REPUBLIKA SRBIJA
ZAVOD ZA ZA[TITU
PRIRODE SRBIJE
foto: Vlada Marinkovi}
ИЗВЕШТАЈ О ОСТВАРЕЊУ
ГОДИШЊЕГ ПРОГРАМА
ЗАШТИТЕ ПРИРОДНИХ ДОБАРА
за 2013. годину
Београд, март 2014. године
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ
ПРИРОДЕ СРБИЈЕ
ИЗВЕШТАЈ О ОСТВАРЕЊУ
ГОДИШЊЕГ ПРОГРАМА
ЗАШТИТЕ ПРИРОДНИХ
ДОБАРА
за 2013. годину
Београд
Директор Завода
Александар Драгишић
Београд, март 2014. године
У складу са чл. 104
Закона о заштити
природе („Службени
гласник РС“, бр.
36/09, 88/2010 и
91/2010), Завод
за заштиту
природе Србије
подноси Извештај
о остварењу
годишњег
програма заштите
природних добара
министарству
надлежном за
послове заштите
животне средине.
foto: Vladimir Mijailovi}
СА Д РЖ А Ј
7
I ОСНОВНА ДЕЛАТНОСТ
9
1. ЗАШТИТА ПРИРОДНИХ ДОБАРА
11
43
46
56
56
58
69
72
76
79
79
80
83
85
85
90
93
103
107
109
111
113
117
1.1. Заштићена подручја
1.2. Заштита геодиверзитета
1.3. Заштита биодиверзитета и развој еколошке мреже
1.4. Услови, мишљења и планска документација
1.5. Службени путеви
1.6. Стручни надзор, сарадња са инспекцијским службама
и управљачима природних добара
1.7. Контрола коришћења и промета фивље флоре и фауне
1.8. Централни регистар заштићених природних добара
1.9. Пројекти ван програма заштите
2. МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА
2.1. Пројекти
2.2. Сарадња са међународним организацијама, номинација
међународно значајних природних добара
2.3. Остале активности
3. ИНФОРМИСАЊЕ ЈАВНОСТИ
3.1. Промотивне манифестације
3.2. Област односа са јавношћу
4. ОБРАЗОВНА АКТИВНОСТ
5. ИЗДАВАЧКА И БИБЛИОТЕЧКА ДЕЛАТНОСТ
II ПРАТЕЋА ДЕЛАТНОСТ
1. ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ
2. КАРТОГРАФИЈА
3. ПРАВНИ, ОПШТИ, КАДРОВСКИ И
ПОСЛОВИ ЈАВНИХ НАБАВКИ
4. ФИНАНСИЈСКИ ПОСЛОВИ
foto: Dragan Bosni} Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
Uvodna re~ direktora
Izve{taj o ostvarewu Godi{weg programa za{tite prirodnih dobara koji
je pred vama obuhvata aktivnosti Zavoda za za{titu prirode Srbije koje su
realizovane tokom 2013. godine na osnovu usvojenog sredworo~nog programa,
strate{kih, zakonskih i programskih dokumenata kao izraza fundamentalnih
interesa Republike Srbije u o~uvawu, unapre|ewu i za{titi prirodne ba{tine.
Uspe{nost realizacije postavqenih ciqeva u ovom periodu ogleda se
kroz: pribli`no 40 studija za{tite kao stru~no dokumentacionih osnova za
sprovo|ewe postupaka za{tite podru~ja, intenzivirawe terenskih istra`ivawa,
obradu oko 2000 predmeta i dvadesetak projektnih tema vezanih za o~uvawe biodiverziteta i geodiverziteta, realizovawe obrazovnih programa i promotivnih
manifestacija i drugih aktivnosti iz {irokog spektra poslova Zavoda.
Uvek smo nastojali da budemo dosledni i za korak ispred u ostvarivawu
dalekose`nih ciqeva koji su u osnovi na{eg rada – za{titu i unapre|ewe
stawa za{ti}enih podru~ja, o~uvawe i unapre|ewe populacija divqih vrsta, ali
i uspostavqawe i razvijawe saradwe, ne samo sa srodnim organizacijama, ve} sa
razli~itim subjektima u za{titi prirode, sa nevladinim sektorom, medijima i
me|unarodnim organizacijama.
Zahvaqujem se svima koji su nam u realizaciji svih ovih zadataka bili saradnici ili savetnici.
Aleksandar Dragi{i}
direktor
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
foto: Dragan Bosni}
I ОСНОВНА ДЕЛАТНОСТ
1. Заштита природних добара
2. Међународна сарадња
3. Информисање јавности
4. Образовна активност
5. Издавачка и библиотечка делатност
Delatnost Zavoda za za{titu prirode Srbije je regulisana Zakonom o
za{titi prirode („Slu`beni glasnik RS“, br. 36/09, 88/2010 i 91/2010),
podzakonskim aktima donetim na osnovu zakona, me|unarodnim obavezama Republike Srbije koje su preuzete ratifikovanim konvencijama, postoje}im
strate{kim dokumentima i op{tim aktima Zavoda.
foto: Dragan Bosni}
1. ЗАШТИТА ПРИРОДНИХ ДОБАРА
U toku 2013. godine, realizovani su dugoro~ni i kratoro~ni ciqevi kroz
slede}e aktivnosti:
ŠŠ Izra|eno je 6 studija za{tite za potrebe revizije za{tite (povr{ina ssa
295,90 ha),
ŠŠ Izra|ene su 32 studije za{tite za za{titu novih podru~ja, od ~ega je 11
predato ministarstvu nadle`nom za poslove za{tite `ivotne sredine (povr{ina
cca 180.151,17 ha), a 21 dostavqena jedinicama lokalne samouprave (povr{ina
ssa 7.556,67 ha),
ŠŠ Nastavqeno je sa vi{egodi{wim istra`ivawima na 9 podru~ja,
ŠŠ Izra|eni su predlozi za skidawe za{tite za 7 za{ti}enih podru~ja,
ŠŠ Preliminarnom valorizacijom utvr|eno je da 6 stabala i jedno podru~je ne
ispuwavaju kriterijume za za{titu,
ŠŠ Zavr{eni predlog studije za{tite PIO ]elije nije prihva}en od strane
op{tine Brus za za{titu, a op{tina Kru{evac je zainteresovana za za{titu
podru~ja,
ŠŠ Izra|eno je 1993 predmeta (re{ewa o uslovima za{tite prirode i mi{qewa),
ŠŠ Ostvareno je ukupno 1464 dana slu`benih putovawa,
ŠŠ Ostvaren je obilazak vi{e od 38 prirodnih dobara povodom razli~itih
aktivnosti, pri ~emu su pojedina ve}a prirodna dobra bila predmet obilaska i
vi{e puta u toku godine,
ŠŠ Oblast geodiverziteta je obele`ila izrada velikog broja re{ewa po zahtevima za tehni~ku dokumentaciju za MHE. Usled intenzivnog priliva zahteva po
prvom i drugom javnom pozivu za potencijalne lokacije za MHE (Ministarstvo
energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine), izra|ena je jedinstvena tabela
izdatih mi{qewa i uslova (2011-2013) i prate}a karta sa lokacijama,
ŠŠ Obavqene su brojne aktivnosti na za{titi i monitoringu genetskog, specijskog i ekosistemskog diverziteta, kao i deo aktivnosti na utvr|ivawu i razvoju elemenata ekolo{ke mre`e. Realizovano je 17 projektnih tema iz oblasti
biodiverziteta, od ~ega je 10 tema vezano za istra`ivawe `ivotiwskih vrsta, 6
tema posve}eno biqnim vrstama, a jedna tema se odnosila na istra`ivawa kompleksa stani{ta,
ŠŠ U okviru interventnih mera, odnosno akcidentnih situacija realizovano
je 19 intervencija u saradwi sa republi~kom inspekcijom za za{titu `ivotne
sredine Ministarstva energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine,
ŠŠ Izdato je 336 mi{qewa prema zahtevima za kori{}ewe i promet za{ti}enih
vrsta,
ŠŠ Izvr{en je obilazak 9 planta`a lekovitog biqa, koje se nalaze na Uredbi,
kao i 7 planta`a na kojima se gaji balkanska, `uta lincura,
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
9
ŠŠ Ostvarena je saradwa kroz razli~ite aktivnosti sa UNESCO, IUCN,
WWF, EUROPARC Federation, ProGEO, i u~e{}e u aktivnostima na impe-
mentaciji Evropske konvencije o predelu,
ŠŠ Realizovane su brojne aktivnosti sa ciqem promovisawa za{tite prirode,
upoznavawa javnosti sa relevantnim informacijama o radu u ovoj oblasti, kao i
uspostavqawu, odnosno unapre|ewu saradwe sa nadle`nim dr`avnim organima i
srodnim nacionalnim i me|unarodnim organizacijama i institucijama,
ŠŠ Realizovani su obrazovni programi programi za upravqa~e za{ti}enih
prirodnih dobra i stru~nu javnost, programi za predstavnike op{tina i lokalno
stanovni{tvo, u~e{}e u realizaciji obrazovnih programa u saradwi sa drugim
instiucijama i nevladinim organizacijama, programi za nastavnike, pred{kolce,
u~enike i studente, eko obrazovne akcije,
ŠŠ Izdava~ka delatnost realizovala je 17 novih izdawa i 4 reprinta, i ostvarena je stru~na saradwa na 3 izdawa drugih institucija,
ŠŠ U~e{}e u 25 sastanaka i radnih grupa, 12 javnih rasprava, 7 simpozijuma,
skupova i konferencija, i 25 radionica i seminara.
Obrazlo`ewe:
Obzirom na veliki broj studija koji je vra}en iz Ministarstva `ivotne
sredine, rudarstva i prostornog planirawa (2011. godine) radi usagla{avawa sa
usvojenim Zakonom o za{titi prirode, Uredbom o re`imima za{tite, a u skladu sa obavezama koje su proistekle iz Programa za{tite za 2011, 2012 i 2013.
godinu, u toku 2013. godine je nakon usvajawa skra}enog Programa rada ponovo izvr{ena analiza podru~ja, izra|ena nova dinamika izrade studija za{tite
(Program za{tite prirodnih dobara za 2014. godinu) i zavr{en veliki broj
studija za{tite. Samim tim, utvr|eni su novi prioriteti za teku}u i planovi za
narednu godinu, koji se razlikuju od dinamike rada predvi|ene Sredworo~nim
programom 2010-2020. Tako|e, kadrovke promene u 2013. godini i finansirawe
bili su faktori koji su uticali na realizaciju programa.
Nakon dostavqawa velikog broja studija za{tite nadle`nim organima za
za{titu (kraj 2013. i po~etak 2014. godine), a na osnovu podataka izdvojenih na
dan 11.02.2014. godine koji se ti~u povr{ine za{ti}enih prirodnih dobara na
teritoriji Republike Srbije i povr{ine dobara u postupku za{tite (~l. 42 stav
6 i 7), izveden je sumarni prikaz kroz tabele koje slede:
Tabela 1.
Povr{ina
za{ti}enih prirodnih
dobara i prirodnih
dobara u postupku
za{tite
Tabela 2.
Povr{ina prirodnih
dobara u postupku
za{tite
10
Status podru~ja
U postupku za{tite
Za{ti}ena
prirodna dobra
Ukupna povr{ina
ha
a
m2
%
201196
25
89
2,28%
530713
95
33
6,00%
731910
21
22
8,28%
Status podru~ja u postupku
za{tite
Na Vladi (Republike Srbije,
Autonomne pokrajine)
Na jedinici lokalne samouprave
Ukupna povr{ina
ha
a
m2
%
196367
41
92
2,22%
4828
201196
83
25
97
89
0,06%
2,28%
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
1.1. ЗАШТИЋЕНА ПОДРУЧЈА
1.1.1. Ревизија заштите
1.1.2. Нова заштићена подручја
1.1.3. Вишегодишња истраживања (студије у току)
и валоризација природних вредности
1.1.4. Предлог скидања заштите
1.1.5. Прелиминарна валоризација - нема елемената за заштиту
1.1.1.РЕВИЗИЈА ЗАШТИТЕ (израда студија заштите
за заштићена добра)
Vrsta
za{tite
Naziv
prirodnog
dobra
SP
Za{ti}ena
povr{ina (ha)
Nova povr{ina
za za{titu (ha)
Dostavqeno
Ministarstvu
Prerasti u
kawonu Vratne
-
144,76
br. 018-220/1 od
29.01.2013. god.
SP
Pe}inski
sistem Samar
-
56,50
br. 018-564/1 od
13.03.2013. god.
SP
Prerast [upqa stena
-
8,27
br. 018-2921/1 od
2.12.2013. god.
SRP
Park {uma
Ivqe
65,00
78,16
br. 018-3030/1 od
12.12.2013. god.
SRP
Kaleni}
-
2,00
StRP
Jare{nik
3,00
6,21
UKUPNO
br. 018-3068/1 od
13.12.2013. god.
br. 018-3112/1 od
13.12.2013. god.
cca 295,90
PRERASTI U KAWONU VRATNE
Vrsta:
Spomenik prirode
I (prva)
Kategorija:
Re`im za{tite:
II (drugog) stepena
Op{tina:Negotin
Predlog upravqa~a: JP „Srbija{ume“
Akt o za{titi:
Re{ewe br. 274 - Zavoda za za{titu prirode i
nau~no prou~avawe prirodnih retkosti NR Srbije (1957)
Kratak opis:
Kompleksni geolo{ki odnosi u slivu Vratne uslovili su i slo`enost
morfolo{kih elemenata, {to se ogleda u kompozitnom karakteru doline Vratne.
Posebnu celinu izuzetnih prirodnih vrednosti predstavqa klisurasto-kawonski
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
11
deo doline formiran u otpornim karbonatnim stenama, sa tri prirodna kamena
mosta - prerasti. Spomenik prirode „Prerasti u kawonu Vratne“ ~ine: Suva
prerast, Velika prerast i Mala prerast. Tri prerasti na reci Vratni, koja je
kroz izolovanu oazu karbonata prosekla impresivnu klisurasto-kawonsku dolinu, predstavqaju jedinstveni oblik podzemne i povr{inske kra{ke morfologije
isto~ne Srbije, klasi~an primer razli~itih faza i na~ina stvarawa prerasti
lokalnim ponirawem re~nog toka i uru{avawem delova tavanice re~ne pe}ine.
Dodatnu vrednost ekolo{ki o~uvanom prostoru doline reke Vratne daje i
kompleks manastira Vratna, koji se smestio na samom izlazu kawona - gde se tok
Vratne umiruje, a wena dolina {iri. Manastir Vratna je osnovan u XIV veku
u vreme Kraqa Milutina, a posve}en je Vaznesewu Gospodwem. Smatra se da je
utemeqiva~ ovog manastira bio arhiepiskop Nikodim. U nepristupa~nim stenama
iznad manastira nalazi se isposnica posve}ena Svetom Nikodimu Tismanskom.
Manastir je obnovqen 1415. godine, a posledwa obnova je usledila 1937. godine.
PE]INSKI SISTEM SAMAR
Vrsta:
Spomenik prirode
I (prva) kategorija
Kategorija:
Re`im za{tite:
I (prvog) stepena
Op{tina:Svrqig
Predlog upravqa~a: JP „Srbija{ume“
Akt o za{titi:
Re{ewe broj 330 - Zavod za za{titu prirode i nau~no
prou~avawe prirodnih retkosti NR Srbije (1955)
Kratak opis:
Pe}inski sistem Samar nalazi se u isto~noj Srbiji na teritoriji op{tine
Svrqig, nedaleko od sela Kopajko{ara na planini Kalafat. Pe}inski sistem
Samar je veliki i prohodni tunelski pe}inski sistem fluvio-kra{kog tipa sa
vi{e nivoa pe}inskih kanala, dosad istra`enih na du`ini od 3.829 m. Pe}
inski sistem Samar je predlo`en za za{titu kao prirodno dobro od izuzetnog
zna~aja, na osnovu izuzetne autenti~nosti i reprezentativnosti, raznolikosti,
celovitosti i o~uvanosti; kao podzemni kra{ki pe}inski sistem sa izra`enim
odnosima genetske sukcesije i biospeleolo{kim vrednostima recentne i fosilne faune. Povr{ina prostora koji se predla`e za za{titu iznosi 56 ha na
povr{ini terena iznad celog pe}inskog sistema, dok podzemna povr{ina sistema, koja je obuhva}ena za{titom, nije poznata.
PRERAST-[UPQA STENA
Vrsta:
Spomenik prirode
I (prva) kategorija
Kategorija:
II (drugog) stepena
Re`im za{tite:
Op{tina:Majdanpek
Predlog upravqa~a: JP „Srbija{ume“
Akt o za{titi:
Re{ewe o stavqawu pod za{titu dr`ave prerasti
prirodnog mosta na re~nom koritu Vaqe Prerast, kod
12
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
Majdanpeka Br. 01-322 - Zavoda za za{titu prirode i
nau~no prou~avawe prirodnih retkosti NR Srbije (1959)
Kratak opis:
Prerast [upqa stena je posebno zna~ajan geomorfolo{ki objekat zbog svoje
izuzetnosti i o~uvanosti. Use~ena je u vidu grandioznog prirodnog kamenog mosta
u masivima titon - valendinskim kre~wacima. Planinski niz Kr{a, koji ~ini
Goli kr{, Stol, Veliki i Mali kr{, duga~ak je 33 km, zavr{ava se u izvori{tu
reke [a{ke, sastavnice Pore~ke reke. Planinski niz je prete`no izgra|en od
krednih i jurskih kre~waka, koji se u reqefu gube ne{to severnije od Stra`e
(541 m), upravo u slivu reke Prerast. Iako wegova {irina u proseku iznosi 1,5
km, na wemu je zastupqen tipi~an kra{ki reqef sa vrta~ama, uvalama i preko
100 speleolo{kih objekata. Severno od Stra`e kre~wa~ki pojas se naglo su`ava,
tako da je kod prerasti {irok oko 100 m i zatim se severnije potpuno gubi.
Vitki kameni luk je jedna od najlep{ih prerasti kod nas i {kolski je
primer nastanka takvih oblika, kao i dokument u nau~nom pogledu za izvo|ewe
morfolo{ke evolucije reqefa u slivu reke Prerast.
PARK [UMA IVQE
Vrsta:
Kategorija:
Re`im za{tite:
Op{tina:
Predlog upravqa~a:
Akt o za{titi:
Specijalni rezervat prirode
II (druga) kategorija
I (prvog) i II (drugog) stepena
Nova Varo{
JP „Srbija{ume“
Re{ewe o stavqawu pod za{titu dr`ave park - {ume na
planini Zlataru u predelu zvanom Ivqe u okolini
Vodene poqane br. 01-606 - Zavoda za za{titu i nau~no
prou~avawe prirodnih retkosti (1958)
Kratak opis:
U {umskom kompleksu u blizini Vodene poqane, „Park {uma Ivqe“ ve}
55 godina u`iva za{titu, ispuwava osnovne kriterijume za{tite i predstavqa
najo~uvaniji predeo neobi~ne lepote sa prirodnim mozaikom autohtonih {umskih i livadskih ekosistema. Specijalni rezervat predstavqa jedino poznato
mesto u Srbiji gde je razvijena zajednica smr~e i belog bora na kre~waku (Piceo abietis-Pinetum sylvestris Stefanovic, 1960). Ovakva zajednica dva ~etinara borealnog tipa rasprostrawewa kakva su smr~a i beli bor, koji se me|usobno razlikuju po ekolo{kim zahtevima, posebno u odnosu na svetlost, veoma je retka
fitocenolo{ka pojava na Balkanskom poluostrvu, ta~nije na ju`nim granicama
areala obe vrste. Floristi~ku raznovrsnost rezervata ~ine i brojne zeqaste
i `bunaste vrste karakteristi~ne, s jedne strane za ~etinarske, a sa druge za
bukove {ume. Uzimaju}i u obzir i faunisti~ki sastav ove zajednice, posebno ornitofaune, nesumwivo je da se radi o dobro o~uvanom ekosistemu koji zaslu`uje
da bude za{ti}en, a wegovo stawe i promene pra}ene u budu}nosti.
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
13
KALENI]
Specijalni rezervat prirode
Vrsta:
I (prva) kategorija
Kategorija:
Re`im za{tite:
I (prvog) stepena
Op{tina:Rekovac
Predlog upravqa~a: JP „Srbija{ume“
Akt o za{titi:
Re{ewe o stavqawu pod za{titu dela me{ovite
sastojine hrasta kitwaka (Quercus sessiliflora), hrasta
granice (Quercus conferta) i cera (Quercus cerris), na mestu
zvanom Spasojevina Broj 12 - SO Rekovac (1974)
Kratak opis:
Za{ti}ena povr{ina sastoji se iz me{ovite sastojine hrasta kitwaka (Quercus sessiflora), granice (Quercus conferta) i cera (Quercus cerris), starosti 100 - 150
godina. Predstavqa prirodnu retkost, ne samo kao istorijski spomenik ostatka
nekada{wih ogromnih {umskih povr{ina u Srbiji, ve} kao objekat nau~nih ispitivawa i istra`ivawa `ivotnih procesa biogeocenoze bez u~e{}a ~oveka.
JARE[NIK
Strogi rezervat prirode
Vrsta:
I (prva) kategorija
Kategorija:
Re`im za{tite:
I (prvog) stepena
Op{tina:Bosilegrad
Predlog upravqa~a: JP „Srbija{ume“
Akt o za{titi:
Re{ewe o stavqawu pod za{titu dr`ave nalazi{ta
crnog bora na ju`nim padinama planine Crnook, u
blizini sela Jare{nika Zavoda za za{titu prirode i
nau~no prou~avawe prirodnih retkosti NR Srbije,
broj 01-552 (1961)
Kratak opis:
Strogi rezervat prirode „Jare{nik“ je Re{ewem iz 1961. godine prvi put
stavqen pod za{titu kao rezervat prirode. Temeqna vrednost rezervata je varijetet krimskog bora (Pinus nigra Arn. var. pallasiana (Lamb.) Holmboe). Nacionalnim
zakonodavstvom, varijetet krimskog bora je definisan kao strogo za{ti}ena vrsta, a {ume krimskog crnog bora svrstane su u prioritetna stani{ta za za{titu
na teritoriji Republike Srbije. Za{ti}eno prirodno dobro i wegovo okru`ewe
pripadaju kompleksu mezofilnih bukovih, bukovo – ~etinarskih i bazifilnih
borovih tipova {uma.
14
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
1.1.2.НОВА ЗАШТИЂЕНА ПОДРУЧЈА (завршене студије)
Vrsta
za{tite
Naziv
prirodnog dobra
Op{tina
Povr{ina za
za{titu (ha)
Dostavqeno za
dono{ewe
Akta o za{titi
I (ПРВА) и II (ДРУГА) категорија - ЗАШТИТА НА НАЦИОНАЛНОМ НИВОУ
10.435,70
018-2007/1 od
19.08.2013.
Kraqevo,
Vrwa~ka Bawa
3.957,17
018-563/1 od
13.03.2013.
Jerma
Babu{nica,
Dimitrovgrad,
Pirot
6.994,41
018-2029/1 od
22.08.2013.
Suva planina
Ni{, Gaxin Han,
Bela Palanka
18.176,27
018-2886/1 od
26.11.2013.
Pe{tersko poqe
(Karajuki}a
bunari)
Sjenica, Tutin
4.200,00
018-3033/1 od
12.12.2013.
PP
Ku~aj-Beqanica
@agubica, Bor,
Despotovac,
Boqevac
87.644,00
018-2922/1 od
2.12.2013.
