Dajana Hamilton
U mreži strasti
1 / 47
I
Neko želi da te vidi, Saro. - Dženi je, rumenog lica, promolila svetlosme u glavu iza kancelarijskih
vrata. - Nema zakazan sastanak i ne e da kaže svoje ime. - Njene o i zasijaše od znatiželje. - Objasnila
sam da je radno vreme prošlo i ponudila da zakažem sastanak za sutra ujutro - ali, on ne e da ode dok se
ne vidi s tobom.
Sara je gurnula poslednji fajl u kartoteku i zaklju ala je, malo iznervirana zbog ponašanja svoje
sekretarice. Pažljivo je odabirala stalno osoblje, pri emu je obra ala pažnju na njihovu sposobnost, a
posebno na karakter, jer je u poslednje etiri godine njen život bio posve en stvaranju profesionalne
agencije za sekretarske i poslovne usluge - koja je uživala veliki ugled, ne samo u predgra u severnog
Londona, ve i širom grada.
Dženi Fle er je primljena zbog svog ljubaznog opho enja i staloženosti, ali se sada vrlo udno
ponašala i bila je profesionalna koliko i neka neozbiljna tinejdžerka.
Sara uzdahnu i pogleda na sat. Radno vreme se završilo još pre dvadeset minuta i imala je zakazanu
ve eru. Premda agencija -Scott Secretarial Services nije patila od nedostatka klijenata, u principu nije
volela da odbija nove poslove.
- Neka u e; mogu da odvojim deset minuta, - obratila se Dženi, poravnala svetlozeleni blejzer i sela za
radni sto. Jedna obrva se izvila u upitni luk zbog Dženinog brzog disanja.
- Da li i ja treba da ostanem? Da zapišem sve? - Njene poslednje re i se pretvoriše u kikot, dok su
Sarine plavozelene o i postale hladne i uzdržanim glasom joj je rekla, - Ne treba. Možeš da ideš ku i. Ja
u da zaklju am. - Ponovo se pitala šta se to dešavalo sa njenom trezvenom i smirenom sekretaricom, da
bi odmah zatim našla odgovor na svoje pitanje kada je u kancelariju ušao najzgodniji muškarac koga je
ikad videla.
I pored elegantnog, tamnog odela, iz njega je zra io oreol sirove muževnosti i snage, emu bi mogao
da odoli samo mali broj žena, a pošto je, pretpostavljala je, imao oko trideset i pet godina,
sigurno je bio svestan toga. Dženi bi zato, ina e krajnje profesionalnoj osobi, moglo da se oprosti što nije
imala ugra en imunitet za takav primarni muški magnetizam, kao što je to bilo svojstveno njenoj
direktorki.
Sara je pokazala na stolicu naspram nje i nije se iznenadila kada je primetila da ima dubok i baršunast
glas i da je zavodni ki akcenat odavao špansko poreklo, jer, delovao je previše egzoti no za nekog
obi nog, prose nog, poslovnog Engleza.
Bila je, me utim, iznena ena optuživa kim tonom u njegovom glasu i zgranula se na pominjanje
imena kojeg se ona davno odrekla kao sasvim neprimerenog njenoj li nosti.
- Saloma Buveri-Skot.
To nije bilo ispitivanje, ali je kratak nagoveštaj pitanja sevnuo u dubini tih tamnih španskih o iju i
kada je nerado klimnula glavom, delikatna koža na njenim finim jagodicama poprimila je ruži astu boju
koja je ukazivala na stid.
Još više se zbunila dok je posmatrala kako se njegove senzualne usne skupljaju u izraz ga enja, zato
što godinama nije koristila to ime. Odnekud je iskopao ime kojim su je krstili. Smirenim izrazom lica
ponovo je pokazala na praznu stolicu, ali, njegov nepomi ni stav kod samih vrata nije se ni za milimetar
promenio. Bacila je pogled na sat, uzdahnula i smireno upitala, - Šta mogu da u inim za vas?
Probadao je pogled njegovih crnih o iju dok je arogantno posmatrao s visine. Bilo je ne eg
zastrašuju eg u tom prodornom, vrstom pogledu. Ali, to je smešno. Možda ne vlada dobro engleskim
jezikom, pa traži prave re i. Vreme je odmicalo. Zakasni e na sastanak. Najdžel je mrzeo kašnjenje, baš
kao i ona.
Uzdržavaju i se od impulsa da još jednom pogleda na sat, uputila je strancu jedan ljubazan,
ohrabruju i osmeh, nakon ega je on progovorio, odse nim re ima koje su odudarale od grlenog, skoro
grubog baršunastog glasa, kao da se trudio da potisne u sebi neku elementarnu, bezimenu emociju.
-
2 / 47
- Bio bih vam zahvalan ako biste mi rekli gde bih mogao da prona em Pjers Buveri-Skota. - Imao je
snažnu, istaknutu bradu, ratobornu i senzualnu donju usnu. Gledao je niz gordi kukasti nos, ruke su mu
bile na skoro nepostoje im kukovima, dok se ispod savršeno skrojenog sakoa video prsluk koji je
neupadljivom elegancijom oblikovao gornji deo njegovog tela.
Sarina prva reakcija bila je da je on trošio njeno dragoceno vreme. - Žao mi je, ne mogu da vam
pomognem, gospodine - senjor...? - Zastala je, dok je njen hladan osmeh bio prekinut fijukom posetnice
koja je proletela kroz vazduh i sletela na njen sto. Jednim pogledom je brzo prešla preko imena. Francisko
Garsija Kazals.
Skoro nikad nije znala gde se nalazi njen jedini roditelj. Ma gde da je bio, sigurno je pravio nerede i
ona e imati zamoran zadatak da o svemu tome sazna iz novina. Dosadni tabloidi uvek su slavili kada bi
Pjers krenuo u buran no ni život.
- Moje ime vam ništa ne govori? - Re e s nevericom. - Ili Enkarnasion?
- A zar bi trebalo?
Primetila je negodovanje na njegovom licu. Još uvek je nepomi no stajao pored vrata. Pitala se koliko
bi tona dinamita bilo potrebno da ga pomeri, a potom se stresla jer je krenuo prema njoj. Pomislila je da
hoda kao toreador i brzo rekla sebi da ne bude blesava, jer za svojih dvadeset i osam godina nikada nije
videla toreadora. Sasvim se uko ila, jer se nadvio nad njom i prvi put u životu imala je neobjašnjivi
ose aj da ne vlada situacijom.
- Preporu io bih vam da to saznate, jer sve dok ne budem dobio zadovoljenje, moje ime i ime moje
sestre e vam puno zna iti.
- Ne znam o emu govorite. - Da li je to bio njen glas? Taj šapat? Brzo se odmakla od njegovih grudi,
a oštar dodir stola je podsetio da nikad nije uzmicala ni pred kim. Obratila mu se oštrim glasom, - Pre ite
na stvar, gospodine Kazals. Ve kasnim.
On je lagodno slegnuo širokim ramenima. - Razlog više da mi kažete ono što me zanima. Recite mi
gde se nalazi vaš otac i slobodni ste.
Po ela je da klju a. Obra ao joj se kao da je ona njegov zarobljenik, kao da nije imala izbora. - Možda
me niste uli. Ja nemam pojma gde se Pjers trenutno nalazi. Dobila sam estitku za Boži i to je bilo
poslednje što sam ula od njega. Imala je poštanski žig Edinburga, premda to i nije od velike pomo i, jer
on esto boravi u Skotskoj a šalje pisma iz nekog drugog mesta.
Nije dodala da je voleo društvo jedne izvesne škotske udovice koja je tešila njegov veliki ego, hranila
svu njegovu pohlepu i s ljubavlju ga, kao savršeno sre nog oveka, slala na nove pašnjake. Eni Kelp je u
svojim najboljim danima pozirala umetnicima, i uga anjem velikom Pjers Buveri-Skotu, ona se vra ala u
divlje, boemske godine svog devojaštva.
- Nema stalno mesto boravka? - Španac se zgranuo i Sara je skoro po ela da saose a s njim. Na žalost
- ili na sre u, kako bi Pjers rekao - širom sveta bilo je puno žena kao Eni Kelps žene koje su bile
presre ne da pruže uto ište vrhunski talentovanom, raskalašnom umetniku.
Pjers nikada nije puštao svoje ljubavnice; on ih je skupljao. Isuviše ih je voleo da bi ih puštao. Kada bi
zagrizle mamac, bile bi gotove. Sara to nije mogla da shvati. Zar nijedna od njih nije znala da ih on
iskoriš ava? Zar im nije bilo važno?... Uzdahnula je i pribrala se.
- Zašto želite da ga prona ete? - Novac sigurno nije bio u pitanju. Pjers, pored svih svojih mana, uvek
je pla ao svoje ra une. Ljudi su se prosto otimali za njegove slike. Verovatno nije ni znao koliko je bogat.
Njegov agent, Majls Hanter, obavljao je sve njegove finansijske poslove.
Pa ipak, Sara je instinktivno znala da, šta god da je ovaj ovek tražio, to sigurno nije bilo da se rukuje
s njenim ocem, da mu estita na njegovoj genijalnosti ili da moli za proviziju. I premda je njen
svojeglavi otac bio izvor ve nih neprijatnosti za nju - ona nikada ne bi odala njegovo boravište, ak i da je
znala gde je - nekome ko bi mogao da ga povredi.
- Kažete da ne znate, da nemate pojma? - Iz o iju mu je sevala cini na neverica. - Sigurno ste svesni
reputacije vašeg oca. Ona je legendarna.
O eva reputacija joj nije bila nepoznata. Ali, to je bilo nešto što je pokušavala da zaboravi. Njegov
ludi, nomadski život, meseci teškog rada kada niko nije znao gde se nalazi, pra eni divljim žurkama,
njegove afere... Nije mogu e da je njen otac oteo ženu ili ljubavnicu ovog oveka? Nije mogla da zamisli
3 / 47
nijednu normalnu ženu koja bi više volela starijeg muškarca od ovog uzora španske muškosti.
- Kako bi bilo da mi kažete, - hladno izusti. - Zaista nemam vremena da se igram poga anja.
Pogledavši je neprijateljski i s prezirom, rekao je, - Vaš otac je zaveo moju sestru. Odveo je sa sobom.
Enkarnasion jedva da je napunila osamnaest godina. Bila je šti ena i uvana, sve dok se nije pojavio taj
demonio i uništio je! - Gorele su njegove o i, dok je bes plamteo prostorijom.
Sara se uhvatila za stolicu i brzo sela. Ako je ono što je rekao bila istina, tada je imao pravo da bude
besan. Ali, možda je pogrešio? Pjers je imao na desetine afera, od kojih su neke trajale ve godinama, ali
nikada, koliko je njoj bilo poznato, sa mladim, neiskusnim devojkama. Voleo je zrelije žene, žene koje bi
mu bile majke, koje bi ga gušile svojom ljubavlju, ne traže i skoro ništa zauzvrat, sem sjaja njegove
slave, dok ne bi ponovo odlutao. - Jeste li sigurni u to, senjor Kazals?
Prezrivo je odbio da odgovori i umesto toga, izvadio je savijeno par e papira iz unutrašnjeg džepa
sakoa, bacio ga na sto i napadno je gledao kao da je izaziva na dvoboj.
Podigla je papir hladnim, belim prstima. Izgužvan papir joj je govorio da je poruka bila puno puta
iš itavana i ništa više. Pogledala ga je. - Ne itam španski, senjor, rekla je i gledala kako snažnim, glatkim
prstima grabi papir. - Por Dios! - prasnuo je reže im tonom, kao da mu je taj njen nedostatak oduzeo ono
malo strpljenja koje je imao. - Tu piše, citiram, - Ne pokušavaj da me prona eš. Upoznala sam nekoga
kome je stvarno stalo do mene. Kuda on bude išao, idem i ja. Njegovo ime je Pjers Buteri-Skot i to ti sve
govori.
- Gurnuo je papiri nazad u džep. - Kako se ime vašeg oca poistove uje sa divljim orgijama, raskalašnim
ženskarenjem i gomilom ljubavnica, jasno mi je šta se desilo sa Enkarnasion. Ova poruka to lepo
objašnjava. - Njegove senzualne usne se skupiše. - Kada ga budem pronašao, ubi u ga.
- Zar ne mislite da bi to bilo malo preterano? - Sara re e ledenim tonom. Telom joj je prostrujao talas
hladno e. Znala je da je njeno jedino oružje glas razuma. - Volela bih da mogu da vam pomognem, ali ja
zaista ne znam gde se on nalazi. - Privukla je telefon. - Ali, možda to zna njegov agent.
- Majls Hanter? Zar mislite da ve nisam stupio u vezu s njim?
- Zar mislite da sam budala? - Uputio je pogled ispunjen prezrivom mržnjom i ona se naježila. Neprijatno
se vrpoljila na stolici dok je on približavao svoje lepo lice njenom i dubokim glasom izustio,
- Ja ne ekam da se stvari dogode, ja ih stvaram, senjorita. Rešio sam da prona em svakog ko bi mogao
da zna gde se el diablo nalazi - njegovog agenta, vlasnika galerije gde povremeno izlaže svoje nove
radove, ljude koji ga snabdevaju materijalom, ali uzalud. Kao da je sam avo, izgubio mu se svaki trag.
- Tako sam na kraju došao kod vas - vi ste mi poslednja nada. Skoro da nema erke koja bi svesno
gurnula oca u ruke oveka koji traži njegovu krv. Ali, jedan pogled na vas, sa tim ledenim o ima, dao mi
je nadu da ste dovoljno hladni da vam nije stalo do njega! Zato, svakako pozovite agenta. - Gurnuo je
slušalicu u ruke. - Odmah! - naredio je.
Grizu i usne, okrenula je broj Majlsa Hantera. Obi no kažu da je prvi utisak ta an. Da li je ovaj
visoki, vitalan ovek zaista mislio da je ona dovoljno hladna da bi mogla da oda svog bližnjeg zato što joj
nije stalo do njega?
Nije važno šta on misli, zaklju ila je. Njena odluka da pozove agenta u pokušaju da na neki na in
pomogne Špancu bila je instinktivna. Bila je sigurna da je došlo do nekog nesporazuma... Ali, pismo je
bilo poražavaju e... Njene obrve su se skupile u boru i ponovo opustile kada je Majls Hanter progovorio i
nakon nekoliko uvodnih pozdrava, pitala je, što je hladnokrvnije mogla, - Da li znaš gde bih mogla da
na em Pjersa? Nisam se ula s njim od Boži a. etiri meseca je prili no dugo, ak i za njega.
- Ti si danas druga osoba koja me to pita, - priznao je Majls i mogla je da nasluti osmeh u njegovom
glasu, - Onaj uobraženi španski Don skoro da mi je pretio inkvizicijom. Naravno, pravio sam se lud. Ne
znam šta je tvoj dragi otac uradio, premda, zbog produženog utanja, pretpostavljam da naporno radi. U
Španiji, najverovatnije.
- Izvini što sam te uznemirila, - re e Sara. - Ako ti se javi, molila bih te da me obavestiš. - Potom je
promenila temu i pitala za njegovu suprugu i porodicu, daju i sebi vremena da se pribere.
Trebalo je sama da poveže stvari. Enkarnasion je Španjolka, njen odlazak od ku e bio je iznenadan.
Pjers je mogao da je upozna samo u Španiji. Zato je ta no znala gde treba da ih potraži!
4 / 47
Kada je tren oduševljenja prošao, pozdravila se i spustila slušalicu, okrenula se na stolici i uperila
svoje hladne o i u ta ku iznad zastrašuju ih ramena i rekla, - Kao što ste verovatno uli, ni Majls ne zna. O ekivala je novi izliv besa, ali, on je bio naslonjen na ormari , s prekrštenim rukama na grudima, dok su
mu o i delovale umorno.
Polako se ispravio i skoro neprimetno slegnuo ramenima i rekao, - Onda mi ne preostaje ništa drugo
nego da vam se zahvalim za vaše vreme, senjorita. - Graciozno se naklonio, na šta se ona zabezeknula.
Još nekoliko sekundi je buljila u prostor koji je on zauzimao kada je izašao iz kancelarije.
Ose ala se nekako prazno. Nije o ekivala da e Francisko Garsija Kazals tako lako odustati. Ali je sa
zahvalnoš u primila tu prednost. Pošto je proverila da je zaista otišao, seia je za sto i telefonirala.
Pola sata kasnije, imala je rezervisanu avionsku kartu i otkazala je sastanak s Najdželom, koji je, na
njeno zaprepaš enje, bio izuzetno grub.
Njihova veza, koja je trajala šest meseci, bila je isto platonska, premda se nekad pitala da li bi to
moglo da preraste u nešto drugo i trajnije, zato što je on bio dovoljno zreo i savestan muškarac s kojim bi
rado provela ostatak svoje budu nosti.
Ali, sada je bila sasvim sigurna da on nije bio onaj pravi. Ako ikada bude dopustila nekom muškarcu
da postane deo njenog života, sigurno ne e o ekivati od njega da iskali svoj bes samo zbog toga što je
nešto hitno iskrslo, pa ne mogu da se vide.
Prime uju i da uopšte ne žali zbog toga, pozvala je Dženi i zamolila je da preuzme firmu na dva do tri
dana.
5 / 47
II
Dok se truckala na zadnjem sedištu taksija, Sara je skoro požalila što nije iznajmila kola. Vožnja od
aerodroma do Arkos de la Frontera bila je vrlo duga, njene uši su trpele teror bu ne muzike sa radija, ulo
mirisa je mu eno aromom jeftinog duvana i oporim mirisom kolonjske vode posle brijanja, dok su joj o i
probadale mnoštvo šarenih, sjajnih lutkica, nanizanih na užetu.
Ali, kako je nameravala da ostane u Španiji najviše dva dana, izra unala je da bi iznajmljivanje kola
bio luksuz bez kojeg je mogla da preživi. Niko nije mogao da je optuži za škrtarenje, ali je nau ila da
bude obazriva i da ne baca novac uzalud.
Nezgrapno se izmigoljila iz tamnosivog blejzera klasi nog kroja, koji je nosila uz svetlije pamu ne
pantalone i sa košuljom u istoj boji. ak i u aprilu, vru ina je bila nepodnošljiva. Zaboravila
je kako sunce može da bude jako u severnoj Španiji i jedva je ekala da se vrati svežem engleskom
prole u koje je ostavila za sobom. Ono je daleko više odgovaralo njenom temperamentu, umorno je
pomislila, ose aju i kako jedna dosadna graška znoja izbija na nausnici.
Zatvaraju i o i pred živopisnim pejzažem i strahovito krivudavim putem, ponovo je razmišljala o
situaciji s kojom treba da še suo i. S jedne strane, mogla bi da prona e oca samog, koji radi kao lud i
nikada nije uo o bekstvu Enkarnasion, u kom slu aju bi mogla samo da preno i i vrati se narednog
jutra...
Ili - a to bi bila najgora varijanta - mogla bi da ga prona e sa svojom mladom ljubavnicom i imala bi
neprijatan zadatak da ga urazumi i da mu objasni šta bi mogao da o ekuje od Franciska Garsije Kazalsa,
ako bi ga ovaj pronašao.
Više nije sumnjala u to da bi Pjers mogao da bude u ku i u Arkosu, nevin ili ne. Dok je njena majka
bila živa, esto su tu provodili prole a, zato što se u andaluskim planinama Pjers uvek ose ao najbolje i tu
je napravio neka od svojih remek-dela.
Posle maj ine smrti, kada je Sara imala samo trinaest godina, Pjers je na neko vreme zatvorio ku u, ali
je kasnije esto pose ivao i zatvarao se unutra kada je želeo da radi ozbiljno i koncentrisano.
Zvao je kolibom, iako ona to nije bila. Bila je to mala ku a u pravom lavirintu ulica staroga grada. I
ma koliko govorila sebi da je sigurno došlo do nesporazuma, druga varijanta je bila više nego o igledna.
Nestrpljivo je obrisala elo.
Španac je opisao Enkarnasion kao sestru koja je uvek bila šti ena i uvana - što je, naravno, upu ivalo
na nevinost. Od ono malo stvari koje je znala o senjor Kazalsu, pretpostavila je da je osamnaestogodišnja
devojka bila u potpunosti podre ena njegovoj neumoljivoj li nosti, koji je o ekivao od svoje ženske
rodbine da se strogo drže staromodnih i krutih kodeksa ponašanja, nije im pružao nikakvu slobodu u svetu
koji se menjao, u svetu gde je
ženska emancipacija bila sasvim prihva ena na svim nivoima društva, ak i ovde.
Nije zamerala nepoznatoj devojci što je želela da pobegne iz takve umrtvljene atmosfere. Ali, to ne bi
bio izgovor za njeno iskoriš avanje Pjersovog imena, ukoliko se to desilo - a kako je samo molila Boga
da je tako. On je bio više nego sposoban da upada u nevolje; u tome mu nije bila potrebna pomo jedne
španske tinejdžerke koja je želela da baci rukavicu pred aristokratski nos svog starijeg brata.
Napokon je voza naglo zaustavio taksi i Sara se zahvalno iskobeljala i platila vožnju. Setivši se
itave vožnje, ponovo se stresla i odmah zatim sabrala, ugledavši jednu debeljuškastu senjoru, umotanu u
crninu, koja je posmatrala svojim sjajnim, ljubopitljivim o ima, sa praga jedne od susednih ku a.
Usamljena, u uskoj uli ici, ku a njena oca delovala je jadno i zapušteno. Druge ku e su bile ofarbane
svetlim bojama, saksije i balkoni bili su oivi eni bogatim šarenilom cve a, dok je Pjersova takozvana
koliba bila oronula, zar ali balkoni kao da su propadali u zemlju..
To nije bilo ništa neobi no. Dok je Pejšns bila živa, inila je sve da o uva spoljašnjost, da se pretvara
da su bili normalna porodica kao i svi drugi, stvaraju i udoban dom gde god bi se našli - ovde u Španiji,
tokom plodnih prole nih meseci ili u iznajmljenoj vili od kamena, na dalekim planinskim obroncima
Velsa, što je u Sarinom detinjstvu najviše nalikovalo sre enom porodi nom životu.
Njenom ocu nikada nije bila važna okolina. U stvari, on kao da je uživao u atmosferi haosa i nereda.
6 / 47
Gurnula je izbledela drvena vrata i pošto su bila vrsto zaklju ana, po ela je da lupa po njima bez
ikakve nade. Sigurno je bio negde u prirodi i skicirao ili slikao. Kako se ranije nije toga setila? Možda e
morati da eka satima pre nego što se on vrati.
Žena koja ju je posmatrala, lagano se gegala prema njoj, obasipaju i je brzim rafalima španskog i
Sara, koja je odavno zaboravila i ono malo španskog što je znala, uko eno se osmehivala, slegnuvši
svojim tankim ramenima.
Glava je po ela da je boli, bila je žedna i skoro da je svojoj listi neprijatnosti mogla da doda i sr ani
udar kada je, arogantno siguran, beskompromisan Francisko Garsija Kazals progovorio iza nje, - Imate li
problema, senjorita?
Okrenula se, dok joj je srce divlje lupalo. Kako je, zaboga, on dospeo ovde? Da li je pratio? Sve od
Londona? Nije mogla da pita, jer je ostala bez daha. A on je razgovarao sa susetkom njenog oca. Zatim se
okrenuo i rekao joj uz zloban osmeh, - Tatica nije kod ku e i bi e odsutan nekoliko nedelja. Ali,
pouzdano znam gde se nalazi.
Svesna nevolje u kojoj bi njen otac mogao da se na e, fiksirala je tog oveka svojim hladnim o ima i
odlu nim glasom pitala, - Onda insistiram da mi date tu informaciju.
- Zaista? - Jedna crna obrva se lagano izvila u luk i ona se trgla od prizora, dok je on podsetio - Da li
ste vi podelili svoju informaciju sa mnom? Mislim da niste, senjorita. Posumnjao sam da je agent rekao
nešto što vam je pokrenulo to ki e u glavi. Morao sam da vas pratim. Taj poduhvat je bio vrlo zamoran.
Smatrajte moje zadržavanje ove informacije vašom kaznom. I to pravednom kaznom, jer je senjora
opisala njegovu ,,prijateljicu“, koja je ili moja sestra ili njena nepostoje a bliznakinja.
Potom je okrenuo le a i po eo da se udaljava. Za trenutak, ona je samo zgranuto gledala. Nije mogla
da veruje da se ovo dešava, da je on odlazio odbijaju i da joj kaže gde se Pjers nalazi, ostavljaju i je samu
na ovoj vru ini, o ekuju i od nje da se skrušeno vrati u London i da eka poziv iz španske bolnice kojim
bi bila obaveštena da njen otac leži na odeljenju za intenzivnu negu! Kako je mogao to da joj radi? E, pa
ne e mo i tako lako da se izvu e, rešila je ona.
Zgrabivši svoju torbu i sako, potr ala je za visokom figurom koja se udaljavala, dok je kosa po ela da
joj se spušta i ispada na sve strane, šiške su se lepile za elo. Kada ga je stigla, on je ve otvarao vrata
svog crvenog ferarija.
Uz poslednji atom snage, potr ala je preko kaldrme i finim pokretom se ubacila izme u njega i vrata,
mrze i ga što je primorao da se ponaša kao divljakuša, da izgubi sav ponos i staloženost.
On se pomerio samo toliko da je propusti i nije bio nimalo iznena en. Kako je samo uobražen i pun
sebe, mislila je Sara.
- Hteli ste nešto, senjorita? - Rekao je usporenim, dubokim glasom.
Sara je progutala knediu, njena plu a su se borila za vazduh i u tom momentu, njena svilenkasto-plava
kosa je sasvim pala i rasula se po ramenima.
Ošamu ene o i su se suzile; mrzela je ose aj da ne vlada sobom i mrzela je njega što je gleda kao da
ga je zabavljala. On je znao gde se Pjers nalazi i želela je da do e do njega i spre i užasnu osvetu. Morala
je da bude prisutna kada se njih dvojica budu sreli, da bude posrednik ili da ih barem smiri. Promuklim
glasom je progovorila, - Moram da znam...
