|enjem
i razdru`ivanjem od vi{ih centara svesti?
[ri Aurobindo: Vi{a Mo} mo`e da preuzme ove stvari na svoj
sopstveni na~in i da spre~i {kodljive efekte. Onda metod i ~in postaju
apsolutno razli~iti od ljudskih.
U~enik: Moje prvobitno pitanje je bilo da li Sadaka mo`e da iskoristi
napad neprijateljskih sila?
[ri Aurobindo: Da; savladavaju}i ga. Sadaka sti~e znanje o delovanju
neprijateljskih sila i nedostataka u svojoj sopstvenoj prirodi koja
poziva napad.
U~enik: Da li sti~e i{ta jo{ sem znanja?
[ri Aurobindo: Da, mogu se desiti nova otvaranja Vi{oj Mo}i, njegova
snaga mo`e da se pove}a i tako dalje.
U~enik: Mo`e li neprijateljska sila da se promeni savladavanjem u
ne{to dobro i od pomo}i?
[ri Aurobindo: Sila prirode mo`e da se tako preobrazi, ali kako
mo`ete da promenite neprijateljsko bi}e ili njegovu silu? Naravno,
neprijateljska bi}a imaju izvesne sile prirode u svojim kand`ama. Ako
savladate neprijateljska bi}a ove sile prirode se osloba|aju i poma`u u
ispunjenju Bo`je Lile. Tako je ljutnja sila prirode u kand`ama
neprijateljskih mo}i. Ako mo`e da se oslobodi njihovog uticaja, mo`e
da se koristi u bo`ansku svrhu.
U~enik: Kako mo`e “ljutnja” da dela na bo`anski na~in?
[ri Aurobindo: Bog se ne ustru~ava da udari ili zgromi. On se ~esto
pona{a na na~in koji se obi~nom umu mo`da ~ini okrutnim. Ali stav je
sasvim druga~iji. Tako, u Vedama, Paniji kradu krave nebesa – Sunca –
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
289
i kriju ih u pe}inama. Kad se Paniji savladaju krave se osloba|aju i
di`u ka nebu.
U~enik: Dakle, mo`e li ~ovek da ka`e da Vi{a Mo} {alje neprijateljske
sile Sadaki?
[ri Aurobindo: Neprijateljske sile su tu i Vi{a Mo} mo`e da ih koristi
u svoju svrhu. Naravno, sve dolazi od Svevi{nje Mo}i, ali to ne sme da
se shvati na grub na~in. Neprijateljska mo} mo`e da se koristi da
testira sposobnost Sadake.
U~enik: Vi{a Mo} mo`e, ponekad, da dela kao neprijateljska mo} kao
kad se silaskom Vi{e Mo}i Sadaka skr{i.
[ri Aurobindo: Da, silaskom Vi{e Mo}i nepodesan Adar se skr{i, dok
oni koji su podesni napreduju. Postoje izvesni rizici, ali sva velika
postignu}a uklju~uju opasnosti i rizike. Kad ~ovek nije podesan i
spreman, a stalno zove Boga: “Do|i dole, do|i dole”, onda Mo} mo`da
do|e dole i Adar mo`e da se sru{i.
U~enik: Da li je mo} neprijateljskog napada uvek proporcionalna
opiru}oj mo}i Sadake?
[ri Aurobindo: Ne uvek; ina~e, za{to toliko neuspeha i poraza? Guru
bi mogao da popuni nedostatak.
U~enik: Povremeno Guru ~ak zadr`i na odstojanju napad bez ikakvog
napora od strane Sadake?
[ri Aurobindo: Da. Nema op{teg pravila; u nekim slu~ajevima Guru
obavi celu stvar, ponekad Sadaka po~ne, a Guru pomogne – {to zna~i
da Vi{a Mo} poma`e, a od Gurua se na~ini samo instrument.
10.9.1926.
U~enik: U Tantri izgleda da postoji simbolizam. Postoje razli~ite ^akre
– centri – koji se otvaraju jedni za drugim.
[ri Aurobindo: Nema utvr|enog pravila {to se ti~e toga koji se prvi
otvara. Srce je psihi~ki centar i ako se taj otvori prvi, to je veoma
dobro otvaranje.
U~enik: Ka`e se da je u Vaman inkarnaciji Bog, u obliku patuljka,
zahtevao tri koraka od Titana, Balija. Da li to ozna~ava da su tri sveta
– fizi~ki, vitalni i umni – bili u posedu Asure i da je Bo`ansko
zahtevalo da se oslobode i da postanu dominioni samog Boga?
[ri Aurobindo: Pretpostavljam da je tako; ali za sada oslobo|enje
ostaje nepostignuto.
U~enik: Kad se um preobrazi delovanjem Vi{e Mo}i koje su promene
koje se de{avaju u Umu?
[ri Aurobindo: Koji deo uma? Misle}i um?
290
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Da.
[ri Aurobindo: Rezonuju}e i ma{tovite konstrukcije uma prestaju:
ostaje samo igra intuicija.
U~enik: Zar razum uop{te ne ostaje?
[ri Aurobindo: Kad se ceo um intuizira, on zna direktno, te mu stoga
nije potrebno rezonovanje. Vidim vas pred sobom; dakle, za{to bih se
raspravljao da li postojite ili ne?
U~enik: Razum se mo`da ne tra`i za sticanje Istine, ali, za prakti~nu
primenu Istine rezonovanje bi moglo biti neophodno.
[ri Aurobindo: Da li mislite da Istina nije prakti~na? Istina nije ne{to
apstraktno. Sve dok um rezonuje postoji mogu}nost gre{ke.
U~enik: Po pitanju umnih konstrukcija – da li su one uvek neta~ne?
Zar ne mogu da budu nadahnute Istinom?
[ri Aurobindo: Um mo`e da gradi na svojim intuicijama, ali postoji
sva verovatno}a da po~ini gre{ke ili oma{ke. Umni preobra`aj je
postepen proces. Prvo, rezonovanje i konstrukcije se uti{avaju. Onda
um postaje intuiziran. Onda ~ovek ose}a da postoji ne{to iznad {to je
mnogo vi{e od intuicije. Intuicija ide na dole, a vi{a Istina zauzima
mesto intuicije. Trenutno, nalazite da vam je te{ko da shvatite kako
sve rezonovanje i konstrukcije uma mogu da prestanu. To mo`e da se
shvati kad znate {ta je intuicija.
U~enik: Shvatam da su rezonovanje i konstrukcije prepreke dolasku
Istine.
[ri Aurobindo: Da, ako nastavljate ve~no sa njima Istina ne}e do}i.
U~enik: Onda ~ovek mora da ispravi ove stvari pre nego {to vi{a Istina
bude mogla da do|e dole.
[ri Aurobindo: Vi ne mo`ete da to uradite; jedino je Istina ta koja
mo`e da promeni prirodu i aktivnosti uma. Vi mo`ete samo da ih
u}utkate kako bi Istina mogla da do|e dole i da se lati Preobra`aja.
U~enik: Ako se um uti{a, da li }e Istina do}i dole?
[ri Aurobindo: Ako ne uradite ni{ta drugo osim {to tek uti{ate um,
ima}ete tih um i ni{ta drugo.
U~enik: Kad se razvijen um otvori Istini i kad joj se nerazvijen um
otvori, koji }e biti bogatiji od to dvoje?
[ri Aurobindo: Prvo morate da vidite da li nerazvijeni um mo`e da se
otvori vi{oj Istini; generalno ne mo`e. Onda, mo`e da ima uzano
otvaranje i rezultat }e biti ograni~en. Vi{a Istina mo`da kasnije razvije
um, ali ako je um ve} razvijen, ve} postoji bogat materijal na kome
Istina mo`e da radi. Ali isuvi{e razvijen um je tako|e prepreka. Ima
svoje utvr|ene navike, utvr|ene kolote~ine kojih se uporno dr`i. Sa
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
291
dolaskom Istine dole um mo`e iznenada da razvije nove mo}i –
slikarstvo ili poeziju, itd.
U~enik: Zar to ne bi zna~ilo da je priprema za ove sposobnosti
obavljena u pro{lom `ivotu?
[ri Aurobindo: Ne mislite da ka`ete ako ~ovek iznenada po~ne da
razume kineski da je bio kinez u svom pro{lom `ivotu?
20.9.1926.
U~enik: Kako to da se neke nepodesne osobe privla~e ovoj jogi dok joj
se neke podesne osobe ne privla~e?
[ri Aurobindo: Na {ta mislite pod bivanjem “privu~enim”?
U~enik: Mislim da ih ne{to u njima gura ovoj jogi, a onda se na|e da
su nepodesni i bivaju gurani naprosto da bi se slomili.
[ri Aurobindo: Ho}ete da ka`ete da ~oveka gura ne{to neprijateljsko
u jogu i da nema ni~eg u njemu {to je `eli?
U~enik: Da.
[ri Aurobindo: To ne mo`e biti. Ne{to u ~oveku koji uzima jogu `eli
Istinu, ali drugi delovi mo`da nisu u stanju da je slede.
U~enik: [to }e re}i, takve osobe nisu podesne za jogu, a ipak je se late
i skr{e se.
[ri Aurobindo: [ta je “podesnost”?
U~enik: Mislimo na te`nju za Istinom i neku snagu u vitalnom bi}u i
razvijen um.
[ri Aurobindo: Pa, ~ovek mo`da ima sve neophodne kvalifikacije o
kojima govorite i mogao bi da se ~ini jakim, a ipak mo`da ne bude
mogao da ide do kraja; dok neki drugi ~ovek mo`e da izgleda slabo, a
da ipak ne{to iza interveni{e i da je u stanju da ode do kraja. Tako da
ne postoji umno pravilo po ovom pitanju.
U~enik: Ali ako nisu podesni, {ta je to {to ih gura u jogu?
[ri Aurobindo: Kao {to ka`em, ne{to u njima `eli jogu i gura ih. U
nekim slu~ajevima “sudbina” je ono {to ih gura.
U~enik: Na {ta se misli pod “sudbinom”?
[ri Aurobindo: Pa, to je op{ti termin da pokrije bilo {ta neobja{njivo.
(Smeh)
U~enik: Da li to zna~i da je ~ovek gonjen na stazu zato {to je
“izabran”?
[ri Aurobindo: Da, mo`ete to da nazovete “izabran” ili “prihva}en” ili
bilo kako vam drago; to ne}e pomo}i oko te stvari.
U~enik: Ali mnogi ljudi misle da su izabrarani, pa ipak ne uspeju.
292
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: To nije pitanje toga {to vi “mislite” da ste izabrani.
Ima mnogo ljudi koji misle da su prihva}eni – dok zapravo nisu. S
druge strane, ima ljudi koji i dalje istrajavaju u verovanju da nisu
prihva}eni skoro do samog kraja, a onda otkriju da su uspeli.
U~enik: Mislio sam na X-a – da li je bilo {ta u njemu zbilja `elelo
jogu?
[ri Aurobindo: Kako misli{? On je u svakom slu~aju imao ne{to {to je
htelo jogu, ina~e ne bi bio gurnut u nju. Ali arogancija njegovog uma i
vitalnog bi}a su stale na put i izgubio je {ansu.
U~enik: Uzmi slu~aj ljudi iz X-ove oblasti. Koliko poku{avaju, a ipak
ne stvaraju nikakav proboj, a i dalje istrajavaju u sle|enju onoga {to
nazivaju Sadanom. Pitam se za{to li to rade. I ima li to {to je rade
ikakvu korist?
[ri Aurobindo: O~igledno, zato {to ne{to u njima `eli jogu, ali Adar,
materijalna instrumentacija, je nepodesna. A {to se ti~e koristi, kako
mo`ete da znate korist? Ne{to radi, a ovo su, tako re}i, materijali u
klju~alom loncu. Neki se pripreme, drugi ne. Ne mo`ete da ~ekate i
po~nete duhovni `ivot nakon {to su uslovi sigurni. A {ta je podesnost?
U~enik: Ne znam. @elim da mi ti ka`e{.
[ri Aurobindo: Nisam nai{ao ni na koga ko ima svu podesnost koja se
tra`i za ovu jogu. [ta je va{a ideja podesnosti?
U~enik: Vidimo neke ljude koji nam izgledaju “podesni” za ovu jogu,
ali joj ne dolaze, dok joj drugi koji nemaju ni{ta dolaze i ne dobijaju
ni{ta.
[ri Aurobindo: A ima slu~ajeva gde se onaj koga zovete jakim
~ovekom skr{i, a slab ~ovek uspe da ode do kraja.
U~enik: Koji su uslovi uspeha u ovoj jogi?
[ri Aurobindo: ^esto sam ih govorio. Oni odu do kraja koji imaju
sredi{nju iskrenost. To ne zna~i da je iskrenost prisutna u svim
delovima bi}a. U tom smislu niko nije potpuno spreman. Ali ako je
sredi{nja iskrenost tu, mogu}e je uspostaviti je u svim delovima bi}a.
Druga neophoda stvar je izvesna prijem~ivost u bi}u, ono {to
nazivamo “otvaranje” svih ravni ka Vi{oj Mo}i.
Tre}a stvar koja se tra`i je mo} zadr`avanja vi{e Sile, izvesna
ghanatwa – masa – koja mo`e da zadr`i Mo} kad si|e dole.
A u vezi stvari koja gura, postoje dve stvari koje generalno
guraju: jedna je Sredi{nje Bi}e. Druga je sudbina. Ako Sredi{nje Bi}e
`eli da uradi ne{to ono pogura ~oveka. ^ak i ako ~ovek si|e sa linije
biva gurnut nazad na stazu. Naravno, Sredi{nje Bi}e mo`e da gura
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
293
kroz um ili bilo koji drugi deo bi}a. Tako|e, ako je ~oveku su|eno biva
gurnut na stazu bilo da ode do kraja ili da se skr{i.
U~enik: Ima nekih ljudi koji misle da su predodre|eni ili izabrani, a
mi vidimo da nisu “izabrani”.
[ri Aurobindo: Naravno, mno{tvo ljudi misli da su specijalno
“izabrani” i da su prvi i “odabrani” i tako dalje. Sve je to ni{ta.
U~enik: Onda, mo`e{ li da ka`e{ ko je podesan od svih onih koji su
do{li?
[ri Aurobindo: Veoma je te{ko re}i. Ali ovo se mo`e re}i da svako od
onih koji su u{li ima {ansu da ode do kraja ako bude mogao da je se
dr`i.
U~enik: Postoji tako|e {ansa za neuspeh.
[ri Aurobindo: Naravno, a pored toga, ~itav univerzum je igra sila i
~ovek ne mo`e uvek da ~eka dok se ne ispune svi uslovi za uspeh.
^ovek mora da rizikuje i da iskoristi svoju {ansu.
U~enik: Na {ta se misli pod “{ansom”? Da li to zna~i da je ona samo
jedna mogu}nost od mnogih drugih, ili da li to zna~i da bi ~ovek bio u
stanju da uspe u jogi?
[ri Aurobindo: To samo zna~i da mo`e da uspe ako iskoristi svoju
{ansu kako treba. Na primer, X je imao svoju {ansu.
U~enik: Oni koji padnu sa staze ili skliznu, da li idu dole u svojoj
evoluciji?
[ri Aurobindo: To zavisi. Na kraju, Joga mo`e da bude izgubljena za
njega.
U~enik: Gita ka`e: Na hi kalyankrt – ni{ta {to je blagodatno – ne
dolazi lo{em kraju.
[ri Aurobindo: To je sa drugog stanovi{ta. Morate da zapazite da je
re~ kalyankrt – to je va`an dodatak.
U~enik: Napisano je u jednoj knjizi da su japanci napustili svoje
sopstvene instrumente i latili se evropske muzike. Da li je to ta~no?
[ri Aurobindo: Za to moramo da pitamo X-a.
U~enik: Mislim da se japanski instrumenti tako|e nalaze u izobilju –
tako|e nalazite evropske instrumente, orkestar itd. Ima mesta gde
nalazite japansku muziku i dramu da su pod patronatom i ima mnogo
ljudi koji ih jako vole.
Razgovor se onda okrenuo Teozofskoj Lo`i pokrenutoj u
Japanu, koja je prestala da funkcioni{e vrlo brzo nakon {to je osniva~
odi{ao iz Japana.
294
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Verovatno je ~ak u Lo`i bilo vi{e stranaca nego
japanaca.
U~enik: Bila su samo dva japanca, jedan holan|anin, jedan poljak i
tako dalje. Japanski um ne zanimaju ove stvari – filozofija, metafizika
itd.
26.9.1926.
U~enik: Kako mo`e ~ovek da postigne da Vi{a Mo} obavlja stvari za
njega ukoliko mu Vi{a Mo} ne postane znana ili ne bude, barem,
delimi~no ostvarena?
[ri Aurobindo: Ako je znana umom, onda se, poput svih umnih
ostvarenja, izme{a. Um deli, zaklju~uje, osmi{ljava i onda pola`e umne
standarde za Bo`ansko. On diktira Bogu da }e On da zadovolji umne
standarde. Um nije potpuna svest, ona je delimi~na. Um je, opet,
arogantan i veruje da je on najvi{i instrument, gospodar ili ~ak kralj
univerzuma. On ima gre{ku la`nog znanja, ograni~en je na delimi~nu
svetlost.
Vitalni um je mahnit; on `eli da radi stvari, on je nasilan. On
ka`e: “Predajem se, ali `elim da Bog uradi ovo.” On ne ka`e da ne `eli
da se preda. Fizi~ki um je mra~an i tup. U vitalu, skoro nesvesno za
samog sebe, ~ovek poku{ava da napravi predstavu – postoji tendencija
ka prenemaganju.
U idealnom slu~aju ~ovek je spreman da prizna svoje
nedostatke i da bude na oprezu da gleda sa duhovnom ponizno{}u. Ali
sve ove stvari ~ine rad Vi{e Mo}i veoma te{kim u ni`oj prirodi. Stoga
toliko insistiramo na iskrenosti u ovoj jogi. Psihi~ko bi}e je to koje
nema takvo prenemaganje, zato {to zna i mo`e da se preda
Bo`anskom. To je ono za{to je u na{oj jogi bu|enje psihi~kog tako
va`no. Samo to daje ~oveku psihi~ki takt koji dr`i ~oveka podalje od
svih te{ko}a.
U~enik: Mo`e li ~ovek da dopusti Vi{oj Mo}i da se stara o njegovoj
Sadani?
[ri Aurobindo: Mo`ete da prepustite izgradnju Sadane Vi{oj Mo}i.
2.10.1926.
U~enik: Postoji Kinsov ~lanak u Madras Mail u kome pisac ka`e da
poku{aj u modernim vremenima da se uspostavi monopol vlade nije
po`eljan i ljudi ne znaju {ta se zbilja de{ava.
[ri Aurobindo: Pisac je isuvi{e zauzet gledanjem ~injenica tako da ne
vidi {ta dolazi.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
295
Borba izme|u kapitala i rada je tu, a socijalizam i kolektivizam
ili komunizam su morali da se unesu da se suprotstave
individualisti~kim tendencijama dana{nje civilizacije. Isticanje
kolektivnog bi}a je neophodno za organizaciju i efikasnost, zato {to je
tendencija kapitalizma, i bila bi, da se koncentri{e mo} novca u
rukama malobrojnih. Jalovo je o~ekivati da se kapitalisti pokre}u iz
~ovekoljubivih motiva. Kapitalizam, socijalizam, komunizam svi
ponaosob imaju istinu iza sebe. Ranije su postojale tri strane, tj.
kapital, rad i vlada. U nekim zemljama vlade su uveliko pod uticajem
kapitalista. Na primer, u Engleskoj vlada koja dela kao tre}a strana
jedva da je ostajala neutralna. To je jasno iz {trajka rudara. Veoma je
te{ko bilo kojoj vladi da se odupre mo}i novca, osim u zemlji poput
Rusije koja se zasniva na revolucionarnim principima. ^ak se i tamo
vlada poistovetila sa radom i, iz svih pouzdanih izve{taja, u~inila
uslove rada mnogo boljim, koliko se to moglo u~initi u siroma{noj
zemlji poput Rusije. U Italiji, Musolini je poku{ao da uspostavi vladu
kao tre}u stranu da kontroli{e i rad i kapital, ali ~ak i tamo izgleda da
je kapital uveliko postigao uspeh.
(Tema se promenila pitanjem jednog u~enika.)
U~enik: Rekao si ju~e da ostvarenje Boga nije dovoljno da se promeni
ljudska priroda.
U~enik: Pitanje je izniklo iz razgovora koji smo imali o hri{}anskim
misticima. Oni imaju ideju da ~im ostvare Bo`ansku Svest nema vi{e
ni{ta da se uradi. Tako|e tvrde da nakon toga sav rad koji ~ovek uradi
nije njegov ve} Bo`iji.
[ri Aurobindo: Kako znaju? I koji “bo`anski” rad oni rade?
U~enik: Generalno, to su bili monasi, tako da su radili rad crkve.
[ri Aurobindo: To je ono {to ja ka`em, da ~ak kad ~ovek stekne
iskustvo Bo`anske Svesti, generalno ostaje ono {to je bio u svom
umnom i vitalnom bi}u. A i tako oni idu unaokolo sa uobi~ajenim
idejama crkve ili religije u ortodoksnom smislu, ~ine}i da veruju da je
to bo`anski rad.
To je druga strana Advaitavadina – monista – koji veruju da je
svet Maja, iluzija. ^im steknete ostvarenje Bramana ostalo nije bitno –
briga ih {ta se de{ava ni`oj prirodi. Ako postoje kretnje u umnom ili
vitalnom bi}u, one su naprosto usled proteklog impulsa i vi nemate
nikakve veze s njima, one su izvan vas, ne pripadaju vam.
296
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Kad sam rekao da puko ostvarenje Boga nije dovoljno mislio
sam da takvo ostvarenje nije dovoljno da se dovede do trajne promene
svesti. Potreban je rad dinami~ne Mo}i Boga da se promeni ljudska
priroda.
U~enik: Tako se de{ava u njihovom slu~aju zato {to je ~ak prvi
letimi~an pogled na Bo`ansku Svest tako prevladavaju}i, da je to
isuvi{e za njih! Zadovoljni su iskustvom.
[ri Aurobindo: Ta~no je da nemaju svi adhar-i – formacije prirode –
sposobnost da zadr`e Bo`ansku Svest i ne ~ine nikakav napor da
pove}aju sposobnost prirodnog instrumenta. ^im do|ete dole iz
Bo`anske Svesti opet ste poput obi~nog ~oveka. ^ovek treba da nastavi
da pove}ava sposobnosti svog prirodnog instrumenta po slo`enosti i
mnogostranosti kako bi zadr`ao Bo`ansko kad do|e dole.
U~enik: Oni govore o Samadiju u koji ~ovek ulazi u Turiji – ~etvrtom
stanju.
U~enik: Nalazim da mi je veoma te{ko da u|em u Turiju. ^im
poku{am odem da spavam! (Smeh)
[ri Aurobindo: To zna~i da ne ide{ dovoljno duboko.
U~enik: [ta se de{ava sa njihovim delom prirode nakon njihovog
ostvarenja Bramana?
[ri Aurobindo: Briga ih {ta se de{ava sa njihovim delom prirode. Ova
ideja o ostvarenju je ono {to im daje uverenje da onaj koji ostvari
Bramana postupa kao bala (dete), jada (inertan), unmata (ludak) ili
pisaca (~ovek zaposednut ni`im vitalnim silama).
U~enik: Veoma je lako postati jadavat – kao neko inertan.
[ri Aurobindo: Ne mislim da je tako lako. Mislim da je jedini ~ovek
koji je pri{ao veoma blizu tome bio Jada Bharat, mudrac.
U~enik: ^ak je i on prasnuo dok je nosio kraljevu nosiljku – prilika je
bila isuvi{e isku{avaju}a! (Smeh)
U~enik: Ali [ankara mora da je u{ao u Bramana.
[ri Aurobindo: Bolje pitajte Bramana! Zamr{eno je odgovorti na to
pitanje. Mo`da bi Braman rekao: “Ti si isuvi{e raspravlja~ki tip da bi
u{ao u mene!” Ali to je poput pitanja “o koko{ki i jajetu”.
U~enik: Ali po Advaita filozofiji, sve je u Bramanu, ili ~ovek mo`e re}i,
Bog je u svemu.
[ri Aurobindo: To je umno ostvarenje i ne nosi vas mnogo dalje.
U~enik: Mo`e li ~ovek da ka`e da je Svest Istine isto {to i \iva?
[ri Aurobindo: Na svojoj najvi{oj ravni \iva je istinsko Bo`ansko bi}e.
Ali ono je na svakoj ravni. Kad spoznate Bo`ansko znate svoje istinsko
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
297
bi}e i tako|e znate Boga i njegovu svrhu u va{oj \ivi. ^ovek mo`e da
stupi u kontakt sa njim kroz Sredi{nje Bi}e.
U~enik: @eleo sam da znam kako se verovanje zna na razli~itim
nivoima – umnom, vitalnom i fizi~kom.
[ri Aurobindo: Re}i }u ne{to o verovanju, a vi onda poku{ajte da ga
shvatite po onome {to ono nije.
Umna vera veruje u neku ideju. [to }e re}i, Um veruje u ono
{to misli. Vital veruje u ono {to `eli, a Fizi~ko veruje u ono {to ose}a
~ulima.
U~enik: Da li prvo dolazi preobra`aj ili ostvarenje Bo`anske Svesti?
[ri Aurobindo: Kako mo`ete da imate peobra`aj bez Vi{e Mo}i?
U~enik: Da li je to proces koji zahteva veru u svim delovima na{e
prirode?
[ri Aurobindo: Da. Zahteva umnu veru koja je i{~ekivanje znanja koje
dolazi. Vitalna vera i{~ekuje dejstvovanje koje dolazi. Vera u fizi~kom
i{~ekuje ono {to }e se ostvariti.
U~enik: Postoji li razlika izme|u dejstvovanja i ostvarenja?
[ri Aurobindo: Da, postoji razlika. Dejstvovanje je rad sile, ostvarenje
je ~injenica. Ovaj predmet koji le`i ovde je ~injenica, on nije sila.
298
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
O tuma~enju Veda
1923.
Tema je bila tuma~enje Veda.
[ri Aurobindo: Tre}a i ~etvrta Mandala sadr`e mnoge suptilne
sugestije o simbolizmu Veda. Himne Dirgatamasa u prvoj Mandali su
o~ito misti~ne. Iskustvo Ri{ija je zajedni~ko u op{tim principima, ali
varira u detaljima. Ove detalje je te{ko utvrditi zato {to ne nalazite
nikakvu paralelu sa njima u drugim himnama. I tako, ponekad
postanete bespomo}ni. Generalna ideja funkcija Agni je ista. On je
kavi-kratu – “onaj sa voljom vidioca” ili “onaj koji poseduje volju
vidioca”. Tako|e morate da vidite vezu Agni sa Satjom, Istinom.
Dobro, “[reje”, koje Agni radi je porast u Istini – Satyam. U
Bramanama ima mnogo nagove{taja koji sugeri{u simbolizam u
Vedama. Jama je, verovatno, Istina koja radi na fizi~kom aspektu
univerzuma. Re~i dhi, rtam, satyam, brhat su me|u va`nim re~ima za
tuma~enje Veda. Trini rocana kad se primenjuje na svar se odnosi na
tri podele svar-a. Kad se odnosi na tri neba zna~i neba umnog,
vitalnog i fizi~kog ispunjenja. Kad se svako od ovih ispuni naziva se
“nebom” i njegovo ispunjenje je najvi{om Istinom. Agnijev “sopstveni
dom” – svam damam – je najvi{a Istina. U V.12 Ri{i ne `eli me{avinu
Istine i la`nosti, ve} `eli samo Istinu. Agnijev sopstveni dom je pun
radosti: Ananda je pratistha – osnova Bo`anske Volje. Swadhavan
zna~i “imaju}i zakon svog soptvenog bi}a”.
U Mandali I.95 pominje se “dete” koje je Jedno – dete je Agni.
On se naziva “sin dve majke” – razli~itih boja – Dana i No}i – tj.
Znanja i Neznanja. Swarthe zna~i “ispravnom stazom”. Anyanya zna~i
“jedno drugom” – naizmeni~no. Hari, “pun obojene svetlosti”, sukra,
“beli, sijaju}i belo”; Suvarca, “pun jarke svetlosti”; Dasa yuvatayah
(I.95.2) “Deset mladih `ena nosi dete – garbha – kroz Twashtri.”
8.7.1924.
[ri Aurobindo: Ova ideja siroma{tva nikad nije bila hinduski ideal, ne
~ak ni za Bramina. Gandi je savetovao nesaradnicima da ne
zave{tavaju svoje vlasni{tvo svojim sinovima. Ideja je: za{to biste
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
299
opteretili svog sina gre{nim teretom? Ovo je besmislen ideal, barem
nikad nije bio hinduski ideal. On izgleda da umi{lja da je svako u
Indiji nakon ~etrdeset pete ostavljao svoje vlasni{tvo i odlazio u {umu.
U~enik: Ali {ta bi onda ne-promena{ uradio sa svojim vlasni{tvom ako
ga ne ostavi svom sinu?
U~enik: Da ga da vladi.
[ri Aurobindo: Da, ako nema nikoga da nasledi, onda mora da ide
vladi.
U~enik: Ali vlada je ve} dovoljno satanska, a greh vi{e vlasni{tva bi je
mogao u~initi jo{ satanskijom.
[ri Aurobindo: To je hri{}anski ideal da se bude siroma{an.
U~enik: U himnama recitovanim kao nu|enje cve}a – Puspanjali mole
se – Swasti swarajyam, bhojyam, samrajyam – paramesthyam – “za
vladavinu sobom i svu vladavinu – bo`anskog – i sve u`ivanje”.
[ri Aurobindo: Pobogu, morate da se suo~ite sa vlasni{tvom ako
do|e. Nikad nije bilo nikakvog propovedanja siroma{tva. Naravno,
postojala je Sanjasa koja je imala ideal “ne-vlasni{tva”. Ali to je sasvim
druga~ija stvar od ostajanja siroma{nim.
Ono {to je indijski ideal ~itate u Ramajani gde je opisan
gra|anski `ivot. Nije bilo ~oveka koji je bio siroma{an u Da{aratinom
kraljevstvu, ni jedan ko nije imao ba{tu. To je indijski ideal i ~ak u
Upani{adama vidimo da su Bramini imali bogatstvo.
[ri Aurobindo je ispri~ao pri~u o Ja|navalkji koji je rekao da bi
se poklonio najvi{em me|u znalcima Bramana. Rekao je: [email protected] samo
da uzmem krave.”
Ne biti vezan za vlasni{tvo je bila ideja, ali to je sasvim
druga~ija stvar od ostajanja siroma{nim.
U~enik: Da li je Budizam propovedao siroma{tvo?
[ri Aurobindo: Postojala je podela: monasi i doma}ini. Monasi nisu
imali nikakvo vlasni{tvo i za njih je postojalo zajedni~ko vlasni{tvo. Za
doma}ine na siroma{tvo se nije gledalo kao na ideal. Na{ narod nikad
nije propovedao siroma{tvo.
U~enik: ^ak u Taitiriji i drugim Upani{adama imamo annando
anavan, kirtya mahan, pasubhih saha “Onaj koji u`iva u materiji
(hrani) i poseduje Materiju (hranu), velika bila njegova slava, sa
bogatstvom stoke.” Uvek je insistiranje na zemaljskoj veli~ini i
prosperitetu.
300
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
O obrazovanju
Maj 1923.
[ri Aurobindo: Da li neko zna ne{to o Montesori metodu obrazovanja
dece?
U~enik: Princip je zasnovati obrazovanje oko spontanih aktivnosti
deteta, tj. primarno, oko njegovih ~ulnih aktivnosti koje nastavnik
mora inteligentno da vodi. U stvari, dete u~i, nastavnik ne predaje u
starom smislu. Grupni `ivot pru`a prilike da se utuve dru{tvene
vrednosti u um deteta. Sloboda deteta je kamen temeljac njenog
sistema. Obuka je usredsre|ena oko `ivota deteta putem vo|enih
ativnosti ~ula, tj. nervnog sistema.
[ri Aurobindo: Princip je u redu. Postoje, verujem, tri stvari: Izneti
napolje pravog ~oveka je prvi posao obrazovanja. U sada{njem sistemu
to je bolno zapostavljeno. To se mo`e uraditi promovi{u}i mo}i
opa`anja, pam}enja, rezonovanja itd. Kroz ove ~ovek iznutra mora da
se dotakne i iznese napolje.
Druga stvar koja deluje je li~nost nastavnika. [ta god da
Montesori mo`da ka`e, nastavnik je tu i njegov uticaj jeste tu i on dela,
a i mora. Nastavnik mo`da ne vodi, ili ne daje instrukcije, direktno, ali
uticaj dr`i decu zaokupljenom. Deca su sasvim otvorena takvom
uticaju. Tre}a stvar je smestiti ~oveka na pravo mesto u svetu.
U~enik: Tako|e je osigurala “ti{inu” u svom u~enju. Nema religioznog
u~enja. Ima ljudi koji imaju primedbu na ovaj metod govore}i da se
dete mora dovesti u dodir sa pro{lo{}u.
[ri Aurobindo: Kad se pravi ~ovek – istinski pojedinac – iznese
napolje, onda mo`ete da ga smestite u dodir sa pro{lo{}u. Trenutno,
informacija se silom ubacuje u de~ji mozak. Dete mo`e sasvim lako i
samo de je stekne ako mu je um uve`ban. Savr{ena sloboda bi bila
po`eljna za dete. Ne bih voleo nikakve te{ke stvari da se unose u de~je
iskustvo. U Japanu je, izgleda, dete slobodno kad je mlado i, kako
raste i sti`e do koled`a, disciplina se ste`e.
U~enik: Ali ukupni zbir je isti koji god bio metod.
[ri Aurobindo: Ne. Japanci su prirodnije disciplinovani. Mislim, dr`e
se discipline veoma lako.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
301
26.8.1926.
Pitanje na ve~ernjem razgovoru se pojavilo o obra}anju Dr. Bra|endre
Nat Sila skupu.
[ri Aurobindo: Sve ideje su isuvi{e akademske.
U~enik: Pravo da ka`em, nisam mogao da pro|em kroz obra}anje
zbog njegove te`ine i tako|e isuvi{e “internacionalizama”.
U~enik: Ali meni se dopalo, ~itljivo je.
[ri Aurobindo: ^itljivo profesoru poput tebe, ali ne X-u.
U~enik: Y mi je pro~itao jednu dugu re~enicu iz obra}anja, a onda
zastao napola da uzme dah!
[ri Aurobindo: Na taj na~in, neko mo`e ~ak da ka`e istu stvar po
pitanju Arje, zato {to tamo tako|e ima dugih re~enica.
U~enik: Neko mi je rekao da postoji zapanjuju}a sli~nost izme|u tvog
stila i stila Bra|endre Nat Sila.
U~enik: Kad sam pro~itao prvi ~lanak Arje nisam mogao ni{ta da
shvatim, pa sam digao ruke od nje.
[ri Aurobindo: Mnogi ljudi ne mogu da je shvate. Arja zahteva dve
stvari. Pre svega, temeljno znanje engleskog jezika koje mnogi indijci
nemaju. A drugo, zahteva um koji je suptilan i sveobuhvatan. Pisao
sam Arju, zbilja da ka`em, za sebe. @eleo sam da izbacim izvesne
stvari koje su mi se kretale po umu. Nisam je pisao za druge, tako da
nisam mario da pi{em sa tom svrhom.
U~enik: ^ak P. ^auduri ka`e da ne shvata ni{ta iz Arje, osim “Budu}e
Poezije”.
[ri Aurobindo: To nije zbog stila, ve} zato {to ga zanima knji`evnost i
zna ne{to o njoj. Ona je njegov predmet.
U~enik: Ali kako to da on ne shvata ni{ta drugo?
[ri Aurobindo: Zato {to ga ne zanima. Da li misli{ da je na~inio
ozbiljan napor da je pro~ita skroz i da nije uspeo?
U~enik: Dobio sam Arju na svom koled`u i nikad nisam ni{ta mogao iz
nje da shvatim tokom dana. Po~injao sam da ~itam u 11 sati no}u i
nastavljao do 12 ili 1 sat. Onda sam mogao da shvatim ne{to iz nje.
Trebalo mi je nekoliko meseci da u|em u stil.
[ri Aurobindo: Te{ko}a nije tek jezik i stil, ve} i misao, tako|e. Arja
zahteva od uma o{tro i originalno razmi{ljanje. Ne mo`ete o~ekivati
od svih ljudi da ispune taj zahtev.
U~enik: ^ujem da je Hiren Dut i Dr. Bagvandas tako|e ne shvataju.
[ri Aurobindo: Ali neki englezi zbilja shvataju Arju. Amerikanci je
tako|e lako ~itaju jer razumeju jezik – naravno, pod uslovom da ih
zanima tema.
302
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Moj prijatelj Svami Advaitananda je shvata kako treba, ali kad
sam upoznao profesore filozofije u Barodi ili Lahoru na{ao sam da se
`ale na svoju nemogu}nost da je shvate. Mo`da ljudi povezani sa
Pondi~erijem mogu da lako slede spise.
[ri Aurobindo: Ne uvek. Ali ~ak ni [email protected] Bo`anski” nije tako te`ak;
samo, ima nekih poglavlja koje bi svako na{ao te{kim.
U~enik: U svom obra}anju Dr. Bra|endra Nat Sil govori o drevnom
idealu obrazovanja.
[ri Aurobindo: Koji je to bio ideal?
U~enik: Postojao je “Guru grha vasa” – `ivot sa Guruom i zajedni~ki
`ivot.
[ri Aurobindo: Gde je guru-grha – U~iteljev dom sada?
U~enik: Sil ka`e da su u drevna vremena u~enici obi~avali da
obavljaju manuelni rad za Gurua, a da su tako|e `iveli zajedni~kim
`ivotom – u~eni~ka zajednica koja radi skupa za zajedni~ke ciljeve.
U~enik: On `eli da savremeno obrazovanje bude nacionalno,
internacionalno, socijalisti~ko itd. Bojim se da on poku{ava da u~ita
neke moderne misli u drevni sistem.
[ri Aurobindo: To je ono {to ljudi obi~no rade.
U~enik: Koji je bio drevni sistem obrazovanja u Indiji?
[ri Aurobindo: U vrlo drevna vremena duhovna izgradnja karaktera
je bila to {to je bio cilj obrazovanja. Guru je generalno bio jogi koji je
stavljao svoj uticaj za rast u~enika. Duhovni `ivot je bio cilj, a njegov
centar je bila Veda. Naravno, bilo je tako|e kulturne obuke, ali ona
nije bila glavna stvar. Na primer, uzmite slu~aj Satjakame. Metod
podu~avanja je bio da ga po{alju napolje da ~uva krave. Kako Sil miri
to sa bilo kakvim savremenim metodom?
Glavna osnova u Indiji je bila duhovna, za razliku od gr~kog
ideala obrazovanja. U gr~koj je bilo intelektualno i estetsko. Grci su
poku{ali da daju intelektualnu obuku, ali ne kroz davanje informacije i
predavanje razli~itih predmeta. Radije su dopu{tali intelektu da
slobodno raste i postojala je atmosfera u kojoj su ove sposobnosti i
aktivnosti mogle da rastu.
U Indiji tako|e, klasi~ni period je bio mnogo druga~iji od
drevnog po svom obrazovnom sistemu. Nema razloga pretpostaviti da
se metod u Indiji nije menjao. Tokom ovog perioda predavani su
mnogi predmeti i sistem je bio mnogo razra|eniji.
U~enik: Koje je klasi~no vreme o kome govori{?
[ri Aurobindo: Vreme Kalidase, na primer. Vidite predmete koje su
`ene morale da u~e u tim danima. Vide}ete da je bilo tako puno
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
303
umetnosti i postignu}a koje su morale da nau~e. Onda je bilo vreme
kad su budisti~ki univerziteti kao Nalanda, Tak{a{ila bili u modi. Bili
su poput {kola u srednjevekovnoj Evropi.
U~enik: Koji je bio sistem obrazovanja u Evropi u to vreme?
[ri Aurobindo: Sastojao se od rasprava i op{teg znanja, ali ceo sistem
se uglavnom usredsre|ivao oko filozofije.
Tema se promenila od ove ta~ke.
U~enik: Mo`e li ~ovek da potpuno prevazi|e svoju fizi~ku li~nost
jogom?
[ri Aurobindo: Na {ta mislite pod fizi~kom li~no{}u? Postoji
spolja{nja li~nost ~oveka koja je preovla|uju}e fizi~ka, ali tako|e
postoje vitalni i umni delovi. Spolja{nji deo ~oveka je deo koji izlazi
napolje, ali postoji mnogo toga iza. Neki deo je veoma blizu povr{ine
spreman za izraz, neki delovi su tako sakriveni da mogu da ne iza|u
napolje u ovom `ivotu. Cilj je joge da se usklade razli~iti delovi u
umnom bi}u, u vitalnom bi}u i fizi~kom bi}u. Onda celini ima da se da
skladan izraz; a za to spolja{nja li~nost mora da se prevazi|e i
promeni. Neki od elemenata mogu da ostanu, ali moraju da se
preobraze.
U~enik: Koji su elementi koji mogu da ostanu?
[ri Aurobindo: To zavisi od pojedinog slu~aja. Nema op{teg pravila.
U jogi se spolja{nja li~nost toliko menja da izgleda kao sasvim
druga~ije bi}e. Tako kad vas preobrazi joga, oni koji vas nisu videli
deset godina na{li bi da im je te{ko da vas prepoznaju.
U~enik: U spolja{njoj li~nosti mo`e biti kombinacija razli~itih li~nosti.
[ri Aurobindo: U li~nosti ~oveka mo`e biti umnih, vitalnih i fizi~kih
elemenata. ^ovekova li~nost je uglavnom fizi~ka – umna i vitalna su
tu, ali generalno uklju~ene u fizi~ku.
U~enik: Da li su razli~ite li~nosti rezultat ~ovekovog pro{log `ivota?
[ri Aurobindo: Ima i drugih elemenata tako|e; li~nosti pro{lih `ivota
mogle bi se nastaviti sa onim {to ~ovek stvara u sada{njem `ivotu.
Ali te{ko je razabrati i razdvojiti li~nosti kod ljudi koji nisu
dobro razvijeni. U takvim slu~ajevima svi elementi su smuljani zajedno
i mo`emo da ka`emo da osoba nema li~nost. Ja ove slu~ajeve zovem
“jedno-li~nost”. Ali kod razvijenih ljudi li~nosti mogu lako da se
razaberu.
U~enik: Da li su protivre~nosti u karakteru ~oveka odgovorne za
razliku u njegovim li~nostima?
304
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Da.
U~enik: Na primer, Robespijer jedno vreme nije mogao da izrekne
smrtnu kaznu kriminalcu.
[ri Aurobindo: To je bilo u njegovom mla|em dobu i prevazi{ao je to.
U~enik: Kod C. R. Dasa je bilo mnogo li~nosti: pravnik, pesnik,
politi~ar itd.
[ri Aurobindo: U svom ~lanku si rekao da Dasovi govori nisu logi~ni.
Ali u ranijim danima svi njegovi govori su bili logi~ni poput govora
advokata. Kad je u{ao u politiku napustio je tu naviku i eto za{to je
uspeo!
U~enik: Bilo je i ima osoba ~iji je privatni `ivot veoma labav, ali u
politi~kom `ivotu su uspe{ni.
[ri Aurobindo: Koja je veza izme|u moralnosti i veli~ine? Ve}ina
velikih ljudi su bili nemoralni. Labavost u privatnoj moralnosti
proisti~e iz jakog vitalnog bi}a, a to sna`no vitalno bi}e vodi do
uspeha u velikim radovima. Nemoral se sastoji iz dopu{tanja vitalnih
impulsa da idu neobuzdani. Oni mogu da proisteknu iz snage ili iz
slabosti. U slu~aju snage vitalni impulsi idu napolje snagom, u slu~aju
slabosti idu napolje zato {to ne mogu da se obuzdaju. Samokontrola,
ili samyama, ne zahteva nu`no od ~oveka da bude jogi ili bo`anski
~ovek. Asure sprovode kontrolu nad svojim vitalnim impulsima da bi
o~uvali energiju za veliko u`ivanje. Oni koji ne povla|uju svojim
impulsima kroz slabost ili strah od dru{tva mogu biti za po{tovanje, ali
ja ne mogu da ih nazovem ~istim.
Obi~na ideja o moralnosti je pridr`avanje dru{tvenog zakona.
Kad je Gandi u`ivao sa svojom trudnom `enom nije bilo ni~eg
nemoralnog u tome prema obi~nim idejama, ali on na to gleda kao na
nemoralno!
Ve}ina svetaca su bili gre{nici u ranijem periodu svojih `ivota –
poput Bilvamangala.
U~enik: Ima izuzetaka.
[ri Aurobindo: Ne, ~injenica je da oni ne ispovede svoje grehe. Das
nije bio ba{ moralan, ali je postao velik.
U~enik: U svom kasnijem `ivotu se kontrolisao.
[ri Aurobindo: Da. Uvek je bio veoma jak ~ovek.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
305
O ~udima
26.3.1924.
U~enik: Purane izjavljuju da je `ivotni vek razli~it u razli~itim
ciklusima. Da li je to ~injenica? Na primer, za Ramu se ka`e da je
`iveo jedanaest hiljada godina.
[ri Aurobindo: To nije ni{ta! (Smeh)
U~enik: Izgleda tako, jer je njegov otac, Da{arata, `iveo osamdeset
hiljada godina.
[ri Aurobindo: Tako da je Rama bio kratkog veka! (Smeh) Ali {ta je
sa njihovom visinom? Ima pri~a o Revati. Njen otac je hteo da je uda i
`eleo je da konsultuje Bramu, tvorca, u vezi toga. Tako da je oti{ao u
Brama-loku i zabavila ga je pesma Apsare. Nakon {to se pesma
zavr{ila Brama ga je pitao za cilj njegove posete. On ga je pitao za
brak svoje }erke i predlo`io izvesna imena. Brama je rekao da su svi ti
ljudi ve} pomrli! Dok je slu{ao pesmu pro{lo je nekih deset hiljada
ljudskih godina i sve se izmenilo! Otac je pitao Bramu {ta da se radi.
Rekao je: “Pa, Kri{na i Balaram i drugi su oti{li dole – ~ove~anstvu –
mo`e{ da ode{ i da da{ svoju }erku Balaramu.” Tako da se Revati
udala za Balarama. Kad je do{la Balaramu nakon ven~anja on je
pogledao gore u nju po{to je bila mnogo vi{a od njega. Rekao je sebi:
“Kako }u da iza|em na kraj sa ovim?” Onda je uradio jednu stvar;
uzeo je svoj plug i stavio na njena ramena, a onda pritisnuo iz sve
snage dok se nije spustila na njegovu veli~inu, a onda su `iveli sre}no
do kraja `ivota!
U~enik: Ali izgleda da je Kri{na `iveo samo sto osam godina.
[ri Aurobindo: Verovatno pesnik nije mogao da preteruje u njegovom
slu~aju, po{to je on istorijski blizu nas.
U~enik: Pesnik je mo`da znao da }emo mi da ~itamo ove stvari, pa je
hteo da bude precizan!
U~enik: @elim da znam da li su doga|aji koje je pesnik ispri~ao o
Kri{ninom `ivotu psihi~ke predstave ili predstavljaju ~injenice koje su
se desile tokom njegovog `ivotnog veka?
[ri Aurobindo: Na {ta misli{ pod tim?
U~enik: Na primer, ubijanje Asura – Titana.
306
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Iz ~itanja samog opisa mo`e{ da zna{ da li je ~in
ubijanja fizi~ka ~injenica ili ne. Ne mo`ete da sve uzimate fizi~ki.
Postoji me{avina ~injenica, tradicije i psihi~kog iskustva, kao i istorije.
U~enik: Kako ih je pesnik dobio? Da li ih je dobio psihi~kom
intuicijom ili samo iz fizi~kog `ivota?
[ri Aurobindo: Ne mo`ete da uzimate ove stvari tako bukvalno i
nau~no. Pesnik nije pisao istoriju, samo je pisao poeziju. Mo`e biti da
je dobio svoje materijale sa psihi~ke intuitivne ravni i iz svoje
sopstvene ma{te, ili sa psiho-umne ili bilo koje druge ravni.
U~enik: Imam pitanje. Pesnik opisuje oblik [ri Kri{ne. Sad, da li je to
opis njegovog psihi~kog tela ili njegovog fizi~kog tela – zato {to vidimo
taj njegov oblik u na{oj sopstvenoj psihi~koj viziji ~ak i danas.
[ri Aurobindo: Kakve veze ima, pobogu, da li je `iveo na fizi~koj
ravni ili nije? Ako je stvar istinita na psihi~koj i duhovnoj ravni to je
sve {to je bitno. Sve dok nalazite Kri{nu kao bo`ansku Mo} na
psihi~koj ili na duhovnoj ravni ni{ta drugo nije bitno. On je istinit za
nas. Fizi~ko je tek senka psihi~kog.
U~enik: Danas me je na{ prijatelj opet pitao o hri{}anskim i hinduskim
vizijama. Bunilo ga je da shvati za{to, ako je Istina jedna, ljudi treba
da dobijaju razli~ite vizije. Svi moraju da dobiju isto iskustvo ako je
stvar istinita.
[ri Aurobindo: Kao da je svet tako siroma{an da nije u stanju da daje
razli~ite vizije na istoj ravni.
U~enik: Kad god Avatar – inkarnacija – do|e, zar on ne prolazi kroz
period Sadane da omogu}i ~ove~anstvu da dostigne vi{u svest?
[ri Aurobindo: Na {ta ta~no misli{?
U~enik: U “Bagavati” Kri{na je predstavljen kao Purna Avatar – kako
ispoljava puno znanje, mo} i bla`enstvo, ~ak od svog detinjstva. Da li
je on radio ikakvu Sadanu?
[ri Aurobindo: Bhagawata je knjiga religije, ona nije istorija. ^ak ni
Mahabharata nije istorija. Ona je poezija, legenda i tradicija, sve
utkano u poeziju, sve ure|eno oko izvesnih ~injenica.
Ali na stranu to, pitanje je: da li Avatari dolaze da podignu
svest ~ove~anstva?
Oni koji dolaze da obave taj rad praktikuju Sadanu.
U~enik: Izgleda da je Kri{na radio Sadanu.
[ri Aurobindo: Da, izgleda da je radio Sadanu sa Gora Ri{ijem. Ali
Varaha inkarnacija izgleda da nije radio nikakvu sadanu. (Smeh)
U~enik: Ni Matsja – Avatar-Riba!
[ri Aurobindo: A na {ta misli{ pod Purna Avatarom?
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
307
U~enik: Mislim potpuno otelovljenje Istine.
[ri Aurobindo: Koje Istine?
U~enik: Avatar koji otelovljuje Sat}itanandu – Bo`ansko znanje,
beskrajnu mo} i bla`enstvo itd. – na fizi~koj ravni.
[ri Aurobindo: Na {ta misli{ pod “otelovljuju}i na fizi~koj ravni”?
U~enik: Donose}i beskrajnu Anandu na fizi~ku ravan.
[ri Aurobindo: [ta je bilo znak da je otelovljavao bo`ansku Anandu?
U~enik: Da li je iko u pro{losti supramentalizovao telo?
[ri Aurobindo: [ta shvatate pod “supramentalizovanim telom”?
U~enik: Mislim na ovladavanje nad fizi~kim zakonima.
[ri Aurobindo: Nau~nici imaju vladavinu nad fizi~kim.
U~enik: Ne. Mislim na duhovno ovladavanje.
[ri Aurobindo: Na primer, Tailanga Svamijevo ostajanje u vodi; da li
biste to nazvali vladavinom nad fizi~kim? Mo} da se ~ine ~uda – da li
to sa~injava supramentalizovano fizi~ko?
U~enik: @elim da znam da li je ova joga poku{avana ranije. Da li je iko
doneo Istinu dole na materijalnu ravan?
[ri Aurobindo: Naravno da nema dokaza. Da ju je neko radio u
pro{losti ne bi bilo potrebe da je mi radimo i da se toliko borimo
onoliko koliko to ~inimo. O~igledno je da nije ra|ena u pro{losti.
U~enik: Zar je niko nije poku{ao?
[ri Aurobindo: Na taj na~in, ni{ta se ne radi za {ta nije bilo prethodne
probe i pripreme; {ta god da se radi poku{ano je sa delimi~nim
uspehom ranije. Ako je iko to radio, izgubljeno je tradicijom i
zaboravljeno u ciklusima vremena.
U~enik: Zar nije mogu}e da je Istina mogla do}i, a da se onda
povukla?
[ri Aurobindo: Ako je do{ao Avatar to je bilo obe}anje. Istina nije
na~injena ~injenicom u Materiji. Mogu da ka`em ovo, da mo`e biti da
je poku{ana, ali nikad nije na~injena dinami~nim faktorom u svetu.
Te{ko}a u dovo|enju Istine dole nije toliko u gornjim fizi~kim
slojevima, ve} u gruboj Materiji, na najmaterijalnijoj ravni.
Zemaljski zakon mora da se promeni i ima da se stvori nova
atmosfera. Pitanje nije tek imati znanje, mo} itd., ve} dovesti ga dole,
cela te{ko}a je navesti ga da te~e dole.
Ljudi imaju veoma jednostavne ideje o ovoj stvari, ali to nije
tako jednostavno kao {to se misli. To je veoma slo`ena kretnja. Postoji
Istina iznad i kad pove}avate znanje nastavljate uspinjanje sve vi{e i
vi{e, ali ona ne silazi, ne dolazi dole smesta. Dolazi dole samo kad je
sve spremno. Kad bi od Istine mogao jednom da se na~ini zakon
308
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
zemaljske ravni onda bi istrajala. Te{ko je navesti je da te~e dole sve
dok postoji pome{ana kretnja.
U~enik: Da li misli{ da }e posao biti obavljen ovaj put?
[ri Aurobindo: @elite od mene da prori~em? ^ekajte i vidite.
U~enik: @elim da znam od tebe.
[ri Aurobindo: Znam da to mo`e da se uradi, ali ne mogu da
prori~em: ne mogu da ka`em “Bi}e ura|eno.” Ali ovo mogu da ka`em:
“Ne{to }e biti ura|eno ovaj put.”
Postoji sumnja negde u umnom bi}u, neka neizvesnost. Cela
stvar je spremna iza. Da je postojala izvesnost na umnoj ravni rad bi
bio obavljen. To nije obavljeno do sada zato {to su verovatno
neprijateljske sile bile veoma jake. Ne znate koliko su jake, samo ja to
znam, vi imate samo letimi~an pogled na to.
24.4.1924.
U~enik: Dr. Kue u svojoj knjizi o izle~enju autosugestijom `eli da ljudi
koriste “ma{tu”, a ne “volju” za autosugestiju, zato {to on misli da se
koriste}i volju iscrpljujete.
[ri Aurobindo: Da, on dr`i da volja stvara suprotstavljanje, ali isti je
slu~aj sa ma{tom. [ta god da uradite, to stavlja suprotstavljaju}e sile u
pokret.
U~enik: Meni razlika koju on izvla~i izme|u ma{te i volje nije jasna.
[ri Aurobindo: Kod ma{te ka`ete: “U redu sam” i nastavljate da to
ponavljate, dok kod upotrebe volje ka`ete: “Moram da budem u redu!”
U~enik: Jedan indijski trgovac vinom je fotografisan i na{lo se da
emituje plavu svetlost!
[ri Aurobindo: Ova vrsta emitovanja svetlosnih talasa iz ljudskog tela
je dokazana ~injenica. Nau~nici su krenuli i na{li svetlosne talase, ali
onda su pomislili da su hipnotisani, tako da su poku{ali sa
fotografskom plo~om i na{li fotografiju ruke. Ove pojave poput vida
bez o~iju, ili emitovanje svetlosnih talasa ili izle~enja okultnim
mo}ima su uglavnom “pshi~ke” pojave. Apsurdno je poku{avati
objasniti ih, a jo{ apsurdnije sumnjati u njih.
U~enik: Jedan misionar, izgleda, je izle~io slepog ~oveka; a Sveti
Havijer u Goi i dalje le~i mnoge ljude od njihovih bolesti.
[ri Aurobindo: To je veoma uobi~ajena stvar. U Francuskoj u Notr
Damu nekoliko bogalja je smesta izle~eno. Ove slu~ajeve mo`e da vidi
bilo ko ko `eli da bude uveren u njihovo postojanje. Jedino sile, u
takvom slu~aju, rade veoma nepravilno. Neki ljudi budu izle~eni
apsolutno, dok na druge ne uti~e. Jedan Maj~in prijatelj je bio bogalj i
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
309
izle~io se u Notr Damu. Ovi efekti su usled izvesnih “psihi~kih” mo}i i
nema granice njihovoj sposobnosti.
Ima slu~ajeva gde lekari koji tretiraju svoje pacijente njih izle~e
upotrebom “psihi~kih” mo}i, mada ljudi koji koriste mo}i ne shvataju
proces svojim intelektom.
Tema se onda promenila, kako je u~enik doneo vesti o
izborima koji su se de{avali u Pondi~eriju.
U~enik: Mon. X je do{ao ovamo kao kandidat za sedi{te delegata.
[ri Aurobindo: Glavna du`nost svih ovih delegata izgleda da je
primanje i davanje mita. Imamo veoma fini ~as iz predmeta
demokratije. Da nisam do{ao u Pondi~eri, mo`da, ne bih izgubio svu
svoju veru u demokratiju.
U~enik: Pona{aju se isto kao fa{isti koji tako|e dr`e napolju sve
opozicione kandidate i koriste silu. Ali za{to tuku i ubijaju jedni
druge?
[ri Aurobindo: To je demokratija, zar to ne vidite! (Smeh)
U~enik: Ali za{to mlate opoziciju?
[ri Aurobindo: Imate ve}inu, pa tako mlatite sa pristankom ve}ine!
21.9.1925.
(Pismo od Ro|oni i Roti)
U~enik: Ima li nekog zna~aja {to Japan ima zemljotrese i po`are?
[ri Aurobindo: Nema posebnog zna~aja; ove stvari su tu dugo
vremena.
U~enik: Za{to je Japan odabran za ove stvari?
[ri Aurobindo: One su tu – zemljotresi itd. ve} dvadeset hiljada
godina. One nisu nove. Japan je zemlja drvenih ku}a i Japanac ide
obu~en da spava, tako da mo`e da isko~i na prvi znak opasnosti.
Japanci su navikli da dr`e svoju najdragoceniju imovinu na jednom
mestu. Tako, ako do|e do po`ara ili zemljotresa, on naprosto istr~i sa
njom, a onda iznova sazida ku}u.
Oni su navikli da `ive opasno. Tek nedavno su po~eli da uvode
ameri~ki stil i sazidane su kamene zgrade. Ali to je donelo
katastrofalne posledice. Ceo grad Jokohama je prakti~no uni{ten.
U~enik: Sada je gomila ru{evina. Ali njihov broj stanovnika se tako
brzo pove}ava da gubitak `ivota usled zemljotresa mo`da njima nije
ni{ta.
310
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Ranije je tako|e bilo takvih zemljotresa, ali nisu bili
tako katastrofalni. Pored toga, struja i vodovod i druge takve
instalacije pridodaju opasnosti. Oni poku{avaju da oja~aju beton i
veruju da to mo`e da poslu`i svrsi. Japanci su smanjili smrtnost kod
male dece na minimum. [ta vi{e, oni su veoma higijenski narod – oni
su naj~istiji narod na svetu.
U~enik: ^ak i u Indiji sad je prisutno bu|enje sanitarne svesti.
[ri Aurobindo: Gde?
U~enik: U Ahmedabadu Sanitarni Komitet je uzeo op{tinsko osoblje i
ne{to volontera i o~istili su jedan od najve}ih, naju`ih i najgu{}e
naseljenih lokaliteta – Madvi. Trebalo im je vi{e od tri dana. Na kraju
su odr`ana predavanja o neophodnosti i sredstvima da se lokalitet
odr`ava ~istim. Predlog je da se ceo grad o~isti postepeno.
U~enik: Kad Sanitarni Komitet ode do drugog kraja grada, mogao bi
da zatekne da je drugi kraj koji su ostavili postao podjednako prljav
kao {to je i bio.
U~enik: Ako se kultivi{e javno mnjenje i sanitarna svest probudi, onda
nakon takvih napora mogla bi da pro|e zakonska odredba da se
odr`ava ~isto}a.
[ri Aurobindo: O, da, ove stvari zahtevaju vitalnu energiju. Kod
nacije kao {to je na{a koja ima vitalnu depresiju, takav napor je
neophodan i dobar jer je izvodi napolje iz Tamasa – inercije – u koju je
zapala.
U~enik: Da li misli{ da svaki ~ovek mora da se otarasi vitalne
depresije?
[ri Aurobindo: Da. Ako ste podlo`ni vitalnoj depresiji ne}ete biti u
stanju da obavljate rad fizi~ke ravni sa budnim umom dugo vremena.
U~enik: X u~i muziku.
[ri Aurobindo: To nije ono na {ta sam mislio pod osloba|anjem od
vitalne depresije. Mislim na obavljanje ne~ega na fizi~koj ravni, ne
nu`no samo fizi~kog rada – redovno u isto vreme bez gre{ke sa
budnim umom, i da se ne ose}a zamor ili umna apatija i staraju}i se
da se to obavi dobro bez bilo kakve gre{ke ili nemara.
U~enik: Pretpostavimo kad bi ~ovek obavljao takav posao mehani~ki?
[ri Aurobindo: To nije ono {to se tra`i. ^ovek mora da bude budan u
umu. Evropljani uspevaju na svom poslu zato {to imaju tu naviku
budnog uma.
U~enik: Pokazao sam X-u kako da priprema alvu i da to radi svakog
dana deset minuta. Onda je po~eo da se raspravlja da nije navikao da
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
311
to radi! A onda da govori da je te{ko to raditi svaki dan! Ali vic je u
tome {to mi je na kraju rekao: “Vidi{, to nije na{ posao!” (Smeh)
[ri Aurobindo: Eto, vidite!
6.10.1925.
[ri Aurobindo: (okre}u}i se u~eniku) Govorio sam sa Majkom o teoriji
da linije na palcu zbilja prolaze kroz promene. Ona potvr|uje uverenje
na{ih stru~njaka za dlan – samudrik-a – da se rekhas – linije na dlanu
menjaju. Ima nekoliko sudijskih gre{aka – dobro poznatih – u kojima
su se otisci palca pokazali kao pogre{ni.
Bio je ~uveni slu~aj vojnog lica koji je optu`en da je primao
mito od nemaca. Slu~aj je bio na raznim sudovima i na kraju je ~ovek
oslobo|en optu`be. Kad je tu`ila{tvo izvadilo otisak palca, sudija je
odbio da mu da bilo kakav zna~aj, rekav{i da je to list hartije. Bila je
rasprava u francuskoj skup{tini o uvo|enju otiska palca za strance u
Francuskoj. Kontra-predlog je bio da, po{to je poni`avaju}i, ne treba
da ga uvode, po{to ga ni sami ne bi dali.
4.6.1926.
U~enik: Pre nekog vremena si rekao da je simbolizam Veda bio do
neke mere konvencionalan npr. tipiziraju}i “svetlost Istine” kao
“kravu”. Isto se mo`e re}i za budisti~ki simbolizam i za drevni
Egiptatski.
Zar ne postoji simbolizam za koji bi se moglo re}i da je
univerzalan, tj. da ima stvarnost nezavisnu od umnog zna~enja re~i i
slika?
[ri Aurobindo: Imate li ikakvu ideju takvog simbolizma?
U~enik: Ako uop{te takav simbolizam postoji treba da se zasniva na
istinskoj korespondenciji izme|u ravni svesti, a sami simboli moraju
da budu univerzalni. Za brojeve se ka`e da formiraju takav
simbolizam; jer, mada umni, oni imaju korespondenciju na svakoj
ravni bi}a. Npr. 2 odgovara krajevima polariteta – pol – mu{ki i `enski,
pozitivan i negativan, privla~nost i odbojnost, dobro i zlo itd.; 4
odgovara volji i stvarala~kom delovanju; za 7 se ka`e da predstavlja
individualnu svest koja stupa u kontakt sa univerzumom,
razotkrivaju}i svoje mo}i; 8 je povezan sa Karmom; 9 je povezan sa
`ivotom i cikli~nom evolucijom.