SP
Blederija
Kladovo
10,00
018-3031/1 od
12.12.2013.
SRP
Rtaw
Boqevac,
Sokobawa
4.997,20
018-3069/1 od
13.12.2013.
SRP
Osredak
Kru{evac,
Trstenik
245,75
018-3152/1 od
25.12.2013.
PIO
Radan
Leskovac,
Kur{umlija,
Bojnik, Lebane
43.448,10
018-3205/1 od
31.12.2013.
SRP
Krupa~ko blato
Pirot
42,57
018-3214/1 od
31.12.2013.
PIO
SRP
SRP
SRP
SRP
UKUPNO
Ozren-Jadovnik
Prijepoqe
Go~-Gvozdac
cca 180.151,17
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
15
OZREN-JADOVNIK
Predeo izuzetnih odlika
Vrsta:
I (prva) kategorija
Kategorija:
Re`im za{tite:
II (drugog) i III (tre}eg) stepena
Op{tina:Prijepoqe
Predlog upravqa~a: JP „Srbija{ume“
Kratak opis:
Velika dinami~nost terena, kr{eviti planinski vrhovi izbrazdani divqim
kawonima i klisurama }udqivih planinskih reka i pitomi proplanci u podno`ju
~ine prirodno okru`ewe i ambijent Predela izuzetnih odlika „Ozren-Jadovnik“.
Na podru~ju Ozrena i Jadovnika se nalaze ogromni kompleksi prirodnih planinskih pa{waka, koji se odlikuju izuzetnim floristi~kim sastavom. Podru~je
je registrovano kao jedno od najzna~ajnijih centara diverziteta flore u Srbiji.
Odlikuje ga i zna~ajno prisustvo {umske vegetacije u klisurama i kawonima, dok
tisa – tercijarni relikt, {umama daje poseban zna~aj. Raznovrsnost faune se
ogleda u prisustvu preko 100 vrsta ptica, 37 vrsta sisara, 19 vrsta vodozemaca
i gmizavaca i prisustvu reprezentativne faune insekata. U prirodi izuzetne lepote nalazi se ve}i broj zaselaka, koji se odlikuju posebnim etnolo{kim (zaseok
Ti~ije Poqe) i spomeni~kim svojstvima i vrednostima (manastir Davidovica iz
XIII veka i ru{evine manastira Mili).
GO^-GVOZDAC
Vrsta:
Kategorija:
Re`im za{tite:
Op{tina:
Predlog upravqa~a:
Specijalni rezervat prirode
II (druga) kategorija
I (prvog), II (drugog) i III (tre}eg) stepena
Kraqevo, Vrwa~ka Bawa
[umarski fakultet Univerziteta u Beogradu
Kratak opis:
Prirodno dobro „Go~-Gvozdac“ predstavqa izuzetno {umovito planinsko
podru~je, koje je kao karakteristi~an {umski mozaik autohtonih vrsta drve}a
Srbije progla{en za nastavno nau~ni istra`iva~ki centar Srbije, i kao takav se
ve} pedeset godina unapre|uje i razvija. Reprezentativnost ovog podru~ja ogleda se u zastupqenosti 650 biqnih vrsta, me|u kojima ima endemi~nih, retkih,
ugro`enih i me|unarodno zna~ajnih. [umski kompleks ~ini 25 vrsta drve}a, od
kojih se izdvajaju endemiti Balkanskog poluostrva – planinski javor i varijetet
crnog bora. Pored toga, posebna retkost na podru~ju Go~a je i sa~uvana zajednica
bukovo-jelovih {uma. Specijalni rezervat prirode naseqava i 129 vrsta ptica, od
kojih su 108 gnezdarice, zatim 20 vrsta vodozemaca i gmizavaca, 27 vrsta sisara
me|u kojima su i vidra, hermelin, veliki puh i lasica. Zahvaquju}i prirodnim
odlikama, izra`enom vodnom bogatstvu i sa~uvanim ostacima ranog rudarewa jo{
iz rimskog perioda, ovo podru~je, pored prioritetne nau~no-istra`iva~ke funkcije i poligona nastave za ugledno gazdovawe {umama odlikuje se turisti~kim
potencijalom sa dominantno zdravstveno rekreativnim karakterom.
16
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
JERMA
Vrsta:
Kategorija:
Re`im za{tite:
Op{tina:
Predlog upravqa~a:
Specijalni rezervat prirode
I (prva) kategorija
I (prvog), II (drugog) i III (tre}eg) stepena
Babu{nica, Dimitrovgrad, Pirot
JP „Srbija{ume“
Kratak opis:
Specijalni rezervat prirode „Jerma“ ~ini jedinstven kompleks dolina i
kre~wa~kih klisura sa impozantnim liticama koje su izuzetne floristi~ke i
fitocenolo{ke raznovrsnosti sa prisustvom velikog broja endemi~nih, endemoreliktnih, retkih i ugro`enih biqnih i `ivotiwskih vrsta. Izuzetnoj predeonoj
raznovrsnosti i lepoti posebnu atraktivnost daju izraziti geomorfolo{ki oblici, brojni speleolo{ki objekti, ali i interesantni i zna~ajni hidrografski fenomeni i procesi. Kao posebno zna~ajni speleolo{ki objekti izdvajaju se pe}ina
Vetrena dupka (sa kanalima dugim oko 4.000 m) i jama Pe{terica (duboka 160
m). Na za{ti}enom podru~ju je evidentirano 887 biqnih taksona. Podru~je ima i
refugijalni karakter. Najugro`eniji biqni takson je Astragalus monspessulanus ssp.
illyricus. Od `ivotiwskih vrsta, evidentirano je 110 vrsta ptica, 25 vrsta sisara,
11 vrsta vodozemaca i gmizavaca, 9 vrsta riba, 181 vrsta leptira, 27 vrsta pipa, 2
vrste pseudoskorpija i drugi beski~mewaci. Posebno je zna~ajno prisustvo ve}eg
broja retkih ili ugro`enih za{ti}enih vrsta ptica i sisara. Najzna~ajnije ptice
gnezdarice s aspekta za{tite su suri orao Aquila chrysaetos, ri|i mi{ar Buteo rufinus, jarebica kamewarka Alectoris graeca, prdavac Crex crex, buqina Bubo bubo i dr.
Me|u za{ti}enim sisarima, najzna~ajnije je prisusutvo ugro`enih vrsta slepih
mi{eva (Rhinolophus ferrumequinum, R. hipoposideros, Myotis myotis), vidre Lutra lutra
i risa Lynx lynx.
SUVA PLANINA
Vrsta:
Kategorija:
Re`im za{tite:
Op{tina:
Predlog upravqa~a:
Specijalni rezervat prirode
I (prva) kategorija
I (prvog), II (drugog) i III (tre}eg) stepena
Ni{, Gaxin Han, Bela Palanka
JP „Srbija{ume“
Kratak opis:
Suvu planinu ~ine dva grebena postavqena u prostoru u obliku „potkovice“.
Od jugoisto~nog grebena (Trem, To~ila) razvijena je prostrana kra{ka povr{
Valo`je. Razu|enost terena, nadmorska visina i istorijski razvoj flore i vegetacije, uticali su bitno na floristi~ki i vegetacijski diverzitet Suve planine.
U flori Suve planine registrovano je 1244 biqnih vrsta i 58 vrsta li{ajeva.
Me|u bogatom faunom insekata Suve planine, utvr|eno je devet za nauku novih
taksona. Kao planinsko stani{te, karakteri{e je prisustvo velikog broja vrsta
ptica. Reke podno`ja bogate su autohtonim vrstama riba (poto~na pastrmka,
poto~na mrena, krku{a, klen,...). [ire podru~je Suve planine pripada Crnomorskom slivu za koje je utvr|eno 12 vrsta ihtiofaune. Procentualno u odnosu
na Srbiju, na Suvoj planini je registrovano 43% vrsta vodozemaca i 63% vrsta
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
17
gmizavaca. Naro~ito je veliko bogatstvo Reptilia, gde je od 22 vrste gmizavaca
registrovanih u Srbiji, 13 vrsta zabele`eno na Suvoj planini. Fauna sisara,
na osnovu broja zastupqenih vrsta (26 vrsta), wihovog prostornog rasporeda
i uloge u funkcionisawu ekosistema, predstavqa zna~ajan segment prirodnih
vrednosti Srbije. U Fauni sisara Suve planine posebno se isti~u Chionomys
nivalis (sne`na voluharica), Myohus glis (veliki sivi puh), Felix silvestris (divqa
ma~ka). Specifi~nosti predeonih odlika i klimatskih prilika uticale su da
podplaninsko stanovni{tvo tradicionalno razvija i oboga}uje `ivot neguju}i
sto~arstvo, vinogradarstvo i vo}arstvo, a svoju kulturu iskazuje prepoznatqivim
kulturno istorijskim nasle|em koje se smatra jednim od simbola isto~ne Srbije.
PE[TERSKO POQE (KARAJUKI]A BUNARI)
Vrsta:
Kategorija:
Re`im za{tite:
Op{tina:
Predlog upravqa~a:
Specijalni rezervat prirode
II (druga) kategorija
II (drugog) i III (tre}eg) stepena
Sjenica, Tutin
Turisti~ka organizacija Sjenica
Kratak opis:
Na prostoru Pe{terske visoravni, pod specifi~nim klimatskim, edafskim, orografskim, hidrografskim i drugim uslovima, formirao se jedinstven
kompleks barskih, mo~varnih i tresavskih stani{ta u okru`ewu sa drugim mezofilnim i suvim tipovima stani{ta. U okviru pomenutih, relativno dobro
o~uvanih stani{nih tipova, zabele`en je visok diverzitet prate}e flore i faune sa brojnim za{ti}enim, retkim i ugro`enim predstavnicima, od kojih su
neki zabele`eni jedino ovde u Srbiji, pa i na svetu. Pored izra`enog biodiverziteta, ovaj prostor karakteri{u specifi~ni geomorfolo{ki, geolo{ki,
hidrogeolo{ki, hidrolo{ki i klimatski fenomeni, karakteristi~na fizionomija pejza`a kao i dobro o~uvan tradicionalni, izvorni i autohtoni na~in `ivota. Osim pomenutih ~iwenica ova oblast je usled svog me|unarodnog zna~aja
uvr{}ena u: „Zna~ajna podru~ja za ptice u Srbiji“ (Important Bird Areas);
„Me|unarodno zna~ajna stani{ta biqaka“ (Important Plants Areas); „Ramsarsku listu vla`nih stani{ta od me|unarodnog zna~aja“ (Ramsar Convention);
„Odabrana podru~ja za dnevne leptire u Srbiji“ (Prime Butterfly Area) i
„EMERALD“ ekolo{ku mre`u.
KU^AJ-BEQANICA
Vrsta:
Kategorija:
Re`im za{tite:
Op{tina:
Predlog upravqa~a:
Park prirode
I (prva) kategorija
I (prvog), II (drugog) i III (tre}eg) stepena
@agubica, Bor, Despotovac, Boqevac, Para}in
JP „Srbija{ume“
Kratak opis:
Ku~ajsko-beqani~ki masiv je najprostraniji planinski kompleks isto~ne
Srbije. Ima karakter visoravni slo`ene tektonske i morfolo{ke strukture,
18
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
intenzivno karstifikovane. Ispresecan je klisurama i kawonskim dolinama
brojnih reka, sa povr{inskim i podzemnim oblicima karstnog reqefa i karstne izdani. Raspola`e ogromnim rezrvama visokokvalitetnih voda. O izuzetnom
hidrolo{kom bogatstvu i raznovrsnosti svedo~i vi{e od 30 objekata hidrolo{kog
nasle|a – reprezentativnih vodnih pojava: kra{kih vrela, vodopada i slapova,
ponornica. Najzna~ajnija reka je Resava. Wena slo`ena, kompozitna dolina, sa
su`enim kawonskim i klisurastim delovima, predstavqa sponu izme|u Beqanice na severu i Ku~ajskih planina na jugu.
U floristi~kom smislu, najraznovrsnije i najzna~ajnije oblasti predstavqene su klisurama i kawonima sa brojnim reliktnim zajednicama i refugijalnim stani{tima na kre~wa~kim liticama, stenama i kamewarima, sa ukupno
zabele`enih 755 biqnih taksona.Zabele`eno je prisustvo ukupno 11 vrsta batraho
i herpetofaune kao i prisustvo oko 130 vrsta ptica, {to opredequje prostor kao
„podru~je od izuzetnog zna~aja za ptice“ (IBA). U pogledu faune sisara, podru~je
pripada tzv. isto~noj zoni visokog diverziteta, sa do sada registrovanim prisustvom oko 70 vrsta, {to ~ini preko 70% ukupne faune sisara kod nas. Posebno
bogatstvo predstavqaju slepi mi{evi i krupni sisari. Prostor Ku~ajskih planina je deo me|unarodne Emerald mre`e, podru~ja naro~ito zna~ajnih za za{titu i
o~uvawe divqih biqnih i `ivotiwskih vrsta i wihovih stani{ta.
Ovo je prostor jako diseciranog reqefa, bez stalnih naseqa, odnosno, najve}i je nenaseqeni prostor u Srbiji. Na visokoplaninskim pa{wacima javqaju
se specifi~na planinska naseqa, katuni - jedine naseqene povr{ine na ovom
prostoru.
BLEDERIJA
Vrsta:
Spomenik prirode
II (druga) kategorija
Kategorija:
Re`im za{tite:
II (drugog) stepena
Op{tina:Kladovo
Predlog upravqa~a: nije utvr|en/predlo`en
Kratak opis:
Na malom prostoru od nepunih 400 ha, obuhva}enog slivom reke Blederije grupisalo se izuzetno bogatstvo i raznovrsnost oblika geodiverziteta:
izvori{te Blederije, koje je razbijenog tipa sa 4 mesta isticawa–vrela; dva
akumulativna vodopada, od kojih nizvodniji visine oko 7 m, zbog svoje lepote i
bogatstva vode predstavqa objekat hidrolo{kog nasle|a Srbije, velika akumulacija bigra razvijena u dowem toku Blederije; vrelska pe}ina Sokolovica, sa
istoimenim povremenim vrelom gravitacionog tipa i periodskim tokom koji je
nizvodno od lokaliteta „Grad“ do sastava sa tokovima Suvaje i Blederije usekao
`ivopisnu kre~wa~ku klisuricu, sa nekoliko izrazitih su`ewa i slapova. Sve
to u komplementarnosti sa interesantnim biqnim i `ivotiwskim svetom i fragmentarno o~uvanom {umskom vegetacijom, ~ini ovo podru~je, „ste{weno“ izme|u
obronaka Miro~a i obale Dunava, jedinstvenim u Srbiji.
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
19
RTAW
Vrsta:
Kategorija:
Re`im za{tite:
Op{tina:
Predlog upravqa~a:
Specijalni rezervat prirode
I (prva) kategorija
II (drugog) i III (tre}eg) stepena
Boqevac, Sokobawa
JP „Srbija{ume“
Kratak opis:
Specijalni rezervat prirode „Rtaw“ predvi|en je za za{titu radi o~uvawa
wegovih izuzetnih geolo{kih, geomorfolo{kih, biolo{kih, istorijskih i estetskih vrednosti. Posebnu vrednost predstavqa specifi~an reqef sa piramidalnim vrhom [iqak, vrlo strme padine i kra{ki reqef sa dubokim jamama i
mnogobrojnim oblicima krasa.
Rtaw, kao tipi~no planinsko podru~je, predstavqa jedan od centara biodiverziteta isto~ne Srbije. Karakteri{e ga prisustvo brojnih endemi~nih i
reliktnih vrsta biqaka (Nepeta rtawensis raste jedino na Rtwu, nadaleko poznata
lekovita vrsta rtawski ~aj - Satureia kitaibeli, predstavnici familije orhideja,
stepski bademi} - Prunus tenella i dr.). Prisutan je i veliki broj vrsta ptica,
dok se u fauni sisara posebno isti~e fauna slepih mi{eva. U malobrojnim vodotokovima podno`ja planine Rtaw prisutne su autohtone vrste riba (poto~na
pastrmka, poto~na mrena, krku{a i dr.). Raznovrsnosti biodiverziteta doprinosi i prisustvo znatnog broja predstavnika batrahofaune, posebno visokoplaninske vrste Mesotriturus alpestris po obodu planine, dok stepska stani{ta Rtwa
predstavqaju novi lokalitet u rasprostrawewu kratkonogog gu{tera (Ablepharus
kitaibelii) na teritoriji Srbije.
OSREDAK
Vrsta:
Kategorija:
Re`im za{tite:
Op{tina:
Predlog upravqa~a:
Specijalni rezervat prirode
II (druga) kategorija
II (drugog) i III (tre}eg) stepena
Kru{evac, Trstenik
JP „Srbija{ume“
Kratak opis:
Osredak je jedno od najbogatijih mo~varnih stani{ta u dolini Zapadne
Morave i ovog dela Srbije, koje se sastoji od spleta starih rukavaca, mrtvaja i desetine novonastalih jezera, koja su formirana decenijskim va|ewem peska. Podru~je Osredka ima veliki zna~aj sa aspekta za{tite ptica, jer ~ini
deo koridora migracije, ali i obezbe|uje uslove za gne`|ewe mnogih retkih i
za{ti}enih vrsta. Utvr|eno je prisutvo 83 vrste ptica. Prisustvo retkih, korisnih i atraktivnih vrsta ptica i sisara je od velikog nau~nog, edukativnog i
turisti~kog zna~aja.
Zna~ajno je stani{te za vodozemce i gmizavce, a plavni deo predstavqa
idealna prirodna plodi{ta za ribqi fond. Flora i vegetacija ovog podru~ja
pretrpele su znatne izmene usled antropogenog uticaja, ali i daqe imaju visok
potencijalni zna~aj, naro~ito u pogledu za{tite vodene vegetacije. Najzna~ajniji
20
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
predstavnik flotantne vegetacije je `uti lokvaw Nuphar lutea (L.) Sibth. & Sm.,
koji je u Srbiji strogo za{ti}ena vrsta, a na ovom podru~ju su pojedini rukavci
skoro u potpunosti prekriveni li{}em ove vrste.
Posebna karakteristika za{ti}enog prirodnog dobra ogleda se u neprestanom izme{tawu korita Zapadne Morave na ovom podru~ju. Na osnovu prikupqenih topografskih karata iz 1894, 1925, 1934, 1948, 1961, 1969, 1970, 1981. i
najnovije Google karte iz 2006. godine, konstatuje se izme{tawe korita na devet
lokacija za posledwih 115 godina.
RADAN
Vrsta:
Kategorija:
Re`im za{tite:
Op{tina:
Predlog upravqa~a:
Predeo izuzetnih odlika
II (druga) kategorija
I (prvog), II (drugog) i III (tre}eg) stepena
Kur{umlija, Bojnik, Lebane, Prokupqe, Medve|a
JP „Srbija{ume“
Kratak opis:
Radan predstavqa brdsko-planinsko podru~je centralnog dela ju`ne Srbije.
sa elementima submediteranskih i sa dominacijom postglacijalnih vrsta, ali i
prisustvom elemenata ranijih fauna. Celo podru~je je zbog udaqenosti od glavnih
komunikacija i zbog migracije seoskog stanovni{tva u ve}e urbane centre ostalo
do danas sa dobro o~uvanom prirodom. U ostalim podru~jima Srbije upravo su
bukove i hrastove zajednice degradirane, ili su o~uvane samo fragmentarno.
Na Radanu egzistira dobro razvijen biqni pokriva~. Osnov vegetacije ~ine
{umske zajednice tipa Fagetum montanum moesiacum i Quercetum frainetto-cerris, dok
je na pojedinim lokalitetima prisutna i reliktna zajednica Corylo colurnae-Fagetum. U wima su prisutne i brojne livadske zajednice brdsko-planinskog tipa.
Broj vrsta vaskularne flore nije jo{ definitivno utvr|en, ali prema nepublikovanim podacima († Jovanovi} i Ran|elovi}, 2000., Tati} i saradn., i Tomovi}, 2000) izvesno je da na ovom podru~ju egzistira preko 950 vrsta.
KRUPA^KO BLATO
Vrsta:
Specijalni rezervat prirode
II (druga) kategorija
Kategorija:
Re`im za{tite:
II (drugog) i III (tre}eg) stepena
Op{tina:Pirot
Predlog upravqa~a: JP „Srbija{ume“
Kratak opis:
Krupa~ko blato, najve}a niska tresava jugoisto~ne Srbije, nalazi se u
{irokoj i plitkoj dolini, u neposrednoj blizini toka reke Ni{ave kod sela
Krupac. Prirodnog je porekla i predstavqa izolovano stani{te mnogih vrsta
karakteristi~nih za vla`na stani{ta. Na osnovu preliminarnih istra`ivawa
zabele`eno je 250 biqnih vrsta, nekoliko vrsta zglavkara, 4 vrste riba, 3 vrste
vodozemaca, 6 vrsta gmizavaca i 76 vrsta ptica, sa velikom zastupqeno{}u ret-
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
21
kih i ugro`enih vrsta. Pretpostavqa se da je ukupni broj taksona na tom prostoru
ve}i, a zna~ajan broj spada u strogo za{ti}ene i za{ti}ene vrste na teritoriji
Republike Srbije. Na podru~ju Krupa~kog blata je evidentirano i nekoliko tipova stani{ta na koje se odnosi Pravilnik o kriterijumima za izdvajawe tipova stani{ta, o tipovima stani{ta, osetqivim, ugro`enim, retkim i za za{titu
prioritetnim tipovima stani{ta i o merama za wihovo o~uvawe („Slu`beni
glasnik RS“, br. 35/10). Istovremeno, ono je identifikovano i kao me|unarodno
i nacionalno zna~ajno podru~ja za ptice u Srbiji.
Krupa~ko Blato je, i pored vi{edecenijskog delovawa ugro`avaju}ih faktora, ostalo mawe-vi{e neizmewenih prirodnih i predeonih odlika. Ekosistemi i
stani{ta su prili~no o~uvani, tako da je mogu}a reintrodukcija pojedinih vrsta
na wihova prirodna stani{ta.
foto: Igor \or|evo}
22
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
Vrsta
za{tite
Naziv
prirodnog dobra
Op{tina
Povr{ina za Dostavqeno za dono{ewe
za{titu (ha)
Akta o za{titi
III (ТРЕЂА) категорија - ЗАШТИТА НА ЛОКАЛНОМ НИВОУ
SP
Zemunski lesni profil
Beograd
0,80
SP
Lesni profil Kapela u
Batajnici
Beograd
5,40
SP
Hrast pop Luke Lazarevi}a (nova za{tita)
Koceqeva
0,02
PIO
Klisura \etiwe
U`ice
856,20
ZS
Zimovali{te Malog
vranca
Beograd
106,90
SP
[uma Ko{utwak
Beograd
265,26
SP
Platan na
@itnom trgu
Veliko
Gradi{te
PIO
Forland leve obale
Dunava
Beograd
SP
Hrast u krugu JKP
„Gradska ~isto}a“
Staro: Stablo hrasta lu`waka u Mije
Kova~evi}a
SP
0,07
018-667/1 od 22.03.2013.
Op{tina Zemun Grad
Beograd
018-666/1 od 22.03.2013.
Op{tina Zemun Grad
Beograd
Nacrt Odluke prosle|en
op{tini Koceqeva 022737/1 od 25.11.2009.
018-314/1 od 06.02.2013.
Grad U`ice
018-358/1 od 13.02.2013.
Grad Beograd
018-2631/1 od
28.12.2012. Grad Beograd
018-2880/1 od
25.11.2013. Op{tina
Veliko Gradi{te
1858,50
021-2238/5 od
29.11.2013. Grad Beograd
Beograd
Palilula
0,04
018-3031/1 od 12.12.2013.
