Sterilizacija – pitanja
1. Šta je sterilizacija?
a. sterilizacija je postupak kojim se delimično ubijaju ili uklanjaju mikroorganizmi (spore bakterija,
vegetativni oblici bakterija, virusi, gljive, paraziti).
b. sterilizacija je postupak kojim se ubijaju ili uklanjaju svi živi mikroorganizmi (spore bakterija,
vegetativni oblici bakterija, virusi, gljive, paraziti).
c. sterilizacija je postupak kojim se ubijaju ili uklanjaju vegetativni oblici bakterija, virusi, gljive,
paraziti.
2. Da li postoji stepen sterilizacije?
a. da, postoji stepen sterilizacije.
b. zavisi od vrste sterilizacije
c. sterilizacija je apsolutan pojam, ne postoji stepen sterilizacije.
3. Šta uvodi savremeni koncept sterilnosti?
a. savremeni koncept u ovoj oblasti uvodi pojam stepena sterilnosti i naročito razmatra bezbedan
nivo sterilnosti (Sterility Assurance Level - SAL).
b. savremeni koncept u ovoj oblasti uvodi pojam bezbednosti procesa sterilizacije
c. savremeni koncept u ovoj oblasti uvodi pojmove sterilno i sterilisano
4. Prema evropskoj farmakopeji, koliko iznosi BEZBEDAN NIVO STERILNOSTI (BNS - STERILITY
ASSURANCE LEVEL- SAL), za hirurške rukavice, katetere i hirurško rublje ?
a. prema evropskoj farmakopeji najniži stepen sterilnosti je potrebna za hirurške rukavice, katetere i
hirurško rublje i iznosi 10-4 mikroorganizama
b. prema evropskoj farmakopeji najniži stepen sterilnosti je potrebna za hirurške rukavice, katetere i
hirurško rublje i iznosi 10-3 mikroorganizama
c. prema evropskoj farmakopeji najniži stepen sterilnosti je potrebna za hirurške rukavice, katetere i
hirurško rublje i iznosi 10-5 mikroorganizama
5. Prema evropskoj farmakopeji, koliko iznosi BEZBEDAN NIVO STERILNOSTI (BNS - STERILITY
ASSURANCE LEVEL- SAL), za endoproteze, implantante, brizgalice, hirurške instrumente, infuzione
rastvore i slične materijale ?
a. prema evropskoj farmakopeji vrednost BNS-a (SAL-a) za endoproteze, implantante, brizgalice,
hirurške instrumente, infuzione rastvore i slične materijale 10-7 ili manje.
b. prema evropskoj farmakopeji vrednost BNS-a (SAL-a) za endoproteze, implantante, brizgalice,
hirurške instrumente, infuzione rastvore i slične materijale 10-10 ili manje.
c. prema evropskoj farmakopeji vrednost BNS-a (SAL-a) za endoproteze, implantante, brizgalice,
hirurške instrumente, infuzione rastvore i slične materijale 10-6 ili manje. Praktično, to znači da je
dozvoljeno prisustvo jednog preživelog mikroorganizma na jednom od milion predmeta koji su
sterilisani u istom procesu sterilizacije.
6. Šta sve obuhvata proces sterilizacije?
a. čišćenje, pakovanje, sterilizacija (kontrola punjenja i izloženosti), skladištenje, upotreba (kontrola
izloženosti i pakovanja)
b. pakovanje, sterilizacija, skladištenje
c. čišćenje, sterilizacija (kontrola punjenja i izloženosti), upotreba
7. Šta sve od medicinske opreme, materijala, uređaja i proizvoda mogu da se sterilišu ?
a. može da se steriliše: za potrebe bolnica se steriliše, npr. posteljina, hir.odeća, zavoji, materijal za
šavove, ketguti, samoupijajuće gaze, hirurški setovi itd., za mikrobiologiju steriliše se lab. posuđe,
petri šolje, pipete, dijafragmalni filteri, itd., sterilišu se proizvodi fabrika med.opreme i pribora –
špricevi, igle za jednokratnu upotrebu, kateteri, lancete, transfuziona i infuziona oprema, aparati za
anesteziju, proteze itd.
