Gotama Buda - Izbor tekstova
Sidarta
Živeo, u Kapilavati, odlučan i od ljudi poštovan kralj plemena
Sakija, potomak Okaka. Prezime mu je bilo Gotama a ime Sudodana.
Njegova žena, Majadevi, bila je kao cvet lokvanja lepa i kao
lotos čistog uma. Neokaljana žudnjom i besprekorna, živela je na
zemlji kao nebeska kraljica. Njen muž, kralj, poštovao je njenu
svetost i na nju se spustio, mudrosti jake kao beli slon, uzvišen
duh istine.
Kada je osetila da se bliži čas kada će postati majka, zamolila
je kralja da je pošalje njenim roditeljima. Pun brige za svoju ženu i
dete koje će mu podariti, Sudodana je prihvatio njenu molbu.
U Lumbini se nalazio lep gaj, i kada je Majadevi tuda prolazila drveće je bilo prekriveno mirisnim cvećem i ptice su cvrkutale
u krošnjama. Želeći da prošeta senovitom stazom kraljica je izašla
iz svoje zlatne nosiljke. Kada je došla do džinovskog Sala drveta
usred gaja, naslonila se na granu i osetila je da je došao čas.
Sluge su raskrilile zavesu oko nje i povukle se. Kada su nastupili
porođajni bolovi, četiri vrla anđela velikog Brame su razastrla
zlatnu mrežu da prihvate bebu koja je izašla na pravi način,
savršena i sjajna kao izlazeće sunce.
Bramini anđeli su prihvatili dete i pružili ga majci govoreći:
"Raduj se, kraljice, rodila si silnog sina."
Pored njene postelje stajala je jedna starica koja se molila da
Nebo blagoslovi dete.
Svi svetovi su bili ispunjeni svetlom. Slepima se vratio vid od
želje da vide dolazak slave Gospodnje; gluvi i nemi su razgovarali
o dobrim znacima koji ukazuju na rođenje Bude. Pogrbljeni se
ispraviše, hromi prohodaše. Svi sužnji su bili oslobođeni okova, a u
paklovima su se ugasile vatre.
Na nebu nije bilo tamnih oblaka, a mutne reke se izbistriše.
Dok je u vazduhu zvučala božanska muzika, anđeli su se veselili i
radovali, ali ne ličnom, sebičnom radošću, već zbog Darme -
2
najvišeg Zakona. Svet, kog je progutao okean bola, sada se
dokopao spasa.
Utihnula je rika zveri, sva zloćudna bića su postala dobroćudna i mir je zavladao zemljom. Nije se radovao i jedini je tugovao zli Mara.
Kraljevi Naga, usrdno želeći da ukažu svoje poštovanje Darmi,
kao što su ukazali čast pređašnjim Budama, i sada su pošli da
pozdrave Bodisatvu. Od srca slaveći razasuli su pred njim najlepše
cveće iskazujući svoje religiozno poštovanje.
Razmišljajući o značenju ovih znakova, otac je bio čas pun
radosti, čas jako zabrinut. Kraljica majka je, videći svoje dete i
metež koji je rođenje izazvalo, osetila kako njeno uplašeno srce
probada briga.
U to vreme je u šumi, u blizini Lumbini, boravio riši Asita,
pustinjak. Taj braman, plemenitog lika, bio je na glasu ne samo
zbog mudrosti i obrazovanja već i zbog svoje umešnosti u tumačenju znakova, i kralj ga je pozvao da vidi kraljevsku bebu.
Videvši princa, prorok duboko uzdahnu i zaplaka. Kada kralj
spazi Asitine suze uznemiri se i upita: "Zašto je izgled moga sina
kod tebe izazvao tugu i bol?"
Ali Asitino srce se radovalo, i znajući da je kralj u nedoumici
obrati mu se rečima:
"Kralju, treba da se raduješ kao pun mesec, jer si dobio
izvanredno plemenitog sina. Ja ne obožavam Bramu, ali obožavam
ovo dete, i bogovi u hramovima sići će sa svojih mesta da mu se
poklone. Odagnaj svoju zabrinutost i sumnju. Ispoljeni duhovni
znaci ukazuju da će dete, koje se sada rodilo, doneti spas celom
svetu. Setivši se da sam star, nisam mogao da zadržim suze, jer
bliži mi se kraj i neću videti slavu ove bebe. Tvoj sin će vladati
svetom. Pripašće mu kormilo vlasti. Ili će biti kralj kraljeva i
upravljati svim carstvima na zemlji, ili će stvarno postati Buda.
Rođen je radi spasa svega što je živo. Njegovo učenje bez mane,
biće kao obala koja prima brodolomnike. Snaga njegove meditacije biće kao mirno jezero; i sva žedna bića, usahla od požude,
moći će slobodno odatle da piju. On će potaći da se oblak
njegovog milosrđa pojavi u vatri požude, tako da će vatru moći da
ugasi kiša najvišeg Zakona - Darme. Biće otvorena teška vrata
beznađa i omogućiće oslobođenje svim bićima uhvaćenim u
zamku mreže koju su ludošću i neznanjem sama isplela. Kralj
3
Darme je došao da spasi iz okova sve uboge, nesretne i bespomoćne."
Roditelji su se u svojim srcima obradovali kada su čuli ove reči
i nazvali su svoju bebu Sidarta, što znači "onaj koji je ostvario svoj
cilj".
A kraljica je rekla svojoj sestri Pađapati: "Majka koja je rodila
budućeg Budu neće više rađati decu. Uskoro ću napustiti ovaj
svet, mog muža, i moje dete Sidartu. Kada odem budi mu kao
majka."
Pađapati je briznula u plač i zavetovala se.
Kada je kraljica napustila svet, Pađapati je uzela dečaka
Sidartu i gajila ga. I kao što se, malo po malo, pojačava sjaj
meseca, tako je i princ rastao iz dana u dan i telom i duhom. U
njegovom srcu su boravile istinitost i ljubav.
Godinu dana kasnije, kralj Sudodana se oženio Pađapati, i od
nje nije bilo bolje pomajke.
***
Kada je Sidarta postao mladić, otac je hteo da ga oženi, i
poslao je svim svojim rođacima poziv da dovedu svoje princeze,
kako bi princ mogao da odabere jednu sebi za ženu.
Ali rođaci su odgovorili: "Princ je mlad i nežan, nije izučio ni
jednu nauku. Neće biti sposoban da izdržava našu kćer, i biće rata
ako ne bude sposoban da se nosi sa neprijateljem."
Princ nije bio nemiran već setan po prirodi. Voleo je da boravi pod velikim drvetom u bašti svoga oca, i posmatrajući svet
prepuštao se razmišljanju.
I jednom reče svom ocu: "Pozovi naše rođake da me vide i
stave na probu." I kralj učini kao što mu je sin predložio.
Kad su rođaci došli, okupio se narod grada Kapilavate da
isprobaju snagu i učenost prinčevu. Muški se dokazao u svim vežbama tela i duha, i nije bilo među mladićima i muškarcima u Indiji
takmaca koji bi ga nadvisili u bilo kojoj telesnoj ili duhovnoj vežbi.
Odgovorio je na sva pitanja mudraca, ali kada je on postavljao
pitanja, čak su i najmudriji među njima zanemeli.
Onda je Sidarta izabrao sebi ženu. Odabrao je rođaku Jašodaru, kćerku kralja naroda Koli. I tako se Jašodara venčala sa
princem.
4
U njihovom braku je rođen sin nazvan Rahula, što znači
"spona" ili "okov", i kralj Sudodana, zadovoljan što je njegov sin
dobio naslednika, reče:
"Pošto je dobio sina, princ će ga voleti kao što sam i ja njega
voleo. To će biti jaka spona koja će vezati Sidartino srce za
svetovne stvari, i kraljevina Sakija će ostati u vlasti mojih naslednika."
Bez sebičnosti, već sa uvažavanjem svog deteta i ljudi uopšte, princ Sidarta se brinuo o svojim religioznim obavezama,
kupao u svetoj reci Gang, i čistio svoje srce u vodama Darme. Kao
što čovek želi da usreći svoju decu, tako je i on hteo da pruži mir
celom svetu.
***
Palata koju je kralj dao princu, blistala je od svih bogatstava
Indije, jer je kralj želeo da mu sin bude srećan. Svi žalosni prizori,
sva beda i svako znanje o bedi čuvani su daleko od Sidarte, jer
kralj nije želeo da mu se približi bilo šta što bi ga uznemirilo; princ
nije trebalo da sazna za bedu u svetu.
Ali kao što okovani slon čezne za divljinama džungle, tako je i
princ želeo da vidi svet, i zamolio je oca da mu to dozvoli.
Sudodana je naredio da se pripremi draguljima optočena
kočija sa četiri gizdava konja, i zapovedio je da se iskite putevi
kojima će proći njegov sin. Kuće u gradu su bile ukrašene
zavesama i zastavama. Posmatrači su se poređali sa obe strane i
radoznalo zagledali prestolonaslednika. Tako je kočijaš Čana vozio
Sidartu gradskim ulicama kroz predeo dobro snabdeven vodom i
prekriven lepim rastinjem.
Usput su sreli pogurenog starca, naboranog i tužnog lica, i
princ upita kočijaša: "Ko je ovo? Kosa mu je bela, oči mutne, telo
slabo. Jedva se podupire štapom."
Kočijaš, veoma zbunjen, jedva se usudio da kaže istinu: "To
su simptomi starosti. Ovaj čovek je nekad bio dete, veselo se
provodio u mladosti; ali sada, posle mnogo godina, njegova
naočitost je nestala i njegov život je pri kraju."
Sidarta je bio jako dirnut ovim rečima i uzdahnuo je zbog bola
koji nosi starost. "Kakvu radost i zadovoljstvo mogu da imaju
ljudi", mislio je u sebi, "kada znaju da moraju uvenuti i usahnuti?"
5
I dok su prolazili pojavio se bolestan čovek, borio se za dah,
telo mu je bilo nagrđeno, grčio se i ječao od bola.
Princ je upitao kočijaša: "Kakav je ovo čovek?" A kočijaš je
odgovorio: "On je bolestan. Četiri elementa njegovog tela nisu u
redu i narušeno mu je zdravlje. Svi smo podvrgnuti tim uslovima: i
bogati i siromašni, i neuki i učeni, sva telesna bića su izložena istoj
nevolji."
I Sidarta je bio još više pogođen. Svi užici su mu postali gadni
i smučile su mu se sve životne radosti.
Kočijaš je poterao konje brže, da bi izbegao turoban prizor, ali
iznenada su bili zaustavljeni u svojoj brzoj vožnji. Naišli su na
četiri osobe koje nose leš. Zgadivši se nad prizorom beživotnog
tela, princ upita kočijaša: "Šta to nose? Tu su vrpce i venci od
cveća, ali ljudi u pratnji su ophrvani bolom!"
Kočijaš je odgovorio: "To je mrtvac. Njegovo telo je ukočeno;
njegov život je završen; njegove misli su utihnule; njegova porodica i prijatelji koji su ga voleli, sada nose telo na groblje."
Princ je bio užasnut i preplašen. "Da li je ovo jedini mrtvac",
pitao je, "ili ih ima još na svetu?"
Teška srca kočijaš je odgovorio: "Svuda na svetu je isto. Ko
god započne život mora i da ga završi. Smrt se ne može izbeći."
Mucajući, princ zavapi potmulim glasom: "O ljudi! Kako je
pogubna vaša iluzija! Tela će vam se neminovno raspasti u prah a
ipak bezbrižno i nepromišljeno živite dalje."
Primetivši jak utisak koji su ovi prizori ostavili na princa,
kočijaš okrete konje i poveze natrag u grad.
Kada su prolazili pored palata plemstva, mlada princeza, kraljeva nećaka Kisa Gotama, vide lepog i muževnog Sidartu, i zapazivši zamišljenost na njegovom licu reče: "Srećan je otac koji te
stvorio, srećna je majka koja te odgajila, srećna je žena koja
ovako divnog gospodina naziva mužem."
Princ, čuvši ove pozdrave, reče: "Srećni su oni koji su našli
spas. Da bih umirio um, tražiću sreću u Nirvani."
Tada Kisa Gotami upita: "Kako se postiže Nirvana?" Princ zastade, i njemu, čiji je um odvraćen od pogreške, stiže odgovor:
"Kada vatra žudnje prestane, postignuta je Nirvana; kada vatre
mržnje i iluzije prestanu, postignuta je Nirvana. Kada uznemirenost uma, nastala zbog slepe lakovernosti, i sva druga zla
6
nestanu, postignuta je Nirvana!" Kao nagradu za pitanje koje mu
je postavila, Sidarta joj je poklonio svoju skupocenu bisernu
ogrlicu, i vrativši se kući gledao je sa nipodaštavanjem blaga u
svojoj palati.
Žena mu je poželela dobrodošlicu i zamolila ga da joj kaže
razlog svoje žalosti. Rekao je: "Svuda sam video učinak promene,
zato mi je teško u srcu. Ljudi stare, oboljevaju i umiru. To je
dovoljno da životu oduzme slast."
Njegovog oca, kralja, kada je čuo da se princ odvratio od užitaka, obuzela je jaka tuga i to mu je kao mač probolo srce.
***
Te noći princ nije mogao da spava; ustao je i izašao u baštu.
"Nažalost", tugovao je, "ceo svet je pun tame i neznanja." "Niko
ne zna lek slabostima postojanja", uzdahnuo je s bolom.
Sidarta je seo ispod svog drveta i dao se u razmišljanje o
životu, smrti i jadu propadanja. Koncentrišući um oslobodio se
zbrke. Iz njegovog srca su isčezle sve niske želje i utonuo je u
savršeni mir. U tom stanju je video duhovnim okom sav jad i bedu
na svetu; video je bolna nastojanja radi postizanja prijatnosti i
neizbežnu, sigurnu smrt koja se nadvija nad svakim bićem, a ipak
ljudi nisu svesni istine; i njegovo srce obuze duboko sažaljenje.
Dok je princ, pod drvetom, razmišljao o problemu zla, opazio
je svojim duhovnim okom plemenit i veličanstven lik obdaren mirom i dostojanstvom. "Odakle se stvorio i ko bi to mogao biti?"
upita se princ.
Odgovarajući, vizija reče: "Ja sam samana. Razmišljajući o
starosti, bolesti i smrti zabrinuo sam se i, tražeći način da se
spasem, ostavio sam svoj dom. Sve stvari žure svome kraju, samo
Darma večno traje. Sve se menja i ništa nije trajno, jedino su reči
koje kazuju Bude nepromenljive. Želim sreću koja neće prestati,
život bez početka i kraja. Zato sam uništio sve svetovne misli.
Povukao sam se u jednu pustu dolinu da živim u osami; prosim
hranu i posvećujem se samo onome što je neophodno."
Sidarta upita: "Može li se steći mir u ovom nemirnom svetu?
Uočio sam ispraznost zadovoljstva i pohota mi je odvratna. Sve
me tišti i sam život mi izgleda nepodnošljiv."
7
Samana odgovori: "Gde je toplota tu je moguća i hladnoća;
bića podvrgnuta bolu poseduju mogućnost da osećaju zadovoljstvo; poreklo zla ukazuje da i dobro može biti razvijeno, jer su te
stvari uzajamno zavisne. Tako, gde ima mnogo patnje biće i
mnogo radosti, naravno, ako su tvoje oči otvorene da to vide. Kao
što čovek koji je pao u đubre mora da potraži obližnji, lotosima
prekriven bazen, tako i ti treba da tragaš za velikim jezerom
Nirvane, da bi sprao okaljanost grehom. Ako se jezero ne uoči,
nije ono za to krivo. Jer, i kada postoji prijatan put koji vodi ljude
ogrezle u grehu ka izbavljenju - Nirvani, ako se ne ide tim putem
nije krivica do puta, već do onih koji tim putem ne idu. I kada
čovek pritisnut bolešću ne koristi pomoć iako postoji lekar koji
može da ga izleči, to nije greška lekara. I kada čovek pritisnut
navikama da greši ne traži duhovno prosvetljujuće vođstvo, to nije
greška vodiča koji uništava zlo."
Princ je saslušao uzvišene reči svoga posetioca i reče: "Doneo
si dobre vesti, jer sada znam da ću ostvariti svoj smisao. Otac me
je savetovao da se radujem životu i da ispunjavam svetovne
obaveze, jer će to meni i našoj kući doneti čast. Rekao je da sam
suviše mlad i da mi puls prejako bije da bih živeo religioznim
životom." Prečasna pojava se lupi rukom po čelu i odgovori:
"Trebalo bi da znaš da za pristupanje religioznom životu nikada
nije rano."
Drhtaj radosti je prošao Sidartinim srcem. "Sada je vreme da
potražim religiju", rekao je, "sada je vreme da prekinem sve veze
koje bi me sprečile da postignem savršeno prosvetljenje. Sada je
vreme da postanem lutalica i da živeći kao prosjak nađem stazu
izbavljenja."
Nebeski glasnik je saslušao Sidartinu odluku sa odobravanjem i dodao: "Sada je zaista vreme da potražiš religiju. Kreni,
Sidarta, i ostvari svoj smisao. Jer ti si Bodisatva, izabrani Buda: ti
si predodređen da prosvetliš svet. Ti si Tatagata, veliki učitelj, jer
ćeš postići potpunu ispravnost, i bićeš Darma radža, kralj Istine. Ti
si Bagavat, Blaženi, jer ti si pozvan da postaneš spasitelj i izbavitelj sveta. Postići ćeš savršenstvo Darme. Makar te grom
udario, nikad nećeš popustiti dražima koje odvraćaju čoveka sa
staze Darme. Kao što sunce u svim godišnjim dobima ide svojom
stazom, nikad ne skrećući, čak i kad bi odustao od staze
ispravnosti ti bi postao Buda. Nastavi da tražiš i naći ćeš. Idi
nepokolebljivo i doći ćeš do cilja. Bori se revnosno i pobedićeš.
8
Blagoslov svih bogova, svih svetaca, svih koji teže svetlu sa tobom
je, i nebeska mudrost vodi tvoje korake. Postaćeš Buda, Učitelj,
naš bog, prosvetlićeš svet i spasti čovečanstvo od propasti."
Izgovorivši ove reči vizija nestade. Sidarta je bio ispunjen
mirom i reče sebi:
"Postao sam svestan Darme i odlučio sam da ostvarim svoj
smisao. Prekinuću sve veze koje me vezuju za svet i napustiću
svoj dom da bih potražio stazu izbavljenja. Bude su bića čije se
reči ne mogu izjaloviti; u njihovom govoru nema odstupanja od
istine. Kao što kamen bačen u vazduh mora da padne, kao što
smrtnici moraju da umru, kao što sunce mora da izađe u zoru, kao
što lav riče kada napušta jazbinu, kao što majke rađaju decu, kao
što su sve te stvari sigurne i pouzdane - tako je i Budina reč
pouzdana i ne može da se izjalovi. Zaista, postaću Buda."
Princ je ušao u spavaću sobu da na rastanku pogleda one
koje je nežno voleo više od svih blaga na svetu. Želeo je da još
jednom uzme u naručje svoga sina i da ga poljubi na rastanku, ali
dete je ležalo u naručju svoje majke i princ nije mogao da ga
podigne a da ih oboje ne probudi. Tako je Sidarta stajao gledajući
svoju divnu ženu i voljenog sina, i srce ga je bolelo. Snažno ga je
obuzela bol zbog rastanka. Mada je bio čvrsto odlučio da ništa,
bilo to dobro ili zlo, ne može da promeni njegovu odluku, suze su
nezadrživo tekle iz njegovih očiju i bilo je van njegove moći da
zaustavi tu bujicu. Muževnog srca, princ se otrgao, savlađujući
svoja osećanja ali ne gaseći uspomenu.
Bodisatva je uzjahao svog rasnog konja Kantaku i, dok je napuštao palatu, Mara ga je zaustavio na kapiji. "O, moj gospodaru,
ne odlazi", povika Mara. "Za sedam dana, postaćeš vladar četiri
kontinenta i dve hiljade ostrva. Stoga ostani, moj gospodaru."
Bodisatva odgovori: "Dobro znam da bih postao vladar tog
carstva, ali vrhovna vlast nije ono što želim. Postaću Buda i
učiniću da ceo svet kliče od radosti." Tako se princ Sidarta
odrekao vlasti i svetovnih zadovoljstava, odrekao se svog kraljevstva, prekinuo sve veze i postao lutalica. Jahao je kroz tihu noć
u društvu sa svojim odanim kočijašem Čanom.
Tama se spustila na zemlju ali zvezde su jasno sijale na nebu.
Sidarta je odsekao svoju valovitu kosu i zamenio svoju kraljevsku odeću prostom odećom boje zemlje. Poslao je kočijaša
Čanu i rasnog konja Kantaku kući, kralju Sudodani, sa porukom da
9
je princ napustio svet, da Bodisatva ide drumom sa prosjačkom
zdelom u ruci.
Ipak veličanstvenost njegovog duha nije bila skrivena sirotinjskom odećom. Uspravan hod odavao je njegovo kraljevsko
poreklo a njegove oči su sijale vatrenim žarom za istinom. Lepota
njegove mladosti se pretvorila u svetost i okruživala ga kao oreol.
***
Među bramanima su kao učitelji bili na glasu Arada i Udraka, i
nije bilo nikoga u to vreme ko bi ih nadmašio u učenosti i filozofskom znanju.
Bodisatva je otišao kod njih i seo kraj njihovih nogu. Slušao je
njihovu doktrinu o Atmanu ili sopstvu, koje je "Ja" duha i počinilac
svih dela. Upoznao je njihova mišljenja o transmigraciji duša i
zakonu karme; kako duše loših ljudi pate rađajući se ponovo u
ljudima niže kaste, životinjama ili u paklu, dok će oni koji su se
iskupljivali prinoseći žrtve i mučeći sebe, postati kraljevi, bramani
ili bogovi, tako se uspinjući sve više i više na lestvici postojanja.
Proučavao je njihove obrede, žrtvovanja i metode kojima postižu
oslobođenje sopstva iz materijalne egzistencije u ta viša ekstatična
stanja.
Arada je govorio: "Šta je taj Atman koji opaža funkcije pet
osnova uma - dodir, miris, ukus, vid i sluh? Šta je to što deluje u
dva oblika kretanja u rukama i nogama? Problem duše se javlja u
izrazima: 'Ja kažem', 'Ja mislim i opažam', 'Ja dolazim' i 'Ja odlazim' ili 'Ja ću ostati ovde'. Duša nije tvoje telo, nije oko, nije uho,
nije nos, nije jezik, nije ni tvoj um. Atman je onaj koji oseća
dodire na tvom telu. Atman je onaj koji miriše nosem, kuša
jezikom, vidi okom, sluša uhom i misli umom. Atman pokreće
tvoje ruke i noge. Atman je tvoja duša. Sumnja u postojanje duše
je antireligiozna i bez razumevanja te istine nema spasa. Duboke
spekulacije mogu lako da ovladaju umom, a to vodi u konfuziju i
neverništvo. Jedino pročišćenje duše vodi do izbavljenja. Pravo
oslobođenje se zadobija povlačenjem iz gomile i vođenjem pustinjačkog života, oslanjajući se samo na milostinju u hrani.
Odbacivši sve želje i jasno prepoznavši nepostojanje materije,
postižemo stanje potpune praznine. Tako dolazimo do stanja nematerijalnog života. Kao zmija kad svuče košuljicu, kao mač
izvađen iz korica, kao ptica pobegla iz kaveza, tako i Atman,
10
oslobodivši se svojih ograničenja, nalazi savršeno ostvarenje. To
je pravo oslobođenje, ali to će shvatiti samo oni koji imaju duboku
veru."
Bodisatva nije bio zadovoljan ovim učenjem. Odgovorio je:
"Ljudi su u lancima jer se još nisu oslobodili ideje o svom
ličnom postojanju. Stvar i njeno svojstvo se razlikuju u našim
mislima, ali ne u stvarnosti. Toplota se razlikuje od vatre u našim
mislima, ali u stvarnosti ne možete odvojiti toplotu od vatre.
Kažete da možete odvojiti svojstva od stvari, ali ako razmislite o
svojoj teoriji do kraja otkrićete da to nije tako. Nije li čovek
organizam koji se sastoji od brojnih celina? Nismo li sačinjeni od
raznih delova? Čovek se sastoji od materijalnog oblika, čula, misli,
naravi i konačno razumevanja. To što ljudi označavaju kada kažu
'Ja' nije neki entitet bez svojstava; on potiče od njihovog
udruživanja. Tu je um; tu je oset i misao, i to je istina; a istina je
um kada ide putem ispravnosti. Ali nema odvojene, individualne
duše - Atmana - izvan i mimo čovekove misli. Onaj ko veruje da je
Atman zasebno biće nema ispravnu predstavu o stvarima. I samo
traganje za Atmanom je pogrešno; sam početak je loš i vodi u
pogrešnom smeru.
"Koliko pometnje u našim mislima dolazi zbog našeg interesa
za sebe i naše taštine kada mislimo: 'Ja sam tako silan, važan' ili
'Ja sam učinio to divno delo'. Misao o našoj ličnosti stoji između
naše racionalne prirode i istine. Odagnajte je i onda ćete videti
stvari onakve kakve jesu. Oni koji misle ispravno oslobodiće se
neznanja i postići će mudrost. Ideje: 'Ja jesam', 'Ja ću biti' ili 'Ja
neću biti' se ne javljaju kod nepomućenog mislioca.
"Štaviše, ako ostane 'Ja' sopstva, kako ćemo postići oslobođenje? Ako se 'Ja' ponovo rađa u nekom od tri sveta, u paklu, na
zemlji, ili u raju, nailazićemo opet i ponovo na isti neizbežni udes
tuge i patnje. Ostaćemo okovani u krugu osobnosti, i bićemo upleteni u samoljublje i greh. Svaki skup je podvrgnut razlaganju i ne
možemo izbeći rođenje, bolest, starost i smrt. Da li je onda vera u
postojanje Atmana konačan spas?"
Udraka je rekao: "Uvaži jedinstvo stvari. Stvari nisu njihovi
delovi, mada oni postoje. Delovi i organi tela nisu tvoje 'Ja', ali
tvoje sopstvo poseduje sve te delove. Šta je na primer Gang? Da li
su to obale reke? Da li je to voda reke? Da li je to pesak ili mulj u
11
reci? Gang je ogromna reka i poseduje sva ta različita svojstva.
Upravo takav je i naš Atman."
