w
S
B
t
m
I
t
-
И
PREGLED POLITIKE SRBIJE
PREMA ALBANCIMA
00 1878. DO 1914. GODINE
C
Ш
E
S
S
"Nije se mnogo čuditi gm bim instinktim a naše
seijačke m ase za čije se školovanje i civilizovanje
ova drzava nikad nije brinula: ne treba se
zgranjavati n i nad uskim i bednim političkim i
duhovnim horizontom naših vojnih komandanata
koji su vaspitani da hladnokrvno, zlikovačko
ubijanje desetina i stotina Arbanasa, njihovih žena
i njihove dece sm atraju kao neki heroizam; ne
treba se revoltirati n i zbog buržoaskogjavnog
m njenja koje daje m oralnu razrešnieu za sva ova
zverstva. koje šta više izaziva apetit za vništavanje
Arbanasa i njihovih porodica ... pošto parolu za
takvo shvatanje i takvu politiku bacaju ljudi koji
stoje na najvišoj društvenoj i političkoj visini u
S rb iji . "
Dušan Popović
Prva izdaja
Ćasopis za kritiko znanosti
Ljubljana, april 1989
126 (izredna štcvilka)
Narodna In unlvcrzltctna knjlžnlca, Ljubljana
949.711.5'1878/1914*
327(497.11:496.5)" 18 7 8 / 1914"
SRHUA i Albancl / [glavnl urcdnlk Bojan Korslka).
Ljubljana : Casopls za kritiko znanostl, 1989Knj. 1 : Prcglcd poltllke Srbljc prem a Albanclma
od 1878. do 1914. godlnc. 1. tzd. - 1989
1. KORSIKA. Bojan
PREGLED POLITIKE SRBIJE
PREMA ALBANCIMA
OD 1878. DO 1914. GODINE .
Svi navedeni izvori u ovoj knjizi su srpski
i dostupni su svakom gradaninu Beograda,
npr. članu Narodne ili Gradskc bibliotcke.
"Kada sc pojcdincu ill narodu dešavaju zle stvarl, onda jc svakom ko
hoćc da mlrno razmišlja o dogadajlma na pamcti pitanje: koliko
smo saml krivi, šta smo saml doprinell da nas mrze. gde smo i
kada pogrešlli? Jedan moj prljatelj, inafe pametan I objckttvan
Covek. dobija nastupe besa kada mu postavlm ovakva pitanja u vezi
dogadaja na Kosovu. On ih jcdnostavno sm atra dcfctističkirn,
mazohlstičklm I potpuno neumesnlm I neprlmerenlm sltuacljl u
kojoj se. ml Srbl. u odnosu na Kosovo danas nala/.imo. Moje Je,
opet, misljenje da Je ovakvo njegovo (t ne samo njegovo) reagovanje
na pllanja od kojih паш zavisi budućnost. 'nojevska' politika
neurotičnog potlsklvanja neprljatnog koja nikad nlkome ne donosi
nlšta korlsno.
Da bi Individuacija nekog eoveka mogla uopšte da krene sa 'mrtve
tafke', da bl se neki daljl stepen zrelostl postlgao. dužnost Je I
zadatak Coveka da upozna svoju senku. 'tamnog brata' u scbi. ono
što je u njemu inferiomo, nerazvijeno ill bolesno. Ovo saznanje ne
postlže se bez unutarnjeg napora. all nl bez muke I patnje kada se
muljeviti talog u sebl otkrlje. Ne vidlm da možc bid drukćije nl sa
tndivlduacijom, odnosno sazrevanjem jednog naroda, konkrctno.
srpskog naroda. Šta treba oćekivati u se n d srpskog naroda?
NJegovu adolescentnu žustrost i emoUvnu nezrelost u reagovanju,
nerazvijen smisao za zajednicu. a opasno negovanje indixidualnoanarhićnih elemenata u sebl, pohlepnost prema vlastl, potkupljtm st
I sklonost izdaji. precenjivanje svojih bloloških I Intclektualnih
snaga što direktno vodi ne samo rasipanju o\ih snaga, već i težnji
ka samounlštenju uzgotovo potpunu otsutnost svestl o ovoj
pogubnoj tcžnji".
Tcorlja . fasopU Kiloznfxkng dniiUva Srtjlfr, hr. 3-4./1987. Beograd
Vladcta JcroUĆ - 'J c d a n pslhotcrapcul razmi&lja o dogadajinia na Kosovu"
Sadržaj
11
Umesto pređgovora
I
DimitrijeTucović
22
Vrtlog zavojevaf klh prohteva
24
Prikrivanje zločina I obmanjtvanje naroda u Srblji
26
Srbljo, kuda ćeš s njima 1gde ćeš se zaustavlti?
27
Besna srpska soldateska
Žalosna "dcmokratska" Srbija
34
Merenje lobanja 1proufavanje rasa
35
Osioni osvajački gest Srbije
37
Zar slovenska plemcna nisu potlsla starosedeoce?
39
Praksa kolonijalnog istrebljenja
Prožđrljivi san srpskc bur/oazije
42
PokušaJ ublstva s predumišljajem nad jednom nacijom
44
Nepoverenje i mržnja cele Jedne nacijc
49
Pogledati istinl u očl
45
I’olltlfar-čovck mislilac-ideallsta
49
I*rcd zloćlnorn nema moguće ncutralnosti
II
Socijaldemokratske "Radnićke novine"
Štampa Srpske ravoslavne crkve
54
Ućinjen je sram
55
Izrnedu ćeklća i nakovnja
8
SS
Kao vrhovnl pastir zeinlje srpske blagosiljam
Najplemenitiji pobedilae prema pobedenlma
64
Srblja samo ratuje
65
Nova velika Srbija
67
Deca um lru od gladi i zime
70
Da se i po verl izjednačimo s braćom
72
Ima li genijalnljeg duha od Srblnova?
72
Mi smo došli u ime pravde i kullure
74
Sud božje pravde će biti uz nas
76
Primite blagoslov crkve
77
Srpstvo još ujedlnjeno nije
79
U ime ćovečnosti i kulture
80
Pećki patrijarh Ima oružanu pratnju janicara
82
Dva kandidata za mitropolita podellla narod ucparhiji
82
Sokolovld - poturfcnjaci i pečki partijarsi
84
I’ored mora dKna Dalmacija
86
Vladika priredi pokolj na Badnje veče
se
Našem Aleksandru Maćcdonskom prcdajemo sebe
89
Mi smo deo svetskog prlvrednog organizma
III
"Istorijsko" pravo Srbije
Miroslav Krleža
94
Nepodobnosi Arbanasa za samostalan život
9
95
Analogno madžarskom istorijskom pravu
Ostavljenl od katollka - naseljenl Srbima
98
Zilavost. Izdržljivost I sposobnost albanskog naroda zaprcpašćujc
101
Slobodarska svljest I ponos
IV
"Politika"
Vladimir Dedijer
DimitrijeTucović
Dušan Popović
Dragiša I^apčević
Miodrag Jeremić
Triša Kaclerović
104
Vellkoprodavac pat riot Izma - "Politika"
109
Krv naše krvi • Srbin
ni
Rcakcionama novinarska maflja
117
Obračun s pozlvom na Istorizam
119
Treba spasavatl ugled srpskog naroda
12 a
"Divljl" Amautl I našl "kulturtnegerf'
124
Dva nesrerna naroda
12 s
Hlmne o besnlm hatovima i brzim hrtovima
V
Kosta Novaković
134
Celiri meseca u SrednJoJ Albaniji
153
Ltteratura
155
Slnopsis
11
Umesto predgovora
l.
"O prodiranju Arbanasa na istok u nas sc mnogo pisalo. To je
i danas glavno srcdstvo kojim šovinistička štam pa izaziva kod
srpskog naroda mržnju prema 'dtvljlm' Arnautlma. prikrivajući kao
guja noge đivljaštva koja je srpska vojska prema njima poCinila.
Koliko je samo suza proliveno što je istorijsko Kosovo preplavljeno
Arnautlma!-'
"Zavojcvaćkom politlkom srpske vlade prcina arbanskom narodu
stvoreni su takvi odnosi. da se u skoroj budućnosti mir 1redovno
stanje teSko inogu oćcklvatt."
"Naša štampa, u pogubnoj utakmiel da pomogne jednu rdavo
upućenu i rdavo izvodenu politiku. meseclma i godlnama
rasproslirala (je) o arbanskom narodu tendenciozna miSljenja".
"Mi smo socijaldcmokrati bill prvi koji smo tom bezumnom
arbanaskom pohodu 1 ludoj arbanaskoj politici skinuli palriotski
1 narlonalni veo s llca".
“Zavojevaćki pohod Srbije na Arbaniju (je) najgrublje odstupanje
od nafela zajednlce balkanskih naroda. U njemu su do kostlju
razgolićene netolerancija prema drugim narodima, zavojevaCke
težnjc i gotovost buržoazije da ih sprovodi najbrutalnijim
zloćlnstvlma, kakva su do sada izvršlvana samo u prekomorsklm
kolonijama."
'Štampa je propovedala na sva usta osvetu prema Arnautlma. I to
je lmaio dejstva. U nekoliko prilika vojnici su postupali prema
Jadnom am autskom stanovništvu po raspoložcnju. koje je kod njih
izazvalo pisanje beogradskih listova.”
"Dopisnlcl beogradskih listova smatraju za nacionalnu dužnoet
prikrivanje zločina naših vlasti i vojske i obmanjivanje naroda u
Srbijl,”
'Zavojcvaćko držanje Srbije prema arbanskom narodu pokazalo je
kako se politikom unosi mržnja medu narode.”
"Plotuni su poobarali žene koje su držale odojčad u naručju; pokraj
mrtvih matera drala su se njlhova deflra koja su slučajno bila
poštedena kuršuma: žene su se poradale od straha. Za dva sata
potarnanjeno je na 500 duša."
“Cmogorska varvrarstva u Krasnićlma mogu dostojno stati pored
var\fars>tva srpske vojske u LJumi: isti metodi. Ista bezob/.irnost, Ista
kivožednost."
"Arbanska sela Lz kojih su ljudl blagovremeno izbegli. bchu
pretvorena u zgaridta. To bchu u isto vreme varvarski
krematorijumi u kojlma je sagorelo stotinama žlvlh 2ena I dece.
I dokle su ustanici zarobljene srpske oflcire I vo)nike ra/oru/avalt
i puštali. dotle srpska soldateska nije 6tedela ni njihovu decu. žene
i bolesne..."
12
"Mi smo izvršili pokušaj ubistva s predumlšljanjem nad ćltavom
jednog nacijom. Na tom zločinaćkotn delu uhvaćeni smo i sprećeni.
Sad imamo da ispaštamo kaznu. Ona je strasna: to Je nepoverenje.
pa čak i m rtnja ćitavog jednog naroda."
"Srbijaje u balkanskim ratovima udvojila ne samo teritoriju nego
i broj spoljašnjih ncprijatclja."
"Zavojevaćka politika Srbije sa svojlm varvarskim metodama morala
Je Arbanase ispuniti dubokom mržnjorn prema nam a.’
"Ako je iko lmao uslova za sporazuman rad sa Arbanaslma. to su
ga imale Srbija t Cm a Cora. Ne samo Izmešanost naselja 1 srodnost
susednih plemena već i uzajamnost intcresa upućivale su ova dva
naroda na sporazum I prljateljske odnose."
'Tamo gde je prijateljstvo potreba i jedne i druge strane zavladalo
je strasno neprijateljstvo."
"NaS vlasnlćki svet mašio se tude zemlje i tude slobode, nekadasnji
heroldi nacionalnog oslobodenja poneli su zastavu nacionalnog
porobljavanja."
"Srbija nije ušla u Arbaniju kao brat, nego kao osvajać. ŠtavlSe. ona
nije ušla ni kao politićar. veC kao grub soldat. Srbijaje izgubila svaki
dodir sa predstavnidm a arbanskog naroda i njega odgum ula u
očajnu mržnju prema svemu srpskom. BezgraniCno neprijateljstvo
arbanskog naroda prema Srbiji je prvi pozitivni rezultat arbanaske
polltlke srpske vlade.”
"Đakovica je Cisto arnautska varoš. I okollna Dakovice je ne samo
pretežno, več skoro isključivo arnautska. U cek>m ovom kraju Srbija
je zatekla mesto Srba srpske srednjevekovnc spomenike. hladne
zldine. koje imaju vrednosti za arheologa i umetnika... I upravo
osnovni uzrok svih nezgoda od kojih danas patlmo 1 od kojlh femo
ubuduće mnogo patiti leži u tome. Sto smo uili u tudu zemlju."
"Dakoviea svojim privrednim životom daje o Arnautima sasvim
drugu sliku nego što je namem o ili iz neznanja malaju beogradski
llstovl.”
"Jedan od najvaljanijih priznatih predstavnika srpske istorijske
nauke. g. Jovan Tomić iznosi u svojoj knjtzi o Arbanaslma da Je od
arnautskoga plemena Klimenta jedan deo doseljen u naš Rudnik i
dao nekoliko vrlo \1denih llčnostl u narodnoj revoluciji 1804. Mi ne
znamo na koga g. Tomlć tnlsll, all se mnoga Isplttvanja slažu da Je
vod te revolucije, rodonaćelnik dinastije Karadordevića, Kara-Dordc
Petrović, arbanaskog porekla."
"Režim u no\'im kraje\ima. a specijalno odnos prema tudinskim
nacijama. pa. dakle, I prema Arbanaslma. treba postaviti na Jednu
demokratsku. kulturnu i ćovećansku podlogu toleranclje,
zajednićkog života i rada. Ta je lek od pobune, a ne u krvavim
jezovitim represalljama koje se odlgravaju tamo dole na Kosovu dok
mi ovo pišemo."
13
"Potrebnoje bar sada pogledati istinl u oćl 1, nasuprot
predrasudam a. prlznatl da Je borba koju danas arbanasko pleme
vodi prirodna. neizbežna islorijska borba za jedan drukčiji političkl
žlvot... Slobodan srpskl narod treba tu borbu da cenl... 1da svakoj
vladl odreče sva sredstva za zavojevatku polltiku."
Тшашо prava da spasavamo narod od šovtnistlčkog nacionalnog
propagiranja I da njlme ne ovladuje naclonalna Jeres”.
"Beogradsko novinarstvo je i vrlo nevaljalo i vrlo reakcionarno. Ono
služi vladi, utire put za uvodenje reakclje. prlprema duhove da lakše
prime guSenJe slobode.
Neka čitaoci obrate pažnju na tu sram nu ulogu beogradskog
novinarstva".
"Volterova tvTdnJa da bijedni narodi uvljek vole da govore o svojoj
prošlosti, nalazi sjajno opravdanje kod balkanskih državlca, koje su
na temelju svoje proSlosti htjele urediti svoju budućnost. Jedni se
sjećaju Dušanovog carstva... misle na veliku Бфзки dr/avu...
Uspomena na tu 'sjajnu' prošlost udružena (Je) sa neodoljivom
žudnjoin gospodarećih klasa za proeirenjem teritorija."
"1 tako se je svršio prvi balkanski rat. U tom historljskom momentu
imale su balkanske države pokazati da li su u stanju... da zaborave
na svoju 'sjajnu' prošlost. već da misle na zahljeve sadašnjosti.
Balkanske drzaWee ne mogoše zaboraviti na razne Simeone, DuSane
ltd.”
"Burzoazija je u novim krajevima Srbije zavela vanredno stanje...
Vlasnici Srbije teže, u stvarl. da režimom policijskog samovlašća
stvore od nacionalne manjine većinu I da tamošnji narod spreme ne
za slobodne gradane. već pokome podanike. Taj režim vanrednih
policijskih mera... je zadahnut reakcionamiin ciljevima
povlašćivanja jednih I gonjenja drugih. S druge strane on daje novih
povoda... izazivanju netrpeljivostl i mržnje medu narodima.''
"Jednu potpunu i široku zajednicu traži i rešenje naSeg nacionalnog
pitanja. Ml socljaldemokrati se u pogledu na nacionalnu slobodu
razlikujemo od buržoazije. Je r buržoazija hoee slobodu za svoj
narod po eenu uništenja slobode drugih naroda... Ako bl se Stara
Srbija pridružila Srblji. onda bi na jednog slobodnog Srba dolazila
po dva porobljena Amautina, Turčina itd. Mi hoćemo slobodu sm g
naroda ne unlštavajućl slobodu drugih. Ovaj se cilj može postići
jedino stvaranjem na Balkanu Jedne polltićkc cellne u kojoj bi svi
narodi bill potpuno ravnopravni... bez obzira na to u kojoj Je oblast I
pre nekoliko vekova koji vladar vladao."
Dimitrijc Tlrcović
14
2.
"Retko kojoj naciji su pravljene tolike smetnje i teškoće na prvim
koracima njenog sa most al nog žlvota i političkog organizovanja.
Albanski narod pokazuje jcdnu žilavost. izdržljivost I sposobnost.
koja čoveka zaprepaščuje".
"Mi mislimo da je odluka o ultimatumu ubrzana. ako ne I izazvana.
varvarskim držanjem naše vlade i naše vojne komande prema
narodu u Albaniji. Podatci o radu srpske vojske u?.asni su. Tamo se
pljafka. ara, pali, razorava, kolje, unlštava sve u klici. I Austrlja
ullimalumom Cini kraj ovom munjevitom i bcsomuenom
unišlavanju jedne nacije".
"Nije sc mnogo ćuditi grubim instinktima našc seljačke mase za ćijc
se školovanje 1 civilizovanje ova država nikad nije brinula: ne treba
se zgranjavati ni nad uskim i bednim poliUCkim i duhovnim
horlzontom naših vojnih komandanata koji su vaspitani da
hladnokrvno, zlikovačko ubijanje desctina i stotina Arbanasa.
njihovih žena i njihove dece smalraju kao neki heroizam; ne treba
se revoltirati ni zbog buržoaskog javnog mnjenja koje daje moralnu
razrešnicu za sva ova zverstva, koje šta više izaziva apctit za
uništavanje Arbanasa i njihovih porodica ... pošto parolu za takvo
shvatanje i takvu politiku bacaju ljudi koji stoje na najvišoj
društvenoj I politirknj vlsinl u Srbiji."
"Nije u pitanju samo protest srpskog proletarijata protiv arbanske
politike naše buržoazije. treba spasavati i ugled srpskog naroda
pred kulturnim i dcmokratskiin evropskim svetom. Treba dokxizati
da u Srbiji ima sveta, ima dosta sveta. koji mlsli suprotno njima, i
da na Celu svega toga stoji proletarijat, stoji Socijalna Demokratija".
OuS a n f'npovtć
15
3.
"'Polltlka' Џе) organ naSIh šovtnista I provokatora”.
"'Polltlka' žlvt 1 napreduje. Ona je danas najugledniji I najmoćniji
organ naše buržoaske Javnostl. Ona Je fuvarjavnog morala. Ona Je
vclikoprodavac onog monipulisanoga artikla što se zove patriotlzam.
Ona vaspitava i priprema današnje generaclje za velike kleale
budućnostl".
"Ćitajućl buržoasku štampu, koja kao u jedan glas i po narocitom
uputstvu plše o Amautlma. kao narodu neradnom 1 pljačkaškom,
fovek se mora prosto zgranuti od fuda kad lifno dode u dodir sa
tlm svetom I prode mesta u kojlma onl žive i uverl se da Je sve to laž.
a obm uto da je tstina”.
'Da Amauti nlsu pljafkašl najboljl Je dokaz pobuna Arnauta I
njihovo zauzeće Skoplja. kad nlkom nije fallla ne samo glava ili
pramen kose sa glave. već i nijedna lepinja sa ćepenka. U onoj
pobuni biloje siroma&nih. pa 1bosih Arnauta. all nijedan od njih
nije nikome ništa oteo ili 'rekvizicijom' uzeo".
"Naše vojne vlastl su 'rekvlzlcljom' koja se nlkada platlti nefe.
oduzimali od Arnauta sve što se uzeti moglo - žito, kukuruz. stoku.
jednom reči sve što su lm u polju i na domu zatekll'.
"Amauti u ovom delu Kosova su i pošten narod. Da je ovo istina
dokaz su desetine ogromno bogatih Srba trgovaca. koji su i za
vreme turske uprave dižali celu pijacu Ferlzovića (Uroševea) u
svojim rukama. Sem troice Arnauta. katolika. ostali su trgovci saml
Srbi. Kada bi Amauti bill onaki za kakve ih opisuje naša buržoaska
štarnpa. ne bi se nijedan trgovac Srbin mogao odrzatl".
"Kako je pošten rad naših vlasti najboljl je dokaz bogatstw Marka
Despotovića. kmeta opštinskoga. koji je za godinu i po dana. na
'pošten' način stekao vlše Imanja nego što ga ima I Jedan Amautin
u Ferizoviću".
"Amauti su pot pall pod tudu vlast grubom silom. pravom Jaćeg
nam etnutu. Oni su postali bespravna raja. Njihovi životi i imanja
su. uredbom. stavljeni na milost i nemilost žandarima Kraljevine
Srbije. Mogu li se onda ti ljudi osećati zadovoljni u SrblJI? Je li
ćudno njihovo nezadovoljstvo?"
"Го je bio poslednjl akt doslednostl Jedne politlke, koja Je poćela
trebljenjem Am auta u novim krajevima ■da bi naselje ostalo ćisto
srpsko. zatim nastavljena uzlmanjem krajev'a naseljenlh Amautima.
Srbija Je prestala biti ćisto nacionalna država. Ona je poput drugih.
na koje je vikala sve do sada. postala zavojevać I ugnjetač".
Hudnićkc no vine
16
4.
"Pevale so se u horu pesine o silnim srpskim vladaritna. njihovtm
besnim hatovima i brzim hrtovlma. N'ikada se nije osvetljavala ni iz
bliza slika rezima u kojima su ti naši prošli earevi stekli srpsku
slavu. nikada se nije poredio život izvesnih stepena ondašnje
socijalne hijerarhije. Od tih fakata sc bcžalo, jcr bi nam ona faklički
iznela stvam o stanje tih zlatnih epoha naše prošlosti".
"Apsolutna vcćina srpskog naroda innogo bi se prijatnije oecćala
pod rcžimom koji vlada u Svajcarskoj nego li u Srbiji. ne obaziruči
se što su im ovde njihove otečestvene svetinje i grobovi predaka".
"Balkan je bio pozomlca dogadaja koji pre treba da se ispituju u
zoologiji nego li u sociologiji".
"Škola Je uspeSno scjala tnržnju preina naroditna i uspela Jc da se
ta mržnja Iransformuje u ćitav napon nacionalne snage".
Mtodrag Jeremlć
17
5.
"Politikom naše vlade stvorene su takve pogodbe I takvt uslovi da će
se, možda, za dugi nlz godina (i desetina godina!) obnavljati sukobi
i nesreće izmedu đva nesrećna naroda".
"Sa Jednim treba bit! naeisto i sa jednim se treba izmiriti: na
zapadu Balkanskog poluostrva postoji jedan narod koji oee da živi
svojim slobodnim životom".
"Srbija Je uputlla svoju vojsku da izade na Jadransko more sa
2eljom da pokori arbanski narod i da ga stavi u svoje ropstvo. Otiilo
se tamo s puškom I topom, pa Je ne samo vršeno ono što Je
suprotno fasti Jedne zemlje, koja je negda lmala tradicije revolucije
i oslobodenja. nego su stvorene pogodbe za trajno trenje. Mi ćeino
neprekidno imati kubure i nesreće, ako se Srbija ne reši da izmeni
svoju politiku".
Dragtea Lapfcvtt
IS
6.
"U dopislma lz Albanlje rasknnkavao sam Imperialist If ku
velikoerpsku politiku".
"Ono pozittvno što je srpska vojska stvorlla za albanski narod jeste
JednoduSan otpor i neprijateljstvo prema Srbiji. Osnovica na kojoj bi
se mogll naf 1 svi Amauti Jeste neprijateljstvo prema Srbiji. Fakt je
zalostan, ali njegovom postojanju nisu krivi Amauti".
"Oflclrlma Je izdavana na potpis naredba u kojoj se ukoravaju za
blagost. a kojom se nareduje nemilosrdnost i svtrepost u
postupanju sa stanovniStvom".
"Na svim mestima gde se osetila vlast i uprava srpske vojske
stanovnlštvoje safuvalo najgore uspomene na srpsku vojsku".
"Mo2e se pomisliti šta sve mogu pofiniti ljudi koji su otvoreno
izjavljivali. stupajufl u komitske fete, da idu da se napljafkaju.
Ćovek se zgrozi kad sluša lz usta tih ljudt kako gotovo ravnodušno
pritaju o klanju ljudi. Njega boli što su ti ljudi istog imena i iste
narodnosti kao i on".
"Niko u vlšim vojnim komandama nije pomišljao kako ee se odazvaU
postupanju vojske prema stanovništvu, kakvo će raspoloženje
izazvati kod njega prema na&oj vojsci. a po tom i prema srpskom
narodu. u ime Cije se to radi”.
"Mi smo Am autima ono što su nama bili Turei. Pitanje Je vremena
kada re se zaboraviti na naša dela: pitanje Je naSe državne politike
da li Ce se mofi ubrzati taj zaborav. Nama sada Turei nisu tako
mrski kao prede. ali je prošlo 500 godina. Treba težiti da ne bude
potrebno toliko \т е т е п а Amautima da nas zaborave kao
neprijatelje".
"Zašto nismo ml bill pomagaCI u stvaranju albanske države? Zašto
nismo stvorili nama tako potrebno prijateljstvo sa zemljom koja
nam može mnogo smetati i koja smetajući nama ubija i sebe? Zašto
naši vladajući krugovl ne misle da to prijateljstvo stvore ubuduće?"
Kosta Sovakovкг
22
Vrtlog zavojevačkih prohteva
Jedan od osnlvata I voda Srpske socljaldemokratske partlje - Dimi­
trije Tueortć - pisao je 15. maja 1914. godine u svojirn "Radničkirn
novinama" u članku "Oblaćlna nad kutkom varvarstva"1s opravdanom gordošću, all 1 s gorčinom, o poštenom borbcnom stavu
eveta srpskog naroda u to vreme, kome Je bio tud svakl narlonallzam 1 Sovinizam. o stavu svoje partijc. koja Je pod njegovlm vodstvom bila "jedna od najnaprednijih 1 najborbenijih radnlćkih
stranaka u Evropl”.3
U tom ćlanku on kaže: "Ml smo socllaldemokratl bill prvl kojl smo
tom bezumnom arbanaskom pohodu I ludoj arbanaskoj politicl
skinuli patriotskl i nacionalni veo s lica".
Veliki sin sф skog naroda. Jedan od najvećlh I najblistavljlh umova,
s kojim Srbija I srpski narod s punlm pravom mogu da se ponose,
živeo je svega 33 godine, all je ostavio za sobom veliko delo, kako po
obimu tako i po znafaju.
U današnje vreme, kad se sve viSe zaoštrava pltanje Kosova, lnteresantno je - i poučno - prelistati njegove radove, posvećene albanskom pitanju, koje je postalo krajnje aktuelno u toku balkansklh
ratova, u kojima je I sam Tucović kao rezervnl ofleir utestvovao,
prešavši sa srpskom vojskom 1913. godine deo All>anijc sve do Elbasana.
Nepokolebivi soeijaldemokrata, on se u vreme balkansklh ratova
"smlono borlo protiv zavojevaćke, imperijalistićke politike srpske
buržoazije I službene Srbije prema Makedoniji I prema AlbanlJI".3
Njegovi radovl "Arbanska pisma" Izlazill su u "Borbl", polumesetnom
fasoplsu socljalne demokratije, kao i u "Kadnifkim novinama" krajem 1913. godine. Knjiga "Srbija I ArbaniJa" - "Jedan prilog krlticl
zavojevacke politike srpske buržoazlje" objavljena Je februara 1914.
godine.
U predgovoru knjige "Srbija I ArbaniJa" on kaže: "Zavojevafkom
politikom srpske vlade prema arbanskom narodu stvorenl su...
takvi odnosl, da se u skoroj budućnosti mir i redovno stanje teško
mogu ofeklvatl.
... Morali smo se zabavitl prillkama u ArbanIJt. To je bilo utoliko
potrebnlje uflnltl što je, prvo. naša štampa, u pogubnoj utakmicl
da pomogne jednu rdavo upućenu 1 rdavo Izvodenu politiku.
meseclma I godinama rasprostlrala o arbanskom narodu
tendenciozna mišljenja, 1 Sto Je, drugo. takvlm mišljenjima 1 sama
vlada pokušala da opravda svoju zavojevaeku politiku u ArbanIJt.
Vi&e obaveštenja... treba da posluži... 1 stvaranju boljlh odnosa iz* Sabrana dela. Beograd, 1980. knj. 8. sir 268.
3 O p ra en tfk lo p ed lja J u ^ o s la v c i» k o g lekjtlkoKrafskotf zavoda. Z ag rrb . 1961. sv 7. air,
610.
3 Islo, 1982. sv. 8. a tr. 31 7 .
23
medu srpskog i arbanskog naroda. Naroćlto jc više obaveštenja
potrcbno proletarijatu, na komc poglavito lcži veliki zadatak...".«
O zavojevačkoj pollticl Srbije i zločinima prcma albanskom
stanovništvu Tucovie na nekoliko mesta govori u svom radu u
odeljku "Zamjevaćke tet.nje naše buržoazlje" on kaže: "... Posledice
toga zavojevafkog upinjanja predstavljaju nepresušni Izvor nc samo
novih zloćinstava prema arbanskom naselju, već stalne opasnosti
po mir i spokojstvo našeg naroda. Srbija Je gum uta u opasni vrtlog
zavojevačkih prohteva. Osvajaćki upad u Arbanlju urodlo Je
ogorćenjem arbanskog naroda prcma Srblji i pobunama: nesigurnost na novoj zapadnoj granicl Srblje nastuplla Je kao posledlca
zavojevaćke politike prema arbanskom narodu".5 U odeljku ~Poraz
zavojevaćkog poihiga" stojl: "Vrhunac ... je pokušaj izlaska na more
putem zavojevanja Arbanije",6 Dalje - "izlazak na Jadransko more Je
Iskupljen zavojevanjem Arbanije". a "porobljavanje arbanskog
naroda” Je bllo "sredstvo izlaska na more''.7 Zatim navodi: "... zavojevacka politika male i privredno nerazvijene Srbije, upućene na zajednicu, a ne na davljenje malih oko sebe".8 dovela Je po njegovom
mlšljenju dotle. da će, "la senka dugo vremena pomraćavati nebo
nad srpskim narodom". Srbija je htela i izlazak na more t Jednu
svoju koloniju, pa je ostala bez izlaska na more, a od zamiSlJene
kolonlje stvorila Je krvnog neprijatelja. Njena težnja ka moru dala je
naopake rezultate, jer je sprovodena naopakim sredstvima. to Jest:
ono što se moglo postlći samo u sporazumu I (uzj prljateljsko
saućešee oslobodenoga arbanaskoga naroda. hlelo se poslićt proliv
njega. Težnje izlaska na more metodima zavojevaeke politike pretrpele su potpun poraz".9 U odeljku "Vojna okupaelja Arbanije" on
govori o "moru uzrujana arbanaskoga stanovniitva, ogorćena
svlrepstvima srpske vojske. Osvetnicko paljenje sela i masakriranje
arbanaskoga stanovništva nije nikakva naknada za uzaludne gubitke".10 U odeljku ”Rezultati zavojevaćke politike" Tucović kažc da
Je "zavojevafki pohod Srbije na Arbaniju najgrublje odstupanje od
načela zajednice balkansklh naroda. U njemu su do kostiju razgolićene netolerancija prema drugim narodlma. zavojevaćke težnje i
gotovost buržoazije da ih sprovodi najbrutalnijim zločinstvima.
kakva su do sada izvršrvana samo u prekomorskim kolonljama".11
Tako on. pošteno i ogorCeno, žigoSe politiku svoje dinastije, vlade i
njihove vojske, izjednačujući ih sa svim ostalim brutalnim kolonizatortma u svetu.
O toj politic! Tueovie govori i u mnogim svojim člancima.
4 S a b ra n a
5 Isto. atr.
e Isto . » tr.
7 Isto, s ir .
8 Isto, s ir .
9 Isto.
10 IhIo , s ir.
11 Isto. s tr .
dcla D. Tucovtča, B eograd. 1980. knj. 8, a tr. 17-19.
78-79.
87.
90.
91.
94,
106.
24
On Je bio potpuno svestan znafaja kojl lma štampa, koja može znao Je on to lz gorkog Iskustva - da vršl ne samo pozltlvan. nego I
krajnje poguban utlcaj na mase. U ćlanku "Iz jcdnog granićnog
garnizona’ on piše: "Ja sam se uverio da naš prost vojnik pratl
štam pu i da ona lma silnog uticaja na njega. All sam piimetlo I to.
da je on nemoćan da se toga uticaja oslobodi onda kada ga Stampa,
kao što se to naroeito u ovim ratovima pokazalo, lukavo obmanjuje
u nameri da ga pripremi na nešto što vlasnicima momentalno
treba. Da bl se pomoglo izvršenje ove poslednje mobilizacije...
Stampa je propovedala na sva usta osvetu prema Amautima.
okrivljujući njih što se naš vojnik ponovo mora da odvojl od svoje
porodlce I od svoga posla. I to je linalo dejstva. U nekoliko prilika
vojnici su postupali prema Jadnom arnautskom stanovništvu po
raspoloženju. koje je kod njih izazvalo pisanjc beogradskih listova.
Kada sam god razmišljao o uticaju štampe u našem narodu.
dolazilo mi je na um. pre svega to: koliko je potrebno da socijalna
demokratlja napregne sve slle da rasprosttranjem svoje Stampe suzbija nazočno dejstvo buržoaskog novinarstva I da narod oslobada
lukavog lulorsh’a onih kojiga za svoje ciljeve upotrebljavaju".,2
Prikrivanje zločina i obmanjivanje
naroda u Srbiji
Jedan od primera njegove bespoStedne. beskompromisne i poštene
borbe u raskrinkavanju zloćina. koje je tadašnja srpska vojska
VTšila prema albanskom stanovnistvu na okupiranoj teritorijl. kako
i u raskrinkavanju lažl. kojima Je tadašnja beogradska Starnpa
prikilvala te zločine. Jeste i njegov sledećl (lanak:
"PokolJ u LJuml"
"Dopisniei beogradskih listova Iz Skoplja I novlh krajeva uopSte, koji
sm atraju za nacionalnu dužnost prikrivanje zločina naših vlasti i
vojske i obmanjivanje naroda u Srbljl, Javlli su već: da Je Jedno arnautsko selo u LJuml unlšteno. pošto su se Arnautl zatvorili u kuće
I do poslednjeg uporno branili.
Saopštena Je namerno obmana Javnosti. Kada su srpske trupe to
selo uništile. u njemu ljudi nije bilo. Rezervni oficiri kojl su doblll
naredenje da selo zapale t sve što u njemu zatetu stave pod nož,
uzaman su se opirali. uzaman su ponavljall refi zar sve?', uzaman
su po nekoliko puta Izveštavali komandanta da u selu nema nlkoga
vise osim žena i dece. 'Sve!'. to Je bio odgovor nekog kapetana
Jurišića. koji je radio u sporazumu sa potpukovnikom Milićevieem.
Za dva sata selo je bilo potamanjeno uz scene koje je teško reći.
Plotuni su poobarall žene koje su držale odojčad u naručju: pokraj
mrtvih matera drala su se njihova defica koja su slućajno bila
poštedena kuršuma: tela, kao Jela vitka, lepih gorStakinja rila su se
12 Iste. knj 7. str. 206-207.
25
kao crvl po ledlnl; žene su se poradale od straha. Za dva sata potamanjeno Je na 500 du&a.
Klanje Je obustavljeno kada Je Jedan deo oflclra uložio energičan
protest, priznajućl: da 'dtvlji' Arnautl naše zarobljene vojnike razoružaju pa puste, a naša 'kultum a' vojska XX veka ubija njihovu
deeu! Alt, doekan. UClnJeno Je samo ono što se Još moglo učlnltl:
Iješevi su potrpanl u kuće a kuće zapaljene ■da bl se zločlnu prlkrlo
trag.
To Je istina o ovom strahovitom divljaštvu, o kome sada imaju reč
vlada i Narodna skupstina".13
Tucović bespoštedno žigoše t zlodela, koja je vršila cmogorska voj­
ska, o fem u govori Manak Cmogorskl bes.
"Cmogorski bes"
'Peć i Dakovtca su... dva probna kamena nedoraslostl cetinjske
vlade da donese ovom narodu ne samo vlše slobode već 1vise reda 1
snošljtvoeti u upravi... Cmogorei i sa porvampirenom snagom besne
u zauzetlm oblastima". jer "po nllhovtm pogledlma I navikama...
onaj koji pobedi je ne samo gospodar vlastl već I sve prlvatne svojine
l žlvota svlh onlh koje na zauzetoj teritoriji zateće. Oni se pet dana
biju i pljačkaju. a deset dana upotrebe da plen odnesu kućl I da se
natrag \Tate.
... O njihovtm rudlm a 1 pokorlma stanovnlcl ovlh oblastl bl lmall Sta
reel kada bl tmall kome... Narod ovth krajeva sm atra za velikl gubltak što Je turska vlast zamenjena emogorskom. jer je turska
uprava. ma po kultum ostl ne odmtcala rrnogorskoj. lpak bila
obraznlja 1 snošljMJa. Kao tzgladnell vuel Crnogorcl su jurišall na
sve što se zgrabltl može: popljačkali su kuće, dućane. torove, ambarove, s\ t gde se god imalo da zapljačka. A kada su svoje zemljište
opustošlli t jadne nove podanlke knjaževe ostavlll gole kao prst.
poćell su prelazitl u pljafku u sela na našoj stranl.
... All nlko nlje osctlo bes ovog 'oslobodioca' kao Arbanasl. Šta Je bes
ovlh primitlvnih plemena, koji još uvek gledaju u odsecanju glave
jedino i рга\ч) l ćlsto junaštvo, u stanju da poćini. pokazuju pop>aIJena sela i potamanjeno stanovnlštvo u celoj oblastl kojom su ona
zavladala. U njima je provrela stara junaćka krv'. koju je najbolje
ocrtao Jedan njihov zemljak, pok. Marko Miljanov".
1’osle ovoga sledi opls, kojl Je ostavio u svojlm zapisima Marko Milj­
anov. o pokolju cmogorskog plemena Kuča. kojl Je poćetkom druge
polovine prošlog veka lzvršen po naredenju kneza Danila, jer su
Kud prestall da mu plaćaju danak. Marko Miljanov kaže: ''Ne blše
poštedena ni deca u kolijevkama... Tako Je bilo posječeno 243 glave:
svega 17 od vojnika. sposobnlh za pu&ku. a ostalo od staraca I
dece..."'s
13 Isto, *lr. 1 5 » -159.
14 Isto, etr. 194-195.
, 5 I*«o.»tr. 196.
26
Tucović dalje piSe: "Nl danas. posle 50-60 godlna nltl su drukftja
naredcnja nitl su drukćijl onl kojl Ih izvršavaju... I kada je ova var
varska najezda osetila svoju nadmoćnost ргсша nemoćnom arbanaškom selu Iz koga su svl ljudl Izbegll, 1z nje Je provrela stara
krv... Takoje sada sravnjeno sa zemljom I potamanjeno celo pleme
Krasnići. koje jc spadalo u oblast operacija crnogorske vojske.
Cmogorska varvarstva u Krasnićima mogu dostojno statl pored
varvarstva вфвке vojske u Ljumi: Istl metodi, ista bezobzimost. Ista
krvožednost'.18
U članku "Iz jednoff granienog gami/.ona" spominje se takode strahovita pljačka koju su naši po tiin selima vršili.
Narod ovog kraja pamtlće s kolena na koleno nekoga 'komandlra
Tomu' koji je bio udarto namet na vtlajet t oteo od svake kuće koliko
Je gde našao... Po dakovačklm ullcama našl Cetnlcl Javno prodaju
derdane opljačkanih Amaula. i te palikuče, kojima je u oba rata
klanje ljudi bez odbrane I haranje bllo glavno zanfmanje, poslate su
da umiruju granlcu! All Cmogorcl u pljafkl pre\razila2 e sve!"17
Srbijo. kuda ćeš s njima i gde ćeš
se zaustaviti?
0 genoeidu kojl Је вф вка vojska vršila nad albanskim
stanovnlStvom u toku balkansklh ratova t za vreme okupacije Tucovič govorl na mnogo mesta u svojlm dellma.
U članku "Кппа osw ta soldateske" piše: "Baš o\1h dana navršlla se
godina otkako žalosna arbanaska plemena nose svoj krst na Golgotu. To je godina dana sistematskog istrebljivanja arnautskog
stanovništva u svima oblastima, koje je srpska vojska zauzela".18
Govoreći o patnjama s\1h balkansklh naroda u ratu. on kaže:
"Sudblna arbanaskih plemena... u jednom pogledu (je) bila izuzetno
teška. teža od sudbina ostalih balkansklh stradalnika. naime: a r­
banaska plemena su padala ne samo bez brantoca. već tako reft bez
1 Jednoga glasa zaStlte I protesta u njihovu korist. Glas sф skog
proletartjata. glas naSe partije to je bio jedini znak ćoveeanskog
saućešća u tragienoj sudbini ovih nesrećnlh gorStaka. pa ni taj glas
nlje. na žalost, mogao do njih dopreti".'8
"... Prvih nedelja rata sa Turcima mi noći nismo imali, jer smo se
kretali. logorovali i tukli prema svetlosti arnautskih sela koja su
gorela. Vatre zapaljenih sela bile su jedini signal kojlm su pojedine
kolone вфвке vojske javljale jedna drugoj dokle su stlgle. A am autsko stanovništvo ukollko nlje poubijano i kojeje moglo bežati - gurali smo pred sobom I nagnali ga da nam, kao oćajnik koji gleda
kako mu kuća gori. dade upornog otpora na Bujanovcu. a potom da
16 Isto. s tr. 196-197.
17 M o. atr. 210.
I s Isto. s ir. 160.
19 Isto. s tr 161.
27
se uz turskn vnjsku na Kumanovu lavovskl borl. Ovu varvarsku
politiku srpske vlade I vrhovne komande platio Je srpskl narod životima mnoglh svojih vojnika. Sa padom Kumanova slegao se u Sko­
plje ceo onaj svet arnautskog stanovnlštva koje Je srpska vojska.
nadirufi sa severa, gurala pred sobom I kojeje tu. tražefl utoflšte.
velikim delom našlo smrl.
Pošto su ratne operaclje prestale, moglo Je lzgledatl da će se statl i
sa tamanjenjem arnautskog stanovništva. Ali da je sistem tamanjenja prestao raditi sam oje moglo lzgledatl. On nlje prestajao radltl,
kao što ne prestaje ni danas. I ono, druže urednlće, Sto je taj sistem
poeinio pred ovaj arnautski upad i pri odbljanju Am auta prevazilazi
sve grozote. koje su prema tome narodu za ovu godinu dana
počlnjene. Ćim se osetilo nemimije kretanje medu Amautima
prema srpskoj granici. pogranicni komandanti pristupili su klanju.
Nad arnautskiin žltellstvom Pećl, Dakovlce I Prlzrena lebdelaje avet
smrtl dan I noć. Ko bl žlv zamrkao, nlje bio siguran da će živ osvanuti. J e r su ih baš po noći. vreme koje je uvek birano za iz\Tšenje
najgorih ljudskih zločina, kupili iz postelja I apsana I odvodlli na
gubilište. Ne čuje se ni šum^, a Još manje puščanog pucnja. 'mlr' I
red' vladaju svuda. a Am auta svake noći nekuda nestaje, kao da se
šakali i hijene iz ovih krajeva izvlaće, prikradaju njihovim kućama i
ove jadne ljude kupe. odvode i dave. Ta I hijene bi ih na eoveflji
nafln podavlle!
Kada sam saznao za ove poslednje podvige зф вке vojne I gradanske
viasti u novlm krajevima, pomislio sam: Zar Je zločinaćka komitska
psihologlja oviadala celom vlasničkom hijerarhijom: od prvog minlstra do poslednjeg žandarma, a tl. Srbijo, kuda ćeš s njima I gde
ćeš se zaustaviti?"20
' l’redajućl ovo plsmo Javnostl. Vi ćete. druže uredniče, postupttl u
duhu rada socijalne demokratije i vladu javno staviti u položaj: ili
da za vinovnicima ovih zloeina ućini poteru ili da se sa zločinima
solidariše. Ako se odlući na prv'o, to neće biti samo slaba satisfakcija uvredenom osećanju svakoga kultumoga foveka I jedan akt koji
ona duguje uniženom ugledu sфskog naroda. vcć i javna zaloga da
će Jedanpul prrstati da radi sistem istrcbljcnja jednoga celoga naro­
da..."™
Besna srpska soldateska
U ćlanku "Rad s Arbanasima" piše: "Požto Je presefen svaki sporazum s Arbanasima I poito je prema njima preduzet jedan
bezobzlran zavojevaćkl pohod, onda se nizalo ono što je prirodna
posledica zavojevanja: Arbanasi su se sporadieno svetlll za palu krv,
a njima se na to odgovaralo uništenjem sela I ubijanjem u inasi! "22
U prvom Arbanskom pism u on navodl da postoji "krvna os\Tta koju
* ° l* lo , * lr. 162-163.
21 Isto, utr. 164.
22 l*to, s ir. 76.
28
danas Srbija prema Arbanasima propoveda I v r if.23 U članku
Crnogorskl bes" spominju se 'Varvarskl podvizi nekultum ih
cmogorskih plemena i besne srpske soldateske".14 Na pokolj u
LJumi. o kome Je napisao poseban rlanak. on se vraća i u elanku
"Knna osveta soldateske' I užasnut piše uredniku "Radničkih novlna": "Stlgle su vesti o pokolju u LJuml. vestl u koje se ne može da
veruje: iako su sušta istina, koje se teško mogu saslušati do kraja
kada ih drugi priča. a još teže ispisivati da ih drugi ćita. Vama je
poznato, druže urednlče. da nlje Jedna žena ill Jedno dete lzdahnulo
od srpskog noža Ili kuršuma; nlje zapaljena Jedna am aulska kuća I
nlje se nad glavama Jedne am autske porodice uz strašan prasak
skrhao progoreli krov kućni: kroz guste oblake dima nlje se fuo
Jedan cvrkut dece na majćinoj sisi, poslednji cvrkut tih opasnih
stvorova što. za Ime boga, rovu protiv srpskih viasti i dižu bunu! Ali
u LJumi uništeno Je tlm merama za nepuna dva sata celo Jedno selo,
selo bez seljana. bez ljudl. selo u kome su bile ostale samo žene sa
decom na krilu, devojke. bolesnl 1 ostarell 1 deca svih uzrasta.
Rcćeno im je da slobodno ostanu kod kuća, jer kada Amauti
zarobljene srpske vojnlke razoružaju I puste. zašto da ne savetuju
svojim ženama da slobodno ostanu kod kuće?
All su se one uzaman molile, dižuči decu uvis I govoreći: Aman.
komandare, šta smo ml krive? Kazujete II vt vašlm ženama kada Sto
radite?'
Ako vlada pokuša da preko ove javne optužbe prede, onda će bar
ogromne poslediee ovoga slstema pred istorljom 1 вф вк Јт narodom
biti nepobltno stavljenl njoj u odgovornost. A one te se pamtiti s
kolena na koleno''.*5
U svom ratnom dnevnlku on Je zapisao i ovo: "A sada VTedno je
zabeležitl da su ovaj rat Turci pošlenije vodili od nas. J a sam posmatrao mrcvarenje ljudi. ubijanje ranjenlh, fak Cuo sam kako se
oflelrl hrale da nlsu primal! ni one koji se predaju. Bilo je tu
strašnlh scena. S one strane neki hrišćani dižu ruke i viču: braća!
braća!, a oficiri komanduju paljbu. Kako bi se držall tl ljudl da Je
neprljatelj na njlhovoj terltorljl?"26. O postupcima prema Turcima on
piše i u članku "Kamo rnćunl?' i navodi: "U ovom ratu popljačkani
su Turci: sa zarobljenicima je vršena od\Tatna trgovina; ljudl,
povedeni na gubillsta, ucenjlvanl su hajduCki; razoružavanje sela
bilo se pretvortlo ne samo u kupljenje oružja već I u kupljenje lira:
svaki Je pljafkao svakoga, ali najviše je pljačkala vojska kao
celina".27 U diskusiji na zajednlčkoj sednlci sindikalnog i partijskog
veća on napominje kako se "valja setltl da su vojske koje su u
oblastl stare Turske upale sa ćetiri strane poćlnile tamo vlše zla za
godinu dana nego što b! sultanova vojska učinila za sto godina. One
2a leto.
24 Isto,
25 Isto,
26 Isto,
27 Isto,
s tr .
s ir .
s tr .
s tr .
s lr .
178.
197.
163-164.
8 8 -8 9 .
169.
29
su palile. klale, otimale i pustošile".2" U članku "I'rajan r a f pominje
"granićne sukobe koji su prirodna poslcdira postupanja naše vojske
prema am autskim plemenima'.29 U članku "Strategyske taćke u
Arbanljf' piše: "Na snežnim planinama zapadnc Stare Srbije i u
Arbaniji borbe se vode. kuće su u plamenu. sela se uništavaju.
Koljemo se sa susedom. čtja polovina stanovništva ostaje u našim
novlm granlrama".30
U Clanku "Nlkad кгаја ", govoreći o pobunama okupiranog albanskog stanovnlštva, on konstatuje: "Nikada ona metafora 17. Jevandelja o glasu vapljućeg u pustinji nlje Imala tafnlje primene negoll za naSu Partiju. koja je krifala protiv varvarske politike koja se
vodi prema arbanskome narodu.
All ml nlsmo samo kritikovali. Ml smo rekli da Cemo lmatl svakog
proleća po jednu arbansku pobunu dokle god se naš odnos prema
Arnautima bude regulisavao po metodima Džavid-paše. Naše se
prorofanstvo ispunilo.
U Drenici. leglu kosovskih Amauta. buknula Je pobuna. Buržoasku
Javnost interesovaće Jedino tok ove pobune 1 brzlna kojom će ona
blti uguSena. Sa poslednjim zapaljenlm sc loin 1 sa poslednjim ubijenim detetom u Drenici za našu javnost skinuće se sa dnevnog
reda i samo arbansko pitanje. Filistar će opet spokojno zahrkati. All
radni svet ne mo2e biti ravnoduSan prema ovim pobunama; on im
mora tražiti već jednom kraja.
A njihov kraj nije u razoravanju njiva, u paljenju sela, u tamanjenju
stano%rništva. Ta će pobuna prestati kad se prestane prema Arba­
nasima voditi ova poiltlka koja se danas vodi. Izvor tlm pobunama
nije mcdu Arbanasima, ncgo medu našim vlasnicima."31
Tucović u "SrblJI I ArbanlJI 's gortlnom govori o rezultatima te zavoJevaćke politike: "Zavojevaćko držanje Srbije prema arbanskom n a ­
rodu spccijalno... pokazalo je kako se polilikom unosi m r/nja medu
narode-.**
"Mnogi dogadajl vodill su tome da se, namesto dobrih susednih odnosa 1 osećanja srodnosti pofinje Siriti netrpeljivost i neprijateljstvo.
U tom pravcu naj\1Se su doprineli politika razdora iz Carigrada i
postupanje Srbije i Cme Gore prema arbanskom stanovnlštvu za
vreme ratova s Turskom.
"Ako je iko imao uslova za sporazuman rad sa Arbanasima, to su ga
imale Srbija i Cm a Gora. Ne samo tzmeSanost naselja i srodnost
susednih plemena već i uzajamnost intcresa upućivale su ova dva
naroda na sporazum i prijateljske odnose."33
"Oslanjajući se iskljućivo na soldatesku. srpska vlada. zanesena oe28 Isto. atr. 122.
2 9 Uto. str. 137.
30 Isto. str. I41.
31 Isto. knj. 8. *tr. 109-171.
33 Isto. s tr. 106.
33 Isto. sir. 107.
30
vajačkom žudnjom. nlje fak umela lskorlstiti svoju polugodišnju
vlast u sevemoj ArbanlJI nl za jedan akt kojl bl ostavio traga I
ublažio rane."34
’Tamo gde je prijateljstvo potreba I Jedne i druge strane zavladalo Je
strasno ncprijateljstvo".*8
Eto, takvt su rezultati te zavojevaćke politike, kada se. kako kaže
Tucović "naš vlasnički svel mašio tude zemlje i tude slobode. kada
su nekada&njl heroldi nacionalnoga oslobodenja poneli zastavu nackmalnoga porobljavanja".36 (Jedan od tih herolda bio je i nekadašnji Petar Mrkonjić, u to vreme već kralj Srbije, Petar 1
Karadordević. koji je pod tim pseudonimom - kao pretendent,
svrgnute tada dinastije, na srpski presto - sudelovao u bosansko
hercegovaćkom ustanku 1875-76, boreći se za oslobodenje od
Turaka...)
