СТАВ
Лист ученика
Друге економске школе
Број 4, мај 2012. године
Изгради свој став
1
СТАВ
Лист Друге економске школе
Број 4, мај 2012.
Садржај:
Реч уредника
Живот Школе
-Сајам образовања
3
-Сајбер насиље
4
-Интернест у Другој економској школи 5
-Рад на пројекту „Историја мушкости у Европи“
од 1500. до 2000. године
7
-Неке активности УП
8
-Акција хуманитарне помоћи УП
10
-Школска трибина
11
-Екскурзија трећег разреда
13
-Матурска екскурзија
15
-Прослава Дана школе
16
Радови наших ученика
-Кошница
18
-Рекламе
19
-Културни успон
20
-Пиротски ћилим
21
-Ликовна секција
22
Кутак за матуранте
-Искуства бруцоша са Економског
факултета
23
-Поређење државног и приватног
факултета
28
-Све информације за средњошколце
MINGL
30
-Ревизор
32
Интервјуи
-Невена Роквић
33
-Катарина Марковић
35
Табу теме
-Психичко малтретирање
37
-Прва посета гинекологу
38
-Коцка
39
Нешто озбиљније
-Чувени странци о Србији
40
-Роми у школству
42
-Турбо - фолк
43
-Најчитаније књиге
45
-Петница
46
Забавне стране
-Напокон 18
47
-Тренд
48
1
-Искористи-попусти се
-Пет начина
да ово лето проведете на мору
-Олимпијске игре
-Бисери
49
50
51
52
РЕЧ УРЕДНИКА
Драги ђаци и колеге,
Пред вама је четврти број школског листа
Став. Потрудили смо се да и ове године
пропратимо актуелности важне за нашу
школу, али и теме, које су интересантне
генерацијама наших ђака. Ове године за
дизајн часописа, први пут, задужене су наше
ученице Снежана Атанацковић и Катарина
Живковић из II 11. Верни нашем листу остали
су и бивши ђаци, чланови новинарске секције,
чији су текстови обогатили овај број.
До сада, кроз наш лист, пратили смо
литерарне напоре наших ђака. Ове године и
дизајн је њихов креативни доживљај. Зато, не
замерите, уколико се поткраде и понека
грешка...
Позивамо вас да следеће године учествујете
у изради нашег листа, како би на занимљивији
и атрактивнији начин причао о нама...
Александра Масло, наставник
СТАВ
ИМПРЕСУМ:
лист Друге економске школе
Број 4, мај 2012.
Господара Вучића 50
Тел. 011/644 01 32
www.drugaekonomska.edu.rs
Уредник: Александра Масло, наставник
Главни сарадник: Марта Вујошевић, наставник
Лектура: Марта Вујошевић, наставник
Сашка Остојић, библиотекар
Дизајн: Братислава Дабовић, наставник
Снежана Атанацковић II 11
Катарина Живковић II 11
Редакција:
Емили Пејић I 2
Драгана Тонић I 3
Невена Митрић II 1
Марко Машовић II2
Милица Бједов II6
Исидора Влајковић II6
Стефан Лазааревић II6
Константина Ливадиоти II6
Александрар Радивојевић II6
Данијела Јовановић II 12
Бојан Гостић III 2
Јелена Апостоловић III3
Ивана Симоновић III3
Катарина Милићевић III 9
Леа Влк III 10
Милица Влајин IV9
Стефан Цонић IV11
Бивши ђаци:
Марина Радојевић, Милица Спасић,
Немања Тановић, Александра Вукајлов
Сарадници:
Вишња Ђекић, педагог
Јелена Колунџија, наставник
Ђина Костић, наставник
Мелита Ранђеловић, педагог
Радмила Симијоновић, психолог
На насловници: Дејана Поповић III 10 и Богдан Мићевић III 6
Поједине фотографије преузете са интернета
2
САЈАМ ОБРАЗОВАЊА
Сајам образовања одржан је у просторијама
Општине Врачар, 5. априла 2012,год. под
слоганом „Три пута мери - школу изабери“. На
овом сајму представљене су средње стручне
школе и гимназије из Београда, а све у циљу
промовисања
и
приближавања
будућим
средњошколцима. Школа учесница било је много,
али међу најистакнутијим
била је наша,
Друга
економска
школа,
са
општине Вождовац.
Ученици III и IV разреда
наше школе, заједно са
директором
Дејаном
Недићем,
помоћником
директора
Цветом
Митровић,
психологом
Радмилом Симијоновић и
професорима:
Драганом
Стојановић,
Драганом
Бувач, Јеленом Обреновић
и Бојаном Жугај, са
задовољством
су
представили програм и
правила школовања, као и
потенцијале који се нуде потенцијалним будућим
ђацима.
Свесни тога да одабир добре школе за сваког
младог човека преставља важан корак и услов за
напредак, као и бољу будућност, подржали смо
ову манифестацију.
Штанд наше школе, уз пратећи рекламни
материјал, био је један од најпосећенијих, што нам
говори и да је заинтересованост основаца за нашу
школу велика.
Представили смо три профила наше школе, то су:
економски техничар, пословни и финансијски
администратор. Ту смо били да одговоримо на сва
постављена питања како би олакшали малим
матурантима да донесу праву одлуку.
На сајам су били позвани првенствено ђаци
основних школа са теориторије општине Врачар и
Вождовац, а одзив је био очекивано велики. Осим
њих, међу посетиоцима је било и доста ученика са
других општина, који су заједно са својим
родитељима дошли да се информишу како би
лакше донели прави избор за будуће школовање.
Судећи по реакцијама посетилаца, порука је
успешно послата, и завршним основцима је на
креативан и приступачан начин предочено да ће
кроз четворогодишње школовање у нашој школи
стећи и знање и вештине, које ће касније моћи да
примене у току студија, али и на послу.
Можемо са радошћу да закључимо да ће врата
наше школе, након сајма бити широм отворена и
спремна за многе заинтересоване, како би
примила све будуће ђаке, а ми им желимо
добродошлицу и срећу у раду и учењу.
Леа Влк III 10
3
САЈБЕР НАСИЉЕ – НАСИЉЕ 21. ВЕКА
Оно што смо сви знамо јесте да деца,
тинејџери и одрасли све више времена
проводе на интернету.
Facebook, Twitter и друге друштвене мреже
данас су најпосећенији сајтови на интернету.
На основу анкете која је спроведена у нашој
школи (анкетирано је 197 ученика),
установили смо да 93% испитаника има
отворен налог на Facebook-у.
Али оно што не знамо или на шта не обраћамо пажњу, јесте злоупотреба интернета.
Наш идентитет, наше објаве, личне информације, слике могу да се искористе у „лоше сврхе.“ Вербално
понижавање на друштвеним мрежама, претеће SMS и MMS поруке, напади на е-mail адресе - „крађе
идентитета“, објављивање омаловажавајућих и исмевајућих фотографија и видео записа, злоупотреба
туђих фотографија и видео записа, снимање намерно изазваних ситуација и њихово објављивање на
интернету - све је то насиље у виртуелном окружењу односно „сајбер насиље“, коме су корисници
интернета све више изложени.
Увидевши важност ове теме и потребу да се на њу укаже ученицима наше школе, професорке грађанског
васпитања Мелита Ранђеловић и Јелена Колуџија, су предложиле ученицима да ураде пројекат на ту тему.
На Сајму образовања, у оквиру штанда Инцест траума центра посетиоцима су ученице наше школе
представиле кроз један скеч и плакате шта је Сајбер насиље, ко могу бити жртве и злостављачи и како га
спречити. У циљу даљег образовања ученика, наставника и родитеља, делили смо флајере и окачили
плакате у ходнику школе.
Овај пројекат је наставио да се развија пријавом за Републичко такмичење у организацији Инцест траума
центра, о насиљу над децом и женама. Ученици су осмислили и снимили кратак, едукативан филм на тему
сајбер насиља који је назван „Насиље
21.века“ . Његов садржај је приказао
пример сајбер насиља и како га решити.
Филм који је освојио друго место на
Републичком такмичењу Инцест траума
центра можете да погледате на
њиховом сајту
(www.incesttraumacentar.org.rs).
Међутим, ту није био крај. Ученици су и
даље наставили са својим пројетком о
сајбер насиљу, са циљем да се свест о
учесталости
ове врсте насиља код људи подигне и да се делује превентивно.
На захтев Инцест траума центра организована су двa јавна часа под називом Од класичне до 3D
интернет учионице на тему сајбер насиља. Том прилико приказан је филм Насиље 21. века за ученике и
наставнике београдских средњих школа и представнике Министарства просвете, невладиног сектора,
УНИЦЕФ-а и амбасада. Након филма, ученици су са учесницима јавног часа дискутовали и причали о овој
теми.
Снимак јавног часа можете погледати на сајту Инцест траума центра
93% УЧЕНИКА НАШЕ ШКОЛЕ ИМА НАЛОГЕ НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА
Ученици учесници у пројекту:
4
I година Албијанић Катарина, Јаковљевић Јована, Пемац Невена, Урошевић Милица
II година Благојевић Петар, Јеремић Теодора, Миљановић Босиљка
III година Радловић Зорка, Петрић Милица
IV година Бурџић Лазар, Влајин Милица, Муса Јасмина, Стојановић Ивана
Милица Влајин IV 9
ИНТЕРНЕСТ У ДРУГОЈ ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ У БЕОГРАДУ
Др Станко Црнобрња, професор на Факултету за медије и комуникације и Зоран Хамовић, аутор пројекта
Интернест, посетили су Другу економоску школу у Београду у оквиру припремних сусрета за други Фестивал
креативности. Ученици су након представљања концепта свог рада на тему ,,Историја мушкости у Европи“,
имали прилику да чују предавање на тему „Медијске писменост и естетике савремених медија“.
Зоран Хамовић представио је досадашње домете и елементе
даљег развоја пројекта Интернест директору и професорима
Друге економске школе у Београду, објашњавајући да, у
савременом свету где медији постају дминантни канали
комуникације, један од најважнијих задатака школске инфотеке
јесте да подстакне критички приступ селекцији информација. На
тај начин инфотеке постају места за размену мишљења и
развијање дијалога, међу професорима и ђацима о важним
друштвеним темам. Такође, пројектом Интернест школе добијају
могућност да конципирају другачији рад са ђацима кроз
самостално истраживање и интерактивни тимски рад, што је
изазовније
и
подстиче
мотивацију
ученика.
Пројекат је веома функционалан и омогућава сасвим нови приступ у раду са ученицима. Он ученицима
пружа сврсисходна знања, јер они креирају један производ од идеје до њене материјализације. Оваквим
радом ствара се сасвим нова медијска култура у школама, а развојем специфичних талената код ученика
и креативних производа ствара се аутентичност школе по којој она постаје препознатљива - рекао је
Хамовић.
Он је подсетио да је пројекат добио одличне препоруке са катедре
за психологију Филозофског факултета у Београду. Један од циљева
пројекта је да кроз менторски рад талентовани ђаци савладају
логику процеса медијске продукције, трансформишући садржај из
једног медија у мултимедијску презентацију. На тај начин они се
медијски описмењују , је рпочињу да користе медије креативно, не
као пуки потрошачи пласираног садржаја. Развијајући таленте
ученика и дебате на важне друштвене теме, роз истраживачки рад и
разговоре, школа постаје својеврсни културни центар.
5
Ми смо написале оглас у Школи и за учешће у пројекту су се пријавили
ђаци којима ми не предајемо, што је занимљиво и показује да су они
веома мотивисани. И нама као наставницима је интересантно да кроз
овакав начин рада освежимо наставни програм и опробамо се у
другачијем концепту рада. Такође, испоставило се да и ми много учимо
од ђака, али и да они , иако веома користе интернет, уче нове ствари, на
пример, како да шаљу дадотеке у мејловима, јер мало користе овакав
начина комуникације – истакла је Мелита Ранђеловић, професорка
грађанског васпитања и једна од менторки тима.
Директор Школе, Дејан Недић, веома је заинтересован за учешће у пројекту,
а у разматрању је и адаптација једне просторије поред школске библиотеке
која би била прилагођена раду на пројекту Интернест. Иначе, школска
библиотека је реновирана пре неколико година и располаже фондом од
12.000 књига.
Деца, углавном, долазе када су одмори и изнајмљују књиге из лектире и
стручне литературе. Има и оних који долазе овамо да уче или раде на
неким пројектима. На располагању су им и два рачунара са интернет
прикључцима, али било би лепо када би се и друга просторија адаптирала
за рад – каже Бојана Жугај Ненадовић, која са још троје колега ради у
школској библиотеци.
Др Станко Црнобрња разговарао је са ђацима о њиховим припремама за овогодишњи Фестивал креативности
који ће бити одржан 1. и 2. јуна у Дому омладине у Београду.
Кроз овакав рад ви учите да редукујете и селектујете материјал, а то је идеја целог пројекта. Како да од
многих информација одаберете оне које су релевантне. Са друге стране, идеја је да се из књиге која је
повод, роде нове идеје, и да их ви представите на аутентичан начин. У савременом свету нових медија,
основне валуте су информација и знање – нагласио је
Црнобрња.
Хамовић је у разговору са директором Школе Дејаном Недићем,
рекао да ће Библиотека Плус протоколом о сарадњи школи дати
сву потребну подршку у будућим настојањима да кроз виртуелну
библиотеку и креативни рад у инфотеци унапреди своја
достигнућа и допринесе развоју талената и стваралачког
потенцијала како ђака тако и професора.