Međutim Bodisatva je odgovorio: "Nije tako, gospodine! Ako
isključimo vodu, pesak i obale reke, gde ćemo naći Gang? Na isti
način vidim aktivnosti čoveka u njihovom harmoničnom jedinstvu,
ali tu nema osnove za neko sopstvo izvan tih delova."
Mudrac braman je ipak insistirao na postojanju Atmana govoreći: "Atman je onaj koji čini naša dela. Kako može biti karme bez
sopstva kao njenog nosioca? Zar ne vidimo oko nas efekte karme?
Šta čini ljude različitim po karakteru, položaju, imovini i sudbini?
To je njihova karma, i ona obuhvata zasluge i grehe.
Transmigracija duše je podvrgnuta karmi. Nasleđujemo od sadašnje egzistencije loše posledice naših loših dela i dobre posledice naših dobrih dela. Ako to nije tako, zar bismo mogli biti
drugačiji?"
Tatagata se duboko zamislio o problemu transmigracije duša i
karmi, i našao je istinu koja je u tome.
"Učenje o karmi", kazao je, "nepobitno je, ali vaša teorija o
Atmanu nema osnova. Kao i sve drugo u prirodi, život čoveka je
podvrgnut zakonu uzroka i posledice. Sadašnjost žnje što je
prošlost posejala, a budućnost je rezultat sadašnjeg. Ali nema
dokaza o postojanju nekog nepromenljivog Ja-bića, Atmana, koje
se ne menja i koje se seli iz tela u telo. Postoji ponovno rođenje
ali nema transmigracije.
"Nije li ova moja individualnost sklop, kako mentalni tako i
materijalni? Nije li sačinjen od svojstava (elemenata) koja se
pojavljuju u postojanju tokom postepenog razvoja? Pet osnova
čulnog opažanja u ovom organizmu su nasleđeni od predaka koji
su obavljali te funkcije. Misli koje mislim došle su mi delom od
drugih koji su ih mislili, delom su se razvile od kombinacija ideja u
mom umu. Oni koji su koristili iste čulne organe i mislili iste ideje,
pre nego što sam ja sačinjen u ovu individualnost, moje su
prethodne egzistencije; oni su moji preci isto kao što je 'Ja' od
juče otac današnjem 'Ja', i kao što karma mojih prošlih dela
uslovljava sudbinu moje sadašnje egzistencije.
"Opažam u održavanju i prenošenju karaktera istinitost karme, ali ne vidim Atmana koga vaša doktrina postavlja kao
počinioca dela. U ponovnom rođenju nema migracije sopstva. Jer
taj Atman, to sopstvo u 'Ja govorim', 'Ja ću' je jedna iluzija. Kad bi
12
to sopstvo postojalo u stvarnosti, kako bi bilo moguće izbavljenje
od personalnosti? Strahovlada pakla bi bila neograničena i nikakvo
izbavljenje ne bi bilo dozvoljeno. Zla postojanja ne bi bila dug
našem neznanju i pogrešnom delanju, već bi činila pravu prirodu
našeg bića."
I Bodisatva je otišao sveštenicima koji su obavljali službu u
hramovima. Ali plemeniti um je bio razljućen nepotrebnom surovošću izvođenom na oltarima bogova. Rekao je:
"Samo neznanje može navesti te ljude da prave svetkovine i
da velika okupljanja smatraju bogosluženjem. Mnogo je bolje poštovati Darmu, nego prolivanjem krvi pokušavati da zadovoljimo
bogove. Kakvu ljubav može imati čovek koji veruje da će oduzimanjem života žrtvenoj životinji okajati svoje grehe? Može li novi
greh okajati stare? I može li klanje nevine žrtve izbrisati zlodela
čovečanstva? To je religiozna praksa bez obzira na moralno ponašanje.
"Čisti svoje srce i ne ubij; to je prava religija.
"Rituali ne valjaju; molitve su uzaludna ponavljanja; obredi
nemaju izbaviteljsku snagu. Ali odreći se pohlepe i pohote, osloboditi se loših sklonosti i okaniti se mržnje i zlonamernosti - to je
prava žrtva i prava služba."
***
Bodisatva je otišao da traži bolji sistem i stigao je do boravišta pet isposnika u šumi Uruvela. Kada je video kako žive ti
isposnici, koji uspevaju da drže pod kontrolom svoja čula ukroćujući svoje žudnje i sprovodeći strogu samodisciplinu, zadivio se
njihovoj ozbiljnosti i pridružio im se.
Sakjamuni se energično i sa religioznim oduševljenjem posvetio meditaciji i nemilosrdnom ugušivanju strasti mučenjem tela.
Mada su isposnici bili strogi, Sakjamuni je bio još strožiji, pa su ga,
iako je bio najmlađi među njima, poštovali kao svog učitelja.
Tako je Bodisatva nastavio šest godina da istrajno muči sebe i
savladava prirodne potrebe. Vežbao je svoje telo i um na način
najrigoroznijeg asketskog života. Na kraju je jeo samo po jedno
zrno konoplje dnevno, težeći da prebrodi okean rođenja i smrti, i
da stigne na obalu izbavljenja.
13
A kada je Bodisatva izgladneo, pristupi mu zli Mara i reče:
"Gladovanja su te iscrpela i smrt ti je blizu. Koja je korist od tvog
naprezanja? Opredeli se da živiš da bi mogao da činiš dobra dela."
Ali Sakjamuni je odgovorio: "O, ti, prijatelju neznanja, grešniče. Sa
kojom namerom si došao? Neka telo propadne ako će um postati
mirniji i pažnja čistija. Šta je život na ovom svetu? Za mene je
bolja i smrt u bici nego da budem poražen."
I Mara se povukao govoreći: "Sedam godina sam u korak sledio Blaženog, Tatagatu, ali mu nisam našao manu."
Bodisatva se skvrčio i oslabio. Telo mu je bilo kao uvela
grana; ali glas o njegovoj svetosti proširio se po okolnim zemljama, i ljudi su dolazili iz daleka da ga vide i prime njegov blagoslov.
Međutim, Uzvišeni nije bio zadovoljan. Još nije bio pronašao
pravu istinu. Došao je do zaključka da ugušivanje strasti mučenjem tela ne iskorenjuje želje niti donosi prosvetljenje u ekstatičnoj kontemplaciji.
Sedeći ispod drveta razmatrao je stanje svog uma i plodove
svog isposništva. Telo je oslabilo a gladovanja mu nisu donela
napredak u traganju za izbavljenjem. Zbog toga, kada je video da
to nije pravi put, odlučio je da ga napusti.
Otišao je da se okupa u reci Neranjara, ali kada je pokušao da
izađe iz vode nije mogao da ustane, jer je bio preslab. Nekako je
uspeo da dohvati granu jednog drveta i oslonivši se na nju ustao i
izašao iz vode. Dok se vraćao u svoje prebivalište posrnuo je i pao
na zemlju, i isposnici su pomislili da je umro.
U blizini je živeo stočar čija se najstarija kći zvala Nanda. I
desilo se da je Nanda prolazila pored mesta gde je pao Blaženi.
Sagnuvši se, ponudila mu je pirinač skuvan u mleku i on je to
prihvatio. Kada se nasitio, svi njegovi udovi su se okrepili, um se
ponovo izbistrio, i bio je spreman da primi najviše prosvetljenje.
Posle ovog događaja Bodisatva je ponovo uzeo malo hrane.
Njegovi učenici, pošto su prisustvovali događaju sa Nandom posmatrajući promenu u njegovom ponašanju, bili su puni sumnje.
Bili su ubeđeni da je Sidartino religiozno oduševljenje splasnulo i
da je on, koga su do tada poštovali kao svog učitelja, zaboravio na
svoj uzvišeni cilj.
Kada je Bodisatva video da ga učenici napuštaju osetio je
tugu zbog njihovog nepoverenja, i bio je svestan svoje usamljenosti.
14
Savlađujući svoj bol krenuo je sam, a njegovi učenici rekoše:
"Sidarta nas napušta da bi potražio prijatnije boravište."
***
Bodisatva je pošao ka svetom Bodi drvetu u čijoj senci je
okončao svoje traganje.
Zemlja je podrhtavala dok je hodao i blistava svetlost je preobrazila svet. Nebesa su odjeknula od radosti kada je seo, i sva
živa bića su bila ispunjena milinom. Nije se radovao i jedini je
tugovao Mara, gospodar pet žudnji, nosilac smrti i neprijatelj
Darme. Došao je sa svoje tri kćeri zavodnice - Tanhom, Ragom i
Arati, i vojskom zlih demona na mesto na kom se nalazio veliki
samana. Ali Sakjamuni nije obraćao pažnju na njega.
Mara je izneo zastrašujuće pretnje i podigao oluju tako da se
nebo zamračilo, a okean je drhtao i hučao. Ali Blaženi je sedeo
pod Bodi drvetom mirno i bez straha. Znao je da ga nikakva povreda ne može snaći.
Tri Marine ćerke su zavodile Bodisatvu ali on nije obraćao
pažnju na njih. I kada je Mara video da ne može potaknuti ni
jednu želju u srcu nesavladivog mudraca, naredio je svim zlim
dusima pod njegovom vlašću da napadnu i zastraše velikog učitelja. Ali Blaženi je na to gledao kao što bi čovek gledao na
bezopasne dečije igre. Sva divlja mržnja zlih duhova je bila
beskorisna. Paklene vatre su postale blagotvorni miomirisni dašci,
а besni gromovi pretvorili su se u lotosove cvetove.
Kada je Mara ovo video, odstupio je sa svojom vojskom od
Bodi drveta, a odozgo je padala kiša nebeskog cveća i čuli su se
glasvi dobrih duhova:
"Gledajte velikog učitelja! Njegovo srce nije pokolebala
mržnja. Vojska zlog Mare nije kod njega odnela pobedu. On je čist
i mudar, pun ljubavi i milosrđa."
15
Prosvetljenje
Pošto je primorao Maru da se povuče, Bodisatva je počeo da
meditira. Pred njegovim duhovnim okom su se nizale sve nedaće
sveta, zla stvorena zlim delima i patnje proistekle iz toga; razmišljao je:
"Kada bi živa stvorenja videla rezultate svih svojih loših dela,
nesumnjivo bi ih se klonila sa zgražavanjem, ali zaslepljuje ih
svest o svom ličnom postojanju, i ona prijanjaju za svoje pogubne
želje. Žude za ličnim zadovoljstvima i prouzrokuju bol drugima.
Kada smrt razori njihovu individuu ne nalaze mir, njihova žeđ za
postojanjem ostaje i sopstvo se ponovo pojavljuje u novim rođenjima. Tako nastavljaju da se kreću u spirali i ne mogu da nađu
izlaz iz pakla koji su sami stvorili. Ali kako su isprazna njihova zadovoljstva, kako su uzaludna njihova nastojanja! Šuplja kao
hlebno drvo, bez sadržine kao mehurić. Svet je pun jada i zla, jer
je pun požude. Ljudi su krenuli pogrešnim putem jer misle da je
privid bolji od istine. Radije slede zabludu nego Darmu, jer je u
početku prijatnog izgleda, ali na kraju prouzrokuje teskobu, jad i
bedu."
I Bodisatva je počeo da tumači Darmu. Darma je istina.
Darma je nepobitan zakon. Darma je religija. Samo nas Darma
može izbaviti iz zablude, greha i patnje.
Duboko utonuvši u misli o poreklu rođenja i smrti, Prosvetljeni
je prepoznao da je neznanje uzrok sveg zla; i to su veze u razvoju
života poznate kao dvanaest nidana:
U početku je bivstvo bilo slepo i bez znanja, i u tom moru
neznanja bila su oblikujuća i organizujuća kretanja. Iz ovih kretnji
razvile su se svesti i osećanja. Osećanja su začela organizme koji
žive kao individualna bića. Ti organizmi su razvili šest polja, to jest
pet čula i um. Ovih šest polja je došlo u kontakt sa oblicima.
Kontakt je proizveo čulne utiske. Čulni utisci su stvorili žudnju za
individualnim postojanjem. Žudnja je stvorila prijanjanje za oblike.
Prijanjanje je proizvelo nastajanje i razvoj svesti o ličnom posto16
janju. Svest o ličnom postojanju je nastavila sa ponovnim rađanjem. Ponovna rađanja svesti o ličnom postojanju su prouzrokovala patnju, starost, bolest i smrt, što dalje prouzrokuje žalost,
strah i očajanje.
Uzrok svih nedaća leži u samom početku. U njemu je skriveno
neznanje iz kog se razvio život. Uklonite neznanje i uništićete loše
težnje koje potiču iz neznanja; uništite te težnje i želje, i izbrisaćete pogrešno opažanje koje iz njih potiče. Uništite pogrešno
opažanje i to je kraj zabludama o individualnim bićima. Uništite
zablude o individualnim bićima i iluzije šest polja će nestati.
Uništenjem iluzija, kontakt sa oblicima će prestati da stvara zablude. Uništenjem pogrešnog shvatanja oslobađate se žudnje.
Uništenjem žudnje postaćete slobodni od bolesnog prijanjanja.
Uklanjanjem prijanjanja uništavate sebičnost sopstva. Ako je sebičnost sopstva uništena, bićete iznad rođenja, starosti, bolesti i
smrti, i oslobodićete se svih muka.
Prosvetljeni je uvideo Četiri uzvišene istine koje pokazuju put
koji vodi Nirvani ili brisanju sopstva:
Prva uzvišena istina je da je postojanje patnja.
Druga uzvišena istina je o uzroku patnje.
Treća uzvišena istina je o prestanku patnje.
Četvrta uzvišena istina je o osmostrukoj stazi koja vodi prestanku patnje.
To je Darma. To je Istina. To je religija. I Prosvetljeni je
izgovorio sledeće stihove:
"Uzalud sam tražio,
Kroz mnoga rođenja,
Graditelja ove kuće bola.
Sada te jasno vidim, Graditelju!
Ovo je moj poslednji boravak.
Slomljen je krov
Kojim si me podjarmio,
Moje srce je umireno.
Sva žudnja je prestala.
Sopstvo je jedno a Istina je nešto drugo. Gde ima sopstva
nema Darme. Gde je najviša Istina nema sopstva. Lično postojanje, sopstvo, je prolazna zabluda samsare. To je individualna
odvojenost i egoizam, koji rađa zavist i mržnju. Sopstvo je žudnja
17
za užitkom i požuda u svojoj ispraznosti. Darma je ispravno
razumevanje stvari; ona je neprestana i večna, stvarno u bivstvu,
bljesak ispravnosti.
Postojanje sopstva je iluzija i nema greha na ovom svetu, nema poroka i nema zla, do onog što nastaje afirmacijom sopstva.
Postignuće Istine je moguće samo ako se prepozna da je
lično postojanje privid. Sprovodimo ispravnost samo ako smo oslobodili um od žudnje i egoizma. Savršen mir se može naći samo
tamo gde je sva samodopadljivost nestala.
Blagosloven je onaj ko je shvatio Darmu. Blagosloven je onaj
ko je prevazišao zabludu i ko je oslobođen od žudnje. Do najvišeg
svetla je dospeo onaj ko je savladao sebičnost i taštinu. On je
postao Sveti, Savršeni, Blaženi, Buda.
***
Pošto je postigao Budastvo, Blaženi se odmarao pod Nigroda
drvetom na obali reke Neranjara i izgovorio sledeće stihove:
"Kako je sretan u ugodnoj samoći
Onaj ko čuje zov Istine!
Kako je blagosloveno biti dobar i prijatan,
Praktikovati samosavlađivanje u svemu!
Kako je blagosloveno biti slobodan od žudnje,
Odbaciti sve čulne užitke!
Ipak, najviše blaženstvo uživa onaj
Ko se odrekne taštine 'Ja sam Ja'.
"Prepoznao sam najdublju istinu koja je krajnja i umirujuća,
ali je većini ljudi koji se kreću u sferi svetovnih interesa i nalaze
svoje zadovoljenje u svetovnim željama, teška za shvatanje. Svetovan čovek neće razumeti učenje jer za njega je sreća samo u
svesti o ličnoj egzistenciji, i ne razume sreću koja leži u potpunoj
predaji Darmi. Nazvaće rezignacijom ono što je prosvetljenom
umu sušta radost. Videće uništenje tamo gde savršeni nalazi
besmrtnost. Držaće za smrt ono što pobedilac samog sebe zna
kao večni život. Istina ostaje skrivena za onoga ko je u lancima
mržnje i želje. Nirvana ostaje neshvatljiva i zagonetna prostima,
čiji su umovi pomračeni svetovnim interesima. Budem li propo-
18
vedao doktrinu, a čovečanstvo je ne shvati, to će mi samo doneti
teškoće i nevolje."
Zli Mara, čuvši reči Blaženog, pristupi i reče: "Pozdravljam te,
Uzvišeni. Postigao si najviše blaženstvo i vreme je da stupiš u
konačnu Nirvanu."
Ali i Brama Sahampati siđe sa nebesa, i moleći Blaženog reče:
"Jaoj! Svet će propasti bude li Blaženi, Tatagata, odlučio da
ne podučava Darmu. Budi milosrdan prema onima koji se bore,
smiluj se onima koji pate; smiluj se stvorenjima koja su se
bespomoćno zaplela u mreže patnje i bola. Postoje bića koja su se
skoro oslobodila svetovne prašine. Ako ne čuju objavu učenja,
biće izgubljena. Ako čuju, verovaće i biće spašena."
Pun samilosti Blaženi je, okom Bude, pogledao sveta stvorenja i video među njima bića čiji su umovi bili sasvim malo prekriveni svetovnom prašinom, koja su bila dobre ćudi i lako ih je
bilo podučiti. Video je da su neka svesna opasnosti koje nose
požuda i loša dela.
I Blaženi reče Brami Sahampati: "Neka su širom otvorena vrata besmrtnosti svima koji imaju uši da čuju. Neka prime Darmu sa
poverenjem."
A Mari se obrati sa rečima da neće preći u konačnu Nirvanu
dok Istina ne postane dobro proklamovana među ljudima.
Tako je Brama Sahampati razumeo da je Blaženi prihvatio
njegovu molbu i da će propovedati doktrinu.
19
Poučni govori
Blaženi je razmišljao: "Kome prvo da propovedam doktrinu?
Moji stari učitelji su mrtvi, a sa radošću bi primili Darmu. Ali mojih
pet učenika su još uvek živi. Idem prvo njima da izložim učenje o
izbavljenju."
Pet isposnika je u to vreme boravilo u lovištu u Benaresu.
Blaženi ustade i uputi se njihovom boravištu ne pomišljajući na
njihovu neljubaznost i kako su ga napustili onda kada mu je
najviše trebala njihova pomoć i naklonost. Imao je na umu samo
usluge koje su mu činili, i sažaljevao ih je zbog surovosti koju su
uzalud sebi pričinjavali.
Videći da im dolazi stari učitelj, isposnici su se među sobom
dogovorili da ga ne pozdrave, niti da mu se obraćaju kao svom
učitelju već da mu se obraćaju samo po imenu. "Jer", rekoše, "on
je raskinuo svoj zavet i napustio svetost. Nije isposnik već
Gotama, čovek koji živi u izobilju, i koji se odaje svetovnim zadovoljstvima."
Ali pojava Blaženog je bila tako uzvišena da oni nevoljno ustadoše sa svojih mesta i pozdraviše ga uprkos svojoj odluci. Ipak,
zvali su ga po imenu i obraćali mu se sa "prijatelju Gotama".
Pošto su na takav način primili Blaženog, on reče: "Ne zovite
Tatagatu po imenu, i ne obraćajte mu se sa 'prijatelju', jer on je
sveti Buda. Buda gleda dobrodušno i jednako na sva živa bića, i
zbog toga mu se ona obraćaju sa 'oče'. Pogrešno je ne poštovati
oca, a još gore prezirati ga.
"Tatagata", nastavio je Buda, "ne traži spas u mučeništvu niti
se odaje svetovnim zadovoljstvima, niti živi u izobilju. Tatagata je
pronašao srednju stazu.
"Postoje dve krajnosti koje čovek, koji se odrekao sveta, ne
treba da sledi: sa jedne strane uobičajenu praksu udovoljavanja
svojim željama, što je nekorisno, isprazno i odgovara samo svetovnjacima, i sa druge strane uobičajenu praksu ugušivanja strasti
mučenjem tela, što je bolno, uzaludno i beskorisno.
20
"Ni suzdržavanje od ribe i mesa, ni odbacivanje odeće, ni
brijanje glave, ni nošenje duge kose, ni oblačenje proste odeće, ni
zapostavljanje čistoće, ni prinošenje žrtvi Agniju, neće očistiti
čoveka koji nije oslobođen obmana.
"Izučavanje Veda, davanje ponuda sveštenicima, prinošenje
žrtvi bogovima, mučenje tela toplotom ili hladnoćom, i mnoge druge pokore činjene radi besmrtnosti neće očistiti čoveka koji nije
oslobođen od iluzija.
"Ljutnja, pijanstvo, svojeglavost, licemerje, prevara, zavist,
hvalisanje, kritizerstvo, drskost, oholost i loše namere predstavljaju nečistoću, a ne ishrana mesom.
"Izbegavajući dva ekstrema, Tatagata je otkrio srednji put stazu koja otvara oči i daruje razumevanje, vodi smirenju duha,
višoj mudrosti, potpunom prosvetljenju i Nirvani.
"Koji je to srednji put koji izbegava dve krajnosti, koji je otkrio
Tatagata, koji otvara oči i daruje razumevanje, koji vodi smirenju
uma i višoj mudrosti, potpunom prosvetljenju i Nirvani?
"Isposnici, dozvolite da vas naučim srednjem putu koji
izbegava obe krajnosti. Patnjom iscrpljen fanatik stvara zbrku i
bolesne misli u svom umu. Mučenje ne pridonosi čak ni svetovnom
znanju, koliko tek manje pobedi nad čulma!
"Onaj ko puni svoju lampu vodom neće rasterati tamu, ko
pokuša da vatru upali na trulom drvetu neće uspeti. I kako neko
može da se oslobodi sopstva vodeći oskudan život ako nije uspeo
da ugasi vatru požude, ako još uvek žudi za svetovnim ili nebeskim užicima. Ali onaj čije je sopstvo ugašeno, oslobođen je
žudnje: ne žudi ni za svetovnim, ni za nebeskim zadovoljstvima i
zadovoljavanje prirodnih potreba neće ga pokvariti. Štaviše, neka
bude umeren i neka jede i pije prema telesnim potrebama.
"Putenost je iscrpljujuća; čovek koji popušta svojim nagonima
rob je svojih strasti. Traganje za užicima je vulgarno i ponižavajuće.
"Ali, zadovoljiti životne potrebe, nije zlo. Održavati telo u
dobrom zdravlju je dužnost jer drugačije nećemo biti sposobni da
potaknemo svetlo mudrosti i da svoj um održimo čistim i jakim.
Voda okružuje lotosov cvet ali ne kvasi njegove latice.
"To je srednji put, isposnici, kojim se izbegavaju obe
krajnosti."
21
I Blaženi pokrenu točak najboljeg učenja i poče da poučava
petoricu isposnika otvarajući im vrata besmrtnosti i pokazujući im
blaženstvo Nirvane.
Buda je govorio:
"Primer ispravnog vladanja su paoci kod točka; ispravnost je
predstavljena njihovom jednakom dužinom; metalni obruč točka je
mudrost; skromnost i pažnja su glavčina točka koja je pričvršćena
za nepokretnu osu Darme.
"Onaj ko prepoznaje postojanje patnje, njen uzrok, kako se
otklanja i kako prestaje, dokučio je Četiri uzvišene istine. On će ići
stazom ispravnosti.
"Ispravno razumevanje će biti baklja koja mu osvetljava put.
Vodiće ga ispravna težnja. Ispravan govor će biti njegovo obitavalište na putu. Njegov hod biće prav, jer se ispravno ponaša.
Njegovo okrepljenje biće ispravan način sticanja sredstava za
život. Njegovi koraci će biti ispravni napori, njegov dah ispravna
pažnja, a mir koji sledi njegove tragove doneće mu ispravna
koncentracija.
"Ovo je, isposnici, Uzvišena istina o patnji:
"Rođenje je patnja, bolest je patnja, starenje je patnja, smrt
je patnja. Sjedinjenost sa neprijatnim je patnja, odvojenost od
prijatnog je patnja; takođe i svaka nezadovoljena želja je patnja.
Ukratko, sva stanja koja potiču od privrženosti su patnja.
"To je dakle, isposnici, Uzvišena istina o patnji.
"A ovo je, isposnici, Uzvišena istina o poreklu patnje:
"Zaista je istina da žudnja prouzrokuje ponovnu egzistenciju;
nju prate: putenost koja čas tu, čas tamo traži zadovoljenje; želja
za ostvarenjem težnji; žudnja za narednim životom i žudnja za
srećom u ovom životu.
"To je dakle, isposnici, Uzvišena istina o poreklu patnje.
"A ovo je, isposnici, Uzvišena istina o prestanku patnje:
"Zaista, prestanak patnje je kad više nema žudnji, kad su
odstranjene, kad ste od njih slobodni, kad više niste obuzeti tom
žeđi.
"To je dakle, isposnici, Uzvišena istina o prestanku patnje.
"A ovo je, isposnici, Uzvišena istina o osmostrukoj stazi koja
vodi okončanju patnje:
22
"Ispravno razumevanje, ispravne težnje, ispravan govor,
ispravno ponašanje, ispravno sticanje sredstava za život, ispravan
napor, ispravna pažnja i ispravna koncentracija.
"To je dakle, isposnici, Uzvišena istina o osmostrukoj stazi
koja vodi okončanju patnje.
"Upražnjavajući dobrostivost postigao sam oslobođenje duše i
po tome sam siguran da se neću više nikad ponovo roditi. Već
sada sam postigao Nirvanu."
Kada je Blaženi ovako pokrenuo točak kraljevske kočije
Darme, kroz univerzum je prostrujalo oduševljenje.
Deve, sveci i svi dobri duhovi prošlih generacija, čuvši govor
Tatagate, sa radošću su primili učenje i klicali su: "Zaista, Blaženi
je našao kraljevstvo ispravnosti, Blaženi je pokrenuo Zemlju,
pokrenuo je točak Istine koji niko u univerzumu, bio on bog ili
čovek, neće moći da zaustavi. Kraljevstvo Darme će se objaviti na
Zemlji; raširiće se ispravnost i dobra volja. Mir će zavladati
svetom."