b. spektar med. opreme, materijala, uređaja i proizvoda koji se sterilišu je veoma širok: za potrebe
bolnica se steriliše, npr. posteljina, hir.odeća, zavoji, materijal za šavove, ketguti, samoupijajuće gaze,
hirurški setovi itd., za mikrobiologiju steriliše se lab. posuđe, petri šolje, pipete, dijafragmalni filteri,
itd., sterilišu se proizvodi fabrika med.opreme i pribora – špricevi, igle za jednokratnu upotrebu,
kateteri, lancete, transfuziona i infuziona oprema, aparati za anesteziju, proteze itd., sterilišu se i
razni uređaji potrebni za rad u specijalnim laboratorijama- centrifuge, analitičke vage aparati za
spektrofotometriju i druga razna oprema koja se koristi u proizvodnji lekova, praktično sve može da
se steriliše.
c. Spektar proizvoda koji se sterilišu zavisi od materijala i potreba zdravstvenih ustanova, tj. o kom
nivou zdravstvene zaštite se radi: primarne, sekundarne, tercijalne.
8. Šta treba analizirati pri vršenju izbora načina sterilizacije?
a. kapacitet, dinamiku i cenu
b. osobine materijala koji se steriliše i cenu
c. treba analizirati sledeće: vrstu i veličinu kontaminacije, fizičko-hemijske osobine materijala koji se
steriliše, složenost postupka (predmet ili proizvod može biti sterilisan, a da nije sterilan ako
sterilizacijski postupak nije urađen adekvatno), pouzdanost metoda (podrazumeva odgovarajuću
opremu, obučenost ljudi i sistem preventivnih mera zaštite), kapacitet i dinamiku i cenu
9. Šta treba da ispuni sterilizacijski postupak?
a. sterilizacijski postupak treba da ispuni sledeće zahteve: treba da uništi maksimalan broj
mikroorganizama, ne sme da ošteti predmete – proizvode, treba da omogući sterilizaciju predmeta –
proizvoda zapakovanih u različitu, odgovarajuću ambalažu koja ne dopušta naknadnu kontaminaciju,
ne sme biti toksičan za okolinu (radnu i životnu sredinu), treba da bude ekonomičan
b. sterilizacijski postupak treba da uništi maksimalan broj mikroorganizama
c. sterilizacijski postupak treba da treba da uništi maksimalan broj mikroorganizama, ne sme biti
toksičan za okolinu (radnu i životnu sredinu) i ne sme da bude skup.
10. Od čega zavisi uspeh sterilizacije?
a. uspeh sterilizacije zavisi od nivoa znanja radnika koji sprovodi sterilizaciju
b. uspeh sterilizacije zavisi od broja i otpornosti mikroorganizama, čistoće predmeta, odnosno
nečistoće - organske materije, belančevine (krv, gnoj), ulja, masti itd., vrste materijala koji
sterilišemo, načina sterilizacijskog postupka, penetracione sposobnosti inaktivirajućeg agensa
(sterilizacija je složen, težak i skup proces).
c. uspeh sterilizacije zavisi od nivoa znanja radnika koji sprovodi sterilizaciju i vrste opreme koje
poseduje zdravstvena ustanova
11. Koje su metode sterilizacije?
a. Fizičke, hemijske, biološke i mehaničke
b. Fizičke, hemijske i mehaničke
c. Fizičke i hemijske
12. Koje su fizičke metode sterilizacije?
a. toplota (ubija mikroorganizme), radijacija (ubija mikroorganizme) i filtracija (uklanja
mikroorganizme)
b. toplota (ubija mikroorganizme) i radijacija (ubija mikroorganizme)
c. toplota (ubija mikroorganizme) i filtracija (uklanja mikroorganizme)
13. Koje su hemijske metode sterilizacije?
a. etilen oksid (ubija mikroorganizme), vodonik peroksid (ubija mikroorganizme), persirćetna kiselina
(ubija mikroorganizme)
b. etilen oksid (ubija mikroorganizme), formaldehid (ubija mikroorganizme), vodonik peroksid (ubija
mikroorganizme), glutaraldehid (ubija mikroorganizme), persirćetna kiselina (ubija mikroorganizme)
c. etilen oksid (ubija mikroorganizme), formaldehid (ubija mikroorganizme), vodonik peroksid (ubija
mikroorganizme.
14. Šta sme da se steriliše u suvom sterilizatoru?
a. suvi sterilizator - predmeti od: gume, gaze, i sl. materijali, stavljaju se potpuno suvi predmeti.
b. suvi sterilizator - predmeti od: plastike, podloge, određenog metala, gume, gaze, i sl. materijali,
stavljaju se potpuno suvi predmeti.
c. suvi sterilizator - predmeti od: stakla, porcelana, određenog metala, stavljaju se potpuno suvi
predmeti.