• ••
Tucović ne žigoše samo zlodela srpske vojske prema albanskom
stanovnlštvu. On plše I o tome da su zločini vojski svih balkansklh
država podjednako strašni. U ćlanku "Кгта osvcta soldateske" on
razoblićava "nacionalnu” politiku balkansklh država: Za to godtnu
dana prollveno Je mnogo Ijudske krvl po klanciina 1 poljima pro­
stra nog balkanskoga razboji&ta. All ono Sto balkanskim ratovima
udara pećat najvarvarskijih i najkrvožednijih ratova mračnoga
srednjega veka, to nisu potocl krvl s Jedne 1 s druge strane
popadallh naoružanlh ljudl. kojl su u rat krenull. ne. već su to reke
krvi poubijanog neboraćkoga stanovništva. nevine dece. žena i
mimih ljudi. radnoga sveta Stare Srblje. Arbanije. Makedonlje I
Trakije, ćija Je Jedlna krivica što se drukMJe bogu moll, što druglm
Jezikoin govori, drugo ime noei i što Je na svom vekovnom ognjištu
naivno sačekao ćetiri divlje najezde.
Ta zloćinstva nisu dela pojedinaca ni ličnoga raspoloženja več sastavni deo "naeionalne" politike balkansklh država.
Srpska vo/ska je islrebljivala Am aute po Staroj Srbljl i ArbanlJI, a
bugarska Turke po TraklJI I grčka Turke I A m aute na Devolu, sa
zloćlnaćkim uwrenjem da time vrše jedno ~hacionalno" delo, da.
skidajući taj nevini svel s liea zemlje. skidaju s \rata neprijatelja sa
kojlm će u budućnosti bitI teiko Izaćl na k ra j.'37
Ali kao Srbinu najteže mu padaju zlodela vojske njegove zemlje: "Još
I sada posle velike šetnjc po zgaristima od Ristovca do Lerina i od
D rafa do Careva Sela. ja ne mogu da zaboravlm utisak koji Je na
inene einilo crvenilo neba od prvoga popaljenoga sela. Vatre zapaljenih sela bile su jedini signal kojim su pojedine kolone srpske vo­
jske Javljale jedna drugoj dokle su stigle-.3*
34 U lo.
M Into.
l»lo.
37 Isto.
;w Isto.
* lr. 108.
*lr. 109.
atr. 79.
kn). 7. * tr 160-161.
s tr. 162.
31
Žalosna "demokratska” Srbija
U svojoj knji/i "Srbija i Arbanija" Tucovlć optužuje vladu i Vrhovnu
komandu I za zloćlne prema sopstvenom narodu. koga su zbog svojih megalomanskih zavojcvačklh prohteva gum ull u teške patnje. U
odeljku ~\'ojna okupadja Arbanije" on piSe: 'ТаЈ vojnl I političkl korak će u istorlji srpskoga naroda ostati kao najkirvaviji spomcnik
JednogodiSnjega ratnoga režima i najboljl svedok njegove bezohzirnosti preina životima ljudi".39
'Od samoga poćetka primorski odred srpske vojske počeo Je
obcležavall svoj trag čestim grobovima pomrlih od gladl 1 umora,
izmrzlih od mraza bez šinjela i šatorskih krila. Ćijc su to žrtve?
... Najvećl deo našlh vojnika u Arbanljl stradao je od bolestl, poglavlto tznemoglosti 1dizenterije. koja Je morala nastupiti kao prirodna
poslediea gladi i rdavc oprcrne. To su stradanja prežaljenih, upućenih na božju vereslju, o čljem najnužnijem opremanju i snabdevanju politif ki I vojnl upravljači nlsu nlšta mislili.
A njlhovt komandantl se nisu ustezall da ubiju od gladi i iznemoglosti pala vojnika. Na cclom inaršu radilc su naizrnenitno I svaka u svom pravcu slepe slle: glad i izncmoglost. batine 1revolver! '40
"I još bogzna gde bi se završila ота niska ludosti 1 žrtava da se
Skadar nije predao i da pitanje Arbanije nije dočepala Evropa u
ruke. I posle pola godine gladovanja. stradanja. propadanja i ludoga
harćenja Ijudskih života, žalosni ostaci primorskoga odrcda vraćeni
su natrag, oslavljajući tea sebe kao jedini trag preko 5.000 vojnićkih
grobova I opštu omrznutost kod stanovnlStva'.41
O stradanju običnih ljudl u ratno vreme I nemoralu I korupeijl u
vladajućim politićkim i vojnim krugovima u Srbiji u to vreme on
govori u ćlanku "Jedna krupna lair: 'Mnogo bolje od ranijih onI
ratovi su pokazali da Je opšta vojna obaveza jedna krupna laž. Ukoliko Je vojna obaveza uopšte zahvatila po nekoga Cinovnika. trgovca.
bogata rentijera ili kapitalista. oni su monopolisali neboraćke službe. koje se najćešće svode na haranje države I pijančenje. Njih ćete
nači pri štabovima. u komesarijatima, u kujni ili komori. ili kod
koinandanata kao posilne koji opet imaju svoje posilne!
Tu praksu Je država Javno pri/.nala. Ko ima da start vojsci na raspolaganje jednu zapregu. jednoga konja. kola ili automobil, oslobođava se borbenog lanca. Taj je svet provodio vreme u patriotskim
opkladama ili u pat riot skom pljam^enju, dokle su užasi rata desetkovali mase siromašnog naroda'.42
U svom ratnom dnevniku (s Turclma) on govori takode o nemoralu
koji caruje u srpskoj vojsci: "Napomenuto je da imućne klase nadu
velikom delu svoje dece zavetrinu pri štabovtma I na stanicama.
30 Isto .
40 leto .
41 Islo .
42 Isto.
k n j. 8 . s tr . 91.
s tr . 93-9 4 .
»tr. 98.
k n j. 7. str. 198-199.
32
dokle proleteri ginu u prvom borbenom redu. Ima u ratu JoS JasnlJIh
pojava. Kad opljačka vojnik koje opanke da se obuje. kažnjava sc 1
prell mu se smrtnom kaznom, a kada to isto Cine oficiri. svega im
se može desiti svada oko plena koji starijl otima od mladega. Redovski ranac se pretresa i iz njega otima najbeznaćajnlja nadena
krpa za zavijanje od mraza nadutih nogu. a oficirski kuferi puni
najdragoeenljth stvari. Za isto delo za koje se redovi streljaju. oilcirima ne poleti ni dlaka s glave; a ako u deobi pljaeke učestvuje i
komandant, onda za to delo ima i avanzman".43
U ćlanku "Režim u nmrtm krajevima" mraćnlm bojama oplsuje
stanje naroda i zemlje posle balkanskih ratova: “Srpski narod izašao
Je iz balkanskih ratova osakaćen, posrnuo I oslromaSen, buržoazlji
je udvojena otadžbina za pljaCku. a militarizam je iz rata izašao
osnažen i sve se vise isprsava. Sistem ratnih mera posle rata, to je
sistem bezobzirne i brutalne pljarke. To je pljaćkanje, pritisak i
reakcija u novim krajevima, koje mora plaćati stara teritorija. i to
ne samo krvlju i novcem, nego spokojstvom i kulturnim zastojem.
Srbija Je u balkanskim ratovima udvojila ne samo teritoriju nego 1
broj spoljašnjih neprijatelja. Ona se lznurila ratom, a svojim režimom u novim krajevima stvara nezadovoljstvo protivu sebe. Mimo
privredno i kultum o razvijanje u novim krajevima neće biti mogućno pod današnjim režlmom. Ml moramo protiv ovog režima povestl
odlućnu borbu. A re?.lm. koji bl u novim krajevima otklonlo sve
opasnosti unutrašnjcga trenja, jeste jedino demokratski režim sa
potpunom i jednakom slobodom za sve stanovnike ma koje vere i
ma koje narodnosti".44
Tako Dlmitrije Tucović vldi i opisuje posledice "oslobodllatkog" rata i
"nacionalne" politike vlade I krune, koje trpl ne samo pokoreno albansko stanovništvo, nego i obiean gradanin Kraljevine Srbije
srpske nacionalnosti.
U Clanku “Jedan ckonomski osvrt na 1913" on piše: "Naša vlada
nije još uvek u stanju da nam pruži račun o broju poglnulih. umrllh. ranjenlh i onesposobljenih, a kamoli da nam dade obaveStenja o
opštoj bedi koja je nastala narodu kao posledica ratnog pustoša.
Sta je sa porodieama izginulih. pomrlih i onesposobljenih? Imaju 11
krova fltavl kraje%'i starlh i novih oblastl? Imaju li hleba deca onih
koje su vojska 1 država opljačkali? Koliko Je radnika o ovim teškim
zimskiin danima bez rada. bez hleba i krova? Koliko je njih gum uto
posle rata u neizdržljive uslove rada. sa nenonnalnim produženjem
radnoga vremena 1 manjim zaradama? Kako Ce opstati taj svet?"*5
Vladu 1Narodnu skupštinu on okrivljuje i u članku "Kamo raćuni" 1
kaže: "Narod ima prava da sazna koliko je Srbiju rat koštao I na šta
su ogromne sume ratnih troškova otišle. U ratnlm troškovima leži
ogromna sum a državnoga novca koja je godinama otkidata od narodne privrede I narodne prosvete. zbog koje je mnogi gradanin Sr43 Isto, s ir. 8 9 -9 0 .
44 I*to, *tr. 2 1 5 -2 1 6 .
45 U lo. k nj. 8. » tr 13.
33
bije ostao nepismen. mnogi bolesnik bolovao u bataljenoj komorl
mesto u moderno uredenoj bolnicl: zbog njih je mnoga porodica
ostala bez kapi mlcka za decu. mnogo seosko gazdlnstvo bez njlve til
stoke."48
I u ovom Clanku on razotkriva I žigoše konipciju u vladajućlm krugovima: "...istraga o utrošku ratnih kredita kao m utna Marica
odnela (bi) mnogoga ljubimca. zasenila sjaj Karadordeve zvezde s
inačevima na grudima mnogoga 'heroja'. Znaju II vlada 1 Skupština
da stoje pred dilemom: ili da se solidariSu sa kradama koje sn u
najmanju ruku ratne troSkove udvostruCile ili da podu putem istrage i hvatanja lopova.
... Zar može srpski vojnik zaboraviti da Je prtmao po pola hleba, po
ćetvrt hleba dnevno, a festo nije dobijao po 5-6 dana ni trunke
hleba. a kada mu sc podnose rafuni na isplatu. oni su tolikl da sc
nije gladovalo v e t pirovalo. Da, računi će pokazatl da se zacelo
pirovalo, ali koje pirovao? Vojska je gladovala, blla bosa 1 gola, bez
ikakve sanitctske sprcme; ona sc spasavala od gladi pljačkom
turskih dobara i meštana."47
Bespošledno razotkrivajući istinu o teškom položaju tog nesrećnog
srpskog naroda. on napada vladu I zbog "politlfkog obespravljivanja
i zarobljavanja narodnih masa".w U elanku "Ko treba da vlada?" on
razobličava "demokratiju" u tadašnjo) Kraljevini Srbiji: "U Srblji ne
postojl opšte pravo glasa. nego pravo da bira Ima samo onaj ko
plaća državi najmanje 15 dinara neposrednoga p>oreza".4U "Kada se
sve uzme u obzir može se reel da u žalosnoj demokratskoj Srblji
čilava Jedna trećlna punoletnih m uških gradana nerna osnovno
političko pram: pra\x> glasaf'M
"U Srblji postoji podela gradana na tri klase: prva klasa, to su oni
koji imaju pravo da biraju 1 da budu birani; druga klasa, to su oni
koji imaju samo pram da biraju. i. najzad. treća klasa. to su oni
kojl nemaju pravo nl da biraju ni da budu birani. Tu sram nu
podelu na gradane prvoga. drugoga i trećeg ranga trcba već jednom
ukinuti. Ccnzus je glupa i van'arska ustanova. Ako bi se gledalo na
cenzus . onda. ni sam Isus Hristos ne bl Imao pram glasa. Kada bi
botji sin opet sišao s ncba na zemlju. njega bi Nikola Pašić uvrstio u
gradane trećeg ranga ".™
~Da već ne gomrimo o kultum oj i ctvilizovanoj Evropi. 1 Austrija i
Bugarska imaju opšte pram glasa, a Srbija ga. na sm ju veliku
sramotu nema. Srbija I Turska to su gotom dve Jedlne zemlje u
Evropi koje nemaju opšte pram glasal"52
Pravu sliku o bednom položaju slromaSnlh gradana Kraljevine Sr46
47
48
49
50
51
50
Isto.
Isto .
Isto.
Isto.
Isto.
Isto.
Isto.
k n j. 7. *lr. 165-166.
str. 168-169
k n j. 6, * tr. 2 56.
s u . 255.
s tr. 256.
s tr. 2 6 1 -2 6 2 .
s tr . 2 6 3 .
34
bije upotpunjuju t stravifni podaci. koje Tucovlć daje u flanku "Malt
m utenici U leskovatkih fabrika". gde Ispod fotograflje grupe dece
piše: "Ovo su deca iz tekstilnih fabrika u Leskovcu. Od ćetrdeset
sedmoro. šestoro ih je stupllo u fabriku od sedam godina, Cetrnaestoro od osam, dvanaestoro od devet, osmoro od deset. sedmoro
od jcdanaest.
Rade u fabric! po 12 sati. Njihova starost je: fetvoro od osam. petoro od devet. sedmoro od deset. desetoro od jedanest. šesnaestoro
od dvanaest. petoro od trinaest. Jedno od ćetm aest godina.
Ov’u decu fabrikanti Illć. Teokarević 1Petrović upropašćuju u svojim
preduzećima. tamo ih tuku. pa kad polumrtva od rada i tortura
popadaju. dolaze im noću roditelji te ih nose kući".53
• *m
U takvoj sltuacljl u zemlji vladajući militantni politlfari gurali su
narod iz rata u rat. u zavojcvaćke pohode. huškajuei ga protiv albanskog stanovništva. a veliku pomoć u tome iinali su sa strane
jednog dela srpske inteligenclje.
Merenje lobanja i proučavanje rasa
Mnoge strane u svojim radovima posvetk) je Tucovtć razobličavanju
raznih "naučnih" teorija o Albanclma kao o "ntf.oj rasi'. t IJI su glavni
predstavnici bill Balkanlkus (Stojan Protić) I \Hadan Dordević. U
knjlzl "Srbija i ArbaniJa" on kaže: "i*re svega je potrebno raščistiti sa
jcdnom 'nautnom' la/i. koja nam se od pohoda srpske vojske u Arbaniju na hiljadu naćina nameće. Elementl koji tine naclju nacljom
i faktore kojl odreduju uslove zajednitkoga državnoga života nljcdan
ozblljan tovek nc nalazi danas merenjem lobanja i proutaw njem
rasa, vet ih odrcduju istorija i sociologya. Treba zagledati u iivot
toga naroda I raštlaniU njegove socijalne odnose i ustanove
U istom delu on govori o glavnim pobomicima takvog "naučnog"
pristupa. koji su u isto vreme i najrevnosnljl Ideolozi zavojevaćke
politike вф8к1ћ vladajućih krugova. On piSe: "Balkanikus i dr Vladan naplsall su po Jcdnu ćitavu knjigu sa očitom željom da smožde
ovaj bcdni arbanski narod i da dokažu njegovu nesposobnost za
kulturan I narlonalan život."5®
I dalje: "U cilju da dokaže da taj narod kao rasa nema smisla za
kulturan i samostalan žlvot, oni sve ono što u primilivnostl toga n a ­
roda postoji predstavljaju ne kao izraz istorijskog stupnja kroz kojl
su svi drugi narodi prošli. već kao izraz njegove rasinske nesposobnosli za kulturan razvitak uopšte."**
O SovinlstifkoJ 1 rasistltkoj zaslcpljenosti tih "naućnika" Tucović
kaže: ' Revnost Balkanikusova u potcenjlvanju arbanskoga naroda
53
54
*
56
Isto.
I*lo.
Isto.
l*to.
knj, 8, str. 52
knj. 8. s tr . 5 2 .
s ir. 38.
s ir. 39.
35
kao rase lde dotle da istorljsku ulogu Skender-bega prlpisuje njegovu poreklu od 8фк1пЈе Vojlslave! A do kak\ih kurioznih protivurećnosti dovode te davno prežlvele (eorlje. neka pokaže ovaj primer.
Jedan od najvaljanijih prtznatlh predstavnika srpske Istorijske
nauke. g. Jovan Tomić, iznosi u svojoj knjizl o Arbanasima da je od
arnautskog plemena Klimenta Jedan deo doseljen u naš Kudnik 1
dao nekoliko vrlo videnih Učnostl u narodnoj rcvolucljl 1804. Ml ne
znamo na koga g. Tomif misli, all se mnoga Ispltlvanja slažu da Je
vod te revoluclje. rodonaćelnlk dinastlje Karadordevića. Kara -Dorde
Petrovlć, arbanaskoga porekla!'57
Balkanikus 1 dr. Vladan na osnovu svojih "naućnlh" teorija daju
punu podrSku zavojevafkoj politic! tadaSnJIh бфвкИп voda. Tucovtć
o tome kaže: "Ova gospoda (su) uSla u apsurdan položaj: u Isto
vreme kada se bore protiv zavojevaćke politike Austro-Ugarske 1
Italije, preporufuju I brane zavojevačku politiku Srbije. Njihovo
gledlšte Je očajno prosto: Arbanlju hoće da porobe te hoće da
porobe. pa kada joj je to sudeno. onda je bolje da taj porobljač budc
Srbija nego ove dve vellke slle. Drugim rećima: protiv zavojevačke
politike mi se bunimo u ime zavojevačke politike; praw koje drugome odriCemo, prisvajamo sebi u istom trenutku, na istom pitanju. Jo š kako su sllni razlozi kojima se to pravo Srbije brani!
Balkanikus veli: "Otkuda taj izuzetak i ta privilegjja za Arbanase. da
oni ne mogu i ne smeju doći nijcdnlm delom svojim pod vlast Srba?
Zar nije srpski narod razdeljen na nekoliko administracija i
državnih uprava? Neka se pogleda samo na Austro-Ugarsku: tu ima
Srba u Bosni i Hercegovini. u Madzarskoj, u Hrvatskoj. u Dalmaciji.
Kad može jedan deo Turaka ostati pod bugarskom 1 srpskom
vlašću, onda mogu to isto i Arbanasi. i to utoliko pre što su oni
uvek dosad bill pod tudom vlašću. I Sto su onl u onlm oblast Ima.
koje sad hoće od Srba da uzmu ili zlikovaćki uljezi ili su onamo
odavno krvno i geografski izmcšani sa Srbima. kao. napr.. u okollni
Skadra i pored cmogorske gran ice".58
Osioni osvajački gest Srbije
Dimitrije Tucović u svojim radovima nekoliko puta anallzira odnose
tzmedu Srba I Albanaca pre upada srpske vojske 1912. godine i na
osnovu raznih izvora daje lnteresantne podatke. On kažc: "U
pogubnoj utakmici da opravda jednu naopaku politiku. buržoaska
Stampa je stvorila o Arbanasima ćitavu kulu neistlnltlh I tendencioznih miSljenJa. a osvajačka politlka Srblje sa svojim varvarsklm
metodama morala je Arbanase ispuniti dubokom mržnjom prema
nama. All toga nije nikada bilo. вф вк а i arbanaska plemena pod
Turskom. kao što se to vidl lz pričanja Marka Miljanova. žlvela su u
bliskim vezama. Njih Je spajala vrlo velika društvena srodnost.
izražena u mnogim zajedničkim običajima, predanjima i uspome
® Isto. s tr. 44.
58 Isto. Jrtr. 74-75.
36
nama. kao i u mnogim zajednlćkim akcijama protiv tursklh viasti:
ćesto puta postoji 1 krvno srodstvo. Prcina onome Sto Je u narodu
zabeležlo Miljanov ... (oni) nisu predstavljall uvek dve grupe plemcna. arbanasku 1 cmogorsku. podeljenlh u dva neprljateljska logora. već su ona Cesto stajala na JednoJ stranl protiv zajednlfkog
neprijatelja. Kao prilog tome da su uspomene na te bliske odnose
živele u arbanaskom narodu može se uzeti 1 ona izjava Arbanasa.
koju Je na svom putu po Arbanljl zabeležlo DoslteJ Obradović: "Mi
smo sa Srbi jedan rod i picnic bill".59
Dr. Jovan Hadži-Vasiljević u svojoj knjizi "AmauU našc kr\1',
(Beograd. 1939.). pozivajući se na Jtreeeka. navodi:
"I na dvoru Stefana Dušana (1331-1355), medu ostallm Internaclonalclma, nalazimo I Arbanase”.
I ovo:
"Arbanasl, neprljateljskl raspoloženl prema Grcima, vrlo rado su
slu2ill u srpskoj vojsci...
Mnogc uglcdnc Arbanase nalazimo 1 na naSim kraljevskiin dvorovima... mnogi su bili i upravljaći oblasti i na raznirn drugim položajima u državi..."
Pa Cak i ovo:
"Biloje Arbanasa... I u srpskoj vojsci na Kosovu (1389.)” (str. 2.)
Zatim u članku "Rad s Arbanasima". Tucović konstatuje: "Arbanasi
su odavno pokazlvall želju za autonomljom... Oni su tu težnju svoju
želell i htell Izvesti u sporazumu sa Šrblma i uz njihovu pomoć.
Stoga je 1804. godine u našcm ustanku za oslobodcnje bilo Ar­
banasa. a na osvojenju Beograda 1806. čuli su se i njihovi borbenl
usklici, kao 1 usklici na svim jeziclma Balkanskog poluostrva.
Sezdesetlh 1 sedamdesetih gmlina proSloga veka njihovi plemcnski
predstavnici pokazivali su puno usrdnosti za zajednički rad i kooperaciju sa Srbima. Ćak i posle 1878. godine. kada se srpska uprava
prema njima pokazala krajnje dlvljaćki. ćak I posle Jcdnc antisrpske
agitacijc koju je Austrija medu Arnautima sistematski vodila, Ar
banasi su u dva maha. svojom sopslw nom inicijatnr>m pokazali da
sa Srbijom žele zajednice...
Pre 9 godina su Arbanasi iz sopstvenih pobuda i bez ikakm g mlfia Iz
Beograda. poslalt u Beograd jednu svoju delegaciju i tražili tu zaJednlcu. ia k zajednicu koja Srbiju ne bi mnogo angažovala. Ar­
banasi su na svoju sopstvenu snagu raćunali za svoje oslobodenje;
od Srbije su tražili samo naklonosti, gotovosti za zajednički rad
poSto sc oslobodc i moraine pomori oko njihovih napora za konstltuisanje nacionalne države.
Koliko su ozbiljno i iskreno oni bili raspoloženi za zajednicu sa Sr­
bijom utvrduje taj fakt: da su delegati traiili da lm se namcni jedan
srpski princ za državnog poglavicu. Oni su mu bili doncli dva para
80 Isto, s tr . 107.
37
skupocenog I žlvoplsnog odela arbanaškog i oružje arbanaško... Ml
nlmalo slmpatlja nemamo za monarhiju ni za prinčeve uopšte. pa
nimalo sirnpatija ncinaino ni prema tome Sto bl Jedan srpski princ
bio državni poglavica arbanaški... Za nas je ovde najglavnija jedna
druga okolnost: da su Arbanasi tražili zajednicu sa Srbijom, da su
je tražili iz sopstvenih pobuda. iskreno i bez ikakvih prljavih
SpekulacIJa I, najzad, da im Je ta zajednlca obefana. da su pokloni
od njih primljeni i da se Jedan princ kao Arbanas slikao, pa su te
slike delegaciji date kao dokaz da je sporazum poetlgnut.
Što dalji rad s Arbanasima nije nastavljen? Sto se veze s njima nisu
održavale? Sto su od strane srpske vlade slmpatlfno pozdravljanl
mladoturski vojni pohodi koji su odašiljani da se arbanaSki ustanci
u krvi ugusuju?"60
Pišući o tome šta je bilo dalje. Tucović konstatuje: "All s\1 izgledi za
politiku sporazuma i prijateljstva razlupali su se... mnogo više o
jedan osioni osvajačkl gest Srblje nego o sirovost arbanskih ple­
mena. Srbija nije ušla u Arbaniju kao brat, nego kao osvajač.
Štavtše, ona nije uSla ni kao političar, već kao grub soldat. Iza grube
vojničke praktike. političar se nije video. Upravo. on je imao samo
jednu misao koja se zadržavala u naredenju: idite i osvojite! Ili
pokorlti ili propast I... Sa politikom koja nlje računala sa ljudima, sa
plemcnlma, sa narodom i prirodnom težnjom da i Arbanija steie
svoju samostalnost. Srbija je izgublla svaki dodir sa predstavnicima
arbanskog naroda i njega odgum ula u oćajnu mržnju prema svemu
srpskom. Ako arbanski narod nlje do sada predstavljao Jednu nacionalnu celinu koju bi mogla zagrejati I pokrenuti jedna misao. ta
misao je danas, nažalost, u opštern nacionalnom revoltu arbanskog
naselja protiv varvarskog postupanja njihovih suseda. Srblje. Grfke
i Crne Gore, revoltu koji je jedan veliki korak u nacionalnom
budenju Arbanasa"61
"... Kao neprijatelj Srbija je ušla u Arbaniju. kao neprijatelj je izašla.
Bezgranično neprijateljstvo arbanskog naroda prema Srbiji je prvi
pozitivni rezultat arbanaske politike srpske vlade".62
Zar slovenska plemena nisu potisla
starosedeoce?
NepokoleblJIvl socljaldemokrata. osloboden svih nacionalnih mitova.
Tucovlć u Drugorn arbanaskom pism u pod nazivom "Rasprostiranje
Arbanasa" govori o čestim migracijama. koje su odlika života u Turskoj uopšte. pa razmlšlja 1 konstatuje na sledećl naćln: “O prodlranju Arbanasa na istok u nas se mnogo pisalo. Jer se Jako ticalo
srpskoga naselja u severozapadnim oblastima Turske. To je 1 danas
glavno sredstvo kojim šovinlstička štam pa izaziva kod sф skog nanxla m r/nju prema divljim' Amautlma. prikrlvajući kao guja noge
00 Isto, knj. 7. s tr . 7 4 -7S.
61 Isto. knj. 8. s tr. 108.
02 Islo. s tr . 109.
38
divljaštva koja je srpska vojska prema njima poflnlla. Koliko Je sa ­
mo suza proliveno Stoje istorijsko Kosovo preplavljeno Arnautima!...
Mi se ne možemo ovde upuštati u pitanje: u koliko Je proredenost
srpskoga elementa u ovlm krajevima neposredan rezultat am autske
navale, a u koliko je posledica opštega. utvrdenoga kretanja sф skog
naroda s Juga na sever? Naseljavanje Sumadlje Je bez svake sumnje
doSlo raseljavanjem Jugozapadnlh krajeva. Istorijski Je utvrdeno da
se srpski živalj iz ovih krajeva povlafio u masama uz austrijske
trupe, kada god su ove u XVII I XVIII veku morale obustaviti svoja
nadiranja na Jug I povlaf itl se. Naposletku. odakle su Srbi po staroj
Vojvodini i ko ih je i zbog ćega preveo?... Ako bi, uostalom, stajalo
da Je 8фвк1 elemenat prosto naprosto potisnut arbanaskim. zar bi
to bio prvi slučaj u istoriji da navala nekih plemena čvršće
organizacije ili drugih preimućslava potisne neki narod sa njegovog
ognJISta? Zar slovenska plemena nisu potisla staroeedeoce ovih
zemalja sredstvima o kojima istorik nema nimalo lepo mišljenje?...
Arbanasi su se rasprostrii na istok za rafun Slovena. to Je istina. All
ispitivanje uzroka toga arbanaskog prodiranja joe rnanje daje za
pravo osvetnlčkom držanju prema njima".63
"Ćeste migraclje su odllka žlvota u Turskoj uopSte. a ne samo u
graničnim oblastima prema Arbanasima. A uzrok tako lakom i
ćestom seljakanju ležl u begovskom slstem u prlvrede. Kao god što je
stoćarsko zaniinanje Arbanasa oenov njlhovoj lakoj pokretljivostl I
nomadskim navikama. tako Isto Je feudalni sistem svojine zemlje
bio glavni razlog Sto su sc starinci toliko reSavali na seobu. Oni nisu
bili vezani za ognjišta svojinom. najčvršćom vezom za koju sc u
druStvu zna. Prema tome, ispitivanje ovoga pitanja mora nas
dovesti do uvcrcnja: da je martinka divljih' Arnauta u svakom
pogledu nedowljan razlog za obJaSnjavanje procesa arbanaskoga
ovladivanja i prodiranja na istok. vee da se taj proees vršio na osnoiict ekonomskog slstema kojl Je bio do današnjeg dana realna
podloga celoga ilvota u Turskoj
U arbanskom pismu "Iz jednog granlčnog gamizona 'Tucovit kažc:
Dakovira je ćisto arnautska varoe. Turaka skoro nikako nema. a
ovo malo Srba. jedna Saka. ima svojkraj. takozvanu 'вфвки mahalu', ali bez drugih radnja osim kafanlca. Svu ostalu m asu
stanovništva Dakovire čine Amauti.
I okolina Dako\1ce je ne samo pretežno već skoro iskljuctvo arn a u t­
ska. Iza Peel, koja le/.i na gornjem kraju plodne Metohlje, Ima neSto
5ф&к1ћ sela. kao Sto Ima Srba I po drugim meSovittm sclima. pa je
samlm tiin I u varoSi vise зфБкоЦ stavnovniStra. Oko Dako\rice je
Sфskog naselja mnogo manje; u celom ovom kraju Srbija Je zatekla
meslo Srba srpske srednjevekovne spomenlke. hladne zldlne koje ne
ću\’aju krajlne. koje Imaju vrednost za arheologa i umetnika. kao.
Dećani, mogu uzbudivati dušu nacionalnih romantlćara, all za
63 Isto. knj. 7. s tr . 178-179.
M Into. s tr. 179-180.
39
stabllnost novoga režima u ovim krajevima ne znače ništa. I upravo
osnovni uzrok svlh nezgoda od kojih danas patimo i od kojih ćemo
ubuduće mnogo patltl ležl u tome. Sto smo uSll u tudu zemlju.
All Dakovlca nije am autska varoS samo po brojnom odnosu
stanovništva: ona je am autska po celokupnom žlvotu, spoljašnjem
kao 1 privrednom... Dakovlca pada u ofl baS po tome Sto Je u njoj
celokupan zanat I sva trgovina u rukama samih Amauta.
...Tako Dakovlca. ovaj centar najljućeg am autluka, gnezdo kafaka.
svojim prtvirdnlm životom daje o Arnautima sasvlm drugu sliku
nego Stoje namerno 111 iz neznanja malaju beogradski listovi."65
”... JoS ovde moramo prtmetitl da se lma posla sa Jednlm narodom
kome srpski Sovlnisti ćine nepravdu odrićući mu sposobnost za kul­
turan rad i mlran žlvot".®6
Praksa kolonijalnog istrebljenja
Tucovlć u svojim radovlma mnogo pažnje posvećuje 1 analtzl
ekonoinskog položaja albanskog naroda na teritoriji koju je okupirala srpska vojska. U knjlzi "Srbija I Arbanija" on ka?.e: "Da vojna
okupacija Arbanije mora lzazvati oćajan otpor gorStaćkih arbanaskih plemena nije. izgleda. oćekivala samo vlada g. Pašića...''®7
"O prirodnom otporu arbanasklh plemena ona ne samo nlje vodlla
računa. već ga Je u stvarl provocirala, oglaslvSi arbanasko naselje.
po primeru svih zavojevaea, za ljudski odrod prema kome VTedi
samo upotreba grube sile... Ona je gum ula vojsku pravcem ka primoiju bez lkakve politlčke dlrektlve, posela njome vellki deo arbanaskih oblasti \x z ikak\ih slrogih naredenja o držanju vojske
prema samo po u zda ni in arbanaskim plemenima i time je dala prvi
podsticaj stalnom ratu na granicl s mnogobrojnlm žrtvama s jedne i
s druge strane. Predstavnicima vlasnlfke politike nlje nl na um
doSlo da misle koliko bl žrtava moglo bit! ustedeno vodenjem raćuna
0 držanju vojske prema pokornom stanow istvu i o neodoljivoj
upornoj težnjl ovlh plemena da lm se 1 lnafe teSkl uslovl opstanka
ne sužavaju i životne navike drsko ne vredaju.
1 čim Je soldateska... doSla u dodlr sa arbanaskim stanovnlStvom.
ona Je poflnila takvu pustoS koja je arbanaskl narod gurnula u
oćajnu borbu za održanje. Tako je otvorena serija kolonijalnih
boraba koje sa manjim ili većim prekidima traju od prelaska srpske
vojske preko turske granlce do danas I kojima se kraja nlgde ne
vidi.
Slepa i gluva prema najgrubljoj praksi kolonijalnog istrebljenja koje
je soldateska vršlla. bur/x>aska Je vlada podlgla paklenu poviku pro­
tiv 'arnautskih dlvljaStava' i ta je ро\1ка rasla... Ni nesumnjivo divlja i nekultum a afrićka plemena nisu nikada doćekivala evropskog
68 Into. s ir. 2 0 3 2 0 4 .
<inIhIo, s ir . 2 05.
87 Isto, k nj. 8 . s ir . 98.
40
nametljlvca cellvanjem njegove bele ruke. Još manje se to moglo
očekivatl od Arbanasa. kojl su već bili Ispunjenl Izvesnim politickim
težnjama za koje su poslednjih desetak godina tollko žrtava podnell
1sa kojlma Je bio upućen da računa svaki onaj koji nije bio unapred
rešen na borbu do Istrebljenja.
Arbanaska pobuna septembra meseea... Je (istl) klasiean primer
kako se kolonljalnl ratovi Izazivaju. Okupaclja вфвке vojske prostirala se sa istoka do na same kapije klisura I klanaca. Ona Je rastavila orara od njive. stoku od paše, stada od pojišta. sek) od vodenlee, kupca i prodavca od pijace, okolinu od varoši. a ćitava
planinska naselja od svoga prirodnoga centra i žitnlce za Ishranu.
Arbanas s one strane nije smeo krofitl na svoju zemlju koja je ostala na ovoj strani. Svl izvorl za život bili su presećeni. U oćajanju 1
gladi. narod je. najpre. molio za Slobodan dolazak na tržište. a kada
mu Je I to uskraćeno, Izmedu smrtl od gladi I smrtl od olova on Je
izabrao ovu drugu".®8
U tom Istom svom radu Tucovlć konstatuje da Je vlada PaSića
"odbijala arbanasko stanovništvo od sebe onlm istim sredstvima
kojima se najbolje mogla poslužiti da mu položaj olakša 1da ga sebl
privuće".*®
O straSnom ekonomskom položaju albanskog stanovništva. u koje
ga Je dovela srpska okupacija. on dalje govori u gore pomenutom
pismu "Iz jednog granićnog garnizona". I zacelo je ovaj narod na
groznoj muci... Odsecanjem od Pećl I Đakovlce, Prlzrena 1 drugih
granlfnlh varoAl on Je ulsttnl osuden na glad. Sa tlm pijacama Je
vezana eela njegova egz.islencija. Na njima je mogao da proda svoje
poljoprlvredne prolzvode. naroflto stoćne, I da kupl žlta 1 ostalih
namirnica. A sada mu je najbliže tr/ište Skadar, do koga ima da
putuje pet dana i pet za povratak... A kada se Još lma na umu da Je
stoke za prenos u narodu nestalo. da se po nekoliko kuća služi jednom životinjom... kao Sto jedna ovdašnja am autska pesma veli:
Iz stene se walo hrane dobija.
Sedam kuća hrani Jedno žhinee;
Po vejavicl l snegu nosl bez odmora
go i nag ćovek svoj tovar,
onda Je m ufan položaj ovlh planlnaca oćigledan. Oni će propadati
od gladi. jer su zatvoreni. i kao razjarenl zverovl Jurižaće na gvozdene ograde da se probiju I oslobode zatvora. Šporovi su svakodne\Tii. Celo selo. napr., pojl stoku na Jednom Jezercetu i druge
vode nemaju; sada Je jezerce na našoj strani. a selo na arbanskoj! Ili
vodenica na našoj. a seljaci na drugoj ltd.-70
Analizirajućl svestrano položaj albanskog stanovništra pod srpskom
okupacijom, on u knjizl "Srbija I Arbanija" zakljuluje: "Kad se sve to
ima na umu: da za život Arbanasa niko nikom nije odgovarao. da je
6в l*lo. *lr. 9 9 -1 0 0 .
“ Melo. sir. 100.
70 Islo. knj. 7. s tr. 209.
41
vojska m pila u primlttvne 2ivotne navlke sa svojom krutom logikom
slle, da su svi izvori žlvota presećenl. ljudl 1 stoka ostavljent bez
hrane. da je pljafka dodijala 1 malorn 1 velikom. i bogatom i
siromašnom. Kada se sve to lma na umu. onda imate pred sobom
retko tiplčan slučaj kako se stvaraju bune. Da ne govorimo o užasnlm scenama bede 1gladi koje su se odlgravale po Skadru 1 druglm
pribežištima potlsnutoga arbanaskog stanovnlstva!”
Prožđrljivi san srpske buržoazije
U svlm svojim radovlma Tucovlć je dosledno objektivan, lišen svakog
nacionalistićkog mlta. 1 zato bespoštcdan i neumoljiv u krilici
politike srpske vlade I srpske "soldateske" kako on naztva vojsku
svoje zemlje u to vreme. U flanku “Karl Pauli: Ratnc grozote" on
kaže: "Bestijalnost. pak, Srba prema Arnautima bila je pojačana izgledima da će proždrljivi san srpske buržoazije o osvajanj u polovine
prave Arbanije bit! ostvaren. - a ko sme primltl toliko tudl, 1 to žilav
i otporan elemenat? Militarist Ifkl 1 vlasnlćkl gospodarl sitacije bili
su zakljufili. da je po svaku eenu potrebno bar zbrisati onaj arnautski pojas koji od Karadaga do Novopazarskog Sand£aka opasuje srpsku granlcu I kojl Je postao narotito masivan od lsterlvanja
tog naroda iz Srbije posle oslobodenja novih okruga. opet glupošću
vlade. Od ondašnje gluposti poželi smo bogatu žetvu; ali kako ona
nlje mogla na.4u hur/.oa/.iju nifemu naufiti. mi smo ućinili još Jedan
zloćin, ćije plodove smo već poeeli oseeati a imaeemo kad osećati još
više".71
NJegovo poštenje i nepristrasnost odaju priznanje ćak i turskoj vojsci
za njeno ponašanje u tom balkanskom ratu: ”... Turci ovog rata
nisu imali prema hrlšćanskom stanovništvu istrebljivačke lozlnke.
Oni su imali posla samo sa neprijateljskom vojskom I njihova niska
zloćlna smanjuje se utoliko Sto nisu dirali neboraćko stanovništvo.
Na osnovai sopstvenog posmatranja došao sam do zaključka da je u
ovom ratu kultumiji bio nekultumiji".n
U clanku “Režlm u novim kraje\ima~ on dalje govori o pogubnoj
politic! tadašnje srpske vlade. navodeći da ima "listova. i ljudi koji
su Arbanase oglasili za divlje i izlišne siano\rnike Balkanskog poluostn'a I koji в ф » к о т narodu патеби dužnost da ih uklone sa ovog
sveta. Bur2oazija zna samo za jedan sistem. nasilje - za Jednog
putovodu. svoj interes... Radi održavanja reda i mira mobilise se ne
samo vojska nego i parlamenat i sve reakclonarne snage i Izmišljaju
fantastićnl razlozi za pravdanje nasilja. bez kojeg ne biva pljaćke ni
brzog bogaćenja. Tu buržoazija postaje ortak sa militarizmom, koJega stavlja u svoju službu. U novim oblastima buržoa/.IJa hoće
neogranićenu pljaćku pod Пппот Izuzetnog stanja... Buržoazija je
kadija. kojl drukčije sudl za svoju. a drukćije za Erinu kravu. Ona
veli: Drugo su Arbanasi. a drugo Srbi' i dok se buni protiv nasilja u
Bosni. ona pall l ubija po Arbaniji.
71 Isto. м!г. 2 2 1 -2 2 2 .
72 Isto. air. 2 2 2 .
42
Svojim postupanjem prema Arbanasima ona podiže nasiljc zavo
Jevafa na princip morala I prava..."73
' Srbija Je u balkanskim ratovima udvojila ne samo teriloriju nego i
broj spoljašnjlh neprljatelja...”7«
U članku “Rad sa Arbanasima' govori o tome zašto je srpska socijaldemokratija bila protiv tog rata: "Mi smo bill protivu ratnlCkog
nastupanja na Arbanase iz dva razloga: pm>. to je zavojevački ratni
pohod protivu kojega se mora buniti svaka zdrava svest; drugo, napad na Arnaute stvara nam Jednu nesreću. kopa Jaz izmedu dva
naroda, koji su ćak u Izvesnim krajevima 1 izmeSanl vrlo Jako.
izaziva neprijateljstvo koje će nas vrlo skupo koStati. A svega toga
nije ni trebalo ni moralo bitl. da Je bilo lole pametl I da... vlada nlje
u svojim postupcima bila zaslepljena osvajačkom žedu 1 agreslvnlm
apetitom naše buržoazije. koja. llšena svakih nacionalnih obzlra,
traži samo što viSe teritorija, Sto viSe pijaca...”75
Dalje on konstatuje sa velikim žaljenjem: "A te će nas borbe daleko
odvcsti I stvoriti nepremostiv ambis izmedu dva naroda koji su
mogU bratskl žlveti, naslanjali se jedan na drugoga i zajednički se
branltl od zajednlćke opasnostl "J6
Pokušaj ubistva s predumišljajem
nad jednom nacijom
1 za sam pofetak neprijateljstava izmedu Srba i Albanaca on
otvoreno krivi Srbiju. U istom članku on kaže: "U osvajačkom pohodu nije se. u prvi mah. nai.šlo na organlzovan otpor Arbanasa.
Osim neSto otpora Sto su ga na ulasku u Kosovo dali oni koji su do­
bra zapamtilt postupanje srpskih upravljaća joS 1878. god. - Jer su
to. mahom. iseljenici iz onih krajeva koje je tada Srbija zauzela Arbanasi su se svuda Ispred srpske vojske povlaCili'.77
Dalje u istom ćlanku on piSe: "Neka nam se ne prića: kako je to
doSlo zbog toga Sto su Arbanasi dali otpor na Mcrdarima! JoS pre te
bitke su komite puštene da izvrSe napad na Arbanase I da Im dadu
znak: kako se prema njima postupa kao prema neprijateljima a ne
kao saveznlcima.
...Na taj nafin (|e) presefen svaki sporazum s Arbanasima... I
prema njima preduzet jedan bezobziran zavojevafki pohod..."78
Na taj dogadaj I na tu temu Tucović se vraća I u pisinu "Krvna osveta soldateske', gde se seća: "Joe i sada posle lolikih krvavih prlzora... stoji ml u živoj uspomenl prvl IzveStaJ o sukobu srpske vojske
s Arnautima. Taj je sukob izblo pre objave rata”.79 (Mlsll na rat s
Turskom.)
73 Isto.
74 Isto,
75 Isto.
76 Isto.
77 Isto.
78 Isto.
^ Is lo .
s tr.
s tr.
s ir.
s tr.
s ir .
s ir .
s ir.
2 1 3 -2 1 4 .
216.
72.
73.
73.
76.
161.
43
U članku "Karl Pauli: Katne grozole" on ponavlja istu tvrdnju “...od
prvog sukoba na granicL.. nižu se pred očima grozne slike koje
udaraju krvav pečat na Celo buržoaske ctvtllzaclje. Na Merdarlma.
naprlmer, sukob izmedu Am auta 1 srpske vojske tzblo Je pre objave
rata. Sa srpske strane Amauti su domamljenl na domak artiljerijske vatre. 'Odmah potom, - pisao je jedan očevidae. - naši karteei
pofinili su najstrašniju pustoš medu njima. Albanci su padali
goinilama. Krici besa i bola... A kada je artiljerljska vatra obustavljena, bojište beše prekriveno ne leševima, već rastrgnutim udovlma... "*>
U flanku "Nikad kraja!', koji Je pisan 30. m arta 1914. godine on
kaže: "Izvor pobunama nije medu Arbanasima nego medu našim
vlasnicima.
Bur/oaska I mititaristlćka Srbija", nastavlja on, "ufinlla Je Jednu
fatalnu istorijsku grešku. Ona je mislila da 6e izaći na Jadransko
more ako zgazi Arbanase, mesto što bi ih privukla u svoj zagrljaj. Mi
smo izvršili pokušaj ubistva s predumišljajem nad čitavom Jednom
nacljom. Na tom zloćinafkom delu uhvafenl smo 1 sprefenl. Sad
imamo da ispaStamo kaznu. Ona Je stra&na: to Je nepoverenje. pa
čak i mržnja čitavog jednog naroda koji nam je tu. za lcdima,
štaviše. ćijlje Jedan deo i na пабоЈ terltorlji, I koga moramo uzimati
u obzir pri svakoj polltlfkoj kombinacijl."8'
U tom flanku on se posebno osvrće na položaj onih Albanaca koji
žive na teritoriji. koja je ušla u sastav Kraljevine Srbije. uglavnom
na K o s o \ t j : "Drugi je zločin varvarsko postupanje prema onim delovtma arbanske narije koji su sastavnl deo naše države. Izuzetni
režim koji vlada u Novoj Srbiji nesnosan je ćak za naše saplemenike
i svaki se dan otuda čuju žalbe protiv vlasnićkih nasrtaja i nasilja.
Kakav li tek taj režim mora biti prema Arbanasima? Oni. doduše.
ne protestuju u novinama. oni ne pišu dopise protiv naSih viasti. jer
te dopise ne bi mogli poslati u Beograd i jer im te dopise niko u
Beogradu ne bi štampao. All u naknadu za to, ćlm popusti zima i
prolep&a vreme. oni se skupe u hiljadama i plotunima iz pušaka
pcxlizu kolcktivno svoj protest protiv srpskog režima samovolje i
nasilja kojl tamo vlada. Njihove su peticlje krvave, Jer Je krvav I ceo
režim koji tamo vlada".82
Beskompromlsnl borac za istinu I pravdu. on na osnovu Cinjenica
nepristrasno - ni po babu ni po strieevima - presuduje u pismu
"Krvna osvela soldateske", pišući o kriveu za izbijanje neprijateljstava izmedu Srba i Albanaca. tafnije o bid kod Merdara: "I na
svaki znak gnusanja i protesta dobijao sam od oficira, kojima skoro
izreda zavlada razbojnička psihologija komitskih bandi. jedan isti
odgovor: da tako i treba izdajniclma! Mi ne znamo kakav su dogovor
imali našl I preko koga su ga imali. Ali. ma kakav taj dogovor bio.
on nije mogao sadržavati zamenu starog ropetva ropstvom novim
“ U lo, M r. 2 1 9 -2 2 0 .
81 Isto. knj. 8 . sir. 171.
82 Isto.
44
gospodarima. koji su od samog poectka ratnih operaclja pokazali da
ne štede nijednu slamku krova nad glavom i nijcdan plamifak žlvota kod nevinašca od nekoliko meseci. I ako je ncko izdajnik dogovora, taj nesumnjlvo nisu Amautl već srpska vlada i vojska kao
njen organ".83
Razobllčavajući "nacionalnu" politiku Srbije i "oslobodilačku" poli­
tiku srpske buržoazlje on u knjizl "Srbija I Arbanija" tvrdi:
"Jer ako su brige austrijsklh vlasnika o pravu svih balkanskih narodnosti na nacionalno samoopredeljenje grozno šegačenje sa
narodnosnim naćelom, to su pretenzlje Srblje na zavojevanje
Arbanije grubo gaženje, bacanje pod nogc toga naćela. Proklamujući
tu politiku. srpska buržoazija je sad p n i put sa lica sф skog naroda
sklnula veoJedne potlitene naclje koja se bori za svoje oslobodenje. I
kod naše buržoazije su iščczle uspomene na nekadašnje mladalaćke
idealc o slobodi, jcdnakosti i bratstvu. a zajedno sa njima nestalo je
i sposobnosti da ceni težnje naroda za slobodom".84
Nepoverenje i mržnja cele jedne nacije
Dlmitrije Tucovlć se ne ogranlfava samo na lznošenje Cinjenica I
ukazivanje krivca za neprijateljske odnose medu Srbima i Albancima u njegovo чтете. On gleda i u budućnost i razmi&lja o
putevlma zbli/avanja dva susedna naroda. U flanku "Strategijske
taćke u ArbanlJI" on upozorava: "Ne sme se zaboravlti da granlcu
prema Arbanasima ne treba da euvaju naši pukovi... nego bolja i
kultum ija polltika prema Arbanasima '.*>
U članku "Nikad kraja" on ovako rezonuje i upozorava: "Ona prva.
lstorijska greSka naAih vlasnika. onaj atentat na život I samostalnost cele Arbanije koji nam Je doneo samo Jedan rezultat: nepo­
verenje i mržnju cele jedne nacije od koje dobrim dclom zavisimo ta prva greška teško se i sporo može popraviti".86 I u nastavku, govoreći o "postupanju prema onim delovima arbanske nacije koji su
sastavnl deo пабе države", on apeluje: "Ali bar ovo drugo zlo treba
leciti: ono je u našoj viasti. Režim u noxim krajevima. a specijalno
odnos prema tudinskim nacijama. pa. dakle. i prema Arbanasima.
treba postavltl na Jednu demokratsku, kulturnu I foveCansku podlogu tolerancije. zajednićkog života i rada.
Tu je lek od pobune, a ne u krvaviin Jezovltim represalijama koje se
odlgravaju tamo dole na Kosovu dok mi ovo pišemo".87
“ M o . knj.
84 Isto. knj.
85 Isto. k n j.
86 l*lo. knj.
8 7 1.4lo. » tr.
7. s tr . 162.
8 . *lr. 7 7 .
7 . s tr . 145.
8. str. 171.
171-172.
45
Pogledati istini u oci
Ja n u ara 1914. on završava svoj rad 'Srbija i Arbanija" pozlvom:
"Potrebno Je l>ar sada pogledati istini u oći i, nasuprot predrasudama. priznati da Je borfia koju danas arbanasko pleme vodi
prlrodna, nelzbetna Istorijska borba za jedan drukćljl polltlćkl Hvot
nego što ga Je Imalo pod Turcima i drukčiji nego što m u ga nameću
njegovi svirepi susedi Srbija, Grčka I Cma Cora. Slobodan srpski
narod treba tu borbu da ceni i po&tuje koliko radi slobode Ar­
banasa. toliko 1 svoje. i da svakoj vladi odrcće sva sredstva za zavojevac'ku politiku."8*
I na kraju, kao jedan od voda svoje partije. on ukazuje na neophodan pravac njene politike po tom pitanju: "Kao predstavnik proletarijata koji nikada nije bio izmeear zavojevaćke politike vladajućih
klasa. socijalna demokratija je dužna pratiti korak u korak Istrebljivatku politiku vlasnlka prema Arbanasima. žigosati je kao varvarstvo koje se pod lažnim izgovorom viSe kulture' vrši. kao klasnu
politiku buržoazije koja sc najštctnije odaziva po klasne interese
proletarijata. kao antinarodnu zavojevačku politiku koja dovodi u
opasnost mir i slobodu zemlje t silno pogoršava položaj narodnih
masa".M9
Svoju knjigu zavTšava svojom vizijom budućnostl: "Protiv te politike
socijalna demokratija ističe svoju lozinku: politicka i ekonomska za
Jednlca svth naroda na Balkanu. ne izuzimajući ni Arbanase. na
osnovici punc dcmokratije i pune Jednakostl".90
Političar-čovek-mislilac-idcalista
Megalomansku težnju вф.чке krune i vlade da se dokopa izlaska na
Jadransko more on je najoštrije kritlkovao u svojim splslma. koji se
dotiću tog problcma. raskrinkavajući stravlfne zloflne вфбке "sol­
dateske'' prema Albancima i optužujući viasti istovremeno za zloćinački odnos i prema sopstvenom narodu zbog strašne ekonomske
eksploatacije I ogromnih žrtava koje su pale ne za slobodu svoje
zemlje. nego za kolonizatorsko osvajanje tude.
Duboko je kao čovck patio zbog joS jednog rezultata te politike "uniženog ugleda sф skog naroda".91 Ali isto tako i zbog moraine
izopaćenosti jednog dela naroda do koje Je doveo "kolonljalnl" rat
srpske bur2oazijc.
Sudbina ga nije poštedela ni poslednjih strašnih dokaza o pogubnostl takve politike I prema sopstvenom narodu. U svom ratnom
dnevnlku on piSe 12. novembra 1914. godine. opisujućl povlaCenJe
pred austrijskom vojskom prema Valjevu:
l*lo. *«г. 110.
* * Isto.
90 l*to.
91 Isto . k n j. 7. *tr. 164.
46
"Slnoć smo krenuli iz Bošnjaka. Kroz tnase vojnlka prenose se munjevitom brzinom taćne i nctaćne. all uvck samo nepovoljne vestl.
... Može se onda misliti kako naglo pada moral u trupa J kako se I
ove naše trupe. koje su i prcma Austrijanclma Imale samo uspeha.
srozavaju nekom nevklljtvom silom na stepen lućenih razbijcnih
trupa.