I pošto je doktrina bila izložena, poštovani Kondana, najstariji
među isposnicima, prepoznao je Istinu svojim duhovnim okom i
rekao: "Zaista, o Budo, Gospodaru naš, pronašao si Istinu!" Onda
su se pridružili i ostali isposnici povikavši: "Zaista, ti si Buda, pronašao si Istinu"!
***
Pošto je petorici isposnika objasnio Darmu, Buda je rekao:
"Kada čovek sam odluči da se pokorava Darmi, može da bude
slab i sklizne nazad na svoj stari put. Zbog toga se držite zajedno,
pomažite i podržavajte jedan drugoga u naporima. Budite kao
braća zajedno u ljubavi, svetosti i žaru za istinom.
"Razglasite Darmu i objavljujte učenje u svim delovima sveta,
tako će na kraju sva živa bića biti podanici u kraljevstvu ispravnosti.
"Ovo je sveto bratstvo, ovo je crkva, skupština Budinih svetaca; ovo je Sanga koja utvrđuje zajednicu među svima koji su
našli svoje utočište u Budi."
I učenje Blaženog se širilo iz dana u dan, i mnogi ljudi su
dolazili da ga čuju i prime odredbu da ubuduće vode sveti život
radi okončanja patnje.
23
***
Kada je Blaženi jednom prilikom boravio u Rađagahi, ovako se
obratio okupljenom bratstvu:
"Onaj ko zna prirodu sopstva, i razume kako deluju čula, više
ne nalazi mesta za sebičnost, i tako će zadobiti beskrajan mir.
Svet podržava ideju o ličnom postojanju i iz toga nastaju pogrešna
shvatanja.
"Neki kažu da sopstvo traje posle smrti, neki kažu da umire.
Obe tvrdnje su netačne i u njima je najveća greška.
"Jer, ako kažu da sopstvo umire, umro bi takođe i rezultat za
koji se bore i kao posledica toga ne bi bilo budućnosti, a dobro i
zlo bi bili neutralni. Nema vrednosti u ovakvom izbavljenju od
sebičnosti.
"Na drugoj strani neki kažu da sopstvo ne umire, da je jedan
nerođen i besmrtan identitet u sredini sveg života i smrti. Ako je
takvo njihovo sopstvo, onda je ono savršeno i ne može se delima
usavršavati. Konačno i neuništivo sopstvo ne može da se menja.
Sopstvo bi bilo gospodar i učitelj, i ne bi bilo razloga da se
usavršava ono što je savršeno. Moralne težnje i izbavljenje bi bili
nepotrebni.
"Međutim, mi vidimo radost i tugu. Ima li postojanosti? Ako
nema nepromenljivog i stalnog Ja koje čini naša dela, onda nema
sopstva. Nema činioca izvan čina, ni onog koji opaža izvan
opažaja, nema gospodara izvan samih dela.
"Sada obratite pažnju i slušajte: čula sreću objekat i iz njihovog kontakta nastao je osećaj. Odatle prоističe i sećanje. Tako
se kroz čula i objekat rađa spoznaja, nastaje um, a sa njim i misao
o sopstvu, ličnom postojanju, koje neki učitelji nazivaju gospodarom. Mladica klija iz semena, seme nije mladica, oni nisu jedno
isto već sukcesivne faze u neprestanom razvoju. Tako je začet
život.
"Vi koji ste robovi sopstva od jutra do večeri, alat u njegovoj
ruci, vi koji živite u neprestanom strahu od rođenja, starosti, bolesti i smrti, čujte - vaš okrutni gospodar ne postoji.
"Sopstvo je greška, iluzija, san. Otvorite oči i probudite se.
Sagledajte stvari onakve kakve stvarno jesu i bićete utešeni.
"Onaj ko je otkrio da nema ličnog postojanja, napustiće sve
stvari i egoistične želje.
24
"Uzroci bede i jalovosti na svetu su: prijanjanje za stvari, pohlepa i čulnost stečena prethodnim egzistencijama.
"Odreknite se sklonosti gramzive sebičnosti i postići ćete smireno stanje uma koje donosi savršeni mir, dobrotu i mudrost."
Buda je zatim izgovorio sledeće stihove:
"Ne varajte i ne prezirite
Nigde jedan drugoga.
Ne ljutite se i ne gajite
Skriveno neraspoloženje.
Jer kao što majka rizikuje život
I pazi na svoje dete,
Tako neograničena
Neka je vaša ljubav za sve
Tako nežna, prijatna i topla.
Gajite dobrotu na sve strane
Uvek - i pre i posle,
Bez uslovljavanja, bez škrtarenja
Oslobođeni od zavisti i mržnje
Dok stojite, hodate, sedite,
Šta god da vam je na umu,
Najbolje pravilo života je Budite dobrostivi."
"Darovi su dobro, osnivanje manastira je hvale vredno, meditacija i verski obredi srcu donose mir, uviđanje Darme vodi u
Nirvanu, ali veća od svega je dobrostivost. Kao što je svetlost
meseca šesnaest puta jača od svetlosti drugih zvezda, tako je
dobrostivost šesnaest puta efikasnija u oslobađanju duše od svih
drugih religioznih usavršavanja zajedno.
"Na svetu najbolje stanje srca je dobrostivost. Neka čovek
bude postojan u njemu kad je budan, kada stoji, hoda, sedi ili leži.
"Jer sve dok nije moguće izbeći posledicama svojih dela,
treba činiti dobro."
***
Blaženi se jednom prilikom ovako obratio zajednici:
"Vi i ja zbog nerazumevanja Uzvišenih istina lutamo toliko
dugo po tegobnom bespuću samsare.
25
"Misao je nastala kroz kontakt čula sa stvarima i ponovo se
rađa reprodukovanjem svog oblika. Počevši od najjednostavnijih
oblika um se razvija i propada u skladu sa delima, ali težnje
Bodisatve idu pravim putem mudrosti i ispravnosti dok ne dostignu
prosvetljenje u Budi.
"Sva stvorenja su ono što su kroz karmu svojih dela učinila u
pređašnjem i sadašnjem životu.
"Čovekova racionalna priroda je iskra istinskog svetla, ona je
prvi korak na putu naviše. Ali potrebna su nova rođenja da osiguraju uspon do vrha egzistencije - prosvetljenja uma i srca u
kome je postignuto neizmerno svetlo moralne moći razumevanja
koja je izvor celokupne ispravnosti.
"Postigavši ovo visoko rođenje pronašao sam Istinu i naučio
vas putu koji vodi do mesta mira.
"Pokazao sam vam put do jezera ambrozije koje pere sve loše
želje.
"Dao sam vam osvežavajući napitak - opažanje Istine, i onaj
ko ga ispija oslobađa se uznemirenosti, želje i greha.
"Sami bogovi zavide sreći onoga ko se izbavio iz valova strasti
i popeo na obale Nirvane jer mu je srce očišćeno od svih prljavština i oslobođeno svih iluzija.
"On je kao lotos koji raste u vodi, a ipak ni kap vode ne prijanja za njegove latice.
"Čovek koji ide uzvišenom stazom živi u svetu, a ipak njegovo
srce nije ukaljano svetovnim žudnjama.
"Onaj ko ne vidi Četiri uzvišene istine, ko ne razume tri
obeležja, ko nije sebe utemeljio u nebivajućem, još će dug put
imati da pređe, ponovo se rađajući, kroz pustinju neznanja sa
njenim obmanjujućim iluzijama i kroz leglo greha.
"Ali sada, pošto ste postigli moć razumevanja, uzrok daljih
migracija i padova je otklonjen! Cilj je ostvaren. Sebična žudnja je
uklonjena, Istina dosegnuta.
"Ovo je pravo oslobođenje, ovo je izbavljenje, ovo je nebo i
radost besmrtnog života."
***
26
Kada je Blaženi jednom putovao Kosalom, stigao je u
bramansko selo Manasakatu. Tu je odseo u gaju manga.
Prišla su mu dva mlada bramana koji su pripadali različitim
školama. Jedan se zvao Vaseta a drugi Baradvađa. I Vaseta reče
Blaženom:
"Prepirali smo se oko prave staze. Ja sam rekao da je prava
staza koja vodi sjedinjenju sa Bramom ona koju je objavio braman
Pokasati, dok moj prijatelj kaže da je prava staza koja vodi
sjedinjenju sa Bramom ona koju je objavio braman Taruka.
"Sada, Učitelju, obzirom na Vašu visoku reputaciju i znajući da
Vas nazivaju Prosvetljenim, Učiteljem ljudi i bogova, Blaženim
Budom, došli smo da Vas pitamo da li su oba ta puta putevi
izbavljenja? Ima mnogo puteva oko našeg sela i svi vode u
Manasakatu. Da li je upravo tako i sa putevima mudraca? Da li su
svi putevi - putevi ka izbavljenju, i da li svi vode ujedinjenju sa
Bramom?"
I Blaženi stavi na diskusiju dvojici bramana sledeća pitanja:
"Da li mislite da su svi putevi ispravni?"
Odgovorili su: "Da Gotama, mi tako mislimo."
"Ali recite mi", nastavi Buda, "da li je bilo ko od bramana
upućenih u Vede video Bramu licem u lice?"
"Ne, gospodine", glasio je odgovor.
"Ali onda", reče Blaženi, "da li je ijedan od učitelja-bramana
upućenih u Vede video Bramu licem u lice?"
Bramani su odgovorili: "Ne, gospodine."
"Ali onda", reče Blaženi, "da li je ijedan od autora Veda video
Bramu licem u lice?"
Ponovo su bramani negativno odgovorili i povikali: "Kako iko
može videti i razumeti Bramu kad smrtno ne može razumeti
besmrtno?"
Blaženi je onda pružio jednu ilustraciju: "To je kao kad bi
čovek sagradio stepenište na raskršću četiri glavna puta da bi se
popeo u palatu. Ljudi bi ga pitali: 'Gde je, prijatelju, ta palata za
koju si sagradio stepenište? Da li je na istoku, jugu, zapadu ili
severu? Da li je visoka, niska ili srednje visine?' I tako upitan on bi
odgovorio: 'Ne znam.' I ljudi bi rekli: 'Ali ti onda, prijatelju, gradiš
stepenište da se popneš na nešto što smatraš palatom, a što u
stvari ne znaš i nisi video.' On bi na to odgovorio: 'To je upravo
27
ono što činim. Tako je, ja znam da to ne mogu znati.' Šta biste vi
mislili o njemu? Zar ne biste rekli da je kazivanje tog čoveka
nerazborito?"
"Zaista, Gotama", rekoše bramani, "to bi bilo nerazborito kazivanje!"
Blaženi nastavi: "Tako će i bramani reći: 'Pokazujemo vam put
ka jedinstvu sa nečim što ne znamo i nismo videli.' Pošto je u
suštini takvo bramansko predanje, ne proizilazi li iz toga da je
njihov cilj jalov?"
"Proizilazi", odgovorio je Baradvaja.
Blaženi reče: "Prema tome, bramani upućeni u tri Vede nisu
sposobni da pokažu put ka stanju jedinstva sa onim što niti znaju,
niti su videli. To je kao kada se niz slepaca drži jedan za drugoga.
Niti vidi čelni, niti oni u sredini, niti onaj na kraju. Takvo je i
kazivanje bramana upućenih u tri Vede - to je samo slepa priča,
apsurdna, sastoji se od pukih reči, jalova je i isprazna stvar."
"Sada pretpоstavimo", dodao je Blaženi, "da čovek dođe do
obale reke, i pošto ima posla na drugoj strani želi da pređe preko.
Da li smatrate da će, ako pozove drugu obalu na njegovu stranu,
ona doći zarad njegovih molbi?"
"Naravno, Gotama, da neće."
"Ipak, to je način bramana. Oni zanemaruju praktikovanje
onih osobina koje čoveka zaista čine bramanom i govore: 'Indra,
obraćam ti se; Soma, obraćam ti se; Varuna, obraćam ti se;
Brama, obraćam ti se.' Zaista, nije moguće da ti bramani na račun
svojih invokacija, molitvi i pohvala budu posle smrti sjedinjeni sa
Bramom."
"Recite mi sada", nastavio je Buda, "šta bramani kažu za
Bramu? Da li je njegov um pun požude?"
Pošto su bramani odgovorili odrično, Buda je upitao: "Da li je
Bramin um pun zlobe, lenjosti i ponosa?"
"Ne, gospodine!", glasio je odgovor. "On je nešto sasvim
suprotno od toga."
Buda je nastavio: "A da li su bramani slobodni od tih mana?"
"Ne, gospodine!", odgovorio je Vaseta.
Uzvišeni reče: "Bramani prijanjaju za pet stvari koje vode
svetovnom i podležu čulnim iskušenjima. Uhvaćeni su u pet zamki:
požudu, mržnju, lenjost, ponos i sumnju. Kako oni mogu da budu
28
ujedinjeni sa onim što je sasvim različito od njihove prirode? Zbog
toga je trostruka mudrost bramana bezvodna pustinja, besputna
džungla i beznadežna pustoš."
Pošto je Buda ovako govorio, jedan od bramana je rekao:
"Čuli smo, Gotama, da Sakjamuni zna put koji vodi jedinstvu sa
Bramom."
Blaženi reče: "Šta mislite, bramani, o čoveku rođenom i
odraslom u Manasakati? Da li bi se on dvoumio oko najkraćeg
puta odavde do Manasakate?"
"Svakako, Gotama, da nebi."
"Tako", odgovori Buda, "i Tatagata zna pravi put koji vodi
jedinstvu sa Bramom. On to zna kao neko ko je stupio u svet
Brame i rođen je u njemu. Zato kod Tatagate ne postoji sumnja."
I dva bramana rekoše: "Ako znate put, pokažite nam ga."
Buda reče:
"Tatagata vidi univerzum licem u lice, i razume njegovu
prirodu. On proklamuje Istinu u slovu i duhu; njegova doktrina je
sjajna u svom začetku, razvoju i ostvarenju. Tatagata objavljuje
viši život u njegovoj čistoti i savršenosti. Može da vam pokaže put
koji je nasuprot pet zamki.
"Tatagata svojim umom ispunjava četiri strane sveta mislima
punim ljubavi. I tako će ceo svet, gore, dole i svuda naokolo, biti
ispunjen široko primenjivom, velikom i neizmernom ljubavlju.
"Kao što se snažan trubač dobro čuje na sve četiri strane,
tako je i sa dolaskom Tatagate: nema ni jednog živog stvora kog
Tatagata zaobilazi ili napušta, već sa slobodnim umom i duboko
osećajnom ljubavlju pazi na sve.
"A ovo su obeležja čoveka koji sledi ispravnu stazu: ispravnost
je njegovo svetlo, uočava opasnost u svim stvarima koje treba da
izbegne. Pridržava se zahteva moralnosti; okružuje se svetošću u
reči i delu, suzdržava se i živi u vrlini; dobro se ponaša; stražari na
vratima svojih čula; pažljiv je i svestan, i potpuno je zadovoljan.
"Onaj ko sa postojanom odlukom ide Osmostrukom stazom,
sigurno će dostići Nirvanu. Tatagata brižno pazi na svoju decu i sa
pažnjom punom ljubavi pomaže im da ugledaju svetlost. Tako će
prosjak koji sa čvrstom odlukom ide Uzvišenom stazom sigurno
doći na svetlo, sigurno će dosegnuti višu mudrost, sigurno će
zadobiti najviše blaženstvo prosvetljenja."
29
***
Kutadanta, starešina bramana u selu Danamati, prišavši sa
poštovanjem pozdravio je Blaženog i kazao: "Rečeno mi je, o samana, da si ti Buda, Uzvišeni, Slavni, Gospodar Sveta. Ali ako si
Buda, zar nije trebalo da dođeš kao kralj u svoj svojoj slavi i
moći?"
Blaženi odgovori: "Oči su tvoje odvraćene. Da oko tvog uma
nije zamračeno video bi slavu i moć Darme."
Kutadanta reče: "Pokaži mi Darmu i ja ću je videti. Tvoja
doktrina nije postojana, da je postojana trajala bi, ali pošto nije,
propašće."
Blaženi odgovori: "Darma neće nikada propasti."
Kutadanta reče: "Kazano mi je da učiš zakonu, ali ti rušiš
religiju. Tvoji učenici preziru obrede i digli su ruke od prinošenja
žrtvi, a poštovanje bogovima može biti ukazano samo žrtvama.
Prava priroda religije sastoji se od obreda i žrtve."
Buda je odgovorio: "Više od žrtvovanja volova je žrtvovanje
sebe. Onaj ko nudi bogovima svoje zle želje uvideće beskorisnost
ubijanja životinja na oltaru. Krv nema snagu da očisti ali iskorenjivanje požude učiniće srce čistim. Bolje od bogosluženja je
pokoravanje zakonima ispravnosti."
Kutadanta, religiozno orjentisan i zabrinut za svoju sudbinu
posle smrti, prinosio je nebrojene žrtve bogovima. Sada je uvideo
da je okajanje pomoću krvi glupost. Međutim, još uvek nezadovoljan učenjem Tatagate, Kutadanta je nastavio: "Veruješ, o
učitelju, da se bića ponovo rađaju, da prolaze kroz evoluciju i da
podvrgnuti zakonu karme moramo žnjeti ono što smo posejali, a
ipak poučavaš nepostojanje duše! Tvoji učenici hvale krajnje
brisanje sopstva kao najviše blaženstvo Nirvane. Ako sam ja samo
kombinacija samskara, moje postojanje će prestati kad umrem.
Ako sam sastavljen od oseta, ideja i želja, gde bih mogao da
odem kada se rastanem od tela?"
Blaženi je rekao: "O bramane, ti si revnostan i religiozan.
Ozbiljno si zabrinut za svoju dušu. Ipak, tvoj trud je uzaludan jer ti
nedostaje jedina stvar koja je potrebna.
"Ponovo se rađa karakter, ali nema migracije sopstva. Tvoji
misaoni oblici se ponovo javljaju, ali nema prenesenog sopstva.
Stih koji je izgovorio učitelj, ponovo se rađa kod učenika koji
30
ponavlja reči učitelja. Samo kroz neznanje i iluziju ljudi se prepuštaju snu u kome postoji samobivajući entitet, i u kome
poseduju samostalne duše.
"Tvoje srce, bramane, još uvek prijanja za sopstvo, zato si
zabrinut za nebo, jer težiš ličnim zadovoljstvima na nebu. Zato ti
ne vidiš blaženstvo i besmrtnost Darme. Zaista ti kažem - Blaženi
nije došao da uči smrti već životu, a ti ne razlikuješ prirodu živog i
mrtvog. Ovo telo će se raspasti i nema te količine žrtava koja bi ga
spasila. Zato teži duhovnom životu. Gde je sopstvo tu nema
Darme, jer kad Darma dođe sopstvo nestaje. Zato pusti da um
počiva u Darmi, propovedaj Darmu svom svojom voljom i neka se
istina širi. U Darmi ćeš večno živeti.
"Sopstvo je smrt, a Darma je život. Prijanjanje za sopstvo je
beznadežan posao, dok je kretanje u Darmi uživanje u Nirvani
koja je večni život."
Kutadanta reče: "Gde je, poštovani učitelju, Nirvana?"
"Nirvana je svuda gde se pokoravaju propisanom", odgovori
Blaženi.
"Da li te dobro razumem", nastavio je braman, "da Nirvana
nije mesto, a biti nigde - to je nestvarno".
"Nisi me dobro razumeo", reče Blaženi. "Sad slušaj i odgovori
na pitanja: gde stanuje vetar?"
"Nigde", glasio je odgovor.
Buda je uzvratio: "Onda, gospodine, ne postoji takva stvar
kao što je vetar?"
Kutadanta nije odgovorio, i Blaženi je ponovo upitao: "Odgovori mi, bramane, na kom mestu boravi mudrost? Da li mudrost
zahvata prostor?"
"Mudrosti nije dodeljeno mesto boravka", odgovorio je Kutadanta.
Blaženi reče: "Misliš li da nema mudrosti, prosvetljenja, ispravnosti i izbavljenja, zato što Nirvana nije mesto? Kao što moćni
vetar duva svetom u vrelim danima, tako i Tatagata dolazi da
produva ljudima umove dahom svoje ljubavi, tako sveže, ugodno,
tiho i nežno; ublažiće patnje onima koje muči groznica i razveseliće ih osvežavajućim povetarcem."
Kutadanta reče: "Osećam, Gospodaru, da proklamuješ veliku
doktrinu, ali ne mogu da je shvatim. Oprosti mi što te ponovo
31
pitam i reci mi, o Gospodaru, ako ne postoji sopstvo, kako može
da postoji besmrtnost? Aktivnost uma je prolazna i naše misli
umiru kada završimo razmišljanje."
Buda odgovori: "Naše mišljenje prestaje, ali naše nakane i
sećanja nastavljaju. Rasuđivanje prestaje, ali znanje ostaje."
Kutadanta reče: "Kako to? Zar nisu rasuđivanje i znanje isto?"
Blaženi je pokazao razliku jednim primerom: "To je kao kad
noću čovek hoće da napiše pismo. Pozove pisara, upali lampu i
počne da diktira, a kada završi ugasi lampu. Međutim, iako je
pisanje završeno i lampa ugašena, pismo je još uvek tu. Tako i
rasuđivanje prestaje a znanje ostaje. Na isti način prestaje i
mentalna aktivnost ali iskustvo, mudrost i svi rezultati naših dela
nastavljaju da traju."
Kutadanta je nastavio: "Reci mi, Gospodaru, molim te, ako su
samskare rastavljene, gde je identitet moga sopstva? Ako se misli
rasprše i duša migrira, onda moje misli prestaju da budu moje i
moja duša nije više moja. Molim te, Gospodaru, pojasni mi primerom gde je identitet moga sopstva."
Blaženi reče: "Pretpostavimo da neko upali lampu; da li će
lampa goreti tokom noći?"
"Da, verovatno hoće", glasio je odgovor.
"A da li tokom prvog i drugog sata gori isti plamen?"
Kutadanta je oklevao. Mislio je: "Da, to je isti plamen", ali se
plašio komplikacija zbog skrivenog značenja i pokušavajući da
bude egzaktan rekao je: "Ne, ne gori isti plamen."
"Onda", nastavio je Blaženi, "postoje dva plamena, jedan u
prvom i jedan u drugom satu?"
"Ne, gospodine", kazao je Kutadanta. "Sa jedne strane to nije
isti plamen, ali sa druge on je isti jer sagoreva istu vrstu ulja, sija
istim svetlom, i služi istoj svrsi."
"Vrlo dobro", rekao je Buda. "A da li ćeš smatrati da su isti oni
plamenovi koji su goreli juče i ovi koji sada gore, u istoj lampi sa
istim uljem, i koji osvetljavaju istu prostoriju?"
"Lampa je mogla biti ugašena tokom dana", sugerisao je
Kutadanta.
Blaženi je rekao: "Pretpostavimo da je plamen iz prvog sata
ugašen tokom drugog sata. Ako se opet upali u trećem satu, da li
ćeš smatrati da gori isti plamen iz prvog sata?"
32
Kutadanta je odgovorio: "Po jednom značenju to je različit
plamen, po drugom nije."
Tatagata je ponovo pitao: "Da li vreme koje je proteklo dok je
plamen bio ugašen ima veze sa identitetom plamena?"
"Ne, gospodine", rekao je braman, "nema. Postoji razlika u
identitetu kad protekne mnogo godina ili samo jedna sekunda bez
obzira da li je lampa u međuvremenu bila ugašena ili ne."
"Dakle, slažemo se da je sadašnji plamen u jednom smislu isti
kao jučerašnji, a u drugom smislu je različit u svakom sledećem
trenutku. Štaviše, plamenovi iste vrste, koji osvetljavaju jednakom
jačinom istu vrstu prostorija, u određenom su smislu isti."
"Da, gospodine", odgovori Kutadanta.
Blaženi je nastavio: "Sada zamisli čoveka koji oseća, misli i
dela kao pojedinac. Nije li on isti čovek kao i ti?"
"Ne, gospodine", upade u reč Kutadanta.
Buda reče: "Da li tvrdiš da ista logika koja važi za sve stvari
na svetu ne važi za tebe?"
Kutadanta je promislio i polako odgovorio: "Ne, ne poričem,
ista logika važi za sve; ali moje sopstvo poseduje karakteristike
koje ga čine sasvim drugačijim od svega drugog, takođe i od
drugih pojedinaca. Može postojati drugi čovek koji oseća baš kao
ja, misli kao ja, dela kao ja. Pretpostavimo da čak ima isto ime i
ista dobra, ali nije ja."
"Tačno, Kutadanta", odgovori Buda, "on ne bi bio ti. Reci mi
sada, da li je osoba koja pođe u školu ista ona koja je završava?
Da li jedna osoba čini prekršaj a druga prima kaznu?"
"To je ista osoba", glasio je odgovor.
"Onda je istovetnost zasnovana samo na kontinuitetu?",
upitao je Tatagata.
"Ne samo na kontinuitetu", rekao je Kutadanta, "već takođe i
pretežno na identitetu karaktera."
"Vrlo dobro", zaključio je Buda, "onda se slažemo da će osoba
biti ista u istom značenju kao što dva plamena iste vrste smatramo istim. Moraš prepoznati da u tom slučaju drugi čovek istog
karaktera, i koji je rezultat iste karme, jeste isti kao i ti."
"Da", rekao je braman.
33
Buda je nastavio: "U tom smislu si ti danas isti kao juče.
Tvoja priroda nije konstituisana od materije od koje je sačinjeno
telo već od samskara, telesnih oblika, čula i misli. Ti si, kao
pojedinac spoj samskara. Šta god da su one, to si ti. Gde god idu
- ti ideš. Tako ćeš prepoznati u jednom smislu identitet sopstva, a
u drugom različitost. Ali onaj ko ne prepoznaje identitet poricaće
svaki identitet, i reći će da onaj ko je postavio pitanje nije ista
osoba koja je minut kasnije dobila odgovor. Sada smatraj
nastavkom života tvoje ličnosti ono što je sadržano u tvojoj karmi.
Da li to smatraš smrću i uništenjem ili životom i produžetkom
života?"
"Ja to zovem životom i nastavljanjem života", odgovorio je
Kutadanta, "jer je to nastavljanje mog postojanja. Ali meni nije
stalo do takve vrste trajanja. Sve do čega mi je stalo je trajanje
sopstva u drugom smislu koje čini svakog čoveka, bio on identičan
samnom ili ne, sasvim različitom osobom."
"Dobro", reče Buda. "To je ono što želiš, a to je prijanjanje za
sopstvo. To je tvoja greška. Sve stvari koje su sastavljene iz
delova izložene su promeni; sastavljaju se i rastavljaju - nastaju i
umiru. Sve stvari sastavljene od delova su podvrgnute bolu: jer
biće odvojene od onoga što vole i spojene sa onim što ne vole.