15. Kada suvi sterilizator sme da se otvara posle obavljene sterilizacije?
a. aparat ne treba otvarati dok temperatura na termometru ne padne najmanje na temperaturu od
80 °C !
b. aparat ne treba otvarati dok temperatura na termometru ne padne najmanje na temperaturu od
60 °C !
c. aparat ne treba otvarati dok temperatura na termometru ne padne najmanje na temperaturu od
40 °C !
16. Koliko vremena treba da traje sterilizacija u suvom sterilizatoru na 160 °C ?
a. 1 sat
b. 2 sata
c. 3 sata
17. Koliko vremena treba da traje sterilizacija u suvom sterilizatoru na 180 °C ?
a. 1 sat
b. 2 sata
c. 1 sata
18. Koliko vremena treba da traje sterilizacija u suvom sterilizatoru na 200 °C ?
a. 1 sat
b. 2 sata
c. 0,30 sata ( ½ sata)
19. Koliko treba da traje proces sterilizacije kuvanjem i na koliko stepeni?
a. 100 °C, najmanje 30 minuta.
b. 100 °C, najmanje 15 minuta.
c. 100 °C, najmanje 10 minuta.
20. Kojim hemijskim sredstvom možemo povećati tačku ključanja vode na oko 115°C ?
a. radi povećanje tačke ključanja (115 °C) možemo dodati azotnu kiselinu,
b. radi povećanje tačke ključanja (115 °C) možemo dodati sumpornu kiselinu,
c. radi povećanje tačke ključanja (115 °C) možemo dodati natrijum karbonat,
21. Koji materijal sme da se steriliše u autoklavu?
a. autoklav - platneni predmeti (rublje, zavojni materijal, komprese, gumeni predmeti (hirurške
rukavice, gumeni drenovi), termostabilna plastika, staklo, bakteriološke podloge, konzervirane
namirnice itd.
b. autoklav - predmeti od: plastike, podloge, određenog metala, gume, gaze, i sl. materijali, stavljaju
se potpuno suvi predmeti.
c. autoklav - predmeti od: stakla, porcelana, određenog metala, stavljaju se potpuno suvi predmeti.
22. Kada počinje da se meri vreme sterilizacije u autoklavu?
a. vreme sterilizacije počinje da se meri kada se postigne željeni pritisak, očitan na manometru
b. vreme sterilizacije počinje da se meri kada se postigne željeni pritisak, očitan na manometru i
željena temperatura očitana na termometru.
c. vreme sterilizacije počinje da se meri kada se postigne željena temperatura očitana na termometru
23. Na koliko stepeni, na kom pritisku i koliko vremena se izvodi sterilizacija u autoklavu?
a. 131 °C; 1 bar; 10minuta (124 °C; 2,2 bara; 5minuta)
b. 111 °C; 1 bar; 25minuta (114 °C; 2,2 bara; 10minuta)
c. 121 °C; 1 bar; 15minuta (134 °C; 2,2 bara; 3minuta)
24. Šta se steriliše sa jonizujućem zračenjem?
a. sterilišu se medicinski instrumenti za jednokratnu upotrebu napravljeni od plastike ili gume
(špricevi, kateteri, Petrijeve šolje, rukavice i sl.)
b. steriliše se zavojni materijal
c. steriliše se posteljina, gaza, zavojni materijal i sl.
25. Kada se primenjuje sterilizacija hemijskim metodama?
a. sterilizacija hemijskim metodama se preporučuje samo za one materijale koji se ne mogu sterilisati
toplotom.
b. sterilizacija hemijskim metodama se uvek prva primenjuje
c. sterilizacija hemijskim metodama se preporučuje samo onda ako je jeftinija od drugih metoda
sterilizacije.
26. Šta se prvenstveno preporučuje za sterilizaciju hemijskim metodama?
a. prvenstveno se preporučuje korišćenje glutaraldehida.
b. prvenstveno se preporučuje korišćenje etilen oksida.
c. prvenstveno se preporučuje korišćenje persirćetne kiseline.