... Najteže Je u no^l bilo gledati grdne povorke i zbegove naroda što
beži. Vojska prolazi miino njlh. i onl fekaju u noćl na drum u i kraj
drumova. po šumareima t gudurama, Jaufu i pate se. Mrtva deca
leže pokraj puta: napuštena i bačena od m atera kojc ne znaju šta 6e
s njima. ona su skapala od studi i uginula u blatu. Druga lutaju po
narodu I cvlle za Izgubljenom majkom.
... Nama naročito pada u oei da je svakolika vlast ostavila ovaj
narod svojoj sudbini u najtežim trenucima... A pljačka opustošava
sve. Kao be san, vojnik Juri da razori I opljafka sve što se razorltl I
opljaekati moglo. Ratne slrasti su postale nesavladljive; one besne.
Nikoga nema da ih obuzda. J a držim da če tragovi nasilja prema
naSem stanovnlStvu ispuniti gnušanjem mnogog austrijskog voj­
nika. I to ide redom".92
Ćetirt dana pre poglbije Dimitrije Tucović. rezervni oficir вфвке voj­
ske koja odstupa, ali i socljaldemokrata do zadnjeg daha. kome Je
istina i pravda važnija od svega. ostavio je u svom dnevniku Još
jedno tužno svedoćanstvo o nasilju nekih srpskih trupa prema sop­
stvenom narodu. koga, povlačećl se. ostavljaju neprijateljskim trupama: "Na Jućerašnjem maršu pokazalo se u punoj svetlostl besnilo
ratnih strasti. Vojnici su izgubili svaki čovečanski oscćaj i kao besni
psi Jure rojem pored drum a od kuće do ku6e, tražeči šta će
opljaćkati. Deca i žene uzaman zapomažu da spasu što imaju. dok
ih napcrena puška u grudi ne ućutka. Gledao sam kako jedan voj­
nik svlači s dece na kollma koja beže ponjavu i preti majci da če Je
ubiti ako bude zapomagala. Jedan trese košnicu. drugi prosipa
rakiju, trcći vadi hleb iz vatre. Nastao je takav haos kao da ova
zemlja ne postoji i kao da niko nikoga ne pripoznaje.
Tu pljačku ne vrše samo pri maršu. Gde se god zadržimo na predstraži. vojnlci se razlete po selu. skidaju vrata sa zgrada, krov s
kuće, prozore. lupaju sudo\r, iznose stvarl, stolice. nameštaj. Lepa
dcTOjačka sprema trune danas po rovovima. I ako se ko usudi da
Im što refe, oni su gotovl da mu popriprete pu&kom ili se prave
prinudeni da tako rade, kao da Je ta sirotinja kriva što se oni pate.
Ovaj puk pljačku viši s osobitim apetitom. On Je stran ovom naro­
du: on se u ovom kraju uistinu oseća kao u tudoj zemlji.
No. ne pljačkaju samo pojedinci. vef cele komande. Gde god se
dode. seče se blagorodno drveće. kupl seno, kukuruz I slama, nose
ograde, satiru zabrani. a nema koinisije da štetu proceni nitl se tom
svetu daje kvita".90
47
Posleđnji redovi njegovog ratnog dnevnika - poslednji rrdovl u njegovorn životu - napisani su na položaju Vrapćje Brdo 19. novembra
1914. godine. Poginuo je sutradan u zoru. 20. novembra.
Taj njegov ratni dnevnlk. koji Je noslo u levom gornjem džepu
oflcirske bluze. probijen je pušeanim zmom...
*• •
Njegov partijskl drug Dušan Popović pisao je o torn njegovom ratnom dnevnlku: "Ćesto puta te su zabeleške plsane u toku same
borbe, pod kišom kuršum a i šrapnela, na kolenu, u rovu ili iza
kakve bukve. To Je Jedno more od podataka. refleksija, impresija.
zaeetlh ill razradenlh kdeja. To Je. mogu unapred rećl. najbolja
hronika turskoga i bugarskoga rata, koju su pisali jedan vcliki um i
jedno veliko sree u isti mah; čovek kojl je pralio svaki dan ovaj
grandiozni pokret m asa a koji je. medutim. i sam bio deo toga
pokreta; istoriCar, a jcdnovremcno i ućesnik u istorijskim dogadajima. I ko hoće da pozna Tucovića u eelini: i kao politićara i kao
čoveka, i kao mislioca i kao plemenitog i nežnog idealistu. taj treba
da Cita i te njegove ratne zabeleške, koje Je on sve do poslednjega
dana. sve do svoje pogibije. vodio i u ovome austrijskom ratu".94
Sudbina Tucovićevog ratnog dnevnika Je tragiCna...
"Prva sveska Je nestala u stvarlma Dlmltrljevim. koje su u pukovskoj komori pokradene. Druga sveska Je mekani notes od 50 listova.
koji mu je stajao u levom džepu prema sreu. Notes je probijen
puščanim zmom".96
"Na osnovu postojećih istorijskih izvora može se zaključiti da je
Dimitrije Tucović tokom prvih mesecl prvog svetskog rata, sve do
svoje pogibije. pedantno vodio ratni dnevnik, na isti naćin kao i za
vreme balkanskih ratova. Pošto je prva sveska ovog znaćajnog dela
nestala odmah posle Tucovićeve smrti, sačuvana je samo druga
sveska. koja, na 2alost. danas nlje dostupna Javnosti, a postoji ozblljna pretpostavka da je propala tokom drugog svetskog rata.' 86
“Dmg Tucović je vodio dnevnik od prvog dana svog stupanja u vojsku. Njegov dnevnik iz sadašnjeg rata se. medutim. izgublo, ostale
su samo fragmentame zabeleške o poslednjim danima 1jedna usamljena beležnica u unutrašnjem džepu, koju je takode oštetio
metak... Interesantno Je I to da se potpukovnik (Vladimir) Tucović,
stariji brat druga Tucovića, pobunio zbog nestanka dragocenog
dne\rnika I kao vojnik kojl politlzira - smatrao da beleške pripadaju
Srpskoj socljaldemokratskoj partiji. Optužio je kom andanta Tucovićevog puka, jednog srpskog pukov'nika, da je namerno unlštlo
dnev'nik njegovog mladeg brata I zbog toga Je izazvao na dvoboj
dotičnog kom andanta puka. Skoro je došlo do dvoboja medu njima.
ali su spor u meduvremenu izgladili".97
48
Dlmitrijeve stvari "u pukovskoj komori pokradcnc"... Komandant
Tucovićevog puka optužen "da je пашсгпо uništio dnevnik”...
"Soldateska". ćlja Je nedela Turovlć toliko puta žigosao u svojim delima. dokazala je sam a u momentu njegove smrtl da je on u potpunosti bio u pravu kad JoJ Je dao to lme!
•••
Beskompromisni borac protiv svih ratova m oraoje poslednje tri go­
dine svog mladog života da velikim delom žrtvuje onom protiv Cega
se celog veka boilo. U sva tri rata - prvoin i drugom balkanskom.
pivom svctskom - bio jc odmah mobilisan u prvom pozivu kao rezervista.
Njcgove socijaldemokratske "Radnlčke novin&' lznele su svoje mišljenje o sarajevskom atentatu, i opasnosti od rata. u članku
"KezultaU šovinlstićke politike ", gde stoji i ovo: "Eto u kakav ambis
nas je gurnulo bezuinlje neodgovomih Sovinlsta u mundlru i cMlu,
ako je istina ono što austrijska vlada tvrdi: ako je istina da su oni
ovde u Beogradu skovali atentat na Franca Ferdinanda!
Nisu ta gospoda iz takozvane Narodnc Odbrane i oko Narodne
Odbrane. iz Cme Ruke i oko Kuke izvršili samo atcntat na Franca
Ferdinanda: izvr&lll su oni Jedan mnogo crnji i strašniji atentat.
atcntat na srpski narod, koji sad ima da Ispa&ta za njlhovo bezumlje!
Za atentate koje oni. bez ičijega pitanja i bez ifljega odobrenja. vrše
treba sada da bude osudeno na smrt trista hiljada gradana Srbije i
njihove nejaei!"9*
Svoje lićno mlšljenje izneo Je uofi samog rata na sednlcl Uprave
Srpske socijaldemokratske partije 25. jula 1914: “...treba i zborovima istači naše protivratno gledište i zahtev za održanje mira po
svaku cenu".99
Poslednje pismo ocu Jcvrem u sa fronta završava rećima: 'Što se
mene tiće... neću ni sada. kao što nisam nikada. ni pomišljati da se
sklanjam od sudbine koja prati ceo narod. Pa se opet nadam da će
dobro biti. Samo ncka inajka pomaže sirotinju..."100
••џ
'Tuco\ić je bio jedan od onih koji su predstavljali progrcs i uc\ t šćivall ga u Jednom narodu. ulažući u to i saini velikl deo.
Vclika inteligencija, toplo sree. duboko i naučno uverenje. snažna
energija. gvozdena volja. život radljiv, radljiv...
Eto Dimitrije Tucovića".101
98 Kiidnlćke n w in c ", 14. Jul 1914 god.
'•** S ab raita d d a . k n |. 8. s tr. 335.
100 Isto. »tr. 33 9 .
101 d r. A ndrija B Stojkovtć. "Kosta Novakovlć o CMmltnju Tucovlću '. C at'ak 1973, str.
96.
49
Pred zločinom nema moguće ncutralnosti
Mctak je oclneo neki inladi život, ugasto velikl um 1 veliko srce bor
benog i poštenog sina Srbije. kojoj je on bio tako potrcban...
I nije saznao Dimitrije Tucovlć da je austro ugarska vojska, a zatim
i bugarska, izvršila stravićne zločine prema stanovnlStvu Maćve i
drugih kraje\'a Srbije. Nije saznao da je njegov partijski drug i
saborae, Dušan Popovič, u svojoj brošuri obelodanio te zlocine,
upučujući "Apel civilizovanim narod lma". Učlnio je to s punim
pravom i čtste saves tl.
Ali Tucović nije saznao da su onaj isti Pašić, onaj Istl kralj i ona Ista
vrhovna komanda one Iste srpske vojske, koja je sve do tada to isto
člnlla prema albanskom stanovništvu. na terttoriji koju je okupirala.
sada alarmirala celu svetsku javnost i pozvala u pomoć dr.
Arčibalda Rajsa, Svajcarca, antimilitaristu. euvenog kriminologa. da
objavi istinu o tirn ratnim zlofinima u Srblji.
Taj divan ćovek, dostojan najvefeg poštovanja je to uradio do krajnjih granica svojlh mogurnosti. U Parizu na Sorboni on je 1916. go­
dine održao konferenciju na temu "O ponašanju austro-ugarskih
trupa u Srbiji u kojoj su upali". kako stoji u knjizi "Spomenlca dr.
R ajsuV 02 eije je novo izdanje nedavno izašlo u Beogradu. Ta knjiga
kaže: "Prve reel su mu bile: 'Pred zločinom nema moguce neutralnostr ". Kako bi se s njlm složio Dimitrije Tucovlćl U toj
"Spomenici" stoji i sledeće: "Avgusta 1914. na zahtev srpske vlade
(Rajs) dolazi u zararenu Srbiju. Tu dobija zadatak da jednom
opsežnom anketom, u svojstvu jedne neutralne lićnosti, prvenstveno
objektivno. utvrdi zverstva. ueinjena od austro-ugarskih trupa. Anketu je vršio na fronto\ima Mačve i Dunava u 1914. i 1915. Po
primirju poslat u Pariz na konferenciju Mira. Pozvat od srpske vlade
da ufvrsti listu krivaca ratnih. Napravio je listu ratnih krivaca".103
Slike, na kojima su prikazani zločini austrijske, kao i bugarske voj­
ske zaista izazlvaju u čoveku užas. All o zločinima srpske "soldateske" prema Albanclma nema fotografija. ona nlje snlmala svoja
nedela, niti Je iko drugi to mogao. Albansko stanovništvo nlje bilo u
mogučnosti da pozove kao svedoka dr. Arčibalda Rajsa i on. najverovatnije, nikad nije saznao i za tu istinu. Jedina svedočanstva,
kod nas. su dela Dimitrija Tucovlća, kao I ćlancl njegovih partijsklh
drugova Dušana Popovića i Koste Novakovića. socijaldemokratske
štampe "Radničkih novina' i časopisa "Borba". I pamcenje, svakako
s kolena na koleno albanskog stanovnlštva...
Nije saznao Tucovlć da je vojska njegove zemlje bila izložcna napadirna od strane nekih Albanaca. kad se 1915. povlačila kroz Albaniju. Jer. na celoj njoj ležala je Ijaga zločina. koje su koliko Još
juće vršili prema tom stanovniStvu oni izrodi srpskog naroda. koje je
nazvao "palikuće, kojima je u oba rata klanje ljudi bez odbrane bilo
glavno zanimanje".1<M
102 S av a M. Dortbrvtć. "Sptjm cniffl d r. R nj«) '. ltcograd. 1930. str. 7.
103 Into, >Hr. 30.
104 S.ihr.ma d cla D. TucoM^a. knj. 7, etr. 210.
so
Ne zna on da Je do danas ostao glas vapljućeg u pustinjl njegov zahtev, upućen Jos 22. oktobra 1913. vladi, da se "za vinovnieima o\ih
zločina učlnl potera", Jer bl to bila. lako slaba, "lpak satlsfakrlja
uvredenom osećanju svakog kultum og čoveka i jedan akt kojl ona
duguje uniženom ugledu srpskog naroda".105 Neke od tih zlotinaca
on je Imenovao: kapetan Jurlšlć I potpukovnik Mlličević ("PokolJ u
Ljumi-)106; učinill su to i njegovl drugovi. DuSan Popović u flanku
"Opet fijasko"107 navodl Ime zlodnca pukovnika Damnjana Popovtća;
Kosta Novaković u serijl rlanaka "Ćetiri meseca u Albanijl '10" navodi
kapetana Petrovlća, komandanta posade u KroJI. Imena ostallh nlko
do danas nlje pokušao da otkrije. I Javno. bar žigoSe. A neka
dokumenta ipak, valjda. postoje u arhivirna. I sećanja ljudi, Srba i
Albanaca. Koliko Je tlh zlodnaca prežlvelo I prvt 1 drugi svetskl rat?
Ima 111 danas Јоб žlvlh? Koliko njih Je užlvalo sve prlvilegije i poCasti
koje se ukazuju "soluncima"? I tako bacalo zloćinaćku senku i na
poštene 1 nevine Ijude. dostojne svakog poštovanja. "Dug uniženom
ugledu srpskog naroda", o kome Je govorio Tucović. Još Ceka da se
Lzvršl...
• • •
Na beogradskoj Sla%nji - zxTinifno trgu Dimitrija TUco\1ća - stoji njegova bista. Jedna ulica i jedna fabrika u Beogradu nose takode njegovo Ime.
Šta bi on danas rekao da vidi i čuje kako po njegovoj Srblji - za čiju
se nacionalnu I soctjalnu slobodu. ekonotnski prosperitet, kultum i
razvoj borlo celog svog žlvota - neki povampirenl duhovi "palikuća” i
"koljaća", kako ih je on u svoje vreme žigosao, viču: "Smrt Albancima", "Dajte nam oružje", 'Ubićemo zaklaćemo ko sa nama
neče”. "Ne damo te. zemljo Obilića. ne damo te bez krvoprollća"...
Hoće II Jednog dana poćetl da urlaju: "Dimitrije Tucović - izdajica
srpskog naroda", "Spalite knjige Dimitrija Tucovića", "Izbrišite njegovo ime iz naziva trga"?...
•••
Stampana su njegova sabrana dela u deset tomova. Koliko su ona
poznata današnjim generacijama?
•••
Iz centra svog trga gleda Dimitrije Tucović u knjl/.aru preko puta
koja nosi njegovo ime. All, ako želite da kupite neko njegovo delo.
nećete uspetl. Ni u JednoJ knjižari u njegovom Beogradu nema ni
Jednog njegovog rrtka. Več godinama... Dokle?..,
I zašto?...
I grob je njegov nedostupan narodu.
Hlr 164.
106 Islo. s tr. 158.
107"B<jrba" polum cscCnl taso p ls aocijalnc dcmc>knt(t}e, knj. 7. »lr. 3 3 . t>r. 2 od 16.
ok to b ra 1913.
,0 e 'B orha \ k n j. 7. 1914., »tr. 7 6 . 1 s tr. 199.
51
Godine 1949.. povodom tridcsetpctogodiSnjice pogibije. posmrlnl
ostaci Dimitrija Tucoviča prenetl su u Beograd i sahranjeni tu. na
Slaviji, Ispod Blste. Uz svefane govore...
Ali, ako želite da tom velikom slnu Srbije položite cvet na grob,
nećete moći. Vlast to ne da. Prtstup je zabranjen. jer - pešačkog
prelaza nema ni sa jedne strane. I niko, niko. niko nikada, nikada,
nikada ne prilazi...
POcmela zapuštena bista nad poemrtnima ostacima vode srpske socijalne demokratije. usamljena i narodu nedostupna, postala je i
bezimena. NI sa Jedne strane ne može da se nazre ni Jedno jedino
slovo imena ćoveka koji tu poćiva.
A on je ponos 1savest i fa st Srbije...
All...
Socij aldem okratske
"Radničke novine"
Stam pa Srpske
pravoslavne crkve
54
Učinjen je sram
Socijaldemokratske "Radnićke no\1ne” donoslle su mnogo članaka u
kojima se opislvala brutalnost srpske vojske i vlasli prema albanskom (i turskom) stanovnlštvu za vreme rata s Turskom i posle
rata.
U rubrici "Rat" iste novine protestuju 2. oktobra 1912. g. zbog nedostatka vestl o tome šta se dogada u krajevima gde se vode borbe i
plšu: "Dajte nam lzveštaje! Nlšta se ne ćuje sa onoga pojasa zemlje
gde se proliva krv. gde glnu slnovt. brafa. očevt. Cenzura ne propušta ništa kroz svoje surove ruke. Krvava pisaljka briše svaki Izraženl
osećaj, svaku iskrenu lspovest Mi tražlmo izveštaje o našima.
hoćemo da znamo gde su".
A već 12. oktobra. nepun mesec dana posle početka ratnih operacija, list već otvoreno optužuje, donoseći u rubrici "Rat ”sledeće:
"Srpska vojska je do sada imala poglavito sukobe sa Arnautima.
koji po svom toliko puta izraženom nagonu za samostalnošću i sk>bodnlm žlvotom osefaju da se 'podela Turske' lma da Izvede preko
njihovih leda, pa sc oćajno bore protiv onih koji su hteli da sruše
njihovog dosadašnjeg gospodara njihovom pomoći, pa da posle na
njihovim leševima uspostave svoju vladavinu. Kako oni daju žilavi
otpor. tako nemaju ni dovoljno oružja nl dovoljno minicije. a gotovo
nijednoga topa. to u vojnim krugovima vlada jedno varvarsko
raspoloženje da se najenergičnije satiru".
Istina se polako probija na videlo 1 'Radničke novine" 26. oktobra
već Imaju vlSe obawStenJa I ogorfeno reaguju u krafem rlanku
"Jedna mrlja", iznoseči sledeće: U osvojenim prcdclima vršc se strahovite scene. To ne dopire u Javnost. Jer vojska Je diktator i radl šta
hofe. ne dopušta nikakvo pravo obaveštenje o stvartma I dogada
jima. Ali zato arnautsko stanovnišlvo oscća prcko svoj ih leda izvanredno grozne udarce neoružanih lumpenskih bandi. koje su se odmetnule i od Vrhovne komande 1 bezobzlrno zadovoljavaju svoje
krvožedne | pljafkaAke instinktc. To je moralo Lzazvati revolt I kod
onih koji su ih uzimali pod svoju zaštitu, pa su stoga u Skoplju ra
zoružani svi ti ostrvijeni i zločinački tipovi, kojl su odigrali sjajno
svoju ulogu po intencijama onih ćija je reč na bojnom polju presudna".
Ali nisu. nažalost. svi razoružani I neče bit! nikad...
Ćlanak "Sram se šlrl" u broju od 6. novembra Iste godine plše: “O
s\1repostima rata, koji Je na Jednog nemaćkog korespondcnta ostavlo utlsak klanja i o varvarstvima koja se vrše. počinje da piše evropska Stampa. Ona je i do sada i inače imala u večini slučajeva rdavo
mišljenje o Srbima. Sad ona Iznosl nov matertjal kojtm predstavlja
svetu zloflne komlta, Oak I vojske prema Arnautima, zločine koji su
se mogll I moral! suzbiti. "Daily Chronicle~opšimo opisuje šta se sve
nije radilo prema njima. I ma koliko bill uvereni da u ratu ne može
blti nlšta drugo do grubosti i najužasnijih I najod\Tatnijih scena
ostmavljenih i zverski nastrojenih tipova. mi smo se i sa druge
SB
druge strane na drugi nafln uverlll da su se gazlll svi obzlrl prema
vellkom broju ljudl u osvojenlm oblastlma. da Je učlnjen sram kojl
nas može koštati mnogo".
I tako se polako obelodanila istina o strahotama, koje vojska vršl u
zauzetlm krajevima. A ta istina potpuno demantuje "oslobodllaCku"
mislju srpske vojske o kojoj Je tako patetlćno govorio kralj Petar I
Karađordcvić u svojoj ratnoj proklamaciji srpskom narodu. objavljenoj 17. septembra 1912. godine u kojoj stoji:
"NaJnovIJi dogadaji stavili su opct na dnevni red rešavanje sudbine
Balkanskog Poluostrva, pa s tim i sudbinu Stare Srbije. te slavne
ali tužne majke naAe Kraljevlne, gde Je Istorljsko jezgro srpske
države starih kraljeva i careva, gde su slavne nemanjićskc prestonlce: novopazarski Has, Pristina. Skoplje. Prizren.
Došlo Je dotle da već niko nlje bio u EvropekoJ TUrskoJ s tamoSnjlin
stanjem zadovoljan. Dosadilo je I Srbima i Bugarima I Grcima I Ar­
banasima.
J a sam zato u ime Božje naredio Mojoj junačkoj vojsci da pode u
sveti boj za slobodu.
Moja će vojska pored hrišćana zateći i Arbanase. krišćane I musllmane. s kojima naš narod žlvl zajedno već hlljadu i tri stotlne godi­
na. obićno delećl s njima sreću i nesreću. Mi lm svima nosimo slo­
bodu, bratstvo. jednakost u svemu sa Srbima. Naša će Srbija I
tamo donetl željenl mlr I napredak. kao Sto Je to doncla srezoviina,
oslobodenlm 1877/8 godine: u njima žive slobodni, napredni. svesni, zadovoljni gradani. Taj žK’ot ima da zasnujemo i na obalama
Laba, Sitnlre, Ibra. Drima. Vardara.109
Izm eđu če k ića i n ako vn ja
Istorija kaže. da je Srbija 1877/78 god. tz oslobodenlh srezova na
podrufju Toplice. okoline NiSa i Leskovca isterala Albance. koje je
tamo zatckla.
O tomeje plsao Dimitrije Tucovlć:
"Ali naskoro zatim Arbanasi su se našli izmedu ćekića I пако\т»Ја,
izmedu Turaka, protiv fljeg su se Jarma borili i balkanskih drtavica,
koje su im nosile nov jaram . Srbija zlostavlja i progonl arbansko
naselje iz četiri zadobivena okruga. Cm a Gora nadlre sa severa u
sree severoarbanskih plemena".1,0
O tome je pisala Cak i druga opoziciona gradanska štampa u Srblji.
Naprimer u tadašnjem dnevnlku 'Borba'. u ćtjem zaglavlju samo pic
"list politićki, ekonomni i književni" u nepotpisanom clanku "Mi I
Arbanasi" u broju od 10. maja 1912. godine (znaći pre pofetka rata)
autor kaže:
"U nažlm odnoslma s Arbanasima mi ćinimo grube grežke, koje
109 I4>lilika-. 18. sc p lc m b a r 1912.
1,0 S a lira n a cid a. knj. 8. »tr. 50.
56
nam se docnije strahovlto svete. Najveća pogreška učinjena Je odmah posle naSlh ratova za oslobodenje, kad smo proterali iz oslobodenih krajeva hiljadama Albanaca. Umesto da ih zadržlmo na
njihovim ognjištima. da im ulijemo i simpatiju I poverenje. da Ih
pridobijcmo i privežemo za scbe, umesto da Ih najzad zagrejemo
zraclma naše slobode. pripitomimo našom kulturom I da ih materijalno obezbedimo, a moralno uzdlgnemo. umesto da ih privežemo za
skut zemlje u njlhovoj novoj otadžblnl. ml Ih nasllno proterujemo. Tl
Arbanasi. koji su trebali da budu naši sugradani, koji su trebali da
budi spona Izmedu nas 1 njlhovih saplemenika u kosovoskom vilaJetu. posiaju nail krvnl neprijateljl. Mlada kne/evlna postala Je
m rska svim Arbanasima uopSte. Oni, koje smo izgnali Iz Srbije,
napuštaju svoja ognjišta sa srcem punim gneva. sa osvetom na usnama".
Uostalom, to je potvrdio i sam Vasa Cubrilović u svom "cuvenom”
govoru u в ф з к о т kultumom klubu u Beogradu 7. m arta 1937.
godine. kada Je. govorećl o metodama koje treba prlmenjlvatl protiv
Albanaca da se isele iz Jugoslavije, rckao i ovo:
"Ostaje JoS Jedno sredstvo koje Je Srbija vrlo praktlfkl upotrebljavala
posle 1878. godine - tajno paljenje sela i am autskih ćetvrti po
gradovima... (Mladina br. 49/1988, str. 3.)
All Petar Karadordević 1 Nikola PaSlć 1912. u ratnoj proklamaciji
obcćavaju tim istim Albancima. koji su nasilno proterani I sklonili
se na Kosovo, "mlr I napredak" kojl su Im donell 1877/8 godine”. (!)
Vasa Ćubrilovlć I u svom radu "Polltlćkl uzroci seoba na Dalkanu od
I860, do 1880. godine" plše o tom Iseljavanju albanskog stanovništva. ali ga ovde naziva "dobrovoljnim”. a svoju tvrdnju zasniva na
knjlzl ~Rat Srblje sa Turskom od 1877. do 1878'. koju Je 1879.
godine izdala - Srpska vrhovna komanda (!)... Medutlm, i pored te
kategoričke tvrdnje akademika. podaci koje sam navodi u odeljku
“Kaseljavanje musllmana Iz novodobijenih oblastl u Srblji 1877­
1878. godine" navode na sasvim drugi zaključak. potvrdujući istlnitost onog što je pisao Tucović. Ćubrilovič kaže:
"CiSfenJe oblastl oko Toplice i Kosanice od Arnauta 1877. I 1878.
nije, možda, bilo VTšeno... po planu odozgo...; to Je bilo viSe nagonsko, u toku borbi I vojnih operacija. ali tim terneljnije. Da su sc Arnauti iz ovlh krajeva dobrovoljno iselili. a nc raseljcni naincrno ili
silom. vidl se najbolje iz operacija srpske vojske u ovim krajevima
1877. I 1878. g. Ćlm su prvi srpski odredl pofell prodiratl prema
Kuršumlijl. Prokuplju l Leskovcu, natSU su na gusta arnautska
naselja. koja se nisu htela predavati. Gla\Tiu borbu Imaju Srbi s
njima da vode. Valjalo Je osvajatl selo po selo. Amautl su povlaćili
ncjač prema jugu. sklanjall Je u zbegove I nastavljali borbu. Kada bi
se srpska vojska pritnakla i zbegovima, povlačili su se dolinama
Južne Morave. Vetemice, Medvede. Puste Reke I Labe dalje - Kosovu. Tako se postepenim nastupanjem Бфбк1ћ ćeta ćistila Toplica
od Arnauta. Oni su napustili Kuršumliju još za prve borbe oko nje,
u decembru 1877. Prokuplje Je Ispražnjeno bez boja. Ncrctko su
57
Arnauti. kao kod sela Krivače. pucali na вфвкс fete pri prolazu:
onda su se moral! slati odredi da očiste od njih selo. Tlmoćki kor
gazeći sredinom ’arnautluka' u Toplicl prema Kosovu nailazio je na
tako jak otpor domaćlh Arnauta 1 s preda I Ua leda, da Je morao po
negde usporavatl napredovanje da bl oflstlo od njih zalede. Nek! su
se Amauti predall i vratili u sela Iz Golak planine. Kragujevafka
brlgada Je ostavlla posade u sellma Vlasi. Oštra Glava I Lalincl da Ih
fuvaju. Prlmljena Je I predaja am autskih seljaka na desnoj strani
Morave oko Surdulice, Žitorade. Prekodolca. Lugojnlce ltd. Ispod
Golak planine ostalo je nešto Arnauta i posle zaključenog mira.
Gradove Niš. Ak-Palanku, Plrot, Leskovac I Vranje napustilo je
musllmansko stanovnlštvo vellklm delom Joe tokom rata za vreme
povlafenja turske vojske. Selllo se većlnom u Staru Srbiju.
Kako su potlsklvanl u ratu 1877. I 1878. iz oblasti medu Južnom
Moravom I Kopaonlkom. tako su se i naseljavali Arnauti odmah uz
novu granicu Srbije. Poplavili su dolinu Laba I Kosovo, naroflto oko
Pristine, gde se uzmičući dolinom Mcdvede i nakupilo najviSe
izbeglica Iz oblasti koje su Srbi bili osvojili. Po Cvijiću isclilo se tada
iz Srbije oko 30.000 du£a. Time Je Jako pojaeano albansko
stanovništvo na Kosovu...
Posle 1878. g. Srbija je morala da kolonlSe oblasti koje su Amauti i
Turci napustili. Granićna sela prema Kosovu trebalo je Sto pre naselitl nacionalno sigumlm stanovnlštvom da bi se obezbedila granica prema Arnautima...
Proces iseljavanja zaostallh Turaka u gradovima i naseljavanje pustih am autskih sela vršlo se brže nego Sto se mislllo... Jedva Je
prošlo trideset godina. Topliea. ozloglašeni arnautluk 1877.. daće
Srbijl najboljl puk. drugi. za ratove 1912-1918.111
Kako treba da se shvati to "dobrovoljno" iseljavanje, a ne "silom",
kad se neposredno iza toga ono opisuje izraz ima: "ćišćenje oblasti",
"predavatl se", "borba". "osvajati". "zbegovi", "nejač", "jak otpor" itd.?
U istom radu Ćubrilović navodi:
"... Od naročite je etnografske 1 politićke važnostl iseljavanje Ar­
nauta iz Toplice i Kosenice. Od XVII veka naovaino, naroflto od
seobe Srba pod Arsentjem Ćamojevićem. spuštaju se postepeno albanski brdani sa svojih dolina u plodne kotline Metohije I Kosova I
nadirući severu šire se prema Zapadnoj 1Južnoj Moravi; preko Sarplanine spuštaju se Pologu. a odatle Vardaru. Tako se do XIX veka
stvorio albanski klin. koji se oslanjajućl se na svoje etnografsko
zalede. duboko zabio u naše zemlje. dopro do kapije samog NISa 1
razdvojio naše seveme zemlje od južnih. Ovaj albanski klin... je bio
ona prefaga, koja je tokom celog XIX veka smetala Srbijl 1 CmoJ
Gori da razvlju onako jaku akciju u juž.noj Srbiji kako su želele".
Prema uvaženom akademiku neki narodl Imaju pravo na seobu i
stalno nastanjh'anje u novim krajevima, bez Ićljeg prava da Ih neko.
111 Vasa Ćubrilović. Qclabrant Islorljskt radm l. str. 5 4 0 -5 4 3 ., Beograd.
"Narcxlrw* кп)1Да'.
1983..
58
prema potrebama svoje politike. odatle tera posle nekoliko vekova. a
neki narodi nemaju to pravo, pa s punlm pravom neko može da Ih
proganja sa njihovih ognjišta.
I dok Vrhovna komanda srpske vojske I akademlk, na osnovu
njenog videnja "dobrovoljnog" iseljavanja albanskog stanovnlštva Iz
krajeva koje Je srpska vojska zauzela u ratu sa Turskom 1877­
1878.. tvrde Jedno. sasvlm suprotno piše 1897. godina jedan. videeemo. pouzdan svedok.
U svojoj knjlžici "O Arnautim a' on, savremenlk I očevtdae svega Sto
se desilo i dcšava, ostavlja zabeleženo za Istoriju:
"Fakt je da smo mi sami posle poslednjeg srpsko-turskog rata od
njih stvorill sebl ljute krvnike i osvetnike." (sir. 102.)
"...Arnauti koji su se iselili sa svojih baština iz naSe strane 1 otlSli u
Tursku (mlsli na Kosovo, koje Je Još bilo pod Turskom)... prelaz
najviSe zbog toga da se svete. ubijajući one, koji sada žive u njihovim kućama ili na njihovom zemljiStu.
Isti su Arnauti naseljeni na samoj granici... Usljed toga Amautin
vidi odatle svaki pokirct onoga, što mu na iinanju sedl i, naravna
stvar, da s u njemu raspaljuje plamen osvete protiv onoga. koji mu
Je Isto prltiskao. Kada se dakle uzme u obzir la okolnost... onda
čovek njihov postupak ne može strogo nl osudltl". (str. 88-89.)
"Oni nas mrze kao otmičare njihovog imanja, kuće - otadžbine".
(str. 102.)
O svojoj knjlžlcl I sebl saopštava nam:
"Napisao sam onako kako sam Ja taj narod lićnim iskustvom upoznao. za vreme moje dugogodišnje službe kao komandir pogranićne
slraže na granici prema Arnautima".
A njegovo lićno Iskustvoje:
“Oni svi vrlo karakternl ljudl. moralniji 1 vemiji prijatelji nego naj
kultivniji Evropljanin."
Bio Je to Aleksa D. Dofiosavljević. Na naslovnoj strani Ispod svog
imena stavio je - “kraljevski srpski tandarm skl oflcir kavaljer carskog ruskog krsta sv. Georgija i dr. i dr."
NJegova knjlžlca štam pana Je u Nlšu, 1897. godine.
Kao vrhovni pastir zemlje srpske blagosiljam
A kakav je bio stav Srpske pravosla\ne crkve prema tom "novoosvajaćkom" pohodu. kako ga je nazivao Dimitrije Tueović I prema
zlodelima srpske "soldateske", kako Je on nazivao vojsku svoje ze­
mlje u tom ratu?
U ćasopisu "Vesnik Srpske Crkve" - Organu svešteničkog udruženja.
u trobroju oktobar novemljar-decembar 1912. godine objavljena je
posle kraljcve proklamacije i "Beseda na dan objave rata", za koju
59
pi.4e VI podnaslovu "govorio u SabomoJ BeogradskoJ crkvt Gospodln
Mltropollt Dimitrije". Mltropoltt potpuno podrtava svoga kralja. ali
su njegovi ralni ciljevi čak dublji i širi od proklamacije. On kaže
Izmedu ostalog: "Idemo slavnom Kosovu. veličanstvenim Dečanima,
dlvnom Skoplju. da potražimo sjajni presto silnoga Dušana. Idemo
Prilipu.
Nail su difni vitezovi već otišll. A Ja ih sve kao vrhovni pastir i duhovni otac zemlje srpske blagosiljam".11*
Takvom borbenošću prožeti su svi ćlanci u tom glasilu sveštenstva.
Svuda se velieaju uspesi srpske vojske i istiee veliki udeo u tome
onog duha. koji Je toj vojsci. kako kaže “Vcsnlk' ulila crkva. O zlodelima ni reči. Naprotiv...
Članak "Crkva u službi otadžbine" kaže: "Srpeku pravoslavnu crkvu
obuzela je neka osobita radost od dana kada se je započeo boj. koji
objavljuje vaskrsnuće petvckovnog roblja.
Crkva naša i sveStenstvo mogu danas rećl da svaki žlvi u Kraljevini
Srbiji s idealnom predanošču vrši svoju dužnost onako. kako je
srpska crkva ućila i vaspitala 8фз1п narod i spremila ga za ove
svete dane. No nije Srbln milostiv samo prema Srbinu: on Je milostlv, on svoju ljubav pokazujc i prema neprijatelju. Dokaz: Srpski
narod unosi mir i utvrduje pravdu, zaštićuje svačija prava u zemljama koje Je osvojio; u bolnicama ranjeni neprijateljski vojnici
neguju se u svemu kao i srpski ranjenici; slobodu. koju naš narod
ceni vise svega. pronosi i dalje svima: pravoslavnima, katolicima i
muslimanima".113
Istiću se i velićaju i podvizi svc&trnika, koji su se i sa oružjem u ruci
borili:
"вфбко sveštenstvo odu2ilo se i crkvi i narodu. Jer pored pozvanih
od vojne viasti I pored vršcnja svoje sveštenićke dužnosti u ratu, bilo
Je sveštenika koji su sami dobrovoljno išli u boj. svoj im prisustvom
hrabrili svoju braću. a svojim požrtvovanjem izazlvall dlvljenje prisutnih u borbi i hvalu od pretpostavljenih vojnth viasti".m
U tom trobroju lista objavljena je i "Beseda vojnlclma 10 puka". koju
je "govorio Jovan Jevtić, sveštenik X puka na Kosovu 9. oktobra".
Obraćajući se vojnicirna on ih nadahnjuje:
"Ispunjavamo zavet naših predaka i radimo na ost\'arenJu. Poletimo
smelo kao orlovl. Jer je na naSoj strani Bog i pravda njegova .115
Ko je taj ratoborni pastir Božji saznajemo detaljnije iz flanka "Voj­
ska Je pošla u boj s blagoslowm crkve ”, gde se daju ovi podaci:
"Oko 100 sveštenika Je ostavilo svoje domove I zaJedno sa svojom
pastvom otl&lo u rat. Oni su svi rasporedeni po divizijama i puko
vlma. s njima se kreću i žive životom pravih vojnika. Jedan od naše
, , a “V esnik S rp sk e Crkve". o ktobar-novcm bar-dcccm har 1912. s ir . 982.
113 la ta . s tr. 1014.
1.4 Isto. Ja n u a r-fc b ru a r 1913. s tr . 75..
1.5 Islo, o k to h a r-n o v e m b a rd e c e n ib a r 1912, atr. 9 6 7 .
60
u Hristu braće. sveštenik Jovan Jevtić. paroh kalanjevafki. dopao Je
i rana u ovom ra(u. u ljutom okršaju sa liumljanskim Arnau­
tima”. ne
U ljutom okršaju sa Ijumljansklm Arnautima... U svom članku ”Pokolj u LJumi"117 Tucović navodi, u/asnut. da Je za dva sata ubijeno
500 žena, dece, staraca...
Ćlanak nastavlja:
“No sem ovlh Imamo Јоб sveStenlka. kojl su kao vode dobrovoljaca
(oni su ih sami skupljali) festo pak kao 1 oblfnl vojnlcl u fetam a
drugih voda. podigli visoko zastavu oslobodcnja i jurnuli kao pravi
lavovi u ljuti boj. Tako polma naše sveštenstvo svoju dužnost i tako
jc vrSi. Tako je naša crkva vaspitala narod вфвк! I tako ga
upućuje“.,,a
J e li neki od tih stotinu divizijskih i pukovskih sveStcnika ustao
protiv zločina prema albanskom stanovništvu. kao što je to uradio
Tucović. rezervnl oficlr te tste vojske na tom istom bojištu? U crkvenoj Stamp! nema o tome ni traga.
O fetnlcima ill komitama Tucović Je pisao s najdubljlm gnuSanJem.
0 njima je objavljen u "Radničkim novinama" i članak. koji pod
naslovom "Stara rana"protestuje:
"Da o ovome pišemo nagnalo nas je staro zlo, stara rana: komitluk.
Celokupno Javno mnjenje I mnogi komandanti regularne vojske
osudili su ustanovu komitskih feta.
Sa mnogim pokvarenim i zloč-inaćkim tipovima koji su bežall is pod
komande regularnih trupa da bi mogli slobodno žariti i paliti,
komitske cete su nanele mnogo zla stanovništvu novih kraje\’a. a
grdne sramote srpskome narodu.
U te fete se u\aikla m asa najsumnjivijih tipova.
Oni prisvajaju sebl vlast da seju smrt nemilice I nad nevinima. Pitanje ne samo o svoj ini. već o parčetu lcba. nasušnoj potrebi neke
sirote porodiee za njih ne postoji".119
Kakav Je moral till komita ili ćetnika najbolje ilustruju sledeci redo\i
navedenog članka. gde se govori o njihovom ponašanju i prema
svom sopstvenom srpskom stanovništvu za vreme I svetskog rata: “1
stara pesma iz prošlih ratova ponovila se I ovog rata. Beograd na
primer, morao je da sc brani od njihovog besa posle izlaska naše
vojske iz varoši. Krajnje je vreme ne samo da se ukinu komitske
čete. več je sramota i greh Sto su one I ovog rata postojale".120
Medutim, "Vesnik Srpske Crkve" ima o komitama eetnicima sasvlm
drugo. vrlo pozitivno miSlJenJe.
1,0 Isto . s tr. 1017
117 Sabrana d d a , luij. 7. sir. 15H.
1,8 V c*nik S rp sk e C rk\-e'. okt.-iiov.-dec. 1912. s tr. 1017.
1 ls> "RadntCke novtne”, 2 9 . d c re m b n r 1914
"R adntćkc n o rtn e ”, 2 9 . d c c rm b a r 1914
61
Članak "O naroclnom proroćanstvu" vellća pobedu kod Kumanova:
"Je li moguće da se Je medu srpsklm kćerlma našlo amazonki, kojc
su se borlle naporedo sa svojom braćom ćetnicima? Je 11 moguće da
su naši student! i doktori vojcvali po Kosovu I Karadagu i po poljima
Makcdonije kao neustrašivi četnici?"121
Sveštenik Panta Dragojevič. paroh barićki, u svom ćlanku "Sveitensfvo u službi Otadžbine' s ponosotn ističe:
'Objava rata za oslobodenje blla je odušcvljeno prihvaćena, ali nama
se čini da ni Jedan red ljudi nije tako prihvatio oduševljeno svetu
stvar oslobodcnja. kao Sto su to uradili »фвк! sveštenlct. Pohitall su
sa krstom u ruci da se stave na čelo hrabre зф вке vojske. da je
svojim govorima što viSe oduševe.
Mnogi od sveštenlka uplslvali su se u dobrovoljce i komite i sa
krstom i oružjem u ruci niStiSe divlje azljate. Novine su pune
Izveštaja o hrabrom dr/anju pojcdinih sveštcnika u ovom ratu".122
U to isto vreme "Radnićke novine" su u rubrici "Sa ratišta“ objavile
dopis pod naslovom "Neka žene proćitaju!"
"Jedan radnik Je pisao sa bojišta pismo svojoj ženi i deci pa izmedu
ostaloga i ovo im saopstava: Rat je muka i nevolja. Za nas Je zlo i
nesreca. ali šlo pate turske familije to je strašno! Toje užasno! Beže
Jadne familije po 5. 6 i 10 dana. pa kad polovina izumre od studi.
gladi i umora. naša ih vojska stigne i stane ih \Taćati. Po putevima
pomrle žene. deca i ljudi. naročilo jadne žene i deca. Žalosno je
\ideti mnoge žene zajedno s decom u narufju kako su pomrle. Tri
dana i tri noli je padala kiša. a ovi begunci su i dan i noć 1*11 goll,
bosi, gladni i umomi. pa gde je koga umor savladao - tu Je mrtav
ostao. A koji su ostali ŽM - oni zapomažu i plaču. tražeći hleba. ali
im ne daju”.123
Da se podsetimo - Tucović odaje priznanje turskoj vojsci u Balkan
skim ratovima, jer nije dirala neboraćko stanomištvo... Hrišćanska
srpska vojska Je drugo radila.. Njen borbenl “moral" podizali su i
neki duhovni pastiri.
Naprimer f lanak “Kosovo se svetl" vojuje:
"Crkveni pastiri. srpsko sveštenstvo i treba i hoće da prednjaći. A to
se vidi i po mnogobrojnlm odzMma njegovim. stupajući u redove
ratne legije smrtl.
Na posao, pastiri. prednjaflte svome osvetoljublvome stadu!"121 Tako
u listu “Većernje novostl plše nepoznati sveStenlk.
A "sveštenik M. J . Put." Iz Beograda (tako se podpisao). u Istlm
novinama oduševljeno pozlva svoju pastvu:
“Sveti rat za oslobodenje zarobljene naže braće ogla.ien Je._________
121 “V esnik Srpski* Crkve". okt--nov.-dec. 1912. *lr. 841
122 l*»o. m art-ap rtl 1913. s tr. 255.
1 И "RadnlCke novine”, 18. d ccem b ar 1912.
"VeCemJc novaeMl". 18. d ccem b er 1912.
B2
Sada se stvara nova t lepša istorija srpskoga plemena. Obnavlja se
Dušanova carevina. Sveta Je ovo borba. Pravedan je ovo rat I Bog (te
nam pomofi.
Bog je s nama. Sinrt bezbožnim varvartma".1*5
Kakvo su pogubno dejstvo tmall takvi i slični pozivi pojedinih
sveštenika najbolje pokazuje i nastavak pisma onog radnika o patnjama tursklh izbeglica:
Tada ih dokopaju komite, koji su kao zverovi pogani, pa ih mufe
strašniin mukama. Jedan drži pušku i nož na njoj. drugi gume
Turčina na nož. onaj ga nabode nožem i odbacl. a drugi ga opct na
nož gura: tako ga po dcset dvadesct puta bacaju noževlma, dok ne
urn re. Grozota Je gledatl... Kakva su srca u ovih ljudi - ne znam".,ae
Redakcija lista "Radnićke novine" dodaje na kraju ćlanka: "A Sta su
te jadne Jtene krive, Sta deca njihova, tl mail nevini krasni andelčići?
Recite odgovorite - o vl. majke! Recite I sudlte ratu. koji satire
muževe, braću, dragane. sestre i dccu!"127
U štampl srpske pravoslavne crkve iz tog vremena takvi se slučajevl
ni ne pominju.
All zato u dvobroju januar-februar 1913. godine “Vesnik Srpske
Crkve" ponosno konstatuje: "Da napomenemo I ovo. Za zlo koje nam
Turci ćiniše mi im vraćamo koliko se više može dobrim".128
N ajplem cnitiji pobedilac prem a pobedenim a
O stanju u "oslobodenlm" krajevima može da se stvori približna
stvarna slika iz vesti. objavljene u “Radnlćktm novinama" 14. decembra 1912. godine pod naslovom "Režlm Izuzetnth zakona', gde
stoji izmedu ostaloga:
"Šta se svetu u osvojenim predelima sprema? Spremaju se izuzetni
zakoni, kakve osvajaći propisuju pokorenima. pobedenima.
Prvo Je Jedan poslanlk u nlzu članaka izjavio: svetu u zavojevanim
krajevima ne sme se datl ni opšilnska samouprava, ni pravo glasa,
za dugo vremena treba tamo zadržati vojni sistem i vojna sudenja,
puškom I topom naučiti taj ’divlji narod' žlvotu u Jednoj 'modemoj'
državi - pa je onda u nlzu notica preko prljave štampe beogradska
vlada pustila: da se za 'now krajeve' izraduju neki 's p e c ija ln ito će
reći izuzetni zakoni.
Ako upitate: zašto tako? onda 6e se dobitl odgovor: taj narod JoS nlje
zreo da sc o svom dobru i o svojoj upravi pobrine!
Tim oni mlsle da krunižu - 'oslobodilafki rat !"___________________
125 Isto. "Prva m olltva za pobedu". IS . o k to b ar 1912­
126 ~Radničke novine", 18. d c r r m l u r 1912
127 Isto.
128 "Vesnik S rp sk e Crkve", Jan.-fet>r. 1913. *tr. 119, "Zvona za cTkve u nnvoo«Wx>denlm krajevim a".
63
Slićno piše i u vesti 'Sasvim - dcmnkratskt': "Jedan od vrlo uglednth
prvaka samostalske partijc. gosp. Mlhailo Radivojević, pod svojim
punim potpisom Je još pre mesec dana štampao niz flanaka o
uredenju zavojevanih krajeva I u njlma dao 'demokratsku dcklaraciju' svoje partije. On veli: 'Arnaute treba brzim 1 energičnim
merama uveriti da ne mogu živcti kao pod Turcima. Vlastl moraju
upotrebiti svu snagu da ih uvere. da Srbija oće od loga divljačkoga
plemena da stvori kulturan i radan narod. Jer se u kultum im zemljama XX veka divljaci ne trpe.
Istina o zločinima srpske vojskc prctna albanskom stanovništvu
prodrla je i u inostranstvo, o ćemu u vesti "Zategnutost sve veća"
stoji:
"Sad dolazi još i afera sa poetupcima srpske vojske prema Amautima, o ćemu nadugačko 1 naširoko pišu nemački listovi. Mi ne vcrujemo da se Је moglo u izbczumljenosti otići tako daleko da se
učini ono što bruji kroz evropske listove. što može da kompromituje
I pogorša na$ pcložaj. Ako se pak to utvrdi. onda eto casus belli povod ratu ili jednoga strahovitoga blamaža. koji za sobom povlaći
poraz težnji i nada kojima je svet odu&evijavan toliko vremena".
Tako piše u "Radničkim novinama" 9. novembra 1912. godine. kad
se vesti iz osvojenih krajeva i sa bojišta još teško probijaju do njih.
zbog cenzure.
Ćak i iz zvanićnog saop&tenja srpskog Presbiroa može da se nasluti
šta se dogada u "oslobodenim" krajevima, kojim je kraljeva ratna
proklamaeija obećala "slobodu. bralstw , jednakost u svcmu sa Sr­
bima". Izveštaj Presbiroa od 16. oktobra Iz Prištine glasi: "Svuda na
osvojenoj teritoriji živo se radi na uvodenju administrativne uprave.
Sve naredbe su u duhu proklamacije komandanta treće armije,
koja se zavrtava ovim rećima: Mi nosimo u jednoj ruci pravdu.
islinu, poštenje i Cast, a u drugoj barut i olovo.”
Medutim. rektor Bogoelovije Sv. Save, protojerej S. M. Vesellnovlć
ima svoje, sasvim dmgačije. videnje stanja u okupiranim oblastima.
U svojoj propovedi u beogradskoj Sabornoj crkvi on je 16. deeembra
1912. godine ovako obavestio svoje vemike o situaciji:
"Ustao Je Bog u ove dane da pohodi svoj narod I da osveti krv
nevinih stradalnika.
Pod svežim ratnim utiscima. obasuti masom izveštaja o uzoritosti i
vojske i oružja. mi nismo pomišljali na sw ga moćnoga saveznika.
Prvi je momenat ovog (uda 17. septembar. znaeajan za istoriju i геligiju jednako.
Nebesnom desnieom vodeni Srbi. udoše u rat. I gle taj rat bi srečan
kao svadben! put. kao triurnfalni marš kroz Balkan.
Vidimo: do Juće malu. prezrenu u oćlma silnih Otadžbinu našu.
Danas ona stoji kao najuzoritiji primer, kao vrhovni ugled i viteštva
I rata. kao najplemenitiji pobedilae prema pobedenima. Jedini po-
64
bedilae koji ne meće mač svoj na kantar sa uzvikom: Teško
pobedenome! Bez pretenzija na nezauzeto, ona tražl mir. kako bi
pod pokrovom pravde svaki dr/avljanin Srbije boravio u mirnom
stanju. S velikom i neobičnom radosti gledamo ml danas venae na
Se ratne slave, našeg pobednog ponosa. venae kojlm močnl saveznik
naš Bog uvenčava danas narod Бфвкј. Amin".123
Taj "svadbeni put”, 'triumfalni m arš kroz Balkan" Dimitrije Tueović
je 22. oktobra 1913. godine u svojim "Radnićkim novinama “ nazvao
"sistem istrebljenja jednoga celoga naroda"...
Srbija samo ratuje
U članku "Igra s vatrom" list "Radnlćke novine" dve nedelje posle
kraljeve ratne proklamaeije I otpoeinjanja rata napadom Srbije, u
broju od 1. oktobra 1912. godine. konstatuje:
"Kad čovek proućava istoriju balkanskih država njega moraju da
zaprepaste nesaglasnosti I protivrefnosti njihove spoljne politike.
Možda bl ta k taf nlje bilo reći da one te p o l it i k e f nemaju. loliko je
ona nestalna i malo u vezi sa trajnim I životnim Intereslma naroda”.
A "Vesnik Srpske Crkve" u flanku "Crkva u Kraljevini Srbiji 1912.
godine". dajući bezrezervnu podrSku politic! Nlkole PaSlća I Petra I
Karadordevića. s ponosom konstatuje:
"Pisati o crkvenom životu neinogućno Je, a da se ne govori o
društvenom i državnom životu. CKfo je jasno za svakoga koji ma i
površno poznaje srpsku crkvu, jer se ona uživila sa državom. 1912.
god. biće najznatnija. najdražlja 1 najvažnlja za вфвк! narod.
d r/a \u i erkvu. Ona je donela slobodu, posle viSe od 500 godina
porobljenom б ф в к о т narodu. od koga su azijatski vanrari i besni
Amauti nafinili ogromnu ljudsku klanicu.
1912. godine srpska vojska Je krvlju i skuplm žrtvama isplsala besmrtne listove istorije. 1912. godine blagodaću S. Duha stvoren Je
savez balkanskih država i sa verom u pomoe Božju za pravednu
st\'ar poletele su u svetl rat".130
Ali вфвк! socijaldemokrati imali su o tom "svetom" ratu drugo
miSlJenJe. Pravilno ocenjujufi da vlade I dlnastlje. koje se smenjuju
u Srbijl. uopSte ne vode rafuna o dobrobltl naroda. "Kadnlćke
novine " u broju od 29. septembra 1912. god. optužuju odgovorne u
zemljl što su opet otpoeeie svojim napadom novi rat i u članku
"ČetvrU r a t" pišu:
"Za 37 godina dožlvesmo I Cetvrtl rat!