Svim stvarima sačinjenim od delova nedostaje sopstvo, Atman."
"Kako to?", upitao je Kutadanta.
"Gde je tvoje sopstvo?", upita Buda. Pošto Kutadanta nije
odgovorio, nastavio je: "Tvoje sopstvo za koje prijanjaš se neprestano menja. Pre mnogo godina si bio mala beba, onda si postao
dečak, pa mladić, a sada si čovek. Ima li neke identičnosti između
bebe i čoveka? Samo u izvesnom smislu postoji neki identitet.
Doista ima više identičnosti između plamenova prvog i trećeg sata
čak i ako je lampa tokom drugog sata bila ugašena. Šta je onda
tvoje pravo sopstvo za čijim očuvanjem vapiš, ono od juče, ovo
danas ili ono sutrašnje?"
Kutadanta je bio zbunjen. "Gospodaru sveta", rekao je, "vidim
svoju grešku, ali još uvek sam zbunjen."
Tatagata je nastavio: "Samskare su proizvod toka evolucije.
Ne postoji samskara koja se pojavila u bivstvu bez postepenog
pomaljanja. Tvoje samskare su posledica tvojih dela iz prethodnih
egzistencija. Kombinacija tvojih samskara je tvoje sopstvo. Gde
god da su one utisnute, tamo tvoje sopstvo migrira. U svojim
34
samskarama nastavićeš da živiš i požnjećeš u narednoj egzistenciji
žetvu koju si sada i u prošlosti zasejao."
"Onda, gospodaru", odgovori Kutadanta, "ta odmazda nije
poštena. Ne vidim u tome pravdu što će drugi posle mene žnjeti
ono što ja sada sejem."
Blaženi je sačekao jedan trenutak, a onda odgovorio: "Zar je
sva pouka uzalud? Zar ne shvataš da si ti sam taj drugi? Ti sam
ćeš žnjeti ono što seješ, a ne neko drugi.
"Pomisli na neukog čoveka bez sredstava za život koji pati
zbog svog bednog položaja. Kao dečak bio je lenj i nemaran, a
kada je porastao nije izučio neki zanat kojim bi zarađivao za život.
Da li ćeš reći da njegova beda nije posledica njegovih dela, jer
mladić nije ista osoba koja je bio kao dečak?
"Govorim ti istinu: ni na nebu, ni sred mora, ni ako se kriješ u
planinskim pećinama nećeš naći mesto gde bi mogao izbeći
plodove svojih loših dela. Istovremeno budi siguran da ćeš primiti
blagodeti svojih dobrih dela. Čoveka, koji je dugo putovao i koji se
vraća kući, rodbina dočekuje sa dobrodošlicom, i prijatelji i dužnici
ga čekaju. Tako i plodovi dobrih dela odaju dobrodošlicu onome
ko je išao putem ispravnosti kada pođe iz sadašnjeg u naredni
život."
Kutadanta reče: "Verujem u izvrsnost i slavu tvog učenja. Do
sada moje oko nije moglo podneti svetlo. Ali sada razumem da
nema sopstva i pomalja mi se Darma. Žrtve ne mogu doneti
iskupljenje, a prizivanja su prazne priče. Ali kako ću naći stazu do
večnog života? Znam napamet sve Vede, a nisam našao Istinu."
Buda je kazao: "Dobro je poznavati Vede, ali od toga nema
koristi. Prava mudrost se može steći samo praktičnim radom.
Praktikuj Darmu da je tvoj brat isto što i ti. Hodaj Uzvišenom
stazom ispravnosti i shvatićeš da je u sopstvu smrt, a da besmrtnost leži u Darmi."
Kutadanta je rekao: "Dozvoli mi da uzmem utočište u
Blaženom, Darmi i Sangi. Prihvati me kao svog učenika i dozvoli
mi da sa tobom uživam blaženstvo besmrtnosti."
***
U to vreme, okupljeni u gradskoj većnici u Vesali, sedeli su
mnogi istaknuti građani i razgovarali odajući brojne pohvale Budi,
35
Darmi i Sangi. General Simha, učenik Niganta sekte, sedeo je
među njima i ovako mislio: "Zaista, mora biti da je Blaženi sveti
Buda. Ići ću da ga posetim."
Tako je general Simha otišao do poglavara Niganta sekte
Natapute i obratio mu se: "Želim, gospodaru, da posetim učitelja
Gotamu."
Nataputa reče: "Zašto bi ti, Simha, koji veruješ u rezultate
dela prema njihovoj moralnoj vrednosti, išao da posetiš učitelja
Gotamu koji osporava posledice dela? Učitelj Gotama poriče rezultate dela; on uči doktrini nedelanja, i u skladu sa tom doktrinom uvežbava svoje učenike."
Onda je želja koja se javila generalu Simhi, da ode i poseti
Blaženog, prestala.
Čuvši ponovo hvale o Budi, Darmi i Sangi, Simha je po drugi
put pitao poglavara Niganta sekte i ponovo mu je Nataputa savetovao da ne ide.
Kada je treći put general čuo neke ugledne ljude kako hvale
vrednost Bude, Darme i Sange, pomislio je: "Zaista, mora biti da
je samana Gotama, Buda. Šta su Nigante da bih od njih tražio
dozvolu? Idem, ne tražeći njihovu dozvolu, da posetim Blaženog
Budu."
Došavši Blaženom general reče: "Čuo sam, Gospodaru, da
samana Gotama ne priznaje posledice kao rezultat dela; da uči
doktrini nedelanja, govoreći da osetna bića ne primaju nagradu za
svoja dela, da uči ništavnosti i bezvrednosti svih stvari, i da u tom
učenju uvežbava svoje učenike, da poučava uništavanju duše i
spaljivanju čovekovog bića. Molim te, Gospodaru, da li oni koji
ovako govore kazuju istinu ili podmeću lažne tvrdnje protiv Blaženog, poturajući lažno učenje kao Vašu Darmu?"
Blaženi odgovori:
"Sa jedne strane, Simha, ko tako govori tačno govori o meni,
sa druge strane, ko govori suprotno takođe tačno govori o meni.
Slušaj šta ću ti reći:
"Poučavam nedelanju radnji kao što je nepravednost delom,
rečju i mišlju. Poučavam izbegavanje onih uslova za srce koji su
loši i štetni. Međutim, učim delanju takvih radnji kao što su
pravednost delom, rečju i mišlju. Poučavam stvaranju takvih uslova za srce koji su dobri i korisni.
36
"Učim da sva stanja srca koja su zla i štetna, i nepravedne
aktivnosti delom, rečju i mišlju moraju da sagore. Onaj ko je
oslobodio sebe od svih stanja srca koja su zla i štetna, ko ih je
uništio, kao iščupano palmino drvo, tako da ne mogu ponovo da
izrastu, takav čovek je izveo oslobađanje od sopstva.
"Proklamujem uništenje egoizma, požude, zlovolje i zablude.
Međutim, ne učim uništenju strpljenja, ljubavi, milosrđa i istine.
"Nepravedne aktivnosti izvedene delom, rečju i mišlju smatram nedostojnim. Međutim, valjane i pravedne aktivnosti smatram hvale vrednim."
Na to Simha reče: "U mom umu još uvek se skriva nesigurnost u vezi sa učenjem. Da li bi Blaženi pristao da očisti taj oblak
kako bih razumeo Darmu onako kako je Blaženi poučava?"
Dobivši Tatagatinu saglasnost, Simha je nastavio: "O Blaženi,
ja sam vojnik i kralj mi je odredio da sprovodim njegove zakone i
da vodim njegove ratove. Da li Tatagata, koji poučava beskrajnoj
dobroti i samilosti prema svima koji pate, odobrava kažnjavanje
kriminalaca? Da li se Tatagata izjašnjava da je pogrešno ići u rat
radi zaštite naših domova, žena, dece i imovine? Da li Tatagata
poučava doktrinu potpune predaje, tako da trpim zločinca da čini
šta želi i da njemu, koji se prema meni ophodi nasilno, pokorno
dam ono što mi pripada? Da li Tatagata smatra da svi sukobi,
uključujući i borbu za pravednu stvar, treba da se zabrane?"
Buda je odgovorio: "Onaj ko zaslužuje kaznu mora da bude
kažnjen, a ko zaslužuje počast mora biti počastvovan. A opet, istovremeno, Buda poučava da se ne povređuju živa bića, već da se
bude pun ljubavi i dobrote. Ove odredbe nisu kontradiktorne. Ko
god mora da bude kažnjen za učinjena nedela ne dobija svoju
kaznu zbog zlonamernosti sudije, već zbog svog lošeg ponašanja.
Njegova sopstvena dela su mu donela kaznu koju mu dosuđuje
izvršilac pravde. Sudija, kad izriče kaznu, neka ne gaji mržnju u
svom srcu. Ubica, osuđen na smrt, treba da razume da je to
rezultat njegovih vlastitih dela. Čim to bude shvatio, kazna će mu
očistiti srce i neće jadikovati zbog svoje sudbine, već će je prihvatiti."
Blaženi nastavi: "Tatagata poučava da su sva ratovanja u
kojima čovek pokušava da ubije svog brata žalosna, ali ne poučava da su prekor zaslužili oni koji idu u rat pošto su iscrpeli sve
mogućnosti da očuvaju mir. Prekor zaslužuje onaj ko izaziva rat.
37
"Tatagata poučava potpunu predaju sopstva, ali ne uči predaju onim silama koje su zle, pa potekle one od ljudi, bogova ili
prirodnih elemenata. Borba mora da postoji. Tokom celog života
prisutna je neka vrsta borbe, ali onaj ko se bori treba da pazi da
se ne bori u interesu sopstva i protiv Istine i ispravnosti.
"Onaj ko se bori u interesu sopstva kako bi lično postao velik,
snažan, bogat ili čuven, neće steći zasluge, ali onaj ko se bori za
ispravnost i Darmu, steći će velike zasluge - čak će i njegov poraz
biti pobeda.
"Sopstvo nije sud u koju bi mogao da stane nekakav veliki
uspeh; sopstvo je malo i krhko, i njegov sadržaj se brzo prosipa u
korist a takođe i na štetu drugih.
"Istina je, međutim, dovoljno velika da primi žudnje i težnje
svih pojedinaca, i kada njihova sopstva puknu kao baloni od sapunice, njihov sadržaj će biti sačuvan i živeće večni život u Darmi.
"O Simha, onaj ko ide u bitku čak i kad je to iz ispravnog
razloga mora biti spreman da pogine, jer to je sudbina ratnika, i
ako mu je takva sudbina nema razloga da se žali.
"Ali onaj ko je pobednik treba da ima na umu nestalnost
ovozemaljskih stvari. Njegov uspeh može biti veličanstven, ali ma
koliko da je velik, točak sudbine može da se okrene potiv njega i
da ga pretvori u prah i pepeo.
"Međutim, ako se suzdržava i iskorenivši svu mržnju u svom
srcu podigne pregaženog neprijatelja i kaže mu: 'Dođi da se
pomirimo i da budemo braća', odneće pobedu koja nije prolazan
uspeh, jer njeni plodovi ostaju zauvek.
"O Simha, velik je uspešan vojskovođa, ali onaj ko je pobedio
sebe je još veći.
"Ne poučava se učenje o savlađivanju sebe, Simha, da bi se
ljudske duše uništile, već da bi se spasile. Onaj ko je pobedio sebe
bolje je prilagođen da živi, da bude uspešan i da pobeđuje, nego
onaj ko je rob sopstva.
"Onaj čiji je um oslobođen iluzije o sopstvu, ostaje i ne gubi u
borbi života.
"Onaj čije su namere ispravne i pravedne neće naići na neuspeh, biće uspešan u svojim poduhvatima i njegovi uspesi će biti
trajni.
38
"Onaj ko u svom srcu čuva ljubav i Darmu neće umreti jer je
popio napitak besmrtnosti.
"Bori se, dakle, generalu, hrabro i odlučno, ali budi borac za
Darmu i Tatagata će te blagosloviti."
Pošto je Blaženi ovako govorio, general Simha reče: "Uzvišeni
gospodine, ti si pokazao Istinu. Sjajno je tvoje učenje. Ti si zaista
Buda, Uzvišeni, Tatagata. Ti si učitelj čovečanstva. Ti nam
pokazuješ put spasenja koji je zaista put oslobođenja. Onima koji
te slede neće nedostajati svetla na njihovom putu. Naći će
blaženstvo i mir. Nalazim utočište u Blaženom, njegovoj doktrini i
bratstvu. Od danas do kraja mog života Blaženi može da me
smatra svojim učenikom koji je našao utočište u njemu."
Blaženi odgovori: "Razmisli prvo, Simha, šta činiš. Osobe tvog
ranga ne čine ništa bez dužnog razmatranja."
Simhina vera u Blaženog je porasla. Odgovorio je: "Gospodaru, da su drugi učitelji uspeli da me pridobiju za svog učenika
nosili bi svoje barjake kroz ceo grad Vesali vičući pri tom: 'General
Simha je postao naš učenik!' Po drugi put, Gospodaru, uzimam
svoje utočište u Blaženom, Darmi i Sangi. Blaženi može od danas
do kraja mog života da me smatra svojim učenikom koji je u
njemu našao svoje utočište."
Blaženi je rekao: "Dugo vremena, Simha, u tvojoj su kući Nigantama davane ponude. Zbog toga treba da smatraš ispravnim
da im takođe i ubuduće, kad dođu po milostinju, daješ hranu."
Simhino srce je bilo ispunjeno radošću. Rekao je: "Kazali su
mi, Gospodaru, 'Učitelj Gotama govori: "Samo meni i nikom više
ne treba davati darove. Samo moji i ničiji drugi učenici treba da
dobijaju ponude."' Ali Blaženi me je savetovao da, takođe, dajem i
Nigantama. Pa, Gospodaru, videćemo šta je primereno. Po treći
put, Gospodaru, uzimam utočište u Blaženom, Darmi i zajednici."
***
Jednom je učitelj boravio među pripadnicima plemena Kurus,
u njihovoj prestonici Kamasadami. Tu se učitelj obratio zajednici
prosjaka ovim rečima:
"Jedini način, prosjaci, da se živa bića očiste, da prevaziđu
tugu i jadikovanje, da iskorene patnju i potištenost, da postignu
39
ispravan način življenja i da dosegnu Nirvanu, jeste kroz četiri utemeljenja pažnje.
"Koja su to četiri utemeljenja pažnje? U našoj zajednici,
prosjaci, čovek stalno motri na telo u telu, tako ostaje revnostan,
svestan i pažljiv, pošto je savladao želju i potištenost koje su u
svetu. Slično tome, on neprestano motri osećaje u osećajima, tako
ostaje revnostan, svestan i pažljiv, pošto je savladao želju i
potištenost koje su u svetu. I neprestano motri na misli u
mišljenju, i na stanja uma u stanjima uma. Tako ostaje revnostan,
svestan i pažljiv, pošto je savladao želju i potištenost koje su u
svetu.
"Kako čovek, prosjaci, neprestano motri na telo? U našoj
zajednici, prosjaci, čovek ode na usamljeno mesto, ili u podnožje
nekog drveta, ili u praznu sobu, sedne prekrstivši noge, uspravnog
tela, i sa mislima usmerenim na predmet pažnje. Sa pažnjom
udiše i sa pažnjom izdiše. Dok udiše dug dah zna: 'Sada udišem
dug dah.' Kada izdiše dug dah zna: 'Sada izdišem dug dah.' Kada
udiše kratak dah zna: 'Sada udišem kratak dah.' Kada izdiše kratak
dah zna: 'Sada izdišem kratak dah.' Vežba sa mišlju: 'Svestan
celoga tela udisaću', i 'Svestan celoga tela izdisaću'. Dalje vežba sa
mišlju: 'Smirujući telesne funkcije udisaću', i 'Smirujući telesne
funkcije izdisaću'.
"Kao što su vešt brusač ili njegov pomoćnik, kada okreću brus
brzo ili sporo, svesni i znaju kako to čine, tako se praktikuje
udisanje i izdisanje.
"Tako čovek neprestano motri na telo u telu, spolja ili iznutra,
ili ujedno i spolja i iznutra. Neprestano promatra telo kao nešto
što nastaje, zatim neprestano promatra telo kao nešto što
propada, zatim neprestano promatra telo kao nešto što nastaje i
propada. Dalje, svestan da 'to je telo', pažnja na telu biva
utemeljena dovoljno bar za potrebe znanja i sećanja. Čovek tako
ostaje nezavisan, ne žudi ni za čim na svetu. Tako prosjak
neprestano motri na telo.
"Osim toga, prosjaci, kada hoda čovek je toga svestan 'Hodam.' Slično kada stoji, sedi ili leži, svestan je položaja svoga
tela. Na ovaj način čovek neprestano motri na telo spolja ili
iznutra, ili ujedno i spolja i iznutra. Neprestano promatra telo kako
nastaje, kako propada, a zatim neprestano promatra i nastajanje i
propadanje. Svestan da 'to je telo', pažnja na telu biva ute-
40
meljena dovoljno bar za potrebe znanja i sećanja. Čovek tako
ostaje nezavisan, ne žudi ni za čim na svetu. Tako prosjak
neprestano motri na telo.
"Dalje, prosjaci, ako čovek prilazi ili se udaljava, ili ako nešto
gleda ili ne gleda, ako skuplja ili opruža udove, ako uzima odeću ili
posudu sa hranom, ili ako jede, pije, vari hranu, ili ako se odmara,
ili odgovara na pozive prirode, svestan je svih tih delatnosti. Ako
hoda, ili stoji u mestu, sedi, spava, gleda, govori ili ćuti, uvek je
svestan šta čini. Na ovaj način čovek neprestano motri na telo, ne
prijanjajući nizašta na svetu. Tako prosjak neprestano motri na
telo.
"Osim toga, čovek posmatra svoje telo, od glave do pete, kao
gomilu nečistoća zatvorenih u kožu: 'Ovo telo je: kosa, malje,
nokti, zubi, koža, meso, tetive, kosti, srž, bubrezi, srce, jetra,
opne, slezina, pluća, želudac, creva, drob, izmet, žuč, sluz, gnoj,
krv, loj, znoj, suze, sukrvica, slina, pljuvačka i urin.
"Kao da se radi o torbi punoj zrnevlja žita, pasulja, graška,
susama i pirinča pripremljenog za kuvanje, čovek koji dobro vidi,
kada bi to izručio napolje, uočio bi: 'Ovo je pirinač, ovo žito, ovo
pasulj', i tako dalje. Tako čovek razmišlja o telu, od glave do pete,
kao o nečemu zatvorenom u kožu i punom raznih nečistoća. Na
ovaj način on neprestano motri na telo, ne prijanjajući nizašta na
svetu. Tako prosjak neprestano motri na telo.
"Osim toga, prosjaci, čovek kontemplira svoje telo ma kako
ono bilo prikazano i prepoznato u pogledu svojih elemenata: 'U
ovom telu su četiri osnovna elementa: element zemlje, element
vode, element vazduha i element vatre.' Baš kao što mesar ili njegov pomoćnik, kad zakolju vola, izlože meso isečeno na komade,
isto tako, prosjaci, čovek posmatra telo sa obzirom na njegove
osnovne elemente. Na ovaj način on neprestano motri na telo, ne
prijanjajući nizašta na svetu. Tako prosjak neprestano motri na
telo.
"Osim toga, prosjaci, kao što je čovek video telo ostavljeno na
groblju mrtvo jedan, dva, ili tri dana; naduto, pocrnelo, poplavelo i
raspadnuto, to opažanje primenjuje na sopstveno telo misleći
ovako: 'Ovo telo je, takođe, slično konstituisano, iste je prirode i
deliće istu sudbinu.' Na ovaj način on neprestano motri na telo, ne
prijanjajući nizašta na svetu. Tako prosjak neprestano motri na
telo.
41
"Osim toga, prosjaci, kao što je čovek video telo ostavljeno na
groblju, koje su iskljucale vrane, gavrani i grabljivice, i koje su
oglodali psi i šakali, i razni insekti, primeniće to opažanje na
sopstveno telo misleći: 'Ovo telo je, takođe, slično konstituisano,
iste je prirode i deliće istu sudbinu.' Na ovaj način on neprestano
motri na telo, ne prijanjajući nizašta na svetu. Tako prosjak neprestano motri na telo.
Osim toga, prosjaci, kao što je čovek video telo ostavljeno na
groblju, kome su kosti povezane tetivama, sa još uvek prisutnim
mesom i krvlju, ili bez mesa, ali još uvek obojene krvlju, ili kosti
očišćene od mesa i krvi, ili sasvim čiste kosti bez tetiva, razbacane
tu i tamo tako da kosti ruku leže u jednom pravcu, kosti stopala u
drugom, u trećem kosti nogu, bedara, karlice, kičme i lobanje,
tako čovek primenjuje to opažanje na sopstveno telo misleći: 'Ovo
telo je, takođe, slično konstituisano, iste je prirode i deliće istu
sudbinu.' Na ovaj način on neprestano motri na telo ne prijanjajući
nizašta na svetu. Tako prosjak neprestano motri na telo.
"Osim toga, prosjaci, kao što je čovek video telo ostavljeno na
groblju, ogoljeno do kostiju boje morske školjke, ili hrpu kostiju
staru više godina, ili kosti raspadnute u prah, primeniće to opažanje na svoje telo misleći: 'Ovo telo je, takođe, slično konstituisano, iste je prirode i deliće istu sudbinu.' Na ovaj način on
neprestano motri na telo, ne prijanjajući nizašta na svetu. Tako
prosjak neprestano motri na telo.
"A sada, prosjaci, kako motriti na osećaje u osećajima?
"U našoj zajednici, prosjaci, kada je čovek zahvaćen osećajem
prijatnosti, on je svestan toga i primećuje: 'Osećam prijatnost.'
Takođe, svestan je kada je zahvaćen bolnim ili neutralnim
osećajima. Svestan je kada je zahvaćen prijatnim, bolnim ili
neutralnim osećajima koji su u vezi sa materijalnim stvarima ili
prijatnim, bolnim ili neutralnim osećajima koji su u vezi sa nematerijalnim stvarima.
"Tako čovek neprestano motri na osećaje kao takve, spolja ili
iznutra, ili ujedno i spolja i iznutra. On neprestano posmatra kako
se osećaj pojavljuje, zatim kako prolazi i nestaje. Zatim neprestano promatra i pojavljivanje i nestajanje. Dalje, sa svešću 'to je
osećaj', pažnja na tome biva utemeljena dovoljno bar za potrebe
znanja i sećanja. Tako čovek ostaje nezavisan, ne žudi ni za čim
na svetu. Tako prosjak neprestano motri na osećaje u osećajima.
42
"A kako, prosjaci, čovek neprestano posmatra misao u mišljenju?
"U našoj zajednici, prosjaci, ako je čovekova misao požudna,
on je svestan toga; isto, ako misao nije požudna. Ili ako je misao
puna mržnje ili nema mržnje, varljiva ili ispravna, pristojna ili nepristojna, plemenita ili neplemenita, uzvišena ili niska, usredsređena ili rastresena, bez predrasude ili sa predrasudom; u svakom
slučaju čovek je svestan prirode svoje misli primećujući: 'Moja
misao je požudna', i tako dalje.
"Tako čovek neprestano posmatra misao u mišljenju, spolja ili
iznutra, ili ujedno i spolja i iznutra. Neprestano promatra misao
kako nastaje, zatim kako nestaje; dalje promatra skupa i nastanak
i nestanak misli. Sa svešću 'to je misao', pažnja se na tome
utemeljuje dovoljno bar za potrebe znanja i sećanja. Tako čovek
ostaje nezavisan, ne žudi ni za čim na svetu. Tako se, prosjaci,
neprestano promatraju misli u mišljenju.
"A kako, prosjaci, čovek neprestano promatra mentalne
objekte u umu?
"U našoj zajednici, prosjaci, čovek neprestano posmatra mentalne objekte u kontekstu Pet zapreka – čulne želje, zlovolje, tuposti, uznemirenosti i sumnje. Kako on to, prosjaci, čini?
"U našoj zajednici, prosjaci, kad čovek ima čulnu želju, svestan je toga i primećuje: 'Imam čulnu želju.' Dalje, kada ima želju
koja nije čulna, svetan je i toga, takođe. Zna i kada mu se pojavi
čulna želja koju do tada nije osećao, zna i kako da se odvrati od
čulne želje kada se ona javi i zna, takođe, da se čulna želja, od
koje se odvratio, neće više javljati.
"Potpuno isto je sa pojavljivanjem svake ljutnje, gluposti i lenjosti, pometenosti, zabrinutosti i sumnje.
"Tako čovek neprestano promatra mentalne objekte, spolja ili
iznutra, ili istovremeno i spolja i iznutra. On neprestano promatra
mentalne objekte kako nastaju, zatim kako nestaju; potom neprestano promatra i nastajanje i nestajanje. Tako sa svešću 'postoji
ta i ta ideja', pažnja na tome se utemeljuje dovoljno bar za potrebe znanja i sećanja. Tako čovek ostaje nezavisan, ne žudeći ni za
čim na svetu. Tako, prosjaci, čovek neprestano promatra mentalne objekte u umu, u kontekstu Pet zapreka.
"Osim toga, prosjaci, čovek neprestano promatra mentalne
objekte u umu, u kontekstu Pet faktora prijanjanja za egzistenciju
43
– telesnosti, oseta, opažanja, sadržaja uma i svesti. Kako on to,
prosjaci, čini?
"U našoj zajednici, prosjaci, čovek ovako razmišlja: 'Ovakav je
telesni oblik, ovako nastaje i ovako propada.' Isto je sa osetima,
sa njihovim nastankom i prestankom; isto je sa opažanjem,
sadržajima uma i svešću, tako nastaju i tako prestaju. Tako čovek,
prosjaci, neprestano motri na mentalne objekte u umu, u kontekstu Pet faktora prijanjanja za egzistenciju.
"Osim toga, prosjaci, čovek neprestano promatra mentalne
objekte u mentalnim objektima, u kontekstu Dvanest osnova mentalnih procesa: šest unutarnjih – pet čula i um - i šest spoljašnjih –
objekata koji se opažaju čulima i umom. A kako on to, prosjaci,
čini?
"U našoj zajednici, prosjaci, čovek je svestan organa čula vida
i svestan je predmeta koji je objekat čula vida. Svestan je i svake
veze koja se javlja među njima. Svestan je i nastajanja veze koja
se pre nije javljala i uklanjanja te veze. Takođe je svestan da se
ubuduće neće javljati veza koja je jednom uklonjena.