Ima li ova ideja simbolizma brojeva ikakav istinski temelj? Ili,
drugim re~ima, postoje li realnosti koje su istinski simboli? Brojevi
izgleda da imaju posebna svojstva naizgled samopostoje}a, apsolutna i
312
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
nepromenljiva, vladaju}i celim ispoljenjem. Mo`da je to ono {to je
navelo Pitagoru i mnoge druge mistike da vide u brojevima najvi{e
apstraktne slike zakona bi}a?
[ri Aurobindo: Koja je va{a ideja razlike izme|u simbola i Realnosti?
U~enik: Simbol je zna~ajan oblik ravni bi}a koji predstavlja ljudskom
umu Realnost koja pripada drugoj ravni, npr. zastava nacije.
[ri Aurobindo: U nekom smislu sve ovde, na ovoj zemaljskoj ravni,
simboli{e ne{to {to je izvan fizi~ke ravni. Na{a tela, vitalno bi}e, umno
bi}e su svi simbol – oni su ceo raspon simbola.
Ima autenti~nih simbola kao {to je vedska “krava” koji zna~e
“Svetlost” i ~etvorono{ca tog imena. To je bilo ne{to dragoceno
arijevskom narodu i lopovi su ga ukrali. Ri{iji su dali `ivot ovom
simbolu; oblik je dat njihovim umom, i postao je iskustvo.
Ima ljudi koji ka`u da “krava” ne treba da zna~i “Svetlost”. Ali
{ta mo`e “stada Sunca” da zna~i? To samo mo`e da zna~i “Zraci
sun~eve svetlosti”. Postoje izvesni `ivotni-simboli: npr. “Planina” stoji
za “uspon”, odlazak visoko gore. “Most” ili “prela`enje reka” je tako|e
simbol iz `ivotnog okru`enja.
Onda postoje izvesni simboli koji imaju svoju sopstvenu
inherentnu prikladnost: na primer Aka{a – nebo, stoji za Ve~nog
Bramana. U bilo kojoj nacionalnosti ili bilo kojoj kulturi “Nebo” uvek
ukazuje na Beskraj. “Sunce” uvek stoji za Nadumnu Svetlost – ono je
Sunce znanja.
Onda postoje umni simboli; ~im se utvrde postanu aktivni na
svojoj sopstvenoj ravni, npr. “OM” – Brojevi, abecede, geometrijske
figure – ovi imaju svoja sopstvena tuma~enja, npr. kvadrat meni uvek
ukazuje na Nadum: on je savr{en oblik.
U~enik: Kako si znao da je kvadrat simbol Naduma?
[ri Aurobindo: Mo`da ga je neko ve} na{ao na umnoj ravni ili mi je
mo`da u{ao u um nekom silom. Nisam pratio njegov smisao; ukazao
mi je na Nadum i ja sam bio zadovoljan.
Trougao ukazuje na svet koji ~ine tri ni`e mo}i. Drugi trougao
sme{ten sa svojim vrhom okrenut na dole ukazuje na tri vi{e ravni
bi}a. Kad su dva trougla naneta jedan na drugi onda se na|e novi
simbol. Drevni ljudi su se upu{tali u ove spekulacije.
Tako|e je mogu}e da ista stvarnost mo`e da traga za izrazom
kroz razli~ite simbole, a ako odete iza nalazite da je to ista stvar koja
je Beskrajna i neograni~ena simbolom.
U~enik: [ta misli{ o Tantri~kim zvucima “Hring”, “Kling” itd.?
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
313
[ri Aurobindo: Oni nisu puki zvuci, mora biti neke sile iza njih. Isto
va`i za Mantra Sidi: “OM” predstavlja tri stadijuma i mogu da delaju
razli~ito kod razli~itih ljudi.
U~enik: Budu}i da su brojevi univerzalni, za{to ne mo`e biti
univerzalnih simbola?
[ri Aurobindo: Oni su apsolutni samo ljudskom umu; oni su su{tinski
za na{ na~in opa`anja. Mo`e postojati druga ravan svesti gde mo`da
nisu tako apsolutni i gde “jedan” mo`e u isto vreme da bude “dva”.
Brojevi su na~in opa`anja izvesnih neizmenljivih ~injenica na
fizi~koj ravni. Zna~i da um mo`e da isecka Beskraj, uzme jedan i jedan
i jedan i da onda za svaki ka`e: “Ovo je jedan.” Fizi~ki, ima izvesnih
neizmenljivih zakona, npr. prolazak kroz vrata nije mogu} bez
njihovog otvaranja, ali suprotno od toga bi moglo da postoji negde
drugde.
U~enik: U novoj geometriji ima razli~itih postulata i aksioma – ne istih
koje nalazimo u obi~noj geometriji.
U~enik: U dana{nje vreme sve mo`e da se uklju~i u geometriju.
Postoje imaginarni brojevi: npr. kvadratni koren od minus 1. To je
imaginarni broj koji um ne mo`e da zamisli i predstavi u nekoj
supstanci, ali ipak ukazuje na neku realnost.
U~enik: Zar nisu kontradiktorni?
U~enik: Ne uop{te; dobro su sra~unati i veoma logi~ni.
[ri Aurobindo: [ta je minus 1? To je broj koji ide izvan na{e skale
poput zvu~nih talasa koje ne mo`emo da ~ujemo, pa ipak svejedno
postoje. Na{ opseg se bavi pozitivnim brojevima dok su im negativni
suprotnost. To ne zna~i da oni ne postoje. ^ak mogu da u~ine da ih
um zna.
(U~eniku) Da li ti ose}a{ da si jedno bi}e? A ipak da li si sasvim
siguran da nema jo{ neka li~nost u tebi? Tako da ti ose}a{ da si jedno
telo, ali u isto vreme vi{e li~nosti postoji u tebi. Ima pozitivnih li~nosti
u tebi, ali mo`e biti i negativnih li~nosti tako|e! Onda ima{ negativan
broj! Postoji me|uprodiranje jednih u druge i neka vrsta fluidnosti
koja to ~ini mogu}im. Ali kad bi to bilo tako na fizi~koj ravni onda
~ovek ne bi mogao da se bavi fizi~kim realnostima.
8.6.1926.
U~enik: Ka`e se da ~ovekovim `ivotom upravljaju zvezde – da li je to
neka vrsta simbolizma ili je ta~no?
[ri Aurobindo: Nije sasvim ta~no da ~ovekovim `ivotom upravljaju
zvezde. Konjukcije zvezda su indikacija sila, naro~ito vitalnih i fizi~kih
314
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
sila. One vr{e izvestan uticaj na ~oveka i tok njegovog `ivota.
Vavilonski okultisti su, mo`da, bili ti koji su na{li unutra{nju osnovu
ovih prora~una. Sad, samo tradicija ostaje. Astrologija jo{ uvek nije
egzaktna nauka; nije ~isto umna. ^ovek je taj ~iji um mo`e da dotakne
sile koje su u pozadini zvezda koji mo`e da na~ini ispravna
predvi|anja. Ono {to je bitno za ~oveka je unutra{nji `ivot, a na to
zvezde imaju malo uticaja.
18.6.1926.
U~enik: Postoje dva na~ina proricanja sudbine: astrolo{ki prora~uni
koji se zasnivaju na op{tim crtama karaktera i de{avanjima na koja
ukazuju zvezde, drugi je vidovitost u kojoj se slika budu}eg doga|aja,
ta~na ~ak do najsitnijeg detalja, donosi pred vid. Kako se to de{ava?
[ri Aurobindo: Ovi vidovnjaci su budni na fizi~koj ravni i zato {to su
pasivni ove slike koje su ve} tu u suptilnom name}u se njihovom vidu;
naravno, morate da imate ovaj vid kako biste znali budu}nost.
U~enik: Mogu li se doga|aji, ovako predvi|eni, izbe}i? Generalno,
postoji uvek ne{to {to nedostaje u viziji {to ne dopu{ta ljudima da
umaknu od toga, npr., nije ukazano na mesto ili vreme doga|aja itd.
Ali ima nekih primera u kojima je prethodno znanje doga|aja
dopustilo ~oveku da promeni unapred vi|eni ishod.
[ri Aurobindo: Postoji vitalna slika koja je mogu}nost i mo`e se
spre~iti; drugo, postoji slika doga|aja na suptilnoj fizi~koj ravni koji,
ako je utvr|en, ne mo`e da se izbegne.
U~enik: Ima li doga|aja apsolutno utvr|enih koji se ne mogu
promeniti?
[ri Aurobindo: Da, ima. Ako `elite da menjate onda morate da idete
na ravan koja je vi{a od one gde se ove stvari odlu~uju, a to nije uvek
lako.
Postoje tri vrste kretnji koje ~ovek mora da razlikuje kod
vi|enja budu}nosti. Pre svega, postoji rezultat stvarnih stvari; to je
veoma uzano polje i stvari tamo su utvr|ene i to je generalno veoma
bliska budu}nost. Drugo, postoji igra potencijalnih stvari u kojoj se
izvesne sile bore i mo`ete da vidite silu koja }e najverovatnije uspeti.
Ali generalno, to je ta sila koja predstavlja najvi{u odluku na toj ravni.
Ali ne mo`ete uvek da budete sigurni da }e uspeti ukoliko ne znate
definitivno da predstavlja najvi{u odluku – Istinu. Tre}e, postoji vi{a
ravan gde se donose va`ne odluke. Te{ko je razlu~iti izme|u ove tri i
ve}ina vidovnjaka stvori zbrku.
U~enik: Ima slu~ajeva gde su najsitniji detalji saznati vidovnja{tvom.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
315
[ri Aurobindo: ^ovek mora da bude pasivan i ~esto mu se odluka
koja ima da se donese, ili doga|aj koji treba da se desi, silom
nametne.
U~enik: Da li je vi|enje pro{losti ista sposobnost kao vi|enje
budu}nosti?
[ri Aurobindo: Da. Ali mnogo je lak{e videti pro{lost. Utisak i se}anje
su ostavljeni na tako puno stvari.
U~enik: Da li je to ista stvar o kojoj A. E. govori kao o “zemaljskom
se}anju” u jednoj od svojih knjiga?
[ri Aurobindo: Na {ta mislite pod se}anjem Zemlje?
U~enik: Sve stvari ostavljaju svoj utisak u svetu i sve se skladi{te u
zemaljskoj svesti. Kad je A. E. putovao u Egipat video je mnogo istorije
Egipta u suptilnom.
[ri Aurobindo: To je ne{to sasvim razli~ito od zemaljskog se}anja.
U~enik: Postoji bi}e ili Duh iza svakog mesta, verujem; na primer, zar
ne postoji svesno bi}e iza Pondi~erija?
[ri Aurobindo: Da li misli{ nagar devata, predsedavaju}e bo`anstvo
grada?
U~enik: Ne{to tako.
[ri Aurobindo: Ta~no je da postoje bi}a iza kolektivnih jedinica,
poput nacija. Postoji ono {to biste mogli nazvati devata naroda ili
narodna [akti.
U~enik: Postoji li takvo bi}e u pozadini Indije?
[ri Aurobindo: Da.
U~enik: Da li je mogu}e znati ga, do}i u kontakt s njim?
U~enik: Da li je mogu}e znati budu}nost nacije dolaskom u kontakt sa
ovim bi}em?
[ri Aurobindo: Mislim da jeste. Ali ne mislim da se budu}nost saznaje
na taj na~in.
U~enik: Da li oblikuje budu}nost nacije?
[ri Aurobindo: Ima ulogu da igra u njoj. Kontroli{e neke od sila koje
delaju.
U~enik: Da li je ovo bi}e vi{e od agregatne svesti?
[ri Aurobindo: Ima agregatnu svest i ima svoju sopstvenu
individualizovanu svest. Ono nije odlu~uju}e bo`anstvo ili adhisthata
devata u smislu da potpuno oblikuje budu}nost, ali, na neki na~in,
predstavlja rasnu – nacionalnu du{u.
U~enik: Postoji li takva stvar kao {to je zli duh nacije?
[ri Aurobindo: Ova ideja je srodna hri{}anskoj zamisli dobra i zla koji
uvek daju protivte`u jedno drugom i odgovara staroj ideji dobih i zlih
316
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Duhova. Ali nema takvog pravila da gde god da je dobar Duh mora da
postoji zao Duh.
28.6.1926.
Tema je bila ~uda ili doga|aji koji se ~ine izuzetnim u `ivotu velikih
duhovnih osoba. Ramana Mahar{i, veliki Jogi iz Tiruvanamalaija,
jednom je `estoko pretu~en od strane plja~ka{a. Mislili su da on ima
puno novca sakrivenog negde, ali kako nisu uspeli da ga na|u
dohvatili su njega i pretukli ga. Na kraju su na{li samo kuhinjski
pribor, koji su po~eli da uzimaju. Ramana Mahar{i im je rekao: “Ali
za{to ne uzmete ne{to hrane koja je spremna, a onda da uzmete
pribor?” Nisu ga slu{ali i istukli su ga. Upao je u Samadi, a udovi su
mu otekli od batina. Policija je uhvatila provalnike i dovela ih pred
Ramanu Mahar{ija na identifikaciju, ali je on odbio da ih identifikuje.
U~enik: Ima pri~a za Tailanga Svamija da su ga jednom istukli
plja~ka{i, a da su se tragovi batina na{li na telu plja~ka{evog sina.
U~enik: Ne. Verzija nije ta~na. Pri~a je da je princ dolazio da se okupa
u Gangu sa svoje dve kraljice tako da se deo puta koji vodi do
kupali{ta zaklonio da se kraljice odvedu do reke pod velom. Kad su se
kupali, Tailanga, koji je imao obi~aj da ostane u Gangu zaronjen
danima bez prestanka, iznenada se pojavio na povr{ini vode, a kralj ga
je nemilosrdno izbi~evao. Kad je oti{ao ku}i na{ao je tragove batina na
telu svoga sina.
U~enik: Ramakri{na je tako|e imao sli~no iskustvo kad je bik kojeg je
vukao ba{tovan bio bi~evan uprkos Ramakri{ninom protestu; tragovi
bi~a su se stvorili na Ramakri{ninom telu.
U~enik: Pri~a u Ramakrishna Kathamrita je druga~ija. Odnosi se na
dvojicu ribara koji su se sva|ali. Jedan od njih je odalamio ovog
drugog po le|ima, a Ramakri{na koji je bio na obali, dobio je trag
udarca na svom telu.
[ri Aurobindo: Sve te pri~e su tu, pitanje je koliko njih je istinito.
U~enik: Ali na stranu to da li su istinite ili ne, da li su mogu}e?
[ri Aurobindo: Ve} sam vam rekao “sve je mogu}e”, zato {to je mo}
samosugestije prakti~no neograni~ena. Postoji primer Sv. Franje
Asi{kog na ~ijem telu su se belezi raspe}a stvarali pukom mo}i
autosugestije. Pa, ako imate mo} ja~u od te, mo`ete smesta da osetite
bilo kakve belege na svom telu. Sam Ramakri{na izgleda da je rekao
da mu je, kad je radio Hanuman Sadanu, porastao mali repi}.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
317
U~enik: Tako|e je rekao da su mu se, kad je `iveo u sakhibhava, stavu
Rade, razvile `enske karakteristike na telu.
U~enik: Ali tako|e se ka`e da ti ima{ mo} odizanja tela sa tla!
[ri Aurobindo: Ko vam je rekao?
U~enik: Ka`u da kad si bio u zatvoru i tako|e u Pondi~eriju kad si
meditirao tvoje telo je obi~no bilo odignuto od tla.
[ri Aurobindo: Besmislice. A u X-ovim spisima mo`da sam
predstavljen kako hodam iznad tla. Vidite kako se legende nakupljaju?
U~enik: Ali ti sam si mi rekao da je ta~no, a ne besmislica. Pitao sam
te jednog dana da li je mogu}e odi}i telo iznad tla. Rekao si da jeste,
tako da sam pomislio da je to ta~no u tvom slu~aju.
[ri Aurobindo: Eto ti sad! Ako ka`em da je ne{to mogu}e, da li iz
toga sledi da se to zbilja radi; na primer, ako ka`em da je mogu}e
dosti}i fizi~ku besmrtnost, da li to zna~i da sam je dostigao? Ne
uop{te.
U~enik: Ali zar onda uop{te nema osnova za ovaj na{iroko prihva}eni
izve{taj? ^uo sam ga od pouzdanih ljudi.
U~enik: Oni koji zapo~inju legende generalno ka`u da su to ~uli iz
pouzdanog izvora.
U~enik: Ali kad si bio u zatvoru neki deo tvog tela je bio podignut na
neki poseban na~in. Zar to nije ta~no?
[ri Aurobindo: To je bilo jednom u zatvoru. Tada sam imao veoma
intenzivnu Sadanu na vitalnoj ravni i bio sam skoncentrisan. Imao sam
zapitkuju}e raspolo`enje, da li su takve stvari kao Sidi utthapana –
levitacije – mogu}e. Onda sam se iznenada na{ao podignut na takav
na~in na koji to ne bih mogao da uradim naporom mi{i}a: samo jedan
deo tela je bio mal~ice u kontaktu sa tlom, a ostalo je bilo podignuto
naspram zida i znam da nisam mogao tako da dr`im telo normalno
~ak i da sam hteo. Tako|e sam na{ao da je telo ostalo tako da visi bez
ikakvog mog truda. To je jedina stvar koja se desila. U zatvoru je bilo
mnogo takvih izuzetnih i, moglo bi se re}i, abnormalnih iskustava.
Kako sam radio Sadanu na vitalnoj ravni mislim da je mo} mo`da
do{la odatle. Sva ova iskustva su pro{la i nisu se ponavljala.
U~enik: Moti Babu je ispri~ao da se kad si imao pet godina dobio
viziju velike svetlosti u Dar|ilingu i postao nesvestan.
[ri Aurobindo: A onda, {ta je dalje bilo? (nakon nekog vremena) Sve
je to legenda. Rekao sam mu ne{to zato {to me stalno zapitkivao o
mom detinjstvu. Nisam imao takvo iskustvo svetlosti kad sam bio dete.
Ujak mi je rekao da sam bio veoma bistar, ali nemam se}anje na te
dane, a ako `elite da znate istinu nije bila svetlost ve} tama ono {to
318
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
sam video u Dar|ilingu. Le`ao sam jednog dana kad sam iznenada
video veliku tamu kako juri u mene i obuhvata mene i ceo univerzum.
Ono {to sam rekao Moti Babuu je da sam nakon toga imao veliki
Tamas – mrak – koji je uvek visio nada mnom sve vreme mog boravka
u Engleskoj. Verujem da taj mrak ima neke veze sa Tamasom koji mi
je nado{ao. Ostavio me je tek kad sam se vra}ao za Indiju.
Kad bi ljudi znali svu istinu o mom `ivotu nikad ne bi verovali
da je takav ~ovek mogao da do|e do bilo ~ega.
U~enik: Moti Babu mi je pri~ao o tvom preobra}anju u hri{}anstvo –
kako te je jednog dana kad nisi i{ao u crkvu sve{tenik pitao u vezi
toga, a ti onda nisi dao nikakav odgovor, ve} si naprosto ridao.
[ri Aurobindo: [ta je sva ta legenda? Nikad nisam postao hri{}anin i
nikad nisam i{ao u crkvu. Ko je napravio ovu fantasti~nu pri~u?
U~enik: Pri~ao nam je Moti Babu.
[ri Aurobindo: Ispri~ao sam mu ne{to sasvim druga~ije, a rukopis koji
je poslao ovamo nije sadr`avao nikakvu pri~u o svetlosti koju sam
video kad sam imao pet godina!
Jedina stvar koja se desila je da je jednom bio skup
nekonformisti~kih sve{tenika u Kamberlendu kad smo boravili u
Engleskoj. Starica u ~ijoj ku}i smo `iveli me povela tamo. Na takvim
skupovima nakon {to se zavr{e molitve svi se ra{trkaju, a pobo`ni ljudi
generalno ostanu malo du`e posle i u to vreme se obavljaju
preobra}anja.
Ose}ao sam se totalno smoreno. Onda mi je pri{ao sve{tenik i
postavio mi neka pitanja. Nisam ni{ta odgovorio. Onda su svi povikali:
“Spa{en je, spa{en je” i po~eli da se mole za mene i da nude
zahvalnost Bogu! Nisam znao ni{ta. Onda mi je do{ao sve{tenik i
zatra`io od mene da se molim. Nikad nisam imao naviku da se molim,
ali sam nekako to uradio u maniru u kom deca recituju svoje molitve
pre spavanja, da ne naru{im imid`. To je bila jedina stvar. Ali nisam
imao obi~aj da idem u crkvu. Imao sam tad oko deset godina. Sin stare
dame, g. Druit, nikad se nije me{ao u ove stvari zato {to je bio ~ovek
zdravog razuma. Ali on je oti{ao u Australiju, a mi smo do{li u Indiju.
Kad smo boravili u Londonu, ova stara dama je imala obi~aj da
ima svakodnevne porodi~ne molitve i da ~ita po pasus iz Biblije.
Jednog dana Mano Mohan je rekao ne{to o Mojsiju {to ju je
razbesnelo. Rekla je da ne `eli da `ivi pod istim krovom sa
nevernicima i oti{la je da `ivi negde drugde. Ose}ao sam da mi je
beskrajno laknulo i bio sam zahvalan Mano Mohanu. Tada smo ulazili
u agnosti~ku fazu u svom razvoju.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
319
Bio sam bukvalno velika kukavica i bio sam slab fizi~ki i nisam
mogao ni{ta da uradim. Samo je moja volja bila blistava. Niko ne bi
mogao da poveruje da mogu da se suo~im sa ve{alima ili da vodim
revolucionarni pokret. U mom slu~aju sve je bilo ljudska nesavr{enost
sa kojom sam morao da krenem i da osetim sve te{ko}e pre
otelovljavanja bo`anske Svesti.
U~enik: Moti Babu nam je rekao da si zaka~io revolucionarni duh iz
[elijeve “Pobune Islama”.
[ri Aurobindo: To nije ba{ ta~no. “Pobuna Islama” (The Revolt of
Islam) mi je bila jako omiljena kad sam bio sasvim mlad i imao sam
obi~aj da je stalno iznova ~itam – naravno, bez da sam sve shvatao.
O~igledno se dopadala nekom delu bi}a. Nije bilo drugog efekta
~itanja, osim {to sam imao misao da }u posvetiti svoj `ivot sli~noj
promeni sveta i u~estvovati u njoj.
(Nakon pauze) Ne, nisam imao nikakvo izuzetno duhovno
iskustvo u svom ranom `ivotu.
Se}am se samo tri iskustva. Jedno je bilo Dar|iling iskustvo. A
drugo mi je do{lo kada sam imao dvanaest ili trinaest godina. Bio sam
krajnje sebi~an, a onda mi je ne{to do{lo i osetio sam da treba da
napustim sebi~nost i poku{ao sam na svoj sopstveni na~in – naravno,
nesavr{eno – da to sprovedem u praksu. Ali to je bila neka vrsta
prekretnice u mom unutra{njem `ivotu. Poslednje je do{lo taman pre
nego {to sam napustio Englesku. To je bilo umno pre nego li duhovno
iskustvo Atmana. Osetio sam samo Jedno kao istinito; to je bilo
iskustvo apsolutno [ankarovsko po svom smislu. Trajalo je samo
kratko vreme.
U~enik: Da li je ~injenica da si oti{ao pravo za ^anderagore iz Darma
kancelarije? A da C. I. D. Bo`jom milo{}u nisu bili tamo?
[ri Aurobindo: Bio sam u kancelariji Karmajogina i saznali smo za
pretres koji }e se desiti o~igledno sa ciljem da me uhapse. Bilo je nekih
ljudi tamo i Ram~andra Ma|umdar je bio tu – pripremaju}i se da se
bori sa policijom – i toliko ideja je letelo unaokolo kad sam odjednom
~uo glas odozgo: “Ne, idi u ^andernagore.”
Nakon izlaska iz zatvora imao sam obi~aj da ~ujem glasove, a
tih dana sam imao obi~aj da ih poslu{am bez pitanja. Tako da sam
rekao svojim prijateljima da }u i}i u Francusku Indiju i napravljen je
aran`man. C. I. D., ne znam da li Bo`jom milo{}u ili milo{}u
prostitutki, nisu bili tu.
U~enik: Onda si za dolazak u Pondi~eri tako|e ~uo glas?
[ri Aurobindo: Da. To je sasvim ta~no.
320
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
30.7.1926.
U~enik: Ima li ikakve istine da su tri doba propisana za sandhya-u
povoljnija za meditaciju?
[ri Aurobindo: Da, jesu. Ova prelazna doba – naro~ito doba ve~eri –
su doba kad je najverovatnije da }e vas napasti neprijateljske sile.
U~enik: Zar ne postoji vreme koje ~oveku daje najve}i imunitet od
ovih napada?
[ri Aurobindo: Ne mislim da postoji ijedno takvo vreme; ako ste im
otvoreni mo`ete uvek biti napadnuti, a utoliko vi{e u ovim sandhyas –
prelaznim dobima.
U~enik: Postoji ideja da je svetla polovina lunarnog meseca povoljnija
za Sadanu od tamne polovine.
[ri Aurobindo: Ima ne{to istine u tome, mislim.
U~enik: Ima li ikakve istine u predznacima u koje ljudi veruju?
[ri Aurobindo: Pa, mo`ete u~initi da se obistine ako `elite.
U~enik: Zar nema istine u njima?
[ri Aurobindo: Ka`em da ako prihvatite njihovu sugestiju i `elite da
se ona obistini, mo}i koje poku{avaju da ih materijalizuju mogu
uspeti.
U~enik: Imao sam iskustvo koje je nezaboravno. Po{ao sam od ku}e
kad sam udario glavom o vrata, i ljudi su me zamolili da ne idem.
Nisam mario za njihov savet i oti{ao sam. Voz kojim sam krenuo se
sudario sa drugim vozom i mnogo ljudi je izginulo, a ja sam se za
dlaku izvukao.
[ri Aurobindo: Da li su svi ljudi koji su krenuli istim vozom dobili
udarac u glavu? A uprkos udarcu ti si se ipak izvukao!
U~enik: Moj otac je jednog dana iznenada sko~io iz sna i zatra`io od
mene u mrklo doba no}i da iza|em, govore}i da }e ku}a da se sru{i.
Izvukao me je napolje i onog trenutka kad smo napustili terasu deo
ku}e se sru{io.
[ri Aurobindo: To nije predznak, to je predose}aj. Mnogi ljudi dobiju
tu vrstu saop{tenja. Mo`ete uvek da ga dobijete pod uslovom da ste
otvoreni za njega u podsvesnom i da mu dopustite da do|e gore do
povr{ine u svesno bi}e.
U~enik: Da li pod tim misli{ da postoje sile koje saop{tavaju te
doga|aje?
[ri Aurobindo: Da. ^ovek je okru`en ovim malim fiziko-vitalnim
bi}ima, a neka od njih se jako zanimaju za ~oveka. Ona znaju blisku,
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
321
neposrednu budu}nost, ono {to }e upravo da se desi. Mogu da vam to
saop{te ako ste otvoreni.
U~enik: Da li su to aveti?
[ri Aurobindo: Aveti su duhovi mrtvih ljudi, dok je “duh” op{ti izraz.
U~enik: Imao sam strah od aveti; kad sam saznao da ne postoje aveti
moj strah je nestao.
[ri Aurobindo: Naprotiv, moj strah je oti{ao kad sam saznao da
postoje aveti!
U~enik: Odakle dolazi strah? Neki ka`u da je on funkcija slezine, kao
{to je ljutnja usled jetre.
[ri Aurobindo: Zbilja govore}i, strah je u vitalnom bi}u. Kad ste ga
izbacili iz svog uma i drugih delova bi}a mo`ete da vidite da i dalje
prolazi kroz vas, ispod pupka. Postoji veza izme|u straha i va{ih creva.
U~enik: Telepatske sposobnosti hindusa vi{e klase su usled toga {to
im je `lezda epifiza duplo razvijenija nego kod evropljana. Zbog ovog
razvoja primaju telepatske komunikacije lak{e od drugih ljudi.
[ri Aurobindo: Koja je funkcija epifize?
U~enik: Njena funkcija nije ta~no poznata.
[ri Aurobindo: Pretpostavljalo se da ima neke veze sa cirkulacijom
krvi. Gde je sme{tena?
U~enik: Ona je ta~no ispod nivoa dve hemisfere mozga.
[ri Aurobindo: U nivou sa obrvama?
U~enik: Malo iznad, mo`da.
[ri Aurobindo: Istina je da ovi delovi deluju kao prijemni kanali za
vi{u aktivnost. Na primer, sada je dobro poznato da sedi{te misli nije
mozak. Mozak je samo komunikacioni kanal.
Izme|u 6. i 10. avgusta 1926.
Pitanje rada napolju – tj. na spolja{njem polju – je postavljeno.
[ri Aurobindo: Rad se mo`e obavljati na mnogo na~ina. Na primer, ja
mogu da dignem buku u Indiji kroz komunalnu organizaciju – bez
dr`anja predavanja ili pisanja u {tampi. ^im je jogi~ka mo} tu mo`ete
da uradite mnogo stvari. Ali pitanje je da li je pojedina aktivnost u
skladu sa kretnjom Istine. To je sasvim druga~ija stvar. ^ovek mora da
se postara da dela u skladu sa Istinom.
Onda je [ri Aurobindu postavljeno pitanje o izgradnji ve}e
Indije zasnovane na Istini.
322
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Nemam takvu ambiciju. Moja ambicija je da dovedem
dole Istinu u svet i ne mislim da }e njena sfera biti svedena na Indiju.
Indija bi mogla da bude polazi{na ta~ka, ali ona bi delala na celo
~ove~anstvo.
[to se ti~e prirode rada koji ima da se obavi za svet, ne `elim
da pri~am sada. Najbolje je prepustiti da se to obavi u prikladno
vreme. Ali Istina je ta koja mora da do|e dole i poka`e oblik koji rad
mora da poprimi. Koji god oblik da poprimi, na{e je samo da budemo
podesni instrumenti za ispoljenje Istine.
U~enik: Da li smo mi ti koji }emo napraviti ve}u Indiju?
[ri Aurobindo: Sasvim je pogre{no re}i da smo mi ti. Ako Indija `eli
da sebe napravi to je njena vlastita stvar. Niko ne mo`e da napravi
celu naciju.
Mo`e biti da kad su sile sasvim u pripravnosti mo`e da se
pojavi ~ovek koji }e mo`da morati da otelovi Duh vremena u sebi, pa
neko mo`e da pomisli da je on stvorio naciju. Ali zbilja govore}i nacija
je ta koja mora sebe da stvori. To nije kao kad X pravi tortu; ne
mo`ete da napravite naciju na taj na~in. Nacije i drugi takvi `ivi
entiteti moraju da rastu – moraju da rastu isto kao {to bilo koja druga
`iva stvar raste. Niko ih ne pravi.
Ako }e ve}a Indija da iznikne, barem za nas, to treba da bude u
slici Istine koju poku{avamo da dovedemo dole. U tom slu~aju, ako
uspe, sama Istina }e stvoriti svoje sopstvene oblike i onda ne}e biti
ispravno re}i da smo mi stvorili oblik, zato {to je u bilo kom slu~aju
Istina koju poku{avamo da dovedemo dole ve}a od nas.
Bilo je pomena o Egiptu, a pitanje je bilo: ~emu slu`e piramide i
Sfinga.
[ri Aurobindo: Ne znam detalje o njima. Ali o~igledno piramide i
Sfinga mora biti da su bili povezani sa drevnom egipatskom religijom i
okultizmom. Egip}ani izgleda da su razvili okultno znanje u vrlo
velikoj meri i to je bio dinami~an element kod njih. Ali {to se ti~e
duhovnog znanja, ne mislim da su imali ba{ puno.
Postavljeno je pitanje o mumijama.
[ri Aurobindo: Egip}ani su verovali da postoji li~nost vitalnog bi}a
koja je ostajala vezana za telo i ideja o~uvanja mrtvog tela je bila
mo`da da osoba mo`e da uzme telo opet ili da se vrati na zemaljsku
ravan.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
323
*
U~enik: Ako ovaj rad dovo|enja Istine dole ne uspe u Indiji, da li
misli{ da }e Indija izgubiti svoju {ansu zauvek?
[ri Aurobindo: Indija ima najve}u {ansu zbog svoje pro{losti i zato {to
je duhovna sila nakupljena ovde. Prava kretnja je Odozgo – Istina koja
poku{ava da do|e dole. Onda postoji op{te kome{anje i nejasno
ose}anje Istine koja dolazi dole – ideja Avatara, op{te dovo|enje u
pitanje svih vrsta ideja – i tako|e izopa~enja iste te Istine. Ali sve je to
usled kretnje Odozgo.
Ali ako Indija ostane ravnodu{na i bude se dr`ala starih
izno{enih formi i odbije da se kre}e napred, ili da slu{a poziv svoje
du{e, onda Istina mo`e da se povu~e i poku{a negde drugde. Istina se
ne svodi na Indiju, nije Indijino vlasni{tvo. Ali vrlo su male {anse da
uspe drugde ako omane u Indiji. Mogla bi da na~ini neuspe{an, ili
delimi~no uspe{an, napor negde drugde, kao hri{}anstvo, a onda da se
povu~e.
3.9.1926.
U~enik: Jedan g. [arma, predsednik Spiritualisti~kog Udru`enja u
Indiji, ka`e da komunikacija sa duhovima ne samo {to je mogu}a, ve}
je i verovatna. Postoje tako|e seanse sa lupanjem po stolu u kojima se
ka`e da duhovi odgovaraju na pitanja. Koja je istina iza ovih stvari?
[ri Aurobindo: Generalno, nikakvi duhovi ne dolaze od spolja. Volja
medijuma i ljudi koji u~estvuju stvara silu koja dovodi do ispoljenja.
Odgovori su generalno iz umova ljudi koji su prisutni. Dolaze iz
podsvesnog uma, kao i ispodsvesnog uma tako|e koji zna mnogo vi{e
stvari nego {to su ljudi svesni. Koncentracija ljudi proizvodi
neophodnu atmosferu, kao {to sam rekao. Istinski slu~ajevi
intervencije – duhova spolja – su veoma retki. Mrtve osobe mogu da
komuniciraju sa `ivima ako se ose}aju zainteresovanim za `ivot, ili za
ljude, i ako su dovoljno blizu. Majka zna za takve seanse. Mogla je da
pomera sto preko sobe svojom silom.
Ali ideja da svakojake vrste preminulih osoba vise unaokolo
vekovima i odgovaraju na lupanje po stolu je sme{no besmislena.
U~enik: Ima slu~ajeva gde su osobe koje su mrtve obave{tavale svoje
prijatelje ili ro|ake. Tako|e postoje slu~ajevi zaposednutosti od strane
duhova mrtvih osoba.
324
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Osobe dok umiru mogu da stvore misaone oblike koji
se pojavljuju pred ro|acima koji su na distanci. Tako|e umiru}e osobe
mogu da ostave iza uticaje koje vitalna bi}a mogu da pokupe i koriste.
To bi objasnilo istinske slu~ajeve opsednutosti ili zaposednutosti
duhom preminulih osoba.
U~enik: Mo`e li |avolska sila da se pojavi u ljudskom obliku?
[ri Aurobindo: To je veoma komplikovana stvar; ako mo`e da
zaposedne na ro|enju mogla bi da se pojavi u ljudskom telu.
4.9.1926.
U~enik: Ju~e si govorio o pomeranju stola preko sobe. Tako o~igledan
fizi~ki efekat rekao si da je mogla da proizvede mo} volje.
[ri Aurobindo: Nije to ta~no mo} volje – to se tako samo ka`e.
Naravno, mo} se umu predstavlja kao mo} volje. Volja je tu kao
kontroli{u}i ~inilac, ali zbilja to je oblik vitalne energije. Mo`ete re}i
da je kineti~ka vitalna energija. Mo`e da proizvede fizi~ki efekat ako je
dovoljno jaka i mo`e da se dohvati vitalno-fizi~kog bi}a. Zbilja je
vitalno fizi~ko to koje se dohvati materijalnog predmeta i bavi se njim.
U~enik: ^ovek mo`e da shvati slu~aj u kome postoji intervencija
drugog fizi~kog uma, recimo u slu~aju hipnoze.
[ri Aurobindo: Kod hipnoze ~ovek koristi istu energiju. Ako ~ovek
ima dovoljno sile ista mo`e da se koristi da dela direktno na predmet.
U~enik: Jednom si rekao da je lako zaustaviti tapkanje stola.
[ri Aurobindo: Nisam govorio o ovim mo}ima na vitalnoj ravni,
govorio sam o Nadumu. On je sila poput elektriciteta, jedino {to on
dela na druga~iji na~in i pod druga~ijim uslovima. Kod ovih
komunikacija sa duhovima izvesni uslovi se generalno stvaraju u
atmosferi koja dela kao prenosnik sile i ~ini je delotvornom.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
325
O psihologiji
10.7.1923.
U~enik: Kad ~ovek napusti svoje telo, da li njegova du{a poprima
drugo ro|enje odmah?
[ri Aurobindo: Zavisi od toga na {ta misli{ pod “telom” i pod
“du{om”.
U~enik: Ka`e se da du{a mora da uzme drugi fizi~ki `ivota kako bi
dovr{ila svoju evoluciju.
[ri Aurobindo: Na {ta misli{ pod “evolucijom” du{e? Ako pod
“du{om” misli{ na su{tinsko sopstvo ono ne zahteva nikakvu evoluciju.
U~enik: Koji je zakon povezanosti izme|u `ivih i mrtvih?
[ri Aurobindo: Tvoje pitanje izgleda da podrazumeva da je fizi~ko
ispoljenje celo ispoljenje. Telo je tek okolnost u ispoljenju du{e. Ono
na {ta mislimo pod svetom ili ravni je status svesti. [ta je onda smisao
“idenja”? Du{a nije putovala ni kroz kakav prostor, ona samo ide do
drugog statusa svesti.
U~enik: Gde du{a odlazi nakon smrti?
[ri Aurobindo: Opet, na {ta misli{ pod “odlaskom”? Ona samo ide do
drugog statusa svesti kao {to sam rekao.
U~enik: U na{oj zemlji verovanje je da du{a nakon ~ovekove smrti
ostaje u izvesnom stanju i po{to ne mo`e da dovr{i svoju evoluciju
tamo mora da se vrati ljudskom `ivotu. Pitanje je: kako se to radi?
[ri Aurobindo: Kao {to sam rekao, u su{tinskom Sopstvu nema
razvoja, nema evolucije.
U~enik: U ^andogja Upani{adi se ka`e da preminula du{a dolazi dole
u obliku ki{e, a onda ulazi u biljni `ivot i ra|a se kroz `enu.
[ri Aurobindo: Da li to ho}e{ da ka`e{ da kad god pada ki{a toliko
du{a plju{ti dole? (Smeh)
U~enik: To mo`e biti figurativan na~in da se ka`e, mo`da.
U~enik: Izgleda da postoje dve svrhe zbog kojih du{e silaze u ljudsko
ro|enje. Usavr{ene du{e dolaze dole sa Avatarom – Inkarnacijom – da
u~estvuju u Lili i pomognu svetu sa njim.
[ri Aurobindo: To nije obi~no ro|enje. Ali pitanje mo`e biti ~emu
ro|enje uop{te. To je isto kao da pitate: za{to je svet stvoren? Ili
326
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
mo`ete da pitate: za{to ste vi i ja ovde iako smo bo`anski – i, u nekom
smislu, savr{eni? Mo`emo samo da ka`emo da du{a poprima ro|enje
kako bi ispoljila bo`ansko savr{enstvo, da ispolji Bo`ansko u `ivotu. To
je sve {to mo`emo da ka`emo.
U~enik: Jedan deo pitanja je bio o ma{ineriji ponovnog ro|enja, ako
mogu da to tako sro~im.
[ri Aurobindo: Postoje dve stvari: telo i du{a. Telo je obi~na formacija
i pretpostavljam da znate {ta nauka ka`e o sastavu Materije. To je sve
igra atoma i oni se mogu razlo`iti na elektrone, a elektroni su
formacije izvesnih sila u fizi~kom svetu. Onda dolazite do vitalnog
tela. To je formacija iz vitalnog sveta, a onda imate umno telo koje je
opet formacija iz umnog sveta. Sli~no tome, tako|e se formira psihi~ko
bi}e. Ostavljam po strani druge sitnije podele bi}a. Ovo je samo grub
obris. Ako `elite da ulazite u detalje, samo fizi~ko ima pet ravni, a tako
je i na drugim ravnima. Onda dolazite do Du{e. Obi~no, Du{a se ne
shvata kao \iva. “Du{a” ne ozna~ava su{tinsku li~nost koja je ve~no
jedna sa Bo`anskim.., i uvek je u prisustvu Boga. Tako tako|e “Du{a”
ne zna~i Atman, Sopstvo, zato {to za ovo Sopstvo nema evolucije. Ono
{ta se generalno shvata pod Du{om je psihi~ka i umna
individualizacija koja istrajava ~ak nakon raspadanja fizi~kog tela i
vitalnog omota~a.
Sad, kad ~ovek umre njegovo fizi~ko telo se raspada, vitalno
telo se raspada nakon nekog vremena, a psihi~ko i umno telo se
tako|e raspadaju. Uzmite primer insekta. Kod insekta postoji samo
fizi~ka svest i ni{ta drugo. Druge formacije u univerzalnom su isuvi{e
niske da bi se razmotrile. Insekt skuplja izvesna iskustva na fizi~koj
ravni. Moje sopstveno gledi{te je da on ne nastavlja da se razvija od
ravni do ravni bez podr`avaju}eg Sopstva. Tako da nije kao da se
razvija od ravni do ravni i na kraju kulminira u Du{u. Du{a, Sopstvo,
je ve} tu. Du{a (suksma dehi) koja `ivi na fizi~koj ravni vra}a se \ivi
koja sve vreme podr`ava insekta u fizi~koj svesti. Kad je zrela, uzima
se na vitalnu ravan i tamo skuplja iskustvo dok se ne dostigne umna
ravan kod ~oveka. Postoji Nadumna ravan tako|e.
Ono {to mi radimo u na{oj jogi je da dovodimo dole Nadumnu
ravan kako bi Du{a mogla da se vrati sa punim iskustvom na vi{u
ravan. Pitanje je koliko daleko mo`emo da supramentalizujemo. Ako
mo`emo da supramentalizujemo um i vitalno bi}e mo`emo da se
vratimo sa se}anjem na to iskustvo i tako|e sa tom spremnom
formacijom u drugo ispoljenje. ^ovek mo`e da o~uva, ako tako
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
327
odabere, svoje vitalno telo nakon smrti i da stvori efekte na vitalnoj
ravni.
Sad pretpostavimo da supramentalizujemo telo. U tom slu~aju
mo`emo da nosimo puno fizi~ko iskustvo i da se vratimo sa
najpunijom fizi~kom, vitalnom i umnom silom i da ispoljimo
Bo`ansko. To je ono {to se de{ava u slu~aju Avatara i Vibutija – postoji
puno se}anje na pro{lo vitalno i umno iskustvo, a u slu~aju Avatara
~ak i na fizi~ko iskustvo. Ako mo`emo da supramentalizujemo telo
ono mo`e da se zadr`i ili odbaci po volji – iccha mrtyu. A ~ak i kad se
telo odbaci, kad se preduzima proces ispoljenja Du{a ne mora da
skuplja fizi~ko i vitalno i umno od bilo koje od formacija Univerzalne
Prirode – kao u slu~aju obi~nih ljudi. U slu~aju da su ovi
supramentalizovani celo bi}e je sasvim spremno; ~ovek mora naprosto
da preuzme spremnu formaciju i ispolji Bo`ansko.
U~enik: Ali {ta pru`a materijal za fizi~ka ili vitalna tela?
[ri Aurobindo: Na {ta misli{ pod “{ta pru`a”? On je ve} u Prirodi, kao
{to je elektricitet, gas itd.
U~enik: [ta je Priroda?
[ri Aurobindo: Univerzalno Bo`ansko je projektovalo Univerzum i
postoji Univerzalna priroda koja pru`a sav materijal za nas. U su{tini,
sve u Prirodi odgovara ne~em u Univerzalnoj Du{i. Na primer, vital
odgovara bo`anskom Tapasu.
Detalji oko zakona i procesa ponovnog ro|enja su isuvi{e
slo`eni da bi se dali ta~no. To je komplikovano pitanje.
1.6.1924.
[ri Aurobindo je sedeo posmatraju}i pauka oko elektri~ne lampe koji
je `urno pripremao svoju mre`u, po{to je na{ao da puno moljaca leti
oko svetla zbog ki{ne sezone.
Pauk je mahnito `urio da zavr{i mre`u na vreme, koju su
stalno kidali insekti koji su leteli unaokolo; nije mogao da dovoljno
brzo pokupi novu nit. Nekako je uspeo da nekakvu mre`u spremi za
pet minuta.
[ri Aurobindo: On ba{ ima gozbu! Opet juri da oja~a mre`u. Ve`e
moljca u ugao, a onda ide okolo pripremaju}i mre`u. Zna matematiku!
Onda se [ri Aurobindo setio doga|aja iz gostinske ku}e –
godinama pre – kad je pauk `eleo da uravnote`i celu mre`u i stavio
zrno peska, pa na{av{i da je isuvi{e te{ko, presekao je, a umesto njega
ubacio slamku i na{ao da je ravnote`a u redu. “Vidite, ovi pauci su
328
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
veoma snala`ljivi. Znaju {ta moraju da urade i onda u~e kroz iskustvo
i eksperiment.”
U~enik: Samo {to ne govore.
U~enik: Kako zna{?
U~enik: Ne govore nama.
U~enik: Ti ne govori{ kravi. (Smeh)
4.8.1924.
Jutarnji razgovor o Sadani.
U~enik: Koja je razlika izme|u vitalnog uma i umne volje?
[ri Aurobindo: Vitalni um je prvo impuls, a potom misao. On je,
mo`ete re}i, prvo sila, a potom misao. Na primer, `elja – ako je li{ena
elementa “`elje” – je impuls ili sila koja ide napolje ili poku{ava da se
ostvari.
Dok je umna volja volja povezana sa mi{lju. Ona je
prvenstveno misaona sila. Svaka misao ima svoju volju. ^ak i u
Nadumu postoji razlika: ponekad postoji sila koja poku{ava da se
ostvari dok povremeno postoji znanje koje poku{ava da bude
delotvorno, mada je prvenstveno znanje, a kao drugo sila. U najvi{em
Nadumu to dvoje su jedno: Istina i Sila, znanje i volja – oba
istovremena i delotvorna. Sadaka mora da na~ini smirenost i
ujedna~enost apsolutno sigurnim tako da {ta god da se desi unutra{nja
nevezanost i ujedna~enost ne mogu da se prekinu.
30.8.1925.
[ri Aurobindo: Ima jedan major Hil koji je zreo za ludnicu. Pozvao je
Mahatmu Gandija u Udru`enje psihoanaliti~ara i objasnio mu kako je
hindusko-muslimanski problem tek problem kompleksa. On je usled
kompleksa krave. (Smeh) Major je dalje rekao: “Ako `elite da stvorite
hindusko-muslimansko jedinstvo morate da promenite simbol u ne{to
drugo od krave! Onda ne bi bilo problema.”
U~enik: Pro~itao sam ~lanak biolo{kog analiti~ara ili psiho-biologa,
mo`da, u kome je obja{njen razvod izme|u Kamal Pa{e i njegove
`ene. Ka`e da je g|a. Kamal imala veliku ljubav prema svojim
roditeljima, nije volela svog mu`a. Drugo, imala je u sebi mu{ki
kompleks koji je od nje stvorio borca za `enska prava. Pisac je tako|e
objasnio kako se Napoleon razveo od @ozefine zato {to je voleo svoju
majku, a kraljica Elizabeta je imala mu{ki kompleks, ali oni koji su
do{li u kontakt sa njom nisu imali u sebi dovoljno jak `enski kompleks
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
329
da je zadr`i uz njih. ^ak ka`u da Mahatma Gandi ima kompleks!
^ovek nikad ne mo`e da zna {ta je ova stvar oko kompleksa!
[ri Aurobindo: Sve {to znam u vezi toga je da kad potisnete ne{to u
svojoj prirodi to ide dole u podsvesno. Ali ovo uop{tavanje da je sve
{to radite usled kompleksa je sasvim novo.
U~enik: Da li je ono ta~no?
[ri Aurobindo: Ne. Stara evropska psihologija nije imala ni{ta u sebi.
Nova psihologija ima ne{to, ali je pogre{no.
U~enik: Da li je sva pogre{na? Zar ne ~ini neki napredak u odnosu na
staru?
[ri Aurobindo: Napredak je u smislu koji sam pomenuo da stara nije
imala ni{ta, dok ova nova ima ne{to {to je pogre{no.
Evropljani imaju fiks ideje o ovim naukama. Oni opaze neke
nenormalne pojave, prou~e ih, otkriju op{ti zakon, a onda poku{aju da
ga primene svuda. Napoleon, Elizabeta, Begum Samru su se svi
pona{ali na izvesne na~ine zato {to su imali komplekse. To zna~i da
~ovek ima izvestan karakter i da su njegovi postupci odre|eni tim
karakterom. Ovo smo znali pre deset hiljada godina. Nema ni~eg
novog u tome.
Te{ko}a je {to oni `ele da rade u psihologiji na isti na~in na
koji rade u fizici. Ali psihologija nije tako jednostavna. Ne mo`ete u
njoj da uop{tavate kao {to mo`ete kod materije. Ona je veoma suptilna
i ~ovek mora da uzme u obzir mnoge faktore.
Ako ka`ete da sve {to uradimo vr{i uticaj na na{e unutra{nje
bi}e i ostavlja uticaj tamo, i obratno, da sve {to je unutar nas u
podsvesnom zbilja uti~e na na{e postupke u nekoj meri – to je u redu.
Ali vi{e od toga nije odr`ivo. Uzmite njihovu teoriju snova. Savr{eno je
ta~no da su snovi usled ne~ega iz podsvesnog {to se podi`e tokom sna
u nepravilnom i nasumi~nom maniru. Ali to ne obja{njava sve snove.
Carstvo snova je veoma {iroko. Ima drugih vrsta snova, ne usled
podsvesnog. Ljudska psihologija je veoma komplikovana.
U~enik: Da li misli{ da ka`e{ da nova psihologija uop{te nije ta~na?
[ri Aurobindo: Mislim da je la`na, i onoliko koliko poku{ava da radi
na linijama fizi~kih nauka je besmislena; jer, nema poklapanja.
U~enik: Frojd je bio taj koji je pokrenuo teoriju kompleksa.
U~enik: I le~io je ljude svojom teorijom, morate da znate.
[ri Aurobindo: Teorija nikad ne mo`e nikog da izle~i. Da li ipak
verujete da teorija le~i? Izle~enje ljudi, ili dobijanje izvesnog rezultata,
ne zavisi uop{te od teorije. Teorija mo`e da bude ta~na ili pogre{na, a
da ipak dobijete rezultate od nje. Teorija vas naprosto stavi u stanje
330
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
kad ne{to iza vas mo`e da radi kroz vas. To je celo stanovi{te
Bergsona. Teorija vas tek uverava i stoga proizvodi neophodno
unutra{nje stanje. To je sve. Mo`e biti ta~na ili mo`e biti la`na. Frojd
mo`e biti da je le~io ljude kao {to ih Kue le~i sada. Ali da li ih on le~i
svojom teorijom? Ne uop{te; zato {to on ima ne{to mo}i ljudi bivaju
izle~eni od strane njega.
Mo`ete da poku{ate da primenite rezultate psihoanalize i da
uklonite prepreke i komplekse iz ljudske prirode i vide}ete da ne
uspevaju.
U~enik: To je ta~no, ona ne ide onoliko duboko kao Joga.
[ri Aurobindo: Po~inje svoj rad na pogre{nom temelju.
18.10.1925.
Bilo je pri~e danas o `ivotinjskom umu.
[ri Aurobindo: Sa izve{tajem o pacovima imate tako|e primer
majmuna koji su pre{li reku. To nije puki instinkt. Izra~unavanje visine
drveta, formiranje lanca i ideja o {irini reke zahteva um.
Video sam pre neki dan izve{taj o psu koji se sprijateljio sa
konjem. Konjev konju{ar je imao obi~aj da krade od dela hrane za
konja. Ili se konj po`alio psu, ili je pas sam saznao za to, tek – pas je
znao za kra|u. Jednog dana kad je ~ovek zapravo krao on je oti{ao do
gospodara i doveo ga tamo! @ivotinje izgleda da delaju na osnovu: (1)
pam}enja, (2) asocijacije, (3) inventivnosti i (4) prilago|avanja
sredstva cilju.
Verujem da `ivotinje misle vitalnim umom, dok ~ovek misli
razumom.
19.10.1925.
Razgovor je pre{ao na ma~ke:
[ri Aurobindo: One imaju veliku vitalnost. Uznemiravaju celu
atmosferu dok su uzbu|ene i razbacuju vitalnu silu unaokolo kad su u
tom stanju. Imaju ~udesnu vitalnost.
Neko je uneo temu velikih boginja i teoriju vakcinacije i antivakcinacije. Bila je diskusija tokom koje je jedan u~enik tvrdio da je
statistika podr`avala izvesno gledi{te. [ri Aurobindo je u vezi s tim
rekao: “Statistike nisu uvek pouzdane; ~esto su varljive i
izmanipulisane da dovedu do zaklju~aka koje ljudi `ele da izvuku iz
njih.”
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
331
April ili Maj 1926.
Razgovor je krenuo pominjanjem da je X uzmicao od ribe – koja je
data ma~kama – i da Y uzmi~e od ishrane mesom.
[ri Aurobindo: Ja sam li~no imao to nervno uzmicanje. Ja i Bipin Pal
smo jednom i{li u Dak{ine{var hram. Odigravalo se veliko `rtvovanje.
Dobro sam ga podneo, ali Pal je bio jako ganut. Otarasio sam se toga
potpuno u zatvoru. Sa`aljenje i nervno uzmicanje su slabosti vitalnog
bi}a.
U~enik: Koja je ideja Patan|alijeve ahimse – nenasilja?
[ri Aurobindo: Ne znam. Mora{ da pita{ Patan|alija za nju. (Smeh)
U~enik: Pitanje je: {ta raditi sa bubama? X mo`e da ih podnese u ma
kolikom broju.
U~enik: X-ova sposobnost zavisi od veli~ine buba; ako su velike,
smetaju mu! (Smeh)
U~enik: Y je d`elat buba!
[ri Aurobindo: Kad stvar mora da se uradi onda je to kartavya karma,
kao {to znate iz Gite! U to vreme, ako sam pun sa`aljenja to je slabost.
Ako je to pitanje isterivanja britanaca, ne mo`ete da mislite o
sa`aljenju u isto vreme! Ne mo`ete da mislite o gubitku posla mnogih
ljudi ili gubitku za britansku trgovinu.
Uzmicanje je nervno po svojoj prirodi, a sa`aljenje je u srcu.
Ono je emocija. Ima vi{e veze sa psihi~kim bi}em. Sa`aljenje \aina je
intelektualnije od sa`aljenja drugih klasa. Oni nemaju primedbu na
okrutnost ako ne poprimi taj izvesni oblik kojeg se u`asavaju usled
obi~aja i Sanskare.
Mahatmina ideja ahimse ga ne spre~ava da nanosi patnju sebi i
drugima. On ne vidi da je odgovoran za njihovu patnju.
U~enik: Kako ~ovek da zna da li je to uzmicanje ili sa`aljenje?
[ri Aurobindo: Mo`ete da osetite unutar sebe. Ose}ate ~ulima
uzmicanje. ^ulni oset i ose}anje su sasvim razli~ite stvari. Uzmicanje
je prvenstveno u nervnom bi}u, dok je sa`aljenje ose}anje.
29.5.1926.
U~enik: X je izra`avao intenzivno `aljenje dok je napu{tao Pondi~eri.
[ri Aurobindo: Je li bilo iskreno?
U~enik: Barem sam ja tako ose}ao na trenutak. Ali izgleda da postoji
dvojna li~nost u njemu.
[ri Aurobindo: Ovo nije slu~aj dvojne li~nosti u kojoj jedna zaboravlja
drugu, jer je on o~igledno upamtio {ta je napisao.
332
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: U po~etku je izgledao kao druga~ija osoba, ali onda se
promenio.
[ri Aurobindo: Ne, to je slu~aj bi}a vitalne ravni koje dolazi i
zaposeda ga. Ono se predstavi kao ja ili Majka i to bi}e je ono koje mu
sugeri{e fantasti~na obja{njenja mojih pisama.
U~enik: [ta bi bio rezultat ove vrste zaposednutosti?
[ri Aurobindo: Postoje dva mogu}a rezultata: (1) ili mo`e da poludi,
(2) ili mo`e da ispolji neku mo} i da se pretvara da je veliki Avatar.
(Nakon pauze) Lako je pasti u ovoj jogi, ali je veoma te{ko ponovo se
popeti.
U~enik: Da li je njegov pad bio usled neke slabosti u fizi~kom bi}u?
[ri Aurobindo: Oslabio je svoje telo u pokretu nesaradnje
pribegavaju}i asketskim praksama. Ali njegova slabost nije bila ve}a
od one koju imaju drugi ljudi. Njegovi glavni nedostaci su bili u
umnom i vitalnom bi}u. On ima veoma usko umno bi}e – prakti~no
nema um uop{te, samo konvencionalne ideje o religiji i duhovnosti.
Ali imao je izuzetnu te`nju i intenzitet u vitalnom bi}u. Napredovao je
vi{e od bilo koga. Ali je tako|e imao veliku ta{tinu u sebi i verovao je
da je neko veoma poseban. Ciljao je da postane Nat~ovek u
egoisti~nom smislu. Onda je upao u neku vrstu ekstati~ne
posve}enosti, pla~u}i i pozivaju}i [ri Aurobinda i Majku kako bi
povukao dole Nadum za godinu dana! Do{ao je dotle da je izgubio
kontrolu nad fizi~kom stvarno{}u i mislio je da ga ja navodim da radi
sve one stvari koje, zapravo, ja nisam `eleo da on radi! Nije bio u
stanju da kontroli{e svoje telo i imao je obi~aj da padne na kolena kad
bi impuls do{ao. Imao je privla~nost prema magi~nim i ~udesnim
stvarima i verovao da jogi ne sme da jede ili spava.
U~enik: Da li je mogu}e imati takvu kontrolu nad univerzalnom
vitalnom ravni da se u~ini nemogu}im ovim vitalnim silama da se
predstave kao Istina ili ti i Majka?
[ri Aurobindo: To je pitanje svesti, a ne fizi~ke ravni gde mo`ete da
spre~ite nekoga da uradi ne{to. Ni{ta nije mogu}e bez saradnje
pojedinca. Te{ko}a je {to on `eli da ima to bi}e vitalne ravni i, ~ak kad
se ono istera, on ga zove nazad.
U~enik: Koji je efekat ovog bi}a na njega?
[ri Aurobindo: Kad smo mi uklonili pritisak ose}ao se kao obi~an
~ovek, ose}ao je bolove u telu. U nekim slu~ajevima gde se ~ovek
opire, postoje napadi i histerija itd.
U~enik: Za{to ga vitalno bi}e baca ovamo – tera ga da dolazi u
Pondi~eri?
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
333
[ri Aurobindo: Ima raznih bi}a i ona imaju razne sklonosti i motive.
Ovo mesto ih privla~i iz raznih razloga, pa ipak ne `ele da slu{aju.
U~enik: Koji je cilj ovih bi}a u zaposedanju ljudskog bi}a?
[ri Aurobindo: Prvo, da imaju uticaj na fizi~koj ravni koji mogu da
imaju zaposedaju}i ~oveka. Drugo, da naprave {alu – tek da vide {ta se
de{ava. Tre}e, da glume Boga i da budu obo`avana. ^etvrto, da
dovedu do ispoljenja vitalne mo}i. Ovoj klasi pripadaju ona bi}a koja
posti`u ~udesna isceljenja i imaju velike isceljuju}e mo}i. Peto, da
zadovolje neku `elju ili nagon kao {to je ubistvo ili po`uda.
Sa ove ta~ke gledi{ta vide}ete da je smrtna kazna besmislena.
^ovek koji ubija je, najverovatnije, pod posedom impulsa nekog bi}a.
Kad ~ovek bude pogubljen bi}e zaposedne drugog. Mnogi od onih koji
po~ine ubistvo su priznali da su prvi impuls imali kad su gledali
pogubljenje.
Neka vitalna bi}a `ele da se ovde igraju.
U~enik: Za{to to tako rade?
[ri Aurobindo: Dobijaju podr{ku. Ali ovo nisu jaka bi}a. Stvarno jaka
bi}a su ona koja su u pozadini svetskih pokreta, poput Teozofije; ona
nemaju samo vitalnu silu, ve} umnu mo}.
U~enik: Koja je njihova uloga u evoluciji?
[ri Aurobindo: Ona samo prikazuju mo}; ona generalno ne
preuzimaju ljudsko telo.
U~enik: Imaju li ikakvu ideju napretka?
[ri Aurobindo: Njihova ideja napretka je pove}anje mo}i. Ali mogu se
preobratiti.
Teon – koji je bio Maj~in instruktor okultizma u Al`iru – je
verovao da je ovim silama ili bi}ima koja poku{avaju da do|u u
kontakt sa fizi~kim predodre|eno da budu preobra}ena.
U~enik: Da li ona menjaju svoju vitalnu prirodu?
[ri Aurobindo: Ona ostaju vitalna bi}a, ali umesto da ciljaju na mo}
za sebe i da je ispoljavaju egoisti~no pristaju da ispolje ne{to vi{e. Nije
im potrebno da uzmu telo za to. Mogu da ostanu na svojoj sopstvenoj
ravni i da rade ovde kao uticaj za vi{i `ivot.
U~enik: Da li du{a ~oveka, koji je zaposednut, poku{ava da nadoknadi
izgubljeno tle?
[ri Aurobindo: Nakon nekog vremena, tokom zaposednutosti, nema
du{e; ona je ba~ena iza, u pozadinu. Generalno, kod ~oveka du{a nije
napred. Jogom se pretpostavlja da du{a iza|e napred. Ali nju mogu da
bace u pozadinu ove sile koriste}i neku slabost, neki vitalni ili fizi~ki
334
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
nedostatak – ukoliko Sredi{nje Bi}e ne do|e dole i ne zauzme
instrumente.
U~enik: Mogu li ove sile da zaposednu kad ~ovek ima fin um – um
koji je vi{i od vitalnih nagona?
[ri Aurobindo: [ta je ~ovekovo umno znanje pred tim bi}ima? [ta
~ovek zna? Prakti~no ni{ta. Ona znaju kompleks sila koje rade, dok
~ovek ne zna ni{ta o njemu. ^ovek ima veliku sudbinu ako ide pravim
linijama, ali takav kakav jeste on je zatvoren u fizi~koj svesti koja je
veoma inferiorna ravan. ^ak njegov razum zahteva podatke za svoje
znanje, a rasprava ili rezonovanje mogu bilo {ta da opravdaju. Dva
sasvim suprotna zaklju~ka se mogu podr`ati uz pomo} istog
rezonovanja. A ono {to vi{e volite odlu~uje koji }ete prihvatiti. Za
podatke rezonovanja, opet, tra`i se da zavisite od onoga {to vidite i
~ujete – od svojih ~ula. Vitalna bi}a nisu tako budalasta uop{te, ona
nisu tako ograni~ena.
22.6.1926.
U~enik: Kakva je veza izme|u unutra{njeg umnog, vitalnog i
unutra{njeg fizi~kog bi}a, i psihi~kog bi}a?
[ri Aurobindo: Umno, vitalno i psihi~ko bi}e su instrumenti izraza
psihi~kog bi}a. Mo`ete re}i da su ona formulacije psihi~kog bi}a ovde
za ispoljenje u evoluciji Zemlje. Psihi~ko bi}e je ono koje podr`ava
umno, vitalno i fizi~ko bi}e ovde. Ono stoji iza njih. Psihi~ko bi}e je
ono {to evropljani zovu “Du{a” – ono je “istinska osoba” u ~oveku. Ono
je najunutarnjije bi}e u ni`oj prirodi, ono je direktan predstavnik
Bo`anskog u ni`oj prirodi. Generalno se pretpostavlja da je iza srca.
Ono je iza emocionalne aktivnosti koja je njegovo povr{insko
ispoljenje. Obi~na emocionalna aktivnost nije psihi~ka po svojoj
prirodi. Istinska psihi~ka emocija je veoma duboka, i ona je ~ista
duhovna emocija. Psihi~ko bi}e se otvara direktno ka Vi{oj Istini i to je
ono koje mo`e da je primi ovde.
U~enik: Da li psihi~ko bi}e rukovodi ~ovekovim umnim, vitalnim i
fizi~kim bi}em?