Presekao je. - Ne trošite vazduh. Uopšte nemam nameru da vam kažem gde se el diablo krije ili da vas
povedem kada budem išao da oslobodim svoju sestru od njegovog lošeg uticaja. To je izme u nas
dvojice. Razumete li šta ho u da kažem?
Njegovi beli zubi su opasno blesnuli i osetila je mu ninu u stomaku. On je bio sasvim ozbiljan, i pored
svih neprijatnosti koje je godinama doživljavala zbog Pjersa, znala je da bi u inila sve što može da spre i
fizi ki napad ovog osvetni kog avola na svog oca. Sada je shvatila da joj otac zna i više nego što je
mislila.
- Molim vas, senjor... - Zacvilela je, ali ako je morala da moli, moli e.
- Molite? Ne pokušavajte da me omekšate. Od kada je moja sestra obeš aš ena, to je nemogu e.
Nemate ništa da ponudite za cenkanje. Ja imam informaciju koja mi je potrebna, a vi, zauzvrat nemate šta
da ponudite.
7 / 47
Varao se ako je mislio da e tim nagoveštajem uvrede da je naljuti. Uopšte nije imala nameru da se
cenka.
- Ali... - Sagao je glavu, dok mu je gusta, crna kosa sijala na suncu, - ...budu i da nisam ovek bez
asti, a vi ste gost u mojoj zemlji, ja vas ne u napustiti u nevolji. Do ite. - Okrutno se osmehnuo kada je
video izraz zaprepaš enja na njenom licu. - Odveš u vas do hotela gde ete mo i da se osvežite, senjorita.
Mo i ete da uzmete taksi nazad do aerodroma. Pokušajte da prona ete voza a koji nije tako impulsivan
kao onaj prethodni. - Suvo je dodao dok je otvarao vrata od kola, sada vrlo ozbiljan.
Ozbiljnost mu je lepo pristajala. Mnogo bolje od pretnji, uvreda i izliva divlje naravi. Osim toga, setila
se ne eg. Njegova opaska o voza u dala joj je sjajnu ideju.
Ponovo je ose ala da vlada situacijom dok je on manevrisao ferarijem na izlazu sa trga bogatog
bojama, spuštao niz uske uli ice u senci crkve San Pedro, prošao jednu dugu krivinu i zaustavio se 'ispred
impozantnog hotela.
Izašla je pre nego što joj je otvorio vrata, zadovoljna što joj kolena više ne klecaju. Njeno lice je bilo
mirno dok je Španac jednom rukom podigao torbu, a drugom obuhvatio njen lakat i zajedno su ušli u
široki hol hotela.
Možda njena ideja ne e uspeti, ali e dati sve od sebe. Nadala se da e on uskoro shvatiti da nije jedini
koji stvara akciju i koji podre uje doga aje svojoj volji.
Unutra je vladao mir i osvežavaju a raskoš, iznad njih su sporo radili ventilatori dok su hodali po
mermernim plo ama. Sara je ugledala telefonske kabine i pokušavala da uguši svoje uzbu enje zbog
saznanja da bi njen plan mogao da uspe.
- Jeste li gladni? - Nezainteresovano je upita njen pratilac.
Prvo je bez razmišljanja odmahnula glavom, a zatim se setila
da ako bi rekla da umire od gladi, mogla bi da odloži njegov odlazak, pa je brzo rekla, - Prijalo bi mi
jedno hladno pi e, ako nemate ništa protiv, - i dodala, - Mogu li prvo da se osvežim i gde? - Naravno. Kao da se dosa ivao. Pošla je za njim do recepcije gde ga je ula kako se recepcioneru obra a na
engleskom jeziku.
- Senjorita bi želela da ode do toaleta. Ja u ekati u restoranu na terasi; možete li da joj pokažete put?
Sara skoro da nije ula odgovor. Sve se odvijalo mnogo bolje nego što je o ekivala. Izvadila je tašnu
iz prtljaga i rekla, - Vidimo se za deset minuta, - i krenula laganim hodom, ignorišu i njegovo nemarno Ne morate da žurite. - Zažali e zbog tog svog „ asnog” impulsa, i to pre kraja dana.
8 / 47
III
Ovoga puta, Sara se nije žalila na truckanje u taksiju. O i su joj bile širom otvorene. Jedino ako ih nije
primetio i pritajeno ekao da pro u, crveni ferari bi ve bio za njima i opomenuo ih.
Ali, budu i da nije bila osoba koja se esto osvr e na svoje greške iz prošlosti, Sara je svoje blistave
o i zalepila za put, za crvenu ta ku u daljini.
Pre nešto više od jednog sata, strah da e Francisko Kazals uleteti u neku prostoriju, zgrabiti svoju
sestru i isprebijati njenog oca do besvesti, a da ona ne e biti prisutna da to spre i, bio je vrlo realan. Prvi
put posle nekoliko godina osetila je da je nemo na, što nije bio nimalo prijatan ose aj.
Me utim, nekoliko njegovih nepromišljenih re i dali su joj ideju da ga prati, kao što je on pratio nju
sve od Londona. Sve se odvijalo kao po loju. Još uvek nije mogla da veruje koliko je sre na što se sve
tako lepo uklopilo.
Ostala je u kupatilu samo toliko da on ode do restorana i odmah zatim se upustila u pravi vihor
aktivnosti.
Otr ala je do telefonskih kabina koje je ranije primetila u holu i brzo je uspela da dobije vezu sa
Londonom. Najkra e i najjasnije što je mogla, objasnila je Dženi, - Nešto je iskrslo i mora u da ostanem
duže nego što sam mislila. Molim te, drži sve pod kontrolom. Ja u se vratiti im budem mogla.
- Ne brini. Ostani što duže možeš. - Dženi je dobronamerno rekla. - Ve dugo nisi bila na odmoru lepo se provedi i barem jednom u životu pokušaj da se opustiš.
Tortura osvetni kog i prevrtljivog Španca teško da je odgovarala njenoj viziji odmora, pomisli Sara
dok je spuštala slušalicu. Što se ti e opuštanja, ne e imati vremena za to sve dok ne nadmudri tog crnog
andaluskog avola.
Odlu nim korakom je otišla do recepcije i obratila se oveku za koga je znala da govori engleski, Možete li da mi pomognete?
- Naravno. - U jednom koraku se našao pored nje. - Senjor Kazals vas eka na terasi. Po ite za
mnom...
Njegove tamne o i nisu pokazivale u enje za njen neuredan izgled, ali su se obrve malo izvile kada
ga je brzo ispravila, - Samo trenutak. Prvo bih morala da obezbedim taksi - na žalost, ne govorim španski.
Ignorisala je njegov zgranuti pogled i smireno ga pratila do izlaza gde je nekoliko taksista ekalo
vožnju. Na licima im se ogledala dokolica ili neka vrsta bezna a. Recepcioneru verovatno nije bilo jasno
zašto bi neka žena mislila o prevozu, kada je ekao jedan savršeno ugla eni Španac.
Nije joj bilo važno kakve su šovinisti ke ideje prolazile kroz njegovu glavu, ali bilo joj je neprijatno
kada se okrenuo prema njoj i pitao je, - Recite mi kuda želite da idete, senjorita, pa u da prevedem.
Prvo je imala želju da ode do aerodroma i da se vrati u Englesku, ali brzo se predomislila. Hrabro je
podigla glavu i rekla, - Treba mi voza koji može da eka dok senjor Kazals i ja iza emo iz hotela. Senjor
e voziti crvena kola. Ja želim da ga moj voza prati, na pristojnom odstojanju... Glas joj je zadrhtao,
odavaju i njena unutrašnja ose anja, ali, pribrala se i nastavila, - Dobro u ga nagraditi.
Nije spustila pogled, ak ni na njegov neskriveni podrugljiv osmeh. Znala je šta je mislio. Zgodni
senjor, koji vozi kola koja mogu da priušte samo pravi bogataši, zasitio se ovom Engleskinjom - a ko bi
mogao da mu zameri? - i dao joj je korpu. Ali, ova neugledna žena nije prihvatala šut kartu i rešila je da
ga prati i da mu dosa uje.
Slegnuvši ramenima na na in koji je govorio da svi muškarci, pa i oni najmo niji, moraju na kraju da
plate za svoja zadovoljstva, recepcioner je brzo govorio jednom od voza a i pošto je postignut dogovor,
ponovo se okrenuo prema Sari. - Da li sada želite da se pridružite senjor Kazalsu? - Re e uz široki osmeh.
- Sigurno. - Bilo joj je teško da zadrži dostojanstven izraz lica pred ovim ovekom koji nije krio da ga
sve ovo zabavlja. Incident je ulepšao njegov nezanimljiv radni dan. Po skrivenom pogledu koji je bacio
na Franciska Kazalsa, koji je ustao dok je Sara prilazila stolu, znala je da e oboje biti tema beskrajnih
šala i viceva me u ostalim osobljem.
9 / 47
Osetila je neku udnu i neobjašnjivu vezu s Franciskom, što je bila potpuna besmislica, pomislila je.
On je neprijatelj njenog oca, a samim tim i njen - jer, bez obzira na sva pravdanja i krivice, nasilje je
ponižavaju e, njime se ništa ne postiže i nameravala je da ostane tu i pobrine se da do toga ne do e.
Ignorišu i veli anstveni pogled na živopisne, suncem okupane planine, obratila mu se, nude i
poslednju šansu da se iskupi. - Rekli ste da znate gde se nalazi moj otac i da je s njim devojka koja
odgovara opisu vaše sestre, kao i da nameravate da ih odmah prona ete.
Otpila je gutljaj soka da ovlaži suvo grlo, svesna pogleda njegovih crnih o iju, koji ni za tren nije
silazio s njenog uko enog lica. Predložila je, vrlo oprezno, - Recite mi gde se nalaze i ja u to da sredim.
Obe avam da u ih razdvojiti i li no vam predati vašu sestru. Verujte mi da saose am s vama, ali nasiljem
se ništa ne može rešiti.
- Ne, - odgovorio je bez trunke ose anja. Nastavio je istim tonom, - Recite mi, senjorita, da li ste uvek
tako kruti i pedantni, bez trunke strasti? Vaš otac je jedan nemoralni hedonista koji je
zaveo moju sestru i odveo je od ku e, a sve što možete da kažete je da saose ate sa mnom... - usne su mu
se zategle, prstima je nervozno lupkao po stolu - i izgovarate besmislene, bezose ajne, otrcane fraze o
uzaludnosti nasilja. Zar zaista mislite da sam tip oveka koji bi bio spreman da mirno sedi u pozadini i
eka da mu neka žena rešava porodi ne probleme? Mislite da nemam svoje dostojanstvo?
Nešto je duboko u njoj zadrhtalo. Ovaj ovek ne bi nikada ništa smireno uradio; to joj je govorila
elementarna, atavisti ka intuicija. Njegovi nemirni prsti, vatra koja je tinjala iz dubine tamnih o iju,
govorili su o vulkanskom besu u njemu. Hladnim glasom je nastavio, - Ako je ikada neki ovek zaslužio
batine, to je vaš otac, i ja nameravam da ga nau im lekciji koju nikada ne e zaboraviti. Bez vašeg
uplitanja. A sada, senjorita, ako ste završili, pozva u taksi da vas odveze do aerodroma.
Govorio je o strasti i nasilju kao da su najviši uzori. Gadio joj se. Dovoljno se nagledala tih emocija
dok je živela sa ocem, videla je veselu i, po njenom mišljenju, vrlo ponižavaju u trpeljivost svoje majke,
tako da se sve ano zaklela da nikada ne e dozvoliti nijednoj emociji da upravlja njenim životom, da je
upropasti i dovede u stanje gde ne e imati kontrolu nad stvarima.
- Nema potrebe, - hladno mu je odgovorila. - Recepcioner je sve sredio. - Videla je kratki trzaj na
njegovim usnama i osetila je snažno uzbu enje u grudima zbog saznanja da ga je nadmudrila.
Rastu e zadovoljstvo je još uvek gorelo u njoj. Nikad se nije tako ose ala. Crvena kola su nestala iza
krivine, na vijugavom planinskom putu.
Imala je osamnaest godina kada joj je svega bilo dosta, kada je poželela da napusti oca i krene svojim
putem. Tvrdoglavo se držala te odluke i nije joj bilo važno što je sada napravila ustupak i poželela da
pomogne ocu. Posebno sad, kada je, iza krivine, ponovo ugledala ferari koji nestaje u oblacima dima.
Bez obzira na svoje mane, senjor Kazals je bio izuzetno obazriv voza . Bio je sporiji od najobi nije
bakice. Što je navodilo na pitanje zašto je uopšte vozio tako mo nu mašinu. Crveni ferari je o igledno
predstavljao samo statusni simbol, izraz ma o-muškosti koju je mogao da priušti, ali nije imao hrabrosti
da do kraja upotrebi njegovu snagu.
Osmehuju i se svom naopakom snobizmu, prestala je da razmišlja o tim glupostima i zahvalila se
Bogu što se sve tako odvijalo. Da je vozio brže, taksista ne bi bio u stanju da ga prati.
Impresivan pogled joj je skrenuo pažnju i oduzeo dah. Ogromna kamena zidina, delimi no okrnjena,
spuštaia se niz strmu planinsku padinu, okružuju i jedno malo selo u dubokoj i zelenoj dolini u podnožju.
A visoko iznad, nad stenovitom grormadom, dominiraju i krševitim pejzažem sa golih visina, uzvišeno je
stajao veliki zamak sa impozantnim zidovima, bedemima, kulama i tornjevima.
Bilo bi teško osporiti ovaj izraz mo i i autoriteta, mislila je Sara, a zatim razroga ila o i kada je videla
da je crveni ferari prošao ispod impresivnog svoda i krenuo putem koji može da vodi samo do zamka.
Nije mogu e da se Pjers i Enkarnasion kriju tu gore. Kao da je i voza imao svoje slutnje, zaustavio je
taksi i pitao, pokazuju i prema svodu.
- Šta želite, senjorita? - upita je na španskom.
Pretpostavljala je da eka dalja uputstva. Nije mogla da objavljuje svoje prisustvo dok krišom ne u e
unutra. Nije želela da joj se sva vrata zalupe pred nosom i da eka napolju dok senjor Kazals kažnjava
Pjersa.
10 / 47
- Prepeša i u ostatak puta, - rekla je, a voza je belo gledao. Nije razumeo ni re . Brzo je izvadila
nov anik iz tašne, na šta se taksista nasmešio. Toliko je razumeo. Platila mu je, uzela svoj prtljag i polako
krenula prema svodu, ne žele i da pokaže ni najmanji tra ak panike koja je po ela da je obuzima.
Ne treba da pani iš, uveravala je sebe i terala strah. Do sada je bila neverovatno uspešna; preostalo joj
je samo da se uvu e u to masivno kameno zdanje i prekine ono što se unutra dešavalo. Da na sve stavi
ta ku svojim hladnim glasom razuma.
Sa sve manje neverice prihvatala je ideju da je Pjers mogao da dovede svoju najnoviju ljubavnicu u
ovo izolovano, ali veli anstveno mesto. Njegov veliki talenat, pored upe atljive li nosti, stvorio mu je
prijatelje širom sveta, a neki od njih su na vrlo uticajnim položajima.
Pošto je prošla ispod lu nog svoda, koji je zbog masivnih zidova više li io na tunel, Sara je razmotrila
situaciju. Bio je sumrak, ali se poplo ano dvorište još uvek kupalo na suncu. Stavila je ruke u džepove i
pažljivo posmatrala ferari koji je bio parkiran pred glavnim ulazom.
Imala je neugodan ose aj da je neko posmatra, ali je ogromna zgrada delovala napušteno - izuzimaju i
crveni simbol ma izma. Zamak uopšte nije zastrašuju i, grdila je sebe, shvativši da prou avanjem
arhitektonske lepote ne e ništa posti i, pa je ispravila ramena i uputila se prema ulazu. Francisko Kazals
e uskoro shvatiti da nema posla s nekom praznoglavom i nesposobnom glupa om.
Španac je ta no znao gde da prona e njenog oca, koji je, možda ve sada, primao udarce u lice. Ili
nešto još gore. Srce joj je brže zakucalo. Potr ala je. Dok je stigla do cilja, glavnih ulaznih vrata, plu a su
joj se ispunila toplim, suvim vazduhom i jedva je disala.
Vrata su bila teška, sa gvozdenim nakovima i popre nim trakama. Sa strepnjom je okrenula veliku,
gvozdenu, okruglu bravu i najzad je ula olakšavaju i zvuk njenog škljocanja. Uletela je u senovitu tišinu
ogromnog prostora. Ose ala je kako joj adrenalin proti e venama, zatim je zastala, sasvim izgubljena, dok
su se vrata za njom lagano zatvorila i zavladala je tama. Sve što je mogla da cuje bili su ubrzani otkucaji
njenog srca i zvuk ne ijeg disanja.
Izgubila je dah i vrisnula kada je ula taj poznati, mra ni, baršunasti glas iza sebe, - Gde si do sada?
11 / 47
IV
U prevelikom šoku da bi došla do re i, Sara je uko eno stajala i gledala u tamno lice oveka, koje nije
odavalo nikakvu emociju. Bila je ošamu ena tom strahovitom tajanstvenoš u. Ali, ubrzo je razum
prevladao i uspela je da se sabere.
Ne pitaju i se zašto on ve nije po eo da traži Enkarnasion i njenog oca u ogromnim prostorijama,
predložila je, - Da ih potražimo zajedno? Nemojte ni da pomišljate da me pošaljete napolje dok se sve ne
završi. Niko me ne može prevariti dva puta, senjor Kazals.
Kako bi još više ostavila utisak da on nije jedini koji može arogantno da govori, vrsto je stegla usne u
nepomi nu liniju i oholo gledala s visine, ali njegov izraz je i dalje bio zagonetan i ponovo se stresla, jer
se iza tog lica krila neka jaka, eli na volja koja je mogla da je zbuni i zaplaši.
Zatim se, vrlo sporo, široko osmehnuo i to je zabrinulo. Sasvim sigurno ga je nadmudrila, pa nije imao
razloga da se kezi!
- Zajedno. Da, to lepo zvu i. - U glasu mu se ulo iskreno zadovoljstvo, ali hvatanje njene mišice bio
je surovi kontrast. - Do i, mala muvo. Tako si lepo uletela u moju mrežu. Sad možemo da ekamo.
Zajedno, kako si rekla.
Kao da je sav vazduh ispario. Te tamne, nemilosrdne o i nisu dizale pogled sa nje. inilo se da
pokušavaju da otkriju na in na koji njen mozak funkcioniše, dok je ona pokušavala da shvati smisao
njegovih re i.
Da ekaju? Pa nije mogao za tako kratko vreme da pregleda sve prostorije u zamku. Možda je sreo
nekog - nekog od posluge - ko mu je rekao da je Pjers izašao i da e se uskoro vratiti? Ništa joj nije
bilo jasno. Pokušala je da se oslobodi stiska njegove ruke, ali je on još više stegao i vukao preko
poplo anog poda.
- Ne guraj me, - prasnula je. - Ako mi kažeš kuda treba da idemo, i i u i nema potrebe da me vu eš...
I kako znaš da nisu u zgradi? - Tvrdoglavo je nastavila, trude i se da pravilno diše i ignoriše okove
njegove ruke. - Tatina susetka ti je rekla gde se nalaze, ali si stigao samo deset minuta pre mene i sigurno
nisi uspeo da sve pregledaš. Osim toga, možda je i vlasnik ovde, pa može da nas izbaci kao nevaspitane
uljeze. Pretpostavljam da se toga nisi setio!
Prošli su kroz još jedna teška vrata i izašli na veli anstveno dvorište koje je gledalo na nebo sa jarkim
bojama ranog sumraka. Bile su tu fontane, jedno veliko drvo smokve, hrpa egzoti nog cve a i senoviti
svodovi koji su okruživali ono za šta je pretpostavljala da je dnevni boravak.
Ko god da je vlasnik ovog zdanja, sigurno je izuzetno važna osoba. Ali, bezobzirni Španac nije se
osvrtao na njena upozorenja. On je jednostavno ignorisao svaku njenu re .
Barem se tako inilo, sve dok nije došao do senke najbližeg niza stubova pod lukovima i skoro
nezainteresovano je obavestio,
- Ja sam vlasnik i budi sigurna da osim dva lana posluge, u rezidenciji nema više nikog. Do i.
Nije imala vremena ni da udahne vazduh, a kamoli da se pribere, vodio je kroz nadsvo eni trem do
prohladne prostorije sa kamenim zidovima i dalje na sprat, kružnim stepenicama bez branika.
Njena kosa se ponovo opustila i prekrila lice i ramena, zbog ega je, u fizi kom i psihi kom smislu,
bila u nepovoljnijem položaju. Jedva da je videla stepenice po kojima je gazila, tako da je morala da
zavisi od njegovog eli nog stiska ruke koja je vodi. Nije mogla da podnese taj ose aj zavisnosti.
Kada su stigli do vrha, zaustavio se dovoljno dugo da joj kaže,
- Pozvao sam agenta tvog oca iz hotela i rekao mu da mora da prona e Buveri-Skota i da ga obavesti da
sam spreman za jednu trampu. Moja sestra za njegovu erku. Kada se bude javio, re i u mu gde da je
dovede. I to li no. Tada emo završiti posao.
Sara je slepo išla za njim dok se nisu zaustavili pred vratima sa raskošnim duborezom i prosiktala je, Pa to je kidnapovanje! Ne možeš da me držiš ovde - to je nezakonito.
- Onda me uhapsi, - suvo je odgovorio. - Ovuda, senjorita.
- Gubi se! - divlje se ritala i pokušavala da se oslobodi stiska njegove ruke, dok je on otvarao vrata
12 / 47
prostorije koja je trebalo da bude njen zatvor.
Bila je to prevelika prostorija za jednu zatvorsku eliju - jedna luksuzna spava a soba, gde je
napravljen uspešan spoj srednjevekovnog sjaja i savremenog bogatstva.
Pustio je i ona je trljala ruke pokušavaju i da izbriše sirovi i bolan ose aj njegovog dodira. Gledala je
kako se le ima naslanja na vrata.
- Zvao si Majlsa iz Arkosa? - Skupila je obrve. - Kako si znao da u da do em ovde? Rekao si da znaš
gde su, ali si otvoreno odbio... Oh! - Obuzeo je stid i ose ala je kako joj veliki talas plamte e boje
preplavljuje lice. Ose ala se kao poslednja budala i mrzela je to.
- Tako je, - suvo odgovori. Zatim je priznao, - Izostavio sam deli istine kada sam preveo ono što je
draga senjora tako rado želela da kaže. Ona pazi na ku u kada je tvoj otac odsutan - tako su se dogovorili.
On je otišao pre nekoliko dana na neodre eno vreme i nije rekao kuda. Ali, devojka koja je ta no
odgovarala opisu moje sestre bila je s njim.
Taman je otvorila usta da mu kaže šta misli o lažovima, kada su je njegove re i prekinule. - Ja znam
da itam ljudske duše, senjorita. Ti si hladna i sumnji ava. Da sam ti ponudio da te dovezem do ovog
mesta pod izgovorom da te suo im s gresima tvog oca, ti bi odmah posumnjala u moje namere i ne bi
pristala. Nemam nameru da te pustim da slobodno šetaš okolo i upozoriš oca... A ti bi ga sigurno
upozorila - možda ak i za tebe važi da krv nije voda.
Nisam smeo da rizikujem... Shvatio sam da si najbolji adut koji imam za ucenu i pomogao ti da me pratiš.
Pokazao sam ti koji recepcioner govori engleski, ostavio ti dovoljno vremena da napraviš plan...
- Kako si znao da te ne u prozreti? - Bila je besna na sebe što je dozvolila da je vu e za nos.
- Postojao je rizik, - priznao je. - Ali ne veliki. Tvoja arogancija prevazilazi tvoju inteligenciju, a kao
što sam rekao, ja umem da itam ljudske duše.
Sara je poželela da ga ošamari. Kako je mogao da donosi tako brze zaklju ke? Jedva je poznavao. U
redu, priznaje da je esto usmerena ka jednom cilju i zna kako želi da vodi svoj život. Ali ohola? To
nikad! I, ako mu je dozvolila da napravi budalu od nje, to je bilo zato što je previše brinula o tome šta bi
moglo da se dogodi Pjersu ako bi došao u ruke ovom udovištu.
- Ne možeš da me držiš ovde protiv moje volje! - oštro je odgovorila. - Zar misliš da je Majls Hanter
budala? Posle takve prete e poruke koja se odnosi na jednog od njegovih klijenata, sigurno e pozvati
policiju.
- Ne e, ako iole brine o tvom ocu... Smiri se. Pokušaj da odnekud izvu eš samodisciplinu. Siguran
sam da si u tome savršena. Ose aj se kao u svojoj ku i. Pošto eš ovde ostati neko vreme, mogla bi da
po neš da se navikavaš na apartman... Vrati u se kada budeš uspela da se smiriš.
Tim re ima se okrenuo j izašao. Tiho je zatvorio vrata za sobom. Cula je kako se klju okre e u bravi i
stresla se. vrsto je zatvorila o i i ponavljala u sebi da ne e da pla e, ne e da pla e.
Premda je Francisko Garsija Kazals bio o igledno ljut zbog povre ene asti njegove porodice, rekao
je istinu kada je govorio o njenom gubitku kontrole. Bilo je to nešto što je brzo morala da ispravi. Duboko
je udahnula nekoliko puta.
Da vrišti kao riba nije bio na in da pobedi neprijatelja, opomenula je sebe. Otišla je do prozora,
gurnula jedan rebrasti kapak.
Unutrašnje dvorište kroz koje su ušli bilo je daleko, daleko pod njom. Ponovo se okrenula i po ela da
otvara sva vrata. Prva su vodila do prelepog salona, koji je ni najmanje nije interesovao. Iza drugih se
nalazilo kupatilo, koje je veoma privuklo.Iza tre ih je bilo spiralno kameno stepenište koje vodi, mislila
je, prema bedemima koje je videla odozdo. Zalupila je vrata tom nemogu em izlazu, digla ruke od svega i
otišla u kupatilo.