Grad Beograd
Sarmatski karbonati
brda Karaula
Smederevska Palanka
1,10
018-3124/1 od 23.12.2013.
Op{tina Velika Plana
SP
Stablo cera u
Ma~kovcu
Kur{umlija
0,04
018-3120/1 od 23.12.2013.
Op{tina Kur{umlija
SP
Stablo hrasta u Velikoj
Plani „Dimkov hrast
zapis“
Prokupqe
0,03
018-3122/1 od 23.12.2013.
godine Op{tina Prokupqe
SP
Stari hrast u
Kru{evici
Vlasotince
0,06
018-3121/1 od 23.12.2013.
Op{tina Vlasotince
SP
Lalina~ka
slatina
Mero{ina,
Ni{
251,75
SP
Jova~ka jezera
Vladi~in
Han
53,13
018-3123/1 od 23.12.2013.
Op{tine Mero{ina i
Ni{
018-289/1 od 29.1.2014.
Op{tina Vladi~in han
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
23
Vrsta
za{tite
Naziv
prirodnog dobra
Op{tina
Povr{ina za Dostavqeno za dono{ewe
za{titu (ha)
Akta o za{titi
III (ТРЕЂА) категорија - ЗАШТИТА НА ЛОКАЛНОМ НИВОУ
018-3195/1 od 30.12.2013.
Grad Beograd
018-290/1 od 29.1.2014.
Op{tina Lu~ani
SP
Top~iderski park
Beograd
29,46
SP
[umati {umar
Lu~ani
0,30
ZS
Veliko blato (Barska
kalu`|arka)
Beograd
293,68
018-3212/1 od 31.12.2013.
Grad Beograd
SP
Crni bor u
Petkovskoj
mahali
Bosilegrad
0,04
018-3213/1 od 31.12.2013.
Op{tina Bosilegrad
SP
Crni bor u
Crno{ticiBosilegrad
Bosilegrad
0,03
018-433/1 od 07.02.2014.
Op{tina Bosilegrad
PIO
Mojsiwske
planine i Stala}ka
klisura Ju`ne Morave
]i}evac,
Ra`aw
3833,86
018-3125/1 od 23.12.2013.
Op{tina ]i}evac
UKUPNO
cca 7.556,67
ZEMUNSKI LESNI PROFIL
Vrsta:
Kategorija:
Re`im za{tite:
Op{tina:
Predlog upravqa~a:
Spomenik prirode
III (tre}a) kategorija
II (drugog) stepena
Beograd - Zemun
Udru`ewe gra|ana „Ekolo{ki pokret Zemun“
Kratak opis:
Zemunski lesni profil predstavqa tipi~ni suvozemni les. Du`ina otvorenog dela lesnog profila u Zemunu iznosi oko 114 m, a visina oko 30 m uzimaju}i
deo podine prekriven odrowenim materijalom. Na profilu su registrovana ~etiri
horizonta lesa i ~etiri horizonta fosilnog zemqi{ta - pogrebene zemqe, stvaranih za vreme interglacijala - toplijih intervala ledenog doba. Na osnovu toga,
mogu}e je kontinuirano pratiti razvoj lesnih tvorevina u posledwih skoro milion
godina, kao i datirawe vremena lesnih i paleozemqi{nih sekvenci. Zemunski lesni profil predstavqa jedan od karakteristi~nih profila razvoja lesnih naslaga
u Srbiji i ima poseban nau~ni zna~aj.
24
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
LESNI PROFIL KAPELA U BATAJNICI
Vrsta:
Kategorija:
Re`im za{tite:
Op{tina:
Predlog upravqa~a:
Spomenik prirode
III (tre}a) kategorija
II (drugog) stepena
Beograd - Zemun
Udru`ewe gra|ana „Ekolo{ki pokret Zemun“
Kratak opis:
Lesno-paleozemqi{ne sekvence formirane tokom posledwih 5 glacijalno-interglacijalnih ciklusa predstavqaju jedan od najkomletnijih paleoklimatskih arhiva na evropskom kontinentu tokom posledwih, pribli`no 620.000
godina. Na osnovu toga, mogu}e je izvr{iti definisawe vremena lesnih i
paleozemqi{nih sekvenci lesnog profila Kapela, kao i korelaciju sa ostalim
lesno-paleozemqi{nim sekvencama lesnih zaravni Podunavqa, ~ime se upotpuwuju znawa iz oblasti geomorfologije, paleoklimatologije, paleogeografije,
paleontologije i sedimentologije. Du`ina profila Kapela u Batajnici iznosi
oko 250 m, a visina otvorenog dela oko 40 m.
KLISURA \ETIWE
Vrsta:
Predeo izuzetnih odlika
III (tre}a) kategorija
Kategorija:
Re`im za{tite:
II (drugog) i III (tre}eg) stepena
Op{tina/grad:U`ice
Predlog upravqa~a: Ekolo{ki fond U`ice
Kratak opis:
Klisura \etiwe predstavqa upe~atqivu orografsku celinu koja je sme{tena
u gorwem delu toka pomenute reke, predstavqaju}i jedan od najmarkatnijih
elemenata reqefa u`i~kog kraja. Naj`ivopisniji deo klisure (oko 10 km) je
podru~je Bioske do U`ica (poqa Turica). On ukqu~uje Staparski i Siweva~ki
tesnac nazvanim po obli`wim selima. Kao tipi~no karstno podru~je klisura se odlikuje raznovrsnim geomorfolo{kim fenomenima. Klisura \etiwe u
biolo{kom i biogeografskom smislu predstavqa refugijalni prostor sa nizom
ekolo{kih specifi~nosti. Prirodne celine ozna~ene kao refugijumi sa sobom
nose odre|ene floristi~ke, vegetacijske i faunisti~ke specifi~nosti. Flora
klisure je vrlo bogata i raznovrsna sa zabele`enih 653 taksona ranga vrste i
podvrste. Ustanovqena fauna dnevnih leptira u klisuri predstavqa jednu od
najbogatijih u Srbiji i podse}a na refugijume isto~nog dela Balkanskog poluostrva. Na prostorima klisure \etiwe je registrovano osam vrsta vodozemaca i
devet vrsta gmizavaca. Utvr|ena fauna ptica klisure \etiwe obuhvata 53 vrste
ptica, od kojih se u gnezdarice svrstava ~ak 47 vrsta. Registrovane su ukupno
42 vrste sisara.
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
25
PLATAN NA @ITNOM TRGU
Vrsta:
Kategorija:
Re`im za{tite:
Op{tina/grad:
Predlog upravqa~a:
Spomenik prirode
III (tre}a) kategorija
III (tre}eg) stepena
Veliko Gradi{te
Javno preduze}e „Direkcija za izgradwu op{tine
Veliko Gradi{te“
Kratak opis:
Stablo platana na @itnom trgu u Velikom Gradi{tu je sa|eni, o~uvan primerak dendroflore izuzetnih dimenzija. Tipi~an je reprezent svoje vrste, koga
karakteri{e pravilan habitus, impozantne dendrometrijske vrednosti, velika
starost, dobro zdravstveno stawe i dobra vitalnost. Platan na @itnom trgu je
pravi raritet ne samo op{tine ve} i {ire. Ima sve odlike mo}nog i atraktivnog
stabla. sa razgranatom kro{wom povr{ine od nepunih sedam ari. Pored botani~ke
vrednosti ovo prirodno dobro ima i ekolo{ki zna~aj, dragocen je resurs genofonda svoje vrste. Karakteri{e ga i kulturno - istorijska vrednost, jer se nalazi na
Trgu „Boris Kidri~“ koji je progla{en za nepokretno kulturno dobro (prostorno
kulturno – istorijsku celinu). Nekada se na ovom glavnom gradskom trgu merilo
`ito, roba za izvoz u Be~ i Pe{tu, po ~emu je i dobio ime [email protected] trg“.
FORLAND LEVE OBALE DUNAVA
Vrsta:
Predeo izuzetnih odlika
III (tre}a) kategorija
Kategorija:
Re`im za{tite:
II (drugog) i III (tre}eg) stepena
Op{tina/grad:Beograd
Predlog upravqa~a: JP „Srbija{ume“
Kratak opis:
Forland leve obale Dunava kod Beograda, ograni~en na nebraweni deo
izme|u nasipa i reke, jedna je od najve}ih plavnih zona u celoj Srbiji od velikog
zna~aja u uspostavqawu jedinstvene mre`e za{ti}enih vla`nih stani{ta na delu
Dunava koji proti~e kroz teritoriju Srbije. Sa aspekta za{tite biodiverziteta i prirodnih vrednosti ove plavne povr{ine predstavqaju izuzetno va`na
podru~ja, ali zbog visokog stepena degradiranosti ugro`ena su na globalnom
nivou i svrstana u prioritete za za{titu na me|unarodnom nivou. Osnovne
prirodne vrednosti koje su identifikovane na podru~ju Forlanda, a koje su
direktno vezane i zavisne od pojave periodi~nog plavqewa su vodena i vla`na
stani{ta i vrste vezane za takva stani{ta. Tu se u prvom redu misli na faunu
riba, vodozemaca, gmizavaca i ptica. Vodena i vla`na stani{ta koja se nalaze
na ovom podru~ju izuzetno su bitna kao reproduktivni centri. Izuzetan zna~aj
Forlanda se ogleda u hranidbenoj bazi za mnoge vrste mo~varica, pre svega
~apqi, ali i u pru`awu adekvatnih uslova za gne`|ewe pojedinih vrsta. Kao
posebno interesantna gnezdarica sa aspekta za{tite se isti~e orao belorepan,
za kojeg je ovo jedno od najva`nijih stani{ta u Srbiji. Od posebnog zna~aja su i
prisutne vrste ~apqi, crna roda, patka crnka i ptice vrbovo topolovih {uma mali detli}, zelena `una, siva muharica i `uti voqi}.
26
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
Podru~je je i daqe relativno o~uvano i poseduje velike prirodne vrednosti, ali mu zbog blizine urbane zone preti daqa degradacija. Za{tita ovog
dela obale Dunava uz za{titarsku svrhu, ima i zna~aj atraktivne eko-turisti~ke
lokacije, koja bi kroz odr`ive i kontrolisane izletni~ke sadr`aje promovisala
potrebe za{tite prirodnih vrednosti u jezgru grada Beograda.
HRAST U KRUGU JKP „GRADSKA ^ISTO]A“
Spomenik prirode
Vrsta:
III (tre}a) kategorija
Kategorija:
Re`im za{tite:
III (tre}eg) stepena
Op{tina/grad:Beograd
Predlog upravqa~a: JKP „Zelenilo – Beograd“
Kratak opis:
Stablo hrasta lu`waka u krugu JKP „Gradska ~isto}a“ u Beogradu je sa|eni
primerak na{e najvrednije li{}arske vrste. Karakteri{e ga pravilan habitus
svojstven svojoj vrsti, te predstavqa tipi~an reprezent hrasta lu`waka. Pored zapa`enih dendrometrijskih vrednosti, odlikuju ga i velika starost, dobro
zdravstveno stawe i dobra vitalnost. Stablo je staro oko osamdeset godina, {to
je proceweno prema dostupnim podacima i dostignutim osnovnim dendrometrijskim karakteristikama.
Hrast svojim izgledom i lepotom dominira u okviru parkovske povr{ine,
doprinose}i ambijentalnoj vrednosti prostora u krugu komunalnog preduze}a.
SARMATSKI KARBONATI BRDA KARAULA
Vrsta:
Kategorija:
Re`im za{tite:
Op{tina/grad:
Predlog upravqa~a:
Spomenik prirode
III (tre}a) kategorija
II (drugog) stepena
Velika Plana
Turisti~ko sportski centar „Velika Plana“
Kratak opis:
Tipski lokalitet marinsko – braki~nog miocena Pomoravqa i niske [umadije predstavqa brdo Karaula kod Velike Plane. Sarmatski karbonati brda Karaula dostupni su posmatrawu kroz dva profila razli~itih dimenzija, izgra|ena
od peskovitih kre~waka i slabovezanih peskova, koji se naizmeni~no smewuju.
Razli~iti polo`aji slojeva posledica su sna`ne tektonske aktivnosti krajem sarmata i po~etkom panona, koja je dovela do izdizawa, razlamawa i diferencijalnog kretawa blokova na brdu Karaula, formiraju}i od wega horstovsku strukturu. Na ovom lokalitetu prikupqena je brojna makro fauna meku{aca
(foraminiferi, gastropodi i bivalvije), kako celih qu{tura, tako i otisaka i
kalupa. Pojava orijentisanih otisaka pu`eva (Pirenella, Cerithium) na povr{inama
slojevitosti peskovitih kre~waka, ukazuje da se sedimentacija vr{ila u priobalnim plitkovodnim prostorima (pla`a).
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
27
STABLO CERA U MA^KOVCU
Spomenik prirode
Vrsta:
III (tre}a) kategorija
Kategorija:
Re`im za{tite:
III (tre}eg) stepena
Op{tina/grad:Kur{umlija
Predlog upravqa~a: JP „Srbija{ume“
Kratak opis:
Spomenik prirode „Stablo cera u Ma~kovcu” predstavqa retku pojavu
o~uvanih starih stabala cera u ovom delu Srbije. Narod ovog kraja ovo stablo
do`ivqava kao prirodnu znamenitost i retkost. Staro je oko 250 godina, zbog
~ega predstavqa primerak o~uvane dendroflore Srbije. Interesantnog je habitusa, dobrog zdravstvenog stawa i vitalnosti. Poseduje visoku estetsku vrednost, doprinosi lepoti prostora, a kao reprezentativni primerak svoje vrste
doprinosi o~uvawu botani~ke raznovrsnosti Kur{umlije. Stablo je zapis. Na
dan Velikog Spasovdana (letweg, dan ~etvrtak) me{tani se okupqaju oko stabla
(seoski sabor).
DIMKOV HRAST ZAPIS
stari naziv: Stablo hrasta u Velikoj Plani „Dimkov hrast zapis“
Vrsta:
Spomenik prirode
III (tre}a) kategorija
Kategorija:
Re`im za{tite:
III (tre}eg) stepena
Op{tina/grad:Prokupqe
Predlog upravqa~a: Jani}ijevi} Milan iz Velike Plane
Kratak opis:
Dimkov hrast zapis je stablo sladuna sa pripadaju}im prostorom. Stablo je
zapis, a na dan Druge Trojice (prvi ponedeqak u mesecu junu) me{tani se okupqaju
oko stabla (seoski sabor). Parcela sa stablom je u privatnom vlasni{tvu Jani}
ijevi} Dragoslava (2/3) i Jani}ijevi} Milana (1/3) iz Velike Plane.
STARI HRAST U KRU[EVICI
stari naziv: Hrast zapis u Kru{evici
Vrsta:
Spomenik prirode
III (tre}a) kategorija
Kategorija:
Re`im za{tite:
III (tre}eg) stepena
Op{tina/grad:Vlasotince
Predlog upravqa~a: JP „Direkcija za urbanizam i izgradwu Vlasotince“
Kratak opis:
U selu Kru{evici, na zaravni, u blizini hrastove {ume, raste hrast sladun
izuzetnih dimenzija i starosti oko 450 godina. „Stari hrast u Kru{evici” sa
{iroko razvijenom kro{wom i sna`nim `ili{tem, tipi~an je reprezent svoje vrste, interesantnog je habitusa, dobrog zdravstvenog stawa i vitalnosti.
Me{tani Kru{evice, odnosno zaseoka Golema Bare ponosni su na hrast sladun,
28
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
koji poseduje visoku estetsku vrednost i doprinosi lepoti prostora staro{}u,
dimenzijama i lepotom. Stablo hrasta sladuna je sveto drvo – „zapis“, glavno
kultno mesto okupqawa me{tana Kru{evice u vreme obele`avawa seoske slave
na dan prenosa mo{tiju Svetog oca Nikole.
LALINA^KA SLATINA
Za{tita slatina centralne i ju`ne Srbije
Vrsta:
Kategorija:
Re`im za{tite:
Op{tina/grad:
Predlog upravqa~a:
Spomenik prirode
III (tre}a) kategorija
II (drugog) i III (tre}eg) stepena
Mero{ina, Ni{
JP „Direkcija za izgradwu grada Ni{a“
Kratak opis:
U podno`ju planine Jastrebac, na vi{e lokaliteta, iz dubine podloge, izbijaju vode sa pove}anim sadr`ajem mineralnih soli. Ove vode plave okolno
zemqi{te ~ine}i specifi~na stani{ta, slatine. Na podru~ju Lalina~ke slatine zabele`en je veliki diverzitet biqnih i `ivotiwskih vrsta, u okviru
koga se naro~ito izdvajaju vaskularne biqke (226 vrsta) i ptice (37 vrsta).
Poseban pe~at flori Lalina~ke slatine daje isto~nomezijski endemit Stachys
milanii, vrsta koja pripada krajwe ugro`enim predstavnicima srpske flore i
kojoj je ovo jedino pouzdano stani{te u na{oj zemqi (sa svih ostalih lokaliteta
u Srbiji je najverovatnije i{~ezla). Od vrsta koje pripadaju krajwe ugro`enim
predstavnicima flore Srbije, na ovom podru~ju rastu i balkanski endemit Allium guttatum ssp. dalmaticum i mediteransko-pontska halofilna vrsta Camphorosma
monspeliaca. Osim krajwe ugro`enih taksona, floru Lalina~ke i drugih slatina
ovog podru~ja posebno karakteri{u biqke zaslawenih stani{ta, halofite i semihalofite Limonium gmelini, Acorellus pannonicus, Puccinellia distans, Crypsis aculeata,
Teucrium scordium subsp. scordioides, Centaurium uliginosum, Scorzonera cana, Bolboschoenus maritimus, Schoenoplectus tabernaemontani, Carex divisa, Crypsis schoenoides, Hordeum
hystrix, Juncus gerardii, Scorzonera parviflora i druge. Na podru~ju Lalina~ke slatine
registrovano je 37 vrsta ptica koje se sre}u unutar granica prirodnog dobra.
Neke od tih vrsta zaslu`uju posebnu za{titu jer se nalaze na listi tzv. prioritetnih vrsta u Srbiji: bela roda Ciconia ciconia, orao zmijar Circaetus gallicus,
eja mo~varica Circus aeruginosus, orao krsta{ Aquila heliaca, vivak Vanellus vanellus,
stepska trepteqka Anthus campestris, rusi svra~ak Lanius collurio, vrtna strnadica
Emberiza hortulana i crnoglava strnadica Emberiza melanocephala. Na prostoru slatine, u jednoj od nekoliko retkih bara, po prvi put je za ovo podru~je, registrovana strogo za{ti}ena vrsta dugonogog mrmoqka Triturus karelinii.
TOP^IDERSKI PARK
Vrsta:
Spomenik prirode
III (tre}a) kategorija
Kategorija:
Re`im za{tite:
III (tre}eg) stepena
Op{tina/grad:Beograd
Predlog upravqa~a: JKP „Zelenilo Beograd“
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
29
Kratak opis:
Povoqan geografski polo`aj, klimatske, geomorfolo{ke, geolo{ke,
hidrogeolo{ke, pedolo{ke odlike i bogatstvo flore i faune u interakciji sa
kulturno-istorijskim razvojem, izdvajaju Top~iderski park kao posebnu prostornu prirodnu i kulturnu celinu Beograda.
Pored istorijske vrednosti, Top~iderski park unutar visoko urabnizovanog ekosistema ima veliku biolo{ku vrednost. Ta vrednost se ogleda u raznovrsnosti biqnog materijala, brojnosti kao i starosti stabala. Mnoga stabla poti~u
jo{ iz XIX veka, perioda kada je podignut prvi rasadnik u Srbiji – rasadnik
koji se i danas nalazi u Parku.
VELIKO BLATO (BARSKA KALU@\ARKA)
Vrsta:
Kategorija:
Re`im za{tite:
Op{tina/grad:
Predlog upravqa~a:
Za{ti}eno stani{te
III (tre}a) kategorija
II (drugog) i III (tre}eg) stepena
Beograd - Palilula
[aranski ribwak Mika Alas
Kratak opis:
Na teritoriji op{tine Palilula, KO Krwa~a, u neposrednoj blizini
Zrewaninskog puta, izme|u prigradskih naseqa Bor~e i Ov~e, nalazi se jezero Veliko blato. Odlikuje se ostacima vla`nih stani{ta i karakteristi~nim
predstavnicima `ivog sveta. U pojasu vegetacije koji je obuhva}en za{titom,
zabele`eno je ukupno 191 vrsta biqaka, od ~ega je 14 zakonom za{ti}eno; 120
vrsta ptica; 9 vrsta vodozemaca; 4 vrste gmizavaca i jedna strogo za{ti}ena
vrsta ribe. Dve vrste strogo za{ti}enih orhideja, Orchis palustris Jacq. (barski
veliki ka}unak) i Epipactis palustris (L.) Cr. (barska kalu`|arka), od ukupno trideset vrsta orhideja koje su od vremena Josifa Pan~i}a do danas registrovane
u Beogradu, mogu se na}i samo na Velikom blatu i predstavqaju izuzetnu retkost u gradu. Na podru~ju Srbije wihova stani{ta su tako|e retka a populacije
ugro`ene usled stalnog uticaja negativnih faktora.
Veliko blato je deo ekolo{ki zna~ajnog podru~ja „U{}e Save u Dunav“,
odnosno deo je me|unarodno zna~ajnog podru~ja za ptice „U{}e Save u Dunav“
(IBA). Uz ribwak „Mika Alas“ nalazi se me{ovita kolonija ~apqi u kojoj se
gnezdi 5 vrsta: gak Nycticorax nycticorax, mala bela ~apqa Egretta garzetta, `uta
~apqa Ardeolla ralloides, crvena ~apqa Ardea purpurea i siva ~apqa Ardea cinerea.
Ovo je ujedno i jedina gnezdili{na kolonija ~apqi na u`em podru~ju Beograda.
Zna~ajno je i gne`|ewe patke crnke Aythya nyroca, globalno ugro`ene vrste, na
podru~ju ribwaka „Mika Alas“. Velika vodena povr{ina je od zna~aja za ishranu, zimovawe i seobu velikog broja vrsta ptica.
30
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
CRNI BOR U PETKOVSKOJ MAHALI
Spomenik prirode
Vrsta:
III (tre}a) kategorija
Kategorija:
Re`im za{tite:
III (tre}eg) stepena
Op{tina/grad:Bosilegrad
Predlog upravqa~a: JP „Srbija{ume“
Kratak opis:
Stablo crnog bora, pored velike starosti, ima posebnu estetsku vrednost
zahvaquju}i dekorativnim svojstvima. Kao reprezentativni primerak svoje vrste
doprinosi o~uvawu botani~ke raznovrsnosti Bosilegrada. Svojim impozantnim,
nesvakida{wim izgledom i razgranatom kro{wom dominira selom i doprinosi
wegovoj ambijentalnoj vrednosti.