"Tako je sa organom čula sluha i zvukovima; organom čula
mirisa i mirisima; organom čula ukusa i predmetima koji daju
ukus; organima čula dodira i predmetima; umom i objektima uma.
Čovek ima svest o sposobnosti opažanja i objektima opažanja, i o
svakoj vezi između sposobnosti i objekta koja se nije ranije javila,
o uklanjanju te veze i o činjenici da se jednom uklonjena veza više
ne javlja u budućnosti. Tako se neprestano promatraju mentalni
objekti u umu u kontekstu Dvanaest osnova mentalnih procesa.
"Osim toga, prosjaci, čovek neprestano promatra mentalne
objekte u umu, u kontekstu Sedam faktora prosvetljenja – pažnje,
ispitivanja stvarnosti, energije, zadovoljnosti, smirenosti, koncentracije i ravnodušnosti. Kako on to, prosjaci, čini?
"U našoj zajednici, prosjaci, čovek je svestan pažnje kada je u
njemu prisutna kao faktor prosvetljenja, takođe je svestan kada je
ne poseduje. Kada nije prisutna on je svestan kako se ona razvija i
takođe, kada je jednom potpuno utemeljio pažnju, kako da to
ponovo postigne.
"Tako je i sa drugim unutarnjim faktorima prosvetljenja: ispitivanjem stvarnosti, energijom, zadovoljnošću, smirenošću, koncentracijom i ravnodušnošću. Čovek je svestan da li su u njemu
prisutni ili odsutni ovi faktori; svestan je pojavljivanja svakog od
44
tih faktora u trenutku pre koga nije bio prisutan; takođe je svestan kako se, kad se jednom pojavi, faktor razvija u potpunosti.
Tako čovek neprestano motri mentalne objekte u umu, u kontekstu Sedam faktora prosvetljenja.
"Osim toga, prosjaci, čovek neprestano promatra mentalne
objekte u umu u kontekstu Četiri uzvišene istine. Kako on to čini?
"U našoj zajednici, prosjaci, kada čovek čuje prvu Uzvišenu
istinu o tome šta je patnja, on razume da je to prava istina. Kada
čuje drugu Uzvišenu istinu o tome kako nastaje patnja, on razume
da je to zaista prava istina. Kada čuje treću Uzvišenu istinu o
prestanku patnje, on razume da je to zaista prava istina. I kad
čuje četvrtu Uzvišenu istinu o stazi koja vodi prestanku patnje, on
razume da je to zaista prava istina.
"Šta je, prosjaci, Uzvišena istina o patnji?
"Rođenje je patnja, starenje je patnja, smrt je patnja, žalost,
jadikovanje, bol, potištenost i očajanje, takođe su patnja; nemati
ono što se želi je patnja, ukratko Pet faktora prijanjanja za egzistenciju su patnja.
"Šta je, prosjaci, rođenje? Rođenje je produkt, posledica, javljanje u novom obliku, ponovno pojavljivanje Faktora prijanjanja
za egzistenciju, ponovno uspostavljanje osnove mentalnih procesa
preko individualnog pripadanja određenoj klasi bića. To je poznato
kao rođenje.
"A šta je, prosjaci, starenje? To je kvarenje, dotrajavanje,
seda kosa i naborana koža, primicanje kraju, opadanje snage individualnog pripadanja određenoj klasi bića. To je poznato kao
starenje.
"A šta je, prosjaci, smrt? To je propadanje, otpadanje, rastavljanje, brisanje, razaranje, umiranje; to je svršetak životnog
veka, rastavljanje Faktora prijanjanja za egzistenciju, odbacivanje
tela individualnog pripadanja određenoj klasi bića. To je poznato
kao smrt.
"Žalost je stanje jada, teskobe, potištenosti, unutrašnje tuge i
skrivene nesreće onoga ko je zahvaćen nekom nevoljom, ili onoga
ko je pogođen nekim zlom. Jadikovanje je čin i stanje žaljenja,
jadanja, plakanja onoga ko je zahvaćen nekom nevoljom, ili onoga
ko je pogođen nekim zlom. Muka je telesna nevolja, telesna
neugodnost, bol stvorena putem tela, odnosno biti teško pogođen
nečim bolnim. Očajanje je čin i stanje potištenosti, beznađa onoga
45
ko je zahvaćen nekom nevoljom, ili onoga ko je pogođen nekim
zlom. Kada se ne dobije ono što se želi, javlja se patnja kod
rođenih na ovom svetu i oni osećaju: 'Samo da se nismo rodili, da
smo mogli da izbegnemo rođenje!' Ali toga nema ako se to tek
samo poželi. Slično je i u slučaju onih koji stare, koji su bolesni,
koji umiru i žale, jadikuju, pate, tuguju ili očajavaju, kod njih se
javlja želja: 'Ah, da nismo podložni starenju, bolesti i sličnim
stvarima! Kad bismo mogli da ih izbegnemo.' Ali to se ne može
imati ako se samo tako poželi. To je takođe patnja jer se ne dobija
ono što se želi.
"Pet faktora prijanjanja za egzistenciju su patnja. Šta su Pet
faktora prijanjanja za egzistenciju? To su pet činioca poznati
ukratko kao telesnost, oseti, opažanje, sadržaji uma i svest.
"To je, prosjaci, Uzvišena istina o patnji.
"A šta je, prosjaci, Uzvišena istina o nastanku patnje?
"Upravo žudnja, prosjaci, vodi ka ponovnom rođenju. Žudnju
prati puteno zadovoljstvo, koje se namiruje čas tu, čas tamo. Drugim rečima - žudnja za čulnim zadovoljstvom, za daljim životom i
životom bez prosvetljenja.
"Gde, prosjaci, ova žudnja nastaje i na čemu se zasniva? U
mundanim oblicima koji su nama tako dragi i prijatni - u njima
žudnja nastaje i na njima se zasniva.
"Koji su to, nama prijatni, mundani oblici? To su stvari drage i
prijatne oku, uhu, njuhu, ukusu, dodiru i umu. U njima žudnja
nastaje i na njima se zasniva. Stvari koje se vide, čuju, mirišu,
imaju ukus, mogu da se dodirnu ili zamisle - to su stvari nama
drage i prijatne; u njima žudnja nastaje i na njima se zasniva.
"Osim toga, misli u vezi sa stvarima koje se vide, čuju, mirišu,
kušaju, dodiruju i zamišljaju, takođe su mundani oblici, nama dragi i prijatni, i u njima žudnja nastaje i na njima se zasniva.
"I veze nastale sa stvarima koje se vide, čuju, mirišu, kušaju,
dodiruju i zamišljaju, takođe su nama dragi i prijatni mundani
oblici u kojima žudnja nastaje i na kojima se zasniva.
"I oseti nastali u kontaktu sa stvarima koje se vide, čuju,
mirišu, kušaju, dodiruju i zamišljaju, takođe su mundani oblici,
nama dragi i prijatni, u njima žudnja nastaje i na njima se zasniva.
46
"I opažanja nastala u vezi sa stvarima koje se vide, čuju,
mirišu, kušaju, dodiruju ili zamišljaju, takođe su mundani oblici
nama dragi i prijatni, u njima žudnja nastaje i na njima se zasniva.
"I intencije u vezi sa stvarima koje se vide, čuju, mirišu,
kušaju, dodiruju ili zamišljaju, takođe su mundani oblici, nama
dragi i prijatni, u njima žudnja nastaje i na njima se zasniva.
"I čežnja za stvarima koje se vide, čuju, mirišu, kušaju, dodiruju ili zamišljaju, takođe je mundani oblik nama drag i prijatan, u
njemu žudnja nastaje i na njemu se zasniva.
"Refleksije i razmišljanja o stvarima koje se vide, čuju, mirišu,
kušaju, dodiruju i zamišljaju, takođe su mundani oblici nama dragi
i prijatni, u njima žudnja nastaje i na njima se zasniva.
"Ovo je, prosjaci, Uzvišena istina o nastanku patnje.
"A šta je, prosjaci, Uzvišena istina o prestanku patnje?
"To je potpun, spokojan, i bez strasti prestanak žudnje; napuštanje žudnje; nezavisnost i sloboda od svih sklonosti ka žudnji.
"Međutim, gde se tačno, prosjaci, prestaje sa žudnjom? Gde
se tačno to napuštanje događa? Upravo u onim mundanim oblicima koji su nama dragi i prijatni, tu se prestaje sa žudnjom i tu se
ona napušta.
"Koji su to mundani oblici nama dragi i prijatni? To su čulo
vida, sluha, mirisa, ukusa, dodira i um; u njima žudnja može da se
napusti, u njima ona nestaje.
"I u stvarima koje se vide, čuju, mirišu, kušaju, dodiruju i zamišljaju, koje su mundani oblici nama dragi i prijatni, u njima se
žudnja napušta, u njima ona nestaje.
"I u mislima o stvarima koje se vide, čuju, mirišu, kušaju,
dodiruju i zamišljaju, koje su takođe mundani oblici nama dragi i
prijatni, u njima se žudnja napušta, u njima ona nestaje.
"I u vezama sa stvarima koje se vide, čuju, mirišu, kušaju,
dodiruju i zamišljaju, koje su, takođe, mundani oblici nama dragi i
prijatni, u njima se žudnja napušta, u njima ona nestaje.
"I u osetima nastalim u kontaktu sa stvarima koje se vide,
čuju, mirišu, kušaju, dodiruju ili zamišljaju, koje su, takođe, mundani oblici nama dragi i prijatni, u njima se žudnja napušta, u
njima ona nestaje.
"I u opažanju, intencijama, čežnji, refleksijama i razmišljanjima o stvarima koje se vide, čuju, mirišu, kušaju, dodiruju i
47
zamišljaju, u tim mundanim oblicima koji su nama dragi i prijatni,
u nima se žudnja napušta, u njima ona nestaje.
"Ovo je, prosjaci, Uzvišena istina o prestanku patnje.
"A šta je, prosjaci, Uzvišena istina o stazi koja vodi prestanku
patnje?
"To je upravo Osmostruka staza koja se sastoji od: ispravnog
razumevanja, ispravne težnje, ispravnog govora, ispravnog ponašanja, ispravnog življenja, ispravnog napora, ispravne pažnje i
ispravne koncentracije.
"Šta je, prosjaci, ispravno razumevanje?
"Razumevanje šta je patnja, šta je uzrok patnje, šta je prestanak patnje i istina o stazi koja vodi prestanku patnje; to je,
prosjaci, ispravno razumevanje.
"Šta je, prosjaci, ispravna težnja?
"Težnja da se napusti žudnja, ne vrši nasilje, da se bude bezazlen; to se, prosjaci, naziva ispravnom težnjom.
"Šta je, prosjaci, ispravan govor?
"Uzdržavanje od laganja, zlonamernog govora, nemilosrdnog
govora, praznog brbljanja; to se, prosjaci, zove ispravan govor.
"Šta je, prosjaci, ispravno ponašanje?
"Uzdržavanje od ubijanja, krađe, preljube; to je, prosjaci, ispravno ponašanje.
"A šta je, prosjaci, ispravno življenje?
"U našoj zajednici, prosjaci, sledbenik Uzvišene staze izbegava pogrešan način življenja (obmanjivanje, vračanje, lukavstvo,
gramzivost), i živi ispravno; to se, prosjaci, zove ispravno življenje.
"A šta je, prosjaci, ispravan napor?
"U našoj zajednici, prosjaci, čovek donese čvrstu odluku, bori
se, trudi, napreže i utiče na svoj um tako da se loša i štetna stanja
uma koja se još nisu javila ne pojave. I donosi čvrstu odluku, bori
se, trudi, napreže i utiče na svoj um tako da se zatečena loša stanja otklone. I donosi čvrstu odluku, bori se, trudi, napreže i utiče
na svoj um da se pojave korisna stanja uma koja se još nisu
javila. I donosi čvrstu odluku, bori se, trudi, napreže i utiče na svoj
um tako da zadrži korisna stanja uma koja su se javila, da um ne
bi postao zbrkan, da korisna stanja mogu da se razvijaju, bujaju,
48
rastu i da dođu do savršenstva; to se, prosjaci, zove ispravan
napor.
"A šta je, prosjaci, ispravna pažnja?
"U našoj zajednici, prosjaci, čovek neprestano promatra telo u
telu, tako ostaje energičan, svestan i pažljiv, pošto je savladao
želju i potištenost koje su u svetu. Isto neprestano promatra
osete, misli i stanja uma, i tako ostaje energičan, svestan i pažljiv,
pošto je savladao želju i potištenost koje su u svetu. To je,
prosjaci, ispravna pažnja.
"A šta je, prosjaci, ispravna koncentracija?
"U našoj zajednici, prosjaci, odvojivši se od čulnih želja i
štetnih ideja, čovek se nalazi na prvom stupnju zadubljenja koji je
nastao odvajanjem, i propraćen je srećom i zadovoljstvom uz
prisustvo misli i rasuđivanja. Zatim, utišavši misli i rasuđivanje,
čovek ulazi u drugi stupanj zadubljenja koji vodi unutarnjem miru i
jedinstvu. Ovaj stupanj zadubljenja je rezultat koncentracije,
propraćen je srećom i zadovoljstvom, i odsustvom misli i rasuđivanja. Zatim, indiferentan prema radosti i spokojstvu, neprestano
pažljiv i svestan, čovek u svom telu doživljava ugodnost koju plemeniti izražavaju rečima: 'Čovek je ravnodušan, pažljiv i oseća se
ugodno.' Tako se ulazi i boravi u trećem stupnju zadubljenja.
Onda, sa odbacivanjem ugodnosti i patnje, iskorenivši pređašnja
osećanja zadovoljstva i potištenosti, ulazi u četvrti stupanj zadubljenja gde nema ni ugodnosti, ni patnje i u kome su ravnodušnost
i pažnja nepomućeno čisti. To je, prosjaci, ispravna koncentracija.
"To je, prosjaci, Uzvišena istina o stazi koja vodi prestanku
patnje.
"Tako čovek neprestano promatra mentalne objekte u umu,
spolja ili iznutra, ili ujedno i spolja i iznutra. Čovek neprestano
promatra mentalne objekte kako nastaju, zatim kako nestaju;
zatim promatra kao celinu nastajanje i nestajanje. Sa svešću 'to su
mentalni objekti', pažnja na njima se utemeljuje dovoljno bar za
potrebe poznavanja i sećanja. I čovek ostaje nezavisan, ne žudeći
nizačim na svetu. Tako, prosjaci, čovek neprestano promatra
mentalne objekte u mentalnim objektima, u kontekstu Četiri uzvišene istine.
"Prosjaci, ko god bude ovako vežbao ova četiri utemeljenja
pažnje sedam godina, može očekivati jedan od ova dva rezultata:
ili u ovom životu najviše znanje, ili, ako je preostalo Faktora
49
prijanjanja za egzistenciju, stanje onog koji se više ne pojavljuje.
Prosjaci, ko god bude ovako vežbao ova četiri utemeljenja pažnje
šest godina, ili pet godina, ili četiri, ili tri, ili dve, ili samo godinu
dana, može da očekuje jedan od ova dva rezultata: ili u ovom
životu najviše znanje, ili, ako je preostalo Faktora prijanjanja za
egzistenciju, stanje onog koji se više ne pojavljuje. Prosjaci, svako
ko bude ovako vežbao ova četiri utemeljenja pažnje šest meseci,
ili pet, ili četiri, ili tri, ili dva, ili jedan mesec, ili samo dve nedelje,
može da očekuje jedan od ova dva rezultata; ili u ovom životu
najviše znanje ili, ako je preostalo Faktora prijanjanja za egzistenciju, stanje onog koji se više ne pojavljuje. Zato je rečeno na
početku: 'Jedini način, prosjaci, da se očiste živa bića i da prevaziđu tugu i jadikovanje, da iskorene patnju i potištenost, da postignu ispravan način življenja, i da dosegnu Nirvanu, jeste kroz
Četiri utemeljenja pažnje.'"
***
Jednom je Učitelj boravio u Rađgiru u pratnji hiljadu dvesta
članova bratstva. Radža Ađatasatu, sin princeze Videha, vladar
Magade, sedeo je na terasi svoje raskošne palate okružen ministrima. Te noći, četvrtog meseca drevnog indijskog kalendara, bio
je pun Mesec i radža je počeo oduševljeno da govori prijateljima:
"Kako je prijatna ova mesečinom obasjana noć! Kako je lepo, kako
se daleko vidi, kako je čisto i jasno! Kako je povoljna ova noć
obasjana mesečinom! Kog filozofa ili bramana sada da posetimo,
koji bi naše umove učinio isto tako čistim i jasnim?"
Na to se javi jedan kraljev ministar: "Vaše visočanstvo, u
blizini je Purana Kasapa, poglavar zajednice sa puno sledbenika,
učitelj škole mišljenja, dobro poznat i visoko cenjen kao utemeljivač – osnivač reda, već godinama asketa i sada je u dobu najveće
mudrosti i znanja. Dobro bi bilo da ga Vaše visočanstvo poseti,
Purana Kasapa će prosvetliti Vaš um." Ali Ađatasatu, radža
Magade, nije ništa odgovorio.
Zatim je istupio drugi kraljev ministar: "Vaše visočanstvo, u
blizini je Mokali Gosalo, poglavar zajednice, čovek koji ima puno
sledbenika, slavan i visoko cenjen učitelj, osnivač reda, asketa u
dobu najviše mudrosti i znanja. Bilo bi dobro da ga Vaše visočanstvo poseti, Makali Gosalo će prosvetliti vaš um."
50
Radža nije odgovorio na ovu ni na četiri druge ponude ostalih
ministara da se posete samana Ađit, hodočasnik Pakud, Sanđaj iz
Belanta sekte i Natiputa iz Niganta sekte.
Radžin tutor Đivaka je sve vreme ćuteći sedeo pored princa.
Onda mu se radža obrati: "Zar ti, prijatelju Đivaka, nemaš ništa da
kažeš?" "Vaše visočanstvo, u mom mango gaju boravi sasvim prosvetljen učitelj, arahat, sa pratnjom od 1200 članova bratstva. Što
se tiče njegove dobre reputacije, za učitelja Gotamu važi sledeće:
'Učitelj je arahat, sasvim probuđen, obdaren mudrošću i dobrotom, poseduje uzvišeno znanje, nema mu ravna među smrtnicima,
učitelj je ljudi i bogova, Budan i dobrostiv.' Bilo bi dobro da Vaše
visočanstvo ode da poseti Učitelja, on bi prosvetlio vaš um."
"Ako je tako, prijatelju Đivaka, neka se pripreme slonovi i nosiljke." "Upravo tako, Vaše visočanstvo", odgovori prinčev tutor
Đivaka. Onda je pripremio pet stotina slonica i radžinog kraljevskog slona i javio: "Vaše visočanstvo, slonovi su opremljeni, sve je
spremno i čeka na Vašu zapoved." Onda je radža posadio svojih
pet stotina žena na pet stotina slonica, seo na svog kraljevskog
slona, i u svom sjaju i veličini pošao napred, na čelu kolone, u
pratnji bakljonoša ka mango gaju njegovog tutora Đivake.
Kada se približio mango gaju radža se toliko uplašio da mu se
kosa digla na glavi. Uzrujan i preplašen obratio se Đivaki: "Da ne
pokušavaš da me prevariš, prijatelju Đivaka? Ne obmanjuješ me
zar ne, prijatelju Đivaka? Nećeš me izdati mojim neprijateljima,
prijatelju Đivaka? Zaista, zar je moguće da se od 1200 članova
zajednice ovde ne čuje ni jedan glas, čak ni kijanje ili kašalj?"
"Molim te, veliki radža, budi bez brige. Neću te prevariti, niti
izdati tvojim neprijateljima. Nastavi, veliki radža! Produži! Pogledaj, tamo je okrugli šator i gore svetla."
Tako je veliki radža krenuo dalje, dokle se moglo na slonu a
zatim peške do ulaza u veliki šator. Stojeći na ulazu obratio se
Đivaki: "Ali, Đivaka, gde je učitelj?"
"Eno ga, veliki radža, Učitelj sedi naspram srednjeg stuba, na
počasnom mestu među članovima zajednice, okrenut istoku."
Onda Ađatasatu, radža Magade, sin princeze Videha, priđe
Učitelju i stade pred njega sa poštovanjem. Okružen tihom skupinom koja je bila mirna kao mirno jezero, zavapio je: "Oh, kada
bi moj dragi sin, princ Udaji, mogao steći ovakav mir, kakav ima
ova zajednica!"
51
"Ima li ljubavi tamo gde su upućene Vaše misli?"
"On mi je jako drag, gospodine. Voleo bih da i on uživa ovakav mir!"
Radža se pokloni učitelju i sklapanjem dlanova sa poštovanjem pozdravi bratstvo. Zatim sede pored učitelja i reče: "Hoću
nešto da vas pitam. Ako mi dozvolite objasniću o čemu se radi."
"Pitajte šta god želite, veliki radža."
"Postoje, gospodine, razna zanimanja – gonič slonova, konjušar, kočijaš, strelac, barjaktar, oficir i druga vojna zanimanja,
zatim sluga, kuvar, berberin, krojač, pletilac venaca, lončar, pisar,
računovođa i druga. Svi oni u životu uživaju plodove svoga rada.
Oni i njihove porodice i prijatelji žive u sreći i udobnosti od zarađenog novca. Dajući darove asketama-lutalicama i bramanima
stiču zasluge i nebeske radosti kao nagradu. Možete li me sada,
gospodine, upoznati sa nekim sličnim plodom koji se može videti u
ovom životu, koji se stiče životom askete-lutalice?"
"Možete li, veliki radža, da se setite da li ste postavili to
pitanje još nekom bramanu ili asketi-lutalici?"
"Da gospodine, sećam se da sam postavljao ovo pitanje
drugim bramanima i asketama-lutalicama."
"Molim vas, ako vam nije teško, recite nam šta su vam oni
odgovorili."
"Ništa nije teško, gospodine, kada se tiče učitelja ili onih koji
su kao on."
"Onda vas, veliki radža, molim da nam to ispričate."
"Jednom prilikom sam otišao Purani Kasapi. Pošto smo izmenili uobičajene prijateljske pozdrave i uglađene komplimente, seo
sam kraj njega i postavio mu isto pitanje kao i vama.
"Purana Kasapa je ovako odgovorio na moje pitanje: 'Onome
ko čini dela, veliki radža, ili podstiče druge da ih čine, ko seče
mačem ili podstiče druge da to čine, ko tuče ili prisiljava druge da
to čine, ko zadaje bol ili uzrokuje premorenost, ko ubija, krade,
provaljuje u kuće, čini razbojništvo, pljačka, siluje ili laže, onome
ko čini bilo šta od ovoga ne dopada krivica. Kad bi neko oštricom
oštrom kao britva isekao i pretvorio ovaj svet u gomilu mesa, ne
bi zaslužio krivicu. Kad bi išao južnom obalom Ganga napadajući,
ubijajući, sekući i mučeći ljude, ne bi bio kriv niti bi uvećao svoju
krivicu. Niti kada bi išao severnom obalom Ganga deleći milostinju
52
i nalažući da se daje milostinja, prinoseći žrtve i organizujući da se
one prinose, ne bi stekao zasluge, niti bi ih uvećao. Velikodušnošću, suzdržavanjem, samokontrolom, kazivanjem istine, ne stiču
se niti uvećavaju zasluge.'
"Na ovaj način je, gospodine, na pitanje šta je u ovom životu
plod asketskog života, Purana Kasapa izložio svoju doktrinu nedelanja. To je, gospodine, kao da ste čoveka upitali da vam opiše
mango, a on opiše hlebno drvo. Onda sam, gospodine, pomislio:
kako bi neko mog ranga mogao da kudi jednog bramana ili
asketu-lutalicu koji živi u njegovom kraljevstvu. Tako, nisam
pokazao ni odobravanje ni omalovažavanje - i, mada nezadovoljan, nisam rekao ni pohvale ni kritike već sam ustao i otišao.
"Drugom prilikom sam otišao Makali Gosali. On je ovako
odgovorio na moje pitanje:
"'Nema uzroka ni uslova odgovornih za kaljanje bića, veliki
radža; ona bivaju okaljana bez uzroka ili propratnih uslova. Slično
tome, nema uzroka ni uslova odgovornih za pročišćenje bića, ona
se čiste bez uzroka ili pratećih uslova. Nema dela koja neko sam
čini, niti koja čine drugi; nema ljudskog akta, ni snage, energije ili
moći; nema ljudskog truda. Sve životinje, sva stvorenja, sva bića,
sve duše su bez lične moći, sile ili energije. Povijaju se na ovaj ili
onaj način prema svojoj sudbini, i prema klasi kojoj pripadaju doživljavaju ugodnost ili patnju.
"'Postoji milion i četiri stotine hiljada rođenja i još šest hiljada
i šest stotina. I ima pet stotina vrsti karme, i još devet i po. Ima
šezdeset dva oblika ponašanja, i šest vrsta razlika među ljudima;
osam nivoa svetačkog života, četiri hiljade i devet stotina vrsti
zanimanja itd. Mada će se pametan čovek nadati: 'Ovom vrlinom,
ovom službom, ovom pokorom ili ovim ispravnim činom, odradiću
svoju karmu'; i mada će se budala nadati na isti način, da će se,
odrađujući svoju karmu, osloboditi loših posledica, ni jedan od njih
to neće postići. Prijatnost ili patnja onako kako su odmerene, ne
mogu biti izmenjene tokom transmigracije; ne mogu se uvećati ni
smanjiti. Kao što se klupko ne razmotava duže nego što je
dugačko, tako, i mudraci i budale zajedno, lutaju i transmigriraju,
svaki tačno prema dodeljenom roku, i tek i samo tada će okončati
patnju.'
"Tako je, gospodine, Makali Gosalo na pitanje šta je u ovom
životu plod života asketa-lutalica, izložio svoju teoriju o pročiš-
53
ćenju zaokruženjem broja ponovnih rođenja. Ponovo je to bilo kao
kad bi čovek, upitan da opiše mango, opisao hlebno drvo. Tako,
još jednom, mada nezadovoljan, nisam rekao ni reč pohvale ni
pokude, već sam ustao sa svog mesta i otišao.