[ri Aurobindo: Da. Ali kod obi~nih ljudi psihi~ko ne upravlja ve}inom
aktivnosti. One se diktiraju uglavnom od strane spolja{njih uticaja.
U~enik: Rekao si kad si govorio o X-u da je on sru{io veo izme|u
unutra{njeg umnog i psihi~kog bi}a. [ta si ta~no mislio pod tim?
Postoji li takav veo?
[ri Aurobindo: Da, postoji veo: eto za{to ve}ina ljudi nije svesna svoje
du{e, svog unutra{njeg bi}a. U X-ovom slu~aju koristio sam re~
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
335
“psihi~ko” u obi~nom smislu. On je sru{io veo izme|u umnih i vitalnih
ravni, otvorio se svetovima iza njih i nije bio u stanju da podnese ono
{to je usledilo. Tamo sam koristio re~ u smislu “ispodsvesno sopstvo”.
U~enik: Da li je aktivnost psihi~kog uglavnom u unutra{njem umnom,
unutra{njem vitalnom bi}u ili je podsvesna?
[ri Aurobindo: Sve ~ega ~ovek nije obi~no svestan za njega je
podsvesno. To zna~i da se ne{to de{ava iza o ~emu povr{inski ~ovek
nema znanje. Ali zbilja govore}i ni{ta nije podsvesno. U izvesnom
smislu ~ovek mo`e ~ak da ka`e da je nadsvesno podsvesno.
U~enik: Kakve veze ima psihi~ko bi}e sa Nadumom?
[ri Aurobindo: Psihi~ko bi}e nije Nadum. Na primer, ~ovek mo`e,
ru{e}i veo, nekako da dospe u ispodsvesno ili psihi~ko bi}e, ali ne
mo`e da tako dospe do Naduma. Psihi~ko bi}e se otvara Vi{oj Istini, ali
ono nije To, ono prima Istinu. Psihi~ko bi}e je ono {to je “iza” umnog i
vitalnog i fizi~kog bi}a, ali ne “iznad”.
U~enik: Koja je razlika izme|u psihi~kog i duhovnog bi}a?
[ri Aurobindo: Ne mo`ete govoriti o duhovnom bi}u osim, naravno,
bi}u Sat-]it-Anande koje nije pojedina~no. Ova tri principa su iznad
Uma, a onda su umno, vitalno i fizi~ko ispod u ni`oj polovini. Izme|u
dve hemisfere, tako re}i, je ono {to ja zovem Nadum.
Ne mo`ete dopreti do stvarne Sat-]it-Anande. Ali mo`ete imati
– kao ve}ina ljudi koji ka`u da su ostvarili Sat}itanandu – iskustvo nje
u umu ili vitalnom bi}u. Ali ne mo`ete da je organizujete ovde ~ak
iako dobijete iskustvo. Organizaciju Beskraje Svesti – Sat}itanande –
mo`e jedino da obavi Nadum.
U~enik: Da li je psihi~ko bi}e entitet koji pre`ivljava smrt? Na {ta se
misli pod karana-sarira?
[ri Aurobindo: Nije psihi~ko bi}e to koje predsedava nad
reinkarnacijom, ve} \iva, Sredi{nje Bi}e, koje prema svojoj potrebi
prikuplja materijal iz Prirode. Karana-sarira generalno zna~i Nadumno
telo.
U~enik: U ortodoksnoj terminologiji, mada karana-sarira zna~i
vijnanamaya, ipak o njemu govore ne kao o sredstvu razvoja, ve}
sredstvu bekstva. Njima je svrha karana-sarira da se spali seme svega
{to je u Prirodi. Oni veruju da ukoliko se seme ne spali tamo u karanasarira ~ovek ne mo`e da stvarno stekne oslobo|enje.
[ri Aurobindo: To je ta~no, zato {to je seme svega {to vidite ovde u
Nadumu i ukoliko ne doprete do Naduma ne mo`ete zbilja da se
otarasite nesavr{enosti u prirodi.
336
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Na primer, uzmite ljubav izme|u roditelja i njihove dece.
Generalno ona predstavlja ne{to Odozgo, ali oblik koji poprima
pogre{no predstavlja vi{u Istinu. Sad, ako `elite da uklonite ovu
gre{ku ne smete tek da je dr`ite dole, zato {to ona ne odlazi zbilja, ve}
morate da je ponudite gore vi{oj Istini, a kad znate istinu iza nje onda
vi{e niste podlo`ni la`nom obliku koji generalno poprima. Tako je sa
svime.
U~enik: Generalno su poku{avali da dopru do semena nesavr{enosti
ovde, a onda poku{avali da pobegnu iz sveta.
[ri Aurobindo: To je bila stara ideja. Bila je zasnovana na
pretpostavci da se Istina, Nadumno, ne mo`e organizovati ovde u
ovom svetu. Zato {to je sve {to je ovde nesavr{eno, la`no, nije Istina;
a um je poku{ao da organizuje Istinu ovde i nije uspeo, tako da su
mislili da “odlazak u Istinu” zna~i napu{tanje uma i `ivota itd. A
preuveli~avanjem iste te ideje svet se ~inilo ne samo da je nesavr{en,
ve} iluzija. Povratak `ivotu njima je zna~io povratak ka la`nosti. To je
ono na {ta se misli pod slikom Upani{ade o “bekstvu kroz vrata
Sunca”. Ako `elite da se vratite mo`ete to da uradite sve dok ste u
zracima Sunca. Ali ~im u|ete u telo Sunca ne mo`ete da se vratite.
Polazak od druge pretpostavke – “da `ivot jeste nesavr{en, ali da
mo`emo da ispoljimo Istinu i savr{enstvo ovde” – je mogu}. Istina ne
mo`e da se ispolji u `ivotu ovde sa sada{njom formulacijom i
organizacijom ljudske svesti koja radi sa umom kao sa svojim glavnim
instrumentom. Um ne mo`e da organizuje Istinu ovde. Ali vi{a
formulacija, organizacija svesti je mogu}a ovde.
U~enik: ^ak bi `elju da se ona organizuje ovde Majavadin voleo da
nazove “iluzijom” – Majom.
[ri Aurobindo: Na taj na~in je ~ak i `elja za odlaskom iz sveta iluzija!
U~enik: Ka`e se da u Tantri ~ovek treba da se odrekne ~ak i `elje za
oslobo|enjem.
[ri Aurobindo: To ne poma`e ba{ mnogo da se odrekne `elje za
oslobo|enjem.
U~enik: U redu je za one koji su dostigli oslobo|enje, ali ne za one na
putu. (Smeh)
[ri Aurobindo: Jedan od logi~nih zaklju~aka teorije o Iluziji bila je
ideja da morate da se nasilno odreknete svega i da ne mo`ete da
doprete do Istine ukoliko vam se nije zgadilo sve na svetu. To je ono
{to se shvata da je Vairagja – ga|enje prema svetu.
Ali ne vidim nikakav razlog za{to bi se ~oveku sve zgadilo pre
nego {to se lati duhovnog `ivota. Ono {to mi radimo je da vidimo
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
337
nesavr{enost u svetu i ne prihvatamo obi~an `ivot koji je podlo`an
neznanju i la`nosti. Ali ga ne preziremo – ne gledamo na njega sa
ga|enjem i prezirom. Gledamo na njega sa smireno{}u i
ujedna~eno{}u – Samatom – i poku{avamo da shvatimo {ta je on i koje
mesto zauzima u Lili i njegovu svrhu.
U~enik: Generalno, pretpostavlja se da se ~ovek lati duhovnog `ivota
kao rezultat nezadovoljstva. Da li je nezadovoljstvo psihi~ko
nezadovoljstvo po svojoj prirodi?
[ri Aurobindo: Na {ta mislite pod psihi~kim nezadovoljstvom?
U~enik: Psihi~ko nezadovoljstvo odra`eno u umnom ili vitalnom bi}u.
[ri Aurobindo: Istinsko nezadovoljstvo je razli~ito od umnog ili
vitalnog nezadovoljstva, koje dolazi kad, na primer, neko pobegne sa
tvojom `enom, ili izgubi{ pare.
U~enik: Onda direktno ide{ kod Gurua! (Smeh)
[ri Aurobindo: Istinsko nezadovoljstvo dolazi iz unutra{njeg bi}a koje
nije zadovoljno obi~nim `ivotom, kad se jednom unutra{nje bi}e
dotakne.
U~enik: Da li je te`nja uvek psihi~ka?
[ri Aurobindo: Da. Istinska te`nja je uvek psihi~ka po svom poreklu.
Ona je “vatra koja se di`e sa Zemlje”, kako Veda ka`e, “ka svom
sopstvenom domu”. Agni tu je “vatra te`nje”. Uzima umne ili vitalne
oblike koji mogu biti nesavr{eni i stoga mo`e postojati nesavr{enost u
samoj te`nji. Ali ~ak i iza ovih nesavr{enih oblika postoji ne{to {to
gori. ^im ~ovek probudi ovu vatru nemogu}e mu je da ostaje
zadovoljan obi~nim `ivotom.
U~enik: Da li Vatra uvek ozna~ava psihi~ku te`nju u Vedi?
[ri Aurobindo: Da. Ali postoje razli~iti oblici i mo}i Agni – Vatre – u
nama i tako|e u univerzumu. O ovoj Agni u unutra{njem bi}u su
govorili, najverovatnije, kao o garhapatya – Vatra koja pripada
Gospodaru Ku}e.
U~enik: Na {ta mislimo kad ka`emo da je psihi~ko bi}e u ~oveku do{lo
napred ili kad ka`emo da je postalo jako?
[ri Aurobindo: Kad ka`emo da je psihi~ko bi}e do{lo na povr{inu
mislim da je po~elo da vr{i svoj uticaj na druge ~lanove ~ovekove
prirode. Postaje prvo aktivni uticaj, a naposletku ono je onaj uticaj u
bi}u. A rezultat ovog uticaja je da okrene celu prirodu ka Istini. U
razmeri kako pove}ava svoju kontrolu i uticaj, svoje formacije i li~nosti
u ~oveku, ka`emo da je njegovo psihi~ko bi}e razvijenije.
Generalno, postoje izvesni spolja{nji znaci po kojima mo`ete
da otkrijete da je psihi~ko bi}e nekog ~oveka razvijenije. Na primer,
338
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
takav ~ovek ima ve}u ~istotu, fino}u u `ivotu u opho|enju sa ljudima i
prefinjenost ukusa. ^ovek mo`e da ~uje, tako|e, glas du{e koji
generalno dolazi iz psihi~kog bi}a. Ali ne treba ga brkati sa glasom
koji se ~uje u umu. Psihi~ki glas je istinski i ima ne{to zapovednije u
sebi od umnog glasa.
U~enik: Ima li psihi~ko bi}e svoju sopstvenu aktivnost i polje odvojeno
od svog rada kroz um, vital i telo?
[ri Aurobindo: Da, ima svoju sopstvenu aktivnost i svoje sopstveno
polje.
U~enik: Ali ovo psihi~ko bi}e, mada je prisutno u svim ljudima, njima
nije poznato?
[ri Aurobindo: Da; za obi~nog ~oveka mo`ete da ka`ete da njegova
du{a uop{te nije u njegovom doma{aju. On se toliko odao vitalnom
`ivotu i drugim spolja{njim impulsima da jedva da je svestan svoje
du{e osim u trenucima kad ima letimi~an pogled na nju.
U~enik: Da li je mogu}e za ~oveka da sasvim prese~e vezu sa svojom
du{om? Okultisti govore o “bezdu{nom ~oveku”.
[ri Aurobindo: Pitanje je da li ve}ina ljudi uop{te ima vezu sa du{om.
U~enik: Izgleda, onda, da du{a ~oveka nije zainteresovana za
devedeset posto njegovih aktivnosti i dr`i se iznad.
[ri Aurobindo: Da. Generalno ve}ina ~ovekovih aktivnosti se diktira
od strane spolja{njih uticaja, a ne od strane unutra{njeg bi}a.
U~enik: Tako da je du{a ta koja prima poziv za duhovnim `ivotom?
[ri Aurobindo: Da.
U~enik: Da li je mogu}e za celo psihi~ko bi}e da do|e smesta na
povr{inu ili to radi postepeno?
[ri Aurobindo: Generalno, ~ovek hvata letimi~ne uvide na du{u i
postepeno du{a dolazi na povr{inu dok ne bude celo bi}e kontrolisano
njom. Ali nema utvr|enog pravila; celo psihi~ko bi}e mo`e da do|e na
povr{inu sasvim odjednom.
U~enik: Izgleda da ve}ina ljudi dobija duhovno bu|enje kroz patnju.
Da li je patnja neophodan deo ovog bu|enja?
[ri Aurobindo: Ne, ne verujem to. To je potpuno pogre{na ideja. To je
hri{}anska doktrina i izobli~enje Istine.
U~enik: Zar patnja nije pro~i{}avaju}i ~inilac?
[ri Aurobindo: Ne uvek; ona uklju~uje podre|enost silama koje nisu
duhovne, a za samopro~i{}enje ~ovek ne mora uvek da pro|e kroz
patnju.
U~enik: Uglavnom, ljudi se okre}u duhovnom `ivotu nakon {to dobiju
neki {ok.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
339
[ri Aurobindo: Da, tako je u nekim slu~ajevima, mada ne u svim.
^ovek mo`e da bude vezan za ne{to i predmet vezanosti se iznenada
ukloni i ~ovek potpuno okrene novo poglavlje u svom `ivotu. Ne{to {to
stoji na putu se sru{i i onda se ~uje poziv.
U~enik: To zna~i da se priprema ve} de{ava ispod i dolazi na povr{inu
iznenada nakon {oka.
Na~in na koji poziv za duhovni `ivot dolazi ~oveku je ponekad
veoma iznenadan. Na primer, u slu~aju Lale do{ao je na slede}i na~in.
Jednog dana i{ao je putem kad je ~uo dve ribarke kako me|usobno
razgovaraju. Jedna je rekla: “Kasno je, pada mrak, mogu da nai|u
te{ko}e, hajde da po`urimo ku}i.” Ovo je dalo neophodan podstrek za
ulazak u duhovni `ivot.
[ri Aurobindo: Takve stvari se de{avaju veoma ~esto. Ove spolja{nje
stvari slu`e kao izgovori, ili bolje re}i prilike za davanje neophodnog
dodira, naro~ito u zemlji kao {to je Indija gde je duhovna atmosfera
svuda oko vas i najmanji dodir je dovoljan da otvori ~oveka ka njemu.
U~enik: Da li misli{ da je lak{e ste}i duhovni `ivot u Indiji nego u bilo
kojoj drugoj zemlji?
[ri Aurobindo: To nije pitanje mog mi{ljenja, to je ~injenica. Zato {to
mi radimo taj posao poslednjih ~etiri do pet hiljada godina cela
pro{lost je `iva na poseban na~in, tako da i najmanji dodir mo`e da
otvori ~oveka njoj ako on ima bilo {ta u sebi {to daje neophodan
materijal.
U~enik: Za{to je to duhovni `ivot te`i u Evropi nego u Indiji?
[ri Aurobindo: Prvo, zato {to ga evropljani nikad nisu imali u takvoj
meri kao indijci; a drugo ono {to su imali je daleko od njihovog umnog
i vitalnog `ivota i tako se povukao iza. Mo`da se sada tamo vra}a
tako|e. Eto za{to se evropljani koji imaju duhovnu te`nju okre}u
Indiji. To ne zna~i da se okre}u indijcima, ve} akumuliranoj duhovnoj
sili koja je ovde. U svakom slu~aju lak{e je krenuti u Indiji.
U~enik: Zar nije tako|e lak{e boriti se sa preprekama koje dolaze u
duhovnom `ivotu u Indiji nego spolja?
[ri Aurobindo: Ne nu`no – i ne sa svima. Ima nekih prepreka koje
mo`ete lako da prevazi|ete ovde, ali ima drugih koje mo`ete lak{e da
prevazi|ete u Evropi. Na primer, te`e je otarasiti se Majavade u Indiji
nego u Evropi.
U~enik: Da li su Indijci duhovniji od drugih ljudi?
[ri Aurobindo: Ne, nije tako. Nijedna nacija nije u potpunosti
duhovna. Indijci nisu duhovniji od drugih ljudi. Ali iza indijske rase
postoji protekli duhovni uticaj.
340
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Neki ljudi, koji su istaknuti narodni radnici u Indiji, izgleda
mi da su inkarnacije nekih evropskih sila ovde.
[ri Aurobindo: Mo`da nisu inkarnacije, ali mo`e biti da su pod jakim
uticajem evropske misli. Na primer, Mahatma je evropljanin – uistinu,
ruski hri{}anin u Indiji, a ima nekih indijaca u evropskim telima!
U~enik: Mahatma evropljanin!
[ri Aurobindo: Da; kad evropljani ka`u da je on hri{}anskiji od
mnogih hri{}ana i da je on “Hrist savremenog doba” savr{eno su u
pravu. Svo njegovo propovedanje proisti~e iz hri{}anstva i mada je
oblik koji mu se daje indijski su{tinski duh je hri{}anski i on mo`da
nije ba{ Hrist, ali u svakom slu~aju dolazi kao nastavak istog pokreta.
Na njega uveliko uti~u Tolstoj i Biblija i \ainizam u njegovim
propovedanjima; u svakom slu~ajevima, vi{e nego indijski spisi –
Upani{ade ili Gita, koje tuma~i u svetlu svojih sopstvenih ideja.
U~enik: Mnogi obrazovani indijci ga smatraju duhovnim ~ovekom.
[ri Aurobindo: Da, zato {to ga evropljani nazivaju duhovnim. Ono {to
on propoveda nije indijska duhovnost, ve} ne{to proisteklo iz ruskog
hri{}anstva, nenasilje, patnja itd.
U~enik: On priznaje da je Tolstoj uveliko uticao na njega.
[ri Aurobindo: Da. Tolstoj je bio njegov Guru.
U~enik: Ruski narod ima poletan, ali tragi~an i mra~an temperament.
[ri Aurobindo: Oni su uvrnuta me{avina snage i slabosti. Imaju strast
u svom intelektu, recimo, strasan intelekt. Ali imaju odsutno i nemirno
bi}e mada ima ne{to u njemu {to je veoma fino i psihi~ko, mada
njihova du{a nije ba{ zdrava. I stoga nisam u pravu kad sam rekao da
je Gandi ruski hri{}anin zato {to je on tako suv. On ima intelektualnu
strast i veliku moralnu silu volje, ali je suvlji od rusa. Jevan|elje patnje
koje on propoveda ima svoj koren u Rusiji kao nigde drugde u Evropi.
Druge hri{}anske nacije ne veruju u njega. U najboljem slu~aju ga
imaju u umu, ali Rusi ga imaju u svojoj krvi. Oni ~ine gre{ku
propovedaju}i jevan|elje patnje, mi tako|e u Indiji ~inimo istu gre{ku
propovedaju}i ideju Vairagje.
U~enik: Mo`da bi Mahatma bio uspe{niji kao vo|a u Evropi.
[ri Aurobindo: Ako misli{ kao politi~ki vo|a ne bi nigde bio uspe{an.
U~enik: Ali njegov antagonizam prema ma{ineriji i njegova ideja
jednostavnosti `ivota bi bili prihva}eni u Evropi.
[ri Aurobindo: Ne mislim tako. Ima mnogo ljudi koji su protiv
ma{inerije, mada mo`e biti da su u manjini i nemo}ni – a postojala je,
u svakom slu~aju, moda jednostavnosti. On bi, naravno, dao evropski
oblik svojim idejama.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
341
U~enik: [ta je sa ^arkom?
[ri Aurobindo: Ima ljudi u Evropi koji su odu{evljeni njom, ali ^arka
je napokon ta~ka od drugorazrednog zna~aja.
U~enik: Ima ljudi u Indiji koji gledaju na Mahatma|ija kao na
duhovnog ~oveka zbog njegovih yama i niyama – zaveta samokontrole
i jednostavnosti i njegove Ahimse, ljubavi itd.
[ri Aurobindo: Postoji velika razlika izme|u cilja Patan|alija i cilja
Gandija i Tolstoja. Cilj Patan|alija je podi}i se do Vi{e Svesti. On je
predlo`io da se to uradi zamenjivanjem generalnih rad`asi~nih kretnji
prirode satvi~nim. Nije postojala ideja moralnosti ili etike u njemu, i
nikad nisu od jame i nijame napravili cilj svog truda. Njihov cilj je bio
izdi}i se iznad obi~ne svesti i ~ak njihova ideja samyama –
suzdr`avanja nije bila diktirana moralno{}u.
@eleli su da skupe mo} za duhovnu svrhu i tako nisu
odobravali tro{enje sila na obi~an `ivot.
U~enik: Gita govori o ~etiri vrste Bakti – posve}enika: arta –
potre{eni, jijnasu – koji traga za znanjem, artharthi – onaj koji `eli –
da slu`i nekoj svrsi i jnani ~ovek znanja. Koji je smisao arharthi?
[ri Aurobindo: Kad `eli{ Boga za slu`enje nekim svojim ciljevima.
U~enik: Na primer, kad si ti `eleo Boga radi oslobo|enja Indije.
[ri Aurobindo: Onda sam bio artharthi Bakta.
U~enik: Me{avina jnani i artharhi.
[ri Aurobindo: Ne. Nisam imao znanje. Nisam znao {ta je Bog. Jogu
sam ozbiljno po~eo dve godine pre nego {to sam upoznao Lelea.
De{pande je u to vreme radio Hata Jogu, Asane i druge prakse, i kako
je imao veliku propovedni~ku sklonost `eleo je da me preobrati na
svoje gledi{te. Ali ja sam mislio da joga koja od mene zahteva da
dignem ruke od sveta nije za mene. Morao sam da oslobodim svoju
zemlju. Latio sam je se ozbiljno kad sam nau~io da ista Tapasja koju
~ovek radi da pobegne od sveta mo`e da se okrene na delovanje.
Nau~io sam da joga daje mo} i pomislio sam: za{to ne bih dobio mo} i
koristio je da oslobodim svoju zemlju?
U~enik: Bog je veoma lukavo iskoristio tvoju `elju da oslobodi{ Indiju.
[ri Aurobindo: To je bilo vreme zemlja na prvom mestu, ~ove~anstvo
kasnije, a ostalo nigde. Ne{to iza je bilo to koje je navelo um da
prihvati ideju; moj ulazak u duhovni `ivot je bio na sporedna vrata.
25.6.1926.
[ri Aurobindo: (Okre}u}i se ka u~eniku) Rekao si pro{li put da patnja
pro~i{}uje. Mo`e{ li da objasni{ na koji na~in?
342
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Kad patnja do|e ona tera ~oveka da se razdvoji od
instrumenata i da prepozna svoje pravo ja i tako se ose}a ~isto i lagano
i to mu poma`e da se izdigne iznad ni`e prirode.
[ri Aurobindo: Ne mora da vas navede da se razdvojite od patnje
ukoliko nemate mo} da odstupite od nje; ali ova mo} nije uro|ena
patnji. Uzmite slu~aj nesre}nih ljudi koji su stavljeni u zatvor. Oni
pate, ali ih patnja ne pro~i{}uje; naprotiv, ~ini ih gorim. Mome umu
patnja je znak nesavr{enosti u prirodi. Ona je pe~at nesavr{enosti na
pojedincu i univerzalnoj prirodi. Morate da nau~ite od patnje: prvo,
za{to je tu i, drugo, kako je prevazi}i.
Ali ako u`ivate u njoj i prizivate je kao hri{}anski monasi koji
su se bi~evali i u`ivali u tome – to smatram zastranjenjem i
izopa~enjem.
U~enik: Zar nije ta~no da se kad patimo okre}emo Bogu?
[ri Aurobindo: Ne nu`no. Ima ljudi koji pate i pate i nikad se ne
okrenu Bogu.
U~enik: Tagore ka`e: “Patnju ili radost, {ta god date, stavljam na
svoju glavu i prihvatam sa podjednakom rado{}u.”
[ri Aurobindo: Da, da. To je u redu. To je poput svih stvari visoko
sentimentalnih i ne nu`no istinitih.
U~enik: Za{to bih protestvovao kad mi Bog po{alje patnju?
[ri Aurobindo: Ja ne protestujem. Ja samo u~im, ne be`im od nje, niti
uzmi~em. Morate da gledate na nju kao na sve drugo na svetu – kao
greh i zlo, na primer. Ali ne morate da prihvatite greh i zlo.
U~enik: Ali sve dolazi od Boga.
U~enik: Hri{}anski misticizam izvla~i svoju ideju radovanja u patnji od
intenzivne Bakti – posve}enosti. Sve se vidi kao da dolazi od voljenog i
do~ekuje se sa dobrodo{licom.
[ri Aurobindo: [ta ne dolazi od Boga? ^ak zlo i greh dolaze od Boga.
Za{to ih ne prihvatiti? Ako vas Bog goni ka kom{inijoj `eni za{to to ne
prihvatiti? Oni – greh i zlo – imaju svoje mesto u univerzumu da
ispune i u evoluciji tako|e.
Ali to nije zakon ljudske du{e, du{a nije ovde zbog patnje. Gita
govori o Asuri~kom Tapasu i ka`e da ljudi koji prizivaju patnju mu~e
elemente u telu i mu~e “Mene”, Kri{nu, koji sam posa|en u telu.
Kad ka`e{ da sve dolazi od Boga, mora{ da to prihvati{ sa
zdravim razumom. To je u redu sve dok si u Vedantskoj svesti. Sve
dolazi od Boga je drugi na~in da se ka`e da se Beskrajno ispoljava u
svemu. Ali nije neophodno da ispoljenje Beskrajnog ovde poprimi
oblike patnje i zla.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
343
U~enik: Pretpostavimo da smatram sve kao da mi dolazi od Boga, zar
ne mogu da napredujem u duhovnom `ivotu?
[ri Aurobindo: Mo`e{ da zauzme{ bilo koji stav koji mo`e da ti da
duhovnu korist, na primer, ako patnja do|e mo`e{ svoj stav da grubo
postavi{ na slede}i na~in: “Dotaknut sam, znam uzrok iz kog dolazi, i
moram se toga otarasiti.”
Ovo je sasvim druga~ije od u`ivanja u patnji kao {to to hri{}ani
rade. U kretnji Beskrajnog postoje i dobro i zlo, patnja i radost, tj.
postoje vi{e i ni`e kretnje i ako prihvatite i pozivate ni`u i u`ivate u
njoj, pa, mo`ete da je imate! Ako `elite patnju, Bog }e vam je dati
dovoljno. Taj put vas ne bi poveo da se izdignete iznad nje.
U~enik: Generalno, patnja dolazi zato {to ne{to u ~oveku u`iva u njoj.
[ri Aurobindo: Da, naravno. ^ak kad postoji odbacivanje, ne{to
veoma zamra~eno u vitalu i fizi~kom bi}u u`iva u njoj.
U~enik: Za{to bih prihvatio jednu kretnju Beskrajnog, a odbacio
drugu? [ta je kriterijum?
[ri Aurobindo: Znanje je kriterijum. Prihvatate one kretnje koje vam
poma`u da rastete i da vas oslobode u bo`ansku svest, a odbacujete
one koje vas vezuju dole.
U~enik: Pretpostavimo da promenim patnju u radost?
[ri Aurobindo: Onda vi{e nije patnja. Postaje iskustvo Anande. Sva
ova ideja patnje i samoumrtvljavanja dolazi sa Asuri~ke vitalne ravni
gde je patnja zakon razvoja i Asuri~ki uticaj je taj koji je baca na
~ove~anstvo.
U~enik: Zar nije patnja kao i zlo zakon sveg ispoljenja?
[ri Aurobindo: Nije uop{te. Ona je samo “okolnost” na{e evolucije.
Postoje ravni gde element patnje uop{te ne ulazi.
U~enik: Zar nije dvojnost nu`an zakon ispoljenja?
[ri Aurobindo: Ne, on je tako|e “okolnost” na{e evolucije. Dvojnost je
izum ispoljavanja Beskrajnog u neznanju kroz nesavr{ene instrumente.
Na primer, u Nadumu i Nadumnom svetu sve ove stvari – patnja,
dvojnost itd. – ne ulaze uop{te zato {to nema mogu}nosti za njih.
[ta je patnja? Patnja zna~i da svest nije u stanju da podnese
kontakt izvesnih sila i da ih usvoji, zato {to ja nemam u sebi ono {to
Veda zove rtam – istinsku ili ispravnu kretnju svesti. Uzmite fizi~ku bol
– {ta je ona? Izvesna sila mi do|e i nisam u stanju da je zgrabim i
ovladam njom, podnesem kontakt i usvojim je, i reakcija je bol. Kad bi
puna sila, ili ~ak dovoljna sila, da se do~eka kontakt bila tu, ne bi bilo
bola. Ista je stvar po pitanju onoga {to se zove gre{ka ili zlo ili greh.
Zbilja govore}i, to je beskrajna Ananda koja postaje izobli~ena u
344
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
patnju ovde u dvojnosti. Ali patnja ne ulazi u beskrajnu Anandu, kao
{to koncepcije dobra i zla ne ulaze u beskrajnu mo}, niti gre{ka u
beskrajno znanje.
Gre{ka je tu i ulazi u mene, zato {to nisam u stanju da u|em u
znanje koje mi dolazi u tom obliku i izvu~em ga iz njega i usvojim. Isto
je sa zlom.
U~enik: Ali za{to postoji patnja u svetu?
[ri Aurobindo: ^injenica je da Beskrajno stvara figure sebe u
Nesvesnom – mo`ete re}i, ~ak u Neznala~kom – i poku{ava da ispolji
pritiskom svoje beskrajne mo}i sve vi{e i vi{e stepene svesti dok ne
dostigne Bo`ansko. Ovo se de{ava zato {to u Beskrajnom postoje
beskrajne mogu}nosti i sve one moraju da se ostvare u neko doba.
Ovaj univerzum je samo jedna od njegovih mogu}nosti. Ako pitate
za{to ga stvara moramo da ka`emo: “Zato {to je mogu}e, primorani
smo da ka`emo da to radi zbog Lile.”
Nije prikladno o~ekivati od Boga da dela sa istim motivima kao
ljudi. Ako pitate “za{to” i “u koju svrhu” u ljudskom smislu, onda
nema odgovora.
U~enik: Rekao si da postoji Asuri~ka ravan ili svet iz kojeg dolazi ova
ideja patnje. Rekao si da je patnja zakon njihovog razvoja. Da li je
patnja jedini zakon?
[ri Aurobindo: Postoje dva sveta: jedan Bo`anski i drugi Asuri~ki.
Bo`anski je svet sklada, idili~ne lepote gde se sve kre}e u redu. Mo`ete
ga nazvati svet “ideala” – svet slobode – tj. slobodna kretnja ka istini,
mo}i i Anandi. Ali nije mogu}e ostvariti ga ovde na ovoj Zemlji. S
druge strane postoji Asuri~ki svet koji je svet sile, nasilan i te`ak – svet
samoveli~anja, samoumrtvljavanja i samomu~enja. Sklada tamo nema.
On se kre}e kroz sukob, borbu, bitku. Asura pove}ava svoju mo}
patnjom, onim {to Gita zove “Asuri~ki Tapas” – nasilnim sredstvima i
samomu~enjem, i tako poku{ava da pri|e mo}i Bogova.
U~enik: ^ove~anstvo je nadrljalo izme|u ovih Bogova i Asura, zato {to
savr{enstvo Bo`anskog sveta ne mo`e da se ostvari ovde na ovoj
Zemlji, po{to nije zakon na{e ravni, a s druge strane postoje Asuri~ki
nagoni i sklonosti.
[ri Aurobindo: To je stari sukob izme|u Bogova i Titana koji
simbolizuju sve religije.
U~enik: Ali religije ka`u da mora{ da sledi{ Devu i bezbedan si.
[ri Aurobindo: Nije to tako lako; i mo`e da bude veoma dobro za
Devu, ali ne za ~oveka, zato {to bi Deve `elele Anandu od toga na
svojoj sopstvenoj ravni kao {to Asure to `ele na svojoj. U izvesnoj fazi
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
345
u jogi mo`ete jasno da vidite ta dva sveta i da razlikujete impulse koji
dolaze odatle. Ali ako `elite da ispoljite Istinu ovde, morate da se
popnete iznad do neke jo{ vi{e ravni odakle svet Bogova i Asuri~ki svet
izvla~e svoju istinu. Kad govorim o Bo`anskom svetu ne govorim o
“ve}im Bogovima”. I Daivi~ki i Asuri~ki svetovi skre}u Sadaku sa
pravog [u smislu “koji ide pravo, prim. prev.] duhovnog uspona.1
(1 Ovo se ne odnosi na istinske bogove; treba obratiti pa`nju da
postoje bogovi – mali i veliki bogovi – na mnogim ravnima svesti. Obo`avanje
ovih vezuje ljudsku du{u za ni`e ravni i tako spre~ava njen uspon ka Vi{oj
Svesti izvan umne, vitalne i fizi~ke svesti.)
U~enik: Govorio si o pove}anju mo}i kroz patnju. Ono je, verujem,
iste prirode kao fiziolo{ke reakcije usled seruma. Kadgod se izvestan
otrov ili klica unese u sistem ceo sistem reaguje na takav na~in da
stvori vi{e protiv-otrova i protiv-klica nego {to je neophodno da se
ubije smetnja.
[ri Aurobindo: Ali to nije primer patnje, to je zakon borbe. Dobro je
poznato da u izvesnoj meri borba pove}ava mo} u ~oveku. Ali patnja
je sasvim druga~ija.
U~enik: Ali ako moramo da odbacimo patnju, moramo tako|e da
odbacimo zadovoljstvo zato {to je ono tako|e nesavr{eno.
[ri Aurobindo: Da, eto za{to Gita ka`e da morate da odbacite oboje,
raga i dvesa, neznanje i delimi~no znanje; moramo da odemo izvan
dvojnosti do istinske Anande koja je ovde pogre{no predstavljena i
zadovoljstvom i bolom.
U~enik: Postoji sekta obo`avalaca [ive u Bengalu koji sebe stavljaju
na velike muke. Mo`da je njihova ideja da }e zaraditi vi{e Punje,
zasluge, rade}i tako.
[ri Aurobindo: Indijska asketska ideja mu~enja nije ba{ ista kao
hri{}anska ideja patnje. Oni ne `ele pro~i{}enje sebe kroz patnju. Oni
su imali ideju o ovladavanju nad sobom, da }e telo raditi ono {to duh
`eli od njega da radi. To je bila ideja u pozadini askeze. Ovladavanje
nad sobom je bilo trend indijske misli sve vreme njenog duhovnog
razvoja. ^ak je Buda, kad je krenuo, imao ideju iskorenjivanja patnje i
zla iz sveta. Jedino, rekao je da to ne mo`ete da imate ovde u ovom
svetu ukoliko ne odete u Nirvanu. Indijsko asketsko samomu~enje se
radilo na nasilan Asuri~ki na~in i samovoljom koja je poku{avala da
ovlada nad telom bacaju}i veliku vitalnu silu na njega. Tako|e je
postojao izvestan prezir prema telu i ograni~enjima koja fizi~ko bi}e
name}e duhu. To je bio nasilni bunt protiv tog ropstva.
346
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Hri{}anska ideja je “Bla`eni su oni koji pla~u, jer bi}e
ute{eni.” Mo`da bivaju nagra|eni u raju proporcionalno svojoj patnji.
[ri Aurobindo: To nije ba{ toliko matemati~ki. To samo zna~i: kad
patite vi{e, vi{e milosti se stavlja na vas. To je prilika koju vam Bog
{alje da se oslobodite. Po njima spasenje je u krstu – on je, zapravo,
simbol spasenja.
U~enik: ^ak i me|u hri{}anima nalazimo ljude koji imaju razli~ite
ideje. Na primer, hri{}anski nau~nici naprosto pori~u postojanje
patnje. Ka`e se da je ona iluzija koja }e nestati ako je odbacimo.
[ri Aurobindo: To je ta~no. Ali poricati je samo umom nije dovoljno,
morate da je poreknete celim svojim bi}em.
U~enik: Bio je primer ~oveka na koga otrov kobre nije uticao. Da li je
to mogu}e?
[ri Aurobindo: Da, mogu}e je, ako mo`ete da ga odbacite ne umom,
ve} i fizi~kom sve{}u tako|e. Ali dok ga odbacujete svojim umom, va{e
telo kuka: “Oh, Oh!”
U~enik: Ali umesto da se naprosto pori~e patnja zar ne bi bilo mudrije
potra`iti uzrok patnje i iskoreniti uzrok? Onda bi patnja nestala.
[ri Aurobindo: [ta je uzrok patnje?
U~enik: Ako dobijem bol u stomaku uzrok mo`e biti {to sam se prejeo.
[ri Aurobindo: Ta~no je da uzdr`avanje od prejedanja mo`e da ti
pomogne da ima{ stomak bez bola. Ali ~ak i onda mo`e da te boli
stomak.
Ono {to ka`e{ svodi se na nala`enje onoga {to se zove zakon ili
mera va{e prirode i poku{avanje da se odr`ava. Postoje dva na~ina:
jedan je poslu{nost, a drugi je ovladavanje. Ono o ~emu ti govori{ je
put poslu{nosti. To je sve ta~no sve dok si ti na obi~nom nivou. Ali ja o
tome govorim sa najvi{eg duhovnog stanovi{ta.
U~enik: Kako je mogu}e preobraziti bol u Anandu?
[ri Aurobindo: Isprva mo`emo da imamo dobrobit na dva na~ina od
patnje. Jedan je, u~imo da je podnosimo; a drugi je da nalazimo ne{to
u sebi {to ne pati.
Kad imamo razdvojenost mo`emo da u~imo na~in da je
preobrazimo u Anandu. U prvoj fazi neki deo bi}a stoji odvojeno od
patnje i u`iva u njoj. U drugoj, Ananda razdvojenog sopstva ulazi u
patnju. Na kraju, ostaje samo intenzivna Ananda i bol biva preobra`en
u nju.
(Tema se od ove ta~ke promenila.)
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
347
U~enik: Ka`e se da je na|en rukopis na Tibetu koji ka`e da je Hrist
do{ao u Indiju i u~io Budizam, onda se vratio u Jerusalim i
propovedao svoje jevan|elje.
[ri Aurobindo: To je vrlo stara pri~a. Verujem da je to bio neki rus
koji je izmislio. ^uo sam je kad sam se vratio iz Engleske.
U~enik: Ima tako puno proitvure~nih izjava po pitanju Hrista i niko
nije u stanju ni{ta da doka`e. Neki u~enjaci ~ak dovode u pitanje da li
je Hrist uop{te postojao.
[ri Aurobindo: Nije bitno ni najmanje da li je Hrist `iveo ili ne. Stvar
za koju ime stoji je tu, ona postoji.
U~enik: Da li je mogu}e da je takav pokret mogao da naraste u
~ove~anstvu bez ikoga da ga organizuje?
[ri Aurobindo: To nije nemogu}e.
U~enik: Da li pesni~ke tvorevine tako|e `ive na isti na~in?
[ri Aurobindo: Ne na isti na~in.
U~enik: Da li je Rama `iveo, ili je on samo tvorevina Valmikija?
[ri Aurobindo: Nema osnova da se veruje da je Rama istorijska
li~nost.
U~enik: Ali pri~a o osvajanju i druge stvari?
[ri Aurobindo: Da li verujete da kralj mar{ira na Lanku sa armijom
majmuna? Valmiki je to mo`da uzeo iz tradicije ili iz ma{te i stvorio
li~nosti koje su tako dobro pristajale indijskom temperamentu da ih je
cela rasa uzela u svest i usvojila.
Neki ~ak veruju da su postojale Ramajane pre Valmikijeve i da
~ak u Vedi nalazite Ramu koji simbolizuje bo`ansko i Situ koja stoji za
Zemlju. Tako|e mo`e biti da ju je Valmiki doneo sa neke Daivi~ke
ravni na ovu Zemlju.
Mo`e biti da je Rama `iveo, ali ~ovek ne mo`e da ka`e ni{ta
odre|eno.
U~enik: A {ta je sa Kri{nom?
[ri Aurobindo: Pa, Kri{na stoji na druga~ijem tlu od Raminog. On
izgleda da je istorijska li~nost. Svi mitovi koji su se okupili oko
njegovog imena mo`e biti da su kasniji dodaci. Ali on se pominje u
Upani{adama i izgleda da je `iveo. Tamo se pominje kao “Kri{na, sin
Devaki” (one koja je `ivela na ostrvu); tako|e se pominje
“Dritara{tra”. Tamo se on prepoznaje kao onaj koji je imao bo`ansko
znanje. Bio je, nema sumnje, neko ko je ostavio veoma dubok utisak
na svoje doba. Ali nije bitno da li je Kri{na, kakav je znan u narodu,
`iveo ili ne; Kri{na postoji na mnogo realniji na~in od fizi~kog.
348
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Veoma je te{ko razdvojiti za {ta je osniva~ stajao, a {ta je
pridodato njegovom imenu kasnije. Na primer, veoma malo onoga {to
je poznato kao budizam je u~io Buda. Uzmite doktrinu karuna –
samilosti. Nju su uneli u~itelji Mahajana {kole.
U~enik: Po popularnom verovanju me|u \ainima Kri{na je sada u
sedmom paklu! A u slede}em ciklusu bi}e jedan od Tirtankara! Sad je
u paklu zato {to je bio odgovoran za tako puno ubijanja – himsa.
U~enik: U Bengalu su muslimani napravili kao da je Rama prihvatio
muhamedanstvo i pisali su knjige da to doka`u!
U~enik: Postoji pri~a o dva hri{}anska monaha koja se pokazala da je
ista kao o Budi i Anandi.
[ri Aurobindo: Religije su vrlo sme{ne. Umesto svih ovih apsurda,
ako dopru do stvari koja je u pozadini religije to bi bilo mnogo bitnije
ili svrsishodnije.
U~enik: [ta misli{ o Prayascitta – ispa{tanju – kao sredstvu
pro{i{}enja?
[ri Aurobindo: To je ispa{tanje; to je oblik kazne za kr{enje nekog
obi~aja ili dru{tvenog zakona. Nema nikakve veze sa duhovnim
pro~i{}enjem. Srodno je zakonskom ka`njavanju.
U~enik: Generalno se daje u ritualisti~kim spisima.
U~enik: Verovanje je da kupanje u Gangu pro~i{}uje ~oveka. Ima li
ikakve istine u tome?
[ri Aurobindo: Na taj na~in sve ~ini ne{to dobro.
U~enik: Ramakri{na je govorio o kupanju u Gangu da kad se kupate
va{ greh visi na najbli`em drvetu i ~im iza|ete uhvati vas i prilepi se
za vas ponovo!
[ri Aurobindo: Za neke ljude se ka`e da se ose}aju ~isto i lagano
nakon ispa{tanja. Ali generalno su spremni da krenu sasvim od
po~etka! Sve ove ideje o smrti u Ka{iju i uklanjanju greha su naprosto
jeres i obmane vitalnog sveta.
2.7.1926.
U~enik: Rekao si pre neki dan da ro|enje, rast, propadanje i smrt – to
je zakon `ivota – ali nije apsolutan; to je samo kolote~ina koju je
stvorila Priroda.
Sad, imamo u “atomima” primer razli~itog zakona `ivota, zato
{to oni imaju po~etak i kraj, ali nemaju rast i propadanje. Njihovu smrt
je prou~avala nauka u slu~aju radioaktivnih elemenata. Nau~nici
govore o `ivotu atoma kao periodu – ili du`ini vremena –
neophodnom za njegovu razgradnju. @ivot atoma znatno varira; za
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
349
radijum se ka`e da ima oko 1500 godina. Ali poenta koju valja
zapaziti je da je stopa smrtnosti potpuno ista za stare i novoformirane
atome. Oni prakti~no nemaju uzrast, a njihovu smrt izaziva
propadanje i habanje.
[ri Aurobindo: Kad sam govorio o “`ivotu” pre neki dan mislio sam
da uka`em na one oblike `ivota poput biljaka i `ivotinja u kojima je
`ivot organizovaniji i slo`eniji. Naravno, postoji `ivot kao i um i ~ak
nadum u atomima, ali oni nisu ispoljeni i nisu organizovani, ne na
povr{ini tako re}i.
Ovi principi – `ivot i um – se ne bi ispoljili kad ne bi bilo
pritiska sa vi{ih ravni; zbog pritiska oni izlaze i organizuju se.
To je razlog za{to ose}amo pritisak odozgo kad dovodimo
Nadum. Nadum poku{ava da u|e u Um i @ivot i Materiju i da ih
preobrazi.
U~enik: Prema biolozima karakteristike `ivota su (1) rast iznutra, (2)
usvajanje, (3) razmno`avanje i (4) zamor.
[ri Aurobindo: Nema zamora u vitalnoj sili. Zamor je samo okolnost
usled nesavr{ene ravnote`e izme|u fizi~kog i vitalnog. Isto je sa
umnim. Ako mo`ete da se otvorite univerzalnom vitalnom i umnom
nalazite da su neiscrpni.
U~enik: Koja je priroda ravnote`e izme|u fizi~kog i vitalnog?
[ri Aurobindo: Na {ta misli{ pod prirodom ravnote`e? Postoji
utvr|ena koli~ina vitalne sile i umne sile koju fizi~ko telo mo`e da
koristi. Telo nije u stanju da podnese veoma veliku koli~inu ovih sila.
Eto za{to je savremeni civilizovani ~ovek mnogo delikatniji od
divljaka.
Sve ove re~i “usvajanje” i “razmno`avanje” ne obja{njavaju {ta
je `ivot. One su naprosto svojstva `ivota. Ne mo`ete da znate {ta je
`ivot umnim znanjem.
U~enik: Imamo razli~ita ispoljenja `ivota na fizi~koj ravni. Ako
uzmemo molekule, }elije i organizovana tela – tri oblika – nalazimo na
svakom stadijumu da je neophodno imati vi{u silu. Na primer,
molekuli po sebi ne mogu da formiraju ili izgrade }eliju, a sli~no tome
}elija ne mo`e da izgradi telo. Njihov rast bi bio samo bezobli~na
masa.
[ri Aurobindo: To je ta~no. Postoji razlika u skali, ali nema jaza, zbilja
govore}i, od Materije do najvi{e Svesti – mada ispoljenje `ivota kad se
vidi kroz um mo`da tako izgleda.
U~enik: Na primer, nau~nici nalaze jaz izme|u mrtve materije i `ive.
Mogu da objasne kako mrtve ~estice hrane – tj. Materije – prolaze kroz
350
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
`eludac i kako se upijaju, ali ne mogu da objasne kako se menjaju u
`ive }elije. Tako|e ne mogu da objasne kako se nervni stimulans, oset,
menja u misao.
[ri Aurobindo: Kako znate da su ~estice hrane mrtva Materija? Zato
{to nema takvog jaza preobra`aj nauka ne mo`e da shvati. Jalovo je
pitati “za{to”, zato {to nauka mo`e samo da zna “proces”, ono “kako”,
stvari.
U~enik: Bergson ka`e da umno znanje va`i samo za fizi~ko-hemijski
svet i da problem ~oveka mo`e jedino da shvati intuicija.
[ri Aurobindo: Da, to je ta~no. Sam um ni{ta ne razume. Vi ka`ete
“ovo je razlog”, ali isti ~in obrazlaganja mo`e da vas dovede do sasvim
suprotnog zaklju~ka. ^ak i kad ~ovek dela, ili izgleda da dela, u skladu
sa nekim “razlogom” dela ne umnim rezonovanjem ve} ne~im odozgo
– intuicijom. U izvesnoj fazi sama supstanca uma se preobra`ava u
intuitivni um. Onda se nalazi nemogu}im vratiti se staroj umnoj
aktivnosti. Intuicija je slika Naduma; materijali prikupljeni umom su
tu, naravno, ali ne ulaze u kona~nu odluku. Oni nisu glavni odre|uju}i
~inilac.
Onda nastavljate da se sve vi{e i vi{e razvijate i da ispoljavate
sve vi{e i vi{e stepene nadumnog rada u kome delovanje postaje sve
nezavisnije od uma.
U~enik: Mo`e li pojedinac u nadumu da zna funkciju materijalnog
sveta i da se njime bavi bez direktne intervencije umnog znanja?
[ri Aurobindo: Kad je savr{eno nema vi{e potrebe za umnim
znanjem.
U~enik: Mislio sam da ka`em ovo: uzmite komad stakla; na|eno je
eksperimentom da su izvesne supstance u izvesnim proporcijama
neophodne da bi se dalo najbolje staklo.
[ri Aurobindo: Kad bi se nadumna svest usavr{ila u fizi~kom ne bi
bilo potrebe za eksperimentom.
U~enik: Ho}e{ da ka`e{ da bi nadumno bi}e bilo bolji elektri~ar bez
u~enja i obuke iz elektriciteta?
[ri Aurobindo: Za{to da ne? Da li misli{ da je Nadum inferioran u
odnosu na um? Postoji sumnja negde u tvom umu da li je takva stvar
mogu}a.
U~enik: Da. Um je zapanjen da misli o tome.
[ri Aurobindo: Do dana{njeg vremena niko nije mario da dovede dole
i primeni ovu Mo} na fizi~koj ravni. Ne{to je ura|eno u umu i tako|e u
vitalnom bi}u, ali ne u fizi~kom.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
351
Prvo, jogiji nisu marili za ova pitanja fizi~ke ravni. Drugo, imali
su druga, direktnija, sredstva bavljenja njima.
U~enik: Da li }e svi Nadljudi mo}i to da rade?
[ri Aurobindo: Koliko ima Nadljudi? Ali kao {to ka`em, ova nova
Svest je postepeno razmotavanje. Nalazite je u atomima svog tela i
postoji svest u }elijama; mo`ete tako|e da osetite i shvatite silu na
fizi~koj ravni kad silazi. Ali veoma je te{ko dovesti je dole do fizi~kog.
A ~ak i kad do|e dole postoje polja na kojima je dobro organizovana i
radi bolje i druga na kojima se bori i spoti~e i gre{i.
Razvija se prvo u delovima koji su pripremljeniji va{im pro{lim
razvojem. Onda je razvoj postepen, a ne ~udesan. Mo`emo ~ak da
sumnjamo da li je mogu}e uop{te po~eti, jer to je ne{to {to nikad nije
bilo ura|eno, a polje nije pripremljeno. Ali ako dopustimo
pretpostavku da ova Zemlja jeste polje sve vi{eg i vi{eg ispoljenja
Svesti, onda je savr{eno logi~no pretpostaviti da bi sve fizi~ke pojave
bile dovedene pod kontrolu ove Vi{e Sile.
U~enik: Svi Nadljudi bi bili u stanju da to urade?
[ri Aurobindo: ^im krenete ona }e nastaviti da radi i nema razloga
za{to bi bila ograni~ena. Protekli napori je nisu pripremili – zato {to
~ovek ~ak mo`e da sumnja da li ona uop{te mo`e da do|e u fizi~ko.
Vi{a Sila je na{a jedina nada. Mo`emo da na~inimo po~etak, kasnije }e
biti usavr{ena.
U~enik: U ovom `ivotu?
[ri Aurobindo: Zavisi od toga koliko dugo mo`ete da zadr`ite telo.
Bilo kako bilo, savr{eno je mogu}e da }emo mo`da biti u stanju da
na~inimo po~etak i ona }e da nastavi da se postepeno razvija u
~oveku.
U~enik: Da li }e se usavr{iti u istom `ivotu?
[ri Aurobindo: Da, zavisi od toga koliko dugo mo`ete da zadr`ite
telo. ^ak i ako ne uspemo da je usavr{imo, ali je uspostavimo u
fizi~kom, onda }e vremenom razmotati sve stepene Naduma i nema
razloga da se pretpostavlja da ne}e ispoljiti ~ak i vi{e stepene od
Naduma – ispoljiti ne podjednako u svima, naravno.
9.7.1926.
U~enik: U slu~aju poput X-ovog gde je pojedinac li~no nevoljan da se
oslobodi od posednutosti, da li bi mogao da je se otarasi
samoubistvom? Da li je samoubistvo lo{e u takvom slu~aju?
[ri Aurobindo: Ne mislim da je to izlaz. Generalno ove ideje o
samoubistvu dolaze iz neprijateljskog sveta.
352
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Za{to neprijatelji daju sugestiju samoubistva?
[ri Aurobindo: Zato {to su zadovoljni Bhoga-om i napu{taju telo sa
mehani~kim ludilom iza, ili mogu da uni{te telo.
U~enik: Koji bi bio efekat ove vrste posednutosti na X-ov budu}i `ivot?
Da li }e biti ikakve slabosti koja te`i da ga pot~ini istom uticaju?
[ri Aurobindo: Veoma je te{ko re}i; ali, pretpostavljam, to zavisi od
toga koliko daleko se psihi~ko bi}e povu~e od kretnje. Ako psihi~ko
bi}e mo`e da odbaci potpuno i odse~e se od ove vitalne li~nosti koja je
dovela do ovog pada, u tom slu~aju vitalna li~nost bi bila prepu{tena
svojoj sopstvenoj sudbini. Mo`e ili da se raspadne ili da ode u
`ivotinjska ro|enja i potone dublje ili da se inkorporira na Asuri~koj
ravni. Ali vi{e ne bi bila deo njega. Onda bi psihi~ko bi}e moralo da
izgradi vitalno i fizi~ko bi}e za sebe i to bi moglo potrajati nekoliko
`ivota. Kad ne bi bio posednut kao {to jeste i kad bi mogao da `ivi kao
obi~an ~ovek u ovom `ivotu ono {to je uradio pre moglo bi da poslu`i
kao osnova za njegovu budu}u evoluciju. Ali sad mora da povrati ono
{to je izgubio. Ali pretpostavimo da psihi~ko bi}e nije u stanju da
odbaci ovu li~nost u njemu, onda on mo`da nastavi da ponavlja
dvojnu kretnju i ne mo`e se re}i do ~ega to mo`e da dovede.
Bolje je za njegovu duhovnu evoluciju {to mu je do{ao ovaj
slom; jer, da je ostao zdrav, a dopustio ovoj sili da radi kroz i njega i
li~no u`ivao u njoj kao Y, ili postao veliki Svami i imao u~enike itd.
onda bi bilo vrlo malo {anse da se oporavi od nje.
U~enik: Da li bi bio u stanju da odbaci ovu li~nost u ovom `ivotu?
[ri Aurobindo: O~igledno je da ne mo`e da je odbaci u ovom `ivotu.
To je veoma ozbiljan poraz za du{u i izgleda sada da je ova li~nost deo
sastava njegove prirode i da on ne mo`e da je se otarasi.
Ali psihi~ko bi}e }e mo`da u budu}nosti mo}i da povrati
izgubljeno tle ponovnom izgradnjom vitala i fizi~kog koji bi bili bolji
nego {to su sada.
10.7.1926.
U~enik: K, koji je poludeo, ka`e: “Osta}u u sobi kraj groblja i
obavestite me ako [ri Aurobindo ikad bude ose}ao samilost prema
meni.”
[ri Aurobindo: Samislost ima da se meri distancom – {to dalje ostane
postoji {ansa za vi{e Karune – samilosti. (Smeh)
U~enik: Po{to ima sila koje su neprijateljske prema Jogi, zar nema
tako|e sila koje poma`u Jogi? Koja je njihova priroda?
[ri Aurobindo: Zavisi od joge koju radite.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
353
U~enik: Zna~i da ima sila koje poma`u u na{oj jogi.
[ri Aurobindo: Da, ima sila koje nam poma`u, ne direktno ve} iz
pozadine. Mo`ete re}i da su one Deve, poma`u iz pozadine i rade pod
Vi{om Silom koju zovemo dole. U na{oj jogi ne mo`emo da uzmemo
njihovu pomo} potpuno zato {to je pomo} koju daju, iako znatna u
izvesnim fazama, napokon uslovna. Postoje bi}a koja imaju simpatiju
prema naporu koji ~inimo zato {to stoje da profitiraju od na{e joge.
Bila bi spremna da pomognu u proporciji sa kori{}u koju sti~u i u meri
u kojoj ispunjavate njihove uslove.
Mo`e tako|e da se desi da kad poku{ate da odete iznad njih,
mogu da se poka`u kao prepreke u va{em napretku. Na primer,
poma`u vam ako im dajete obo`avanje. Sad, u ovoj jogi budu}i da je
na{a te`nja prema najvi{oj Istini, ne mo`emo da damo svoje potpuno
obo`avanje ni~em osim Istini i Istina i mo} Istine su ono na {ta se
uglavnom oslanjamo za pomo}.
U~enik: Da li su te sile koje poma`u na svim ravnima?
[ri Aurobindo: Neprijateljski napadi su direktni i zato ih ose}ate vi{e;
pomo} koja se daje je iz pozadine.
U~enik: Da li je pomo} koju daju ove sile umna po svojoj prirodi?
[ri Aurobindo: Da. Generalno pomo} je sa umnih i vitalnih ravni i ne
mo`emo da je uzmemo zato {to je pomo} uvek uslovna.
Usput, pri~ao sam sa Majkom o pri~i koja se pojavila u “Novoj
Indiji” o bu|enju se}anja na prethodno ro|enje kod deteta starog dve i
po godine. Dala je dugi primer sli~nog slu~aja koji je autenti~an.
Desilo se u njenoj porodici. Ona ima brata koji je kulturan,
inteligentan ~ovek koji ne veruje u ponovno ro|enje ili bilo koju od
ovih stvari. Imao je }erku. U uzrastu izme|u tre}e i ~etvrte godine
kupao je otac kad je ona zatvorila o~i i po~ela da peva ~udnu
melodiju. Otac je pitao koja je to ~udna melodija koju je pevala.
Odgovorila je poluotvorenih o~iju: “Svirala sam ovu melodiju kad sam
bila pastirica na Purusu.”
Sad, niko u porodici joj nikad nije pri~ao o Purusu ili bilo ~emu
drugom. Jedina osoba koja je mogla da pri~a bio je njen otac, i njena
majka. Bio je jedan sluga u ku}i koji je bio idiot. Ali to se zaustavilo na
tom jednom se}anju i nije i{lo dalje; ali je jasno da je to bilo ne{to {to
joj je do{lo. Ako je dete odraslo to dolazi kao ma{ta.
Tako da ova pri~a dodaje te`inu mogu}nosti da se dete seti
svog prethodnog ro|enja. Neophodno je da se svaki slu~aj obavezno
dobro doka`e proverom.
354
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
6.8.1926.
U~enik: Ju~e je bio neki razgovor o razlici izme|u “ose}anja” (feelings,
eng.) i “emocija” (emotions, eng.). Emocije su ona ose}anja koja
zahtevaju proces misli.
[ri Aurobindo: Va{a razlika predstavlja barem pedeset godina staru
psihologiju! U dana{nje vreme ne prave nikakvu razliku. Ranije, imali
su obi~aj da stavljaju naglasak na umnu klasifikaciju, imali su obi~aj
da dodatno dele i analiziraju sve umne funkcije. Ali u dana{nje vreme
se bave, ili barem poku{avaju da se bave, temeljima. Tako da sada
ka`u da su “ose}anja” i “emocije” kori{}eni u obi~nom smislu jedna te
ista stvar. Ako koristite “ose}anja” u {irem smislu to mo`e da obuhvati
“emocije”. Ali to nije isti smisao u kome se to obi~no koristi.
U~enik: Nisam mislio da ka`em da postoji apsolutna razlika me|u
njima. Samo sam govorio o prakti~noj razlici. Na primer, kad ka`em
“Ose}am da sam gladan” ne mislim na istu vrstu ose}anja kao na vi{u
emociju.
[ri Aurobindo: Zbilja govore}i “glad” nije “ose}anje”. Mo`ete re}i da
je neka vrsta “oseta” koji stvara ose}anje gladi u va{em vitalnom i
fiziko-vitalnom bi}u {to odgovara nekoj “potrebi” u fizi~kom.
U~enik: Ali uzmi “patriotizam”, na primer: ne mo`emo da se ose}amo
patriotski ukoliko nemamo neophodan umni razvoj ili uve}anje.
[ri Aurobindo: Ne priznajem to. ^ak i psi imaju neku vrstu
patriotizma. Ono {to je ~ovek uradio je {to je istkao puno stvari oko
svih `ivotinjskih nagona prirode. Obi~no, ono {to ljudi nazivaju
patriotizmom nije ni{ta vi{e do li instinkt “stada”. P~ele i mravi su
tako|e patriotski, oni se bore za o~uvanje stada i tamo tako|e
pojedinci `rtvuju svoje `ivote kako bi zajednica mogla da `ivi.
U~enik: Jedino {to oni to rade ne dr`e}i predavanja! (Smeh)
[ri Aurobindo: Da, i bez glasnog izjavljivanja da su najvi{i na skali
tvorevine zato {to to rade. To je ista `ivotinjska priroda; ono {to se
de{ava u ~ovekovom slu~aju je {to on to podi`e do umnog bi}a i tamo
tka sve vrste stvari oko nje – misli, emocije, ideale itd. i ovo opravdava
njegovom umu vitalno-`ivotinjsku prirodu.
U~enik: Gita ka`e dhyayato visayan – sangah se ra|a: “razmi{ljanjem o
predmetima u`ivanja vezanost za njih se ra|a.” Tamo je jasno da je
“vezanost” usled razmi{ljanja.
[ri Aurobindo: Ne mislim da se Gita, strogo govore}i, bavi poreklom
emocija u tom dvostihu. Ona tek poku{ava da poka`e da kad um “juri
za” ili “se bavi” ne~im zadobija vezanost. Ali to ne zna~i da “misao”
uvek prethodi emocijama.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
355
U~enik: Ponekad se uspostavlja veza izme|u vitalne `elje i misli.
[ri Aurobindo: To se uvek de{ava. Na primer, izvesne `elje su
pra}ene izvesnim misaonim kretnjama. I tako, kad se de{ava ista
kretnja misli, to recipro~no budi odgovaraju}e “`elje” ili “emocije”. Ali
to je usled asocijacije. To ne zna~i da misao stvara kretnju u
emocijama.
U~enik: Ali ako mislim o izvesnim doga|ajima mogu da reprodukujem
emociju koju sam osetio u pro{losti.
[ri Aurobindo: To je sasvim druga stvar. To je prise}anje putem
pam}enja. Ja sam ~ak mogao da reprodukujem bolest u telu misle}i o
njoj! To ne zna~i da je mi{ljenje odgovorno za to.
Kao {to sam rekao, ve}ina stvari kojima se ljudi odu{evljavaju
nisu mnogo razli~ite od `ivotinjskih. Nasledili smo i uneli u svoj
ljudski `ivot mnogo od `ivotinjske prirode maltene u celini. Sve {to vi
zovete “emocije” su, zbilja govore}i, vitalne po svom poreklu; i, kao
{to sam vam ve} rekao, ~ovek je naprosto istkao mre`u oko njih.
@ivotinje tako|e imaju ista vitalna ose}anja, emocije i ~ak misli. Ali
kod ~oveka rade na druga~iji na~in, zato {to je on umno bi}e. ^ovek
podi`e sve ove stvari i oblike koje ja zovem “vitalni um” ili koje vi
zovete “emocije”. Emocije po mojoj klasifikaciji su vitalni deo uma.
^ovek je naprosto podigao vitalne impulse `ivotinje i poku{ao da ih
mentalizuje. Rezultat je ono {to nazivam “tkanjem mre`e oko” njih.
Sve ove stvari se njemu stoga ~ine opravdanim njegovim
rezonovanjem.
U~enik: Postavio sam pitanje kako bih shvatio razliku izme|u umnog,
vitalnog i fizi~kog.
[ri Aurobindo: Ja pravim razliku izme|u “umno-vitalnog” i “vitala u
u`em smislu”.
U~enik: [ta je “vital u u`em smislu”?
[ri Aurobindo: Vitalno bi}e je ono koje se direktno ti~e `ivota. Mo`ete
ga zvati “`ivotna sila” i sve kretnje povezane sa `ivotnom silom
pripadaju vitalnom bi}u. Temeljni rad vitalnog bi}a je {to poprima
oblik @elje – `elja za predmetima, za posedovanjem, po`uda, ambicija
i, generalno govore}i, svih sada ripus – “{est neprijateljskih sklonosti”
– pripadaju vitalnoj ravni.
Ovaj pogre{an oblik vitalne kretnje ima Istinu iza sebe koja
poprima ovaj pogre{an oblik zbog neznanja. Vitalno bi}e je, zbilja
govore}i, instrument, i mora da se koristi kao instrument, \ive –
Sredi{njeg Bi}a. Ono je sredstvo postizanja u `ivotu. U Neznanju
356
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
poprima oblik `elje da se postigne; ali u Vi{em Znanju postaje ~ista
volja, mo} poztizanja bez napora `elje, itd.