Bila je ube ena da joj taj odvratni muškarac ne e fizi ki nauditi, pa joj je jedino preostalo da pokuša
da ga ubedi razumom. Bila bi mnogo smirenija i staloženija kada bi sve stresove i svu prljavštinu tog dana
mogla da ispere jednim osvežavaju im kupanjem.
Nalazila se u prostoriji koja je upravo dizajniranaza opuštanje. Magli asti, srebrnkasto bledi mermer
prekrivao je pod, zidove i plafon, staklene police su se prozra no provla ile kupatilom i delovale isuviše
krhko da nose težinu staklenih bo ica parfema, retkih mirisa i skupih krema. Kada je bila dovoljno velika
da bi u njoj moglo da se pliva, a na ivicama je bila ukrašena ljupkom paprati u crnim posudama.
13 / 47
Barem ne e biti sama u prisustvu užasno nepredvidivog i temperamentnog Španca, mislila je dok je
posmatrala kako voda u jakim mlazevima puni kadu. Tu e biti i neko od posluge kome bi mogla da se
obrati. Možda e nekog uspeti da ubedi da joj pomogne da se iskrade i vrati se civilizaciji i razumu.
Ulja koja je sipala u vodu ispunila su prostoriju slatkim mirisom lavande, jasmina i ruže, pa je
zadovoljno skliznula u tople dubine. Sve brige tog dugog i napornog dana su se istopile i izgubile u
izmaglici zavodijivih mirisa, u hedonisti kom okruženju raskošnog kupatila, mekoj, toploj vodi, da je ak
i Francisko Kazals postao sila sa kojom bi mogla da se sporazume.
Sara je poželela da tu ostane itavu no , ali, pri pomisli na smežuranu kožu, polako je izašla iz kade i
pustila kosu da u talasima padne preko ramena.
Kada se bude obukla, seš e u miru - možda u onaj salon u koji je provirila - i razmisli e o tome kako
da urazumi svog nerazumnog otmi ara. Umotala se u jedan od velikih zelenih peškira, otišla do svoje
torbe u spava oj sobi i toliko se opustila da je ak i zažalila što sem donjeg veša i spava ice više ništa nije
ponela.
Bilo je ve mra no u izmaglici sumraka, ali kasnije e potražiti prekida e za svetlo, jer je još mogla da
nazire stvari oko sebe u ovom prijatnom plavi astom svetlu. Ne žele i da se vrati u pantalone i košulju u
kojima je putovala, oka ila je sako u jedan od ormara. Dok je zatvarala klizna vrata ormara, peškir se
olabavio i pao na pod - uko ila se kada je ula da se vrata od sobe otvaraju i kada je ušao njen tamni ar.
Mora da je pritisnuo prekida za svetlo, jer se svaka lampica upalila i osvetlela sobu. Dok je uzaludno
pokušavala da se prekrije rukama, koraknula je unazad ne bi li stopalima dohvatila peškir. Nije se
usu ivala da skine pogled s njega. Ona je bila zatvorenica, ali je sada prvi put osetila strah.
Kratak zveket porcelana i stakla dok je postavljao poslužavnik na sto sa duborezom pored vrata, dali
su joj dovoljno vremena da se okrene, podigne peškir i obavije ga oko drhtavog tela, da bi potom skoro
izgubila dah kada je ula njegov spori i uvredljiv aplauz.
- Bravo!
estitam na izigravanju ednosti i stidljivosti, ali nema potrebe da to radiš zbog mene.
Koliko dugo se vrtiš bez i ega na sebi, pitaju i se kada u da se vratim, kao što sam obe ao?
Izraz njegovih o iju boje pono i bio je pun prezira dok joj je podrugljivim glasom govorio, - Nikada
ne bih pretpostavio, ali, o igledno si nasledila o evu bludnu stranu. Me utim, da budemo na isto s ne im
- ne eš mo i tako lako da kupiš svoju slobodu ili moj oproštaj, gospo ice Buveri-Skot. Me utim,
slobodno možeš da pokušavaš. - Zlobno se osmehnuo. - Ne eš uspeti, premda bi mi bilo zabavno, isto da
prekinem zamorno ekanje... A sada u da te ostavim da se sama boriš sa svojim o ajem. Ve eraj; ne bi
bilo lepo da smršaš, zar ne?
Njegove uvredljive re i su joj još dugo odjekivale u glavi, mozak joj je bespomo no klju ao zbog
njegovih nepravednih i prora unatih uvreda.
Ko bi mogao da pretpostavi da se iza te stroge, neženstvene ode e krije jedno savršeno telo, koje žudi
za dodirom ? Slobodno ga pokaži kad god to poželiš, uživa u u tome.
14 / 47
V
Zbog ne eg se probudila iz slatkog zaborava sna. Sara je otvorila o i u tami i slušala. Vladali su mir i
potpuna tišina.
Mora da je sanjala; zato se probudila, sanjivo je rezonovala. Nije želela da bude budna; nije želela da
misli o svom nezavidnom položaju. Niti je želela da se seti svog srama ili odvratnih uvreda kojima je on
obasipao svojim blagim glasom. Nije želela da se ponovo seti svega toga, barem ne do jutra.
O ajno je želela da spava, ali su se misli vrtele u vihoru injenica, sve dok nije pomislila da e joj
glava pu i. Strah je po eo da provejava kroz skoro svaku misao. Premda je bila sigurna da nema potrebe
da se i ega plaši. Iako mu je bila potrebna samo kao mamac za Pjersa, neki neopisivi, bezimeni strah je
neprestano navirao.
Najzad je uspela da uspori disanje i da zatvori o i. Dušek se ulegao. Osetila je trzaj lakih prekriva a.
Za jedan beskrajno dugi trenutak Sara je ležala u šoku. Nešto je probudilo. Nešto je ležalo pored nje.
Prestrašena, dopuzala je do ivice kreveta. Srce je htelo da eksplodira. Jaka pesnica je dohvatila kraj
njene spava ice i njen uzvik je prekinuo jedan opušteni glas, - Kuda si krenula? Nastavi da spavaš.
Još jednom je pokušala da se izvu e iz kreveta, ali je nije puštao. Sasvim razlju ena, pronašla je lampu
na sto i u pored kreveta i upalila je. Barem je taj užas imao ime. Soba je bila osvetljena, okrenula se i
sela, gledala ga ledenim pogledom. Zatim je brzo skrenula pogled. Nije mogla da gleda svu tu glatku
kožu koja je prekrivala široka ramena, snagu tih muževnih grudi, ravan stomak koji je nestajao pod belim
prekriva em... Izgledalo je da ništa nije imao na sebi! Usta su joj se osušila.
Zar nije imao ni zrnce pristojnosti? Ili je bio ube en da e ona pokušati da kupi svoju slobodu?
Nekako je uspela da progovori,
- Ustani iz kreveta. Odmah!
Kraji kom oka je videla kako se uzdiže na lakat i bila spremna da sko i na pod ako joj se bude
primakao.
Ali, nije to u inio. Samo je strpljivo rekao, - Ovo je moj apartman, moj krevet. Zašto bi trebalo da
odem?
- Zato što si me ti stavio ovde, - tiho je odgovorila. Mislila je da je to o igledno.
- Naravno. - Okrenuo se na le a, stavio ruke pod glavu, nepodnošljivo opušten. - Verovatno eš ostati
ovde neko vreme - sve zavisi od brzine kojom e tvoj otac da odgovori na moje zahteve, koliko mu je
stalo do tebe. Da bih objasnio Rozaliji i Markosu tvoje prisustvo, rekao sam im da si moja devojka. A gde
bih mogao da stavim devojku nego u krevet?
Pobesnela je. - Onda spavaj u drugoj sobi! Koliko se se am, tamo ima savršeno udobnih stolica i sofa.
- Ne spavam na stolicama, - rekao je uzvišenom arogancijom, zbog ega je htela da ga ošamari.
Bila je zgranuta potrebom da da oduška svojim proklju alim emocijama pribegavanjem fizi kom
nasilju. Ovaj nemogu i ovek je imao obi aj da je primorava da se ponaša sasvim suprotno svojoj prirodi
i tako ispolji onu svoju stranu za koju nije znala da uopšte postoji. Nije bila sre na zbog toga.
Zajedljivo je rekla, - Dobro, ako ti ne eš, ja u. - Pre bi spavala na užetu za sušenje veša nego u
krevetu s njim, pomislila je. On nije rekao ni re .
Pošto je zatvorila vrata za sobom, umorno se za sekund naslonila na njih, potom je otvorila prozore,
odabrala sofu i nelagodno sela na nju.
Razjedale su je nervozne misli. Našla se u nemogu em položaju, a situacija se samo pogoršavala.
Razdraženo je poželela da nikada nije krenula da upozori oca i posavetuje ga da vrati Enkarnasion njenoj
voljenoj porodici, a ako to ne u ini snosi e posledice svog neodgovornog ponašanja.
Nikada nije verovala u staru izreku da sve što ne može da se izle i treba trpeti. Kao što je njen otac
odbijao da ispravi svoje besmislene hirove, tako je i ona, još davno, rešila da ga napusti i prepusti ga
samom avolu.
Zašto je onda ušla u ove zamu ene vode i to baš sada, pitala se Sara. Da li je to izbila na površinu
ljubav prema roditelju, koja je bila snažnija nego što je mislila? Ili je to bilo njeno priznanje da se ponosi
15 / 47
njegovom genijalnoš u -ponos koji je ona uvek pokušavala da uguši osudama njegovog razuzdanog stila
života? Ali, sve to pretraživanje ose anja ne e joj pomo i da se izvu e iz ove neprijatne situacije.
Namestila je jastuk na jednom kraju sofe i sklup ala se, pokušavaju i da se udobno namesti. Bilo je to
lakše re i nego u initi i dva sata kasnije još uvek je bila budna i morala je da ode do kupatila.
To je zna ilo da e morati da pro e kroz spava u sobu. Pažljivo je ustala, proverila da li udovište
spava. Njegova savest ga ne mu i, jer on sasvim sigurno ne poseduje tako nešto.
Na prstima je otišla do vrata, otvorila ih i pažljivo osluškivala. ulo se samo njegovo pravilno disanje.
Ne dišu i, pažljivo je kora ala prema kupatilu, paze i da ne udari u neki komad nameštaja. Ostala je što je
kra e mogla, svesna da se i on možda budi no u.
Mrzela je tog samoživog, oholog grubijana zato što je morala da prolazi kroz sve ovo i pokušavala je
da smisli osvetu, ali joj ništa nije padalo na pamet. Jedino je znala da ne želi ni minut više da provede na
sofi.
Ali, nije htela ni da se vrati u taj mrski krevet s njim. Mora da je postojao još neki na in. Pa, naravno!
Tre a vrata.
Tiho ih je otvorila i stepenice su bile osvetljene slabom svetloš u sijalica postavljenih u kamenju.
Popela se do vrha, otvorila teška vrata i našla se na predivnom krovu, okružena bedemima.
Vazduh je bio mnogo svežiji i prijatniji nego u salonu, a blede pruge ranog svitanja doprinele su
njenoj iznenadnoj sre i.
Ovde je, napokon, osetila slobodu. Možda je to bio lažan ose aj, ali je želela da traje što duže, jer
nikada ranije nije osetila da je tako puna života i jedva je ekala novi dan.
Dok su joj o i isijavale novom energijom, prešla je preko krovnih crepova i naslonila se na bedeme.
Ispružila se preko njih što je više mogla, žmirkala u tami, pokušavaju i da kroz izmaglicu no i uo i
konture zemljišta, kada je ula trk bosih stopala i sekund kasnije osetila je kako je podižu snažne ruke i
našla se na golom torzom.
-Idiota! - Njegove ruke su je gr evito držale i mogla je a uje brzo lupanje njegovog srca, ose ala
pulsiraju u toplotu njegovog tela. - Skakanje u stenovitu provaliju nije rešenje! Moraš da shvatiš da ne
želim da te povredim... Znaš da nisam u zavadi s tobom.
Ova iznenadna intimnost dok je bila u njegovom naru ju sasvim joj je pomutila um. Kada je osetila
kako mu drhtaji unutrašnje napetosti tresu impresivno telo, teško se odupirala impulsu da se još više
sklup a i preda ose anjima koja su bila neobi no uzbudljiva i, do tada, posve nepoznata.
O ajni ki je odmahnula glavom i usredsredila se na nove ideje koje su joj padale na pamet zbog
njegovog pogrešnog tuma enja njenog gesta, dok joj je govorio, - Žao mi je ako sam te uplašio.
Obe avam da te ne u ta i ni u besu. Sve dok budeš boravila pod mojim krovom ne eš ni na koji na in biti
povre ena - neka ti ovo bude neka vrsta odmora. Da li eš u initi to, Saloma?
Malo je falilo da mu iskreno kaže da je pogrešio i objasni mu da ona nije tip osobe koja bi se sa velike
visine strovalila na stene, u ma kakvim okolnostima, ali je zbog tog smešnog imena, koje je ona davno
odbacila, povratila kontrolu i ta no je znala kako da odigra scenu.
Drhtavim glasom je izrekla re i za koje nikada nije verovala da je sposobna da izgovori. - Zašto si me
zaustavio? Ne mogu ovo da podnesem! Da budem zatvorena s divljim strancem. - Njen glas je lepo
trepereo do ivice histerije, dok je pokušavala da se odgurne od njega. - Ubio bi mog oca im bi ga
ugledao - sam si to rekao! Šta te spre ava da i mene ubiješ? Morao bi, zar ne? Da ne bih progovorila! Ne
mogu da ekam ono najgore. Radije bih uradila - bilo šta. I... - duboko je udahnula vazduh - Ne mogu da
podnesem da budem zatvorena. Nigde. Poludela bih od toga!
- Dios! - Bio je užasnut. Naterala ga je da se oseti krivim i posramljenim, što je i želela. Sasvim je
zaslužio svu koli inu krivice koju je mogla da izlije na njegovu arogantnu, ali lepu glavu, mislila je u
sebi.
Ali, nije mogla da ignoriše na in na koji ju je držao u rukama, kora aju i preko krova do stepeništa.
Nije se pretvarala, kada mu je, sva uspani ena, rekla, - Pusti me. Molim te! Nisam invalid. Umem da
hodam, ako to nisi znao!
- Da, znam. - Još vrš e je stegao dok su se spuštali stepeništem; krišom je pogledala iznad sebe i
videla njegovo ozbiljno lice, vrste kosti pod kožom i brzo je zaboravila na paniku, jer je upravo dokazala
16 / 47
da može savršeno da upravlja njim.
Zabrinula ga je. Nastavi e da glumi svoju ulogu histeri nog neurotika sa tendencijama zlobnog
grickanja, iz istog zadovoljstva da ga vidi poniznog, da gleda kako pravi budalu od sebe, kao što je on
pokušao da napravi budalu od nje, kada je odbacio njeno telo pogledom koji je govorio, - Samo ti nudi, ja
te ne želim.
Jasno za tu uvredu mora e da ispašta. Do i e dan kada e otklju ati vrata i moliti je da ode. Nadala se
da e usaditi u njega kompleks krivice koji e nositi do kraja života.
Pošto su stigli do sobe, nogom je zatvorio vrata i odneo je do kreveta, nežno je spustio na jastuke,
pomilovao po kosi i blagim glasom rekao, - Opusti se. Ne u te povrediti. Ja ispunjavam svoja obe anja.
Ali, ne e se odati; nije toliko luda. uo se njen slabi uzdah, zatvorila je o i i osetila da se udaljio.
Provirila je kroz trepavice.
Izvukao je donji deo pidžame iz fioke i ona brzo zatvori o i. Nekoliko sekundi kasnije, srce joj je
naglo posko ilo kada je osetila da se dušek ulegao. Umirila se kada je videla da je samo seo pored nje.
- Popij ovo. - Držao je kristalnu ašu i ona je sumnji avo gledala u žu kastu te nost. - Rakija, za
strogo medicinske potrebe, - dodao je. Ona tvrdoglavo nije otvarala usta.
Uzdahnuo je, prodorno je gledao u o i kao da je pokušavao da reši neki težak problem. Potom su mu
se uglovi usana razvukli u osmeh, - Nisi takla ni hranu koju sam ti ranije doneo. - Tužno je odmahnuo
glavom. - Bila si preplašena, previše zabrinuta? - Pitao je saose ajno i ona je klimnula glavom, smeju i se
u sebi zato što ga je navela na pravi put.
- Nema potrebe da se plašiš. A i nivo še era u krvi ti je sigurno nizak. Zato popij ovo kao dobra
devoj ica. Bi e ti bolje, opusti e te i pomo i da zaspeš.
Bio je privla an taj deo o spavanju. Sela je i uzela ašu u ruke. Dosta sa brigama, mislila dok je
ispijala vatrenu te nost, s nadom da e njen preterano aktivni mozak dozvoliti telu da se odmori... Stvari
su se sasvim lepo odvijale, estitala je sebi i vratila ašu, udobno se smestila u krevet i mislila je kako se
sve preokrenulo u njenu korist.
Ponovo je energi no posko ila kada joj se on pridružio. Telo mu je bilo samo nekoliko centimetara
udaljeno od nje. Pre nego što je mogla da se pobuni, on je privukao k’ sebi, mrmljaju i, - Spavaj sada.
sirotice mala. Nema potrebe da se plašiš. Vidiš kako si sigurna u mom zagrljaju?
- Ne moraš da me držiš. - Nekako je uspela da izgovori. Poželela je da nije tako brzo ispila rakiju.
Zbog toga, a i zbog mentalne i fizi ke iscrpljenosti, nije bila u stanju da se izvu e iz ovog položaja i ode
do salona.
- Moram da te držim. Ne smem da rizikujem da tr iš gore po krovu i ponovo pokušaš da se
strmoglaviš u ponor.
Zatim je predložila, - Mogao bi da zaklju aš vrata od stepeništa i sakriješ klju . Tada ne bi morao da
brineš.
- A kako bih to mogao da uradim kada si mi tako slikovito opisala da na samu pomisao na zatvoreni
prostor dobijaš napad histerije? Više ne e biti nikakvih brava, samo e te moje ruke držati.
Uspeo je da je stavi tamo gde je i nameravao od samog po etka: sklup anu, tu pored njega, na
njegovom grešno raskošnom krevetu.
Ali, njegovi razlozi nisu bili isti kao ranije. U po etku je mislio da e ona svojim telom da otkupi
slobodu. Sada su njegovi motivi bili druga iji, zar ne? Hteo je da bude siguran da njegova slaboumna,
histeri na zatvorenica ne e pokušati da se ubije. Nije hteo takav skandal. To bi sigurno obeš astilo
njegovo uveno i asno ime.
Uz takav zaklju ak, ona se opustila u zaštitni kom luku njegovog tela i odmah zaspala.
17 / 47
VI
Probudili su je zveket šoljica i miris tople kafe. Sara je otvorila o i i ugledala tapete koje su, sve do
plafona od drveta, sijale na zlatnoj sun evoj svetlosti, da bi joj se pogled zaustavio na Špancu.
Barem je ustao i bio obu en, sa zahvalnoš u je pomislila. Premda, bilo joj je neprijatno da prizna,
jedan pogled na njega tako visokog, autoritativnog, njegovo sveže obrijano lice, na savršeno telo obu eno
u uske, crne pantalone i široku belu košulju, poffretali su u njoj neobi nu lan anu reakciju.
Njeno telo nije smelo tako da reaguje na ovog užasnog i svojeglavog oveka. Tešila se time da e
razum prevladati i da e do kraja iskoristiti prednost koju je sino stekla.
- Zar ti uvek treba tako dugo vremena da se razbudiš?
Duboki baršunasti glas je prekinuo tok njenih misli i pažljivo
ga je pogledala. Privukao je raskošno izrezbarenu stolicu do kreveta, seo i posmatrao je zagonetnim
izrazom, koji je tako dobro savladao.
Mrzela je kada je tako gledao. Nije znala šta se doga a u toj lepo oblikovanoj glavi. Da li je hteo da
otvori vrata i pusti je da ode? Da je odveze na aerodrom i uveri se da e sigurno oti i u Englesku? Posle
sino njeg doga aja sigurno nije želeo da preuzme odgovornost na sebe i da je i dalje tu drži.
- Zašto se uopšte buditi u zatvoru? - Razdraženo ga upita. - Nemaš pojma kako sve ovo loše uti e na
mene.
- Budi sigurna da znam. A, o ,,zatvoru“, kako ti to nazivaš, moramo da razgovaramo. Zato popij kafu
i obuci se. Doru kova emo zajedno u dvorištu.
Njegov osmeh je bio razoružavaju i, kao što je on verovatno i želeo da izgleda, cini no je pomislila i
nije obra ala pažnju na njega. Osvrnula se za primamljivim mirisom kafe na sto i u.
Doru ak u dvorištu i razgovor ulivali su joj nadu. Barem nije planirao da je sve vreme drži ovde
zatvorenu. Ako bude pažljivo vodila razgovor, mogla bi do podneva da iza e odavde.
- Ako insistiraš. - Zvu ala je nezainteresovano. Uzela je šolju u ruke. - Pridruži u ti se im budem
spremna. Mogu sama da na em put do dole.
- Ne dolazi u obzir. - Njegove crne o i sevnuše. - Posle straha koji si mi sino priredila, ne mogu da te
pustim da sama šetkaš okolo. Ko zna šta bi moglo da ti padne na pamet.
Gad! Nije mogu e da je mislio da je toliko neuravnotežena? Bio je dobro preplašen njenom farsom,
ali joj se, morala je da prizna, njen plan obio o glavu. Nastavila je da se prenemaže, - Onda mi moraš dati
dovoljno privatnosti da se istuširam i obu em u kupatilu. - Sa dobro zaklju anim vratima, dodala je tiho.
Ali, on je žalosno odmahnuo glavom.
- Žao mi je, ali ne može. Mogla bi da prese eš vrat mojim žiletom. Veruj mi, ja nisam voajer, ali
nemam drugog izbora.
Sumnji avo ga je gledala preko ivice šolje, razmatraju i mogu nosti. Delovao je vrlo iskreno, ali ne bi
mu poverila da uva ni kasicu nekog siro eta, a kamoli erku svog neprijatelja, ženu koju je otvoreno
koristio kao mamac. Šta li se samo odvijalo iza tih crnih španskih o iju. Da li je brinuo za njeno zdravlje
ili je smišljao neku novu pakost?
Mislila je da ima dve mogu nosti: da otvoreno odbije da ustane iz kreveta dok on ne ode iz sobe i tako
rizikuje da ga razljuti, pa ne bi mogla ni o emu da razgovara ili da ga ostavi u uverenju da je ovog puta
pobedio, da uradi onako kako joj je re eno, kako bi obavila taj važan razgovor.
Stisnula je zube, ustala, zgrabila veš iz putne torbe, uzela ju erašnju ode u iz ormara i otišla do
kupatila. On je krenuo za njom, gurnuo vrata od kupatila i stao ispred njih. Okrenula se, guše i u sebi
instinkt da se izdere na njega i uspela nekako da izgovori, - Budi džentlmen i okreni se. Obe avam da
ne u ni pipnuti tvoje žilete.
Tra ak zadovoljstva zasjao je u njegovim tamnim o ima. Ali, nije bila sasvim sigurna u to, jer se
poslušno okrenuo. Sa žaljenjem je konstatovala da nema ništa od kupanja i tuširanja, pa je otišla do
lavaboa. Brzo e se umiti, oprati zube i navu i ode u kako bi zaradila jedan ljudski razgovor.
18 / 47
Pošto je ritual završen, povukla je spava icu preko glave i dok se izvla ila iz nabora, pogledala je
nagore i ugledala njegovo bezazleno lice ispred sebe i ošamarila ga.
Nije ni trepnuo. Samo je uhvatio za obe ruke i vrsto je držao. Izgledao je, besno je pomislila, kao da
je navikao da ga žene svaki dan šamaraju. Povla ila je ruke pokušavaju i da se oslobodi, ali on
nije ni mrdnuo, samo je grubo pitao, - emu taj edni otpor? Ve sam sve video, zar se ne se aš? Ti si mi
pokazala.
- Nisam! - prasnula je besno. Da su joj ruke bile slobodne pokrila bi uši da ne sluša taj mrski, ali
puteni glas. - Pusti me! - Grcala je. - Zamolila sam te da okreneš le a.
-Tako je... To sam i u inio. Ali mi nisi rekla koliko dugo treba tako da stojim. - Trzaj njegovih ruku
sveo je razdaljinu izme u njih na nulu.
- Vreme je da se obu eš. - Bila je iznena ena tim re ima, jer je to bila poslednja stvar koju je
o ekivala od njega. - Ili e Rozalija da se pita šta nas je zadržalo. Premda e najverovatnije da
pretpostavi, imaju i u vidu informaciju koju sam joj dao.
Hladan ton njegovog glasa presekao je vrelu ošamu enost u njenoj glavi i osetila je kako joj pušta
ruke. Tek što se pribrala, shvatila je da on drži u rukama njen veš.
- Vrati mi to! - Lice joj je bilo prekriveno crvenim prugama besa. Ose ala se poniženo, a iz o iju je
sevala plava vatra. Kako ga je mrzela! Trudio se da je na svakom koraku osramoti i ponizi.
Polako je prilazio. - Nemoj da se uzbu uješ toliko. Nije dobro za nerve. Pomo i u ti da se obu eš, a
onda silazimo na doru ak.
Bio je nemogu ! Da joj pomogne da se obu e! Zar je mislio da je nesposobna ili glupa?
Izmigoljila se kao jegulja i zgrabila svoju ode u. Obukla je izgužvane i umrljane pantalone i košulju
na kojoj je nervozno zakop ala dugmad, dok joj se kosa rasula na sve strane.
- Eto! Je 1’ sada vidiš da mogu sama da se obu em? - Ratoborno je napu ila usne, rukom je zabacila
kosu i zažalila što je pogubila sve šnale. On je nakrivio glavu i krenuo prema njoj.
Pani no je ustuknula, ali je shvatila da je kasno da išta u ini, jer se pripila uz mermerni zid. Nadvio se
nad njom i stavio duge prste na okovratnik njene košulje.