"Kada sam samani Ađiti postavio isto pitanje, odgovorio je:
"'Ne postoje takve stvari, veliki radža, kao što su milostinja,
žrtva ili ponuda. Nema nagrade ni kazne za dobra i loša dela. Ne
postoji ni ovaj ni neki drugi svet. Nema ni oca ni majke, ni bića
koja su se pojavila u egzistenciji bez njih. Nema na svetu bramana ni askete-lutalice, koji su dosegli transcedenciju, koji idu
stazom savršenstva, i koji su, spoznavši ovaj i druge svetove objavili svoju mudrost drugima.
"'Čovek je sačinjen od četiri elementa: - zemlje, vode, vatre i
vazduha. Kada umre, ono što je u njemu zemaljsko, vraća se
zemlji, fluidno se vraća vodi, toplota vatri, vetrovito vazduhu; i
njegove moći prelaze u prostor. Četiri nosača odnose na nosilima
njegovo mrtvo telo, i dok idu ka mestu za spaljivanje mrtvih, ljudi
izriču pohvale preminulom, ali tamo njegove kosti pobele, i sve
njegove ponude završavaju u pepelu. Davanje ponuda je doktrina
budala. Isprazna je laž kada ljudi govore da to donosi koristi.
Budale i mudraci su slični, kad telo propadne gotovi su, uništeni,
jer posle smrti više ne postoje.'
"Tako je, gospodine, samana Ađit, upitan šta je plod asketskog života izložio teoriju o uništenju.
"Jednom kada sam hodočasniku Pakudi postavio isto pitanje,
odgovorio je:
"'Sledećih sedam stvari, veliki radža, niti su nastale, niti su na
to uzrokovane; nisu načinjene, niti su na to uzrokovane; jalove su,
tako da od njih ništa nije proizvedeno, nepomične su kao planinski
vrhovi, učvršćene kao potporni stubovi. Ne kreću se, ne menjaju,
ne mešaju jedna sa drugom, i ne podnose ništa od ugode ili
patnje. Koje su to stvari? To su: četiri elementa, ugodnost, patnja
i život. Tako da nema ubice, ni onog ko zapoveda da se čini krvoproliće, slušaoca ni govornika, učenika ni učitelja. Kad neko oštrim
mačem raspoluti drugome glavu, niko nikog ne lišava života; mač
je samo prošao kroz sedam elemenata.'
"Tako je, gospodine, hodočasnik Pakud, upitan šta je plod
života askete lutalice, odgovorio tumačeći nešto drugo.
54
"Kada sam isto pitanje postavio Nataputi, vođi Niganta sekte,
ovako je odgovorio:
"'Niganta (čovek oslobođen okova), veliki radža, je spregnut
četvorostrukom spregom: njegov život je spregnut obzirom na svu
vodu; spregnut obzirom na sva zla; sprao je sva zla i život mu je
prožet osećajem o zlu koje je u kupanju. To je njegova četvorostruka sprega. Sve dok je tako spregnut četvorostrukom spregom
on je Niganta (oslobođen okova); on je Gatato (onaj koji je sve
nadvisio); on je Titato (onaj koji se ustalio).'
"Tako je, gospodine, Natiputa iz Niganta sekte, upitan za
prednosti asketskog života, tumačio svoju doktrinu o četvorostrukoj sprezi.
"Kada sam Sanđaji iz Belanta sekte postavio isto pitanje,
odgovorio je ovako:
"'Ako me pitaš da li postoji onaj svet – ako mislim da postoji,
reći ću da postoji. Ali ja to ne kažem. Ne mislim da je to pitanje
ovog ili onog. Ne mislim ni da je to drugačije. Ja to ni ne poričem.
Ne kažem za onaj svet niti da postoji niti da ne postoji. I ako me
pitaš o stvarima koje su nastale nehotice; ili da li ima nekakav
plod, posledica dobrih i loših dela; ili da li čovek koji je dokučio
Istinu postoji ili ne postoji posle smrti – na svako od tih pitanja
dajem isti odgovor.'
"Tako je, gospodine, Sanđaj iz Belanta sekte, upitan šta su
plodovi asketskog života, demonstrirao svoju veštinu okolišanja i
izvrdavanja. Ni njemu, kao ni drugima, nisam pokazao ni da prihvatam ni da odbacujem to što je rekao, samo sam ustao i otišao.
"A sada, gospodine, postavljam isto pitanje Učitelju. Možete li
me upoznati sa nekim neposrednim, očiglednim plodovima u ovom
životu koji se stiču životom askete-lutalice, kao što svako od
zanimanja koja sam nabrojao može da pokaže?"
"Mogu, veliki radža. U tom cilju bih želeo da vam postavim
nekoliko pitanja. Molim da odgovorite kako nalazite za shodno.
"Pretpostavimo da među ljudima na vašem imanju imate
slugu koji radi za vas, ustaje pre vas i ide na počinak posle vas,
spreman je da učini sve vama po volji, trudi se da sve što kaže ili
uradi bude prikladno i unapred priprema sve što vam treba. Pretpostavimo da bi on jednom pomislio: 'Dela kojima se stiču zasluge
i nagrade za ta dela, vrlo su čudna stvar. Radža Magade,
Ađatasatu, sin princeze Videha, čovek je kao i ja, ali pošto je kralj
55
on uživa u svim zadovoljstvima pet čula, praktično mi izgleda kao
bog. A ja, sluga, radim za njega, ustajem ranije, ležem kasnije,
žurim da mu ugodim, brinem da budem primeren u reči i delu i
pripremam unapred sve što mu treba. Voleo bih da sam kao on;
imam priliku da sakupljam zasluge. Zašto da ne obrijem bradu i
kosu i obučem žutu odoru, napustim dom, i postanem beskućniklutalica? Pretpostavimo da to i učini. Primljen u bratstvo živi obuzdavajući se u delu, reči i misli, zadovoljava se minimumom u hrani
i komforu, i živi u samoći. Pretpostavimo da vam onda vaši podanici jave za njega: 'Molimo vas, Vaše visočanstvo, da li znate da je
taj i taj, koji je bio vaš sluga i radio za vas, ustajao pre vas i išao
na počinak posle vas, žurio da vam ugodi, brinuo se da bude
primeren rečju i delom, i unapred pripremao sve što vam treba,
sada obukao žutu odoru, primljen je u bratstvo, i živi uzdržavajući
se u reči, delu i misli, i zadovoljava se minimumom hrane i komfora, i živi sam?' Da li biste tada rekli: 'Vratite ga nazad, neka
dođe ponovo da radi kao moj sluga'?"
"Ne, gospodine, naprotiv, pozdravio bih ga sa poštovanjem i
ustao bih pred njim iz poštovanja, i zamolio bih ga da sedi u mom
prisustvu. Spremio bih odeću, hranu, postelju, lekove i sve što
treba jednom asketi-lutalici, i molio bih ga da to prihvati. Izdao bih
i naređenje da bude propisno zaštićen."
"Onda, veliki radža, ako je tako, ima li ili nema nekog vidljivog
ploda asketskog života?"
"Naravno, gospodine, slažem se da ima."
"To je dakle, veliki radža, jedna vrsta dobiti kao rezultat
asketskog života, koja se može već u ovom životu opaziti."
"Ali možete li mi, gospodine, pokazati još neku dobit u ovom
životu, koja se stiče asketskim životom?"
"Mogu, veliki radža, i u tom cilju ću vam postaviti neka
pitanja.
"Pretpostavimo da u vašem kraljevstvu imate podanika koji
živi obrađujući svoje imanje i tako izdržava sebe i svoju porodicu.
Međutim, on odvaja od svoje zarade da bi platio porez i takse, i
tako uvećao vaše bogatstvo. Pretpostavimo da on poželi da bude
kao vi. Šansa mu je da stekne zasluge ako živi asketskim životom.
Tako, napušta svoje imanje i porodicu. Primljen u zajednicu živi
obuzdavajući se, zadovoljava se minimumom hrane i komfora, i
56
živi u samoći. Da li biste tada naredili da se vrati svom imanju i
porodici, i da nastavi da radi i da vam plaća poreze i takse?"
"Ne, gospodine, naprotiv. Pozdravio bih ga i ophodio bih se
prema njemu sa poštovanjem, i molio bih ga da prihvati odeću,
hranu, lekove, postelju, i sve što treba."
"To je dakle, veliki radža, jedna vrsta dobiti koja se može
opaziti u ovom životu, kao rezultat asketskog života."
"Ali možete li mi, gospodine, pokazati neku drugu dobit koja
je rezultat asketskog života, bolju i slađu od ovih koje ste naveli?"
"Mogu, veliki radža. Zato pažljivo slušajte što ću vam reći.
"Recimo da se na svetu pojavio Tatagata, arahat, potpuno
probuđen, savršene mudrosti i dobrote, koji zna sve svetove,
nenadmašni vodič onima koji su spremni da budu vođeni, učitelj
bogova i smrtnika, poštovani Učitelj, Buda. Iz svog iskustva zna i
razume ovaj univerzum, uključujući više svetove bogova, sa
Bramom i Marom, i niži svet sa asketama, bramanima, vladarima i
narodom – i pošto je sve spoznao, upoznaje druge sa svojim znanjem. Podučava istini koju zna, lepoj u začetku, lepoj u razvoju,
lepoj u ispunjenju. Uči je u slovu i duhu; pokazuje viši život u svoj
njegovoj punoći i čistoti.
"Glava porodice, ili neko od njegove dece, ili neko niži po rangu, čuvši Istinu, veruje Tatagati, i sa verom u to što je čuo ovako
u sebi razmišlja: 'Život domaćina je pun smetnji, prljava kaljuga za
đon. Beskućnici-lutalice žive mirnim životom. Teško je glavi
porodice da živi višim životom u svoj njegovoj punoći, čistoti i
perfekciji. Zato ću da obrijem kosu i bradu, obučem žutu odeću,
napustim svetovan život i postanem beskućnik-lutalica.'
"Ubrzo zatim, odrekavši se svojih dobara, bila ona mala ili
velika, i napustivši krug svoje porodice, bila ona mala ili velika, on
obrije kosu i bradu, obuče žutu odoru, i napusti svetovni radi
asketskog života.
"Na taj način, postavši asketa, živi po pravilima koja su propisana za askete. Savestan je po pitanjima ponašanja i ishrane.
Uviđajući opasnost koja leži u pravljenju malih prekršaja, usvaja
određene principe ponašanja u telesnim i govornim aktivnostima.
Vodi sveti život pridržavajući se moralnih propisa. Budno pazi na
vratima svojih čula, oprezan je i svestan sebe, i potpuno zadovoljan.
57
"A koje to, veliki radža, principe ispravnog ponašanja i govora
on prihvata? Biku prestaje da ubija živa stvorenja i uzdržava se od
uništavanja života. Odložio je mač i buzdovan, stidi se surovosti,
pun je milosrđa, živi u samilosti i prijaznosti prema svim živim
stvorenjima. To je jedno od njegovih moralnih pravila. Ne uzima
ono što mu nije dato, uzdržava se od grabljenja onoga što nije
njegovo. Uzima što mu se ponudi i, očekujući da će uvek dobiti
koliko mu treba, provodi svoj život u čestitosti i čistoti srca. To je
još jedno od njegovih moralnih pravila. Odbacujući blud, biku je
kreposan. Suzdržava se od seksualnih odnosa koje upražnjavaju
svetovnjaci. To je još jedno od njegovih moralnih pravila.
"Odbacujući laži, biku se drži po strani od neistine. Govori
istinu; nikad ne odstupa od istine; pošten je i dostojan poverenja,
ne krši svoju reč.
"Odbacujući klevete, biku se drži podalje od lažnih optužbi.
Ono što čuje na jednom mestu ne ponavlja na drugom, da ne bi
izazvao svađu među ljudima. Živi zbližavajući one koji su rastavljeni, i ohrabrujući one koji su prijatelji - mirotvorac, ljubitelj
mira, zagovorenik mira, govori reči koje tvore mir. To je još jedno
od njegovih moralnih pravila.
"Odbacujući grub govor, biku se suzdržava od nemilosrdnog
govora. Govori reči koje su neoptužujuće, prijatne uhu, ljupke,
dirljive, prefinjene, ugodne ljudima.
"Odbacujući frivolne razgovore, biku se suzdržava od praznih
razgovora. Govori kada treba i u skladu sa činjenicama reči pune
značenja, religiozne, u skladu sa pravilima bratstva. Govori u
pravo vreme, vredne reči koje treba pamtiti, prigodno objašnjene,
jasno izdeljene do detalja. To su, takođe, njegovi moralni principi.
"Biku se suzdržava od uništavanja semena i sadnica. Uzima
jedan obrok dnevno, ne jede noću, i suzdržava se od uzimanja
hrane u popodnevnim časovima. Suzdržava se od prisustva na priredbama i sajmovima sa plesovima, pevanjem i muzikom. Ne
ukrašava se i ne nosi vence, mirise, masti i ulja. Ne spava u raskošnim i otmenim posteljama. Ne prima srebro i zlato. Ne uzima
nekuvano žito. Ne prima sirovu hranu. Ne prima žene i devojke.
Ne uzima robove. Ne uzima ovce ni koze. Ne prima živinu, ni
svinje. Ne prima slonove, stoku, konje i magarce. Ne prihvata
obrađena i neobrađena polja. Ne prihvata da radi kao posrednik,
ili glasonoša. Suzdržava se od kupovanja i prodavanja. Ne vara na
58
vagi, ili sa merama i novcem. Suzdržava se od podmićivanja, lukavstava i podvala. Suzdržava se od nanošenja telesnih povreda,
ubijanja, stavljanja u okove, drumskog razbojništva i nasilja. To su
takođe njegovi moralni propisi.
"Neke askete i bramani, koji sredstva za život pribavljaju od
vernika, nastavljaju da se bave štetnim sađenjem i uzgajanjem
biljaka, razmnožavajući ih putem korena, podsecanjem, kalemljenjem, sađenjem izdanaka ili sejanjem. Biku se suzdržava od
takvog štetnog bavljenja biljkama.
"Neke askete i bramani, koji sredstva za život pribavljaju od
vernika, nastavljaju da čuvaju i koriste stvari kao: zalihe u hrani i
piću, odeći, opremi, posteljini, mirisima, stvarima za put itd. Biku
se suzdržava od čuvanja stvari i pravljanja zaliha.
"Neke askete i bramani, koji sredstva za život pribavljaju od
vernika, nastavljaju da posećuju predstave kao: plesove profesionalnih igračica, pevačke i muzičke koncerte, razne predstave na
vašarima, recitovanja balada i epskih pesama, koncerte sa bubnjevima, mađioničarske i iluzionističke predstave, akrobatske predstave, borbe slonova, konja, bivola, bikova, jaraca, ovnova, petlova,
fazana; borbe motkama, pesničenje, rvanje, demonstracione borbe, vojne vežbe, smotre, prozivke, parade. Biku se suzdržava od
ovakvih predstava.
"Neke askete i bramani, koji sredstva za život pribavljaju od
vernika, nastavljaju da se bave igrama i zabavama: igre na drvenim tablama sa osam ili deset redova kvadratnih polja, istom
igrom, zamišljajući pri tom tablu na kojoj se igra, kretanjem po
dijagramima iscrtanim na zemlji, izvlačenjem predmeta iz gomila a
da se ne zadrma ili ne sruši, bacanjem kocke, pokazivanjem raznih
oblika (slon, konj itd.) prstima zamočenim u boju, udaranjem
kratkog štapa dugačkim, igrama loptom, sviranjem u listove,
oranjem ralicom-igračkom, prebacivanjem, pravljenjem igračke
vetrenjače od palminog lišća, pravljenjem kolica igračke ili luka,
pogađanjem znakova ispisanih u vazduhu, ili iza leđa saigrača,
pogađanjem misli, imitiranjem deformiteta itd. Biku se suzdržava
od ovakvih igara i zabava.
"Neke askete i bramani, koji sredstva za život pribavljaju od
vernika, nastavljaju da koriste otmene i prostrane ležajeve, raskošne pokretne sofe duge šest stopa, divane sa ugraviranim životinjskim figurama, prekrivače od duge kozije dlake, prekrivače od
59
raznobojnih komada tkanina, bele vunene prekrivače, vunene
prekrivače izvezene cvećem, jorgane ispunjene pamukom, prekrivače ukrašene izvezenim likovima lavova, tigrova itd, krznene
prostirke, prekrivače ukrašene dragim kamenjem, svilene prekrivače, ćilime duge i prostrane da prime šesnaest plesača, prostirke
od slonove kože, konjske kože ili nekoliko antilopskih koža,
platnom opšivene ćilime, sofe sa crvenim jastucima za glavu i
noge. Biku se suzdržava od upotrebe ovakvih stvari.
"Neke askete i bramani, koji sredstva za život pribavljaju od
vernika, nastavljaju da se posvećuju svom ukrašavanju i ulepšavanju; naime mažu se mirisnim puderima, peru kosu šamponom,
u maniru rvača tapkaju i masiraju telo prutevima, koriste ogledala,
mažu oči, nose vence, šminkaju se – stavljaju ruž i drugu kozmetiku, nose narukvice, ogrlice, štapove, mačeve, torbe sa lekovima,
suncobrane, vezene papuče, turbane, diademe, perjane ukrase i
bogato izvezenu belu odeću. Biku se suzdržava od ovakvog ukrašavanja i ulepšavanja.
"Neke askete i bramani, koji sredstva za život pribavljaju od
vernika, odaju se takvim nepriličnim razgovorima kao: pričama o
kraljevima, razbojnicima, ministrima, ratovima, teroru, bitkama,
hrani, piću, odeći, posteljama, vencima, parfemima, rođacima,
prevoznim sredstvima, selima, gradovima, prestonicama, kraljevstvima, ženama i konjima, govorkanjima po ćoškovima i na javnim
mestima, pričama o duhovima, spekulišu o nastanku kopna i mora, ili o postojanju ili nepostojanju. Biku se suzdržava od ovakvih
praznih razgovora.
"Neke askete i bramani, koji sredstva za život pribavljaju od
vernika, nastavljaju da upotrebljavaju svađalačke izraze, kao što
su:
'Ja razumem, a vi ne razumete ovu doktrinu, ili disciplinu.'
'Šta biste vi mogli da znate o ovoj doktrini, ili disciplini?'
'Ja sam u pravu, a vi ste stekli pogrešne poglede.'"
'Ja govorim ispravno, a vi ne.'
'Stavili ste na zadnje mesto ono što je najvažnije, a na prvo
ono što je najmanje važno.'
'To što ste dugo smišljali, sasvim je konfuzno.'
'Prihvatam vaš izazov.'
'Dokazano je da niste u pravu.'
60
'Sedite i radite, da rasčistite svoja shvatanja.'
'Izvucite se ako možete.'
Biku se suzdržava od takvih provokativnih svađalačkih fraza.
"Neke askete i bramani, koji sredstva za život pribavljaju od
vernika, nastavljaju da prenose poruke i da idu na poslovna putovanja, deluju kao posrednici kraljevima, državnim ministrima,
kšatrijama, bramanima, ili mladićima koji im kažu 'idi tamo' ili 'dođi
ovamo', 'ponesi ovo sa sobom', ili 'donesi to odatle'. Biku se
suzdržava od takvih uslužnih poslova.
"Neke askete i bramani, koji sredstva za život pribavljaju od
vernika, su trutovi, lenštine, vračevi, egzorcisti; gramzivo žude za
uvećanjem dobiti. Biku se suzdržava od takvih prevara i radnji.
"Neke askete i bramani, koji sredstva za život pribavljaju od
vernika, nepošteno stiču dobra baveći se niskim veštinama kao što
su: proricanje dužine života, ili uspeha i neuspeha prema linijama
na dečijim dlanovima ili tabanima; proricanja na osnovu znamenja
i znakova; predskazivanje na osnovu tumačenja snova; proricanje
na osnovu telesnih obeležja; proricanje na osnovu tragova na
odeći koju su izgrizli miševi; zatim, prinose žrtve bogu Agniju;
prilikom obedovanja, kao žrtvu prinose po zalogaj hrane; daju
ponude bogovima ljuski, praha, zrna, bogovima maslaca i ulja;
prinose ponude pljuvanjem semenki u vatru, puštanjem krvi iz
desnog kolena; bave se gledanjem u zglobove prstiju i posle
izrečene čarolije nagađaju da li je čovek rođen pod srećnom
zvezdom ili ne; bave se određivanjem pogodnih mesta za gradnju
kuća i vrtova; propisuju običaje, smiruju demone na groblju,
isteruju duhove, kada noće u zemunicama koriste se vradžbinama
i čarolijama; krote zmije, spravljaju otrove, truju škorpije, miševe,
ptice, vrane, predviđaju koliko je godina života preostalo nekoj
osobi da živi; daju čarolije koje treba da štite od strele i životinja.
Biku se suzdržava od takvih niskih veština.
"Neke askete i bramani, koji sredstva za život pribavljaju od
vernika, stiču prihode baveći se niskim veštinama kao što je poznavanje dobrih i loših znakova i obeležja na stvarima, koja
pokazuju zdravlje i usud vlasnika, na primer: dragog kamenja,
žezla, odeće, mačeva, luka, strele i drugog oružja, žena, muškaraca, dečaka, devojčica, robova, robinja, slonova konja, bivola,
krava, koza, ovaca, živine, fazana, guštera, kornjača i drugih
životinja. Biku se suzdržava od ovakvih niskih veština.
61
"Neke askete i bramani, koji sredstva za život pribavljaju od
vernika, stiču prihode baveći se niskim veštinama kao što su
ovakva predskazanja:
'Poglavari će krenuti u pohod.'
'Poglavari će se vratiti iz pohoda.'
'Domaći poglavari će napasti a neprijatelj će se povući.'
'Neprijateljski vladari će napasti a domaći će ustuknuti.'
'Domaći vladari će slaviti pobedu a strani će pretrpeti poraz.'
'Strani vladari će slaviti pobedu a naši će pretrpeti poraz.'
'Tako će pobedu odneti ta strana a druga će pretrpeti poraz.'
"Biku se suzdržava od takvih niskih veština.
"Neki pustinjaci i bramani, koji sredstva za život pribavljaju od
vernika, zarađuju baveći se niskim veštinama kao što su ovakva
predskazivanja: pomračenje Meseca, pomračenje Sunca, pomračenje neke zvezde, aberacija Sunca, Meseca ili zvezde, pad meteora, požar u džungli, zemljotres, oglašavanje boga grmljavinom,
izlazak ili zalazak, pojačanje ili umanjenje sjaja Sunca, Meseca ili
zvezda; predviđanjem da svaka od ovih pojava nagoveštava takav
i takav ishod. Biku se suzdržava od takvih niskih veština.
"Neke askete i bramani, koji sredstva za život pribavljaju od
vernika, zarađuju baveći se niskim veštinama kao što su predskazivanja: obilnih kiša ili suše, dobre žetve ili oskudice, mira ili rata,
epidemije ili zdrave sezone; zatim, bave se sabiranjem na prste ili
napamet velikih suma brojeva, komponuju balade, pišu poeziju,
bave se kazuistikom i sofistikom. Biku se suzdržava od takvih
niskih veština.
"Neke askete i bramani, koji sredstva za život pribavljaju od
vernika, zarađuju baveći se niskim veštinama kao što su: biranje
povoljnog dana za venčanje, vreme kada da se šalje po mladu ili
mladoženju; utvrđuju povoljno vreme za zaključivanje mirovnog
ugovora, koriste vradžbine za postizanje mira; određuju povoljan
datum za prekid neprijateljstava ili vradžbinama izazivaju nesloge;
određuju povoljan dan za uzimanje duga ili koriste čarolije za
uspeh u kockanju, koriste vradžbine da se ljudima donese sreća ili
nesreća; izazivaju pobačaje kod žena; vračaju da bi neko onemeo
ili izazivaju nepomičnost vilica, ili da čovek drzi ruke podignute u
vis, izazivaju gluvoću, dolaze do proročkih objava pomoću magičnog ogledala ili pomoću opsednute žene – medijuma, ili od boga;
62
obožavaju Sunce, Prakriti, boginju Kali, bljuju vatru, prizivaju
boginju sreće Siri. Biku se suzdržava od takvih niskih veština.
"Neke askete i bramani, koji sredstva za život pribavljaju od
vernika, zarađuju baveći se niskim veštinama: obećavaju bogovima darove ako za uzvrat dobiju što žele i kasnije isplaćuju ta
obećanja; podstiču muževnost; izazivaju slabost; određuju
pogodne terene za boravak; posvećuju mesta; vrše ceremonijalno
ispiranje usta, ceremonijalno kupanje i prinošenje žrtvi; daju
lekove za čišćenje i ispiranje creva, nozdrva; uljima mažu uši,
stavljaju meleme za oči, daju lekovite kapi za nos i oči, spravljaju
lekovite masti za oči; rade kao očni lekari, rade kao vidari, rade
kao dečiji lekari; daju lekovite trave i korene, prepisuju kure za
lečenje itd. Biku se suzdržava od takvih niskih veština. To su bili
njegovi moralni propisi.
"I tako biku, veliki radža, pošto je ovladao manje važnim
moralnim obavezama, nije više u opasnosti ni sa jedne strane, sve
dokle god se suzdržava u svom vladanju. Isto kao što i propisno
krunisan monarh, čiji su neprijatelji potučeni, nigde više ne vidi
opasnosti dokle god su neprijatelji zbrinuti, tako je i biku siguran.
Opremljen ovim moralnim osobinama, dostojan najviše hvale, on
oseća u sebi ugodnost bez loših primesa. Tako je, veliki radža, kad
biku postane ispravan.
"A kako je, veliki radža, biku podjednako pažljiv kao što su i
vrata njegovih čula?
"Kada on, veliki radža, vidi neki predmet, nije zanesen ni oduševljen ni celom tom pojavom ni njenim delovima. On se suzdržava da ta pojava ne posluži kao prilika za javljanje loših stanja
– požude i potištenosti, koje bi ga preplavile onoliko dugo koliko
se on kao njegovo čulo vida ne bi suzdržavao. Nadzirući svoju
sposobnost čula vida, ovladava njom. Slično je kad čuje zvuk
čulom sluha, ili oseti miris čulom mirisa, ukus čulom ukusa, oseti
dodir čulom dodira, ili kad spoznaje fenomene svojim umom, on
nije opijen ni zanesen, ni pojavom u celini, ni njenim delovima. On
na sebi primenjuje suzdržavanje da ne bi potpao pod loša stanja
požude i potištenosti, onoliko dugo koliko ne bi suzdržavao svoja
čula i um. On pazi na stvari koje ga predstavljaju, tj. na pet čula i
um, i uspeva da ovlada njima. Opremljen takvom samokontrolom,
dostojan najviše hvale kao onaj ko nadzire svoja čula, doživljava u
sebi osećaj ugodnosti u koji ni jedno loše stanje ne može prodreti.