Mnogo i prcmnogo... Umesto tolikih ratova koji su je samo iznurivali
i upropašeivali. kojl su joj privredni raz\ritak sputavali i koji su JoJ
stanovništvo satirall, a moć erplll veliklm lzdaclma na vojsku I ratne
clljeve. Srbija Je mogla u svojoj naclonalnoj stvari najvišc doprineti
,2 9 ”Vc»ruk Srpske Crkve", Jan.-feb. 1913. str. 89.
>30 u to , sir. 73 I 75.
es
da je snage svoje upotrebila na svoje svekoliko jafanje, naroflto na
svoje prlvredno razvijanje i snaženje.
Sa Jakom i razvijenom privredom, sa podignutom kulturom. sa demokratsklm političkim uredenjem Srbija bl znaf lla za Balkan i bila
privlaćna ne samo za Srbe. vcć i za druge narode l narodiće. koje bi
ona, svojom snagom i svojim uredenjem. podstieala na pregnuća
radl oslobodenja i radi stvaranja jedne pune balkanske zajcdnice.
koja je i Srbiji i njima jedlna garancija opstanka I razvitka.
Nc! Srbija je samo ratovala i samo ratuje, te tako sebe iznurava i
upropašeuje s jedne strane. a s druge strane ometa da na Balkanu
sazru uslovi za njegovo oslobodenje i preuredenje.
I ona to sve flni kao tudi satrap, po naredbama tudim i za interes
tudL
Prvi rat 1875, voden Je po naredbl Ruslje. Izgovor upravljaća Srbije
da su išli da oslobadaju hrišćane od turskog nasilja ne može biti
ozblljan u o(4ma ozblljnlh ljudl.
U rat 1877. god. Srbija Je opet uSla po naredbl Ruslje.
U rat 1885. god. Srbija Je opet uletela podsticanjem Rusije i Austrije.
I u ovaj ćetvrti ona ulazl takode po tudlm inspiraeijama i poslužiče
tudim interesima.
Ima li se pameti kad se takva politika vodi? Kao da nam bogatstva
izviru iz zemlje i valjaju se Savom I Dunavom da ih možemo
prooerdavati u krvavim avanturama".
A prve posledice tog "svetog" rata narodne mase osetlle su već prvih
dana. O tome u istom listu govori. istog dana. i članak pod naslovom "Patriolizam bogataša " koji razotkriva istinu:
"Od kako je objavljena mobilizacija svi trgovci basnoslovno su popell
cene artiklim a Mcsari. hlebari. prodavci životnih namirnica smcsta
su podigli cene. Siroti službenici u državnim nadleštvima na ratne
clljeve silom ili miloin odvajaju po pola mesećne plate, a bogataši ne
daju nlSta!",sl
Alt pravoslavni sveštvenlci u svom listu daju drugo videnje rata:
"Bog je umudrio balkanske hriščane te stupiše u savez", kako pise
"Vesnik Srpske Crkve" u članku "Rat za m ir",132
Nova velika Srbija
Gamizonski sveštcnik Sava Božić ispratio je 11 konjički puk iz Kraljeva u rat svojom besedom. koju su 8. oktobra donele "Većemje novostl “ I u kojoj izmedu ostaloga. ovim rećima slika vojnicima svetlu
budućnost:
131 (tadnk' kc novine', 29. acplcm bar 1912
132 'V o in ik S rp sk e Crkve”. Jan.-fcb. 1913. str. 9
66
"Sve ćetiri pravoslavne Hrišćanske države na Balkanu borlće se za­
Jedno; udružena Hriščanska vojska u Ime Boga ubrzo (će) pobedu
održati i podelltl Tursku carevtnu.
J u n a c i!
Složni pobedićete neprljatelja. a u Prlzrenu, Dušanov-oJ preslonici,
obnovili i Presto Nove Velike Srbije!"
Predsednik вфвке vlade Nikola Pašić je u interyjuu londonskom
listu "Tajms" novembra 1912. godine označio kako on vidi granice te
Nove Velike Srbije. List “Večemje novosti" doneo je 15. novembra
1912. godine kratku vest o tome pod naslovom 'Šta trail Srbija7 u
kojoj stoji: "Pretsednik бфбке vlade Pašić Izneo je u Tajmsu' zahteve
Kraljevine Srbije. Srbija traži primoije od LjcSa do Draća sa
zaledinom do Dakovice i od Dakoviee do Ohridskog jezera".
Sveštenik Svetozar P. Ivošević u svojoj "Besedl za pobedu srpske voj­
ske ’ potvrduje opravdanost "zavojevačkog" pohoda, kako ga je
nazivao Tucović. I kaže: "Mnogima od vas su u sveti boj za oslobodenje sipsiva otišli sinovi. braća muževi.
Otišli su da uzmu ne tude. već svoje".'33
I rlanak "Rat za m lr" konstatuje u "Vesniku " posle zavrsetka rata:
"Srpski narod Je povratio junaoki što Je вф зко bilo na Jugu od
Kraljevine Srbije".114
A sveštenik I. M. Kojlć u svojoj "Propovedl na Sivtenje " pitanjem
daje potvrdan odgovon "Zar se u ovome znamenitomu dobu
stvaranja Velike Srblje ne ispoljava staranje Božje o nama?"135
Medutim. crkva svoju viziju Velike Srbije proSiruje 1 preko granica
koje želi PaSić. Zato taj I. M. Kojić objaSnjava pastvi da treba da se
sprema za dalje ratovanje: "I već više nije daleko dan kada će i
celom Srpstvu veselo granuti davno Zeljeno srpsko ljupko
proleće."'-1* Te iste 1913. godine i "Vesnikov" elanak "Rat za mlr"
priprema narod za taj cUj: "Bog mira i pravde pomooi će nam.
blagosloviće desnice naSe. kad budu podlgle mać pravde'.137
SveStenik Ljubomir St. Mitrović u svojoj besedi u Voznesenskoj crkvi
u Beogradu precizira koja su to područja koja treba dalje oslobadaU: "Ne uznemirujte se viteške duše palih heroja - govori Bog;
eto. poslaču andela da graneicom mira sa vašom osveeenorn krvlju
pokropl JoS jednom nepobedivu zastavu vaSeg naroda. koja se
veličanstveno pronese od Jadrana do Jedrena. od Vidina do Lerina;
ona se ima JoS pronositi kroz Herceg-Bosnu. Dalmaciju i Istru. Banat, Bafku i Srem. Hrvaisku i Slavoniju".138
Protojerej Mih. I. Popović održao je 22. m arta 1912 godine govor 8фskoj vojskl na Jedrcnu. 1 on nadahnjuje vojsku i narod na nove
'М l*lo. okl. nov.-dcc. 1912. sU\ 968.
134 Isto. Ja n -fcb 1913. str. 9.
135 Isto. str. 92.
136,^0
137 Isto. str. 9.
138 Isto. J u la v g u st 19l3.»tr. 481.
67
"podvige" i kaže: "Junaci! Evo nas na krvavom jedrenskom razbojlštu. Za srpski narod ovo je sveta zemlja.
Ustanite iz grobova Ju n a ci...
Otvorite vaše duhovne ooi i pogledajie kako se ponosno srpska
trobojka sa belirn orlom vije na ol>alaina tri mora, koja zapljuskuju
balkansko poluostrvo;
Olvorite vaše duhovne uši i slušajte: slušajte zvuke truba i doboša i
patriotske pesine na£e Junaćke vojske od Qosne ponosne do blizu
Soluna. od Timoka do Jadrana.
Svete seni srpskih vitezova. lebdite nad srpskim narodom i
upućujte ga da dovrši svelo delo oslobodenja i ujedinjenja
celokupnog Srpstva.
Za чтеше Cara Dušana вфбкј narod bio je na vrhuncu svoje slave i
veličlne.
Na poziv Oca obnovljene Velike Srbije Kralja Petra I oko 300.000
Junafkih Srba ušli (su) u stare srpske zemlje i oslobodili porobljenu
braću svoju.
Vojsko. uzdanico Б ф в^а! Srpski narod nije još dovršio svoje ujedinjenje. Braća naSa u Bosni, Hercegovlni. Dalmaciji. Sremu.
Baćkoj i Banatu JoS robuju.
Treba nam se spremati - oduševljavati za nove napore.
Duh slavno izginulih neka kao andeo hranitelj lebdi nad vellkom
Srbijom".139
Tog protojereja uputio Je na Jedrene srpski Mitropolit kao svog tzaslanlka. O tome, kao 1 o celoj svefanosti, kazuje ćlanak "Spomenik
pod Jedrenom" objavljen u svešteničkom listu: "Odmah po padu
Jedrena koinandant II srpske armije general St. Stepanović obratio
se telegramom Njegovom Visokopreosveštenstvu Gospodinu Mitropolitu i molio da pošalje dva sveštena lica. koja finodejstvovati pri
osveCenju mesta. na kome fe se podići spomenik izginulim i umrlim
srpskim vojnicima pod Jedrenom.
Gospodin Mitropolit odazvao se ovoj molbi i izaslao protojereja Mih.
I. Popovića, predsednika beogradskog duhovnog suda i sveštenika
Gavrila Miloševiča. ćlana istog suda.
Posle parastosa protojerej g. Popović izgovorio Je dirljlvu reć u slavu
1 fast palih boraca i srpske armije".*40
D eca u m iru od gladi i zim e
Da, srpska vojska pod komandom Stepe Stepano\1ća doSla Je za­
jedno sa bugarskom vojskom do Jedrena. goneći Turke. Ali ne samo
vojsku. Tucovlć je opisao užasna stradanja I smrt mase neboračkog
139 Isto. maj-junt 1913 str. 379.
140 Isto. m art aprll 1913. str. 274.
68
albanskog stanovništa kod Skoplja 1 Skadra. koje Je gonlla srpska
vojska. Strahovitim patnjama bilo je izloženo i tursko stanovniStvo
od strane sve tri hriSćanske vojske - srpske. grčke i bugarske.
Samo nijedna, izgleda, od tri pravoslavne crkve nije to znala.
Crkvena Stampa ne pominje uopšte te jezovite dogadaje, svešteniciratnici. koji su bili oćevici, ćute. kao Sto o tome ćuti 1 spomenuti
protojerej Popović. koji je stigao fak do Jedrena. I očigledno nigde
nije primetio ono o ćemu plSu i strane novine i "Radnicke novine".
U socijaldemokratskim novinama IzaSla Je 25. decembra 1912. go­
dine vest u rubrici "Sa ratišla" pod naslovom "Očaj i užas..." koja
obaveStava čitaoce:
"Specijalni korespondent 'Ruskoga slova' iz Soluna opisujući položaj
begunaca. veil: Satrveni I izgladneli oni blude svlm putevtma na
sever, istok i zapad. Deca umiru od gladi 1 zlme, odrasll padaju u
bedi. Treba vidcti te gomile izgubljenih Ijudi. lišenih krova i hrane
da bl se pojmlo sav užas r a t a - ",41
U istoj rubrici istog dana objavljeno je i slede6e pod naslovom "Da sc
ne ponovi pogreška"'. "Putujući po krajevima na kojima su operisale
vojske вфвка. bugarska 1 grćka, g. Jovan Kovačević, jedan nacionalni romantik. nagledao se mnogo ćuda i zgrozlo se nad onim
Sto je video. DoSao Je u Narodnl Dom I rekao nam: J a sam grešio
kad sam drtao da vl socijallste, pregonite u oceni buržoaske nacionalne politike - kad je svodite na stepen grubog zadovoljavanja
interesa. Sad sam imao prllike uveriti se da Imate pravo. Ono Sto
člne naSl joS i bože pomozi. ma da su se i oni pretvorili u obićne za
vojevaće. all ono Sto Cine Orel 1 Bugari - e. to je. Ijudi, straSno preko
svake mere: ni žene, ni deca se ne Stede! Kad sam jednom
bugarskom oficiru potresen jadom i ćemerom žena i dece primeUo
da ovaj gamež nlje niSta kriv I da ga treba uzeti u zaStltu 1 pomoćl
g a on se osmehiiuo i rekao: Rusi su nam natovarili jedan teret
1878. godine lime, Sto su oslavili mnogobrojno tursko stanovnistvo
u naSim granlcama: mi tu pogrešku sada nećemo ponovlti!"14*
Redakcija Radničkih novina" dodaje: 'Е, sad razumemo Sto je
Balkan postao klanica ne samo ljudi, već I žena I dece!"
Ali hriSćansko sveštenstvo savezničkih balkanskih drtava ima svoje
videnje tog rata. U "Vesniku Srpske Crkve" u dvobroju Januarfebruar 1913. godine pod naslovom "Proslava hrlšćanskih i srpskih
prazntka "stoji:
"U proslavi Sv. Save ućestvovali su vldnl grćkl arhljerejl u Draću I
Bitoiju. Vlsokopreosvećenl Mltropolit Hrisostom izgovorio je ovu
propoved:
Neka je slava Bogu Sto se smtlovao da na uzvtSene kraljeve balkan­
skih država 1visoke ministre pusti dah ljubavi i saveza, koji je oživeo
staru veličinu hriščanstva. Uskrsnuće te Ideje porodllo Je ovu svetu
borbu. Hrabrost Sto su pokazall ratnlci na Kumanovu. Babuni.
141 "KadnUrkc novine". 2 5 . d e c c m h a r 1912.
142 ls<o.
69
Cmi, Meluni. Lilc Burgasu i Skadru izazvali su narodnl ideali".M3
Nesrećno neboraćko stanovniStvo. žene i decu, koji u masama
umiru svuda. bežefi prcd vojskama tlh "uzviSenih kraljeva" ne vide
ni vojni svcštcnici u jcdinicama ni mitropoliti.
Ali ih dopisniei stranih listova vide. I užasavaju se. U "Kadničkim
novinama"objavljcn je ovaj IzveStaj:
"Jedan strani korespondent opisaoje nedavno svoj put od Kir Kilisa
do Jedrena i natrag posle bitke kod Kir-Kilisa: 'Svuda smo oko sebe
videli najveće užase. Opustela sela sa pogorelim i porušenim kućama. Otišli sino da vidimo Jedno obli/nje selo. Na putu smo susreli
poviSc turskih begunaca. Starci. deca. zbunjene žene. sve natovareno kučevnim stvarima. Ova jadna. od gladi i bolestl polusatrvena stvorenja. bežala su ni sama ne znajući kuda. nesvesno
gonjena idejom da ne padnu u ruke neprijateljskim trupama".*44
I još jedan opis užasnih stradanja nedužnog ncboraćkog stanovništva - “Grozna smrt" - objavljen je u 'Radičkim novinama" u broju
od 9. novembra 1912. godine:
' Englcski publicista Alen Olsten 'Ove zime će Evropa vidcti jednu
naciju u narućju smrtl od gladi. Iza scena na ratnoj pozornici. koje
kulturnom čoveku lcdc krv, odigrava se nezaparnčcna tragedija pred
zidovima Carigrada. tragedija. u kojoj oćajanjc i ncizmcma bcda
neiinih stanovnika pružaju sliku najvećih užasa. Masa od preko
mlllon stano\Tiika napušta svoja ognjišta i gladna I satrvena
pustoSima rata beži ispred vojske ka Carigradu'.
I’rolazeći kroz sela posle bitke kod Lile Burgasa Olster veil: Tek sad
počinjem osećati da je tragedija ove zemlje neiskazano vela i teža od
tragedije vojske. Kuda god sam prošao video sam praznc kolilx: i
napuštene kuce. Danima sam putovao I svuda nailazio na istu
sliku. Putevima se kreću hiljade sa svlm Sto može da se nosi I krefe.
Evropa vekovima nije dozivela tako nešto. Carigrad ne može da
primi ni deseti deo te mase. ma da svakoga dana veliki broj ostaje
na putu. uinire od gladi. To Je pofetak. a kakav će biti s\TSetak
rata? Smrt će imati bogalu žetvu. Nastaće nacionalno izumiranje od
gladi. Pola miliona 6e sigurno u najvećim mukama 1 s najte/.im
kletvama ostaviti ovaj sv e t'".
I rcdakcija lista se pita na kraju: "Pa kako se posle ovih istinitih
fakata ne bi zapitao: Sta su ućintli ti ljudi da ovako jadno stradaju?
Zar zbog vladajuće klike i klasa iskasapiti ni krive ni dužne tnilione?
Je li to kultura vekova?"
Kao Sto smo vidcli. takva pitanja nisu mučila izaslanike srpskog
mitropolita. koji su danima putovali Cak do Jedrena da proslave
pobedu srpske vojske pod Stepom Stcpanovićem. Njima Je. vidi sc.
'srpska trobojka sa belim orlom na tri mora" i vizija ‘ЛгеИке Srbije"
zaklonila pogled na popaljena 1 sruSena sela I leScve žcna i dccc
pored pula._________________________________________________
1,3 Vcaiilk Srpske Crkve". Jan -lcb. 1913. etr. 122.
141 'RadnlCke novine". 18. deoem bar 1912.
70
Zar nl iz strane Stampe nisu bar naslutili šta se desava u "oslobodenim" krajevima?
Da se i po veri izjednačimo s bracom
A da Je znala Sta u to vreme piSe strana Stampa bar redakcija
sveStenifkog lista "Vesnik Srpske Crkve" dokazuje sledefi napis pod
naslovom "U sm je Jato" gde se prvo demantuje pisanje strane
Stamper "A-Ugarska Stampa se ubi dokazujući kako Srbi nasilno
prcvode katolike u pravoslavlje. To Je potpuno izmišljeno”. A zatim
list nastavlja: "U celini donosimo pismo ofevldca iz Dakovice od 3.
m arta o. g. koje se odnosi na prelazak nekoliko stotina katolika u
pravoslavlje." I sled I pismo:
"Danas je Dakovlca doživela neobičan i redak prizor. Kroz austrijske
listove pronosili su se glasovi, kako iz Đakovice m arširaju 30.000
Am auta u pomof opsednutom Skadru. a ml ne videsmo nl traga od
te silne vojske. Ali videsmo nešto drugo: videsmo da fitava sela,
pokatollfena I poarnaufena sela. dodoSe u Dakovicu da predu u
pravoslavlje.
Dakovlca Je dobila svefan izgled. u cmogorskom delu tamo. Pred
cmogorskom kapetanijom skuplo se narod. Preko Sest stotina duSa!
Katolifki sveStenik iz Dakovice pozvao je prizrenskog biskupa, predstavivši mu. po svoj prilici. da su crnogorske viasti namorale ove
ljude da napuste katolif ku veru.
1 dosao je biskup sa svojim katolifkim sveštenstvom u Prizrenu.
DoSli su u kapetaniju, cmogorskom oblasnom upravitelju g. Plamencu. G. Plamenac primio Ih Je vrlo ljubazno i sam ponudto gospodinu biskupu da lifno Ispita narod hofe li svojevoljno ili je
nagnan, ma na koji nafin. da prede u pravoslavlje.
Biskup je pristno. naravno. vrlo rado I sa oba sveštenika,
dakovifkim 1 prlzrenskim, doSao u kapetaniju. pred kojom Je već bio
okupljen narod koji Je pokrStenje ćekao.
G. Plamenac Je uzeo ref. Blranlm I odluf nlm ref lma. bez I najmanje
dvosmislenostl, on se obrati narodu s pitanjem: Da li od svoje volje
hoce da promeni veru? Da vas nije kogod na to naterao? Da se ne
bojite ćega?”
“Niko nas nije ni nagovarao, a kamo li terao. Idemo u svoje jato.
HoCemo da se i po vferi Izjednaf Imo s bracom. koja su nas oslobodila". odgovorio je sedi Andrija Mihajlović.
Uzeo Je ref biskup. Potresenim glasom I uzbuden. govorlo Je na arnautskom Jeziku. Sam biskup je rodom iz te okoline.
"Ne bojte se nikoga! Evo, ja sam ovdje medu vama. DoSao sam da
vas opomenem. da vas posavetujem i da vas inolim. Nemojte da
docnlje kažete da vam nisam dolazio."
I... od preko Sest stotina duSa Izdvojila su se svega fettri foveka I Izjavila da ostaju u katolifkoj veri. Ta fetvorica su srodnici biskupa.
71
Katolifki biskupl ne mogu se žalitl nl na koga za svoju propast.
Sasvim lojalno, crnogorske viasti pustiie su ih da preuzimaju sve Sto
im je moglo pomoći".145
llustracije radi pomenimo i ovo: u pomenutom ćlanku stoji i to, da
se taj starac Andrija Mihajlović pre krStenja - "dobrovoljnog" prelaska iz katolitke u pravoelavnu veru zvao - Dec Mill. Dok Je bio
katolik imao je albansko ime i prezime. posle prelaska u pravo­
slavlje lma ćisto вфвко i ime i prezime...
Tog meseca m arta te iste godine Diinltrlje Tucović. rezervni oficir I
pesadijskog puka bio je u tim istim krajevima, idući prema Elbasanu u sastavu Moravske divizije prvog pozlva. U svom pismu "Iz
Jednog granifnog gamlzona" on Je kasnije zabeležio: "Dakovlca Je
čisto am autska varoš. Turaka skoro nikako nema. a Srba jedna Saka. I okolina Dakovice je ne samo pretežno, već skoro tskljuftvo
am autska."146 A u pismu "Krvna osveta soldateske" tlh Istih dana
užasava se: "Nad am autskim žiteljstvonm Peći, Dakovice i Prizrena
lebdela Je avet smrti dan i noć. Ko bi živ zamrkao. nije bio siguran
da će živ osvanutl''.'47
A pravoslavlje su. eto. primal! dobrovoljno...
U istom dvobroju "Vesnik Srpske Crkw~ donosi flanak "Predstavka
veliki silah" i buni se:
Predstavnlci Velikih sila u Beogradu 17. m arta predali su notu kojom pozivaju Srpsku vladu da digne opsadu Skadra i što pre
evakuise zauzete teritorije Albanije. UJedno smatraju da treba pre
duzeti hitne mere za obezbedcnje stvam e verske slobode katolika i
muslimana arbanaSke narodnosti.
Ova predstavka Velikih Sila u pogledu granica Arbanije. a Još viSe u
pogledu verske slobode u zauzetim terltorijama srpskom vojskom za
svaku Je osudu. Savezne balkanske države su ustavne i nezavisne
države, gde su prava gradana u najpotpunijoj meri kao 1 sloboda
savesti I vere svlh njlhovlh državljana potpuno ostgurana zakonom.
Srbija u ovom pogledu. može se sa sigumošću reći, prednjači.
Muhamedanaca I Arbanasa I dosad Je bilo u Srbiji i oni su uživalt
potpunu gradansku 1versku zaStitu. tako da u ovom pogledu niko
dosad nije mogao (initi nikakav prigovor. Ovo traženje naišlo je na
opštu osudu".
I kao u svemu, crkva se sol Ida rise sa polltlkom srpske vlade. završavajući Clanak:
"Kao Sto se moglo očekivati g. PaSić je odgovorio na o\oi Piedstavku
pored ostaloga i ovo: odnosno pak traženja garancija za obezbedenje
katolicke i muslimanske veroispovesti u novim krajevima. Kraljevska Vlada izjavljuje. da ne može pristati na ovaj zahtev. jer se on
protlvl pravu suvereniteta dr/avnog".149_________________________
145 “Vesnik Srpske Crkve ’.. m arl-aprll 1913, sir. 270.
146 Siibrana tlcla. knj. 7. sir. 203 I str. 363 - 14/27 m art 1913.
147 Isto. str. 163.
118 -Vesnik Srpske Crkve". m art-aprtl 1913, sir. 268.
' 4»|»lo.
72
Ima li genijalnijeg duha od Srbinova?
“Vesnik Srpske Crkve" piše za scbe da je “List za hrlšćansku nasta\u
I sveštenlćko usa\r&avanje“. Rezultat te "nastave" i "usavršavanja"
su i ove pouke iz istorije, koje neki sveštenici daju u svojim
besedama u erkvi svojoj pastvi. Sveštenlk LJubomir St. Mitrović u
Vaznesenskoj crkvi u Beogradu grmi:
"lma li krvavije istorije o<! istorije Srpskoga Naroda? Zaista nema.
Ima li slavnije istorije od istorije Srpskoga Naroda? Zaista nema.
Ima It genijalnijeg duha od Srbinova duha? Zaista nema".150
Pa pukovski svcštcnik Nikola Ncdeljković u kurSumllJskoj crkvi u
bescdl "Pohvala srpskom vojniku I njegovoj majei daje prcglcd is­
torije naseljavanja na Balkan: "Poznato vam je iz istorije o našoj
prošlosti da je sudbina srpskoga naroda bila vrlo burna I promenljlva. Znamo da Je naš narod došao o ove krajeve iz svoje stare
postojbine, pa se naselio šlrom celog Balkanskog Poluostrva od
Dunava do Soluna i Balkanskih Cora, pa do Jadranskog mora. U
tim krajevima njegove nove domovine zatekao je ostatke starih
naroda Tračana I Illraca. a najvlše Grka, s kojima je morao doči u
sukob i borbom prisvojiti sebi zemlje u kojima sc stalno nastanio 1
počeo se razvijatl i usavršavati.
Bistar i razborit. vredan i dovltljlv. hrabar I Junafan. naš narod je
uskoro. po zauzeću zemalja na Balkanu, skrenuo pažnju svima susedlma I saZiteljima: oni su se svom snagom trudili da suzbiju
bujicu Srpskoga Naroda. koja ih Je magnoveno plavila i zapljuskivala. ali Je snaga i moe. izdržljivost i žilavost зф вка dalcko nadmašala sve zle umlšljaje neprljateljske I uzimala sve većcg m aha u
osvajanju i zasnivanju svoje države i nezavlsnostl."151
I tako velićajući "bujicu Srpskoga Naroda koja je plavila 1 zapljuskivala susede" u davna vremena. crkva bodri svoju pastvu i
nadahnjujc jc u borbi za "Novu Veliku Srbiju”.
Na stranicl gde stalno donosl obaveštenje o pretplati u tom listu
stoji: "Cena godiSnja za Srbiju 12 dinara: za srpske pokrajlne 7 for."
7 forinti! U kojlm jc to srpskim pokrajinama važećl novae bila
forlnta?
lma u listu i stalna rubrika "Vesti iz drugih crkava". I u njoj odeljak
sa stalnlm naslovom "Srpske zemlje." Iz broja u broj ponavljaju se
vcsti pod naslovom "Srpske zemlje. Bosna i Hercegovina", pa "Srpske
zemlje. Vojmdina", pa "Srpske zemlje. Dalmacija", "Srpske zemlje.
Hrvatska"...
Mi smo došli u ime pravde i kulture
PrelistavajuCl borbene stranice organa sveštenifkog udruženja. sa
kojih neprestano odjekuje pozlv na “osvetu Kosov'a" I obnavljanje
"Du&anovog carstva". stalno sc namcću refi Dimitrija Tucovića:
180 Isto. Juh-avgu»t 1913. str. 481.
151 lato. acpt.-okt. 1913. *tr. 567.
73
"Stampa je propovedala na sva usta osvetu prema Arnautima. 1 to
je imalo dejstva. U nekoliko prtltka vojnici su postupali prema jadnom am autskom stanovnlštvu po raspoloženju, koje Je kod njih
izazvalo pisanjc beogradskih listova'152. O propovedirna sveštenika
nije govorio.
U svom flanku "Karl Pauli: Ratne grozote" on daje prlkaz te knjlge i
navodi: "Knjiga Karla Paulija je uspcla optužba balkanskih vlada i
vojsaka zbog njihovih svirepstava u Makedoniji, Trakiji, Eptru i Arb a n ljr.153 Veliki deo knjige posvećen Je. Izlaganju zločlna koje su
vojske potinile prema bezotpornom stanovniitvu. prema zarobljcnicima i ranjenicima. prema deei i ženama. prema životima i
sredstvlma za žlvot I rad.154
"Iza bojnog lanca pobedonosne vojske prtredlvano ((e) tudem narodu
sistematsko klanje".156
Medutlm, kaže Tucovlć: "Osvojlvšl ove zemlje. Turci nisu vrSlli delo
Istrebljenja tadašnjeg pokorenog stanovištva, kao što danas rade
vlade balkanske buržoazlje”. Turci nisu svoje zavojevanje ovih zemalja popratlll slstemom Istrebljenja”, Jer "to nlje odgovaralo feudalnlm interesiina sultana".166
O tome govori i u "Srblji t Arbaniji", kad uporeduje: "Vlasnićki krugovl balkanskih državica. kao naslednici turske viasti. već su pošli
putem varvarskog naeela. kojlm se Cak nl Turska nlje u tollklm
razmerama služila: da su grobovl i vcšala vcći učitclj od novih ustanova".157
Alt. oblfan vojnik u tom "oslobodilaćkom" ratu bio je zadojen dobrtm delom 1 željom da se sveti, jer jc stalno slušao i od svojih
svestenika: "Osvetite Kosovo". I on se ćesto svetio svemu što Je bilo
tursko 1albansko.
TucoviC kaže: "Od jednog scljaka na I’respi za vreme predstražne
službe ja sam fuo: Ml smo trpell pod Turelma pet vekova. all smo
im. kanda. za nekoliko meseca sve vratllt. 1 sa Interesom’ “.ise
Listajuči štam pu Srpske pravoslavne crk\re iz tih godina ne nailazi
se na bilo kakav. m akar 1 najblažl. protest zbog zločlna sve četiri
hrišćanske vojske prema nedužnom ncboračkom stanovništu. čak
nl kad sc radi o deci i ženama. Vojni sveštenici su ćutali... Crkveni
\Thovi isto tako... I blagosiljali. I vellčall pobede... A stanje u
"oslobodenlm" krajevima prik;izlvalo sc ćak I ovako Idllitno, kao u
(lanku "Nove sudije", koji ima podnaslov "SUke iz rata za oslo1хк1епје", gde se prlca ovo: "Start srpski sveštenlk jahao Je konja.
žurno idućl svome skoro oslobodenom sclu. Vraćao sc iz varoši u
knju Je sa srpskom vojskoin otlSao. Ридп jc on frkao kad ćc dofi
15a S a b ra n a
153 Isto. s tr.
154 ls«o. s tr.
155 Isto. s ir.
d cla D. T ucovtća, knj. 7. 207.
219.
220.
223.
15e Isto. str. 222.
157 Isto. knj. 8 . s tr . 25.
158 Isto. k nj. 7. s ir. 222.
74
ovaj dan. On je popovao. all Je viSe srbovao. I sad gle... Svuda vidi
srpske vitezove.
Razmišljajuei tako, srete jednog Am autina u putu, koji zastade
pred njega i sa zlobom posmatraše kako pop jaše i veselo peva.
Ah. kako je nekad bilo'. pomisli Arnautin i po navici se maši
rukom za oružje, ali njega ne beše.
To si predao srpskoj vojsci', reće mu pop. nego od sada uvek kad
prodeš pored koga skini kapu i pozdravT.
Ne skidam ja kapu roblju', jetko odgovori oholi Arnautin, pa
zaškripa zubirna kao divlja zver.
U popu Stojanu usplamti opravdani gnev i on se u sreći svojoj zaboravt i viknu: Skini kapu kad prolazi srpski sveStcnik'.
'Neću', odgovori Arnautin i podiže pesnicu u vis.
'Skini', I tirću put ljutito viknu pop, pa isuka sablju i udari Arnautina po glavi. Arnautin pade onesveSćen, a pop produži u svoje
selo.
No tek Sto se pop Stojan malo odmorio, iz varoši stigose srpski vojnici i saopštiše mu da mora odmah ići i varoS. Jer ga zove vlast Sto
Je udario Jednog Arnautina i hteo da ga ubije. Pop Stojan ne verovaSe svojim uSima i stade Im objaSnjavati, da je on srpski sveStenik. Ali sve uzalud.
Kad je stigao pred sudije, u prvl mah nije mogao da razume njthove
refl. Oni su mu govorili: Mi smo došli u Ime pravde i kulture. Mi
smo doSli da uvedemo red i zakonitost i da. donoseći naSoj braći
slobodu, ne diramo ni u čija prava i veru... S ir vere I sve narodnostl morajo bill od sada u ovoj zemlji ravnopravni. RekoSe mu da
te bitl osuden i tražiSe odgovor.
Ne znate vi, nove sudije. naSe krvnike. zato im I opraState i po
pravdl sudite’. Sve se ućuta. No pop Stojan ubrisa suze i pred
sviina sudijama pride Arnaulinu i vikne mu: I’rastam ti. a sad
ljubi ruku koju si nekad pljuvao'. Arnautin pride ponizno i poljubi
ruku starog srpskog sveStenika. a sudije srpske spustlSe i sami
suzu iz oka. Sedi starac uzdahnu: Bog vas je poslao i pomogao
vam. Bog će vas i održati. kad tako pravo radite'. pa ih sve redom
izljubi i ode u selo pevajućl.' ”150
Kao autor ovog sastava potpisan Je sveStenik Žlv. G. Alekslć iz
Ćaćka.
Sud božje pravde će biti uz nas
U (lanku "Puštajte ih "pisali su socijaldemokrati srpskim vojnicima,
koji svojim životima treba da zaustave talas ogorćenja, "koji su srp­
ski vlasnici izazvali kod arbanskog naroda svirepom zavojevaćkom
politlkom". »60________________________________________ ______
iso V cen lk S rp sk e Crkve". ju h -av g u » t 1913. s tr. 460.
,e 0 "RadnlCkc n o v in e', 4. ja n u a r 1914.
IB
U članku "Šta ćemo s Arnautima?" njlhov list "Hadničke novine"
plše: "Pobunjeni Amautl, bezmalo svi, pobegll su ргеко emogorske
granice u Albaniju. a ostali kojl su osumnjlfenl, kratklm postupkom pobljeni su, a njlhove kuče zapaljene. Pobijcno je 200-300 Ar­
nauta. To jc istina o poslednjem dogadaju.
On sc dcsio na prostoru od Prizrena do Suve Rckc 1 to su bili Ar­
nauti iz tog kraja, koji su sc latili oružja da sc brane od srpskih
viasti.
Ni naSa vlada ni sve buržoaskc opozicione partijc se ne upustiše joS
u objašnjavanje toga fakta. Sto postoji: nezadovoljstvo medu Ar­
nautima kojl su pripall Srblji. Oni ne traže uzroke tome nezadovoljstvu".161
U gomjem llrskom sastavu popa Alekslća iz Ćačka ne navodi se nl
Ime nl mesto gde se odlgrao onaj dlrljivl dogadaj. kad Je Arnautin
tužlo srpskog sveStcnika. koga su onda nove sudije ukorile zbog
grubosti. U ovom ćlanku Radnićkih novina" navodi se tačno rajon i
broj ubljenih...
Taj Clanak nastavlja:
"Arnauti su potpali pod tudu vlast. grubom silom. pravom jateg
nam etnutu. Oni su postali bespravna raja. Njihovi zivoti I imanja
su. uredbom. stavljeni na milost 1 nemllost žandarma Kraljevine
Srblje. Mogu II se onda ti ljudl osećatl zadovoljnl u Srbijl? Je li
Cudno njihovo nezadovoljstvo?"
All pravoslavnl sveStenlci ne vide niSta od toga. I sam zvanlfnl or­
gan crkve "Glasnik Pravoslavne CrJnv u Kralje\ini Srbiji" - Organ
Arhijerejskog sabora velića vlast u "oslobodenim” krajevima:
'Naša pobeda znači mir. sreću, blagostanje. Mi nismo sebe liSili
eovećnosti. niti smo povredili ma I Jedan oseCaj hriščanstva time,
Sto smo postali pobcdioci. Mi smo oslobodili roblje, a m at i oganj
upotrebili smo samo zato, Sto se osloni i samozvani "gospodari" toga
roblja nisu dali urazumltl. lako se za to nlje žalllo nl truda nl volje
nl svlju drugih dopuStenih sredstava.
I kao Sto je sud istorije na naSoj strani. tako će i sud božje pravde
biti uz nas."102
A socijaldemokrati su u ćlanku Doslednost u grešenju" i dalje
ogorćeno žigosall zavojevaćku brutalnu politiku vladajućih krugova:
To bi bio poslcdnji akt doslcdnosti jedne rdave politike. koja je
pofela trebljenjcm Am auta u novim krajevima - da bi naselje ostalo
člsto srpsko, zatlm nastavljena uzlmanjem krajeva naseljenih Ar­
nautima.
Srbija Je prestala biti Cisto nacionalna država. Ona Je poput drugih
na koje je vlkala sve do sada postala zavojevaf i ugnjetać".163______
••• I*Iu. 29. m art 1914.
lea "O lasnlk Piavosluvrie Crkve u Kraljevtnt S rbijr, 1. d cccm U ir 1912. 'Na&i dam - , str.
3S4.
103 "R jd n lfla novine". 15. Januar 1914.
76
Primite blagoslov crkve
Zvanični organ najviše crkvene viasti u Kraljcvinl u tlanku "Crkva u
službi otadžblnc" s ponosom lstlče: "Veliki broj sveštcnika već Jc
upotrebljcn za divlzijskc 1 pukovske sveStenike. a sem toga javnost
je bila prijatno izncnadcna što sc u rcdovlma dobrovoljaca, pa čak i
na felu njlhovih leglja, moglo vidctl sveštenih lica".
Ti dobrovoljcl su - ćetnici. koje Jc Tucović nazvao "pallkuće. kojima
Jc klanje ljudi bez odbrane i haranje bilo gla\Tio zanimanjc".164
Blagosiljala Je crkva te leglje. O tome piše i ćlanak "Zaklclva dobro­
voljaca'' u listu Arhijerejskog Sabora: "U nedelju 14. o. m. položilo jc
65 dobrovoljaca zakletvu. l*rc zaklctve g. Porabić pozvao Je četnike
da dobro procene ozblljnost obaveza koje primaju na scbc. stupajući u redove dobrovoljnih boraca. napominjajući da je svakom
slobodno istupiti. Na ovu opomcnu svi odgovoriSe da medu njima
nema nljednog ko se koleba.
Tom prilikom nadležni je sveštenik pozdravio dobrovoljce: U službl
Otadžbine, kojoj su dobrovoljcl I Iz ranijih vojevanja naših ponosno
služili. vi ćcte poćl potlaćenoj braćl svojoj da im u ime kulture i
čovcčnosti. u Ime Pravde Božje odnesete najlepši dar slobodu.
Neka jc blagoslovcn svaki korak vaš na tome putu. Neka vas tamo
prati sam Bog.
Primite blagoslov erkve. Proncsite slavu sф skog oružja da bi se
Otadžblna mogla podičiti s vama' ".,66
I Crkva se dičila. Ćlanak 'Svcštenici na bojnom polju 'ltm svedoCl o
tome:
"Radosni smo što možemo konstatovati da Je naSa Stampa puna
hvale o pojedinirn svcštcnicima. kojl sc nalaze na bojnom polju, bilo
kao vojni sveštenici bilo kao borci. Mnogi od njih pokazali su se na
bojnom polju kao pravi sveštenici - junaci." I posle toga sledi neko­
liko primera till "pravih sveStenika". verovatno najistaknutijih u
tom momentu. Ćlanak nastavlja:
“Sveštenlk dobrovoljac. Sekula Dobrlčanln. sveStenlk. skuploje 300
dobrovoljaca i stavio ih je na rapoloženje Narodnoj Odbrani. Rcvnost oca Sekule poznataje, njegov patriotizam ovim aktom dobioje
Jednu potvrdu vise. Bclcžimo sa zadovoljstvom njegovo ustalaStvo".
Zatim 'Svcštenik - Junak. Novine su ovih dana pune hvala o
junaštvu prote g. Srečka Ostojića. paroha vrečačkoga iz Kolubare.
G. Prota se nalazi na bojnom polju kod Jedrena. gde sa krstom u
rucl sokoll naSu vojsku, istavljajućl svoja prsa neprijateljskoj vatri".
I tako pop Sekula ' oslobada" ćak kod Jedrena "porobljcnu srpsku
brafu".
lma joS dva "svetla* primera.__________________________________
164 "Gla&ntk Pravoelavnc Crkve u Kraljcvliil Srtjljl . 15. oktobar 1912. etr. 316.
165 U to, sir. 319.
,ae Isto, 1. dcccm bar 1912. sir. 368.
77
"Sveštenik - ćetnik. Saradnik naSeg llsta Ц. Joslf Cvtjovlf, sveStenlk
1suplent Bogoslovije Sv. Save otiSao je u fetnlke.
Oduševljenom Srblnu. popa Joslfu, žellmo da se živ i zdrav vratl u
naSu sredlnu".
Arhljerejski Sabor 1st Ife u svom "Glasnlku" ]oš Jednog sveštenika,
kojl Je dva puta ranije već spomenut u "Vesnlku Srpske Crkve" 1
piše: 'Ranjcn s\vštenik. G. Jovan Jevtić, svcštcnik X pcSadijskog
puka ranjen je u Ljuml od zasede arnautske. G. Jevtif se nalazi u
Beogradu na lefenju 1na putu Je ozdravljenja".
Ćitalac ovih redova se ježi, Jer mu pred of ima iskrsavaju užasne
scene iz Tucovlfevog opi&a pokolja u Ljumi...
I srpski mitropolit u Skoplju Vifentije velifa režim i pozdravljajući
kralja Petra I, kaže: “Vojska nefe se zaustavltl u pobedama svojlm.
A kad nastane mlr, tvoj slobodoumni I pravedni sistem uprave
pokazafe se nadmofan.
Blagosiljajufi tvoje veliko osloboditeljsko dclo. hrišćanska crkva
Dušanove prestoniee upufuje molitvu nebu da bi Bog svemogufi
blo prvi saveznik tvoj”.107
U tim kraje\1ma bio je u sasta\ai вфвке w jske u to vreme i Dimi­
trije Tucović i kasnije Je u flanku "Krvna osveta soldateske" plsao:
"Sa padom Kumanova slegao se u Skoplje ceo onaj svet arnautskog
stanovništva koje je srbska vojska. nadirufi sa severa. gurala pred
sobom I koje Je tu, tražefi utofi£ta. vellkim delom naSlo smrt. Kao
da Je ustao Iz groba srednji vek, kada Je onaj despota na Demirkapiji uveseljavao sebe u pijancenju bacanjem ljudi u talase Var­
da ra".,6e
Ali mitropolit Vifentije. ofito nije ni video to ni fuo ništa o tome...
Srpstvo još ujedinjeno nije
Srpska pravoslavna crkva u to doba se trudi da i kroz svoju štam pu
t kroz propovedi podiže borbeni duh ne samo vojske. nego i celog
naroda. da izazlva mržnju prema Albancima i predofava svojoj
pastvi bllstavu viziju Velike Srbije, za koju se treba dalje boriti i
osvajati dalje teritorije.
List "Hrišćanlri', Izdanje sveštenifkog udruženja. List za narod (ka­
ko Je naznafeno u zaglavlju) obrafa se svojim fitaoctma iz broja u
broj ovom porukorn:
"Srbi t 5фк!пЈе! Sefajte se uvek da na zastavi nezavlsne Srbije stoji
napisano: Za Kralja i Otadžbinu s verom u Boga. To je zavet vaš.
zakletva vaša. lspunite je. Kosovo Je osvefeno all Srpstvo JoS ujedi­
njeno nije. Ono na vas ofekuje"109. To Je stalnl poziv, odStainpan na
unutraSnjoj strani korica. Inafe. za sebc list kaže: "Hriščanin je Je167 Tblilika-. 22. oktobar 1912. Kralj u Skoplju'.
Sabraiia dcla U. TUcmica. knj- 7. *tr. 162.
I©9 1 IrlSćaiUn". 1913. Rod.
7«
dlnl list u Kraljevini Srbiji. koji pruža narodu verske I moraine
pouke ltd.”
Medu tim. "Radnlfke noiine" upućuju sasvim drugaCiji apel srpskom narodu: "Srbija je postala zavojevać 1 ugnjetač. All Je to
postala ne po volji naroda. Stoga narod ne treba da dopustl da ta
polltlka pogodt najvlše njega. Neka prekine sa tom politikom i neka
dcmantuje vladu pred celim svetom da srpski narod hoće da ugnjetava druge narode; neka traži da se tudim nacionalitetima kojl su
potpali pod našu vlast da puna ustavna sloboda 1zakonska za&tlta,
a vladajućlm zabranl produženje današnje nesrećne albanske poli­
tike". «*>
'Hrišćanin" koristi i poeziju za razvijanje mržnje prema albanskom
stanovnlštvu. Pesma pod naslovom "San kosovskog ćobanćeta" - od
starog guslara Klonlmlra - sadržl i ove stihove:
"Proplakala Mlloševa majka:
"mall smo kuću I baštinu,
al udriše A m auti klrtl.
Našu kuću ognjem izgoreše.
Imao si dva rodena brata
Arbanasi oba uhvatišc.
Zaklaše Ih kaoJagnjad belu' '’.,71
Autor sledećih stihova potpisao se ovako: "Peva Pop Tasa Vućićevlć.
M. Požarevac". On šalje "Božićni pozdrav Velikoj Srbiji":
"Hristos sc rodi! Vclika SrbIJo!
l>rizren grade, glasno podvikni da ćuje Adrijal
Hristos se rodi o polje Kosom.
slavno Kumanovo, Dušanovo Skopljel
0 Prilepc bell, bogali Bltolju.
Na primorju Draću, dw ri srpske srećel
Hristos se rodi! Srpski sveštenici sad andell rata/”175
1 tl "andell rata" trudlli su se da što bolje ispunjavaju zadatak. da
vrše indoktrinaciju masa srpskog naroda.
I neki D. D. u tom "Hrlićanlnu" povodom rodendana "NJegovog
Velićanstva Kralja Petra Г daje narodu pouk:
"Sudblna Kralja Petra vezana Je za sudbinu našeg naroda. Zato će
Srpski Narod blagodaran proslavitl ovaj rodendan. jer je pod Njegovom VThovnom kom andom srpska v'ojska proslavila srpsko line,
uzdlgla prestlž Srblje, oslobodlla stottnama hlljada porobljene braće
I osvojlla mnoge zemlje.
Neka našc tople molitve za zdravlje. sreću I dug žlvot Kralja Petra
170 "Radnltke ncAinc', 15. Januar 1914, "Omli iliiint u jprAciiju'.
171 lln šćan m . ju n 1913. sir. 12.
173 Isto. ja n u a r 1913.. sir. 12.
79
budu uslišene. kako bt pod mudrom njegovom vladavlnom Srbija
obuhvatala sve Srpstvo i lzvojevala sebl mcsto u redu kultum lh 1
velikih država!'173
NlSkl episkop N. Domentljan u svojoj "Rećl na dan slaw pri
osvećenju zastavc dobrovoljaca"sokoll fetnlke:
"Plementtl dobrovoljcl!
Dao bi Bog da ta zastava pronese slavu novih oslobodllaca potlafenog Srpstva od Soluna do Budima i od Sinjeg do Belog mora.
preko VltoSa I preko Šare planine-.174
0 tom episkopu javlja i "Dopis iz Vranja" u Jednlm beogradskim novinama:
"Episkop NISa g. Domentljan obl&ao Je u Nišu ranjenlke. Ranjenlcl
su sa blagonaklonošću primali iz ruku episkopovih poklonc,
zarićući se da će po ozdravljenju opet na bojištc da kolju Turke i
seku Arnaute".175
1 Dimitrije Mitropolit Srbije u svojoj ćestici "Njegovom Vlsočanshn
l*restolonasledniku Kraljeviću Aleksandru" poziva na dalja osvaJanja: "Molim Cospoda da vam podari dugl vek I da sve vtSe krepl
vaSu snagu za velika dela, kojima ćete voditl uvećanju naše
otadžbine'. i76
U ime čovečnosti i kulture
List ’Paslirska reč" kaže za sebe da je "Nedeljnl List religiozno-mo­
raine i poučne sadržine za sveštenstvo i narod". U rlanku “SvellosU,
sve HostI" plše: "Svako Je Srpče znalo: da Je Turf In opaka sila. da
komitama valja pomoći da se iskoreni nefista turska i am autska
krv. da te doči slobodni dani. kada će im vratiti 'žao za sramot u " . '77
"Radničke novine"su nazivalc komite "sramota srpskog naroda".'78
A Sto se tlfe ЗфСжИ. "Pastirska reć', kao ni ostala Stampa Srpske
pravoslavne crkve u tadašnjoj Kraljevini Srbiji nije brinula Izgleda
ni o ćem drugom, sem da ih učl da treba da iskonenjuju Turke I
Amaute. O defjem radu u fabrikama. o kome Je pisao Dimitrije
Tucovif, ta Starnpa uopSte ne vodi brigu.
ATucovlf Je plsao u članku "Povlaščtvanje kr\r>ptlaca" I optužlvao:
"Zagledajte joe jednom u sliku! Gde je ovde detinja veselost, gde
mladost. gde zdrava klica za daljl razvitak do sposobna radnlka i
slobodna gradanlna? Težak fabrifki rad još od najranijeg detinjstva
zapefatio Jc budućnost ovih nevinih žrtava. i ti pefatl se Jasno vide
173 Isto. Ju n . 1913. s tr. 83.
174 "G lasntk Pravoelavne C rkve u Kraljevini S rb ljr .
175 "Večem je n o v o a tr. 2 2 . o k lo b ar 1912.
178 "G lasnlk l*ravoslavne C rkve u K ra l|m n i SrbtJC.
1771ђм11п<ка reć”, 24. sep«. 1 1. o k t. 1913. b r. 31
,7B R a d n ltk c novine". “S ta ra ran a". 2 9 . dccetn b ar
u . Jul. 1912.
15. d e re m b e r 1912.
I 32.
1914.
80
u njihovu m utnu pogledu, na njihovu ubijenu telu. na zatekllm
žlezdama i obrezanim prstioima... I’red našim oćima stoje u svojoj
brutalnosti... vremena Iz poćetaka kapltallstifkog razvitka...
... All to doba je danas za kultum i svet propalo... Ali rana mladost
narodnog podmlatka stavljena Je danas u celom kultum om svetu
pod zakonsku zaštitu od ncposredne eksploatacije po fabrtkama.
... A kod nas? Radlkalna vlada Je... uzela pod svoju žandarmsku
zaštitu... krvopioce naše dece."'79
Ta radlkalna vlada (Pašlć) I srpska kruna (Petar I) vodili su narod u
"sveti rat", a crkvcna slain pa ih jc bodrila: "Na poklic Crkve da je
Bog s nama! sva su srpska srca počcla da kucaju jcdnim otkucaJem, sve što Ime Srblna nosl.... pohitalo je da u ime čovečnosti i
kulture, da u ime pravde božje raskine ropske lance".180
All da se raskinu ropski lanci sa srpske dece u Kraljevini. koju su
"lcskovaćki fabrikantt dograbill u otrovne kandže JoS u njlhovoj 7,
8. 9 i 10 godini", kako kaže Tucović u navedenom tlanku, crkvcna
š tarn pa ne poziva ni jednom rečju ni u jednom svom listu. ni u ime
ćovećnosti. ni u ime kulture. nl u line pravde božje...
Pećki patrijarh ima oružanu pratnju janičara
Povodom kraljeve ratne prokiamaclje službenl organ Arhljerejskog
Sabora piše: ' Naša braća u StaroJ Srbiji i Mećcdoniji su bolni. prcbolni, gladni. goli, telesno i duSevno izmaždeni. najsvrirepije izmueenl, poklonici polumeseca ubijaju ih i seku do istrebljenja". Potpis:
"MirolJub".181
Zatim u članku "Sveti rat Srbije za oslobodenje brace" stoji ovo: "Za
kojl dan. možda pre nego se ovl redovl I sasuSe. zabrnjafe zvona
slobode i u gordomc Prizrenu. Vcsela pesma odjcknuće tamo gde su
do ju fe bile kosturnice".,fr3
Tako piSe ti broju od 15. oktobra 1912. godine. A samo mesec dana
ranije. u broju od 1. seplembra te isle godine (pre objave rata) isti
list donosi objavu "Prijem učenlka u prizrensku bogosloviju“»« koja
saopStava zainteresovanima ovo: "Srpska pravoslavna bogoslovija u
Pri/.renu otpočeće rad 10. septembra. U prvi razred gimnazije
primiće se 25 učenika koji su svršili najmanje četiri razreda gim­
nazije i polozill terajnl Isplt". Zatlm se navode uslovi za prijem:
"Uplata 20 napoleona godiSnJe za lzdržavanje. Svi Imaju donetl I po
45 zlatnih groSa upisnine." Pa dalje detaljno obaveštenje šta moraju
sobom doneti oni koji budu primljeni: "4 para preobuke, 2 kosulje
za spavanje. 6 pari čarapa ltd.. Sve ovo rublje treba da bude eelo I
člsto. a dužnl su doćl u piistojnom celom odelu I obući".__________
,7® S a b ra n a d c h D. T ucovlra. knj. 8 . str. 252.
I«° "Glasillk Pravoslavne C rkve u Kraljevini Srb4jT. I. d cccm b ar 1912.. "NaSt d .in l,
* tr. 35 4 .