- Pusti me! - Pokušala je da se otrgne, ali on je bio mnogo brži i spretniji.
- Pogrešno si zakop ala dugmad. - Toplim prstima je okrznuo donji deo vrata. - Dozvoli mi da to
ispravim. - Nežno, pored sve eli ne snage, njegovi prsti su otkop avali i ponovo zakop avali dugmad,
pomerali se, dodirivali, dok je ona uko eno stajala, nesposobna da naredi svom telu da se odupre ose aju
tonjenja u toploj struji...
- Gotovo. - Toplo je pogledao u o i. - Li ila si na skitnicu. - Skoro bezli no je prešao rukom po njenoj
košulji, kao da je želeo da se uveri da je zaista urednija nego pre. Ali, za Saru to nije bilo nimalo bezli no.
Mrzela je sebe zbog nesvesne reakcije svog tela i zbog injenice da nije znala kako da reši taj problem.
Uzeo je za ruku i rekao, - Vreme je za doru ak, osim ako ne želiš da uzalud utrošiš pola sata na
sre ivanje lica.
Odmahnula je glavom, previše uznemirena onim što se dogodilo da bi progovorila. Bila je zahvalna za
njegov oslonac dok su silazili niz stepenice, govore i sebi da joj nije važno što je mislio da joj treba
trideset minuta za šminkanje kako bi pristojno izgledala i da je, po njegovom mišljenju, izgledala kao
skitnica.
Ali, kada je pomenuo, - Da li uvek nosiš garderobu koja izgleda kao otpad predsednika Mao
Ce-dunga? - povratila je borbenost.
Gurnula je njegovu ruku sa lakta, kontrolisanim i ledenim glasom mu je odgovorila, - A ko je kriv za
to? Ovo je ode a u kojoj putujem. Udobna je i prakti na. Nisam nameravala da jurim preko pola Španije
na tropskoj vru ini ili da se zadržim duže od jednog dana. Da sam znala da e me neko kidnapovati i
prisiliti da duže ostanem, verovatno bih se prikladnije spakovala. Što ne zna i da ode a koju nosim, ili
moj izgled, imaju ikakve veze s tobom.
- I te kako. Ako budem morao da te gledam izvesno vreme, onda me se to ti e, zar ne?
Nije se slagala. Ali, ne e se mu iti da mu to objašnjava. Zašto da troši re i? Nije bila povre ena zbog
njegovog mišljenja o svom izgledu, ube ivala je sebe. Bila je nesre na zbog njegove opaske o „izvesnom
19 / 47
vremenu“, što je zna ilo da i pored sino njih doga aja koji su ga zabrinuli, nije toliko brinuo o njenom
mentalnom i fizi kom zdravlju, da bi je prvim avionom poslao nazad u Englesku.
Odsutno ga je pogledala dok je sedao na stolicu spram nje i potom je tupo gledala u beli stolnjak, sve
dok se, nekoliko sekundi kasnije nije pojavila jedna debeljuškasta ženica koja je nosila poslužavnik, sa
osmehom na licu i sedom kosom glatko o ešljanom u pun u. Zadihana, oslobodila se tereta i spustila na
sto hladan šok od pomorandže, džezvu sa toplom kafom, tople kiflice uvijene u salvete, dok je veselim
o ima iskosa bacala pogled na Saru, kao da je pokušavala da prozre šta je to ispod neuredne spoljašnosti
nove žene njenog gazde, bilo toliko privla no.
Bila je o ajna. Francisko je podrugljivo rekao, - Ovo je Rozalija. Ne govori engleski, ali nema potrebe
da se vrši ritual nerazumljivog upoznavanja, jer zna ko si.
- Tvoja najnovija ljubavnica - kako si odvratan!
im je to izrekla, zažalila je. Trebalo je da bude slabašna i nemo na, a ne da ga ljuti. Me utim, on je
prešao preko toga i nastavio, - Njen sin, Markos, vredno u i tvoj jezik. Planira da ode u Ameriku, gde ima
rodbinu. Ali, nemoj da pokušavaš da mu se žališ, da govoriš o svom teškom položaju i da ga moliš da te
prokrijum ari u korpi za prljav veš. Ne bi uspela. Osim toga, moja posluga mi je odana.
Izgubila je svaku nadu. Zlovoljno je rekla, - Moraju da budu verni - ili nalevo krug i napolje - kako bi
ova kasarna mogla da funkcioniše.
Hladno joj je rekao, - Moj dom nije kasarna. Kada budeš bolje volje, pokaza u ti kako je sve lepo.
Imam i kompletnu poslugu, za ku u i za imanje. Ku na posluga je na odmoru - svi, sem Rozalije i
Markosa. Rozalija e i i kasnije, da poseti svoju udatu erku i unuke, dok e Markos, kao što sam rekao,
oti i u Ameriku. Možeš slobodno da pojedeš doru ak, uz saznanje da sa svojim ljudima ne postupam kao
sa zverima.
- Bila bih mnogo sre nija kada bi me pustio da odem. - Bilo joj je dosta vrdanja i izigravanja
neuroti ne osobe. Bilo je krajnje vreme da se otvore karte. Preznojila se na samu pomisao na sunce i
prebledela je.
- Dobro znaš da nemam nameru da te pustim da odeš, - istakao je. - Ti si as u mojim kartama. Bez
tebe, moj argument da tvoj razvratni otac vrati moju sestru ne bi bio dovoljno jak.
Nije mogla da smisli nikakav odgovor na tu primedbu. On se nagao ka njoj i rekao, - Ništa ne jedeš,
senjorita. Je li ti dobro? - Pogledom je prelazio preko njene blede kože, zadržavaju i se na drhtavoj usni.
- Kako bi trebalo da izgledam u ovim okolnostima? Treba li da sijam od radosti?
Uzela je kiflicu i premazala je debelim slojem meda. Nije ni udo što je bila malaksala; itavih
dvadeset i etiri sata ništa nije pojela. Hrana je bila poslednja stvar koju je imala na umu, ali je prisiljavala
sebe da jede. Punim ustima je progun ala, - Dovedeš me ovde, zaklju aš i baciš klju . I šta onda o ekuješ
od mene? - A moj posao? Sigurno e sve propasti bez mene. Kada me na kraju budeš pustio, tuži u te - za
oduzimanje slobode i prihoda - i, u svakom slu aju - i ja imam odano osoblje. Pre svega, Dženi znagde
sam otišla. Kada se ne budem pojavila, sigurno e pozvati špansku policiju da krene u potragu. Lako bi
me pronašli... Video me je recepcioner u hotelu u Arkosu, taksista koji me je dovezao do ovog mesta i, da
ne zaboravim, tatina susetka.
Trijumfalno je odgrizla kiflu, iš ekuju i izraz zabrinutosti na njegovom lepom licu. Ali, samo je
osetila gr u stomaku kada joj je, uz sažaljivi osmeh rekao, - Jutros sam pozvao tvoju firmu. Dženi, koju
si pomenula, bila je vrlo predusretljiva. Navodno, ti si je pozvala ju e popodne i objasnila da eš se
zadržati duže nego što si planirala.
- U svakom slu aju, kada sam joj rekao ko sam i podsetio je da smo se nas dvoje upoznali u tvojoj
kancelariji, objasnio joj da
nas je sudbina ponovo zbližila i, pošto imamo neodoljivu potrebu da budemo zajedno i preispitamo
budu e aspekte naše veze, imala je još više razumevanja. ak me je zamolila da ti prenesem. da ne žuriš
nazad, da e se ona sna i - i, dodala je da sam ja veliki napredak u odnosu na prethodnog momka.
Izvio je obrvu. - Neka ozbiljna veza? Ne brini; siguran sam da eš uspeti da smisliš nešto da ga umiriš.
Video sam koliko si inventivna. Napokon, dovoljno je da mu samo kažeš istinu. Mada sumnjam da bi ti
poverovao.
20 / 47
Ne e re i Najdželu ni jednu jedinu stvar. Ta površna veza ionako nikuda nije vodila. Sada je mislila
samo o tome da je Francisko opet bio korak ispred nje. Umeo je da bude vrlo ubedljiv tim svojim
hrapavim, dubokim i baršunastim glasom sa španskim akcentom. Dženi je lako pala na njegovo
objašnjenje o fatalnoj strasti. Romanti na, kakva je bila, Dženi e to svim silama podržati, ak e i u
mislima po eti da joj odabira haljinu za ven anje!
-Ti si tako podlo udovište! - Suze su je pekle u o ima, stavila je ruke na lice, ali nije mogla da pla e.
Bila je besna, med je iskapao po košulji i znala je da joj ne bi dopustio da bude sama i opere košulju u
kadi. Prati e je kao prokleta senka, sa lažnim izrazom brižnosti na licu, da bi se potom okrenuo i optužio
je da se pokazuje za njegovo zadovoljstvo.
- Nemoj. - Rekao je tiho i sklonio joj ruke s lica. Ose ala se ranjivom pod tim sažaljivim pogledom. Ne smeš da budeš nesre na. Tvoj otac e uskoro dobiti poruku. U me uvremenu, opusti se. Uživaj u
ovom okruženju. Više ne e biti brava, a ima toliko toga da se vidi. Ko zna? Možda eš otkriti neku drugu
vrstu slobode dok budeš bila ovde sa mnom - slobodu lutanja pod vrelim španskim suncem, da osetiš
topao blagi vetar u kosi, na licu, da uživaš u milovanju planinskog potoka, u zavodljivosti dobrog vina,
mirisu divljeg cve a nošenog vetrom. Slobodu da otkriješ ono što je u tebi...
Sara je zatvorila o i. Taj senzualno zavodljivi glas, re i koje je izgovarao, dosezale su do podsvesti,
izvla ile potrebe i fantazije za koje nikada nije znala da ih poseduje, guraju i je do ta ke predaje pred
predlozima koje joj je usa ivao u glavu. Umalo...
- Mogla bi da otkriješ da nisam udovište kakvim me smatraš, ako bi se samo potrudila da malo
dublje pogledaš. Ja sam ovde. Istraži me. - Stavio je ruke preko njenih.
Te re i su je povratile. Da ga istraži? Ne, hvala! Nije htela ni da pokuša da shvati pravi smisao
njegovih re i. Taman je htela da mu to kaže, kada joj je stavio prst na usta.
Njegov dodir je žario. Ustao je i rekao, -Moram da te napustim na pola sata. Ne duže, obe avam.
ekaj ovde, pod senkom smokve. Imam jedno malo iznena enje. - Njegovi zubi su se zabeleli spram
bronzane, glatke kože. - Razmisli o tome dok budeš ekala u senci, uz žubor vode iz fontane, dok te budu
zavodili mirisi ljiljana.
21 / 47
VII
Ako je Francisko mislio da e dozvoliti da je išta zavede - ljiljani ili on - tada e morati da promeni
strategiju.
Otišla je do senke velikog smokvinog drveta i predala se muzici vode. Morala je da razmisli. Sada je
sigurno želeo da je zbuni i dezorijentiše i morala je da smisli na in da blokira svaki njegov potez. Po eo
je tako što je postupao s njom kao sa neprijateljem: hladno, nemilosrdno i uvredljivo.
Ista stvar se dogodila i jutros. Doveo je do takvog stanja da je malo falilo da mu se preda, da bi je
zatim grubo odbacio i rekao joj da izgleda kao skitnica!
A onda, za doru kom, kada je ponovo pokazala svoj borbeni duh, iskoristio je svoj duboki, senzualni
glas, da bi govorio o planinskim vetrovima, vinu i divljem cve u - pozivaju i je da ga istraži!
Bila je sigurna da je Francisko Garsija Kazals imao neki plan. Odmah je odbacila pomisao da je hteo
da je zavede. Bila je isuviše skromna i obi na za takvog muškarca koji je, sasvim sigurno, mogao da bira
me u najlepšim ženama sveta.
Zato je jedino razumno i logi no objašnjenje za njegovo ponašanje bila njegova želja da je zbuni i
potpuno sludi, kako bi iscrpla svu mentalnu energiju i postala nesposobna da smisli neki na in da ode
odavde.
Ako bi je sve vreme držao zaklju anu u sobi, to bi podstaklo Rozalijinu sumnji avost, pa mu je jedino
preostalo da joj da ograni enu slobodu kretanja i drži je na oku. Jedan pokret u suncem opaljenom
dvorištu privukao joj je pažnju. Rozalija je sre ivala sto posle doru ka. Bila je nekako spora. Da li joj je
gazda naredio da pazi na ,,goš u“ da ne bi slu ajno odlutala i izgubila se u surovim andaluskim
planinama?
Želela je da isproba tu teoriju, pa je ustala, okrenula se i uputila ka vanjskim vratima, ugra enim u
dvorišni zid. Nekako e ve da prona e glavnu kapiju... Lako je pronašla vrata, ali, bila su zaklju ana i
ose ala se kao u klopci u tom senovitom apartmanu.
Rozalija je nije pratila. Kao i njen gospodar, ona je znala da se tuda ne može iza i. Sto je najgore, on
je lagao. Rekao je da više ne e biti zaklju anih brava. Bio je prevrtljiv i zao - mogla je da o ekuje ovo.
Nije mogla da se seti kada se poslednji put ose ala tako povre enom.
- Rozalija mi je rekla kuda si otišla.
Nije ula njegove korake i uko ila se, pokušavaju i da prikrije bol u glasu. Ošinula ga je pogledom. Lagao si! Rekao si da više ne e biti zaklju anih brava, - optuženi ki je rekla. Mrzela je njegov kratak,
sažaljivi osmeh, kojim je pokazivao kao da je znao kako se ose a.
Oduvek je obuzdavala svoja ose anja. Stidela se što je ovaj ovek mogao da ih uzburka i u potpunosti
poremeti. Me utim, još više je ponižavalo saznanje da je i on to znao.
- A trebalo je da znam. Šta je jedna laž više ili manje za oveka koji je kidnapovao nevinog stranca?
Pažljivo je izbegavala njegov pogled. Za ovih dvadeset i etiri sata, nau ila je da je samo jednim
svojim ganutljivim i intimnim pogledom mogao da joj pomuti um i rastera poslednje zrnce kontrole koje
je posedovala. Ali, nije mogla da izbegne njegov glas.
- Žao mi je što si se uznemirila. Nisam to hteo.
Stresla se. - Ko je iznerviran? Šta su još jedna zaklju ana vrata pored svih drugih poniženja? Pusti me!
- Tiše. - Njegova ruka je skliznula do njenih prstiju i glasne optužbe su joj zamrle u grlu. - Nadam se
da imam jedno prijatno iznena enje za tebe. Posle toga emo otklju ati sva vrata. Pokaza u ti i gde su
klju evi.
Koga je on to zalu ivao? Govorio je kao da ima tri godine. Povukla je ruku. Pokaza e joj gde su
klju evi i mo i e da ode odavde kad god to poželi? Mora da je mislio da je bez mozga.
Polako se okrenuo, gledaju i je sa smeškom koji je isticao senzualnost njegovih usana. Pocrvenela je.
- Nemoj da budeš tvrdoglava. Do i smireno, kao razumna dama kojom sebe smatraš, ili u te nositi.
Meni je svejedno.
22 / 47
Zna i da nije imala izbora. Promrmljala je, - Samo mentalno nezreli ljudi koriste svoju snagu da plaše
one koji su fizi ki slabiji od njih. Zar te niko nije nau io da lepo zamoliš? Ili to možda ne bi odgovaralo
tvom imidžu ma o muškarca?
Samo je zaradila hladne strele iz njegovih o iju. Zadrhtala je, sve do vrhova prstiju na stopalima i
rekla, - U redu, dolazim. Ali, nemoj da misliš da me imalo interesuje to što si skuvao. Jedino bi me
interesovalo da te vidim iza rešetaka - gde ti je i mesto.
Na te re i, on se samo okrenuo i krenuo duž svodova, prošao pored vrata iza kojih se nalaze stepenice
koje vode do njegovog apartmana i ušao u osvežavaju e prohladan, predivan salon sa elegantnim,
antikvarnim nameštajem, tapaciranim u pastelne boje, sa savršenim ornamentima u kamenu, u udubljenju
pod prozorom, i velikim posudama sa belim ljiljanima iji se miris ose ao u vazduhu.
Poveo je dalje do centralnog hodnika sa visokim plafonom i podom od vrstih, drvenih blokova koji
su sijali od glancanja. Bila je tu i zadivljuju a gotska ograda na stepeništu koje je krivudalo uvis, dok su
na zidu visili pozla eni portreti dama ovalnih lica, obu enih u crno, sa bisernim ogrlicama, lepezama i
nežnim ipkastim maramama, kao i napirlitani oficiri u uniformama na lepim konjima, sa ma evima i
arogantnog držanja, kao što je bio i ovaj odbojni grubijan ispred nje.
Sama veli ina zamka, visok kvalitet, starost i savršenstvo svega što je videla, naveli su je da pomisli
na neiscrpne izvore bogatstva koji su bili potrebni za održavanje takve raskoši. Pretpostavljala je da se sve
ovo održavalo zahvaljuju i prihodima sa imanja. Njen otac nije mogao da odabere opasnijeg neprijatelja.
Htela je da pita koliko još dugo namerava da je vu e, kada je Francisko otvorio dvokrilna vrata i uveo
je u najženstveniju sobu koju je ikad videla. Salon je bio namešten prelepim nameštajem sa intarzijama u
drvetu i, presvu enim materijalom plave boje sa neznatnim primesama žute, zidovi obloženi brodskim
podom bili su ofarbani u belo, dok je iza još jednog duplog krila vrata ugledala veliki krevet sa etiri
stuba, sa ijeg vrha je padala najbelja ipkasta, šuškava svila.
Ho e li joj ponuditi ovaj apartman? Nije se ni usudila da pomisli da bi mogao da bude tako uvi avan.
Shvatila je da je tako nešto nemogu e, kada je rekao, - Ovo su Enkarnasionine odaje. Možeš li da zamisliš
mladu devojku koja ne bi bila sre na ovde? Je 1’ možeš? Kao što vidiš, imala je sve što je mogla da
poželi. Zašto bi poželela da ode, da pobegne sa matorim raskalašnikom koji je tri puta stariji od nje?
Zašto?
- Otkud ja znam? - Promucala je Sara. Je li ovo tvoje „iznena enje”? Šta bi sada trebalo da uradim?
Da samo gledam i uzdišem od oduševljenja ili da pre em ovde?
- Kada se moja sestra bude vratila, ne e na i nepoznatu osobu u svojoj sobi, - uzvratio je zajedljivo. Ti eš biti tamo gde sam te smestio - sa mnom. I to iz razloga koje sam ti ve naveo. Jasno?
Ništarijo! Toliko o uzaludnim nadama. - Ah, baš sam glupa. Za trenutak sam pomislila da eš u initi
neku asnu stvar. Ili možda ne znaš kako to da izvedeš?
ast ? Kakve to veze ima sa aš u?
Dok je sa osudom posmatrao svojim crnim o ima, malo je falilo da ponovo plane, ali se suzdržala i
hladnim glasom ga podsetila, - Ja nisam moj otac, senjor. Nisam ni njegov uvar i mislim da si
nekarakteran koliko i on. Ja sam u svemu ovom apsolutno nevina strana i ti me držiš protiv moje volje,
dok je tvoja sestra, po svoj prilici, sa mojim ocem zato što ona to želi. A sada, ako sam videla sve što si
želeo da vidim, mogu li da iza em? Vazduh u dvorištu je bio nešto podnošljiviji. Tamo sam skoro mogla
da poverujem da nisam u zatvoru.
Lice mu je oblio tamni bes i namah je pomislila da e je udariti, zato što ga je podsetila na to da
Enkarnasion ume da misli svojom glavom i da je pobegla od ku e sa Pjersom, kako bi dokazala da ima
pravo da bude sa svojim ljubavnikom. Ali, na njeno zaprepaš enje, on se samo osmehnuo.
- Oprosti mi. Ti si erka tvoga oca - to je tvoja nesre a - ali, u pravu si; ti nisi u inila ništa nažao, ni
meni, ni mojoj porodici. Ti si, pre svega, gost u mojoj ku i. Izvini, hiljadu puta.
Bila je zadivljena. Kada je želeo, umeo je da bude surov. Ali, bilo je trenutaka, kao što je ovaj, kada je
umeo da iskaže svoj viteški šarm i kada joj se zapravo dopadao.
Na žalost, on je bio neprijatelj njenog oca, nju je držao kao zatvorenicu i nikakvo kavaljerstvo ne
može biti izgovor za na in na koji je postupao s njom.
23 / 47
Rukama je pokazao na sofu na drugom kraju prelepe sobe. - Vidiš kako, kad ho u, umem da budem
pažljiv? Do i... Zapovedni kim pucketanjem prstiju pozvao je da ga prati. - Lepe krpice za lepu damu.
Lažno laskanje ne e mu mnogo pomo i, pomislila je Sara, ne mrdnuvši. Njen izgled joj nikada nije
bio naro ito važan; dobila ga je na ro enju. Mogla je da bude vrlo privla na kada bi se potrudila da se
lepo obu e, ali sigurno nije bila ,,lepa“. Videla je da su nežni materijali savršenih boja bili rasuti po sofi.
- Do i i pogledaj. Nemoj mi re i da ne želiš da nosiš išta drugo sem tog grozomornog sivog odela.
Mrzela je pomisao da treba da mu bude zahvalna za bilo šta, ali nije mogla da nosi iste pantalone i
košulju sve dok se njen otac ne pojavi da je spase. Ako on to ikada bude u inio. Pre ili kasnije, sigurno e
stupiti u kontakt sa svojim agentom i primi e prete u poruku. U svakom slu aju, ne e mnogo da žuri, jer
e sigurno radije zadržati Enkarnasion nego je trampiti za njegovu hroni no angrizavu erku! Pjers
najverovatnije ne e ozbiljno shvatiti Franciskove pretnje, veruju i da je njegova trezvena erka sasvim
sposobna da brine o sebi.
- Odakle ti sve ovo? - Hladno je zapitala, izvla e i jednu lepršavu i prozra nu pamu nu haljinu koja
je bila bela pri V-izrezu i do ivice na rukavu se pretapala u tamnu nijansu tirkizne boje.
- Šta misliš? Iz ormara moje sestre.
- Zar Enkarnasion ne e imati ništa protiv da se vrati ku i i vidi kako nepoznata osoba nosi njenu
ode u?
Slegnuo je ramenima. - A zašto bi? Ona može sve to da baci posle tvog nošenja. Ima ih tako puno.
Morala bi da živi sto godina da ih sve obu e. Odabrao sam stvari za koje sam mislio da nemaju odre enu
veli inu. Enkarnasion je više... darežljivije gra ena.
Pobesnela je. Bilo je ve previše uvreda i po ela je svim srcem da mrzi njegovu sestru. Ne samo da je
bila toliko glupa da je uspela da se spetlja s Pjersom, uvalivši Saru u sve ovo, nego se inilo da je bila
prili no razmaženo derište.
- Ah, - promrmljao je, pošto je potpuno pogrešno razumeo njen gnev. - Nisam imao nameru da te
omalovažavam svojim pore enjem. Istina je da je moja sestra izdašnije obdarena, ali, savršenstvo ženske
figure - kao što si mi ve tako velikodušno pokazala - ne zavisi samo od veli ine. - Zamu enim pogledom
je polako prelazio preko njenog tela i ose ala je kako joj obrazi gore.
Namerno je to radio, gušila se. Da ima iole ponosa, okrenula bi se i odmah izašla iz sobe. Ali, on ju je
op inio i ona je samo bespomo no stajala, pokušavaju i da nekako uspori svoj puls, dok se on okrenuo i
lakim pokretom uzeo u ruke svu hrpu nežne ode e i rekao, - Sada se vra amo u sobu, može? Tamo eš se
obu i onako kako treba da izgleda vlasnik bolno sladunjavog tela. A ja u posmatrati i možda eš me
mu iti do granice izdržljivosti. Ko zna? Možda e se senjorita Sara pretvoriti u pravu Salomu. Da u svoj
sud s najve im zadovoljstvom.
- „Prava Saloma“ - nikad! Pre deset godina se odrekla tog smešnog imena - kao i imidža koji ide uz
njega i koji joj uopšte nije pristajao, u šta e se on ubrzo uveriti.
Kada se istuširala, umotala se u peškir i zabrinuto pogledala na zatvorena vrata. Na njeno veliko
iznena enje i olakšanje, nije više morala da se bori. Mirno je pristao na to da bude sama u kupatilu, pod
uslovom da se ne zaklju a.
U po etku je mislila da e pretvaranje biti njena sigurna karta za izlazak iz ovog mesta, jer on ne bi
želeo da je ima na savesti ako bi se povredila.
Me utim, doga aji su pokazali da on nije imao savest ili je imao samo toliko da je stalno drži na oku.
I nema ni govora da ponovo deli postelju s njim. Nikad! Zato e morati da mu kaže istinu.
Možda e to i i u njenu korist, tešila se. On bi mogao toliko da pobesni i zatvori je na neko drugo
mesto, da je uopšte ne vidi, što bi bilo daleko podnošljivije nego da ve ito bude u blizini, da je izaziva,
vre a, gleda, dodiruje...
Mora e da misli o ne emu drugom, kao na primer, o tome šta da obu e - da odabere najpristojniji deo
ode e iz ove hrpe bezveznog ki a.
Ali, nije mogla da na e ništa normalno - bila je tu samo svila, ipka i fini, skoro providni pamu ni
materijali. Tako to izgleda kada muškarac odabere neodgovaraju e stvari, samo zato što mu se dopadaju i
što voli njihov dodir pod prstima.
24 / 47
Uplašivši se da e se on umoriti od ekanja i odlu iti da proviri kroz vrata kako bi se uverio da ona ne
se e vene, na brzinu je navukla tanku pamu nu suknju u nežnoj boji kajsije, a gore je obukla svilenu
bluzu bez rukava, bež boje. Prekasno je videla je da je bluza previše kratka da bi je uvukla u suknju, pa
joj je struk ostao otkriven.