Текст преузет са сајта Интернеста
6
РАД НА ПРОЈЕКТУ
ИСТОРИЈА МУШКОСТИ У ЕВРОПИ У ПЕРИОДУ ОД 1500. ДО 2000. ГОДИНЕ
У марту месецу ове године
формиран је тим од шест ученика и две
наставнице-менторке, који је одлучио да
учествује на Сајму креативности у
организацији издавачке куће Clio, а који
ће се организовати у јуну месецу.
Тим који чине следеће ученице
Кристина Милићевић, Звездана
Јовановић, Емилија Кокоћ, Јелена
Јованчевић, Исидора Богошевић (све из
I 12 одељења), Милица Бједов (II 6) и
Мелита Ранђеловић и Јелена Колунџија
(наставнице- менторке), одлучиле су да
од понуђених тема и књига изаберу
књигу Историја мушкости Волфганга
Шмалеа. Тим је имао за циљ да проучи
схватање мушкости кроз разне
историјске периоде и да га представи на
креативан начин.
Договорено је да ће то бити кроз следеће садржаје: извлачење нових непознатих речи из
текста, писање сижеа сваког поглавља понаособ, проучавање реклама у којим се појављују
мушкарци или у којима се рекламира неки производ за мушкарце, писање замишљеног дијалога
између мушкарца из прошлости и савременог мушкарца, прављење плаката у сврху популаризације
књиге, израда упитника и анкетирање ђака и наставника, снимање кратког филма о поимању
мушкости данас.
Окосница пројекта је филм који је снимљен и монтиран под називом Мушкост данас. У филму
говоре о савременом мушкарцу чланице тима, ђаци и наставници. Прикупљене су и приказане слике
и уметничка дела која приказују визуелни идентитет мушкарца некада и данас.
Треба истаћи изузетно велики ентузијазам унутар тима, што показује да ученици воле да истражују,
уче, продубљују знања на неформалан начин и да су веома креативни.
Јелена Колунџија, наставница
7
Неке активности Ученичког парламента током шк. 2011/12. године
Представници УП одељења IV 3,5,7 и 13 (помоћник директора Цвета Митровић, наставник економске групе
предмета Јасмина Божић и психолог Радмила Симијоновић) присуствовали су конференцији „ Улога УП у
стварању инклузивне школске заједнице“коју су организовали Унија средњошколаца Србије и Пријатељи
деце Србије 4.10.2011.г.
Поводом обележавања Дечије недеље председник Oпштине Вождовац Драган Вуканић организовао је пријем
ученика средњих школа ради информисања и размене мишљења о томе шта се предузима на побољшању
квалитета живота и школовања ученика.
Пријем је организован 05.10.2011.г. Присуствовали су представници УП IV разреда и Драгица Андрејић,
наставник економске групе предмета и председник ШО и Радмила Симијоновић, психолог Школе.
Психолог Школе, Радмила Симијоновић, у сарадњи са Центром за вођење каријере и саветовање,
Београдске отворене школе и Секретаријатом за образовање, организовала је презентацију пројекта
„Од куће до школе, од школе до посла“ и радионицу „ Како написати CV и припремати се за тржиште рада“ .
Присуствовали су представници УП другог,трећег и четвртог разреда, Зоран Змијановић, помоћник секретара
за образовање града Београда, директор Школе Дејан Недић, помоћник директора Цвета Митровић,
наставници Николић Милка, Марко Поповић и психолог Радмила Симијоновић (17.11.2011).
Представници УП Настасија Јоксимовић IV 5 и Маја Живановић IV 9 успешно су представиле Школу
ученицима осмог разреда ОШ Филип Филиповић на презентацији средњих школа у циљу професионалног
информисања ученика ( 29.2.2012).
Представници УП Кристина Крстић и Мирјана Веселиновић, ученице IV 7 и наставник уставног и привредног
права Игор Стогов присуствовали су састанку у Петој београдској гимназији који су организовали Градска
општина Палилула и Канцеларија за младе поводом организовања Палилулске олимпијаде културе.
На пријему у Старом Двору поводом манифестације „Матурантска парада – плес са Европом“, присуствовали
су Игор Стогов, наставник права и представници УП IV разреда Данијела Мариновић, Ана Костић, Настасија
Јоксимовић, Јована Дејановић и Маја Живановић (05.04.2012).
8
Остале активности:
- учешће у Пројекту едукације ученика средњих школа ,,Сунчање, да или не ?“ (предавање за ученике I 12) у
сарадњи са Друштвом Србије за борбу против рака;
- у сарадњи са Регионалним центром за таленте Београд наставници енглеског језика Александра Берток,
Зорица Никшић Траилов, Божица Васиљевић, Весна Мирковић, Весна Кљуковница радили су на
идентификацији талентованих ученика и организацији такмичења из енглеског језика (English book i Centar), а
психолог Школе Радмила Симијоновић организовала је тестирање ученика за пријем у Centar;
- у сарадњи са Црвеним крстом Вождовац психолог Школе организовала је едукативне радионице за ученике
од I до IV разреда о превенцији трговине људима. Вршњачка едукација реализована је у периоду од
септембра 2011. до априла 2012. године;
- у сарадњи са Институтом за трансфузију крви спроведене су две успешне акције добровољног давања
16. новембра 2011. године, када је 82 ученика и 6 запослених дало крв и 22. марта 2012. године када је 67
ученика и 3 наставника дало крв.
Обележен је Дан борбе против AIDS-а у сарадњи са ДЗ Вождовац кроз предавање у одељењу I 8. За време
великих одмора, ученицима је у холу Школе подељен и едукативни материјал.
Ученици I 4 Марија Бранковић, Теодора Крстић и Алекса Радивојевић, III7 Милица Рацић и Мила
Димитријевић и III 8 Александра Несторов и Маријана М. учествовали су у репортажи РТС-а о правилима
понашања међу младима (21.2.2012).
Посета међународном Сајму образовања ЕДУ Фаир 8.3.2012. Сајму је присуствовало сто ученика завршног
разреда, Цвета Митровић, помоћник директора и Радмила Симијоновић, психолог.
Учешће у пројекту „Мале радионице друштвених и хуманистичких наука“ на Филозофском факултету
05.4.2012. год. Присуствовали су ученици III7 (Љубица Палић, Андреа Аврамовић, Катарина Лекић и Ивана
Гавранић) , III9 (Немања Брајовић, Михаило Васиљевић, Милица Павловић и Тамара Поповић), IV 2 (
Кристина Михаиловић) и наставник економске групе предмета Ана Петровић.
Школа је учествовала на Сајму образовања који организује градска Општина Врачар и Канцеларија за младе
05.4.2012.год. (Ученици IV 13, III10, Цвета Митровић, Јелена Обреновић, Драгана Бувач, Бојана Жугај
Ненадовић, Драгана Стојановић и Радмила Симијоновић).
Учешће у истраживању „ Ставови ученика према школским преступима“ у сарадњи са Одељењем за
психологију Филозофског факултета у Београду ( I 6 , II 3, III 8 и IV 13).
Радмила Симијоновић, психолог
9
АКЦИЈА ХУМАНИТАРНЕ ПОМОЋИ УП
за другарицу ТАМАРУ АРСОВИЋ,
ученицу трећег разреда наше школе
Ученички парламент покренуо је акцију прикупљања хуманитарне помоћи за нашу
другарицу, Тамару Арсовић, ради одласка на лечење у Немачку. Три пута је
оперисана до сада. На трећој операцији, лекари су закључили да у нашој земљи нема
адекватних техничких услова за овај подухват, те су родитељима предложили
Универзитетску здравствену клинику, у Немачкој.
Терапија би коштала 55 000 евра.
Школа се укључила у акцију прикупљања помоћи за нашу другарицу.
Прикључи се и ти!
Рачун je отворен у банци SOCIETE GENERALE.
Број динарског рачуна је: 2750 0107 2162 4675 97
Број девизног рачуна је IBAN: RS35275001072162466724 (са назнаком: Донација за
Тамару Арсовић)
10
ШКОЛСКА ТРИБИНА
Одржана је још једна школска трибина под називом Шта мучи средњошколце.
Као и обично, велики број ученика присуствовао је овом догађају.
Том приликом, гост наше школе био је Слободан Малушић,
специјалиста педагогије и директор ОШ Ђура Даничић , који је
представио ученицима своју књигу Шта мучи средњошколце.
Многи ученици били су одушевљени његовим излагањем, па су постављали разна питања, на која је
он са задовољством одговарао. Ученици су се највише активирали када се радило о школским
проблемима, али и љубавним.
Jована, Слободанова помоћница, средњошколка, том приликом прочитала је пар проблема са
одговорима из књиге:
- У основној школи сам била одлична, а
сада имам три кеца. То је због компјутера,
игрица, интернета, а и због дечка највише.
Све своје време проводим са њим и због
тога сам попустила у школи. Јована
*Овде је све јасно. Кад знамо узроке, проблем
је лакше решив. Две твоје највеће љубави,
дечко и компјутер су заузели цео твој свет. Не
значи да треба да се одрекнеш ни компјутера,
ни дечка да би имала времена за све своје
обавезе. Напротив,
направи добру
организацију и план рада, којег ћеш се
придржавати. Док други буду контролисали
како проводиш време, проблем ће бити
присутан. Да би могла да волиш, треба да
11
стегнеш срце и да сама себи будеш
полицајац. Компјутер можеш да искористиш
као помоћ у учењу, а не само за игрице и
интернет. Са дечком се договори да мање
времена проводите заједно, јер и он има своје
обавезе и биће боље за обоје, што не значи
да ћете се мање волети, напротив. Кад нема
слабих оцена, цео распуст ти је на
располагању.
-Много ми се свиђа један дечко, а нисам
сигурна да ли се ја њему свиђам. Ту
сигурно нешто постоји, само се надам да
ће ускоро нешто да се деси. Викторија
* Лепо је кад се надаш лепом, још ако ти се та
жеља и оствари, онда је то прави погодак и
права бајка. Немој много да оклеваш да би
сазнала да ли се и ти њему свиђаш. Учини ти
први корак.
- Дечко кога волим захтева да спавам са
њим или ће ме оставити. Оливера
* У љубави не би требало да постоје уцене.
Сваки дечко који на тај начин условљава
девојку, заслужује да буде остављен. Реч је о
дечку који је егоиста и који жели само једно, а
то је секс, и који ћете вероватно оставити кад
добије оно што жели. Ту нема праве љубави.
Ако те истински воли и ако му је стало до
тебе, он те неће оставити, нити ће те
уцењивати. Ниједна девојка не би требало да
дозволи да је дечко присили да уради оно што
не жели, зато што он мисли да је дошао
тренутак да она то уради. То треба да се
догоди из обостране жеље, из љубави, а не
да би се спасила веза која ионако већ почиње
да се клима. Никад не иди у кревет са
младићем да би сама себи нешто доказала,
да спасеш везу или због тога што мислиш да
ћеш тада бити зрелија и одраслија девојка.
Када и ти то пожелиш, пре него што се
одлучиш, потражи савет у саветовалишту за
младе.
У књизи постоји преко триста питања и
дилема и исто толико одговора на њих.
Господин Малушић каже да је веома
задовољан својом књигом и на питање да ли
ће наставити да пише, одговорио је потврдно.
Још једна трибина је прошла у савршеној
атмосфери, са великим бројем задовољних
ученика, од којих су многи купили књигу истог
дана. Пет примерака ове књиге налази се у
школској библиотеци, па вас позивамо да се
упознате са овим интересантним штивом и
пронађете одговоре, за многе дилеме, које
муче наше генерације.
Невена Митрић II 1
12
ЕКСКУРЗИЈА III РАЗРЕДА – БУДИМПЕШТА - БЕЧ
Дан први
Дочекали смо и ово јутро.
Београд је остао иза нас, а наше
одредиште била је Будимпешта,
главни град Мађарске.
Билисмоподељени у два хотела,
али то није спречило наше
дружење. Ноћ је била пред
нама...
Дан други
Наше прво јутро и доручак у
хотелу. Шведски сто. Сјајно.
Обилазак Будимпеште и њених
знаменитости. Центар нас
оставља без текста.
Одушевљени, враћамо се у
хотел, и након вечере одлазимо
на вожњу бродићем. Будимпешта
је још лепша ноћу. Враћамо се у
хотел... Журка почиње...
Дан трећи
Упутили смо се ка Бечу. Долазимо у раним јутарњим часовима. Прелеп град са богатом културом.
Добијамо слободно време које је брзо прошло. Након незаобилазног шопинга и обиласка града,
враћамо се у Будимпешту. Добијамо слободно поподне које користимо да боље упознамо град.
Вече смо провели у дискотеци.
Дан четврти
Обилазак Сент Андреје.
Град Срба у Мађарској.
Прелеп град у коме су
уточиште нашли Срби у
18. веку. Након прелепих
призора, свратили смо у
незаобилазну српску
кафану. Утисак је много
бољи од шведског стола.
Повратак у Будимпешту,
вечера и увече
дискотека...
13
Дан пети
Повратак кући свима је тешко пао. Аутобус стаје у Тропикаријум- нашe последње одредиште .
Предивно место. Најјачи утисак остављају ајкуле које пролазе изнад главе свакоме ко се усуди да
прође тунелом. Након одмора настављамо пут и уз краће задржавање на граници улазимо у Србију,
где се наша авантура завршава.
Након прелепих дана и још лепших ноћи, којих ћемо се сећати увек са осмехом, сви жељно
очекујемо следећу екскурзију и нову авантуру.
.