181 Isto . 15. o k to b ra 1912, "NaSc ilrm c " . s tr. 3 1 2 .
182 l*lo. "Sveti r a t S rblje za oslobodcnje braće*. s tr . 314.
l*lo. 1. к р | . 1912, "S rp sk a crkva u StaroJ Srblji".
81
Ćudno! Kako će stanovnici. ako su "gladni. goli itd." imati mogučnostl da skupe ne baš mail novae I "pristojno odelo i obucu" za
svoju dccu, a bez toga Bogoslovija ih neće primiti? Šta Je istina?
Kako Bogoslovija to traži "tamo gde su... kostumice"? Ili jedna
istina postoji kad se govori o "svetom ratu”. a druga kad se radi o
materijalnim prihodima Bogoslovijc?
Istorijska nauka daje zanimljive podatke o materijalnom položaju
crkve pod Turcima. U "Istoriji srpskog naroda" stoji: "Svako srpsko
domaćinstvo bilo je obavezno da za raško-prizrcnsku mitropoliju
plaća porez. tkz. miriju (vladieine pare). Visina poreza nije bila
ustaljena. pa Je izgleda bila razllčita u raznim krajevima
mitropolije.
... Za siromašnog seljaka. pritisnutog mnogim drugim porezima i
dažbinama. mirija jc bila još jedno opterećenje viSe. Bilo je i
seljatkih žalbi na visinu poreza. uz to seljaci nisu redovno plaćali
miriju i po nekoliko godina. pa Je mitropolit bio primoran da je naplafuje uz pomof turskih viasti. SveStenici su uzlmall novae za
vršenje verskih obreda. Sto im je omogućilo da uglavnom pripadaju
bogatijem sloju gradana."184
0 tome da Je crkva pomoću Turaka prikupljala porez od svoje
pastve govori i sledeći pasus iz pera Vase Ćubriloviča: "Pećki patrijarh ima veliku vlast 1duhovnu i političku. On uilva zaštitu turskih
upravnih organa, ima oružanu pratnju Janlfara i turske mu viasti
pomažu u sabiranju verskih prircza".18*
U udžbeniku za peti razred bogoslovije pISe:
"No bilo je i nekih manastira koje su Turci. naročito u početku svoje
viasti. oslobadali za izvesno vreme od plaćanja poreza. pa su im ćak
davail inanje timare na uživanje. Takvi manastiri bili su oslobodeni
plačanja harača i drugih poreza. ali su slicno turskim spahijama
bili obavezni da šalju po jednog ili vise naoružanih vojnika u rat.
Medu takvim manastlrima nalazili su se Ravanica, Resava (Manaslja). I.jubostinja I Mileševa. Slične povlastice uživali su i neki hrišfanl spahije"1Hfi.
1 tako su neki manastiri i neki hrišćani spahije pomagali. svojim
vojnicima. dalja turska osvajanja po Balkanu...
Isti udžbenik kaže i ovo: 'Mnogi naši manastiri sačuvali su i umnožili su svoja imanja pod turskom vlašću".187
Vasa Ćubrilović ponavlja: "Mitropoliti i vladike... kao i patrijarsi
imaju pravo noSenja oružja i dr/anja oružane pratnje koja im pomaže pri sabiranju crkvenih prihoda".188________________________
184 'la to rlja srp sk o g n a ro d a ’ , ec sta k n jijjj, pnri tom, 1878-1918, Ik-otfrad. 1983.. str.
280.
iH S v asa Ć ubrllavlć "O dabranl ixlortyxkl radovt". N a ro d n a кпЈЦ а. B eograd. 1983. sir.
89.
,8B R ajko L. V eselinovtč "Istorije s rp s k e pravoslavne crkve s a naro d n o m Utlorijom".
Cdzbentk m V r u r a l srpske prevusUvne bogoslovijc, kn). 2. Urntpmi 1966.. sir. 7.
187 l*to. *tr. 6.
188 V asa Ć ubrilovtf. 'O d a b ra n l w torljski radovt". ltco^rad 1983. s tr. 9 1 .
82
Duhovni pastiri Srpske pravoslavne crkve oružjem kupe porez od
srpske raje pod turskom vlašću...
Ali kad nadahnjuje narod na borbu za Veliku Srbiju crkva podseća
na patnje: "Pre pet stotina godina divlje turske horde zavladaše celim silnim Dušanovim carstvom".,BB
Dva kandidata za mitropolita podelila
narod u eparhiji
A uoti tog "svetog" rata za "oslobodenje”. u krajevima pod turskom
vladavinom, dešavalo se i ovo, kad Je trebalo da se reSi pitanje izbora naslednika rasko-prizrenskog mitropolita:
"Dva kandidata za mitropolita podelila su narod i javnost u raškoprizrenskoj eparhiji. a posebno javne radnike: sveštenike. ućitelje i
narodne prvake... Borba dveju grupa bila Je osobito žufna u
Prištini, gde se dcsila rak i tućnjava u crkvi...''*90
I dve "bratske" hrišćanske vlade su se svadale oko toga do pred sam
rat:
Tako je izmedu srpske i cmogorske vlade došlo do oštrog sukoba
oko pitanja izbora mitropolita. a sukob se potom preneo i na srpski
narod u Turskoj... Na podstlcaj srpske vlade u gotovo svim crkve
no&kolskim opstinama u StaroJ Srblji održavanl su protestni zborovi... na kojima je predlagano da se poništl Dožićev izbor".191
Protestni zborovi su. kako se vidi iz ovog, tradicija u tim kraje­
vima... I održavaju se na podstlcaj srpske vlade!
Istorija dalje kaže: T a nepotrebno pokrenuta borba koju su vodile
srpska vlada i srpska javnost trajala je do balkanskog rata 1912.
godine. tako da prizrenski mitropolll nije bio ni izabran”.,U2
Sokolovići - poturćenjaci i pećki patrijarsi
Beogradske provladlne novine pisale su radosno: "Cmogorci,
ulazeći u Peć, ušli su u Dečane.
U Dečanima ima danas 17 ruskih kaludera. Decanima pripadaju
danas 33 sela. u kojima ima najvtše Arnauta".(I)1*3
O stalnoj brlzi srpskog sveštenstva pod Turcima za poboIJSanJe svoj
materljalnog položaja Vasa Ćubrtlović kaže da se dogadalo i ovo:
"Od XVI do XVHI veka srpski patrijarsi se trude pa povefaju svoje
prlhode. namefući siloin crkvene prlreze i katolicima u okviru svoje
patrljaržlje. Oko ovoga ćc ćesto dolaziti do sporova. naročito u Bos188 -Vcjtnik S rp a k r Crkve". Ja n u a r- Tcbruar 1913. "Propaved n a S re ten je'. s tr. 9 4.
15,0 ~Uttori}a
n a ro d a - . *exta k n j.. prvi tom . Beograd 1983. atr. 3 4 0 .
191 Isto. a tr 28 0 .
l*to.
ISM •V eecrtijc n o v o x tr, 7. n o v em b ar 1912.
83
ni. izmedu srpskih patrijarha i katolika i sporovi su se oblf no reSavali pred lurskim vlastima u kortst katolika. Po svlm dosadaSnJim
podarlma pritisak koji vršl u to doba srpska crkvena hijerarhija na
katolike u Turskom Ćarstvu u granlcama Pećke patrljaršije ima vi­
Se flnansljsku. negoversko-prozeletistlćku pozadlnu". 19“*
O teritorijalnom proširenju Pećke patrijaršije pod Turrima. a svakako i istovremenom materijalnom jačanju, Cubrilović ka/c:
"Kada Pećka patrljarslja 1557. dobija od Carigrada povlastice ona
stiće i svoju teritoriju". Čubrilovtć kaže da pored: "...starih oblastl
nckadanje I*ecke partijareije pre turske najezde, nova Pećka patrijaršija dobila je... nove dijeceze u Bosni i Hercegovini, Dalmaciji,
Hrvatskoj 1 Slavonlji sa Sremom i u Ugarskoj, cak tamo do Budima. Prema tome Perka patrijaršija je posle 1557. proSirila svoju
jurisdikciju nad pravoslavnima u svim zemljama, gde se srpski
narod naselio u XV I XVI veku.
Ovako proSlrena Pećka patrljar&lja daleko Je prelazila pod Turclma
granlce PatrijarSije iz doba Nemanjića".195
Isti autor opisuje i sam proces širenja Srpske crkve:
"Mireći se sa turskom vlašću prilikom njenog širenja preko naših
zemalja naši stoćari iz planina služe kao neredovne cele u turskoj
vojsci I kolonizuju ratom opusto&ene zemlje srednjeg Podunavlja na
sever sve do pod Budim, a na severozapad do pod Zagreb. S njima
se kreću i mešaju I ratarske mase... ili kao vojnici ili kao kolonisti
kmetovi... Od Banata I Bafke preko Srema. Slavonlje na Bosansku
krajinu. Liku i Dalmaciju sa novim kolonistima iz starih srpskih
zemalja širi se i Srpska crkva. U svim novim oblaslima grade se
novi 111 prihvataju star! manastiri...”,9e
Eto. Srpska crkva se širi. iduči u stopu za turskom vojskom. koja
osvaja nove krajeve. a u kojoj I Srbl ućestvuju kao vojnici. pa zatim
kao kolonisti. Tako kaze istorijska nauka. Kako se u to uklapa mit
o Kosovu? 1 borbeni pozivi 1912. godine - i dalje - u boj za osvetu
Kosova... I za oslobodenje srpskog naroda. koji "pet veknva" stenje
pod turskim igom i sa kom "pet wkova" stenje i Srpska crk\'a...
Vasa Čubrilović ukazuje na JoS Jednu okolnost. vrlo povoljnu za
Sirenje i Jačanje Srpske crkve pod Turcima u to doba:
“Za koju desetinu godina u drugoj polovini XVI veka. slirno nekada
u Srpskoj crkvi za vreme Nemanjića. Ijudi iz iste kuCe zauzimaju
položaje visokih drtavnih funkcionera. a stoje na ćelu crkve. Dok
Jedna grana bratstva Sokolovića. kao poturčenjaci. sede na najv’lSlm polo2ajima Turskog Carstva: Mehmed-paša Sokolović kao ve­
liki vezir, Ferhat paša Sokolović i Mustafa pasa Sokolović kao bosanske paSe... dotle druga grana Sokolovića upravlja pravoslavnom
crkv'om na Balkanu: Makarije. Antiin i Gerasim Sokolović. Sava
Sokolović pečki patrijarsi._____________________________________
194 V asa C u b iilo v tć .' O tl.iljr;ini isilortjxki rw liw r, ИсоЦпиЈ, 'Nova knjtjja". 1983. sir. 92.
195 larto. s tr. 95.
,!>e Isto. sir. 8 7 .
84
Pored sveg značaja koji jc zaista imala kuća Sokolovlta za obnovu i
organizaciju Pccke patrtjarSije. ipak mislimo da se ona prerenjuje.
Videli smo da se Srpska crkva razvija i širi u podunavskim zcrnljama Turskog Carstva JoS pre pojave Sokolovića. Pre njih na visokim položajlma u Carstvu nalaze se mnogobrojni našl ljudi koji
su bili prešli na islam, a nisu bili pokidali veze sa svojim narodom.
Ova finjenlca. kao I to, da Srbi igraju u to doba tako veliku ulogu
kao vojnici i kolonisti na granlcama Carstva prema srednjoj Evropi.
pružali su zaStltu Srpskoj crkvi i omogućlli JoJ da se razvije JoS pre
dolaska Mchmed-paSe Sokoloviča na visoke polozaje u Turskom
Cars tvu".197
Uzgred. Kosovski mit. kojl 1danas veliča I crkva, ne može sasvim da
se uskladl ne samo sa gomjim, nego I sa ovim istorijskim ^ J e ­
tt icama:
Sinovi kneza Lazara, Stefan i Vukan Lazarević. čija se sestra Olivera udala za turskog sultana Dajazita. sina poglnulog na Kosovu
turskog cara Murata. odlazili su na turski dvor I ućestvovall sa
svojom vojskom u turskim pohodima. Stefan se borio na Kovinama
1 Istakao na turskoj strani u bid kod Nikopolja. Iste godine kao nagradu dobio veći deo zemalja Vuka Brankovića. koji se jedno vreme
odupirao Turcima. Ja n u ara 1398. godine Stefan Lazarevič je sa
turskom vojskom uCestvovao u pohodu na Bosnu I stigao do Glasinca.198
U bici na Rovtnama protiv vlaškog vojvode Mirćeta učestvovao je na
turskoj strani, pored Stefana Lazarevića. i kralj Marko'*« . slavni
Kralje\'lć Marko Iz narodnlh Junad kih pesama, koji Je u stvari bio
običan turski vazal i s njima osvajao druge zemlje dalje po Balkanu... Marko je tamo i poginuo. A narodne pesme ga opevaju kao
velikog borca za slobodu. NJegovu prestonicu. Prilep, proglaslo je
srpski mitropolit Dimitrije u svojoj besedi na dan objave rata za
jedan od ciljeva kome hltaju "našl dlfnl vltezovi" kao spomeniku
svetle. junafke proSlostl... Ali, istorija je jedno, a mitovi sasvim
drugo.
Pored mora di\Tia Dalmacija
Istorija kaže i ovo o odnoslma Izmedu vlade 1 srpske crkve na
Kosovu u tursko vreme: "Kosovski valija Je u februaru 1909. naredio svim okružnim načelnlclma da od ućitelja traže diplome... Oko
ovog pitanja raško-prizrcnski mitropolit ostao uporan u tome da se
diplome nc podnose turskim vlastima na overu, to Je srpska vlada
organizovala otpor Srba u Turskoj protiv mitropolita. pa je on
poćetkoin 1911. podneo ostavku na svoj položaj... Najpre je diplome
predao na overu direktor pljevaljske gimnazije sa nastavnicima u
septembru 1910,, zbog čega ga je mitropolit anatemisao".200_______
1fr7 Isto. s tr. 88.
188
KtM iklopcdije lck»1kograrskog zavoda. Z agreb 1959.
1!» jalo
200 -Istorija sqj%k<4{ n aro d a." i c s ta knjtga. prvt tom . S rp sk a k njttcvita zadrufta. 1983.
utr. 287.
85
Srpska vlada Jc orfianizovala otpor Srba u Turskoj protiv mitropo­
lita... Mitropolit anatcinisao dircktora srpske &kole.
Ali kad je kralj objavio "sveti” rat 1912. crkva jc krenula zajcdno s
njim u osvajanja novih zemalja i sokolila vojsku i narod. I sanjala o
Vclikoj Srbiji... Sve do prvog svetskog rata... "Vesnik Srpske Crkve"
objavio Je govor protojereja Jovana Stanojevića:
"Hristoljublvi vojnici! Junaci!
Ćujte i ne zaboravite! da i ako se srpski steg posred Kosova vije. joS
sve Srpstvo oslododeno nlje. Naša brafa u Bosni, Hercegovini,
Baćkoj. Sremu, divnoj Dalmaciji i ostalim pokrajinama. u kojima se
srpski zbori i pise. pozivaju nas. braču svoju. da ih vekovnog. nesnosnog jarm a oslolxxlimo. kako bi u bratskom zagrljaju sa nama,
slobodni i ujedinjcni mogli uskliknuti:
“Da živl Njegovo Vclifanstvo Kralj Srbije Pctar I И 01
Ovaj list 1desetercem razvija patriotizam naroda 1sokoli ga na nove
podvige u pesmi "Smrl popa Bogdana Lalevića"*m, koji umirući
ostavlja u amanet sinovima:
“Jošte Bosna u nemlji cvili,
Tu/.na Bosna I Hercegovina.
Pored mora dlvna Dalmacija.
Srijem-zemlja. i Banal i Baćka,
I Hrvatska. seslra naša mi la”,
šireći tako granice čak i Dušanova carstva.
SveStenlćki organ daje i neke biografske podatke o tom cmogor­
skom sveštenlku:
“Tako ga Je zatekla borba za oslobodu 1912. U toj borbi Bogdan jc
bio vojni sveštenik, ali uvek s puškom u ruci 1 uvek u borbi medu
prvima. Po zauzeću Dakovice 1 po ustanovljenju suda pop Bogdan
Je bio postavljen za sudiju".203
Podsetlmo se da Tucovtć užasnut optužuje srpske viasti: "Nad arnautskim Žiteljstvom Peći. Dakovicc i Prizrcna lelxkla jc avet smrtl
dan i noč".204 U Dakovici je pop Bogdan, koga slavi organ svešteničkog udruženja. bio - sudija...
U toj pesmi i sam pop Bogdan priča o svom ratovanju:
"Kad zgazlsmo Arbaniju ljulu
mi pridosmo Skadru i Bojani",
pa dalje kaže:
7 u vojsku ... stupih
s njom pregazih Arbaniju crnu".
I za autora pesmc i za rcdakciju svešteničkog lista je sasvim nor401 "Vesnik S rp sk e C rk v e'. fe b ru a r 1914. »U-. 149.
302 l*to. ap ril 1914. »lr. 2G0.
203 U lo. s ir . 2 5 8 .
204 S a b ra n a d ela D. Tucoviea. kiij. 7 . »lr. 163-
86
malno da se tuda zemlja "zgazi" i "pregazi".
Jer.
"dali su oni dragocenu krv svoju, kojom je zalivena gradina naša i u
kojoj nice polako, ali sigumo i trajno Velika Srbija!" kako stoji u
"RefI na parastosu izginulim i pomrlim junacim a".206
Vladika priredi pokolj na Badnje veće
Crkva ne samo da ne oeuduje zločine. koje srpska vojska. naroflto
fetnici. Clni prema albanskom stanovništvu. nego i kao nešto normalno i opravdano spominje i opisuje genocide koji su u proSlosti
vršeni u ime Hrista prema nehrišćanima uopSte.
U jednom udžbeniku istorije za buduće bogoslove pod naslovom
"Nemanjlna borba га ćtstoću pravoslavlja™ navodi se Stefan
PrvovenCani, koji u Nemanjinoj biografiji plše o saboru u Kasu. koji
je sazvao Nemanja. "na kome je u cilju ćuvanja f lstofe pravoslavlja
osudeno krtvoverje lukave jeresi i odlufeno da se ona silom iskoreni". pa su se "odluke sabora zaista drastično sprovodile".
Nemanja ne samo da "izobliči bezboštvo njihovo'. nego 'jedne
potamani. druge raznim kaznama kazni. treće progna iz države
svoje. a domove njihove i sve imanje sakupiv, razda prokaženlma i
ubogima. Učitelju i nacelniku njihovoin jezik urcza u grlu njegovu...
I na sve strane iskoreni tu proklctu veru. da se i ne pominje u
državl njegovoj”.
Tako piSe Nemanjin sin. NesumnJivo, verodostojno svedoćanstvo o
inerama koje je njegov otac preduzeo protiv bogumila. A autor
udžbenika nastavlja: "Na taj naCln Nemanja je iskorenio sav verski
korov u svojoj državi koji Je smetao ućvršćenju pravoslavne vere I
crkve..."
I uči on tako buduće hrišćanske pastire da interes "ufvrSćenja
pravoslavne vere i crkve" dopušta da se ljudi tamanc. da im se
odsecaju Jezici. da se progone sa svojih ognjišta, da se iskorenjuju.
Uzgred. beogradski novinar Dragan Jovanović navodi da Je od VoJdraga Berčlća, koji je kao islednik saslušavao ustaše. čuo da su oni
rekli da Je Ante Pavelić za uzor u sprovodenju genocida nad Srbima
imao Stevana Nemanju i istragu bogumila.*07
U jednoj drugoj istoriji srpske crkve opisuje se još Jedan genocid. u
ovom slučaju nad cmogorskim muslimanima. koji je poznat kao
"Istraga poturica". Autor te knjige prića:
"Iz doba do Danila nemamo zapisan nikakav naročiti dogadaj iz
života same crkve u Cmoj Gori do Jedino borbu sa poturicama. Ta
borba nosi potpuno gradanski karakter... Kad je pravoslavnim
V e s n ik S rp sk e Crkve". J u n i Jull 1914. a ir 515.
2or’ d r. D u 4 an l.j K.iMt "|*|оп)д *rp»kc crkve sa n a ro d nom istortjom ", U d ib en ik za III
rnzred bogoslovlje. Beograd. 1967. s tr. 58.
2(77 "N[[ST, h r. 1981. 25. d e c c m b a r 1988. "Ik>2anska ckonom lja g. Radavtća".
S7
Cmogoreima ovaj bes poturica došao do pod grlo, I kad su poturlce
bili uspeli da podignu džamiju i na Cetlnju. tada vladika Danilo re£i
se na istrebljenje poturica što I izvršl na Badnje veče 1707. godine.
Uspch koji jc pokazao Danilo istrebljenjem poturica učini ga
prirodnim starešinom u Crnoj Gori i svetovnc viasti".20*
1 u fusnoti autor dalje dajc detaljnije objašnjenje:
T u rci na prevaru uhvate vladiku i bace ga u tamnlcu, u Skadru,
odakle se otkupom spasao. Kad se spasao on uvide da vise pravoslavni I poturlce ne mogu zajedno žlvett. te u sporazumu sa plemenima i bratstvima. gde nije bilo jošte poturica, priredi pokolj I
istrebl poturlce koji se ne htedoše pokrstiti. Očišćena je bila samo
okolina Cetlnja. plemena: NJegu&l. Ćeklućl, Brajići. Cuce, Grbljani
itd.. a u krajevima bliže Skadru ostali su poturice i dalje".209
Pravoslavni poglavar cmogorske erkve izvršio Jc tako pokolj svojih
Cmogoraca druge vere i to za jednu noć. A izabrao je za vreme
izvršenja tog zloflna najve<4 hrišćanskl praznik praznik koji je
simbol mira i ljubavi medu ljudima. A pisac tc istorije srpske crkve
ka2e da jc bila poklana "samo" okolina Cetinja... "Samo" nekoliko
plemena...
Autori ovih istorija srpske crkve ne pripadaju letopiscima. koji su
živeli pre nekoliko vekova. Ne. oni to pišu Iz IstoriJske distance od
nekoliko stotina godina. Prvl Izdaje knjlgu - 1967., drugi - 1930.
godine. All kritićkc - hrišćanske - ocene nema nl kod Jednog od
njih. A gcnocid je uvek zločin. bez obzira ko ga i nad kim vrši...
Bez obzira u ime čega se ljudl, čak i žene i deca, tamane, kolju.
Tu istragu poturica. strašan pokolj, uzeo je za osnovu svog književnog dela Jedan drug! duhovnl (I svetovni) poglavar Cme Gore Petar Petrović Njegoš. ali ne sm atra da Je to zloćin. Naprotiv...
U "Naplsu vladlke Danila "stoji zaplsano:
"...1 tako podoše za Božić prede zore i pobiše Turke cetinjske i
ćeklićke, koji ne hćeše doć da se pokrste kod mene".210
A drugi vladika cmogorski - Njegoš - posle vek i po veliča taj pokolj
u svom "Corskom vljencu". Njegov vojvoda Batrić prifa:
”... pnklasmo se sinoč sa Tureima...
...kolikoJe ramoga Cetlnja
ne uteće oka nl sxjedoka
nl da kaže kako im je bilo.
...Kuće turske ognjem Iz.gorjesmo
da se ne zna nl stana ni traga
od nevjem a domaćega vraga.__________________________________
20" dr. CedomllJ Maijariovlć. lato rtja xrpxkc crkve'. knj. II Srpska crkva u ropetvu od
14R2-1920 . Beograd. Sv. Seva'. 1930.. air. 5«>-57.
200 l*to.
2 , 0 dr. Ollftor Stanolevk'. "C m i Gora u d o t» viadikr Danila. Islnnjskl InslKut Cme
gorr. Cetlnje. 1955. str. 37.
88
Iz Cetinja u Ćcklić podosmo;
ćeklički se razbjcžašc Turci,
malo koga od njih posjekosmo,
ma njihove kućc popalismo"211
I Dafe priea isto:
"... poklasmo se s našijem Turclma,
dan i noćje poklanje irajalo.
...Po Crmnicl Turke Isjekosmo
I grad Berać s zemljom izravnismo;
sad li nema u našu nahiju
ohilježja od turskoga uha
do trupine all razvaline".212
Da. NJegoš Je bio vellkl pesnlk. Da. "GorskJ vijenac" Je. s umetnieke
strane, znaćajno književno delo. Ali. hoće II se naćl neko da. najzad,
progovori i o njegovoj mračnoj strani?... Istine radi! A ona je uvek
Iznad svega. I krajnje neophodna. Jer. I danas. posle 142 godine od
pojave "Gorskog vijenca". u kome se vcllfa ne Junačka Ixtrlta sa
neprijateljem. nego m ućki pokolj stanovništva, samo zato što jc
prešlo sa hrlšćanstva u Islam. I danas vidimo strašne. pogubne
poslcdice nekrltltkog stava prema tom spevu. O tome plše 1 "Da­
nas" 21:1 u vesti "Badnje vrče '. gde kaže da OK SSRN Cetinje traži da
se slavi Badnje veče, Jer:
“Cmogorci bi ujedno obnovili sjećanje na davnu 1702. kada su
predvodeni vladikom Danilom - osnivaeem dinastije I’etrović - proveli istragu nad poturieama... Kažu da je i ovaj 6. siječanj slavljen
vrlo bućno. U Tltogradu se pred crkvom sv. Dordlje okupilo vise
ljudi nego ikada do sada. Nisu bili samo vjernici. Svjedoci t\Tde da
se igralo cmogorsko kolo i pjevalo, medu ostalim. i : "Koje drugi, ja
sam prvl - da pijemo turske krv1!"
Našem Aleksandru Maćedonskom
predajemo sebe
Ni bitoljskom mitropolitu, o kome govori članak "Balkanskl rat ',
Istina nlje bila Jaka strana. Ali su zato njegove megalomanske vizije
premašile daleko i samo Dnšanovo carstvo. Ćlanak kaže: "U bitojskoj egzarhijskoj crk\1 održano je svećano blagodarenje... Ćlnodejstvovao je mitropolit Aksentije sa mnogo sveštenika. Mitropolit je
pozdravio dugim i dirljivim govorom Prestolonaslednika kao oslo
bodioca:
"U naknadu za vaše pale heroje i prolivenu srpsku kr\’ mi Varna,
našem Aleksandru Maeedonskom. predajemo sebe. a svo|e molitve
upučujemo Bogu za sreću Srbije I Njenog Alcksandra Velikog i
srpske pobedne armije".214____________________________________
2 .1 P. P etro lic NJcgoS. “G orskl vijcnac". S vctlost. Sarajevo. 1981. s ir . 151.
2 .2 Isto . s tr. 157.
21:1 "D anas", b r. 3 6 3 . 3 1 . slje fa n j 1989. s ir. 33.
2 ,4 "Pohlika", 12. novem bar 1912.
89
O toj. u suštini priinitivnoj, megalomanljl vladajuflh krugova tadašnje Kraljevine Srbije i medu njima 1 državne, Još od Nemanje.
srpske pravoslavne crkve Tucovič je imao svoje mišljenje.
U svom predavanju "Balkanski rato\i i socijalna demokratija", održanom u Zagrebu u odeljku '7mperijalistićke težnje' on jc rekao:
"Karakterlstika je svlh balkansklh dr/avica da su njihove pretenzije
sllne: sve one više hoće negoli mogu lzvršiti. Sve one stvaraju velike
planove - ali bez matcrijalnc podloge. Volterova tvrdnja, da bljedni
narodi uvijek vole da govore o svojoj proslosti, nalazi sjajno opravdanje kod balkansklh državtca, koje su na temelju svoje proslosti
htjcle urrdili svoju budućnost. Nema balkanske državice koja već
nije bila gospodarom Balkanskog poluostrva. Jedni sc sjećaju Dušanovog carstva, drugi Slmeunovog ili Samojlovog, jedni misle na
veliku srpsku državu, drugi na bizantljsku bugarsku ltd. Mede na
Balkanu vazda su se mijenjale. a ostala je samo uspornena! Uspomena na tu "sjajnu' prošlost, udru/.ena sa neodoljivom žudnjom
gospodarefih klasa za prošircnjcm tcritorija odvela je balkanske
države u naoružavanje do zuba... Da. mi smo sjajo opremljcni
ubojnim oružjem. Nakupovall smo dosta i previse. Kupovali smo
gde smo mogli: kupovali smo gotovim novcem - dok smo Imali. a
onda na dug! Tek buduće generacije plačati će ono s čim smo sc mi
izubijali".*15
U istom predavanju. u odeljku "Dioba mjesto zajedniceГ, Tucovlć
kažc: "I tako se je svršio p n i balkanski rat. U tom historijskom
momentu Imale su balkanske države pokazati da li su u stanju da
svoje tekovinc sačuvaju. i da li su u stanju da zaborave na svoju
’sjajnu' prošlost, več da misle na zahtjeve sadasnjoeti. Balkanske
državice ne mogoše zaboravitl na razne Simeone, Dušane itd.. i ne
mogoše stati na realno zcmljište... Isto takoje bilo I sa nacionalnom
slobodom. Balkan je napuCen sa bezbroj nacija I samo slobodna
federativna republika... bila bl jedina garancija za potpunu nacionalnu slobodu. No. kako vklimo, gospodareće klase pokazale su
se nesposobne da prove<lu ovakvo djelo. Mjesto opće zajednlce neza\isnih balkanskih naroda. imademo i opet neprijateljske drtavlce
s podjarmljenlm narodnostlma! 2,6
A srpska pravoslavna crkva vidi, cto "sreću Srbije" uz "njenog Aleksandra Vellkog"!
Mi smo deo svetskog privrednog organizma
Nasuprot "sredovjekovnom slaboumnom stanovištu" (Krleža) srpska
socijalna demokratija je ukazivala srpskom narodu na rcalnost i
jedini mogući put ka napretku.
U rlanku "Posle ratova" Tucović Je dao oštru krltiku rcžima u
"oslobodenim" krajevima;
3 ,5 S a h ra n a d cla D. T ucovlća. kiij 8 . s tr . 182-183.
2 , e l*»o. s ir. 188-189.
90
"...Buržoazija Je u novim krajevima Srbije zavela vanredno stanje.
Pod izgovorom da stanovnicima tih oblasti dadu vremena da 'se
razvlju' za upotrebe ustavnih prava, vlasntci Srbije teže, u stvari. da
režimom policijskog samovlašča st\rore od nacionalne manjine
večinu i da tamošnji narod spreme ne za slobodne gradane, već
pokome podanlke. Taj režim vanrednih policijskih mera, koji je
zadahnut reakclonarnim ciljevlma povlašćivanja jednih i gonjenja
drugih. lišio je stanovništvo i onih političkih sloboda koje je imalo
čak pod Turskom I predalo ga. bez ikakve za&tlte I Javne kontrole,
na milost I nemllost koruptivne birokratije. S druge strane on daje
novih povoda zao&travanju odnosa medu balkanskim državtcama i
izazivanju netrpcljivosti i mržnje medu narodima.
Ustajući najodlučnije protiv van red nog stanja i politike kome ono
služi, Kongres traii:
a) da se u novim oblastlma uvede režim najpunije demokratije. u
kome će napačeno stanovništvo uživati nićim ogranićenu mogućnost da živi u miru. slobodi. ravnopravnosti i zajednici:
b) da se, kao zahtev i uslov demokratije u novim krajevima. prizna
politićka ravnopravnost svima stanovnicima tih oblastl. bez obzira
na rasne, narodnosne 1 rellglozne razllke, neogranlćeno pravo
razvljanja nacionalne kulture".217
Umesto velićanja "sjajne" pro&losti I Dušanovog carstva. umesto
pozlva u boj za Veliku Srbiju. on daje narodu svoju viziju rešenja
Jednog od najvažnijih pitanja:
"Jednu potpunu i široku zajednicu traži i rcšenje
našeg naclonalnog pitanja.
Ml socljaldemokrati se u pogledu na nacionalnu slobodu razllkujemo od buržoazije. J e r buržoazlja hoće slobodu za svoj narod po
cenu uništenja slobode drugih naroda... Ako bi se stara Srbija
pridružila Srbiji, onda bi na jednog slobodnog Srbina dolazila po
dva porobljena Arnautina, Turčina itd. Ml hočemo
slobodu svoga naroda ne unlštavnjući slobodu drugih.
Ovaj se cilj može postlćl Jedlno stvaranjem na Balkanu
Jedne polittfke cellne
u kojoj bi svi narodi bili potpuno ravnopravnl... bez obzira na to u
kojoj je oblasti pre nekoliko vekova koji vladar vladao.-21*
Tako Je on govorio na zboru o "Dogadajima na Balkanu 1 Socljalnoj
demokratiji", koji je održan upravo uoći poćctka "oslobodilačkog
rata, kojl je objavio Petar I Karadordo'ić, a blagoslovio mitropolit
Srblje Dimitrije. Medutim. Tucović Je Interese naroda video u sa­
svim drugom. Na tom istom zboru on je rekao:
"... Mi vise nismo ono Sto smo prede bili... Mi proizvodlmo za
mcdunarodnl trg 1 zavtslmo od prillka na njemu. Ml smo Jedan dlo
2 ,7 Isto. su*. 130-131.
218 Into , k n j 6 . s ir . 517.
91
svetskog privrednog organi/ina. Mi nismo ćaura za sebe. već žica
utkana u tkivo celog sveta. i mi ili moramo sa celim svctom napred
ili ćemo biti pregaženi.
Mi ne smemo stati na ralici i primitivnome zanatu, ne smemo dopustiti da zbog ekonomskog mrtvila naši radnici beže u BeC, Berlin.
Hamburg i velike kapitalistKke centre...
Opasnost po slobodu balkanskih naroda. po njthov kulturni i socijalni razvitak ne leži samo u krvi i ratnim grozotama, vee i u
svakodnevnom ratu naše primitivnoeti sa evropskom razvijenošću.
zanata sa Industrijom. sa vremena saobrafaja sa nesavremenim.
Dok se Balkan privredno ne razvije, on ni politički ne može opstati.
Ovaj Balkan sa svojom Moravskom i Vardarskom dolinom. sa rudnicima pod Kopaonlkom I Balkanom, bogat Suniom, poljem. njtvom. ugljem. rudom i vodoin. u stanju je da da prilike za rad. napredak I razvitak. Ali to samo tada kad mi na njemu svoje snage
udruiimo."218
2 , 9 l»to. * lr. 51 6 .
Ill
"Istorijsko" pravo
Srbije
Miroslav Krleža
94
Nepodobnost Arbanasa za samostalan život
Sa straniea "prljaw štampe beogradskeM0. kako su Je nazivale
"Radnlčke novine", ćitaoce je zapljuskivala bujica "patriotskog"
oduševljenja, veličanja "sjajne" proslosti, poziva u boj za stvaranje
Velike Srbije i mržnje preina Alba nr lma.
Socljaldemokratska štampa je u članku "Ćuvajmo se šovinista"
upozoravala: "Prema svim pojavama na Balkanu naša je žurnalistika zauzcla jedno šovinističko držanje".221
Ton je davao predsednik vlade Nikola Pašić. U organu njegove
Radikalne stranke, novinama "Samouprava" objavljen Je njegov Intervju dopisniku francuskog lista Temps", u kome on objašnjava
svetu:
"Oni koji misle da se mir mofce obezbeditl stvaranjem autonomne
Albanije, varaju se. Ta plemena i danas 2ive primitivnim životom i
bez kulture. oni su u zavadi jedno s drugim. oni u istoriji nikad
nisu imali kakav zajednički život. Ta su plemena podeljena na tri
vere, oni nemaju svoje literature, pa Cak nl bukvtce; oćigledno je da
ona ne mogu imati samostalnoga razvitka.
I tako najbolja solucija bila bi primeniti na Albance isti naćin po­
st upanja koji je bio primenjen i u srednjem veku: tada su oni ulazili
u sastavdržave vtzantljske I srpske, bez naročltlh povlastica. all su
im Jezik i individualnost bili po&tovani.
Srbija tražl vrata u San Dovani. LJešu i Draču, koja je imala srpska
carevlna u srednjem veku".222
I Pašie i crkva i ostali u to vreme u Srblji (i ne samo u to vreme)
baziraju svoje teorije Izgleda, na onome što Krleža naziva "feudalnl
nekritički historlcizam". Dr. Jovan Hadži-Vasiljević u svojoj knjizi
”AmauU naše k n i ’ (Beograd, 1939.) navodeći Jireeeka. na str. 2.
kaže:
"Arbanasi su imenom svojim ušli u vladalaćku titulu cara Dušana:
Stefan u Hrlstu Bogu blagovemi car I samodr/ac Srba i Crka.
Bugara i Arbanasa''.
Pa Pašić I ostali tra2e. vidi se, skromno, samo deo Dušanovog
carstva... Iz tog srednjeg veka. na koji se pozivaju...
Kada je bećki 'Frcmdcnblalt ' pisao: "Ni vojni ni narodni obziri ne
govore za to da srpska vojska ide dalje od Prizrena. u krajeve u ko­
jim a su nastanjenl tskljuflvo Albanci. dakle u nespom u teritoriju
Jednog drugog balkanskog naroda". vladina "Samouprava”je ljutito
reagovala. Njeni su argumenti sledeći: "Zao nam je što moramo
primetiti da Arbanasi nikad nisu imali ni tražlll naro^ltu teritoriju,
da su oni I u srednjem veku bill na srpskoj i grćkoj (vlzantijskoj)
državnoj terttorljl: da Je ovim dokazana njihova nepodobnost za
samostalan državni život._____________________________________
220 "Radnllke noMnc'. Ream Iziuclnlh zakona 14. ticcem bar 1912.
"RadnKfce nm -tne'. 30. m aj 1914.
222 "S am ouprava". te>ava ц. PsuUća. 30. ok to b o r 1912.
95
Nijedan obzir kulture i civilizacije ne zahteva zasebnu teritoriju arbanašku. Naprotiv, obziri evropske kulture I clvlllzaelje govore
odlufno protiv toga."223
U istom listu i ćlanak “Srbija I AustrIJa" dokazuje "nesposobnost"
Albanaca za samostalan život:
"Onaj elcmenat kroz koji Srbija prolazi do mora - to je elcmcnat arbanaški, koji je ona imala i onda. kad je u starije doba držala Drać.
Ona ne bl sad prvl put lzašla na more, ni prvi put prošla kroz taj
arbanaiki elemenat.
Da svoju samostalnost drže Arbanasi su nesposobni. To dokazuje
nepobitno I istorija od tollko vekova i sadašnji njihov kulturni nivo.
Zato je najprirodnlje da Arbanasi ostanu na terltoriji srpskoj i
grćkoj, kako je bilo I do dolaska Turaka na Balkan."22'*
Organ Radikalne partije u Kraljevini Srbiji trudl se da srpskom
narodu objasnl 1 istorljsku i etničku stranu tog pitanja i daje ovu
"naučnu" anallzu:
"Ime Albanije prost je geografski pojam uz koji ne ide I pojam o
nekoj albanskoj narodnosti... Za prave Albance drži se da su ostatci
od starosedllaca na Balkanu. koje su mnoge tudinske najezde
skoro sasvim uništile. Noviji njihov nazlv. Arnauti. nema nlkakve
veze sa Albanijom. To su Turski došljaci kojl su zauzell srpske
zemlje. kad su se Srbi pod svojim patrijarsima iselili u Austriju.
Oni su se izmešali sa zaostalim Srbima I ostatclma od albanskih
starosedelaca.
Od svojih osobina zadr/ali su samo svoju dlvljafnost".225
I tako. po toj "naučnoj" teorlji nema ni albanskog naroda, ni albanske istorije. nl albanske teritorije. ali. ipak. postoji njihova
"divljaf nost"...
Analogno madžarskom historijskom pravu
Miroslav Krleta je 1925. godine napisao ćlanak "Kiijiga Dimitrija
Tueoviea ",22e u kojoj je dao visoku ocenu njegove "Srbije i Arbanije"'.
On konstatuje:
"U to kaotično vrijeme, kada je gotovo 6itava beogradska Javnost
zahtijevala da se Albanija osvojl, postavto Je Dimitrije Tuco\1ć svoje
neoborive protuteze. Njegova knjiga znaćlla je u ono vrijeme, kada
je napisana. smion i pošlovanja vrijedan fin.”
Ćudovtšne teorije o Albancima KrleZa U|K>rediiJe sa isto tako fudovlšnim teorijama. koje Slovene isto tako smatraju za nižu rasu. Po
njegovom mišljenju:
223 l»to. "Ровк zau2cća Pnzrcna".
22-1 l*to. 27. oktobar
225 Isto. Autorkoinija Allumijc, 3. novembar 1912.
226 Izabrana dcla Miroslava Krlcfc u dcact knjiga. Dcsct krvavth godina. Sloboda",
tlrograd 1977, str, 380-394.
96
"U istom negativnom odnosu, u kome su se Balhansplac i gospoda
Erental i Berhtold odnosila spram sveukupnog jugoslavenskog
problema. u istom odnosu stajao Je radikalskl, politlkantski Be­
ograd spram arnautskog pitanja. prije dcset i prlje dvanaest go­
dina. kao što stoji i dan-današnji. To jc srcdnjcvjckovno slaboumno
stanovište... stanovište Divide et impera. kolji i robi, dijeli i vladaj,
katastrofalno načelo bezglave i slljepe politike koja loglćno uvijek
svršava slomom I propašću onih koji kolju. dljele I vladaju.
Ljudi sa Balhansplaca nauckali su na Jugoslavensko pitanje gomilu
pobješnjenih i lajavih pasa I svi ti lajali su bijesno I krvavo, kako ta
divlja slavenska balkanska plemena oru još drvenim plugovima.
kako su rastrovana sifllisom. kako su Jedine "mašine" u takvoj
zemlji. kao Stoje naša, "žižice', kako su postojeće narodne državne
organizacije stalna opasnost po evropski mir i civflizaciju, i kako
takve nacije, koje se radaju kao naša, baš u interesu te civilizacije I
evropskog mira treba osvojiti i pacificirati.
A beogradska štampa. kao pandan bečkih Smokova. radlkalsko
Javno mnijenje, beogradski predratni kabineti i gospoda ministri
vanjskih poslova smatrali su Amaute (isto tako) bezimenom rajom,
koja stanuje u bczimenoj zemlji. bez historije. bez knjiZevnostl i
književnog jezika. bez predaje. bez pjcsama. bez svih onih pridjeva
dakle. koji ćovjeka i pleine tine ljudskim plemenom."
KrleZa navodi Sta sve tvrde o Albancima prcdstavnici te "ljudožderske" teorije, kako ju je naztvala socijaldemokratska štampa Srblje,
koji u Albancima vide "repate ljude. s konjskim III kozjlm repom';
za koje su oni "divlji izrodi", "melezi raznih antropoloških tipova",
"banda". "krv’ožedni divljaci, e\Topski crvenokošcl". "konjokradice,
tati. provalnici. lažljivi I podmukli tipovi..."
U tom svom flanku Krleža razoblltava i laži tih "tcoretićara" o Al­
bancima kad se radl o istoriji srpsko-albanskih odnosa i navodi ih:
"... to su stoljetni krvnici i ubojice srpskog elementa u južnim kra
je\im a. Ta goruća, bijesna, anarhitna, životlnji slična tnasa kao
lava se slijeva u pitome dollne Južnlh krajeva I tamo pali i kolje i
unlštava naše mlroljublve i civilizirane naseobine već stotine i stotine godina. Ta ćorda am autskih izroda. koja živi u provlncljama
koje su u Srednjem vijeku pripadale З ф в к о т е Carstvu (hlstorijsko
pravo, analogno madžarskom historijskom pra\ru na Dalmaciju.
Bosnu I Hrvatsku), slijeva se kao "pustonosna” rijeka u pitome I
civilizirane krajeve. i tu "pustonosnu" rljeku treba povratiti u njeno
prirodno korito natrag u erne i neprtstupačne planine.”
Krleža se potpuno slaže sa ocenom Dimitrija Tucovića da Srbija
vodi kolonijalnu politiku prema Arbaniji, jer nastavlja u ovom tonu:
"Tako su pisali o Arnautima predratni, liberalnodinastićki ili revolucionarnorepubllkanski nastrojeni akademici. lije\'i i desni reakclonarni ili nacionalno revolucionami ministri, polititari i sveukupna št am pa razno\Tsnlh I mnogobrojnih kabineta, i tako se
svijesno nm-ijala propaganda o kolonijalističkoj politic!..."
97
Toj propaganda kolonijalne politike i razvijanju mrtnjc prema albanskom stanovništvu pridružio se svojim autoritetom profcsora
univerzlteta I budućl predsednlk Srpske akademije nauka dr. Aleksandar Belić, koji u svom ćlanku "Kosovo" kaže:
"1 tako se desilo da je na Kosovu retko selo u kojem nema Amauta.
da su u nekome oni ćak u vefini. Ovim am autskim garnizonlma.
koji se nisu zadovoljavali samo varošima. nego su silazili u sela. da
tu u osnovi, na Izvoru uni&te naše pleme ■preplavljeno je Koso\’o.
Danas Je am autska vojska pobedena. am autska naselja. koja su
Cinila sastavni deo njen. povlače se 1 sele se. kao Sto se vojna
komora povlafi kada armija odstupa. 1 pored pomirljivosti srpske
proklamacije koja daje svlma stanovnirima slobodu IJednakost. ar
nautska sc sela sele. jer osećaju svu težinu svojih grehova. Amauti
se u neredu povlače."
Uvaženi naučnik brine i o budućnosti tog kraja i bodri vladu da
bude Sto odlučnija, Jer, misli on: "Pltanje Kosova, koje je u isto
vreme I pltanje cele Stare Srbije. nlje u reformama, nlje ni u
kakvim palijativnlm m eram a'.227
Medutlm. vellkl knjlževnlk Miroslav Krleža u pomenutom flanku
potpuno podržava Tucovića u njegovlm pogledtma na mlgraclje na
Balkanu I mere srpske vlade. odlućno tvrdeći:
"On je prije svega upro na oenovni fakat mlgraclja na Balkanskom
Poluostrvu. naglaslvSl. da razlog tome stoljetnome talasanju treba
prije svega potražitl u temcljnlm obllcima bcgovskofcudalnog slstema na Citavom teritoriju osmanlijskog lmperija.
...Plemena. rase, porijekla. vjerolspovesti. jezlci i dijalekti stoljcćima
u tim kotlinama tako su se amalglrall. da je granicu danaSnjeg
etnografskog stanja povućl nemogu6e. a rekonstrulratt Je mltraljezama I yjeSallma na temelju nekih flktivnih stanja od prije mnogo
stotina godina bilo bi zloćin ili ludllo."
Ostavljeni od katolika • naseljeni Srbima
Indikativno je za "beogradsku čaršiju". kako Krleža naztva beogradsku štam pu I javno mnjenje 1 to. Sto o mlgracljama imaju dva
sasvim razllflta merila. zavisno od toga o kome se radi - o Srbima
ill Albancima.
Naprixner Normalno je da "naSI stofarl Iz planina služe kao neredovne čete u turskoj vojsci I kolonizuju ratom opustosene zemlje
srednjeg Podunavlja na sevem sve do pod Budim. a na severozapad
do pod Zagreb".*2*
Normalno je i sledeće, o ćemu prlfa Jedan istorićar srpske crkve:
"No naseljavanje pravoslavnih u Dalmaciji u velikim razmerama
nastalo Je u XV veku i docnlje usled najezde Turaka. Tada se vtSIIq
157 М И Ј к а '. 15. o k to h ar 1912.
228 V asa Ć ubrllovlć. tk la b ra n i ixlonj»ki rad o v t'. Narod n a kjijtga, 1963. *tr. 8 7.
9в
pomeranje naroda. Hrvatl i katolici uopšte, vodeni katoličkim
s\'cstcnicirna. da bl se spasll Turaka. iseliše se na ostrva i u Italiju;
u te zapustele zemlje Dalmacije nasell&e se Srbl iz Bosne I Hercegovlne. a u Llku 1 Krbavu sami Turci naseliše Srbe posle 1540 g.
Znamo da je u XVI v. osnovana Vojntčka krajina (Senj-Sisak) i da
su tamo prcšli uskocl kojih Je bilo Cak 1 u Istrl. Na taj nafln krajem
XVI I početkom XVII v. Boka. Dalmacija, Uka i Krbava, ostavljeni
od katolika. bejahu naseljeni Srbima. pravoslavnlma".229
Medu tim. beogradska slain pa lije su/c zbog posledica tih migracija
i u flanku 'Vapaj Stare Stblje~ tuguje: "Posle prve i druge seobe
Srbin se u Staroj Srbiji znatno proredlo. Na Iseljene pitome srpske
zemlje se spustiše stoearska am autska razuzdana i neobrazovana
plemena".230
Za drugog jednog istorirara srpske crkve normalno je. medutim. Sto
su se Sloveni doselill na ovaj nafin. kako on pod naslovom "Odnos
doseljenth Slo\rna prema starosedeoclma" uCl buduće bogoslove:
"Sloveni su naseljavall svoja nova staništa na Balkanskom poluostrvu i Istofnlm Alpiina posle teških borbi. razaranja i pljaćke.
Usled toga Je veliki deo preostalog starosedelafkog traćkog, illrskog
i romanskog stanovnlštva ill emigrirao ili se iz župnih 1 obradenih
podrućja povlaćio u planine 1 odavao polunomadskom stočarskom
zanimanju.
...Od neromanizovanih Ilira nisu podlegli slovenizaciji jedino Ar­
banasi. Oni su se pri najezdl Slovena takode povuklt u planine... all
su kasnije potiskivali Slovene Iz 2upnljih predela i postepeno stvorili
svoj nacionalnt teritorij".231
"Nesposoban" za samostalan život albanski narod Jedini nije podlegao slovenizaciji, izdržavši ne jednu najezdu!
Žilavost. izdrzljivost i sposobnost albanskog
naroda zaprepašćuje
Tucovlćev drug I saborac Du&an PopoviC pisao Je:
"Sirota Albanija. jadan albanski narod. Retko kojoj naciji su pravljene tolike smetnje I težkoće na prvlm koraclma njenog samostalnog žlvola I ро|И1Лкоц organizovanja. Albanski narod pokazuje
Jednu žilavost. izdržljlvost I sposobnost. koja ćoveka zaprepašćuje.
Nije laka stvar izdržati i pretrpeU vaivarsku najezdu tri države u
Jedan mah: srpske, crnogorske i grf-ke!"232
Socijaldemokratska štam pa u Kraljevini Srbiji je jedlna odavala
priznanje herolsko) borbi albanskog naroda I u ustanclma protiv
Turske I u borbi protiv balkanskih država, Partijskl organ u uvod229 ilr. Cedomtlj Maijancivrc "Nlonja Srpske Crkve" knj. II Deofp-ad. 1930 s tr 119.
230 "Vctcrnjc novostr, 20. arplcm bar 1912.
231 dr. D u ta n I.] KaW . Istonja Srpske Crkve sa narod nom tstortjom ', udJIbcnlk za III
rajtrcd bogoslovijc. Beograd 1967,
232 "B orba". I\>lurnc;*cć:nt нрјм Soctyalnc Hrnm km tfjc,
"Prvl m aj 1914". 16. a p ill 1914.
99
niku pod naslovom ’Knipni dogadajr piše: "Amautska revoluclja
predslavlja danas centar na koji je upravljena paZnja cele politićke
Evrope. Kako prema svemu izgleda autonomija Albanije je na
pragu. Najzad jc postignut cilj racli koga se već svakog proleća I leta
proliva kiv na teritoriji Albanije i Stare Srbije. Jedna nacija u
Turskoj na putu Je da Izvojuje sebi slobodu i ravnopravnost.
Amauti su prvi uvkfeli da će se nacijama u Turskoj imperiji
popraviti položaj. omogućiti egzistenelja I kulturan razvitak. ako
one 11/ mu stvaii u svoje ruke, ako se mase stanovništva poćmi
boriti za svoja prava.
Amauti su prvi raskinuli sa mladoturskim iluzijama: oni su blagodarećl svojim specljalnim ekonomskim. sooljalnlm. geografskim
uslovlma Imali naJvlSe snage i sposobnost! da povedu borbu za nacionalnu autonomiju: oni su tu borbu vodili ne žaleći žrtava nl žlvota prolazeei kroz najužasnlja iskušenja.
Cela ova borba nam je simpatična".233
Socijaldemokratska štam pa pozdravlja uspehe Albanaca I u članku
"Uslanak u Albaniji" u kome stoji: "Arnauti su odneli ćitav niz sjajnih pobeda. Gde su se god sukobili sa turskom vojskom oni su je
tukli. U svima okolnlm zemljaina danas vlada uverenje da Arnauti
sigumo mogu i da će pobedili. Ima li tu kakvog drugog Izlaza. nego
da mir u roclenoj kući dobiju davanjem Albanlji administralivne
samouprave. koja će ubrzati njen kuUurni razvitak?"234
U daljem tekstu tog članka list daje \idenje srpske socijaldemokratije u odnosu na pravo Albanije u okviru Turskog carstva:
"Mladoturci su se skrhali na jednom od njihovih osnovnih prinripa,
koji je mogao fanatizovatl samo ljude sa kasamskim vaspllanjem.
To je princlp najstrožljeg državnog centralizma. U iste državne I uprarae forme, pod Iste vojne I poreske obaveze valja da se uguraju
svi delovl carstva. kojl se po stupnju svoje kulture razllkuju za hiIjadu godina...
...Fcdcralizam u organizaciji države. samouprava pojedinih provindja. to je Jedna nužnost.”