Porumenela je videvši svoj odraz u ogledalu. Kao što se i plašila, izgledala je vrlo ženstveno, sa
pepeljasto-plavom kosom koja je padala na ramena, nežni materijali otkrivali su sve obline i bila je bosa,
jer nikako nije mogla da natera sebe da obuje cipele u kojima je putovala - bile bi u strahovitom neskladu
sa stvarima koje je obukla.
Iz nekog neshvatljivog razloga, nije želela da bude ružna. Nije tu ništa mogla da u ini. Bolno
izaziva ki: da li je to rekao? Ali, to jednostavno nije bio njen stil. Više je volela eleganciju i
jednostavnost, a ne...
Barem se ose ala svežije i zamoli e Rozaliju da stavi njene pantalone i košulju u veš mašinu. Ne e
morati sve vreme da nosi ove stvari, a mogla bi da potraži nešto prikladnije iz Enkarnasionine, navodno,
beskrajne garderobe. Zamoli e.
Sklonila je kosu s lica, obula crne kožne cipele i izašla. On nije digao pogled sa novina sve dok se nije
nakašljala, dok su je oštre crte njegovog profila inile nervoznom. Nervoza je prelazila u paniku kada se
okrenuo i razvukao usta u nepodnošljiv osmeh, posmatrao je o ima koje su pozivale na topljenje u njima.
- Prelepo, kao što sam i pretpostavio.
Njegov glas je bio dubok, sa zavodljivim akcentom, što joj nije nimalo pomoglo i bila je o ajna zbog
svoje reakcije. Povukla je obod Iepršave suknje i pitala, - Zar nisi mogao da odabereš nešto prakti nije?
Džins? Majice s kratkim rukavima? Ose am se kao barbika.
- Ne. Ose aš se ljupko zato što izgledaš ljupko. Zar nije tako?
Ustao je, savio novine, sklonio ih u fioku i gurnuo svojim savršenim kukovima. - Osim cipela.
Moramo da vidimo ako Enkarnasion ima nešto što bi ti odgovaralo. Što se ostalog ti e - moja sestra nije
kao druga današnja omladina. Nju ne eš videti pored bezvoljne rulje, u barovima ili diskotekama. Ona
nije odrasla uz sveprisutni džins i majice s kratkim rukavima; do krajnosti je ženstvena, vaspitana da
izgleda i da se ponaša kao princeza.
U pogledu mu se nazirao bes, a Sara je pokušavala da sabere misli, sažalivši se, po prvi put, na
Enkarnasion. - Princeza, - tako je rekao. Otrgnuta od stvarnosti u beloj kuli? Pažena i mažena, ali bez
prava na svoj život, bez prava da razmišlja svojom glavom? Nije ni udo što je pobegla.
Kao da joj više nije bilo važno što je prisiljena da nosi tu u ode u. Izme u obrva se urezala jedna bora
kada joj je rekao, - Siguran sam da više nisi zainteresovana. Do i, obe ao sam ti da u otvoriti tvoj kavez,
je li tako?
Naprotiv, bila je više nego zainteresovana. Posle onoga što je ula bilo joj je sasvim jasno zašto je
mlada Španjolka uvrtela sebi u glavu da pobegne sa ljubavnikom koji je, po godinama, mogao da joj bude
otac.
Uprkos tome što je itavog života bila pažena i šti ena, bila je dovoljno normalna da je poželela da se
pobuni i da se pridruži ostatku ljudskog roda. Oklevala je da sama po e u svet izvan svoje bele kule, još
više se plašila da to u ini sa mladi em njenih godina koji bi trebalo da je uvede u sve tajne pravog života.
Ali, jedan mnogo stariji muškarac, koji je bio bogat i koji je umeo da op ini
ženski rod bez mnogo truda, tada je Sara shvatila da je Enkarnasion mogla da vidi u Pjersu izlaz iz te
situacije.
Potpuno obuzeta mislima o Enkarnasion, umesto da misli o sopstvenom škripcu, pratila je Franciska,
ne prime uju i skoro ništa oko sebe, sem zvuka njihovih koraka dok su silazili niz kamene stepenice i
prelazili preko glavnog dvorišta. U udu je treptala kada je otklju ao velika vanjska vrata i kada su oštri
sun evi zraci osvetleli zamra enu prostoriju.
- Eto, - vedro je rekao. - Tvoj kavez je otvoren. Ovde držimo klju . - Podigao je ruku i stavio klju u
mali otvor u kamenu iznad vrata. - Više ne moraš da se ose aš kao zatvorenica.
Pogledala ga je, traže i na njegovom licu neki tra ak podvale; nije videla ništa, sem izazova, svetlog i
bleštavog, što je shvatila tek kada je poveo kroz otvoreni prolaz do široke terase, nad kojom su se
nadvijale puzavice, a on je stajao sa strane da bi posmatrao igru ose anja na njenom licu.
25 / 47
Sloboda za kojom je žudela nije uopšte odgovarala situaciji. Bila je luda što je ikada pomislila da bi se
uzbudila kada bi joj otvorio vrata i pokazao gde se nalazi klju .
Suvi, stenoviti planinski vrhovi nizali su se u beskraj, da bi na kraju usamljene staze bili naglo
prese eni strmim padom do doline koja je okruživala seoce.
Stavila je ruku iznad o iju da bi ih zaklonila od treperavog sjaja jarkog sunca i videla je porušene
ostatke zidina starog zamka, masline, polja koja su se stepenasto nizala nagore, a na najvišim su pasla
stada koza.
- Sigurno niko u selu ne zna ni re engleskog, - tiho je rekla, tope i se na žestokom suncu.
Na terasi su bila sedišta od kovanog gvož a i brzo je sela na jedno od njih. Od asa kada je doveo
ovde mu ila se da smisli na in da pobegne. Ali, on je sve izokrenuo, vratio joj istom merom - uz kamatu i nikad u životu nije bila tako o ajna. Nije joj bio potreban njegov podrugljivi odgovor da joj kaže kako se
njena posle nja nada rastopila, kao jutarnja rosa pod divljim zracima španskog sunca.
- Niko. Malo njih je ikada napustilo dolinu ili osetilo potrebu da to u ini. Ve ina njih radi na mom
imanju. Osim toga, put do dole je dug i zamoran, a put do onog prolaza vodi nazad u Arkos - a znaš i
sama koliko je to daleko. Na planinama nema nikakvih staza. - Malo se zaljuljao na nogama, samo je
posmatrao i mislila je da nikada nije delovao tako opasno i imao takvu vlast nad svim oko sebe,
uklju uju i i nju.
Naježila se. Mogla je da oseti opasnost, da je vidi, da uje njen bešumni šapat.
Ustala je, besna na sebe zbog iznenadnog o ajavanja. Šta je trebalo da o ekuje? Autobuski prevoz od
zamka, na svakih pola sata? Na kraju, ništa senije promenilo. Osim što su se zidovi zatvora malo proširili.
Besno ga je ošinula pogledom i on je klimnuo glavom, kao da je bio zadovoljan i rekao uz blistavi
osmeh svoje superiornosti, - Rozalija e za sat vremena poslužiti ru ak. Na žalost, ja u do ve eri biti
zauzet poslovima na imanju. Radujem se našoj zajedni koj ve eri.
Otišao je uz kratak pozdrav, ali je za sobom ostavio snažno zra enje, jer nekoliko minuta nije bila u
stanju da do e k’ sebi, bila je potpuno ošamu ena. Znala je da se na terasi nešto dogodilo, ali nije znala
šta, ni kako, ni kada.
Samo jednom, u prolaznom trenu razumevanja nešto joj je sinulo u glavi kao zvezda padalica na
tamnom nebu i pokušala je da uhvati tu misao, da je zadrži, ali uzalud. Bila je još rastresenija
Digla je ruke od svega. Ništa se nije promenilo. Kako bi moglo? Glava joj je skoro proklju ala na
suncu. Ispravila se i brzo otišla do senke pod svodovima, dok Rozalija nije poslužila ru ak koji je sama
jela, prisiljavaju i se da uzvrati osmehe i nerazum ljive opaske druge žene.
Zabavljanje hranom joj je pomoglo da zaboravi na neprijatan ose aj samo e. Naravno da joj nije
nedostajalo njegovo društvo i naravno da se nije ose ala napuštenom zato što je morao da radi. Dao joj je
ograni enu slobodu, pustio je da sama vidi koliko je beznadežna sama pomisao na bežanje peške,
zadovoljan što više nije morao da se dosa uje posmatraju i nju, ve je rešio da se posveti poslu - što je
bilo mnogo zanimljivije i zahvalnije.
Opustila se i iskoristila priliku da sredi misli, da nadoknadi malo sna od prošle no i. Zaspala je im je
glavom dotakla jastuk na grešno udobnom krevetu i probudila se kasno, u zlatno popodne, smirena, i
ta no je znala šta da radi u nemogu oj situaciji u kojoj se zatekla.
Ponovo se istuširala, nije znala zbog ega, osim što joj je tako brže prošlo vreme, obukla je
Enkarnasionine stvari koje je malo as nosila, ne obaziru i se na to što nije li ila na sebe.
Francisko je rekao da e joj se pridružiti za ve erom i pretpostavljala je da to ne e biti pre devet, što
joj je dalo dovoljno vremena da istražuje.
Kao senka se prikradala kroz prostrane, stilski nameštene prostorije, prošla je kroz predivan hol za
balove, manje porodi ne sobe gde u prohladnim zimskim no ima najverovatnije gori vatra u kaminima.
Pitala se kako su brat i sestra provodili vreme. Da li su organizovali zabave? Gde su im roditelji? Da li je
njihova familija tu ve generacijama, sve od dolaska Hriš ana? Ne bi je to iznenadilo!
Polako se vratila do centralnog dvorišta i pošto je bilo prazno, spuštao se sumrak, krenula je prema
njegovim odajama, pokušavaju i da potisne ose aj samo e i nije zastala da objasni sebi talas olakšanja
kada je prošla kroz salon i videla ga kako gleda u daljinu, sa jednog od otvorenih prozora, dok mu je
planinski povetarac rnrsio kosu boje no i.
26 / 47
Skoro nevoljno se okrenuo kada je zatvorila vrata za sobom. Pogled mu je bio mra an, mislima je bio
negde daleko i kao da nije znao ko je ona, šta radi tu, pa se pitala zašto bi to trebalo da je zaboli.
- Ah, da. - Zatresao je glavom. - Ve era. Rozalija i Markos e je uskoro doneti. Uvek ovde ve eram
kada sam sam.
Klimnula je glavom, zagrizavši donju usnu, guše i u sebi neo ekivanu potrebu da ga podseti da nije
bio sam. Ona je bila tu, zar ne?
Ali, u ovom trenutku, on je zaista bio sam. Ona kao da nije postojala. Mogao je malo da se zabavi
kada je bio raspoložen za izazivanje, uvredu ili flert. Ali, sada mu nije bilo do toga, tako da ga je njeno
prisustvo samo nerviralo.
Sigurno je bio zabrinut za Enkarnasion. Ž eleo je da zna da je dobro, da nije povre ena i da je Pjers
Buveri-Skot ne u i ljubavi, da bi otkrila da je samo jedna iz itave armije žena koje od njega mogu da
o ekuju samo kratkotrajnu pažnju.
Ili je njegova zabrinutost bila dublja i hladnokrvnija? Da li je imao neke planove za Enkarnasion?
Možda neko dinastijsko ven anje? Ven anje do kojeg ne bi došlo ako bi budu i mladoženja saznao koliko
je devojka bila razmažena. „Razmažena” je bila re koju je on upotrebio.
Na njenom licu se sigurno ogledala zbunjenost, jer su njegove o i odjednom postale toplije i
zavodljivo se osmehnuo, zbog ega su joj se usta osušila. Ruke su je prosto bolele od želje da privu e
njegovo lice ka svom, da poljubi senzualne usne i istraži tajnu njegovog bi a.
Užasnuta, skupila je pesnice i vrsto ih stegla. Postalo joj je jasno odakle vreba opasnost! Ranije je
osetila, ali nije umela da definiše taj ose aj. Sada je mogla. Njegov fizi ki uticaj na nju, nešto što nikada
nije osetila ni prema jednom muškarcu, bio je porazan. Ta reakcija je bila prisutna od samog po etka i
svakim satom postajala je sve snažnija.
Zato e morati da bude vrsta prema sebi, da to izbaci iz glave. Mora da se seti kakav je ljigavac, da je
surov, nestrpljiv, nemogu , da je uvredljiva arogancija njegove li nosti bila ispisana na svakom deli u te
tamne južnja ke lepote.
Brzo je skrenula misli u drugom pravcu, sela na sofu i kratko rekla, - Mislim da je vreme da otvoreno
razgovaramo. To što me ovde držiš nije nimalo naivno.
- Nisam ni rekao da jeste. - Te privla ne usne su se i dalje izvijale u osmeh kada je seo pored nje. Kada sam te prvi put video prepoznao sam eli nu volju u tebi. Nisam tako blesav da ma šta vezano za
tebe shvatam neozbiljno. - Jedna ruka se prikrala iza nje. - U stvari, duboko poštujem tvoje mnoge i
bezgrani no raznovrsne - kvalitete.
Mislila je da ne bi bilo uputno da ga pita šta je time hteo da kaže. Sedeo je previše blizu. Ose ala je
kako joj se itavo telo ukrutilo. A opet, ako bi se odmakla, tako bi mu stavila do znanja da je uticao na nju
i opasnost bi se pretvorila u nešto drugo, nešto nepodnošljivo... Mora da pokaže savršenu
nezainteresovanost. Kako god zna i ume.
- Onda eš možda umeti da poštuješ ono što ho u da kažem, - kruto je izgovorila, obuzdavaju i
impuls da sko i na drugu sofu.
- Možda e Pjers tek za nekoliko nedelja da dobije tvoju poruku. A onda, nije sigurno da e odgovoriti
na nju.
- Da se ovek ne obazire na nevolju svoje erke? Kako je to mogu e?
Uopšte je nije ozbiljno shvatao. Mogla je da uje vedrinu u njegovom glasu; glas se uvijao oko nje,
mazio je, milovao, ušunjao se u samu dušu. Njegova ruka se lagano pomerila, uzeo je pramen njene kose,
nežno ga trljao, kao da je uživao u svilenkastom ose aju.
- On me ne voli, - osorno je rekla. - Mi se baš puno ne volimo, kao ma ka i miš. Kada je moja majka
umrla, spakovao me je i poslao u internat, ali kad god bih ga videla, uvek sam radila sve što sam mogla
da ublažim njegovo ponašanje. Nije išlo. Vino, žene i rad, nikada ni jedna pomisao na to u kakvu
neprijatnost me je njegovo ponašanje... Ali, to je duga pri a. - Želela je da prestane da se igra sa njenom
kosom! - Stvar je u tome da on živi svim svojim ulima, a ona su tako životna. Ja više volim da koristim
svoj um i da budem uspešna u poslu. Pokušavam da ti kažem da se on ne e odre i nijednog trenutka
zadovoljstva zbog mene.
27 / 47
- Ne, to nije ono što želiš da mi kažeš, - s lako om je rekao, a njegovi prsti su se još uvek igrali u
njenoj kosi. - Pokušavaš da mi kažeš da nemaš emocija ni senzualnost, da si dobro programirani, bespolni
robot. Zar nije tako?
Primakao se, zagrlio je oko vrata, okrenuo njenu glavu ka sebi, - Možeš da se buniš koliko god ho eš,
Saloma, ali ja sam pronicljiviji. Znam sve o strasti, pa je lako prepoznajem. Ona mi je pevala; ve na
drugom susretu, video sam kako se bori u tebi i želi da iza e iz te bezbojne spoljašnjosti.
Njegovi topli prsti bili su u njenoj kosi i ona se okrenula, a potom, crvena u licu, planula, - Ne zovi me
tako! To nije moje ime; zovem se...
- Saloma, - prekinuo je sa osmehom, uzimaju i je u ruke, i klize i niz otkrivenu kožu struka. Odgovara ti više nego što bi želela da misliš. Ho eš da ti pokažem?
Ne! Njen mozak je govorio ne, ali usne su odbijale poslušnost.
Još više se primakao i prestala je da diše dok su iskre putene napetosti drhtale itavim telom i eksplodirale
u vidu hiljade strela, dok je vrhovima prstiju dodirivao njene grudi.
Vatra je prostrujala kroz krv, zla, divlja i bludna. Gorela je i ose ala kako toplina izlazi iz svake pore
njenog tela i uz bespomo ni jecaj, skliznula je prema njemu i stavila ruke na njegov potiljak; usne su mu
bile tako blizu, mogla je da oseti njihovu vrelinu, strasnu vrelinu, kada je neko zakucao na vrata i ona se
uko ila, raširila o i od užasa zbog svog nedoli nog ponašanja.
Bez žurbe se uspravio, zavereni ki i lenjo se osmehivao, jednu ruku je nežno naslonio na njeno
koleno, drugu je zabacio na naslon sofe i rekao, - U i.
Nikada nije bila tako sre na kao kada je videla Rozaliju i njenog sina, Markosa. Mogla je ponovo da
diše. Za to vreme, oni su brzo, ispred jednog prozora, postavljali na sto jela i tanjire sa poslužavnika koji
su bili veliki kao stajska vrata.
Pomerila se na sofi da bi se što više udaljila od dugog, gipkog i zavodljivog tela, odgurnula je njegovu
ruku sa svog kolena i nadala se da nije izgledala tako smušeno kao što se ose ala. Ali, izgleda da jeste, jer
kada je Francisko ustao i otišao do stola da otvori vino, govore i nešto tiho Rozaliji, Markos ju je gledao
dugo i nekako udno.
Nije imao više od osamnaest godina, bio je nežne gra e, imao vrlo taman ten i skoro ženske crte lica,
ali je taj pogled krio u sebi muško naga anje i bio je tajanstvena mešavina odobravanja i neodobravanja.
Rozalija je sigurno brbljala o novoj ljubavnici svog gospodara, zatvorenoj u prin evom apartmanu.
Taj ishitreni, otvoreni zaklju ak, sasvim je jasno govorio da se njen status ne odobrava, ali njen lepršavi,
ženstveni izgled, bio je sasvim prihvatljiv. To je prevršilo svaku meru!
I zato je taj gad dotakao! Da bi se sva tresla, kako bi pokazao posluzi zbog ega je tu drži. Da je kojim
slu ajem vrištala i sedela na drugom kraju sobe, itava farsa bi propala!
Kada slede i put bude pokušao nešto sli no, bi e spremna. Lupi e mu šamar da e glava da mu odleti
s ramena!
- Hajde, jedi i pij. - Potom je, sugestivnim tonom, mirno dodao, - Ve eras nas više ne e uznemiravati.
- Uzdržala se i setila pri e o tome šta se dešava devoj icama koje nai u na velikog, zlog vuka.
Njoj se to ne e dogoditi. Znala je šta treba da kaže kako bi ohladila njegovu lažnu vatrenost i naterala
ga da zaboravi na želju da se poigra na ra un glupave Sare Skot.
Pošto se smirila i povratila hladan izraz lica, pridružila mu se za stolom, puštaju i ga da joj nudi razna
jela, premda je potpuno izgubila apetit. Zatim, kada je seo i pre nego što je po eo da govori o stvarima
koje bi je ponovo sludele, mirno je zapo ela svoj odbrambeni napad.
- Pošto nisi poverovao u to da Pjers ne e potr ati da me spase u zamenu za tvoju uplakanu sestru
punu pokajanja, mogu li da ti kažem zašto e ona, najverovatnije, odbiti da ponovo kro i na ovo mesto?
Uko enog lica, pogledom uperenim na ivicu aše s vinom, nije dozvolila da je mra no utanje sa
suprotne strane stola i najmanje omete. Sam je to tražio.
- Najzad, - nastavila je, - više nema sumnje da su ona i Pjers zajedno. Ona sigurno uživa u slobodi da
bude žena, umesto princeza u kartonskoj kutiji, vlasnica bezbrojnih lepršavih haljina, izolovana od
groznog, pokvarenog sveta, u svom ljupkom, usamljenom staništu. Zašto bi se vra ala, kada ovde nema
ni eg za nju? Kada ima nekog ko je u i pravom životu?
28 / 47
- Ti odobravaš postupak tog matorca? - Lupio je kašikom po stolu takvom silinom da je htela da
isko i iz kože. Pogledala ga je
- videla ledeni bes u njegovim o ima, zbog ega se smrzla od jeze. Ali, barem je uspela da zaustavi
njegove telesne porive, a to je, za mir njene duše i samopoštovanje, bilo jedino važno.
- Ne, - iskreno je rekla. - Ne odobravam. Njegove afere - kao što si jednom i sam rekao - legendarne
su. Ali, koliko je meni poznato, sve do sada je bio sa starijim, zrelijim ženama. Uglavnom su to udovice.
- Udovice? - Prezrivo je rekao. - Zar zaboravljaš Liberti Torens? Njen tre i muž - ili etvrti? - Izbacio
je iz ku e kada je njena afera sa tvojim ocem stigla na naslovne strane štampe.
Zaboravila? Kako je mogla da zaboravi to javno poniženje?
Bilo je to nekih dvanaest meseci nakon smrti njene majke, kada su se slike njenog oca i poznate
filmske zvezde, u više nego kompromituju im pozama, pojavile na svim stranicama žute štampe. Sara je
tih dana bila proglašena za najbolju u enicu u razredu, jer je impresionirala nastavnike svojim lepim
ponašanjem, ljubaznoš u i vrednim radom. Još uvek je mogla da uje njihove kikote, nepristojne
komentare drugih u enika i jasno se se ala sramnih slika izlepljenih iznad njenog kreveta. Zbog toga, kao
i zbog promašenog braka Pjersa i njene majke, rešila je da nikad ne dozvoli da emocije upravljaju njenim
životom.
Ni sada se ne e odre i tog pravila. Gledaju i ga pravo u o i, nastavila je, kao da njegova opaska nije
imala nikakvo zna enje, - Razumem da brineš za nju. I slažem se da je velika nesre a što je naletela na
Pjersa. Ali, ti i vaši roditelji sigurno snosite jedan deo krivice. Da ona nije bila tako zašti ena, ovo se ne
bi dogodilo.
- Kako se usu uješ! - Udario je pesnicom po stolu. - Enkarnasion i ja nemamo roditelje. Od smrti
naše majke, ovih pet godina, samo sam ja bio odgovoran za nju. Podigao sam je onako kako bi naša
majka to želela. Ja sam nasledio o eve gene - i ponosim se time. Ali, Enkarnasion je odrasla onako kako
je majka želela. Ne bi joj pristajalo da je nasledila vatrenu cigansku krv našeg oca. Pazili smo da ne
dobije tu infekciju. I ti dopuštaš sebi slobodu da daješ svoj sud i kažeš da je moja majka pogrešila, da sam
ja pogrešio!
Njegov glas se iz besa pretvorio u prete u tutnjavu, o i su mu se pretvorile u oružje. Ali, Sara je ostala
hladnokrvna. Nije ga se plašila. Nagla je glavu na stranu. Zna i, njegov otac je bio romskog porekla, baš
zanimljivo. Dakle, time je mogao da se objasni njegov prevrtljivi temperament. Neki drugi put e ga pitati
o tome, kada ne bude imao želju da joj otkine glavu.
Govore i sebi da je njeno interesovanje za njega samo obi na znatiželja, osetila je kako je nešto
zastrašuju e prostrujalo njenim venama kadaje on naglo ustao i rekao, - Za danas mi je svega dosta! Idem
u krevet. - Uzeo je za ruku i povukao da ustane. - I ti ideš. Nare ujem ti - i da nisi zucnula, jer ne bi bila
oduševljena posledicama.
29 / 47
VIII
Njemu je bilo svega dosta! Zar je mislio da njoj nije bilo? Zar je mislio da ima monopol nad snažnim
ose anjima? Ako bi iko trebalo da iskaljuje svoj bes, onda je to ona!
Pomislila je da bi bilo dobro da to uradi. Možda bi moglo da bude i zabavno, mislila je ratoborno dok
je on gurao do spava e sobe. Nije valjda mislio da može da je prisili da uti, kao mali miš u uglu, samo
zato što je besno pretio?
Dok je prkosno sevala o ima, sklonila je njegovu ruku sa svoje i htela da mu kaže da ni ne sanja kako
e biti zajedno u istom krevetu, ali eli ni pogled njegovih crnih o iju, gromovita pretnja skupljenih
obrva, vratili su joj re i tamo odakle su i došle.
Sav taj jedva suzdržani bes, samo zbog toga što je imala hrabrosti da mu ukaže na preterano
zaštitni ki, šovinisti ki stav prema odgoju njegove sestre, sigurno je bio i razlog Enkarnasioninog
bekstva.
Nije se plašila njegovog silovitog besa. Nije spuštala pogled - svetlucavi akvamarin, spram divlje crne
boje. Naprotiv, dok joj je dah zastao u grlu, mislila je da nikad nije bio ranjiviji. Na njeno zgražanje, srce
joj je posko ilo i sasvim se raznežilo. Požeiela je da ga zagrli, uveri ga kako e sve biti u redu, ili da ga
poljubi.
Nije mogla da veruje da tako razmišlja. Uzela je jedan jastuk sa kreveta i tiho mu rekla, - Spava u na
sofi. Bi e mi dobro. Mogu li prva da odem do kupatila ili eš ti?
Njegov prezrivi gest joj je rekao da se nije zabavljao. Uzeo je jastuk i bacio ga na njegovo mesto, dok
je zategnutim vilicama izgovorio, - Upozorio sam te: nema raspravljanja, nema ni eg.
- Ali...
- Ni re !
Da ga poljubi? Da pukneš od smeha! Kako je mogla da bude tako maloumna? Htela je da ga udara do
iznemoglosti. Stavila je ruke na bokove, podigla glavu i uzvratila mu pogled, - Ve i si i mnogo ja i od
mene, ali ti to ne daje za pravo da mi pretiš.
Gledala je kako mu se usne ponovo zatežu, aristokratske nozdrve nervozno dišu i naslu ivala je da
može da tera po svome, jer, uprkos svoj vatri i ljutnji, on je ne e ni ta i.