MOJSIWSKE PLANINE I
STALA]KA KLISURA [email protected] MORAVE
Vrsta:
Kategorija:
Re`im za{tite:
Op{tina:
Predlog upravqa~a:
Predeo izuzetnih odlika
III (tre}a) kategorija
II (drugog) i III (tre}eg) stepena
]i}evac, Ra`aw
Kajaka{ki klub Kula iz Stala}a
Kratak opis:
Mojsiwske planine predstavqen je u vidu blago zatalasanog pobr|e u
me|ure~ju Zapadne i Ju`ne Morave. U pitawu je kristalasti masiv, me|u najstarijim u Srbiji, naknadno pokriven jezerskim sedimentima pa ekshumiran radom Ju`ne Morave. Tipi~no su ruralno podru~je, sa mozaikom fragmentisanih
stani{ta, od oaza o~uvane prirode, do {umaraka hrasta izdana~kog karaktera
i velikih povr{ina pod vo}wacima, vinogradima i wivama. U takvom prirodnom ambijentu sadr`an je veliki broj objekata kulturne ba{tine, arheolo{kih
lokaliteta sa praistorijskim nalazi{tima (Ukosa, Ornice, Jazbine, Seli{te,
Kru{kar, Gologlava) i anti~kim lokalitetima. Najve}i zna~aj Mojsiwske planine imaju za prou~avawe sredwevekovne Srbije, kada su podignuta utvr|ewagradovi, Gradina (Jerinin grad) na ulasku u Stala}ku klisuru (atar sela Trubarevo), i Grad Stala} na izlasku iz klisure, jedan od najve}ih i strate{ki veoma
va`nih utvr|enih gradova Srbije u XIV i XV veku, kao i sakralni objekti ~iji
se broj u literaturi, zavisno od autora, kre}e od 40 do preko 90, od kojih danas
stoji wih 28, a nekada je to bila „druga Sveta Gora“.
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
31
1.1.3.ВИШЕГОДИШЊА ИСТРАЖИВАЊА (студије у току)
И ВАЛОРИЗАЦИЈА ПРИРОДНИХ ВРЕДНОСТИ
ŠŠ Predeo izuzetnih odlika [email protected]
ŠŠ Prirodno dobro „Vaqevske planine“
ŠŠ Spomenik prirode „\avoqa Varo{“
ŠŠ Prirodno dobro „Gru`ansko jezero“
ŠŠ Specijalni rezervat prirode „Mojstirsko-Dra{ke planine“
ŠŠ Za{ti}eno stani{te „Stani{te biqne vrste Astragalus glaucus
kod Dimitrovgrada“
ŠŠ Prirodno dobro „Dukat planina“
ŠŠ Prirodno dobro „Planina Rudnik“
ŠŠ Za{ti}eno stani{te „Stani{te vresa kod Zaja~e“
PLANINA @EQIN
Vrsta:
Op{tina/grad:
Napomena:
Predeo izuzetnih odlika
Kraqevo, Ra{ka, Aleksandrovac
Programom za 2014. godinu predvi|ena izrada studije
Kratak opis:
Terenska istra`ivawa na podru~ju planine @eqin, u svrhu eventualnog
progla{ewa za{ti}enog prirodnog dobra, zapo~eta su tokom 2012 i nastavqena
u 2013. godini. Realizovano je ukupno {est terenskih izlazaka i to: 18.06. 20.06.2012.; 20.08. - 23.08.2012.; 26.09. - 28.09.2012.; 13.05. - 16.05.2013.;
05.08. - 09.08.2013.; 02.09. - 06.09.2013. Prikupqani su podaci iz oblasti {umarstva, botanike, geologije, hidrologije, hidrogeologije, herpetologije,
prostornog planirawa, teriologije, ihtiologije, entomologije, poqoprivrede.
Obavqeni su razgovori u sve tri op{tine koje obuhvataju istra`ivano podru~je
(Kraqevo, Ra{ka i Aleksandrovac). Obrada i analiza prikupqenih podataka
sa prostora predvi|enog za za{titu, te zavr{etak odgovaraju}e Studije za{tite
predvi|eni su za 2014. godinu.
Prema Sredworo~nom planu, terenska istra`ivawa za predmetno podru~je
obavqena su u periodu 2012-2013. godine. Rok za zavr{etak studije bio je
predvi|en za 2013. godinu.
U okviru Planine @eqin nalazi se Strogi prirodni rezervat Vrh @eqina
- Plo~ka ^uka koji je Sredworo~nim planom predvi|en za valorizaciju i reviziju
(2012-2013.), a koji }e biti obuhva}en novom za{titom. Akt o za{titi: Re{ewe
o stavqawu pod za{titu vrha @eqina kao strogi prirodni rezervat - SO
Aleksandrovac 1985. godine. Povr{ina: 19,68 ha.
32
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
VAQEVSKE PLANINE
(MEDVEDNIK, POVLEN, MAQEN, SUVOBOR)
Vaqevo, Kosjeri}, Mionica, Po`ega
Op{tina/grad:
Plan zavr{etka
studije za{tite:
2016. godine
Napomena: Programom za 2014. godinu zbog svoje kompleksnosti i
velikog prostornog obuhvata, svrstane su u vi{egodi{wa
istra`ivawa
Kratak opis:
Izvr{ena su terenska istra`ivawa podru~ja Maqen – Suvobor u tri navrata i to tokom maja, jula i septembra. Terenski izlazci planirani u 2013. godini
nisu sprovedeni u potpunosti, a to se naro~ito odnosi na u~e{}e ihtiolo{kog
tima. Valorizacija prostora nije u potpunosti zavr{ena, jer zavr{ni prilozi
saradnika nisu pripremqeni i planirani su za period prvog kvartala 2014.
godine. Na osnovu vi{e sastanaka istra`iva~kog tima, utvr|ene su granice
podru~ja za za{titu i zonirawe podru~ja. Pripremqene su i definisane granice i povr{ine, prema katastru. Studije za{tite }e obuhvatiti i revidirawe
za{tite postoje}ih rezervata:
Velika ple}- Vra`ji vir (Re{ewe o stavqawu pod za{titu dr`ave dela
me{ovite {umske sastojine belog bora, breze, bukve, jarebike, hrasta kitwaka i drugih vrsta na mestu zvanom „Velika ple} - Vra`ji vir“ na planinskom masivu Maqena kao strogi prirodni rezervat br. 5-6/4-69 Skup{tina
op{tine Po`ega. Povr{ina: 28,64 ha),
Zabalac (Re{ewe o stavqawu pod za{titu dr`ave ~iste sastojine
breze nastala posle po`ara 1928. godine sa pojedina~nim stablima bukve,
jele belog bora i crnog bora na planinskom masivu Maqen, na mestu zvanom
Zabalac broj: 01-531/1-1969 - SO Mionica. Povr{ina: 11,80 ha),
Crna reka (Re{ewe o stavqawu pod za{titu dr`ave dela me{ovite {umske sastojine na planinskom masivu Maqen na mestu zvanom Crna reka broj
02-4174/1-68 - SO Vaqevo. Povr{ina: 60,16 ha), ^ala~ki potok (Re{ewe o
stavqawu pod za{titu dr`ave dela me{ovite {umske sastojine na planinskom masivu Maqen, na mestu zvanom ^ala~ki potok - SO Po`ega br.
5-6/50-68. Povr{ina: 2,57 ha).
\AVOQA VARO[ (REVIZIJA/NOVA ZA[TITA)
Spomenik prirode
Vrsta:
Op{tina/grad:Kur{umlija
Plan zavr{etka
2014. godine
studije za{tite:
Napomena:
Programom za 2014. godinu predvi|ena je revizija
za{tite za 2014. godinu
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
33
Kratak opis:
Izrada nove studije je inicirana 2010. godine, nakon kandidature \avoqe
varo{i za svetsku ba{tinu UNESCO-a. Povr{ina koja je tada predvi|ena za
za{titu iznosi 1040 ha.
Nakon toga je ura|en PPPPN Radan planine, gde je izdvojeno podru~je za
za{titu, povr{ine oko 2000 ha.
Prvi izlazak na teren obavqen je u maju 2013. godine, a julu 2013. godine
kada je i odr`an sastanak sa upravqa~em- preduze}e Planinka iz Kur{umlije.
Vi{estruko pove}awe povr{ine prirodnog dobra, sa postoje}ih 67 ha na preko
2000 ha, otvorilo je neke nove „probleme“, kao {to su: kategorija prirodnog dobra, sadr`aj studije, kao i pitawe upravqa~a, jer se ve}i deo istra`nog prostora
nalazi u vlasni{tvu JP „Srbija{ume“, koje u ovom trenutku nemaju najboqu komunikaciju sa sada{wim upravqa~em preduze}em „Planinka“.
Prema Sredworo~nom planu, rok za zavr{etak studije bio je predvi|en za
2012. godinu. Novim planom predvi|ena je revizija u smislu pro{irewa granice
za{tite na oko 1000 ha. Akta o za{titi Re{ewe o stavqawu pod za{titu
dr`ave dve grupe od oko 100 pe{~anih piramida nedaleko od sela \ake i Mehane, poznate pod imenom \avoqa varo{ (1959), Re{ewe o za{titi lokaliteta pod imenom „\avoqa varo{“ (1981.)i Uredba o za{titi spomenika
prirode „\avoqa varo{“ (1995.); povr{ina: 67 ha.
[email protected] JEZERO
Op{tina/grad:Kni}
Plan zavr{etka
2015. godine
studije za{tite:
Napomena:
Sredworo~nim planom predvi|ena su terenska
istra`ivawa 2011. i 2012. godine, a rok zavr{etka
studije 2013. godine. S obzirom da dinamika terenskih
istra`ivawa nije sprovedena, utvr|eno jezapo~iwawe
rekognoscirawa terena u 2014. godini, a rok zavr{etka
studije za{tite 2015. godine.
Kratak opis:
Na osnovu Programa rada Zavoda za za{titu prirode Srbije za 2013. godinu,
stru~ni tim Zavoda obavio je terenska istra`ivawa na podru~ju Gru`anskog jezera
(op{tina Kni}) u periodu 22.07. - 26.07.2013. godine. Istra`ivawa obuhvatila
prikupqawe podataka: o stawu i problemima za{tite ptica, kulturno-istorijsko
nasle|e, narodno graditeqstvo, prostorno planska dokumentacija, prikupqawe podataka o stawu i problemima za{tite flore i prikupqawe podataka o stawu i problemima za{tite ihtiofaune. Obavqeni su i odgovaraju}i sastanci sa predstavnicima op{tine, katastra, JKP „Vodovod i kanalizacija Kragujevac“, korisnika
lovnog podru~ja. Realizovan je obilazak isto~nog, severnog i zapadnog dela jezera,
uz razgovore sa lokalnim stanovni{tvom i ribolovcima na jezeru. Evidentirani
su objekti narodnog graditeqstva, stare ku}e, ekonomski objekti, vikend objekti,
infrastrukturni objekti, elektromre`a, naseqa itd.
34
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
MOJSTIRSKO-DRA[KE PLANINE
(REVIZIJA ZA[TITE)
Op{tina/grad: Tutin
Plan zavr{etka studije za{tite: 2015. godine
Kratak opis:
Valorizacija podru~ja Specijalnog rezervata prirode „Mojstirsko-Dra{ke
planine“ rezultat je zahteva za revizijom rezervata „Pogled“, „Beleg“ i „Kaqavica“ koji se nalaze na ovom prostoru. Temeqne vrednosti pomenutih rezervata
su stani{ta bora krivuqa (Pogled), molike (Beleg) i me{ovita {uma smr~e,
jele i bukve (Kaqavica). Istra`ivawa su obavqena u dva navrata, tokom letweg
perioda (10 - 14. juni). Najve}a pa`wa posve}ena je visinskim delovima, sa
akcentom istra`ivawa na flori i vegetaciji; fauni insekata, vodozemaca i
gmizavaca, ptica i sisara; hidrolo{kim i geolo{kim istra`ivawima. O svim
aktivnostima na ovom podru~ju obave{tene su JP „Srbija{ume“ i predstavnici
`andarmerije (blizina administrativne linije sa Kosovom).
U narednom periodu planirano je poja~awe istra`ivawa i drugih delova
planine, kao i prva istra`ivawa faune riba, pe}inske faune, socioekonomskih
karakteristika podru~ja i turisti~kog potencijala.
STANI[TE BIQNE VRSTE ASTRAGALUS GLAUCUS
Vrsta:
Za{ti}eno stani{te
Op{tina/grad:Dimitrovgrad
Plan zavr{etka
2015. godine
studije za{tite:
Napomena: Sredworo~nim planom predvi|ena su vi{egodi{wa
terenska istra`ivawa (2011-2013.), koja nisu zavr{ena.
Novim programom planirana su vi{egodi{wa
istra`ivawa i zavr{etak studije za{tite za 2015. godinu
Kratak opis:
Temeqnu vrednost budu}eg za{ti}enog dobra ili podru~ja ekolo{ke mre`e
~ini biqna vrsta Astragalus glaucus. U Srbiji je po prvi put otkrivena 2011. godine, tokom rada na kartirawu stani{ta divqih bo`ura. Centar rasprostrawewa
joj je prostor Crnomorskih stepa. Na balkanskom poluostrvu sre}e se jo{ u
susednoj Bugarskoj kao vrsta na crvenoj listi (ugro`ena vrsta). Jedino poznato
stani{te u Srbiji je na stepskim kre~wa~kim kamewarima na brdu iznad Dimitrovgrada. Teku}im istra`ivawima stru~nih saradnika Zavoda (Predrag Lazarevi}) utvr|eno je da celokupna populacija broji oko 500 jedinki, raspore|enih
na veoma restriktivnom prostoru, mawem od 1 ha.
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
35
PLANINA DUKAT
Program:
Op{tina/grad:
Plan zavr{etka
studije za{tite:
Sredworo~ni program predvi|a zavr{etak studije za
2014. godinu
Bosilegrad, Trgovi{te
U skladu sa planiranim aktivnostima za 2014. godinu
predvi|eno je odlagawe izrade studije za{tite usled
dono{ewa nove dinamike i prioriteta poslova koje
name}u obaveze prema ekolo{koj mre`i
Kratak opis:
Prva istra`ivawa {ireg podru~ja Dukata zapo~eta su 2012. godine jednim
izlaskom na teren stru~nih saradnika Zavoda (koordinator, Sr|an Belij). Tokom 2013. godine obavqena su dva izlaska (20 - 24.05. i 19.09. - 23.09.) sa 11
stru~nih saradnika Zavoda. Preliminarno su istra`ivana podru~ja Besne kobile, Qubatske reke, podru~ja sela Qubate, Malog Javora, Crnoo{tice i Dukata,
masiv Crnooka, greben sa lokalitetima Skr{ena strana, Majorska ~uka, ^uka
plo~a, podru~ja sela Bistar, D-G. Tlamino, Gola{, @eravino, Karamanica,
lokaliteti Bandera, Golemi vrh, selo Elenica, podru~je Mrtvice, Jare{nik,
Jare{ni~ka reka, Nazari~ka reka, podru~je sela Doganice, Nazarice i Zli
Dola. Stru~ni saradnici su prikupqali materijal za priloge i valorizaciju
prirodnih vrednosti podru~ja radi zna~aja budu}e za{tite. Tako|e, obavqeni su
kontakti sa predstavnicima lokalnih vlasti i udru`ewa (Skup{ina op{tine
Dimitrovgrad, lova~ko udru`ewe iz Dimitrovgrada) u ciqu informisawa i
daqe saradwe. Preliminarna istra`ivawa pokazuju da je podru~je od izuzetnog
zna~aja za{tite sa aspekta za{tite bidiverziteta i drugih prirodnih vrednosti,
te }e se daqa terenska istra`ivawa nastaviti.
PLANINA RUDNIK
Vrsta:
Predeo izuzenih odlika
Op{tina/grad:
Kragujevac, Topola, Gorwi Milanovac
Plan zavr{etka
studije za{tite:
2014. godine
Program:
Prema Sredworo~nom programu predvi|en zavr{etak
studije za{tite za 2014.
Kratak opis:
U po~etnoj fazi terenskih istra`ivawa izvr{eno je rekognoscirawe terena i utvr|en je presek stawa istra`ivanog podru~ja. U nastavku terenskih
istra`ivawa definisano je postoje}e „nulto“ stawe flore, faune i vegetacije
na delovima planine Rudnik. Pored toga, identifikovana su stani{ta koja }
e u nastavku istra`ivawa biti prioritetna sa aspekta izrade studije za{tite.
Osnovne vrednosti prema, preliminarnim istra`ivawima, prestavqaju jedinstven odnos bio i geodiverziteta.
36
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
STANI[TE VRESA KOD ZAJA^E
Za{ti}eno stani{te
Vrsta:
Op{tina/grad:Loznica
Plan zavr{etka
studije za{tite:
u zavisnosti od rezultata
Program:
Prema Sredworo~nom programu predvi|en zavr{etak
studije za{tite za 2014.
Kratak opis:
Stani{te vresa nalazi se na padinama Gu~eva, na lokalitetu kod Zaja~e (12
km od Loznice). Realizovan je jedan izlazak na teren od dva dana (25.04. - 26.04.
2013.). Najve}a pa`wa posve}ena je temeqnoj vrednosti, odnosno floristi~kom
i {umarskom aspektu.
Kartirane su populacije na planini Gu~evo. Direktan faktor ugro`avawa
je obli`wa fabrika RT „Zaja~a“ (glavna delatnost su proizvodwa olova iz
sekundarnih sirovina) koja odla`e krupan otpad i direktno ga spaquje na rubu
zna~ajnog stani{ta. Stani{te spada u prioritetni tip prema pravilniku o tipovima stani{ta - Vri{tine kalune (Calluna vulgaris) 4030 !31.2 Ret/Frag(A).
Tokom 2014. godine potrebno je uraditi preliminarna istra`ivawa lokaliteta na Borawi, \erdapu i kod Brodareva.
foto: Pe|a Lazarevi}
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
37
1.1.4.ПРЕДЛОГ ЗА СКИДАЊЕ ЗАШТИТЕ
Na osnovu izvr{enog stru~nog nadzora na za{ti}enim prirodnim dobrima,
a u skladu sa Mi{qewem o stawu prirodnog dobra (zdravstveno stawe, promene,...), izra|eni su predlozi za skidawe za{tite za 7 za{ti}enih prirodnih
dobara - Spomenika prirode. Predlozi su prosle|eni organima nadle`nim za
dono{ewe akta o prestanku za{tite.
STABLO HRASTA KITWAKA - DEBELA GRANICA
Vrsta:
Kategorija:
Akt o za{titi:
Op{tina:
Upravqa~:
Spomenik prirode
III (tre}a) kategorija
Odluka o za{titi stabla hrasta kitwaka - Debela
granica 01 br. 633-2/97iz 1997. godine - SO U`ice
U`ice, K.O. Riba{evina
JP „Srbija{ume“
Kratak opis:
Mi{qewe o sanaciji za{ti}enog prirodnog dobra SP debela granica - Jelova Gora, U`ice 03 broj 019-1435 od 11.07.2013.godine - predla`e se skidawe
sa za{tite.
DVA STABLA HRASTA [email protected] U
OKOLINI MANASTIRA @I^A
Vrsta:
Spomenik prirode
III (tre}a) kategorija
Kategorija:
Akt o za{titi:
Odluka o za{titi dva stabla hrasta lu`waka u okolini
manastira @i~a, 01 br. 06-12/97 iz 1997. godine SO Kraqevo
Op{tina:
Kraqevo, K.O. Kru{evica
Upravqa~:
Predsednik op{tine Kraqevo - staralac svih spomenika
prirode na teritoriji op{tine Kraqevo je ^isto}a,
Kraqevo.
Kratak opis:
Mi{qewe o stawu jednog stabla Spomenika prirode Dva stabla hrasta
lu`waka u okolini Manastira @i~a, na podru~ju grada Kraqeva 03 Broj 0192333/3 od 25.10.2013. godine.
Jedno stablo se predla`e za skidawe za{tite, dok drugo ostaje pod za{titom.
38
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
STABLO HRASTA [email protected]
(QUERCUS ROBUR L.) U SELU LIPE
Vrsta:
Kategorija:
Akt o za{titi:
Op{tina:
Upravqa~:
Prirodni spomenik
III (tre}a) kategorija
Re{ewe o stavqawu pod za{titu dr`ave stabla hrasta
lu`waka u selu Lipe, na mestu zvanom U poqu, broj
633/4-71-02 iz 1971. godine - SO Smederevo
Smederevo, K.O. Lipe
@ivka Stoji}evi}
Kratak opis:
Izve{taj sa terena Stru~ni nadzor spomenika prirode na podru~ju grada
Smedereva - 03 broj 019-2525/2 od 05. 11.2013. godine - stablo fizi~ki vi{e
ne postoji.
STABLO HRASTA [email protected] (QUERCUS ROBUR L.)
U LIPOVCU KOD KRU[EVCA
Vrsta:
Kategorija:
Akt o za{titi:
Op{tina:
Upravqa~:
Spomenik prirode
III (tre}a) kategorija
Re{ewe o stavqawu pod za{titu dr`ave stabla hrasta
lu`waka u selu Lipovcu kod Kru{evca br. 11207/68 iz
1969. godine - SO Kru{evac
Kru{evac, K.O. Lipovac
Rajkovi} Dragi}
Kratak opis:
Stablo je u potpunosti suvo i ne poseduje elemente za{ti}enog prirodnog
dobra.
Mi{qewe o zdravstvenom stawu za{ti}enog prirodnog dobra 03 broj 019301/3 od 05.09.2013.godine
BUKOVI^KI HRAST ZAPIS
Vrsta:
Kategorija:
Akt o za{titi:
Op{tina:
Upravqa~:
Spomenik prirode
III (tre}a) kategorija
Odluka o za{titi spomenika prirode „Bukovi~ki hrast
zapis“, br. 011-47/03-2004 iz 2004. godine - SO Kraqevo
Kraqevo, K.O. Bukovica
Vukosav Vasilija Jevtovi}
Kratak opis:
Stablo je u potpunosti suvo i ne poseduje elemente za{ti}enog prirodnog
dobra.
Mi{qewe o zdravstvenom stawu za{ti}enog prirodnog dobra Spomenika
prirode „Bukovi~ki hrast zapis“, 03 broj 019-2004/4 od 05.09.2013.godine.
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
39
STABLO HRASTA [email protected] - RATINA
Vrsta:
Kategorija:
Akt o za{titi:
Op{tina:
Upravqa~:
Spomenik prirode
III (tre}a) kategorija
Odluka o za{titi stabla hrasta lu`waka Ratina,
01 br. 06-12/97 iz 1997. godine- SO Kraqevo
Kraqevo, K.O. Ratina
Re{ewe broj: 1189/04 od 17.09.2004. godine
Predsednik op{tine Kraqevo - staralac svih
spomenika prirode na teritoriji op{tine Kraqevo
je ^isto}a, Kraqevo.
Kratak opis:
Predlog za prestanak za{tite prirodnog dobra Spomenika prirode „Stablo hrasta lu`waka Ratina“ poslat je gradu Kraqevu pod 03 broj 017-2/1 od
03.01.2014. godine.
HRAST ZAPIS U KOVA^IMA
Vrsta:
Kategorija:
Akt o za{titi:
Op{tina:
Upravqa~:
Spomenik prirode
III (tre}a) kategorija
Odluka o za{titi stabla hrasta lu`waka u selu Kova~i,
br. 322-30/03-03 iz 2003. godine - Privremenog
organa Op{tine Kraqevo
Kraqevo, K.O. Kova~i
Re{ewe broj: 1189/04 od 17.09.2004. godine
Predsednik op{tine Kraqevo - staralac svih
spomenika prirode na teritoriji op{tine Kraqevo
je ^isto}a, Kraqevo.
Kratak opis:
Mi{qewe o zdravstvenom stawu za{ti}enog prirodnog dobra 03 broj 0192004/3 od 05.09.2013. godine - zbog udara groma stablo je do`ivelo o{te}ewa
i osu{ilo se.