27. Etilen oksid je:
a. gas karakteristične boje, nekarakterističnog aromatičnog mirisa (važno u akcidentima kod trovanja)
b. vodeni rastvor
c. bezbojan gas, nekarakterističnog aromatičnog mirisa (važno u akcidentima kod trovanja)
28. Šta je preduslov za gasnu sterilizaciju etilen oksidom?
a. preduslov za gasnu sterilizaciju je da pakovanje bude nepropustljivo za gas, a u isto vreme
permeabilno za bakterije.
b. preduslov za gasnu sterilizaciju je da pakovanje bude propustljivo za gas, a u isto vreme
nepermeabilno za bakterije.
c. preduslov za gasnu sterilizaciju je da pakovanje bude propustljivo i za gas i za bakterije.
29. Koji materijali mogu da se sterilišu etilen oksidom?
a. etilen oksid se vrlo lako širi kroz različite materijale koji se obično koriste za sterilizaciju – zavojni
materijal, papir, materijal od celuloze, i sl.
b. etilen oksid se vrlo lako širi kroz različite materijale koji se obično koriste za sterilizaciju –
posteljina, gaza, celofan, guma, i sl.
c. etilen oksid se vrlo lako širi kroz različite materijale koji se obično koriste za sterilizaciju – staklo,
papir, tanka guma, PVC, najlon, polietilen, teflon, silikon, aluminijum…
30. Gde se obavlja sterilizacija etilen oksidom?
a. u komorama za sterilizaciju
b. u autoklavima i komorama za sterilizaciju
c. u autoklavima
31. Šta se steriliše etilen oksidom (eto-om) u autoklavu?
a. sterilizacijom etilen oksidom u autoklavu sterilišu se različite mikrobiološke podloge
b. sterilizacijom etilen oksidom u autoklavu steriliše se različita hirurška i stomatološka oprema
c. sterilizacijom etilen oksidom u autoklavu sterilišu se različiti farmaceutski proizvodi i medicinska
oprema
32. Koji parametri treba da budu zadovoljeni kod sterilizacije etilen oksidom u autoklavu?
a. sterilizacija se obavlja se mešavinom koja sadrži 20% ETO, postupak traje 20 sati na T koja ne sme
biti niža od 20°C (upotrebljavaju se i posebni autoklavi koji se zagrevaju na T od 50-55°C)
b. sterilizacija se obavlja se mešavinom koja sadrži 50% ETO, postupak traje 12 sati na T koja ne sme
biti niža od 50°C
c. sterilizacija se obavlja sa mešavinom koja sadrži 10% ETO, postupak traje 18 sati na T koja ne sme
biti niža od 20°C (upotrebljavaju se i posebni autoklavi koji se zagrevaju na T od 50-55°C)
33. U kojim uslovima se obavlja priprema za sterilizaciju u vakuum komori?
a. predmeti koji se koriste u medicini obično moraju da se aklimatizuju na T oko 37°C, relativnoj
vlažnosti oko 40-60%, 12 i više sati pre nego što se ubace u komoru, tj. pre početka sterilizacije.
b. predmeti koji se koriste u medicini obično moraju da se aklimatizuju na T oko 25°C, visokoj
relativnoj vlažnosti oko 80-90%, 16 i više sati pre nego što se ubace u komoru, tj. pre početka
sterilizacije.
c. predmeti koji se koriste u medicini obično moraju da se aklimatizuju na T oko 37°C, visokoj
relativnoj vlažnosti oko 95%, 12 i više sati pre nego što se ubace u komoru, tj. pre početka
sterilizacije.
34. Koji je cilj aklimatizacije, tj. pripreme za sterilizaciju u vakuum komori?
a. Cilj: da se smanje troškovi sterilizacije
b. Cilj: da se smanje troškovi sterilizacije i ubrza vreme sterilizacije, tj. U pitanju je faktor vreme i
faktor novac.
c. Cilj: da se poveća vlaga patogenim mikroorganizmima koji se nalaze na predmetima, kako bi gas
lakše penetrirao i lakše ih inaktivirao.