- Znam zašto si sino
insistirao da spavam s tobom. Ali, tvoja briga je bila zasnovana na
nesporazumu. Otišla sam na krov da bih udahnula malo svežeg vazduha. Nisam mogla da spavam, ali
nisam imala nameru da ska em sa bedema - nisam toliko labilna.
Zagrizla je donju usnu i pitala se da li je to bilo pametno, da mu kaže da je napravila budalu od njega.
Budu i da je njegov izraz lica ostao nepromenjen, samo se jedna obrva izvila u znak prezira, odlu ila je
još da doda - Ti si pogrešno razumeo i ja sam nastavila sa igrom misle i da eš imati savesti i da eš me
pustiti. U tome sam o igledno pogrešila. Me utim, možeš biti siguran da ne u napraviti nikakvu glupost i
zato nema potrebe da spavam pored tebe.
- Govoriš kao da je ovo neki poslovni sastanak, - nestrpljivo je rekao, prekrstivši ruke preko širokih
grudi. - Otkud znam da ponovo ne izmišljaš? Cvilela si zbog zaklju anih vrata, pa sam... - raširio je ruke,
- sva otvorio. Ja sam te ismevao, zauzvrat, ti ismevaš mene. Ne mogu da rizikujem i da budem siguran da
eš normalno da se ponašaš.
- Skoro itav dan bila sam sama, - uzvratila je.
- Zamolio sam Rozaliju da pazi na tebe - rekao sam joj da se plašim da bi moglo da ti bude dosadno
bez mene. Trebalo je da me odmah obavesti ukoliko pokažeš znake uznemirenosti, a ja bih prekinuo
posao i došao da ti pravim društvo. Ona mi je kasnije rekla da si lepo ru ala i da mirno spavaš u našoj
sobi.
- Ti si najobi niji avo! - Prasnula je. Šta li je Rozalija mislila
o njoj? Da je bezumna lutkica koja dobije napad im nema nekog muškarca da joj uga a! Za svoju
reakciju, zaradila je mra an osmeh.
30 / 47
- Tako je, a pošto sada znaš s kim imaš posla, možda eš prestati da me nerviraš i postupiti kako sam
ti rekao. Bio sam previše dobar prema tebi i dao ti previše slobode. Pokušaj da zapamtiš u kakvom se
položaju nalaziš. Idi u kupatilo, pa nazad u krevet. Ne želim da do em u situaciju da se rvem s tobom i
vežem te za stub, ali, budi sigurna da u, ako zatreba, to u initi.
Munja iz njegovih o iju joj je govorila da je bio ozbiljan. Sa gr evima u stomaku, nekako je otišla do
kupatila, gun aju i u sebi.
Ali, on ne e biti budan itave no i, govorila je sebi dok je brzo prala zube. Možda e je uvu i u
krevet, ali je ne e spre iti da se izvu e odatle im bude zaspao.
Neveselo je navukla spava icu i sa zebnjom izašla. Ubrzo se opustila, kada je on samo prošao pored
nje i bez ijedne re i zatvorio vrata od kupatila.
Potr ala je do salona, uzela što je više mogla jastu i a, pobacala ih u pravoj liniji, ta no po sredini
kreveta, i uvukla se pod tanke prekriva e. Nije bila bogzna kakva pregrada, ali odmah e osetiti ukoliko
on bude pokušao da je pomeri.
vrsto je sklopila o i, zarila lice u jastuk i na uljila uši, ne bi li ula zvuke koji e je upozoriti da se on
vratio u sobu. Vlastitim rukama e zadaviti Pjersa zbog ove situacije u kojoj se našla zbog njega! Potom
je dugo vremena razmišljala o tome gde se izgubila njena uvena mo kontrole, ude i se kako je u
izvesnim situacijama dolazilo do izliva itavog niza ose anja kojima je sve teže mogla da vlada.
U izvesnim situacijama! Narugala se sebi i besno udarila jastuk. Koga je ona zamajavala? Nikad nije
bila ni blizu toga da izgubi deli samokontrole u raznoraznim situacijama - sa svojim nemogu im ocem,
sa zahtevnim klijentima, sitni avim bankarskim službenicima-sve dok se nije pojavio ovaj španski avo!
injenica da je bila njegov taoc nije imala nikakve veze s tim i još više ga je mrzela zbog tog saznanja.
Bilo je dovoljno da je samo pogleda i ona bi izgubila pamet. A na njegov dodir, sasvim bi se rastopila,
priznala je sebi. Dolazilo bi do hemijske reakcije koju nikada ranije ni sa kim nije osetila.
Jedino što joj je preostalo, bilo je da se trudi da to prikrije. Ono što se te ve eri dogodilo, ne e se
ponoviti. Tada je bila uhva ena u trenutku nepažnje, ali, ubudu e e biti spremna. Bilo da Pjers odgovori
na poruku ili ne, Francisko ne može ve no da je drži ovde. Ništa nije ve no.
S tom nadom, udobnije se namestila, ali je na nepogrešivi zvuk zatvaranja vrata od kupatila, i na
njegove pokrete, postala napeta kao violinska žica, svaki deli tela bio je na oprezu, ekaju i ono
neizbežno.
Najbolje što je umela, pretvarala se da ve spava dubokim snom i osetila je kako se dušek spušta pod
njini. Nije dirao jastuke, samo se okrenuo, isklju io svetlo i onog trenutka kada je ula njegovo opušteno
disanje, ona je zaspala kao da je neko pritisnuo prekida u njenoj glavi.
Sara se prevrnula na stomak i budila se, guraju i jednom ispruženom rukom pregradu od jastuka. Za
trenutak, pre nego što je otvorila o i u zlatno jutarnje svetlo, presekao je kratak bol zbog razdaljine koju
je Francisko ostavio izme u njih.
Kada je to pomislila, sasvim se razbudila, okrenula se i brzo sela, dok je sanjivim pogledom brzo
prešla preko njegove polovine kreveta, pa preko cele sobe. Nije bilo ni traga od Franciska. Povukla je
prekriva do brade i razmišljala.
To žaljenje se pojavilo pre nego što se sasvim razbudila. Dakle, bilo je necenzurisano i pokazivalo je
njene prave ose aje.
Podsvesno je želela da je on, kao prošle no i, drži u rukama. Da li je želela i više od toga? Odbacila je
pomisao na to, jer nije bilo dokaza. Sem toga, imala je dovoljno problema da nije morala da se bavi
naga anjima da li je želela da on baci jastuke s kreveta i privije je uz sebe.
Mlada damo, strogo je upozorila sebe, ti si u velikoj nevolji. Pocrvenela je zbog te pomisli, a
Francisko ušao u sobu. Jedan pogled na njega i srce joj je posko ilo. Bezuspešno je pokušavala da prikrije
crvenilo na licu.
Bio je obu en u crno, izgledao nepristojno savršen i osmeh koji joj je podario bio je isti takav. Osetila
je slatko strujanje niz ki mu. Ube ivala je sebe da je to samo žalosna fizi ka manifestacija slabosti koju
nije umela da savlada.
A on joj nije puno pomogao, jer mu je glas bio topao i sun an, govorio je o aravaju im akcentom,
prišao je krevetu, ponudio je ašom svežeg soka od pomorandže i rekao, - Danas emo da prošetamo pre
31 / 47
nego što otopli. Oboje moramo da se razdrmamo. Pone emo doru ak sa sobom. Ve sam rekao Rozaliji.
Požuri; popij sok.
Od njegovog osmeha joj se zavrtelo u glavi; vrsto je držala ašu sa obe ruke jer je sve mogla da
prospe i kao hipnotisana ga je posmatrala dok je on preturao po ormanu, biraju i ode u za koju je smatrao
da ne e nedostajati njegovoj sestri.
Njegovo mra no raspoloženje od sino nestalo je kao da ga nikad nije ni biio. Bio je nemogu ,
nepredvidiv, pravi avo. Svaki as je menjao raspoloženje i pomno je posmatrala dok je sa vešalice
skinuo nešto od pamuka, paunasto plavo i stavio na krevet. Nežno je rekao, - Obuci ovo; lepo e te pokriti
i zaštiti tvoju prelepu, nežnu kožu. Ti nisi kao ja, ciganskog porekla, da možeš otkrivena da šetaš po
suncu. Ne emo se više raspravljati, je li, Saloma? Danas emo biti prijatelji.
Oh, zaista je nemogu ! Posle ledenog besa od sino , ose ala je da je ušetala u sjajnu sun evu svetlost.
Pomislila je da je svake sekunde sve više pokazivao svoje špansko lice.
Odsekla bi barem dva prsta s ruke da ima snagu volje da mu naredi da ode i zaboravi da se vrati. Ali,
sumnjala je da igde postoji žena koja bi mogla da mu odoli i znala je da je on svestan toga, ali, ni to joj
nije pomoglo da se suprotstavi njegovim planovima. ak mu nije ni zamerila što je upotrebio njeno
kršteno ime, pomislila je. više sa žaljenjem nego u ljutnji, dok je on uzeo ašu iz njenih ruku i potom
otišao do salona, sve vreme sa osmehom na usnama, koji joj je otvoreno govorio da je znao da može da
tera po svome, ma koliko mu se opirala.
Ali, problem je bio u tome što mu se ona uopšte nije opirala, zar ne? Mislila je dok je ustajala iz
kreveta i otišla do kupatila, pod izgovorom da nema svrhe da bude tvrdoglava, jer e joj u šetnji brže
prote i dan, a malo aktivnosti ne e biti na odmet. Uostalom, možda e se njen otac pojaviti do njihovog
povratka.
Malo je verovala u to. Me utim, odbila je da misli o tome, ili o bilo emu drugom. Navukla je meki
pamuk preko glave i nije se mrštila na krajnje ženstveni odraz u ogledalu, jer se dobro ose ala u
jednostavnom, opuštenom kroju i lepršavim rukavima koji su dosezali do zglobova na ruci. I boja joj je
pristajala - dramati no je produbljivala boju plavih o iju, ine i njenu kosu još ble om i sjajnijom.
Vratila se u spava u sobu i izgubila dah kada je srela odobravanje u njegovom pogledu. Pomislila je
da se nikome ne sme dopustiti da radi o ima ono što je on njoj radio, ne u civilizovanom svetu. Ali, on
nije bio civilizovan, jer se ispod te prelepe, negovane spoljašnjosti i razoružavaju eg šarma, krilo
mnoštvo primitivnih strasti koje su mogle da eksplodiraju bez ikakvog znaka upozorenja, posedovao je
sirovu vitalnost spram koje joj se svaki drugi muškarac inio anemi an.
U ruci je držao slamnati šešir sa širokim obodom i dok se približavao, ose ala je kako se topi. Veselo
upita, - Je li to za mene?
- I skoro je izgubila tlo pod nogama kada je odgovorio uz poznati podsmeh, - Pretpostavljam. Nije moj
stil; uostalom, meni nije ni od kakve koristi.
Približio se i stavio joj šešir na glavu, namestio obod tako da dobije željeni efekat, uklonio meke
pramenove kose koji su joj padali preko lica. Sve vreme je stajao previše blizu i jedva se opirala želji da
joj se još više približi.
Zatvorila je o i u talasu bezna a. Borbase odvijalau njoj samoj
- ose ala je strast koja je tako dugo bila potiskivana. Ne e joj se predati i krenuti o evim hedonisti kim
koracima. Ne e izgubiti kontrolu - ni za sekund.
- Da krenemo? - Okrenula je glavu i pokušala da deluje nezainteresovano, ali ga je svojim
postupcima samo zabavljala. Ugledala je njegov poluskriveni osmeh dok je podizao platnenu torbu koju
ranije nije primetila.
- Doru ak. Kao što sam ti rekao, zamolio sam Rozaliju da nam spremi hranu za piknik.
- Kakva pažnja. Ali pretpostavljam da je lako biti pažljiv kada možeš da platiš nekoga da rinta za tebe.
- Prijatelji - se aš se dogovora? - Njegov glas je bio dubok i baršunast, ruka mu je bila na njenom
struku dok su izlazili iz apartmana. Hodao je uz izraz odsutne zabrinutosti na licu, namrštenih obrva.
Stigli su do terase gde ju je ostavio prethodnog dana.
Prijatelji. Volela bi da joj on bude prijatelj, mislila je dok su silazili niz kamene stepenice i otvarali
uska vrata.
32 / 47
Ali, to je bilo nemogu e. Kako bi mogli da budu prijatelji posle svega što joj je u inio? Na prevaru je
doveo ovde i drža e je tu sve dok ne bude dobio ono što želi - Pjersov vrat u tim snažnim, tamnim
rukama, podsetila se. Pored svega, mogao je da je ponižava i vre a. Stoga ne mogu da budu prijatelji i
nije mogla da shvati zašto je želela nešto drugo.
Danas e se pretvarati, popustila je kada je osetila njegovu ruku u svojoj, i dozvolila da na površinu
izbije druga strana njene li nosti, koja je po ela da se bori sa smirenom kontrolom koja je upravljala
njenim životom. Nije želela nikakvu sva u, ne danas, kada je andaluski vetar obavijao meki pamuk oko
njenog tela, kada joj je miris divljih trava i cve a mutio ose anja i kada je gledala veli anstvene stenovite
planine, dok je ponosit Španac pokazivao svoje imanje.
- Sve ovo je oduvek bilo u tvojoj porodici? -Pitalaje zbunjeno dok se on spustio na suvu travu u
podnožju jedne stene i povukao je do sebe. Danas je želela da se prepusti fantaziji prijateljstva i to je
verovatno objašnjavalo njenu potrebu da sazna sve o njemu.
- Skoro, - odgovorio je slegnuvši ramenima. - Barem što se ti e jednog izdanka, s maj ine strane.
Kada je njeno porodi no stablo u pitanju, ona je ispunila sve stavke. Ja sam nasledio nešto što je brzo
propadalo, imanja koja su bila uništena i neiskoriš ena, samo zbog toga što nije bilo nikog drugog da to
nasledi. - Dok je govorio, sve vreme je preturao po ruksaku i na kraju je izvadio hleb, šunku, masline i
mali termos sa kafom.
- Sada ništa ne propada, - tiho je dodala, dok je uzimala komad šunke.
Spustio je guste trepavice, kriju i svoje izražajne o i, dok je otvoreno odgovorio, - Ja sam se pobrinuo
za to. Ja uvek, najbolje što umem, pazim na ono što je moje.
Kao što je pazio na svoju sestru? pitala se. uvao je ljubomorno i takvim žarom da je zbog toga
pobegla s nekim kao što je Pjers?
Ali, on je prekinuo njene misli, - Prestao sam da radim na me unarodnoj berzi kapitala i potpuno se
predao tome da ovde vratim stvari na svoje mesto i da se to na kraju isplati. U tome je štos, zar ne,
Saloma?
Slatko i sporo se osmehnuo, uvla e i je u mrežu svoje privla nosti. Ona je spustila glavu, kriju i se
iza širokog oboda šešira, preplavljena novim ose anjem stida.
- Bili smo previše obuzeti besom da bi se poveravali jedno drugom. Ho u da prekinemo s tim i da se
bolje upoznamo. Nadam se da i ti to želiš. Reci mi nešto o sebi. Ne moraš da žuriš, imamo itav dan pred
sobom.
Zna i, ovo ne e biti kratka pauza, doru ak uz malo gimnastike, pa nazad u zamak, gde bi ostala pod
budnim okom Rozalije. Osetila je slatku slabost, - Šta da kažem? Ja sam vrlo obi na osoba.
- Ne baš. Ispružio se pod senkom, prekrstio ruke pod potiljkom i zatvorio o i. - Ti si najintrigantnija
žena koju sam ikad sreo. Sloj za slojem i svaki je neverovatno tvrdoglav. Jesi li bila nestašno dete?
Osmehnula se i odmahnula glavom. - Bila sam vrlo poslušna. Morala sam. Jedini u porodici koji je
mogao da bude težak, bio je Pjers. Pejšns - moja majka - i ja, jurile smo za njim ine i sve što smo mogle
da unesemo malo reda u njegov život, pazile da što redovnije jede i spava i pokatkad mu menjale ode u.
Bilo je lako razgovarati s njim. Možda zbog toga što je nije gledao. Prenuo je njegov oštar glas, - Je 1’
nije bio veran tvojoj majci, pa si zato postala tako hladna?
Hladna? Da li je to mislio o njoj? - Svesno sam uvek pokušavala da budem samo razumna. Neko to
mora da bude kada živi pored mog oca. On je zaradio svoju reputaciju slikanjem, a još je poznatiji po
razuzdanom životu. Gledala sam kako Pejšns propada, i, posle njene smrti, pokušala sam da budem
dobra. Ali, bila sam dete. Nisam mogla da budem uspešna u ne emu gde ni ona nije bila. I ne znam da li
je bio neveran. Ako jeste, Pejšns je to krila. Tek posle njene smrti, njegove afere sa drugim ženama bile
su obelodanjene.
- Možda, - dodao je polako, - možda mu je nedostajala. Nalazio je zamenu za kratko vreme, ali nije
želeo da ijedna zauzme njeno mesto, zato što nijedna nije bila vredna se anja na Pejšns.
- Ne znam. Tata i ja nismo nikad otvoreno razgovarali o važnim stvarima. Ali, znam da su sve žene
bile njegovih godina. Možda je maj instvo bilo ono što je tražio, kao i strast.
Zato, na samom po etku, nije mogla da veruje da je pobegao s devojkom koja je bila mla a od
njegove erke.
33 / 47
- I tako si odlu ila da tvoj život bude sre en i uredan, suprotan haosu za koji si verovala da je
odgovoran za ranu smrt tvoje majke. Prirodna reakcija osetljive devoj ice u pubertetu. - Izvukao je ruku
i zagrlio je oko vrata, povla e i je ka sebi, dole, na mirisnu travu. - Potiskivanje nije išlo tako daleko da
napravi nepopravljivu štetu, je l’ tako, Saloma? Mogu li da popravim taj nedostatak? Hteo bih da ti
pokažem šta je strast.
34 / 47
IX
- Mislim da...
Sara se svim silama opirala strasti; njeno protivljenje bilo je vrlo nevešto i on je u utkao svojim
usnama, - Bueno. Ne treba da razmišljaš. Treba samo da ose aš. Predaj se ose anjima. - Njegove usne su
se pomerale preko njenih poput toplog somota i usne su joj bespomo no zadrhtale pre nego što je
prihvatila slatku neminovnost.
U njoj je rasla i gorela glad, bolna potreba da pripada ovom oveku - telom, dušom i srcem - znala je
instinktivno, iskonski, da je ovo bilo u redu i da ništa, van ovog trenutka, nije bilo važno. Na in na koji je
dodirivao i milovao, izlu ivao je do beskraja. ula je kako mrmlja re i na svom jeziku, poljubac je
prelazio iz slatke zavodljivosti u tamnu strast.
Sasvim je dominirao, njegove usne, jezik, njegovo vrsto telo zahtevalo je pokornost i ona se predala,
zagrlila ga je oko vrata, instinktivno pozivala, izgubljena u plimi divljih emocija.
A kada je njegova ruka skliznula pod njenu haljinu i dodirnula meku, glatku kožu njenih bedara, teško
je dahtala, zgranuta svetom zadovoljstva koji se otvarao pred njom.
- Dios! - Uko io se. Za trenutak je mogla da uje jako lupanje njegovog srca. Pustio je iz zagrljaja i
okrenuo glavu, dok mu je u o ima plamtela požuda, koja je bila jaka kao špansko sunce koje je peklo na
plavom nebu.
Sara je zbunjeno treptala. Brzim i ispitiva kim pogledom prešao je preko nje, podigao joj ruku do
svojih usana i šapatom rekao, - Ne, ne, draga. Ovo nije odbijanje. Nikada nemoj to da misliš. Ja itavim
telom gorim od želje za tobom. Kada bi samo znala koliko sam morao da se borim da ne uzmem ono što
tako o ajno želim. Ti si tako lepa, strasno darežljiva, ljupka i želim te više nego ijednu ženu do sada. Ali,
sada nije vreme... Premda e to vreme do i i obe avam da e tada sve biti savršeno.
Duboko je udahnula vazduh i bes je splasnuo, posle ega je nesigurno ustala. Nije uopšte sumnjala da
bi me u njima sve bilo savršeno.
Ali, hladan vetar razuma hladio je njenu krv i sre ivao misli. Svim bi em ga je želela. On je najednom
postao središte njene egzistencije i, ako je to bila ljubav, onda je se užasavala, jer joj je oduzela njeno bi e
i spojila je sa ovim ovekom, da joj se inilo da nigde ne bi mogla da po e bez njega. Samo je njegova
kontrola uspela da je spase.
Vole e je onda, kada za to do e vreme. Razum i logika primili su to obe anje kao pretnju. Kada e to
biti? Kada e do i to pravo vreme? Uz hladni šampanjac, na velikom mekom krevetu, u tamnoj španskoj
no i, punoj egzoti nih mirisa? I šta posle toga? Da je odbaci kada mu bude dosadila, ili kada se pojavi
njen otac?
Bila je dovoljno razumna da ne dozvoli da je još više povredi. - Sama u da se vratim, - hladno je
rekla, ne pogledavši ga. - Ti idi dalje, ako želiš. Ne u se izgubiti. Ionako nismo daleko otišli.-Nisu daleko
otišli! Pomislila je uz bolni drhtaj. Bila je hiljadama kilometara udaljena od one žene od jutros koja je
mislila da bi ovaj prokletnik mogao da bude njen prijatelj.
Ali, Francisko se samo nasmejao. - Sada si sa mnom. Ja ne puštam tako lako. Možeš li to da zapamtiš?
Prstom je prešao preko ivice njenih punih usana i ona je zatvorila o i, zadrhtavši od ose aja. Njegov
laki dodir bio je magi an, uvod u sve tajne ljudske žudnje. Bespomo no se stresla.
Zatim je ula njegov tihi uzdah, osetila je kako se pomerio i otvorila je o i.
Dodao joj je šešir, - Stavi ga. Hoda eš uz mene dok budem razmišljao. Do i! Tek tako, pomislila je.
Povratila se sva ta španska sujeta. Ali, i pored svih logi nih prigovora i kritika, ona se nasmešila. Ako su
šetnja i razmišljanje bili sve što je imao na umu, tada je mogla da pristane. Uživa e u ose aju slobode, u
naizgled neograni enom prostoru.
Nekako e morati da se zaštiti od njega, da kontroliše i zauzda raskalašne želje, koje je samo on umeo
da probudi.
35 / 47
Hodao je u tišini i sigurno je zaboravio da je ona bila pored njega. Kilometri su prolazili i mora e
istim putem da se vra aju nazad. Umre e od vru ine i nedostatka te nosti. Ako bi ga zamolila za malo
kafe, da li bi joj uopšte odgovorio?
Razmišljanje o nezadovoljstvu pomoglo joj je da zaboravi na sve drugo, ali, kada su stigli do dela puta
koji se strmo puštao niz klanac i on se okrenuo, podižu i obe ruke da joj pomogne, ona je s poverenjem
pružila ruke i znala je da ništa na svetu ne može da je spase od ose anja koja je on budio u njoj. Htela je
da zapla e.
- Još malo niz ovu strminu i mo i eš da do eš do vazduha. Ne želim da te izmorim.
Odmakla se, pokušavaju i da pokaže da joj nije stalo do njegovih želja, dok joj je u glavi nastao pravi
košmar. Da li je bio samo ljubazan i ose ao krivicu zato što ona nije navikla na takav teren i zaboravio da
je ona bila s njim ili je možda govorio istinu, jer nije želeo da ve eras ima u krevetu iscrpljenu ženu?
Brzo je upitala, - Još malo, do ega?
Povukao je, pokazuju i prstom na planinsku padinu gde su pasle koze i još dalje, do male kamene
zgrade, u senci maslina, koja je li ila na kolibu.
- Pastir, - tiho je rekao. - On e nas do ekati u svom domu i tu eš mo i da se odmoriš i popiješ
najbolju vodu sa izvora.
- On tu živi? Zar nije usamljen? Valjda se zimi vra a u selo?
- Ne. On više voli samo u. Nije ljubitelj ljudi. Nikada se nije ženio i kada mu je, pre dvadeset godina
umrla majka, došao je ovde. uva koze seljana, a zauzvrat, oni mu daju povr e, sir i poneku divlja . Ja ga
obilazim barem jedanput mese no.
Francisko se smejao, podigao je sa zemlje i nosio nekoliko metara preko nesigurnog terena, potom je
spustio na tvrdo tlo. Starac ih je posmatrao. Kada su se primakli i Francisko se rukovao s njim, video se
kratak osmeh na star evom licu. Bio je ispunjen poštovanjem i zahvalnoš u, posebno kada je dobio kutiju
duvana, ostatak šunke, sir i puno vo a, što e mu biti sasvim dovoljno za nedelju dana.
Hrana sa piknika, prepoznala je Sara. Pojeli su sasvim malo hrane... Kao za inat, njen stomak je u tom
trenutku po eo da zavija. Nije zamerala usamljenom pastiru ni za mrvicu hrane. Ali, pitala se kako e da
izdrži težak put nazad sa praznim stomakom.
To je dobro za liniju, govorila je sebi dok su njih dvojica brzo razgovarala na španskom. Potom je
Francisko stavio ruku na njena le a i poveo je do drvene klupe u senci drve a, a pastir je ušao u kolibu i
nekoliko trenutaka kasnije, vratio se sa dve aše najukusnije vode koju je ikad pila. Iz ku e se pojavio
jedan crni pas koji je hteo da pojede komadi e sira i šunke.
- Ipak ima jednog prijatelja; drago mi je zbog toga. - Promrmljala je Sara.
- Ima on puno prijatelja, premda nije svestan toga. Ljudi iz sela, radnici na mom imanju - skoro svaki
dan neko svrati do njega. - Okrenuo se prema pastiru, govorio nešto na španskom i zatim rekao Sari, Treba da krenemo. Ne emo da zloupotrebimo njegovu dobrodošlicu. Previše je ljubazan da bi zamolio da
odemo, ali, ipak je sre niji kada je sam.
Povukao je na noge i poveo do dvorišta gde je, na suncu, sijalo skoro sasvim novo vozilo. Otvorio je
vrata i Sara ga upita, - Šta to radiš? Je li to njegovo?