40
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
1.1.5.ПРЕЛИМИНАРНА ВАЛОРИЗАЦИЈА НЕМА ЕЛЕМЕНАТА ЗА ЗАШТИТУ
Izvr{en je preliminarni obilazak podru~ja radi utvr|ivawa ispuwenosti
kriterijuma za za{titu. Konstatovano je da slede}a stabla/podru~je ne poseduju
prirodne vrednosti od zna~aja za za{titu u skladu sa Zakonom o za{titi prirode i Pravilnikom:
ŠŠ Stablo hrasta u Malom Po`arevcu, Mali Po`arevac
ŠŠ Stablo hrasta u Balajncu, Ni{
ŠŠ [est stabala bora u nasequ Pojate - Avlija, Prokupqe
ŠŠ Stablo divqe kru{ke, Si}evo
ŠŠ Stablo topole u Gorwem Bunibrodu, Leskovac
ŠŠ Izvor Crnice, Para}in
Tako|e, nakon izra|ene studije za{tite, organ nadle`an za dono{ewe akta
o za{titi je obavestio Zavod da nije zainteresovan za za{titu PIO ]elije,
op{tine Brus i Kru{evac.
U tom smislu, Zavod konstatuje da se ne}e raditi daqa istra`ivawa i da
predmetna podru~ja vi{e ne}e biti deo sredworo~nog, niti godi{weg programa.
Svi prikupqeni podaci su deo Informacionog sistema Zavoda.
foto: Dragan Bosni}
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
41
foto: Sr|an Belij
1.2. ЗАШТИТА ГЕОДИВЕРЗИТЕТА
Aktivnosti iz oblasti geodiverziteta bile su usmerene na reviziju za{ti}
enih dobara koja za osnovne vrednosti imaju elemente geonasle|a, na multidisciplinarna istra`ivawa novih podru~ja u ciqu izrade studija za{tite, na izradu
uslova za projekte koji su usko vezani za geolo{ke i hidrolo{ke elemente, kao i
na saradwu sa drugim institucijama u oblasti geonasle|a.
ПРОЈЕКТНЕ ТЕМЕ ИЗ ОБЛАСТИ ГЕОДИВЕРЗИТЕТА
Pored u~e{}a u realizaciji nekoliko multidisiplinarnih tema, realizovana je jedna projektna tema, zapo~eta u 2013. godini, a koja se odnosi iskqu~ivo
na istra`ivawa iz oblasti geodiverziteta.
„RELIKTNI KRIOAPLANACIONI REQEF
NA SUVOJ PLANINI“
U okviru Karpato-balkanida isto~ne Srbije, Suva planina je najvi{a
kre~wa~ka celina koja se di`e iznad 1400-1800 m n.v. U tom kontekstu posebno
su interesantni odnosi razvoja pleistocene krioaplanacije na kra{kom reqefu.
U septembru je realizovan teren na Suvoj planini u trajawu od 5 dana
(u~esnici: dr Dragan Ne{i} i mr Danko Jovi}, stru~ni saradnici Zavoda).
Istra`ivani su delovi planine oko vrhova Litica (1683 m), Golemo i Malo
Stra`i{te (1714 m, 1677 m). Na terenu je ra|eno rekognoscirawe i morfometrija sa pedolo{kim sondirawima na morfologiji za koju se pretpostavqa krioaplanaciono poreklo.
Rezultati terenskih istra`ivawa omogu}ili su realnije sagledavawe razmera procesa krioaplanacije na visokoplaninskom krasu Suve planine u smislu
wegovog u~e{}a u op{toj morfologiji planine, kao i wegovog evolutivnog razvoja
za ~ije ta~nije zakqu~ke su neophodna vi{egodi{wa kvantitativna istra`ivawa.
Istra`ivawe krioaplanacije na Suvoj planini je zna~ajno u smislu spoznaje i za{tite jednog dela geodiverziteta koji odre|enim nekontrolisanim aktivnostima mo`e da bude trajno ugro`en (kre~arewe na planini, izgradwa i drugo).
MINI HIDROELEKTRANE (MHE)
Veliki broj zahteva za izradu tehni~ke dokumentacije i uspostavqawe MHE
na teritoriji Republike Srbije iziskivao je posebno anga`ovawe saradnika iz
odeqewa za geodiverzitet i saradnika drugih odeqewa. Ukupno je u~estvovalo 15
saradnika slede}ih stru~nih profila - geolozi, geografi, biolozi, prostorni
planeri, arhitekte i kartografi.
Uzroci velikog broja zahteva su pre svega javni pozivi za izgradwu MHE
upu}eni od strane Ministarstva nadle`nog za poslove energetike. Prvi javИзвештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
43
ni poziv investitorima objavqen je polovinom meseca januara 2013. godine, i
tim konkursom je izdvojeno 317 potencijalnih lokacija MHE. Nakon toga, dana
31.12.2013. godine objavqen je Drugi javni poziv investitorima u kome je izdvojeno 145 potencijalnih lokacija MHE. Po osnovu javnih poziva, Ministarstvo
je zajedno sa jedinicama lokalne samouprave potpisivalo Memorandume sa zainteresovanim investitorima.
U me|uvremenu, u Zavodu je ura|ena jedinstvena tabela izdatih mi{qewa
ili uslova za MHE od 01.01.2011. godine i na osnovu toga i karta. Na osnovu
analize dobijenih podataka zapa`eno je:
ŠŠ veliko interesovawe i pritisak investitora na lokacije koje se nalaze u
za{ti}enim prirodnim dobrima, kao {to su Stara planina, Golija, Zapadni Ku~aj,
Ju`na Morava, a tako|e i na teritorijama op{tina Babu{nica, Dimitrovgrad,
Trgovi{te, Surdulica, Qubovija, Vrawe, Crna Trava, Vladi~in Han,..;
ŠŠ inspekcijski nadzor resornih slu`bi nije izra`en, zbog ~ega se javqaju
udru`ewa ili mesne zajednice sa inicijativom da se izvr{i stru~ni nadzor u
smislu analize prirodnih elemenata i stawa prirode, na osnovu koga bi moglo da
se pokrene postupak sankcionisawa nelegalno zapo~etih ili izgra|enih objekata
MHE (Jo{ani~ka bawa);
ŠŠ veliki broj zahteva i vremenske prilike koje ote`avaju mogu}nost izlaska
na teren uti~u na du`inu obrade predmeta, a ponekad i nepotpuna dokumentacija
pri podno{ewu dovode do produ`ewa roka u kome se obra|uje predmet;
ŠŠ kao poseban problem javqa se nepostojawe podzakonskih akata ili wihova
nedore~enost kojima se reguli{u pojedini parametri od zna~aja za vrednovawe
vodotoka ili `ivog sveta;
ŠŠ da je neophodno izvr{iti stru~ni nadzor na nekim od lokacija za koje su
izdata re{ewa o uslovima za{tite prirode;
ŠŠ da se po osnovu Prvog i Drugog javnog poziva javqa sve ve}i broj zainteresovanih potencijalnih investitora, pa bi bilo dobro da se usaglasi postoje}a
procedura koja se primewuje prilikom obrade predmeta koji se odnose na MHE.
Ministarstvo energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine pokrenulo je
inicijativu za izradu Projekta – katastra potencijalnih lokacija malih hidroelektrana na teritoriji Republike Srbije, kojim bi trebalo da se konkuri{e
kod IPA fonda u aprilu 2014. godine. Kao u~esnike ovog Projekta Ministarstvo vidi predstavnike institucija koje su obuhva}ene procesom pribavqawa
mi{qewa, uslova i saglasnosti pri izradi tehni~ke dokumentacije. Zbog toga
je potrebno da se blagovremeno formira stru~ni tim koji bi se ukqu~io u izradu Projekta – katastra potencijalnih lokacija MHE na teritoriji Republike
Srbije.
44
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
OSTALE AKTIVNOSTI
Aktivnosti na unapre|ewu geodiverziteta i za{titi geonasle|a, obuhvataju
i aktivnosti koje su rezultat saradwe izme|u Zavoda i drugih stru~nih institucija, odnosno nau~nih instituta. Kao takve izdvajaju se:
ŠŠ u~e{}e u radu Radne grupe za geonasle|e, geodiverzitet i geoekologiju
Srbije na izradi Dugoro~nog programa razvoja ekogeologije, geodiverziteta i
geonasle|a Srbije za period od 2013-2023. godine,
ŠŠ u~e{}e u radu Komisije za za{titu geonasle|a pri Srpskom geolo{kom
dru{tvu,
ŠŠ u~e{}e u radu Radne grupe za izradu Nacionalne strategije za o~uvawe i
odr`ivo kori{}ewe geodiverziteta i objekata geonasle|a i formirawe Nacionalne mre`e geoparkova,
ŠŠ u~e{}e u sugestijama na Nacrt zakona o geolo{kim istra`ivawima i rudarstvu,
ŠŠ u~e{}e u Savetu Spomenika prirode „Park Bukovi~ke Bawe“ u ciqu
obezbe|ivawa slobodnog isticawa mineralnih voda na postoje}im ~esmama u
Parku, i mogu}nosti u~e{}a gazdovawa mineralnim vodama,
ŠŠ uspostavqawe poslovne saradwe sa Muzejom Viminacijum, kao rezultat
dugogodi{wih napora na za{titi novootkrivenih fosilnih ostataka mamuta, i dr.
foto: Dragan Bosni}
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
45
1.3. ЗАШТИТА БИОДИВЕРЗИТЕТА И
РАЗВОЈ ЕКОЛОШКЕ МРЕЖЕ
U toku 2013. godine obavqene su brojne aktivnosti na za{titi i monitoringu genetskog, specijskog i ekosistemskog diverziteta, kao i deo aktivnosti na
utvr|ivawu i razvoju elemenata ekolo{ke mre`e.
ПРОЈЕКТНЕ ТЕМЕ ИЗ ОБЛАСТИ БИОДИВЕРЗИТЕТА
Realizovano je 17 projektnih tema iz oblasti biodiverziteta, od ~ega je
10 tema vezano za istra`ivawe `ivotiwskih vrsta, 6 tema posve}eno biqnim
vrstama, a jedna tema se odnosila na istra`ivawa kompleksa stani{ta. Ve}ina
istra`ivanih vrsta, odnosno wihova stani{ta, nalaze se na listama Evropske
direktive o stani{tima i Evropske direktive o pticama, te predstavqaju potencijalne elemente nacionalne ekolo{ke mre`e i evropske ekolo{ke mre`e
Natura 2000.
MONITORING GOSPINE PAPU^ICE
CYPRIPEDIUM CALCEOLUS NA SUVOJ PLANINI
Biqna vrsta gospina papu~ica (Cypripedium calceolus) u Srbiji se sre}e u
vidu samo jedne malobrojne populacije na Suvoj planini, ispod vrha Trem. Zbog
izrazite retkosti i ugro`enosti na nacionalnom nivou, svrstana je u strogo
za{ti}ene vrste i obuhva}ena Crvenom kwigom flore Srbije kao krajwe ugro`en
takson. Gospina papu~ica je vrsta zna~ajna i na me|unarodnom nivou (EMERALD, BERN, Direktiva o stani{tima, NATURA 2000, CITES). Prema
podacima iz 1999. godine, celokupna populacija je procewena na mawe od 200 jedinki, od kojih mawe od 50 cveta i plodonosi. Prema terenskim istra`ivawima
stru~nih saradnika Zavoda i informacijama drugih istra`iva~a, potvr|en je
opstanak vrste, sa 30-ak cvetalih jedinki. Terenskim istra`ivawem je utvr|eno
da se po`ar koji je ve{ta~ki izazvan na bilu Suve planine pre dve godine nije
pro{irio i uticao na stani{te Cypripedium calceolus. Prime}eni su mawi tragovi
otpadaka (plasti~na ambala`a), {to ukazuje na povremen antropogeni uticaj na
samom stani{tu. Populacija trenutno nije zna~ajno ugro`ena antropogenim ili
nekim drugim faktorima. U neposrednom okru`ewu su uo~eni potencijalni mikrolokaliteti za ~ija istra`ivawa je neophodna odgovaraju}a sigurnosna oprema.
Tokom 2014. godine }e se nastaviti pra}ewe stawa.
46
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
MONITORING KARPATSKE TOCIJE TOZZIA ALPINA
SSP.CARPATICA NA STAROJ PLANINI I [AR PLANINI
Karpatska tocija (Tozzia alpina ssp. carpatica) je biqna vrsta koja se u Srbiji
sre}e u vidu malobrojnih populacija na lokalitetima Stare planine, [ar planine i Prokletija. U Srbiji je veoma retka i ugro`ena, na nacionalnom nivou
prema Pravilniku o progla{ewu i za{titi strogo za{ti}enih i za{ti}enih
vrsta biqaka, `ivotiwa i gqiva svrstana je u strogo za{ti}ene vrste i obuhva}ena Crvenom kwigom flore Srbije kao krajwe ugro`en takson. Karpatska tocija je zna~ajna i na me|unarodnom nivou (EMERALD, Direktiva o stani{tima,
NATURA 2000, CITES). Prema podacima iz 1999. godine, celokupna populacija na Staroj planini zahvata povr{inu od svega nekoliko m2, sa mawe od 100
konstatovanih primeraka. Sprovedena terenska istra`ivawa Zavoda na lokalitetima „Krvave bare“, „Tri kladenaca“ i „Dabi~in potok“ nisu potvrdila prisustvo vrste. Treba imati u vidu da je biqka dosta sitna i neugledna, primerci
bez cvetova su veoma te{ko primetni, izrazito je retka, a broj potencijalnih
mikrostani{ta na Staroj planini je relativno velik. U 2014. godini se planira nastavak zapo~etih istra`ivawa na potezu „Krvave bare-sliv Toplodolske
reke“. Nakon istra`ivawa na Staroj planini, pristupilo se istra`ivawima i
na [ar planini. U granicama NP „[ar planina“ Karpatska tocija je poznata sa lokaliteta „Careve livade“ i „Durlov potok“, gde je zajedno procewena
na par stotina primeraka. Istra`ivawa su se bazirala na novom lokalitetu
„Blate{ti~ka reka“ za koji je ovom prilikom takson prvi put otkriven (sa procewenom brojno{}u od oko 200 individua). Prime}en je antropogeni uticaj, ali
ne izra`en u meri u kojoj bi naru{io populaciju. Lokaliteti na Goranskom delu
[ar planine i Metohijskim Prokletijama nisu bili dostupni za istra`ivawe.
STAWE VRSTE SATUREJA KITAIBELII WIERZB.
(RTAWSKI ^AJ) NA PLANINI RTAW
(NASTAVAK PRA]EWA STAWA)
Vrsta Satureja kitaibelii Wierzb. (rtawski ~aj) je za{ti}ena vrsta prema Pravilniku o progla{ewu i za{titi strogo za{ti}enih i za{ti}enih vrsta biqaka,
`ivotiwa i gqiva. Istovremeno je i vrsta koja se nalazi na Uredbi o kontroli
kori{}ewa i prometa divqe flore i faune i mo`e se sakupqati iz prirode nakon
dobijawa dozvole za komercijalno sakupqawe. S toga, rtawski ~aj predstavqa
potencijalno ugro`enu vrstu i neophodno je uraditi realnu procenu stawa. Zavod
je prethodnih godina zapo~eo uspostavqawe metodologije za procenu stawa populacija rtawskog ~aja na planini Rtaw, koji se kasnije mo`e koristiti kao model
za procenu stawa i drugih biqaka koje se sakupqaju iz prirode na teritoriji Republike Srbije. Na osnovu ovakve vrste istra`ivawa mogu}e je utvrditi obim i
dinamiku eksplotacije divqih vrsta, a sve to u ciqu odr`ivog kori{}ewa. Usled
nepovoqnih meterolo{kih uslova po~etkom septembra meseca, nisu realizovana
planirana terenska istra`ivawa. Me|utim, kako je predvi|eno da se populacija
prati du`i niz godina, ova vrsta istra`ivawa }e biti nastavqena tokom 2014.
godine.
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
47
MONITORING BOROVNICE (VACCINIUM MYRTILLUS L.)
[email protected] NEADEKVATNIM SAKUPQAWEM
PO^ETAK SISTEMATSKIH [email protected]
I STVARAWE OKVIRA
Vrsta Vaccinium myrtillus L. (borovnica) je za{ti}ena vrsta prema Pravilniku o progla{ewu i za{titi strogo za{ti}enih i za{ti}enih vrsta biqaka,
`ivotiwa i gqiva. Istovremeno je i vrsta koja se nalazi na Uredbi o kontroli
kori{}ewa i prometa divqe flore i faune i mo`e se sakupqati iz prirode
nakon dobijawa dozvole za komercijalno sakupqawe. Sa komercijalnog aspekta,
borovnica je jedna od najinteresantnijih vrsta za sakupqawe iz prirode, zbog
veoma lakog obezbe|ivawa plasmana. Me|utim, vrsta i stani{te su ugro`eni
neadekvatnim sakupqawem. S toga je bilo neophodno pristupiti po~etnom monitoringu, koji }e se nastaviti narednih godina. U toku jula meseca, u dva navrata
ura|ena su terenska istra`ivawa populacija borovnice u okolini Vlasinskog jezera i na planini Dukat, sa prvenstvenim ciqem utvr|ivawa najoptimalnijeg perioda za sakupqawe borovnice ({to je vrlo zna~ajno sa aspekta dobre sakupqa~ke
prakse – sakupqawe zrelih plodova). Istovremeno su obavqeni razgovori sa
predstavnicima op{tina Trgovi{te i Crna Trava sa idejom ukqu~ivawa lokalnih zajednica i ostvarivawa svakog oblika saradwe kad je u pitawu za{tita ove
zna~ajne za{ti}ene vrste.
STANI[TA NA KLADOVSKOJ I [email protected]@ANSKOJ
PE[^ARI, RADUJEVA^KOM I RAMSKOM PESKU
NASTAVAK TERENSKIH [email protected] IZ 2012. GODINE
Pe{~arska stani{ta centralne Srbije su malobrojna i ugro`ena, zastupqena u vidu fragmenata du` obale Dunava. Zbog svoje retkosti i ugro`enosti,
obuhva}ena su nacionalnim zakonodavstvom kao „za za{titu priroritetni tipovi stani{ta“, a na me|unarodnom nivou ovaj tip stani{ta zna~ajan je kao
element EMERALD i NATURA 2000 ekolo{ke mre`e. Ovogodi{wa
istra`ivawa podunavskih pe{~ara obuhvatila su prostor „Radujeva~ke pe{~are“
i „Po`e`anske pe{~are“. Akcenat je stavqen na floristi~ka i ornitolo{ka
istra`ivawa, sprovedena od strane stru~nih saradnika Zavoda. Uo~eno je da
su preostala pe{~arska stani{ta dosta degradirana, sa velikim prisustvom
invazivnih biqnih vrsta. Antropogeni uticaji su i daqe dosta izra`eni, a
zna~ajan deo pe{~arskih stani{ta slu`i kao vojni poligon. Planom rada za
2014. godinu planiran je nastavak istra`ivawa ovih prostora i pro{irewe
obima istra`ivawa na druge biolo{ke grupe.
48
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
STANI[TE BIQNE VRSTE IZ PORODICE
LEPTIRWA^A ASTRAGALUS GLAUCUS
NOVA VRSTA ZA FLORU SRBIJE, DIMITROVGRAD
Biqna vrsta Astragalus glaucus po prvi put je u Srbiji otkrivena 2011. godine, tokom rada na kartirawu stani{ta divqih bo`ura. Centar rasprostrawewa
joj je prostor Crnomorskih stepa. Na Balkanskom poluostrvu zabele`ena je jo{
u susednoj Bugarskoj gde se nalazi na crvenoj listi kao ugro`ena vrsta. Za sada
jedino poznato stani{te u Srbiji je na stepskim kre~wa~kim kamewarima na
brdu iznad Dimitrovgrada. Teku}im istra`ivawima stru~nih saradnika Zavoda utvr|eno je da celokupna populacija broji oko 500 jedinki, raspore|enih na
veoma restriktivnom prostoru mawem od 1 ha. Kao najve}i potencijalni faktor ugro`avawa smatra se nedostatak pa{arewa, odnosno obrastawe lokaliteta
`bunastom vegetacijom. Za narednu 2014. godinu predvi|eno je istra`ivawe
ne{to {ireg okolnog prostora da bi se utvrdilo eventualno postojawe dodatnih
populacija. Biqnu vrstu Astragalus glaucus tek treba za{tititi nacionalnim zakonodavstvom kao strogo za{ti}enu vrstu i uvrstiti je u Crvenu kwigu flore
kao krajwe ugro`en takson u Srbiji.
STANI[TA VRESA (CALLUNA VULGARIS) KOD ZAJA^E
Vrsta vres (Calluna vulgaris) javqa se na svega ~etiri lokaliteta u Srbiji: u
blizini Gu~eva na lokalitetu Sakar kod Malog Zvornika, na lokalitetu Crni
Vrh izme|u Brodareva i Pqevaqa na granici Srbije i Crne Gore, na \erdapu,
i po najnovijim podacima na Borawi. Pomenuta vrsta u Srbiji je veoma retka
i ugro`ena, na nacionalnom nivou prema Pravilniku o progla{ewu i za{titi
strogo za{ti}enih i za{ti}enih vrsta biqaka, `ivotiwa i gqiva svrstana je u
strogo za{ti}ene vrste i nalazi se na Crvenoj listi flore Srbije kao ugro`en
takson. Stani{te ove vrste spada u prioritetni tip stani{ta prema Pravilniku
o kriterijumima za izdvajawe tipova stani{ta, o tipovima stani{ta, osetqivim,
ugro`enim, retkim i za za{titu prioritetnim tipovima stani{ta i o merama
za{tite za wihovo o~uvawe – Vri{tine kalune (Calluna vulgaris), 4030- European dry heats – Evropske suve vri{tine (podtip – Subatlanska Calluna – Genista
vri{tine). Izvr{eno je terensko istra`ivawe lokaliteta na padinama Gu~eva i
kartirane su populacije. Direktan faktor ugro`avawa ovog stani{ta je obli`wa
fabrika RT „Zaja~a“ (glavna delatnost su proizvodwa olova i sekundarnih
sirovina) koja odla`e krupan otpad i direktno spaquje na samom obodu ovog
stani{ta. Neophodno je u narednom periodu kartirati sva stani{ta biqke vres
u Srbiji i izdvojiti ih kao reprezentativna, odnosno prioritetna za za{titu.
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
49
MONITORING VRSTE PELOBATES FUSCUS U MRTVAJAMA
I BARAMA NA PODRU^JU [email protected] MORAVE
Vrsta Pelobates fuscus je strogo za{ti}ena vrsta prema Pravilniku o
progla{ewu i za{titi strogo za{ti}enih i za{ti}enih vrsta biqaka, `ivotiwa i gqiva. Pomenuta vrsta se nalazi i na Aneksu II Bernske konvencije.