^ovek naprosto podi`e ove vitalne kretnje, koje pripadaju
podjednako `ivotinjskoj prirodi, umu. To je sve. On obmanjuje sebe da
pomisli da kad pove`e neku emociju sa vitalnom kretnjom da je ona
postala ~ista, a kad um mo`e da da njeno racionalno obja{njenje, ima
opravdanje da nastavi sa vitalnom igrom. U stvari, to je na~in na koji
su ove vitane sile o~uvale svoj stisak na ~oveku. Uzmite, na primer,
ono {to ~ovek obi~no zove “Ljubav”. To prvenstveno nije ni{ta drugo
do li vitalni impuls koji mo`e da nazove polnim nagonom. On je
svugde u prirodi. ^ovek me{a sa njim izvesnu kretnju emocija i naziva
je ljubavlju i misli da je sve opravdano njom.
U~enik: [ta je fizi~ko?
[ri Aurobindo: [ta vi shvatate pod fizi~kim?
U~enik: Mislimo pod njim materijalne predmete bez `ivota i uma.
[ri Aurobindo: To nije ba{ ispravno, zato {to je va{e telo materijal, a
ipak ima `ivot i um. U samom fizi~kom imate `ivot i um; jedino, oni su
involuirani. Ali ako mo`ete da postanete svesni na fizi~koj ravni na}i
}ete da postoji `ivot i ~ak um u }elijama tela. Naravno, `ivot i um koji
nalazimo u fizi~kom svetu nisu isti kao oni koje nalazimo na vitalnoj
ili umnoj ravni. Ali ne mo`ete pore}i da postoji um u njemu. To je ono
{to obavlja mehani~ke operacije tela sa takvom precizno{}u. Fizi~ki
um je um koji vidi samo fizi~ke i materijalne aspekte stvari i odbija da
vidi bilo koji drugi aspekt.
U~enik: To je obi~ni um.
[ri Aurobindo: Ve}ina uma nije ni{ta drugo do li to.
U~enik: [ta treba ~ovek da radi da bi podigao sebe od uma do
Naduma?
[ri Aurobindo: Prva stvar koju mora da uradi je da zna prirodu bi}a,
a onda mora da se okrene ne~em vi{em od uma za dostizanje Istine.
Um mo`e da da samo znanje o njoj, ali ne mo`e da da potpuno
znanje, niti mo`e da postigne preobra`aj.
U~enik: Upravo sada si rekao da ~ovek ima `ivotinjsku prirodu u sebi
ve}im delom. Evropski filozofi iznose preuveli~anu izjavu iste te izjave.
Oni ka`u da je vital u korenu svega u ~ove~anstvu i izgleda da prave
idol od njega.
[ri Aurobindo: Kako to mislite? ^ovek je `ivotinja, ili bolje re}i,
postoji `ivotinjsko u ~oveku.
U~enik: Ovi mislioci izgleda da pori~u postojanje bilo ~ega vi{eg u
~oveku. Oni izgleda da maltene ka`u: po{to je ~ovek `ivotinja, dobro
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
357
je za njega da bude svesna i efikasna `ivotinja, i ne sme da bude
efikasno ni{ta drugo. Kod Bernarda [oa nalazimo to insistiranje.
[ri Aurobindo: Ali [o ne ka`e da nema ni~eg vi{eg od `ivotinjske
prirode u ~oveku! [o je o{tar mislilac. On odbija da bude obmanut da
poveruje u veli~inu ~oveka. On ka`e da ~ovek mora da se digne vi{e.
Ali jedna je stvar imati ideju o podizanju vi{e, a sasvim druga
stvar verovati da je ~ovek visoko razvijeno bi}e. Jedna od temeljnih
stvari potrebnih za traganje za Istinom je kriti~ki razum, maltene
cini~ni um koji trga masku i odbija da prihvati teku}e ideje, misli i
mi{ljenja. To je neka vrsta rastvara~a. ^ovek mora da ima hrabrost da
vidi Istinu kakva jeste bez ikakve obmane u vezi nje. [o ima taj kriti~ki
um u velikoj meri i nalazimo isto kod Anatol Frans.
Druga stvar koju ~ovek mora da ima kako bi dostigao Istinu je
te`nja za Istinom vi{om od one koja je postignuta. Mora da posmatra
svoje ideale, principe i istine i da vidi koje su mogu}e i dokle svaki
ideal mo`e da se ostvari; i, najva`nije od svega, mora da zna uslove
koji se zahtevaju za ispunjenje takvog ideala.
U~enik: Ako Nadumna Mo} radi za{to onda toliko te{ko}a spolja
dolaze Sadaki kao {to je X?
[ri Aurobindo: Postoje neprijateljske mo}i koje ne `ele ispoljenje ove
Vi{e Mo}i. [to vi{e napredujete to vi{e postaju besne i poku{avaju da
vas napadnu. Drugo, nije sama najvi{a Nadumna Mo} ta koja radi u
po~etku. Ona pritiska dole na um i kroz kretnju Vi{eg Uma pokazuje
neznanje i nesavr{enosti.
U~enik: Kako }emo da se otarasimo ovih te{ko}a?
[ri Aurobindo: Pre svega, morate da ostanete smireni; to jest,
uspostavite savr{enu samata-u – ujedna~enost temperamenta, a ne da
njima bivate pokretani. Kad god do|e kretnja neznanja ili
nesavr{enost morate da gledate i vidite odakle dolazi: da li od izvan ili
iz va{e prirode. Onda morate da je iznesete Vi{em Znanju. Na}i }ete
Svetlost. Ali u po~etku bi}e pome{ana sa va{im umnim kretnjama. U
svetlu tog znanja morate da odbacite ono {to je la`no i da date
pristanak samo najvi{oj kretnji. Kako sve vi{e i vi{e budete napredovali
na}i}ete vi{u svetlost i vi{u mo} koja pokazuje na~in za do~ekivanje
ovih sila i ovladavanje nad njima.
Na kraju, kad imate najvi{u kretnju, postajete isuvi{e jaki za
te{ko}e. Naravno, vi{a za{tita vam je data. Ali uslovi za dobijanje
za{tite su da ~ovek treba stalno da se otvara Vi{oj Sili. Drugo, mora da
ima ~vrstu re{enost i iskrenost. Tre}e, potpuna vera u za{titu Vi{e
Mo}i.
358
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Da li ove te{ko}e dolaze kao ku{nja?
[ri Aurobindo: Da; sa vi{eg stanovni{ta mo`ete da gledate na njih kao
na testove svog napretka u jogi. Pokazuju vam va{e slabe ta~ke i
mo`ete da izvu~ete korist iz njih ako ih uzmete u ispravnom duhu.
U~enik: Pretpostavimo da jogi savlada te{ko}e, da li bi to zna~ilo
op{tu pobedu za njega?
[ri Aurobindo: Pre svega morate da ih pobedite u sebi. Onda u svom
okru`enju; to jest, u onima koji }e do}i unutar va{eg uticaja i
napokon, sa odobrenjem Bo`anskog, mo`ete tako|e da uti~ete na
doga|aje.
Na primer, nema razloga za{to jogi ne bi bio u stanju da uti~e
na doga|aje u Rusiji ili Americi, sede}i u svojoj stolici. Mo`e tako|e da
stavi svoju mo} iza ljudi koji su u polju i da tako menja tok doga|aja.
U~enik: Da li jogi radi na silama sveta?
[ri Aurobindo: Da. On mo`e stavljaju}i svoju uticaj na njih da menja
njihov tok.
U~enik: Imaju li sile sveta znanje o Istini?
[ri Aurobindo: Ne. One su samo sile i `ele da se ostvare. To se samo
tako ka`e kad neko ka`e: “Mo} jogija deluje.” Sva mo} je Bo`anska
Mo}, a pojedinac je tek upori{na ta~ka – point d’appui – i on zna sve
vreme da Bo`anska Mo} deluje.
On mo`e tako|e da je koristi egoisti~no i da stvara velike
posledice, ali u proporciji koliko je ograni~ena egom ili `eljom, postaje
nesavr{ena i ograni~enih mogu}nosti.
13.8.1926.
U~enik: @elim da znam razliku izme|u razli~itih psiholo{kih delova
bi}a, npr.
1. Umno – 1. umno u u`em smislu, 2. umno vitalno i 3. umno
fizi~ko.
2. Vitalno – 1. vitalno umno (um `elje), 2. vital u u`em smislu
i 3. vitalno fizi~ko ili fiziko-vitalno.
3. Fizi~ko – 1. fizi~ko umno, 2. fizi~ki vital i 3. fizi~ko u u`em
smislu.
[ri Aurobindo: Te{ko je sro~iti razliku jezikom, a ~ak i kad bi ~ovek to
mogao da uradi, bila bi veoma neadekvatna i delimi~na. Ako uzmete
umno bi}e ~oveka na}i }ete da postoji ono {to bi se moglo nazvati
njegovim ~istim umnim delom, koje je visoko iznad glave i komunicira
kroz mozak sa fizi~kim `ivotom. Njega se uglavnom ti~e rezonovanje,
tvorevine umnih formi i aktivnost umne volje.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
359
Onda postoje emocije i oseti koji nisu zbilja umni po svom
poreklu i gra|i, ali se podi`u iz vitalnog bi}a i, dolaze}i gore u um,
poprimaju umne oblike – umne emocije i umne osete. To ja zovem
umno-vitalno.
Po nekima, ono je ~isto vitalno. Tako da od glave do centra
govora (vrata), tako re}i, imate umno bi}e.
U~enik: Na {ta se misli pod Buddhi-jem?
[ri Aurobindo: Buddhi je ono {to ja zovem “~ist um”. On je “intelekt”.
On kombinuje intelekt i volju. To je sposobnost mi{ljenja i refleksije.
On rezonuje. On poku{ava da odgovori na pitanje: “[ta je istina? [ta
je je to {to moram da uradim?” i tako|e, “Kako moram to da uradim?”
A kad se ova ~ista umna sposobnost razvije nalazimo da ima izvesnu
mo} opa`anja i umnog vi|enja. Stvara oblike i govor.
U~enik: ^emu pripada centar govora?
[ri Aurobindo: Centar govora je u korenu grla, a govor je, zbilja
govore}i, umna sposobnost. On poku{ava da prenese rezultat
razmi{ljanja i rezonovanja kroz medij govora. Slu`i kao izraz misli i
tako|e ga koriste emocije i vitalno bi}e za svoj izraz. Prvo idu gore iz
ni`ih delova i izra`avaju se kroz govor. Ali govor je u su{tini umna
aktivnost.
U~enik: [ta je Manas? Koja je razlika izme|u Buddhi-ja i Manas-a?
[ri Aurobindo: Kad koristimo Manas u op{tem i {irem smislu on zna~i
um, podrazumevaju}i celu umnu aktivnost – refleksiju, emociju i umni
oset, sve uzete zajedno. Ali kada koristimo Manas u filozofiji pod njim
podrazumevamo “~ulni um”. Sme{ten je blizu srca. Na primer,
ponekad kad ljudi dobiju predose}aj dobiju ga u Manasu – u ~ulnom
umu. Eto za{to se u Upani{adama Manas naziva {estim ~ulom.
Dok Buddhi u Vedanti generalno zna~i inteligencija sa voljom.
On otkriva istinu ili poku{ava da je otkrije, a onda odlu~uje da dela u
skladu sa njom.
Onda postoji umno fizi~ko koje nije ista stvar kao fizi~ki um.
To nije ono koje je u pozadini materije i podr`ava je. To su izvesni
naviknuti, umni pokreti koji se ponavljaju bez ikakvog ~ina ~istog
rezonovanja. ^ak i ako ima rezonovanja u njemu, ono je mehani~ko.
On nastavlja da se kre}e u svom krugu ~ak kad ostali drugi delovi uma
nisu svesni toga. On nastavlja da mehani~ki ponavlja stare ideje i
sanskare itd. Niti ima vitalnog poriva u njemu, niti bilo kakve
stvarala~ke aktivnosti uma u u`em smislu.
360
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Na svakoj od ove tri – umnoj, vitalnoj i fizi~koj ravni
pretpostavljam da postoji element Naduma. [ta je ono {to odgovara
Nadumu u umnom bi}u?
[ri Aurobindo: Nadum na umnom nivou je Intuicija. Ona nije ~ist
Nadum. Ona je njegov umni oblik.
Onda postoji vitalno bi}e od pupka i ispod njega ili, po nekima,
od srca do pupka. Po svojoj sopstvenoj prirodi on je `ivotna kretnja ili
sila koja poku{ava da se postigne u `ivotu. Njegov najgrublji oblik je
“`elja”. U stvari, on je sila koja poku{ava da poseduje i u`iva. On se
hvata predmeta i stavlja svoj sopstveni pe~at na njih. On se hvata
stvari radi posedovanja i u`ivanja. To je ono {to stvara u ~oveku
ambiciju, `elju za `enama, pohlepu za novcem, za mo}i, sve egoisti~ne
oblike `elje, itd. Pa, taj grubi oblik je veoma koristan za `ivot u
Prirodi.
Vitalno bi}e u ~oveku je ono koje `eli da radi ovo ili da radi
ono. Zaokupljeno je poku{avaju}i da se izbaci napolje. To je su{tinska
vitalna priroda. A u pozadini je vitalni um. On uzima misaoni oblik, ali
taj oblik je druga~iji od umnog misaonog oblika. On je ne{to {to ide
pravo iz vitalnog bi}a, a ne iz uma. On ide uz vitalne kretnje, zna ih i
izra`ava ih u govoru i umnim oblicima. On ne rezonuje. On misli i
planira ~ak kao {to to ~ist um ~ini, ali misli i planira na druga~iji na~in.
On je um koji stoji odvojeno i ure|uje kako da ostvari impuls.
U~enik: Ali to onda nije istinska misao, la`na je.
[ri Aurobindo: Nije la`na. Samo, to je vitalna misao, a ne umna. Na
primer, kad Musolini ka`e: “Italija }e imati svoje mesto pod suncem”,
to nije umna misao, to je vitalna misao.
U~enik: Zar to nije emocija?
[ri Aurobindo: To nije prvenstveno emocija. To je misao pravo iz
njegovog vitalnog ega. Onda mo`e biti pra}ena emocijom patriotizma
u njemu i on mo`e ~ak da zatra`i od razuma da na|e opravdanje za
nju. Mo`e da ka`e svom Budiju: “Pa, rekao sam takvu i takvu stvar.
Sad se potrudi da na|e{ razlog za to {to sam rekao tako i tako|e za{to
je to istinito.”
U~enik: [ta je onda dinami~ni um?
[ri Aurobindo: Dinami~ni um je volja, dok je vitalni um um `elje. On
`eli vitalni poriv bez ikakvog rezonovanja. Kao {to sam rekao, kad um
radi, on poku{ava da odgovori na pitanje: “[ta je istina i {ta je ono {to
treba da radim?” i onda se ne zaustavlja tu. Tako|e odlu~uje: “Kako }u
to da uradim?” Taj deo je volja. Tako|e planira i ure|uje. Ali na
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
361
druga~iji na~in. Dinami~ni um je volja koja poku{ava da sprovede
odluke intelekta.
Onda imate fiziko-vital: to jest, fizi~ki deo vitalnog bi}a. On je
neophodan kako bi se ostvarili vitalni impulsi na fizi~koj ravni. To je
ono kojeg se uglavnom ti~u doga|aji u prolazu i prolazne kretnje. To
je ono koje iziritiraju sitnice, koje se lako uzruja. Stekne ushi}enje
radosti vrlo brzo, tako|e se vrlo brzo deprimira. To je nemiran deo
kojeg se ti~u prolazne stvari i koje ~ini ~oveka nemirnim. Vital mo`e
da ima neophodni poriv, ali ako ovaj fizi~ki deo nije spreman ~ovek ne
mo`e da ga ostvari na ovoj ravni.
Sve ovo sa~injava vitalno bi}e. To je veoma neophodan deo za
pun razvoj bi}a. Zapravo, vital je taj koji podr`ava um u njegovom
pokretu ka gore – barem bi trebalo, zato {to bez njega um ne bi bio u
mogu}nosti da se delotvorno ostvari u `ivotu. Mogao bi da ostane
samo sa idealima, idejama i principima.
U~enik: [to }e re}i, vital mora da se slo`i sa umnim idejama.
[ri Aurobindo: Da, zato {to bez njega ni{ta ne mo`e da se postigne.
U~enik: Ali onda, da li je umno to koje izvla~i vitalnu silu, ili je vital
taj koji poziva umnu energiju?
[ri Aurobindo: Zavisi od toga {ta je prvo u polju. Mo`e biti umno ili
vitalno u skladu sa pojedincima.
U~enik: Tako da ako on podr`ava um onda je sva prilika da }e um
uspeti?
[ri Aurobindo: Ne nu`no. Vital mo`e da pristane na umno bi}e i da
ga podr`i, ali mo`da ne}e imati neophodnu snagu da sprovede ideje u
`ivot.
U~enik: Koji je Nadumni element u vitalnom bi}u?
[ri Aurobindo: Nadumno u vitalu su, mo`ete re}i, vitalne intuicije i
nadahnuti impulsi i inspiracije. To je ne{to {to dolazi odozgo direktno
vitalnom bi}u – ne nu`no doti~u}i um. To je ono {to daje ta~ne
intuicije oko toga {ta raditi. Postoje osobe – ne nu`no Jogiji – koje, bez
rezonovanja ili razmi{ljanja, smesta iznalaze pravu stvar koja ima da
se uradi.
Svi ljudi od genija imaju ovu sposobnost – neku vrstu polusupramentalizovanog vitalnog bi}a, koje ih uvek navodi da urade
pravu stvar – stvar koja treba da se uradi. Oni ne prave gre{ku u
svojim postupcima. Generalno ne rezonuju. U stvari, ne mogu da daju
razloge. Ali ipak rade pravu stvar i uspevaju.
362
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Kao {to sam rekao, vitalno bi}e je veoma neophodan deo bi}a.
Kad se promeni postaje instrument u rukama Vi{e Mo}i. Onda vi{e ne
postoji `elja, ve} Vi{a Sila koja dela kroz njega.
Kako bi bilo u stanju da to radi, mora da se otvori Istini iznad
uma.
U~enik: [ta je prana?
[ri Aurobindo: Prana je bazi~na gra|a svesti po staroj frazeologiji. To
je ono {to je u pozadini svih kretnji bi}a ovde. Razli~ita je od citta-e
koja je vi{a svest. Postoji, na primer prana akasa i citta akasa.
Onda postoji fizi~ko bi}e. Tamo imate fizi~ki um, koju ve}ina
ljudi ima. On opa`a i prihvata fizi~ke stvari oko nas, ali ne ide izvan
njih. Prihvata ih takve kakve jesu, i mada mo`emo da ka`emo da on
“misli” o njima, ipak to je ono {to ih ure|uje na neki na~in. On jedva
da rezonuje osim kad dela skupa sa drugim osobinama. On je, mo`ete
re}i, najdalji kraj, poput vrha olovke, koji je neophodan za rad umnog
bi}a. Kad se latim pera i moja ruka po~ne da pi{e ne{to na papir bez
da, naravno, misli bilo {ta o tome – recimo, neku re~ ili ime – fizi~ki
um je taj koji to radi.
Onda postoji vitalno-fizi~ko ili fiziko-vital. To je vital koji se
kre}e u fizi~kom bi}u. On nam je najva`niji zato {to je to ono {to tera
razli~ite organe da rade. A funkcije fizi~kog bi}a su regulisane njim. To
je ono {to daje zdravlje i snagu telu. Iz tog razloga Upani{ade govore o
pranama – vitalnim dahovima – koje se kre}u u sistemu.
One su krajnje va`ne zato {to formiraju, tako re}i, nervne
zavr{etke vi{ih sposobnosti. Ne mo`ete ni{ta da uradite dobro ako one
ne odgovaraju vi{im sposobnostima, unutra{njem bi}u.
Na primer, ako ste muzi~ar, mo`ete da imate najbolju muziku
unutar sebe, ali ako va{i prsti ne delaju kako treba ne mo`ete uspeti.
One formiraju, tako re}i, najdalji kraj unutra{njeg bi}a kroz koji
unutra{nje bi}e izra`ava sebe na fizi~koj ravni. To je poput pera kroz
koje misao nalazi izraz.
To je tako|e razlog za{to se mozak smatra za najva`niji deo
tela. Ne zato {to stvara misao, ve} zato {to formira povezuju}i spoj
kojim misao mo`e da na|e izraz ovde. On je aparat koji prima vi{i rad.
U~enik: Slikanje je u istoj nevolji kao i muzika.
[ri Aurobindo: Da, ~ak i poezija. Ima ljudi koji dobijaju finu poeziju u
umu, ali onog trenutka kad se late pera ni{ta ne dolazi.
U~enik: To je ono {to se de{ava sa K-om. On ka`e da ima mnoge stvari
da zapi{e, ali ~im se lati pera, samo pero i mastilo ostaju. (Smeh)
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
363
[ri Aurobindo: A postoji i Fizi~ko u u`em smislu, materijalni deo. To
je svest tela, mo`ete re}i, skoro “svest mesa”. To je svest ~ak u }elijama
tela.
O Nadumu koji radi u fizi~kom prili~no je te{ko govoriti. ^ovek
mo`e da uka`e na njega. Mo`ete re}i da je to ne{to u samim fizi~kim
}elijama koje ih navodi da ~ine ta~no onu stvar koja je neophodna za
telo. Zato {to je on tu, telo, na primer, zna {ta treba da jede. Kad bi
bilo ostavljeno na miru reklo bi {ta mu treba, a {ta ne. Pretpostavimo
da uzmete ovaj predmet, a onda bez ikakve umne akcije ili ne~eg
drugog znate te`inu predmeta, direktno iz fizi~kog.
Ali najcivilizovaniji ljudi su izgubili tu sposobnost. Ljudi su se
okrenuli isuvi{e ka umnim i vitalnim sposobnostima koje su se
podizale u njima. Generalno, vital se previ{e upli}e sa svojim `eljama
po pitanju hrane i ka`e: [email protected] ono” i “Svi|a mi se ovo”, “Svi|a mi se
ono”. I um tako|e sa idejama “Dobro je uzeti ovu hranu” i “Ovo sadr`i
ovo, stoga je dobro.”
Ali fizi~ka svest, ako se ostavi na miru, zna {ta joj je potrebno.
Telo nema `elje, ono ima potrebe i zna {ta mu treba.
U~enik: Mogu li ljudi da povrate izgubljenu sposobnost?
[ri Aurobindo: Te{ko je vratiti je u potpunosti, ali mo`emo da je
povratimo u velikoj meri. Po ovom pitanju izgubili smo mnoge
sposobnosti primitivnih ljudi.
U~enik: Postoji ne{to u medicinskoj nauci {to podr`ava ovo gledi{te.
Sada si nam odao da postoji svest u }elijama. Nalazi se da kada se se
uzme hrana, apsorbuju je }elije kad je supstanca u `elucu u izvesnom
stanju. Tada sistem usvaja hranljive elemente u najve}oj meri. Sad kad
se uzme otrov i ~ak kad su uslovi za njegovo apsorbovanje spremni,
nalazi se da }elije tela odbijaju otrov; to jest, ne upijaju otrov. To se
zove “selektivna absorpcija”. On, dakle, zna i odbija otrov.
[ri Aurobindo: O, da.
U~enik: @ivotinje, na primer, znaju {ta ne treba da uzimaju.
[ri Aurobindo: Da. To je fizi~ka svest. One ponekad znaju kroz miris.
Nalazimo kod ~oveka da kao {to je um izrastao na ra~un vitalnog bi}a,
isto je i u~inio na ra~un izvesnih sposobnosti fizi~kog bi}a.
Naravno, ~ovek mo`e da tvrdi da, da ~ovek nije naglasio svoje
umno bi}e toliko ne bi poku{ao da otkrije istinu u vezi ovih stvari. Um
bi ostao dokon. Ali um nije morao da ostane takav. Um je svest koja se
okre}e od sebe i gleda dole odozgo na vitalno i fizi~ko. Um je mogao
da uzme dokaz o materijalima koje su vitalno i fizi~ko bi}e imali da
364
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
ponude, a onda oti{ao dalje sa njima, poku{avaju}i da ih shvati,
umesto da izgubi te sposobnosti.
U~enik: Kojoj ravni pripada estetska tvorevina?
[ri Aurobindo: Zavisi od razli~itih ljudi. Generalno pripada vitalnoj
ravni. Ali postoje razlike. Na primer, stil samog sebe radi, mislim –
lepota stila, lepota jezika, ritam, itd., sve to pripada vitalnoj ravni.
Ali estetska tvorevina mo`e da bude na bilo kojoj ravni.
Izvorno, sve to dolazi sa ravni Anande.
U~enik: Sa koje ravni je Kri{na{a{ijevo dana{nje pismo do{lo?
U~enik: Da li je to vitalna lepota?
[ri Aurobindo: To je vitalna ma{ta. To je ne{to {to radi na svoj
sopstveni na~in bez obzira na ~injenice. Ako je ~ovek mo}an on mo`e
da navede svoju ma{tu da se ostvari.
U~enik: Da li je to ono {to nazivamo sanjarem?
[ri Aurobindo: Snovi? Snovi pripadaju svim ravnima, a ne jednoj.
U~enik: Mislim, ljudi koji ne mogu da ostvare svoje ideje i nastavljaju
da zami{ljaju stvari.
[ri Aurobindo: Da. Idealisti koji nemaju vitalnu silu da stave svoje
ideale u `ivot i da ih u~ine delotvornim.
U~enik: [ta je pam}enje? Da li je ono umna sposobnost?
[ri Aurobindo: Pam}enje je svuda. Sve ~ega je ~ovek svestan ili nije
bele`i se u “Prani”, bazi~noj gra|i svesti. Ali ~ovek pamti samo ono {to
je pa`ljivo ~uo i utvrdio u svom umu. Ali generalno ove utiske prima
“Prana” i oni smesta tonu u podsvest, ili ispodsvesnu svest, ili kako
god vam se svi|a da je zovete.
Postoji zabele`en primer slu{kinje ~uvenog francuskog
stru~njaka za hebrejski. Slu{ala je, dok je radila, svog gazdu kako
ponavlja Bibliju na hebrejskom. Za nju je to bilo besmisleno brbljanje.
Onda kad je bila u abnormalnom stanju ponovila je gazdin govor
ta~no, sa istim akcentima i bez gre{ke. A o~igledno nije znala ni{ta o
tom jeziku – to jest, um nije razumeo ni{ta od njega. Ali sve vreme je
bio tamo bele`en u podsvesnom bi}u. ^ak tabani na na{im stopalima
imaju svoje pam}enje.
Podelili smo i analizirali ove funkcije ali to je, kao svaka
analiza, zgodno samo radi razumevanja; stvari u stvarnosti nisu tako
suve i srezane. Ne rade odvojeno. Postoji mnogo delanja i interakcije
izme|u njih i bi}e je mnogo slo`enije u svom stvarnom radu nego {to
se da pretpostaviti iz analize.
Na primer, podelili smo bi}e na umno, vitalno i fizi~ko. Ali kad
govorimo o umnom, uzimamo um koji radi na svojoj sopstvenoj ravni,
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
365
tako re}i. Ali svi delovi su me|usobno povezani, a um radi odozgo ka
dole sve do najni`e ravni svesti i tako je sa svakim principom. Jedino
zato {to je zgodnije za razumevanje mi ih klasifikujemo.
U~enik: Zar ove kretnje prirode ne odgovaraju kretnjama u
univerzumu?
[ri Aurobindo: Da. Ina~e se ne bi na{le u ljudskom bi}u.
U~enik: [ta je bol?
[ri Aurobindo: Misli{ tuga? Vitalna je po svojoj prirodi.
14.8.1926.
U~enik: Postoji li ikakva veza izme|u estetskog bi}a i psihi~kog bi}a?
[ri Aurobindo: Postoji smisao za lepotu u estetskom bi}u, a tako|e
postoji smisao za lepotu u psihi~kom bi}u. Izvan toga nema nu`ne
veze izme|u to dvoje.
Estetsko bi}e pripada vitalnoj ravni. Ako ~ovek nije tek majstor
oblika i linije estetsko bi}e vidi da lepota oblika izra`ava ne{to.
Estetsko bi}e vidi lepotu oblika i linije i vidi tako|e lepotu ne~eg {to je
izra`eno, dok psihi~ko bi}e vidi {arm du{e.
Psihi~ko bi}e nema lepotu onako kako je obi~no shva}ena. To
je pre “{arm” – unutra{nja lepota, lepota du{e. Ali ne mora nu`no da
ima lepotu oblika – mada tako|e mo`e i to da ima. ^ovek koji mo`da
ima finu du{u mo`e da ne bude lep.
U~enik: Plemenitost du{e, zar ne mora da se izrazi u fizi~koj lepoti?
[ri Aurobindo: To je ono {to bi trebalo da bude; ali nije uvek tako u
`ivotu. ^ovekova du{a mo`e da bude plemenita kao Sokratova, a on
mo`e da bude podjednako ru`an!
U~enik: Deca su sva i uvek lepa.
[ri Aurobindo: Kod njih je to vitalni sjaj.
U~enik: Da li se psihi~ka lepota sastoji od boje ili linije ili takve neke
druge osobine?
[ri Aurobindo: Psihi~ka lepota se ne izra`ava, ili mo`e da se ne
izra`ava, u boji i liniji poput estetske lepote. Ona je ne{to sasvim
odvojeno od njih, mada mo`e da se izrazi kroz njih. Ona je neka
fino}a i {arm koji se ne mogu definisati.
U~enik: To zna~i da psihi~ka lepota ima fino}u.
[ri Aurobindo: Ako se tako hvatate za re~i pogre{no tuma~ite ono {to
ka`em. Vitalna lepota tako|e ima fino}u. Ali ona nije to. Ponekad
pogled ili osmeh izra`avaju ne vitalnu, ve} psihi~ku lepotu.
Pa, neko cve}e ima psihi~ku lepotu u sebi: na primer, jasmin je
veoma psihi~ki svet.
366
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Cve}e ima lepotu, ali to je ne{to novo da se nau~i da ima
psihi~ku lepotu.
[ri Aurobindo: Da, to je lepota du{e cveta.
U~enik: Du{e cveta!
[ri Aurobindo: Znao sam da }e ovo da vas zapanji. Mislite da cve}e
nema du{u? Opet je ~ovekovo neznanje ono {to ga navodi da misli da
je on najve}e bi}e u tvorevini. Mnogi psi imaju mnogo finije psihi~ko
bi}e od mnogih ljudi!
Da li biste verovali da postoji psihi~ki element u vo|enju
ljubavi `ivotinja? Uzmite na{u ma~ku, Mom~inu. Kad vodi ljubav sa
Gric-gric, on je fizi~ki; kad vodi ljubav sa Malom, vitalan je; kad vodi
ljubav sa Mimi, emotivan je i sentimentalan; a kad vodi ljubav sa
Curicom, on je psihi~ki!
U~enik: Kako to onda da se na ~oveka gleda kao na najvi{e bi}e u
tvorevini?
[ri Aurobindo: Egoisti~no neznanje ~oveka je ono {to ~ini da tako
misli. On je tako visok zato {to u njemu postoji mogu}nost evoluiranja
bo`anskog `ivota. Mo`ete tako|e re}i da je visok zato {to je razvio um,
a um mu daje {ansu za svesnu evoluciju. Ali ne proizlazi nu`no da je
zato {to je on umno bi}e koristio svoj um za svoju evoluciju. Upravo
zato {to ima um, ~ovek ima beskrajnu sposobnost da bude |avolski.
Dovodi u pomo} svom |avolu um, i sam |avo ne mo`e da bude toliko
lo{ kao ~ovek sa svojim umom kad ga stavi u slu`bu svog vitalnog
bi}a.
U~enik: Beskrajne mogu}nosti! Oba puta, bo`anski i |avolski!
[ri Aurobindo: Egoisti~no neznanje ~oveka je ono {to ga navodi da
misli da je najvi{i u tvorevini.
U~enik: Ali, onda, postoji velika razlika izme|u ~ovekovog tela i
`ivotinjskog.
[ri Aurobindo: To je sve; a ~ak i to nije onoliko koliko poku{avate da
napravite od toga.
Napokon, koja je razlika izme|u `ivotinjskog tela i ljudskog?
Ako vidite pa`ljivo, vide}ete da ste vi odbacili rep i umesto {to hodate
na ~etiri noge koristite dve, a druge dve ste promenili u ruke. Bilo je
malih, ali veoma bitnih promena u mozgu i nekih detalja tu i tamo.
Odbacitili ste svoje krzno i rogove.
U~enik: Ne svi ljudi! K i dalje ima dosta krzna! (Smeh)
[ri Aurobindo: Vidite, napokon nije toliko velika promena u fizi~kom
kakva bi stvorila jaz izme|u `ivotinje i ~oveka!
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
367
Ne. Sve je to ljudska besmislica! ^ovek je velik zato {to mo`e
da se otvori ne~em vi{em i mo`e svesno da ode izvan uma i `ivi
bo`anski `ivot na Zemlji.
U~enik: Rekao si upravo sad da je jasmin psihi~ki cvet – da li takav po
obliku i boji ili mirisu ili po ~emu?
[ri Aurobindo: Ne. Uop{te ne podrazumevam da je psihi~ka lepota
cveta u ovim spolja{njim stvarima. Veoma je te{ko preneti ideju te
lepote umu.
U~enik: Kakva nalazi{ da je ru`a?
[ri Aurobindo: Ru`a je sna`no vitalna; unutra{nja du{a se gubi u
obliku tamo.
U~enik: A lotus?
[ri Aurobindo: Lotus je, naravno, simboli~ni cvet. On predstavlja
otvaranje unutra{njeg bi}a vi{oj istini. Mo`ete da vidite da je lotus
misti~ni cvet.
U~enik: U indijskim umetni~kim delima, mo`e{ li se setiti slika koje
imaju psihi~ku lepotu u sebi?
[ri Aurobindo: Ne mogu ba{ sada da se setim, ali sam video neke da
je imaju, ne mnoge.
Videli ste sliku Nandalas Bosa – Pathahara – “izgubljena usput”
(krava)?
U~enik: Da.
[ri Aurobindo: Ima ne~eg od toga tamo, a bila je jo{ jedna
Abanindranatova slika koju sam sad zaboravio. Ali generalno
Abanindranat crpi svoje nadahnu}e sa vitalne ravni.
U~enik: Je l’ to nema nikakve veze sa umnom lepotom?
[ri Aurobindo: Ne. Eto za{to je te{ko znati {ta je psihi~ka lepota
ukoliko je ne osetite svojom du{om. Na primer, nai|ete na pasus u
knjizi i uzviknete: “Kako lepo!” Pa, to je umna lepota, ali to nije
psihi~ka lepota! Opet, ~ovekovo lice mo`e da pokazuje jarku svetlost
inteligencije, ali to tako|e nije psihi~ka lepota: to je usled
inteligencije.
U~enik: Mo`e li osoba da ceni psihi~ku lepotu, a da nema psihi~ko
bi}e evoluirano u sebi?
[ri Aurobindo: Kako mislite? Postoji psihi~ko bi}e u svakome.
U~enik: Ali, ako psihi~ko bi}e nije jako?
[ri Aurobindo: Mo`e da ne bude dovoljno jako da utisne sebe na um
ili vitalno bi}e, ali mo`e da ima psihi~ka ose}anja i postoje osobe kod
kojih psihi~ka ose}anja imaju uticaj na njihove `ivote.
U~enik: Kako lepe stvari poma`u duhovnom razvoju ~oveka?
368
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: To zavisi od toga na {ta mislite pod duhovnim
razvojem. To poma`e ~ovekovom rastu kao {to sve to ~ini. Kultivisanje
ose}aja za lepotu prefinjuje temperament. Prefinjen temperament je
mnogo lak{i za pro~i{}avanje od neprefinjenog. Ovo je stvar koju
Mahatma Gandi ne shvata: da je razvoj ose}aja za lepotu podjednako
deo savr{enstva kao bilo {ta drugo. Ne samo to; kad ~ovek ne bi razvio
ose}aj za lepotu propustio bi stazu pristupa Svevi{njem koja je kroz
lepotu.
U~enik: Rekao si pre nekog vremena da bi Nat~ovek uvek izgledao
kao sa 18 godina.
[ri Aurobindo: Da li sam ja to rekao? Voleo bih da ka`em da bi
izgledao kao da nema uzrast – {to }e re}i, njegovo telo ne bi nosilo
utisak nijednog uzrasta.
28.9.1926.
U~enik: [ta je karakteristi~no za Puru{u na svakoj ravni bi}a – fizi~koj,
vitalnoj i umnoj – gledaju}i na svet?
[ri Aurobindo: Puru{a gleda na svet onako kako ga Prakriti, tj.
Priroda, predstavlja. Na umnoj ravni Prakriti predstavlja misli, ideje –
ukratko, sve umne kretnje. Na vitalnoj ravni Prakriti predstavlja sebe
kao `elje – ukratko, kao delovanje vitalne sile. Na fizi~koj ravni se
predstavlja kao nepromenljivi zakon fizi~kog `ivota.
U~enik: Kad Puru{a odvoji sebe od Prakriti, kako je mogu}e za njega
da te`i ne~em vi{em?
[ri Aurobindo: Nije Puru{a, ve} Prakriti ta koja mora da se navede da
te`i i da se na~ini podobnom. Puru{a je tih, pasivan, gledaju}i Prakriti.
U~enik: Koji je karakteristi~an na~in Puru{e da gleda na svet iz
Naduma?
[ri Aurobindo: Nadumni Puru{a gleda na svet onako kako Istina
gleda na njega.
U~enik: Kako Istina gleda na svet?
[ri Aurobindo: (pokazuju}i rukom prema gore) Dospe{ tamo gore, pa
}e{ da vidi{.
U~enik: U Taitirija Upani{adi nalazi se slede}i pasus: “Vigjana
pro{iruje `rtvovanje – ono {to je drago je njena glava; bla`enstvo je
njena desna strana; veliko bla`enstvo, leva strana; bla`enost, telo;
Braman, ni`i deo, temelj.”
[ri Aurobindo: Ovde puccham – “rep” – zna~i kraj, osnova. Zna~i
osnova anande (bla`enstva) je Beskraj, Braman.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
369
U~enik: Dalje ka`e: “Time je ovo ispunjeno; vera je njegova glava;
Istina kretnje desna strana; Istina bi}a leva strana, jedinstvo, telo;
velika ravan, ni`i deo – temelj.”
[ri Aurobindo: To zna~i da ako `elite da se dignete do Naduma
morate da dostignete mahas – {iroku, beskrajnu i univerzalnu svest
koja je njegova osnova: Ritam zna~i “Istina kretnje”. Satyam je “Istina
bi}a”; sraddha je prihvatanje Istine kad je tu.
U~enik: Kad je Istina tu prisutna na Nadumnom nivou, za{to je
sraddha – vera – potrebna?
[ri Aurobindo: Sraddha ovde zna~i da kad vidite Istinu, spremni ste
da je prihvatite. “Yoga Atma” zna~i da ni`e bi}e mora da postigne
jedinstvo sa vi{im bi}em kako bi oti{lo gore do novoa vi{eg od Uma.
U~enik: U vezi Pranamaya tako|e govori i dodaje da je ispunjeno
njom.
[ri Aurobindo: Ka`e da je umno – manomaya – vi{e od vitalnog i
ispunjeno njim.
U~enik: Tako|e ka`e: “Yajnas je glava; rik je desna strana; saman je
leva strana; zapovest je du{a; atharva-angirasa je kraj i temelj.”
[ri Aurobindo: Rik zna~i “intuitivna kretnja u umu”; saman je “ritam
pokreta i sklad”. Atharva zna~i “efikasno delovanje fizi~ke ravni”.
Angirasa, barem u Vedi, zna~i mo} Agni koja osloba|a krave – Svetlost
– iz pe}ine mraka pani-a uz pomo} Re~i i Indre i drugih bogova.
U~enik: Postoji opis vitala i njegovih funkcija.
[ri Aurobindo: Da, vyan je desna strana; apan je leva strana; akasa je
atma. Mo`e da se odnosi na vitalni eter, a prthivi puccham pratistha
jasno zna~i da se vital zasniva na fizi~kom i da odozgo gleda na njega.
U~enik: Da li Hri{}ansko Trojstvo odgovara Brami, Vi{nuu i [ivi?
[ri Aurobindo: Ne. Indijsko trojstvo se odnosi na kosmi~ke mo}i koje
predsedavaju nad izvesnim kretnjama u univerzumu: Brama –
stvarala~ka itd. “Sin” u hri{}anskom trojstvu zna~i mo`da “Bo`ansko u
~oveku”. “Sveti Duh” simbolizuje “Bo`ansku Svest”.
3.10.1926.
[ri Aurobindo: Istinska poniznost je kad ste spremni da priznate svoje
sopstvene nedostatke za koje, opet, nema potrebe da ose}ate kao da
ste adham – pali. Ose}ate da imate sve nedostatke koji su u
univerzalnoj prirodi i da niste li~no nadmo}ni ni nad kim. Nema
potrebe da zadr`avate ovo ose}anje kad nedostaci odu i da nastavljate
da ponavljate: “Ja sam ni{ta, nek budem pun greha” – tako|e ~ovek ne
370
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
treba ni da bude naduvan od va`nosti zbog toga. Zbilja govore}i, to je
odsustvo arogancije – poniznost nije dobra re~.
U~enik: Ima li smisao za humor mesto u duhovnom savr{enstvu?
[ri Aurobindo: Ako se siddha nikad ne smeje to je nesavr{enost.
(nepotpuno)
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
371
O pokretima
30.4.1923.
Aruna~al Misija Bengala napisala je pismo [ri Aurobindu. Bi}e telo
svetskog mira Misije. Osniva~ pru`a duhovnu pomo} svim mirovnim
pokretima pod njegovim nadahnu}em. Neko radi u Rimu u ime Misije.
U~enik: Po novinskim izve{tajima ima ~etrnaest Avatara – inkarnacija
– u Bengalu!
[ri Aurobindo: Da, a X je predlo`io komitet svih Avatara. (Smeh) To
je bila fina ideja, nema sumnje, ali mo`da se ne bi ispostavilo da bi bio
miran! (Smeh)
U~enik: X je `eleo da preobrati Arju u ne{to poput indijske akademije.
U~enik: Tako|e je hteo da uvede Bahaizam. Njegova ideja je bila
ne{to kao ~etiri Lojda D`ord`a koji rade zajedno!
U~enik: Neki ka`u da je Dajananda izazvao svetski rat.
[ri Aurobindo: Da, za svetski mir! (Smeh)
30.5.1923.
San
[ri Aurobindo: “Neki snovi imaju smisao skroz do poslednjeg detalja.”
Video sam jedan ju~e.
Bio jedan nau~nik i jedan ~arobnjak. Obojica su `eleli da spasu
devojku od stranih neprijatelja. ^arobnjak je bio psihi~ki i umni ~ovek
koji zna istinu, ali ne zna konkretizaciju iste. Shvata Duh, ali ne proces
i njegove detalje.
Nau~nik je poku{ao i ~arobnjak je poku{ao da spase devojku.
^arobnjak nije uspeo. Onda je nau~nik poku{ao; zbunili su ga
protivnici po{to oni (dasyus, neprijateljske vitalne mo}i) nisu bili
oboreni udarcima ma~a ili bilo ~ega. Protivnici su i{li u kraljev glavni
grad. Onda su utekli i devojka je odvedena. Nau~nik je bio geolog koji
je na~inio otkri}e da slojevi Zemlje moraju da se mere od vrha, a ne od
dna.
Kad su neprijatelji utekli ostavili su svoje stvari za sobom i nisu
hteli da u|u u glavni grad ranjeni. Nau~nik je onda na{ao veliku
knjigu o geologiji – kao pola ove sobe – i me|u drugim ostavljenim
372
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
stvarima na{ao je devojku ba{ izme|u korica i strana. Tajna Zemlje,
fizi~ka priroda, je tako simboli~no data.
5.4.1924.
Pismo od jedne amerikanke koja je propovednik Bahaizma je
pro~itano.
[ri Aurobindo: Da li znate o ~oveku koji je pokrenuo Bahaizam?
U~enik: Ne znam, ali Baha Ulah je mo`da bio taj koji ga je pokrenuo.
[ri Aurobindo: Izgleda da je on bio neuk ~ovek u po~etku, ali je imao
neku vrstu vitalnog bi}a koje je primilo Svetlost – mo`da ne od samog
Najvi{eg, ve} umnu svetlost i sa tom silom je stvorio Bahaizam. Vi|ao
je Svetlost kako se spu{ta na njega kad je bio u meditaciji.
Imao je tako|e, uz to, mo} re~i na koju se gleda kao na znak
proroka. Re~i mo`da nisu ne{to posebno po sebi, ali bi nosile izvesnu
mo} u sebi. Imao je tako|e znatnu mo} telepatije koju je koristio kad
je bio utamni~en i koristio je da upravlja svojim u~enicima iz zatvora.
Imao je veliku mo} maledikcije – mo} proklinjanja – i mnoge njegove
kletve su se obistinile.
U~inio je da se napi{u neka pisma vladaju}im monarsima tog
vremena iz svog zatvora i ka`e se da mu je prenet na~in na koji je
svako od njih primio njegovu poruku. Prokleo je Sultana Turske
rekav{i da }e Turska biti upropa{tena, a da }e njegov presto biti
uni{ten. Car Napoleon III nije primio poruku dobro i on je tako|e bio
proklet. Persijski [ah je dao da se glasnik ubije. Ne znam {ta je rekao
po pitanju njega. Ali neka od njegovih proro~anstava i prokletstava su
se obistinila.
U~enik: Da li je mogu}e da se kletva jednog ~oveka poka`e istinitom
za jedan narod?
[ri Aurobindo: Nema razloga za{to ne bi. Da li vi mislite da ~ovek ne
mo`e nikoga da prokune? Naro~ito ako postoji jaka podr{ka vitalnog
bi}a to bi bilo delotvorno.
U~enik: U tom slu~aju cela nacija bi mogla biti uni{tena.
[ri Aurobindo: Mogla bi biti uni{tena, ako je to predodre|eno. On je
proklinjao na isti na~in kao {to je to Muhamed radio.
U~enik: Amerikanka ka`e da je Bahaizam pustio dubok koren u
Americi.
[ri Aurobindo: Da, to je ta~no, a ima i ne{to sledbenika u Francuskoj
tako|e.
U~enik: Svakojake vrste stvari izgleda da idu dobro u SAD. Postoji
Vedanta, Teozofija, Bahaizam i {ta sve ne.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
373
[ri Aurobindo: Bilo {ta ide dobro u Americi, ako samo znate kako da
to uradite.
U~enik: Svami X izgleda da je pokvario {ansu za Vedantu. Ina~e, i{la
bi dobro.
[ri Aurobindo: Vedanta je isuvi{e apstraktna za obi~an um.
Vivekanandina li~nost je bila ta koja je dala podstrek. Ali ovaj
Bahaizam je upravo ono {to pogoduje obi~nom umu.
Ima sada dve sekte koje vode njegova dva sina. Abdul Baha je
mla|i. On ima ne{to vitalne sile od svog oca i vi|ao je neku vrstu
Svetlosti u meditaciji, pa je tako po~eo da misli o sebi kao o inkarnaciji
Svetlosti na Zemlji, i ko god je priman u pastvu pretpostavljalo se da je
pod njenim uticajem. Bahaizam je uklju~io izvesne umne koncepte
tako|e, npr. toleranciju, op{te bratstvo, jednakost mu{karca i `ene itd.
Pre neki dan je uklju~io i Budizam tako|e, mada izgleda da ne zna
ni{ta o njemu. Ima oko jedanaest miliona sledbenika, od kojih su dva
miliona u Evropi.
Ako Muhamedanci dobiju religiju takve vrste to je mnogo bolje
od onoga {to imaju sada.
Tema se promenila slede}im pitanjem jednog u~enika:
U~enik: Rekao si pre neki dan da Tailanga Svamijevo ostajanje u vodi
(Ganga) po nekoliko dana ne ~ini savr{enstvo fizi~kog. Koja je ideja
savr{enstva koje se podrazumeva u supramentalizaciji fizi~kog bi}a?
[ri Aurobindo: (Odmahuju}i rukama) Nemam pojma. (Smeh) To tek
treba da se uradi. Sve {to mogu da ka`em je da bi to bilo ne{to {to bi u
sebi imalo dva temeljna zakona Naduma: Istinu i Sklad.
U~enik: Da li bi A{ta Sidije – osam natprirodnih mo}i – dostigao neko
ko postigne supramentalizaciju fizi~kog?
[ri Aurobindo: Misli{ da mu se ruke i noge itd. mogu razdvojiti
(~udesno)?
U~enik: Neranjivost, na primer.
[ri Aurobindo: Ne znam; ~ekajte i vidite. Najbolja stvar je kad budete
imali Sidi da na|ete nekog da vas istu~e da otkrijete da li ste postali
neranjivi ili ne. (Smeh)
Tema se promenila kako je postavljeno pitanje o opstanku
posle smrti i projekciji bi}a na nekog drugo mesto.
374
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Izgleda da je Sestra Nivedita imala obi~aj da oseti prisustvo
Vivekanande na mestima gde je `ivela.
[ri Aurobindo: To mo`e biti prisustvo osobe koja je ostala bez tela.
U~enik: Postoji ideja da je Svami X mogao da se pojavljuje
istovremeno na tri mesta.
[ri Aurobindo: Mislim da je za to potreban dokaz.
U~enik: Pa, na{ prijatelj A je video B-a u Kalkuti i ne bi mi verovao
kad bih mu rekao da nije bio tamo – ~injenica za koju znam da je
ta~na.
U~enik: ^ovek lako mo`e da doka`e da si bio prisutan u Bavanipuru,
^itagongu i Pondi~eriju u isto vreme!!
[ri Aurobindo: Vidite, imate u ovom primeru obja{njenje kako se
Svami pojavio na tri mesta! (Smeh)
U~enik: Mo`e biti da je to samo psihi~ko prisustvo.
[ri Aurobindo: To je sasvim druga stvar; to je mogu}e, ~ak je misaona
formacija i psiho-vitalna formacija mogu}a.
U~enik: Vivekananda je do{ao [a{i Mahara|u nakon {to je napustio
telo i rekao mu: “[a{i! Ispljunuo sam telo.”
[ri Aurobindo: To je sasvim mogu}e i ~ak uobi~ajeno – da se oseti
prisustvo Duha bez tela. To se de{ava u mnogim slu~ajevima, naro~ito
u danima neposredo nakon smrti. Duh dolazi u snovima i vizijama
tako|e. Obi~no, u obi~nim slu~ajevima to je na kratko, ali u izvesnim
slu~ajevima to mo`e biti mnogo du`e.
U~enik: Ramakri{na je imao obi~aj da se pojavi na mnogim mestima.
Hridaj, njegov ne}ak, je tra`io od njega da bude prisutan u vreme
mahanja svetlima – arati – na Durga Puja-i koju je obavljao u svom
selu daleko od Kalkute. Zasigurno ga je video u to vreme, a
Ramakri{na bi odlazio u trans u Kalkuti gde je `iveo.
[ri Aurobindo: Ta pojava nije tako neobi~na. To je svesna upotreba,
sa obe strane, mo}i koju nesvesno poseduju oba ~oveka – mo} da
~ovek projektuje sebe. U ovom slu~aju izgleda da je bila aktivna mo}
da se projektuje ~ak i vitalno bi}e, {to nije uobi~ajeno. Postojala je
sposobnost da se primi sa jedne strane i svesni napor sa druge.
U~enik: Imao sam razgovor sa u~enikom iz Severne Indije koji izgleda
da misli da jogi koji je dostigao znanje mora da zna sve.
[ri Aurobindo: Da, ~ovek iz Palanpura koji me je video danas `eli da
znam sve zagonetke i pitanja itd. Mo`ete da ka`ete svom prijatelju da
~ovek najbolje mo`e da zna neku stvar poistove}enjem; tako da ako
postane jedno sa magarcem mo`e da zna sve o njemu! Morate u jogi
da znate Jedno znaju}i koje bi sve postalo znano. U ~emu je svrha da
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
375
se znaju svi detalji? ^ak ni Bog ne zna sve direktno; on rukovodi
poslom kroz svoje poslanike.
U~enik: Ljudi imaju privla~nost prema ~udima i sidijima. Ramakri{na
je imao obi~aj da pri~a pri~u o ovim sidijima. Jedan ~ovek je postigao
prakamya-u – {to }e re}i – mo} da se postigne {ta god po`eli. Jednog
dana se upla{io: “Pretpostavimo da nai|e tigar!” Tigar je zbilja do{ao i
pojeo ga! (Smeh)
U~enik: Za{to nije pretpostavio da nakon dolaska tigar postane
jagnje?
U~enik: Nije bilo vremena da pretpostavlja bilo {ta dalje. (Smeh)
6.3.1926.
Pominjan je “bo`anski brak” koji je trebalo da se proslavi u
^andernagoru. Pismo i fotografija su poslati za [ri Aurobindovo
odobrenje.
[ri Aurobindo: Odbijam da imam bilo {ta sa tom stvari. Devojka je ta
koja mora da bira sebi mu`a, a ne ja.
Mogu samo da dodam da brakovi, generalno, nisu bo`anski; a
kad su bo`anski nikava ugovaranja nisu neophodna.
U~enik: Neki ljudi poku{avaju da uvuku ove stvari u Nadum; ali
moraju li~no da dopru u Nadum pre nego {to budu mogli da druge
uvla~e u njega.
[ri Aurobindo: Kad bi oni bili u Nadumnom, onda se pitanje ne bi ni
postavljalo, po{to ne bi nikad poku{avali da uvuku nikoga u njega.
U~enik: U dana{nje vreme su ljudi iz ^itagonga prestali da pi{u pisma.
U~enik: Osim K-a koji je poslao nepla}eno pismo koje sam odbio da
prihvatim, a da te ne pitam.
[ri Aurobindo: Dobro si postupio. Ne mo`emo da priu{timo da
pla}amo dve ane da bismo imali zadovoljstvo da pro~itamo K-ovo
pismo. Novac je isuvi{e dragocen u dana{nje vreme. (Nakon nekog
vremena) Povremeno se pitam za{to sam uop{te mislio o dovo|enju
Naduma dole u masu idiota!
U~enik: Da li misli{ da je to bio zao dan?
[ri Aurobindo: Ne; ali gde god da odete, {ta god da radite idiota }e
biti tamo. Vidite, kad postoji velika ve~ernja `urka neki su pozvani i
do|u, drugi nisu pozvani, a ipak do|u, a drugi se silom probiju na
`urku! (Smeh)
376
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Zbilja sam iznena|en za{to mi ovi ljudi dolaze. Kad bi oti{li
kod X-a mogu lako da dobiju odobrenje za “bo`anski brak” ili mogu
da odu kod Y-a koji sada radi karmu!
U~enik: Y je radio darmu i artu – sad rade kamu, a na kraju }e da
bude mok{a.
U~enik: Ima jedan ~lanak u jednom broju Vivekanande gde se izla`e
ova teorija darme, arte, kame i mok{e: sav je u agnimoyi – vatrenom –
jeziku. Ne znam da li veruju da }e ljudi prihvatiti ove ideje.
[ri Aurobindo: Generalno, ljudi koji nemaju mozga bi bili poneseni
visokoparnim, “vatrenim” jezikom; oni ne `ele misao. Takav jezik bi
uvek poneo praznoglave budale.
Ima nekih ljudi koji imaju ve{tinu upotrebe visokoparnih re~i;
slu{ao sam Surendra Nat Baner|ija pola sata i nisam na{ao ni jednu
misao – to su bile samo re~i.
U~enik: Ali one – re~i – svakako nose publiku.
[ri Aurobindo: O, da, naravno; ono {to ljudi tra`e je neka vrsta
vitalne emocije – oni ne tra`e misao. Ljudi se zamore od slu{anja misli.
U~enik: Zar nema misli u govorni{tvu? Da li je to samo ve{tina?
[ri Aurobindo: Nije tako; ali ~ak i ako ima misli morate da je mnogo
razbla`ite i da je bacite u emocionalni vital.
U~enik: Ali ka`u da je Surendra Nat bio kombinovani Burk i [eridan
po svojim govorni~kim mo}ima.
[ri Aurobindo: On mo`e biti da je poput [eridana. Ne znam. [eridan
je bio veliki govornik, nikad nije morao da misli za spremanje govora.
Ali on nije bio poput Burka. Burk je misao, svaka njegova re~enica je
bremenita mi{lju. Mada je bio veliki govornik, nije proizveo mnogo
efekta na druge.
12.3.1926.
Pomenut je Bavanipore centar odakle Sadake nisu ni{ta pisali ve} neko
vreme.
U~enik: X nikad nije imao naviku da pi{e ~ak ni pre. Njegova teorija je
bila da }e sve da se desi u pravo vreme bez ikakvog napora. Kao {to
san dolazi i ne mo`ete da ga zaustavite isto tako siddhi joge dolazi i ne
mo`ete da ga zaustavite.
[ri Aurobindo: Nije to tako jednostavno. Joga ne dovodi do sna,
nadam se.
U~enik: Verovatno je ono {to on misli to da san ne mo`e da se
kontroli{e; tako i Sadana.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
377
[ri Aurobindo: Ali u snu nema pitanja “dobijanja ne~ega”. To je
pitanje zaustavljanja ne~ega. Pored toga, san vam dolazi prirodno, dok
joga ne. Moglo bi se ~initi ponekad da prvo bu|enje dolazi bez
ikakvog napora s va{e strane, ali kasnije to je sve sporo odra|ivanje.
U~enik: Mo`da se oslanjaju na Ramakri{nino kazivanje da ako
zapalite jednu {ibicu u mra~noj sobi sve u njoj bude obasjano.
[ri Aurobindo: A {ta se de{ava slede}e?
U~enik: Ni{ta. Sve se obasja i mrak nestane.
[ri Aurobindo: Ne, {ibica izgori.
U~enik: Uzima{ pore|enje isuvi{e bukvalno.
[ri Aurobindo: Samo pore|enje nije ispravno. Pre svega, {ibica se ne
pali sama od sebe; morate da je upalite. Tako da se to ne sla`e sa Xovom idejom da bi se joga radila sama od sebe. Drugo, {ibica obasja
malu zonu, a ima mnogo mra~nih }o{kova u sobi. Tre}e, {ibica izgori
vrlo brzo.
U~enik: Tako da to pore|enje pada u vodu. Tako|e su imali obi~aj da
ka`u da ako znanje do|e, onda svi postupci bivaju potpuno uni{teni.
[ri Aurobindo: Ne smete da uzimate ove izjave bukvalno. One samo
ukazuju na izvesna duhovna iskustva. Mislim da je on bio sasvim
izuzetan ~ovek; nema sumnje u vezi toga.
U~enik: X je imao veliko divljenje prema Soham-Svamiju i imao je
obi~aj da dolazi u Bavanipore jednom godi{nje. Mo`da da je on bio `iv
X ne bi do{ao ovoj jogi.
[ri Aurobindo: Ko je bio taj Svami?
U~enik: On je bio Vedanti~ki jogi.
[ri Aurobindo: Ali Vedanta ne ka`e da mo`ete da uradite jogu za tren
oka, da jednog dana ustanete i na|ete da je sve ura|eno.
U~enik: Kad bi joga mogla da se radi na taj na~in, to bi bilo vrlo
dobro.
[ri Aurobindo: Da, {ta ima dobro u tome da se obavlja Sadana i da se
radi duge godine nakon nje? Bakti joga – staza posve}enosti – je ta u
kojoj se sve radi Imenom i Bavom – emocijom. Da li je staza laka ili ne
zavisi od toga koju jogu radite. U obi~noj Bakti jogi `elite izvesno
stanje emotivnog uzbu|enja i intenzitet. Ako mo`ete to da dobijete
uradili ste {ta ste hteli.
U~enik: Da li misli{ da takav emotivni intenzitet mo`e da se odr`ava
trajno?
[ri Aurobindo: To je druga stvar.
U~enik: Ako ne mo`ete da je zadr`ite, to zna~i da niste u stanju da je
podnesete.
378
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Onda, tako|e, imate viraha-bhava – emociju
razdvojenosti, koja mo`e da bude stanje intenziteta.
U~enik: Ali ]ajtanjini direktni u~enici poput Haridasa su radili ba{
dugu Sadanu.
[ri Aurobindo: O, da, naravno. Ne govorim o ljudima koji rade pravu
istinsku Bakti jogu, oni moraju da rade puno stvari sistemati~no i
postepeno.
U~enik: Ima veoma jeftinih jogija – nekih koji su imali obi~aj da daju
brahma darsana – viziju Bramana, za pet rupija. Neki pritisnu o~ne
jabu~ice i u~ine da ljudi vide “svetlost”!
[ri Aurobindo: Gaekvad Barode je tako|e imao obi~aj da ka`e istu tu
stvar. Govorio je: “Ljudi ka`u da je Braman Svetlost, ali to vidim kad
pritisnem o~i. Koja je razlika izme|u toga i Bramana?”
Nisam znao ni{ta o jogi u to vreme, tako da sam govorio: “Nije
to ba{ ista svetlost.”
U~enik: Postoji fiziolo{ko obja{njenje.
[ri Aurobindo: Kakvo god fiziolo{ko obja{njenje moglo biti, sigurno je
da kad se o~i pritisnu ili ~ak bez da se pritisnu ako je um koncentrisan
na centar psihi~ke vizije vidite svetlost, okrugli globus svetlosti koji
nastavlja da se pove}ava. To nije usled ni~eg fizi~kog. To je svetlost iz
jednog od unutra{njih centara, naro~ito ajna cakra-e – centra volje – i
mo`ete je u~initi veoma jarkom i velikom povezuju}i je sa brahmarandhra-om – centrom na vrhu glave.
U~enik: Da li je svako ~ulo povezano – poput oka – sa unutra{njim
centrom?
[ri Aurobindo: Da. Napokon, razlike koje pravimo izme|u umnog,
vitalnog i fizi~kog nisu sasvim istinite: oni nisu zasebni delovi – oni su
svi jedno. A mislim da su Vedski Ri{iji otkrili veliku istinu kad su
govorili o Suncu u fizi~kom kao jednim sa najvi{im Suncem. Napokon
fizi~ko je podjednako ispoljenje vi{e Sile kao bilo {ta drugo i ne
shvatam za{to ne bismo o~ekivali u njemu sli~ne mo}i.
Ja sam li~no imao izuzetno iskustvo psihi~kog vida. Bio sam u
Barodi i moj psihi~ki vid nije bio potpuno razvijen i poku{avao sam da
ga razvijem zar`avaju}i se na naknadnoj slici [after-image, eng.] i
tako|e dr`e}i se intervala izme|u budnosti i spavanja. Onda sam
vi|ao okrugli krug svetlosti i kad sam po~eo pranajamu postao je
veoma poja~an.
U~enik: Hata Jogiji tako|e mogu da probude ove ~akre.
[ri Aurobindo: Ono {to Hata Jogi mo`e da postigne je da stekne
savr{enu kontrolu nad vitalnim silama koje rade u telu i tako|e
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
379
kontrolu nad fizi~kim funkcijama. Ovo tako|e proizvodi neki
indirektan uticaj u umu. Ali ne mislim da Hata Jogom ~istom i
jednostavnom mo`ete da ostvarite Boga.
U~enik: Znam Hata Jogija koji je radio sve kriya-e – pokrete i polo`aje
– i rekao je da iako zna sve o Hata Jogi nije video Boga. ^ak mi je
rekao: “Ne verujem da ima Boga, zato {to nisam uspeo da ga vidim
nakon toliko muke.”
[ri Aurobindo: To je zato {to se zaustavio na Hata Jogi; trebalo je da
ide dalje.
U~enik: U ~emu je svrha produ`enja `ivota tela?
[ri Aurobindo: [ta ima lo{e u njemu?
U~enik: Ali to je samo trud radi dugog `ivota. Koja je svrha od toga?
Vivekananda je govorio da ~ak i drve}e ima dug `ivot.
[ri Aurobindo: Pa, to nije odgovor. To je dosko~ica. Ne znam za{to ne
bi prepoznao dostignu}e gde god da se ono na|e.
U~enik: Ali koja je ideja Hata Joge?
[ri Aurobindo: Za{to ne bismo vrednovali postignu}e njega samog
radi? ^ak ni produ`enje `ivota ne mo`e svako da uradi.
6.5.1926.
X je do{ao danas uprkos uputstvu da to ne ~ini. Nije mu dopu{teno da
u|e ni u jednu od ku}a.
Uve~e je [ri Aurobindo rekao: “Nije imao nikakvu silu ovaj put;
njegove kretnje su bile tek mehani~ke. Majka je presekla unutra{nji
kontakt od aprila i nakon toga izgleda da su ga sile napustile.”