35. Koja mešavina gasova se upotrebljava u sterilizaciji etilen oksidom u vakuum komorama?
a. mešavina 90% ETO i 10% CO2
b. mešavina 80% ETO i 10% CO2 i 10% CO
c. mešavina 70% ETO i 20% CO2 i 10% CO
36. Koji faktori koji utiču na inaktivaciju mikroorganizama etilen oksidom (ETO-om) ?
a. Koncentracija gasa (1250 – 1500 g/m³), temperatura (optimalna T je oko 20- 25°C) i dužina
ekspozicije (6-16 sati)
b. Koncentracija gasa (1250 – 1500 g/m³), temperatura (optimalna T je oko 20- 25°C), relativna
vlažnost (33%) i dužina ekspozicije (6-16 sati)
c. Koncentracija gasa (1250 – 1500 g/m³) i temperatura (optimalna T je oko 20- 25°C)
37. Šta je potrebno uraditi sa materijalom posle obavljene sterilizacije etilen oksidom?
a. kontrole na rezidue gasa (obavezuje evropska farmakopeja jer je etilen oksid toksičan, kancerogen
i iritativan, zbog čega nisu dozvoljene rezidue gasa u sterilisanom materijalu)
b. sušenje i vetrenje
c. sušenje, vetrenje, kontrole na rezidue gasa (obavezuje evropska farmakopeja jer je etilen oksid
toksičan, kancerogen i iritativan, zbog čega nisu dozvoljene rezidue gasa u sterilisanom materijalu)
38. Koliko traje peroksid plazma sterilizacija?
a. sterilizacija traje od 45 do 65 minuta.
b. sterilizacija traje 120.
c. sterilizacija traje od 65 do 95minuta.
39. Na kojoj temperaturi se odvija peroksid plazma sterilizacija?
a. razvija se temperatura od 55° C.
b. razvija se temperatura od 45° C.
c. razvija se temperatura od 75° C.
40. Da li peroksid plazma sterilizacija ima štetnih efekata?
a. ima štetnih dejstava i potrebno je prozračivanje kao kod drugih načina sterilizacije osetljivih
instrumenata.
b. zavisi koji materijal se steriliše
c. nema štetnih dejstava, nije toksična, jer sa prestankom delovanja visokofrekventnih talasa plazma
se pretvara u vodu i kiseonik, te nije potrebno prozračivanje kao kod drugih načina sterilizacije
osetljivih instrumenata.
41. Šta ne sme da se steriliše peroksid plazma sterilizacijom?
a. ne sme se sterilisati: tekstil, predmeti koji sadrže celulozu, vrlo uske metalne cevi (promera manjeg
od 3 mm, a duže od 40 cm) ili od plastike (lumena od 1 mm i duže od 1 m) i cevi sa slepim završetkom
(zbog otežanog sušenja).
b. ne sme se sterilisati: metal i plastika
c. ne sme se sterilisati: tekstil, predmeti koji sadrže celulozu, vrlo uske metalne cevi (promera manjeg
od 10 mm, a duže od 100 cm) ili od plastike (lumena od 10 mm i duže od 0,5 m) i cevi sa slepim
završetkom (zbog otežanog sušenja).
42. Kakva kontrola sterilizacije može biti?
a. fizička i biološka
b. fizička, hemijska i biološka
c. fizička, hemijska, biološka i mehanička
43. Koje su fizičke metode kontrole sterilizacije?
a. kontrola postignute temperature upotrebom termometra, kontrola dužine sterilizacije upotrebom
sata
b. kontrola postignute temperature upotrebom termometra, kontrola postignutog pritiska
upotrebom manometra
c. kontrola postignute temperature upotrebom termometra, kontrola postignutog pritiska
upotrebom manometra, kontrola dužine sterilizacije upotrebom sata
44. Na kom principu se bazira funkcionisanje hemijske metode sterilizacije?
a. baziraju se na činjenici da neka hemijska jedinjenja na određenim temperaturama menjaju boju ili
fizičko stanje (tope se): BENZONAFTOL se topi na temperaturi od 110°C, ANTIPIRIN se topi na
temperaturi od 113°C, JODOFORM se topi na temperaturi od 119°C, BENZOIČNA KISELINA se topi na
temperaturi od 121°C
b. baziraju se na činjenici da na određenim temperaturama menjaju agregatno stanje
c. baziraju se na činjenici da se neka gasna jedinjenja pretvaraju u tečna jedinjenja pri čemu dolazi do
isparenja viška tečnosti zbog visoke temperature u toku sterilizacije.