Isti list I u ćlanku "Nesposobnosr ukazuje na znafaj borbe Al­
banaca za autonomiju u okviru Turske: TJ Turskoj jedan silan revolucionami pokret Am auta lako može povući za so bom 1 os tala
plemena. a koji će im. u svakom slućaju revolucionisatl duhove I
podići hrabrosf.M s
Na pofetku balkanskog rata organ Srpske socijalne demokratije u
ćlanku "Albanski problem" predvida:
"Srbija i Grćka hofe da pcxlcle Allmniju. Ali pored sve plcmenske i
verske pocepanosU Albanci če biti složni I golovi da brane svoju nacionalnu nezavisnost od srpskih I grfklh osvajaCa. ako sc podeli
233 Kadiiif kc novine". 13. Jul 1912.
23-* Islo. 17. ju l 1912.
235 l»to. 2 4 . ju l 1912.
100
teritorija na kojoj oni 2ive u većini. Ne treba mnogo politićke pamcti
pa unapred predvtdeti da če i Srbi i Grci imati dosta krvava posla
sa nesvojim elementima. ako ostvare svoj plan".136
Tlh dana list je u članku "Sebi ruke Austrijo" pisao:
"Mi smo, socijaldemokrati. vrlo Iskrenl i vrlo veliki prijatelji A1
bane/a i mi želimo I ofemo i njihovu slobodu I naclonalnu i
politic'ku autonomiju u federaclji balkanskih republika. Mi odlućno
ustajemo protiv onog varvar&kog gledlSta da su Albanezi nespoeobnl da se nacionalno. ekonomski, kultum o i politićki razviju.
kao Sto se gnuSamo I onog podlog podmetanja da je ćltav je<lan
narod sam-samcit razbojnik. ako u njemu ima lopu/.a. aramija i
krvoloka".237
Socijaldemokrati na samom poćetku rata predvldaju i rezultate tog
"oslobodilačkog" rata u Manku "Oslnlxxlllafikl podvizi". gde stoji:
"Naša buržoazija pokušala je da ratu. kojega pod komandom Kusije
I u zajednlci s reakclonarnim vladama I dinastijama na Balkanu
preduzima, dade obelcžje oslobodilačkog rata. Ona veli: svaka od
balkanskih država oće da oslobodi svoju naciju od Turaka!
Kadi toga su balkanske kraljevine posligle sporazum u podeli pojedinlh oblasti.
Medutim. u tim oblastlma nijedna naclja nlje kompaktna:
stanovništvo jc u njima jedna kaša od nacija. svaki kraj jedno n a ­
cionalno šarenllo. gotovo svako selo pravi mozaik od naclja. Ako
bude ratnog uspeha šta će biti sa nacionalnlm oslobodenjem?
NiSta!...
Nacionalno oslobodenje se na teritorijl koja je mozaik nacija ne
postiže zavojevanjem, već ledlno na naCln kako je to shvatila
Balkanska Socijalna Demokratija...: Jednom punom prlvrednom.
kultum om i politićkom zajednicom. u kojoj ne bi vladala nacija
nacijom. već u kojoj bi sve nacije bile ramopravne t dobile niogućnost za svoj razvitak.
Koliko se pak želi oslobodenja onima u granlcama Turske. najholje
se vidi po tome kako postupaju "osloboditeljr' u svojim sopMvenirn
zemljama baS onda kada se spremaju da učine ratni pohod za tobožnje oslobadanje u oblastlma Turske...
Eto. tak%1 su "oslobodilafki" podvizi satrapa ruskog carizma na
Balkanu I tak\'e su perspektlve njlhove "mudrostl" i njihova "pa­
triot Izma".338
Podržavajućl borbu albanskog naroda za svoj kultum i razvoj. sooljaldemokratski organ u ćlanku ”Albanski problem" pise:
"Na pozornicu Istorije sve Jafe I Jate Istupali su "sinovl brda I slo­
bode” - Albanci. fije je nacionalno budenje dobilo svoga izraza u
zahtevima koje su u poslednjem ustanku istakli. Medu njima stoje:
prlznanje albanske azbuke 1jezlka i davanje samouprave”.239______
2:1fi t»lo, 6. n o v em b ar 1912.
237 Isto, 2. n uvem ber 1912.
238 Isto. 29. September 1912.
230 Isto. 6. n o v em b ar 1912.
101
Slobodarska svijest i ponos
Miroslav Krlcža je u svom pomenutom tlanku plsao 1o tom albanskom pokretu za nacionalnu i kultum u slobodu. podržavajući u
potpunostl teze Tucovića. On ka?.e:
"Dimitrije Tucović je objasnio, da anarhlfno stanjc, u kome žlve
sjevema albanska plemena. dolazi prije svega od toga, što su ta
izolirana visokoplaninska plemena zaostala za tokom dogadaja
nekoliko stoljeća. ne iz svoje takozvane rasne nesposobnostl. nego
prosto uslijed prilika u kojima žive.
... Nije tome tulnom stanju razlogom nikakva rasna inferiomost.
jer Ait>anasi. pošto su se u prvoj generaciji udaljili od plemenske
baze. kao iseljenici u civiliziranijim okolinama. prilagoduju se višcm
stepenu žlvota mehanlf kl i bez razlike od okollšnih naroda. Pa ipak
sc taj divlji arbanaški sjever nije dao nikada podjarmiti i oduvtjekje
održavao neku vrstu neodvisnosti spram turskog vojnifkog i administrativnog stroja, te su zahtjevi Nezavisne Lige. godine lisuću
osam stotina sedaindeset os me 1 osamdeset prve. lijepi dokumenti
arbanske slobodarske svijesti I ponosa.
Tucovlć je osim toga upozorio, na temelju dokumentarnih analiza.
kako se Sjever i Jug razlikuju ekonomskl. kako su begovski Jug 1
primoije mnogo razvijenljl I ctviliziranljl. kako arbanska činovnička
naslaga. pa arbanski imutak. arbanska Starnpa. publicistika. zameci političkih partija počinju da dokazuju sve obrise modernog
nacionalnog gibanja-.240
All "prljava St am pa beogradska” Je upomo vellfala kolonljalnu zavojevaćku politiku Kraljevine Srbije, obavijajufi je vclom oslobodioca i kulturtregera.__________________________________________
240 Izabrana clcla Miroslava Krlc/r u dcact knjltfa. Dcsct krvavlh Rodtna. "Sloboda*.
Beograd. 1977. str. 393-394.
-
"Politika"
Vladimir Dedijer
Dimitrije Tucović
D ušan Popović
Dragiša Lapčević
Miodrag J eremić
Triša Kaclerović
104
Velikoprodavac patriotizma - "Politika"
"Politika" Vladislava Ribnlkara Jc I tada svesrdno podržavala vlast I
bila najvemiji poslušni podanik, iako jc bila nczavisni list, zvanlCno.
Posle osvajanja Albanije ona pod naslovom "Draćki okrug" ponosno
objavljuje:
"Vrhovna komanda jc vet obrazovala srpsku oblast, koja nosi naziv
Draćki okrug... Arnauti će dobiti sve slobode. i u toj pravoj državnoj
slobodi će se oplemeniti. Srbija će izvršiti jedno kultum o delo".*«1
Već na samom početku balkanskog rata "Politika" nc samo da
svečano i borbeno kreće u boj za oelobodcnje od Turaka. nego daje i
dalje, mnogo Sire clljeve. U ćlanku “Srbija I Stara Srbija" ona već
10. oktobra 1912. godine uči narod:
"Stara Srbija nije samo klaslfna »фвка zemlja, u kojoj se razvila
najjaća slobodna srpska dr/ava. koja je u vreme poslednjih Nemanjića imala prcvlast na Balkanskom poluostrvu. Ona nije samo
kao Bosna ill Dalmaclja srpska zemlja u kojoj se srpski diše I oseea.
Svugde jc tu srpsko pleme. koje je i u Srernu, Bačkoj i Banatu,
Bosni. Hercegovini i drugim srpskim oblastlma”.
Ona se prldružuje i slavlju Srpske pravoslavne crkve i u flanku
"S/ava Cara Dušana 'Javlja tz Prlzrena: "Sv. Arhangel Mihailo bloje
krsno Ime cara Dušana, pa je sve pohitalo u crkvu... Pred kraj
liturgije bilo je blagodarenje. što je naša junačka vojska srpski steg
razvila i na obalama Jadranskog mora".242
Ona u flanku Naia vojska" likuje zbog uspešnog osvajanja: "Pre
mesec dana naSe su trupe preSle granlcu. a danas vet imamo osvojene dve nove Srbije. dva puta onoliko prostora, koliko iznosi cela
o tael/bin a tih malobrojnih. all danas vet šlrom sveta proslavljenlh
vojnika".*43
Kralj je u svojoj ratnoj proklamaciji postavio kao cilj, zvanifno.
oslobadanje srpskih krajeva od Turaka. "Politika" indiskretno razotkriva pozadinu tog pohoda. pa u ćlanku "Na more“ kle i dalje i
klikće:
"Najzad sc ispunllo ono što je svaki Srbin očekivao. Sile skrivene
nanxlne snage. koja Je satrla Turke na Kumanovu. koja Je slomila
za svagda besne Amaute na Koso\ai i u Sandžaku - ta će sila
proneti sф skog orla i kroz gudure Drima i izneće ga na Jadransko
more.
More! U toj je rečl ceo strategijski I taktlčkl plan naSlh vojskovoda,
u njoj je sva politika na&ih diplomata".244
Svega mesec dana pre toga. 18. septembra. Kralj Je obavestlo 1 Ar
*41
242
243
244
’I4)litika- , 16. n o v em b ar 1912.
Isto, I I . n o v em b ar 1912.
lato, 12. n o v em b ar 1912.
Isto, 2 1 . oktoiHU- 1912.
105
banase: "...svima nosltno slobodu, bratstvo I jednakost...". a
"Politika" već slavi Sto Jc vojska "slomlla besne Arnaute." I to "za
svagda"!
Mržnju prema Albancima "Politika" stalno I sistcmatski seje sa svoJih stranica.
U flanku "Kroz Kačanlćki klanac "ona sikče: "Arnautin je sav samo
zlofln. pomeSan sa podloštu I prevarom".245
SledeCeg dana. u ćlanku *!ZaroblJcnlcT Izveštava one. kojl nisu mogli
svojim oćima da vide dogadaj:
"Zasebnim vozom, koji jc stigao u Beograd. Jutroe Je prevezeno
1068 zarobljenika. Najviše ima Amauta... Amauti fine bedan
utisak. Medu njima Ima 1 staraca I dece od 14 godina. Sve što je
moglo puSku da nosi diglo se protiv nas.
I ako su bedno odeveni i izgladneli. ipak ne mogu kod čoveka da
izazovu saZaljenJe. U njihovim otim a ima nećeg divljcg. žlvotinjskog.
Kad uhvatite pogled zarobljenog Am autina pred vama se namah
stvara slika njihovih zk»ćlna. A pred tom slikom nestaje sažal
jenje”.24«
Tucovlć Je pisao da sc uverlo da Je surovost prema albanskom
stanovniStvu od strane srpskih vojnika bila izazvana I plsanjein
bcogradske štampe. Da je bio u pravu dokazuje i nastavak tog
članka:
"Naš svet Je boleCiv, all Ipak za ove zarobljenike nije imao sažaljenja.
Njihova zverstva su u tako sve2oJ uspomcni. da Je svaka boletivoet
prema njima potpuno iskljućena.
Kod hotel 'Londona' sreo sam jutros jednog detaka. Jedva da lma
sedam godina. Drži kamen u ruci i gura se. 'Pustl me. ćiča. molim
te. da i ja jednom pogodim. Dosta su oni naše gadalil'"247
Sutradan u flanku Turska. Am auti I reforme" opet se vraća na taj
dogadaj; sada bi - izgleda - tlankopisac hteo da bar malo ubla2i
fudovlšnu netovetnost lz prošlog broja. ali ne uspeva. Jer opet
bljujeotrov;
"Ko je Jute poranio da vidi zarobljene Amaute. koji su dovedeni u
Beograd, morao je osetiti, kraj sve od\Tatnosti koju je slika davala. i
duboko sažaljenje. Tuga obhrva foveka kad vldl ove ljude - za koje
je malo reteno. ako se kaže da su dlvljl - gde Idu kao seoskl pas
pred koliina. bosi, goli. unezvereni kao žlvotinje. NJihovo duSevno
stanje. izgleda. da po svemu odgovara bedi I jadu njihove
spoljašnjosti".24*
Za "Politiku" Je kolonijalna politika potpuno opravdana. U tlanku
"Na more" ona se ushieuje gaženjem tude zemlje:
245 Isto.
246 Ulo. 22. oklntiar 1912.
247 'sto.
248 Isto. 23. oktobar 1912.
106
"Vckovima Zemlja ćeznuše za - Morem. Sećaše se svojeg negdašnjeg
bogatstva i slave.
More ml priCaše: negda davno mojl plavi talasl ljubljahu skute vaše
Zemlje - Izgubljene majke moje. Gde Je ta Zemlja? A zastidena
Zemljina deca odgovarahu: Dodoše dlvlja krda varvara i usprtiše se
izmedu tebe i majke tvoje.
A Zemlja. vekovima gledajući decu svoju zarobljenu kaza: Deco moja. blagoeloveno vreme došlo Je. Tragom svoje krvl podite na More!
Deca p o slu ia k . Herojskom snagom potlsnuše vekovnog dušmanina. Preko lešina gaze odabrana deca, krće sebi put... Zemlja traži
svoje More. Požurimo!
Na pomolu mora opojeni pobedama zastadoše. I kliknuše: - majko.
vraćamo ti more!"249
Miroslav Krleža Imao Je drugaćije mlšljenje:
"Pa kad Je pobednicka vojska pala preko albanskih vrletl do Drafa.
do LJefta I do Svetog Ivana Medovanskog. granitno Javno mišljenje
stvoreno kolonijalistićkom propagandom pozdravtlo je vojnićke uspjehe u svećanom pobjednićkom raspoloženju'.280
Toj kolonljalistifkoj propagandi "Politika" Je posvećivala I svoje
"dlrljive" pesme u prozi. koje su ne samo budile patrtotizam, nego,
eto. davale lekcije iz istorije...
Kao i u flanku "Evropa I Balkan", gde stoji da su Srbl "po cenu
svoje krvi. prolivene obilno, stekli svoja pobednićka prava. Uostalom, oni su rnogll da traže sa toliko vise prava izlazak na more. Sto
Je najveći deo zauzete albanske teritorije pripadao nekada srpskom
carstvu".281
Podsetimo se Krleže, koji Je rekao da Je to "historijsko pravo. analogno mad/arskoin historijskom pravu na Dalmaciji, Bosnu i Hrvatsku".
Pod naslovom "A m autskl bandltl" "Politika" preti: "Amauti neće ostati nekaznjeni za svoje ispade i ono Sto oni preduzirnaju ima samo
da ubrza smrt države, koju oni hoće da stvore".2*2
Njen ćlanak "Drać i Valona" daje odrcscne ruke Srbiji i Crnoj Gori
u albanskoj politici: "Ako am autski razbojnici budu i dalje vrsili
napade na naše granice i ubarivali agente da bune stanovnlštvo,
one će biti prinudene da predu na albansku teritoriju da izvrše
misiju. koju Evropa nije mogla da izvršin.2“
Istlm duhom praSet Je I tlanak "Ko Jc krlv?" koji odlutno tvrdi:
"Moramo da se razratunam o sa banditima. Razrafunavanje ne sme
da bude privrcmcno. već tako korenito, da nikada vise nikome ne
219 Isto. 4 n o vem b ar 1912.
2w Uabraiia dcla MirusLava Krlcjx u tlcnel Imjifln. Deael krvavth Modtna. "Slobocla".
B eograd, s tr. 39 2 .
25l T o b ltk a " , 2 8 . d c c e m b a r 1912.
2!a l»to. 5. »cplcrnbar 1912.
253 Ulo. 7. S eptem ber 1912.
107
padne napamct da uznemirava. Srbija ima sama da ocenl kako će
to da završi... voded raćuna samo o intcresima svoga naroda".*54
Komandanti albanskih ustaničkih Jedinica za "F*olitiku" su samo
"razbojnici". Naprimer, rlanak “Vrenje u Albaniji" saopStava: “Isto
tako u Valoni je već postignut sporazum izmedu Maćedonske Unutrašnje Organtzadje I Ise Boljetinea I Bajrama Cura. Jane Sandanski - Izaslanlk te organizaclje, prtdobio je oba ova razbojnika za
svoje planove".*55
U vestlma "Iz Ljume*19* list saopStava. bez ikakvih pojedinosti. da su
jedan srpski oficir i "ćuveni razbojnik Riza-bej" vodili neke pregovore. I to je sve. Da podsetlmo. Tucovlć Je. dajući detaljno taj razgovor naveo red tog "razbojnika" koji ogorfen kaže: VaSl vojnici
pljaćkaju i odgone stoku... A za svakog vašcg vojnika vi popalite po
nekoliko sela i bacite u oganj I stavite pod nož sve u njemu žlvo, ne
šteded ni decu ni žene".257
Jedan od saboraca Dimitrija Tucovlća, Jedan od voda srpskih sodjaldemokrata - Dušan Popović - pisao je u to isto vreme u partijskom polumesetnom ćasopisu "Borba" o “jednoj smrtno uvredenoj I
ranjenoj naciji". optužujući srpske viasti:
"Ovih nam Je dana mnogo deklainovano o strategijsklm tafkam a
prema Albaniji koje treba da obezbede našu teritoriju. Strategijske
tačke nesumnjivo nešto znače; ali ma koliko sigurne i strašnc one
bile, nikada nas one neće osigurati od gnjeva i osvete jedne smrtno
in'redene I ranjene nacije. Dokle god u пабе buržoazlje budu vladali
ovak\i varvarski pojmovi: dokle god i najtrezveniji njeni politićari
budu branili tezu da su Arnauti poluljudi i da se arbansko pitanje
može reSiti Jedino inačem I ognjem. dotle ćemo mi stalno Imati n»obilizaciju za mibilizacijom prema zapadnoj granici nove teritorije i
fijasko za lljaskom. I sve dotle neće nain pomoći ni strategijske
tačke prema Albaniji - a već 1 da ne govorimo o tome što će nam
trebati da stalno I dan i noć držimo 'strategijske tafke' unutra u ze­
mlji sa kojih ćemo klatl I unlštavati one stotine hlljada arbanaskJh
saplemenika koji žive u našim granicama i koji treba da budu neki
vajnl temelj Velike Srblje!"35*
Ali "Politika" ne samo da podržava tu politiku. nego ćak na zauzetim teritorijama ni ne vldl albanski narod. U članku "Srpski zahlevi" ona tvrdl:
'Okolnosti su I nastupllo Je vreme da se progovori I o zahtevima S r­
bije. Njeni su zahtevt Jasnl. opravdani. prlrodnl I odglednl.
Srbija je u ovom ratu izvršila svoju dužnost potpuno, onako kako
zahtcvaju njene pretenzije. Cela teritoilja. koju Je ona osvojlla,
naseljena Je njenlm saplcmenicima: cco narod koji jc ona oslobodila
254
288
256
257
l*lo. 13. S ep tem b er 1912.
Isto. 6 . acp tem b ar 1912.
Isto. 16. S ep tem b er 1912.
S a b ra n a dcla D. T ucovK a. knj. 7 . "li Jednog granlćnog g am tao n a' . s tr. 2 0 9 . "Rad",
B eograd. I 9 6 0 .
258 'H o rb a' . 7 . k n j.. 2 . b ro j.. 16. o k lo b ar 1913. "Opet fijasko", »tr. 3 7 .
108
raduje sc svoin ujedlnjenju sa Srbijom.
...Srbija u ovom trenutku ima. dakle. dužnost, da sebi osigura !
mir I budućnost. a najbolja garantija za to jcste podela Albanije
izmedu Srblje I GrCke".*59
Dok socijaldemokrati s najvećlm užasom i gnušanjcm pišu o fetnlcima I njlhovlm zloćinima 'prljava beogardska stain pa" Ih velifa.
Tako "\'cćernje novosti" u flanku Kosovo se sveti" radosno konstatuju: ' Pored stalnog kadra i tri poziva narodne vojske pohltala Je na
zbomo mesto i Narodna Odbrana i dobrovoljcl I poslednja odbrana
I komite I bombaš I i fetnlcl svake vrste!-2®0
A na stranlcama "Politike" čak i književnik Ivo Ćlpiko pise hvalospeve u ćast tih zlikovaca. U feljtonu "U bolnici", on se odušcvljava I
raznc2ujc, trudcći se da to prenese I na fitaoce:
"Stajao sam pred krcvctom mladog ćctnlka. Pred ovlm mladlm.
teško ranjenim ćetnikom. oscUh se ovdc sitan i ncpotreban. Na
moja nalvna pitanja o tetnlcima odgovaraše ljubazno se smešeći...
Posmatram sa neklm ćudnim, osobitim zadovoljstvom njegove erne
očl I u svom knjlževnom egolzmu pomislih: ovo Je divan tip četnika,
intelektualcal
Pred ovom svetlom pojavom razumedoh I ove naše ćetnike što daju
svoje mlade živote za našu zajednićku misao.
...Osetih duboko u svojoj d u ii da ovl prvi ranjenicl sobom nose prvo
znamenje uskrsnuča piodjarmljene naše braće'.да1
U takvoj atmosferi вфвк) socijaldemokrati su se herojski borili za
istinu I ta borba Je bila. kako Je rekao Krleža. "smion I poštovanja
vrijedan Mn".
U svom članku "Opet lijasko" odlučno I argumentovano se borio i
Dušan Popo\ić: "Nlje sc. uostalom, mnogo nl fudltl grublm instinktiina našc seljaćke inasc za čije sc školovanje I civilizovanje ova država nikada nije brinula; ne treba sc. isto tako, zgranjavatl ni nad
uskim i bednim politlckim i duhovnim horizontom naših vojnlh
kom andanata kojl su vaspltanl da hladnokrvno. zlikovafko ubijanje
desetlna I stotina Arbanasa, njihovih ?.ena I njlhove dece smatraju
kao neki heroizam junaka Iz tragedijc; ne treba sc mnogo revoltirati
ni zbog našeg buržoaskog Javnog mnjenja koje daje moralnu razrežnicu za sva ova zverstva, koje šta vi<ie lzazlva apetlt za
uništavanje Arbanasa i njihovih porodica, jer su predstavnici tog
javnog mnjenja ljudl koji se nisu ustezall da. žurnallstićkim kampanjama I ucenama. razoravaju porodlce svojlh sugradana: ne
treba se svemu tome mnogo ćuditi. poSto parolu za takvo shvatanje
i takvu politiku bacaju ljudi koji stoje na najvišoj dništvenoj I
političkoj visini u Srbiji. i pošto jedan g. Stojan Protlf (Balkanikus).
predstavnik demokratsklh Ideja i Sampion engleskog parlamcnta348 "i'blillka . 9. (Iw cm b a r 1912.
2C0 л/с^егпЈс novosir. 3. oklohar
261 "Pbh(ika~, 16. novembar 1912.
1912.
109
rlzma u Srbiji. ima kuraži da, u obliku objektivne naufne rasprave.
dokazuje pred celim svetom kako Arbanasi nemaju prava ni na
naclonalnu ni na državnu samostalnost. kako su to bezmalo
poluljudi koji nemaju prava da budu tlanovi velike ljudske
porodice. pozivajući se za ta svoja 'naućna' tvrdenja na neke
evropske avanturiste I pustolove, koji su omrzli Albaniju valjda zato
Sto u njoj nisu natšll na kafe-koncerte I engleske klozete iU što Im
neki gešeft nije ispao za rukom!"262
Krv naše krvi - Srbin
Bez potplsa, ali verovatno iz pera nekog od ondašnjih "naufnika",
"Politika". u ćlanku Testament Durda Kastrlotlfa" oduzlma albanskom narodu i njegovog najvećegjunaka I pISe:
"Proslavljeni Srbin Durde Kastriotir, od Turaka nazvan Skenderbeg preminuo je u LjeSu. kuda je bio od^ao da se sa ostalim
glavarima srpskim savetuje o tome, kako se može do kraja odoleti
TUrcima. Ovo je bilo 1467 godine..."*63
"Srbin Skender-beg" Je valjda objaSnJenJe I za sledefe tvrdnje "Pollilke" o "oslobodllafkoj" a ne zavojevafkoj politic! Srblje: "Srbija Je
pošla u rat zbog pristaništa 1 ona ga je dobila. Srbija je tim rezultatom potpuno zadovoljna. NJoj tuda obala ne treba".*64 Zalim:
"Srbija nije ni vodila rat sa kakvim ambicijama, niti po nekoj im*
perljalistitkoj politic!. Ona nije imala ni želju ni nameru da potćinjava sebi druge narode!-266
Medutim. Tucović je pisao o “zanosu stvaranja velike Jadranske države podjarmljivanjcm tudeg naroda".2ee
Tadašnja "Politika". eto vellfa Skender-bega. Jer Je - "Srbin"... A do
kakvlh ćudovišnih. pa i komićnih. zakljućaka može da dovede &ovinizain, blizak rasizmu, pokazuje I ovih nekoliko primera. Srbima,
koji su se raselili do Zagreba, Budima, Dalmacije ltd. beogradska
štampa kao nl nauka. ne lepl negatlvne etikete, ta k nl u slufaju
kad su kao turskl vojnld I kolonisti dolazlll u te nove krajeve. All
kad se radl o Albancima. kriteriji su. kao I rećnik, sasvim drugaf ijl.
U ćlanku "Iz tudeggnezda" list "I’olitika" se ljuti:
Domale d ll alia donosi vatieni proglas osamdeset arbanaških opština u Italiji, u kome se naglaAava da se AlbanIJa mora ostavitl
Arbanasima." Iza toga sledi komcntar "Politike". koja je straSno
uvredena: "Arbanaški izrodi i mekuSci. koji su se još pre toliko decenija isellll u Italiju da saćuvaju svoju kesu I svoje Aivote. ne brt
n u n dalje šta će bill s njihovom domovinom. vide tek sada "Jednu
vellku ncpravdu"!2*7_________________________________________
2 6 2 l i o r b a " . 7 . k n ( . , 2 . b r o j . 1 6 o k t o b a r 1 9 1 3 , »Ur. 3 5 - 3 6 .
2* ® T 4 J W U u i” . 1 6 . n a v c m b a r 1 9 1 2 .
264 I s lo . 1 0 . d e c c m h a r 1 9 1 2
2 65 la lo . 1 1 . d c c c m h a r 1 9 1 2 .
* * S a b r a n a d c la D . T u r o v t f t i. k n ) . 8 . s ir . 7 9 .
2 6 7 " P o l II lk a " . 1 6 . n o v e m b a r 1 9 1 2 .
110
Medutlm. istorifar srpske crkve o seobl pod Ćamojevlćem. kao 1 o
uzrocima. pISe ovako:
"Austrlja ne bl sreće da zadrtl zauzete krajeve. Veliki vezlr Mustafa
Ćuprtlić... u januaru 1690. godine dode na Kosovo. Za srpski n a ­
rod. a naroćlto za patrijarha Arsenija. nastade užasno stanje. Srbi
su bili kompromitovani u pomaganju Austrije. te bi svi Izginuli.
Zbog toga se patrijarh Arsenije reši da se skloni ispred Turaka. te
pozva vode naroda da podu sa njlm".**
Koliko Je nama poznato, niko ni Ćamojevića ni ostale nije do danas
nazvao "mekušcima", kojl su "čuvall kese I žlvote”, kojl nisu brinull
0 daljoj sudbini napuštcne domovine.
Ili ovo. Istog dana u dva beogradska "patriotska" llsta Izasla su dva
naptsa oTurcima, ali stavovi su različiti. jer...
Ćlanak Propast Turske saopštava: "I. odlazeei. Turci nisu htell da
se posrame pred svojim precima od pre pet stotina godina. Oni su.
dlvije bežeći. sa Junaćkog megdana. postali junaci nad golom 1
golotrbom rajom ...'269
Drugi ćlanak "Dža\id-pa&a Srbin ", sa podnaslovom ”Jedno senzaciono otkrićc ' otkriva: “Sa Džavid-pašom Turska Je Izgublla Jednog
od svojih najboljlh vojnika ".
Da napomeneino da je taj Džavid-paša bio komandant turske voj­
ske koja je u krvt gušlla uslanak Albanaca JoS pre balkanskog rata.
1 njega zbog toga po zJu spomlnje Tucovlć270; a u balkanskom ratu
bio Je komandant turske vojske kod Skoplja. u borbi sa Srbima.
Ubili su ga njegovi oflciri.
Ćlanak nastavlja:
"Njegova smrt nas Srbe zanima ne samo sa gledišta što Je on bio
jedan od naših najsnažnljlh protivnlka. već I sa tog gledišta. što je
on bio krv naše krvl - Srbin. Time se u nekoliko mogu i objasnltl
njegovi vellki vojnlfki podvizi u Arnautluku i Maloj Aziji.
Džavid paša roden Je u Jednom selu blizu Užica, seljačko je dete. a
kršteno mu je Ime Manojlo Vojić. Mlad je stupio u vojsku i doterao
je do naredničkog čina.
Krupan prestup u vojsci nagnao ga je da beži iz Srbije (1870) i on je
svoju karijeru zasnovao u Turskoj. gde Je svojim po&tenim i energičnim radom dostigao i vrhunac"271.
Krv nlje voda: pisac flankaje. kao I Džavid-paša, Srbin. pa zato u
ovom "nekrologu" komandant okupatorske vojske izvršava "velike
podvige”, a sam Je "pošten" I "energićan"... To autor clanka istlfe
verovatno zato. Sto su ti ‘Veliki podvizi" izvršeni protiv albansklh
ustanlka. Pa mu se oprašta I krupan prestup. I dezerterstvo iz srp­
ske vojske, I prelaz u neprijateljsku vojsku I...
2 e i,dr- ČedomiH M nijanovtć. Istorija srp s k e crkve. knj. II. s tr. 18. Bcngrari. 1930.
2® TVlHika". 20. o k to b ar 1912.
270 S a b ra n a tlela D. TiK-ovIra, knj. 8. s tr. 170.
271 'V e fc m je novoatt". 20. o k to b ar 1912.
Ill
U pomenutoj "Istorijt srpske crkve" u glavi 'l’ećka patrijaršija od
1557-1766" stoji: "... bilo Je mnogo Srba u turskoj vojsci koji su sc
lsticali Juna&tvom I zauzlmali visoke položaje u državi".272 u daljem
tckstu autor ih pominje i poimcnce: veliki vczirl - Mehmed-paSa
Sokolović. pa Rustem-paša, pa Mustafa Ćuprilić, pa - Sinan-paSa.
Onaj. koji Je, Iz osvete. spalio moštl sv. Save... Srpska krv. eto. bila
jc "izvor" njihovog "junaštva’.
Reakcionama novinarska mafija
0 tada&njoj srpskoj. uglavnom beogradskoj. štampi Tucović nije
imao nimalo lepo mišljcnje. U ćlanku "Strategijske taćke u Albaniji"
on je pisao 1913. godine: “Vladu pom a/u 1 guraju u avanture nesavesni predstavnicl buržoaske štampe, koji su posle svake bitke
naSe vojske kupovali po Jedno tuce akclja I kojima prestanak rata
prekida ovo patriotsko zanirnanje'.275
U Clanku "Albansko pltanje", bavefl sc albanskim ustankoin protiv
Turaka. on još 1910. piše o "krvoloćnom plsanju srpske buržoaske
štampe, tamošnje kao i ovdašnje", I nastavlja:
"1 dokle se srpska šovtnistička štam pa bezumno stavlja na stranu
režima, mase ostalih narodnostl u Turskoj instinktivno osečaju u
sudblnl Arnauta svoju sopstvenu sudblnu''.27'1
Te Iste godine u ćlanku "Iz zemlje vešala" on se opet bavi srpskom
Stampom i iznosi svoj stav:
"U krajnjoj kratkovidnosti I svlreposll naSa Sovlnlstltka Stampa odmah od pofetka naišla Je na trulu dasku da uzdiže vešala I zk>ćlnstva turskih vlasnika kao neophodno sredstvo za urazumljenje
nesnosnih Arnauta.
Mi se sa tom štampom ne želimo upuštati u prepirku o arnautskom pokretu 1 njegovim uzrocima, Jer se u nje o tome ne može
naćl ni najskromnlja mera poznavanja stvarl, a o kultum om stanju
1 te2njama toga naroda govori se obicno napamct”.275
Godinu dana kasnljc u flanku "Uloga beogradskog novlnarsfca" on
daje opilu occnu: "Bcogradsko novlnarstvo Je i vrlo nevaljalo I vrlo
reakcionamo. Bilo ’opoziciono' ili 'neutralno' ono služi vladi... utira
put za uvodcnjc reakcije. priprema duhove da lakše prime gušenje
slobode... Sto je vlada dobtla ovollko kuraži za pogoršavanje polltif klh zakona I za jedno sisteinatsko uvodenje reakcije I brutalnosti
državne. Ima sc. u vrlo znatnoj meri blagodarlti bur/oaskorn no\1narstvu: ono jc bez izuzetka bilo najveći pomagaf vladi...
U daljem tekstu on na/.lva tada&nje beogradske novinare "trgovcl
Javne refl, novinarskl najamnici, karijcrisU bez savesti i avanturisti
bez fasti" i članak ovako završava:
273 dr. ĆcdomllJ M arjanovtt. Istorija srpske crkve. knj. 11. licoRrad. 1910.
275 Sabrana dcla D. Tucovica. knj. 7. *tr. 143.
274 Itrto. knj. 3. str. 23S. 236.
275 l»lo. Mr 402.
112
"Neka čltaoel obrate pažnju na tu sratnnu ulogu beogradskog novinarstva".276
I u Manku "ZakonitostJe naia s m rP 77 on napada tadašnju štam pu
u Srbijl povodorn sukoba sa radnicima koji je izazvao za vreme
prvomajske proslave u Kragujevcu jedan oficir. za koga kaže da je
on pored ostalog. rezultat i “provokatorskog pisanja reakclonarne
Stampe". Dalje on kaže da je to "reakcionama novinarska таПја" i
da “to 'patriotsko' novlnarstvo... dobija jedne izveštaje od svojih redovnih izveštača.... a pušta uvodne ćlanke od oflclrskih novlnarskih
skribenata u sas\im suprotnom smislu". Za oflcira kojl Je Izazvao
taj sukob Tucovlf ka?.e da Je on “Jedan vaspitanik te Stampe i
režlma i sistema za kojim ona ćezne'.
A sutradan na zboru u Beogradu on u ime svojih drugova izjavljuje:
"Nas ne pravl malodušnlm I daleko od toga da nam oduzima prisustvo duha napad celokupne buržoaske reakclonarne štampe. Naprotlv. besomučno halakanje buržoaskc reakcionarne Stampe
nama samo uleva snagu da se još jače odupremo. kao Jedini kultum i I napredni pokret u našem društvu'.278
A o politici vlade mislio Je ovako: “Treba li se na vladina mlroljublva
uverenja obaziratl? Ako ima fega kompromitovanog na Balkanu. to
su pre svega te zvanlfne tzjave balkanskih vlada. Njihova istinoljubivost Je dovoljno žlgosana".279
Podnaslov tog članka Je "Powmpirena nada o izlasku na Jadransko
more ". Zbog te osvajaćke politike on optužuje: "Zrtvovane su stotine
1 hiljadc naših vojnika koji su rasuli svoje kosti po neprlstupafnim
vrletlma Arbanije... Kretenizam svojih upravljača srpski narod je
platio krvlju I životima svojih najboljih sinova".2eo On optuzuje
vladu za zloćin prema sopstvenom narodu i u drugom ćlanku: "Ona
Je prošle Jesenl gum ula naše trupe kroz Arbaniju. koje su izašlc na
Jadransko more prepolovljene".281 U istom članku on direktno optužuje predsednlka vlade: "Za Pašlća su, kako Izgleda. nekoliko
hiljada ljudskih žrtava sltna stvar..."
U izveštaju Glavne partijske uprave, podnesene X kongresu Srpske
socijaldemokratske partlje, o fetvornom vojnom savezu balkanskih
krafjevlna tz 1912. godine kaže se sledefe:
"Ni u Jednoj od dotičnih zemalja. pa ni u Srbiji. nije se ni od jedne
bur/.oaske partlje činio prigovor tome savezu i tome cilju. jer su sve
one bile Ispunjene zavojevaćkom željom. u\vćanjem teritorlja. proširenjem oblasti eksploatacije; one nisu bile inspirisane nikak\im
oslobodilaekim pobudama... Sa jednim čudnlm. drskim. neeuvenim
urllkom oduževljenja žto (e se zagrabltl Sto vlfie kllometara, svaje
276 lato . knj. 4. »It . 492 -4 9 4 .
277 Isto. *tr. 498.
278 Isto. Mr. 503.
279 Isto. knj. 7. str. 136.
280 Isto. »tr. 137
281 Isto. sir. 142.
113
buržoazija gurala dlvlziju za dlvlzijom na klanice, s radošču proprafala svaku vest o novlm hlljadama palih sinova..., s veselošću
bacala Citavc armijc da konaćno propadnu u prodlranju кго/ kršnu
Arbaniju na Jadransko more, laka srea satirala hiljade ljudi...
Taj rat... Je poveden radi zavojevanja i podele terltorija...". Medutim,
crkvenoj štampi. naprimcr. to nije važno. Organ sveštenićkog udruženja u članku 'Kat za m ir " priprcma narod na podnoSenje novih
žrtava: "Svestan da mu valja voditi borbu za oslobodenje još neoslobodenih delova Б ф в ^ а . naš narod ima prava da se u miru
priprema za buduću borbu".2*2
A Tueović preklinje: "... Nacija se vije od svežih rana jednoga strahovitoga narodnoga pokolja... Kome nije dosta klanja i ubijanja? Ko
želi novoga "puStanJa krvl"? Ko nije sit "pojezije rata”, koju ističu oni
koji rat nisu vldeli? Iz svih silno proredenlh narodnih slojeva dolazi
danas samo jedan glas: Poštcdile nam ovo dece što nije još izginulo!"»«
Volilika", medutim, likuje i podiže patriotizam naroda. bez obzira
na žrtve. I laže... U članku "Naše trupe na moru'' ona javlja: "Koliko
je oduSevljenje I izdržljivost naših vojnika najbolje t\Tdl to. Sto se na
celom ovom dugom i opasnom putu javio kao biolcstan samo jedan
vojnik".*84
I organ svešteničkog udruživanja u pohodu na Albaniju ne vidi ni
zavojevanje tude zemlje niti ga bole hiljade palih Srba. žrtvovanlh
toj megalomanskoj politici. U ćlanku "Samo za mesec dana ..."on
hvali rat: "Na nekoliko mesta održala je naša vojska slavne pobede i
dostojno osvetlla Kosovo...
Swkolika prostorija od granice Kraljevine Srbije pa do Devdelije.
Dojrana, I>erlna 1 reke Skumbe na Jugu. do Jadranskog mora na
zapadu... osvojila Je I posela srpska vojska.
Do 20. novembra drugi odred vojske prešao Je albanske visove I
izbio na more, na Jadransko srpsko more. Malo ima u istoriji vojnirkih pohoda koji se mogu sravniti sa бфвк1т pohodom preko
Albanije na more: tolike je tuda nesavladljive pre pre ke i strahote,
muke i nevolje imala da savlada naša vojska i to tako brzo, tako
junački.
... Cos pod il Bogu našemu hvala na dosadašnjoj pomoći!"2*
Tadašnja "patrlotska" beogradska Stain pa nije, izgleda. znala ono o
čemu su ogorčeno pisale soclajaldemokratske 'Kadnlćke novine",
optužujufl vladu: "Svejcdno je odakie čete pocl na vladine strategij­
ske taćke u Arbaniji, putevl su svi Jednakl. svi vode na onaj svet.
Svi su oni i pre ovog poslednjeg rata sa Arbanasima bill zasejanl
grobljem srpskih vojnika... Vlada jc novim pohodom za Arbaniju i
za strategijske tačke otpočela ovo groblje obnavljatl 1 povefavati...
**** 'Vesnik Srpske Crkve". Januar-fcbruar 1913. *lr. 9.
*** S abrana d«Ja D. Tucw ica. knj. 7. sir. 136.
2 ^ "Pohllka'. 8. novembar 1912.
a* 5 “Vc»nik Srpske Crkve*. oktobar-novembar-decemtxar 1912, »tr. 1012.
114
Ona ne sluša glas onog naroda koji godinu dana ratuje, krv lije,
ostavlja kosture I zdravlje na bojnom polju i kojeg kod kuće čekaju
glad. zima. žalost i pustoš. nego se povodl za glasom buržoazije.
kojoj nije nikad dovoljno prostrana 'otadžbina za pljačku' ".28e
A ta "otadžbina" je i za erkvu vrlo prostrana... Pomenuti ćianak
"Samo za mesec dana..." kategorićki tvrdi: "Srpski narod je otpoćeo
i zavrtlo ovu vojnu Jedino u cilju da se oslobodi tiranije turske. On
nije pošao da otima nešto od drugoga, nego da ćasno i Junafkl
povrati ono što su mu oteli. Bog. u elju se pomoć Srbin uvek nada.
pomogao mu Je da dospe do cilja svoga' .287
A kao dokaz istinitosti te tvrdnje list precizira: "Danas su u srpskim
rukam a carski gradovi Prizren i Skoplje I svi ostali mnogoljudnl
gradovi predašnje Stare Srbije. Maćedonije i Primorja: Bltolj, Veles.
Ohrid. Prilip. lYistina. Novi Pazar, Drač. Elbasan ltd.
0 tim novim krajevima Tueović je u članku "Na sudbonosnoj
prekrelnlcl" oštro upozoravao na opasnost "od toga da li će u njima
glavnu ulogu Igrati soldateska...": on ukazuje da se "već silno oseća
težnja pobedonosne soldateske...": on govori o "obesnim pretenzijam a militarističkih i dvorskih klika..."; on žali što se "u našoj
Javnosti... malo vodi računa o nesrećama I opasnostima koje donosi
predominantnost soldateske...".
Tucović smatra: "Uredenje novih krajeva nije vlše pitanje koje se
tiće samo njih i stanovništva u njima. Ono je mnogo važnije i stoji u
tesnoj vezi sa osnovima našega političkoga i državnoga ži\,ota“.
A rezultate tog uredanja on vidi ovako: "Zaneti se lovorikama pobeda i iluzijama grube sile. pa bezobzirno se badti na energiCno i
brzo sažimanje novlh podanika u pokomo polltlčko I nacionalno
roblje apctita i interesa koji su vrlo daleko od potreba sviju nas
ukupno - jeste ludost prvog reda.
Ne treba se varati. Izuzetne mere i drakonsko uredenje novlh kra­
jeva oležavaju miran kulturni raz\’itak. One, u isto vreme, pojaćavaju poziciju grupa i klika koje su najviše zala i pakosti zadale
patničkom narodu Зф.чкот. One podrivaju temelj onoga u ćemu
ieži najveća snaga jednoga naroda: demokratije i kulture. One nas
vraćaju nazad 1 tovare nove ogromne žrtve. I ako iko treba da bude
na oprezu. to je proletariat, to su siromašne narodne mase koje
obično i placaju ceh za sve eksperlmente I postupke vladajućlh
krugova".288
1 u jednom iz "Arbanskih plsama" on plše: "Onaj am autski pojas
što je opasivao staru srpsku granlcu od Mltrovlce prema Vranji već
Je bio sliSćen. pri ćemu se naroćlto istakao jedan čovek koji sedi kao
poslanik u Narodnoj skupštini! Na Kosovu je zavladala grobna
tišina. samo ovde-onde pukne po koja osvetnićka puška koje su. po
priznanju koje ml jc jednom prilikom učinio jedan od najvidenijlh
2М6 Sahrarui tlcla D. Tucovlca, knj. 7. str. 143.
287 "Vesnik Srpske Crkve". oklobar-novcitibar-dcccm bar 1912. sir. 1013.
288 S abrana dcla D. Tucovlca. knj. 7. »Ir 125-126.
115
okružnlh načelnika u novih krajevima. Izazvane 'netaktićnim' držanjem našlh organa viasti".280
Ali ministar prosvete i crkvenih poslova u organu Radikalne stranke "Samoupravt" situaciju i “drakonske mere" objašnjava ovako:
"Musllmani. sem vojske. nisu se protivill nl borili protiv srpske vo­
jske I zbog toga nisu ni trpeli od nje. Nesumnjivo se dešavalo da su
sami meštani hrišćani hteli da se svete nad muslimanima. Koliko
se moglo odmah u poćetku to se suzbijalo i sada već nema ni traga
od toga.
Jedini izuzetak u tome ćine Am auti. Oni su jednim znatniin delom
bili protiv Srba, te su usled toga nastale borbe sa srpskom vojskom.
U tim borbama bilo Je što, na žalost, uvek biva u takvim sluCajevima. kada se stanovnlštvo s oružjem u ruci odupre pobednoj
vojsci. Amauti su se toliko zaboravili da su pucali na vojnike posle
svoje predaje: to su radili ne samo iz šume. no i iz kuča u samim
varoSima. Na taj su naCin mnoge stotlne srpskih vojnika pale.
Naravno da to nije moglo proći bez kazne. koja Je bila nemila i
samim onima, koji su je morali vršiti. Te su pojave prestale i svet se
vrafa redovnom žlvotu, tako da na celom prostoru od Rudog
(Bosna) do Gumendže i Kavaje vlada red 1 jednakost celome stanovništvu.
Srbija. koja je umela to stanje da stvori za nekoliko nedelja. umeće
i rešltl pltanje o svojim novim muslimanskim gradaniina na nafln.
kojl će njima ćlniti zadovoljstvo, a nama Cast”.230
O tom "zadovoljstvu” i "Casti" svedoći i članak "Kroz Kačanićku
klisuru" u kome se u "Politid" opisuje trag kojije za sobom ostavila
Jedna od kaznenlh ekspediclja srpske vojske. a Sto taj list sm atra za
sasvim opravdano, jer piše:
"Ujutro kad je svanulo na mestu gde je na nof ranije bio Ferizović
ležalo je ogromno zgarlšte. Ferizovlća Je nestalo: on sada samo na
kart! postoji.
Svoje izdajstvo Amauti su skupo platill".291
A kad je strana štam pa poćela da donosl izveštaje svojih doplsnlka
o zverstvima vojske u novim krajevima. beogradska štam pa je sw
to proglašavala za laž. PaSićeva "Samouprava" u Clanku ”PrlJatelJs tm susedske štampe" povodom. kako ona navodi. "skandaloznlh
nelstlna 'Rcichsposta' o pokolju koji su Srbi tobož izvršili nad Ar­
nautima " se kune: ' 8ф&ка vojska nikoga nije dirnula kad Je došla
u te krajcve ko god se odazvao pozlvu viasti I predao oružje. All su
pojedini Arnauti. posle predaje. podlo i na prevaran naćin pucali na
srpsku vojsku. Takav je slućaj bio u Ferizovlću. gde je žrtva toga
nevaljaljstva arnautskoga bio 8фБк1 oficlr Amar I Još dosta srpskih
vojnika. Oni su se branili I to Je sve".292
Tako o Ferizovlću jednako pišu vladin list i. naravno. "Politika".
289 Isto. s i r . 163.
290 "Samouprava". 13. novembar 1912.
201 "1’oJitJkii". 21. oktobar 1912.
292 Sam ouprava''. 13. novcmliar 1912.
lie
All socijaldemokratska štampa kaže drugo. U ćlanku "U Ferlzoviću"
potpisanom sa "Putnik" stoji:
"Kada je u Ferizoviču ubijen rezervni konjički porućnik Samuil
Amar. buržoaska Je štam pa sva dreknula na lukavstvo i divljaštvo
Amauta. Medutim. niko se nije hteo zapltati koliko su pljaćkl I silovanja te noćl izvTšili vojnici Amarovog odrcda. Niko nije hteo reći da
Je Amar platio grehove svojih vojnika i muke i bezčašće am autskih
porodica. Ko želi da se o tome uverl neka Intlmno razgovara sa
meštanlma Ferizovića. i to ne samo Arnautima. vet i sa Srbima.
Nisu li prema tome Arnauti 'neradnici' i zlikovci' samo zbog toga
što kao narod, Istina primltlvan I slrov, 1za žlvot sposoban, neće da
trpe a da ne protestuju".293
"Politika" Je svesrdno podržala vladlnu "Samoupravu" I u napadlma
na austrijsku štam pu zbog "laži". Ćlanak "Zveroii" kategorički tvrdi:
"U austrijskoj štampi ponovo se javljaju najljući glaso\1 o "zverstvima" koje su poćinile srpske trupe za \т е т е svojih nastupanja
ka Bitolju I onda dalje ka morskoj oball. IzmišlJava se bez ikakvog
stlda. samo da bl se pokazalo kako smo ml dlvljaci I kako smo
prosto uniStlli am autskl 2ivalj u okuplranlm oblastlma".*94
O potkupljivosti beogradske Stampe "Radničke novine" su u elanku
"Jedan dokumcnat "obelodanlle: "Komisija koja iz\rida zloupotrebe u
Oficlrskoj zadruzl utvrdlla Je: da su za vreme štrajka krojaćkoga u
njezinom preduzeću ćinjeni izdatci iz kase Oficirske zadruge da pojcdlni llsto\1 pišu protiv štrajka.
U knjizi troškova 2. str. 30 od 11. aprila 1905 zapisano je d a je na
ta cllj Izdato "Polilicr 400. "Bcograskim novinama" 400, "Većernjim
novoslima" 320 dinara...
"M itika" Još žlvt. Živl I napreduje. Ona Je danas najuglednijl I najmoćniji organ naše buržoaske javnosti. Ona je ćuvar javnog morala. Ona je velikoprodavac monopolisanoga artikla što se zove
patriotlzam. Ona vaspltava i prlprema danafinje generadje za velike
ideale budućnostl.
Zbilja je to retka sreća kad se naide na ovrakav Jedan podatak. Ml
smo stalno ukazivali prstom na korupciju buržoaske štampe; mi
danas Imamo u rukam a i jedan nesumnjiv. otipljiv dokaz za to.
Za eiglo nekoliko stotina dinara redaktorl "Politike" se nisu zatezall
da svlma snagama rade na upropašćivanju jednoga štrajka".2u6
Takva jc bila. eto. "Politika" na samom svom poćetku...
Taj "velikoprodavac patriotizma" u članku "Borbe s Arnautima "ljutito se bunio: "Rctko se kad čak i u austrijskoj štampl moglo da
nade toliko laži i tollko s planom udeSenlh Izml&ljotlna, kao što toga
sada ima u bečkoj štampi. koje se odnose na situaciju u Albaniji i
arnautske napade na srpsku teritoriju. Austrijska vlada preko svo290 "Kadnk'ke novine". 13. novembar 1912.
2iM "Politika". 2 3 . novem bar 1912.
"R adiilćke im ln e " , 1. aprfl 1914.
117
Jlh listova veil kako Je Srbija kriva! Srbija je. veli ona. zabranila Ar­
nautima dolazak na tržišta u Prizrenu. Dakovlcl i ostalim rnestima.
koje Jc jadniin Arnautima zagrablla" i time lh osudlla na smrt od
gladi! I kako se koji Arnautin uputi na tr/ištc u tim mcstiina. srp­
ska vojska ga presretne i ubije. Po njenim tvrdenjima вф вка vojska
sada niSta drugo ne radi. nego Ide u lav na ljude".296
A saopštavajući svojim čitaocima da su вфвке trupe morale da se
na zahtjev velikih sila povuku Iz Albanije. "Politika~u članku "Naše
trupe napustlla Albaniju”dosledno piše "istinu” i tvrdi: "Naše trupe
ostavile su u Albaniji najlep$e uspomene... Austrijski I talijanskl
agenti koriste se sada odlaskom naših trupa iz Albanije i bune Arnaute. kojima вф$ка vojska nlje nlkakvu štetu 1 pakost ućlnlla".297
"'Radnićke novine" su 1. maja 1914. ovako formulisale svoje mišljenje:
"Ove izveštaje donosi... Politika'. organ naših šovmista i provokatora”.
Obračun s pozivom na istorizam
ZamjesTičku politiku Srbije prema Albaniji spominje i Dedijer u
knjizi "Novi prilozi za biograllju - J. Broz Tito" gde kaže: "Pretenzijama velikih sila prema Albaniji. početkom dvadesetog veka.
pridružlle su se Srbija. Grčka i Bugarska. U aneksu tajnog ugovora
Izmedu Bugarske i Srbije. zaključenog 29. februara 1912. godine.
postavljena Je osnova I za podelu Albanije: Srbija severne delove, a
Bugarska neke južne delove. Time je dato Izraza želji srpske buržoazlje za izlaskom na more ...
Ove zavojevarke težnje velikosrpske buržoazlje oštro je osudio vod
naprednog radničkog pokreta u Srblji Dimitrije Tucović.
Svoje pljačkaške namere prema Albaniji теИковфзка buržoazija
sprovela je u delo i uputila je krajem 1912. godine Primorski korpus. koji je okuplrao sve seveme delove ove zemlje tzuzev Skadra.