63
Tako je, veliki radža, kad biku stekne kontrolu nad vratima
opažanja.
"A kako je, veliki radža, biku pažljiv i svestan?
"Kada biku ide negde, drži jasno pred svojim misaonim okom
sve čime je pri tome obuzet: neposrednim činom, njegovim
etičkim značenjem, da li vodi ili ne visokom cilju koji je sebi postavio, i stvarnim činjenicama koje leže skrivene u osnovi samog
fenomena vidljivog čina. Isto je i u slučaju kada gleda oko sebe,
kad pokreće ruke ili noge, dok jede, pije, žvaće, guta, odgovara na
pozive prirode; stoji, sedi ili leži; ćuti ili govori; budan ili dok
spava; pažljiv je i svestan svega na objektivan način. Tako je kad
je biku pažljiv i svestan.
"A kako je, veliki radža, biku zadovoljan? Biku je zadovoljan
sa onoliko odeće koliko mu treba da pokrije svoje telo, i sa količinom hrane koja ga održava u životu. Tako, gde god krene on je
kao ptica, gde god poleti svojim krilima. Tako biku živi zadovoljan.
"Tako ovladavši vrsnim moralnim pravilima i zadovoljivši vrsna
moralna pravila; zadobivši vrsnu kontrolu nad svojim čulima;
opremljen vrsnom pažnjom i svesnošću, ispunjen vrsnim zadovoljstvom, biku izabira neko mesto gde može da se odmori na
svom putu, u šumi, ili podno usamljenog drveta; ili na padini, ili u
udolini; ili u pećini, ili na groblju, ili u polju na plastu sena. Pošto
je isprosio hranu, vrati se tamo i posle obeda sedne skrštenih
nogu, ispravnog tela, budnog i usredsređenog uma.
"Odbacujući sve želje za svetom on čisti svoj um od žudnje.
Odbacujući pokvarenu želju da naudi drugome, oslobađa se zloćudnosti i čisti svoj um od zlobe i pakosti. Odbacujući mlitavost
srca i uma, brižljivo nadzirući čula, pažljiv i svestan, čisti um od
slabosti i lenjosti. Odbacujući uzrujanost i zabrinutost oslobađa se
srditosti, i smirena uma čisti svoj duh od razdražljivosti i gneva.
Odbacujući kolebanje prevazilazi nedoumicu, i pošto više nije u
nedoumici šta je ispravno, čisti um od sumnje.
"To je kao da je čovek, uzajmivši novac, obavio posao kojim
je zaradio, ne samo da vrati dug kome se izložio, već i da viškom
zarade može da izdržava ženu. Onda bi zaključio: 'Da bih nastavio
posao morao sam da se zadužim, ali uspeo sam, imam da vratim
dug i viškom zarade mogu da izdržavam ženu.' Zbog toga će biti
dobro raspoložen i biće mu drago u srcu.
64
"Ili kao kad čoveka muči bolest, pati, teško je bolestan, ne
može da jede, i nema više snage; i kad se posle nekog vremena
oporavi od bolesti, počne da jede, i kad mu se vrati snaga; kad
uporedi bolest i zdravlje biće dobro raspoložen, i biće mu drago u
srcu što je zdrav.
"Ili kao kad je čovek okovan u zatvoru, i posle nekog vremena
ga puste iz okova, zdravog i čitavog, vrativši mu i sva dobra koja
je ranije imao; kad uporedi boravak u zatvoru i na slobodi,
radovaće se slobodi, i biće mu drago u srcu jer je slobodan.
"Ili kao kad čovek nije svoj gospodar već nečiji rob, i ne može
da ide gde želi; i kad ga posle nekog vremena oslobode ropstva,
kad postane svoj gospodar, slobodan da ide gde poželi; tada
uporedivši ropstvo i slobodu, radovaće se slobodi, i biće mu drago
u srcu zbog toga.
"Ili kao kad se bogat i uspešan čovek nađe na putu u nekoj
zabiti, gde nema hrane već samo velike opasnosti, i kad posle
nekog vremena izađe iz te pustoši i bezbedno stigne u svoje selo;
kad uporedi svoju pređašnju i sadašnju situaciju, radovaće se što
je bezbedno stigao kući, i biće mu drago u srcu zbog toga.
"Isto tako i biku, dokle god se ne oslobodi Pet zapreka,
izgleda mu kao da je zadužen, bolestan, u zatvoru, ropstvu, i
izgubljen u pustoši. Ali kad se oslobodi Pet zapreka, izgleda mu
kao da se rešio duga, ozdravio, izašao iz zatvora, oslobodio
ropstva, i boravi na sigurnom.
"Kad to uvidi, u njemu se javlja zadovoljstvo i nastaje radost,
i u toj radosti i zadovoljstvu oseća da mu u celom telu postaje
udobno, lako i ugodno, i u tom osećaju boravi njegovo srce.
"Onda, odvojen od želja i loših stanja, ulazi i boravi u prvom
stupnju meditacije – stanju radosti i ugodnosti stvorenom odbacivanjem i nevezivanjem, uz prisustvo zamišljanja i razmišljanja.
"Ne izostavljajući ni jedan deo, on tako napaja, natapa, ispunjava i obliva celo svoje telo stanjem radosti i ugodnosti, koje je
rezultat odbacivanja i nevezivanja.
"Kao kad vešt braman ili njegov pomoćnik natopi vodom, u
metalnom umivaoniku, mirisni sapunski prah i zamesi klobuk sapunice, vlažan spolja i iznutra, tako da ne curi ni kap.
"To je, veliki radža, neposredan plod asketskog života vidljiv
na ovom svetu, viši i slađi od prethodnog.
65
"Zatim, veliki radža, biku zaustavivši zamišljanje i razmišljanje, ulazi i boravi u drugom stanju meditacije, stanju radosti i
ugodnosti, nastalom u miru i jasnoći koncentracije uz odsustvo zamišljanja i razmišljanja; stanju uzvišenosti uma koje smiruje srce.
"Ne izostavljajući ni jedan deo on napaja, natapa, ispunjava i
obliva radošću i ugodnošću, koje su rezultat koncentracije, celo
telo.
"Kao jezero ispunjeno vodom koja u njemu izvire, i kome ne
pritiče voda ni sa istoka, ni sa zapada, ni sa severa ni sa juga, niti
sa neba povremeno u obliku kiše, ipak struja vode iz vrela će
napajati, ispunjavati, natapati i oblivati celo jezero, tako da ni
jedan deo jezera neće ostati van dosega sveže vode.
"To je, veliki radža, neposredan plod asketskog života, vidljiv
na ovom svetu, viši i slađi od prethodnog.
"Zatim, veliki radža, ne vezujući se za zadovoljstvo, biku postaje ravnodušan, pažljiv i svestan, doživljava u svom telu ugodnost
o kojoj govore arahati kad kažu: "'Čovek je vedar i svestan, dobro
mu je i ugodno'; i tako ulazi i boravi u trećem stupnju meditacije.
Tako on napaja, natapa, ispunjava i obliva, sa tom ugodnošću bez
radosti, ne izostavljajući ni jedan deo, celo telo.
"To je, veliki radža, kao kad u bazenu, nekoliko crvenih, belih
i plavih lotosovih cvetova nikne u vodi, izraste u vodi, i ne izdigne
se iznad površine vode, nalazi hranu u vodi; i tako uronjeni, napajani, natopljeni i obliveni od vrha do korena su, da ni jedan deo ni
crvenog, ni belog, ni plavog lotosa nije van dosega.
"To je, veliki radža, neposredan plod asketskog života, vidljiv
na ovom svetu, viši i slađi od prethodnog.
"Zatim, veliki radža, odbacujući na isti način prijatnost i
patnju, i odbacujući na isti način svako dobro raspoloženje i potištenost, koje je ranije osećao, biku ulazi i boravi u četvrtom stupnju
meditacije, stanju čiste svesnosti i ravnodušnosti, u kome nema ni
patnje ni prijatnosti.
"Boravi u tom stanju, napajajući osećajem pročišćenja i čistote srca svoje telo, ne izostavljajući ni jedan deo.
"Kao kad čovek sedi umotan od glave do pete u čisto belo
ruho, tako da nema dela tela koji nije u dodiru sa tkaninom, upravo tako sedi i biku, sav prožet osećajem prozračne čistote srca,
tako da nije izostavljen ni jedan deo tela.
66
"To je, veliki radža, neposredan plod asketskog života, vidljiv
na ovom svetu, viši i slađi od prethodnog.
"Sa tako umirenim, prozračnim, čistim, kultivisanim, oslobođenim od zla, pokornim, neumornim, postojanim i pažljivim srcem,
biku usmerava i vezuje svoj um na uvid koji je rezultat spoznaje.
On pojmi činjenicu: 'Ovo moje telo ima oblik, sačinjeno je od četiri
elementa, došlo je po majci i ocu, stalno se obnavlja kuvanim
pirinčem i drugom raznovrsnom hranom; nepostojanost je njegova
prava priroda; podvrgnuto je trošenju, slabljenju, raspadanju i
nestanku, a isto tako i svest koja je vezana za ovo telo i koja
zavisi od njega.'
"To je kao blistavi Velurija dragulj, vodenog sjaja, sa osam
faceta, izvrsno izbrušen, čist, prozračan, bez mane, izuzetan u
svakom pogledu i kroz njega provučen plav, ružičast, crven, beo ili
žut konac. Ako ga čovek uzme u ruku i pogleda, jasno će videti
kako su dragulj i konac usko povezani.
"To je, veliki radža, neposredan plod asketskog života, vidljiv
na ovom svetu, viši i slađi od prethodnog.
"Sa tako umirenim, čistim, prozračnim, kultivisanim, oslobođenim zla, pokornim, neumornim, postojanim i pažljivim srcem,
biku upravlja i vezuje svoj um na izazivanje mentalne predstave.
On predstavlja u duhu, u svom telu drugo telo, koje ima oblik,
sačinjeno je od duha i poseduje sve svoje telesne organe i delove.
"Kao kad čovek izvuče trsku iz ljuske – zna: 'Ovo je trska, a
ovo je ljuska. Trska je jedno, ljuska je drugo. Trska je izvučena iz
ljuske.' Kao kad zmija skine košuljicu, ili kad se mač izvuče iz
korica.
"To je, veliki radža, neposredan plod asketskog života, vidljiv
na ovom svetu, viši i slađi od prethodnog.
"Sa tako umirenim, čistim, pozračnim, kultivisanim, oslobođenim zla, pokornim, neumornim, postojanim i pažljivim srcem on
upravlja i vezuje svoj um za moći. Poseduje čudesnu moć u
raznim vidovima – da postane mnogostruk, zatim ponovo jedan;
da bude nevidljiv; da bez ozleda prolazi, kao kroz vazduh, kroz
zid, bedem ili brdo; da se diže ili spušta kroz zemlju kao kroz
vodu; da hoda po vodi kao po zemlji, da skrštenih nogu leti po
nebu kao ptica na krilima; i može da dodirne i oseti rukom tako
moćne i silne kakvi su Mesec i Sunce; u svom telu doseže čak
iznad neba Brame.
67
"To je kao što vešt grnčar ili njegov pomoćnik, od dobro pripremljene gline mogu da naprave svaki oblik posude koji žele; ili
rezbar od slonovače, ili zlatar od zlata.
"To je, veliki radža, neposredan plod asketskog života, vidljiv
na ovom svetu, viši i slađi od prethodnog.
"Sa tako umirenim, čistim, prozračnim, kultivisanim, oslobođenim zla, pokornim, neumornim, postojanim i pažljivim srcem,
biku upravlja i vezuje svoj um za natprirodan sluh, pomoću kojeg
čuje dalje i bolje nego pomoću običnog čula sluha; čuje i ljudske i
nebeske, i bliske i daleke zvukove.
"To je kao kad čovek na putu čuje zvuk timpana ili doboša, ili
zvuk truba ili bubnjeva, i zna: 'Ovo je zvuk timpana, ovo doboša, a
ovo truba i bubnjeva.'
"To je, veliki radža, neposredan plod asketskog života, vidljiv
na ovom svetu, viši i slađi od prethodnog.
"Sa tako umirenim srcem biku usmerava i vezuje svoj um na
razumevanje uma. Razumevši svoj um, sposoban je da shvati
umove drugih bića, drugih ljudi. Sposoban je da raspozna uzavreo
um, smiren um, ljutit um, miroljubiv um, tup um, oštar um, rastresen um, tolerantan um, uskogrud um, podao um, plemenit um,
nepokolebljiv um, kolebljiv um, oslobođen um i zarobljen um. Biku
prepoznaje kakav je svaki um.
"To je kao kad žena ili muškarac, ili mladić, mlad i pametan,
pažljivo posmatrajući svoj lik u jasnom i čistom ogledalu, ili posudi
čiste vode, ako imaju pegu ili mladež vide da ih imaju, ili ako
nemaju vide da ih nemaju.
"To je, veliki radža, neposredan plod asketskog života, vidljiv
na ovom svetu, viši i slađi od prethodnog.
"Sa tako smirenim srcem biku upravlja i vezuje svoj um na
znanje prethodnih egzistencija. Seća se svojih ranijih egzistencija
– jedne, dve, tri ili dvadeset, hiljadu, ili na stotine hiljada, kroz
mnoga razdoblja nastajanja i nestajanja sveta. 'Na tom i tom mestu, tako sam se zvao, to je bila moja porodica, pripadao sam toj
kasti, to i to sam jeo, proživeo sam te i te prijatnosti i neprijatnosti, i imao sam takva ograničenja u životu. Kada sam napustio to
stanje i taj oblik, uzeo sam ponovo drugi oblik, na takvom i
takvom mestu. Tu sam imao takvo i takvo ime, porodicu, kastu,
hranu, prijatna i neprijatna iskustva, i toliko dugo sam živeo. Kada
68
sam napustio taj oblik uzeo sam ovaj oblik koji sada posedujem.'
Tako se on priseća svojih ranijih života sa svim pojedinostima.
"To je kao kad čovek ode od kuće u drugo selo, pa u treće, a
iz trećeg se vrati kući. Zna: 'Od kuće sam otišao u drugo selo.
Tako i tako sam putovao, sedeo, razgovarao i odmarao se. Odatle
sam otišao u treće selo, tako sam putovao, sedeo, razgovarao i
odmarao se. Sada sam ponovo došao kući.'
"To je, veliki radža, neposredan plod asketskog života, vidljiv
na ovom svetu, viši i slađi od prethodnog.
"Sa tako smirenim srcem, biku usmerava i vezuje svoj um na
spoznaju pada i uzdizanja bića. Jasnim natprirodnim viđenjem vidi
i razlikuje niska i plemenita, lepa i ružna, sretna i nesretna bića,
kako prelaze iz jednog oblika egzistencije u drugi, i prolaze u skladu sa svojim delima: 'Takva i takva bića, koja rečju, delom i mišlju
vređaju plemenite i drže se pogrešnih stavova, zadobijaju karmu
koja rezultira iz njihovih pogrešnih shvatanja, ona se posle raspadanja tela, posle smrti, rađaju u nekom nesretnom stanju patnje i
nevolje. Ali takva i takva bića, ispravna delom, rečju i mišlju, koja
ne povređuju plemenite i drže se ispravnih gledišta, zadobijaju
karmu koja je posledica njihovih ispravnih shvatanja, i ona se
posle propasti tela, posle smrti, rađaju u nekom sretnom obliku na
nebu.' Tako natprirodnim viđenjem, biku vidi i razlikuje niska i
plemenita, lepa i ružna, sretna i nesrtena bića, kako prelaze iz
jednog oblika egzistencije u drugi, i prolaze u skladu sa svojim
delima.
"To je kao kad čovek stoji na terasi kuće, koja se nalazi na
raskrsnici četiri glavna puta, i može da posmatra ljude koji ulaze ili
izlaze iz kuće, koji hodaju tamo-amo ulicom, ili sede na trgu. On
zna: 'Ovi ljudi ulaze a ovi izlaze iz kuće, oni idu tamo-amo ulicom,
a oni sede na trgu,'
"To je, veliki radža, neposredan plod asketskog života, vidljiv
na ovom svetu, viši i slađi od prethodnog.
"Sa tako umirenim srcem, biku usmerava i vezuje svoj um na
spoznaju uništenja sklonosti. On zna: 'Ovo je patnja; ovo je uzrok
patnje; ovako patnja prestaje, i ovo je Osmerostruka staza koja
vodi prestanku patnje. To su sklonosti i žudnje; to je poreklo žudnje, tako žudnja prestaje i to je Osmostruka staza koja vodi
prestanku žudnje.' Pošto tako razume i tako vidi, srce mu je oslobođeno sklonosti ka čulnim stvarima; oslobođen je žudnje za več-
69
nim postojanjem; oslobođen je prijanjanja za neznanje. U njemu,
tako oslobođenom, javlja se spoznaja i on zna: 'Ponovno rađanje
je okončano, viši život je postignut. Obavljeno je što je trebalo da
se obavi. Posle ovog života više neće biti ponovnih rađanja.'
"To je kao kad čovek, oštrog oka, stoji na obali čistog, prozirnog i mirnog jezera u planini, i vidi pesak, šljunak, ostrige,
školjke, i jata riba. On zna: 'Ovo planinsko jezero je čisto, prozirno
i mirno, i u njemu su pesak, šljunak, ostrige, školjke, i jata riba.'
"To je, veliki radža, neposredan plod asketskog života, vidljiv
na ovom svetu, viši i slađi od prethodnog. Nema ploda asketskog
života vidljivog na ovom svetu, koji je viši i slađi od ovoga."
Kada je ovo čuo, radža Ađatasatu reče učitelju: "Izvanredno,
gospodaru, izvanredno! Kao da je neko podigao ono što je srušeno, otkrio ono što je skriveno, pokazao pravi put onome ko je
skrenuo sa puta, uneo svetlost u tamu, tako da oni koji imaju oči
mogu da vide oblike – upravo tako mi je Učitelj objavio Darmu
brojnim slikovitim primerima. Gospodaru, sada te uzimam za svog
Učitelja, prihvatam učenje i pristupam bratstvu. Učitelj može da
me smatra svojim učenikom, koji ga od danas pa do kraja svog
života prihvata za vodiča i učitelja. Greh me je nadvladao. Bila je
to moja slabost, glupost i greška. Radi sticanja moći ubio sam
svog oca, koji je bio ispravan čovek, i pravičan vladar. Učitelj
može da primi moj zavet, jer uviđam svoj greh, da ću se ubuduće
suzdržavati od greha."
"Zaista, veliki radža, počinio si greh. Ali pošto si uvideo da je
to bio greh i ispovedio ga, to je ispravno delo, i prihvata se tvoja
ispoved. Jer to je i u praksi discipline plemenitih, da svako ko uvidi
da je počinio greh, ako se pravilno ispovedi, ubuduće uspeva da
se suzdrži od greha."
Saslušavši Učitelja, maharadža Ađatasatu reče: "Gospodaru,
imam puno obaveza i mnogo toga treba da uradim, zato sada
moram da idem." - "Čini, veliki radža, ono što misliš da treba."
Tako Ađatasatu, oduševljen i zadovoljan rečima Učitelja, ustade i pokloni se Učitelju, i odlazeći obiđe Učitelja sa desne strane.
Kada je Ađatasatu otišao, Učitelj se obrati bratstvu: "Ovaj
maharadža, braćo, duboko je dirnut u svom srcu. Da nije ubio
oca, ispravnog čoveka i poštenog vladara, ukazala bi mu se jasna i
besprekorna vizija Darme još dok je sedeo ovde."
Tako je govorio Učitelj.
70
Poslednji dani
Blaženi se u pratnji velikog broja članova zajednice uputio u
Nalandu, i tamo odseo u mango gaju.
Tada je Blaženom prišao prečasni Sariputa, i pozdravivši ga,
seo sa poštovanjem i rekao: "Gospodaru, imam takvu veru u
Blaženog da, čini mi se, nikada nije bilo, niti će biti, niti sada
postoji neko drugi ko je veći ili mudriji u pogledu više mudrosti od
Blaženog."
Blaženi je odgovorio: "Velike i smele reči silaze sa tvojih
usana, Sariputa. Buncaš u oduševljenju! Sigurno si poznavao
Blažene koji su u drevna vremena bili svete Bude?"
"Nisam, Gospodaru!", odgovrio je Sariputa.
Blaženi je nastavio: "Onda si video sve Blažene koji će u
budućnosti postati svete Bude?"
"Nisam, Gospodaru!"
"Onda, Sariputa, bar znaš mene kao sadašnjeg svetog Budu i
prozreo si moj um?"
"Ne, nisam ni to, Gospodaru!"
"Vidiš onda, Sariputa, da ne poznaješ suštinu svetih Buda iz
drevnih vemena, niti onih koji će doći. Zašto su onda tvoje reči
tako velike i smele? Zašto si počeo tako naglas da buncaš u
oduševljenju?"
"O, Gospodaru! Nemam znanje o suštini Buda koji su bili, koji
će doći i koji su sada. Ja samo znam poreklo vere. Isto tako,
Gospodaru, kralj može imati pogranični grad, čvrstih temelja, jakih
bedema sa samo jednom kapijom, i na njoj nadzornka, pametnog,
veštog, i mudrog da zaustavi neprijatelje i primi prijatelje. On neće
moći da pazi na sve proseke i pukotine u bedemima, gde mogu da
se provuku mala stvorenja poput mačke, ali sva živa bića većih
dimenzija koja ulaze ili izlaze iz grada moraće da prođu kroz
kapiju. Gospodaru, samo tako i ja znam poreklo vere. Znam da su
svete Bude u prošlosti, odbacivši svu žudnju, zlonamernost,
71
lenjost, ponos, sumnju, prepoznajući sve te mentalne greške koje
čine čoveka slabim, vežbajući svoj um sa četiri mentalne
aktivnosti, temeljno se vežbajući u sedmostrukoj višoj mudrosti,
primili potpun plod prosvetljenja. Znam i da će svete Bude u
vremenima koja će doći učiniti isto i znam da je Blaženi, sveti
Buda naših dana, to isto učinio sada."
"Velika je tvoja vera, Sariputa", odgovorio je Blaženi, "ali pazi
da bude ispravno zasnovana."
Blaženi je boravio neko vreme u Nalandi, a zatim je pošao u
Pataliputu, pogranični grad Magade. Čuvši za njegov dolazak,
sledbenici iz Patalipute su ga pozvali u seoski konak. Blaženi se
obukao, uzeo svoju posudu za hranu i otišao sa pratnjom u konak.
Tamo je oprao noge, ušao u salu i seo naspram srednjeg stuba,
licem okrenut ka istoku. Članovi zajednice u njegovoj pratnji,
takođe opravši noge, ušli su u salu i seli oko Blaženog, uz zapadni
zid, okrenuti licem prema istoku. Za njima su, takođe opravši
noge, ušli i svetovni poštovaoci iz Patalipute i seli naspram
Blaženog, uz istočni zid, licem okrenuti prema zapadu.
Obraćajući se svetovnim učenicima iz Patalipute, Blaženi je
rekao:
"Petostruka je, domaćini, propast grešnika zbog neposedovanja ispravnosti. Kao prvo, grešnik lišen ispravnosti pada u veliku
bedu zbog lenjosti; drugo, loš glas o njemu daleko se čuje; treće,
u koje god društvo stupi, bili to bramani, plemstvo, glave porodica
ili samane, on nastupa nesigurno i smeteno; četvrto, umire pun
strahova i poslednje, pri raspadu tela posle smrti, njegov um
ostaje u nesretnom stanju. Kako god da se nastavi njegova
karma, to će biti patnja i nevolja. To je, domaćini, petostruka
propast grešnika.
"Petostruka je, domaćini, dobit pravednika u njegovoj primeni
ispravnosti. Kao prvo, pravednik, čestit, stiče dobit svojom
marljivošću; drugo, o njemu se šire dobri glasovi; treće, u koje
god društvo da dođe, među bramane, plemiće, glave porodica ili
samane, stupa sa pouzdanjem i pažljivo; četvrto, umire bez straha
i poslednje, pri raspadanju tela posle smrti njegov um ostaje u
sretnom stanju. Kako god da mu se karma nastavlja, biće u njoj
nebeske radosti i mira. Takva je, domaćini, petostruka dobit pravednika."
72
Tako je Blaženi podsticao, razgaljivao i prodrmavao učenike
religioznim poučavanjem do duboko u noć.
Potom je Blaženi u pratnji velikog broja članova zajednice
produžio ka selu Nadika, i tamo odseo u dvorani od cigala. Tada je
prečasni Ananda prišao Blaženom i pominjući imena muških i
ženskih članova zajednice koji su umrli, zabrinuto se raspitivao o
njihovoj sudbini posle smrti; da li će biti ponovo rođeni u životinjskom svetu, paklu, svetu duhova ili nekom drugom neugodnom
mestu.
Odgovarajući, Blaženi je rekao: "Oni koji umiru, nakon što su
prethodno sasvim uništili tri okova - putenost, pohlepu i egoistično
prijanjanje za egzistenciju, ne moraju da se brinu za svoje stanje
posle smrti. Neće se roditi u patnji; njihovi umovi neće nastaviti sa
karmom zlodela i grehova, već im je osigurano krajnje spasenje.
"Kada umru, od njih neće ostati ništa osim njihovih dobrih
misli, ispravnih dela i radosti koja proističe iz njihove istinitosti i
pravičnosti. Kao što reke na kraju moraju doći do ušća, tako će i
njihovi umovi biti rođeni u višim stanjima egzistencije, i nastaviti
da hitaju ka svom najvišem cilju koji je okean Istine, beskonačni
mir Nirvane.
"To što ljudska bića moraju da umru, Ananda, uopšte nije
čudno i dosađuješ mi time što se raspituješ za njihovu sudbinu.
Zbog toga ću te naučiti ogledalu Darme. Ako ga izabrani učenik
poseduje, moći će za sebe da primeti: 'Za mene više nema pakla,
ni rođenja u svetu životinja, duhova, ili nekom drugom neprijatnom mestu. Ja sam preobraćen, nisam više obavezan da se rodim
u patnji i siguran sam da ću postići spasenje.'
"Šta je onda, Ananda, to ogledalo Darme? To je svest da
izabrani učenik ima veru u Budu, potpuno je uveren da je gospodar Arahat, potpuno prosvetljeno biće, savršenog znanja i
vladanja, sretan, poznaje sve svetove, neuporediv vodič ka ovladavanju sobom, učitelj bogova i ljudi, blaženi Buda.