- Dao sam mu ga pre dvanaest meseci. Do sada ga je samo jednom upotrebio. Njegov pas je posekao
šapu i morao je da ga odveze do veterinara na le enje. Zamolio sam da mi ga pozajmi jer si puno peša ila.
Vozilo e mu biti vra eno sutra ujutro. - Licem se razlegao njegov neodoljivi osmeh. - U me uvremenu,
moramo da se nadamo da se njegov pas ne e ponovo povrediti.
Makadam je vodio naniže, prašina i kamenje su leteli pod to kovima i zaustavili su se pred nekakvom
raskrsnicom.
- Levim putem idemo dalje u imanje, pravo idemo do sela, a desno idemo nazad do mog doma. Ho eš
da vidiš selo? - Ne sa ekavši njen odgovor, produžio je pravo.
Talas uzbu enja je iznedrio osmeh na njenom licu. Brzo ga je uklonila. Dobro, dobro, bilo joj je drago
što e se izlet produžiti, što e još malo vremena da provede sa ovekom u kojeg se, kao poslednja luda,
pre sat vremena zaljubila i što imaju nešto manje od sat vremena pre nego što se budu vratili ulogama
zarobljenice i uvara. Ali, to nije zna ilo da sme da bude tako blaženo sre na.
36 / 47
Bio je promenljivog raspoloženja i uspeo je da je uznemiri, podsetila se - a to uopšte nije bilo za
divljenje. Bila je tako nerazumna. Nije ni udo što je pomislila da se zaljubila u njega. Zar nije opšte
poznata stvar da zatvorenici esto stvaraju posebnu vezu sa svojim uvarima?
im bude sela u avion za London, Francisko e biti samo jedna neprijatna uspomena na arogantnog,
nepravednog grubijana koji je ukrao deli vremena iz njenog uspešnog života.
Pošto je došla do tog saznanja, mogla je da se opusti i uživa u njegovom komentaru o predelima kroz
koje su prolazili. Zaustavio je džip u senci pored re ne obale i dok je gledala svetlucavu vodu, priznala je,
- Ovo je predivno.
- Lepše nego planine i moj dom? - Okrenuo je glavu, ruke su mu bile na volanu i pažljivo je
posmatrao.
- Nije. Samo je druga ije.
- Dopada ti se moja domovina? Da su okolnosti druga ije, da li misliš da bi mogla da budeš sre na
ovde?
- Ko ne bi bio? - Izbegla je direktan odgovor, pitaju i se zašto je to pita. Na njenu sre u, on je delovao
zadovoljan odgovorom, izašao je iz džipa i pomogao joj da si e. Za nekoliko sekundi, ušli su u selo, u
pravi lavirint uskih uli ica, sa istim fasadama ku a koje su bile ukrašene saksijama sa cve em u
najraznovrsnijim bojama.
Kada su stigli do malog trga na kaldrmi, pokušala je da izvu e svoju ruku iz njegove, ali je njegov
stisak postao snažniji i morala je da pokuša da ignoriše toplinu njegovog dodira i slabost koju je ose ala,
sve dok nije poželela da ga zagrli i nikad ga ne pusti.
To nije bilo nimalo lako, a još manje joj je pomoglo što su svi izašli na ulice da ih pozdrave. Starci su
sa klupa dobacivali po re , dve; mlade majke sa kolicima i starije gospo e koje su se pojavile na ulaznim
vratima ku a, oslovljavale su ga sa patron. Lica su im bila obasjana širokim osmesima, osmehivali su se i
njoj, dobacuju i poglede sa strane, mere i prikladnost nove dame el patrona.
Sara im nije zamerala što su tako radoznali, ali, više bi volela da toga nema. Ona nije pripadala njemu,
uprkos njegovoj posesivnoj ruci na njenim ramenima i njihovim telima koja su se dodirivala i delovala
kao celina. To je bila obi na laž i farsa. Setila se onoga što se desilo na planinama i nekontrolisano je
pocrvenela, žale i za onim je moglo da bude, a više nikada se ne e dogoditi. Francisko je zabrinuto
pogledao i rekao, - Ru a emo. Oprosti mi. Sigurno si gladna. Jedva da smo pojeli nešto od bogatog
piknika koji nam je Rozalija spremila.
Brzo je poljubio njen užareni obraz, rekao nešto na španskom velikoj grupi radoznalih seljana, nešto
na šta su se oni grohotom nasmejali, - Bili smo zauzeti drugim stvarima, zar ne, draga?
Sara je bila ogor ena. Zmija jedna! Nije morao da se trudi da je podse a na njenu nekontrolisanu
reakciju, na prora unati na in na koji je sve prekinuo. I, šta li je tako prokleto zabavno rekao tim ljudima?
Jedno je bilo sigurno: možda je ovde važna osoba, možda je truli bogataš i gospodar itavog ovog
prostora, ali nije džentlmen!
Bes koji je nastao zbog ose anja nelagodnosti, pomogao joj je da odgurne njegovu ruku sa ramena,
ispravila se i hladno mu rekla, - Mogu da ekam dok se ne vratim u zatvor. Ne brini, ne u umreti od gladi.
- Kad je to izgovorila, ose ala se mnogo bolje. Kratko ga je podsetila na to kako je uopšte dospela ovde i
raskinula sa pretvaranjem da je ovo bio dan iz snova.
On je pognuo glavu do njenog uveta i prošaptao, - Uvuci kandže, mala maco. Više ti nisu potrebne, ponovo je uzeo za ruku, poveo do stola ispred kafea i pomogao joj da sedne u senku narandžinog drveta.
Poru io je jelo i potom po eo da joj objašnjava kako je upotrebio bogatstvo koje je stekao na svetskoj
berzi kapitala, pružio seljanima nove pogodnosti, zbog ega su ponovo mogli da se ponose svojim
produktivnim imanjima i kako je voleo da posmatra njihovo rastu e zadovoljstvo zbog poboljšanih uslova
života.
- Možda misliš da je to feudalizam, ali svima je dobro, - rekao joj je dok je punio aše jakim doma im
vinom. - Sve je bilo zapušteno - vodovod nije funkcionisao, ku e su bile u stanju raspada, na imanjima se
malo radilo jer nije bilo nikakve koristi od žetve koja se nije vršila na vreme, žitarice se nisu prodavale na
vreme, niti po odgovaraju oj ceni. Mi smo veoma izolovana zajednica; zato moramo da se udružimo, da
puno radimo kako bi preživeli, da spre imo propadanje sela i zemlje, da spre imo ljude da se sele i na
37 / 47
nekom drugom mestu pristojno žive. - Vidno se uživeo u svoj entuzijazam. - Ali, da li ti dosa ujem?
- Nikako, - brzo je rekla. U stvari, više bi volela da je bio dosadan. Bilo bi joj lakše. Ali, ona je bila
sasvim zaokupljena njegovom pri om i sada je znala zašto su svi želeli da ga pozdrave i gledali ga s
ljubavlju i poštovanjem.
Daleko od toga da se on hvalisao svojim delom, ona je nazirala ponos u njegovom glasu, ponos zbog
radnika koji su mu pomogli da ostvari svoj san, u njegovim o ima je videla strasnu ljubav prema
otadžbini. Znala je da je bila opasno blizu priznanja da ono što je ose ala prema njemu nije bila požuda ni
fantazija zamišljene ljubavi; ta ljubav je bila prava i iskrena i, zbog toga, izuzetno bolna.
- Drago mi je, - jednostavno izjavi. Ustao je i platio ra un. Pružio je ruku da joj pomogne da ustane,
ali je ona mudro ignorisala i samo je potvrdno klimnula glavom na njegov predlog, - Da krenemo?
Podne je davno prošlo i na ulicama je bilo malo ljudi, dok su oni, po najve oj vru ini išli prema džipu.
Francisko je malo govorio, a ona je utala, obuzeta sopstvenim mislima. Nisu se dobro slagali. Kad god bi
htela da estita sebi na razumnom zaklju ku da su okolnosti i situacija bili krivi za njenu neodgovornu
uobrazilju da je zaljubljena u njega, on bi u inio ili rekao nešto što bi je nagnalo da pomisli da to uopšte
nije bila fantazija.
Upravo je ube ivala sebe da je on jedan bahati grubijan, kada je blago rekao, - Možemo da se
opustimo malo i sednemo na neko senovito mesto. Vrati emo se kada bude svežije. Sigurno ti se spava.
Primetila je da joj se najednom zaista spava. Sav taj sveži vazduh i hodanje, kona no su je izmorili.
Plus vino koje je popila na ru ku - kakav ru ak! Pollo a la andaluza, Francisko joj je objasnio dok je ona
halapljivo jela ukusnu piletinu sa slatkim vinom, šafranom, bademima i belim lukom, salatom i sosom od
pe enih paprika. Ne se a se da je ikad pojela tako mnogo hrane odjednom.
Sem toga, senovita obala reke delovala je vrlo privla no i ne bi bila oduševljena idejom o truckanju u
džipom, sa punim stomakom.
Ako na planini, gde nije bilo ni žive duše, nije bilo pravo vreme, tada je malo verovatno da bi re na
obala, kuda seljani esto prolaze, mogla da bude pogodna scena za zavo enje, mislila je ona i rešila da
rizikuje.
- Samo nekoliko minuta, - pristala je, vrsto stisnula usne, primakla se ivici vode i zadovoljno sela na
meku zelenu travu. Naglo se ukrutila kada je ula šuškavi zvuk ode e i sumnji avo okrenula glavu.
On je skinuo košulju. Suvih usta, nepomi no je gledala njegovo vrsto, snažno telo, glatku kožu koja
se presijavala na širokim ramenima i zategnute stoma ne miši e. Pokušala je da skrene pogled, ali o i je
nisu slušale; pokušala je da ustane, ali ni noge nisu htele da se pokrenu.
Prilazio joj je s košuljom u ruci, dok je ona proklinjala na in kojim je njeno drhtavo telo otkazivalo
poslušnost razumu.
Rekao joj je, uz prizvuk podsmeha, - Opusti se. Sada je vreme sieste. Neka ti moja košulja posluži kao
jastuk. - Potom se udaljio, sa arogancijom koja se o itavala u svakom deli u njegovog tela.
Ona je drhtavim prstima savila košulju. Imao je sposobnost da uvek napravi budalu od nje, tužno je
pomislila i gledala ga kako seda na travu nekoliko metara dalje, sa laktovima na kolenima i rukama na
bradi, zadubljen u mislima.
Bio je tako okrutan. Nije mogao da ne primeti njenu zapanjenost njegovim izgledom, kako su joj o i
prelazile preko njegovog tela; sigurno se smejao u sebi i prise ao se njene darežljive, strasne reakcije na
njegovo probno zavo enje.
Mrzela ga je i prezirala! To je bilo mnogo bolje nego da zamišlja kako je zaljubljena u tu ništariju!
Besno je uzdahnula, stavila košulju pod glavu i okrenula mu le a. Slušala je muziku vode, šum vetra koji
je igrao na vrhovima drve a i zaspala.
Kada se, izgubljena u prostoru, probudila, on je sedeo pored nje. Bilo je svežije, nebo je bilo tamnije,
a on joj se obratio. - Spavala si puna tri sata.
Nežnim dodirom je uklonio nemirne pramenove njene kose sa lica i ona je pokušala da se uspravi, Trebalo je odavno da me probudiš. Izvini.
- Nije važno. Nigde ne žurimo. Razmišljao sam - hteo bih da te pitam nešto, Saloma.
38 / 47
Na njeno zaprepaš enje, sada joj nije smetalo to nepodnošljivo ime. Uzela je njegovu košulju i
dobacila mu je. - Pitaj.
Iskreno je rekao, - Da li zaista mislš da sam ja odgovoran za Enkarnasionino bekstvo od ku e, od svih
vrednosti koje su joj bile usa ivane od ro enja? To me ve dugo mu i.
Kako da mu odgovori? Bolela je njegova napetost. O igledno je ozbiljno shvatio njene re i i ma
koliko da je želela da ga uteši, znala je da više nikad ne e mo i da ga laže.
- Mislim da postoji velika verovatno a. Naravno, ja je ne poznajem, ne znam ni kakav je život imala
ovde, ali, ve ina mladih je radoznala i željna avantura. Ukoliko im se uskrati sloboda da zadovolje svoja
interesovanja, pre ili kasnije to e se osvetiti. Ja ne kažem da se to dogodilo tvojoj sestri, ve samo da je
to bilo mogu e.
- I više od toga, - teško je izgovorio. - Primorala si me da razmislim, da vidim sebe. Držao sam je u
svilenom kavezu, a kada je pokazala znake uznemirenosti mislio sam da u je izle iti tako što u je
odvesti do Sevilje i obasuti je novcem da bi mogla da udovolji svojoj strasti za lepim haljinama.
Stavio je njene ruke u svoje i Sara nije imala snage da se odvoji od arolije njegovog dodira. Bilo mu
je potrebno da razgovara i morala je da ga sasluša i pomogne mu, ako to bude mogla. - Sigurna sam da si
se trudio da joj pružiš sve najbolje. Poznato je da je tinejdžere nemogu e kontrolisati.
- Ne i Enkarnasion. Ona je oduvek bila poslušna, ak i kao beba. Možda i previše. Kada mi je jednom
rekla da bi želela da studira umetnost, da to bude njen poziv, samo je spustila pogled kada sam joj rekao
da joj to ne pristaje i da njoj nije potrebna nikakva karijera.
- Plašio sam se za nju, - priznao je. - Morala bi da živi daleko od naše ku e, da poha a koledž gde bi
morala da se druži sa studentima koji bi se možda drogirali, bili lascivni. Ponudio sam da dovedemo
privatnog profesora koji bi ovde radio s njom, ali je odbila. - Duboko je uzdahnuo. - Ona je tako nežna i
draga da je našoj majci i meni bilo lako da po našoj želji oblikujemo njen karakter. Trebalo je da joj
verujem, da joj dozvolim da sama donese neke odluke o svom životu.
- Mo i eš to da joj kažeš kada je budeš video, - Sara odlu no re e. - Uostalom, Španija je prevazišla
doba kada su se erke i sestre uvale iza gvozdenih rešetaka.
- Sigurno misliš da sam tiranin, sa principima iz prošlosti. - Osmehnuo se. - Razne su okolnosti...
Naša majka je iz Aragona i njeni preci dolaze iz poznate vojne familije koja je bila uvena po svom
ponosnom krutom držanju. Jednog davnog leta, došla je na jug kod svojih ro aka da bi se oporavila od
bolesti. Srela je mog - oca i odmah se zaljubila u njega. I on se zaljubio u nju. Pobegli su i porodica je se
odrekla.
- On je, vidiš, bio ciganskog porekla. Neukrotiv, premda je uspeo da se izvu e iz niza pe ina i tunela
poviše Granade, gde deca tr e poput opora mladih vukova, brzi su, veoma lukavi, ali, isto tako, nemaju
nadu. On je otišao odatle zahvaljuju i snazi svog izgleda i glasa. Kao peva muzike cante jondo bio je
jedan od najboljih, uvek tražen na zabavama bogatih. Tako ga je moja majka i upoznala.
Još ja e je stisnuo njene ruke. - Kada su se ven ali, živeli su u maloj iznajmljenoj ku i u Kadizu,
snalaze i se sa ono malo ušte evine koju on ne bi potrošio. Kada sam imao pet godina, on je nestao. Bio
je posve divlji, neukrotiv. Nije mogao da podnese sputanost zbog žene, deteta i stalnog doma. Puno mi je
nedostajao. Bio je moj heroj - lep, ponosan, darežljiv do beskraja kada je imao para, bezbrižno
optimisti an kada ih nije imao. Bilo da se smejao ili mrštio, privla io je ljude kao magnet. Zbog njega se
ponosim što sam delom ciganin.
- Jesi li ga ikada ponovo video? - Tiho je upitala, ose aju i tugu zbog malog de aka koji je tražio
obožavanog oca koji se nikad nije vratio.
Osetila je gr u srcu kada je on sa setom odgovorio, - Mnogo godina kasnije, kada sam imao
sedamnaest godina. U me uvremenu, veruju i da nas je divlji ciganin zauvek napustio, maj ina porodica
se smilovala da joj da odre enu svotu novca godišnje, dovoljno da sam mogao da steknem dobro
obrazovanje i da dobijemo bolju ku u u boljem kraju. U bezumnoj aroganciji svoje mladosti, stavio sam
mu do znanja da nije dobrodošao. Rekao sam mu da smo uspeli da preživimo bez njega, da nas je jednom
napustio i da nam više nije bio potreban. Nekoliko dana nakon toga, otišao je i posle se rodila
Enkarnasion. Mrzeo sam svog oca svim žarom slepe mladosti. Da li me razumeš?
39 / 47
Bez re i je klimnula glavom, osetivši njegovu patnju, ali on je nastavio, - Sada ne mogu da ga mrzim.
U svom gnevu i oholosti, ja sam preuzeo ulogu maj inog zaštitnika i oterao ga. Da nisam bio tako surov,
mogli su još mnogo godina da budu sre ni. Bio je stariji, blaži i voleli su se. Nisam ništa znao o slepoj
strasti koja i pored sveg razuma može da spoji dvoje ljudi.
- To je bila moja prva greška. Drugaje bila podrška mojoj majci kada je rekla da moram da uvam
svoju mla u sestru i da je pazim kako i ona ne bi uništila svoj život kao što je ona. Tada su dve starije
tetke s maj ine strane povukle svoju materijalnu pomo . Nisu mogle da podnesu svedo anstvo da je moja
majka ponovo primila ciganina u krevet, makar i na par no i. Ja sam morao da radim kao pas, nau io sam
da koristim svetsku berzu kapitala, bio bez milosti. Ali, zato je moja porodica živela udobno i mogla je
uzdignute glave da živi u ovom društvu.
- Zatim sam nasledio ovo imanje, a ostatak pri e znaš. Možda je moja najve a greška bila ta što sam
nakon maj ine smrti nastavio da štitim i izolujem Enkarnasion od svih mogu ih loših uticaja. To mi je
postala navika, što nije nikakav izgovor i ne menja injenicu da sam ja kriv za njeno bekstvo u ko zna šta!
Pustio je njene ruke i naglo ustao, kao da više nije mogao da izdrži bol i tugu. Sara je sko ila za njim,
ne mogavši da posmatra oluju u njemu, ali je poštovala duboku iskrenost ovog ponosnog oveka.
Rekla je, - Nemoj! - i stavila ruku na njegovo lice. Znala je da ga voli i da e smo i snage da se suo i
sa injenicom da je on nikada ne e voleti. - Svi prave greške. To je ljudski. Ti si barem bio dovoljno
hrabar da priznaš svoje. A kada je tvoja sestra u pitanju, to eš mo i da popraviš.
Zagrlio je oko struka i u ljubi astom sutonu, ugledala je njegov svetli osmeh. - im je budem video, obe ao je.
- Da li pre nego što ubiješ mog oca ili posle? - korila ga je, ne mogavši da odoli izazovu, dok je on još
više privio uz sebe.
Ali, zagrljaj je bio samo kratak i brzo je pustio, paze i na rastojanjeme u njima, -Treba još nešto da ti
kažem. Možeš da odeš kad god poželiš. Bila si u pravu. Isti sam kao tvoj otac. Potrudi u se da ne budem
takav. Zbog toga, grešniku ne e faliti ni dlaka s glave, jer i ja snosim deo krivice za ono što se dogodilo.
Priznajem i da sam te pod lažnim izgovorom stavio u krevet. Ti si tako karakterna da bi i sama pomisao
na tvoje skakanje sa velike visine bila smešna. Pratio sam te do krova iz iste radoznalosti - slušao sam
kako dugo vremena uzdišeš u kupatilu.
- Moram da priznam, kada sam te video nagnutu nad bedemima, malo sam se uplašio i potr ao sam da
te vratim kako se ne bi povredila. Ali, Saloma, kada si pokušala da me ubediš da si jaka koliko i neki
beski menjak, nisam mogao da odolim pretvaranju da verujem kako bi se pre ubila nego što bi trpela
mene i moj dom.
Njeno telo je obavijao zvuk smeha u njegovom glasu i zato što je znala da ga voli do ludila, nije joj
smetalo što je prozreo sve njene smicalice i planove i što se zabavljao na njen ra un.
Ispratio je do džipa, pomogao joj da sedne i, dok je ekala da i on u e, pomislila je, Zna i to je to? Sve
je sre eno. Ako bi mu njene re i pomogle da bolje razume svoju sestru i da pusti Pjersa, onda u redu. Bilo
joj je drago. Ali, gde je ona u svemu tome?
Šta da radi sa svojom slobodom, mislila je tupo. Sa slobodom za koju se borila od trenutka kada joj je
pokazao svoje odaje i zaklju ao vrata. Najednom su se London, njen posao, njen uredan i udoban stan
inili kao zatvor. Nije ih želela. Zelela je njega!
Kada je seo pored nje i upalio motor, po eo je da govori upravo ono što je i želela da uje - Možeš
odmah ujutro da odeš. Ali, hteo bih da ostaneš - koliko god želiš. Potrebna si mi, kao niko do sada. Ostani
na dužem odmoru; sutra pošalji telefaks firmi. Budi sa mnom. Ja u ve eras da spavam u jednoj od
gostinskih soba-želim da ti dam dovoljno vremena da razmisliš o tome. Kada budeš ponovo bila u mom
krevetu, to e biti zbog toga što i ti to želiš.
40 / 47
X
Kada su stali pred zamkom i izašli iz džipa, Sara je ve donela odluku. Nije joj bila potrebna itava
no .
Toliko je volela Franciska da je ose ala bol i premda joj ništa nije rekao o ljubavi - sigurno nije ni
mislio o tome - rekao je da mu je potrebna. Osta e; zbog toga što mu je trebala i zato što je on bio
potreban njoj - više nego što je slutio.
Nije mogla da negira svoja ose anja prema njemu. Kada bude otišla u Englesku, više nikad ga ne e
videti; bila je previše trezvena da bi zamislila neki drugi scenario - da joj Francisko izjavi ljubav i zaprosi
je.
To je bilo nezamislivo. Kada bude rešio da se ženi, sigurno e odabrati osobu iz svoje zemlje, neku
lepoticu iz visokog društva, a ne neuglednu strankinju koja je morala teško da radi za svoj hleb, iji je
jedini rod bio jedan stari pokvarenjak koji je svojim šokantnim ispadima ve ito privla io pažnju javnosti.
Znala je da mu je sada biia potrebna. Na in na koji se otvorio i ispri ao joj detalje iz svoje prošlosti,
preuzimanje dela krivice za Enkarnasionino ponašanje, zna ilo je da e neko vreme biti veoma bliski.
Ali, on e pro i kroz tu fazu i možda e joj zameriti što zna za njegovu duševnu patnju zbog teranja
oca i zbog svoje nesmotrene uloge u sestrinoj pobuni. Bio je ponosan i gord i može mu postati neprijatno
zato što joj je dopustio da ga vidi ranjivog. Do tada e izgubiti i svu želju za njom, bi e mu dosadna i
požele e da ona kona no ode.
I pored svega, mogla bi da ostane neko vreme, samo nedelju dana, pa da ode pre nego što je se zasiti i
zažali što je otvorio dušu. Njoj bi tako ostale samo lepe uspomene.
Ne, nije imala nikakvih iluzija. Kada bude otišla, bi e to zauvek. Ali, ima e uspomene i kada joj bude
bilo teško mo i e da se seti prelepih dana i no i koje su proveli zajedno.
Nema potrebe da gubi dragocene sate pretvaraju i se da razmišlja o predlogu. Sada e mu re i. Barem
nije pokušavao da je nagovara za vreme vožnje; utao je, prepuštaju i je njenim mislima. Bila mu je
zahvalna zbog toga.
U tami, dok su kora ali preko velikog dvorišta prema zamku, potražio je njenu ruku. U Sarinim
o ima, zamak je postao vizija ostvarenog sna. Setila se da je njegov poziv imao ograni enje od dve
nedelje, a osim toga, sebi je obe ala samo jednu nedelju.
Stisak njegove ruke je postao ja i i od neizmerne koli ine emocija, njoj se zavrtelo u glavi. Ali, ne
sme da oda ni deli svojih ose anja. Ne želi da na rastanku on nosi dodatni teret krivice.
Što je smirenije mogla, rekla mu je, - Tvoj poziv da ostanem malo - ne treba mi još vremena da
razmislim o tome; ja...
A onda, kao da je sam pakao izleteo. Teška vrata su se otvorila, svetlost se prosula po tami i dugonogi
vihor se zaleteo i bacio na Franciska.
Enkarnasion. Nije mogao da bude niko drugi. Sjajna, tamna kosa bila je upletena u gustu pletenicu
koja je dosezala do struka, a njeno lepo oblikovano telo bilo je obu eno u - prezrivi džins i široku majicu.
Brbljala je bez prestanka - objašnjavala? - bujicom brzog španskog, njene re i kao da su preklapale jedna
drugu.
- Govori na engleskom, - zahtevao je Francisko, glasom ispunjenim zadovoljstvom i olakšanjem. Imamo gosta. - Skinuo je njene ruke s vrata. - Uguši eš me!
- Oh! Naravno! - Španjolka se okrenula i o i su joj blistale od radosti. Bila je vrlo ljupka, pomisli
Sara; nije ni udo što je Pjers poželeo da ima aferu sa devojkom koja je bila mla a od njegove erke. - Ti
si ona koju je kidnapovao! Oh, Francisko! - Ponovo se bacila na brata, grle i ga. - Tako si zao! Jesi li je
držao zatvorenu u tamnici? Hranio samo hlebom i vodom?
Po onome kako je Francisko opisao svoju sestru, Sara je zamišljala kao šoljicu slatkog, mlakog aja s
mlekom. Ali, ona je žuborila i bila penušava poput šampanjca, pa joj avantura sigurno nije škodila. Sada
je bila ponovo tu, na sigurnom i, sude i po Franciskovom olakšanju i radosti, on joj je oprostio i sigurno
e promeniti neka zastarela pravila koja je predvideo za njenu budu nost. I ona bi zato trebalo da bude
41 / 47
sre na. Otkud onda to ose anje bolne praznine?