Shodno tome, neophodno je pratiti stawe populacija pomenute vrste u prirodi,
odnosno vr{iti monitoring u skladu sa Zakonom o za{titi prirode. Ova vrsta
je posebno ugro`ena nekontrolisanim sakupqawem iz prirode i wenom ilegalnom trgovinom. Izvr{eno je prikupqawe literaturnih podataka i preliminarni
obilazak potencijalnih stani{ta: potes od sela Trnave do \unisa (locirani
potencijalni lokaliteti i zabele`ene GPS ta~ke). Planiran je nastavak ovih
istra`ivawa i u toku 2014. godine
MONITORING PLANINSKOG MRMOQKA
ICHTYOSAURA ALPESTRIS NA PROSTORU
VLASINSKOG BASENA
Vrsta Ichtyosaura alpestris je strogo za{ti}ena vrsta prema Pravilniku o
progla{ewu i za{titi strogo za{ti}enih i za{ti}enih vrsta biqaka, `ivotiwa
i gqiva. Pomenuta vrsta nalazi se i na Aneksu II Bernske konvencije. Shodno
tome, neophodno je pratiti stawe populacija pomenute vrste u prirodi, odnosno
vr{iti monitoring u skladu sa Zakonom o za{titi prirode. Stani{ta ove vrlo
su jako fragilna i imaju malo rasprostrawewe, i prvenstveni ciq je da u|u u
NATURA 2000 mre`u. Izvr{eno je prikupqawe literaturnih podataka i preliminarni obilazak potencijalnih stani{ta, zatim preliminarni obilazak registrovanih, ali i novih stani{ta na prostoru Vlasinskog basena. Svi poznati
i novi lokaliteti ove strogo za{ti}ene vrste zabele`eni su na karti i odre|ene
GPS ta~ke. Planiran je nastavak istra`ivawa i u toku 2014. godine
MONITORING MLADICE HUCHO HUCHO
U ZAPADNOJ SRBIJI
Vrsta mladica Hucho hucho predstavqa sa aspekta za{tite i odr`ivog
kori{}ewa veoma zna~ajnu vrstu na nacionalnom i me|unarodnom nivou.
Izvr{ena su terenska istra`ivawa reke Tre{wice u ciqu pra}ewa (monitoringa) mladice Hucho hucho u zapadnoj Srbiji. Istra`ivawa Tre{wice su
obavqena iz razloga {to ova pritoka Drine predstavqa jedno od malobrojnih
poznatih plodi{ta (izvan toka ve}ih reka) na kojima se odvija prirodni mrest
mladice. Tokom terenskih istra`ivawa evidentirano je ukupno osam vrsta ribe,
pri ~emu mladica na ~itavom istra`ivanom toku nije konstatovana. Me|u ovim
vrstama, evidentirane su NATURA 2000 vrste, me|u kojima su najzna~ajniji
vijunica Cobis elongata, gav~ica Rhodeus amarus, poto~na mrena Barbus balcanicus
i pe{ Cottus gobio.
50
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
MONITORING VRSTA RIBA IZ PORODICE JESETRI
(ACIPENSERIDAE) I HARINGI (CLUPEIDAE)
NA PODRU^JU DUNAVA NIZVODNO OD HE „\ERDAP“
Deo Dunava u du`ini od 17,8 km („Radujevac“) nizvodno od HE „\erdap
II” do srpsko-rumunsko-bugarske granice i u{}a Timoka predstavqa jedino preostalo podru~je u na{oj zemqi gde se jo{ uvek mogu sresti radi mresta migratorne vrste riba iz porodice jesetri i haringi koje `ive u Crnom moru. Za{tita
ovih vrsta je definisana propisima iz oblasti za{tite prirode i propisima iz
oblasti za{tite i odr`ivog kori{}ewa ribqeg fonda, posebno {to ove vrste
predstavqaju NATURA 2000 vrste (ruska jesetra Acipenser gueldenstaedtii, sim
Acipenser nudiventris, pastruga Acipenser stellatus, atlantska jesetra Acipenser sturio,
moruna Huso huso, crnomorska haringa Alosa immaculata i azovska haringa Alosa tanaica). Aktivnosti su bile usmerene na prikupqawe literarnih podataka o ovim
vrstama koji }e poslu`iti kao osnova za stavqawe podru~ja pod za{titu.
MONITORING POPULACIJE MODROVRANE
CORACIAS GARRULUS U [UMADIJI
(PRA]EWE POPULACIJE MODROVRANE NA PODRU^JU
BARAJEVA I OKOLINE SA RAZMATRAWEM MOGU]NOSTI
ZA[TITE STANI[TA)
Modrovrana je retka gnezdarica u Srbiji i wena ukupna brojnost je za period 1990-2002 procewena na 60-75 gnezde}ih parova (Puzovi} et al., 2003). Ve}
ina gnezde}ih parova se nalazi u panonskom delu, u Vojvodini i uz Dunav u Negotinskoj krajini (Puzovi} et al., 2009). Noviji podaci o gne`|ewu ove vrste u
centralnim delovima Srbije su retki. Okolina mesta Veliki Borak kod Barajeva je jedan od gnezdili{nih lokaliteta modrovrane koji je poznat jo{ od 1980-ih.
Populacija modrovrane Coracias garrulus u okolini Barajeva se kroz aktivnosti
Zavoda redovno prati od 2007. godine. Proceweno je da se na podru~ju uz Barajevsku, Beqani~ku i Suvu reku redovno gnezdi 4-6 parova ove vrste. Po{to je
modrovrana na me|unarodnom nivou prepoznata kao jedna od prioritetnih vrsta
za za{titu, nalazi se i u aneksu I Direktive Evropske Unije o pticama, name}e
se potreba za sprovo|ewem odgovaraju}ih mera za{tite ovog podru~ja. Planirano
je da ovo stani{te bude deo ekolo{ke mre`e, odnosno budu}e evropske ekolo{ke
mre`e NATURA 2000. Pored modrovrane, ovo podru~je je zna~ajno i za sivog
svra~ka Lanius minor, koji tako|e predstavqa NATURA 2000 vrstu, odnosno
nalazi se u aneksu I Direktive Evropske Unije o pticama.
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
51
STAWE I MONITORING POPULACIJE DIVOKOZE
(RUPICAPRA RUPICAPRA L.1758) U SRBIJI:
POTENCIJALI I MOGU]NOST REINTRODUKCIJE/
INTRODUKCIJE
Divokoza je jedna od ~etiri autohtone vrste papkara u Srbiji. Dana{wi
areal u odnosu na istorijski je u velikoj meri su`en i fragmentisan. Teritoriju
Srbije nastawuje podvrsta - balkanska divokoza (R. rupicapra balcanica Bolkay,
1925). Upravo se ova podvrsta nalazi na listama Aneksa II i IV evropske Direktive o stani{tima, kao i na listi Aneksa III Bernske konvencije o o~uvawu
evropskog divqeg sveta i stani{ta. Prisustvo na ovim listama potencira zna~aj
vrste i potrebu i obavezu poja~ane pa`we i o~uvawa. Tako|e je i jedna od komponenti biodiverziteta koje su kqu~ne za razvoj nacionalne ekolo{ke mre`e i
mre`e NATURA 2000. Monitoringom populacija ustanovqeni su relativno
povoqni populacioni trendovi i povoqan op{ti konzervacioni status. Populacija u NP „Tara“ zadr`ava svoju relativno visoku brojnost (360-380 jedinki),
sa tendencijom laganog rasta. Na podru~ju NP „\erdap“, nakon pada brojnosti
proteklih godina, uo~ena je stabilizacija stawa i zaustavqawe daqeg pada, uz
procenu laganog rasta tokom naredne godine. Populacija u kawonu Lazareve reke
zadr`ava stabilnu brojnost na oko 120-140 `ivotiwa u mati~nom fondu, {to
je na nivou kapaciteta stani{ta. Na podru~ju planine Stolovi je registrovano
pove}awe brojnosti populacije koja se nalazi u ogra|enom prostoru repro-centra
i tamo se trenutno nalazi najmawe 14 jedinki. Jo{ wih 11 se nalazi van ograde,
u slobodnoj prirodi. Razvoj ove populacije i wena stabilizacija na novonaseqenom prostoru je od posebnog interesa za daqi monitoring i unapre|ewe statusa
vrste u Srbiji. Pra}ewe stawa i monitoring }e se nastaviti i tokom 2014.
godine.
MONITORING GR^KE KORWA^E TESTUDO GRAECA
NA P^IWI I U PRE[EVSKOJ DOLINI,
[ARKE VIPERA BERUS NA PROSTORU VLASINSKOG
BASENA, BESNE KOBILE I PLANINE VALOZI I
[UMSKE KORWA^E TESTUDO HERMANNI NA PODRU^JU
[email protected] MORAVE
Vrste gr~ka korwa~e Testudo graeca, {arka Vipera berus i {umska korwa~a
Testudo hermanni su strogo za{ti}ene vrste prema Pravilniku o progla{ewu i
za{titi strogo za{ti}enih i za{ti}enih vrsta biqaka, `ivotiwa i gqiva. Pomenute vrste se nalaze i na Aneksu II Bernske konvencije. Shodno svemu tome
postoji obaveza pra}ewa stawa populacija pomenutih vrsta u prirodi, odnosno vr{ewe monitoringa u skladu sa Zakonom o za{titi prirode. Vrste gr~ka
korwa~a Testudo graeca i {umska korwa~a Testudo hermanni su posebno ugro`ene nekontrolisanim sakupqawem iz prirode i wenom ilegalnom trgovinom. Izvr{eno
je literaturno prikupqawe podataka i ura|en po~etni obilazak potencijalnih
stani{ta: Vlasinski basen, podno`je planine Besna kobila, dok za podru~je
Pre{evske dolina nije izvr{en obilazak (locirani potencijalni lokaliteti i
zabele`ene GPS ta~ke). Planiran je nastavak ovih istra`ivawa i u toku 2014.
godine.
52
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
MONITORING PRIORITETNIH VRSTA IHTIOFAUNE
U SLIVU [email protected] MORAVE
Projektnom temom su obuhva}ena hidrobiolo{ka istra`ivawa reke
Ju`ne Morave sa pritokama po me|unarodnim standardima i metodologijama.
Istra`ivawima su ukqu~ila: odre|ivawe fizi~ko-hemijskih parametara kvaliteta vode (temperatura, elektroprovodqivost, pH, kiseonik (mg/l, %), amonijak, nitrati, sulfati, struktura riparijanske zone (morfologija i floristi~ka
analiza) i analizu ihtiofaune (kvalitativno-kvantitativni sastav). Ovo je
sve bilo neophodno sprovesti da bi se do{lo do slede}ih rezultata: locirawa
stani{ta strogo za{ti}enih vrsta ihtiofaune, izrade predloga za za{titu
stani{ta strogo za{ti}enih vrsta, procene ugro`enosti stani{ta (industrija,
komunalne otpadne vode, poqoprivreda, {umarstvo itd.), odre|ivawe stani{ta
za ekolo{ku mre`u u skladu sa metodologijom NATURA 2000, procena stawa
povr{inskih voda (hidrobiolo{ki deo) u skladu sa metodlogijom EU Water
Framework Directive, procena uticaja potencijalnih hidrotehni~kih radova
(MHE, ribwaci, akumulacije, vodozahvati i sl.) koja bi se koristila prilikom
izdavawa re{ewa o uslovima za{tite prirode, monitoring i stru~ni nadzor
u delovima sliva koji su pod za{titom ili je u toku postupak za{tite. U toku
terenskih istra`ivawa izvr{eni su analiza fizi~ko hemijskih parametara vodotoka, elektroribolov i kvalitativna analiza ihtiofaune. Izvr{en je obilazak
ukupno 26 lokaliteta na 20 vodotoka i jedna akumulacija. Evidentirano je 7
vrsta riba, od ~ega je 5 vrsta za{ti}eno, a 1 strogo za{ti}ena. Tako|e, evidentiran je i poto~ni rak kao strogo za{ti}ena vrsta. O~uvano{}u stani{ta i vrsta,
kao potencijalni delovi NATURA 2000 mre`e isti~u se tri lokacije: Golema
reka uzvodno od akumulacije Prvonek, Veternica nizvodno od sela Mijovce i
Jela{ni~ka reka.
MONITORING I ZA[TITA LE[INARA
Le{inari su jedna od najugro`enijih grupa `ivotiwa na svetu. Projekti wihove za{tite i obnove su zadwih decenija prioritet u skoro svim zemqama Evrope i ve}eg dela sveta gde one `ive. Nekada je na prostoru Srbije `ivelo ~etiri
vrste le{inara (tri su nestale kao gnezdarice - bradan Gypaetus barbatus, crni
le{inar Aegypius monachus i bela kawa Neophron percnopterus, a jedna je ugro`ena
- beloglavi sup Gyps fulvus). Sve navedene vrste le{inara su strogo za{ti}ene
vrste prema Pravilniku o progla{ewu strogo za{ti}enih i za{ti}enih divqih
vrsta biqaka, `ivotiwa i gqiva, kao i me|unarodnim konvencijama (Bernskom,
Bonskom i Va{ingtonskom). Izme|u ostalog, crni le{inar je globalno ugro`ena
vrsta (crvena lista IUCN, a bela kawa i bradan se nalaze na evropskoj crvenoj
listi (Evropska IUCN i na BirdLife International listi SPEC kategorija 1
i 3). Obavqen je redovni godi{wi monitoring gnezde}ih kolonija beloglavog
supa radi utvr|ivawa broja gnezde}ih parova, parova i ukupnog broja ptica, kao
i potencijalnih opasnosti i problema za{tite vrste na podru~ju SRP „Uvac“, u
„Klisuri reke Mile{evke“ i u SRP „Klisuri reke Tre{wice“. Monitoring
je obavqen u doba gne`|ewa (dva puta - u periodu inkubacije ili posle izlegawa
i pred poletawe mladunaca); konstatovano je ukupno prisustvo 122-126 gnezde}ih parova, 135-141 parova i 94-98 mladunaca (poletaraca). Rad hranili{ta na
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
53
podru~ju SRP „Uvac“ i SRP „Klisura reke Tre{wice“ i u klisuri Mile{evke
je bio dobro organizovan u smislu redovnog dopremawa dovoqne koli~ine hrane.
Tako|e, obavqen je cenzus beloglavog supa u Srbiji u okviru me|unarodnog cenzusa beloglavog supa - konstatovano je prisustvo ukupno 358 jedinki ove vrste u
Srbiji (258 jedinki na podru~ju SRP „Uvac“, 55 jedinki u klisuri Mile{evke
i 45 jedinki u SRP „Klisura reke Tre{wice“). Dobijeni rezultati brojnosti
parova i ptica pokazuju da je za{tita vrste dobro organizovana i zabele`ena je
najve}a brojnost vrste u Srbiji tokom nekoliko zadwih decenija istra`ivawa i
pra}ewa vrste. Tako|e, formirana je nova ve}a gnezde}a kolonija belogolavog supa
na podru~ju Radoiwskog jezera koja je verovatno nastala usled pove}awa brojnosti
i/ili preseqewa ptica iz klisure Mile{evke (gde je brojnost opala). Postoje
indicije da je po~ela da se formira i nova kolonija beloglavog supa na podru~ju
Sokolskih planina (Pe}anske stene i Postewska reka - {to }e biti naknadno
utvr|eno tokom monitoringa u 2014. godini).
MONITORING I ZA[TITA ORLOVA SRBIJE
Populacije svih orlova (orao belorepan Haliaeetus albicilla, orao krsta{ Aquila heliaca, orao klikta{ Aquila pomarina, suri orao Aquila chrysaetos, patuqasti
orao Aquila pennata, orao zmijar Circaetus gallicus) koji `ive u Srbiji su veoma
redukovane i vi{e ili mawe sve vrste su veoma ugro`ene u Srbiji, na Balkanu
i Evropi i u svetu. Sve vrste orlova u Srbiji su strogo za{ti}ene vrste prema Pravilniku o progla{ewu strogo za{ti}enih i za{ti}enih divqih vrsta
biqaka, `ivotiwa i gqiva, kao i me|unarodnim konvencijama (Bernskom, Bonskom i Va{ingtonskom). Orao krsta{, crni orao i orao belorepan su globalno
ugro`ena vrste (crvena lista IUCN i na BirdLife International listi SPEC
kategorija 1, a orao klikta{ - SPEC kategorija 2). Projekti wihove za{tite i
obnove su zadwih decenija prioritet u skoro svim zemqama Evrope i ve}eg dela
sveta gde one `ive. Tokom terenskih istra`ivawa obi|eni su zna~ajni i potencijalni lokaliteti, kao {to su: podru~je Velikog Gradi{ta (iznad sela Kumana
i Topolovnika), Ram, Si}eva~ka klisura, podru~je Dukata, planina Bukovik kod
Ra`wa, NP „Tara“, delovi klisure Uvca i podru~ja Zlatibora. Sakupqeni su
veoma zna~ajni podaci o statusu ovih vrsta na ovim podru~jima. Na mestima gde
su uo~ene kriti~ne opasnosti predlo`ene su konkretne akcije za{tite (za{tita
mesta gne`|ewa i lovnih podru~ja i otklawawe negativnih pojava).
54
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
ПРЕУЗИМАЊЕ И ЗБРИЊАВАЊЕ
СТРОГО ЗАШТИЂЕНИХ ВРСТА
Primqen je veliki broj zahteva gra|ana za preuzimawe i zbriwavawe
strogo za{ti}enih i za{ti}enih vrsta, i to vrsta koje se nalaze na prilozima Pravilnika o progla{ewu strogo za{ti}enih i za{ti}enih divqih vrsta
biqaka, `ivotiwa i gqiva, Pravilnika o prekograni~nom prometu i trgovini
za{ti}enim vrstama, kao i Konvencije o me|unarodnom prometu ugro`enih
vrsta divqe flore i faune – CITES Konvencije.
Primeri su: pu{tawe bele ~iope Tachymarptis Apus melba koja je na|ena u
Kru{evcu, zbriwavawe vi{e jedinki utine Asio otus u Ni{u, Beogradu i Kostolcu, zbriwavawe vi{e primeraka vetru{ke Falco tinnunculus u Ni{u i Beogradu, spa{avawe dve povre|ene rode Cicionia ciconia, preuzimawe, transport i
uspe{no pu{tawe tri mladunca eje livadarke Circus pygargus i {umske sove Strix
aluco na podru~ju sela Dowe Vape kod Sjenice, preuzimawe povre|enog operjanog mladunaca bele rode iz Karajuki}a Bunara, op{tina Sjenica, zbriwavawe
povre|enog sokola lastavi~ara Falco subbuteo u Ni{u, zbriwavawe i pu{tawe u
prirodu jastreba Accipiter gentilis u Beogradu, zbriwavawe vi{e jedinki mi{ara
Buteo buteo. Uginule jedinke predate su Prirodwa~kom muzeju u Beogradu, na
preparirawe i daqe ~uvawe.
РАД СА ИНСПЕКЦИЈСКОМ СЛУЖБОМ И
АКЦИДЕНТНЕ СИТУАЦИЈЕ
U okviru interventnih mera, odnosno akcidentnih situacija realizovano je
19 intervencija u saradwi sa republi~kom inspekcijom za za{titu `ivotne sredine Ministarstva energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine. Intervencije
su realizovane tokom kontrola prometa i dr`awa me|unarodno za{ti}enih vrsta
i vrsta za{ti}enih po nacionalnoj legislativi, kao {to su za{ti}ene vrste `ivotiwa Equus caballus przewalskii, lisica Vulpes vulpes, {tigli} Carduelis carduelis,
burmanski piton Python molurus bivitattus, udav Boa constrictor, loptasti piton Python
regius, beloglava amazona Amazona leucocephala, papagaj nimfa Nymphicus hollandicus,
japanska prepelica Coturnix coturnix japonica, vetru{ke Falco tinnunculus, mi{ar Buteo buteo, evropski dabar Castor fiber, srna Capreolus capreolus, labud grbac Cygnus
olor, mali labud Cygnus cygnus i za{ti}ene vrste biqaka, barski veliki ka}unak
Orchis palustris i barska kalu`|arka Epipactis palustris. Tako|e, bilo je slu~ajeva
dojave prisustva zmija (na pr. vrste Dolichophis caspius).
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
55
1.4. УСЛОВИ, МИШЉЕЊА И
ПЛАНСКА ДОКУМЕНТАЦИЈА
U toku 2013. godine primqeno je ukupno 3.703 razli~ita zahteva, od kojih
3.214 u Beogradu, a 489 u Radnoj jedinici Zavoda u Ni{u.
Od ukupnog broja zahteva, 1.565 se odnosilo na izdavawe re{ewa o uslovima za{tite prirode za izgradwu razli~itih objekata, realizaciju aktivnosti
u prostoru (MHE, geolo{ka istra`ivawa i eksploatacija,...), izradu planske
dokumentacije, osnova i programa, i mi{qewa na prostorne i urbanisti~ke planove, {umske i druge osnove i programe, studije o proceni uticaja, strate{ke
procene uticaja, zakonsku regulativu, strate{ka dokumenta, itd., a 428 zahteva
na izdavawe mi{qewa za promet divqe flore i faune.
1.5. СЛУЖБЕНИ ПУТЕВИ
U toku 2013. godine, ostvareno je ukupno 1.464 dana slu`benih putovawa
kroz 713 naloga za slu`beno putovawe, od ~ega je u Srbiji bilo 1.371 dana, a u
inostranstvu 93 dana.
Grafik 1 - Broj dana slu`benih putovawa u zemqi i inostranstvu
[email protected] PUTEVI
PO MESECIMA
Mesec
56
Dana
Januar
37
Februar
63
Mart
67
April
81
Maj
184
Jun
181
Jul
220
Avgust
133
Septembar
181
Oktobar
110
Novembar
108
Decembar
99
Grafik 2 - Broj slu`benih putovawa po mesecima
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
[email protected] PUTEVI PO TIPU PUTOVAWA
Tereni (terenska istra`ivawa, monitoring, valorizacija, ve{ta~ewe...)
Prevoz
Uslovi Stru~ni nadzor prirodnih dobara
Izlazak na teren po projektu
Kontrola prometa (obilazak planta`a, farmi pu`eva...)
Izlaka na teren za potrebe izrade studija
Ostalo (seminari, radionice, predavawa, sastanci, sajmovi...)
401
244
69
47
19
14
230
440
Grafik 3 - Broj dana slu`benih putovawa po tipu putovawa
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
57
1.6.
СТРУЧНИ НАДЗОР, САРАДЊА СА
ИНСПЕКЦИЈСКИМ СЛУЖБАМА И
УПРАВЉАЧИМА ЗАШТИЋЕНИХ
ПРИРОДНИХ ДОБАРА
Stru~ni nadzor, zakonom utvr|ena delatnost nad stawem i sprovo|ewem
mera za{tite u prirodnim dobrima, kao i stru~na pomo} upravqa~ima i korisnicima za{ti}enih prirodnih dobara, je intenzivirana u odnosu na prethodne
godine.
Predvi|ena je posebna jedinstvena evidencija u okviru informacionog sistema Zavoda i dokumentacije za{ti}enih prirodnih dobara, u obliku obrasca
(formulara) za stru~ni nadzor.
Stru~nim nadzorom obuhva}eno je oko 38 za{ti}enih podru~ja. Na pojedinim podru~jima izvr{en je nadzor vi{e puta u toku godine.
PREDEO IZUZETNIH ODLIKA
„OV^ARSKO-KABLARSKA KLISURA“
Obavqen je stru~ni nadzor za potrebe izdavawa mi{qewa na izvo|ewe radova na prostoru manastira Vaznesewe. Ciq je bio obilazak lokacije, na k.p. br.
318, KO Me|uvr{je, na kojoj su izvo|eni radovi na izgradwi objekata manastira
Vaznesewe u Me|uvr{ju. Na osnovu uvida na terenu, radovi (izgradwa) objekata
na predmetnoj lokaciji u za{ti}enom prirodnom dobru „Ov~arsko-Kablarska
klisura“, u re`imu III stepena, jesu o{tetili za{ti}eno prirodno dobro, ali
ne zna~ajno, odnosno u ve}oj meri i na {irem prostoru.