Slede}e pismo mu je poslato:
“Tvoja te`nja da bude{ moje ispoljenje i sve ostale zablude
kojima si se predao nisu joga ili Sadana. One su iluzija tvog vitalnog
bi}a i tvog mozga. Poku{avali smo da te izle~imo i na par dana dok si
slu{ao moja uputstva bio si na ta~ki da bude{ izle~en. Ali si pozvao
nazad svoju bolest i u~inio je gorom nego pre. Izgleda da vi{e nisi u
stanju ~ak ni da shvati{ {ta ti pi{em; u~itava{ svoje sopstvene zablude
u moja pisma. Ne mogu ni{ta vi{e da u~inim za tebe.
Sve {to mogu da ti ka`em je da se vrati{ u Vizianagaram i da
dopusti{ sebi da se tamo staraju o tebi. Ne mogu nigde ni{ta da
uredim za tebe. Mogu samo da ti dam poslednji savet: Odbaci
budalastu aroganciju i ta{tinu koje su uzrok tvoje bolesti, pristani da
bude{ kao obi~an ~ovek koji `ivi u normalnom fizi~kom umu.
Sada je to tvoje jedino sredstvo da bude{ spa{en od svoje
bolesti.”
380
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
SRI AUROBINDO
Bilo je pismo od Y-a. Kao odgovor [ri Aurobindo je rekao:
“Njeno iskustvo ukazuje na prirodu ometanja u njenoj Sadani. Ona
ima obi~nu `ensku ljubav i vezanost i tako|e konvencionalni um. Ona
je tako|e vezana za svoju decu. Mora da se otarasi toga ako `eli da ide
dalje u Sadani.”
“Imala je ne{to te`nje u umu i ima ne{to sposobnosti tamo; ali
bila je pa`ljiva da o~uva svoje vitalno bi}e netaknutim, pa tako ne
mo`e da ide dalje ukoliko ne zatra`i Istinu tamo tako|e.”
Drugo pismo od A-a na koje je rekao kao odgovor: Nema vajde
{to ose}a asketsku sklonost. Mora da kombinuje `ivot i jogu. Postoji
rast meditacijom i tako|e `ivotom. Ona treba da poku{a da bude
nevezana i mora da donese Vi{u Svest da podr`i `ivot. Mora da vr{i
postupke iz te Svesti.
[to se ti~e spolja{njeg uznemirenja, recite joj da ne zavisi
previ{e od spolja{njih okolnosti za svoju Sadanu. U stvari, ~ovek nikad
ne dobija idealne uslove. Sadaka mora da zavisi od svoje unutra{nje
sile i da nastavi svoju Sadanu ~ak i kad je prisutna buka. Ne vidim
za{to ~ovek ne bi mogao da meditira kad se de{avaju hinduskomuslimanski neredi.
Meditacija je pola napretka, dok je bivanje u stanju da se
zadr`i stav sve vreme drugi deo. Kad ~ovek ima pravu ravnote`u mo`e
da meditira pod bilo kojim uslovom.
U~enik: ^ak i kad muzika ide sa strane?
[ri Aurobindo: ({aljivo) Ova informacija je za one koji moraju da trpe
buku – ne za one koji je prave. (Smeh)
(^italac bi trebalo da obrati pa`nju da je u~enik koji je postavio
pitanje u~io instrumentalnu muziku.)
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
381
O Bogovima i Asurama
4.4.1924.
U~enik: U Bagavati postoje opisi bi}a na umnim i drugim suptilnim
ravnima. Koji uticaj je verovatno da }e Nadumna joga da izvr{i na njih
kad se usavr{i?
[ri Aurobindo: Na {ta mislite? Da li govorite o umnom u ljudima ili
bi}ima koja nemaju tela, ali `ive na umnoj ravni? Ako ka`ete da je
neka ravan Supramentalizovana onda sva bi}a na toj ravni moraju
tako|e da budu Supramentalizovana. Onda }e do tog vremena Pu{vala
mo`da tako|e da ima svoje bi}e preobra`eno. Ne mo`ete da o~ekujete
od Univerzalnog Zakona da se menja tako. Ove ravni i bi}a na njima
se menjaju u odnosu na vas ili onoliko koliko dolaze u dodir sa vama.
Ali ona ne mogu da se menjaju time {to vi radite Sadanu.
U~enik: Kako bi}a na umnoj ravni dolaze u kontakt sa nama i kako
ona prolaze kroz promenu ili rade Sadanu?
[ri Aurobindo: Ove razlike izme|u razli~itih stupnjeva bi}a moraju da
ostanu; ina~e bi postojao samo Nadumni univerzum. Da bi se igra –
Lila – nastavila ove razlike su neophodne. Pored toga, me|u ovim
bi}ima, svako ima svoju sopstvenu sudbinu da ispuni. Moraju da idu
svojim putem.
U~enik: Kako bi Nadumna joga uticala na zemaljsku ravan i zakone
ovog univerzuma?
[ri Aurobindo: Kad bi se Nadumna Istina na~inila ~injenicom na ovoj
Zemlji onda sigurno ne mislite da bi se Pu{vala smesta promenio. Bilo
bi lak{e mogu}e za druga ljudska bi}a da otelove tu Istinu (tj. da
dostignu Nadum). To bi stvorilo jednu atmosferu u svetu. Ali kod
generalnog ~ove~anstva to ne bi uvelo nagli prekid. Olak{alo bi ve}em
broju ljudi da dostignu Intuitivnu ravan – trenutno ih ima veoma malo
koji to mogu da urade.
Uticaj ~oveka koji donosi dole Nadumnu Istinu bi bio
delotvorniji na one koji do|u u kontakt sa njim i to bi bilo u proporciji
sa njegovim otvaranjem prema Vi{oj Mo}i. To ne bi zna~ilo da bi
drve}e po~elo da govori ili da bi se `ivotinjski um iznenada promenio.
U~enik: Mo`e li biti da nikakav uticaj ne bi bio stvoren na zemaljskoj
ravni?
382
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Mo} jeste tu koja nije bila tu pre. Atmosfera je tako|e
tu koje nije bilo pre; pa }e tako to obavezno da dovede do izvesne
promene. Ali to ne bi radikalno promenilo zakone univerzuma.
Maj 1924.
U~enik: Postoji li ikakav primer Asura Side na Nadumnoj ravni?
[ri Aurobindo: Ne.
U~enik: Ukazao si na listi klasifikovanih bi}a na “Asuru” kao na jedan
tip.
[ri Aurobindo: Mislio sam tamo “Asura” u Vedskom smislu. Umni
Asura je pogre{an prevod ne~eg u Nadumu i u prvobitnoj mo}nosti.
^ista Mo} se zove “Asura”. To je Vedski Asura, a ne Purani~ki “Asura”.
U Vedi “Asura” je titula koja va`i za sve bogove – na mnogo mesta
Indra se naziva “Asura”. Tek kasnije kad je na|ena derivacija od Sura,
A-sura je postao titan. Prvobitno, “Asura” ukazuje na najvi{u mo}nost.
Mo`da je deseta Mandala ono gde se koristi u Purani~kom smislu.
9.12.1925.
Razgovor se okrenuo X-ovom zahtevu Y-u da ga prizna kao Boga! Ovo
je bilo u Bengalu.
U~enik: Kako si utekao od Boga?
U~enik: X je imao obi~aj da mi do|e u onome {to je on zvao
“bo`ansko raspolo`enje”, ali za koje sam ja na{ao da je nenormalno
raspolo`enje. A onda bi mi govorio da je on Bog. Ja sam imao obi~aj
da }utim.
Onda kad me je isuvi{e pritisnuo rekao sam mu da i{~upa drvo
u dvori{tu iz korena ako je Bog.
U~enik: Veoma te`ak test za polaganje za Boga!
U~enik: Hteo si da Bog bude Kikarsing! Veoma atletski Bog! (Smeh)
Onda je bio razgovor o drugoj duhovnoj figuri u Bengalu.
U~enik ovog Gurua, A-a, se raspravljao sa jednim panditom
poku{avaju}i da doka`e avatarstvo Gurua. Ali pandit nije hteo da to
prihvati. Tako da kad je spavao no}u kroz gvozdeni okvir kreveta
pustili su elektri~nu struju i dali mu {okove da ga navedu da prihvati
Guruovo avatarstvo!
[ri Aurobindo: Ali mislio sam da je A uvek poricao da je Avatar.
U~enik: Ja sam tako|e mislio tako. Ali nakon {to je jedan ~uveni vo|a
postao njegov u~enik do{lo je do velike promene u njemu.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
383
[ri Aurobindo: To je verovatno. Uspeh mo`e biti da mu je zavrteo
pamet. Ali ne razumem za{to ljudi zahtevaju spolja{nje znake Avatara.
Kakve to ima veze sa spolja{njim `ivotom?
U~enik: Ideja je da moraju da postoje Ai{varja – mo}i Boga – u
Avataru.
[ri Aurobindo: Ai{varja – mo} bo`anskog bi}a – je u redu. Ali ona je u
su{tini svest. Koji spolja{nji znak mo`e postojati o unutra{njoj
duhovnoj svesti?
U~enik: Ali pretpostavljam da ove dve stvari: unutra{nja duhovna
svest Bo`anskog i Ai{varja – mo}i Boga – nisu nespojive.
[ri Aurobindo: Ne uop{te. Ali ima mnogo ljudi koji imaju mo}i – koja
god bila njihova priroda – ali mo`da nemaju nikakvu duhovnu svest.
Na primer, Kue – lekar, ima izvesnu mo}, i tako imaju i neki okultisti u
Evropi. Ali oni su daleko od bilo kakve duhovne svesti. Generalno
~ovek koji ima takvu neku mo} je veoma obi~an i okrenut ka dole u
svojim obi~nim vitalnim kretnjama.
(Nakon duge pauze)
Nije od su{tinskog zna~aja da Vi{a Svest mora da se ispolji u
`ivotu i u delovanju na velikim masama ljudi. To nije samo pitanje
mo}i. Pitanje je koja Mo} je ispoljena, odakle je ~ovek donosi? Na
primer, Napoleon je imao izvesnu mo}, ali to ne zna~i da je imao
duhovnu svest. Tako da mo`e biti mo}i nad mo}ima, ali da nema
duhovne Svesti. [to vi{e ~ovek ide nalazi da obi~an ~ovek biva
ostavljen daleko za njim. Ljudi ne mogu da dopru do njega, pa tako
njegova mo} na mo`e da radi na njima.
Opet, ne mo`ete o~ekivati rad od Avatara na isti na~in kao od
svih ljudi. On mo`e da radi direktno na univerzalnim silama i tako da
radi u ~ove~anstvu, a da naizgled ne radi ni{ta i niko ne mo`e da zna
koji rad mora da se obavi.
Izgledalo bi sme{no i tako|e arogantno kad bih rekao da sam
radio za uspeh ruske revolucije tri godine. Pa ipak, ja sam bio jedan od
uticaja koji su radili da je na~ine uspe{nom. Tako|e sam radio za
Tursku.
U~enik: [ta je sa Indijom?
[ri Aurobindo: Treba vremena. Radio sam kroz neke ljude, ali Mo}
stane kad ljudi postanu opijeni uspehom.
12.1.1926.
Razgovor o Avatarima – inkarnacijama.
384
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Privremena obuzetost od strane Vi{e Svesti je sasvim
mogu}a. Ali ne vidim svrhu ako Avatar mora da sebe u~ini ovako
prepoznatim svojim izjavama ili reklamiranjem sebe. Ramakri{na je
rekao ovo i mislim da je svako ko je imao veliku Duhovnu Mo} to
rekao u nekom trenutku. Nema ni~eg nemogu}eg u tome. Takvu
privremenu obuzetost ]ajtanja je tako|e imao i u tom stanju je
govorio kao Gospod.
1.6.1926.
U~enik: Ove novine {tampaju {ta god ho}e. Mogu li da {tampaju
razgovor koji se de{ava u ne~ijoj ku}i?
[ri Aurobindo: Ako o~ekujete manire od savremenih novina bi}ete
bolno razo~arani u ovim demokratskim danima. To je jedan od
blagoslova savremene demokratije! Kad biste bili u Americi i ne biste
dali nikakav intervju ~ak bi i onda izmislili neki! [tampa je javna
institucija. Ranije, ona je bila ne{to dostojanstveno, ali sada su novine
pravi mera~i jalovosti ljudskog `ivota.
U~enik: Princeza Barode se udala za Princa od Velsa u jednim
ameri~kim novinama – sa fotografijama i svim!
[ri Aurobindo: One su verno ogledalo zajedni~kog uma.
U~enik: Ali ranije nisu bile takve.
[ri Aurobindo: Ranije nije bilo zajedni~kog uma i onda nije bio
organizovan. Isto je sa svim drugim savremenim stvarima – {tampom,
pozori{tem, radijom; sve srozavaju na nivo mase.
U~enik: Ali radio i telefon predstavljaju veliki uspeh u Japanu i u
Evropi; ~ovek mo`e da slu{a najbolje muzi~are i po ~etiri do {est sati.
[ri Aurobindo: Ali u Americi ne znaju da li bioskop poma`e
kriminalu. Naravno, `ele da ga koriste u obrazovnu svrhu. Mogu da
prenose dobru muziku, ali pitanje je da li je ljudi cene i shvataju.
U~enik: Radio aparati su bolji od gramofona.
[ri Aurobindo: Gramofoni su bili ubice muzike. Ali na`alost, isto je sa
svim stvarima koje zahtevaju narodnu podr{ku – pozori{tem,
bioskopom; uspevaju samo ako mogu da teto{e ukusu obi~nog ~oveka.
Uticaj vitala na fizi~koj ravni pove}ava vitalne `elje.
U~enik: Gde idu najbolji ljudi?
[ri Aurobindo: Moraju da prave kompromis ako mare za to da budu
~uti. Ali u tom kompromisu sve {to je najbolje se toliko izme{a sa
“zlim”. Ne mislim zlim u moralnom smislu, ve} ono {to je neumetni~ko
i lo{e. To je isto staro pitanje mase koju ne{to {to je vi{e povla~i na
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
385
gore. Ali, kako se uvek de{ava, umesto da bude povu~ena gore, masa
je ta koja sve vu~e dole na svoj nivo.
Uzmite, na primer, poeziju. Ima vi{e poezije koja se pi{e sada
nego ikad pre, ima nekih proizvoda izvesnog tipa briljantnosti koji su
uobi~ajeniji. Mo`da je broj ljudi koji ~itaju poeziju ve}i. Ali ako uzmete
poeziju ukupno, vide}ete da ona ide dole. Sve {to zavisi od obi~nog
~oveka – mase – za svoju podr{ku mora da do|e dole na njen nivo.
U~enik: Da li stvari postaju gore ili bolje?
[ri Aurobindo: Meni stanje Evrope, naro~ito posle rata, izgleda
maltene da je isto kao pri pucanju i raspadu Rimskog Carstva. Postoji
ista tendencija da se svet ponovo uroni u varvarstvo.
U~enik: Zar nema {anse?
[ri Aurobindo: Uvek ima {anse. U vreme Rimskog Carstva je tako|e
postojala {ansa, ali se nije materijalizovala.
U~enik: Mo`e li ~ovek re}i da ima vi{e {anse ovaj put?
[ri Aurobindo: Borba je postala gora, to jest, akutnija.
Tema se promenila od ove ta~ke.
U~enik: Ljudi su bi}a na fizi~koj ravni, ali imaju vitalne i umne i
psihi~ke delove. Da li bi}a vitalne ravni poseduju tako|e umne i
psihi~ke delove?
[ri Aurobindo: Vitalne i fizi~ke ravni su druga~ije. Na fizi~koj ravni
postoji evolucija kroz razli~ite stupnjeve bi}a; na{a je ravan evolucije.
Na vitalnoj ravni nema evolucije. To je ravan tipskih bi}a; tamo svest
ne evoluira od jedne ravni do druge.
@ivotinjinu svest vital odr`ava i dr`i utamni~enom; a kad je
spremna svest se menja do umne i `ivotinja se reinkarnira kao ljudsko
bi}e. Neke od na{ih ma~aka su spremne za ljudsko ro|enje. Kod
~oveka taj prelaz se desio, on je pre{ao granicu.
Ali za obi~nog ~oveka jedva da se mo`e re}i da ima du{u ili
psihi~ko bi}e. Du{a jeste tu, ali je prekrivena i veoma u pozadini.
U~enik: Da li Asure tako|e imaju ~ovekove mogu}nosti?
[ri Aurobindo: Ne.
U~enik: Zar nema napretka Asure?
[ri Aurobindo: Ne u smislu evolucije svesti.
U~enik: Ali rekao si da Asura mo`e da se preobrazi ili preobrati?
[ri Aurobindo: Da. Mogu da promene svoj rad i da se otvore ne~em
vi{em.
386
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Da li je to ono na {ta se mislilo pod njihovim preobra}anjem?
Mogu li onda da pomognu evoluciji?
[ri Aurobindo: Da, mogu da ispolje ne{to {to je vi{e od njihove
vitalne prirode i da postanu instrumenti Bo`anskog. Ali generalno se
ne menjaju.
U~enik: [ta postaje od Asura ako se ne preobrate?
[ri Aurobindo: Mogu biti uni{tene; ali ako pitate {ta bi se desilo na
kraju kalpe, pa, to je te{ko odgovoriti. Ako se promene onda mogu da
se otvore ne~em vi{em i da poku{aju da ga ispolje.
U~enik: Za neke Asure se ka`e da praktikuju Sadanu. Koja je njihova
vrsta Sadane? Tako|e si rekao da su veoma inteligentna bi}a.
[ri Aurobindo: Nikad nisam rekao da imaju istinske ideje i velike
ideale i da su velika umna bi}a. Ono {to sam rekao je da su lukava u
sprovo|enju svoje namere, znaju kako da isposluju rezultat.
U~enik: Koje je njihovo mesto u evoluciji? Da li bi ona mogla da ide
dalje bez njih?
[ri Aurobindo: Postoji stara ideja o devama i asurama – bo`anskim
bi}ima ili Bogovima, i titanima – koji se bore da kontroli{u ljudsku
evoluciju. Asure su odgovorne za ve}u slo`enost sveta, ali po mom
mi{ljenju nisu neophodnost. Asure sebe ostvaruju kroz bunt, patnju,
borbu i te{ko}u. Ali svet je mogao druga~ije da evoluira – vi{e kao cvet
koji cvate iznutra ka spolja. Ali sile Asuri~kog tipa su u{le u
univerzalnu igru sila i izopa~ile je. Ovo je istina poznata skoro svim
religijama: zmija – zlo – koja je isku{ala Prakriti – Evu; Prakriti koja je
obmanula Puru{u – Adama. Puru{a je pristao i oni su pali: o ovome
govore kao o padu Adama, kosmi~kog ~oveka.
U Indiji ova borba – oko toga ko treba da kontroli{e tok ljudske
evolucije – izme|u Deva i Asura izra`ava istu istinu.
U~enik: Koja je onda istina u Purani~koj ideji obo`avanja Boga kroz
vaira bhava – ose}anje “suprotstavljanja” ili neprijateljstva?
[ri Aurobindo: U slu~aju Ravane, i tako|e Hiranja Ka{ipua, oni su bili
ljudska bi}a koja su postala Asure i odabrale stazu suprotstavljanja
Bo`anskom. To je zbilja pad i pokazuje da tok evolucije ~oveka nije da
postane Asura. [to }e re}i, tok ljudske evolucije nije od `ivotinje do
vitalnog bi}a, a onda do Asure. Na Asuri~ki `ivot se gleda kao na pad
od ~oveka. Ako se preobratite u Asuri~ku priridu onda gubite {ansu za
svoju evoluciju.
U~enik: Kako treba ~ovek da se {titi protiv napada i uticaja Asura?
[ri Aurobindo: Kroz ~istotu i iskrenost ~ovek je siguran od Asura.
Mogle bi da vam zadaju udarce, mogle bi da obmanu i zamagle um,
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
387
mogle bi da vas uspore i navedete da ~inite gre{ke, ali ako imate belu
svetlost – ~istote i iskrenosti – ne mogu da vam naude. Nema
definitivnog pada – pro}i }ete do kraja.
15.6.1926.
U~enik: Ako Asure predstavljaju mra~nu stranu Boga na vitalnoj ravni
– da li ova mra~na strana postoji na svakoj ravni? Ako je tako, ima li
bi}a na umnoj ravni koja odgovaraju mra~noj strani?
[ri Aurobindo: Asura je zbilja mra~na strana Boga na umnoj ravni.
Um je upravo polje Asure. Njena karakteristika je egoisti~na snaga,
koja odbija Vi{i Zakon. Asura ima samokontrolu, Tapas, inteligenciju –
samo, to je sve za njegov ego.
Na vitalnoj ravni odgovaraju}e sile zovemo Rak{ase koje
predstavljaju nasilne strasti i nagone. Ima drugih bi}a na vitalnoj ravni
koje zovemo pramatta i pisaca i ove se ispoljavaju, manje-vi{e, na
fiziko-vitalnoj ravni.
U~enik: Koje je odgovaraju}e bi}e na vi{oj ravni?
[ri Aurobindo: Na vi{oj ravni nema Asura – tamo Istina prevladava.
Ima “Asura” tamo u Vedskom smislu – “bi}a sa bo`anskim mo}ima”.
Umni Asura je samo devijacija te mo}i.
Rad Asura ima sve karakteristike uma u sebi. To je um koji
odbija da se pot~ini Vi{em zakonu; to je um u pobuni. Radi na osnovu
ega i neznanja.
U~enik: Koje su sile koje odgovaraju mra~noj strani Boga na fizi~koj
ravni?
[ri Aurobindo: One su ono {to bi se moglo nazvati “elementalnim
bi}ima”, ili bolje re}i, mra~nim elementalnim silama – ona su vi{e
“sile” nego {to su “bi}a”. To je ono {to Teozofi zovu “Elementali”. Oni
nisu individualizovana bi}a poput Asura i Rak{asa – ona su neznala~ke
sile koje rade na suptilnoj fizi~koj ravni.
U~enik: Koja je re~ za njih na Sanskritu?
[ri Aurobindo: Ono {to se zove bhutas izgleda da im najbli`e
odgovara.
U~enik: Izraz “Elemental” zna~i da ove rade kroz elemente.
[ri Aurobindo: Postoje dve vrste “elementala”: jedna vragolasta i
jedna nedu`na. Ono {to evropljani zovu patuljcima dolazi pod ovu
kategoriju.
U~enik: Rekao si pre nekog vremena da su neke sile bolesti
individualizovane dok druge nisu.
388
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Nisam tako rekao; ono {to mo`e biti da sam rekao je
da postoje svesne sile u pozadini bolesti. Bolesti su kretnje sila.
U~enik: Rekao si da se neke bolesti hrane vitalno{}u ~oveka.
[ri Aurobindo: Nisu bolesti te koje se hrane vitalno{}u ~oveka. To
mo`e biti vitalno bi}e koje isisava ~ovekovu vitalnost i rezultat mo`e
biti bolest.
U~enik: Kakva je veza izme|u ovih sila: raksasa, i pisacha i pramatta?
[ri Aurobindo: Rak{asa ih iskori{}ava za svoju svrhu.
U~enik: Zar bolest ne poti~e od na{eg kr{enja zakona prirode?
[ri Aurobindo: Na {ta misli{ pod zakonima prirode? [ta su ti zakoni?
U~enik: Kad ~ovek dela iz `elje mo`e da radi stvari koje nije primoran
da radi iz potrebe: npr. prejedanje, po`uda itd.
[ri Aurobindo: Nema takvih op{tih zakona prirode. Ako pitate ljude
koji su `iveli dug `ivot na}i}ete da }e jedan da vam ka`e da `ivi dugo
zato {to se dr`ao onoga {to biste vi nazvali zakonima prirode, da ne
pu{i ili uzima vino itd. Dok }e drugi re}i da je bio u stanju da `ivi dugo
zato {to je uvek uzimao po ~a{icu! I tako dalje. Tako da nema takvih
op{tih zakona.
U~enik: Ali ~injenica je da pridr`avanje higijenskih zakona smanjuje
smrtnost.
[ri Aurobindo: Najvi{e {to mo`ete re}i je da ako se ~ovek dr`i onoga
{to nazivate higijenskim zakonima – ima {ansu, bolju {ansu, da
umakne bolestima. Postavljamo ove higijenske zakone zato {to ljudi ne
znaju potrebe fizi~kog bi}a. Ako dopustite fizi~kom bi}u da bude
neometeno vitalnim `eljama ili umnim idejama ono bi odabralo stvar
koja mu treba.
U~enik: To je neka vrsta instinkta.
U~enik: @ivotinje ga imaju u ve}em stepenu od ljudi.
[ri Aurobindo: Mo`ete to nazvati instinktom, ali kad postanete
svesni, to je vi{e od instinkta, to je istinska svest u fizi~kom bi}u.
@ivotinje ga mo`da imaju vi{e od ljudi, ali nije potpun zato {to
`ivotinja mora da se oslanja na hranu koja nije sigurna, pa kad nalazi
da je gladna, ne ~ini uvek ispravan odabir, mada je ispravniji nego u
~ovekovom slu~aju.
Ono {to nazivate “zakonima” su puke navike. Vi|ao sam ljude
koji su se dr`ali svih takozvanih higijenskih zakona, a ipak nisu umakli
bolesti. Imali su obi~aj da jedu iz ~iste potrebe za telo bez ikakve `elje,
a ipak su uvek bili bolesni.
U~enik: Sanjasi koji je jeo samo banane i mleko bio je uvek bolestan.
U~enik: Za{to Sanjasini i Jogiji obra}aju toliko pa`nje na svoju hranu?
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
389
[ri Aurobindo: To nije iz pridr`avanja higijenskih zakona. Njihov cilj
je da smanje potrebe tela i rad`asi~ne sklonosti i tako `ele da svedu na
minimum potrebe fizi~kog tela. Poku{avaju da uzimaju satvi~nu
hranu.
U~enik: Mnoge stvari koje se smatraju higijenskim Sanjasini bi
odbacili kao ne-satvi~ne.
[ri Aurobindo: Uzmite vegetarijansku hranu. Ali nisu sve biljke
satvi~ne.
U~enik: Uzeo sam, u Francuskoj, hranu najzabranjeniju za hinduse i
na{ao da nije rad`asi~nija od vegetarijanske hrane koju sam uzimao u
Indiji.
[ri Aurobindo: To je tako|e i moje iskustvo. Mislim da je to vi{e ili
manje psiholo{ki faktor.
U~enik: Gita je dala klasifikaciju {ta je satvi~na, rad`asi~na i
tamasi~na hrana.
[ri Aurobindo: Ali Gitina klasifikacija je vi{e po pitanju karaktera
hrane nego uzete hrane.
Ali {to se ti~e bolesti postoji, zbilja govore}i, vitalna ravnote`a
koju ~ovek mora da na|e sam za sebe – po{to nije ista za sve – i ~ak
kad ~ovek osigura vitalnu ravnote`u, pod uslovom da nema lo{eg
nasle|a, onda ~ovek mo`e da ka`e da ima najve}u {ansu da umakne
bolestima. Ali ~ak ni to ne daje ~oveku apsolutan imunitet. ^ak i ljudi
koji nekako nabasaju na ovu vitalnu ravnote`u jednom kad ih napadne
bolest – ~ak usled nasle|a – onda se razbole krajnje iznenada i lako
potpadaju pod nju.
U~enik: Da li }e biti mogu}e hraniti se samo mineralima i
sintetizovanim formulama hrane nau~no razvijenim?
[ri Aurobindo: Ne, ne}e. Nauka uvek ide napred i nalazi da mora da
ide jo{ dalje. Kad su na{li protein mislili su da svi proteini imaju
podjednaku vrednost u hrani; sad nalaze da svaki protein ima razli~itu
hranljivu vrednost. Tako }e uvek biti.
U~enik: U ratu su nam davali supu u prahu koja je bila veoma
hranljiva i dobra.
U~enik: Kad je prona|en `elatin mislilo se da je problem jeftine i
obilne hrane re{en zato {to `elatin sadr`i azot. Davan je pacijentima u
bolnicama sa rezultatom da su neki od njih umrli. Onda su na{li da
`elatin ne sadr`i vitamine.
Jedna od poslednjih ideja je da ~ovek mo`e da `ivi od sun~eve
svetlosti.
390
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: A kad vas udari sun~anica to zna~i poreme}aj u varenju!
(Smeh)
U~enik: To {to nauka nije jo{ uspela da pripremi ve{ta~ku hranu ne
zna~i da ne}e uspeti.
U~enik: Da li je mogu}e `iveti bez hrane?
[ri Aurobindo: Da, jeste. Kad sam gladovao oko 23 dana dok sam
`iveo u ^etijarovoj ku}i skoro da sam re{io taj problem. Mogao sam da
hodam osam sati dnevno kao i obi~no. Nastavio sam svoj rad i Sadanu
tako|e kao i obi~no i na{ao da nisam ni najmanje slab na kraju 23
dana. Ali meso je po~elo da se tanji, a nisam na{ao klju~ za zamenu
najmaterijalnijeg dela koji se smanjivao u telu.
Kad sam prekinuo post onda se tako|e nisam pridr`avao
uobi~ajenog pravila ljudi koji idu na duge postove, da po~nu sa malo
hrane i tako dalje. Po~eo samo opet sa istom koli~inom koju sam imao
obi~aj da uzimam pre.
Mahatmin metod gladovanja mi se ~ini najnepodesnijim,
objavljuju}i unapred i dopu{taju}i svakojakim ljudima da mu iznose
svoje protiv-predloge. Poku{ao sam jednom da gladujem u zatvoru, ali
to je bilo na deset dana kad sam imao obi~aj da spavam svaku tre}u
no}. Izgubio sam deset funti [oko 4,5 kg, prim prev.] te`ine, ali sam se
ose}ao ja~im na kraju deset dana nego {to sam bio kad sam otpo~eo
post. Mogao sam da podignem te`inu, nakon gladovanja, koju nisam
mogao pre. Nisam radi pobede nad snom po~eo budan eksperiment,
ve} zato {to je postojao pritisak Sadane, a vi{e mi se radila Sadana
nego {to sam hteo da spavam.
U~enik: Da li misli{ da je mogu}e bez hrane?
[ri Aurobindo: Verujem da je savr{eno mogu}e. Samo, ja nisam
prona{ao klju~. Ali zato {to ja nisam uspeo nema razloga za{to neko
drugi ne bi uspeo.
Mogu}e je snabdevati telo vitalnom energijom u vrlo velikoj
meri. Samo, vitalnom materijalnom delu tela izgleda da je potrebno
da vu~e vitalnu energiju iz hrane. Mora biti da postoji neki klju~, a ja
sam re{io taj problem skoro devet desetina.
U~enik: Da li je mogu}e za ~oveka da vu~e vitalnu energiju iz
`ivotinja? Moj deda je govorio da dobija vitalnu energiju iz konja
kojeg je jahao svakog dana.
[ri Aurobindo: Da, mogu}e je. Mo`ete ~ak da je vu~ete od ~oveka bez
da ga ja{ete. Ali lak{i proces je vu}i vitalnu energiju sa univerzalne
vitalne ravni. Ona je svuda oko vas. Ima dva metoda da se vu~e: jedan
je da primenite svoju silu i vu~ete vitalnu energiju iz univerzalne,
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
391
drugi je da budete pasivni i da pustite da te~e u vas. Ranije sam imao
obi~aj da je vu~em. Ali u dana{nje vreme tek joj dopustim da te~e,
ostaju}i otvoren za nju.
U~enik: Da li je lak{e vu}i vitalnu energiju iz ~oveka nego iz
Univerzalnog?
[ri Aurobindo: Nije tako lako kao {to mislite. Postoje uslovi da bi se
vukla iz ~oveka ili da bi se davala drugom ~oveku. Ali mnogo je lak{e
vu}i je iz univerzalnog. Jedna ~injenica je da je u ~oveku vitalna
energija ograni~ena, dok je univerzalna neiscrpna. Ako dajete svoju
vitalnu silu drugom ~oveku bili biste iscrpljeni ako je ne vu~ete iz
univerzalnog.
U~enik: Ima mnogo pri~a o Tibati Babinom godi{tu i mo}ima.
[ri Aurobindo: Koliko ima godina?
U~enik: Ne mo`e se re}i; ali Bibuti Bu{an ga je pitao, a on je rekao da
je bio mlad kad se vodila bitka na Plasiju. Ka`e se da je promenio svoje
bengalsko telo i uzeo tibetansko.
[ri Aurobindo: Ali to nije fizi~ka besmrtnost.
U~enik: Izgleda veoma staro, ko`a mu je tamna i sme`urana. Kad sam
i{ao do njega izgledao je kao da ne}e mo}i da ustane – le`ao je – ali je
posko~io, ba{ kao zdrav ~ovek.
[ri Aurobindo: To zna~i da odr`ava svoje telo svojom vitalnom silom;
~ovek to uvek mo`e da uradi.
U~enik: Ali se ka`e da je stekao dugove~nost koriste}i izvesne droge
koje su poznate me|u tibetancima.
[ri Aurobindo: To je tako|e mogu}e. U Himalajima ima biljaka,
verujem, koje mogu da daju dugove~nost i koje su poznate po tradiciji
Saduima i drugima koji `ive tamo.
Ali ~ak davanje vitalne sile telu ne daje apsolutnu imunost od
bolesti. Ako niste na oprezu, ili ako do|e do nesre}e, koju niste mogli
da predvidite, mo`ete da dobijete bolest.
26.6.1926.
U~enik: Govorio si ju~e o manjim i ve}im Bogovima.
[ri Aurobindo: Hteo sam samo da uka`em na razliku, ina~e bih
upotrebio druga~iju re~.
U~enik: Koja je razlika izme|u njih?
[ri Aurobindo: Kad sam govorio o manjim bogovima mislio sam na
manje bogove koji predstavljaju princip sklada u prirodi. U njima ne
nalazite prav, ve} slobodan pokret ka Svetlosti. Oni idu od Svetlosti do
392
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Svetlosti. To je kao Asura, jedino {to je Asurina kretnja izopa~ena i
nasilna poku{avaju}i da uzme Bo`je kraljevstvo nasiljem.
Pod ve}im Bogovima mislio sam na bogove koji predsedavaju
nad univerzalnim ispoljenjem. Oni su, zbilja govore}i, ono {to Veda
zove “mo}i Jednog”. Druga~iji su.
U~enik: Uzmimo, na primer, Indru.
[ri Aurobindo: Nisam mislio ni na kakva imena kad sam govorio o
njima i oni nemaju nikakve veze sa Purani~kim Devatama.
U~enik: Mo`emo li da uzmemo Vedske bogove?
[ri Aurobindo: Nisam ~ak mislio ni na Vedske bogove. Ovi manji
bogovi i Asure nisu mo}i Svevi{njeg, Bo`anskog; oni su mo}i du{e i
formacije univerzalnog vitala na ravni Prirode.
U~enik: Zar nije “raj”u koji bi ~ovekova du{a trebalo da ode da u`iva
nakon smrti druga~iji od ove ravni manjih bogova?
[ri Aurobindo: “Raj” religija je sasvim druga~ija stvar. On je raj
vitalne ravni.
Ali odvojeno od ovog religioznog “raja”, ravan vitala je puna
svog sopstvenog ~ara i rasko{i. Ne govorim o izopa~enom
neprijateljskom vitalnom svetu koji obi~no dolazi u kontakt sa na{om
fizi~kom ravni. Odvojeno od toga postoje bi}a koja imaju svoju
sopstvenu rasko{ i veli~inu i znanje. Veliki deo poezije i umetnosti
dolazi sa te ravni.
U~enik: Ako nisu neprijateljska bi}a, kao {to ka`e{, onda mogu da
ispolje velike stvari ovde.
[ri Aurobindo: Ali generalno su isuvi{e arogantna da bi to radila,
isuvi{e su usredse|ena na sebe.
U~enik: Ali neka od njih se ispoljavaju kroz ljude.
[ri Aurobindo: Da, neka od njih. Ali ve}inom kad radite Sadanu
nailazite na ona koja su neprijateljska.
U~enik: Koja je razlika izme|u njihovog zakona evolucije i na{eg?
[ri Aurobindo: Nema zakona evolucije kod njih kao u ljudskom svetu.
Na primer, nisu ograni~ena fizi~kom sve{}u kao {to je ~ovek. Ima vi{e
univerzalne kretnje kod njih nego kod ~oveka. Njihova jedina evolucija
mo`e da bude na dva na~ina. Mislim da ona tako|e `ele da promene
sebe u neka vi{a bi}a. To mogu da urade nekom vrstom svog
sopstvenog Tapasa i da stignu do neke vi{e svesti ili to mogu da urade
slu`bom; tj. mogu da stave svoju mo} u slu`bu Istine i da se tako
promene.
U~enik: Za{to poku{avaju da se dohvate ljudi?
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
393
[ri Aurobindo: Pre svega, uti~u i dominiraju nad ~ovekom kako bi
ispoljili svoju mo} i zaposeli fizi~ku ravan. Drugo, rade to kako bi
dobila obo`avanje od ljudi le~e}i bolesti i poziraju}i kao bogovi. Tre}e,
ona ne samo {to dominiraju ve} zaposedaju ljude kako bi stekla Bogu
– u`ivanje – fizi~ke ravni.
U~enik: Za{to su ove sile posebno privu~ene mestima gde ljudi ~ine
duhovno nastojanje?
[ri Aurobindo: Pre svega, kad se otvorite nekoj Istini koja je Iznad,
samim tim naporom se otvarate svetovima koji su iza na mnogo
mo}niji na~in od obi~nog ~oveka. To daje ovim silama {ansu. Drugo,
ona `ele da osujete bilo koji takav napor. Tre}e, ima nekih sila u njima
u kojima nalazite me{avinu dve tendencije, ne{to u njima `eli da
dopre u duhovnu atmosferu i ona joj se dopada, dok im je drugi deo
njihovog bi}a suprotstavljen.
U~enik: Kako se ~ovek otvara ovim silama?
[ri Aurobindo: Ima raznih na~ina: na primer, ambicija, ili po`uda,
pohlepa, ta{tina, arogancija, ma koji broj ovih stvari kroz koje ove sile
mogu da uti~u na ~oveka.
Teon je verovao da se vitalni svet sjurio dole na Zemlju i da }e
morati da bude borba izme|u Istine i ovih sila. Ili Istina pobe|uje ili
one. Nakon pru`anja borbe – poslednje borbe – jedno od njih bi se
povuklo. Trenutno je ljudsko bi}e vi{e ili manje polje ove borbe, ono
nije mo} du{e. Ima slu~ajeva gde ~ovek zapravo otelovljuje ove sile.
13.7.1926.
U~enik: Rekao si za X-a kad je zastranio da je veliko i mo}no vitalno
bi}e do{lo za ispoljenje i da je bilo neophodno za organizaciju vitalne
ravni X-a. Na {ta se misli pod organizacijom vitalne ravni?
[ri Aurobindo: Dovesti do sklada na toj ravni radi postizanja. Vitalno
bi}e je za efikasnu realizaciju.
U~enik: Koja bi bila priroda njegovog ispoljenja da je organizovalo
vitalni `ivot?
[ri Aurobindo: Ono unosi veliku mo} ostvarenja: mo} dovo|enja do
unutra{nje promene, a onda promene u va{em okru`enju i onda mo}
da se menjaju doga|aji. Kad bi ova bi}a mogla da realizuju sebe na
fizi~koj ravni, onda bi sve te{ko}e u Sadani nestale.
U~enik: Da li je silazak takvih bi}a na svaku ravan neophodnost za
ispoljenje Naduma?
[ri Aurobindo: Ne, nije neophodnost.
U~enik: Da li ove vrste bi}a znaju Nadum?
394
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Ova bi}a nemaju znanje Naduma. Ali kako imaju
slobodnu inteligenciju mogu se dovesti unutar uticaja Naduma, a ako
mogu da se predaju Nadumu onda mogu da pomognu kao
instrumenti.
U~enik: Ova sila je poku{avala da do|e dole u X-a sa velikom mo}i i
insistirala je na zakonima svoje sopstvene ravni, a X je dopustio izraz
bez ikakvog obaziranja na zakone fizi~ke ravni – da li je to ta~no?
[ri Aurobindo: Da, ova bi}a, kao {to sam rekao, imaju slobodnu
inteligenciju i nisu ograni~ena zakonima fizi~ke ravni – nemaju ono
{to mi zovemo fizi~ka razboritost; imaju cilj na pameti i veliku silu da
ga sprovedu. Naprosto vr{e pritisak radi svoje sopstvene realizacije.
Ove vrste sila su te koje su u pozadini revolucija i velikih pokreta; njih
nije briga koliko se skr{i u procesu. Vidimo u istoriji da su neki ljudi od
duha bili u stanju da dr`e ove vrste bi}a u sebi. Ponekad kad se sve
skr{i i uni{ti, um dolazi i pritiska dole i poku{ava da pove`e stvari i
organizuje neku vrstu sklada.
Stoga ~ovek koji `eli da ih dr`i treba da ima zdrav fizi~ki um
koji zna mogu}e doga|aje fizi~ke ravni i tako|e ima svetlost Naduma.
Kad bi sam Nadum do{ao to bi bila druga~ija stvar, zato {to on zna sve
i ako stavite silu pod svetlost Naduma mo`ete da je koristite kao
instrument.
U~enik: Gde je ta sila sad oti{la?
[ri Aurobindo: Ne znam. Bila je tamo kad je oti{ao iz Pondi~erija; nije
ostavila svoju adresu kod mene! Mo`ete da pi{ete po{tanskom uredu
vitalne ravni! (Smeh)
U~enik: Za{to? Neko drugi mo`e da poku{a da je dovede dole i skr{i
se u naporu? (Smeh)
U~enik: Mo`e li ~ovek da zna i vidi ove sile?
[ri Aurobindo: Naravno, mo`ete. Ako ne{to u vama mo`e da se
dovede u dodir sa ovim ravnima mo`ete da ih znate i da ih vidite.
Nadam se da ne verujete da je va{e fizi~ko sopstvo jedino bi}e u vama.
Ove sile imaju svoju sopstvenu ravan i uop{te nisu sve vreme
zaokupljene va{om zemaljskom ravni. Ne smete da preuveli~avate
va`nost zemaljske ravni.
^ak za nas spolja{nji, fizi~ki `ivot ~oveka nije mnogo bitan.
Nije da zemaljska ravan nije bitna. Ona jeste bitna u skladu sa onim {ta
mo`ete da stavite u nju. Ina~e, kako je fizi~ki `ivot ~oveka bolji od
mravovog? Kako biste doveli dole bilo kakvu vi{u duhovnu silu na
zemaljsku ravan potrebno je da prionete na rad za nju, morate da je
zovete dole i da dr`ite Mo} u sebi. Morate da joj dopustite da
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
395
organizuje va{e bi}e i da ga preobrazi. Tada mo`ete da mislite o
delovanju.
Stoga ka`em, bilo bi budalasto o~ekivati od mene da odem u
Bengalsko Ve}e i da radim tamo. Ali mo`da va{ fizi~ki um misli da je
odlazak i rad u Ve}u, mo`da, va`niji od bilo ~ega drugog! Ali va{e
najunutarnjije bi}e mo`da ima mnogo va`niji rad da obavlja od toga.
U~enik: Rekao si da ~ovekov `ivot na fizi~koj ravni nije tako bitan. Ali
ima tako mnogo dobrih stvari u ~oveku; kako mo`emo da ga poredimo
sa mravom?
[ri Aurobindo: Na koji na~in je fizi~ki ~ovek nadmo}an u odnosu na
mrava?
U~enik: Postoji umetnost, postoji knji`evnost.
[ri Aurobindo: ^ove~anstvo nije organizovano za umetnost!
U~enik: A ~ak ni umetnost ne dolazi sa fizi~ke ravni!
U~enik: Govorio si o vitalnim bi}ima koja `ive na svojoj sopstvenoj
ravni. Da li se tako|e bore me|usobno na svojoj sopstvenoj ravni?
[ri Aurobindo: Da. To je ono na {ta se misli pod borbom izme|u
an|ela i vragova u Bibliji. Bi}e o kome sam vam govorio po pitanju X-a
nije bilo iz neprijateljskog vitalnog sveta – bilo je sa vi{eg nivoa vitalne
ravni.
U~enik: Na {ta se misli pod Nadumom? Da li je on ono {to se zove
para sakti?
[ri Aurobindo: Para sakti nije Nadum. Ima preko i iznad Nadumne
mo}i drugih oblasti kao {to je Ananda Svest. Mo`ete re}i da je Nadum
organizuju}a mo} Bo`anskog koja je u pozadini sveg ovog ispoljenja.
Nadum je taj koji podr`ava celu univerzalnu kretnju.
U~enik: Mo`e li ~ovek da ka`e da je Nadumna mo} tako|e “~ovekova
sopstvena” mo} u su{tini – kao {to ka`emo za um “moj um”? Mogu li
da govorim o “mom” nadumu?
[ri Aurobindo: [ta je “tvoj” um? To je tek organizacija, radi odre|ene
svrhe, univerzalnog uma. Sve dok ste u Neznanju nastavljate da
pri~ate “Ja”, “Ja”, “Moje”, “Moje” – i ni{ta vas sem toga ne zanima. Ali
kad doprete do Naduma znate da je sve to la`no. Onda znate svoje
pravo Sopstvo; |iva zna sebe i tako|e vidi kalup Prakriti, prirode.
Tako|e znate Vi{u Mo} iznad, pa tako ne ~inite gre{ku koju ~ini um.
^ak kad jogi govori o “mojoj mo}i” ili “mom radu” to je tek zato {to je
tako zgodnije. Sve vreme je svestan Bo`anske Mo}i koja radi kroz
njega. Izgleda pretencioznije govoriti “Bo`anska Mo} koja radi kroz
mene”.
U~enik: Bez “ja” i “moje” ~ovek ne mo`e ~ak ni da pri~a.
396
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Zar ne mo`emo da ka`emo da Nadumno ve} radi u svakome,
zato {to je u pozadini svih?
[ri Aurobindo: Nije Nadumna Mo} ta koja trenutno radi u
univerzumu; ona podr`ava ovu univerzalnu kretnju, ali ne radi
direktno. Kad Nadumna Mo} ne bi bila tu ne biste mogli da se bavite
materijalnim silama sa ta~no{}u kao {to to sada radite. Mo`ete tako da
radite zato {to je Nadum u Materiji.
U~enik: Da li je Nadum instrument?
[ri Aurobindo: On je svest i ako mo`ete da unesete tu svest u um,
`ivot i telo mo`ete da usavr{ite instrumente.
U~enik: Zar nije mogu}e za ~oveka da ispolji svu para sakti? [ta je
ravan Anande u `ivotu?
[ri Aurobindo: Mo`da }e mo}i da je ispolji u budu}nosti, kad Nadum
postane stabilno postignu}e. Ali sada{nja organizacija ljudske prirode
je sasvim nesposobna da ga podnese. Isuvi{e je beskrajan za ~oveka.
Ne govorim o umnom beskraju. Govorim o Sat}itanandi na njenom
sopstvenom najvi{em nivou. Mo`ete da zamislite {ta bi se desilo
~oveku kad bi cela beskrajna Ananda do{la dole na njega – kad znate
da ~ak kap nje kad do|e u um natera ~oveka da leti i igra i pla~e! Kad
~estica Anande do|e umu dobijete paramahamsa – jada, bala, unmata
i pisaca tipove, nepomi~ne, detinjaste, lude ili izopa~ene, |avolaste.
U~enik: To je, mo`da, zato {to deo do|e pa se ~ovek uzruja – sve
ne~istote u njegovoj prirodi se bace gore sa Anandom.
[ri Aurobindo: Da. Kad bi najvi{i Nadum do{ao znao bi sve; on zna
gradacije – faze – koje su neophodne, vreme i uslove.
17.8.1926.
U~enik: [ta je aksara svest o kojoj govori Gita?
[ri Aurobindo: To je Nepromenljiva, bezli~na Brami~ka svest – ona je
osnova smirenosti i ujedna~enosti i univerzalne pasivnosti. Ona je
aspekt transcendentnog, Purusottama.
U~enik: Koja je korist od dostizanja ove svesti u Sadani?
[ri Aurobindo: Impersonalni stav, smirenost i ujedna~enost – mo`e
da vam da potpunu slobodu od prirode, od sveg ropstva.
U~enik: Za{to Svevi{nji zauzima bezli~ni status ili stav?
[ri Aurobindo: Zato {to je neophodan za tvorevinu, kao podr{ka za
univerzalnu prirodu, da se odr`ava sva igra univerzalnih sila. On
podr`ava sve podjednako kao aksara.
U~enik: Govorio si o ravni Bogova. Kako mo`e ~ovek da stigne na tu
ravan?
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
397
[ri Aurobindo: Klju~ za nju le`i u izvesnom ume}u. ^ovek mora da se
uspne do nje.
U~enik: Koji su uslovi da se ona dostigne?
[ri Aurobindo: Uslovi? Nema uslova. Ne vidim na koji na~in bi vam
pomoglo ~ak i kad bih rekao bilo {ta. Pa, prvi uslov je da ne mo`ete da
pri|ete istinskim Bogovima sa svojim egom.
U~enik: A vitalnim Bogovima?
[ri Aurobindo: Bogovi su na svakoj ravni: “Bogovi” je veoma {irok
termin. On nema ustaljeno zna~enje, ono je prili~no labavo.
Vitalni Bogovi mogu da vam daju mo}, da uklone va{e
ekonomske i druge te{ko}e – naravno, uslovno.
U~enik: “Uslovno” u kom smislu?
[ri Aurobindo: Na primer, mogu da vam daju mo}, ali morate da
zadovoljite njihove uslove i da ih obo`avate.
U~enik: Asura tako|e daje mo}.
[ri Aurobindo: Asura vam ne daje ni{ta. On vas samo koristi za svoju
svrhu i, kad je svrha gotova, odbaci vas u stranu.
Ali vitalni Bogovi su ponekad od pomo}i u duhovnom `ivotu.
^ovek mora da bude u stanju da ode iznad njih. Ali oni vam se
suprotstavljaju ako poku{ate da ih prevazi|ete, stavljaju vam prepreke
na put i poku{avaju da vas zadr`e uz sebe. To je zna~enje Indrinog
slanja apsara – nebeskih nimfi – da pobude Ri{ije, velike vidioce i
jogije.
U~enik: Mislio sam da je to samo basna.
[ri Aurobindo: To je evropski mentalitet u tebi koji tako ka`e. Oblik
je basne, ali postoji istina u njegovoj pozadini. Na primer pri~a o
Vi{vamitri i Indri sadr`i duhovnu istinu. Ako se poka`ete uspe{ni na
njihovom te{kom testu onda Bogovi odobre da odete iznad njih.
U~enik: Asure – titani – su tako|e bo`anskog porekla?
[ri Aurobindo: Da – i slu`e bo`anskoj svrsi na svoj sopstveni na~in.
U~enik: Mo`e li ~ovek da ka`e da su istinski bogovi mo}i Bo`anskog?
[ri Aurobindo: Oni su li~nosti Bo`anskog.
U~enik: Na kojoj su ravni?
[ri Aurobindo: Oni su na Nadumnoj ravni i iznad.
U~enik: Iznad Nadumne?
[ri Aurobindo: Da. Da li mislite da je Nadum najvi{a ravan?
U~enik: Ka`e se da je najvi{a svest ona od Vrhovne Sat}itanande.
[ri Aurobindo: Najvi{a je ona koju zovemo Puru{otama, ali ~ovek
mo`e da do|e samo do ravni anande.
U~enik: Kojoj ravni Kri{na od Vai{nava pripada?
398
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Na {ta misli{ pod “Kri{nom”?
U~enik: Prema Vai{navama, Kri{na pripada ravni anande; oni na to
ukazuju govore}i da je ona daleko izvan aksara.
U~enik: Da li je ta~no da ako ~ovek `eli da stigne do Bogova mora da
to uradi kroz psihi~ko?
[ri Aurobindo: Eto! Ima{ jo{ jedan klju~.
U~enik: @elim da znam vi{e o tome kako bih imao jo{ jedan klju~. Ne
`elim da kucam na pogre{na vrata.
[ri Aurobindo: Postoji jo{ jedan na~in, ako `elite da probate. Na|ite
svoje najvi{e sopstvo, koje nije va{ ego i nije u isto vreme Atman.
Onda sti`ete do ravni Bogova.
U~enik: Neki veruju da je istinsko sopstvo |iva i ako je ~ovek na toj
ravni poma`u mu Bogovi.
U~enik: Da li je najvi{e li~no sopstvo neki Bog?
[ri Aurobindo: ^ovek nije neki Bog. Ali mo`e da dospe na ravan
Bogova i tamo ima svoje bo`ansko sopstvo – jiva – koje je deo
bo`anskog. Ako kucate na njihove kapije sa `eljom, upute vas vitalnim
bogovima.
U~enik: Postoji verovanje u Trojstvo me|u hri{}anima, i ka`e se da
ima sedam bogova i da je svaka du{a osoba jednog od sedam Bogova.
Pitam se za{to samo sedam?
[ri Aurobindo: Mo`da zato {to mo`emo da vidimo sedam, ostale ne
mo`emo.
U~enik: [ri Kri{na se opisuje kao da ima plavu svetlost sa munjom
koja seva iza nje.
[ri Aurobindo: Plava je osobena boja duhovne ravni i posebna je za
Kri{nu. Kri{na pripada u puno}i svoje bo`anske Li~nosti ravni anande i
to je ono gde dobijate puno}u.
U~enik: Kojoj ravni pripadaju Bogovi koje obo`avaju hindusi?
U~enik: Da li pripadaju vitalnoj ravni?
[ri Aurobindo: Ne; oni se obo`avaju na vitalan na~in, ali njihova
koncepcija je mnogo ve}a od toga i oni generalno idu gore do vi{e
umne ravni.
Kad evropski um napusti materijalizam, on smatra vitalne
bogove za istinske bogove.
U~enik: Da li se zakoni Materije menjaju?
[ri Aurobindo: Fizi~ke }elije se menjaju i ista stvar koja daje bol daje
intenzivnu anandu.
U~enik: To mo`e biti mogu}e u @ivotu ispoljenom u Materiji, ali u
~istoj Materiji, u domenu hemije i fizike?
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
399
[ri Aurobindo: Za{to da ne? Govorimo o materijalnom delu ljudske
svesti. [ta je zakon? On zna~i izvesnu ravnote`u me|u univerzalnim
silama pod izvesnim uslovima. Ako promenite uslove dobijete
druga~iji rezultat. Ne menja se ~udom ono {to nazivate zakonom.
U~enik: Na raspadanje radijuma ne uti~e ni{ta {to znamo.
[ri Aurobindo: To zna~i da niste doprli do stvari iza elektrona,
elektron nije poslednja re~.
U~enik: Izgleda da elektroni imaju `ivot, ali ne starost, i ne mo`emo
da odvojimo stare od mladih.
[ri Aurobindo: Verujete li da mo`e da postoji `ivot u satu?
U~enik: Deca u to veruju!
[ri Aurobindo: A ja se sla`em sa decom. Satovi se pona{aju razli~ito
kod razli~itih ljudi. Tako|e je izvesno da odgovaraju na ~ovekovu
misao i volju!
U~enik: Dakle satovi imaju `ivot!
[ri Aurobindo: Dobijate iznena|enja jedno po jedno.
U~enik: Cve}e ima du{e, satovi imaju `ivot! To je zapanjuju}e. ^uo
sam da automobili tako|e imaju `ivot.
[ri Aurobindo: Da – motori i alatke tako|e.
U~enik: [ta se naziva “zamorom kod metala”, da nije to mo`da znak
`ivota?
[ri Aurobindo: Zamor je znak `ivota. Postoji svest tako|e u metalima,
kao i u umu. @ivot je svugde.
22.8.1926.
[ri Aurobindo: (okre}u}i se jednom u~eniku) Pitao si ju~e za oblike
Bogova i da li imaju utvr|ene oblike na svojoj sopstvenoj ravni.
Promi{ljao sam o tome i sklon sam da verujem da imaju utvr|ene
oblike.
U~enik: Ka`e se da svaki Bog ima svoj nitya-rupa – “ve~ni oblik”.
[ri Aurobindo: Mislim da je tako. ^ovek ne mo`e da vidi ukoliko ne
pro|e potpuno izvan ljudske svesti. Imaju oblike kojima se defini{u u
odnosu na druge Bogove i tako|e kroz koje izra`avaju ono {to su.
Izgleda da ima tri elementa koji ulaze u ovo pitanje. Prvo,
oblik koji vidimo mo`e da bude odraz istinskog ili nitya oblika – koji
mo`da nije potpun i koji mo`da nije isti za sve ravni. Mo`e da varira u
skladu sa ravni na kojoj se odra`ava. Drugo, um ili svest Bakte –
posve}enika, mo`e da mu ne{to doprinese. Tre}e, mo`e da bude
me{avina to dvoje.
U~enik: Imaju li oblici Bogova ikakve sli~nosti sa ljudskim oblikom?
400
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Ne nu`no. Ali oni koji pristupaju ravni Bogova kroz
bezli~ni stav bez zaustavljanja na Sat}itananda svesti sti`u, kad pro|u
izvan umne svesti, do ravni gde vide Bogove u oblicima koji li~e na
ljudski oblik. To je, mo`da, razlog za{to u Vedi nalazimo ime purusa
dato Bogovima.
24.8.1926.
U~enik: Svet istinskih Bogova, rekao si, je Nadumni.
[ri Aurobindo: Da, tamo je negde.
U~enik: Da li je u Nadumu ili ide ~ak izvan njega?
[ri Aurobindo: Po~inje u Nadumu i ide dalje. Ne treba da se brinemo
oko njega. Dovoljno je nevolje da se stigne tamo.
U~enik: Ko ih je stvorio?
[ri Aurobindo: Koji je smisao postavljanja takvih blesavih pitanja?
Oni su od po~etka istorije.
U~enik: Koja je razlika izme|u li~nosti nekog Boga i li~nosti ~oveka?
[ri Aurobindo: Ista kao izme|u tvoje li~nosti i li~nosti jednog gu{tera.
U~enik: Li~nost zna~i bi}e i prirodu.
[ri Aurobindo: Ona zna~i razna bi}a i razne prirode. Razli~ite li~nosti
mogu da se kombinuju i formiraju jednu li~nost.
U~enik: Da li je kolektivna li~nost Indije tu oduvek?
[ri Aurobindo: Da, dokle istorija se`e. Ne znam {ta mora da je bilo u
sumerskom periodu.
U~enik: Koja je priroda ove kolektivne, ili ako mogu tako da ka`em,
nad-li~nosti?
[ri Aurobindo: Morate da gledate karakteristike indijskog naroda da
biste shvatili da nad-li~nost mora da bude ne{to {to odgovara njima.
Kad ste na drugoj strani uma mo`ete da gledate na nju od izvan i da
vidite kako ovo funkcioni{e ovde ispod; ali sve dok smo ovde – u umu
– moramo da se kre}emo iz zakona na{e sada{nje prirode.
U~enik: Hteo sam da pitam da li bi nacija koja bi se pojavila u Indiji
danas imala iste karakteristike kao nacije u Evropi ili bi imala ne{to
druga~ije?
[ri Aurobindo: Ne mo`e da bude ista. O~igledno bi bila ne{to vi{e.
U~enik: Imao sam raspravu sa X-om; on je tvrdio da nismo imali
takvu nacionalnu svest kao u Evropi, a ja sam dr`ao da smo imali
ne{to vi{e.
[ri Aurobindo: Mo`da Evopa nema tako dobro definisanu kolektivnu
li~nost kao {to je ima Indija. U Evropi imate nekoliko jasno definisanih
nacionalnih li~nosti. Na primer, Engleska ima ta~no odre|enu
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
401
nacionalnu li~nost, isto tako je ima i Francuska. Nisu jo{ uspeli da joj
daju oblik.
Dok je u Indiji to sasvim druga~ije. To je dobro definisana
kolektivna li~nost koja je ve} tu i ima ove razne li~nosti i tipove
indijske nacije i njene formacije, tako re}i. To je ono {to se izra`ava u
ovima.
U~enik: Razlike izme|u razli~itih delova Indije su varijacije iste
kolektivne li~nosti?
[ri Aurobindo: Isto je sa vel{anima, {kotima i englezima, ili
bavarcima i prusima, u istoj nacionalnosti. Kad ne bi bilo ove jasne
kolektivne li~nosti bilo bi te{ko stvoriti politi~ku naciju u Indiji.
Ali uzmite primer Azije. Postoji poku{aj formiranja kolektivne
azijske li~nosti. Ali ako bi iko na~inio ba{ sada napor da ih ujedini pod
politi~kim jedinstvom rezultat bi bio propast, grozan neuspeh.
U~enik: Zar nije ~injenica da nacionalna svest evoluira pred
zajedni~kom opasno{}u, i tako postoji ideja da bi se Azija ujedinila kad
mora da se bori protiv Evrope, a ~ove~anstvo bi se ujedinilo kad bude
moralo da se bori protiv ljudi sa druge planete! (Smeh)
[ri Aurobindo: To je vitalni na~in stvaranja jedinstva. ^ak u Evropi,
mada nema kolektivne li~nosti, ipak postoji zajedni~ki mentalitet,
zajedni~ka kultura i zajedni~ki stav prema azijatima i afrikancima.
U~enik: Platon ka`e da svaki oblik ima svoju “ideju” – to jest, u
pozadini oblika je utvr|ena Ideja tipa i to je ono {to istrajava dok je
pojedinac ono {to varira. Klasa ostaje ista na ravni Ideje.
[ri Aurobindo: Ali gde je Ideja?
U~enik: Kod Platona. (Smeh)
U~enik: Ne mislim da je Platon mislio na umnu apstrakciju pod
svojom “Idejom”. Mo`e da zna~i mo`da “kreativna koncepcija”.
[ri Aurobindo: Platon je imao veoma matemati~ke ideje o ovim
stvarima. Da je pod tim mislio na kreativnu koncepciju onda ima
nekoliko stvari u njoj. Pre svega, to nije umna ideja, ve} ono {to ja
zovem Stvarna Ideja: to jest, Ideja sa Stvarno{}u i Mo}i. Sad,
odgovaraju}i svakom obliku postoji ono {to bi se moglo nazvati
“arhetip”, tip-oblik, i on ve} postoji u Ideji – Stvarnoj Ideji – pre nego
{to postoji u materiji. Sve postoji prvo u svesti, a onda u materiji.
U~enik: Da li bi to moglo da bude Mahat-Brama o kome Gita govori?
[ri Aurobindo: Ne znam da li je Platon imao neki magloviti
nagove{taj o Nadumnom; ali kako je njegov um bio veoma
matemati~ki ubacio je to u krute racionalne i umne forme. To je bio
gr~ki um.
402
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Budisti imaju ideju da postoje Bogovi bez oblika – postoje
Rupa Devas [bogovi sa oblikom, prim. prev.] i Arupa Devas. [ta bi to
moglo da zna~i?
[ri Aurobindo: Ne znam budisti~ku mitologiju. Ali na {ta mislite pod
Arupa Loka?
U~enik: Ravan svesti gde Bogovi nemaju oblike, mo`da, ili imaju
oblike koji su tako druga~iji od ~ovekovih, da za ~oveka oni uop{te
nemaju oblike.
[ri Aurobindo: Na {ta mislite pod Bogovima koji nemaju oblike?
U~enik: Na ravni Bogova nema oblika, mo`da.
[ri Aurobindo: Kako to mislite? Poreklo svih oblika je tamo. ^ak i ako
ga zovete Arupa Loka – ravan bezobli~nosti – i dalje mora biti nekog
oblika. Bogovi tamo moraju da se defini{u jedni u odnosu na druge, a
to zna~i da moraju da imaju oblike. Ako ka`ete da nemaju “ljudski
oblik” to je shvatljivo. Ne moraju svi oblici da budu ljudski.
U~enik: Ka`u da sve apstrakcije pripadaju Arupa Loki – ravni
bezobli~nosti. Na primer, ideja o lepoti.
[ri Aurobindo: Lepota nije apstrakcija. Ona je mo} Svevi{njeg na
ravni iznad uma. Na ravni uma imate apstrakcije. To je umov na~in
predstavljanja realnosti ravni vi{ih od uma. Iza ovih apstrakcija postoji
stvarnost. Na ravni iznad uma nema apstrakcija, tamo su realnosti i
mo}i. Na primer, formirate apstraktnu ideju u umu o Nadumu. Kad
do|ete do Naduma nalazite da on uop{te nije apstrakcija. Intenzivnije
je konkretan od Materije, ne{to sasvim savla|uju}e u svojoj
konkretnosti. Eto za{to sam to nazvao Stvarna Ideja, a ne “apstraktna
ideja”. U tom smislu nema ni~eg konkretnijeg od Boga. ^ak i kad
bismo bili na ~istoj umnoj ravni na{li bismo um mnogo konkretnijim i
stvarnijim. Ali po{to smo na fizi~koj ravni uvek mislimo da je um
apstraktniji. Pred Nadumom Materija bledi do senke!