"Dalje, to je svest da izabrani učenik veruje u Darmu, Istinu
koju je objavio Blaženi, očiglednu, večnu, svima dostupnu, pristupačnu, tako da je mudar može steći svojim naporom i trudom.
"Dalje, to je svest da izabrani učenik veruje u Sangu, veruje u
valjanost udruživanja onih ljudi i žena koji paze da idu Uzvišenom
osmostrukom stazom; veruje u Budinu zajednicu ispravnosti,
čestitosti, pravde i pokornosti, koja je hvale vredna, dostojna
73
gostoljubivosti, darova i poštovanja; veruje da je zajednica najviši
rasadnik vrlina za svet, da poseduje sve kvalitete koje cene dobri,
nenadmašnih je odlika, potpunih, neokaljanih, čistih, koje čoveka
čine istinski slobodnim, vrlina koje cene mudri, nezamrljanih
sebičnim željama, ili verovanjem u vrednost licemernih dela, vrlina
koje su pogodne za uzvišene i svete misli meditacije.
"To je, Ananda, ogledalo Darme, propis doktrine, kojeg, ako
izabrani učenik poseduje, može za sebe da tvrdi: 'Za mene više
nema pakla, ni rođenja u životinjskom svetu, svetu duhova ili
nekom drugom neprijatnom mestu. Ja sam preobraćen, nisam
više obavezan da se rodim u patnji i sigran sam da ću postići
spasenje.'"
Blaženi je proveo jedno vreme u Nadiki, a zatim je u pratnji
velikog broja članova reda prešao u Vesali. Tu se učitelj ovako
obratio bratstvu:
"Biku treba da bude pažljiv i svestan, to vam savetujem.
"Kako biku utemeljuje pažnju?
"U našoj zajednici, prosjaci, čovek neprestano promatra telo u
telu i tako ostaje revnostan, svestan i pažljiv, pošto je savladao
želju i potištenost koje su u svetu. Slično tome, on neprestano
motri na osećaje u osećajima i tako ostaje revnostan, svestan i
pažljiv, pošto je savladao želju i potištenost koje su u svetu. I
neprestano motri na misli u mišljenju, i stanja uma u umu i tako
ostaje revnostan, svestan i pažljiv, pošto je savladao želju i
potištenost koje su u svetu.
"Kako biku biva svestan? Šta god da čini, kada ide tamo-amo,
dok gleda naokolo ili ispred sebe, dok savija ili pruža ruke, dok
nosi odeću ili posudu sa hranom, dok jede, pije, žvaće ili guta, dok
se odaziva pozivima prirode, dok hoda, stoji ili sedi, dok spava ili
dok je budan, dok priča ili ćuti, uvek je svestan šta čini.
"Na ovaj način biku treba da bude pažljiv i svestan, to vam
savetujem."
***
Početak sezone kiša Blaženi je dočekao u selu Beluvi u blizini
Vesalija. Tu se ovako obratio zajednici: "Prosjaci, za sezonu kiša
nađite sebi prebivalište u okolini Vesalija u mestima gde žive vaši
prijatelji i bližnji. Ja ću sezonu kiša provesti ovde u Beluvi."
74
Kada je počela sezona kiša Blaženi se teško razboleo i obuzeli
su ga jaki smrtonosni bolovi. Ali Blaženi je, budući da je bio
neprestano pažljiv i svestan, podnosio bolove bez negodovanja.
Onda mu se javila ovakva misao: "Ne bi bilo dobro da napustim život ne obrativši se učenicima, ne oprostivši se od zajednice.
Sad ću jakim naporom volje savladati ovu bolest i održaću se u
životu do tog vremena."
I Blaženi je snažnim naporom volje savladao bolest i održao
se u životu do vremena koje je odredio, a bolest je minula.
Tako je Blaženi počeo da se oporavlja i kada je sasvim
ozdravio, izašao je i seo ispred manastira. I prečasni Ananda u
društvu drugih učenika pristupi Blaženom, pozdravi ga i sevši sa
poštovanjem pored njega reče: "Video sam, Gospodaru, kakvog je
zdravlja bio Blaženi, i video sam kako je Blaženi patio. I razmišljajući nad tim prizorom bolesti Blaženog, moje telo je postalo slabo,
naježio sam se, vidokrug mi je postao taman, i moje snage više
nisu bile potpune i nisu odolevale. Utešila me je misao da Blaženi
neće umreti dok barem ne ostavi uputstva koja se tiču reda."
Na to se Blaženi obrati Anandi, kao predstavniku reda,
rečima:
"Šta onda, Ananda, zajednica očekuje od mene? Poučavao
sam Darmi ne praveći razliku između spoljašnje i unutrašnje
doktrine. Istina je, Ananda, da Tatagata ništa od svog učenja ne
drži skriveno u stisnutoj šaci.
"Naravno, Ananda, kad bi bio neko ko o sebi misli: 'Ja vodim
bratstvo', ili 'Zajednica zavisi od mene', on bi dao uputstva o svim
stvarima koje se tiču reda. Ali, Ananda, Tatagata ne misli da je on
taj koji treba da vodi prosjake, niti da zajednica ovisi o njemu.
Zašto bi onda Tatagata ostavio uputstva o bilo kojoj stvari u vezi
zajednice?
"Ostario sam, Ananda, imam puno godina. Moje putovanje se
bliži kraju, ispunio sam kvotu svojih dana, ušao sam u osamdesetu. Kao što istrošena kolica ne mogu da se pomeraju bez mnogo
teškoća, tako i telo Tatagate opstaje uz puno dodatne brige.
Samo, Ananda, kad Tatagata ne obraća pažnju na bilo koju spoljašnu stvar, posvećujući se onoj meditaciji koja se ne bavi
telesnim objektima, samo tada je njegovom telu udobno.
"Zato, Ananda, budi svetlo sam sebi. Budi oslonac sam sebi, i
ne oslanjaj se na pomoć sa strane. Drži se čvrsto Darme kao
75
svetla. Traži spas samo i jedino u Darmi. Ne oslanjaj se na nikoga
do sebe.
"A kako, Ananda, može biku da bude svetlo sam sebi, da se
oslanja na sebe a ne na nekog drugog, da se čvrsto drži Darme
kao svetla, i da spas traži samo i jedino u Darmi, i da se ne uzda
ni u koga drugog?
"U našoj zajednici čovek neprestano promatra telo u telu, i
tako ostaje revnostan, svestan i pažljiv, pošto je savladao patnju i
potištenost koje su u svetu. Slično, neprestano motri na osećaje,
misli i stanja uma, i tako ostaje revnostan, svestan i pažljiv, pošto
je savladao patnju i potištenost koje su u svetu.
"Svi, Ananda, koji su već sada, ili će posle moje smrti, biti
svetlo sami sebi, oslonac sami sebi, koji se neće oslanjati na druge
već će se čvrsto držati Darme kao svog svetla, i koji će tražiti svoj
spas samo i jedino u Darmi, i koji se neće uzdati u druge, su oni,
Ananda, među prosjacima, koji će prevazići tamu, ali moraće da
budu revnosni u svom trudu."
***
Jednog jutra Blaženi je rano ustao, obukao se, uzeo svoju
posudu za hranu, i otišao u Vesali da prosi hranu. Kad se vratio,
završivši svoj obed, obratio se prečasnom Anandi:
"Ananda, ima osam stupnjeva izbavljenja od zapreka koje
proizilaze iz opažanja ideja koje pripadaju spoljašnim objektima.
Koji su to stupnjevi?
"Čovek obuzet formom opaža oblike - to je prvi stupanj
izbavljenja.
"Čovek nesvestan svoje forme opaža spoljašnje oblike - to je
drugi stupanj izbavljenja.
"Sa mišlju 'to je dobro' on postaje pažljiv - to je treći stupanj
izbavljenja.
"Prevazišavši sve ideje o formi, dovevši do kraja sve ideje
senzornog delovanja, ne obraćajući pažnju na mnoštvo oblika,
misleći: 'Sve to je beskrajan prostor', dostiže i boravi u stanju uma
u kome je prisutna samo ideja o beskonačnosti prostora - to je
četvrti stupanj izbavljenja.
"Prevazišavši sasvim ideju o prostoru koji je beskrajna osnova, misleći: 'Sve je beskrajno', dostiže i boravi u stanju uma u
76
kome je jedino prisutna beskrajnost postojanja - to je peti stupanj
izbavljenja.
"Prevazišavši sasvim ideju o beskonačnosti postojanja, misleći: 'Ništa ne postoji', dostiže i boravi u stanju uma u kome ništa
nije prisutno - to je šesti stupanj izbavljenja.
"Prevazišavši sasvim ideju o ništavilu, dostiže i boravi u stanju
uma u kome nema ni prisustva, ni odsustva ideja - to je sedmi
stupanj izbavljenja.
"Prevazišavši sasvim stanje u kome nema ni prisustva ni odsustva ideja, ulazi i boravi u stanju uma u kome opažanje i ideje
prestaju da postoje - to je osmi stupanj izbavljenja.
"To je, Ananda, osam stupnjeva izbavljenja."
Blaženi je zatim nastavio: "Jednom sam se, Ananda, odmarao
pod nigroda drvetom, na obali reke Neranjara, neposredno pošto
sam postigao veliko prosvetljenje. Tada mi je prišao zli Mara i
stavši preda mnom rekao: 'Sada, Gospodaru, napusti egzistenciju.
Umri sada! Sada je trenutak da Gospodar umre!'
"Kada mi je to rekao, odgovorio sam mu rečima: 'Zli Maro,
neću preći u konačnu Nirvanu dok Istina ne postane dobro proklamovana među ljudima!'
"Danas, Ananda, ponovo mi je došao zli Mara i rekao: 'Sada,
Gospodaru, istupi iz egzistencije. Umri sada! Sada je trenutak da
Gospodar umre!'
"I, Ananda, ja sam mu odgovorio: 'Ne brini se! Moj odlazak
nije daleko. Za tri meseca Tatagata će otići!' Tako je, Ananda,
Tatagata svesno i slobodno odredio preostalo vreme svog života."
Čuvši to, prečasni Ananda je odgovorio: "Dozvoli, Gospodaru,
da traješ ceo eon; živi, Učitelju, tokom cele Kalpe, za dobro i sreću
mnogih, smiluj se svetu, za dobro, napredak i sreću nebeskih bića
i ljudi."
"Dosta, Ananda! Ne preklinji me više! Prošlo je vreme za
takve molbe."
Ananda je nastavio: "Iz tvojih usta, Gospodaru, čuo sam
ovakve reči: 'Svako ko je razvio, praktikovao, održao, povećao i
uzdigao sebe do najvećih visina četiri staze Sidi, i tako zagospodario njima, tako da ih koristi kao sredstvo i kao osnovu, može,
ako to želi, produžiti svoj život u ovom rođenju kroz ceo eon, tj.
deo eona koji predstoji. Tatagata je to potpuno praktikovao i
77
razvio i može, prema tome, ako tako hoće da živi ceo eon - tj.
preostali deo eona."
"Da li ti u to veruješ, Ananda?"
"Da, Gospodaru!"
"Onda je, Ananda, to tvoja greška.
"Nisam li ti, Ananda, već rekao da je u prirodi svih nama
bliskih i dragih stvari, da moramo da se od njih odvojimo, da ih
napustimo i da živimo odvojeni od njih? Kako onda može biti
moguće to što me moliš? Dokle god sve što je rođeno, uneto u
postojanje i uslovljeno, sadrži u sebi inherentnu nužnost
raspadanja, kako onda može postojati nešto što neće propasti? To
jednostavno nije moguće. I u pogledu onoga što je Tatagata
napustio, odbacio, porekao, ostavio i od čega je odustao, on je
izjavio: 'Odlazak Tatagate će biti uskoro. Za tri meseca Tatagata
će umreti!' Nemoguće je da Tatagata pređe preko onoga što je
ovako izjavio."
Onda je Blaženi praćen Anandom pošao u dvoranu Kutagara.
Kad su stigli, obratio se Anandi: "Dovedi sve prosjake koji su u
okolini Vesalija, neka se okupe u dvorani."
Kada su se svi okupili, Blaženi je ušao u dvoranu koja je bila
postavljena za njega. Zatim se obratio prosjacima: "Vi koje sam
upoznao sa istinama koje sam spoznao, vi koji ste zaista njima
ovladali, meditirajte o njima i raširite ih svuda, tako da bi religiozan život trajao i bio sačuvan od zaborava, da bi se nastavio za
dobro i sreću mnogih, iz samilosti prema svetu, za dobro, napredak, i sreću nebeskih bića i ljudi.
"Koje sam, prosjaci, istine koje sam spoznao, vama učinio
poznatim i koje, pošto ste njima ovladali, treba da praktikujete,
meditirate, i širite na sve strane, u cilju održanja i očuvanja od
zaborava religioznog života, da bi se on nastavio za dobrobit i
sreću mnogih, iz samilosti prema svetu, za dobro, napredak i
sreću nebeskih bića i ljudi? To su ove istine:
- Četiri utemeljenja pažnje,
- Četiri samapadane,
- Četiri staze sidipade,
- Pet indrijani,
- Pet balani,
- Sedam faktora prosvetljenja,
78
- Uzvišena osmostruka staza."
Onda je Blaženi opomenuo prosjake: "Smrt je inherentna
svim uslovljenim stvarima; trudite se marljivo! Tatagata će uskoro
preći u Paranirvanu. Po isteku tri meseca Tatagata će ući u Paranirvanu.
"Moj vek je završen, moj život se bliži kraju.
Ostavljam vam kao utočište svoje delo.
Budite stoga, prosjaci, marljivi, pažljivi, neukaljani,
Sa čvrstom rešenošću nadzirite svoje umove.
Ko se doktrine i discipline čvrsto drži
Neće se ponovo roditi, dokončaće patnju."
***
Tri meseca kasnije, Blaženi je otišao u Pavu. Kada je kovač
Čunda čuo da je u Pavu došao Blaženi, i da je odseo u mango
gaju, otišao je Budi i sa poštovanjem pozvao Blaženog i njegovu
pratnju na ručak. Čunda je pripremio kolače od pirinča i jelo od
sušenog svinjskog mesa.
Kada je Blaženi pojeo hranu koju je kovač Čunda pripremio,
pozlilo mu je i spopao ga je jak smrtonosni bol. Ali Blaženi, neprestano pažljiv i svestan, podnosio je bez negodovanja.
Onda se obratio Anandi: "Ananda, idemo u Kusinaru."
Učitelj je, usput, kazao prečasnom Anandi: "Možda će se sada, Ananda, desiti da neko izaziva grižu savesti kod kovača Čunde
ovim rečima: 'Loše je po tebe, Čunda, to je na tvoju sramotu, da
je Tatagata svoj zadnji obrok hrane primio od tebe i onda umro.'
Ta prebacivanja, Ananda, Čundi kovaču treba da budu sprečena
rečima: 'Dobro je to za tebe, Čunda, i za tvoj dobar glas, da je
Tatagata kao svoj poslednji obed pojeo hranu koju si mu ti pripremio i zatim umro. Iz usta samog Učitelja, Čunda, čuo sam, od
samog Učitelja primio sam sledeće: "Te dve ponude hrane su
jednake po učinku i jednake koristi, i mnogo veće po učinku i
koristi nego sve druge - a koje su to dve ponude hrane? Ponuda
hrane, koju je Tatagata primio, pojeo i zatim postigao savršeno
prosvetljenje; i ponuda hrane, koju je Tatagata primio, i pojevši
hranu otišao tim krajnjim odlaskom kad više ništa ne ostaje - te
dve ponude hrane su jednake po učinku i jednake koristi, i mnogo
većeg učinka i koristi nego bilo koja druga ponuda. To je bilo
79
određeno karmom kovača Čunde, posledica dužine života, posledica dobrog rođenja, posledica dobre sudbine, posledica dobrog
glasa, posledica nasleđa neba i nadmoći." Na taj način, Ananda,
treba sprečiti svaki osećaj griže savesti kod kovača Čunde."
Onda je Blaženi tom prilikom izrekao ove stihove:
"Vrlina se uvećava kod onog koji daje,
Gde ima samokontrole ne javlja se bes,
Dobar čovek odbacuje loše puteve,
I iskorenivši sve žudnje i mržnje
I sve iluzije, boravi u miru!"
***
Blaženi je otišao praćen velikim brojem članova zajednice do
gaja Upavatana porodice Malas u Kusinari, na drugoj obali reke
Hiranjavati. Tu se Blaženi obratio Anandi rečima: "Pripremi, Ananda, molim te, ležaj ispod drveta sa uzglavljem prema severu.
Umoran sam, Ananda, i želim da legnem."
Onda su članovi porodice Malas sa svojim sinovima, ćerkama i
ženama, ožalošćeni i tužni, dirnuti do srca, pošli do svog gaja sa
željom da vide Blaženog kako bi sudelovali u blaženstvu koje zahvata one koji se nalaze u njegovoj blizini.
Blaženi im se obratio rečima: "Tražeći put morate se napregnuti i marljivo truditi. Nije dovoljno to što ste me videli! Držite se
onog što sam vam naložio, oslobodite se zapletenosti u mreže
patnje. Idite putem čiji je cilj postojan.
"Bolestan čovek se može izlečiti pomoću ozdravljujuće snage
leka i tako se osloboditi bolesti ne videvši lekara.
"Onaj ko ne čini ono što sam naložio uzalud me gleda. Od
toga nema koristi. Dok onaj ko živi daleko od mene, ali ide
ispravno, uvek je kraj mene.
"Čovek može da boravi kraj mene a ipak, ne pokoravajući se
Darmi, biće daleko od mene. Dok će onaj koji se pokorava Darmi
uvek uživati u blaženstvu prisustva Tatagate."
Do gaja u Malasu je došao i prosjak Subada, i obratio se prečasnom Anandi: "Od svog prijatelja koji je duboko ostario i učitelj
je sa velikim iskustvom, čuo sam ovo: 'Ponekad, zaista veoma
retko, na svetu se pojavljuju Tatagate, svete Bude.' Rečeno je da
80
je danas poslednja noć kada će se desiti konačni odlazak učitelja
Gotame. Moj um je pun sumnji i kolebanja, a opet imam poverenja u učitelja Gotamu i verujem da će biti sposoban da prikaže
istinu tako da se ja oslobodim svojih sumnji. Zato molim za
dopuštenje da vidim učitelja Gotamu!"
Saslušavši Subadu, prečasni Ananda je odgovorio: "Dosta, prijatelju Subada! Ne uznemiravaj Tatagatu. Blaženi je umoran."
Blaženi je čuo ovaj razgovor i pozvao k sebi prečasnog Anandu: "Ananda! Ne odbijaj Subadu. Dozvoli mu da vidi Tatagatu. Što
god me bude pitao pitaće zbog želje za znanjem a ne da bi mi
dodijavao, i sve što budem rekao odgovarajući na njegova pitanja
on će brzo shvatiti."
Onda je prečasni Ananda otišao prosjaku Subadi i rekao: "Uđi
unutra, prijatelju Subada, jer ti je Blaženi to dozvolio."
Kada je Blaženi poučio Subadu, potakao ga i razgalio rečima
mudrosti i utehe, Subada reče Blaženom:
"Najsavršenije su reči s tvojih usana, Gospodaru! Podižu ono
što je srušeno, otkrivaju skriveno, pokazuju pravi put zalutalima
koji su skrenuli s puta. One unose svetlo u tamu tako da oni koji
imaju oči mogu da vide. Tako je, Gospodaru, meni Istinu pokazao
Blaženi i ja uzimam utočište u Blaženom, Darmi i Sangi. Blaženi
može da me primi za svog učenika i vernika, od danas do kraja
života."
Potom se prosjak Subada obratio prečasnom Anandi: "Velika
je tvoja prednost, prijatelju Ananda, velika je tvoja dobra sreća jer
si toliko mnogo godina bio škropljen učeništvom u ovom bratstvu,
pod rukama samog Učitelja!"
Osetivši da se bliži čas, Blaženi se obratio prečasnom Anandi
rečima: "Može se dogoditi, Ananda, da se u nekom od vas pojavi
misao: 'Reč Učitelja je gotova, više nemamo učitelja!' Ali ne treba
to tako smatrati, Ananda. Tačno je da više neću imati telo, jer su
sve patnje, ubuduće, zauvek otklonjene, ali iako će ovo telo propasti, Tatagata ostaje. Darma i pravila reda koja sam postavio i
zaveštao svima vama, kad odem, biće vaš učitelj. Kad ja odem,
Ananda, neka red, ako tako želi, ukine sve manje vredne i manje
važne propise."
Zatim se Blaženi obratio bratstvu: "Možda postoji neka nesigurnost ili sumnja u umu nekog od vas po pitanju Bude, Darme
ili staze. Nemojte posle da prebacujete sebi sa mišlju: 'Nismo pitali
81
Blaženog kad smo bili sa njim licem u lice.' Zato, braćo, pitajte
sada, pitajte slobodno."
Svi su ćutali.
Onda se prečasni Ananda obratio Blaženom: "Zaista, verujem
da u celom skupu nema ni jednog prosjaka koji ima ijednu nedoumicu ili sumnju u vezi sa Budom, Darmom ili stazom!"
Blaženi je odgovorio: "To što si rekao, Ananda, van svake je
sumnje. Jer, Ananda, Tatagata sasvim sigurno zna da ovde u
celom skupu prosjaka nema ni jednog koji ima neku nedoumicu ili
sumnju u vezi Bude, Darme ili staze! Sasvim suprotno, Ananda,
sva ova braća su preobraćena i osigurano im je konačno izbavljenje."
I Blaženi se poslednji put obratio skupu: "Pazite sada, braćo",
rekao je, "opominjem vas: propast je svojstvena svim uslovljenim
stvarima, ali Darma će ostati zauvek! Trudite se marljivo radi svog
izbavljenja!" To su bile poslednje reči Tatagate. Potom je Tatagata
utonuo u duboku meditaciju i prošavši kroz sve stupnjeve Đane,
ušao u Paranirvanu.
82
83
Glosar:
ABINE - duhovne sposobnosti, mudrosti
AGNI - bog vatre
ARAHAT - svetac
ARATI - nezadovoljstvo, odbojnost, bes zbog neprijatnosti
ATMAN - metafizička suština čoveka, sopstvo, jastvo. Buda poriče
postojanje Atmana u smislu nečega što je pokretač misli, primalac
opažaja ili počinilac dela, jer kao što kiša pada usled delovanja
fizičkih zakona, analogno se odvijaju i psihički procesi u čoveku,
pri čemu se javlja i privid o ličnom postojanju (individue, jastva).
BALANI - pet moralnih odlika tj. moći: odlučnost, vera, pamćenje,
meditacija i mudrost
BAGAVAT - čovek vredan poštovanja
BIKU - pripadnik budističkog reda, prosjak, beskućnik
BODI - inteligencija, razum
BRAMA - Večni apsolut, impersonalnini duh, univerzalna duša, a
kao manifestovana personalizacija oličen u jednom od tri boga
hinduizma, Brami (Tvorcu).
BRAMAN - posvećeni poznavalac Veda, upućen u sveto znanje
CHAITANYA - svesnost, duh, uviđanje, shvatanje
DEVA - nebeski duh, bog ili anđeo
DARMA – (damma) prirodno, stvarno, stanje stvari i zakon
njihovog postojanja, objektivno i istinito, religiozni i etički kod
ispravnosti
GUNE - tri osnovne sile postojanja (aktivnost, inertnost i manifestacija)
INDRIJANI - pet organa, tj. sposobnosti duhovnog opažanja
vezanih uz balani
IŠVARA - najviši ideal, uzor, učitelj
JOGA - rad, metod, način, sredstvo za postizanje Jedinstva
JAMA - bog smrti
84
JNANI - (gjani), mudrac koji je usvojio i poseduje znanje koje
prepoznaje, vidi i ima iskustveno (znanje koje nije memorisanje
podataka, već je aktivno viđenje onoga što "zna")
ĐANA - (gjana), više znanje, spoznaja ostvarena kroz meditaciju
KALPA - period vremena koji predstavlja jedan dan u životu boga
Brame
MAGA - staza, Uzvišena osmostruka staza koja se sastoji od
ispravnog razumevanja, ispravne težnje, ispravnog govora,
ispravnog ponašanja, ispravnog življenja, ispravnog napora,
ispravne pažnje i ispravne koncentracije
MARA - predstavlja sile zla, rušilac, bog požude, greha i smrti
MAJA - iluzija, varka zbog koje nam se pojavno čini kao konačna
istina i zbog koje ne znamo Darmu
MUNI - utihnuli mudrac, religiozni mislilac
NAGA - vrsta duhovnih bića
NIRVANA - brisanje, dokinuće ideje o sopstvu i individualnoj
egzistenciji (ličnosti), i dostizanje krajnje istine o sebi i svetu
NIDANA - uzrok
NIGANTA - oslobođen okova, odnosi se na pripadnika Đainske
škole
PARAMITE - savršenstva, vrline
PARANIRVANA - konačni stadijum oslobođenja
PARABRAMAN - Konačni, prvobitni, najviši Brama
RAGA - strast, vatrena žudnja, pohota
SAMADI - viša svest, stanje Jedinstva
SAMANA - asketa
SAMAPADANA - četiri ispravna napora: 1) ovladavanje strastima kako bi se sprečilo javljanje novih loših karakteristika 2) suzbijanje
grešnih misli - kako bi se odstranile loše karakteristike koje već
postoje 3) meditacija - kako bi se javile i razvile dobre
karakteristike 4) pažnja - kako bi se sprečilo lutanje uma i uvećala
dobra koja postoje
SAMJAMA - kontrola nad umom ostvarena pomoću koncentracije,
meditacije i samadija
SAMSARA - tok zbivanja uzastopnih egzistencija
85
SAMSKARE - utisci, oblici, dispozicije, akumulirani formativni
elementi karme koji uzimaju oblik u telesnom postojanju
SANGA - bratstvo, zajednica Budinih učenika i sledbenika
SAT-GURU - pravi učitelj
SAVAKA - učenik, početnik
SIDIPADA - staza kojom se stiču natprirodne moći (sidiji)
SOMA - duhovni napitak
TANHA - žudnja, žeđ za zadovoljstvima, prijatnostima i posedovanjem
TIRATANA - tri "dragulja": Buda, Darma i Sanga
TATAGATA - Buda
VARUNA - jedno od božanstava
VEDE - sveti tekstovi
86
Download

Gotama Buda - Izbor tekstova