Na konferenciji u Londonu. 30. maja 1913. godine. Austrija i ItaliJa. da bi suzbile uticaj earske Kusije. koji je ova vršila preko Srbije.
uspele su da konferenclja potvrdl stvaranje nezavlsne Albanske
drtave pod protektoratom velikih sila. koja je već bila proglašena u
Valoni. 28. novcmbra 1912. godine. Medutim. уеИковфзка buržoazija nije htela da napusti svoj plan I 1. Juna 1913. godine Pašlć I
Venlzelos sklopili su sporazum o podeli Albanije. Sav sevemi delo
Albanije do rcke Skumbine pripao bi Srbiji. a južni delo Grčkoj.
Pod pritiskom Austrije. Srbija Je konačno morala da evakulfie Alba­
niju
O genocidu srpske vojske nad albansklm stanovanl&tvom Dedijer
ništa ne govori!
296 "Politika". 9 . S ep tem b er 1913.
297 Isto. 7. S ep tem b er 1913.
298 Vladim ir D edijer, Novi prtiu /i za btofpafiju J . Brojea H u , lom 2 .. s ir. 8 8 8-889.
U b u m lja M ladoet. 1981.
118
0 pravilnom stavu Srpske socijaldcmokratskc stranke u knjlzl
"Istorija srpskog naroda" piše: "SSDS je osudila anekslonlstlfke
težnje Srbije prema Makedoniji, a posebno osvajačke težnje u Al­
baniji. Ncposredno pred svetskl rat pojavila se knjiga Dimitrija Tucovića o albanskom pitanju, koja se ne samo obracunala sa
izvitoperenim pisanjem nacionalistićke Stampe u Srbijl o albanskoj
narodnostl. nego Je bila i studija iz oblasti razvoja albanskog
naroda. Umesto trvenja i širenja rnržnje medu srpskim i albanskim
narodom, zahtevani su uzajamno poStovanJe. ravnopravnost. podizanje kulture i napredak oba naroda zajedno. Tucović se s posebnim uspehom obračunao s nacionalistickim pozivom na istorizam. poredeti srpske zahteve na Kosovu s madarskim zahtevima
u Vojvodini”.29®
Tucović je rekao: "Pohod na Arbaniju. to je zloćin prema principu
nacionalnosti. Ovom principu radlkalna vlada Je dala lice I naličje:
jer kad Austrija davi Srbe u Ugarskoj i Bosni, to je zloćin prema
modemom shvatanju principa nacionalizma, a kad Srbija pokuša
da proždere Albaniju, to nlje niSta nemoralno!"300
Naclonallzam. Istortzam I mitovi bill mu su potpuno strani. U
referatu "Posle ratova" on upozorava: "Zbog toga Iinamo razloga da
spasavamo narod od šovinističkog nacionalnog propagiranja i da
njlme ne ovladuje nacionalna jeres".
1 protest uje protiv besmislenog prollvanja srpske krvi u osvajanju
tude teritorije:
'Mi posle ovlh dogadaja ima mo dosta materijala za borbu. Ml smo
doživeli da sa lozinkom nacionalnog oslobodenja ostavimo hiljade
ljudi onde gde i nema Srblna".301
UoCI balkanskih ratova. pozivajuči na stvaranje na Balkanu jedne
polttičke celine, on podviačl da ne treba vodltl raćuna o tome "u
kojoj Je oblastl pre nekoliko vekova kojl vladar vladao".302
Kao srpski oflclr on Je 1913 stigao do Kosova. Posle 524-godlšnJeg
istorijskog perioda, koji je protekao od Kosovske bitke. u kome su
se na celom Balkanu 1 Evropi uopšte dogodile mnoge i mnoge
promene... I u Jednom Iz arbanskih plsama on oeeća: "... oenovni
uzrok svih nezgoda ... Ie2i u tome Sto smo uSli u tudu zemlju”.300
On Kosovo sm atra za sevemu Albaniju I u "Srbijl I Arbaniji" piše: "U
toku jednoga do d \a meseca cela sevema Arbanija sa glavnim mestima Skadrom. lYizrenom. Dakovicom. Peći 1 Prištlnom bila Je
oćišćena od turske v iasti..."^
Svoje isto videnje o "sevemoj Arbaniji" on daje još na jednom mestu
u tom radu; na samom početku:______________________________
2au lslort)a srfnkoe rvirotl«. ibcsla кпЈ|Цл. p n i tom. Beograd. 1983. »tr. 206.
300 S abrana dcla D. Tucovtća. knj. 8. atr. 167.
301 Isto. str. 126.
3tH Isto. knj. 6. s tr. 51 7 .
300 l*lo. knj. 7. str. 203.
304 Isto, knj. 8. sir. 48.
119
"Prodiranjem na Istok arbanskl elemenat se ne samo Jako izmešao
sa srpskim naseljem. već Je gotovo potpuno ovladao u nekim oblastima. kao što su Metohija I Peć. u kojima Je do pre nekoliko vekova
bik> politif ko I crkveno srediSte srpskoga naroda pod Turcima. NaJlepšl spomenici srpske srednjevekovne kulture nalaze se danas u
sredini skoro iskljućlvo arbanskoga naroda. A ta me Savina 2ivih
ljudl I starih spomenika koja Je pri ogranićenju Arbanije prema Sr­
blji dala toliko posla I-ondonskoJ konferenrljl, postala Je ukrštanjem
dva pravca kultum oga 1 narodnoga kretanja: prvl. stariji. za vreme
trgovinskih veza srednjevekovne srpske države sa Jadranskim
morem, lzaztvao je prodlranje srpskoga naroda ka Primoiju, 1 mrtvi
spomenici toga prodiranja nalaze se po celoj sevemoj Arbaniji:
drugi. noviji, nastao je kao posledica povlačenja srpskoga naroda
severoistoćno. dublje u unutrašnjost i bliže sevemoj granici. Stopu
u stopu za tim povlaCenJem nastupaoje arbanskl elemenat".305
Ta dva pravca kretanja srpskog naroda u srednjem veku i te stare
spomenlke kulture on spomlnje I u odeljku “Jadransko more I
Balkan " I kaže:
"Za trgovafkim 1 privrednlm vezama išle su I polltlfke težnje... I
laiku se namece zaključak da je u ono vreme Jadransko more bilo
gra\itaeiona taćka ne samo trgovinskoga ver i politićkoga živola
srpskoga naroda.
... Ali svi napori вфвкШ srednjevekovnih gospodara da se utvrde
na Jadranskom moru ostali su bezuspešnl...
... Promena saobraćajnog pravca na poluostrvu pomerila je centar
politlfkog Zlvota srpskog naroda na sever. Njegove trgovačke veze sa
Jadranskitn morem bile su... potpuno presećene. Sa tim Je preseteno i kultum o uticanje i nacionalno prodiranje u primorske obla­
sti. Namesto toga javlja se obm ut proces: вфвк! elemenat se
povlafl severoistotno, dublje u unulrašnjost i bliže sevemoj granici.
ostavljajućl u starim krajevima stare srpske spomenlke u sredini
iskljućivo ili pretežno arbanskoga naroda".306
Treba spasavati ugled sф skog naroda
Krleža je u svom ćlanku "Knjiga Dimitrija Tucovića" ocenio: "Danas,
jedanaest godina pošto Je napisana. knjiga Dimitrija Tucoviča o Al­
baniji nije od svoje aktuelnosti izgubila nl slova".307
A Tucovićev saborac Du&an Popovlć Je svoj Clanak "Jedna nova
knjiga’, naplsan povodom izlaska 1914. godine "Srblje i Arbanije",
završio ovim mišljenjem:
"Ja bih na kraju. istakao i Jednu svoju želju. Korisno bl bilo, potrebno bl bilo da drug Tucović izide sa ovim svojim idejama i pred
cvropsku javnost.___________________________________________
305 Isto. s tr . 24.
306 lato . s tr . 73.
307 Izabrana djela Miroslava Krlcxc u d esct knjiga. D eset krvavih godina. "Sloboda*.
B eograd. 1977.
120
To bl bilo korisno Iz dva razloga. Evropska Socijalna Demokratija
nedovoljno je i nepravilno obaveštena o arbanskom pitanju. U jed­
nom delu njene Javnostl Izblja neki površan sentimentalizam prema
Arbaniji, sentimentalizam koji su austrijski vlasnici l/.azvall kod
evropskog sveta radi svojih praktićnih i nimalo sentlmentalnih ciljeva; u drugom delu. kao reakeija na takvo držanje, javljaju se Ideje
koje su takode neopravdana krajnost. U uvodnom elanku Neue
Zeit-a (broj 20. od 13. febm ara i 9 14). naufnog organa nemafke
Socijalne Demokratije. drug Herman Vendel. naprimer, koji stoji na
gledištu da su ovi dogadaj I na Balkanu jedna vrsta krupne Kevolucije. izvlatl 1 suviSe hitro konsekvenclje Iz toga gledlsta pa dokazuje
da Socijalna Demokratija ne može imati simpatija prema onim
narodima koji u takvim momentima igraju kontra-revolucionarnu
ulogu 1 pozivajući se na Marksa 1Engelsa, ko|i su u Neue Kheinisehe Zeitung pisali kako su Gali u Škotskoj. Bretonci u FrancuskoJ.
Basci u Spaniji bili stalno kontrarevolucionarna plemena, Vendel
dodaje da tu ulogu otprilike igraju i Arbanasi na Balkanu. J a odajem priznanje veStlnl sa kojom drug Vendel argument lie svoje tvrdenje i njegovim sjajnim stilističkim osovinama koje ga sve vise ćine
jednim od najboljih publicista i literata u Partiji; ali ja to njegovo
mlSlJenJe. u pogledu na Arbanase. ne blh mogao podeliti: i meni se
ćini da bi jedna ovakva studija kao Sto je TucoviCeva, zasnovana na
poznavanju fakata i na neposrednom poznavanju stvari, poslužila
vrlo korisno za pravilnu orijentaclju Internacionale u ovom pi­
tanju".308
Za DuSana Popovića. kao i za Tucovića, postoji joS neSto Sto ga kao
Srblna boli - narušeni ugled srpskog naroda pred svetom zbog
politike vlade i kralja. On nastavlja:
"I još bi jedan. isto toliko važan razlog po mom mišljenju trebalo da
pokrene druga Tucovlca da sa ovom stvari izade pred evropsku
javnost. On Je u ovome: nije u pitanju samo protest srpskog proletarijata protiv albanske politike naše bur/.oazije. treba spasavati i
ugled srpskog naroda pred kulturnim i dcmokratskim evropskim
svetom, ugled kome su Balkanikus I dr. Vladan naneli te/.ak udar.
izlazeći sa svojim broSurama pred evropski javnost. Ta njihova varvarska teorija o Arbanasima veran je rcfleks. taćno je ogledalo pred
Evropom one varvarske prakse, koju Je naSa vojska razvljala u Ar­
baniji. I ne treba sad dopustitl da taj neobaveSteni svet stoji pod
utiskom da su Ijudožderske teorije Balkanikusove i Vladanove izraz
mišljenja i osečanja celog srpskog naroda. Treba dokazat! da u Sr­
bijl ima sveta. lma dosta sveta, kojl misli suprotno njima. i da na
čelu toga svega stoji proletariat, stoji Socijalna Dcmokratija'\-'«»
DuSan Popovif Je oStro napadao i razobličavao tu "varv’arsku praksu, koju je naša vojska raz\1Jala u Arbaniji". U ćlanku Opet fijasko ' :,,° on ka/.e:
308 "Uortw”, 16. februar 1914. str. 130-131.
300 |ato.
310 Isto. 16. oktobar 1913, sir. 33-37.
121
"I druga se arbanska ekspedlcija završila polpunim slomom вфвке
vlade. Austro-Ugarska Je 5. oktobra uputlla ultimatum Srblji kojlm
joj nareduje da sve svoje trupe povuće. najdalje u roku od osam
dana. sa teritorije autonomne Albanije. Zapanjena. zaprepasoena
tim neofekivanlm korakom austrijske diplomatije. srpska Je vlada
poslušno izjavila da će odmah postupiti po naredbi; i tako. dok
nam sused stoji sa uzdlgnutom pesnicom iznad glave. naše trupe
koje su utaludno trošile toliku krv oko stragegljskih tafaka, povlace
se brzo i posramljeno odakle su i došle. Mi se drukčijem zavrSetku
nismo ni nadali".
Tucovtć Je u "Srblji I Arbaniji" pisao: "Svojom zavojevačkom polltikom Srbija, Grčka i C m a Cora nisu uspele da Arbaniju podele, ali
su uspele d a je smanje i oeerupaju".311
Du&an Popović u tom svom ćlanku daje zatim analizu opšte
medunarodne situacije u Evropi u to vreme i analizu politike Austro-Ugarske. kao i stav soeijaldemokrata po tom pitanju. I nastavlja:
"Ipak. sam po sebi, ovaj je ultimatum interesanlan i karakteristican. Mi smo znali da ćc Austrija. zaJedno sa Italljom. energiCno
štititi svoje pretenzlje na Albaniju. Ali tako odlućan korak. pretnju
ratom... nismo očekivali... Zašto je bečka vlada učinila tako grub
pokret?"...
... I sam daje odgovor. Jasan, argumentovan.
"Sve su pretpostavke mogućne i nesumnjlvo da svaka bar donekle
predstavlja jedan deo motiva... pri donošenju... odluke. Ali se nama
Cini da tu ima Još Jedna stvar po sredi. Ml mlsllmo da Je odluka u
austro ugarskome ultlmatumu ubrzana. ako ne I izazvana, varvarsklm držanjem naše vlade I naše vojne komande prema narodu
u Arbaniji. Podatei o radu зфвке vojske u pobunjenim krajevima.
koji su nam saopšteni sa pouzdanih strana. užasni su. čak i kad se
od njih odbije vise nego li nužan procenat. Tamo se pljafka. ara,
pali. razorava. kolje. uništava sve u klici. Turgut-Šefket paša mo­
rale da prebledi od zavisti pred pukovnikom Damnjanom Popovićein. 1 dok priberemo vise fakala i dokaza mi ćemo po\’esti najbezobzimiju kampanju protiv ove politike koja opravdanu težnju
srpskoga naroda za ekonomskom emancipacljom degradira na stupanj Jedne odvratne hunske najezde. I ne treba se onda iznenadivati što Austrija. kojoj Je stalo do albanskoga naroda ne zbog
Albanije već zbog sebe. ultimatumom ćinl kraj ovom munjevitom i
besomućnom uništavanju jedne nacije!"31*
"Divlji" Arnauti i naši "kulturtregeri"
O teškom položaju albanskog stanovništva. koje je po odluci Londonskog mirovnog ugovora od 30. maja 1913. godine ostalo na
Kosovu u granicama Kraljevine Srblje. "Radnlćke no\ine" su u
311 S a b ra n a d cla D. T ucovtća. k n j. 8 . air. 60.
3,2 Barba". 16. oktobar 1913. sir. 33-37.
122
ćlanku "Šta ćemo s Arnautima?~ I optu2tvak I predvldale: "Vladi Je
dobro poznat fakl da Arnauti u novim krajevima tako reći propadaju od gladi. da zemljišta obradenog imaju veoma malo. jeđva
da se Ishrane. a da se i ne govori da oni mogu sa toga zemlJISta
plaćati sve državne poreze. Njlhova stoka Je krtljava I svedena na
veoma mall broj.
Hi je bolje da vlada ima svake godine po dve tri pobune ili je bolje
ovo drugo: da vlada Amaute prtvredno ojafa. da Im omogućl obradu Sto viSe ziratne zemlje i pomogne u odgajivanju Sto viSe i Sto
bolje stoke, da ih veže za zamlju u novim krajevima kako bi mogli
osetiti razliku Izmedu toga života i onoga života u Albaniji. kamo ih
zovu njlhova braća? Ako Im za to treba datl poljoprlvrednlh alata.
priplodne stoke, sadnica. dajte! Sve je to mnogo bolje. mnogo vise i
u interesu jedne buržoaske vlade.
Druga je strana problema da vlada najzad uvidi da je prolivanje
krvi najmanje sposobno sredstvo da zaplaši Amaute i da uvede red.
Nama. najzad i ne treba red u JednoJ pustoj zemlji u kojoj neće bltl
nlkoga. A Ima 11 prava srpska vlada da opustoSi tu zemlju i da poblje I otera te stanovnike?
Ostaje Jedlno da se u tim krajevima izmeni režim i da dode režim
koji će znati i za prava toga stanovnlštva, koje je. sudbom. potpalo
pod našu vlast. Mesto polieijskog I vojnog režlma. mesto kundaka.
tesaka - gradanski sudovi i Ustav. To je jedini lek".3'3
Dok su se Pašlć I ostali pozlvall na Istorijsko pravo. socijalna de­
mokratija Srbije sm atra, eto, d a je to albansko stanovništvo potpalo
po srpsku vlast - sudbom...
O pravom stanju stvari u tim krajevim govori I članak "U Ferizovlću", sa podnaslovom "Pismo s puta", u kome autor. potpisan sa
"Putnlk" IzveStava:
"Ćltajućl burtoasku Stampu, koja kao u jedan glas i po naročitom
uputstvu piše o Arnautima. kao narodu neradnom I plJatkaSkom.
narodu koji Je nauflo da žlvl od tudeg znoja. ćovek se mora prosto
zgranutl od fuda kad lifno dode u dodir sa tim svetom i prode
mesta u kojima oni žtve, I uverl se da Je sve ono Sto naša buržoaska
štam pa za Amaute kao naciju govori. d a je sve to la2, a obm uto da
Je istina.
Ličnim proveravanjem došao sam do zakljućaka:
1. Amauti su radan narod. Da se o ovo me uverim trebao sam samo
proputovati. ma i vozom, kroz Kačanlčku kllsuru 1 videtl moderan
put koji Je preko klisure, kroz stene prosečen i kojl je rukom toga
'divljačkoga' naroda izraden. Oslm toga trebao sam vldeU svako
parće zemlje. gde nlje krš I stena. I ako u brdu. lepo izorano i zaseJano. Od železnićke stanice Vučji Do' pa preko Kafanlka do Fertzovića cela okolina naseljena Je mahom arnautskom nacijom 1 nigde. apsolutno nigde. ne vldeh pustog I neobradenog zemljišta. Sta
3,3 RadiUCkc novine". 29. m art 1914.
123
više. u ravnim terenlma njive su tako vrzane refnim I potoćnim
otocima, naročlto olucima provedenim i prcko njtva izukršlanim. da
je Izvedeno lstlna prlmlUvno, all vrlo dobro navodnjavanje zemljišta.
tako da 1 pri najdužoj oskudici klšc, uscvi imaju dovoljno vlage.
2. Arnauti u ovom delu Kosova su i poSten narod. Da Je ovo Istina
dokaz su desetine ogromno bogatih Srba trgovaca, koji su i za
vreme turske uprave držali eelu pijacu Feri/o\ića u svojim rukama.
Ferizović Je trgovatki centar u kome se stiće sav uvoz i izvoz
Prizrena, Giljana i Dakovice I pri svem tom sem troice Am auta ka­
tolika. ostali su trgovci sami Srbi. Kad bi Amauti bili onaki za kakve ih opisuje naSa burtoaska Stampa. ne bl se nijedan Srbin trgovac mogao održali. a najmanje bi Srbi mogli imati pijacu cele trgovine u svojim rukama. Ovo Još i naročlto s obzirom na to. Sto u
celoj ovoj okolini žive mahom Amauti.
3. Da Amauti nisu plJafkaSi najbolji je dokaz pobuna Arnauta i
njlhovo zauzeće Skoplja, kad nikom nije falila ne samo glava ili
pramcn kose sa glave. već nijedna lepinja sa ćepenka.
U onoj pobuni po pričanju skopljanaca bilo je i siromašnih. pa i
bosih Arnauta. ali nijedan od njih nikom ništa nije oteo ili rekvizlcijom' uzeo.
Medutim. dolaskom naSe vojske i naSIh viasti stvari stoje. ali na
našu Stetu, mnogo gore.
1. Dok su pod turskom upravom Srbi mogli slobodno razvijati svoju
trgovinu i svoje espape prodavati Turcima i Arnautima za njlhove
zlatne lire, dotle su naSe vojne viasti rekvizicijom'. koja se nikada
platili nece. oduzimali od Am auta sve Sto se uzeti moglo. žito,
kukuruz. stoku. jednom red sve Sto su im u polju i na domu zatekli.
2. Dok Je po<l Turcima i kod kmetova A m auta svaki Srbin mogao u
opStini i srezu svrSiti svaki svoj posao za najviše 20 groša. dotle
danas ne maze Arnautin ni ući u opstinu ili srez bez zlatne
medžedlje. Kako Je poSten rad naSIh viasti najbolji Je dokaz bogatstvo Marka Despotovića, kmeta opStinskoga. koji Je za godinu i po
dana. na 'pošten' način. stekao vise imanja nego Sto ga ima i jedan
Arnautin u Ferizoviću.
3. Dok su Srbi plaćall Turcima na ime poreze desetlnu od svega
berićeta. dotle danas Amauti plaćaju može se rrti polovinu. ne od
berićeta vet od celokupnog svog imanja. D aje ovo istina najbolji je
dokaz poreza razrezana na selo Stari Kačanik. kod Ferizovića, u
kome nijed an seljak ne plaća manje od 100 dinara. I ako u ovom
selu ima veliki broj porodlca koje van kuće i okućnice ništa drugo
nemaju I koje se sa nadnićenjem izdržavju. ipak nema ni jedne
ku6e, oslobodene od poreze. Pa zar Je onda neko Cudo Sto mnoge
porodice prodaju svoja Imanja za 200-3000 dinara i begaju sa
svoga ognJISta.
4. Ma da sam I sam mogao verovati da su današnje mestimićne
124
pobune Am auta rezultat neogranićene pljaćke i nasilja. koje nad
njlm vrše našl kulturtregerT. Ipak sam se iznenadio kada ml je to u
vozu potvrdio i jedan porufnik 18 puka ovim ref lma:
Ne prode nl po nedelju dana. a da nam opštlnska vlast Iz a m a u t­
skih srezova ne pošalje raport: Amauti se pobuntli. pošaljite Jedan
odred vojske'. Odemo sa fetom 111 dve pešadije i sa 2-3 topa u dotlćno selo, all tamo sve mlrno. Pozovemo po nekoliko Am auta I oni
nam od prilike ovako kažu: Bilo je nekog pucanja iz te i te kuće. All
ukućanl su pucali na neke pandure i šumare, što su htell da siluju
žene.' Zapitamo li: pa gde su U što su pucali, odgovaraju nam:
Pobegll su u šumu. a kod kuće su samo deca i žene ostale'. Odemo
u dotične kuće i tar no se uvrrimo u islinitost am autskih žalbl '.
Autor na kraju ćlanka zaključuje: "Neka se Arnautima i svima gradanima nove Srbije dade jedan pošten ustavno demokratski režim,
neka tm se dade puna opštlnska samouprava I sloboda kretanja I
prlvrede, neka se ne globe raznlm proplsnim I neproplsntm taksama; neka im se zagarantuje fast doma i lićna i imovna bezbednost od današnjih zvanicnih l nezvanićnih državnih l opštinskih
čuvara reda, rada i zakonitosti. pa će se ubrzo uveriti ceo svet da
su današnji 'dlvljl' Arnauti mnogo po&tenljl I kultumlji od svojih
osvajaća I kulturtrcgera\3M
Dva ncsrećna naroda
Srpska soeijaldemokratska stranka se I u Narodnoj skupštini borila
sa lstlm žarom. Njen poslanik Dragiša Ijipćevlć održao je 6. rebruara 1914. godine govor o albanskom pitanju u kome je izneo sledeče: "M itikom naše vlade stvorene su tak\'e pogodbe i takvi uslovi.
da će se. možda, za dug! niz godina (i desetina godina!) obnavljatl
sukobl I nesreće tzmedu dva nesrvćna naroda.
Smatram da Je politika srpske vlade sa prvim pohodom na Ar­
banase bila pogrešna. štetna I nesreena, kako za slobodu a r­
banaskoga naroda. tako i za mlr I spokojstvo srpskog naroda.
Sa jednlm treba bltl naćlsto I sa Jedniin se treba Izmiriti: na zapadu
Balkanskog Poluostr\-a postojl jedan narod koji oće da i m svojim
slobodnim zimtom.
Srpska vlada nije trebala da pokorava Arbaniju 1 da potčinjava arbanski narod.
Arbanasi su fltav nlz vekova Imali sa srpskim narodom izvesne zajednlce. U ralnoj proklamaciji taj se odnos naroćito pominje 1 istice.
Imamo u novijoj istoriji primera da su Arbanasi uvek Htell žlvetl u
sporazumu sa Srbijom, u zajednlcl sa njima zadobltl od Turaka
slobodu 1 srpskog I arbana&kog naroda. Godine 1806 na bedemima
Beograda čuo se uzvik juriša i na arbanaskom lezlku. U Istoriji
Šumadije. u njczlnoj revoluciji, mi nalazimo ljude koju su tako reći
3,< l»lo. 27. niaj 1914.
125
genijalni revolucionari. a porckloin su Arbanasi. Ne treba izgublll Iz
vida: 1829 Arbanasi su želeli i tražili veze sa Srbijom. da su to
ponovill 1847 1 da Je Srbija ostala gluva i prema torn pozivu, onako
isto kao 1 1829 godine. da posle godinu dana šalje svoje tele i svoje
bataljone radi uguSivanja jedne revoluclje na Severn. Znamo da su
Arbanasi 1875 i 1876 godine hteli zajednicu sa Srbijom. a da Je
Srbija 1878 godine Isterala 1 proterala Arbanase iz ćetiri okruga
koje Je tada zauzela. U proleće 1904 oni su poslali izaslanstvo u
Beograd i tražili ništa drugo. nego samo prijateljsko odnoSenje S r­
bije prema njlhovora pokretu za autonomiju. 1 naposledku. 1912
godine arbanaške plemenske poglaviee dolaze. cine sastanke s
vladom srpskom. tine sastanke s g. Pašlćem I stavljaju se na ras
položenje: da omoguće prodiranje srpske vojske pod uslovom da
Srbija njima omogući da se oni oslobode od Turske i da dobiju
svoju autonomiju.
Nade su I zahtevt arbanaški Iznewreni.
Umesto da Srbija. koja se negda tollko vremena borlla za svoje
oslobodenje. utini sa svoje strane sve da i Albanci do svoje slobode
dodu - Srbija je uputila svoju vojsku da prekrha preko Arbanije. da
izade na Jadransko more sa Zeljom da pokori Arlianski narodl I da
ga stavi u svoje ropstvo.
Srbija Je mogla ućlnltl da Arbanija dode do svoje autonomlje I n a ­
cionalne driave. Da Je tako uradeno. to bi omogutilo prljateljstvo i
intimnost. dalo uslove za Cvršee veze i stvaranja jedne privredne zaJednlce Izmedu Srblje I Arbanije, to bl bila polazna tarka i za
polititke sporazume.
Umesto toga otišlo se tamo s puškom 1 topom. pa Je ne samo vršeno
ono Stoje suprotno fasti jedne zemlje. koja je negda Imala tradiclje
revolueije I oslobodenja, nego su stvorene pogodbe za trajno trenje
izmedu Arbanije i Srbije.
Mi čemo neprekidno imati kubure i nesreče. ako se Srbija ne reil
da Iz.menl svoju politiku u pravcu punog dodira sa arbanaškim
narodom i stvaranjem pune veze s njim ".315
Himne o besnim hatovima i brzim hrtovima
O opasnosti koju u sebi nosi nacionalni romantizam. kao i idealizaclja "herojske" proSlosll. negovanje raznlh mltova i si. plsao Je Jos
Jedan predstavnik srpske socijaldemokratije - MiodragJeremlć.
U svom članku "Balkanski dogadajl I narodna škola'3,e on. razmišljajući o meslu škole u društvu. kaže:
"Balkanski dogadajl pružili su nam još jednu pouku, često puta ispoljavanu: da le nesaglasna akcija miiitarizma i škole. da njih dvoje
jedno drugo iskljuCuju".
s , s I*to. 10. februar 1914.
316 “Horbii", 16. tcfanuir 1914. *tr. 147-149.
126
Analizirajući kakva Je škola bila. a kakva jc trebalo da bude on
nastavlja:
"Školu zapljuskuju talasi okolnog života. kojl ćesto puta parallšu
svu njenu akdju... Škola bar od sada treba da pravilno i drukčljc
shvata svoju nacionalnu ulogu. Ćltavih sto godina ona je čežnjavo
sanjala o oeveti, ona je grćevito propovedala obnovu kosovske katastrofe. Ona jc za tolikl niz godina. za koji se kod kultum ih naroda
pojavljivao 1 padao čltav гој filosoiskih sistema i konecpcija. razvijala u srpskoin plcinenu 'nacionalna osećanja' Iskljufh/o oživljavanjcm uspomenc o strahovitim pogibijama koje su celokupnt nacionalni kulturnl napredak bacale unazad. Njen sc rad oglcdao o
podizanju kulta tužnih i krvavlh dana. Nikada se nije nalazio ni­
jedan nacionalni pedagog da znatajnu nacionalnu akciju Narodne
škole uputi produktivnim nacionalnlm privredno kulturnim pravcem. Borbe I ratovl kojl su utlcali na revolucionisanje odnosa postojećeg doba nisu kao takvi izućavani. Naprottv. mesto svega toga
pevalc su se u horu himne o silnim srpskim vladarima, njihovim
besnlm hatovima l brzim hrtovima. Nikada se u loj Narodnoj školi
nije osvetljavala ni iz bllza sllka režlma u kojima su ti naši prošli
carevi stekli srpsku slavu. nikada se nije poredio život izvesnih
stepena ondašnje socijalne hijerarhije. Od tih fakata se bežalo, jer
bl nam ona faktički iznela stvamo stanje tih zlatnih epoha naše
prošlosti."
O tom problemu aktuelnom kod nas i dalje Je pisao i Miroslav Krleža u svojim 'Tezama za Jednu diskusiju iz godine 1935", u odeljku
pod naslovom "Feudalnt nekritićkl historiclzam". On analtzlra i
oštro krilikuje idealizaciju log, kako kaže Jeremić. davno pre njega.
"slvarnog stanja zlatnih epoha naše prošloeti". konstatujući:
"O kriličkom odnosu spram feudalne proslosti mi do danas nemamo Još sistematski razradenih anallza, a krajnje Je vrijeme da se
o tim stvarima progovori na socioloSki egzaktan natin. Apsurdno Je
da sc pojedina feudalna lica. bez obzira na to kakvu su ulogu igrala
na ovom našem terenu. uzdižu u naSoJ historiografiji do simbola
narodne konstante 1da se tumače kao fonnule nacionalne s\1Jesti u
periodu kada nacionalne svijesti nije bilo u onome obliku. kakav se
njeguje u periodu kada se stvara naša historiograilja... Krajnje Je
vrijeme, da se o tom feudalnom periodu. koji reakcija JoS uvijek
pronosi kroz naSu historiograliju kao ideološke i programatske
baijake, progovori na temelju fakata. kako je taj feudalni period bio
period kriminalne nepisinenosti. umorstva. zaostalosti i sveopće
materijalne bijede, i kako se to kaotićno. covjeka nedoetojno stanje
ne može uzdizati do nacionalnog Ideala... Taj kult drvenih riJeCI I
pojmova... se tako ustrajno njeguje u naSoJ historiogranji svakoj is­
tini i loglcl uprkos već nekoliko decenija...”
Krleža upozorava na “feudalne fantazmagorije” i kaže "da se
metaflzitko znaćenje nacionalnog kontinuiteta uzdiže do slijepog
fetisizma. koji se već I kod nas Javlja snagom stihije. Na hrvatskoj i
na srpskog strani (u velikom dijelu nepismene publicistike). tjera se
127
danas kult mesijanizma. kojl loglfno vodi do samounlštenja..."
(Deset krva\ih godina. Beograd. 1977.. str. 459.)
Miodrag Jeremić u svom pomenutom članku nastavlja :
"Ideja o oelobodenju naSih saplemenika pod tudim ropstvom
propovedana Je pod vidom najgrubljeg tretiranja ne tamošnjih
režlina, vcć Cltave narodnostl. Medutim. iz istorije nam Je poznato
da u održavanju režima ne saraduje namemo cela narodnost. već
izvesna klasa. Apsolutna većina srpskog naroda mnogo bi se priJatnije osećala pod režimom koji vlada u Švajcarskog nego li u S r­
blji. ne obazirući se što su im ovde njihove otečestvene svetinje i
grobovi predaka".
O stvarnom reZimu u tom "zlatnom" feudalnom periodu govori i
ovaj detalj iz "Istorije Srba" Konstantina Jlrečeka (Druga sveska.
Beograd. 1923.):
"Već u Nemanjinim manastirskim poveljama poćinje se ogranifavatl
slobodno kretanje seljaka... Begunci, ako budu uhvaćeni. kaznc se
tako strogo što im se kosa opali a nos raspori". (str. 23.)
Na str. 24. on nastavlja:
"Po 7akoniku cara Siefana robovi (otrocl) su 'baština večna' vlastelina... Oni behu delom agrarnl. a delom kućevni robovi'.
All. robove nemaju samo srpska feudalna vlastela u to vreme. Jer u
toj Istoriji stoji 1ovo:
"... U manastirskim poveljama nailazlmo na robove koji rade
poljske poslove...”
Apsolutno osloboden svakog traga naclonallzma. Jeremić se podsmeva nacionalnom romantizmu, ukazujući na njegov negativan
uticaj na mlade naraštaje: 'Naše oslobodenje ostalih Srba pod
turskom državom izjednaćeno je sa slikom o osveti Kosova - odnosno sa slomom turske narodnosti. Ovakav ideal dao je inspiraclja
CitavoJ plejadi p>esnika koji su pre ovih dogadaja pevali pesme o
neosvećenom, a posle o osvećenom Kosovu. Narodna Skola sa svo­
jim vaspitanicima bila je glavni potrošač ovakvlh proizvoda. Me­
dutim. mi iako nismo pristalice onog reallstitkog shvatanja naših
književnih naraštaja lz sedamdesetih godina da vise vredi par
kobasica nego li sve Sekspirove drame. Ipak možemo rećl da Je za
vršenje zadataka Narodne Skole mnogo znafajnljl par sundera.
nego li s\1 pesnićki bogodani idealizatori вфвке proslosti".
O "pojedinim feudalnim llclma" koja se "u/.dižu do simbola narodne
konstante" (Krleža) u “Istoriji Srba" K. Jirečeka (Prva sveska.
Beograd. 1922) se priča:
"... Verolomni i na svako zlo spremni Nemanja (str. 202.)... se ćesto
spominje za vlade svojih naslednika. ali uvek tako. kao da pre
njega nićega nije bilo; u srpskim rodoslovima... stoji Nemanja
svagda sam na telu ni/a vladalaca (str. 188.). I Nikita Akominat
spominje d a je Nemanja srušio zakonite vladaoce Srbije. d a je svoje
128
suparnlke "maćem" fionlo. da se samovlasno posadlo na presto ve­
likih župana" (str. 193.).
A kada ga Je vizantljskl car Manojlo Komnen potukao:
"Nemanja. potisnut u planine. odlu6i da sc pokori da ne bi. kako
Nikita kaže. Vlast bila prencsena na one koji su vise prava imali na
vladu nego on. I koje je on srušio. kada je bio podignut na vladu'.
Po Nikiti, položlo Je on svoju glavu kraj carskih nogu. baclvši se
pred njim nifice na zemlju. Kinam kaže da je on izaSao pred sud
carev gologlav i bosonog, s konopcem oko vrata i s maCem u ruci.
koji je caru predao; bio je to... bedan prizor... Odmetnik varvarin,
visoklh ramena i ugledan fovek. krasio Je. posle uspeha u UgarskoJ
i Srbiji. carski triuinf. pozdravljen grdnjom i podsmehoin od strane
carigradskog puka" (str. 193.).
U lstoj knjizl govori se I o svetom Savl, Nemanjinom sinu:
"Sava Je protlvno od red bam a kanonskog prava posvećen odmah za
arhiepiskopa iako ranije nije bio episkog. Dozvolu za osnivanje
arhiepiskopije imao je on tražiti u Ohridu, a ne u Nikeji.
...Sava Je u mladim godinama napustio otadz.binu. porodicu,
očinsko naslede, jednom reći čitav svet. da bi se proelavio inedu
pustinjacima, koji se bore sa davolom.
Posle toga, iz ljubavl prema otadZblnl. vratio se on Iz tvrdave svetogorske u Srbiju. te je od isposnika postao državntkom i diplotnatoin. Sada Sava ućestvuje u svetovnim gozbama. jaše lepc konje
plemenita soja, opkoljen velikoni pratnjom oružanih ljudi. Nlje Sava
težio za novim dostojanstvom iz oduševljenja prema jevandclju.
nego iz taštine. Povrh toga, on je kanonski postavljenog i Ohridu
potcinjenog prizrenskog episkoca proterao I na nlegovo mesto drugoga postavto" (sir. 219.).
O "caru svih Srba i Grka, Bugara i Arbanasa" 1 druglma u
Jlrefekovoj "Istoriji Srba~ (Druga sveska. Beograd. 1923.) može da
se profit a I ovo:
"Megalomanija prvoga cara Stefana Du&ana. napuštanje 81аго5фske osnobice u planinskoj kolevcl, sqisknj drZavl naneli su više
Stele nego koristi. Medu Ncinanjičima beše dosta darovitih ljudi.
koji su umcli da iskoriste svaku situaciju i da neumorno idu za istaknutim svrhom... Velikaši Srbije behu kratkovidi ljudl. skroz I
skroz sebični. bez ikakva smlsla za stvaranje i oclržanje jake države,
ljudi koji behu zauzeti samo interesima svojih porodica i svoga staleža. Moć vlastele, s dana u dan veća. zaustavila Je u Srbiji napredovanje državno mnogo ranije nego u UgarskoJ i Poljskoj" (str. 2.).
Covoreći o opasnosti koja preti od mitova socijaldemokrata Jeremić
upozorava: "Moć simbola ima I negativnlh dejstava. koja se sastoje
u bojazni da revoluclonarnl roman Ii/am u tak\1m slućajcvima ne
idealizuje istorijske periode."
Dalje on podseća na Marksa, kojl govori o onim ljudima. koji "u
eposi revoluclonarnih kri/a prizivaju sebi u pomoč duhove prošlostl.
129
prošlostl, pozajmljuju od njih Imena, lozinke borbe. kostime".
Krvavi balkanski ratovl navocle ga na misao: 'Balkan Je blo pozornira dogadaja koji pre trcba da se ispiluju u zoologiji, nego li u so­
ciology!".
Sa žaljenjem on konstatuje da se I posle balkansklh ratova u Srbiji
nije ništa promenilo: "Pa ipak. pored sve poučnosti najnovUih
dogadaja. balkanski Skolski političari malo izvlaće korisnih pouka.
Narodna Škola nastavlja opet istu akciju. te/i istim idealima, ćije
ostvarenje treba opet da ostvari nevina narodna krv... Narodna
Škola Je uspeSno sejala mržnju prema narodima i uspelaje da se ta
mržnja transformuje u ćitav napon nacionalne snage. Jedan srpski
SovinistiCki list... uzviknuo Je: da traba slati u nove krajcve ufitelje.
koji će tamo pomocu Narodne Skoie da srbuju. Bednici. naši šovinisti i ne znaju da su ućitelji I Narodna Škola siti srbovanja sada.
kada im se zahvalnost / a njihov svekoliki naporni rad ogleda u
praznim stomacima. propalim laktovima i u izlepljenoj hartiji na
polupanim školskim prozorima".
Jeremić s gorfinom govori o rasplamsavanju šovinizma i podgrevanju nacionalnih mltova u tadaSnJoj Kraljevini Srbiji, gde vojska
ima veti znaćaj nego prosveta:
"Preko krvavih ufiteljskih ispljuvaka Narodna Škola tc i dalje srbovati i težiti dirnenzijama Dušanova carstva... Lavorikama če se kititi
kasam e, a Narodna Škola te prema njima davati utisak Jedne
rashodovane vodenlee potočare..."317
• ••
U svom radu "SocljaldemokratskI agitator - Srbija - raj siromašna
ćovekal' " u "Ogledalu soeijalistieke kritike "*'* Dimitrije Tucovic, po­
red anali7.e stanja i u dnigim sferama života u zemlji. podvlafi i
sledeće:
"... Vladnici u Srbiji (su)... uništili narodnu školu... mi smo to mogli
zaključiti iz troškova koji se fine za šlrenje pismenosti u narodu.
Rezultati su poznati. i pokazuju nas kao riarod kojl stoji na usamljenoj vlsini ne pismenosti... Srbija je ne samo najsiromašnija već i
najnepismenija zemlja."
I na\4xli statističke podatke iz kojih se vtdi da je prema popisu u
1900. godini u Srbijl od ukupnog broja stanovniStva bilo 78,79%
nepismenih.
On navodi i podatke o pismenosti regruta: 1906. godine u Srbiji jc
bilo 52.13% regruta ...
Još Jedan podatak, koji navodi Tucović u navedenom radu. mnogo
govori o pravom stanju u t atlas njoj Srbiji:
"U pogledu umiranja od tubcrkuloze Srbija je bacila u zasenak čak
I Industrijske zemlje... Vrlo Je karakteristlćno za politiku naše buržoazije da od svih zemalja u siv tu Srbija Ima srazmemo najveći
317
S abrana dcla D. Tucovjća, knj. 8. *lr. 348-350.
3,и "Radnirkc llovliic".
130
broj odclra, a najmanji broj lekara
I Triša Kaclerović. lada poslanlk Srpske socijaldemokratske partlje.
krltlkovao je - uoćl balkanskog rata - militaristIćkl kurs vlade i
rekao u Narodnoj Skupštinl 25. Juna 1912. godine:
"... Ml imamo zajmova danas preko 700 1 nekoliko miliona dinara.
Zna se na što su ti zajmovt trošenl. Više od 2 /3 utrošeno je na mlltarizam, na vojsku. na popunjavanje deflcita. koji vojska svake go­
dine ćlni i na izdržavanje čitave ćinovnićke vojske. A na narodnu
prosvetu, zdravlje. na druge kulturne i važne narodne potrebe nlste
ni jedne pare utrošili iz ovog velikog duga.
Posledlce su teške i ubistvene u svakom pogledu. Život siromašne
mase postaje težl i očajniji, trpeza narodne mase postaje posnija i
oskudnija...”319
1 U militantnl vladajućl krugovi u tadaSnJoJ Kraljevini Srbiji su radl svojih interesa - gurali taj bedni. nepismeni narod iz rata u
rat, u nova osvajanja teritorija. podsećajući ga na njegovu “sjajnu"
prošlost, uveravajući ga u njegovu "oslobodllafku" misiju, pozivajući
ga u boj za Veliku Srbiju. za obnovu Dušanova carstva.
319 Sabrana dcla D. Tucovtća. knj. 8. str. 93.
V
134
Četiri mcseca u srednjoj Albaniji
U svojoj knjizi"Srbija I Arbanija’ Dimitrije Tucović u jednoj fusnoti
(311) kaže:
"Upućujemo čitaoce na dragoccne beleškc druga Koste Novakovića.
koje su od 1. januara počele izlazltl u 'Borbi' pod naslovom Ćetiri
meseca u srednjoj Albaniji “.
U svojoj biografiji Kosta Novaković Je naveo i ovo:
”U balkansko-turskom ratu 1912-13 godinc u početku blo sam геzevni narcdni, a zatim porućnik. Medu vojnicima sam Sirio soclJallstlćku propagandu. U dopisima iz Albanije (za vreme pohoda
srpske vojske na Albaniju), objavljenim u listu 'Radničke novine' i
časopisu Borba', raskrinkavao sam Imperijallstićku vdikosrpsku
politiku".330
Tako Je video I orenio politiku svoje vlade i svoga kralja i taj srpski
oflcir, koji je Cetiri meseca proveo kao okupator u Albaniji. stigavši
sve do mora - pošteni, istinoljubivi 26-godišnji srpski sociJaldemokrata. mladi saborac Dimitrije Tucovića.
Njegovi dopisl pod gornjlm opštlm naslovom podeljeni su na neko­
liko glava. koje je on nazvao: "Preko Albanije", "LjeS', "Drač",
"Tirana", "Žh’ot i težnje naroda". i "Rcžim srpske vojske".33' Tih 29
strana njegovih članaka daju zaista dragocene, i ako i strašnje,
podatke još jednog oćevica i istovremeno izražavaju opštl stav
sipskc socijaldemoitratije prema albanskom pitanju.
Svoje beleske Kosta Novaković poćinje pripremama za polazak i
opisom bede obicnih srpskih vojnika, koje su vlada i dinastija gole i
bose bez milosti, radi svojih megalomanskih ciljeva, poslali zime
preko krSevite i surove Alljanije.
"Pred Mitrovdan, 25. oktobra 1912.. bila je skupljena cela Šuinadijska Divizija u Prizrenu. Ostali smo dva dana... da se odmorimo'.
Ljudi bez obuče gazili su po odjugovelom snegu i onako mokri legali
u staru, polurazrušenu tursku kasam u, pribijali se jedan uz drugog da se malo zagreju... Već Je potelo poboljevanje od nogu I stoma
ka: za lekarsku pomoć javljala se iz puka čitava Cela svakog jutra.
- Gde li ćeino sad? - pitao se svaki kad smo stlgll u Prizren... Sutra
dan po dolasku govorilo se o izlazku na more a prekosutra je vet
došla naredba.
Obrazuju se tri odreda. koji će jedan za drugim imali da izbiju na
more...
Komandant Armlje dobio je nare<lbu da se prvi odred odmaj uputi.
Ljudi nisu Imali obuće, toplog odcla. čarapa - a nije bilo ni hleba. Mora sc ići - glasila je naredba i to Je glavno; ostalo Je sve sporedno.
Da bi se moglo tzvržlti naredenje. obrazovnn je taj l. bataljon od
330 Aulobtografip Koslc NmakoMć. Caćanskl glasnlk". CaCak . 1966.
•**' "Bortje". knj. 7. 1914., "Ćetiri m o c c a u ircdnjoj ЛН»п|јГ.
135
vojnika iz celog puka koji su imali zdravu obuću I malo bolje odelo.
Pa opet. dobra trećina poSla Je bez obuće a polovlna bez ikakve
tople odeće do sebe.
... Iscrpljen! od srdobolje... koja nlje poštedela ni Jednog \x>jnika od
dve i po hiljade. bledi kao aveti krenuli smo se da osvajamo Albani­
ju i da napojlmo konje na Slnjem Moru ... Ne mogu oprostiti Vrhovnoj Komandl I našoj vladi za tu njlnu avanturu koja nas stade
toliko života; ne mogu oprostiti lekartma koji masu bolesnlh:
revmatićnih. tuberkuloznih. iznemoglih uputiše da oetave svoje
kosti u Albaniji. Svi tl - a bilo ih...
Ali. zamenik naćelnika štaba Sumadijskog All>anskog Odreda
Dragoljub M. Dinić u svojoj knjižici 'Pni put kroz Albaniju“ - "Sa
Šumadljsklm Albansklm Odredom, 1912., Prizren Drać, " štampanoj u Kragujevcu 1922. godine. iznosi ovakve uspomene:
"I’osle osvećenog Kosova, a po svećanom ulasku u carski iYizren,
gde udoše trupe Sumadijske Divlzije. na§ 19. puk prode glavnim
ulicama Prizrena... studni vetar... nagoveStavaše sneg I oštro zimu
u oei Mitrov dana.”
0 raspoloženju 1 atmosferl uoći polaska u tom odredu, o kome piše
1 Kosta Novakovlć. kao njegov narednlk. Dinić daje svetlu i obojenu
oduševljcnim pat riot izmotn sliku:
'1 oficiri i vojnici behu pod najsvežijim utlsclma slavnlh pobeda...
Sv1 behu oduševljenl I behu ponosnl... I naši dićni sokoli vodeni
Providenjem i Karadordcvom Zvezdom. tek behu spustili krila oko
Prizrena, kad dode glasnik s vešću: 'Hajd na more, na Adriju!'
"Potomci Srba. koji na Kosovu Izgubise bitku, sada kao da dolaze s
neba... pa fak hoće I preko albansklh hrida I snežnih alpa, preko
razhojnićkih am autskih gnezda na Jadransko more da pobodu
vitcSki steg Srbije". (str. 3-4.)
Kao I Turović i Novaković opisuje korupciju u redovlma komandnog
kadra srpske vojske i priča:
"Komandantima bataljona nije se Išlo na more' i kockom su
rešavali kojl će bataljon ići prvl. Tako Je kocka pala na komandanta
1. bataljona.
...Valjda po ugledu na starije. koji su bacali kocku. podoflclri I narednici četa vršili su otkupljivanje od izlaska na more. Naplaćivali
su po dva-tri pa I pet-Sest dinara vojnlclma. da Ih ne uvedu u
spisak onih kojl će IĆI na more".
U navedenoj knjizi Dragoljuba Dlnića dat Je I IzveStaJ komandanta
tog Šumadljskog odreda, potpukovnika Dimitrija Đulića, koji on
svega nekoliko dana posle polaska preko Albanije već 2. novembra
1912.- šalje komandantu III armlje. U njemu nema nl rećl o
oduševljenju, o вф.чкот stegu koji treba da se zavijori na Jad ran u i
si. Njegov izveštaj potvrduje istinitost beleški Kosle Novakoviča:
' Da bi u nekoliko predstavio stvam u sliku ovog puta reći ću da Je
136
ovaj pul Jedlno za turiste I da se fak ni same pešačke jedinice u
normalnim prllikama nebl rnogle njime kretati...
Potpisani se je nadao da če se odred moći kako tako snabdevati sa
bar malo hrane. no ta se nada nije ostvarila, jer su se Jedva dva
bataljona mogla malo nahranlti (ljudlma Je deljeno po 2-3 kašlke
pasulja). a u ostalim jedinicama jedva što su pojedinci mogli dobiti
po malo kukuruza ... Usled ovako nesrećnog terena za marSovanje.
vojnici su sa svim Iznemogli i oslabili I na m aršu se jedva kreeu vuku.
Prema ovom površnom opisu situacija j e ovog odreda v t I o kritićna... " (str. 32 - 41).
Već na samom početku beleške Novakovićev, čitalac nailazi na
surove tragove sфskog pohoda na Albaniju.
"U selu Bruti zanoćismo. Lepo, malo selo bilo je popaljeno i porušeno. U dve polurazrušene kuče bilo je nešto ćeljadi: ostale su
blle puste...
Sutradan opet nlz Drim. put Vezirova Mosta...
Kraj mosta naidosrno na našu stražu. na dcvct grobova naših vo­
jnika i na devet glava arnautskih, poredanih na grobovima.
Osvetnlei poginulih vojnika. kako su saml sebe nazvali, Jedan potporućnik i jcdan narednik sa još 14 vojnika. behu zapisali svoja
imcna na parćetu hartije i ostavili na grobovima. Straža na mostu
ispriča nam za tu osvetu. Poručlli su seljacima iz obližnjih sela da
im donesu hrane, 1 kad su ovi do&li. pobili su Ih I poodsecali im
glave. Te su glave đornlje saranjene kraj nogu poginulih vojnika.
kao što se I pristoji: robovi kraj nogu svojih gospodara!
Predosmo Drlm ...
... Nekakav nesrefnl Arnautin nade se sa Cltavlm stadom ovaca
bliže putu. i kad pokuSa da safuva o\rce da ih vojska ne uzme ubiše ga a ovce poteraše sa sobom...”
I Tucovlć I Novakovlć plSu da su Albancl u pofetku propuStali
srpske trupe bez borbe, jer su bili ubedeni da idu na Turke. koji su
njihov zajednićki neprijatelj i da fe se vratitl, kako Je glasila
zvanična verzija tog pohoda.
Tucovlć:
"Prema srpskim trupama. koje po svojoj brojnoj snazi i fizićkoj
iznurenosti nisu bile sposobne da izdrže nikakvu ozbiljniju borbu
sa organizovanlm arbanskim plemenlma. ova su sc ponašala sa
dostojanstvom neutralnih ali i nezavisnih posinatraća koji su davali
besu I primali snishodljivra uveravanja o miroljubivim' namerama
srpskog vojnog pohoda. Sa autorltetom Jetlnoga plemenskog dinasta. I’renk Bib Doda propustio Jc gladne, gole i bose. do srži u
kostlma iznemogle srpske trupe. p<xl uslovom da mirno produ putcm i da se ne usude činiti ma kakvo zlo..."322
з и Sabrana dcla D. TUcovtća. knj. 8. *lr. 93.
137
Novakortć:
"I ljudi i žene bili su ubedeni u to da je nemoguče da mi dolazimo
kao osvajafl, da Ih potfinlmo, vet da idemo na tursku vojsku koju i
oni mrze. Prenk Bib Doda. plemenskl starešina Merdita ... koman
dant 4000 oružanih saplemenika propustio Je na miru prvl naš
odred samo pod pogodbom. da mu se da časna reč da mi ne nameravamo da pokorimo Arbaniju. Komandant prvog odreda Bulić,
sada pukovnik, dao mu Je tu fasnu ret. Inafe bi Prenk Bib Doda
objavio borbu srpskoj vojsci."
Izgladnele i malaksale вфвке vojnikeje zato albansko stanovištvo u
početku pomagalo:
"Padali su na putu premoreni i toliko oslabeli da smo mislili neće se
ni dići vlSe. Na Idućem konaku vidimo ih opet. Dodu po dva-trt ili i
čltavlh šest-sedarn sati docnije. Neki su ostajali u arbanskim
kiH'ama, gde su ih Amauti pazili i negovali. dok se ne bi oporavili
da mogu produžiti put...."