Бојан Гостић III 2
14
МАТУРСКА ЕКСКУРЗИЈА - ИТАЛИЈА
Дан 1: После дугог и заморног пута, преко Хрватске и Словеније,
стигли смо у место које се зове Сан Ђимињани, у хотел
Granduka. Били смо врло узбуђени и са нестрпљењем смо
ишчекивали нове авантуре.
Дан 2: Посетили смо легендарни криви торањ у Пизи. Стварно
призор за памћење. Град је одисао антиком и историјом. После
тога смо се запутили у Фиренцу, где смо имали прилике да се
дивимо величанственим призорима грађевина – цркава,
храмова...
Дан 3: Обишли смо град Сијену. Цео град подсећа на једну
велику тврђаву. Неопрезан човек може се брзо изгубити у
лавиринту уских улица, ограничених високим зидовима.
После тога обишли смо Сан Ђулијано-терме.
Дан 4: Овога дана завршио се наш боравак у Сан
Ђимињанију и запутили смо се у Лидо ди Језоло, ка новом
делу Италије и новом хотелу. Успут смо свратили до чувеног
града Вероне. Посетили смо зид љубави, видели статуу
Јулије и оставили делиће својих срца на том месту. У касно
после подне, зауставили смо се испред хотела у Лидо ди
Језолу. Били смо у еуфорији због предстојеће журке, која је
била планирана за то вече.
Дан 5: Може се рећи да је овај дан био најзанимљивији – отпутовали смо да посетимо један од
најчувенијих градова на свету – Венецију. Занимљивост овог града је та што је целом својом
површином на води. Може се рећи да је то град-острво. Возили смо се гондолама – малим чамцима,
оспособљеним за пловидбу по каналима Венеције. Такође смо имали прилике да видимо једну од
највећих црквених здања – Santa Maria della Salute.
Дан 6: Овај дан прошао је у одмарању и пребирању утисака. Хотели су били у близини плаже која је,
на нашу срећу, и даље била отворена, те смо искористили ту прилику и уживали у чарима касних
летњих авантура. Увече смо поново имали организован провод у локалном ноћном клубу.
Дан 7: Свему дође крај, па и матурској екскурзији. Последњи пут смо махнули Лидо ди Језолу, и
кренули пут Београда. Успут смо стали у тржном центру величине омањег града Palma Nova, и тамо
потрошили оно што је остало од џепарца. Касно увече смо се растали са веселим возачима и
загрлили са родитељима. Било је то незаборавних недељу дана.
Стефан Цонић IV 11
15
ПРОСЛАВА ДАНА ШКОЛЕ
мај 2012
Поводом Дана школе, организована је приредба Ја имам таленат. У сарадњи
са професоркама Зорицом Јешић, Ђином Костић, и директором Дејаном Недићем,
припремили смо занимљиву прославу најважнијег дана наше школе.
Да бисмо се што боље припремили одгледали смо и представу Цигани лете у
небо, у Позоришту на Теразијама. Инспирисани представом – на иницијативу
16
директора – одлучили смо да изведемо и неколико циганских нумера.
Током проба смо се и лепо дружили, забављали, свирали, певали, али и
озбиљно радили. Рад се исплатио, јер смо на приредби заблистали. Свако од нас
потрудио се да свој таленат презентује на најбољи начин. Показали смо и да уместо
бројева, лепо „слажемо“ и ноте.
Поред музичких талената, имали смо прилике да чујемо и видимо скечеве.
Једно предивно искуство је за нама... Сада, са нестрпљењем, ишчекујемо
наредну прославу...
До следећег виђења,
Драгана Тонић I 3
17
КОШНИЦА
Не тако давно, на једном старом дрвету, од милоште званом ,,Буре барута" висила је једна
кошница. Није била ни највећа, ни најмоћнија, али је свакако била посебна. У њој су врло сложно
живеле различите пчеле, различитог порекла и никада нису ни сањале да ће им се једнога дана
живот заувек променити.
Чудан начин живота у тој кошници, никако се није допао једном паметном Труту, који је
седећи, смишљао план, којим би завладао кошницом. Желео је бити узоран владар, али само
пчелама које су биле његовог порекла. На остварење свог племенитог сна није чекао дуго, мудро
завадивши пчеле. До тада најбољи пријатељи, комшије и кумови нападоше једни друге и многе
пчеле изгубише животе. Кошница, у којој су пчеле заједно живеле, заувек је престала да постоји.
Створена је једна нова кошница, чији је владар, свемогући препаметни Трут, за десет година
своје владавине, донео много доброг својим пчелама.
Становници кошнице нису смели да лете цветним
пољима, било им је забрањено да користе цветни прах
са тих поља, а меда и саћа у залихама није било
довољно за живот пчела. Због тих исправних одлука,
пчеле су га следиле и давале му огромну подршку. Као
награду за поверење својих пчела, трут је призвао
најмоћније ројеве, да нападну кошницу и однесу неке
неважне животе са собом.
Годину дана после поклона Трута својим
подређенима, негде средином јесени, на несрећу свих,
једна Пчела Радилица успела је да окупи и удружи
неистомишљенике и непријатеље мудрог и праведног
владара, и да га уз пуно зноја збаце са власти.
Радилица је себично причала о животу без мржње,насиља и предрасуда, о вођењу добрих односа
са другим кошницама и држању корака са светом.
За неколико година, колико је Радилица лоше водила кошницу, успела је да сва своја обећања
претвори у дело. Становници кошнице, нажалост, опет су летели цветним пољима, скупљали прах и
имали довољно меда за нормалан живот.
Да стање у кошници не буде такво, побринули су се нови трутови, који су једнога пролећа
убили Радилицу. Од тада, захваљујући њима, кошница се полако враћа у онај период благостања,
који је био актуелан за време владавине Трута.
Стефан Лазаревић II 6
18
РЕКЛАМЕ
ЕПП, рекламе или маркетинг, како год га назвали, саставни је део наше свакодневице.
То је оних дивних петнаест минута ишчекивања усред напетог филма. Да их нема, не бисте знали да
постоји толико врста пива и шта су све спремни мушкарци да ураде ради гутљаја овог напитка. У
комбинацији са љутим чипсом који му сервирате уместо мезеа, ви присуствујете драматичној сцени у којој
ваш вољени грицка, пије, гледа фудбал и плаче (а кажу да су мушкарци тешки на сузама).
„Рекламне мајке“ су као из бајке. Обожавају своју децу. Тата и син трче у белим чарапама по блату и
тако прљавих чарапа стижу до мајке. Она се смеје, има решење. Моја комшиница Јаца га нема, није гледала
рекламу. ,,Убила је бога“ у Лазару када је тако прљавих чарапа дошао кући.
Киндер лада, киндер јаје - то да, али киндер буено – никако. Рескирате да сретнете вампира,
траумирате се и он вам још поједе чоколаду.Што се тиче кекса, препоручује се Јафа јер ћете успети да
шармирате девојку или још боље пилота, и можда вам
дозволи да возите авион.
Пасте за зубе, то је баш да се замислите. Пет
доктора, врсних стоматолога, и сваки вам препоручује
различиту пасту за зубе.Шампони, да ваша коса буде
дивна - сви су одлични. Једино не узимајте Шауму, јер ће
сви бити у вашем реду.
Уколико успете у спорту као Новак Ђоковић,
нећете морати ни у продавницу да идете. Позваћете друга
телефоном и он ће уместо вас покуповати све ваше
омиљене производе, наравно домаће, а ви ћете их са уживањем конзумирати у иностранству. Ништа, као
мириси из детињства.
И тако даље, идемо даље! Шта, не верујете? Лично сам видела како је мрмот замотао чоколадицу. А-ха!!!
Исидора Влајковић II 6
19
КУЛТУPНИ УСПОН
После светске
рокенрол револуције, и
у наше крајеве стигао
је ,,нови талас''.
Талас који је
отварао умове, терао
на размишљање својом
главом, исмевао
функционере и њихове
наследнике. Буђење
свести!!! Е, то никако
није добро! Шта ће
нама толика свест, то
масовно буђење?! Зар глава не служи за ношење фризуре, шешира или капе?
Није ни важно... Задужене ,,паметне главе'' знају да се опаке болести које се, не
дај боже, могу отргнути контроли, морају под хитно лечити. Најбоље је сатрти их
у корену! И тако, направише они на силу, с конца и конопца, други нови талас,
али ,,народни''. Какав отров! То кад загади, ни Дунав ни Сава не могу опрати.
Међутим, задужене главе не само што су паметне, него су и брижне, па нису
дале да се народ мучи смишљајући текст и музику, него су оне лепо задужиле
две - три одабране персоне да то одраде. Те персоне су много талентоване!
Тако настадоше неки од најлепших стихова: ...сузама сам лепила тапете... Молим вас, да ли
можете да схватите ту количину емоција?! Или: ...на јастуку две, три капи крви, то је доказ да си
био први... – чист доказ чедности и верности српске жене, а онда једна друга, сасвим супротна:
...милицијо пушке на рамена, у потеру, побегла ми жена... Штета што тад нису постајале сигурне
куће.
Елем, бура која нам је донела нови талас се стишала, настала је осека, али зато нам је
цунами оставио непроцењиво народно богатство, у облику турбо - фолка. То непресушно благо и
дан - данас масовно кити младе нараштаје, а позајмљивањем туђег мелоса, шири њихове видике.
Константина Ливадиоти II6
20
ПИРОТСКИ ЋИЛИМ
Пиротски ћилим је најлепши, најоригиналнији и најчистији народни производ. У етнокултурном наслеђу српског народа пиротско ћилимарство је значајна привредна грана, aли јe и
област примењене уметности. Традиција ткања је старија од 400 година. Ћилим се ткао као симбол
породичне слоге и богатства у дому.
Пиротски ћилим се тка на строго утврђени начин и има заштитну географску ознаку порекла.
Вуна мора бити добијена од оваца из пиротског краја, јер је оштра, јака и омогућава танко
испредање нити што даје трајност од 100 година. Свака шара на ћилиму има своју причу и симбол.
Поседовање пиротског ћилима и његово даривање означава престиж у друштву, већ четири века.
Техника израде пиротског ћилима остала је готово иста од њеног настанка. Ради се на
примитивном вертикалном разбоју где су и основа и потка од чисте вуне. Пиротски ћилим се ради из
једног дела. Има два идентична лица. Има велику густину у основи по једном сантиметру од танке
основе и потке, због чега је изузетно танак и лак. Финоћа пиротског ћилима добија се употребом
веома фине танке упређене вуне, што утиче на густину ткања и финоћу зрна, чији је број по дужном
сантиметру у основи просечно шест, а у потки просечно 28 нити. Целокупан посао се обавља ручно,
при чему најважнију улогу
имају прсти. Прсти увлаче
потку различите боје у
основу и после сваке такве
радње удара се чешљем
тупице. Израда ћилима се
никада не може
претворити у индустријску,
нити се може унети у
израду ма какве машине.
Пиротско ћилимарство је
прошло кроз неколико фаза
развоја. Прва је доба
његовог формирања у 16.
веку, када се радило
искључиво за домаће
потребе. Друга фаза
обухвата 17. и 18. век. У овом
периоду, ћилимарство је
знатно унапређено. Ткало се
на вертикалном разбоју, познатом као "пиротски разбој". У трећој фази, 19. век, пиротски ћилим
достигао је највише техничке и естетске вредности, правим богатством орнамената, боја и мотива.
Четврта фаза подразумева потпуно овладавање техником производње, висококвалитетну израду,
савршену композицију ћилима и четири јасно издиференцирана дела: ћенар спољни, плоча, ченар
унутрашњи и поље. Све до краја 19. века ћилими су бојени природним, биљним бојама, а потом
вештачким (индустријским) јер су пружале више нијанси једне боје. Један од првих помена
пиротског ћилима у писаним изворима је попис обављен давне 1565. године у коме се каже да су
лађе шајкаша на Дунаву и Драви биле прекривене пиротским ћилимима.
Први пут је пиротски
ћилим изложен у Бечу 1886. године на светској изложби, када је изазвао чуђење - како то да је шара
иста и са лица и са наличја. Само од 1904. до 1940. године, пиротски ћилим је излаган на 26 сајмова
од Туркоана, Лондона, Барселоне, Амстердама, Напуља до Милана, Париза и Берлина. За квалитет
производа и своју оригиналност, пиротски ћилим добио је велики број признања, али и златних,
сребрних и бронзаних медаља.Од јуна 2003. године питоски ћилим као производ, заштићен је од
стране Завода за интелектуалну својину, а на основу Закона о географским ознакама порекла.
Марко Машовић II 2
21
РАДОВИ ЛИКОВНЕ СЕКЦИЈЕ
Ђурђија Карајић I 4
Aндреа Митровска I 1
22
ИСКУСТВА И САВЕТИ БРУЦОША СА ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА
Напомена: Анкету је обавио сајт prijemni.infostud.com
Искуства је обично давао већи број прошлогодишњих бруцоша, тако да су њихови савети наведени под тезама, испод сваког
питања. Већином искуства приказују субјективна мишљења и процене прошлогодишњих бруцоша.
1. Какав је био пријемни?
- Испит траје 150 минута. Ако се исувише
задржите на проблематичним задацима, можда
нећете стићи да проверите своје одговоре.
- Било је онако, средње тешко, а преовладавала
супитања
на
заокруживање(60%)
и
допуњавање(40%).
- Што се тиче теста, био је веома тежак. Мислим
да су најтежа питања била у вези са ситницама,
на које ретко ко обрати пажњу. А што се тиче типа
питања, лакша питања су била на заокруживање,
а тежа на допуњавање.
- Мени је било тешко на пријемном зато што су
питања претежно била на допуњавање одговора.
На пример, да набројиш неку поделу и сл.