U~enik: Kakva je ta konkretnost?
[ri Aurobindo: Ose}aj ~vrstine, mase. To je ono mo`da {to je Veda
mislila kad je rekla: “Agni je {iri od svetlosti, i konkretniji od tela.”
Mo`ete re}i da je Nadum tvr|i od dijamanta, a ipak fluidniji od gasa.
U~enik: Ova nad-li~nost ili kolektivna li~nost koja predsedava nad
Indijom.
[ri Aurobindo: Mislio sam da je to zavr{eno – iznenada se okre}e{
opet ka tom sa po~etka?
U~enik: Mo`e li se nazvati Bogom?
U~enik: Jo{ bolje, Boginjom?
[ri Aurobindo: Da. Za{to da ne? Ali to mo`da nije Nadumna Boginja.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
403
U~enik: [ta onda drugo mo`e da bude?
[ri Aurobindo: Mo`e da bude emanacija od Boga.
U~enik: Kakve vrste Boga?
[ri Aurobindo: Sateravate me u }o{ak? Zavisi od narodnih osobina i
tako puno drugih stvari. Kad odete izvan uma onda mo`ete da
govorite od spolja kako cela stvar ovde izgleda. Sve dok govorimo iz
ovog ni`eg trojstva mo`emo samo ovoliko da ka`emo.
U~enik: Mogu li pojedinci ujedinjenjem da razviju kolektivnu li~nost?
[ri Aurobindo: To je kao pitanje koje je neko postavio pre neki dan:
“{ta je prvo do{lo, jaje ili koko{” i morao sam da ka`em: “Oboje
zajedno i petao.” (Smeh) Mora da postoji kolektivna li~nost da bi bilo
pojedina~ne, i obratno!
(Sa`etak nekih ve~ernjih razgovora o silasku Bogova u novembru
1926., tj. pre 24. novembra 1926.)
Postoji Svevi{nji bez opisa, koji se ispoljava kao Sat, ]it,
Ananda; u ovom Satu je univerzalna pojedina~nost bi}a. Onda dolazi
Nadum sa svoje ~etiri Maha [akti, velikim mo}ima. U Nadumu
jedinstvo je rukovode}i princip.
Onda dolazi svet Bogova, ispod Naduma i u pozadini
ispoljenja. Bogovi hindu kulture – [iva, Vi{nu itd. – su imena i
predstave u umu, ali oni ukazuju na bogove koji predstavljaju
Bo`anske Principe koji rukovode ispoljenjem univerzuma. Postoji
hijerarhija ovih bi}a.
Ispod ovoga je ispoljeni univerzum. Svrha ovoga je vratiti se u
Anandu.
Deve – Bogovi i Asure – Titani – ispoljavaju se u ~oveku da bi
vodili ovaj svet ili tvorevinu ka cilju. Deve se ispoljavaju da izdejstvuju
novi princip ili da dovedu do promene.
Avatar ne dolazi da uradi tu vrstu posla, tj. posao Bogova. On
dolazi da podr`i Darmu. Neka bi}a tako|e dolaze s njim u tu svrhu.
U X-ovom slu~aju vi{a bi}a su ga ozna~ila kao mogu}i
instrument, ali uslovi nisu bili spremni. Unutra{nje bi}e mora da bude
budno i svesno veze, a povr{insko bi}e ne bi trebalo da se ispre~uje na
putu – onda je sve u redu. Ali ako je povr{insko bi}e egoisti~no onda
dolazi do udesa.
Svet Bogova je iznad psihi~kog sveta. Kad ~ovek ka`e da se
“Am{a” – deo – Boga ispoljava u izvesnom ~oveku, to je ~ovek koji se
razvija u Boga. Bogovi ne evoluiraju, oni su principi ili mo}i
404
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Bo`anskog. Bogovi predsedavaju nad univerzumom, donose svoje
kvalitete i mo}i da promene svet.
U X-ovom slu~aju postojalo je veliko, veli~anstveno bi}e.
Donelo je promenu ~ak i u fizi~kom na trenutak. Do{lo je i oti{lo.
Asure sugeri{u ponos i propast po svaku cenu. Nadumno bi}e
dolazi dole da donese promenu, ne da di`e buku.
Poku{avam da donesem dole Nadumno; stvari }e se desiti,
uslovi za njegov silazak }e se stvoriti. Onda ne}e biti mraka u vitalu ili
fizi~kom. Sa najvi{eg stanovi{ta dolazak Naduma je odlu~en, ne
mo`ete da mu stanete na put. Sa stanovi{ta gde mi radimo, prednost
je biti svestan te{ko}a i voditi ra~una o njima i baviti se njima. Srednji
put je znati da ono dolazi, a vi mo`ete da proces u~inite vi{e ili manje
glatkim.
Nadumno dolazi u svet i donosi privremeni poredak – ne jo{
istinski poredak. Ono pojuri tamo gde postoji otvaranje; otvaranje se
zatvori i neprijateljske sile se di`u. Mo`e da iskoristi neprijateljske sile
uprkos njih samih. One su smetnja u atmosferi usled pogre{nih na~ina.
Neke mogu da vuku Mo} ne mare}i za kaznu.
Bi}e nekog efekta na ~ove~anstvo, ali ~ove~anstvo nije jedina
briga u tvorevini. Nadum nije jo{ uvek deo ispoljenja. Njegov efekat na
~oveka }e zavisiti od onoga {ta se odbacuje i onoga {ta se zadr`i kad
se uspostavi me|u nama. Iznad kretnje sila to je ve} nameravano, ali
nije jo{ o~igledno. U kretnji sila odluka da se prihvati Nadum nije tu.
6.11.1926.
U~enik: Preneto je da je Ramakri{na govorio o Vivekanandi da je on
amsa – deo – [ive. [ta je Istina u tome?
[ri Aurobindo: Ima ne{to Istine u tome. Svaki od ovih Bogova ima,
tako re}i, svoju sopstvenu grupu – ono {to oni zovu Ganas ili delimi~ne
mo}i – od koje svaki ~lan predstavlja ne{to od Boga. Na primer, X (koji
nije mogao da uspe u svojoj Sadani ovde u Pondi~eriju) bi otelovio
jednog od ~etiri telohranitelja Vi{e Mo}i.
Mogu}e je da mo`e da postoji ve}a slo`enost u ispoljenju –
~ovek mo`e da ispolji razli~ita bo`anstva u razli~itim delovima bi}a.
Neophodno je primiti ove unutra{nje istine jednostavno i na direktan
na~in bez pravljenja velike frke. Spolja{nja, ljudska li~nost, ne sme da
se uzruja; ona ~esto poku{ava da filmski snimi stvar kao neke
moderne organizacije. To je upravo na~in da se ona osujeti. Pravljenje
buke je druga stvar koju ~ovek mora da izbegava. Vitalna `elja za
imenom i slavom, filmska sklonost, sve treba skroz da se spere. Ne
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
405
treba da bude ega ako }e da bude bo`anskog ispoljenja. Sva buka
treba da bude samo slu~ajna. Govorio sam o svetu Bogova zato {to bi
bilo opasno ne govoriti o njemu. Govorio sam o njemu kako bi um
mogao da razume tu stvar ako do|e dole. Poku{avam da je dovedem
dole u fizi~ko, po{to vi{e ne mo`e da se odla`e, a onda bi mogle da se
dese stvari. Ranije bi bilo nepo`eljno govoriti o njemu, ali sad bi
moglo biti opasno ne govoriti.
U~enik: Mo`emo li ga mi, na bilo koji na~in, usporiti?
[ri Aurobindo: Sa sasvim najvi{eg stanovi{ta to je sve ure|eno i va{e
“da” ili “ne” nije mnogo bitno. Sa jednog drugog stanovi{ta morate da
vidite sve prepreke i da dobro povedete ra~una o njima u sebi. Postoji
srednje stanovi{te – u sredini, tako re}i – u kome to mo`ete da primite
ovako: Vi{a Mo} dolazi dole i morate da je primite i, kao {to sam
rekao, mo`ete da joj olak{ate ili ote`ate da do|e dole.
U~enik: Kako mo`emo to da uradimo?
[ri Aurobindo: Te`njom, a onda otvaranjem koje je dopu{ta u vama.
Tako|e dr`e}i sebe svesnim prepreka u va{oj sopstvenoj prirodi i
tra`e}i od Mo}i da ih ukloni. Morate da budete {irom budni za ove
stvari.
9.11.1926.
U~enik: Da li obe}ava{ da }e svet Bogova da si|e?
[ri Aurobindo: Ne obe}avam ni{ta. “Ako Nadumno do|e dole”, to je
ono {to ka`em.
U~enik: Mo`emo li ga mi omesti?
[ri Aurobindo: Ne, a ipak mu mo`ete pomo}i.
U~enik: Zar ne bi stvorilo buku u svetu?
[ri Aurobindo: Ne smete o~ekivati stvaranje buke. To je tihi rad.
Publicitet bi privukao neprijateljske sile. Mo`ete da se latite
spolja{njeg rada jedino kad bude u vama: kad radite Sadanu u umu
onda spolja{nje stvari kao {to su Arya i pisanje, itd. mogu da se
nastave. Ali kad sam si{ao do vitala prestao sam sa svim tim.
U~enik: Da li je ta~no da Vi{a Mo} nema ljudski obzir prema Adaru u
koji silazi, zato {to za Mo} izgleda da nije bitno da li }e Adar da se
skr{i?
[ri Aurobindo: Najbolje je imati Mahasarasvati i Mahe{vari aspekte
rada. Ranije sam ja radio na taj na~in. Mnogi ne bi bili u stanju da
podnesu Mahakali – samo manji broj mo`e da vu~e neka`njeno. Sva
~etiri aspekta moraju da se usklade u nama. Idealno stanje je imati
406
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
napred bilo koji aspekt Mo}i koji je neophodan za delovanje, sa ostala
tri iza njega.
U~enik: [ta bi bio zna~aj Naduma za ~ove~anstvo?
[ri Aurobindo: [ta }e on zna~iti ~ove~anstvu mo`e biti poznato
kasnije, ne sada.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
407
15. avgust, 1923.-1926.
[ri Aurobindo je govorio 15. avgusta 1923.
Ranije smo imali obi~aj da proslavljamo doga|aj mog fizi~kog
ro|endana u “vitalnom” maniru. Bilo je seme unutra{nje Istine u tome,
ali ispoljenje je bilo vitalno. Sad, `elim da ako se taj dan obele`ava to
treba da bude u skladu sa Istinom koju simbolizuje.
Svi vi znate za Nadumnu Istinu koja mora da si|e u na{ `ivot.
Ovog dana ta se Istina simbolizuje. Ali postoji nekoliko prepreka na
putu njenog dolaska. Postoji Um i umne ideje koje grabe ka Istini koja
dolazi Odozgo i poku{avaju da iskoriste Istinu za svoje sopstvene
ciljeve. Postoji, na primer, Vital, ili @ivotna sila, koji se hvata za Vi{u
Silu i `eli da se baci u ne~iste akcije. Istina koja dolazi dole nije umna,
ona je Nadumna. Da bi mogla da radi kako treba, svi ni`i instrumenti
moraju da budu Supramentalizovani. Ni`e sile `ele da upotrebe ovu
vi{u Istinu radi zadovoljenja svojih obi~nih kretnji. Kad god ~ovek
u`iva u zadovoljstvima `ivota, ili provodi svoj `ivot u sle|enju svojih
sebi~nih ciljeva, ove univerzalne sile su te, zbilja govore}i, koje u`ivaju
kroz njega i u njemu.
Kako bi ova vi{a Istina mogla da radi u svojoj ~istoti, ~ovek
mora da se otvori prema vi{oj Mo}i iznad, da joj da sebe i da ukloni
sve {to stoji na putu vi{oj Istini. Sposobnost za predaju se sastoji od
ove tri stvari.
Radim sve ove godine da se suo~im sa preprekama i da ih
uklonim i pripremim i ra{~istim stazu kako vam zadatak ne bi bio
mnogo te`ak. [to se ti~e mog pomaganja vama u tom zadatku to sve
zavisi od va{e sposobnosti da primite pomo}. Mogu da vam dam bilo
koju koli~inu koju mo`ete da uzmete. Postoji ideja da danas svaki
sadaka dobija novo iskustvo. To zavisi od va{e sposobnosti da primite
Istinu u sebe. Prava duhovna predaja je, naravno, sasvim druga~ija
stvar; ali ako je bilo ko od vas iskusio barem neki njen stepen, barem
neki bledi odraz, onda }e svrha 15. avgusta biti ispunjena.
15.8.1923.
[ri Aurobindo je iza{ao u 6 popodne.
408
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Mo`emo li da znamo ne{to o sada{njem stanju tvoje Sadane?
[ri Aurobindo: (jasnim, ali tihim glasom) Ne mogu to da nazovem
stanjem. To je, bolje re}i, slo`ena kretnja. Trenutno sam anga`ovan
dovo|enjem Naduma u fizi~ku svest, skroz dole do pod-materijalne.
Fizi~ko je po prirodi inertno i ne `eli da se u~ini svesnim. Pru`a mnogo
ve}i otpor po{to je nevoljno da se menja.
^ovek se ose}a kao da “kopa zemlju”, kako ka`e Veda. To je
bukvalno kopanje od Naduma iznad do Naduma ispod. Bi}e je postalo
svesno i postoji stalna kretnja gore i dole. Veda to zove “dva kraja” –
glava i rep zmaja koji upotpunjuju i obuhvataju svest. Nalazim da sve
dok Materija ne bude Supramentalizovana umno i vitalno tako|e ne
mogu da budu potpuno Supramentalizovani. Fizi~ko stoga ima da se
prihvati i preobrazi. Ovo ro|enje za ro|enjem na svakoj ravni je ono
{to uslo`njava proces. Poku{avam da donesem najvi{i sloj Naduma u
fizi~ku svest.
Postoje tri sloja Naduma koji odgovaraju trima aktivnostima
Intuitivnog uma. Prvo je ono {to zovem Interpretativni Nadum. Zovem
ga interpretativnim zato {to ono {to je mogu}nost na umnoj ravni
postaje potencijalnost na Nadumnoj ravni. Interpretativni Nadum
stavlja sve potencijalnosti pred vas. On pokazuje korenski uzrok
doga|aja koji mogu da se obistine na fizi~koj ravni. Kad se intuicija
promeni u svoju Nadumnu vrednost, postaje Interpretativni Nadum.
Slede}e dolazi ono {to zovem Reprezentativni Nadum. On
reprezentuje stvarne kretnje potencijalnosti i pokazuje {ta se doga|a.
Kad se inspiracija promeni u svoju Nadumnu vrednost onda postaje
ovaj Reprezentativni Nadum. Ovo nije najvi{i Nadum. Znate izvesne
potencijalnosti koje rade i u mnogo slu~ajeva mo`ete da ka`ete {ta bi
se desilo, ili kako se izvesna stvar desila ili mo`e da se desi. Ali mo`da
ne}e biti izvesnosti. Na kraju postoji Imperativni Nadum koji odgovara
Otkrovenju. Uvek je istinit po{to ni{ta ne mo`e da stane protiv njega.
On je Znanje koje ispunjava sebe svojom sopstenom uro|enom mo}i.
Moram da napravim razliku izme|u svih ovih i da poku{am da
dovedem Imperativni Nadum dole u fizi~ko. Stoga, postoji stalna
kretnja gore i dole. Celo bi}e je sada u~injeno svesnim, ali ono {to se
tra`i je da nijedna sila ne bude u stanju da napadne fizi~ko. Onda je
druga stvar primeniti Imperativni Nadum na stvari unutra, a tre}e,
primeniti je na stvari spolja. Trenutno, Nadumnom Mo}i bilo koja sila
koja napada telo mo`e da se odbaci u stranu. Ali kad proces bude
dovr{en nikakva svesna neprijateljska sila ne bi bila u stanju da
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
409
napadne telo uop{te. U svemu ovome sledim izvestan program koji je
izlo`en za mene kad sam do{ao dole u Pondi~eri.
U~enik: Pitanje je, onda, fizi~ke besmrtnosti.
[ri Aurobindo: Da, u slu~aju da se fizi~ko na~ini imunim odbacivanje
ili zadr`avanje tela bi bilo dobrovoljno. ^ovek bi bio slobodan da ga
odbaci; bilo bi, zbilja, tupo i monotono biti primoran da se zadr`ava
isto telo kroz ve~nost.
U~enik: Da li je mogu}e ilustrovati razliku izme|u onoga {to ~ovek
dosti`e u Umu i onoga {to se dosti`e u Nadumu?
[ri Aurobindo: Mogu da vam dam jedan primer: umna samata –
ujedna~enost – koju sam dostigao ni~im nije bila uznemirena
mesecima. To je bila samata [ankarinog gledi{ta. Ali istinska duhovna
samata dolazi kad se spusti Imperativni Nadum; samo-izvesnost Mo}i
donosi istinsku bo`ansku samatu.
Ranije je bilo ne{to te{ko}e u pravljenju razlike izme|u volje
znanja i znanja-volje – recimo izme|u sile i znanja. Sad je nema.
U~enik: Kad }e ovaj rad biti zavr{en?
[ri Aurobindo: Ne mo`e biti nikakvog definitivnog vremenskog
ograni~enja.
U~enik: Koja je bila priroda napada koji si poslednji dobio?
[ri Aurobindo: Kad god samo {to ne zav{im neku definitivnu fazu u
Sadani isvesne neprijateljske sile dolaze i prvo podignu gore bilo {ta u
bi}u i poka`u mi to: “Gledaj ’vamo, ovo nisi savladao.” Mogu tako|e
da napadnu.
U~enik: Da li je ideja o Nadumu prisutna u Vedi?
[ri Aurobindo: Da, veoma je jasna, mada je naglasak Vedskih Ri{ija
vi{e na odlasku gore – usponu – nego na povratnoj kretnji
savladavanja i preobra`avanja ni`e prirode.
U~enik: Mo`e li ~ovek da ka`e da je ideja savladavanja fizi~kog tako|e
tamo?
[ri Aurobindo: Da, ideja je definitivna.
U~enik: Zna{ li za bilo kog ~oveka koji je doveo nadum dole na fizi~ku
ravan?
[ri Aurobindo: Ne, ne znam.
U~enik: Ima li ikakvog naglaska u Giti o dovo|enju Naduma dole?
[ri Aurobindo: Ne. Njeno insistiranje je na Karmi, na delovanju, ne
toliko na Nadumu. Pored toga, mnoge druge stvari su u Giti.
Proslava 15. avgusta
410
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
15.8.1924.
Ko mo`e opisati ovaj dan? Ni{ta se ne mo`e dodati bojama ma{te,
pesni~kim pore|enjima i nagomilanim epitetima. Dovoljno je re}i: “To
je bio 15. avgust”. Ni jedan drugi dan mu ne mo`e ni pri}i po dubini i
intenzitetu duhovnog delovanja, uspinju}oj kretnji bujice emocija i
na~inu na koji se svaki pojedinac ovde kupao u atmosferi.
Vrhunski je znak U~itelja da poprimi sve mogu}e odnose sa
svojim u~enicima, u~ini ih stvarnim i konkretnim. Svaki u~enik ga zna
kao svog sopstvenog, a svakog U~itelj prihvata kao svog. Svako veruje
da ga U~itelj voli najvi{e i ta~no je da on svakog voli najvi{e. Ovo
ose}anje nije iluzija ili obmanjuju}a samohipnoza, ve} je sasvim
realno. Spontani dinami~ni zakon Vrhovne Istine koji on otelovljuje je
ljubav – bo`anska ljubav.
Kod svih `itelja bla`enstvo predanosti se preliva – bla`enstvo
predanosti, njegova iskra pro`ima sve. Sve se napu{ta, sve se predaje.
Kako se slobodno ose}ate! Kako se lagano i rastere}eno ose}ate! Tu je
neko da preuzme va{ ceo teret – postoji mo} Vrhovne Ljubavi. U njega
mo`ete implicitno da imate poverenja. Treba samo da napustite svoje
malo ja, ostalo je njegov posao, nemate brige, nemate strepnje!
Nikakav napor – samo put predanosti s ljubavlju! Kako lako!
Svako lice zra~i rado{}u predanosti, svako je sre}an i preliva
rado{}u! A ipak nema spolja{njeg razloga, nikakvih spolja{njih
materijala za ovu intenzivnu radost. Odakle te~e ovo neograni~eno
Bla`enstvo? Ka`u da U~itelj nije u tako sre}nom raspolo`enju ovih
dve-tri godine.
Od ranog jutra A{ram zuji od raznih aktivnosti: ukra{avanje,
cve}e, venci, hrana, kupanje itd. Svi `ude za tim da odu do U~itelja po
Dar{an. Kako vreme proti~e postoji plima u bujici emocije koja raste.
To je “Dar{an” – vi|amo ga svaki dan, ali danas je “Dar{an”! Danas se
svako vi|a s njim ponaosob, jedan za drugim. U sred ovih vi{estrukih
aktivnosti svest se koncentri{e. Danas je “Dar{an” – ne ljudskog bi}a
ve} nekog Vrhovnog Bo`anskog. Danas je retka prilika za vi|enje
Bo`anskog.
Eno sedi – u kraljevskoj stolici na verandi – kraljevskoj i
vladarskoj. U samom polo`aju postoji bo`ansko samopouzdanje. U
srcu Vrhovnog U~itelja, velikog Jogija – more emocija se nadima – da
li je to bujica koja se penje iz ~ove~anstva ili koja se spu{ta na njega?
Samo oni koji su je do`iveli mogu da znaju ne{to o njenoj bo`anskosti.
Oni koji su se jednom kupali u njoj ne mogu nikad da iza|u iz tog
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
411
okeana. On sedi tamo – sa ru`i~astim i belim lotusovim vencima. To je
mali cvetni dar koji su ponudili u~enici. Srca lupaju, molitve, zahtevi,
emocije jure napred – a bujica blagoslova se sliva dole odnose}i ih sve
u svojoj brzini. Pomanjkanje vere i sumnje bivaju razuvereni. Sve
ljudske potrebe Bo`ansko ispunjava, a, nakon ispunjavanja, njegova
milost se preliva. Ljubav i milost teku dalje neumanjeni. Pogled! –
ushi}uju}e i op~injuju}e o~i! Ko ikad mo`e da zaboravi? – liju}i ljubav
i milost i neizrecivu bo`anskost. Ako neko trancendentno Bo`ansko
nije ovde gde drugde mo`e biti?
Obi~no, on je otelovljenje Znanja. Ali danas je druga~iji. On je
sav ljubav. Evo Velikog Pesnika i Vrhovnog Volitelja otelovljenog! To
je upitno, vole}e i blagosiljaju}e u letimi~nom pogledu! ^ovek ~ini
~uda svojim o~ima i pogledima, ali da bi se to ovoliko radilo potrebna
je bo`anskost.
Pitanje je {ta tra`iti? Ljubav ili blagoslove? Ili treba da se ~ovek
moli i za ljubav i blagoslove, i uz to za prihvatanje bezvrednih osoba
poput nas? Stoje}i na ivici Ve~nosti kad je du{a videla njegove
sanjarske o~i pune ljubavi, onda je zarobljena zauvek. Neizreciva
misterija bo`anske ljubavi je bila tamo u opipljivom iskustvu! Ko mo`e
da objasni ~injenicu? ^injenica je ~injenica, a iskustvo je iskustvo.
Nema mogu}eg obja{njenja.
“[ta da mu dam?” je pitanje uma. “[ta da pitam?” je pitanje
srca. Oboje odbijaju da odgovore i oboje su bez odgovora. Um ose}a
bezna~ajnost svog nu|enja i ostaje nem. Srce se stidi svog prosja~kog
stava, ~ak ose}a da mu je ponos povre|en. Kako razre{iti ovu prijatnu
posramljenost? Prosja~ko srce nosi dan. ^ak postoji neka vrsta
znati`elje da se sazna kako ~ovek biva prihva}en, {ta mu se de{ava.
Ali sve ovo je bilo pre Dar{ana. Dok ~ovek zapravo stoji ispred
sva znati`elja, sav ponos, sve misli, sva pitanja, sve re{enosti bivaju
zbrisani u nekoj u`asnoj bo`anskoj Nijagari. Ti, otelovljenje Svevi{nje
ljubavi! Kakva prozra~nost! U srcu Vrhovnog U~itelja tako|e, okean
emocije buja. Srce se topi i pada pred njegova stopala bez da zna,
predaje se! Gde je ovde mesto za govor! Postoji samo jedan govor –
jezika tela i njegovo povijanje, padanje tela ni~ice u ~inu predaje,
pulsiranje srca i tok suza iz o~iju! Kakav mir bremenit bo`ansko{}u!
Kakva lepota ovog iskustva!
Svako poku{ava da zadr`i samatu – ujedna~enost. Svi }ute i
poku{avaju naporno da ostanu smireni. Ali danas sve barijere
ljudskosti bri{e bujica Bo`anske Ljubavi. Du{a ima svoju samatu –
svoju ujedna~enost – ali cela priroda je uzrujana po{to su neznane
412
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
vode pojurile u nju. Znanje se odla`e na policu – i sve je bujica ljubavi.
Danas je du{a primila izvesnost pobede Bo`anskog kao nikada pre.
U trpezariji su svi okupljeni, kupaju}i se u bla`enstvu. Svako je
sre}an – vrhunski sre}an – u savr{enoj ekstazi. Danas je carstvo
Bla`enstva! O Umetni~e! Kakva sjajna umetnost! Toliko bla`enstva –
za svakog od njih! – bla`enstva koje puni svakog i preliva se.
U ~etiri sata svi se okupljaju na uobi~ajenom mestu za sedenje
– verandi! Svi sede tamo puni nade u ti{ini; jedan ili dvoje {apu}u
jedan drugom. Um dru`ine tiho ponavlja: “Kad }e do}i? Neka do|e.”
^etiri je i petnaest – stari poznati, a ipak novi “tik” iza vrata! Polako se
vrata otvaraju. U~itelj zakora~uje prvi, iza njega Majka sa belim
kremastim sarijem sa {irokom crvenom bordurom. On seda u svoju
uobi~ajenu {iroku japansku stolicu. Majka seda desno na malu
stoli~icu. Nakratko – oko pet minuta prisutna je potpuna ti{ina!
Onda on preleti pogledom na svakog ponaosob. Minute se tope
u ti{inu. Opet postoji talas emocije u svima, svi se opet kupaju u
okeanu neke bo`anske emocije. Kako divno kad bi cela Ve~nost tekla u
ovom iskustvu! Vreme, siroto Vreme i njegov tok ljudi okrivljuju. Ali
gde je mana u toku Vremena? Ako toliko Ljubavi i takvo Bo`ansko
Bla`enstvo mogu da imaju svoju igru – nek siroto Vreme te~e i ima
svoju Ve~nost! I neka svet postane Bo`anski! Druga mo}na te`nja koja
dolazi na povr{inu je: “Izraz nije potreban – nek cela ve~nost ote~e u
ovoj ti{ini!”
*
Kad je U~itelj do{ao na ve~ernje sedenje zra~e}i rado{}u pitao
je sa osmehom: “[ta `elite danas? Ti{inu ili govor?” Kao da je do{ao
da podari koju god uslugu da mu zatra`imo. Na neko vreme ti{ina je
ta koja je carevala. Onda je iz te ti{ine po~eo da se pojavljuje tok. Srca
u~enika su bila na vrhovima prstiju od o~ekivanja, jer danas }e slu{ati
ne ljudski govor ve} re~i od Bo`anskog. ^uti ljudskim u{ima Gospoda
kako govori! Kakvo ispunjenje!
Su{tina onoga {to je [ri Aurobindo govorio 15. avgusta 1924.
(Ove godine [ri Aurobindo je iza{ao u 9.15 ujutro i ponovo u 4
popodne. Govorio je oko 30 ili 35 minuta, a u po~etku je }utao 10 ili
15 minuta.)
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
413
Postalo je uobi~ajeno o~ekivati neki govor od mene na ovaj
dan. Vi{e volim da komuniciram kroz Tihu Svest, zato {to se govor
obra}a umu, dok kroz Tihu Svest ~ovek mo`e da dopre do ne~eg
dubljeg. Mi zajedno praktikujemo jogu koja je sasvim razli~ita u
izvesnim su{tinskim stvarima od drugih metoda koji se vode pod istim
imenom. Po starom metodu moramo da odaberemo intelekt, emociju
ili volju ili da na~inimo razliku izme|u Puru{e i Prakriti, svesne Du{e i
Prirode. Time dolazimo do Beskraja Znanja, sve-Vole}eg i sve-Lepog
Svevi{njeg ili Beskrajne Bezli~ne Volje, ili Tihog Bramana izvan na{eg
uma, emotivnog bi}a ili volje, ili na{eg pojedina~nog Puru{e.
Na{a joga ne cilja na bezli~ni Beskraj Znanja, Volje ili Anande,
ve} na ostvarenje Svevi{njeg Bi}a, Beskrajno Znanje koje je izvan
ograni~enog beskraja ljudskog znanja, Beskrajnu Mo} koja je izvor
na{e li~ne volje i Anandu koju ne mogu da zgrabe povr{inske kretnje
emocije.
Ovo Svevi{nje Bi}e koje `elimo da ostvarimo nije bezli~ni
Beskraj ve} Bo`anska Li~nost; a kako bismo spoznali Njega moramo da
postanemo svesni svoje sopstvene istinske li~nosti. Morate da znate
svoje sopstveno unutra{nje bi}e. Ova Li~nost nije unutra{nje umno,
unutra{nje vitalno i unutra{nje fizi~ko bi}e i njegova svest kako je
mnogo puta pogre{no opisana, ve} je va{e istinsko Bi}e koje je u
direktnoj komunikaciji sa Najvi{im. ^ovek raste postepenim rastom u
Materiji i svako mora da ostvari svoju sopstvenu Bo`ansku Li~nost koja
je u Nadumu. Svako je jedno sa Bo`anskim u su{tini, ali u prirodi
svako je delimi~no ispoljenje Svevi{njeg Bi}a.
Budu}i da je takav cilj na{e joge `elimo da se vratimo `ivotu i
da ga preobrazimo. Stare joge nisu uspele da preobraze `ivot zato {to
nisu htele da idu izvan uma. Hvatale su se za umna iskustva, ali kad je
do{lo dotle da ih primene na `ivot svele su to na umnu formulu. Na
primer, umno iskustvo Beskraja ili primena principa univerzalne
Ljubavi.
Moramo, stoga, da postanemo svesni svih ravni na{eg bi}a i da
donesemo dole vi{u svetlost, mo} i anandu da rukovode ~ak i
najspolja{njijim detaljima `ivota. Moramo da se odve`emo i da
opa`amo sve {to se de{ava u prirodi, ne samo najmanje kretnje,
najspolja{njiji ~in mora da ostane nezapa`en. Ovaj proces je relativno
lak na umnim i vitalnim ravnima. Ali u fiziko-vitalnoj i fizi~koj ravni
mo}i neznanja dr`e tle i vladaju u punoj sili, istrajavaju}i u onome za
{ta veruju da su ve~ni zakoni. Ometaju prolaz Vi{e svetlosti i dr`e
uspravno svoju zastavu. To je ono gde mo}i mraka, stalno iznova,
414
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
prekrivaju bi}e i ~ak kad se fiziko-vital otvori elementi neznanja
dolaze gore sa ni`ih ravni fizi~kog bi}a. Baviti se njima je posao od
velikog strpljenja. Fiziko-vital i fizi~ko bi}e ne prihvataju Vi{i Zakon i
istrajavaju. Oni pravdaju svoje istrajavanje i svoju igru intelektualnim i
drugim opravdanjima i tako poku{avaju da obmanu sadaku pod
raznim pla{tovima.
Generalno, vitalno bi}e je veoma nestrpljivo i `eli da se stvari
urade brzo na fiziko-vitalnoj i fizi~kim ravnima. Ali ovo ima veoma
nasilne reakcije, te stoga umno i vitalno bi}e umesto da grabe Vi{u
Svetlost i Mo}, treba da se predaju vi{oj Mo}i. Ne moramo da se
zadovoljimo delimi~nim preobra`ajem. Moramo da dovedemo dole
vi{u Mo} na fizi~ku ravan i da njom rukovodimo najspolja{njijim
detaljima `ivota. Um ne mo`e da im rukovodi. Moramo da zovemo
dole vi{u Svetlost, Mo} i Anandu da preobraze na{u sada{nju prirodu.
Ovo zahteva su{tinsku potpunu iskrenost u svakom delu bi}a, koja
mo`e jasno da vidi sve {to se de{ava u Bi}u i koja `eli samo Istinu i
ni{ta osim Istine.
Drugi uslov da Svetlost do|e dole i da rukovodi ~ak i
najmanjim detaljima `ivota je da ~ovek mora da postane svestan svoje
Bo`anske li~nosti koja je u Nadumu.
Postoji ponekad sklonost kod Sadake da bude zadovoljan
iskustvima. ^ovek ne treba da se zadovolji pukim iskustvima.
Druga stvar je da ovde, po{to smo se svi zajedno dali u potragu
za istom Istinom sve vreme, stigli smo do neke vrste solidarnosti tako
da mo`emo uzajamno da poma`emo ili ko~imo na{ napredak.
Uslovi preobra`aja bi}a su otvaranje nas samih Vi{oj Svetlosti i
apsolutna predaja. Ovo dovodi do preobra`aja, tako da ako postoji
potpuna su{tinska iskrenost, otvaranje ka Svetlosti i predanost i
postepeni rast svesti na svim ravnima, mo`ete da postanete idealni
Sadaka ove Joge.
15.8.1924.
[ri Aurobindo je iza{ao napolje i i{~ekuju}i pitanje u vezi svoje
sopstvene sadane, pitao X-a: “Da li `elite da odr`im tradiciju?”
U~enik: Razmi{ljao sam da te pitam u vezi tvoje sadane, ali sam se
pla{io da }e mi se govoriti o “Tihoj Svesti”.
[ri Aurobindo: Da li onda `elite da govorim o Tihoj Svesti kao Karlajl
koji je propovedao svoju doktrinu ti{ine u 40 knjiga?
U~enik: Te{ko}a je u tome {to tihom sve{}u ne mo`emo da na|emo
gde si ti.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
415
U~enik: @elimo da znamo o tvojoj sopstvenoj sadani.
[ri Aurobindo: Sve {to mogu da ka`em je da radim jednu te istu stvar
stalno i stalno iznova; jedino {to je svaki put radim bolje.
U~enik: To je veoma ohrabruju}e otkri}e.
U~enik: To nam je poznato.
[ri Aurobindo: Je li? Mislio sam da je to ne{to sasvim sve`e. Fizi~ki
sloj je veoma tvrdoglava stvar i zahteva da se odradi detaljno.
Odradite jednu stvar, onda mislite da je gotova; ne{to drugo iznikne i
morate opet da gazite istim tlom. Ono nije kao um ili vital gde je lak{e
za Vi{u Mo} da radi. Pored toga, tamo – u umu i u vitalu – mo`ete da
uspostavite op{ti zakon izostavljaju}i detalje; fizi~ko nije tako; ono
zahteva stalno strpljenje i sitni~avost.
U~enik: U vitalu ose}ate da galopirate poput konja.
[ri Aurobindo: Da, postoji ose}aj kretnje i uspeha u vitalu, ali fizi~ko
uvek pori~e va{a dostignu}a i ponavlja istu stvar stalno iznova, tako da
te{ko da ima puno ~ega {to se mo`e govoriti o tome.
U~enik: [ta su znaci po kojima ~ovek mo`e da zna da se vi{a
smirenost ustalila u fizi~kom?
[ri Aurobindo: U delu ili u celini?
U~enik: U ~itavom rasponu fizi~kog.
[ri Aurobindo: Ali pre nego {to vi{a smirenost bude mogla da se
ustali tamo, morate da postanete svesni fizi~kog.
U~enik: Kako?
[ri Aurobindo: Kao {to imate svest uma, vitalnog bi}a, isto tako telo
mora da dobije svoju sopstvenu svest. Kad je ta svest prisutna, ose}ate
smirenost kao ne{to solidno (~vrsto) uspostavljeno kao nepomi~ni blok
kojeg ne mo`e da uzdrma najmaterijalniji {ok (manje je tako od
umnih ili vitalnih {okova).
U~enik: U tvom sada{njem stadijumu Sadane gde stoji{ u pogledu
pitanja Smrti?
[ri Aurobindo: U mom sopstvenom slu~aju?
U~enik: Da.
[ri Aurobindo: Postoje tri stvari koje mogu da je izazovu:
1. Nasilno iznena|enje i nesre}a.
2. Delovanje starosti.
3. Moj sopstveni izbor, nalaze}i da to nije mogu}e uraditi ovaj put, ili
nekom stvari koja mi se poka`e koja bi dokazala da to nije mogu}e
ovaj put.
U~enik: Ponekad imam sugestiju da kad bi telo moglo da zadr`i vi{u
smirenost, mo} i anandu, onda bi telo bilo slobodno od smrti.
416
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: To je samo op{ti princip. Ali to ne}e i}i na fizi~koj
ravni. Morate da odradite sve detalje. To je poput politi~kih pokreta
Indije gde se na uspostavljanje op{teg pravila (ili maksime) gleda kao
na sasvim dovoljno; detalji se nikad ne odrade.
U~enik: Kad vitalno bi}e ima smirenost i mo} i anandu onda ponekad
postoji ideja da je telo tako|e besmrtno.
[ri Aurobindo: To je usled toga {to vital baca svoj sopstveni sjaj na
fizi~ko. Vitalni Puru{a je besmrtan i to stvara ose}aj besmrtnosti u telu,
ali to nije prava pobeda. U slu~aju Svami Bramanande (iz ^andoda)
on je do`iveo 300 godina, tako da je bio prakti~no imun na delovanje
starosti, ali jednog dana zar|ali ekser ga je ubo i on je umro od te
ranice. Na fizi~koj ravni ne{to {to niste odradili se pojavi i poka`e da
va{a pobeda nije potpuna. Eto za{to procesu treba tako puno vremena.
Morate da uspostavite vi{u Svest u svakom atomu tela, ina~e ono {to
se desi je da ne{to promakne va{em pogledu u skrivenoj dubini ni`eg
fizi~kog bi}a {to je poznato neprijateljskim silama i one mogu da
napadnu kroz tu slabu ta~ku. One mogu da stvore kombinaciju
okolnosti koje bi podstakle stvar koja nije odra|ena i pre nego {to
mo`ete da ih kontroli{ete ve} su izvan kontrole. U tom slu~aju mogu
da vas uni{te.
U~enik: Za{to je fizi~ko tako veoma tvrdoglavo i mra~no?
[ri Aurobindo: Pa, to je priroda. To je ure|enje. Kad fizi~ko ne bi bilo
takvo onda bi se stvar obavila mnogo lak{e i odavno umesto da traje
Kalpe i Manvantare. Sadana bi bila vrlo laka. Bog ne `eli da se to lako
uradi.
U~enik: Pre nekog vremena rekao si nam da je ovaj poku{aj obavljan
nekoliko puta u pro{losti, ali usled raznoraznih razloga nije bio
uspe{an. Da li }e biti uspe{an ovaj put ili ne?
[ri Aurobindo: Ne mogu da ka`em.
U~enik: Ali rekao si da ovo mo`e da se uradi i da }e ovaj put ne{to biti
ura|eno.
[ri Aurobindo: Ali “ovo mo`e da se uradi” nije isto kao “ovo }e biti
ura|eno ovaj put”.
U~enik: Ne. Ono {to on `eli da zna je da li `eli{ da pobolj{a{ tu izjavu.
[ri Aurobindo: Sve {to mogu da ka`em je “pitajte me opet slede}eg
Avgusta”, ovaj put imam vi{e nade nego {to sam imao pro{le godine.
Vi{e je mogu}e sada nego {to je bilo pro{le godine. Pro{le godine sam
imao veoma te{ku godinu u svojoj sadani. Bio je napad od
najmra~nijih fizi~kih sila na mene. Ove godine one su sve nestale.
U~enik: Kad }e to biti zavr{eno?
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
417
[ri Aurobindo: @elite od mene da prori~em? To ne zavisi sasvim od
mene; vreme je otprilike poslednja stvar koju ~ovek zna. A utvr|ivanje
granice je verovatnije da }e to prolongirati, kao “Svara| za godinu
dana”. Pored toga, Joginu koji ima da u~estvuje u akciji Svevi{nji ne
pokazuje sve stvari. Jedino kad su univerzalni uslovi spremni onda mu
se sve stvari pokazuju; dok neko ko je nevezan vidi jo{ mnogo stvari.
Tako|e, Svevi{nji ne odlu~uje svaki detalj pre nego {to su univerzalni
uslovi spremni kad silazi dole sa imperativnom odlukom. Izme|u, to je
sve rad univerzalnih sila. Na primer, uzmite slu~aj fizi~ke bolesti kojoj
ste skloni po prirodi. Kad je odradite nalazite istu stvar kako nadolazi
u drugim oblicima. Ne mo`ete da je izostavite a da ne odradite sve
detalje, a u svakom detalju mo`ete da vidite samo mogu}nosti i
moralne izvesnosti. Nije da Svevi{nji to ne zna sve vreme; jedino, ne
me{a se dok univerzalni uslovi ne budu spremni. Odluka koju
univerzalne sile odra|uju je tako|e odluka Svevi{njeg.
U~enik: Da li se univerzalni uslovi ispunjavaju {to se ti~e fizi~kog?
[ri Aurobindo: Generalni uslovi su ispunjeni u slu~aju fizi~ke svesti;
ali sada najmaterijalniji nivo ostaje, a to je najopasnije.
U~enik: Za{to je on najopasniji?
[ri Aurobindo: Zato {to je ~vrst, kompaktan, i mo`e da odbija ili
napu{ta svoju sopstvenu gra|u potpuno. Najmanje je otvoren
rezonovanju i u opho|enju s njim treba vam najvi{a bo`anska Mo}.
Pored toga, cela samskara – ustanovljen utisak – o celom univerzumu
je protiv va{eg truda. Ne{to Odozgo mora da se spusti i ukloni
prepreku.
U~enik: Imam ideju da bi oni koji idu na postepen na~in tako|e, u
jednom trenutku, do{li do iste pobede nad fizi~kim kao oni koji rade
na koncentrisan na~in.
[ri Aurobindo: Da. Ali oni koji idu na postepen na~in mo`da }e
morati svaki put da se izbore sa tom stvari, a ~ak i tad te{ko}a
nadolazi stalno iznova, dok je u involuiranom procesu (koji ja sledim)
rad u~injen lakim i brzim. Jedan udarac od Svevi{nje Sile i stvar je
gotova!
15.8.1925. (4.30 posle podne)
Na{a joga cilja na otkri}e Nadumnog bi}a, Nadumog sveta i Nadumne
prirode i njihovih ispoljenja u `ivotu. Ali moramo da se pripazimo
izvesnih op{tih gre{aka koje je verovatno da }e se pojaviti. Ljudi misle
da izvesne mo}i kao {to su Anima, Garima ili kontrola nad fizi~kim
funkcijama i sposobnost da se le~e bolesti sa~injavaju
418
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
Supramentalizovano fizi~ko. U mnogo slu~ajeva, ove mo}i sti~u osobe
koje se slu~ajno same otvore svesno, ili nesvesno, ispodsvesnom bi}u,
gde ove mo}i le`e. Ima mno{tvo slu~ajeva gde se ovakve mo}i vi|aju
kod osoba koje nemaju pojma o Nadumu ili Jogi.
Postoji ideja da je ova Joga poku{avana nebrojeno puta u
pro{losti, da se Svetlost spustila i povla~ila se stalno iznova. Ovo ne
izgleda da je ta~no. Nalazim da Nadumno fizi~ko telo nije dovedeno
dole; ina~e bi bilo tu. Ne smemo stoga da omalova`avamo svoj trud i
da bacamo prepreke na put njegovog postignu}a.
Nije jo{ do{lo vreme da se ka`e koja bi bila priroda krajnjeg
preobra`aja. Ono {to su stari jogiji ispoljili u svom `ivotu bilo je u
velikoj meri usled kontrole vitalnog bi}a nad fizi~kim funkcijama. Na{
cilj nije ovo postignu}e vitalnog Sidija – kontrola nad fizi~kom
supstancom i funkcijama kroz vitalnu silu. Ono {to poku{avamo da
postignemo je potpun preobra`aj na{eg ~itavog bi}a na svim njegovim
ravnima ispoljenja. U starim disciplinama cilj nije bio preobra`aj ili
pobeda nad fizi~kim bi}em. Oni nisu stavljali nikakav direktan dodir
na njega.
Onda postoji ideja da po{to je sve Jedno, ono {to moramo da
uradimo je da spoznamo Jednu Svest i da imamo njeno iskustvo na
raznim ravnima svog bi}a. Ovo je gre{ka usled opsednutosti
Vedantskim idejama. Ta~no je da postoji Jedna Svest i mi moramo da
je spoznamo, ali ne smemo da se zaustavimo da toj spoznaji. Moramo,
kao {to sam upravo rekao, da preobrazimo na{e ~itavo bi}e.
Postoji ideja da je na{a joga poku{aj svesne evolucije. Duh je
ovde involuiran u Materiji i izgleda da joj je pot~injen. Procesom
evolucije vitalno i umno bi}e su do{li ovamo u ispoljeno postojanje.
Na{ napor je evoluirati do Naduma iz uma.
Taitirija Upani{ada govori o fizi~kom bi}u uzetom gore u
vitalnu, pa to u umnu, a to opet u Nadumnu i Ananda Svest. Druga
Upani{ada govori da ~ovek koji dostigne Nadum umakne kroz “vrata
Sunca”. Nema ideje svesnog silaska na `ivot nakon uspona do
Naduma.
Ali je mogu}e gledati na proces kao na involuciju – involuciju
ispoljenog bi}a u Svest Istine Naduma koji silazi sa savr{enstvom iste u
um, u vital i fizi~ko bi}e.
Tako|e zapa`amo u na{oj Sadani da postoji kretnja uspona. Ali
to nije cela stvar, ne smemo da se zadovoljimo samo usponom.
Moramo tako|e da si|emo opet i svesno donesemo dole Nadumnu
Svetlost, Istinu i Sklad da rukovode i preobraze na{u prirodu – to jest,
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
419
na{ um, `ivot i telo. Stoga postoji evolucija ni`ih mo}i ka gore u Istinu
iz koje Duh silazi u Materiju, a onda ispoljenje te Istine u svoj prirodi.
Ne mogu svi da ovo rade. Postoji ideja da svi mogu da rade
ovu jogu, ali to je samo delimi~no ta~no. Nisu svi pozvani da rade ovu
jogu. Moglo bi se re}i da svi ljudi imaju latentnu sposobnost za ovu
jogu. Ali to im poma`e samo do ta~ke izvesne pripreme za Jogu.
Prostrano umno {irenje, te`ak, dug i mukotrpan zadatak odbacivanja
ni`ih kretnji vitalne prirode i jo{ te`i zadatak dovo|enja do promene u
fizi~kom bi}u, ne mogu sve ovo svi da poku{aju. @elimo prvo da
preobrazimo sve na{e bi}e u Nadumnu prirodu. Ali to nije sve,
moramo da zovemo dole i bacimo tu Mo} na spolja{nji `ivot i
uspostavimo Istinu i sklad i tamo tako|e. Ve} sam vam rekao da vreme
nije jo{ do{lo da se ka`e koja bi bila priroda krajnjeg preobra`aja. Kad
do|e vreme on }e se razotkriti. Ono {to se zahteva od vas je da se
otvarate sve vi{e i vi{e Istini. [to se ti~e svega ostalog, ono }e odraditi
sebe u skladu sa voljom Svevi{njeg I{vare.
15.8.1925.
Ve~ernji razgovor. [ri Aurobindo je iza{ao u 7 sati.
[ri Aurobindo: Ho}e neko da odr`i tradiciju?
U~enik: Samo ~ekamo na signal.
[ri Aurobindo: Dunuto je u pi{taljku, mo`ete da po~nete.
U~enik: @elimo da znamo ne{to o tvojoj sadani.
[ri Aurobindo: (na bengalskom) Amar sadhana! Ami ki sadhana
korchi? Moja sadana! – radim li ja sadanu? Postavite neko drugo
pitanje.
U~enik: Iz iskustva fizi~ke ravni do sada, da li misli{ da je mogu}e
dovesti dole Nadum u fizi~ku ravan?
[ri Aurobindo: Za{to da ne? Ne bih poku{avao kad ne bi bilo mogu}e.
Ako pod tim pitanjem misli{ “da li je mogu}e ovaj put i sada”, to je
onda sasvim druga stvar.
U~enik: To je ono na {ta mislim.
[ri Aurobindo: To sve zavisi od stvari izvan mene. Vide}e se da li je
fizi~ka ravan spremna da primi Svetlost, jer nije da je fizi~ka ravan
uvek spremna kad Svetlost silazi.
U~enik: Zar ne mo`e{ da da{ neku izvesnost u vezi toga?
[ri Aurobindo: Nikad nisam rekao da je izvesno.
U~enik: Pro{le godine kad ti je ovo pitanje postavljeno...
[ri Aurobindo: [ta sam rekao?
U~enik: Rekao si: “Pitajte me slede}eg Avgusta.”
420
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Kad ti je pitanje postavljeno, rekao si: “Vi{e je mogu}e ove
godine nego {to je bilo pro{le godine.”
[ri Aurobindo: To je sasvim druga stvar. Nisam mogao da upotrebim
drugi izraz. Mogu sada da ka`em: “Vi{e je mogu}e ove godine nego
{to je bilo pro{le godine.” (Svi prasnu u smeh kako je on izvrdao
odgovor.)
[ri Aurobindo: Ne {alim se. Ima sada njenih ispoljenja kojih nije bilo
pre. Mo} radi direktnije na fizi~koj ravni.
U~enik: Je l’ onda ne mo`e{ da da{ nikakvu izvesnost?
[ri Aurobindo: Vi mo`ete da date izvesnost, umesto mene, ja ne
mogu. Mo`ete sami da vidite za sebe.
U~enik: Kad bih mogao da vidim ne bih pitao tebe.
[ri Aurobindo: Onda, `elite da bacite ceo teret na mene i da
izbegnete svoju odgovornost?
U~enik: Ako me tako satera{ u }o{ak onda ne mogu ni{ta da ka`em.
[ri Aurobindo: Pa, `elite istinu od mene, a ne prijatnu la`nost,
pretpostavljam. Ose}am ovo vrlo sna`no poslednja dva dana, eto za{to
ka`em ovo. To nije li~no pitanje, govorim o op{toj atmosferi. Nalazim
da {to vi{e Svetlosti i Mo}i dolazi dole to je ve}i otpor. Vi li~no mo`ete
da vidite da postoji ne{to {to pritiska dole. Mo`ete tako|e da vidite da
postoji ogroman otpor.
U~enik: Ovo je sasvim nova stvar ovaj put.
U~enik: Nije uop{te nova. Samo je izra`ena ovaj put.
[ri Aurobindo: Sad kad smo svi do{li do ni`e vitalne i fizi~ke ravni
gde je borba najakutnija govorim odatle, a ne sa nekakvog vi{eg
stanovi{ta. (pauza; onda jednom u~eniku:) Ne, K – ne mo`e{ da
izbegne{ svoju odgovornost. (Smeh)
Ne radim izolovanu jogu. Kad sam napisao onu mnogo
zloupotrebljavanu re~enicu o ~ove~anstvu u Joga i njeni Ciljevi
postojala je istina iza nje, mada je nisam bio svestan. Ta~no je da moja
joga nije za ~ove~anstvo; ali nije ni za mene; naravno, moje dostizanje
Sidija je preliminarni uslov da drugi mogu da ga dostignu. Kad bih
tragao za svojim sopstvenim oslobo|enjem i savr{enstvom, moja joga
bi odavno bila zavr{ena.
U~enik: Rekao si u svom govoru popodne da na fizi~kom niko nije pre
radio.
[ri Aurobindo: Nisam rekao da nikakav poku{aj nije na~injen u
pro{losti. Poku{aji su ~injeni, ali ni{ta stabilno nije postignuto na
fizi~koj ravni; ni{ta temeljno nije uspostavljeno. Kad bi bilo
uspostavljeno, stvar bi bila tu, ma koliko da je delimi~no postignu}e.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
421
Vidite, ma koliko da je nesavr{eno postignu}e, tamo je u Umu i
nalazite ga, isto tako u Vitalu. Ali ne nalazite ni{ta takvo na fizi~koj
ravni.
U~enik: Zna~i da mora da se stvori neophodna atmosfera za
dovo|enje Naduma dole na fizi~ku ravan?
[ri Aurobindo: To je ceo poku{aj. Treba da pomognete u njemu
stvaraju}i neophodan uslov, ako `elite da se to obavi ovaj put.
(Pokazuju}i na sebe) Postoji centar. Mo`ete da uzimate iz
njega. Ali moramo svi da budemo na jednoj strani ako `elimo da
uspemo. Ako date prostora neprijateljskim sugestijama ko~ite svoj
sopstveni napredak i tako|e op{te napredovanje.
U~enik: [ta treba da se radi da se smanji otpor fizi~ke prirode?
[ri Aurobindo: Morate da imate celovitu te`nju za istinom. Ta~no je,
naravno, da dolaze trenuci u Sadani kad se um deprimira, a vi{e
Prisustvo biva zaklonjeno velom, znanje se pomra~i. U to vreme je
te`nja i vera – ono {to Ramakri{na zove “slepa vera” – ono {to
podupire ~oveka. Ta vera nije, zbilja govore}i, “slepa”. Ona je
pam}enje du{e. Ako je vera neophodna da se bolest izbaci Kueovim
metodom, mnogo vi{e je neophodna da se dovede dole Nadum. Da
sam ja izgubio veru digao bih ruke od napora odavno.
U~enik: Bilo ko drugi bi odavno digao ruke. (Smeh)
U~enik: Da li je prelaz od Uma do Naduma radikalniji po svojoj
prirodi nego od Naduma do ravni koje su iznad njega?
[ri Aurobindo: Na {ta mislite pod tim? Da li mislite da li je
podjednako odlu~uju}i korak kao od Neznanja do Znanja?
U~enik: Da.
[ri Aurobindo: Vidite, Um radi na osnovu deljenja. On uvek istinu
uzima na par~e – jedan aspekt po jedan i dela kao da je deo celina.
Sad, ova sama osnova je la`na.
Nadum je jedinstvo i na osnovu tog jedinstva on zna podelu.
To je stadijum najbli`i nama ka Bo`anskom. Naravno, on tako|e radi
u Umu. Ali u Umu tra`ite i nalazite istinu parcijalno. Um je napor ka
saznavanju, ali nije znanje. Um samo predstavlja, on ne mo`e da
dostigne. On ne mo`e u potpunosti da izrazi istinu.
Na vitalnoj ravni tako|e radi Nadum. Tamo je njegov rad
Instinkt, precizan, ali potajni rad, koji je najbili`i Nadumu. Ali Nadum
je ne{to sasvim razli~ito. Mo`ete da ka`ete da je on ne{to automatsko
mada ne u mehani~kom smislu. Mo`ete da ka`ete da je on “samoaktivna” Istina. ^im dostignete Nadum mo`ete da umaknete kroz
“vrata Sunca”, ako `elite. Ako idete jo{ vi{e dolazite do ravni gde
422
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
nikakvo Sunce nije potrebno. Ali sve to postaje vi{e mogu}e i lako ako
mo`ete da dovedete dole Nadum u fizi~ku ravan. Nakon toga, to je sve
rascvetavanje bi}a prema gore, prirodan i lak rast. Ali to je sve borba
ovde u umu, `ivotu i telu.
Znak da ste dostigli Nadum je {to raskrstite sa potrebom za
mi{lju ili razmi{ljanjem kako ga shvatamo. U Nadumu nema potrebe
da mislite. To ne zna~i da tamo nema misli i da je sve puka praznina.
Postoji ne{to samopostoje}e {to radi.
U~enik: Kako?
[ri Aurobindo: “Kako” ne mo`ete da shvatite.
U~enik: Ali kako Um radi kad nema misli?
[ri Aurobindo: U Umu mislite od jedne ta~ke do druge ta~ke, a onda
do druge i tako dalje. Onda ih sve okupite i pove`ete u odnosu uzroka
i posledice. Sad pretpostavimo da svih ovih sto misli izniknu
istovremeno, pokazuju}i sve detalje i sve to za manje od jedne
sekunde. Mo`ete li to da zamislite? To je Nadumna misao.
U~enik: Mogu da zamislim to.
[ri Aurobindo: Da, mo`ete da zamislite, ali ne mo`ete da imate ideju
o toj stvari ukoliko je ne do`ivite.
U~enik: Ho}e{ li nam dati neki drugi aspekt Naduma?
[ri Aurobindo: Neki drugi aspekt? To nije stvar da se tako shvata
umno.
U~enik: Svejedno bi nam moglo biti od neke pomo}i.
[ri Aurobindo: Na primer, apsolutni po~inak i apsolutna aktivnost u
isto vreme. Mo`ete li da zamislite to?
U~enik: Da li je ta~no da sve umne sposobnosti imaju svoje
odgovaraju}e parnjake u Nadumu?
[ri Aurobindo: Pa, to je ono {to sam rekao u Arji. Pisao sam Arju kad
sam bio u grani~noj zemlji. Ne bi trebalo da ka`em istu stvar sada.
Svako mora da pro|e kroz tu fazu. Ta~no je da odgovaraju}i Razumu
postoji ono {to bi se moglo nazvati Bo`anski Razum; i mo`ete da
ka`ete da ono {to radi kao Bo`anski Razum proisti~e iz aktivnosti
Naduma. Ali on je ne{to {to je sasvim druga~ije. Izla`em ovu stvar
terminima uma. Mogu samo da dajem slike. Ali ne postoji ta~no ista
stvar. Na primer, Razum otkriva uzrok i posledicu i povezuje ih
zajedno – dok ih Bo`anski Razum stavlja sve u pravi odnos.
Ima drugih stvari koje se ne mogu izraziti terminima uma.
U~enik: Na primer?
[ri Aurobindo: Pomirenje izme|u suprotnosti – na primer, apsolutna
ti{ina i apsolutan izraz, mo`ete li ih izraziti u terminima uma?
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
423
U~enik: Kad Nadum bude do{ao evoluira}e svoj sopstveni jezik.
[ri Aurobindo: Nema potrebe za jezikom tamo; pretpostavimo da vi
imate Nadum i da ga ja imam, nema potrebe da koristimo nikakav
jezik.
U~enik: Onda }emo da sedimo }utke sve vreme?
[ri Aurobindo: Stra{na stvar za vas, pretpostavljam?
U~enik: U Bernard [oovom “Povratku u Metuzelah” postoje “drevni”
koji dolaze i ostaju sa onima koje on zove “deca”, obi~ni ljudi, i ako
ostanu predugo deca se upla{e.
U~enik: K se verovatno pla{i da vi{e ne bi bilo pitanja da postavlja.
U~enik: U Upani{adi Ja|navalkja ka`e Gargi kad je postavila previ{e
pitanja: “Ne postavljaj previ{e pitanja, ina~e }e ti glava otpasti.”
U~enik: Bio bi blagoslov kad bi glava otpala.
U~enik: Ako se ova pobeda nad fizi~kom ravni jednom postigne, da li
bi to zna~ilo poraz neprijateljskih sila u slu~ajevima gde ne bi moglo
biti otvaranja jogi?
[ri Aurobindo: Vra}ate se istom pitanju o ~ove~anstvu u drugoj formi.
[to }e re}i, `elite da znate da li bi ova pobeda zna~ila op{tu pobedu.
Pa, hajde da pri~ekamo i uspostavimo stvar prvo na fizi~koj ravni,
onda }emo da vidimo.
U~enik: (U ime X-a) Kako su univerzalni uslovi spremniji sada za
dolazak Naduma dole nego {to su bili pre?
[ri Aurobindo: Prvo, znanje fizi~kog sveta se toliko pove}alo da je na
granici kr{enja svojih sopstvenih granica.
Drugo, postoji poku{aj {irom celog sveta ka lomljenju vela
izme|u spolja{njeg i unutra{njeg umnog, spolja{njeg i unutra{njeg
vitalnog i ~ak spolja{njeg i unutra{njeg fizi~kog. Ljudi postaju vi{e
“psihi~ki”.
Tre}e, vital poku{ava da se dohvati fizi~kog kao nikad pre. To
je uvek znak da kad god vi{a Istina dolazi dole, to baca ka gore
neprijateljski vitalni svet na povr{inu i vi|ate sve vrste nenormalnih
vitalnih ispoljenja, kao {to je porast broja osoba koje polude,
zemljotrese itd. Tako|e, svet postaje ujedinjeniji usled otkri}a
savremene nauke – aviona, `eleznice, be`i~nog telegrafa itd. Takvo
ujedinjenje je uslov za najvi{u Istinu da do|e dole i to je tako|e na{a
te{ko}a. ^etvrto, uspon osoba koje vr{e ogroman vitalni uticaj nad
velikim brojem ljudi.
Ovo su neki od znaka da poka`u da univerzalno stanje mo`e
biti da je spremnije sada. Naravno, ne znamo ni{ta o uslovima pro{lih
424
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
poku{aja. Ali onoliko koliko mo`emo da vidimo sada ima uslova da
garantuju poku{aj.
U~enik: Da li smatra{ znanje svetskih sila neophodnim delom joge?
[ri Aurobindo: Da! Morate da se bavite svetskim silama zato {to vam
one stavljaju sebe do znanja, naro~ito neprijateljske; a tako tako|e
morate da znate sile koje se trude da pomognu. ^ak kad ~ovek radi
individualnu Sadanu, ove univerzalne sile vam stavljaju sebe do
znanja. Naravno, kako se razvijate, njihov aspekt se potpuno menja.
Kretnja ovih svetskih sila ne po~inje na ni`im ravnima. Ona po~inje
visoko iznad. Sve odluke se donose visoko gore, to je ta~no, ali nije im
dopu{teno da budu znane na ravnima koje ih se ti~u. Veo je nametnut,
a svaka ravan je ostavljena slobodna da donese svoju sopstvenu
odluku. Borba se ostavlja da je stalno iznova odlu~uju sile koje se
nadme}u. Jedino kad se na~ini odlu~uju}i zaokret najvi{a odluka se
obznanjuje. Mo`ete da pomognete ve}em znanju da raste u vama
poku{avaju}i da steknete manje znanje.
U~enik: Koje je na{e mesto u ovoj jogi?
[ri Aurobindo: Va{e mesto? Na {ta mislite pod tim pitanjem?
U~enik: Mislim, ne umem da objasnim.
[ri Aurobindo: Morate da postavljate precizna pitanja ako `elite
precizne odgovore.
U~enik: Verovatno on `eli da zna koja je odgovornost sadaka?
U~enik: Da, na to sam mislio.
[ri Aurobindo: Ali ja sam to naprosto rekao kao {alu, zato {to je K
`eleo da se izvu~e.
U~enik: Ali ja sam to shvatio ozbiljno.
[ri Aurobindo: Pa, nisam to rekao ozbiljno, mada je bilo ne~eg iza {to
je bilo ozbiljno. (Svi su se smejali).
U~enik: Ovo je Nadumno pomirenje suprotnosti. (Ponovo smeh)
[ri Aurobindo: Pa, mo`ete da pomognete poku{aju jednousmerenom
te`njom. Treba da odbacite sve {to stoji na putu ispunjenja ovog
ideala. Ali, umesto da to radite, vi nastavljate da prihvatate sugestije
neprijateljskih sila i ponavljate njihove mantram koje bi dale vama ili
dale drugima ideju da to nije mogu}e, tada im poma`ete.
U~enik: Postavi}u jedno pitanje.
[ri Aurobindo: Vreme je ve}, postavi ga neki drugi dan.
[ri Aurobindov govor 15. avgusta 1926.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
425
Re}i }u par re~i danas o 15. avgustu. Jedno pitanje mi je
nedavno postavljeno i dao sam odri~an odgovor kako bih uklonio
izvesne umne i konvencionalne zamisli o toj stvari.
Govori}u sada o pozitivnoj strani stvari. Postoji njena druga
strana i kad ne bi bilo te druge strane ne bi bilo nikakve koristi od ove
proslave. Ne}u govoriti o li~nom aspektu iz krajnje o~iglednih razloga,
ali }u re}i ne{to uop{teno po pitanju {ta mo`e i {ta treba da zna~i u
pogledu joge, zajedni~kog cilja koji svi imamo pred svojim pogledom.