Taj kom andant Bulić koji je dao časnu ret, u svom pomenutom
izveštaju kaže: "...Situacija odreda bila Je fatalna da odred nije
naiSao na ncočekivanu predusretljivost od strane Miridita.
Orošl pretstavlja prestonicu ovog plemena. U njemu Je sediSte njihovog glavara Marka Doni. koji ima neogranieenu sudsku i izvršnu
vlast. i sedi te njihovog verskog poglavice Monsenjera Prima Dočl.
... I Biskup i ostali fratri su po narodnosti Arbanasi I velike patriote.
Doćek koji je biskup priredio potpisatom bio je koliko srdaćan to­
liko i sjajan. iz razgovora koji je sa njim voden na franeuskom
jeziku videlo se da je on politifki voda ovog plemena. Prvo njegovo
pitanje bilo Je kakve su naSe, odnosno Srbljine. namera u pogledu
Albanije. Odgovorcno mu jc: da mi nemamo u ovom kraju zavoJevaćkih težnja. da je naš rad upravljen na to da srušimo Turski
režim o ovim krajevima. da stvorimo našoj Otadžbini izlazak na
Jadransko more i da smo zaduhnutl mlSljenju da posle rata ostavlmo Albaniju slobodnu. U tom trenutku bili su okupljenl oko
biskupa batjaktari pojedinih fisova ovog plemena. sve zreli ljudi sa
odlučnim i inteligentnim izrazom na lieu i kad im Je ovaj razgovor
protumačen oni su ga primili povoljn" (str. 42-43).
Komandant Bullć kaže da Je u vezl s situacijoin kod Skadra saznao
od voda Miridita sledeće:
"Izmedu ostalog oni su saopStili biskupu i nama da jc Kralj Nikola
primio %
t 1
o rdavo neke miriditske vode. Zbog ovoga su Miriditi vtIo
ogorfcni i postoji medu njima pokret da svoje držanje Iz os nova
promene. Potpisati je posle ovoga dao nove usmcnc garantijc da se
u slobodu Miridita neče dirati, da te se Srbija starati da saćuva
njihova vekovna prava i da te odr/atl sa njima najbolje prijateljske
odnose. na to su biskup I vode tzjavili da če sa Srbijom rado zajednićki raditi. Posle ovoga njihov kapetan Marko Doni stavlo se na
138
raspoloženje. da sa svojim ljudima iznese što ima hrane u ovim
sirotnim krajevima i da Je prema odredu tražeći da se hrana za
stanovništvo doturi iz Ljuma o naSem trošku".
Taj potpukovnik Bulić spada izgleda u red onih, rctkih u to vreme.
ofieira srpske vojske. koji su smatrali. da sa Albancima treba
saradivati i odnositi se prema njima s poStovanjem. Jer on u daljem
iznosu svog izveštaja iznosi komandantu III armije svoj a shvatanje i
predloge:
'Moleči kom andanta da me izvine što sam vodama Miridita davao
garantije za koje nisam bio fomalno ovlaSten. Izjavljujem da su one
posledica oćajne situacije u kojoj se odred u ovom trenutku nalazi.
No u svakom slučaju neznajuči kakve su namere naše vlade u po­
gledu Albanije a prolazeći sa odredbom kroz njeno sree Ja mogu
pouzdano uveriti komandanta da bi nam neprijateljsko drzanje
prema ovome plemenu donelo sudbonosnih razoearenja i da bi za
potpuno pokorenje ovlh krajeva imali da podnesemo strahovite
žrtve u kivi i noveu za dugi niz godina i da bi ipak krajnji rezultat
bio veoma sumnjiv."
On ponovo upozorava da Je data Casna ref: "Oslm toga Ja molim
kom andanta za dejstvo da se pri docnljoj politifkoj raspravi pitanja
0 sudbini Albanije vodi raćuna o nagaževanoj Casnoj reel koju su
komandant i oflciri odreda u ovim teškim trenueima vodama albanaškim davali."
1 savetuje kakva politika da se vodi ubuduće:
"Na kraju izvještaja Cast mi je predložiti komandantu. da se od
strane armljske komande preduzmu pogodne mere za nagradu 1
pridobijanje stanovišta ovog kraja... No još veći bi sc rezultat postigao, ako je moguće da se dadu fonnalna uverenja o budućoj nezavisnosti Albanije”.
Kosta Novaković daje I interesantan opis teških uslova u kojima živi
stanovniStvo I divl se vrednoći tih ljudl:
"... Teren Je brdovit. kamenit. zemlja posna. Od useva useva samo
kukuruz I pomak) zob. KrSevita Albanija hrani se iskljućtvo kukuruzom...
Cela krSevlta Albanija. dakle. siromaSna Je i hranom I stokom.
Njive su otrgnute od kamenjara s mukom I iz potrebe koju razume
samo onaj koji Je bačen na onaj krS I upućen da tu žlvi. Zbog nesigumosti imovlne I bojaznl od krade useva i stoke, njive su oko
samih kula a stoka u stajama uz kuću ili, obično, ispod kućc. u
podrumu. Kuće od kamena. p>o nekoliko njih na broju, safinjavaju
selo ili zaselak. I*rostora koji se može obraditi i zasejatl malo Je za
vise porodica. za vlše kuća, I sve Sto se narodi viSe no Sto se može
tu Ishraniti udaljuje se i bira kakvo mesto gde se može podići kuća
I malo zemljiSta oCistiti od kamena.
Onoga koji prvi put prolazi kroz te krajeve mora zadiviti pojava
njive Ili male livade u kakvoj strani od samog kamena: 111 kada u
139
udoljlcl Izmedu dva brega ugleda čitavo se lance sa lepo uredenim 1
stepenlćasto poravljenim njivama - da voda ne bl snela ovo malo
zemlje ... Kontrast izmedu gologa kamena i lcpe zelcne njive ili livade izazlva kod gledaoca jedno silno osećanje Lepoga. 1 mi smo
uživali gledajući te istinite 'pejsaže'. naslikane prlrodom i nuždom.
Ne samo da su ta zapažanja pravill školovani ljudi iz naše trupe već
1 m asa naših vojnika svraćaJl su pažnju na to I nazivali ga leplm.
Arnauti tog osečanja nisu imali. To Je za njih bilo samo mlr- - dobro - ali ne i lepo. Oni se tome nisu divili. niti su mogli užlvatl u
tome svome plodu trudnoga rada i nuMe onako kao oni koji prolaze tuda. i prolaze a ne zadržavaju se I ne ostaju tu da žive.
Prirodno je da su svi ljudl tih krajeva suvi. upravo pečeni. Do
dolaska na more, u Primorsku Albaniju, Ja sam video samo jednog
punog Am autina...
Od samlh mlAlća i kostiju sastavljeno telo se lako I brzo kreće uz
brdo kao i nlz brdo. Dani hoda su kod njih obićno dva puta veći od
naših dana. pa makar 1611 I sa natovarenlm konjem. Hleb Im je
najglavniji deo hrane. upravo cela hrana.
... Naselje Oroši je veoma siromaSno. J a sam se Iznenadio kad smo
naišli na Jednu bednu visoravan, tada vee pod snegom, na kojoj su
stajala mnoga korita za pijenje ovaea. Tu su preko leta bačije. Ma
koliko trave - opet Je dobro došlo. Koliko god zemlje može da se
obradi obraduje se. Da bi dobili viie zemljišta, seku borovu goru a
panjeve gore".
Novakovlf Je lzašao na more u luel LJeš. On opisuje:
"Predao se Drinskoj Divizijl i Albanskom Odredu posle drugog pucnja topovskog'.
A onda. pošto su se Turci predali. nastalo je ovakvo stanje:
"Crnogorci su ga opljafkall, a zatim su zavladali tifus i srdobolja
... Lješka tvrdava gleda daleko u more... i na male šatore ispod nje,
na Jednom zaravanjku brega obraslog maslinom... U zlo doba. kad
je gotovo sve bilo posećeno, naši oficiri se setiše da zabrane sefenje
maslinovih drveta. Nc znajući im vrednost a ncmajući drva naši
vojnici su isekll ogroman broj maslinovih drveta...
Rat Je: vrednosli stvari se menjaju. Da bi se ogrcjao - vojnik će
mimo. bez ustezanja poseći najlepšu voćku. Da bi Imao mesa za
obrok - zaklaće ovcu ili goveće. Da bi dobio hleba - upotreblće I
nasllje l ostaviće kuću punu ćcljadi bez parčcta hleba i Ix-z bra Ana.
Njegov život ne cene ništa i on ne cenl tudl žlvot ništa. Rat je!"
I.JeS Je važan i po tome što jc trebao da budc glavni naš primorski
grad, tj. to treba da bude ako se ostvari jadranska pruga sa
izlaskom na San-Dovani dl Medina".
Svoj stav prema tim planovima srpske vlade Kosta Novaković
izražava u ovom oplsu prlrode:
140
"Iz tog 'naSeg' pristani&ta gledao sam prvl put u Zlvotu zalazak
sunca u more...”
A rezultate tog pohoda * ubltaCne za srpski narod • dao je u
sledećem oplsu LJeša:
”... Važna strana Lješa jeste srpsko groblje. veliko vojničko groblje
Drinske Divizije I manjlm delom Šumadijske Divlzije. U početku
Januara kada smo bili u Tirani. prode telefonom Jedan izveštaj koji
je glasio: da je do tada umrlo od bolesli u arbanskim trupama
1500 vojnika. Na sam Lješ dolazilo je preko hiljade. Dugo vremena
nije Imalo nikakvih lekova. rublja. kreveta. zgrada. posluge, a malo
lekara; i tifus i kolcra kosili su iznurcne Užičane, Saptane i
Valjevce.
I tako ta mala varoš dobila je samo za pola godine onollko
stanovnika pod zemljom koliko ih ima nad zcinljom.
Potpukovnik Dimitrije Bulić. komandant Sumadijskog albanskog
odreda Je. vldeli smo, već prvlh dana upozoravao komandanta III
armije na datu ćasnu reč i potrcbu saradnje sa albanskiin narodom. kome je obeeano da jih Srbija neče pokoriti.
Njegov apel ostao Je glas vapijućeg u pustinjl. A komandant te III
Srpske armije, general Boža Janković znao je još i pre toga da srp­
ska vlada I vrhovna komanda Imaju sasvim druge eiljeve. koji su I
njegovi. a što se vldl iz sledećeg.
Autor knjižiee o pohodu. Dragoljub Dinić. likuje:
"Kad Je generalu Boži Jankoviću stigao izvjeAtaj da su njegove
trupe. zavladajući nečuvene terenske I \Temenske teškoče. uspele
da izbiju na Adriju i da su na obalama Jadranskog mora, koje su u
davnoj proslosti Srpskoj bile slobodne I srpske pod Kraljem Milutinom. sedl general bio Je toliko ushićen. da je o ovom istorijskom
dogadaju celu svoju artniju obavestio naredbom...”
I general Janković triumfuje:
"Junaci!
Odredl naše Armije... kojima Je bilo stavljeno u dužnost da našu
svetu zastavu trobojnicu raz\fiju na obalama Jadranskog mora iz\Tšili su 0 %
’aj prepun teškoća all slave i fasti zadatak.
Ponosnl srpski steg. koji je pobedonosno pronesen kroz Kosovo ...
sad se vije i na obalama Jadrana.
Na&a vojska... I sada Je pokazala, d a je Srbin i nepobcdan i nenadrnašan kad se bori za slobodu svoje braće i za dobro i vellčinu svoje
domo\1ne.
Oni naši vojnici, kojlm je Bog bio dodelio tu sreču da granice naše
domovine prošire do Jadranskog mora, tzvršujući taj sveti zadatak,
pokazali su neobičnu izdržljlvost i hrabrost (str. 88 89).
O politici suseda prema Albaniji I posledicarna Novako\ić kaže:
"Sa istoka I juga Srbija i Grćka pritiskuju.... i pomeraju svoju gra-
141
nlcu sve dublje u Albaniju. Sve se to Cini iz grubih. seblćnlh lnteresa vladajućih krugova tih država. Nasuprot svim tim uticajima
svi delovi Albanije pokazuju težnju da dadu otpora, da stvari
okrenu na bolje. da život naprave boljim 1 snošljlvijtm. Samo ono
Sto taj otpor pravi slabim. JoS nemoćnlm. Jeste rasparčanost snaga.
Skupitj sve te snage ujcdno značilo bi ostvariti ili pokušati da sc
ostvare težnje svih. od kojih su mnoge u suprotnosti jedna s drugom... Da li je moguće skupiti sve snage u Albaniji. koje ne samo
daju otpora već koje žele I traie promenu, i njlhovtm težnjama
postaviti izvestan cilj? Naglašavamo još jednom. da je nesumnjiv
fakt da nasrtanjc u ma kom vidu na Albaniju izaziva. pravilno, ot­
por od strane Amauta".
U svojim beleškama kasnije on. kao I Tuoovlf, konstatuje da Je
surova srpska okupacija imala za albanski narod i jednu važnu Istorijsku poeledicu:
"Ono pozltlvno Stoje srpska vojska stvorila za albanski narod jeste
jednodušan otpor i neprijateljstvo prema Srbijl. Osnovica na kojoj
bl se sada - a naroćito posle ove najnovije pobune Am auta i upada
u Srbiju - mogli naćl svi Arnauti. Jeste neprijateljstvo prema Srbijl.
Fakt jc žalostan. ali njegovom postojanju nisu krivi Amauti. Bojazan od gubljenja samostalnostt Jeste važan faktor I on 6e uskoro
dovesti i do jedinog pravilnog natina odbrane od spoljnih neprijatelja. do Jedne čvršfe zajednice. do jednog državnog obiika."
A Sta Je izazvalo to neprijateljstvo prema Srbiji on izlaže u odeljku
'Režlm srpske vojske ".
"A sada sc vratimo na režim srpske vojske pred kojom je takode pri
dolasku u Albaniju stajalo otvoreno pitanje: šta treba raditi u zauzeioj Albaniji? Zagledajmo u rad srpske vojske onda kada je i ona
uvidela da postoji nezadovoljstvo masa arbanskog stanovniStva.
Zavirimo u njenu upravljafku ulogu Cltavom zemljom. novorn po
svemu: i po stanovniStvu, 1 po kulturi. 1 po tcžnjama, i po razumevanju."
I odmah ogorCeno konstatuje:
"Po dolasku u Albaniju za srpsku vojsku nlje postojalo za dugo pl­
tanje hoće li Albanija biti srpska ill ne. Ona ga jc rcšila odmah.
samo je bilo pitanje da li ee Srbija zauzeti zemlje do Tirane ili sve do
Škumbe. u kom bi se slueaju granicila sa Grrkom, koja bi uzela
onu drugu polo\1nu All>anije. Sa tim drugim naćinoin rešcnja iz­
gleda da su bile sve vojne starešine saglasne. Bar to se da zakljućltl
iz naredaba Vrhovne Komande. koja je Albaniju smatrala za srpsku
oblast. To rnišljenje bilo je tako fvrsio ukorenjeno kod viSIh I nižih
starešina Albanskog Odreda. da je prczrivo. ako ne i neprijateljski,
posmatran svaki onaj koji bi u razgovoru govorio o nemogućnostl
održanja Allxmije... Najzad, U ljudi nisu bili sasvim za osudu. Oni
iz Vrhovne Komande, a to će reći i sama srpska vlada trudila se da
odr/i to verovanje kod naSe vojske i kod arnautskog stanovništa.
Dobro. Vojska Je smatrala da Je to našc i da mora ostati naše. Ona
142
Je, kao Sto to blva u ratu, prrduzcla upravu nad Albanljom do vaspostavljanja normalnth prilika. Pa Sta je logićnije nego to da svojim
režimom pripremi stanovnistvo za jedan novi režim, da ga za taj
režim pridoblje I da mu pokaže kako Je 'srpska vojska došla da
oslobada a ne zarobljava' - kako se to, narofito Arnautima. mnogo
govorllo."
A kako Je to “oslobadanje" izgledalo u surovoj stvamostl pokazuju
dalje flnjeniec koje on iznosi:
"Samo bl naivan ćovek mogao verovati da će vojska zavestt lzvesnu
upravu... N1U Je Vrhovna Komanda. nltl srpska vlada preko nje
davala kakav plan, nltl Je ona imala kakav cilj. Za nju je bio cilj
postignut: Albanija je osvojena. t.j. zauzeta I sad samo treba čekati
dok se rat završi".
Da zloćinačko postupanje sa porobljenim albansklm stanovlštvom
nije bilo rezultat surovosti pojedinih predstavnika 8ф&кс vojske.
nego zvanlćna politika vlade, dokazuju i sledeće činjenice koje on
kao oeevidae iznosi:
"Za to vreme treba se postarati jedtno o tome: kako fe se trupe
snabdevati: voditl najstrožljeg rafuna o tome da se svako I najmanje nezadovoljstvo uguši najkrvavije; ne štedeti nikoga prllikom
ma i pojedinaćnih slučajeva otpora srpskim vlastima i spalitl celo
selo u kome se čuje pucanj puške.“
Za genocid nad albansklm stanovnlStvom Novaković otvoreno optužuje Vrhovnu Koinandu:
"Ollcirlma Je izdavana na potpis naredba u kojoj se ukoravaju za
svoju blagost. a kojom se nareduje nemilosrdnost i sxirepost u postupanju sa stanom ištvom ."
Ćitaocu ovih red ova se namere samo od sebe Jedno pltanje: zar
nigde u vojnim arhivima nlje ostao nikakav trag od ovih pismenih
naredenja? Jer, istorija I istorićari o tome do danas čute... Kao da
sveg ovog nije bilo... Ali Kosta Novaković Je bio u sastavu srpske
vojske u Albaniji, on Je video ta naredenja. nije izmislio...
Samo, nažalost, nlje sttgao ni sve da zapiše za sa\Temenike I
budufa pokoljenja, Jer sam kaže u poeelku svojih beležaka:
Mi smo bill bez lskustva, a I ratne nezgode uticalc su na nas često
d a mnogo što-šta propustitno nezabelcženo i da to. zatim. i zaboravlmo. I sada. kada pišcmo, moramo da pišemo po suviSe kratkim
beleSkama i po sećanju”.
No i to što je uspeo da zabeleži, neuništiv je i dragocen, optužujufi
materljal. On nastavlja:
"U manja mesta slatl su komitski odredi za posadu i njlhova sv'irepstva prema pobunjenom stanovništvu slu/ila su kao najbolja
preponika za odlikovanje starešlna tih odreda. To jc bila alia i
omega vojnifke uprave. Kao Sto Vrhovna Komanda nije shvatlla I
nije. svakako. nl mogla bill toliko uvidavna da shvati zadatak upra-
143
vc u jednoj oblasti, tako su i starešine Albanskog Cklrcda. i još
mnogo manje, mogle da shvate kako treba da postupaju, kako
Ueba da upravljaju. Oni su i dalje izdavali naredbe koje se izdaju
gamizonima u ratu i davale ih na izvrSenje oficirima nižeg reda,
koji su samo Izvršavali narcdbc, i to izvrSavali ih onako kako je
najzgodnije bilo za njih. Pretpostavljeni stareSlna bio je daleko da bi
ill mogao kontrolisatr.
Kao i Tucoviću i Popoviću, i Kosti Novakoviću je bolno i teSko Sto
ljaga pada na ceo srpski narod:
"Niko u vlšim vojnim komandama nije pomiSljao na to kako ee se
odazvati postupanje vojske prema stanovnlštvu, kakvo će raspoloženje izazvati kod njega prema našoj vojsci, a po tom i prema
srpskotn narodu. u ime ćije se to radi. A, ovamo, ta ista vojska je
bila potpuno uverena u to da fe te oblastl ostati srpske".
Optužujući Je i njegov opis duhovnog i moralnog stanja komandnog
kadra srpske vojske:
"1 vojnifkl režlm se zacario sa svim svojim rdavlm stranama. Nosioci njegovi bill su podoflcirl i olictri sa kasarnskom psihologijoin:
ljudi s preuskim horizontom a i s ono malo što su imali upropašćcnim moralnim pojmovlma: bez skrupula prema ljudlma tude
narodnosti. bez kriterijuma Sta se sme a St a ne sme. I ako se deslla
koja posada ćiji se komandant, bilo iz plaSnje bilo iz blagosti. zadržao na tome opštem pravtlu da ne radi ništa Sto bl lifllo na
upravu. to je bilo joS najbolje. Na svim ostallm mestlma gde se
osetlla vlast I uprava srpske vojske, stanovnistvo je sačuvalo najgore
uspomene na &ф&ки vojsku."
A kakva Je bila uprava вфвке vojske i kakve je uspomene ostavila.
pokazuju sledeći primerl:
Prvo i najpotrebnije za upravu u Albaniji vojne komande su smatrale vešala 1 zastraSlvanJe smrću. Vojne stareSine nisu se trudik
da IzmlSlJaju dnigl kakav metod za reSavanje pitanja. kad je već
jedan bio tu: ublti. Za to se nije odgovaralo nikome, jer je rat. Ako
Je ko pogreSio-, ubi ga da ne bi vise greSlo, da se tako popravl - ne
on vef drugi. Neka vlada strah. neka sve drhti pred njima, to je bio
glavni prlnclp većlne kotnandanata mesta i posada.
Pustimo samo nekoliko primera. koliko da nam se ne prebaci za
nevemost u iznošenju stvari.
Vojne viasti su odmah (neke po naredenju komandanta Albanskog
Ocireda a neke 1 bez ovog) po dolasku u Albaniju počele kupiti od
stanovništva sve državne da/bine, koje su pod turskom upravom
kupljene. I ako su te sume bile neznatne za izdržavanje vojske. one
su bile veoma znatne za siromaSno stanovlStvo od koga su ku­
pljene: Jer je ovo bilo satrveno ratom 1 prestankom svlh radova; ali
najznatnije za one koje su ih kupile: jer su predstavljale krupne
sume za pojedince 1 nikakvu obavezu da ih sve moraju pokazati 1
uknjl/.iti u vojne blagajnlcke knjlge.”
144
0 slifnlm malverzarljama on piše u odeljku "Preko Albanije”, gde
ukazuje na stav komandanta puka:
"U našem puku je na neki čudan 1 neobjašnjlv naćin bila uvedena
štednja na ljudlma. Od 20.000 dinara u zlatu. koliko je odred
dobio za put. potroSeno Je svega u putu fetirl ill pet hiljada: ostalo
je uštedeno, i to uštedeno od života ljudskih. od zdravlja 1 snage
njihove.’
A vojska je izgledala ovako:
"Ljudi su Jedva vukll noge. Polovina Je već bila bosa i prsti, smrzli.
otekli od hladnoće 1 uboja virili su iz poderanih opanaka. Mnoglma
je vet i hleba bilo nestailo. Da: u oći polaska i za dva dana marša
ljudi su pojeli pet hlebova. To ih Je krepilo u putu i održavalo snagu. all to Je bilo i zlo za njih. pošto Je trebalo JoS pet dana putovatl bez hleba.”
Tucović Je aprila 1914. u svom predavanju u Zagrebu sa naslovom
“Balkanski ratovi I socijalna demokratija '323 rekao ovo:
"Moji vojnici pred bitoljskom bitkom pet dana nisu Jell..."
Da. municije je imao svaki vojnik * ali hljeba nije bilo po pet šest
dana.
Za balkanske vojskovode opstajao je žlv vojnik i mrtav vojnik - sredine nijesu poznavali, pa zato nije bilo ni dostatno sanitetske oprem e ..."
Kao "najvefu sposobnost Balkanaca" on istlće:
"Na žalost se mora na dalje istaći naša izvanredna sposobnost da
gladujemo, da trpimo. da koljemo i da budemo klani! Ove sposobnostl su se evropsklm mllitaristima tako svldele da Je. npr., engleskl ataše poslao izvjcštaj svojoj vladi u kojcm veli da se upravo
dM sposobnostl srpskog vojnika da gladuje. Srpska se buržoazija
tada po svojim novinama nije mogla dosta nahvaliti srpskog voj­
nika, Jer je oflto 1 njoj ova sposobnost vrlo simpatltna..."
1 komandant puka u kome je služio Kosta Novaković odnosio se.
vldi se. tako prema svojim vojnicima. Jer u svojim beleškama taj
njego\f narednik - soeijaldemokrata osta\io je i ovo:
"Naš komandant Je imao dosta novaca, all nije hteo kupovat! hleb,
već Je dopuštao da vojnici i poslednju paru dadu da se založe projom. Koji nisu imali zajmili su. a koji nisu imali od koga da uzajme
gladovali su".
O malverzacijama fak i najviših vojnih komandanata Novaković
каЛе:
"Dodimućemo Još sa nekoliko refi flnansijsku politiku' vojske u Al­
baniji. Ona se sastojala poglavlto u prlkupljanju piihoda. i to
poglavito dužnc poreze.
323 Isto. str. 185-188.
145
U prvo vreme, u prvlm moment lma straha prikupljanje je Išlo vrlo
dobro: ljudl su smatrall da porezom otkupljuju svoj zlvot. Tako su
skupljene velike sume novaca koje su predavane od nlžlh komandanata vlšlm do komandanta Albanskog Odreda u Drafu. Prolazećl
kroz vise ruku taj se novae smanjlvao. i rezultat toga smanjivanja
jeste ono opste uverenje svih vojnika o sumnjtvom bogafenju velikog broja oflcira. jeste I Javnost I dobro poznato kompromitovanje
komandanta Albanskog Odreda, koji je baren u penziju; jesu one
mnoge uputnice iz pošte Drafke i dosta takvih stvari. Kako 11 fe tek
mlšljenje 1 uvaženje prema takvoj vojsci imati Amauti kojima je no­
vae uzet!".
Do kakvlh Je posledica dovodila pljačka stanovništva govori sledcća
beleška:
"U mnogo slufajeva u uterivanju poreze islo se tako daleko da je
stanovnistvo izazivano i na pobunu. Pobunu slromašnog sela Žeje,
izmedu Tirane i Kroje. koje broji 25 kuća. izazvao Je neki kapetan
Petrović, komandant posade u Kroji. iznudavajuei porezu silom.
Arnauti su napall 4 vojnika kojl su išli sa zakupeem poreze. da je
silom naplate: Jednoga od njih ranili HI ubili (ne sećam se tačno), a
zatim se sutradan iselili svi, sa ženama i decom. u Mat. koji Je za
sve vreme bio pod oružjem. Kada su dve Cele sa jednim topom i
jednim mitraljezom pošle lz Tirane na buntovnike'. njih nije vise
bilo. Ćuli su d a je na njih po&la vojska i napustlli su svoja ognjtšta".
0 zločinlma tog kapetana Petrovlfa. zbog koga nl dobronameml
oficirl nisu mogli nišla da posUgnu. Novaković pišle detaljno:
'Kad Je već reć o komandantu posade u Kroji, onda pominjemo da
je tu bilo mnogo smrtnih kazni. izvršenih puškom. a naroćlto veSanjem. Nema vefe sramote za Arnautlna nego ga javno ošamaritl ili
Izudaratl, a nema poniznlje smrtl za njega od smrtl na vešalima. To
ćesto veSanje u Kroji uticalo je veoma rdavo na stanovnlštvo Kroje I
okoline pa 1 samoga Mata. 1 kada je komandant Kroje jednom
prilikom poslao vod vojnika sa jednim ollcirom da zapale kuće neklh Arnauta kojl su sa oružjem. JoS pred naš dolazak. otišli od kufe
1 pridružili se Matu, Arnauti su napali taj vod i razbili ga potpuno.
Tek posle dva-lri dana vod se skupio u Kroji prctrpevši dosta
gubitaka.
Blagodareti tome Sto u Tlrani. gde smo ml bill, veSala nisu radila. I
što je prvo razoružavanje palo u deo jednom taktičnom oliciru. mi
nismo imali nl pobuna. nl napada. Ne samo to. već sela 1 plemena
iz okoline Kroje. koja su pred dolazak naSe vojske bila stala pod
oružjem. slala su poruke komandantu Hrane, da hofe da pregovaraju sa njim o predaji oružja. Pošto to nije spadalo u nadlcžnost
kom andanta Tirane. njima je preporučivano da se obrate u Kroju.
što oni nisu smell nikako ućinitl. Bilo je nekoliko slufajeva da su tl
ljudi. koji su se vratili na svoja ognjišta i položili oružje na ref da im
nefe biti ništa. prošli veoma rdavo. Bill su obešeni ili pobijeni iz
pušaka. Ostallma Je to služllo za primer i oni se vlSe nisu prcdavali
u Kroji. To je naroćito uticalo na pleme Mat. koje se bilo jedno
146
vreme odlufllo na mir. saznavšl da je režim вфвке vojske privremen I da se sukobtma ne da postići nlšta. Mat bi pri/nao privremeno našu vlasl i ljudi bi se razisli svojim kućama. Ovako, pak.
Mat Je ostao pod oružjem za sve vreme našeg bavljenja u Albaniji.
sprem an da odbije napad 8фзке vojske na njega. On nije imao vere
u srpsku vojsku 1sm atraoje d a je bolje ofuvati svoju samostalnost.
On se spremao samo na odbranu a ne na napad".
Novaković daje 1 interesantne podatke o odnosu pojedinih slojeva
stanovništva prema зфвкој vojsci u pofetku okupacije.
"Naše dugo bavljenje u Tirani bilo je ulllo veru kod Grka i Arnauta
hrlšlana da te sipska vojska ostati stalno, stoga su iskazivali otvoreno svoju privrženost вфбк1т vojnlm vlastima. O praznicima su
dolazili u posetu kod srpskih oflcira. predstavnika viasti. zvall ih u
svoje kuće, neprekldno se družili s njima. hoteći da na taj naćin
pokažu muhamedancima kako je ovaj režim njima naklonjen. Bogatijl Orel, kako to oblfno biva, tražlli su zatim da Im вфвке vojne
viasti posvrsavaju njine privatne poslove, a naroćito naplate prastarih 1sumnjivih potraživanja.
Docnije. polako su prilazill našim vlastima i begovi I, ne naišavSi na
odbijanje. održavali veze i naposletku tražili takode usluge od naših
viasti".
Medutim. to nlje trajalo dugo. Jer su 1 tl bogatl slojevl shvatlll da su
prevareni. pa je u ratnim beleškama ostalo zaplsano I ovo:
"Sva poreza trošena Je Iskljufivo na vojsku. Ni pare se nlje dalo na
kakvo opšte dobro zemlje...
Da I ne govorimo o ma kakvim pokušajima privrednog upućivanja a
još manje p<jmaganja stanovništva, ali za vreme vojnoga režima nije
postojala nikakva VTsta sudstva. ni kakav pokušaj za kultum l utlcaj. nista van vojnićke posade.
Izgovaralo se ratom - i ako rata nije bik>: odlagalo se za docnije - i
ako Je u krugovima vojske već bilo reieno da Albanija bude srpska:
stanovnistvo se odrzavalo u strahu ili očekivanju nečega što ono
nije znalo šta je. Danas mu je govoreno jedno. sutra drugo. Sve Je
to izazivalo vellko nepoverenje kod stanovnlStva prema našoj vojsci,
a Orel 1 pokrštenl Arnauti poćeli su hladneti u svome oduševljenju
za 'oslobodenje' ćekajući blagodeti nove uprave. Oni su se pokajall
brzo za one manlfestacije koje su nam pravili za vreme bavljenja u
Tirani. Drafu I Kavaji 1 prebaclvali nam što im nismo rekli da
umere svoje držanje, da ne bi Izazvali na sebe gnjav Arnauta posle
našegodlaska.
Jedan od... žrtava tog gnjeva Jeste Grk Leonida Mineo iz Kavaje. kojl
Je bio prcdsednik opštine 1 ogromne sume poreza I prireza pre<lao
nasim vojnim vlastima. Njega su ublll usred Kavaje... Osim njega
palo Je Još nekoliko Grka i Arnauta. koji su se bill kompromitovall
stalnlm druZenjem sa вфзкип vojnlm vlastima I potkazlvanjem.
147
kojeje ćesto puta btk> lažno".
Ali:
“Sasvim odvojenl od našlh viasti ostali su slromašni stanovnici: ili
neprijateljski raspoloženi prema njima ili samo nczadovoljnl.
I u Albaniji, kao Sto biva po pravllu u svima zavojevanlm zemljama.
bogati slojevi zemlje postal! su najpre lojalnl: oni su ti koji u prvo
vreme pomažu novl režlm. Da bl bill lojalnl prema novom režimu,
trebao je ovaj da lm samo osigura njihovu svojlnu. To im je režlm
srpske vojske oslguravao i oni su se prema njemu ophodill lojalno.
Svi oni begovl kojl nisu ranlllm svoJ!m političklm radom bili toliko
kompromltovani da su morall Izbefi JoS pre dolaska srpske vojske,
ostali su i živeli su isto onako. a možda i bczbednlje pod režlmom
srpske vojske.
ZaSto su pak bili nezadovoljnl siromaSnl I srednjl slojevi? Ono Mme
bi se kod njih mogla stvoritl lojalnost, toga nije bilo kod srpskih
vojnih v'lasti. Prema njima se i dalje drukše ophodilo nego prema
bogataSima I begovima. a zatim njima now viasti nisu ni&ta dale.
Pa i samo to što su begovi i kod novih viasti bili rado primani. bilo
je dovoljno da ih napravi nezadovoljnim. Oni su pod novim režimom, o kome smo im govorill, pod ravnopravnoSću razumevali nestanak svih prhilegija begovskih I ispravku svih nezakonitosli poćinjenih od strane begova".
I Kosta Novakovlć sa najveflm gnuSanJem I ogorfenjem piSe o
komitama:
"No VTatimo se režimu naše vojske. Kad je takav režim bio onde gde
su bile veće jedlniee I regularne trupe, može se mlsliti kakav je
režim mogao biti onde gde su bile male jedinice ili komite. Jedan
niži oficir, sa jedan. dva. tri voda ili najviše četom, gospodario je
mestom u koje Je poslat po srednjevekovnom pravu osvajača. On se
nije trudio da zamisli sebe u položaju stanovništva, i još siromašnog
stanovništva. koje mu Je došlo pod vlast ratnim slufajem a ne
srečom. A u to da on nema za dužnost da prlvremeno upravlja tim
mestom. i, prema tome, da priblizi sebl ljude, bio je tako uveren 1
tolikim primerima Istog ponaSanJa starijih I sebi ravnlh stareSlna
snabdeven. da Je to sve bilo kod njega sliveno u Jetlan razlog protiv
svih ostalih: batine i puška.
Komite su, pak, smatrale da imaju puno pravo na sve. I kada joS
njima padne u deo da upravljaju jednim mestom, može se pomislltl
Sta sve mogu potiniti ljudl kojl su otvoreno izjavljivali, stupajufi u
komitske fete, da idu da se napljačkaju. Izdvojeni obifno od viših
jedinica. regularnih trupa. oni se trude da se dugo vTemena tako
red tzgube. Masa njih. nemajući ni za vreme mira nikakvih skrupula nl obzira u životu, za vreme rata prestaje sasvim bill čovrek t ne
vidi pred sobom ništa vise do novae I no?..'
A u to isto vreme. podsetimo se. "Politika". "Vesnik Srpske Crkve" I
14«
drugi llstovi oduievljeno su plsall o "herojstvu" komita - cetnlka.
Oak i sveStenika medu njima...
Novaković nastavlja:
"Može čak biti slufajeva. da starcšinc komitsklh feta ili odreda ne
dele potpuno mlSlJenJe svojih potčinjenih. da se trude. kad Im se
ukaže prilika. da ublaže tradiclonalnu surovost komita. odbrane po
nekog grešnika od pljaf ke i od smrti; sve to rnožc biti. all to nl najmanje I nlgde nije bilo u stanju oslabiti jedno opšte uverenje. stcfeno gorklm Iskustvom u svima mestlma gde su prošle komite: da
je njlhovo ponašanje ostavilo najgore utiske i d a je zbog njih nestalo
1 ono malo mestlmlfne naklonostl prema našoj vojsci što je u prvo
vreme postojalo. To Još više važl za Makedonlju 1Staru Srbiju.
Interesantna je stvar. uopSte. zaSto su zadržane komitske fete za
vreme rata. Imali smo prilike videti za vreme rata, počev od Merdara pa do Ljume. kakvu su ulogu vrSile komite; i mogli smo se
uveriti. a i f uti uverenje mnogih viših oficira. da je sve ono Sto su
komite vrSlle van piedstražarske slitf.be I rada prednjlh odeljenja •
dakle, sve to Sto vrSl redovna vojska - bilo vise od Stete nego od koristi po nas. Paljenje kufa i ogromnih kolifina stoćne i ljudske
hrane. bespoStedno ubljanje i pljafkanje - svakojako nije koristllo
naSim operacijama. a narofito kad se to vrSi u pozadinl trupa.
Da pomenem samo Pekin na reel Škumbl. u kome su naSe komite
vladale tzvesno vreme. Zl>og jedne male borbe pred Pekinom. pre
nego Sto su ga zauzeli i zbog 6 poginulih komita - vojnika ()er su te
fete obrazovane od vojnika koji su se Javill dragovoljno da stupe u
fetu) poubljano Je nekoliko stotina Arnauta. 1 ako su ti vojnici poginuli za vreme borbe. ipak je svaki od tih 'vite/.ova' smatrao za
dužnost da osvetr poginule dmgove. 1 to na taj nafin Sto će poubiJatl I poklatl Sto viSe Arnauta".
I ovde Je on duboko zabrinut za ugled srpskog naroda u celini:
“Čovek se zgrozi kad sluša iz usta tih ljudi kako gotovo ravnodušno
pričaju o klanju ljudi. N|ega boli Sto su ti ljudl lstog tmena i Iste
narodnosti kao I on. TeSko mu je Sto glcda Ijude u kojima je rat
ubto sve pojmove o dostojanstvu i o svemu uopšte. Neču ulaziti u
pojedinostl. koje bi joS bolje pokaxale kako Je rat lzbrisao Iz njlhove
svesti sve osiin straha od smrti. Da. najviSe medu njima. koji su
sejall smrt oko sebe. vlada bojazan od smrtl...
Opet se pitamo: zaSto su posle turskog rata zadržane komitske
fete. zaSto su one slobodno operisale i u pofetku bugarskog rata po
Skoplju, Velesu. Kumanovu I t.d.. kada je najvlSa vojna komanda
uvldela da su one apsolutno nepotrebne za vojne operacije i da njihova težnja da se odvoje i samostalno deluju nanosi samo moraine
Stete vojsci i narodu iz koga su!"
A onda je. iznenada. doSao prisilnl odlazak. Kosta Novakovif je za
pisao:
149
"Blokadne lade Evropskih Sila stajale su pred San Đovanijcm I
Drafom. fekajufi na naš odlazak Iz Albanije...
...Vef pofetkom aprila srpskim trupam a je naredeno da sc povuku
iz Albanije.
Srpska Je se vojska odmah povukla I punih pelnaest dana ukreavala u Draeu preostalu hranu, furaž. odelo, prtljag i naposlclku
ljtide I stoku. I kada Je sve to bilo ukrrano. u Albaniji nije ostalo
ništa što bi govorilo o bavljenju Srba oeim grobova. mnogih grobova
rasejanih po svim mcstima".
Autor beleški s gorftnom razinišlja o tom pohodu srpske vojske:
"Albanija Je ostala i dalje ono što je bila pre, zemlja koja pati i od
svoga unutrašnjeg neduga i od svojih spoljnih prijatelja. Nl srpska
vojska. svojim duglrn bavljcnjem, nlje mogla da uofl nl da Iskortstl
prave snage albanskog naroda koje leže u težnjama naroda za neflm boljlm. Srpska vojska nije sm atrala da je pozvana da pomogne
tom narodu. vef da ga potflnl: ali ona nlje mogla ni da mu pokaže
put kojim se može iei nceem boljein. Ona se nije trudila da narod
zažell ako ne njih a ono upravu kakva Je bila pod njima".
Razmišljajuci o budućnosti te zemlje. on veruje:
“Snage koje će pod If I Albaniju leže u njenoin narodu. koji je
vekovima bio u stanju ostali i saćuvati svoj jezik i narodnost. Ono
što fe skupiti sve te snage ujedno jeste bojazan za svoju samostalnost. a državnifka mudrost upravljafa Albanije biče ona koja bude
pregla da narodne mase oslobodi od ekonomskog ropstva feudalima, da ih prosveti i kultum o podigne".
Brine ga budufnost odnosa srpskog i albanskog naroda. pa to
ilustruje ovako:
"Raspoloženje naroda prema Srbiji našlo Je svoga Izraza u najomiljenijoj narodnoj pesmi 'Skender-begova pesma'. Do našcg dolaska
u Albaniju dva sliha njena glasila su: Mi nismo Grci nl Bugari. već
smo junaci Ščipetari'. Sada ti stthovi glase: 'Mi nismo Grei ni SrbiJancl, vef smo Junaci štlpetari'. Kada tih stihova nestane u
Skcnder-begovoj pesmi. mo/.cmo ref i da smo otkajall greške politike
naše buržoazije prema Albaniji".
Svestan težine poslcdica p>ostupka srpske vojske prema albanskom
stanovništvu. on s mrafnim mislima napušta okupiranu zemlju. ali
se ipak nada:
"Pošavši iz Drafa bilo mi je teško što ostavljam lu zemlju u kojoj
sam video tollko primera pravoga junašlva 1 prave bede...
Razgovarajufi na ladl sa jednim oflcirom o našem odlasku, dodosmo na razgovor o proslosti Albanije. Njegove refi formullsale su
zgodno moje misli i osefanja.
- 1 ako Je vekovima živela. Albanija nije imala svoju Istoriju. Pofetak
istorije stvorili smo im mi. Kao god što su našu istoriju Srednjeg
Veka i novog doba stvorili Turci. tako smo Je I ml stvorili Arnau-
150
tima. Mi smo ono Arnautima, ito su nama bill Turci. Pitanje Je
vremena kada će se zabora\iti na naša dela; pitanje je na.<e dr/avne
politike da li će se modi ubrzati taj zaborav. Nama sada Turci nisu
tako mrski kao prede, ali Je prošlo 500 godina dok Je istorijska
nepravda popravljena. Treba težltl da ne bude potrebno tollko vremena Arnautima da nas zaborave kao neprijatelje."
I Novakovlć postavlja ona ista pitanja koja Jc postavljao 1 Dimitrije
Tucović:
"Zašto nismo ml bili pomagači u stvaranju albanske države? Zašto
nismo stvorili nama tako potrebno prijateljstvo sa zemljom koja
nam moie mnogo smetatl, i koja smctajući nama ubija i sebe?
Zašto naši vladajući krugovi ne misle da to prijateljstvo stvore
ubuduće?"
Za vreme prvog svetskog rata Kosta Novaković je na Krfu 1917. go­
dine pisao o Tucovtću:334
"Njegovo najćvršće ubedenje bilo jc pravo malih naroda na a u ­
tonomiju i nezavisnost.
...Na Internacionalnom kongresu u Kopenhagenu 1910. na Tucovićev predlog u zakljueke je unet sledeei pasus o nezavisnosti
malih naroda: Mi zahtevamo Isto tako sa postojantm Inslstlranjem
autonomiju svih naroda I branimo ih od svih ratobomih napada i
svih pritisaka.'
U svojoj knjlzi o Albaniji... on Je sa loglčnošću I veliklm uspehom
branio ovaj princip: autonomija za sve narodc bez izuzetka. za Al­
baniju naročito (kojoj je autonomija osporavana od strane nekoliko
ozbiljnih publicista)'.
U istom članku Kosta Novaković je pisao i ovo:
"Ima jedno rdavo shvatanje pat riot i/.ma koje stavlja otad/.binu iznad
svega: iznad prava i krivice. iznad morala, iznad poštenja i koje
odobrava I zloćine prcdstavnicima te otadžbine.
Takav pat riot a Tucovlć nlje bio“.
Takav patriota nije bio ni on. Kosta Novaković.
•••
Tako su 8ф»к1 socijaldemokrati osećali. mislili. borili se - rećju,
perom. delom. Za slobodu 1 svog i albanskog naroda. za njihovu
punu ravnopravnost. za saradnju.
Njihov glas odjeklvao Je tada Srbijom. Balkanom. Evropom.
• *•
Danas.
sabrana dela Dimitrija Tucovića, izabrana dela Dušana Popovlća.
d r. A ndiija S. S4oJkovtć. "Koela Novakovti o D im ilrlju T u ro v ir u '. Č a fa k , 1973.. sir,
9 4 -9 5 .
151
vrlo re Ike “Kadnlfke novine" I fasopls "Borba" Ie2e u fondovima tek
nekih biblioteka. Isto tako retkih.
Obavija ih prašina 1 muk... U knjlžarama lh nlgde. nlgde nema.
All.
u Istoriji srpskog naroda sw tle istinite i ponosne reCI njihovog vode
Dimitrija Tucovlća:
"Ml smo socijaldemokrati bili prvt koji smo tom bezumnom a r­
banaskom pohodu 1 ludoj arbanaskoj politic! skinuli patriotski i
nacionalnl veo s Ilea' .325
325 Sabrana dcla D, Tucovtća, kiij 8. sir. 268.
153
Literatura
A utoblograftja K oste NovakoWea. Ć a ćan sk t glasnik. Č a ta k . 1973.
Hogosavljevič. A leksa. O A rn au tim a, Nisi 1897.
lio rb a. 14>lumcsc£ni feasopls aocijalne dem okratlje, Beograd, 1913-1914.
Ć ubrtlovlč. V asa. O d ab ran l Istortjskl radovt. Beograd 1983.
Dedijer, V ladim ir, Novi prilozi za bk>grafi|u J . Broza T ila. t. 2 , L fbum lja-M ladoet. 1981.
DlniĆ. D ragoljub. Prvl p u t kroz A lbaniju. K ragujcvac. 1922.
D ordevtć, Sava, Spom entca d r. R ajsu, B eograd, 1913.
G lasnik prav o slav n e crkve u Kraljevini Srbiji. Beograd. 1912.
HadJtt-VasilJevfć. J a v a n . A rn au ti naAc krvl. B eograd. 1939.
Iln ic a n J n . Beograd 1913.
Istorija srp sk o g n aro d a, i e s ta k n j., Beograd 1983.
JlrcC ck. K o n sta n tin , Istorija S rb a . Beograd. 1922. 1923.
Ka&tc. D u 4 an . Isto rija srp s k e crkve s a n arodnom ixtorijom . Beograd 1967.
Krlc2a. M iroslav. D eset krvavih godina. Sloboda, B eograd. 1977.
M aijanovlć. Čedom llj. Istorija s rp s k e crkve. k n j. II. B eograd. 1930.
Njego*. P e ta r Pctrovič. O orski vljenac. Sveilost, Sarajevo, 1981.
O p ia enciklopcdija Ju g o slo v cn sk o g Ickslkografskog zavoda. Z agreb 1981.
P a stlrsk a ret, Beograd 1913.
Politika. Beograd 1912.
RadnlCke novine. B eograd, 1912-1914.
S am o u p rav a. Beograd 1912.
Stanojevx':. Gltgor, C m a G ora u d o b u vladike D anila. C ctinje, 1955.
Tucović. DimiUiJe. S a b ra n a dela. Rad, B eograd. 1980-1981,
VeselinovK , Rajko. Istorija srp sk e pravo*la\-ne rrkve s a n aro d n o m islorijom . B eograd.
1966.
V esnik S rp sk e Crkve, Beograd 1912-1913.
V efcm jc novosti. Beograd. 1912.
155
Sinopsis
Knjiga Srbija I Albanci nltl tzdaleka nlje uoblfajeno ncvin zapis o ncklm do
krajnosti zaoštrenim odnosim a. Rijeć je. dakako, o knjikom pokušaju kojl
svoju snagu crpl 11z danog trcnutka. iz vce uspostavljcnog odnosa snaga.
odnosno vladajučcg stanja fakata 1 kojl svojom oštrinom od govara
prcdm ctnostt na koju sc odnosi. Ali snagom vlastitc kohercntnosli gradi
jed n u ckstrcm no dosljcdnu i nc baš rasprostranjenu I poznatu mogućnost
drugačijcg tcmalLziranja naslovnog problcma pa istovrcmcno nadkriljuje
kako vrijeme tako i d an u rasporcdcnost sukobljcnih sila. Knjiga nudi jedno
sušlinski novo ogledalo srpskoalbanskog suotavanja, jed an novi pogled n a
ta dalckoscžna prctum bavanja koja od tragićnosti 1 katastrofc dijcli još sam o
korafić. Medutim. tako snagu novog poiazišta kao i dosljednosl knjige Srbija
i Albanci treba zapravo tražiti u nečcm "starom" i krajnje "ncdosljcdnom".
M ajstorskl preokrel stvaraoca Je taj koji 's ta r a '. slabo poznata ili ćak
potpuno zaboravljcna sLajališta srpskih socijalnih dcm okrata s počctka ovog
stoljcća (Tueovlć. PopovkJ, Jcrem ić, KaclerovW...) u sućeljavanju s a dano&ću
pokaže u radikalno aktualnoj. potentnoj, novoj pozi. uz potnoć koje tse i ona
"najsloženija danost" postavlja u svojoj Jednostavnostl 1grozovltosti. Is to Je 1
sa dosljedno&ću. skoro potpunom sistcm atlčnošću, koja proizlazi iz
bcskonaćnog redanja dužih ill kraćih cltata pom cnutih autora, poduprtlh sa
odgovarajućirn m jestim a iz Krlcže te aktuallztranim m jestim a iz Nina.
D anasa, Mladlne... Radi se o krasnom knji&kom brlcolagcu, o tzuzctnoj
m ontažl poodavno napisanlh l odlgranih povljesnlh sekvenclja koje svojom
plastićnošču, analitlonošeu 1snagom svjcdočanstva doslovce razdiru
vladajuea oOala kroz koja se odnos Srbije do Albanaca pokuSava (samo)
prikazivati.
Na pozadini reaflrmacije potisnute, zabranjene povljcsti i kroz optiku
socijaldem okratsklh aktcra i analiticara Balkanskih ratova, sa dijclom 1
Prvog svjctskog rata, pred nam a stasavaju m onstruoznc konture nckih
izuzetno nehum anih zahvata drzavne politike Srbije do Albanaca. 1 baš to jc
mjesto odaklc se uporedba sa sadašnjim dogadanjim a na Kosovu nudi sam a
po sebl. Srž knjige Jc sadržana u tome d a n as uz pomoč rcaktualizacije
"starih" au to ra I izblijcdjelih novinsklh č km aka najprijc blokira, a nato
oslobodi more lutanja po zakutcim a vlastitih intcrprclativnih rjcšcnja.
Istovremeno nas prisiljava i n a razmišljanje: ne samo o tome što sc trenutno
dogada n a Kosovu 1 nc sam o o grozotama koje jc tako Albanski kao Srpski.
Crnogorskl, Romskl... 'm ali ćovjck" doživljavao n a vlaslitoj koii po6etkom
ovog stoljcća nego i o bcskonaćnom vraćanju i dubinskim pomacima
crkvenlh. državnih. partijskih 1Još kojekakvih miloloflcmo, kojl sc kao i
bczbroj p u ta do sada n a ovim prostorim a upravo priprcm aju d a tog istog
"malog 6ovjeka" bace u krvave rovove. Srbija I Albanci je knjiga koju se može
ćltati kiiko krimić, kao povijcsnu reinterpretaciju. kao anaiitiku onog ovdjc i
sada ill kao pokuSaJ Istreinjenja, odnosno blokade najgorega. Medutim, bez
obzira kako Je budete ćitall. imati ćete posla sa onlm Sto Krieža lmenuje
"Balkanske tmlne": ponajprije, dakle, sami sa sobom. Knjiga Srbija I Albanci
jc vise od opas nog itiva.
Srbija i Albanci
Knjiga prva
Časopis za kritiko znanosti
126 (izrcdna številka) 1989
Izdajata
Untvercltetnl konfcrcnrt Zvezc sodallstlćne
m lad Inc Slovcnljc Marlbor In Ljubljana
Izd a ja te ljsk i m l
Dr. AivdncJ Kirn (prcdsednik), Vika Poloćnlk.
M arian Pungartnik. Branko Gregorćić.
Clril Baškovlć, Igor Bavear, Srcćo Kim,
Igor Omerza, Leo Scšcrko
Uredniitvo
Igor Bavčar, Srcoo Kirn, Milan Balažic,
Andrej Klcmcnc, Uojan Korsika,
Bo go mi r Kovač. l>cv Kreft, Mitja Maruško.
Igor Omerza, Ja n e z Ja n ša . Leo Šcšerko.
Samo Škrbec, Peter Wicser, Siniša Zarič,
Vekoslav Grmič
G lavni u red nik
Bojan Korsika
O d g o vo m i urednik
Igor Bavear
S e k r e ta r u re d n iitv a
Tonči Kuzmanić
Maslov u re d n iitv a
Bccthovnova 9. Ljubljana, tel. (061) 210-332
T eh n ičn a u red itev
Peter Zcbrc
R a ču n a ln iško o blikovanje te ksta
IX) Mtkro Ada, sektor za namizno založništvo
Mcstnl trg 13/1, Ljubljana
T isk
ĆGPDcio
Po m nenju RS za prosveto in kulturo št. 421-1 /7 4
z dne 14. 3. 1974 jc rrvija oproščcna
tctncljncga davka od prom eta proizvodov.
Download

ci pregled politike srbije prema albancima 00 1878. do