SPOMENICI PRIRODE NA TERITORIJI
GRADA SMEDEREVA
Obavqen je stru~ni nadzor u vezi sa zahtevom za dostavqawe podataka potrebnih za izmenu Odluke o za{titi spomenika prirode na teritoriji grada
Smedereva. Povodom dopisa Odseka za urbanisti~ko-gra|evinske, poslove saobra}aja i za{tite `ivotne sredine grada Smedereva, izvr{en je uvid u stawe
6 ({est) za{ti}enih stabala. Na osnovu uvida u stawe na terenu, utvr|eno je
da prirodno dobro „Stablo hrasta lu`waka u selu Lipe“, na mestu zvanom „U
poqu“, fizi~ki ne postoji. Zavod za za{titu prirode Srbije }e kod Skup{tine
grada Smedereva pokrenuti proceduru, odnosno dostaviti Predlog za wegovo
skidawe sa za{tite.
58
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
PARK PRIRODE „[ARGAN-MOKRA GORA“
Nakon po`ara u Mokroj Gori, obavqen je stru~ni nadzor u vezi izvo|ewa
radova. [umski po`ar (kombinovani visoki i prizemni), zahvatio je {umske
ekosisteme podru~ja Gazdinske jedinice „Mokra Gora - Kr{awe“, tj. delove
odeqewa 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 21 i 22. Povod stru~nog nadzora je dopis upravqa~a za primenu uslova za{tite prirode tokom izvo|ewa radova nakon po`ara. Uvidom na terenu, na prostoru Barakovca, prilikom vi{emese~nog
izvla~ewa drvne mase sa podru~ja koje je zahvatio po`ar, do{lo je do promena
u biogeocenoti~koj ravnote`i. S obzirom da se radi o prostoru ~ija je namena za{tita, unapre|ewe, o~uvawe autohtonog `ivog sveta, posebno retkih i
zna~ajnih biqnih i `ivotiwskih vrsta, predlo`ene mere su ubla`avawa koje su
odre|ene na osnovu prirodnih karakteristika podru~ja i nastalih {teta, u skladu sa potrebom da se minimiziraju negativni efekti, i omogu}i revitalizacija
degradiranih povr{ina i stvore uslovi za odr`ivo kori{}ewe.
Obavqen je stru~ni nadzor povodom izmena i dopuna plana detaqne regulacije Grani~nog prelaza „Kotroman“ - Mokra Gora. Izgradwa carinskog prelaza
na predlo`enoj lokaciji nije u suprotnosti sa predlo`enim merama u re`imu
za{tite III stepena za{tite prirodnog dobra „[argan – Mokra Gora“, te se
mo`e izvr{titi pod uslovima definisanim re{ewem, jer je oceweno da radovi
ne mogu bitnije ugroziti prirodne vrednosti podru~ja.
NACIONALNI PARK „TARA“
Obavqen je stru~ni nadzor u vezi su{ewa stabala omorike Picea omorika
(Pančiċ) Purkyne na podru~ju NP Tara. Propadawe i su{ewe omorike je posledica niza faktora i to topografskih, klimatskih, pedolo{kih, bioti~kih i dr.
Jedan od najzna~ajnijih faktora koji uti~e na su{ewe je pojava ekstremno su{nih
meseci i visokih letwih temperatura u prethodnim godinama. Su{ewe i propadawe stabla prisutno je u svim starosnim grupama. Stabla omorike su sa suvim
vrhovima i granama, celokupna suva, a prisutna su i izvaqena stabla. Radi
za{tite omorike, kao izuzetno va`ne endemoreliktne vrste za o~uvawe biodiverziteta, na lokalitetima gde se javqa potrebno je vr{iti pra}ewe stawa omorike (brojnost stabala - suvih i zdravih, dendrometrijske karakteristike, brojnost podmlatka, eventualne pojave entomolo{kih i fitopatolo{kih oboqewa…).
POJEDINA^NA STABALA NA PODRU^JU
SMEDEREVA I BEOGRADA
Za potrebe izdavawa mi{qewa na inicijativu za za{titu pojedina~nih stabala: na prostoru parka „Zlatni breg“ u Smederevu, i stabala u parku vile „Bokeqka“, vile „Mir“ i parku Palate Srbija u Beogradu (podnosilac: Uprava za
zajedni~ke poslove), utvr|eno je da: a) stabla u Smederevu (jedno stablo platana,
dva stabla crnog bora i stablo hrasta lu`waka) i dva stabala parocije u parku
Palate Srbija u Beogradu, ne poseduju svojstva spomenika prirode i da ne ispuwavaju uslove za stavqawe pod za{titu na osnovu Zakona o za{titi prirode; b)
stablo bukve u parku vile „Bokeqka“ predstavqa reprezentativni primerak svoje
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
59
vrste, impozantnih dimenzija i dobrog zdravstvenog stawa. Zbog o~uvanosti i
dobre vitalnosti predla`e se za stavqawe pod za{titu. Predlo`eno je da Zavod
2014. godine ponovo iza|e na teren kako bi prikupio potrebne potatke za izradu
Studije za{tite; c) nije bilo mogu}e izvr{iti uvid u stawe stabla parocije u
okviru parka vile „Mir“. U dogovoru sa podnosiocem zahteva uvid u stawe }e
se izvr{iti kada se steknu uslovi u toku narednog vegetacionog perioda, jer se
radi o li{}arskoj vrsti.
BUDU]E ZA[TI]ENO DOBRO
PARK PRIRODE „ZLATIBOR“
Obavqen je nadzor u vezi uslova za{tite prirode za izradu Plana detaqne
regulacije za izgradwu skijali{ne gondole na Zlatiboru. Konstatovano je da
}e gra|ewem i kori{}ewem gondole na Zlatiboru na stani{tu {ume crnog i
belog bora u obuhvatu Plana, u predvi|enom koridoru {irine 12 m, do}i do
{tetnih posledica na tip stani{ta koji je prioritetan za za{titu i deo je
utvr|enog ekolo{ki zna~ajnog podru~ja ekolo{ke mre`e Republike Srbije. Efikasno sprovo|ewe Plana je mogu}e ukoliko se mere za{tite prirode odre|ene
aktom integri{u u pravila ure|ewa i gra|ewa, a postupak izdavawa lokacijske
dozvole izvr{i na uslovqeni na~in.
SPOMENIK PRIRODE „TAORSKA VRELA“
Izvr{en je stru~ni nadzor povodom detaqnih geolo{kih istra`ivawa, a u
ciqu legalizacije eksploatacije bigra na prostoru Taorskih vrela. Konstatovano je postoje}e stawe za{ti}enog podru~ja i utvr|ene su prioritetne aktivnosti
za budu}eg upravqa~a prirodnog dobra, koje treba da se vr{e u saradwi sa organima lokalne samouprave – grada Vaqeva i Zavodom za za{titu prirode.
PREDEO IZUZETNIH ODLIKA „VLASINA“
U okviru Projektne teme iz biodiverziteta koja se realizuje na prostoru
Vlasine, P~iwe, Besne kobile i planine Valozi, obavqen je i stru~ni nadzor.
Izvr{en je obilazak lokaliteta strogo za{ti}enih i za{ti}enih vrsta: Testudo
graeca, Vipera berus, Testudo hermanni, Ichtyosaura alpestris, Triturus karelinii, Drosera rotundifolia. Utvr|eno je da na prostoru PIO „Vlasina“ nema zna~ajnijih radova
i promena na terenu. Obavqen je razgovor sa predstavnikom upravqa~a u vezi
problema i unapre|ewa daqe saradwe.
Povod stru~nog nadzora Vlasinskog jezera izvr{en je obilazak kolonije velikog vranca Phalacrocorax carbo i sive ~apqe Ardea cinerea, u ciqu utvr|ivawa wihovog stawa, a povodom zahteva za regulisawe brojnosti. Stru~ni nadzor obavqen
je u saradwi sa Upravqa~em prirodnog dobra, pri ~emu je utvr|eno da veli~ina
gnezde}e kolonije velikog vranca ne zahteva regulisawe wihove brojnosti.
Tako|e je obavqen stru~ni nadzor u vezi nalaza mawe gnezde}e grupe prdavca Crex crex u Stevanovskom potoku na podru~ju PIO „Vlasina“. Na terenu je
potvr|eno prisustvo (ogl{avalo se 4-5 mu`jaka) ove strogo za{ti}ene vrste, na
zapu{tenim pa{wacima Stevanovskog potoka na zapadnoj obali Vlasinskog jezera.
60
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
SPOMENIK PRIRODE „HRAST RASINA“
Izvr{en je obilazak prirodnog dobra u selu Parunovac, op{tina Kru{evac.
Hrast je u dvori{tu ispra`wene Vojne kasarne „Rasina“. Stablo je propisno
obele`eno i utvr|eno je dobro zdravstveno stawe hrasta.
SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE
„VENERINA PADINA“
Obavqen je stru~ni nadzor na osnovu Programa za{tite prirodnih dobara
za 2013. godinu. Ustanovqeno je da privremeni sistem cevi, koji je do sada omogu}avao opstanak ove vrste, i daqe funkcioni{e, a prostor na kome se nalazi
celokupna populacija je pod direktnim dejstvom tople vode iz sistema cevi i
mlaznica. Me|utim, postoje}a metalna ograda, koja odvaja lokalni put od Venerine padine, je krajwe neprimerena statusu povr{ine pod za{titom. Konstatovano je da je potrebno adekvatno obele`iti predmetno prirodno.
Na osnovu obave{tewa Nadice Min~i}, republi~kog inspektora za za{titu
`ivotne sredine Pirotskog upravnog okruga, obavqen je stru~ni nadzor pri ~emu
je konstatovano da sistem kojim venerina vlas dobija vodu ne funkcioni{e u potpunosti. Ve}i broj otvora na plasti~noj cevi preko kojih voda preliva bigrenu
stenu je za~epqeno usled nagomilavawa bigra i mahovine. ^i{}ewem sistema za
navodwavawe ponovo je uspostavqen dotok vode. Planirano je da se u skorije
vreme ponovi obilazak na lokaciju zbog mogu}eg ponovnog za~epqewa sistema za
dotok vode.
Tre}im redovnim stru~nim nadzorom, konstatovano je da je privremeni sistem cevi u lo{em stawu, obzirom da je dotok vode na Venerinu padinu svega
20-30% od mogu}eg kapaciteta. Smaweni dotok vode posledica je pucawa cevi
na po~etnom delu sistema, a pretpostavka je da je do pucawa do{lo i na jo{ nekim mestima du` sistema. Saradnici Zavoda o~istili su otvore (mlaznice) na
plasti~noj cevi preko kojih voda preliva bigrenu stenu,a koji su bili za~epqeni
usled nagomilavawa bigra i mahovine. Tokom stru~nog nadzora, na mestu gde topla voda oti~e sa bigrene stene uo~eno je prisustvo pr{qen~ice (Chara sp.) koja
do sada nije zabele`ena na ovom stani{tu. Materijal je uzorkovan i bi}e poslat
na determinaciju odgovaraju}oj instituciji.
PARK PRIRODE „STARA PLANINA“,
PODRU^JE ZAVOJSKOG JEZERA
Stru~ni nadzor je obavqen po zahtevu za procenu o{te}ewa prirode bespravnom izgradwom vikendice kod Zavojskog jezera. Istog dana obavqen je i
stru~ni nadzor u dolini Viso~ice, na Dojkina~koj i Jelovi~koj reci. Kontatovano je da na lokacijama ovih vodotoka nisu zapo~eti radovi na izgradwi malih
hidroelektrana za koje su izdata re{ewa o uslovima za{tite prirode.
Stru~ni nadzor je obavqen u vezi prijave ilegalnog trovawa strogo za{ti}enih i za{ti}enih vrsta ptica kod Kamenice, podru~je PP „Stara planina“.
Obavqeni su razgovori bez prisustva republi~kog inspektora i prikupqeni
podaci na terenu koji ukazuju da je postojalo ilegalno trovawe.
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
61
Stru~ni nadzor obavqen je na lokaciji Zavojskog jezera, po zahtevu Osnovnog
javnog tu`ila{tva iz Pirota, a po osnovu o{te}ewa prirode (`ivotne sredine)
zbog nelegalne izgradwe objekta vikendice. Konstatovano je da gradwa nije obustavqena, kako je investitoru nalo`eno re{ewem upravqa~a, ve} je vikend ku}a
skoro zavr{ena i stavqen je krov. Istog dana obavqen je i stru~ni nadzor u okviru
dolina Viso~ice, Dojkina~ke i Jelovi~ke reke. Tom prilikom je konstatovano da
na lokacijama kod Vrela i sela Viso~ke R`ane nisu zapo~eti radovi na izgradwi
malih hidroelektrana za koje su izdata re{ewa o uslovima za{tite prirode.
NACIONALNI PARK „\ERDAP“, LOKALITET „PLO^E“.
Na lokalitetu „Plo~e“ u prostorijama vizitorskog centra obavqen je
stru~ni nadzor zbirke prepariranih `ivotiwa. Nadzor je izvr{en po zahtevu
Ministarstva energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine. Utvr|eno je da se
u prostorijama vizitorskog centra nalazi zbirka prepariranih `ivotiwa, koju
~ine dermoplasti~ni preparati sisara, ptica i gmizavaca.
PREDEO IZUZETNIH ODLIKA „DOLINA P^IWE“
U prisustvu upravqa~a obavqen je stru~ni nadzor povodom se~e {ume na
Kozjaku, izme|u Delinovice i vrha Kozjaka. Konstatovana je prekomerena se~a
bukove i hrastove {ume na ukupnoj povr{ini do oko 10 hektara. Prekomerenom
se~om {ume su u ve}oj meri degradirana stani{ta ve}eg broja strogo za{ti}enih
i za{ti}enih divqih vrsta (posebno ptica, sisara i dr.). Imaju}i u vidu da se
na ovom podru~ju gnezdi vi{e veoma zna~ajnih vrsta ptica, i da se za{ti}eno
podru~je nalazi na listi „Va`nih podru~ja za ptice Srbije“ konstatovano je da
je neophodno zaustaviti se~u i preduzeti odgovaraju}e mere sanacije.
SPOMENICI PRIRODE „AKADEMSKI PARK“ I
„PIONIRSKI PARK“
Povodom zahteva upravqa~a za nabavku i sadwu drve}a na za{ti}enom
izvr{en je uvid u stawe na terenu. Odre|en je maksimalan broj stabala koji bi
se mogao posaditi u oba parka i da se u skladu sa finansijskim mogu}nostima
naru~e odgovaraju}e sadnice. Jedan od kriterijuma za odabir navedenih vrsta
sadnica (rasadnik JKP „“Zelenilo Beograd) je „Glavni projekat sanacije, obnove i revitalizacije Pionirskog parka u Beogradu“ iz 2007. godine, koji nije realizovan zbog nedostata nov~anih sredstava i ne zna se kada }e biti realizovan.
SPOMENIK PRIRODE „AKADEMSKI PARK“
Obavqene su konsultacije vezane za plan rekonstrukcije i obnove zelenih
povr{ina. Utvr|eno je da je potrebno: pratiti zdravstveno stawe pojedina~nih
stabala koja }e u narednom periodu izgubiti biolo{ku vrednost, i fazno ih
uklawati i mewati adekvatnim sadnicama (planirati u projektu rekonstrukcije); posebno pratiti primerke ~ija statika izgleda naru{eno; uskladiti plan
62
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
rekonstrukcije sa planiranom se~om bolesnih stabala koje je potrebno zameniti adekvatnim {kolovanim sadnicama; pribaviti plan instalacija, posebno
elektri~nih vodova, i na osnovu pomenutog kona~no definisati sadwu sadnica.
SPOMENIK PRIRODE „STABLO KEDRA“
U TOLSTOJEVOJ ULICI
Stru~ni nadzor je obavqen povodom mi{qewa za uklawawe suvih grana na
prirodnom dobru. Konstatovano je da je neposredno uz granicu Spomenika prirode u toku izvo|ewe radova na izgradwi rezidencijalnog stambenog objekta za
koje je izdato Re{ewe o uslovima za{tite prirode.
Slede}i stru~ni nadzor obavqen je tokom uklawawa suvih grana/delova
grana. Konstatovano je da je neophodno primeniti intenzivnu meru zalivawa stabla kako bi se maksimalno oporavilo, a uz pomo} sistema za stalni dovod vode u
zonu korenovog sistema za{ti}enog stabla (sistema bilo izgradwom automatskog
sistema za zalivawe, bilo manualnim redovnim zalivawem slobodne povr{ine
zemqi{ta).
Naredni stru~ni nadzor obavqen je kako bi se, nakon kontrole inspekcije
i poslatog stru~nog mi{qewa, dobila prava informacija o stawu Spomenika
prirode „Stablo kedra“ u Tolstojevoj ulici.
SPOMENIK PRIRODE „PARK BUKOVI^KA BAWA“
Stru~ni nadzor je obavqen u prisustvu upravqa~a, a povodom izrade Idejnog re{ewa rekonstrukcije parkovskih povr{ina Bukovi~ke Bawe. Izvr{en je
detaqan uvid svih lokaliteta i dogovorena dinamika daqih procedura.
Obavqen je stru~ni nadzor Parka Bukovi~ke Bawe, na lokalitetu „[arene
kapije“. Povod stru~nog nadzora je zamena kabla voda 20 kV od TS Pijac 2 do
TS. Nakon obavqenih razgovora sa upravqa~em, uvida na terenu i uvida u dokumentaciju prirodnog dobra, dogovoreno je da }e Zavod izdati predmetne Uslove nakon {to Upravqa~ sa izvo|a~em radova utvrdi odgovaraju}u trasu kablovskog voda.
SPOMENIK PRIRODE „PARKOVI VRWA^KE BAWE“
Povod stru~nog nadzora je dopis upravqa~a za uvid u su{ewe pojedina~nih
primeraka na podru~ju parkova. Nakon obavqenih razgovora sa upravqa~em, uvida na terenu i uvida u dokumentaciju prirodnog dobra, dogovorene su mere za
sanaciju i uklawawe pojedinih primeraka.
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
63
SPOMENIK PRIRODE „DVA STABLA HRASTA [email protected]
U OKOLINI MANASTIRA @I^A“
Povod stru~nog nadzora je dopis Manastira @i~a za utvr|ivawe stawa
jednog stabla hrasta Spomenika prirode, kod koga je do{lo do cepawa/odvajawa
jednog od glavnih stubova. Nakon uvida na terenu i uvida u dokumentaciju prirodnog dobra, predlo`eno je skidawe sa za{tite predmetnog stabla, Spomenika
prirode „Dva stabla hrasta lu`waka u okolini Manastira @i~a“.
SPOMENICI PRIRODE NA PODRU^JU
GRADA SMEDEREVA
(„Hrast lu`wak –Smederevo“, „Hrast lu`wak – Dolovo“, „Stablo hrasta
lu`waka Platnara“, „[alina~ki lug“ „Stablo hrasta lu`waka u selu Lipe“)
Povod stru~nog nadzora je dopis Gradske uprave Smederevo za dostavqawe
podataka potrebnih za izmenu Odluka o za{titi spomenika prirode na teritoriji grada Smedereva, u smislu odre|ivawa novih upravqa~a prirodnih dobara.
Nakon uvida na terenu i uvida u dokumentaciju prirodnih dobara, predlo`eno
je skidawe sa za{tite jednog Spomenika prirode, a to je „Stablo hrasta lu`waka
u selu Lipe“, na mestu zvanom „U poqu“, dok ostali Somenici prirode i daqe
ostaju pod za{titom.
STABLA HRASTA [email protected] NA PODRU^JU TAMNAVE
Predmet stru~nog nadzora su bila stabala hrasta lu`waka predlo`enih za
za{titu, na podru~ju Tamnave (op{tina Ub, na 4 razli~ite K.O.), a na predlog
Dru{tva mladih istra`iva~a ^u~uge. Nakon uvida na terenu, a po zakqu~enom
nalazu, utvr|eno je da predmetna stabla ne ispuwavaju uslove za stavqawe pod
zakonsku za{titu.
SPOMENIK PRIRODE
„PREBREZA-PALEONTOLO[KI LOKALITET“
Povod stru~nog nadzora je nastavak rada na promociji i edukaciji lokalnog
stanovni{tva, na unapre|ewu i ure|ewu spomenika prirode sa upravqa~em „Javno preduze}e za za{titu i unapre|ewe `ivotne sredine na teritoriji op{tine
Prokupqe“.
NACIONALNI PARK „TARA“
Izvr{en je terenski obilazak, stru~ni nadzor i procena prinosa na
planta`i lincure Gentiana lutea, odnosno pra}ewe procesa va|ewa korena i sakupqawa semena namewenih daqoj proizvodwi i u komercijalne svrhe. Aktivnosti za obnovu populacije su odlo`ene za 2014. godinu. Tokom 2013. godine
postignuta je usmena saglasnost nadle`nih u NP „Kopaonik“ za pro{irivawe
projekta obnove populacije lincure na podru~je NP „Kopaonik“.
64
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
Stru~ni nadzor na Jo{ani~koj reci obavqen je po predmetu u vezi izgradwe
mini hidroelektrana. Konstatovano je da se izgradwa mini hidroelektrana u
zna~ajnoj meri odvija mimo odgovaraju}ih propisa i uslova.
GRANI^NI PRELAZ „PROHOR P^IWSKI“
Stru~ni nadzor na grani~nom prelazu „Prohor P~iwski“ obavqen je na
poziv republi~kog inspektor, a u vezi prevoza biqnog i `ivotiwskog materijala uz koji je dostavqen samo ra~un. Nije bilo mogu}e izvr{iti determinaciju
vrsta zbog pakovawa, te su ribe i biqke vra}ene zbog neposedovawa odgovaraju}e dokumentacije.
MHE NA RECI VLASINI
Stru~ni nadzor je izvr{en radi izrade Re{ewa o uslovima za{tite prirode po predmetima mini hidroelektrane: „Mahala“ na Kalanskoj reci u op{tini
Crna Trava i „Draj~ini“ na Toplodolskoj reci u op{tini Surdulica. Osim
toga, izvr{en je i stru~ni nadzor slivnog podru~ja reke Vlasine, koja predstavqa
stani{te za{ti}ene vrste – poto~na pastrmka i strogo za{ti}ene vrste – re~ni
rak. Terenskom opservacijom i uvidom u dokumentaciju Zavoda konstatovano je
da su Investitori u zna~ajnoj meri odstupili od Projektne dokumentacije i
izdatih Mi{qewa, Uslova i Re{ewa. Izvedenim radovima trajno je izmeweno
korito reke Vlasine u du`ini od preko 12,6 km (ukupna du`ina reke oko 70
km). S obzirom da reku Vlasinu naseqavaju za{ti}ene poto~na pastrmka i re~ni
rak, wihova stani{ta su zna~ajno naru{ena. Izve{taj dostavqen republi~kom
inspektoru iz Vladi~inog Hana.
MHE NA RECI TOPLICI;
SPOMENIK PRIRODE „HRAST CARA LAZARA“;
SPOMENIK PRIRODE „\AVOQA VARO[“
Stru~ni nadzor je izvr{en u vezi izrade Re{ewa o uslovima za{tite prirode za izgradwu MHE na reci Toplici, op{tina Kur{umlija. Pored sagledavawa terena u vezi predmeta, obavqen je i stru~ni nadzor Spomenika prirode „Hrast Cara Lazara“. Hrast je veoma star i potrebno je izvr{iti ponovo
stru~ni nadzor u narednom periodu kada olista. Tako|e, izvr{en je i stru~ni
nadzor Spomenika prirode „\avoqa varo{“. Ura|eno je fotografsko snimawe
za{ti}enih prirodnih dobara za koja je izvr{en stru~ni nadzor, za dokumentaciju Zavoda.