[ta je taj cilj – ta joga – znate u principu. Ona je dovo|enje
dole Svesti, Mo}i, Svetlosti, Stvarnosti koja je druga od svesti koja
zadovoljava obi~nog ~oveka na Zemlji: Svest, Mo} i Svetlost Istine,
Bo`anska Stvarnost kojoj je su|eno da podigne zemaljsku svest i
preobrazi sve ovde.
To se ne mo`e desiti ukoliko nema odluke Odozgo. Ali, tako|e,
to ne mo`e biti ukoliko sama zemaljska svest ne bude u nekom delu
sebe, u nekima od onih koji borave ovde na ovim ni`im ravnima,
spremna da prima. ^im ova Svest, Mo}, si|e ona je tu za sva vremena
i svakog dana za one koji su voljni i podesni da je prime.
Ali mi smo pridali poseban zna~aj ovom danu i on biva
opravdan ako `ivimo u svetlosti Istine koju simbolizuje. Za ovaj dan
mo`emo da fiksiramo beleg u fazi pojedina~nog i op{teg napretka. To
je dan koji treba da bude dan posve}ivanja, samoispitivanja i pripreme
za budu}e napredovanje, ako je mogu}e, za prijem naro~ite Mo}i koja
bi nosila dalje rad napredovanja.
Ovo jedino mo`e da se uradi u svakom pojedina~no ako se on
lati istinskog stava i `ivi tog dana pod ispravnim uslovima.
To je ono na {ta sam mislio kad sam pri~ao pre neki dan. Mi
smo ti koji mo`emo da ga na~inimo odlu~uju}im danom u tom smislu,
i mi smo ti koji mogu da pomognu da se ispuni.
Mora da bude posve}ivanja jo{ od ranije i gledanja ka unutra
na pro{lost da se vidi koliko daleko smo stigli, {ta je u nama spremno,
{ta se u nama jo{ nije promenilo i mora jo{ da se promeni, {ta stoji iza
~ekaju}i na potpuni preobra`aj; {ta se i dalje opire, a {ta je i dalje
mra~no. Mora da postoji te`nja, pozivanje Mo}i dole da izdejstvuje
promenu za koju vidimo da je neophodna.
Sve ovo ne mo`emo da uradimo ako bacamo sebe napolje na
ovaj dan, ve} samo intenzivnom koncentracijom tako da je unutra{nje
bi}e spremno i okrenuto ka gore da primi Svetlost. U meri kako
dopu{tamo ospoljavaju}u kretnju naru{avamo vi{i rad i tra}imo
energiju potrebnu za rad unutra{nje promene. [ta god da se radi, a da
426
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
je drugo u odnosu na obi~ne dane treba raditi ili kao deo same
kretnje, ili kao ne{to {to se dr`i na obodu bi}a i ne mo`e da naru{i
unutra{nju kretnju. A sve uobi~ajene okolnosti dana moraju da se
upotrebe za napredovanje.
A ako ste mi do{li ujutro, to je trebalo da bude kao ispunjenje
uobi~ajene ceremonije, ali sa va{im du{ama i umovima spremnim da
primaju. Ako me slu{ate sada i ako je to tek ne{to {to doti~e va{e
umno interesovanje i zadovoljava umno interesovanje radije bih da i
dalje }utim. Ali ako to doti~e negde unutra{nje bi}e, du{u, jedino onda
ovaj dan ima korist ili svrhu. A meditacija tako|e treba da se radi pod
takvim uslovima da ~ak i da ni{ta odlu~uju}e ne si|e, da bude izvesne
infiltracije ~iji bi rezultati do{li kasnije.
To je jedno zna~enje 15. avgusta sa ta~ke gledi{ta na{e joge.
[to se ti~e posla, znate gde ste vi i rad, koliko je obavljen, itd.
Izvesne stvari treba da se upamte. Znate ih umom.
Prvo, upamtite da ono {to su ciljevi drugih joga za nas su samo
prve faze, ili prvi uslovi. Na ranijim putevima joge ljudi su bili
zadovoljni ako su mogli da osete Brami~ku Svest ili kosmi~ku svest ili
neki silazak Svetlosti i Mo}i, neku objavu od Beskrajnog.
Mislilo se da je dovoljno kad bi um dobio izvesna duhovna
iskustva i pro{ao kroz delimi~ni preobra`aj i kad bi vitalno bi}e bilo u
kontaktu s njim.
Tragali su za stati~nim stanjem i smatrali oslobo|enje za
krajnji cilj.
Spoznati sve ovo, biti otvoren Beskrajnoj i Univerzalnoj Mo}i,
primati njene objave i imati iskustva, potpuno oti}i izvan ega, spoznati
Univerzalni Um, Univerzalnu Du{u, Univerzalni Duh, to je samo prvi
uslov.
Moramo da zovemo dole ovu ve}u Svest direktno u vitalno
bi}e i u fizi~ko bi}e, tako da vrhovna smirenost i univerzalnost budu tu
u svoj svojoj puno}i od vrha do dna.
Ako ovo ne mo`e da se uradi onda prvi uslov preobra`aja nije
ispunjen.
Drugu stvar koju moramo da znamo i zapamtimo je da ni{ta
nije savr{eno ura|eno dok nije savr{eno ura|eno. Nije dovoljno
otvoriti um i vitalno bi}e i prepustiti fizi~ko bi}e njegovoj
zamra~enosti.
Tako u preobra`aju tako|e, um ne mo`e da se preobrazi
ukoliko se vitalno bi}e ne preobrazi. A ako se vitalno bi}e ne preobrazi
ni{ta ne mo`e da se ostvari; zato {to je vitalno bi}e ono koje ostvaruje.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
427
Tako da ako je um samo delimi~no izmenjen i ako je vitalno bi}e
otvoreno i tako|e delimi~no izmenjeno to nije dovoljno za na{u svrhu.
Zato {to ceo raspon vitalnog bi}a ne mo`e da se izmeni ukolliko se
fizi~ko bi}e tako|e ne otvori i izmeni, jer bo`anski vital ne mo`e da
ostvari sebe u nepodesnom okolinskom `ivotu.
A nije dovoljno za unutra{nje fizi~ko bi}e da se izmeni ako
spolja{nji ~ovek jo{ nije preobra`en. U ovom procesu joge postoji cela
sveukupnost i svako zavisi od drugog. Stoga stati pre kraja mo`e biti
priprema za drugi `ivot, ali nije pobeda. Sve mora da se promeni pre
nego {to bilo {ta bude moglo da se trajno promeni. Tre}a stvar koja
treba da se upamti je da ako sve ima da se promeni i obavi onda mora
da postoji potpuna predanost.
To zna~i da ne sme da bude nikakve suzdr`anosti ni u jednom
delu bi}a, nikakvog kompromisa sa starim uobi~ajenim mislima i
ljudskim na~inima ra|enja stvari. Gde god je bilo {ta suzdr`ano, to
zna~i da Istina nije prihva}ena i po~ini}emo, opet, staru gre{ku
delimi~nog postignu}a i preobra`aja. Ne treba da ostavimo nikakvo
polje za povla|ivanje neznanju.
Za nas ne mo`e biti takvih teorija, nikakvih takvih kompromisa
izme|u la`nosti i Istine, izme|u Svevi{njeg i Ni`e Prirode. Upravo
pamte}i ove stvari moramo da se latimo svog rada. Videti koliko ima
da se uradi, ne u nekom duhu pesimizma zato {to je put dug i te`ak i
ne mo`e da se uradi ~udom. Mo`e se jedino posti}i velikom i
temeljnom kretnjom. Svaki korak morate da shvatite kao beleg, kao
ohrabrenje, kao korak ka Onostranom. Sa jedne strane nikakvo
pomanjkanje re{enosti i poleta da se zadobije pobeda, s druge nikakvo
brzopleto nestrpljenje ili depresija, ve} smirena izvesnost za Bo`ansku
Volju, smirena volja da “to }e biti ura|eno u nama” i te`nja da “to
mo`e da se uradi za nas kako bi moglo da se uradi za svet.”
Razgovor sa [ri Aurobindom 15. avgusta 1926.
U~enik: [ta bi rekao ovaj put u vezi uspeha na{ih napora? Pro{li put si
rekao da si bio siguran u vezi njega.
[ri Aurobindo: Nisam rekao da sam siguran. Hajde da pitamo X-a za
informaciju.
U~enik: (prvom) Za{to postavlja{ pitanje na taj na~in? Mo`e{ da
postavi{ pitanje iznova za svoj ra~un bez da govori{ u odnosu na
pro{lost.
428
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Iz op{tih uslova koji preovla|uju sada, zar ne mo`e{ da ka`e{
da li si siguran ili ne?
[ri Aurobindo: Siguran sam i nisam siguran.
U~enik: Kako?
[ri Aurobindo: Mogu da ka`em da sam moralno siguran, ali prakti~no
nisam siguran. Nisam siguran prakti~no zato {to je materijalni svet
nepokajni~ki. Glavna prepreka koja mo`e da se poka`e kao
nesavladiva je otpor materijalnog sveta.
U~enik: Na {ta misli{ pod “nepokajni~ki”?
[ri Aurobindo: Mislim da materijalni svet ne mari ni mal~ice za
Bo`ansko ili za Bo`anski @ivot.
U~enik: Na {ta misli{ pod otporom materijalnog sveta?
[ri Aurobindo: Njegovu nemogu}nost da se otvori ne~em visokom, da
zamisli ne{to razli~ito od onog na {ta je naviklo. Govorim o
zamra~enosti i glupavosti ljudskog bi}a, ako mogu tako da ka`em. Kad
govorim o otporu materijalnog sveta, ne mislim na spolja{nje
materijalno, ve} na suptilno materijalno. Postoji suptilno i spolja{nje
materijalno i kad ka`em da je Materija neprobojna, mislim da suptilno
materijalno nije prihvatilo Istinu, materijalni um nije prihvatio vi{u
istinu. ]elije materijalnog tela imaju svoju sopstvenu svest i ta svest
mora da otvori sebe Istini. Ali materijalni um ne veruje u Bo`ansku
mogu}nost preobra`aja. A kao {to sam ve} rekao, za nas ni{ta nije
ura|eno ukoliko nije sve ura|eno.
U~enik: Kako si moralno siguran?
[ri Aurobindo: Zato {to vidim sve vi{e i vi{e mo}i koja dolazi dole u
fizi~ko i fizi~ko bi}e pokazuje znake bu|enja.
U~enik: Ali znamo da ~im Istinu prihvati um, onda ona pritisne na
vitalno bi}e i otvori ga za vi{u Istinu. A kad se vital otvori, on pritisne
na fizi~ko bi}e. Tako da sad kako ka`e{ da mo} dolazi dole na fizi~ku
ravan, zar iz toga ne sledi da }e prevazi}i otpor materijalne ravni
tokom vremena, a ostalo }e uslediti prirodno?
[ri Aurobindo: Ne sledi nu`no.
U~enik: Pretpostavimo da se materijalno bi}e ne promeni?
[ri Aurobindo: Ako se ne promeni, onda bi postalo nepremostiva
prepreka.
U~enik: Zar nema druge prepreke uspehu osim otpora Materije?
[ri Aurobindo: Ne, prakti~no ni jedna druga.
U~enik: Da li to zna~i da ni jedna prepreka ne}e izni}i od Asuri~kih
sila? Ne mislim na sam Asuri~ki vitalni svet, ve} na prepreke iz
fizi~kog sveta koje Asuri~ko podr`ava.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
429
[ri Aurobindo: Da. Sav ovaj otpor Materije podr`avaju Asuri~ke sile.
Ali ako sama Materija popusti, onda se ove sile ne ra~unaju. Ne mislim
da ne bi bilo te{ko}e od njih, ali ono {to mislim je da bi to imalo samo
drugorazredni zna~aj.
U~enik: Koji su uslovi koji ima da se ispune pre nego {to otpor bude
mogao da se prevazi|e i imamo li mi ikakve odgovornosti u
ispunjavanju njih?
[ri Aurobindo: Uslovi! To je vi{e nego {to mogu da ka`em. (Pauza)
Ne biste razumeli ~ak i kad bih rekao.
U~enik: Daj da ~ujemo. Proba}emo da razumemo.
[ri Aurobindo: Pa, uslov je da kad bi ~ovek mogao da otvori direktnu
vezu sa svetom Bogova, jedino onda bi bilo mogu}e.
U~enik: Ne razumem ukoliko ne objasni{ svaku re~ toga.
[ri Aurobindo: Tako sam i rekao.
U~enik: Da li misli{ ni`i ili vi{i bogovi?
[ri Aurobindo: Mislim bogovi, a ne vitalni bogovi niti umni bogovi.
U~enik: Ali ako suptilno fizi~ko prihvati vi{u Istinu?
[ri Aurobindo: Moglo je prihvatiti u mom slu~aju, ali to ni{ta ne
dokazuje. To ne zna~i da je uspostavljena u univerzalnom ili da je
temeljno i radikalno izmenjena.
U~enik: Zar joj ne}e celo fizi~ko popustiti?
[ri Aurobindo: Naravno, to je logi~no, ali ne prakti~no izvesno.
U~enik: Ali zar onda nema znaka o njegovoj promeni svog stava?
[ri Aurobindo: Ne, za sada nema nikakvog odlu~uju}eg znaka o bilo
kakvoj promeni; ali kako sve vi{e i vi{e Mo}i silazi u fizi~ko, mogao
bih re}i da sam moralno siguran da }e materijalni svet da popusti.
U~enik: Ako se zakoni Materije promene, zar ne}e Materija prestati da
bude Materija?
[ri Aurobindo: Za{to?
U~enik: Zato {to izvesni zakoni defini{u prirodu Materije.
[ri Aurobindo: Na {ta mislite pod zakonima? Ono {to vi zovete
zakonima su puke navike. Ako promenite svoje navike vi i dalje
ostajete vi.
U~enik: Mo`e li nekoliko osoba svojom Sadanom da promeni zakone
materijalnog sveta?
[ri Aurobindo: Ne nameravamo da promenimo spolja{nje materijalno
bi}e. Jedino, u izvesnim slu~ajevima gde je ~ovek otvoren Vi{oj Mo}i,
ova promena bi se desila, a ne u sva~ijem slu~aju. Njen uspeh ne bi
zna~io uspeh za sve i podjednako za sve.
430
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Da li je stav ~ove~anstva kao celine faktor za uspeh ili
neuspeh u naporu?
[ri Aurobindo: Naravno, ra~una se on za ne{to, ali ne uti~e radikalno
na to pitanje.
U~enik: Koja je razlika izme|u fizi~kog uma i materijalnog uma?
[ri Aurobindo: Materijalni um je deo fizi~kog.
U~enik: [ta je fizi~ko?
[ri Aurobindo: Po{to nemam isto nadahnu}e na tu temu, zamoli}u Xa da objasni. (Pauza)
Govorio sam o ~etiri stvari u fizi~kom: (1) fizi~kom umu, (2)
fizi~kom vitalu, (3) Materiji u u`em smislu i (4) Nadumu u fizi~kom.
“Fizi~ki um” je, tako re}i, taj kraj umnog bi}a koji dolazi u
dodir sa fizi~kim svetom. To je um ograni~en materijom, koji radi bez
pomo}i ideja, gledaju}i samo na fizi~ki aspekt sveta i uzimaju}i stvari
takve kakve jesu. On ne ide izvan tog gledi{ta. On zavisi od dokaza i
znanja fizi~ke ravni ili znanja spolja{njeg sveta, on zavisi od dokaza
~ula.
“Fizi~ki vital” je `ivot ograni~en materijalnim telom – `ivotna
sila uvezana u materiju. To je `ivot koji se kre}e u nervnom sistemu.
Ne mo`e da postoji odvojeno od materijalnog tela. Sasvim je druga~iji
od vitalnog bi}a u u`em smislu sa njegovom relativnom slobodom. On
je `ivot pot~injen zakonima materije. Postoji ogromna mo} u materiji
tako|e, ali to nije `ivotna sila. @ivotna sila je sasvim odvojena od
materijalnog sveta. Ona postoji po sebi i za sebe i ne ograni~ava sebe
dole na materijalne uslove. Vitalnom bi}u ni{ta, ma koliko izmi{ljeno i
~ak idiotsko, ne izgleda nemogu}e. To je veli~anstvenost vitalnog bi}a.
Kad je Napoleon rekao: “Ni{ta nije nemogu}e, izbri{ite re~ “nemogu}e”
iz re~nika.”, to je bilo vitalno bi}e koje je govorilo kroz njega. I ta~no
je da vitalna ravan ne priznaje ni{ta kao nemogu}e. Ona ne odbacuje
vi{e mogu}nosti kao {to to ~ini materijalna ravan.
Onda dolazi materijalno (svet) u u`em smislu. To je ono {to
evropljani zovu “nesvesno”. Ali ova materija za koju ka`u da je
“nesvesna” ima ogromnu silu iza sebe. U stvari ona bi bila odlu~uju}i
faktor u ovom naporu. Ako ne mo`e da se uradi ovaj put, mora da se
uradi nekog dana – neki drugi put.
U~enik: O~ito je da postoji velika energija u materiji.
U~enik: Materija i energija su jedno.
[ri Aurobindo: To je samo njen aspekt koji nau~nici znaju.
U~enik: Kad bi se atom rascepio, toliko energije bi se oslobodilo da
neki nau~nici ka`u da to mo`e da digne u vazduh ~itav svet. A pukim
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
431
menjanjem polo`aja atoma u supstanci svojstva supstance se menjaju
u potpunosti. Da li je ova energija o kojoj govori{ u materiji oblik iste
o kojoj govore nau~nici?
[ri Aurobindo: Da. Ono {to oni znaju je jedan njen aspekt. Jer ona
nije samo sila, ve} ima svoju sopstvenu svest, tako|e mo`e da prihvata
i odbacuje stvari.
Materijal je tup, nesvestan. Ne `eli da se menja. Ne `eli ni{ta
da uspostavi. Isti je pod svim materijalnim uslovima, slu{aju}i zakone
materije. ^ak do sada u procesu evolucije Prirodi je trebalo na hiljade i
hiljade godina da postigne ovo malo promene u materiji. A ~ak i tada
je uvek postizana nekim pritiskom odozgo, tj. sa umnih ili vitalnih
ravni, ali ne Materijinom sopstvenom uro|enom mo}i ili snagom ili
pristankom.
Kad je vitalno bi}e po~elo da pritiska na fizi~ko (materijalno)
nije moglo da sprovede svoje ideje o mogu}nostima i nemogu}nostima
tamo. Uspostavilo je neku vrstu razumevanja (kompromisa) sa
materijom i moralo je da prihvati ograni~enja materijalnog `ivota.
U~enik: Rekao si da je prevazi}i otpor materijalne ravni mogu}e ako
~ovek mo`e da se otvori direktnoj vezi sa ravni Bogova. Postoji li
metod dostizanja te ravni ili to dolazi po svojoj volji ili to za ~oveka
obavi Vi{a Mo}?
[ri Aurobindo: Morate da se otarasite evropskog mentaliteta u sebi za
to. Svi vi ste polu-evropljani po svom mentalitetu. Potrebna je
definitivna odluka da se ode izvan uma i da se napuste ljudski na~ini
gledanja na stvari. Morate da izbegavate dve supotne gre{ke
prihvatanja vitalnih mo}i kao istinskih bogova i da budete vezani
materijalisti~kim stavom.
U~enik: Ali rekao si da se sve odluke donose Iznad ve} pre nego {to se
postignu ovde na ovom svetu.
[ri Aurobindo: Dugo pre nego {to se dese ovde.
U~enik: Onda odluka oko toga da li }e Istina da uspe na materijalnoj
ravni ili ne}e mora biti da je ve} doneta?
[ri Aurobindo: Mo`e biti. Ali mo`e biti da se ne}e obznaniti vama.
^ak i da je znate, morate da radite na ravni neznanja. Ko mo`e re}i?
Ne znamo.
U~enik: Izgubi}e sve interesovanje kad bi odluka bila poznata
unapred.
[ri Aurobindo: Neznanje je bla`eno.
U~enik: Prvo lice mno`ine mo`da ne zna, ali pitam za prvo lice
jednine.
432
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Ako je odluka tu, onda je tako|e odlu~eno da li }e uspeti ovaj
put ili ne.
[ri Aurobindo: Odluka gde?
U~enik: Tamo (iznad).
[ri Aurobindo: Mogu da ka`em zato {to znam odluku tamo, a nema
ni najmanjeg tra~ka sumnje da }e jednog dana uspeti: ali pitanje je da
li }e uspeti kroz nas i na{a nastojanja.
U~enik: Ako ne uspe ovaj put, da li }e Svetlost da se povu~e?
[ri Aurobindo: Mo`da }e da se povu~e ili }e mo`da da ~eka. Pitanje je
da li je fizi~ka ravan spremna da prihvati Istinu. Svaki put do sada nije
prihvatala Istinu kad je dolazila.
U~enik: Na {ta misli{ kad ka`e{ da je evropski um materijalisti~ki?
[ri Aurobindo: Pod evropskim materijalizmom mislimo na stav koji
uzima materiju kao fundamentalnu osnovu evolucije i nemogu}nost
prihvatanja onoga na {ta nije naviknut.
Ja ne opanjkavam evropski um. On je fin na svoj sopstveni
na~in, ali mi poku{avamo da izdejstvujemo odlu~uju}u promenu u
fizi~kom bi}u. Suprotnu gre{ku tako|e prave oni evropljani koji su
ostavili materijalisti~ku formulu koja obavezuje um na prihvatanje
zakona fizi~kog bi}a kao kona~nih, gre{ku prihvatanja vitalnih mo}i
kao istinskih bogova. Na primer, ljudi koji rade psihi~ko istra`ivanje,
medijumske eksperimente, automatsko pisanje, komunikaciju sa
duhovima itd. su ti ljudi.
U~enik: Ho}e{ li da ka`e{ da }e fizi~ki zakoni tako|e biti izmenjeni?
[ri Aurobindo: Na {ta mislite pod zakonom? Ono {to se naziva
zakonima su puke navike fizi~kog bi}a, kao {to sam vam ve} rekao.
U~enik: Da li }e ljudsko telo biti primorano da se menja?
[ri Aurobindo: Nije neophodno da se menja. To bi uklju~ilo promenu
u mogu}nostima i sposobnostima funkcija fizi~kog bi}a. To ne bi
zna~ilo promenu u univerzalnom fizi~kom. To bi se desilo samo u
slu~aju osoba koje su otvorene Vi{oj Mo}i. Naravno, bilo bi ~udo kad
bi neprobojno bilo probijeno.
U~enik: Otkri}a nauke nisu ni{ta manje ~udesna danas.
[ri Aurobindo: Materijalni um je taj kome trebaju ~uda. On veruje u
~uda pro{losti, ali ne u ona iz budu}nosti. Zadovoljan je kad je ~udo
postalo stvar navike.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
433
Razno
6.10.1923.
Razgovor je skrenuo ka Andamanima, ka`njavanju zatvorenika i
zatvorskoj disciplini.
[ri Aurobindo: Da li je pasivni otpor X-a bio delotvoran u
Andamanima?
U~enik: Bili smo prvi koji smo mu pribegli i imao je ne{to efekta zato
{to je, mislim, bio nov tamo. Onda je grupa za grupom to poku{avala,
ali bez mnogo rezultata.
[ri Aurobindo: Da li su bili organizovani?
U~enik: O, da!
[ri Aurobindo: Koji su bili zahtevi?
U~enik: Status politi~kih zatvorenika, bolja hrana, ventilacija, ode}a.
[ri Aurobindo: U tome je te{ko}a. Ova vrsta pasivnog otpora ne
uspeva da prenese pritisak na drugu stranu nakon nekog vremena.
Najvi{e {to mo`e je da u~ini da va{em protivniku bude moralno
nelagodno – a i to ako ima izvesnu vrstu temperamenta.
U~enik: Bilo je zabavno i tragi~no videti X-a kako prezire svaku stavku
zatvorske discipline! Prvo je {trajkovao gla|u, onda je ostao go i
odbijao da ide na merenje te`ine. Zatvorsko osoblje ga je stavljalo u
d`ak od jute i vagalo – ~ak i tada d`ak je skakao! (Smeh)
Sa velikom te{ko}om su ga ubedili da uzme hranu. Zdravlje
mu je potpuno uni{teno.
7.10.1925.
Telegram od \agatsinga (u vezi njegovog zdravlja): “Lo{ije, a duh
bolji.”
10.10.1925.
[ri Aurobindo je govorio o Ser Morpoant \o{iju iz Nagpura.
Pitao je jednog u~enika: “Da li ga se se}a{?”
U~enik: Sasvim sam ga zaboravio.
[ri Aurobindo: Upoznao sam ga u Bombaju kad smo uzeli zavet sa
Dr. De{mukom da osiguramo nezavisnost Indije. On je tako|e bio
jedan od onih koji su se zakleli, a ubrzo potom se preokrenuo. Kad
434
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
sam i{ao u Surat da prisustvujem Kongresu si{ao sam u Nagpuru i
morao da odr`im predavanje u pozori{tu tamo i video sam Moropanta
kako sedi tamo na jednoj od prvih klupa i zeva u mene!
24.10.1925.
Govorilo se o Franko-Rifovskom ratu – o povla~enju francuskih i
{panskih armija.
U~enik: Agencija Rojters je prenela poruku.
[ri Aurobindo: Da li verujete da je Rojters nepogre{iva agencija?
Lenjin mora da je umro sedam ili osam puta, a Anvar Pa{a vi{e od {est
puta! (Smeh)
Veoma ~esto slu`i interesima jedne ili druge od velikih sila. Da
li znate kako su davali informacije tokom rata spolja{njem svetu?
Bio je nema~ki vazdu{ni napad – verovatno na Skarborou.
Izdata je vest da je nekoliko zgrada uni{teno, nekolicina ljudi ranjena.
Dok zapravo, nakon {to je istina otkrivena: 800 ljudi je poginulo,
mnogo vi{e ranjeno i tri ulice uni{tene!
U~enik: U armiji u Francuskoj koristili smo svoj be`i~ni aparat da
dobijamo vesti sa svih frontova; ~ak i tamo, to je bilo laganje ~isto i
jednostavno.
U~enik: Agencija navodi zvani~ne cifre.
[ri Aurobindo: Da li mislite da su zvani~ne cifre sve sasvim ta~ne? To
je velika ma{ina za pravljenje la`i!
U~enik: Moraju da manipuli{u svojim informacijama!
U~enik: To je deo igre.
[ri Aurobindo: Da, moraju da izdaju autenti~ne la`i! Sve vesti koje su
izdate zvani~no o Rigi su bile, kao {to svako zna, la`i od vrha do dna.
Razgovor je skrenuo na organizaciju u Bengalu u kojoj je
organizator dao izjavu da }e koristiti ru~no napravljenu pre|u za svoje
razboje, bez namere da to zbilja tako uradi, ili sa namerom da postavi
jedan ili dva takva razboja i da primi nov~anu pomo} od Kadi odbora,
a da ostali razboji i dalje rade sa ma{inski napravljenom pre|om.
[ri Aurobindo: Nama, u Indiji, manjka karakter; treba}e nam dugo da
steknemo karakter.
U~enik: Gde je, onda, nada za Indiju? Pre neki dan si rekao da Indija
pati od vitalne depresije i da se pla{i nove misli.
[ri Aurobindo: Nisam rekao da nemamo umove ili mozgove. Rekao
sam da nemamo karakter; karakter nema nikakve veze sa intelektom.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
435
U~enik: Ali onda ove nacije koje su slobodne, imaju li sve one najbolje
vrline u sebi?
[ri Aurobindo: Nisam to rekao. Ali one rade, delaju, mi ne mo`emo;
mi po~nemo jednu stvar danas, a napustimo je sutra.
U~enik: Gde je onda nada?
U~enik: Mislim da }e sloboda do}i kad vi{e ne bude mogla biti
spre~ena. Trenutno mnogo toga {to radimo je govor. Pramata Nat
^auduri u jednom ~lanku ka`e: “U dana{nje vreme je postala moda
re}i u govorima – ova vremena nisu za govor ve} za akciju”, i o tome
ima govor! (Smeh)
[ri Aurobindo: Mi se tako|e se}amo da smo radili ne{to takvo u
pro{losti.
U~enik: Pa, sve na{e vo|e danas samo govore; a Devajati, bo`anska
rasa, je ro|ena nakon govora i Satyayuga je po~ela govorom!
[ri Aurobindo: Ponekad ljudi dobiju slobodu blefiranjem, a mi smo
dobro nau~ili blefiranje do sada; ili mo`da, Bo`ja milost mo`e da Indiji
da slobodu!
U~enik: Bar blefiranje dobro znamo.
[ri Aurobindo: Tome su nas, tako|e, nau~ili englezi! (Smeh)
5.11.1925.
[ri Aurobindo nije bio raspolo`en da govori ve~eras. Jedan u~enik je
postavio pitanje o imunitetu od fizi~kih bolesti Hata jogom.
[ri Aurobindo: U Hata jogi ste u redu sve dok nastavljate praksu. ^im
je prekinete podlo`ni ste napadima.
U Rad`a jogi tako|e morate da nastavite Pranajamu ~im je
zapo~nete. Moje sopstveno iskustvo je da kad sam praktikovao
Pranajamu u Barodi imao sam odli~no zdravlje. Ali kad sam oti{ao u
Bengal i ostavio Pranajamu, napale su me svakojake bolesti koje me
umalo nisu odnele.
8.8.1926.
U~enik: Ima li `ivota na Mesecu? Rekao si da `ivotni talas putuje od
planete do planete. Da li se ova izjava zasniva na iskustvu?
[ri Aurobindo: Ne. Nemam iskustvo drugih planeta. Nisam rekao
“`ivotni talas putuje” – samo sam rekao da je to puka reakcija koja
mo`e biti da je putovala. Ne mislite da ka`ete da je Zemlja jedina
planeta sa `ivotom, a da su druge samo be`ivotne.
U~enik: Uslovi na Mesecu i drugim planetama za odr`avanje `ivota
nisu povoljni.
436
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Za{to da nisu? Ne moraju tamo da budu isti uslovi.
Mogu da postoje drugi uslovi i drugi oblici!
U~enik: Uran-Sirus je dupla planeta. Materija jedne ima pedeset
hiljada puta ve}u gustinu od vode. Ne mo`emo da formiramo ideju o
takvoj materiji, ali ona postoji tamo u tom obliku!
[ri Aurobindo: To je jedno od glupih ograni~enja ljudskog uma da
ni{ta ne mo`e da postoji {to se ne sla`e sa njegovim unapred
osmi{ljenim idejama o uslovima. Hodanje po vatri, on tvrdi, je
nemogu}e. Ne samo {to je mogu}e, ono se radi. Nije bitno na koji
na~in.
U~enik: Pitanje je da li vreme i prostor postoje tamo tako|e.
[ri Aurobindo: To da li postoje ili ne, ne treba da vam zadaje muke.
Pisao sam dovoljno na{iroko o tome. Filozofija je umetnost
inteligentnog pri~anja o stvarima o kojima ni{ta ne znate.
U~enik: Hegel ka`e: “Bi}e” je ni{ta, “postajanje” je sve.
[ri Aurobindo: Kako zna? Sva filozofija koja je umna je od veoma
malo koristi.
U~enik: Bilo ko mo`e da doka`e bilo {ta.
[ri Aurobindo: Eto za{to imate tako puno filozofija.
U~enik: Hegel ka`e: Bi}e je “puko” postojanje.
[ri Aurobindo: “Puko” postojanje! Na {ta mislite? Kad biste imali
iskustvo Bi}a znali biste da ono nije ni{ta. “Puko” etimolo{ki zna~i
“~isto”; Bi}e je ~isto postojanje. Mnogo dana{nje filozofije je samo igra
re~i i ideja, to je umna gimnastika bez ikakvog iskustva u pozadini. U
Indiji uvek postoji veza izme|u filozofije i znanja. Istinsko znanje ne
mo`e bez iskustva, kao {to istinska nauka ne mo`e bez eksperimenta.
Indijska filozofija je umna i intelektualna, ali generalno uzima
stanovi{te na nekom iskustvu: na primer, Upani{adama.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
437
Decembar, 1938.
10.12.1938.
U~enik: Za{to si odabrao Pondi~eri kao mesto za svoju Sadanu?
[ri Aurobindo: Zato {to je Ade{om – zapove{}u Odozgo – od mene
zatra`eno da do|em ovamo. Kada sam odlazio iz Bombaja u Kalkutu
pitao sam Lelea {ta treba da radim po pitanju svoje Sadane. ]utao je
neko vreme (verovatno ~ekaju}i da ~uje glas iz srca) i odgovorio
“Meditiraj u utvr|eno vreme i ~uj glas u srcu.”
Nisam ~uo glas iz srca, ve} druga~iji glas i odbacio sam
meditaciju u utvr|eno vreme zato {to se meditacija odvijala sve vreme.
Kad je Lele do{ao u Kalkutu i ~uo za to, rekao je da me se |avo
do~epao. Rekao sam: “Ako je to |avo, sledi}u ga.”
U~enik: Ljudi ka`u da je “Jogi~ku Sadanu” napisalo bi}e Ke{ab Sena?
[ri Aurobindo: Ke{ab Sena? Kad sam je pisao, svaki put na po~etku i
na kraju slika Ram Mohan Roja je dolazila pred mene. Tako da je
mo`da Ram Mohan promenjen u Ke{ab Sena.
Da li znate poreklo imena “Utara Jogi”?
U~enik: Ne, gospodine.
[ri Aurobindo: Bio jedan ~uveni jogi na jugu koji je dok je umirao
rekao svojim u~enicima da }e Purna Jogi sa severa da do|e dole na jug
i da }e biti poznat po svoje tri izreke. Tri izreke su bile one koje sam ja
napisao svojoj `eni. Jedan Zamindar – u~enik tog Jogija – me je otkrio
i snosio je tro{kove knjige Yogic Sadhan.
U~enik: Tagore nikad nije govorio o Ramakri{ni i Vivekanandi osim
nedavno kad je napisao veoma obi~nu pesmu o Ramakri{ni tokom
njegove godi{njice. Govorio je devojkama da je Ramakri{na imao
obi~aj veoma ~esto da se ruga `enama govore}i “Kamini Kan~an” su
koren ropstva, a ipak su ga `ene obo`avale.
[ri Aurobindo: Ja shvatam da je Ramakri{na govorio “Kama
Kan~ana”. Kad je podela do{la nakon njegove smrti jedna strana je
govorila da nikad nije izgovorio “Kamini”, ve} “Kama”. Ne mislim da je
bilo ikoga u Bramo Sama|u sa duhovnim ostvarenjem. Dvi|endra Nat
je imao ne{to u sebi i [iva Nat [astri tako|e i mo`da Ke{ab Sen. Bi|oj
Gosvami je prestao da bude bramo.
U~enik: Lele je imao ostvarenje?
438
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Naravno, imao je neko, ali kao {to sam rekao imao je
ambiciju i ego.
U~enik: Ka`e se da je Hrist iscelivao naprosto dodirom. Da li je to
mogu}e?
[ri Aurobindo: Za{to da ne? Ima mnogo primera takvih izle~enja;
naravno, vera je neophodna. Sam Hrist je govorio: “Tvoja vera izle~i
te.”
U~enik: Da li je vera uvek neophodna za takvo izle~enje?
[ri Aurobindo: Ne, izle~enje se mo`e obaviti bez vere, naro~ito kad
~ovek ne zna {ta se radi. Vera je iznad uma, tako da bilo kakva
diskusija ili rasprava kvari delovanje vere.
U~enik: Znao sam tako|e takve primere izle~enja ili pomo}i verom.
Kad sam do{ao prvi put da te vidim, rekao si mi da te se setim u
svojim te{ko}ama. Kako sam se vratio radio sam tako i pro{ao kroz sve
te{ko}e, ali ~im sam do{ao ovamo ~uo sam mnoge stvari od Sadaka i
nisam dobio isti rezultat. Mislio sam, mo`da, da nisam bio u stanju da
ti se otvorim.
[ri Aurobindo: To se zove prosta vera ili, kako je neki zovu, “slepa
vera”. Kad su Ramakri{nu pitali u vezi vere, rekao je: “Sva vera je
slepa, ina~e nema vere.” Bio je sasvim u pravu.
U~enik: Da li zato {to postoji ne{to u prirodi uticaja okoline dolazi
sumnja ili zato {to ~ovek ne dobija isti rezultat kao pre?
[ri Aurobindo: I jedno i drugo – fizi~ki um ima ove stvari – sumnju,
itd. – i one dolaze gore u jednom trenutku ili drugom. A kontaktom sa
drugim ljudima tako|e vera se zamra~uje. Znam za {okantan primer u
A{ramu. Istinoljubiv ~ovek je do{ao ovamo. Jedan Sadaka mu je rekao
da je stalno govorenje istine praznoverje. ^ovek mora da bude
slobodan da ka`e {ta mu se svi|a. A onda ima drugi primer Sadake
koji je rekao da upu{tanje u seks nije ko~nica za jogu, da se mo`e
dopustiti i da svako mora da ima svoju [akti. Kad su takve ideje
preovla|uju}e nije ~udo {to bacaju lo{ uticaj na druge.
U~enik: Takvi ljudi treba da se stave u karantin?
[ri Aurobindo: Razmi{ljao sam o tome, ali to nije mogu}e. Majka je u
jedno vreme poku{ala da nametne neka ograni~enja i propise, ali to
nije i{lo. ^ovek mora da se promeni iznutra. Postoje, naravno, drugi
jogi~ki sistemi koji imaju stroge propise. Budizam je jedinstven po tom
pitanju. Postoji {kola u Francuskoj (Labrat?) koja propisuje strogu
ti{inu.
U~enik: Da li je takvo spolja{nje nametanje dobro?
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
439
[ri Aurobindo: Mo`e da bude dobro pod uslovom da ga se ~ovek
iskreno dr`i. Na primer, u toj {koli u Francuskoj, ljudi koji ulaze tamo
znaju {ta `ele i tako se dr`e propisa koji su namenjeni da im pomognu
da postignu svoj cilj.
Svet mora da se menja – ljudi ovde su oli~enja sveta. Svako
predstavlja tip ~ove~anstva i ako se jedan tip pobedi to zna~i veliku
pobedu za rad. A za ovu promenu tra`i se stalna volja. Ako je to tu,
puno stvari mo`e da se uradi za Sadaku kao {to su ra|ene pre.
U~enik: Stvari postaju usporene kasnije.
[ri Aurobindo: Da, upravo kad je Sadana do{la dole u fizi~ko i
podsvesno stvari su postale veoma te{ke. Ja li~no sam morao da se
borim dve godine; jer podsvesno je apsolutno inertno kao kamen.
Mada je moj um bio sasvim budan iznad, nije mogao da sprovede
uticaj dole ispod. To je herkulovski posao, jer kad ~ovek u|e tamo, to
je neka vrsta neistra`enog kontinenta. Prethodni Jogiji su si{li dole do
vitala. Da sam bio naveden da to vidim pre, verovatno bih bio manje
odu{evljen u vezi toga. To je primer slepe vere. Drevni ljudi su bili
sasvim u pravu mo`da {to su ostavljali fizi~ko, ali da sam ga ja ostavio
tamo, pravi posao bi ostao neobavljen. A ~im se pobedi, postaje lako
za ljude koji dolaze posle mene, {to je ono na {ta se misli pod
ostvarenjem jednog u svemu.
U~enik: Onda mo`emo da ~ekamo na tu pobedu!
[ri Aurobindo: Vi `elite laku stazu!
U~enik: Ne samo laku, ve} kao beba `elimo da nas nosaju unaokolo.
Da li je to mogu}e?
[ri Aurobindo: Da, ali ~ovek mora da bude beba – i to istinska beba.
U~enik: Ramakri{na je rekao da ~ovek ne mora uvek da bude kao
isukan ma~.
[ri Aurobindo: Kad je to rekao i na {ta je mislio pod tim? Jogi mora
uvek da bude na oprezu, naro~ito u ranom delu svoje Sadane. Ina~e
sve {to je stekao mo`e da se sru{i uz tresak. Ljudi ovde obi~no ne ~ine
od Sadane jedan deo svog `ivota. Imaju dva dela: jedan, unutra{nji, i
drugi, spolja{nji, koji nastavlja sa obi~nim kretnjama, dru{tvenim
kontaktima itd. Sadana mora da se na~ini jednim delom bi}a.
U~enik: Govorio si o briljantnom periodu A{rama.
[ri Aurobindo: Da, to je bilo kad se Sadana odvijala u vitalu, a kad je
ona to, sve je radost, mir itd, a da sam stao tamo, mogli smo da
pokrenemo veliku religiju ili ne{to poput toga. Ali pravi posao bi bio
ostavljen neobavljen.
U~enik: Za{to si se povukao? Da se koncentri{e{ vi{e na svoj rad?
440
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Ne, da se povu~em iz fizi~ke atmosfere. Kad bih ja
morao da radim posao koji radi Majka, jedva da bih imao vremena da
radim svoj posao; pored toga, to postaje ogroman rad.
U~enik: Za Vi{udananda iz Benaresa se ka`e da je u stanju da stvori
sve vrste parfema, mirisa itd.
[ri Aurobindo: Te{ko je znati da li su oni (mirisi) svi materijalizacija
ili suptilni mirisi projektovani u fizi~ko ili na ~ula.
Pol Branton je tako|e video neki pritisak koji ga je pratio. Kad
je video moju fotografiju, nije imao ni{ta {to bi ga podse}alo, ali kad
me je video na Dar{anu, smesta je prepoznao mene kao taj pritisak.
U~enik: Za{to se ~ovek podi`e i pada fizi~ki u meditaciji?
[ri Aurobindo: To nije fizi~ko, ve} vitalno telo koje se razdvaja od
tela. U jednom trenutku sam mislio da je fizi~ki Sidi nemogu}. Ali u
Aliporskom zatvoru, jednom sam otkrio da mi je telo zauzelo polo`aj
koji je bilo fizi~ki nemogu}e imati. Onda opet, praktikovao sam da
podignem ruke i da ih dr`im oka~ene bez ikakve mi{i}ne kontrole.
Jednom sam sa tim podignutim polo`ajem zaspao. Tamni~ar je video
ovo stanje i prijavio da sam umro. Vlasti su do{le i zatekle me sasvim
`ivog. Rekao sam im da je on budala.
Ima jedan francuski autor @il Romen (Jules Romain). On je
medicinar i mistik. Mo`e da vidi drugim delovima tela zatvorenih
o~iju. On ka`e: “O~i su samo specijalizovan organ.” Drugi delovi mogu
tako|e da se istreniraju da vide. Ali nau~nici su odbili da priznaju
njegovu demonstraciju.
U~enik: Ramana Mahar{i ne veruje u silazak (Naduma).
[ri Aurobindo: On – silazak – je iskustvo mnogih Sadaka ~ak i izvan
na{e Joge. Jedan stari sanjasi iz Ramakri{nine Misije video je svetlost
kako silazi i kad je pitao o njoj re~eno mu je da su to sve |avolja posla
i celo iskustvo se zaustavilo kasnije.
U Mahar{ijevom slu~aju on je primio stvar u srcu i radio je sa
njim, tako da ne ose}a silazak.
U~enik: Verujem da je milost bez uslova.
[ri Aurobindo: To mo`e biti ta~no sa strane Bo`anskog, ali ~ovek
mora da poku{a da ispuni uslov pod kojim milost jedino mo`e da
deluje.
[Po tom pitanju jedan u~enik je citirao {ta je [ri Aurobindo
napisao u knjizi “Majka” gde se ka`e “milost }e raditi pod uslovima
Istine, ne pod onima koju joj name}e la`nost.”]
U~enik: Milost je milost; ali ~ovek ne treba da sedi skr{tenih ruku.
Ono {to se postigne je bo`anskom milo{}u.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
441
[ri Aurobindo: Milost je naravno bezuslovna, ali na ljudima je da
ispune uslove. To je kao kad ~ovek stalno prosipa iz {olje u koju se
ne{to sipa.
11.12.1938.
U~enik: Zar nema pravde za nedela ljudi kao {to su S, V i N? Sigurno
}e morati da snose posledice svojih postupaka? A ipak kako to da ovi
ljudi uspevaju u `ivotu?
[ri Aurobindo: Pravda u ovom `ivotu? Mo`da ne. Najverovatnije ne.
Ali pravda nije ono {to ve}ina ljudi veruje da jeste. Ka`e se da }e vrli
ljudi imati sre}u, prosperitet itd. u drugom `ivotu dok u ovom `ivotu
imaju suprotne efekte. U tom slu~aju, ljudi o kojima govorite mora biti
da su bili vrli u svom prethodnom `ivotu. Postoji pravda u smislu da
vrli i pobo`ni ljudi napreduju ka satvi~noj prirodi, dok suprotni idu
dole niz skalu ~ove~anstva i postaju sve vi{e i vi{e Asuri~ki. To je ono
{to sam rekao u Arji.
(Tog trenutka Majka je u{la i pitala {ta je tema razgovora.)
[ri Aurobindo je odgovorio da je X pitao u vezi pravde – da li
ona postoji. Nakon pauze od nekoliko trenutaka Majka je rekla:
“Naravno da postoji pravda; ovi ljudi pate, mu~eni su i nisu sre}ni
iznutra. Ali ta nesre}nost ne izgleda da }e ih promeniti. Idu od lo{eg
do goreg, da, ali u nekim slu~ajevima kako bo`anski pritisak nastavlja
da dela, u neko vreme, naro~ito tokom neke katastrofe koja se
primi~e, iznenada se desi neka promena u ovim ljudima. Videli smo
neki broj takvih ljudi, npr. onih koji su poku{avali da progone [ri
Aurobinda.
U~enik: Rekla si u svojim “Molitvama” da pravda postoji. ^ovek ne
mo`e da izbegne zakon Karme osim Bo`anskom Milo{}u.
[ri Aurobindo: N mo`da jeste bitanga, ali ima sposobnost i pamet i
tako }e sigurno uspeti. Ta sposobnost i pamet su ono {to uspeva u
`ivotu, ne vrline itd.
U~enik: Varati ljude i sticati pare? Je li to pamet?
[ri Aurobindo: Naravno, to je pamet ili mo`ete re}i, zloupotreba
pameti. Ali ne ka`em da ta pamet ne}e imati svoje posledice, ali u isto
vreme te osobine su ono {to uspeva u `ivotu.
U~enik: Za{to ~ovek ne veruje u Milost?
Majka: Zato {to ljudski um ure|uje i kombinuje stvari i ne ostavlja
prostora za Milost. Na primer, kad se izle~i od bolesti ili pro|e ispit,
442
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
misli da je to usled leka ili nekog slu~aja. Ne vidi da izme|u, ili iza,
mo`da postoji Milost koja dela na njega. Zar nije tako?
[ri Aurobindo: Oni bi to nazvali sre}om.
Majka: Ako ne prepoznajete Milost kako mo`e da radi? To je kao kad
biste zatvorili svoja vrata pred njom. Naravno, ona mo`e da radi dole,
ispod, tako re}i.
U~enik: Zar ona ne radi bezuslovno?
Majka: Radi, naro~ito kod onih ljudi koji su predodre|eni za ne{to; ali
ako ~ovek prepozna i izrazi zahvalnost, ona dela silovitije i br`e.
U~enik: Zar to nije zato {to smo neznalice?
Majka: Ne, znam mnogo neznalica koji imaju Milost koji izra`avaju
duboku zahvalnost koja izvire iz srca.
U~enik: Voleli bismo da Milost dela kao majka koja hrani gladnu
bebu, daju}i stvari kad su joj potrebne, itd.
[ri Aurobindo: A ko je beba? (Glasan smeh)
Majka: Ali Milost ne radi u skladu sa ljudskim zahtevima ili
koncepcijama. Ona ima svoj sopstveni zakon i na~in. Kako mo`e?
Veoma ~esto ono {to izgleda da je veliki udarac ili neda}a u tom
trenutku mo`e da izgleda da je veliki blagoslov nakon deset godina i
ljudi ka`u da je njihov pravi `ivot po~eo nakon toga.
[ri Aurobindo: Milost je bezuslovna, ali u isto vreme kako }e da radi
ako ~ovek odbacuje Milost ili je ne prepoznaje? To je poput ~oveka
koji proliva iz {olje u koju se ne{to sipa. Majka je rekla da je zanima da
vidi reakcije kod dva momka. Mo`e da ima razli~ite rezultate kod
obojice. Ne mo`e da ka`e koliko }e biti razli~iti.
U~enik: Da li }e to biti pitanje stepena?
[ri Aurobindo: Ne, razlika }e biti u kvalitetu tako|e. Jedan je vi{e
glup i slep od drugog koji zna svesno na {ta cilja. Tako da ovaj prvi
ima manje mo}i da na{kodi.
U~enik: Mo`da jedan mo`e da se promeni na bolje tokom `ivota?
Majka: To je romansa.
U~enik: Naro~ito S bi se mogao vratiti u A{ram ponovo.
Majka: (izgledala je kao da joj je ovo veoma zabavno i rekla je) Da li
misli{ tako? Kad ~ovek okrene le|a nema {ansu, nema mogu}nost.
Neko kome se da {ansa mo`e da ima mogu}nost.
U~enik: Zakon karme po \ainizmu je neumoljiv. ^ak ni Tirtankari ne
mogu da mu umaknu, i moraju da plate u ta~noj matemati~koj
proporciji.
[ri Aurobindo: To je sjajna stvar, ali isuvi{e divna i matemati~ka da bi
bila istinita; npr. sin koji je `iveo kratko vreme ko{tao je svog oca
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
443
puno novca zbog svog lo{eg zdravlja. Re~eno je da je lekar bio du`nik
sinu u prethodnom `ivotu i da je sin – putem svoje bolesti – realizovao
ta~nu sumu novca koju je uzajmio svom ocu, a onda umro. (Smeh)
U~enik: Postoji ono {to se zove Nika~it Karma ili Utkata Karma koja
ne mo`e da se izbegne. Ona je poput ~vora koji ne mo`e da se odre{i.
Ona je kao svilena nit uvezana i spaljena.
[ri Aurobindo: Mo`e biti da je ova Utkata Karma ta koja je dovela do
nesre}e ([ri Aurobindovom stopalu).
U~enik: Ono {to je nerazumljivo je nezaslu`ena patnja fizi~ke svesti u
tvom slu~aju.
[ri Aurobindo: Kako znate da je nezaslu`ena? Mo`da je to bilo da mi
da znanje o tome {ta je intenzivna bol. Imao sam obi~ne bolove pre
koje sam mogao da pretvorim u Anandu. Ali ovo je bilo intenzivno.
Nikad nisam imao to iskustvo i kada je do{lo iznenada i naglo, nisam
mogao da ga pretvorim u Anandu. Kad je postalo postojane prirode
mogao sam. Pored toga, vide}emo kasnije pun zna~aj. Naravno,
prihvatam ga kao deo bitke.
U~enik: Kad }e{ biti izle~en?
[ri Aurobindo: Ne pitaj me to pitanje. To je ba{ ono {to ne mogu da
znam, jer ~im ne{to ka`em, neprijateljske sile bi smesta pojurile da to
spre~e. Eto za{to ne `elim da prori~em. Nije da se stvari ne znaju, ili
mogu}nosti ne vide. Na primer, ima stvari o kojima sam definitivno
govorio. Ali tamo gde je pitanje mogu}nosti, ne vezujem se za lanac
mogu}nosti. Jer ako uradim to unapred se posve}ujem izvesnim
linijama kretnje, a rezultat toga mo`da ne}e biti ono {to `elim, a ne}u
mo}i da dovedem dole ono ~emu stremim; to mo`da nije ono najvi{e,
ve} ne{to delimi~no. Ali mno{tvo ljudi mo`e da prori~e. Ta sposobnost
je uobi~ajena me|u Jogijima. Kad sam bio uhap{en, moja stara ro|aka
po maj~inoj liniji je pitala Baskaranandu: “[ta }e se desiti sa na{im
Aurobindom?” Odgovorio je: “Bo`anska Majka ga je uzela u svoje
ruke; ni{ta mu se ne}e desiti. Ali to nije tvoj Aurobindo. On je svetov
Aurobindo i svet }e biti ispunjen njegovim miomirisom.” Drugi put me
\atin Baner|i poveo do Svami Narajan \oti{ija koji mi je prorekao
moja tri su|enja, bele neprijatelje i tako|e moje osloba|anje. Kad je
pokazan moj horoskop rekao je da postoji neka gre{ka u vezi vremena
i kad je vreme ispravljeno odgovorio je: “Oh, olovo je sada pretvoreno
u zlato.”
U~enik: Da li si imao neko proro~anstvo u snovima? Mnogi ljudi
dobijaju snove ili vizije o dolaze}im doga|ajima.
444
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Znam primer A-ove snaje koja ga je videla kako ga nose na
groblje i ta~no dva sata kasnije umro je od sr~anog udara.
[ri Aurobindo: Da, to je dobar primer toga.
U~enik: ^ak bez poznavanja osobe koja je u pitanju mo`e li ~ovek da
tako prori~e, tj. kao Baskarananda?
[ri Aurobindo: Da, to je intuitivna mo}. Jednom sam poku{ao da
vidim ~oveka koji }e biti izabran i video sam figuru kako sedi u
kancelariji, ali sasvim druga~iju i nepoznatu, ne onu koja je izabrana.
Nakon nekog vremena desila se sva|a izme|u mog zeta i Vladinog
zvani~nika i on je pozvan. Ali gre{kom “Bose” je postalo “Gose”, i ja
sam morao da idem da se vidim sa tim ~ovekom. Na{ao sam istog
~oveka iz svoje vizije kako sedi kao Guverner i bio sam veoma
iznena|en.
Drugom prilikom prijatelj X-a (V. Ramasvami Aijangar) je
dolazio da me vidi i `eleo sam da imam viziju tog ~oveka. Video sam
ga kao da ima obrijanu glavu, lice buldoga; ali kad je do{ao, na{ao
sam da mu je izgled sasvim druga~iji, pravilne crte lica ju`no-indijskih
bramina. Ali {to je dovoljno neobi~no, ta~no nakon dve godine video
sam da se taj ~ovek promenio u ono kako sam ga video u viziji. Ove
stvari se izbacuju iz suptilnog sveta do povr{inske svesti. Ima jo{ jedan
primer; bio sam veliki zavisnik od ~aja i nisam mogao da radim
nikakav posao bez {olje ~aja. Rukovo|enje oko ~aja je bilo zadu`enje
mog zeta. On je imao obi~aj da donese ~aj u bilo koje vreme kad se
probudi. Jednog dana, me|utim, imao sam puno posla da obavim,
mislio sam: “Kad }e da donese ~aj? Za{to ne dolazi?” i pogledao na sat
kad je ta~no, ba{ tog trenutka, ~aj donet. Napravio sam pravilo da
nikad ni{ta ne tra`im ni od koga.
U~enik: Da li je svest Bo`anskog mogu}a ~ak i u fizi~kim }elijama?
[ri Aurobindo: Da, }elije mogu da imaju mir, radost, itd. a kad su
sasvim svesne mogu da izbace suprotstavljaju}e sile. Kad mir silazi u
fizi~ko to je velika sila za izle~enje.
U~enik: Mo`e li ~ovek da ima mir bez da to zna?
[ri Aurobindo: To je prirodan mir koji je vi{e od }utnje. Ali postoji
opipljiv mir koji ~ovek zna i ose}a. Istina tako|e mo`e da si|e u
fizi~ko, i tako|e Mo}, ali veoma malobrojni mogu da podnesu Mo}.
Svetlost tako|e silazi. Se}am se u~enika koji je govorio svom Guruu o
silasku Svetlosti u sebe.
Guru je rekao: “\avo te se do~epao” i od tog vremena u~enik je
izgubio sve.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
445
Postoji beskrajno more mira, anande, iznad glave; ako je ~ovek
u kontaktu sa njim mo`e uvek da ih dobije.
U~enik: Da li ti ikakve misli ili sugestije dolaze?
[ri Aurobindo: Kako to misli{? Misli i sugestije mi dolaze sa svake
strane i ne odbijam ih. Prihvatam ih i vidim {ta su. Ali ono {to vi
zovete “razmi{ljanje” ja nikad ne radim. Razmi{ljanje u tom smislu je
prestalo odavno otkad sam imao ono iskustvo sa Leleom. Misli, kao {to
sam rekao, mi dolaze sa svih strana i odozgo, a prenose}i um ostaje
u}utan, ili se uve}a da ih primi. Istinske misli dolaze na ovaj na~in. Ne
mo`ete da osmislite takve misli, ono {to Majka zove “umne
konstrukcije”.
U~enik: Da li je Arya pisana na taj na~in?
[ri Aurobindo: Ne, direktno je preneta u pero. Veliko je olak{anje
iza}i iz te odgovornosti.
U~enik: Molim?
[ri Aurobindo: Ne mislim na odgovornost uop{te, ve} na onu o tome
da se razmi{lja o svemu. Neke misli se daju ili odra`avaju od spolja.
Nije da ja ne tra`im znanje. Kad `elim znanje zovem ga. Vi{a
sposobnost vidi misli kao da su napisane na zidu.
13.12.1938.
Majka je do{la u 5.55 i meditirala do 7.05. Te{ko je re}i da li je gozba
tihe meditacije bila dragocenija od razgovora koji se desio nakon {to je
Majka oti{la na ve~ernju meditaciju.
[ri Aurobindo: (sa osmehom, X-u) Meditira{?
U~enik: Poku{avam jako, gospodine, poslednjih 45 minuta od sat, ali
nisam uspeo. Mnogo ne`eljenih misli dolaze.
[ri Aurobindo: [ta su one?
U~enik: Neke besmislice.
[ri Aurobindo: Neke neobi~ne besmislice kao stalno razmi{ljanje o
Maharad`i ili Musolinijevom nasledniku?
U~enik: Ne, gospodine, misao o Maharad`i dolazi veoma retko. Ali
za{to ~ovek ne uspeva u meditiranju ~ak nakon tako puno poku{aja?
Poslednji put sam imao finu meditaciju kad je Dr. N do{ao iz Madrasa.
Ali vidim svog prijatelja N-a kako smesta klone glavom i
verujem da je utopljen u Sat}itanandu.
U~enik: Da, u o~ajanju, mo`da. Ja zaspim.
[ri Aurobindo: Ali postoji mo} duboke koncentracije na tvom licu.
(Smeh)
446
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Mo`e li ~ovek da zaspe u o~ajanju?
[ri Aurobindo: Da, kao bekstvo iz o~ajanja. Osim toga, to se de{ava
svakom osim jogijima koji su sebi namenili posao da meditiraju. A ~ak
i onda nalaze periode prazno}e kad izgleda da se ni{ta ne radi niti
de{ava.
U~enik: Po{to je on pesnik mo`e biti da `ivi u vi{im oblastima.
[ri Aurobindo: Ne smete zaboraviti [ekspirove re~i da “Sva je poezija
laganje.” (Smeh)
U~enik: On nije pesnik te vrste.
U~enik: Mo`da si imao dozu meditacije pro{le nedelje koju sada
usvaja{; pati{ od duhovnih problema sa varenjem.
U~enik: Ali neki ljudi odu u nesvesnost ~im po~nu meditaciju. Na
primer R i C. ^ak je P kad nam se pridru`ivao, postajao nesvestan tela.
[ri Aurobindo: Nekim jogijima treba potpora da spre~i da im padnu
tela dok su u meditaciji. Oni koji ve`baju Asane mogu da ostanu
uspravni.
Ima onih koji zaspu stoje}ki kao konj. Moj deda, Ra| Narajan
Bos, je bio takav. Jednog dana smo hodali zajedno no}u. Odjednom
smo primetili da ga nema. Kad smo se vratili videli smo ga kako spava
stoje}ki.
U~enik: To je pitanje navike i kako je kome zgodno, mislim.
U~enik: Da li je Ra| Narajan ve`bao meditaciju?
[ri Aurobindo: Ne mnogo. To je bila Bramo-meditacija. (Smeh)
U~enik: Ponekad mi je meditacija dolazila spontano kod mene i imao
sam obi~aj da u|em u stanje kad bih bio primoran da sednem da
meditiram.
[ri Aurobindo: Verovatno je unutra{nje bi}e to koje je insistiralo na
tome. Uvek je bolje dopustiti mu da radi.
U~enik: To se doga|alo ~ak kad bih krenuo na posao. Danima sam
ose}ao da mi glava po~iva na Maj~inim stopalima. [ta je to?
[ri Aurobindo: To je bilo iskustvo psihi~ke Bakti.
U~enik: Ali onda je oti{lo. Kako vratiti to iskustvo?
[ri Aurobindo: Uslov je “`eleti to i ni{ta drugo”. Ako mo`e{ da ima{
istu strast za jedinstvom sa Bo`anskim onda mo`e da ostane. Previ{e
je te{ko, zar ne? Tako da je bolje dopustiti vi{oj Mo}i da radi.
U~enik: Poku{avamo s mukom da ga nateramo da ostane ovde tri
meseca, ali on sve vreme razmi{lja o svojoj porodici.
U~enik: Osetio sam vu~enje na gore u glavi dok meditiram.
[ri Aurobindo: To je um koji poku{ava da se uspne do vi{e svesti.
U~enik: Ponekad ose}am sebe kako se {irim.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
447
[ri Aurobindo: Da, ponekad ~ovek oseti glavu kako se otvara ili {iri.
To je znak umnog bi}a koje se otvara ka Mo}i.
U~enik: Ponekad vidim nebo, okean, ili planine i {ume.
[ri Aurobindo: Da. ^ovek vidi mnoge stvari, tj. unutra{njim vidom.
Ovo su simboli `ivota ili energije. Nebo je simbol uma. Planina je
simbol bi}a sa njegovim razli~itim ravnima i delovima sa Bo`anskim
kao vrhom. [ume su simboli vitala.
U~enik: Ove vizije vi|aju mnogi (sasvim su uobi~ajene).
[ri Aurobindo: O, da, kako se um {iri isto tako se srce {iri i tako|e
vital. Ako neko vidi ove stvari izvan sebe onda to ima samo simboli~ni
zna~aj, ali ako ose}a {irenje ili dolazak Svetlosti u sebe onda to
pove}ava otvaranje i prijem~ivost bi}a.
U~enik: [ta ti podrazumeva{ pod Bo`anskim ili Svevi{njim?
[ri Aurobindo: Podrazumevam svest o kojoj Gita govori kao Param
Bavam, Puru{otama, Parabraman, Paramatman. [to }e re}i, poreklo i
potpora i uzrok svega. Ono je Svemo}no i Sveprisutno, svugde. Ne
mo`ete ga definisati. Ograni~avate ga ako ga defini{ete. Mo`e se
opisati kao Sat}itananda. Ono je sve, ono je svugde, ono je u svemu.
Ono je bezli~no, “Neti, Neti”; ono je tako|e “Iti, Iti”. Mo`ete da imate
iskustvo Sat}itanande na bilo kojoj ravni. Ove stvari se ne mogu znati
umom ili diskusijom. “Zlatni Kapak” mora biti probijen.
U~enik: [ta }e se desiti ako ~ovek ostvari bo`ansku svest?
[ri Aurobindo: Prva stvar, posta}ete smireni i u}utani; drugo,
postoja}e ose}anje snage, mislim prisustva Sile. Tre}e, ose}aj Beskraja
}e se osetiti, ose}a}ete sebe kao Beskraj. ^etvrto, ne{to }e uvek biti u
pozadini {to }e mo}i da upravlja prirodom. Tako|e ose}aj Ve~nosti i
vas kao Besmrtnih. ^ak iako telo umire vi znate da ste besmrtni.
Tako|e ima jo{ mnogo stvari. Na primer, sloboda od svega, ~ak od
sveta. Spoznajete Transcendentalnu i Univerzalnu svest.
Ostvarenje fundamentalnog bi}a mo`e biti po~etak, tj.
Su{tinskog Bi}a, Svesti i Bla`enstva. Onda, sve je bo`ansko, vi ste
bo`anski, `ivite u bo`anskom; to je jedno od iskustava koja su najvi{e
Anandamaja. To je konkretna i stvarna stvar, a ne ideja. Ne mo`ete da
objasnite ove stvari. Ne mo`ete da objasnite ~ak ni kamen uprkos
svojoj nauci. Sve je u dubini ne materijalno, ve} misti~no.
U~enik: Da li to ovo iskustvo fomuli{e sebe razli~ito kod razli~itih
Jogija da bi pogodovalo njihovim li~nostima? Ili je razlika usled
prirode ili same li~nosti?
448
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Tamo, li~nost vi{e nije zasebna. To je Jedno koje
izla`e sebe napred sa posebnom osobinom, naglaskom ili isticanjem.