2. Колико је трајао испит и да ли је то било
довољно времена?
- Испит је трајао два и по сата. Било је таман, кнап
- за нас који смо радили математику....
- Два и по сата је трајао и било је довољно
времена.
- Два и по сата, било је сасвим довољно времена.
3. Опиши нам атмосферу на пријемном
испиту?
- Немогуће је преписати, професори су ок, нервозе
и треме колико се хоће.
- Нервозе ту и тамо... Није било шансе за
преписивање, а дежурни професори су били
поприлично строги.
- Преписивање никако, било је треме, али то је
нормално. Када сам почела да радим, све је било
23
опуштено. Професори су строги, воде рачуна да
се не преписује.
- Распоред у клупама је такав да и када би неко
хтео да вам каже неки тачан одговор (што је ретко,
јер вас сви гледају као конкуренцију, тако је), не би
могао то да уради. У мојој учионици дежурни
професори никога нису опоменули, мада је била
тишина и за то није ни било потребе. Све вам
лепо објасне пре почетка
теста.
4. Који савет би дао/ла другима, како да се
најбоље спреме за пријемни?
- Да почну са учењем што раније, по мало.
- Да уче више од месец дана, да ће трему убити
једино ако науче оно што имају као песмицу!
- Читајте књиге у потпуности и обраћајте пажњу на
све детаље.
- Кренути на време, ефективан рад свакога дана,
уз доста концентрације.
- Почните на време и само без панике...
- Само да разумеју шта уче, да схватају то што
прелазе, и неће бити проблема...
- Да оду на припреме које Факултет организује.
- Да се на време одлуче шта ће студирати, да
процене колико су знања стекли у средњој школи,
па на основу тога да реално процене колико им
времена треба да се спреме за пријемни испит.
- Најважније је да почну на време да уче. Ја сам ту
много погрешила, почела сам касно да се
припремам.
5. Који савет би дао/ла новим бруцошима?
- Бруцоши, много је другачије од школе - све је на
вама. Нема професора који гањају сваког дана са
дневником... То има својих предности и мана,
свакако нема тензија сваког дана, али далеко је
обимније градиво на факултету, тако да морате да
знате јако добро да се организујете. Поставите
себи приоритете и држите се плана. Испланирајте
увек дан, недељу, месец, и што више се држите
тога.
Једини
савет
-
редован и вредан рад и не би требало да буде
проблема.
- Радити редовно све, ићи колико је могуће на
предавања, бити увек у току, пратити који
колега/колегиница све лепо уредно пише и
узимати свеске по потреби. Сваки студент је прича
за себе!
- Савет вам је да не остављате ниједан испит!!!
Знам да је тешко, али максимално се пробудите. И
увек излазите у првим роковима, зато што су тада
професори попустљивији!
- Обавезно узмите да радите студије случајева,
есеје или пишете семинарске радове - доносе вам
додатне поене и олакшавају пролазност на
испиту. У неким случајевима подижу оцену.
Предмет који треба да оставите за крај је онај који
је вама тежак, а не другим студентима.
- Веруј у себе, без рада нема резултата!
- Само храбро, покушајте да не будете нервозни!
- Да не рачунају много на успех из школе јер,
рецимо, вуковац који погреши (или не реши) један
задатак од три поена, фактички је у истој позицији
као неко ко је једва био одличан у средњој школи.
То је шанса и за лошије ђаке да, ако се мало
потруде, себи обезбеде и буџет. Понуђени
одговори су слични и зато треба обраћати пажњу
на ситнице.
6. Шта би препоручио/ла новим бруцошима да
никако не раде?
- Немојте спремати све испите за један испитни
рок, јер тако људски нећете спремити ниједан
испит. Преиспитајте се и боље спремајте нпр.
један тежак и један лакши испит него нпр. два
тешка и два лака.
- Имајте поверења у себе и будите оптимисти,
али никако немојте себе дизати у небеса и
мислити да можете да спремите четири испита (од
тога три тешких), ако реално знате да не можете...
- На испитима никако немојте да преписујете, зато
што су казне ригорозне - шест месеци забране
полагања испита, односно два испитна рока!
- Никако,али никако не слушајте огорчене
студенте и оне које не познајете. Увек, ако вас
нешто мучи или вам треба савет, питајте неког ко
ће вам искрено одговорити како се полаже неки
испит, да ли је тежак и сл. Ако вам петоро људи
24
кажу да економику никад нећете положити, то
значи да је они нису положили ни из десетог пута,
и да не знају да уче. Наравно, то је само петоро
људи од две хиљаде, па видите колико је то
поуздана информација.
7. Да ли су предавања и вежбе обавезни?
Колико помажу у спремању испита?
- Нису обавезни, али неке вежбе могу бити од
помоћи у спремању испита. Проблем је што се на
већини вежби ради нешто што за испит није
потребно.
- Предавања и вежбе нису обавезни. Међутим, из
личног искуства, пожељно је ићи на вежбе.
Предавања су можда и сувишна, посебно када је у
питању припрема испита који се базирају на
теорији. Укратко: где има задатака, боље
испратити и предавања и вежбе; где је теорија
само вежбе.
- Предавања и вежбе нису обавезни, али су
свакако пожељни, јер се управо на њима може
добити доста информација у вези са полагањем
испита. Топло их препоручујем!!!
- Мислим да је то сасвим небитно да ли јесу или
нису обавезна. Потребно је ићи на све и, наравно,
помажу. Није тачно да се испит не може спремити
без предавања и вежби, али свакако олакшавају
процес учења.
- Присуство на вежбама може много да помогне
при спремању испита, али то зависи од
професора. Некада је одлазак на вежбе чисто
губљење времена. У сваком случају, најбоље је
да се првих месец дана иде на све, па после
сами процените каква је ситуација.
- Ни предавања, ни вежбе нису обавезни. Нуди се
студенту да изабере да ли ће или не. Међутим,
препоручујем присуствовање вежбама, јер имате
могућност да прикупите поене, како бисте могли
да изађете на испит. Асистенти супер
објашњавају, тако да је моја препорука да, бар, на
вежбе идете, ако вас мрзи да идете и на
предавања. Код већине асистената можете да
мењате групу, па имате могућност да идете код
најбољих. Од посебне је важности да идете на
вежбе ако их држи сам професор, и да будете
активни, како би вас упамтио.
8. Колико су доступне књиге ? Како се до њих
долази?
- Што се тиче Економског факултета, могу се
купити и старе књиге, мада мислим да су нове
књиге, ипак, боље због нових података. Неки
професори захтевају да се за припрему испита
користи и додатна литература, али то је увек
наглашено. Поред књига, студенти се и даље
ослањају на скрипте које се могу наћи у
фотокопирницама.
- Студенти који нису на буџету, добијају књиге од
Факултета, али често са закашњењем. Предмети
се, углавном, спремају из књига професора које
се често мењају, па се може десити да ако једном
паднеш испит, следећи пут мораш да га спремаш
из другачије књиге. Није обавезно куповати
оригинале, испред Факултета постоји киоск на
коме могу да се купе копије и скрипте које су
веома добре.
9. Да ли су вам омогућене консултације са
професорима? Како оне функционишу?
- Постоје консултације код професора и
асистената. Понекад се може десити да се неко
од њих не појави у време за консултације, али
верујем да је то из оправданих разлога. Сваки
професор има одређени дан и време када прима
студенте на консултације. На сајту Факултета
налази се време, кабинет и дан када је то
студентима омогућено. Професори су, углавном,
јако лепо расположени за разговор и могу дати
добре савете у вези са припремом испита.
- Консултације су могуће, али мали број студената
иде на њих. Уколико вам нешто није јасно или
имате нека питања, професори су увек ту да вам
ствари објасне и појасне.
10. Који метод учења препоручујеш?
- Препоручујем редовно праћење наставе, па
интензивније учење пред испит. Пошто нисам при
спремању сваког испита примењивала овај метод,
уверила сам се да је он најуспешнији, захтева
пар сати у току дана, сваког дана...
- Иако сам кампањац, морам да признам да је
најбоље редовно учење. Један професор нас је
25
терао да редовно учимо током године, тако што
нас је на вежбама нон- стоп испитивао и делио
плусеве и минусе. То ме је у току године много
нервирало, али сам му сада веома захвална.
Испит сам спремила без проблема за недељу
дана, јер ништа нисам морала да учим, већ само
да понављам, а добила сам одличну оцену. Друге
предмете ми је било теже да спремим, али далеко
од тога да се не могу спремити пред сам испит.
Ипак, препоручујем редовно учење!
- Ако нисте капацитет да сте по цео дан на
факултету и да нон-стоп учите, е, мој савет је
следећи: Направите приоритете и идите на она
предавања и вежбе за које мислите да вам значе
и које могу да вам помогну. Ако седите на часу и
не можете да разумете шта професор прича,
боље не губите време. Никако немојте дозволити
себи да загризете најтежи предмет, и да видите да
вам је тежак, али да и даље ништа не
предузимате. Може вам се лако догодити да вас
срећа не погледа, па да паднете тај и друге
предмете. Боље најтеже оставити за крај, јер
боље да положите нешто него ништа. Ако у првом
року не дате ниједан испит, ништа страшно, живот
иде даље, имате још пет рокова. Свакако, супер је
осећај када у јануару очистите семестра.
- Препоручујем редовно праћење наставе током
целог семестр. Мислим да то много значи, јер
пред испитни рок, буквално имаш већ спремљен
испит, па пред испит седнеш, обновиш и утврдиш
градиво.
11. Шта мислиш - ко најбрже или најлакше
завршава ове студије? Онај ко прати наставу,
редовно учи, размишља а не штреба или онај
ко уме да се снађе?
- Редовно учи и прати наставу. Онај ко учи са
разумевањем и уме да импровизује, мада на
економији доста зависи од среће и расположења
професора.
- Најбоље је учити редовно, пратити предавања,
вежбе. Међутим, то изведе јако мало људи, а
остали се држе златне средине, па нешто прате,
нешто спремају сами..
- Најбрже завршавају студенти који су упорни,
вредни и редовно уче. Не може се дати генералан
одговор на ово питање. Сваки испит је прича за
себе. Код неког испита пролази прича ,,учи по
комбинацијама минимално, колико треба за
пролаз“, док је код некод другог потребан редован
рад и праћење наставе! Мислим да
најбрже/најлакше завршава факултет онај који
редовно учи.
- Најбрже?! Хм! Неки људи очисте годину у јуну, а
нису редовни на предавањима; неки су редовни и
очисте је, а неки су редовни па је обнове. Суштина
је - знати колико можеш да научиш и знати да
учиш! Комбинације и преписивање увек постоји,
али умерено. Запамтите, срећа је велики фактор,
али ако не научите ни срећа вам не може помоћи.
Џаба вам је ако добијете лако питање, ако га
нисте научили. И наравно, логика, економија је
ово.
- Мислим да ово веома зависи од испита и од
среће студента. Засигурно се најбрже завршавају
студије ако се редовно прате предавања и вежбе,
редовно учи. Мислим да је немогуће да се
подједнака пажња усмери на све испите у току
једне године. Дешава се да студенти не стигну да
спреме испит, а изађу на испит и, рецимо, добију
питање које знају или успеју да препишу и положе
испит, а да нису спремили целу књигу.
12. Колико су ове студије временски захтевне?
Да ли имаш времена за приватне ствари,
хонорарни посао или нешто слично?
- Да, имам времена за хонорарни посао. Тешко је
ускладити посао и студирање, углавном људи који
раде обнављају године, јер не могу да стигну да
уче.
- Студије захтевају много времена, али добра
организација дозвољава и дружења и изласке,
стиже се, у принципу, све..
- На већини факултета, прва и друга година
захтевају велику посвећеност од стране студента.
Прва и друга година су јако битне. Имам времена
за приватне ствари. Битна је организација!
Ниједан економиста не може бити успешан у свом
послу, ако не уме прво свој живот да организује.
- Временски су веома захтевне и уколико одлучите
да идете на сва предавања и све вежбе, тешко
области.
26
ћете наћи времена за неке додатне активности.
Када дођете кући, да бисте имали добре
резултате, морате да учите барем још три сата.
Важно је да научите да организујете своје време и
онда можете да постигнете много више. Искрено,
све што хоћеш то и можеш.
13. Да ли препоручујеш неке ваннаставне
активности и које?
- Да, обавезно нешто у складу са уписаним
факултетом.
- Много је теорије на овом факултету... Мало
реалног бизниса, зато саветујем да већ у трећој
години одете на неку праксу.. Распитајте се на
време, има много могућности за то.
- Не бих то саветовао на првој години, већ касније
на некој наредној. Препоручујем им да се учлане у
студентску организацију AIESEC, која у Србији
постоји већ 55 година. Она младим људима пружа
могућност да развијају своје лидерске
способности, вештине преговарања, презентације,
вештине продаје... Могу да се стекну бројни важни
контакти са људима који раде у водећим
фирмама... Можете да одлазите на бројне
конференције и семинаре, путујете јефтино,
упознате много много нових људи... и наравно да
се одлично проводите!
- Укључивање у било какве ваннаставне
активности може бити веома корисно. Сигурно
ћеш научити нешто ново, упознати нове људи.
Занимљиви су пројекти које организују сви
факултети, као и свака студентска организација,
само се треба одлучити и преиспитати своје
интересовање и ускладити то са слободним
временом
14. Који је твој општи утисак о факултету?