- Smiri se! - Francisko se ponovo oslobodio njenog zagrljaja i Sara je mogla da oseti napor kojim je
pokušavao da povrati ulogu starijeg, strogog brata. - Otišla si kao mali krotki an eo, a vratila se kao drska
devoj ura. Samo zato što sam sre an, ovog puta eš pro i bez kazne, ali nemoj ni da sanjaš da me ponovo
tako zabrineš.
- Izvini. Nisam znala da eš biti zabrinut. Mislila sam samo o onome što sam ja želela i on...
- Je li Buveri-Skot ovde? - Iznenadna hladno a u njegovom glasu rekla je Sari da je možda oprostio
sestri što ga je toliko zabrinula, ali nije mogao olako da pre e preko Pjersove namere da iskoristi želju
mlade devojke da isproba svoju slobodu.
Enkarnasion je brzo odgovorila, široko otvorenih o iju, - Ah, da! Dobio je poruku. Rekao je da si bio
toliko ljut da si kidnapovao njegovu erku i da moramo da se vratimo kako bi zajedno slušali tvoju
muziku!
Sara se stresla. Pre dva sata, Francisko joj je obe ao da ne e povrediti njenog oca i ona mu je
poverovala, jer je bio ovek od re i. Premda to nije zna ilo da e njihov susret biti imalo prijatan.
- Gde je? - Sara je najzad progovorila, svesna da je zbog svoje uspani enosti zvu ala pomalo grubo,
kao da je optuživala devojku za ono što se dogodilo.
Enkarnasion je vedro odgovorila, - eka u malom salonu. Nismo znali koliko dugo ete se zadržati, pa
nas je Rozalija poslužila i sada razgovaraju kao stari prijatelji, naravno, uz flašu rakije!
Šta bi drugo mogla da o ekuje, Sara tužno pomisli, prisiljavaju i sebe da ih prati do prostorije.
Rozalija je upravo bila onaj maj inski, veseli tip žene, koji je Pjers voleo. Zašto se onda nije držao veselih
udovica i što dalje od lepih devica.
Da se držao svojih pravila od poslednjih deset godina, ovo se ne bi dogodilo. Ona ne bi upoznala
Franciska i ne bi se slepo i beznadežno zaljubila u roku od nekoliko potresnih dana. Sada je, me utim,
bila duboko povre ena zbog na ina na koji se Španac ponašao, kao da ona uopšte nije postojala, kao da
joj se nikada nije poverio, niti rekao da mu je potrebna i da bi hteo da ona ostane...
Bila je duboko potištena dok ih je pratila do salona. Ose ala se kao kakav stari odani pas koga je
odbacio njegov surovi gospodar, ali ipak se vukao za njim.
Rozalija se trgla kada su ušli, sva sijaju i od zadovoljstva, a Pjers je ustao sa fotelje blizu praznog
kamina i spustio ašu sa pi em na sto. Nije delovao ni najmanje posti eno - ali, treba priznati da se nikada
i nije stideo svog raskalašnog života.
Barem je nosio iste svetlosme e pantalone i, iako je njegova plava košulja bila stara i izbledela, nije
bila preterano izgužvana, ni umrljana bojama. Njegova duga, posedela kosa još uvek je bila gusta i
zdrava, pertlom povezana na vratu, a ten je ublažavao nove bore i samo je produbio boju i sjaj njegovih
plavih o iju.
Pogled koji je uputio prema Sari bio je sveobuhvatan, ali kratak. Na izgled zadovoljan što nije vukla
za sobom lanac sa teškom kuglom, prišao je Francisku i po eo da govori brzim španskim jezikom, koji je
verovatno bio pun gramati kih grešaka.
Sara je pobesnela. Ne e dozvoliti da je ignorišu! Na njoj je bio red da zahteva, - Govorite na
engleskom! I ja imam pravo da znam šta se sve doga alo i nemojte da se pravite kao da ne postojim!
Poslednja re enica bila je zapravo upu ena Francisku, ali je Pjers shvatio kao da se to odnosilo na
njega, pa se okrenuo ka njoj.
- Sal, izvini. Ti si dobro, zar ne? - Uzeo je njene ruke i vrsto ih stegao, a Sara je zatreptala i zagrizla
donju usnu, jer je ose ala da bi mogla da zapla e. Biia je potresena njegovim izvinjenjem.
Francisko je zlovoljno rekao,-Tvoj otacje upravo objašnjavao - i to vrlo slikovito - šta bi on uradio
muškarcima koji otimaju i iskoriš avaju mlade devojke, što je u ovim okolnostima vrlo licemerno, zar ne?
ekaj malo! - zaurlao je Pjers, ali Španac ga je smirio hladnim pogledom punim mržnje. Sara ga
nikada nije videla tako opasnog i znala je da e njen otac dobiti takvu lekciju o svom karakteru da e
godinama morati da le i svoj ego.
Instinktivno je prišla bliže ocu i iznenadila se kada je osetila njegovu ruku na svom ramenu, kao da je
stvarno ose ao neku bliskost sa njom. Kada je ušla u pubertet, pokušala je da preuzme maj ine napore da
42 / 47
unese red u njegov život i on je bio zbunjen time. Spakovao je u internat i nekoliko godina kasnije, kada
je rešila da krene svojim putem, on je kona no odahnuo. Kad god bi se sreli, odavao je utisak da ga je
zamarala.
Brzo ga je pogledala. On se mrštio, ne skidaju i pogled sa Franciska, a ovaj je sada svojim prezrivim i
razaraju im pogledom obuhvatio i Saru.
Enkarnasion je prekinula napetost, mole i ih, - Prestanite, obojica! Da nije bilo Pjersa, Francisko, ja se
možda godinama ne bih vratila. On me je urazumio, naterao da shvatim koliko si zabrinut i nagovorio me
da se vratim ku i, iako ja to nisam želela, jer sam uživala i on me je u io...
- U io! -Francisko je eksplodirao. –Zar se to tako zove? Dios! emu te je to u io?
- Kako da crta! - planuo je Pjers. - Šta si mislio? Premda mogu da izvu em zaklju ak iz onoga što mi
je agent rekao o tvojoj poseti, o poruci i bezumnom kidnapovanju moje erke.
Nakon kratkotrajne tišine, Francisko se okrenuo prema svojoj sestri.
- Je li to istina? Nemoj da lažeš.
- Naravno da je istina. - Enkarnasion je buntovni ki promucala. - Nikada nisi obra ao pažnju na ono
što ja želim - sve dok sam bila kod ku e i bila poslušna. Kada sam ti rekla da bih želela da slikam i
napravim svoju karijeru, nisi hteo ni da uješ. Zato, kada mi je Pjers ponudio mesto u njegovoj letnjoj
školi, pristala sam. On nije znao da sam pobegla od tebe, pa nemoj da ga okrivljuješ!
Francisko se ponovo okrenuo prema Pjersu, napetog lica i stariji ovek mu je rekao, bespomo no
sležu i ramenima.
- Da svima bude jasno, ja ne zavodim mlade u enice. Sedeo sam u jednom kafeu u Sevilji i skicirao...
- A ja sam otišla da gledam, - Enkarnasion se brzo ubacila.
- Nije me zagovarao. Ti si bio na poslovnom sastanku i meni je dosadila kupovina, a kada sam shvatila da
razgovaram sa Pjers Buveri-Skotom, nisam mogla da verujem. Ponudio mi je mesto u svojoj letnjoj školi
- sa studentima iz Engleske i Španije - i ja sam oduševljeno pristala. Rekla sam ti u onoj poruci s kim u
da budem. Znao si da želim da studiram umetnost; trebalo je da povežeš stvari, - optužila ga je, dure i se.
- Zar niste znali da nije bila slobodna da prihvati vašu ponudu? - zapita ga Francisko.
Pjers ga je pogledao kao da mu nije bilo jasno, - Slobodna? Kakve veze ima sloboda s tim? Svako
treba da radi ono što želi. Ali, ako me pitaš da li sam znao da je pobegla od ku e, ne rekavši nikome kuda
je otišla, onda ne, to nisam znao, sve dok nisam dobio onu ludu poruku. - A onda se nasmešio. - Premda,
kad bolje razmislim, i nije tako luda - imaju i u vidu moju reputaciju.
Francisko ga je pomno pogledao i zatim duboko uzdahnuo.
- Molim vas, primite moje iskreno izvinjenje, senjor. I vi, senjorita... Pošto je kasno da krenete
ve eras, zamoli u Rozaliju da vam spremi sobu za goste. A sada, moram da vas napustim. Moja sestra i ja
imamo puno toga da raš istimo.
Sari je pozlilo dok je gledala kako sa Enkarnasion izlazi iz sobe. Postao je tako zvani an i u tiv prema
njoj. Njegovo „senjorita“ govorilo je sve. Gde je nestala Saloma, pitala se.
Možda mu više nije bila potrebna. Njegova sestra se vratila, možda ga je malo nervirala, ali nije bila
povre ena i pružila mu se prilika da ispravi svoje greške.
Ali, možda ju je još uvek želeo? Možda e ponovo do i i moliti je da ostane s njim...
- Strašno mi je žao što si bila uvu ena u sve ovo, premda moram da priznam da nisam previše brinuo.
Majls ga je brzo proverio - ko je i šta je. Toliko je bogat i cenjen da ne bi u inio ništa što bi mu narušilo
ugled. Znao sam da ti ne e u initi ništa nažao. ak sam po eo i da ga žalim. - Osmehnuo se. - Rekao sam
Majlsu da moja devoj ica ima više bodlji od ježa, a jezik joj je oštar kao žilet i da e te verovatno strpati u
prvi avion za Englesku samo da bi dobio malo mira i tišine! - Pjers je ponovo uzeo svoju ašu sa rakijom i
rekao, - I kao što sam rekao, kada je Majls telefonirao...
- On je znao gde se nalaziš i kako da stupi u vezu s tobom? Meni je rekao da ne zna gde si, ali je
pomenuo Španiju.
Posmatrala je oca dok je ispijao pi e. Bilo mu je neprijatno, a to nije li ilo na njega.
- Zabranio sam mu da ikome kaže. Osnovao sam tu letnju školu u jednoj staroj ku i van Hereza. Tu su
predivni vinogradi. Organizovao sam nastavu - neku vrstu besplatnog radnog raspusta za siromašnu decu
43 / 47
koja bi ina e džeparila starije gospo e ili krala kola. Iznenadila bi se kada bi videla šta se sa malo
metafore može posti i. Koriste i kreativne talente, za koje nisu ni znali da ih poseduju, potpuno bi
zaboravljali sve svoje probleme...
- Tata! - O i su joj se osmehivale, dok joj je grlo bilo suvo. Uvek se ponosila njegovom genijalnoš u i
bila je ponosna zbog na ina na koji je pomagao slojevima koje je društvo odbacilo, ali, pitala je, - Zašto
ni ja nisam mogla da stupim u kontakt s tobom?
- Niko nije smeo da zna. Da je stvar postigla uspeh, a jeste, onda bi se to održavalo svake godine. Ali,
da se pro ulo, ja bih postao neka vrsta dobro initelja, a to ne bi odgovaralo mom imidžu!
- Pa nije mogu e da ti se dopada tvoj sadašnji imidž! - Sara se smejala.
- Dopada? Ma ja se ponosim njime! uvam sve ise ke iz novina. Zabavlja e me kada budem imao
devedeset godina. - Ispio je ostatak pi a, a zatim odlu no rekao, - Ako si ikad mislila da sam se vucarao
okolo, dok je tvoja majka bila živa, onda si pogrešila. Ne mogu da kažem da nisam gledao, ali još nisam
pronašao ženu koja bi mogla da se poredi sa mojom Pejšns. Znam da ne odobravaš moje postupke, ali...
Odahnuo je kada je Rozalija ušla. Preveo je njene re i, - Moja soba je spremna. Idem da spavam. Hteo
bih da ranije krenem - ne smem da budem odsutan sa puno asova. Mogu da te odvedem do aerodroma osim ako ne želiš da provedeš dan ili dva sa mnom na farmi? - Bojažljivo je predložio, kao da previše
o ekuje od nje.
Rekla je, - Razmisli u, - jer, nije znala da li e Francisko tražiti da ostane.
Otišla je do njegove sobe i ekala ga. Provela je itavu ve nost u kupatilu, uzela jednu od
Franciskovih pidžama, sela na krevet i ekala, ekala. U tri ujutro, znala je da je ekanju došao kraj. Ne e
do i i re i joj kako je prošao razgovor sa Enkarnasion, da je me u njima sve sre eno i da je zamoli da
ostane s njim.
Sklup ala se i pokušala da zaspe, ali nije mogla. Ustala je u cik zore, obukla sive pantalone i košulju
koju je Rozalija opeglala, stavila preostale stvari u torbu i izašla iz sobe.
eka e u dvorištu dok Pjers ne bude spreman da krene. To e biti najbolje za sve njih. Zašto da se još
više sentimentalno veže?
Sada, kada mu se sestra vratila i kada je sve bilo razrešeno, poslednja stvar koju bi želeo je da ona
bude u blizini, da ga podse a na prošlost i na stvari za koje se sada kaje što ih je izrekao i u inio.
Zato e sada asno da ode i niko ne e znati kako joj se srce slama. Izašla je u dvorište obasjano
svežom jutarnjom svetloš u i gledala u pod. Ovo je bilo mesto iz njenih snova.
- I tako, odlaziš.
Sledila se, a potom brzo ugušila mrvicu nade uvši njegov hladan, nezainteresovan glas. Okrenula se i
zgranula onim što je videla. On je nosio istu ode u koju je imao ju e. Zar uopšte nije spavao? Lice mu je
bilo bledo od umora, trebalo je da se obrije, a meka, crna kosa bila je raš upana. Ali, njegove o i - bile su
kao kamenje, a pogled prezriv.
Spustila je pogled, ne mogavši da podnese njegovu hladno u i surovost. Da se samo malo osmehnuo,
pogledao je sa malo više topline, u trenu bi ga pitala da li je još želeo da ostane. Ni eg nije bilo. Prožeta
bolom, zatvorila je o i i Pjers se iznenada pojavi. Maštanju je došao kraj.
- Spremna, Sal?
Sara je uspela da se osmehne. - Jesam.
- Onda kre emo. Minibus je ispred kapije. Nije preterano udoban, ali je koristan za prevoz grupe
studenata. - Uzeo je Saru za ruku. - Ne emo ostati na doru ku, - izjavio je, kao da ga je neko pitao. Drsko
je pogledao Španca. - Šta misliš, Sal? Da tužimo ovog ludaka?
Njemu je to bilo smešno, a Sari je došlo da provrišti i kaže mu da ovo nije šala, da se raspadala od
tuge i da je želela malo privatnosti da se oprosti od prokletnika koji joj je ukrao srce.
Ali nije. Prikovala je pogled za oca i odse no rekla, - Nema potrebe. Pružio mi je malo besplatnog
odmora, odli nu hranu i još bolje vino. ak je ponudio i malo zabave - kada je bio raspoložen. Idemo.
- Opet je ovde! - Dženi je skoro pevušila na interfonu. - inilo mi se da si rekla da je to bio samo
obi an odmor. Meni nije delovao tako obi no! Tamnog tena, muževan i definitivno ukusan! U svakom
slu aju, pustila sam ga da u e.
44 / 47
Linija se prekinula, vrata spram njenog stola su se otvorila i on je bio tu. Znala je da dve nedelje koje
su prošle, uklju uju i i dva dana koje je provela u letnjoj školi sa Pjersom, nisu bile dovoljne da se
pripremi za susret s njim.
Nosio je kožnu jaknu boje bele kafe, preko crne košulje i pantalona i sasvim joj pomutio ula. Nije
znala zašto je došao - da li zato da bi je mu io?
- Reci nešto! - naredio je, uspani eno. - Ili si možda zaboravila svoj jezik, zajedno sa stvarima kojima
sam te nau io? Kao, na primer, kako da budeš prava žena. - U jednom koraku je prešao prostor izme u
vrata i stola, uhvatio je za ruke i povukao da ustane. - Ta predivna kosa, skupljena pozadi kao da je se
stidiš. Ode a u kojoj izgledaš kao uvar zatvora! Došao sam na vreme. Još jedan dan, i ti bi se pretvorila
u betoniranu, frigidnu, uko enu usedelicu, - takva bi ostala do kraja svog bednog života!
Došao je da bi je vre ao i nije mogla da izdrži. Hladno je rekla, - Šta želiš?
- Suprugu.
Pjers je bio u pravu. On je zaista lud. Duboko je uzdahnula i kontrolisano rekla, - Ja ne vodim
agenciju za sklapanje brakova, senjor Kazals. Predlažem da baciš pogled na aristokratske španske
restorane.
- Ne želim ništa da gledam, osim tvoje sjajne maske. I ne, naravno da ne vodiš agenciju za sklapanje
brakova, jer nisi dovoljno romanti na u duši!
Sara je prebledela. Kako se samo usu ivao da joj kaže da nije dovoljno romanti na? Kako je samo
mogao, kada je ljubav prema njemu ispunjavala svaki tren, svaki dan u poslednje dve nedelje? ak se
zanosila mišlju da proda agenciju, uzme novac i prona e nešto zanimljivo što bi radila do kraja života nešto što bi bilo dovoljno izazovno da ga zaboravi. Njena agencija, nekada sam život, sada joj nije
predstavljala ništa.
Skupila je ruke u pesnice. On je bio kriv za to! Zbog njega je pustila da joj ose anja unište život. A
sada, imao je smelosti da do e, da je kritikuje i ismeva injenicom kako je rešio da je uzme za ženu! Da li
je trebalo da mu aplaudira?
- Trošiš moje dragoceno vreme, - tiho je rekla. Suze su je gušile dok je slušala kako so no i divlje
psuje na svom jeziku.
Primakao se i rekao, - Kada budeš živela sa mnom, ne eš gledati u betonske zidove i kontejnere za
ubre; gleda eš planine i doline najlepše i najživlje zemlje na svetu.
Dotakao joj je rame i suze su joj potekle niz lice. Spustila je pogled, ali on je stavio prst pod njenu
bradu i podigao joj glavu, gledaju i je pravo u o i. Šmrcala je i poželela da nestane u dimu oblaka, jer je
bila toliko slaba i nesposobna da se kontroliše, da je dozvolila da se oda.
Bilo je o igledno da je ipak želeo da bude u njegovom krevetu; na nekoliko nedelja, kako je on rekao.
E, pa ne e mu udovoljiti! Nekada je bila luda što je verovala da e lepim uspomenama uspeti da savlada
bol. Me utim, tada nije znala za agoniju odvojenosti od njega. Ne bi mogla da podnese i drugi rastanak.
- Zna i, ipak imaš srce i ono se može slomiti, - surovo je rekao. - Drago mi je. Kada si, u tivim
glasom, rekla da ne moraš da razmisliš o tome da ostaneš sa mnom, tvoj ton, tvoje ponašanje i moj bol,
rekli su mi da si bila isuviše razumna da bi u inila nešto tako lakomisleno. Tada sam mislio da nemaš
srce, ve samo jednu crnu knjigu, punu krutih pravila.
Potresena, shvatila je da je sve pogrešno razumeo, ali nije htela da mu objašnjava. Nije znala zašto je
ovo radila, naslanjala se na njega, topila se i dopuštala mu da izvla i šnale iz njene kose. Trebalo bi da mu
kaže da ode. Umesto toga...
Ali, ipak sam se nadao... Dao sam ti jednu no da razmisliš o svemu. Za to zaslužujem pohvalu.
Lako sam mogao da nagovorim tvoje telo, ali, želeo sam da ubedim i tvoj um. Zabranio sam sebi da ti
do em. ekao sam itavu no , mole i Boga da se predomisliš i ne odeš, da bih te ujutro našao u dvorištu,
ponovo obu enu kao predsednik Mao, sa tolikom željom da odeš, da si jedva i progovorila sa mnom,
osim što si me vre ala. Srce mi se razdiralo od bola!
Skinuo je sve šnale i rasuo bledu kosu po ramenima. Rekao je, - Dovodiš me do ludila. Nisam ni
pomislio da te uzmem kao taoca dok te nisam video iza ovog stola. Savršena lepotica, obu ena kao
vojnik, ponašala se kao robot. Želeo sam da skinem tu masku i otkrijem pravu ženu. Zato sam radio vrlo
nepromišljene stvari...
45 / 47
Zle stvari, - definisala je.
- Naravno. Pored tobe, ja u uvek biti zao. Kako mogu da odolim, kada me ti primoravaš na to? Tvoje
smicalice da me nadmudriš uvek su me zabavljale i terale me da odgovorim i idem jedan korak ispred, a
potom sa ekam i vidim šta eš dalje da uradiš. I, svakog asa, ti bi me, svojm telom i umom još više
zadivila, da sam se teškom mukom ustru avao da te uzmem u zagrljaj. I govorila si stvari koje su me
terale da razmislim, ispitam sebe, što nijednoj osobi nije pošlo za rukom.
- I tako, pravilno sam postupio. Dao sam ti slobodu. Nažalost, pošto sam shvatio da ne bih podneo
tvoj odlazak, zamolio sam te da ostaneš. Pogrešio sam. - Pal evima je brisao suze na njenim trepavicama.
- Toliko puno suza daje mi nadu.
Uspela je da pita, - Šta ho eš da kažeš?
Trebalo je da znam da se ne eš lako predati plamenu strasti. Provela si itav život pretvaraju i se da
strast ne postoji. Uz poziv, trebalo je da ti dam crnu knjigu punu pravila, izuzetaka i ugovora, sa potpisom
moje krvi. Tek kada sam video kako odlaziš znao sam da želim da ostaneš sa mnom do kraja života i da
sam se zaljubio u tebe.
Telom joj je prostrujao šok i drhtavim glasom je zahtevala, - Ponovi to.
- Šta, sve to? - Smejao se. - Ili to da te volim više od života, da želim da budeš moja žena i da nosiš u
sebi moju decu?
- Oh, Francisko, - bila je van sebe od radosti i više ništa nije mogla da kaže, jer je bila u njegovom
zagrljaju, njegove usne su prekrile njene. Sa žarom je odgovorila, ošamu ena bajkom koja se pretvorila u
stvarnost.
Kada je po eo da otkop ava dugmad na njenoj urednoj, beloj košulji, Pojavila se zmija razuma.
Podsetila ga je, - Ovo je moja kancelarija. Šta ako neko u e!
- Ne može. Zaklju ao sam vrata za sobom i zapretio Dženi da ni slu ajno ne pusti neki poziv. Sem
toga, ovo nije tvoja kancelarija, ve tvoj zatvor. Nema ak ni sofu. Ja ne u da vodim ljubav sa svojom
budu om ženom na kancelarijskom podu.
Dalje je nare ivao, - Lepo eš sa mnom da iza eš iz ovog zatvora i ušetati u veli anstvenu slobodu
budu nosti. Otarasi eš se ove agencije. Raspitivao sam se i saznao da je vrlo uspešna, tako da ne eš imati
problema da je prodaš i niko od zaposlenih ne e morati da se plaši za svoje radno mesto.
- Da li ti je ikada neko rekao da si šovinisti ki grubijan? - sanjivo ga upita.
- I da jeste, ne bih obra ao pažnju, draga. Kako može biti strašno to što želim da usre im ženu koju
volim? Ho eš li da budeš sre na? Da budeš moja žena i da živiš u mojoj zemlji, deliš moj dom i moje
imanje? Da li me voliš?
- Oh, Francisko - naravno da te volim - puno i zauvek! - Zagrlila ga je oko vrata.
Progun ao je, - Šta ekamo? Zivot je pred nama. Do i. - Zapovedni ki joj je dobacio njenu tašnu dok
su izlazili iz kancelarije. Rekao je nasmešenoj Dženi, - Sada si ti glavna. Moja budu a supruga e prona i
odgovaraju eg kupca i pove a e ti platu kao nadoknadu za ve u odgovornost.
Pre nego što je iko mogao da do e do re i, oni su se našli na ulici i ušli u taksi iji je taksimetar veselo
otkucavao. Francisko je dao adresu njenog stana i povukao je u zagrljaj. - Sutra idemo u Španiju, draga,
gde emo se ven ati. Enkarnasion nas s nestrpljenjem o ekuje. Video sam Pjersa i zamolio ga da bude na
ven anju da mi da tvoju ruku. Posle svadbe, moja sestra odlazi u Kaliforniju. Želim da budemo sami dok
ne dobijemo decu.
- Francisko! - Zabrinuto je rekla. - Nije valjda da teraš sirotu devojku?
- Znaš da nisam tako bezose ajan. - Ne, to je nešto što ona želi. Pošto je Pjers uspeo da je ubedi da
nije talentovana za slikanje, htela je da postane lete i doktor u Australiji! Kada sam joj ukazao na sve
mane tog poziva, pristala je da ponovo razmisli. A onda se Bog umešao u vidu roditelja njene najbolje
drugarice u internatu. Ana je pozvana da provede godinu dana sa svojim ro acima u Kaliforniji i pozvala
je Enkarnasion da po e s njom. Dao sam svoj pristanak. To e joj proširiti vidike i, ko zna, možda e
otkriti nešto pametno ime bi mogla da se bavi u životu. Morao sam da organizujem puno stvari i zato
nisam došao ranije.
-
46 / 47
- I možda bi htela, - nesigurnim glasom je predložio, - Da te pre našeg ven anja Enkarnasion povede
u kupovinu? U Madrid, Sevilju, Pariz ili Rim, ako želiš. Ona je jako dobra u tome.
Sara je odmahnula glavom. - Trebaju mi nove stvari, ali želim da mi ih ti odabereš. Želim da budeš uz
mene. - O i su joj sijale od zadovoljstva.
- Hvala. U svemu se slažemo... Kad god smo razdvojeni, moje srce po malo umire.
- Onda se više nikad ne emo rastajati, - obe ala je i još se udobnije smestila u njegovom zagrljaju,
dok je njen predivan, arogantan i nemogu Španac prošaputao,
- Nikad.
47 / 47
Download

U mreži strasti - Ljubavni romani online