Nimbarkina Bedabeda zna~i to.
U~enik: Tako|e si govorio o velu u srcu.
[ri Aurobindo: To je tako|e ta~no. Ponekad je potrebno uklanjanje
vela i ru{enje zida (u srcu).
Ponekad nakon iskustva otvaranja ~ini se da se opet zatvori.
Ve}ina smetnji dolazi iz vitala. Dakle, bi}e je pripremljeno iza vela i
kad je sve spremno ono se projektuje u spolja{nju prirodu. Ali zahtev u
ovoj Jogi je mnogo ve}i nego u bilo kojoj drugoj, tako da je potrebno
dugo vremena. Sva joga zahteva strpljenje iznad svega drugog.
U~enik: Mora biti da radimo za nju mnoge `ivote.
[ri Aurobindo: Po nekim jogama nemate pravo na rezultat dvanaest
godina. Nakon dvanaest godina morate da vidite da li se ne{to desilo
ili ne.
U~enik: Kad se priprema obavlja iza, mo`emo li da ka`emo da su neke
Sadake postigle veoma veliko napredovanje kao Vedski Ri{iji?
[ri Aurobindo: Kako to mislite? Njihova spolja{nja priroda nije
spremna, tako da se za njih ne mo`e re}i da su ostvarili Istinu. Priroda
je puna te{ko}a i prepreka, te tako Vi{a Mo} radi iza. Kad bi radila u
spolja{njoj prirodi, susretala bi se sa previ{e prepreka.
U~enik: Tako da je to Bedabeda filozofija?
[ri Aurobindo: To nije puka filozofija, ve} postoji ~injenica koja
odgovara filozofiji. Gita govori o njoj kao “Avibhaktam Vibhakteshu
Vibahaktam iva cha Sthitam”, “Nepodeljeno usred podeljenih stvari,
izgleda kao da je podeljeno.” Ovo nije iluzija. Ja vidim drvo. Drvo mi
izgleda kao odvojeno od mene. Ali ono je Jedno, zato {to je jedno sa
Njim. Ono je ja. Ono je ne{to drugo od drveta. Nemogu}e je misliti o
njemu kao o ne~em drugom od Bramana.
Kad bacim pogled po sobi, sve – predmeti i osobe – izgleda kao
Braman. Ja vas nazivam tako i tako, ali vi niste to.
Obi~no, ~ovek prika~uje sve na “ego”. Ali u tom najvi{em
stanju vi shvatate bo`anski rad bolje nego kad ste u zasebnom “egu”.
Upravo kad postanete “niko” i imate iskustvo Bo`anskog mo`ete da
postanete slobodni. To je Mukti. Kad sam spoznao Jedno, moje
sopstvo je nestalo. Te{ko je da mislim o sebi kao o tom i tom, sinu tog
i tog. Olak{anje je i sloboda biti “To” i ostati u “Tome”.
U~enik: Mo`e li se to nazvati [ankarinim Vedantskim ostvarenjem?
[ri Aurobindo: U vezi [ankarine Vedante, te{ko}a je {to ima razli~itih
obja{njenja od razli~itih ljudi. Svet je Iluzija – a Iluzija je neopisiva.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
449
Ovo je zajedni~ka osnova sve [ankarine Advaite – monizma. Po
njemu, du{a je tako|e Maja, po{to nema stvarno postojanje. Ali otkrio
sam da je iskustvo u pozadini ove ideje sasvim razli~ito. Imao sam
iskustvo u Barodi, i da sam stao tamo bio bih ortodoksni Vedantista.1
1
[ankarini sledbenici se ne sla`u. Po [ri Aurobindu, Bog je jedan i mno{tvo u
isto vreme – oni mogu mo`da da ka`u “logi~ka protivre~nost”. Takva je i Maja
– istinita i la`na u isto vreme. Ovo je tako|e logi~ka protivre~nost.
14.12.1938. Vreme: oko 5.30 popodne
Tiha atmosfera. M meditira. P sedi kraj njega. [ri Aurobindo je bacio
pogled na M-a. Nakon par minuta P je poku{ao da ubije komarca
pljesnuv{i rukama. [ri Aurobindo je pogledao P-a. M je otvorio o~i. Pu je bilo jako neprijatno.
U~enik: Da li si ikad bio mason, gospodine?
[ri Aurobindo: Bio je moj najstariji brat; od njega sam shvatio da to
nije ni{ta. Ali masonerija je imala ne{to kad je krenula. Da li ste ~uli za
Kaliostra? On je bio mistik i mason sa velikom proro~kom mo}i.
Prorekao je za francusku revoluciju, pad Bastilje i giljotiniranje kralja i
kraljice. Imao je obi~aj da prori~e u vezi konjskih trka. Upao je u
nevolje i zatvoren je i umro je u zatvoru. Nikad nije ni{ta napla}ivao ni
od koga, a ipak je bio imu}an. Ka`e se da je znao alhemiju i da je
mogao da pravi zlato. (Bilo je nekoliko minuta ti{ine.)
Da li ste ~uli za Nostradamusa? Ne? On je bio jevrej. U to
vreme jevreji su imali veliko znanje. Napisao je knjigu proro~anstva na
nekom opskurnom jeziku i prorekao o egzekuciji nad ^arlsom I, kraju
Britanskog Carstva i trajanju carstva od oko 330 godina.
U~enik: Onda je preostalo jo{ dugo?
[ri Aurobindo: Ne, to ima da se ra~una od po~etka njenih kolonija.
To zna~i od D`ejmsa I. U tom slu~aju trebalo bi sad da se zavr{i.
U~enik: Iz ^emberlenovog govora danas izgleda da Britanija nije
obavezna da stane na stranu Francuza u slu~aju rata – tako izgleda.
[ri Aurobindo: Englezi uvek dr`e svoju politiku otvorenom tako da
mogu da menjaju i ispravljaju kako im se svi|a ili kako `ele.
U~enik: Ali ne mogu da se pridru`e Italiji ili Nema~koj?
[ri Aurobindo: Za{to da ne? Mogu da podele sa njima francuske
afri~ke kolonije.
450
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U to vreme je do{la Majka. Gledali smo ka njoj i promenili svoj
polo`aj od blizu [ri Aurobindove glave. Rekla je: “Nemojte se
pomerati, nemojte se pomerati.”
U~enik: Odlu~ili smo da meditiramo kad ti do|e{.
(Majka je razroga~ila o~i i svi smo se zasmejali.)
Majka: Ali ako ja `elim da ~ujem razgovor?
U~enik: Onda }emo da razgovaramo.
[ri Aurobindo: (obra}aju}i se Majci) Dajem mu par proro~anstava
Kaljostra i Nostradamusa koja nikad nije ~itao, ka`e.
U~enik: Znate da je Bik{u X bio sasvim nelogi~an; zvao me je nazad
odavde?
[ri Aurobindo: Svi propovednici su nelogi~ni. Da li si ti bio zagri`eni
Budista? Ima li mnogo Budizma u va{im krajevima?
U~enik: Oko jedan ili dva miliona ljudi su budisti, a nema ni{ta od
budizma u onome {to oni slede.
Majka: Ni{ta ili ne{to?
U~enik: Ne{to.
Majka: U Kini i Japanu tako|e nije ostalo ni{ta budizma. Samo
ceremonije ostaju. Na Cejlonu ka`u da i dalje ima jo{ autenti~nog
budizma.
U~enik: U Burmi je tako|e isti slu~aj. Tamo, ljudi obuku oker ode}u
danju, a zbace je no}u. Ali burmanci pokazuju veliko po{tovanje za
svoje Bik{ue.
U~enik: Da. Po{tovanje prema ode}i, a ne prema stvarnosti.
[ri Aurobindo: Lele je imao istu ideju. Jednom sam sreo sanjasina sa
njim. Lele me je pitao: “Za{to se ne pokloni{ pred njim?” Odgovorio
sam: “Ne verujem u tog ~oveka.” Lele je rekao: “Ali mora{ da po{tuje{
`utu ode`du.” Sanjasi je bio jedan od trojice koju je Vivekananda
izbacio iz svoje ku}i i postali su Avatari za jedan dan. (Smeh) Da li je
ba{ on ~ovek da se tako tretira?
Kako je Majka upala u meditaciju svi smo poku{ali da
meditiramo s njom. Oko 7 popodne oti{la je na grupnu meditaciju i mi
smo se okupili opet oko [ri Aurobinda.
[ri Aurobindo: (obra}aju}i se X-u) Izgleda da si imao Anandu u svojoj
meditaciji. Lice ti sija od nje.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
451
U~enik: Da, gospodine. On ovih dana sija od Anande.
U~enik: (stidljivo) Upao sam u dubok san, mislim, ali sam imao neke
vizije tako|e koje izgleda da su sasvim jasno spolja.
[ri Aurobindo: Za{to to onda zove{ spavanjem? Mo`e biti da je to
bilo psihi~ko bi}e ili unutra{nje bi}e koje je gledalo {ta se de{ava.
Ponekad ~ovek ode u duboko stanje i ne se}a se ni~eg u svojoj
spolja{njoj svesti, mada se mo`da mnoge stvari de{avaju unutra. Ono
{to se zove spavanje bez snova je zapravo spavanje u kome snovi
prolaze, jedino {to ~ovek ne zna. Ponekad ~ovek raspravlja o
problemima u takvom stanju, dobije ekstazu jedinstva, itd. ^ovek
tako|e mo`e da ode u druge svetove sa jednim delom svog bi}a i da
susre}e druge oblike, itd. Ovo je naravno prvi uslov i neka vrsta
po~etka Samadija. Iz onoga {to opisuje{ mo`e biti da je to iskustvo
unutra{njeg bi}a, a ne psihi~ko. ^ak i tad, nema sumnje da ti lice sija
od Anande, {to kad sam video pomislio sam da si oti{ao unutra.
U~enik: Mo`e li ~ovek da dobije dijagnoze bolesti u takvim stanjima?
[ri Aurobindo: O, da. Za mnoge ljude se ka`e da su re{ili svoje
probleme na ovaj na~in. Se}am se jednog svog osobenog iskustva.
Kako sam meditirao video sam neke zapise kako mi prelaze iznad
glave, a onda blanko. Onda opet ove zapise sa prekidom u sredini {to
je zna~ilo da su se stvari odvijale, iako ih nisam bio svestan.
[ri Aurobindo: (okre}u}i se drugom u~eniku) A {ta je sa tvojom
meditacijom?
U~enik: Nije uspe{na, gospodine.
[ri Aurobindo: Kako? Video sam kako ulazi{ unutra i mo}no se rve{
putem ka Bramanu. (Smeh)
U~enik: Mno{tvo misli je navalilo na mene. Poku{ao sam da ih
odbacim i da se ispraznim.
[ri Aurobindo: Rezultat je bila praznina? (Smeh)
U~enik: Ali to je bila meditacija, svakako?
U~enik: Ne, ne, nije. Nisam mogao da odem u ni{tavilo. Nisam ose}ao
Prisustvo; da li je to bila meditacija, gospodine?
[ri Aurobindo: To je po~etak, prvi uslov. Um mora prvo da bude
u}utan da bi druge stvari do{le dole. Ali ~ovek ne sme da diktira
meditaciji {ta ona treba ili ne treba da bude. Mora da prihvati {ta god
da ona donese.
U~enik: Ali da li sam bio u pravu?
[ri Aurobindo: U pravu u vezi ~ega?
U~enik: Da sam bio u stanju da odbacim misli.
452
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: (smeju}i se) Otkud ja znam? Ti ima to da ka`e{. Ja
sam samo komentarisao tvoju izjavu.
U~enik: Ti ne zna{? Mi tebe smatramo za Sveznaju}eg.
[ri Aurobindo: Ne o~ekujete od mene da znam koliko riba su ribari
ulovili. Koliko su zaradili od toga? Ljudi iz Bombaja su imali obi~aj da
me pitaju da li }e cena pamuka da raste, u vezi konjskih trka i svoje
izgubljene dece. Koja je korist da se zna sve to? Znate Ramakri{ninu
pri~u o sanjasinovom prelasku reke. Rekao je da je to Sidi koji vredi
pola ane! Naravno, ako je neophodno ~ovek mo`e da zna ove stvari,
na neki na~in, ali ja nisam zaokupljen ovom vrstom stvari. Prepustio
sam je Majci. Ona ~uje {ta se pri~a u daljini, sre}e se sa Sadakama na
suptilnim ravnima, razgovara sa njima. Rekla je ta~no {ta }e da se desi
u nedavnom evropskom problemu. Znamo ono {to moramo da znamo
za svoj rad.
U~enik: Ono {to me zbunjuje je {to mi ti nikad nisi rekao kad si bio
upitan za dijagnozu pacijenta.
[ri Aurobindo: Za{to od nas o~ekuje{ da radimo tvoj posao?
U~enik: Oh, to je druga~ije. Ali rekao si da nema{ latentnog
medicinara u sebi i otud ne mo`e{ da ka`e{. Mislio sam da mo`e{ da
ka`e{ putem svoje intuicije.
[ri Aurobindo: (obra}aju}i se X-u) Govorio sam vam da znamo ono
{to moramo da znamo. Ali nije uvek dobro znati. Na primer, ako znam
da }e neka stvar da se desi vezan sam za to, a ~ak i ako to nije ono {to
sam hteo, moram to da prihvatim, a ovo me spre~ava da imam ve}u ili
drugu mogu}nost. Tako da `elim da sebe sa~uvam slobodnim i da se
bavim raznim mogu}nostima. Ispod Naduma sve je pitanje
mogu}nosti; tako da ako sa~uvam sebe slobodnim, mogu da prihvatam
ili odbacujem kako mi volja. Sudbina nije utvr|ena stvar. Ona je samo
kompleks sila koje mogu da budu promenjene.
U~enik: Bez znanja o stvari kako da ~ovek radi? Nakon {to zna {ta }e
da se desi zar ne mo`e to da odbaci?
[ri Aurobindo: Znanje dolazi intuicijom. ^ovek mo`e da odbaci, ali
rezultat nije siguran, mada neuspeh mo`e da poka`e put ka kasnijem
uspehu.
U~enik: Rekao si u jednom avgustovskom razgovoru da si savladao
smrt prirodnim procesom, ali da nema{ kontrolu nad nesre}om.
[ri Aurobindo: Gde? [ta sam rekao?
U~enik: Ako se ispravno se}am, napisao si mi da bolesti ne mogu da ti
okon~aju `ivot, ali da i dalje nema{ kontrolu nad nesre}ama.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
453
[ri Aurobindo: Oh! Bolesti obi~no prelaze dug put, tako da ~ovek ima
vremena da dela na njih, ali ako postoji bolest iznenada ili `estoke
prirode koja okon~ava `ivot smesta, onda pobeda nije mogu}a. A {to
se ti~e nesre}a telo ima svoju sopstvenu svest i uvek je na oprezu. Ali
ako je um zaokupljen drugim stvarima, onda nesre}a mo`e ~oveka da
zatekne nespremnog. [to se ti~e nasilja, npr. pobune, morao bih da se
koncentri{em ~etiri ili pet dana da se za{titim.
Neprijateljske sile su poku{ale mnogo puta da spre~e Dar{an,
ali sam uspeo da odbijem sve te napade. Ovaj put sam bio vi{e
zaokupljen ~uvanjem Majke i zaboravio sam na sebe. Nisam mislio da
}e da napadnu mene. To je bila moja gre{ka. [to se ti~e A{rama, bio
sam krajnje uspe{an, ali dok sam poku{avao da radim u svetu,
rezultati su bili razli~iti. U [paniji sam bio sjajno uspe{an. General
Mijaka je bio zadivljuju}i instrument za raditi na njemu. Rad Sile
zavisi od instrumenta. Bask je bio totalni proma{aj. Negus je bio dobar
instrument, ali ljudi oko njega mada dobri ratnici bili su isuvi{e lo{e
organizovani i lo{e zaokupljeni. Egipat nije bio uspe{an. Irska i Turska
su bile ogroman uspeh. U Irskoj sam uradio ta~no ono {to sam `eleo
da uradim u Bengalu. Turci su tiha rasa.
U~enik: [ta misli{ o kinesko-japanskom ratu?
[ri Aurobindo: Ne mislim mnogo ni o jednoj strani. Oni su kao tona i
hiljadu kila. Obe su isuvi{e materijalisti~ke. Ali kad bih morao da
biram, stao bih na stranu Japana. Japan je u jedno doba imao ideal.
Njihove mo}i samopo`rtvovanja, patriotizma, stavljanja sebe u drugi
plan i ti{ine su izuzetne. Oni nikad ne bi izgubili `ivce ni pred kim.
Ako je njegova ~ast povre|ena on bi ubo, ali ne sme da izgubi
samokontrolu. Mogu da rade tako tiho i tajno da niko nije ni{ta znao
pre nego {to je izbio rusko-japanski rat, kako su se pripremili.
Odjednom su grunuli u rat. Oni su K{atrije, a njihov estetski smisao je
naravno dobro poznat.
Ali evropski uticaj je pokvario sve to. Oni su sada veoma
materijalisti~ki. Kako su brutalni sad postali; to je totalno ne-japanski.
Gledajte japanskog vojnika kako {amara evropske oficire,
mada to zaslu`uju, japanskog komandanta kako izaziva ^iang Kai
[eka da iza|e na otvoreno polje, japance kako napadaju svoje
politi~ke vo|e – sve ovo je nezamislivo. Ova vrsta razmetanja uop{te
nije japanska. U stara vremena, japanci su, ~ak i dok su se borili, imali
savr{eno saose}anje sa onima sa kojima su se borili.
U~enik: Ali bez brutalnosti (ubijanja nedu`nog stanovni{tva) bilo bi
te{ko dobiti rat.
454
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Bog zna. Oni su tako dobri ratnici i patriotska i samopo`rtvovana nacija da bi ~ovek poverovao suprotno. Ali oni rade ove
stvari zbog dva razloga verovatno: (1) finansijske nesta{ice koja nije
ba{ uverljiva zbog njihove ogromne mo}i `rtvovanja; (2) broja
stanovnika Kine.
U~enik: Strana pomo} Kini, npr. Sovjetska?
[ri Aurobindo: To je mogu}nost, ali sovjetsko unutra{nje stanje je
takvo da ona ne mo`e da misli o davanju mnogo pomo}i napolje.
U~enik: [ta je sa indijskom nezavisno{}u? Da li se razvija du` tvojih
smernica?
[ri Aurobindo: Svakako da ne! Indija sad ide ka evropskom
socijalizmu {to je opasno za nju; dok smo mi poku{avali da
evoluiramo istinski duh rase du` indijskih smernica i svi radili za
nezavisnost.
Uzmite bengalski pokret. Cela rasa se probudila za kratko
vreme. Ljudi koji su bili takve kukavice i tresli se pred pogledom na
revolver su se u kratkom periodu toliko promenili da su policijski
zvani~nici govorili “drski Barisal”. To je bila du{a rase koja se
probudila izbacuju}i gore veoma fine li~nosti. Vo|e pokreta su bile ili
Jogiji ili u~enici Jogija, npr. Monoran|an Guha Takurata, u~enik B.
Gosvamija.
U~enik: Da li je on bio nacionalista?
[ri Aurobindo: Blagi Bo`e. On je bio moj saradnik. Tako|e je
u~estvovao u tajnom udru`enju. Onda je bio ovaj Bramo Bandava
Upadjaj i drugi. Ramakri{nin i Vivekanandin uticaj je radio iz
pozadine. Pokret sa tajnim udru`enjem je postao tako zastra{uju}i da
bi u bilo kojoj drugoj zemlji sa politi~kom pro{lo{}u doveo do ne~ega
poput francuske revolucije. Simpatije cele rase su bile na na{oj strani.
^ak su vlasnici prodavnica ~itali Yugantar. Re}i }u vam jedan primer:
dok je mladi} be`ao nakon {to je ubio policajca u [ambazaru,
zaboravio je da baci revolver. Ostao mu je u ruci. Jedan prodavac je
povikao: “Sakri revolver, sakri revolver.” Onda mora da ste ~uli za
podvig \atin Muker|ija.
U~enik: Da, gospodine.
[ri Aurobindo: ^udesan ~ovek. On je bio ~ovek koji bi pripadao
prvom rangu ~ove~anstva. Takvu lepotu i snagu zajedno nisam video,
a stas mu je bio kao u ratnika.
15. decembar 1938.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
455
U~enik: Rekao si mi da Dr. R koristi umnu intuiciju. Tako da mo`e biti
raznih nivoa intuicije.
[ri Aurobindo: Pod umnom intuicijom mislim na Intuiciju koja dolazi
Odozgo. Nemojte da se zbrkate u umu. Ne ka`em da umna intuicija
nije ispravna, ali uvek je ograni~ena zbog zbrke. Postoji tako|e vitalna
intuicija koja se veoma ~esto pobrka sa ~ovekovim `eljama.
U~enik: Kako dobiti intuiciju? Smireno{}u uma?
[ri Aurobindo: Smirenost nije dovoljna. Um mora da bude tih.
U~enik: Treba}e onda dugo.
[ri Aurobindo: Ne mogu da ka`em. Mo`e da treba kratko vreme, ili
dugo.
U~enik: Ali ne}e biti mogu}e odr`ati ti{inu dok ~ovek ne spozna duh.
[ri Aurobindo: ^ovek mo`e da istrenira svoj um da bude tih.
Dr. X je oti{ao i kako je Majka u{la u meditaciju svi smo poku{ali da
uradimo to isto. Onda nakon {to je Majka oti{la do 7 popodne okupili
smo se oko [ri Aurobinda. Pogledao je jednom ili dvaput M-a.
U~enik: M sija danas.
U~enik: Nisam mogao dobro da meditiram, gospodine, zato {to imam
lumbago, ali sam osetio neku vibraciju u le|ima i osetio se sre}an.
U~enik: To mora onda da je Kundalini.
U~enik: Ne verujem. Da li je ova vibracija Vi{a Sila, gospodine?
[ri Aurobindo: Da. Poku{avala je da ti izle~i lumbago, mo`da, a prvi
znak je bio malo pogor{anje. (Svi smo se smejali.) Ne veruje{ u
Kundalini?
U~enik: Ne, gospodine.
[ri Aurobindo: Ali pri~ao si o svom iskustvu “uspona i silazka”.
U~enik: Da li je to Kundalini? Nisam to znao. (Smeh) Ali Kundalini
nije linija na{e joge i nigde je nisi pominjao.
U~enik: O, da, jeste u “Svetlost na Jogu”.
[ri Aurobindo: Da. Kundalini je, naravno, tantri~ka ideja: [akti koja
le`i sklup~ana u Muladari se budi, di`e i nosi svest ka gore otvaraju}i
sve ~akre gore do Bramarandre i onda se sre}e sa Bramanom, a onda
silazak po~inje. Tantri~ki proces je tehni~kiji.
^udno je videti delovanje Sile u nekim slu~ajevima. Neko oseti
kao da se de{ava burgijanje u mozgu. Neki ljudi ne mogu da zadr`e
Silu unutra. Nji{u se na jednu i drugu stranu, prave ~udne zvuke.
Se}am se jednog koji je strogo praktikovao Pranajamu i pravio u`asne
zvuke. Nisam ~uo da je dobio ikakve dobre rezultate. Ponekad Sila
456
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
podi`e gore ono {to le`i ispod – u ni`oj prirodi – kako bi mogla da se
pozabavi time.
18. decembar 1938. (4.30 popodne)
U~enik: Iznena|uju}e je da Svami Nikilananda pi{e o tebi. (Bio je
~lanak Svami Nikilanande u Hindu)
[ri Aurobindo: Ni{ta (Nishta, gospo|ica Vilson) je ta koja je uredila
njegovo objavljivanje kroz njega, svog prijatelja, pre nego {to je do{la
ovamo. (Nakon ne{to ti{ine, govore}i o ~lanku) Neobi~no je kako daju
ameri~ki obrt svemu.
U~enik: Kako to da izgleda da su amerikanci otvoreniji?
[ri Aurobindo: Da, zato {to su nova nacija i nemaju pro{lu tradiciju
da ih vezuje. Francuska i ^ehoslova~ka su tako|e otvorene. Mnogi
pi{u odatle da bi radili jogu.
U~enik: Ni{ta je bila u komunikaciji sa tobom neko vreme?
[ri Aurobindo: O, da, tri ili ~etiri godine je bila u kontaktu sa nama.
Ona ima veoma jasne ideje o Jogi i praktikuje je tamo. (Na ovoj ta~ki
X je stigao i primetio da mora biti da je bila veoma razo~arana zato {to
nije bilo Dar{ana ovaj put.)
[ri Aurobindo: Ne. Primila je to sa ispravnim jogi~kim stavom, za
razliku od drugih.
Onda je X pitao kako to da nema Sadaka iz Mahara{tre uprkos
tome {to je [ri Aurobindo u kontaktu sa Tilakom i {to je boravio dugo
vremena u Barodi.
[ri Aurobindo: Da, ~udno je. Oni su vi{e vitalni po svojoj prirodi.
Bengalci, gu|arati i tamilci su brojniji. Sad se {iri u druge krajeve –
C.P., Pand`ab, Behar.
(Razgovor je onda pre{ao na Nadum.)
U~enik: Nadam se da }emo do`iveti da vidimo slavni dan Naduma.
Kad }e si}i, gospodine?
[ri Aurobindo: (od}utao je na ovo pitanje pa rekao) Kako mo`e da
si|e? [to bli`e dolazi to ve}i postaje otpor prema njemu!
U~enik: Naprotiv, zakon gravitacije trebalo bi da ga privu~e dole.
[ri Aurobindo: Ta teorija ne va`i za njega, jer on ima tendenciju da
levitira i ako do|e dole uprkos tome, to radi uprkos ogromnom
otporu.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
457
U~enik: Da li si ostvario Nadum?
[ri Aurobindo: Znate da sam govorio o repu Naduma Y-u. Znam {ta
je, imao sam bljeskove i letimi~ne poglede na njega. Poku{avam da
Supramentalizujem Prekoum. Nije da Nadum ne dela. On to radi kroz
Prekoum i Intuiciju i posredini~ke sile su do{le dole. Nadum je iznad
Prekouma (To je pokazao staviv{i jedan dlan iznad drugog) tako da
~ovek mo`e da pobrka jedan sa drugim. Se}am se dana kad su ljudi
ovde tvrdili da ga imaju. Ja sam li~no pravio gre{ke u vezi njega u
po~etku, a nisam znao o mnogim ravnima. Vivekananda je bio taj koji
mi je dolazio u Aliporski zatvor i koji mi je pokazao Intuitivnu ravan i
otprilike dve-tri nedelje mi je davao obuku po pitanju Intuicije. Onda
sam kasnije po~eo da vi|am jo{ vi{e ravni. Nisam zadovoljan samo
delom, ili bljeskom Naduma, ve} `elim da dovedem dole celu masu
Naduma, ~istu, a to je krajnje te`ak posao.
U~enik: ^ujemo da }e biti odabran broj ljudi koji }e prvi da prime
Nadum.
[ri Aurobindo: (na~inio je ~udan izraz o~ima i pitao) Odabran od
strane koga?
U~enik: Od Naduma, gospodine?
[ri Aurobindo: (Kroz smeh) O, to je na Nadumu da odlu~i. [ta god da
je Istina bi}e njim ura|eno, jer Nadum je Svest Istine i stvari
uspostavlja u hodu tako da }e va{a pritu`ba o nestanku smirenosti itd.
da nestane, jer }e je Nadum uspostaviti.
U~enik: Da li }e nam silazak Naduma olak{ati stvari?
[ri Aurobindo: Ho}e onima koji prime Nadum, koji su mu otvoreni;
na primer, ako ima trideset ili ~etrdeset ljudi spremnih on bi mogao da
si|e.
U~enik: Rekao si da je 1934. bio spreman da si|e, ali ni jedan jedini
Sadaka se nije na{ao spreman. Tako da se povukao. Ali jednom si mi
rekao da silazak Naduma ne zavisi od spremnosti Sadaka.
[ri Aurobindo: Ako niko nije spreman da ga primi kako }e Nadum da
se ispolji? Ali umesto da misli o Nadumu ~ovek mora da se prvo otvori
Intuiciji.
(U ovom trenutku Majka je do{la i pitala o ~emu pri~amo.)
[ri Aurobindo: O intuiciji, itd. (Onda kako je Majka u{la u meditaciju
svi smo se pridru`ili. Majka je oti{la na meditaciju oko 7 popodne.)
458
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Zna li iko za S-a? ^udno mi je kad sam saznao da mu
je krv iza{la kap po kap iz tela. Izgleda da ima elizabetinsku sklonost
izraza.
Onda se tema okrenula strahu od smrti sa S-ovim i N-ovim
primerom. Kako prekrivaju svoje telo iz straha da se ne prehlade, itd.
[ri Aurobindo je ispri~ao pri~u da su na Kembrid`u raspravljali o
fizi~kom razvoju. Onda je jedan momak, kako bi pokazao svoju
sopstvenu hrabrost po~eo da skida svoje potko{ulje jednu za drugom i
otkrili su da ih je bilo izme|u 10 i 12 na njegovom telu!
U~enik: Ima ljudi koji misle da su ~im su u{li u A{ram postali
besmrtni! Moramo da razvijemo svoju svest kako bismo savladali smrt,
zar ne?
[ri Aurobindo: Ljudi misle tako, zato {to dugo vremena nije bilo
nijednog smrtnog slu~aja u A{ramu. Oni koji su umrli bili su ili
posetioci ili koji su oti{li nazad odavde. U po~etku su ljudi imali jaku
veru, ali kako se broj pove}avao vera je po~ela da se smanjuje. Ali
za{to bi se neko pla{io smrti?
Pored toga, strahu nema mesta u jogi. Du{a je besmrtna, a telo
prolazi. Du{a ide iz jednog `ivota u drugi.
U~enik: Pla{imo se zbog svojih vezanosti.
[ri Aurobindo: ^ovek ne sme da ima nikakve vezanosti u jogi.
U~enik: Kako savladati strah?
[ri Aurobindo: Umnom snagom, voljom i duhovnom mo}i. U mom
sopstvenom slu~aju, kad god je bilo ma kakvog straha imao sam obi~aj
da radim ba{ one stvari kojih sam se pla{io ~ak i kada je to moglo
doneti nasilnu smrt. Barin je tako|e imao mnogo straha dok je bio u
teroristi~koj aktivnosti. Ali bi se primorao da uradi te stvari. Kad mu je
izre~ena smrtna kazna primio je veoma veselo. Henri IV, francuski
kralj, je imao veliki fizi~ki strah, ali svojom umnom voljom bi se
primorao da pojuri u sredi{te bitke i bio je poznat kao veliki ratnik.
Napoleon i Cezar nisu imali strah. Jednom kad se Cezar borio sa
silama Pompeja u Albaniji, Cezarovoj armiji je lo{e i{lo. Cezar je bio u
to vreme u Italiji. Sko~io je u more, uzeo ribarev ~amac i zamolio ga
da ga preveze tamo. Na putu se podigla oluja i ribar je bio smrtno
prestra{en. Onda je Cezar rekao: “Za{to se pla{i{? Nosi{ sre}u Cezara.”
Se}am se kako je jedan Sadaka pod napadom {tucanja rekao:
“Ako se nastavi umre}u.” Rekao sam mu: “Kakve veze ima ako
umre{?” i {tucanje je prestalo! Veoma ~esto, ovi strahovi i sugestije
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
459
unose opre~ne sile koje se onda uhvate subjekta. Ali mojom direktnom
re~enicom Sadaka je shvatio svoju glupost i nije, mo`da, dopustio jo{
sugestija.
U~enik: Da li Barin jo{ radi jogu?
[ri Aurobindo: Ne znam, imao je obi~aj da radi neku vrstu joge ~ak
pre nego {to sam ja po~eo. Moje se joge latio tek nakon dolaska u
Pondi~eri. U Andamanima ju je tako|e praktikovao. Znate da je bio
Leleov u~enik. Jednom je poveo Lelea u Kalkutu me|u mlade ljude
tajnog udru`enja. Lele nije znao da su oni revolucionari. Jednog dana
ga je Barin poveo u ba{tu gde su ve`bali pucanje. ^im je Lele to video
shvatio je prirodu pokreta i zatra`io od Barina da digne ruke od toga.
Ako ga Barin ne poslu{a, Lele je rekao, upa{}e u {anac i jeste upao.
U~enik: Barin, ~uo sam, je imao dosta iskustava.
[ri Aurobindo: Ona su bila tek umna i stekao je ne{to znanja, mnogo
informacija ili znanja iz njih. ^uo sam da kad je po~eo jogu da je imao
iskustvo Kamananda. Lele je bio iznena|en ~uv{i za to. Jer je rekao da
to iskustvo obi~no dolazi na kraju. To je silazak poput bilo kog drugog
iskustva, ali ukoliko ne~iji seksualni centar nije dovoljno kontrolisan
mo`e da stvori lo{e rezultate kao {to su pra`njenja semena i druga
uznemirenja.
U~enik: Da, imao je briljantnost.
[ri Aurobindo: Ali uvek je bio uzan i ograni~en. Nije hteo da se {iri
([ri Aurobindo je to pokazao pokretom ruku iznad glave); eto za{to
njegova stvar ne}e trajati. Jer je bio briljantan pisac i tako|e je pisao
posve}eni~ku poeziju. Ali ni{ta od toga ne}e potrajati zbog ovog
ograni~enja. Bio je zapanjuju}i amater u mnogim stvarima, npr.
muzici, revolucionarnoj aktivnosti. Bio je tako|e slikar, mada nije
ispalo bogzna {ta od toga uprkos njegovim izlo`bama. Dobro mu je
i{lo u svemu tome, ali ni{ta vi{e.
U~enik: Barin je u svojim novinama “Zora” (Dawn) po~eo da pi{e
tvoju biografiju.
[ri Aurobindo: Ne znam to. Da li je objavio novine? Zanimalo bi me
da znam {ta pi{e o meni.
U~enik: Prestao je nakon kra}eg vremena.
U~enik: U tim novinama je rekao da si ti bio vo|a revolucionarnog
pokreta. Pitao sam te da li je to ta~no.
[ri Aurobindo: I {ta sam rekao?
U~enik: Napisao si nazad uzvikuju}i sa velikim iznena|enjem da
svako zna ono {to ja ne znam.
460
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
[ri Aurobindo: Zapravo to nije ta~no. To je ono {to jeste. Barin ne
daje istinsko stanje stvari. Nisam bio ni osniva~ ni vo|a. P. Mitra i
gospo|ica Gosal su bili ti koji su ga pokrenuli po nadahnu}u Barona
Okakure. Ve} su ga zapo~eli i kad sam ja do{ao u Bengal saznao sam
za njega. Naprosto sam gledao da budem obave{ten o njihovom radu.
Moja ideja je bila otvorena oru`ana revolucija u celoj Indiji. Ono {to su
oni uradili u to vreme bilo je veoma detinjasto, npr. tu~enje sudija i
tako dalje. Kasnije se pretvorilo u terorizam i razbojni{tvo itd., {to
uop{te nije bila moja ideja ili namera. Bengal je isuvi{e emotivan, `eli
brze rezultate, ne mo`e da se priprema kroz dugi tok godina. @eleli
smo da pru`imo borbu stvaraju}i duh u rasi kroz gerilski rat. Ali u
sada{njoj fazi rata takve stvari su nemogu}e i osu|ene na neuspeh.
U~enik: Za{to nisi to onda obuzdao?
[ri Aurobindo: Nema svrhe obuzdavati takve stvari koje vr{e pritisak
da se sna`no izraze, kad na~ine sna`an korak, jer, ne{to dobro bi
moglo da proiza|e iz toga.
U~enik: Nisi se pojavio na testu iz jahanja na ispitu za I.C.S. (Indijsku
Civilnu Slu`bu)?
[ri Aurobindo: Ne, dali su mi drugu priliku. Ali opet se nisam pojavio
i na kraju su me odbili.
U~enik: Ali za{to si se onda pojavio na I.C.S.? Je l’ zbog neke intuicije
nisi do{ao na test iz jahanja?
[ri Aurobindo: Ne uop{te. Nisam znao ni{ta o jogi u to vreme. Pojavio
sam se na I.C.S. zato {to je moj otac tako hteo, a bio sam premlad da
shvatim. Kasnije sam otkrio kakva je to vrsta posla i zgadio mi se
administrativni `ivot i nisam imao interesovanje za administrativni
posao. Moje interesovanje je bilo za poeziju i knji`enost i u~enje jezika
i patriotsko delovanje.
U~enik: ^uli smo da ste ti i C. R. Das pravili planove revolucije u Indiji
dok ste bili u Engleskoj.
[ri Aurobindo: Ne samo C. R. Das ve} mnogi drugi. De{pande je bio
jedan.
U~enik: Imao si obi~aj da pi{e{ veoma jaka slu`bena pisma za
Gaekvada; jednom si tra`io od njega da ode i da ga da predsedniku
li~no.
[ri Aurobindo: To je legenda. Nisam mogao tako da ka`em. Naravno,
napisao sam mnogo pisama za Maharad`u. Generalno je imao obi~aj
da pokazuje smernice i ja sam ih sledio. Ali li~no nisam bio mnogo
zainteresovan za administraciju. Moje interesovanje je le`alo izvan
toga, za knji`enost na sanskritu, za narodni pokret. Kad sam do{ao u
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
461
Barodu iz Engleske otkrio sam {ta je bio kongres u to vreme i stvorio
mi se prezir prema njemu. Onda sam do{ao u dodir sa De{pandeom,
Tilakom, Madav Raom itd. Tamo sam sna`no kritikovao kongres zbog
njegove umerene politike. ^lanci su bili tako besni da je M. G. Ranade,
veliki vo|a iz Mahara{tre, zamolio vlasnika novina (preko De{pandea)
da ne dopusti da se takva jedna stvar opasna po javni mir pojavi u
novinama, ina~e bi on mogao da bude uhap{en i sme{ten u zatvor.
De{pande mi je pri{ao sa tom ve{}u i zatra`io od mene da napi{em
ne{to manje nasilno. Onda sam po~eo da pi{em o filozofiji politike,
ostavljaju}i po strani prakti~ni deo politike. Ali mi se to brzo zgadilo.
Skupa sa Tilakom, Madav Raom, De{mukom i \o{ijem koji su
postali umereni kasnije, planirali smo da radimo na ekstremnijim
linijama od kongresa. Doveli smo \atin Baner|ija iz Bengala i stavili u
armiju Barode. Na{a ideja je bila da oteramo umerene iz kongresa i da
ga zauzmemo.
^im sam ~uo da je pokrenut Narodni koled` u Bengalu, na{ao
sam svoju priliku, odbacio posao u Barodi i oti{ao u Kalkutu kao
direktor. Tamo sam do{ao u kontakt sa B. Palom koji je ure|ivao
Bande Mataram. Ali njegovo finansijsko stanje je bilo klimavo i kad je
B. Pal po{ao na put zamolio me je da preuzmem novine. Zamolio sam
Subod Mulika i druge da finansiraju novine i nastavio da ih ure|ujem.
Onda su neki ljudi `eleli da istisnu Bipin ^andra Pala iz Bande
Mataram i povezali su moje ime tako|e sa tim. Nazvao sam podurednika i `estoko ga izribao, naravo, metafori~ki. Ali {teta je
napravljena. Bipin Pal je bio veliki govornik i u to vreme njegovi
govori su bili visoko nadahnuti, neka vrsta silaska. Kasnije se njegova
mo} govorni{tva tako|e smanjila. Se}am se da nikad nije koristio re~
nezavisnost, ve} je uvek govorio “Autonomija bez britanske kontrole”.
Kasnije kad smo nakon Barisalske konferencije uveli seljake u pokret,
~etrdeset do pedeset hiljada njih bi se skupilo da ~uje Pala. Suren
Baner|i ne mo`e da podnese pore|enje sa Palom; nikad nije uradio
ni{ta tako. Ali je tako|e izgubio svoju mo} kasnije. Onda su
[jam{undar i neki drugi ljudi u{li. Ubrzo su privukle pa`nju velikog
broja ljudi i postale sveindijske novine. Jednog dana pozvao sam
bengalske vo|e i rekao: “Nema svrhe naprosto ovako nastavljati.
Moramo da zauzmemo kongres i da zbacimo ove umerene vo|e iz
njega.” Onda smo odlu~ili da sledimo Tilaka kao sveindijskog vo|u.
Smesta su sko~ili na tu ideju. Tilak koji nije bio dobro poznat u
severnim delovima je izabran za vo|stvo. Bio je pravi veliki ~ovek koji
je bio bez li~nog interesa i redak veliki ~ovek.
462
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: [ta misli{ o njegovoj Giti? Da li je bila nadahnuta?
[ri Aurobindo: Moram re}i da je nisam ~itao.
U~enik: Napisao si kritiku o njoj.
[ri Aurobindo: Onda sam napisao kritiku o njoj ne pro~itav{i je.
(Glasan smeh) Naravno, mo`da sam bacio pogled na nju i ne mislim
da je nadahnuta. To je vi{e umno tuma~enje, jer on je imao sjajan um.
U~enik: Kad je neko pitao Tilaka {ta bi on radio kad bi Indija dobila
Svara|, rekao je da bi opet postao profesor Matematike.
U~enik: A A. B. Patrika? To su bile tako|e ekstremisti~ke novine.
[ri Aurobindo: Nikad, bilo je nemogu}e za A. B. Patriku da pi{e
otvoreno kao Bande Mataram i Jugantar o nezavisnosti, gerilskom
ratovanju, dan za danom u novinama. @eleo je prvo bezbednost. U to
vreme troje novina je izlazilo u Bengalu: (1) Jugantar (2) Bande
Mataram (3) Sandhya. Brama Bandava Upadjaja, urednik Sandhya, je
bio jo{ jedan veliki ~ovek. Pisao je tako pametno da Vlada nije mogla
da ga optu`i. Na{e finansijsko stanje je bilo tako lo{e, a ipak smo
nastavili pet do {est godina.
U~enik: Ali zar vlada nije poku{ala da vas uhapsi?
[ri Aurobindo: Nije mogla. Nije bilo takvog zakona, a {tampa je imala
vi{e slobode. Pored toga, nije bilo ni~eg u novinama protiv ~ega su
mogli biti podignute optu`be, bile su tako lukavo napisane. Statesman
bi se `alio da su novine Bande Mataram pune materije opasne po javni
mir od po~etka do kraja. Ali ipak su bile toliko lukavo napisane da
~ovek ne bi mogao da uhapsi urednika. [ta vi{e ime urednika nije
nikad objavljeno. Tako da su mogli da uhapse samo {tampara. Ali kad
bi jedan bio uhap{en do{ao bi drugi da zauzme njegovo mesto. Kasnije
je Upen Baner|i, pod-urednik, objavio ne{to prepiske za koju sam bio
uhap{en po osnovu opasnosti za javni mir, ali kako ni{ta nije moglo
biti dokazano pu{ten sam. Ali u mom odsustvu po{to su bili u
katastrofalnom polo`aju sa finansijama, napisali su ne{to veoma jako i
~asopis je obustavljen. Nakon drugog hap{enja objavio sam
Karmayogin. Tamo sam napisao ~lanak “Otvoreno pismo mojim
zemljacima” zbog kojeg je vlada `elela da me sudski goni. Dok se
gonjenje primicalo oti{ao sam tajno u ^andranagore i tamo su neki
prijatelji razmi{ljali da me po{alju u Francusku. Mislio sam {ta da
uradim slede}e. Onda sam ~uo Ade{ da idem u Pondi~eri.
U~enik: Za{to u Pondi~eri?
[ri Aurobindo: Nisam mogao da pitam. To je bio [ri Kri{nin Ade{.
Morao sam da poslu{am. Kasnije sam otkrio da je to zbog A{rama i
zbog rada.
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
463
Morao sam da se prijavim za paso{ pod la`nim imenom.
Brodska kompanija je tra`ila lekarsko uverenje od engleskog lekara.
Nakon dosta muke na{ao sam jednog i oti{ao kod njega ku}i. Rekao
mi je da govorim engleski izuzetno dobro. Odgovorio sam da sam bio
u Engleskoj.
U~enik: Dobio si potvrdu pod la`nim imenom? (Bio sam malo
iznena|en {to ~ujem da se krio pod la`nim imenom. Otud pitanje.)
[ri Aurobindo: Naravno. Da sam dao svoje pravo ime, bio bih smesta
uhap{en. Uz du`no po{tovanje Gandijevoj istini, nisam mogao da
budem ta~no precizan u vezi mog imena, ina~e ne mo`ete da budete
revolucionar.
Skupa sa Bi|ojem, a prethodno je do{ao Moni, dok je za nama
sledio moj zet, stigao sam u Pondi~eri, ali sam morao da uzimam
la`na imena neko vreme.
22. decembar 1938.
Svi smo se okupili u nadi da }emo ~uti ne{to od [ri Aurobinda.
Ja sam se zapravo molio za to. Ali nije izgledalo da je raspolo`en da
pri~a. Tako da smo bili primorani da }utimo u isto vreme misle}i kako
da ga uvu~emo u razgovor i kojim pitanjem. Odjednom smo na{li da X
sija sa osmehom i da gleda u [ri Aurobinda. Onda se on pomerio malo
bli`e [ri Aurobindu i mi smo ga automatski sledili. I dalje se primi~e i
izvali pitanje: “Da bi se postigao ispravan stav koje principe treba da
sledimo u svom opho|enju i pona{anju sa drugima?” [ri Aurobindo
nije mogao sasvim da uhvati pitanje, pa je ponovljeno.
[ri Aurobindo: ^ini mi se da je obrnuto. Ako imamo ispravan stav
druge stvari dolaze same od sebe. Ispravan stav je neophodan; ono {to
je bitno je unutra{nji stav. Duhovni i eti~ki principi su sasvim razli~iti,
jer sve zavisi od toga da li se ne{to radi zbog Duha ili zbog eti~kih
razloga.
^ovek mo`e da se pridr`ava umne kontrole u opho|enju, itd.,
ali unutra{nje stanje mo`e da bude sasvim razli~ito, npr. on mo`da ne
pokazuje ljutnju, mo`da je ponizan spolja, ali iznutra mo`e biti da je
gord i pun ljutnje. Na primer A, kad je do{ao ovamo, bio je pun
poniznosti spolja. Psihi~ka kontrola je ta koja se tra`i i kad je to tu
ispravan stav sledi u ~ovekovom spolja{njem pona{anju. Pona{anje
mora da te~e iznutra ka spolja i {to se vi{e ~ovek otvara psihi~kom
uticaju to vi{e nadvladava spolja{nju prirodu. Umna kontrola mo`e, ali
ne mora da dovede do duhovne. Kod ljudi izvesnog tipa ona bi mogla
da bude prvi korak ka psihi~koj kontroli.
464
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: Kako ste}i psihi~ku kontrolu?
[ri Aurobindo: Stalnim prise}anjem, posve}ivanjem sebe Bo`anskom,
odbacivanjem svega {to se ispre~ava na putu psihi~kog uticaja.
Generalno, vital je taj koji se ispre~ava sa svojim `eljama i zahtevima.
A ~im se psihi~ko otvori, ono pokazuje na svakom koraku {ta da se
radi.
U kasnijoj fazi razgovora Majka je do{la i ubrzo smo svi u{li u
meditaciju sa Majkom. Nakon njenog odlaska u 7 popodne [ri
Aurobindo je pitao X-a: “Koja je ideja u pozadini tvog pitanja? Ne{to
li~no ili op{te pitanje?”
U~enik: Mislio sam, na primer, kako videti dobro u svima, kako voleti
sve i imati dobru volju prema svima.
[ri Aurobindo: ^ovek mora da krene sa idejom dobre volje prema
svima. Da biste posvetili sebe Bo`anskom, poku{ajte da vidite Boga u
drugima, da imate psihi~ku dobru volju i da u sebi odbacite sve vitalne
i umne impulse, i da na toj osnovi idete dalje ka ostvarenju. Ideja
mora da pre|e u iskustvo. ^im je ostvarenje tu, to postaje lako. ^ak i
tada, lako je u stati~kom aspektu, ali kad do|e do dinami~kog iskustva
postaje te{ko. Na primer, kad ~ovek vidi nekog ~oveka kako se pona{a
kao zver veoma je te{ko videti Boga u njemu ukoliko ga ne razdvoji od
njegove spolja{nje prirode i vidi Bo`ansko iza. ^ovek mo`e da
ponavlja ime Bo`anskog i da do|e do bo`anske svesti.
U~enik: Kako Ime to radi?
[ri Aurobindo: Ime ima mo} kao Mantra. Sve na svetu je mo}. Ima
drugih koji rade Pranajamu skupa sa imenom. Nakon nekog vremena
ponavljanje u pozadini Pranajame postaje automatsko i ~ovek ose}a
Bo`ansko prisustvo itd. Ovde su ljudi jednom po~eli da ose}aju
ogromnu silu u svom radu. Radili bi bez zamora satima i satima, ali su
po~eli da preteruju s tim. ^ovek mora da bude razuman ~ak i kod
duhovnosti. To je bilo kad je Sadana bila u vitalu. Ali kad je po~ela u
fizi~kom onda su stvari bile druga~ije. Fizi~ko je kao kamen, puno
inercije i otpora.
U~enik: Ponekad ~ovek ose}a neku vrstu ljubavi prema svima i mada
ose}anje traje par sekundi daje veliku radost.
[ri Aurobindo: To je talas iz psihi~kog. Ali koji je va{ stav prema
njemu? Da li ga smatrate za prolazno raspolo`enje ili vas stimuli{e na
dalje iskustvo te vrste?
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
465
U~enik: Stimuli{e, ali ponekad vitalna me{avina poku{ava da u|e.
Sre}om mogao sam da je odagnam.
[ri Aurobindo: To je rizik. ^injenica da je me{avina poku{avala da
u|e zna~i da je talas do{ao kroz unutra{nji vital i stoga uzeo ne{to iz
vitala. ^ovek mora da bude veoma oprezan kako bi izbegao ove
seksualne ne~istote. Uprkos svojim povremenim izlivima nasilja X je
bio veoma fin i bri`an ~ovek; ali imao je obi~aj da izme{a ove stvari sa
polnim nagonom i iskustvo se pokvarilo. Ovo se de{ava zato {to
ponekad ~ovek daje polu-opravdanje polnom nagonu. Ali seksu
apsolutno nema mesta u Jogi. U obi~nom `ivotu on ima izvesno mesto
radi izvesne svrhe. Naravno, ako usvojite Sahaja Marga-u druga~ije je.
Dok sam bio u zatvoru znao sam ~oveka koji je imao mo}
koncentracije poku{avaju}i da navede sve da ga vole i uspeo je. ^uvar
i svi ljudi oko njega bili su privu~eni njemu.
U~enik: To je ono {to mi ne znamo. (Smeh)
[ri Aurobindo: Um mora da se u}utka, a svest da se okrene – ne
umno – ka cilju. Nema sumnje da za to treba vremena, ali to je put.
Nema izuma za ove stvari.
U~enik: Koja je razlika izme|u modifikacije prirode i njenog
preobra`aja?
[ri Aurobindo: Preobra`aj je ubacivanje cele prirode u kalup
ostvarenja. Ono {to ostvarujete projektujete napolje u svoju prirodu.
Hri{}anski sveci govore o prisustvu u srcu. To prisustvo mo`e da
promeni prirodu.
Govorim o tri preobra`aja: (1) Psihi~kom, (2) Duhovnom i (3)
Nadumnom. Psihi~ki preobra`aj su mnogi imali; duhovno je ostvarenje
Sopstva, Beskrajnog iznad, sa svojom dinami~nom stranom mira,
znanja, anande, itd. Taj preobra`aj je duhovni preobra`aj i iznad toga
je Nadumni preobra`aj. On je Svest Istine koja radi za Bo`anski cilj ili
svrhu.
U~enik: Ako ~ovek ima unutra{nje ostvarenje da li preobra`aj sledi u
svetlu ostvarenja?
[ri Aurobindo: Ne nu`no. Mo`e biti ne{to modifikacije u delu
prirode, ali preobra`aj nije automatski. Nije to sve tako lako. Moje
iskustvo mira i smirenosti u prvom kontaktu sa Leleom me nikad nije
napustilo, ali u mojoj spolja{njoj prirodi bilo je mnogo uzrujavanja i
svaki put sam morao da na~inim napor da uspostavim mir. Od tada pa
nadalje ceo cilj moje joge je bio da se promeni priroda u kalup
unutra{njeg ostvarenja. Morao sam da promenim ili preobrazim ove
uticajem mog ostvarenja.
466
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
U~enik: ^ak i onda ~ovek sa unutra{njim ostvarenjem – ne mislim
iskustvom – ne}e imati ozbiljne te{ko}e kao {to je seks u svojoj prirodi.
[ri Aurobindo: Za{to da ne? Mo`e biti ljutnje, poput Durva{ine, ili
seksa. Zar niste ~uli za pad Ri{ija [u mno`ini, prim. prev.] kroz ljutnju
ili kroz seks? Jogiji prolaze izvan faze dobra i zla. Obi~na pitanja
moralnosti se ne pojavljuju kod njih. Oni gledaju na spolja{nju prirodu
kao dete koje se pona{a u skladu sa svojim prohtevima. Mislim da je
X-ov pad do{ao na taj na~in. On je oti{ao u vi{i um, mo`da, ne ~ak ni
do prekoumnog stanja; vodio ga je unutra{nji glas koji je on prihvatao
kao glas Bo`anskog i radio je sve u svetlu tog glasa. Kad su ga ljudi
pitali za njegovo vladanje, re~eno mi je, odgovarao je da je to sve glas
Boga i da je svaki Sida to radio. ^uo si za Agjamananda Svamija koji je
oti{ao u London? Uhap{en je u Engleskoj zato {to je vodio ljubav sa
devojkama.
U~enik: Zar ne bi unutra{nje ostvarenje stalo zbog ovih spolja{njih
uga|anja?
[ri Aurobindo: Zavisi od toga koliko je ~ovek oti{ao stazom duhovnog
ostvarenja. Mo`e biti ma kog broja prolaza, ukr{tanja puteva i staza;
~ovek mo`e da bude slobodan da sledi bilo koju jogu koja mu se svi|a.
Ali u na{oj jogi insistiramo na preobra`aju spolja{nje prirode tako|e. A
kad ka`em da je ne{to neophodno u jogi, to zna~i u “na{oj jogi”; to ne
va`i za jogu sa drugim ciljevima.
Bilo je zati{je neko vreme nakon ovog. Onda je [ri Aurobindo
pitao: “Znate li bilo {ta o M-u?”
U~enik: Moj utisak nije bio povoljan. Mene li~no nije privukao.
[ri Aurobindo: Kad sam video njegovu fotografiju imao sam utisak da
je on ~ovek sa jakom vitalnom mo}i. Kad sam video da sebe reklamira
kao Mesiju po~eo sam da sumnjam u njegovu verodostojnost. Njegova
sadana izgleda da je u vitalu i ovi slu~ajevi su ti kod kojih mo} silazi, a
na `alost ljude privla~e ove mo}i. U duhovnoj i psihi~koj, ~ak i u
umnoj sadani, mo} mo`e da do|e, ali dolazi automatski bez da je
~ovek tra`i.
Y je bio drugi M sa mo}nim vitalnim bi}em. Jedno vreme sam
imao jake nade u vezi njega. Ali ljudi ~ija sadana je na vitalnoj osnovi
prelaze u ono {to ja zovem Me|uzona i jedva da odu izvan vitala. To
je poput d`ungle i relativno je lak{e kod onih ljudi koji su slabi i
nemaju takvu mo}. On je imao obi~aj da misli da se stavio u ruku
Bo`anskog i da je Bo`ansko s njim. Morali smo da budemo o{tri prema
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
467
njemu da bismo mu razvejali iluziju u vezi te ideje. Eto za{to nije
mogao da ostane ovde. Oti{ao je nazad i postao guru sa oko trideset ili
~etrdeset u~enika oko sebe. Gurugiri (U~iteljstvo) dolazi veoma ~esto
ovim ljudima. Radio je sve to u moje ime, {to sam zdu{no osporavao.
Na nesre}u njegov um nije bio dovoljno razvijen kao njegov vital.
Imao je um borca, ne mislioca. ^esto smo stavljali sna`nu silu na njega
i kao rezultat postajao je veoma bistar na neko vreme i mogao je da
uvidi svoje gre{ke. Ali smesta bi njegov vital pojurio nazad i preuzeo
kontrolu nad njegovim umom, sve bi to bilo zbrisano. Da je njegov um
bio podjednako razvijen mo`da bi bio u stanju da zadr`i jasno}u.
Intelekt poma`e ~oveku da se razdvoji od vitala i da gleda na njega
bezstrasno. Um tako|e mo`e da obmanjuje, ali ne mnogo. M je drugi
ovog tipa.
U~enik: Za{to je oti{ao odavde?
[ri Aurobindo: Zato {to je hteo da bude Avatar i zato {to nije mogao
da se otarasi vezanosti za svoj rad. On je veoma beskrupulozan.
U~enik: Ima li neku mo}?
[ri Aurobindo: Da. Ali ne okultnu mo} kao drugi. Pre toga je bio
sasvim obi~an ~ovek sa ne{to mogu}nosti. Kad je iza{ao iz zatvora,
znate, boravio sam u njegovoj ku}i i bio sam pun izvesne sile. On je
dobio deo nje.
U~enik: Kako?
[ri Aurobindo: Radio je neku vrstu joge. Dao sam mu neka uputstva.
Od njih je dobio svoju mo}.
U~enik: Da li je radio na tvojoj ideji?
[ri Aurobindo: Kad sam odlazio iz Bengala mislio sam da bi moglo
biti mogu}e raditi kroz njega, pod uslovom da mi on ostane veran. To
on nikad nije mogao biti. Njegovo sopstveno ja je iza{lo napred mada
je prvobitni podstrek bio od mene, sad to nije moja sila koja radi tamo.
Ove stvari postaju lako oneduhovljene.
U~enik: U njegovoj “Jivan Sangini” on di`e dosta frke oko svoje
supruge.
[ri Aurobindo: Delovala mi je kao obi~na `ena, mada dobra `ena.
Ona je bila bolja `ena, nego on kao ~ovek. Video sam je samo jednom
slu~ajno, po{to nije imala obi~aj da izlazi pred ljude.
U~enik: Razvio je mo}ni bengalski stil.
[ri Aurobindo: Je l’ tako? Jednom je prevodio Vedu na bengalski.
U~enik: Njegov bengalski, znate, je bio kao bengalski hri{}anskih
misionara. Znate kakav je.
468
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
23. decembar 1938.
Svi smo se okupili kao i obi~no i `udeli smo za time da
nastavimo razgovor. Ali niko nije mogao da po~ne bez neke naznake
ili gesta od [ri Aurobinda. Le`ao je mirno na svom krevetu.
Jedan u~enik je pri{ao [ri Aurobindu upola se snebivaju}i. Ovo
je u`asno zasmejalo jednog u~enika. [ri Aurobindo je ~uo smeh.
U~enik: X urla od smeha.
[ri Aurobindo: Silazak Anande?
Ovo uvodno probijanje leda je na~inilo atmosferu malko
ohrabruju}om. Tako da je X, uhvativ{i priliku, ispalio slede}e pitanje
ozarenog lica.
U~enik: Zato {to neprijateljske sile pru`aju otpor Bo`anskom
ispoljenju u svetu i neke ponekad izlaze kao pobednice (barem na
neko vreme) mo`e li ~ovek logi~no da ka`e da Bo`anskom manjka
Svemo}i? To nije moje pitanje ve} od nekog drugog.
[ri Aurobindo: (okre}u}i glavu ka njemu) Zavisi od toga na {ta misli{
pod Svemo}i. Ako je ideja da Bog mora uvek da uspe onda moramo da
zaklju~imo da on nije Svemo}an. Da li ho}e{ da ka`e{ da on mora
uvek da uspe protiv otpora i samo se onda mo`e nazvati Svemo}nim?
Ljudi imaju veoma uvrnutu ideju o Svemo}i. Otpor je zakon evolucije.
Otpor dolazi iz neznanja, a neznanje je deo nesvesnosti: cela stvar
kre}e iz neznanja koje je nesvesnost. Na samom po~etku kad je
suprotnost izme|u neznanja i znanja stvorena, postojalo je su{to
poricanje Bo`anskog. Njegova je Lila da ispoljenje ide dalje kroz otpor
i borbu. Kakva je to vrsta Lile, ili igre, u kojoj samo jedna strana stalno
pobe|uje? Bo`anska Svemo} generalno radi kroz univerzalni zakon.
Postoje sile Svetlosti i sile Mraka. Re}i da }e sile Svetlosti uvek uspeti
je isto kao re}i da }e istina i dobro uvek uspeti, mada nema takve
stvari kao {to je nepome{ana istina i nepome{ano dobro. Bo`anska
Svemo} interveni{e samo u kriti~nim ili odlu~uju}im trenucima.
Svaki put kad je Svetlost poku{ala da si|e susrela se sa
otporom i suprotstavljanjem. Hrist je raspet. Mo`ete re}i: “Za{to bi
trebalo da bude tako kad je bio nedu`an?”, a ipak je to bila Bo`anska
odobrena odluka. Buda je porican; sinovi Svetlosti dolaze, Zemlja ih
pori~e, odbacuje i prihvata kasnije po imenu, da bi ih odbacila u
su{tini; samo mala manjina raste ka duhovnom ro|enju. Oni su ti kroz
koje se odvija Bo`ansko ispoljenje. [ta ostaje od budizma danas osim
nekoliko dekreta A{oke i nekoliko stotina hiljada budista?
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
469
U~enik: A{oka je pomogao u propagiranju budizma.
[ri Aurobindo: Bilo ko je mogao to da uradi.
U~enik: Ali njegova pomo} je bila ta kroz koju je postao svemo}an.
[ri Aurobindo: Da su kraljevi i carevi prepustili budizam onim
ljudima koji su bili stvarno duhovni to bi bilo mnogo bolje za pravi
budizam. Upravo nakon {to je Konstantin prigrlio hri{}anstvo ono je
po~elo da opada. Kralj Norve{ke, o kome je Longfelou napisao pesmu,
je pobio sve ljude koji nisu bili hri{}ani i tako je uspeo da uspostavi
hri{}anstvo! Isto se desilo sa muhamedanstvom. Kad je ono uspevalo,
sledbenici Proroka su postajali Kalifi, onda je religija opadala. Nisu
kraljevi i carevi ti koji odr`avaju duhovnost `ivom, ve} to rade ljudi
koji su zbilja duhovni.
U~enik: A{oka je `rtvovao sve za budizam.
[ri Aurobindo: Ali je ostao car do kraja. Kad kraljevi i carevi
poku{avaju da {ire religiju postaju poput A{oke, tj. u~ine celu stvar
mehani~kom, a unutra{nja istina se gubi.
U~enik: Ramana Mahar{i nije bio poznat nikom. Branton je bio taj
koji ga je u~inio na{iroko poznatim.
[ri Aurobindo: ^udna je mera uspeha koju ljudi usvajaju u
procenjivanju ljudi po broju u~enika. Ko je bio veliki – Ramana
Mahar{i koji je radio svoju Sadanu povu~eno godinama ili Ramana
Mahar{i okru`en svakojakim vrstama u~enika? Uspeh, da bi bio pravi,
mora da bude duhovan. Povremeno, kad neki duhovni pokret po~ne
da posti`e uspeh onda prava stvar po~ne da se gubi.
Razgovor je skrenuo na Ramana{ram.
[ri Aurobindo: (ispri~ao je jednu pri~u ovde) G-|a K je oti{la da vidi
Mahar{ija i videli su je kako tera komarce za vreme meditacije.
Po`alila mu se na ujede komaraca. Mahar{i joj je rekao da ako ne
mo`e da podnese ujede komaraca ne mo`e da radi jogu. G-|a K nije
mogla da shvati zna~aj te re~enice. @elela je duhovnost bez komaraca!
Ima izve{taja da se oni koji ostaju tamo stalno uop{te ne sla`u
me|usobno.
Da li znate ~uvenu pri~u o Mahar{iju? Kad su mu se zgadili
A{ram i u~enici, krenuo je da ode u planine. Prolazio je uzanom
stazom izme|u brda. Nai{ao je na staricu koja je sedela sa nogama
preko staze. Mahar{i je preklinjao da povu~e noge, ali ona nije htela.
Onda je Mahar{i ljutito pre{ao preko nje. Onda se ona veoma naljutila
i rekla: “Za{to si tako nemiran? Za{to ne mo`e{ da sedi{ na jednom
470
Ve~ernji razgovori sa [ri Aurobindom
mestu na Aruna~ali umesto {to se {etka{ unaokolo? Vrati se nazad na
svoje