45. Da li fizičke i hemijske metode kontrole sterilizacije dokazuju direktno da je materijal sterilisan
kako treba?
a. fizičke i hemijske metode dokazuju direktno da je materijal sterilisan kako treba
b. fizičke i hemijske metode ne dokazuju direktno da je materijal sterilisan kako treba, već samo da je
dostignuta određena temperatura i da je ta temperatura bila aplikovana određeno vreme.
c. u zavisnoti od vrste materijala koji se steriliše, fizičke i hemijske metode mogu dokazati direktno da
je materijal sterilisan kako treba.
46. Šta podrazumeva biološki metod kontrole sterilizacije?
a. podrazumeva korišćenje vegetativnih oblika bakterija i nekih parazita, tako što se paketići sa
vegetativnim oblicima bakterija i nekih parazita stavljaju u uređaj za sterilizaciju zajedno sa
materijalom koji treba da se steriliše i podvrgavaju se sterilizaciji
b. podrazumeva korišćenje vegetativnih oblika bakterija, gljivica i parazita, tako što se paketići sa
vegetativnim oblicima bakterija, gljivicama i parazitima stavljaju u uređaj za sterilizaciju zajedno sa
materijalom koji treba da se steriliše i podvrgavaju se sterilizaciji.
c. podrazumeva korišćenje spora određenih bakterija, tako što se paketići sa sporama bakterija
stavljaju u uređaj za sterilizaciju zajedno sa materijalom koji treba da se steriliše i podvrgavaju se
sterilizaciji.
47. Po Evropskoj farmakopeji precizno se propisuje da se kontrola rada autoklava mora obaviti
kojim mikroorganizmima?
a. Evropska farmakopeja precizno propisuje da se kontrola rada autoklava mora obavljati sporama
Bacillus stearothermophilus-a (ATCC 7953)
b. Evropska farmakopeja precizno propisuje da se kontrola rada autoklava mora obavljati
vegetativnim oblicima bakterija i nekim parazitima (ATCC 7953)
c. Evropska farmakopeja precizno propisuje da se kontrola rada autoklava mora obavljati korišćenjem
vegetativnih oblika bakterija, gljivica i parazita (ATCC 7953)
48. Po Evropskoj farmakopeji precizno se propisuje da se kontrola rada suvog sterilizatora i
sterilizacije etilen oksidom mora obaviti kojim mikroorganizmima ?
a. Evropska farmakopeja precizno propisuje da se kontrola rada suvog sterilizatora i sterilizacije etilen
oksidom mora obavljati vegetativnim oblicima bakterija i nekim parazitima (ATCC 2972)?
b. Evropska farmakopeja precizno propisuje da se kontrola rada suvog sterilizatora i sterilizacije etilen
oksidom mora obavljati sporama Bacillus subtilis-a (ATCC 2972).
c. Evropska farmakopeja precizno propisuje da se kontrola rada suvog sterilizatora i sterilizacije etilen
oksidom mora obavljati korišćenjem vegetativnih oblika bakterija, gljivica i parazita (ATCC 2972)
49. Koji je jedini pouzdan metod kontrole sterilizacije koji direktno meri efikasnost sterilizacije?
a. hemijski metod je jedini pouzdan metod kontrole sterilizacije koji direktno meri efikasnost
sterilizacije i zato ga treba redovno koristiti.
b. hemijski i fizički metod su jedine pouzdane metode kontrole sterilizacije koji direktno mere
efikasnost sterilizacije i zato ih treba redovno koristiti.
c. biološki metod je jedini pouzdan metod kontrole sterilizacije koji direktno meri efikasnost
sterilizacije i zato ga treba redovno koristiti.
50. Zbog čega nastaju greške u sterilizaciji?
a. greške u sterilizaciji nastaju zbog nepoznavanja teoretskih osnova i praktičnog postupka delovanja
sterilizatora, nepravilnog pakovanja predmeta, prenatrpanosti aparata, sterilizacije materijala koje ne
podnose određeni sterilizacijski postupak, zbog skraćenog vremena sterilizacije, slabog održavanja
uređaja i nedovoljne ili nikakve fizičke, hemijske ili biološke kontrole, prevelike kontaminacije
materijala koja prelazi raspon 6 logaritama (10⁶)
b. greške u sterilizaciji nastaju zbog neadekvatne opreme koja se koristi u procesu sterilizacije
c. greške u sterilizaciji nastaju zbog nepoznavanja teoretskih osnova i praktičnog postupka (ljudski
faktor) i neadekvatne opreme koja se koristi u procesu sterilizacije (tehnički faktor)
Download

Pogledajte test pitanja