- Факултет је прилично тежак и оптерећен
теоријом, нема никакве праксе и професори су
сујетни. Не желе да мењају ништа у свом раду па
тако, док сви остали факултети прелазе на
Болоњу, економија и даље каска за њима. Мада,
ако стварно желите тиме да се бавите,
издржаћете све, јер је и даље најбољи и
најцењенији факултет у својој
- Градиво је обимно, захтева да се посветите, што
више редовно радите. Што се тиче тежине испита
и професора, релативно је. Има тежих и лакших.
Међутим, колико ће заправо нешто бити тешко или
лако, зависи искључиво од вас. Будите своји и
стичите сопствено искуство. Што се професора
тиче, воле када пишете зеленом оловком, не воле
нашминкане, воле плаве кошуље, не воле
сандале. Шалу на страну, сви људи се разликују.
Такав је случај и са професорима. Најбољи начин
за упознавање са њима је непосредан - значи кроз
предавања, вежбе, консултације.
- Факултет је тежак, али који је лак? Учим много
више него у средњој школи, чак ми се чини да
учим више и од другова који су на неким другим
факултетима. Уколико редовно учите, све можете
постићи. Веома је опремљен и сваке године се све
више уређује. Професори су квалитетни и
углавном коректни, али увек се нађе неки
професор који има посебне захтеве и представља
проблем.
- Факултет је тежак, и то морате озбиљно да
схватите. Неки професори држе на класича начин
часове, а неки су се модернизовали, па имају
презентације.
- Што се тиче Економског факултета, о већини
професора имам добро, могу рећи, одлично
мишљење. Радо излазе студентима у сусрет, што
је веома битно. Исто мишљење имам и о
квалитету наставе. Велику замерку и веома лоше
мишљење имам о правној служби на овом
факултету... Велика нељубазност и дрскост,
неинформисаност...
Колико сте се припремали за пријемни испит?
Извор: пријемни.инфостуд.цом
Анкету је преузела Марина Радојевић, бивша ученица
27
ПОГЛЕДИ НА СТУДИЈЕ
ПОРЕЂЕЊЕ ДРЖАВНОГ И ПРИВАТНОГ ФАКУЛТЕТА
На ова питања одговорили су:
Игор Недељковић, председник Студентског парламента Економског факултета у Београду и
Јована Станишљевић, председник Студенског парламента Универзитета Мегатренд.
Колико на Вашем факултету има практичне наставе? Да ли је има довољно?
-Недељковић, ЕФ Београд:
Сматрам да на нашем факултету нема довољно практичне наставе и студенти су свесни тог
недостатка. Међутим, постоји јака студентска иницијатива у виду различитих пројеката за стручно
усавршавање и праксу, у организацији Студентског парламента и других студентских организација.
Ипак, велики успех не можемо постићи док и факултет не имплементира практичну наставу у
наставни процес.
-Станишљевић, Мегатренд:
Практична настава је веома заступљена код нас и на њој професори инсистирају. Проблем многих
факултетски образованих људи у нашој земљи је тај што поседују теоријско, али не и практично
знање. Зато имају проблема да се при ступању у радни однос прилагоде новим, радним условима,
па Мегатренд универзитет настоји да се студенти што боље припреме за оно што их очекује на
радним местима. Наравно, увек се могу проналазити нова идејна решења за побољшање квалитета
практичне наставе. На томе раде професори и асистенти уз сугестије и предлоге студената.
Ваш став о квалитету образовања на факултету?
-Недељковић, ЕФ Београд:
Квалитет наставе на Економском факултету је веома висок. Сматрам да из области економских
наука не постоји установа у земљи која може да понуди више. Последњих неколико година, дошло је
до великих помака на овом пољу, тако да можемо рећи да се на Факултету одвија и квалитетна и
савремена настава, а најбољи показатељ за то је потражња на тржишту рада за нашим дипломцима.
-Станишљевић, Мегатренд:
Образовање које студенти стичу на Универзитету је квалитетно и применљиво у пракси. Уз помоћ
савремених метода предавања, наши професори покушавају да студентима прикажу реалне
ситуације, које их очекују на њиховим будућим радним местима, кроз бројне студије случаја или
конкретне примере. Мислим да је сврха усавршавања сваког човека могућност да унапређује своје
знање и способности, напредује у каријери, пристојно зарађује и живи достојанствено, а квалитетно
образовање би морало да буде основа за то
Како је, по Вама, спроведена реформа образовања на факултету?
-Станишљевић, Мегатренд:
По мом мишљењу, спроведена је добро. Пре нешто више од годину дана донета су сва важна
документа и акти, попут Статута Универзитета, Акта о реорганизацији или Правилника о
студирању. Ови документи су у потпуности усклађени са Болоњском декларацијом и Законом о
високом образовању Републике Србије.
-Недељковић, ЕФ Београд:
Иако су започете пре неколико година, реформе, нажалост, још трају. Зато сматрам да се могло
урадити више, али одређени помаци су видљиви. И међу наставним кадром постоје одређене
дилеме око реформи. Мислим да нису довољно информисани и упознати са болоњским процесом и
његовом имплементацијом до 2010. године, тако да се налазимо у одређеном интерегнуму. То је,
ипак, дугорочни процес који се мора спровести и окончати.
28
Ваше мишљење о квалитету образовања на приватним и државним факултетима? Да ли има
разлика и ако има које су?
-Станишљевић, Мегатренд:
Квалитетно образовање је могуће стећи и на државним и на приватним факултетима. Међутим,
приватни факултети су унели неке позитивне новине у начин студирања. Истакла бих изузетне
просторне услове и опремљеност амфитеатара, сала и компјутерских лабораторија на Мегатренд
универзитету. Такође, изузетно је важна и чињеница да су професори врло приступачни - студенти
могу да комуницирају са професорима путем и-мејла, а одговоре на своја питања ће заиста и
добити. Ту су, наравно, и асистенти са којима можете брже и лакше ступити у директни контакт. Наш
универзитет развија и изузетно успешну међународну сарадњу са факултетима широм света.
Организују се честа предавања гостујућих професора, научника, амбасадора што студентима
омогућава да из прве руке добијају информације које се тичу савремених дешавања из области
политике, дипломатије, науке, економије и бизниса. Коначно, сматрам да за цену школарине коју
плаћају на приватним, а сада и на државним факултетима, студенти морају добити одређене услуге
факултета заузврат, као и да се према њима треба опходити са уважавањем и поштовањем, што је
на приватним факултетима свакако много боље регулисано.
-Недељковић, ЕФ Београд:
Мислим да је квалитет образовања на државним факултетима у овом тренутку далеко испред
приватних факултета, пре свега, због квалитета наставе, а највише због критеријума оцењивања и
једног нивоа знања, који нуде државни факултети са вишедеценијском традицијом. Имам утисак да
су приватни факултети превише окренути тржишту и задовољењу студената високом пролазношћу
на испитима да би сваке наредне године уписали што већи број студената. Али, државни факултети
би требало да се у неким стварима угледају на приватне факултете и постану још бољи и
организованији.
Припремила Марина Радојевић, бивша ученица
29
Све информације за средњошколце – www.mingl.org
Желиш да путујеш, дружиш се, добијеш
стипендију? Хоћеш да те укључе у занимљиве
пројекте, пошаљу на семинар или на
усавршавање у иностранство? Потребно је,
наравно, да имаш добре оцене, али још је важније
да се по свом активизму издвајаш од других!
Срећом, то уопште није тешко, а притом може
бити и забавно.
Ако паметно искористиш бројне могућности које ти
се пружају, то ће ти помоћи да много лакше
откријеш своје таленте, стекнеш пуно пријатеља и
изабереш праву професију.
Данас различите организације нуде велики избор бесплатних активности. То су: курсеви, радионице,
семинари, летње и зимске школе, прилике за волонтирање и стицање првог радног искуства.
Можеш да учествујеш у локалним акцијама, перформансима, наградним конкурсима – за
фотографију, филм, есеј, песму, роман, слику... Ту су и стипендије, кампови, школе за развој разних
вештина, од спорта до уметности...
Све је то пред тобом, за твоје таленте и интересовања, она која желиш да развијаш и она која ћеш
тек открити. Само треба на време да сазнаш за њих и да се укључиш.
Мингл је први портал за средњошколце у Србији на коме можеш да пронађеш све ове важне
информације, да се посаветујеш са професионалном саветницом за каријеру чак и који факс да
упишеш и чиме да се бавиш.
Мингл ти кроз своје програме омогућава да посетиш факс који те интересује или проведеш дан са
представником занимања које ти је занимљиво.
Овај портал у свом саставу има и посебну онлајн средњошколску
редакцију, чији су чланови средњошколци из целе Србије, који
редовно пишу чланке и вести о локалним акцијама, културним и
школским дешавањима и стварима битним за њихов свакодневан
живот. Ако желиш да постанеш део овог тима и да и твој чланак буде
објављен на овом порталу, слободно нам пиши на [email protected]
Посети први портал за средњошколце у Србији: WWW.MINGL.ORG
Пиши нам: [email protected]
30
РЕВИЗОР
У
след недостатка квалификованих
ревизора, у последње време ова
професија постаје све атрактивнија,
јер је потражња за ревизорима велика, а
мало је оних који познају овај посао. Све то
чини ову професију веома плаћеном.
Заправо ревизор који просечно зарађује у
Србији, остварује месечну накнаду од око
68.900,00 динара. Оваква понуда звучи
изузетно примамљиво, међутим, са друге
стране налазе се неке стране ревизорског
позива које су створиле дефицит у
целокупној привреди, кад је реч о овом
занимању.
Ревизор је особа која је ступила у сам врх
рачуноводствене елите. То је особа која
поседује не само диплому о завршеном
факултету економског или правног смера,
већ и звање овлашћеног рачуновође,
овлашћеног интерног ревизора или
овлашћеног ревизора. Да би се добио
сертификат рачуновође или ревизора,
потребно је најмање три године рада на
пословима рачуноводства као и успех у
полагању свих испита који су предвиђени - с
тим што се неки испити могу признати,
уколико су раније положени на факултету.
Често поред матерњег српског и изученог
енглеског језика,
ревизори перфектно
говоре још неке стране језике. Одлично
баратају рачунаром, добро су упознати са
законима и прописима које прописује Закон
о рачуноводству и ревизији, затим
Међународни
стандарди
ревизије,
Међународни рачуноводствени стандарди и
други стандарди који се односе на
финансије и ревизију.
31
Ревизија је, углавном, канцеларијски посао,
ређе теренски и има за циљ да изврши
надзор и контролу рада одређеног
привредног субјекта.
Уколико се врши ревизија неког предузећа,
ревизор врши обраду и контролу биланса
стања, биланса успеха, пореског биланса,
као и многих других пратећих докумената.
Ревизија банака је нешто другачија од
ревизије предузећа. Код банака ревизор
контролише рад шалтерских службеника,
рад обрачунске службе, врши ревизију
филијале банке и то све у складу са
најновијим законским регулативама које се
односе на банке.
Као и сваки посао и овај има своје мане.
Мана овог посла је та што се дуго седи за
време радног времена, а самим тим ствара
се могућност бола у леђима.
Друга мана јесте постојање мноштва
докумената ситно и густо куцаних које треба
прочитати у одређеном временском
периоду, јер је могуће да се управо ту крије
грешка која је од круцијалног значаја за
даљи ток ревизије, а то на дужи временски
период може да изазове слабљење вида.
Ипак, поред нашег напора да пронађемо
веће мане овог занимања, то нам није
пошло за руком.
Немања Тановић, бивши ученик
ИНТЕРВЈУ СА НЕВЕНОМ РОКВИЋ,
манекенком и фотомоделом ELITE MODEL LOOK из IV 2
Када си почела да се бавиш
манекенством?
Још од малих ногу сам почела да
показујем интересовање за манекенство.
Мој највећи успех је улазак у финале на
Избору за лице године за 2009. годину
(Elite model look).
Да ли си задовољна својим пласманом
на Избору за Eлитово лице године?
Јако сам задовољна, то је био велики
успех. Освојила сам друго место,
изабрана сам за P...S... fashion девојку 21.
века и по избору читатељки Блиц и Жене,
постала сам лице за 2009. год.
Који су твоји узори?
Марија Вујовић, Жизел Бундшен.
Како си отишла у Милано?
На Елитовом избору у жирију су биле
директорке Elite Милана и Elite Париза
које су ме одмах приметиле. Потом су
уследили позиви да дођем на Недељу
моде у Милану и Паризу.
Да ли си у Милану морала сама да се
сналазиш?
Управо тако! У Милану су ме дочекали са
мапом града са обележеним улицама где
се одржавају кастинзи.
Да ли си до сада радила за неке
познате креаторе?
У Милану сам се сусрела са најпознатијим
светским дизајнерима. Прелепе хаљине
модне куће Versace и Louis Vuitton су ми
се највише допале. Радила сам за Hogan,
Max Maru, Sport Max, за модне магазине
попут Vogue, Gioia, Colezioni, Zinkњујоршки магазин.
32
Како одржаваш витку линију и шта
мислиш о анорексији?
Линију одржавам искључиво здравом
исхраном (веома свежег воћа и поврћа,
немасног меса). Редовно вежбам и шетам,
не пијем кока-колу, а слаткише сам свела
на минимум. Не треба се свега одрећи,
али све мора бити умерено.
Анорексија је заступљена међу младима,
били они манекени или не. Не сме се
гладовати, већ здраво хранити и правилно
комбиновати намирнице.
Које су предности, а које мане
манекенства?
У свету је манекенство професија, а не
хоби као у Србији. Предности манекенства
су у томе што се путује по свету и упознају
други народи и њихова култура. Лоша
страна манекенства је честа раздвојеност
од родитеља, школе, друштва.
Савремена техника, мећутим, омогућила
ми је да и тај проблем решим.
Шта би волела да постигнеш у каријери
модела?
Највећа ми је жеља да постанем модел
Victoria Secret. Такође бих волела да
носим моделе највећих светских креатора
као што су Gucci, Armani, Prada...
Да ли си свесна опасности које прете
младим и неискусним девојкама у
послу којим се бавиш?
Јако сам свесна свега што може да ми се
деси негде у неком граду, било где у
свету. Зато сам опрезна и водим рачуна о
свему.
Како би описала себе као ученицу IV 2
одељења Друге економске школе?
Добра, вредна, одговорна... Питајте моју
разредну, Зорицу Чортан, она ће вам
најбоље рећи.
Како себе видиш у будућности? Шта би
поручила девојкама које би желеле да
се баве манекенством?
Као успешног модела и економисту.
Девојке, верујте у себе, ово је дивно
искуство!
Александра Вукајлов ,бивша ученица
33
ИНТЕРВЈУ СА KАТАРИНОМ МАРКОВИЋ
Катарина Марковић рођена је 29. јула 1982. год. Њену
породицу чине: тата Бошко, мама Ангелина и старија
сестра Марина. Катарина се остварила у доста улога.
Глумила је у серијама ,,Куку Васа”, ,,Агенција за СИС”,
,,Љубав, навика и паника”, као и у представама
,,Писта за Шехерезаду”, ,,Дон Жуан”, ,,Својта”, ,,Иза
кулиса”. Још као мала је својим талентом забављала
родбину и пријатеље.
1.У коју средњу школу си ишла, и какав
си ученик била?
У Десету гимназију, општи смер, и била
сам одлична ученица.
2.Да ли си у школи била мирно дете
које слуша све професоре и пази на
часу, седела и првој клупи или…?
Наравно да сам била јако несташна,
седела сам у претпоследњој клупи, често
сам била кажњавана, али благо, јер сам
била одличан ђак, па су ми професори
гледали кроз прсте заразне несташлуке…
Одличан успех доноси и неке
привилегије…
3.Са ким си у школи волела више да се
дружиш – са дечацима или
девојчицама?
У основној са дечацима, а у гимназији са
девојчицама, било је само пет дечака у
разреду.
4.Да ли си од малена имала жељу да
постанеш глумица, и шта те је толико
привукло код глуме?
Јесам, од првог разреда била сам члан
неких драмских секција. Школа глуме,
Бате Миладиновића и мислим да је то
пресудило да још у основној школи
направим свој коначни избор занимања.
34
5.Као мала тренирала си разне
спортове као што су рукомет и карате, а
играла си и балет. Да ниси
глумица, да ли би се бавила неким од
ових спортова?
Рекреативно можда, професионално
тешко, јер нисам баш талентована за
рукомет и карате…
6.Кад си имала првог дечка и да ли се
памти први пољубац?
Памтим први пољубац, мада се радије
сећам једног пољубца који није био први,
али је међу првима…То је било у основној
школи.
7.Да ли више волиш да будеш на сцени
или пред камером?
И једно и друго – тренутно сам се ужелела
камере, али без сцене никако не могу себе
да замислим.
8.Која ти је најдража улога у којој си се
досад нашла?
Фатима – Писта за Шехерезаду, Шарлота
–Дон Жуан, јер је то моја прва
професионална улога, Доти – Иза кулиса
јер је тренутно последња на којој сам
радила.
9.Колико ти прија популарност?
Како када…Не размишљам о томе – дивно је
што волим јако свој посао, уживам док радим
и играм се. Волим све што то доноси, иако
није увек лепо и слатко – напротив, има пуно
мучних и горких тренутака.
10.Да ли постоји тренутак када себи кажеш
“Шта ми је све ово требало”?
Постоји, наравно…Често се то питам, али
исто тако те тренутке анулирају тренуци
неописиве радости које, такође, доноси мој
посао.
11.Коју врсту музике слушаш и уз коју
волиш да се веселиш?
Зависи од пуно ствари, тако да ми различите
ствари пријају ми у различитим фазама…
12.Кад је у питању ноћни провод, где
обично волиш да изађеш?
У последње време ретко излазим, али се
радујем лету, јер оно доноси одмор и добар
провод у неком клубу на отвореном.
13.С обзиром да си тренирала рукомет,
балет и карате, да ли пратиш нешто од
тога?
Ретко рукомет,карате готово уопште не,а
балет често.
14.Да ли си велика присталица спорта или
те то уопште не занима?
Присталица јесам, али ревносна у бављењу
истим, нажалост, нисам.
15.Где можемо тренутно да те видимо? У
позоришту или на телевизији?
У позоришту свакодневно, Бошко Буха је моје
матично позориште.
16.И за крај, шта поручујеш младима и
својим малим будућим колегама?
Да буду истрајни и упорни. Глума јесте тешка
и, болна и неизвесна, али је исто тако
божанствена и дивно заводљива.
Емили Пејић I 2
ПСИХИЧКО МАЛТРЕТИРАЊЕ:
НИЈЕ САМО МОДРИЦА ЗНАК МАЛТРЕТИРАЊА!
Не знам одакле и откад потиче телесно и психичко
злостављање живих бића, али знам колико боле његове
последице. Речи умеју да пеку више него ударац
гломазне руке.
Сви облици ограничења, канони и наредбе знак су да
вас неко не воли због оног што јесте, већ по сваку цену,
жели да промени вашу бит.
КАКО УСПЕВАЈУ ?
Психичка утученост постиже се изолацијом и претњама. Партнер вас потпуно мобилише и
увуче у гето у коме је он власник ваших мисли и дела, а ви извршитељ његових фантазија.
Везе у којима мушкарац или жена себе сматрају „робовласницима“, готово по правилу
почињу на изузетно леп начин. Прихватите особу и допустите јој да уђе у ваш живот.
Наједном се партнер претвара у грабљиву звер, не бирајући које поседе жели, јер он/она
жели све! Због љубави и заслепљености, жртве померају своје границе, праве уступке које
се косе са њиховом личношћу. Тако упадну у „врзино коло“. Уколико психопате не добију то
што желе, почињу са увредама части и поштења. И ту није крај, врше атак и на породицу
жртве, постижући тиме још један вид изолације.
ИЗЛАЗ!!!
Можда они и јесу спремни на све, али свакако постоје
људи који могу окончати ово безнађе у којима се
жртве налазе. За спас и слободу вам треба храброст,
воља, сазнање да је у реду ако вас нечије речи заболе
и да је стога тражење помоћи непркосновено и
апсолутно право. Нема никог ко ће вам пружање
помоћи одбити, јер како кажу:
„Ко куца, отвориће мy ce’’
ПРВА ПОСЕТА ГИНЕКОЛОГУ
Шта можеш да очекујеш?
Дошле су и те године, време да се почне са редовним
гинеколошким прегледима. Заказала си своју прву посету
гинекологу, али не знаш шта да очекујеш. Да ли да питаш
мајку или другарицу? Ово су деликатне теме, понекад
непријатне, па је увек лакше када сама нађеш одговор.
Шта ће ме све питати?
Медицинска сестра или доктор ће поставити питања у вези са твојим здрављм.. Можда ће ти
поставити питања у вези са навикама, као што је употреба алкохолних пића, пушење,
употреба дроге… Биће вероватно постављено и понеко питање у вези са сексуалном
историјом, првом менструацијом, редовношћу циклуса и сл. Вероватно ће ти нека питања
звучати превише лично, али запамти да је све што поделиш са доктором тајна и остаје међу
вама, докле год не даш дозволу да се о томе
разговара са неким другим.
Шта ће се у ствари тамо десити?
Гинеколошке ординације код нас најчешће
немају посебне сукње/хаљине за преглед, па ће
те доктор или сестра упутити у свлачионицу.
Тамо ћеш се, у заклону, скинути, а затим тако
полу-гола, прећи на гинеколошку столицу. Након
што се сместиш, гинеколог ће прићи и започети
преглед. Он обухвата испитивање вулве, затим
уметање спекулума како би се испитала вагина
и грлић материце, испитивање прстима вагине и
материце, јајовода и јајника. На крају
целокупног прегледа (врло често, тек неколико
дана након њега) гинеколог ће ти саопштити резултате, дати савете да ли је потребно урадити
још неки тест и препоручити терапију уколико постоји нека тегоба. Ово је други погодан
тренутак за питања, нарочито у вези са
терапијом или налазом који те је можда
забринуо.
Иако ће ти испрва бити необично, или
можда чак и непријатно да са доктором
причаш о неким темама, знај да
је гинеколог твој најбољи саветник када је
реч о твом интимном здрављу. Неке
девојке више воле да их прегледа жена,
док се друге опредељују за мушког
гинеколога, али је најбитније да имаш
потпуно поверење у њу/њега. Консултуј се
са својим доктором како да на најбољи начин одржаваш интимну хигијену; постави неко
питање у вези са својим сексуалним навикама, питај за контрацепцију, како би отклонила све
сумње и страхове за своје интимно здравље.
Јелена Апостоловић, Ивана Симоновић III3
КОЦКА
П
оследње деценије XX века и почетне године
XXI века унеле су једну модерну болест
савременог друштва – коцкање.
Коцкарница је место где вам се милиони нуде
на тацни, само је потребно да уплатите незнатан
износ и да имате „мало“ среће. То у почетку и није
толико страшно. Међутим, као и свака друга болест
зависности, патолошко коцкање почиње управо од
тих „најмањих доза“, које касније с временом
прерастају у све веће износе, који се губе на коцки.
Затим долази на ред тзв. „вађење“ које подразумева
да се коцка и даље, најчешће са туђим новцем, с циљем да се поврати изгубљено. А на
крају баладе није више важно ни повратити изгубљени новац, већ је циљ да се лепо забави.
На ком принципу раде кладионице и коцкарнице!?
Врло једноставно - за одређену опкладу исплате вам мање новца него што је то нормално у
поштеној игри. Заправо, ако су подједнаке шансе да добијете новац као и да изгубите,
кладионице и коцкарнице неће уложити колико и ви, већ мање новца, па ће тако са сваком
одиграном утакмицом, кладионица задржати за себе одређени проценат, што на дужи
временски период, играча сигурно води у пропаст.
Патолошко коцкање се, нажалост, манифестује кад је већ у поодмаклој фази, односно кад
пацијент у својој свести има само представу о коцкању и цело његово биће и дух су
препуштени коцки; у мислима врти сцене из претходних коцкања и покушава да уочи грешке
на којима је погрешио, али и тражи начин да поново дође до новца који му је неопходан да
поправи оно што је погрешио у претходној игри, и, наравно све покушава да сакрије од своје
породице.
Многи коцкари осећај коцкања упоређују са
неким видом надоргазма. Овај вид зависности не
утиче негативно само на ментално здравље, већ
многи страствени коцкари оболевају од
кардиоваскуларних болести, упадају у депресију,
имају велике емотивне проблеме, проблеме у
погледу образовања или напредовања у
каријери,
а финансијски проблеми се
подразумевају.
Патолошких коцкара у нашој земљи је много, али
свега неколицина се налази у болницама које су
предвиђене за њих. Разлог томе можда је и тај
што не постоји довољно установа које се баве болестима зависности, а можда и недовољна
едукација коцкара, јер по правилу ниједан коцкар не сматра себе зависником од коцке.
Немања Тановић, бивши ученик
ЧУВЕНИ СТРАНЦИ О СРБИЈИ
Одушевљеност странаца српским жаром за борбу
Када је 1389. године у битки на Косову погинуо турски султан
Мурат I, француски краљ Шарл VI наредио је да победоносно
звоне париски хришћански храмови и да се у Богородичиној цркви
одржи свечано богослужење.
Констан Амеро овако описује како косовско предање код Срба
одражава, као пламен у тешкој ноћи, народни певач-приповедач:
Врло уморан, стари гуслар умочи усне у бакарну шољу пуну
воде, у коју је придодато неколико капи шљивовице што му
донесе унука његова…
Забележили по нешто о Србији…
Песник Лудовико Ариосто 44. певање у свом славном спеву Бесни Орландо, из 1516, посвећује једној
ранијој херојској борби за Београд између Словена (Словена и Бугара) и византијског цара
Константина.
Коначним падом Србије у турско ропство 1459, у ове крајеве навраћају сумњиве дипломате, трговци,
истраживачи, уходе, пустолови, слуге, међу којима су и Џон Лок и Едмунд Спенсер! Нажалост, ова
двојица верника ништа нису успели да забележе о нашој земљи.
Србија из ропства поново ступа у историју и географију почетком двадесетог века. Објављивање
српских народних песама у преводу на западноевропске језике, изазивало је прави шок у
интелектуалним круговима Европе.
Јакоб Грим, је 1823. год. изјавио: Између свих данашњих Словена, Срби имају најчистије и
најблагогласније наречје. Њихово народно песништво по обиљу свом и одмерености – по мом
мњењу – премашује све што ми је у тој врсти познато.
Гете, годину дана касније, каже: Народ који пева, мисли и дела као српски, не заслужује да носи име
подјармљеног народа. (…) Ја никада нисам престао да се упознајем са песмама из српских наречја.
Године 1842, објављен је Песников базар, књига путописа Ханса Кристијана Андерсена у којој су
важна поглавља посвећена Србији. Србин воли своје дрвеће као што Швајцарац воли своје планине
и као што Данац воли море. Знао је и за Карађорђа: Први ослободилац Србије, Црни Ђорђе, бежао
је кроз ову мрачну шуму крај реке Саве…”
Најважније странице о Србији објављује Алфонс де Ламартин, опчињен српском епском поезијом, он
пише: Подсећа на источњачке сабље исковане у Дамаску чија оштрица одрубљује главу, а нож
блиста као огледало…”
Павел Аполонович Ровински је писао у Веснику Европе: У историји ове земље нема скоро ни једне
редовне странице: само борбе и ратови… Историја Србије је историја њеног мучеништва.
Србија је поново у епицентру када пуковник Рајевски, алијас Вронски у Толстојевом роману Ана
Карењина добровољно креће у рат на српској страни и сам финансира одлазак целог ескадрона
добровољаца.
Већина нас зна да је славни Петар Иљич Чајковски компоновао Српско-руски марш, као свој
допринос словенском оружју у тадашњем српско-турском рату. Тада у Србију као
добровољац стиже чувена Холанђанка Жана Маркус, „српска Јованка Орлеанка”, коју је тако дивно
описао историчар Рене Гремо.
Ој, Србијо, дивна ли си!
Енглескиња Вивијан Херберт, у свом делу Србија, рај сиромаха, дирнуто пише: „Кад у Србију
дођете у посету, одмах се доноси послужавник са једном или двема посудама слатког, једним
судом за кашичице, из два дела и извесним бројем чаша са водом. Послужавник вам обично приноси
једна љупка кћи из куће или сама домаћица. Свако је у Србији душа од гостопримства. (…)
На мировној конференцији у Версају 1919, Жорж Клемесно је рекао: Приликом закључења ове наше
Конференсије мира, ја морам – пре него што сиђем са овог подијума – да изјавим своје велико
жаљење што са политичке позорнице света нестаје једно велико историјско име: Србија.
И после Другог светског рата о Србији је доста писано. Завршимо овај брзи преглед деловима из
вероватно најбољег путописа двадесетог века, Ребеке Вест: Ништа у животу није на мене утицало
толико као путовање кроз Југославију. Можда и због подударности између природних облика и
боја моје маште… Личило је на праћење вунене нити која ће ме извести из лавиринта, за који
нисам ни знала да сам у њему зазидана. Има земаља које понекад данима чувају своје тајне од
путника и не показују му ништа осим своје спољашњости…а онда му одједном баце кључ и кажу
му да иде куда жели и види све што може. Таква је ова земља.
У епилогу те незаборавне књиге, написаној у Лондону, у пролеће 1941, гледајући како бомбе
падају на њен град који гори, Ребека Вест вели: Док сам размишљала о могућој инванзији, или
када би бомба пала негде у близни, често сам се молила: Господе, допусти ми да се држим српски!
Милица Спасић ,бивша ученица
РОМИ У ШКОЛСТВУ
Од 2005. године је у току декада Рома, период у
коме Србија треба да да све од себе како би
интегрисала своју најугроженију мањину.
Интеграција у школству је од пресудне важности
како би декада Рома била успешно окончана.
Истраживања показују да су Роми
суочени са дискриминацијом у школству,
поготово од својих вршњака. Због тога, између
осталог, многи Роми одустају од школства и пре
средње школе.
У нашој школи има ђака ромске
националности који показују изванредне
резултате. Међутим, они нису производ система,
већ индивидуалци који својим трудом успевају да
буду равноправни са свим осталим ђацима.
Већина Рома који имају вољу и жељу да наставе
са школовањем, често не добију прилику. Многи
од њих су неправедно смештени у специјална
одељења, често због различитости у њиховом
говорном језику јер им српски није матерњи.
Иако су интелектуално подједнако
способни као и српска деца, професори не
улажу довољно труда да би се та језичка
баријера превазишла, па Роме бесправно шаљу
у специјална одељења. Такође, због говорних
препрека, ђаци српске националности често
праве разлику између ромске деце и себе.
Често се деси да ромска деца никад не
добију праву шансу од својих вршњака како би се
уклопили и били равноправни, како у настави
тако и у друштву.Због тога се ромска деца често
издвајају на одморима и праве групе, па
интеграција постаје све теже остварљиви циљ.
Неки стручњаци предложили су
самостална ромска одељења у којима би се
ромској деци посветила посебна пажња. Ту би
Роми могли боље да науче српски и да се друже
са другим Ромима. Тако у старту не би били
одбачени од својих вршњака и имали одбојност
према школи.
Иако би оваква врста школовања Ромима
допринела школовање на краткотрајним стазама,
дугорочно, би била неуспешна. Роми би тако од
самог почетка били одвојени од остале деце, па
би навикли на одвојеност од српског друштва и
касније у животу не би могли да се интегришу и
постану равноправни чланови тог друштва.
Зато је боље
кренути
дугорочном
стратегијом,
која
подразумева
увођење
образовних
програма који
упознају
јавност са
Ромима и
њиховим проблемима.Тако би деца од основних
разреда, заједно са ромским вршњацима., учила
о положају и проблемима Рома и самим тим
научили би да прихватају и разумеју оне који на
први поглед делују другачије.
Међутим, школство није једино одговорно
за евидентну дискриминацију Рома. Иако
школство има велики утицај у васпитању деце и
интеграцији Рома, почетно образовање креће од
родитеља.
На родитељима српске деце је велика
одговорност када је у питању интеграција Рома.
Да би интеграција била потпуна, треба
првенствено остварити кућно васпитање и
научити децу да не разликују људе по боји коже,
већ по особини човека или детета са којим
разговарају.
Интеграција Рома појављује се и као предмет
истраживања магистарског рада једног
стокхолмског студента, Јовице Павловића.
С обзиром на то да се декада Рома ближи крају,
а да има још много простора за напредак
интеграције Рома у школству и у осталим
секторима, можемо закључити да сви заједно
морамо да се потрудимо како би се сви у нашој
држави осећали као равноправни грађани. Тај
труд подразумева лепе речи, поштовање и
разумевање.
Катарина Милићевић III 9
ОД ТУРБО ФОЛКА ДО ХЕВИ МЕТАЛА
Данас у свету постоји безброј врста музике. За сваког има понешто. Свакога дана изроди
се још нека подврста. Пре само пола века, човек није ни сањао да ће се музика развијати
кроз бројне правце и струје, што нас доводи до наше теме. Толико је жанрова, човек
може да бира какву ће музику слушати. Неко воли да слуша џез, неко рок, а неко класику.
Фактори који утичу на музичко опредељење
На музичко опредељење утиче више фактора. Неки од њих могу бити: музичко
образовање појединца, друштвени положај или начин живота. Тако, на пример, музички
образовани људи настоје да слушају врсту музике која је по грађи сложенија,
мелодичнија и тежа за разумевање. Људи који припадају нижем друштвеном поретку,
чешће ће се определити за врсту музике која у себи има елементе побуне (рок, метал),
док људи који су на вишем степену квалитета живота, обично уживају уз џез или класику.
Наравно, особа се не може окарактерисати помоћу само ова два критеријума. Коначна
одлука произилази из мешања свих фактора који утичу на одабир.
Омладина
Данашња омладина се опредељује за одређену врсту музике више због друштва, него
због себе. Често немају слободу да искажу свој став, јер све више падају под утицај
система и друштва. Опчињени одређеном врстом музике, на коју су приморани, они све
више губе осећај за друге жанрове. Појединац почиње да познаје само музику коју слуша,
омаловажава друге жанрове и људе који слушају другу врсту музике.
Данашња омладина најчешће и у највећем броју слуша турбо–фолк, који можемо уско
повезати са ријалити емисијама, који су само део машинерије са сврхом преузимања
контроле над народом од стране система. Код појединаца се стварају комплекси, порив
за алкохолом или друга врста агресивности. Родитељи морају први приметити какву
музику слуша њихово дете, јер музика посредно утиче на животни стил појединца и
његово понашање, али може да промени његову личност. У пубертету је најбитније да
млади слушају музику која ће их смирити, али и оплеменити. Родитељи, у ствари, треба
да буду смерница код стварања музичког укуса код деце, али без претеривања.
Подељеност
Омладина се дели и у групе одређене музичким укусом. Неретко постоји непоштовање или чак
мржња између присталица две различите заједнице. У одређену групацију млади најчешће улазе
због проблема у породици или у друштву. Траже бег од проблема. Често су ограничени на један
жанр и немају жељу да чују и искусе нешто другачије. То захтева рад са омладином и отварање
њихових очију.
Лоша музика
Лоша музика, у принципу, не постоји, мада свака врста музике има добре и лоше стране. На пример,
рок и метал су сличне врсте музике у којима је изражена жеља за слободом и експлицитни текстови.
Родитељи и млади са другачијим музичким укусом, сматрају да те врсте музике утичу на младе да
посегну за пороцима и веровању у „ђавола“. То је наравно последица ускогрудности која је изазвана
начином живота. Као што сам већ поменуо раније у тексту, турбо–фолк је само средство за
успостављање контроле над народом.
Александар Радивојевић II 6
НАЈЧИТАНИЈЕ КЊИГЕ ДАНАШЊИЦЕ
Најчитаније књиге на листи су
ретко дела која носе одређену књижевну
вредност. Данас свако ко умисли да има
„дара” за писање и мало више новца,
одлучи да изда књигу.
Многе „звезде”, које „зраче” са
домаће и стране сцене, започињу своју
каријеру као турбо-фолк певачице, да би
као већ изграђене уметнице са два
антихита, написале сопствену
биографију. По обичају биографија је
украшена пинк корицама, на насловници
је главна јунакиња, а у књизи су сви прљави детаљи њеног трновитог пробоја (успеха). Све
што вам нису открили скандал часописи, прочитаћете у њеној књизи.
Понеки самоуки списатељи пишу и издају књиге на сваке две недеље. У току
неколико година ови уметници постану познати по квантитету својих дела. Уколико су у
браку са неком личношћу из света познатих, у коме се у последње време селекција и не
прави, њихова слава биће већа. Улаз у ријалити шоу, ношење фирмираних крпица, усвајање
егзотичних и домаћих животиња - увек буде овековечено у њиховим књигама.
Некада је књижевност била цењена професија и писци су били само надарени људи.
Цениле су се само праве вредности и књиге, чији су јунаци приказивали добре и лоше
стране друштва. Данас, с времена на време, на књижевном небу заблиста по која права
књига, чија се вредност не огледа у трач каријери писца. Додуше, мало је великих уметника
који су дошли до славе, а за које знају масе. Не могу се они истаћи од самозваних звезда.
Само ми, као читалачка публика, утичемо на избор литературе.
Стога кад год пожелите да пронађете неко занимљиво штиво, не тражите га у
звездама даншњице, већ међ’ полицама библиотеке.
Милица Бједов II 6
ПЕТНИЦА
С
игурно сте бар некадa у животу осетили потребу за додатним знањем из области
која вас занима. Уколико је до сада за вас била енигма како да то остварите, ево
једног од начина.
Истраживачка станица Петница основана је 1982. године у тадашњој Југославији, од
стране неколицине студената, професора и младих истраживача који су осетили потребу за
додатним знањем. Од њеног оснивања па до данас, Петница је сарађивала са више стотина
средњих школа, факултета и научних института.
Млади овде уче кроз истраживања, решавајући проблеме путем више нивоа.
Истраживачка станица Петница је институција у којој не постоји лимит у знању који
мора бити досегнут, нити се морају знати појмови који вас не занимају. Тамо учите искључиво
оно што вас интересује и учите онолико колико вам амбиције налажу. То није место где је
циљ добити диплому или неки сертификат, већ је то место где је циљ унапредити своје
знање.
Образовни програми које организује ИС Петница односе се на све оне који желе да
знају више: основце, средњошколце, студенте, чак и професоре.
За основце је намењена Летња
научна школа која се организује у мају или
јуну. Летња научна школа пружа шансу да
се ученици VII разреда опробају у некој од
многобројних области као што су: хемија,
математика,физика,географија,рачунарство
, астрономија, археологија и сл.
Међутим, ИС Петница највише
пажње придаје средњошколцима. Од
много-бројних школа са којима сарађује,
Петница тражи најзаинтересованије ученике
за одређене области, а од тих ученика бира
оне који ће бити позвани на тзв. Зимске
семинаре, на којима ће ученици
учествовати на интензивној настави и где ће
се, заправо, установити ниво њиховог
предзнања из области коју су изабрали.
Ученици који покажу највеће
интересовање на Зимским семинарима,
добијају право учешћа на Пролећним
семинарима. На овим семинарима већа
пажња се придаје проблемима поставке и
реализације експеримента као и техникама
обраде и презентације резултата, него
самом раду на изабраној теми.
Након Пролећних семинара на реду
су Летњи кампови на којима се реализују
пажљиво одабрани пројекти.
Учесницима Летњих кампова се
пружа прилика да учествују и на Јесењим
семинарима на којима ће се расправљати о
разним темама и областима, независно од
теме коју су до сад обрађивали ученици.
У Петници ни студенти нису
запостављени. За њих се организују
курсеви, радионице, праксе, семинари и
конференције.
У
циљу
спровођења
што
квалитетније наставе у школама, Петница у
сарадњи са Министарством просвете
Србије организује програме за професоре
који имају за циљ да професоре упознају са
новим захтевима, методама и садржа-јима
научне наставе.
Петница, између осталог, шири видике
својих чланова. Заправо, као што неки
страни истраживачи учествују у раду у
Петници, тако најбољи полазници Петнице
имају могућност да учествују на неким
семинарима који се организују широм света,
јер Петница сарађује са сличним
организацијама у свету које такође имају за
циљ унапређење научног знања.
Немања Тановић ,бивши ученик
НАПОКОН 18!
Коначно, дошла је и та година када генерација ’94. постаје ,,одговорна за своје поступке ”!
Шта очекивати од пунолетства, где га прославити и како?
А пре свега, шта ће се променити у твом животу?
Заправо, бити пунолетан не значи и бити зрелији; то је само још један рођендан са којим
добијаш одређене повластице, али и обавезе.
Дан када пуниш 18 година :
- дан када ћеш на ТВ-у моћи да гледаш све оне филмове који
нису за млађе од 18 година, иако ти то већ радиш од
дванаесте.
- дан када ћеш слободно моћи да конзумираш алкохол, иако
ти то радиш још од петнаесте.
- дан када стичеш право да полажеш возачки испит, иако већ
три године и без њега возиш.
- дан када постајеш независтан од родитеља, иако ћеш још
сигурно десет година зависи ти од њиховог новца.
- дан када ћеш родитељима потрошити сигурно петсто евра
да би прославио горе споменуте слободе са најужим друштвом - само триста званица.
КАКО ПРОСЛАВИТИ, ГДЕ И У ЧИЈЕМ ДРУСТВУ?
Било да славиш код куће, окружен најближим пријатељима, у клубу са друштвом или у
ресторану уз ближу и даљу родбину, увек је битна добра организација.
Уколико се одлучиш за опцију „ресторан“, у Београду и околини, цене по особи варирају од 15
до 25 евра. Закуп клубова може те коштати 200 до 400 евра, а ако се ипак одлучиш да тај дан
прославиш код куће, посматрај то са позитивне стране. За новац који уштедиш себи( тачније
својим родитељима ), можеш се уписати у ауто-школу, отићи на летовање, екскурзијуили у
доообар шопинг.
ОБАВЕЗНО!
Какав год избор направио за твој 18.
рођендан, никако не смеш заборавити да
се само једном пуни 18 година. Зато
уживај у том дану, заборави сваки
проблем, окружи се драгим људима,
набаци добро расположење и наравно,
нека ти при руци буде фото-апарат, да се
сутра ипак сетиш нечега.
Јелена Апостоловић, Ивана Симоновић III 3
ТРЕНД
Да ли сте се понекада питали шта је тренд, ко
га намеће, зашто волимо да „будемо у тренду“?
Зашто је нека боја популарна, неки крој или
дезен?
Да ли имате обичај да посматрате момке и
девојке које пролазе поред вас и размишљате о
томе шта носе?
Девојке прате дешавања у свету моде, о томе
ћаскају, воле да увек буду информисане на ту тему... али зашто? Зашто волимо да се облачимо по
правилима која су нам наметнута? Мислим да се одговор налази у психи човека, које је социјално
биће и увек се понаша у складу са мишљењем других људи.
Зашто се бојимо да се осрамотимо пред
људима које, највероватније, више никада
нећемо видети?
У граду у коме живи скоро два милиона
становника, када се „осрамотимо“ осећамо се
као да нас осуђује цела планета, иако знамо
да нико и не мари углавном за то. Овакво
понашање је, кажу психолози и социолози,
последица клективног несвесног. Наши преци
живели су у комунама и било је важно
мишљење заједнице. Данас такве
повезаности више нема, али ми и даље
пазимо на мишљење других људи.
Моја претпоставка је да се облачимо
слично другима да не бисмо одступали од
околине.
Шта је са онима који се облаче дргачије да
би били примећени?
Кажу да одело не чини човека, али
наш изглед много тога говори о нама. Ако је
неком одећа изгужвана, вероватно није
марљив, није га брига за норме, а свакако је
неуредан; ако су сви делови одеће лепо
уклопљени, види се да цени самог себе, као
и да уочава ситнице, уме да уклапа боје, да је
естета.
Људи покушавају да својом одећом
представе себе, али понекада бивају
изгубљени у откривању тог домена своје
личности. Са овим проблемом се најчешће
суочавају адолесценти. Они који се труде да
буду другачији путем одеће, умеју да
направе многе грешке, могу изгледати ружно
и невешто у својим настојањима да се
разликују. У ту замку, додуше, могу упасти и
они који прате моду.
Када размишљамо и о
прихватљивости трендова, често долази до
расправа.
Постоје они који су постали
жртве модне индустрије и троше сав свој
новац на ствари које су у моди. Постоје и они
који новац за живот зарађују тако што друге
убеђују да нас оно што носимо одређује.
Њихов циљ је продати „моду“ и проналазе
разне начине да свој циљ остваре.
Моду би требало прилагођавати свом
укусу, ускладити је са својим жељама и тако
постићи „компромис“ између онога што нам се
намеће и онога што ми желимо да
прихватимо.
Данијела Јовановић II 12
ИСКОРИСТИ – ПОПУСТИ СЕ
Желиш да учиниш своје
слободно
време
незаборавним, купиш нешто
себи или да изненадиш драгу
особу, а чини ти се да је све
прескупо?!
Да ли си чуо за сајтове:
KOLEKTIVA.RS,
LIMUNDO.COM,
POPUSTI.RS,
EXTRAPOPUST.COM
ili NAVALINARODE.RS?
На овим сајтовима наћи ћеш понуде на великим снижењима. Попусти су, понекада, и до 90%, тако
да је ово одлична прилика да уштедиш.Нажалост, свака понуда има свој рок важења и ограничени
број купаца. У понуди се може наћи буквално све, од фарбања и фенирања косе, до летовања у
Грчкој. Када одабереш понуду, можеш је платити картицом или ваучером. Ради личне сигурности,
препоручујемо плаћање ваучером.
Ево како:
КОРАК 1.
Погледај које је најближе продајно место на које можеш да упалтишQVoucher кредит. На уплатном
месту кажеш продавцу да желиш да уплатиш Qvoucher кредит. Продавац ће те питати за број
мобилног телефона и износ који желиш да уплатиш. Ако први пут уплаћујешQvoucher кредит, стићи
ће ти лозинка путем смс-а, у супротном само потврда уплате.
КОРАК 2.
Одете на жељени сајт и одаберете опцију плаћање Qvoucher – ом.
КОРАК 3.
Отвориће ти се апликација у оквиру које убациш свој број мобилног телефона, лозинку (коју си
добио/ла смс-ом при првој уплати Qvoucher кредита) и број са слике.
КОРАК 4.
Кликни на Приступи и појавиће се слика где да убациш ПИН код који ти у року од пет минута стиже
путем смс-а.
СВЕ ШТО ТИ ПРЕОСТАЈЕ ЈЕСТЕ ДА УЖИВАШ У КУПОВИНИ!
Јелена Апостоловић,Ивана Симоновић III 3
5 НАЧИНА ДА ОВО ЛЕТО ПРОВЕДЕМ НА МОРУ БЕЗ РОДИТЕЉА
Како на најлакши начин убедити родитеље да
овај распуст проведете на мору, али сами…
Распуст је омиљено време за школарце;
прилика за уживање и релаксацију, дружење
са вршњацима, одмора од школских обавеза.
Родитељима се често не допада идеја да
децу саму пуштају на море, већ радије
организују породично путовање или ту
авантуру замене другим алтернативама:
Ада Циганлија, нови базен, телефон, итд.
Сигурно вам се безброј пута десило да вас и
приликом најобичнијег ноћног изласка
родитељи детаљно испитују са ким идете,
колико дуго остајете; зову вас и по неколико
пута. Какву ли тек панику праве када им
саопштите да овог лета идете десет дана на
море, али без њих?
Ако сте одлучили да ово лето проведете са
својим друштвом, дечком или девојком, ево
пар савета како да родитеље оставите
спокојне код куће,а ви се незаборавно
проведите.
1) Ако идете са својим друштвом,
потрудите се да родитељи упознају
ако не све, бар један део ваше екипе
(нека то буде бољи део екипе).
2) Ако ипак идете са својим
дечком/девојком, првенствено
пресудите колико је ваша веза
озбиљна и да ли сте заиста спремни
да сами проведете неко време.
Родитељи девојака се често противе
заједничком путовању, док момци у
већини случајева, немају оваквих
проблема. Ако сте чврсто одлучили
да путујете заједно, упознајте
дечка/девојку са родитељима и
уверите их да ћете бити безбедни.
3) Колико год тешко било, редовно се
јављајте родитељима. Њима ће бити
лакше да знају да сте ок, и неће вас
звати сваких 15 минута да провере
да ли сте изгорели, да ли сте ручали,
вечерали, да ли имате довољно
новца...
4) Ако ваши родитељи ипак мисле да
сте премлади за самостални пут,
предложите да са вама крене неко
мало старији, коме ваши родитељи
верују, а ко ће се опет фино уклопити
у ваше друштво.
5) Одаберите неку сигурнију
дестинацију. Битно је да се лепо
проведете са друштвом, јер вам је то
и циљ, а томе ћете допринети ако
ваши родитељи знају да сте близу и
на сигурном
Невена Митрић II 1
.
ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ, ЛОНДОН 2012.
У претходне четири године, многи спортисти широм
света припремали су се, у нади да ће се
квалификовати за овогодишње летње Олимпијске
игре.
Спортисти ће се такмичити у 26 спортова и 38
дисциплина (атлетика, бадминтон, бициклизам,
ватерполо, веслање, хокеј на трави, одбојка,
пливање, рукомет, тенис...).
Од српских спортиста до сада се
квалификовало 75 такмичара у 12 спортова
(атлетика, бокс, ватерполо, бициклизам,
веслање, кајак, пливање, рукомет, стони
тенис, стрељаштво, теквондо, џудо).
Ове године, олимпијада
ће се
одржати у Лондону, где се по трећи пут
одржава ово такмичење (1908, 1948).
Свака држава-домаћин има дужност
да се постара да све протекне у најбољем
реду за време игара. Она мора да ангажује
волонтере, да изгради нове објекте, како за
смештај играча и многобројних туриста који
тим поводом пристижу, тако и објекте у
којима ће се одржавати такмичења. Још се
ни
једна
сиромашна
држава
није
квалификовала да буде домаћин. Иако услед
одржавања игара пристиже велики број људи
из других земаља и самим тим велика
количина новца, исто тако се огромне своте
новца морају уложити у само организовање.
Додуше, убеђена сам да Великој
Британији то неће представљати велики
проблем. То се може видети по томе шта је
све до сада учињено на пољу изградње
објеката и организације игара.
Током овог догађаја испод Tower
Bridge ће маневрисати олимпијски прстенови
на барци. Ова, чини нам се небитна ставка,
доста говори о томе до које мере су се
Енглези потрудили да све изгледа перфектно
и да присутнима сву пажњу скрену на овај
догађај.
До сада је ангажовано 70.000
волонтера који ће радити на припреми,
одржавању такмичења и смештају спортиста.
Изграђен је олимпијски стадион у селу
Стратфорд, који ће бити централно место
одржавања Олимпијских игара. Стадион је
изграђен за нешто више од 1.000 дана,
изузетних је еколошких перформанси. Много
пажње посвећено је и дизајнирању медаља
за победнике. Изграђен је базен за водене
спортове
са
комплетном
опремом.
Ангажовани су аналитичари и отворена нова
анти-допинг лабораторија како би се
тестирали сви такмичари. Побољшана је
контрола транспорта, како би се боље
организовао превоз за новопристигле
путнике. Сви туристички центри у целој
Британији раде пуном паром како би
сместили све туристе и привукли их да овом
приликом потроше новац на све што им се у
Британији нуди.
Може се закључити да олимпијске
игре служе, не само како би се промовисао
спорт, већ и како би се једним поводом
велика количина новца потрошила у кратком
периоду. Свима је добро познато да се спорт
у великој мери користи ради прања новца,
тако да је ово занимљива тема за
размишљање. Увидели смо да је Велика
Британија одлучила да паметно искористи
ове околности. Али, што је најбитније, ово
иде у корист Енглезима, али и свима који
Британију желе да посете ове године.
Сигурна сам да су се спортисти
спремили добро колико и домаћини игара,
тако да можемо очекивати најбоље
перформансе најбољих спортиста из целог
света. Надајмо се да ће наши спортисти дати
све од себе. Сигурна сам да ћемо сви
уживати док будемо гледали овај светски
спектакл.
Данијела Јовановић II 12
БИСЕРИ 
- Је л’ има неко књигу из рачуноводствo?
- Чипс без ништа!
- Добре су ти те попке (ципеле).
- Попила сам кило воде!
- Шта ми „муваш“ по торбу?
- Не троши ми гумицу!
- У току у присуству...
- Аца је већ гинуо!
- Прочитала сам први део и други на крају.
______________________________________________________________________________
На часу енглеског језика, ученик чита новине.
Приметивши то професор упита ученика:
-Па, шта има у новинама?
Ученик професору чита наслове.
-Професор: А ти само наслове читаш?
Ученик: Па, има још занимљивих текстова, али није у реду да сада читам, пошто је час.
______________________________________________________________________________
Разговарају две ученице о фризури за матурско вече.
Прва ученица: Ја сам схватила како да направим рибљу кост.
Друга ученица: Ма, ти си одједном мулти практик.
______________________________________________________________________________
На часу математике, професор ради са ученицима припрему за писмени задатак.
Професор: Данас радимо припрему за писмени задатак.
Ученица: Ево, само да намажем лабело!
_________________________________________________________________
_____________
На часу математике, професор предаје ново градиво.
Диктира задатак са „ једнаким ануитетима“. Ученик пита: Какви имунитети?
На часу српског језика и књижевности, ученици понављају лектиру Проклета
авлија.
Професор: Ко је младић поред прозора? (Мислећи на лик из романа.)
Ученици погледаше у правцу прозора и у глас повикаше: Немања!
Најновији бисер директора: ,,И кад га не видим, ја га видим!“
Аутори бисера – ученици бившe IV 10
Download

Овде можете преузети нови број часописа Став 4.