SPOMENIK PRIRODE „SLAPOVI SOPOTNICE“
Povod stru~nog nadzora je upoznavawe sa lokacijama na kojima je, po zahtevu
upravqa~a - Planinarskog kluba „Kamena Gora“, planirana izgradwa: drvenog
pe{a~kog mosta, dva kolsko-pe{a~ka mosta i rekonstrukcija vodenice. Nakon
obilaska terena, obavqen je razgovor sa upravqa~em u vezi wihovih redovnih
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
65
aktivnosti i obaveza: ~uvawe osnovnih prirodnih vrednosti, prezentacija i osposobqavawe za{ti}enog podru~ja za javne funkcije, re{avawe imovinsko-pravnih pitawa, rad na monitoringu i dr. Dogovoreno je da je neophodna etapna
realizacija planirane izgradwe, uz po{tovawe uslova za{tite prirode koje
}e izdavati Zavod za svaki, pojedina~ni, projekat uz konsultovawe sa stru~nim
saradnicima Zavoda.
PARK PRIRODE „GOLIJA“
Povod stru~nog nadzora u PP „Golija“ (u gazdinskim jedinicama broj 10
i 70) je eksploatacija kamenih plo~a na tradicionalni na~in u gazdinskoj jedinici „Rado~elo“ - Crepuqnik i eksploatacija kamena na lokalitetu „Vu~iji
kr{“. Sa upravqa~em JP „Srbija{ume“ je konstatovano da se pored lokaliteta
„Vu~iji kr{“ radi deonica puta II reda „Preko brdo – Odvra}enica“. Za dato
podru~je Zavod nije izdao Re{ewe o uslovima za izvo|ewe radova i nakon toga
je obave{ten Sektor za kontrolu i nadzor Ministarstva energetike, razvoja i
za{tite `ivotne sredine, kako bi oni preduzeli odgovaraju}e aktivnosti iz
svoje nadle`nosti.
Naredni stru~ni nadzor je obavqen je u saradwi sa upravqa~em – JP
„Srbija{ume“ na lokacijama k.p. br. 461, K.O. Kru{evica i k.p. br. 2201, K.O.
Rudno. Povod je zahtev za utvr|ivawe mogu}nosti i lokacija za kori{}ewe
plo~astog kamena od strane lokalnog stanovni{tva. Utvr|eno je da je na k.p. br.
461, K.O. Kru{evica mogu}e kori{}ewe plo~astog kamena, da otpo~eti pripremni radovi nisu znatnije uticali na prirodno dobro, da upravqa~ poja~a nadzor
nad lokacijom kako bi spre~io izvo|ewe bilo kakvih radova do dono{ewa re{ewa
o uslovima za{tite prirode, kao i da na k.p. br. 2201 K.O. Rudno vr{i redovan
nadzor i kontrolu radova shodno re{ewima o uslovima za{tite prirode.
Tako|e, obavqen je stru~ni nadzor u saradwi sa upravqa~em – JP
„Srbija{ume“, sa ciqem utvr|ivawa mogu}nosti ure|ewa izvora O~na voda u
blizini manastira Gradac. Terenskim uvidom konstatovano je stawe na delu
prirodnog dobra uz Grada~ku reku (u du`ini od oko 300 m), definisane su mere
za ure|ewe, a sa upravqa~em je dogovoreno da se poja~a nadzor i pri uo~avawu
nepravilnosti da se obaveste Zavod za za{titu prirode Srbije i nadle`na inspekcijska slu`ba.
SPOMENIK PRIRODE „KUTLE[KI HRAST ZAPIS“
U KUTLE[U
Obavqenim stru~nim nadzorom konstatovano je da je prirodno dobro dobrog
zdravstvenog stawa. Potrebno je da upravqa~ godi{wim programom upravqawa
planira uklawawe nekoliko tawih i suvih grana, preseke tretirati sredstvima
koja }e spre~iti daqe napredovawe trule`i (kambison, fitobalzam, kreozotno
uqe, vosak i dr.) i izvr{iti ko{ewe travnog pokriva~a ispod kro{we za{ti}enog stabla.
66
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
SPOMENIK PRIRODE „CEROVI KOD \U[INOG GROBA“
Stru~nim nadzorom konstatovano je da je stablo cera broj 1. najvrednije stablo, dobrog zdravstenog stawa, na deblu bez vidqivih o{te}ewa dok je kro{wa
skoro bez suvih grana. Stablo cera broj 2. je sa o{te}ewima na deblu i u predelu kro{we. Stablo cera broj 3. je lo{eg zdravstvenog stawa, sa konstatovanim
simptomima trule`i, i sa oko 70% kro{we bez li{}a (osu{en). Za o~ekivati je
da se ovo stablo uskoro potpuno osu{i. Zavod za za{titu prirode je konstatovao
da za sada nije potrebno sprovoditi nikakve mere sanacije.
SPOMENIK PRIRODE „DOMA]I ORAH“
Stru~nim nadzorom konstatovano je da je stablo zdravo, bez vidqivih suvih
debqih grana ve} samo sa pojedina~nim suvim tawim granama. Konstatovano je
da se izuzev redovnog ko{ewa travnog pokriva~a u prostoru ispod kro{we, ne
preporu~uju nikakve druge dodatne mere i aktivnosti.
SPOMENIK PRIRODE „HRAST CARA LAZARA“
U SELU DANKOVI]E
Stru~nim nadzorom utvr|eno je da je stablo je zbog svoje starosti u fazi laganog izumirawa (ovogodi{wi letorasti su jedva primetni). U kro{wi se nalaze
pojedina~ne, tawe i suve grane koje su sklone padu, i zabele`eno je i prisustvo
hrastove imele (Viscum album). Na deblu hrasta nalazi se ukucana drvena tabla
sa tekstom u vezi stabla, a u severnom delu ispod kro{we postavqen je drveni
sto i klupe. Na osnovu stru~nog nadzora, predlo`eno je da Upravqa~ godi{wim
programom upravqawa predvidi uklawawe tawih i suvih grana (sklone padu),
preseke grana tretira sredstvima (kambison, fitobalzam, kreozotno uqe, vosak
i dr.). Tako|e kao hitna mera konstatovano je uklawawe bele imele i skidawe
ukucane table na severnoj strani debla.
PREDEO IZUZETNIH ODLIKA „DOLINA P^IWE“
Stru~nim nadzorom u GJ „Kozjak“ izvr{en je uvid u stawe vi{e {umskih
odeqewa nakon preduzetih aktivnosti se~e. U delovima odeqewa u kojima je
izvr{ena se~a {ume do{lo je do naru{avawa stani{ta {umskih vrsta ptica,
sisara i druge faune.
Imaju}i u vidu zate~eno stawe, zakqu~eno je da je neophodno da se prilikom
izvo|ewa doznake i se~e na za{ti}enom prostoru mora poja~ati stru~ni nadzor od
strane Zavoda za za{titu prirode Srbije kao i nadle`nih inspekcijskih slu`bi.
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
67
DEPONIJE SME]A UNUTAR PARKA PRIRODE
„SI]EVA^KA KLISURA“
Stru~ni nadzor izvr{en je na prostoru, na lokalitetima: „Dolac –
Gradi{te“, „^uka“, „Kalu|erica“ i „Grivnica“, gde se nalaze deponije sme}a.
Konstatovano je da nadle`ni dr`avni i op{tinski organi preduzmu neophodne
i hitne mere u skladu sa zakonskim ovla{}ewima za uklawawe postoje}eg i
spre~avawe deponovawa otpada.
ZA[TI]ENO STABLO BUKVE „ZLATNA BUKVA“
NA PODRU^JU PREDELA IZUZETNIH
ODLIKA „VLASINA“
Stru~nim nadzorom stabla bukve utvr|eno je da stablo bukve vi{e ne postoji na terenu, postoje samo ostaci stabla – wegova trule`. Prilikom terenskog
izlaska izlaska nije se moglo konstatovati da li je ova u pogledu boje li{}
a jedinstvena bukva (dowi deo kro{we je bio uvek sa zelenim li{}em a druga
polovina, od polovine visine kro{we do vrha je uvek imala zlatno `uto li{}e)
ostavila podmladak, jer je stru~ni nadzor obavqen u jesewem periodu kada je svo
li{}e bilo zlatno `ute (jesewe) boje. Konstatovano je da se na prole}e 2014.
godine ponovnim stru~nim nadzorom utvrdi da li u okolnom podmlatku ima mladih stabala sa opisanim bojama li{}a.
PARK PRIRODE „SI]EVA^KA KLISURA“
Stru~ni nadzor je obavqen po pozivu republi~kog inspektora, u prisustvu
predstavnika preduze}a „Partizanski put“ d.o.o. u restrukturirawu. Povod
obilaska je provera kamenoloma, odnosno provera koli~ine iskopanog kamena
tokom 2013. godine i provera povr{ina sa kojih se vr{i eksploatacija. Inspekcijskim i stru~nim nadzorom je konstatovano da na prostoru eksploatacionog
poqa kamenoloma nema nikakvih prekora~ewa i nepravilnosti u eksploataciji.
Predstavnicima preduze}a „Partizanski put“ d.o.o., zatra`eno je da Ministarstvu i Zavodu dostave plan minirawa za narednu godinu, kao i da, po tom
planu, zatra`e od Zavoda re{ewe o uslovima za{tite prirode, obzirom da se
kamenolom nalazi u za{ti}enom prirodmom dobru.
SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE „SUVA PLANINA“ „BOJANINE VODE“
Stru~ni nadzor je obavqen radi utvr|ivawa ta~ne polazne ta~ke i trase puta
od koridora 10 do turisti~kog lokaliteta „Bojanine vode“ na Suvoj planini, u
saradwi sa JP „Zavod za urbanizam“ iz Ni{a. Koordinate polazne ta~ke su na
trasi novog puta izgra|enog za potrebe izgradwe tunela na Koridoru 10 su: N 43,
27176; E 22,14750, dok se trasa puta daqe prostire poqskim putevima do lokaliteta „Bojanine vode“. Obilaskom dela trase, utvr|eno je da }e radovima biti
obuhva}eni poqski putevi koji su jako lo{em stawu, te }e ovi radovima koristiti
i lokalnom stanovni{tvu kome se na trasi projektovanog puta nalaze imawa.
68
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
1.7. КОНТРОЛА КОРИШЋЕЊА И ПРОМЕТА
ДИВЉЕ ФЛОРЕ И ФАУНЕ
Odr`ivi razvoj prirodnih resursa direktno je zavisan od primene i
unapre|ewa zakonske regulative, i shodno tome kako iz Zakona o za{titi `ivotne sredine („Slu`beni glasnik RS“, br.135/04 i 36/09), tako i iz Zakona o
za{titi prirode („Slu`beni glasnik RS“, br. 36/09, 88/10 i 91/10), proistekla
je i Uredba o stavqawu pod kontrolu kori{}ewa i prometa divqe flore i faune
(„Slu`beni glasnik RS“, br. 31/05, 45/05-ispravka, 22/07, 38/08, 9/10 69/11).
Pomenuta Uredba reguli{e sakupqawe i sve druge oblike kori{}ewa i prometa
divqe flore i faune. Kontrola podrazumeva za{titne mere; uslove sakupqawa,
ograni~ewa i zabranu sakupqawa, kori{}ewa i prometa; pra}ewe stawa populacija za{ti}enih vrsta na prirodnim stani{tima; analizu ispuwenosti uslova za
izdavawe dozvola za kori{}ewe za{ti}enih vrsta u komercijalne svrhe; evidenciju svih zna~ajnih podataka vezanih za dozvoqeno kori{}ewe za{ti}enih vrsta.
Uredba kroz priloge obuhvata spisak od 97 za{ti}enih vrsta, i to – 63
biqne vrste, 2 vrste li{ajeva + rod Usnea sa 8 vrsta, 15 vrsta gqiva i 9 vrsta
`ivotiwa, kao i odnos koli~ina za{ti}enih vrsta u sve`em i suvom, odnosno,
prera|enom stawu.
Uredbom je predvi|eno da dozvolu za sakupqawe i stavqawe u promet
za{ti}enih vrsta izdaje Ministarstvo energetike, razvoja i za{tite `ivotne
sredine, po prethodno pribavqenom mi{qewu Zavoda za za{titu prirode Srbije i Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode (ukoliko se radi o sakupqawu
na teritoriji AP Vojvodine). Mi{qewe Zavoda se odnosi na koli~ine za{ti}enih vrsta, koje se mogu sakupqati iz pojedinih regiona koji su navedeni u zahtevima pravnih lica odnosno, preduzetnika, kao i na to da li se radi o za{ti}enom prirodnom dobru ili ne. Tako|e, Uredbom je predvi|ena i kontrola gajewa, odnosno procena prinosa za{ti}enih vrsta bilo da se radi o planta`nom
ili farmerskom uzgoju.
Na osnovu ~lana 15. Uredbe, Ministarstvo energetike, razvoja i za{tite
`ivotne sredine na osnovu predloga kontigenata Zavoda objavilo je 6. marta
2013. godine konkurs za izdavawe dozvola za sakupqawe iz prirode za{ti}enih
vrsta divqe flore, faune i gqiva („Slu`beni glasnik RS“, br. 21/13). Pravo
u~e{}a na ovom konkursu imala su pravna lica i preduzetnici koji se bave
delatno{}u sakupqawa i stavqawa u promet divqe flore, faune i gqiva pod
uslovom da im nije izre~ena kazna za prekr{aj propisana pomenutom Uredbom.
Na osnovu ~lana 13. stav. 3 Uredbe, a po predlogu Zavoda, donesena je Naredba
o zabrani sakupqawa za{ti}enih vrsta divqe flore i faune u 2013. godini
(„Slu`beni glasnik RS“, br. 21/13 od 06.03.2013.), koja za pojedine vrste zabrawuje sakupqawe na teritoriji ~itave Republike Srbije ili na nekom wenom
odre|enom podru~ju.
Na konkurs prijavilo 156 pravnih lica odnosno, preduzetnika. Zavod je na
osnovu wihovih zahteva izdao 336 mi{qewa za kori{}ewe i promet za{ti}enih
vrsta. U odnosu na prethodne godine, drasti~no je smawen broj pravnih lica od-
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
69
nosno, preduzetnika zainteresovanih za promet vrstama. Uop{teno posmatraju}i,
posledwih godina uo~ava se fluktuirawe broja pravnih lica/preduzetnika koji
se bave sakupqawem i prometom za{ti}enih vrsta, ali analiza ove vrste delatnosti govori da je opalo, ili interesovawe, ili mogu}nost za sakupqawe divqih
vrsta u prirodi opala.
Prema podacima kojima raspola`e Zavod za za{titu prirode Srbije, nije
prekora~en kontigent ni za jednu vrstu koja je obuhva}ena Uredbom.
Najintenzivnije sakupqawe lekovitog biqa registrovano je na teritoriji
op{tina p~iwskog, rasinskog, ra{kog, jablani~kog, moravi~kog i ni{avskog
upravnog okruga gde se, po podacima Zavoda, nalazi i najve}i broj otkupnih
stanica.
^lanom 20. Uredbe regulisano je gajewe za{ti}enih vrsta divqe flore i
faune na planta`ama i farmama fizi~kih i pravnih lica odnosno, preduzetnika. Oni su u obavezi da Zavodu dostave na mi{qewe podatke o uzgajali{tu i to
o lokaciji, povr{ini, vrsti koja se gaji i koli~ini koja se odgaja godi{we.
Na teritoriji Republike Srbije (bez AP Vojvodine) izvr{en je obilazak
9 planta`a lekovitog biqa, koje se nalaze na Uredbi, kao i 7 planta`a na kojima se gaji balkanska, `uta lincura (Gentiana lutea supsp. symphyandra), za{ti}ena vrsta koja se nalazi na Pravilniku o progla{ewu i za{titi strogo za{ti}enih divqih vrsta biqaka, `ivotiwa i gqiva („Slu`beni glasnik RS“, br. 5/10
i 47/11). Pretpostavka je da postoji ve}i broj planta`a gde se uzgaja lekovito
biqe koje se nalazi na pomenutoj Uredbi, kao i vrsta koje su na prilozima pomenutog Pravilnika, ali jo{ uvek je nedovoqna informisanost uzgajiva~a da treba
prijaviti proizvodne povr{ine u skladu sa postoje}om zakonskom regulativom.
Sa druge strane, verovatno je neophodno obezbediti boqi plasman proizvedenog
lekovitog biqa da bi to podstaklo ve}e interesovawe za gajewem. Planta`ni
uzgoj za{ti}enih vrsta divqe flore potrebno je i ubudu}e pratiti.
Dono{ewem Pravilnika o progla{ewu i za{titi stogo za{ti}enih i za{ti}enih divqih vrsta biqaka, `ivotiwa i gqiva uveliko je olak{an planta`ni
uzgoj strogo za{ti}enih vrsta. Omogu}avawem uzgoja strogo za{ti}enih vrsta
razre{avaju se dva ozbiqna ograni~ewa: obezbe|uje se za{tita ugro`enih vrsta
i opstanak wihovih prirodnih populacija, a istovremeno obezbe|uje se kvalitetnija sirovina za zadovoqavawe potreba tr`i{ta.
Sakupqawe i promet najkomercijalnijih vrsta gqiva kao {to su vrgaw (Bolei lisi~arka (Cantharellus cibarius L.Fr.) koje su Uredbom pod kontrolom sakupqawa i prometa, u toku 2013.godine je bilo mnogo mawe u odnosu na
prethodne godine. Sve ovo ukazuje da je tokom ove godine bio mnogo mawi rod pomenutih gqiva zbog nepovoqnih vremenskih uslova ili zbog nedovoqne mogu}nosti
plasmana na tr`i{te EU.
tus edulis bull Fr.)
Delatnost sakupqawa i prometa pu`eva je pokazala da samo nekolicina preduze}a ima uslove za otkup, preradu i promet pu`eva. To zna~i da je tr`i{te postepeno stabilizovano u pogledu sakupqawa pu`eva iz prirode, ali je drasti~no
mawe interesovawe za sakupqawe pu`eva iz prirode u odnosu na protekle godine. Razlog je verovatno nedovoqna mogu}nost plasmana na inostrano tr`i{te.
70
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
Zahteva za formirawe farmi, odnosno procena prinosa na farmama pu`eva
nije bilo.
Naredbom o zabrani sakupqawa za{ti}enih vrsta divqe flore i faune
sakupqawe vrsta Testudo hermanni ({umska korwa~a), Vipera ammodytes (poskok) i
Hirudo medicinalis (medicinska pijavica), bilo je zabraweno na celokupnoj teritoriji Republike Srbije.
Nastavqen je zajedni~ki rad sa inspekcijom za za{titu `ivotne sredine
Ministrstva energetike, razvoja i za{tite `ivotne na kontroli kori{}ewa i
prometa divqe flore i faune. Dolazi se do sve boqih rezultata u poku{aju
zaustavqawa nezakonitog kori{}ewa prirodnih resursa. Me|utim, i daqe
je evidentno nepo{tovawe zakona u ovoj oblasti, pa je neophodno mnogo ve}e
anga`ovawe i drugih dr`avnih organa, ali i lokalne samouprave i lokalnog
stanovni{tva.
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
71
1.8. ЦЕНТРАЛНИ РЕГИСТАР ЗАШТИЋЕНИХ
ПРИРОДНИХ ДОБАРА
Poslovi vo|ewa Centralnog registra se obavqaju kontinuirano i podrazumevaju:
ŠŠ Redovno uno{ewe i a`urirawe podataka,
ŠŠ Kompletirawe zbirke isprava za svako za{ti}eno prirodno dobro pravnim aktima, arhivskim, kartografskim, katastarskim i drugim dokumentima.
Centralni registar u elektronskoj formi podrazumeva unos podataka o
za{ti}enim prirodnim dobrima u informacioni sistem Zavoda - aplikacija
Dokumentacija za{ti}enih prirodnih dobara, kroz redovno a`urirawe.
Foto i video dokumentacioni materijal se zavodi u Inventarsku u kwigu
za filmove i video snimke. Kao vrsta dokumenta pojavquju se kompakt diskovi,
DVD, VHS i Beta. Prirodna dobra pod prethodnom za{titom imaju posebnu
evidenciju.
Izvr{eno je mikrofilmovawe Centralnog registra za{ti}enih prirodnih
dobara i ve}eg dela zbirke isprava (period od 1948. do 2006. godine). Kopija
mikrofilmova je dostavqena nadle`nom ministarstvu.
U Centralni registar za{ti}enih prirodnih dobara, uneta su 32 nova podatka:
1. Uredba o progla{ewu specijalnog rezervata prirode Okaw bara
(05 broj 110-3228/2013-1 - 23.4.2013. godine)
2.Odluka o progla{ewu za{ti}enog podru~ja park prirode Pali}
(broj I-00-501-307/2013 - Skup{tina grada Subotice - 30.5.2013. godine)
3.Odluka o progla{ewu za{ti}enog podru~ja Spomenik prirode
Stabla hrasta lu`waka na Pali}u
(broj: I-00-501-306/2013 - Skup{tina grada Subotice - 30.5.2013. godine)
4.Odluka o za{titi spomenika prirode Park dvorca Jagodi}
(broj: 501-1672013-I - SO Plandi{te - 12.6.2013. godine)
5.Odluka o za{titi spomenika prirode Stari Park u Velikom Gaju
(broj: 501-15/2013-I - SO Plandi{te - 12.6.2013. godine)
6.Odluka o progla{ewu za{ti}enog podru~ja Parka prirode Beqanska bara
(broj: 501-502013-I - SO Srbobran - 13.6.2013. godine)
7.Odluka o progla{ewu za{tite Spomenika prirode Haxi Prodanova pe}ina
(broj: 501-50/2013-01 - SO Ivawica - 25.7.2013. godine)
8.Odluka o progla{ewu za{ti}enog podru~ja Za{ti}eno stani{te
Mali vr{a~ki rit
(broj: 011-039/2013-II-01 -SO Vr{ac - 1.8.2013. godine)
9.Odluka o progla{ewu spomenika prirode Vrelo grze
(broj: 63-1/2013-01-II - SO Para}in - 22.11.2013. godine)
72
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
10. Odluka o za{titi spomenika prirode Sladun u Kladurovu
(broj: 020-250/2013-02 - SO Petrovac na Mlavi - 26.11.2013. godine)
11.Re{ewe o progla{ewu za{ti}enog podru~ja Boj~inska {uma
(broj: 501-148/13-S-20 - Privremeni organ grada Beograda - 29.11.2013. godine)
12. Re{ewe o progla{ewu za{ti}enog podru~ja Obrenova~ki zabran
(broj: 501-149/13-S-20 - Privremeni organ grada Beograda - 29.11.2013. godine)
13.Re{ewe o progla{ewu za{tite prirodnog dobra Kesten na Dor}olu
(broj: 501-151/13-S-20 - Privremeni organ grada Beograda - 29.11.2013. godine)
14. Re{ewe o progla{ewu za{ti}enog podru~ja Obrenova~ki zabran
(broj: 501-150/13-S-20 - Privremeni organ grada Beograda - 29.11.2013. godine)
15.Re{ewe o progla{ewu za{ti}enog podru~ja Lipovi~ka {uma - Dugi rt
(broj: 501-147/13-S-20 - Privremeni organ grada Beograda - 29.11.2013. godine)
16. Re{ewe o progla{ewu za{ti}enog podru~ja
(broj: 501-145/13-S-20 - Privremeni organ grada Beograda - 29.11.2013. godine)
17. Re{ewe o prestanku za{tite starog stabla pitomog oraha
(broj: I 501-61/2013 od 26.04.2013. godine- SO Be~ej - 16.5.2013. godine)
18. Re{ewe o prestanku za{tite za{ti}enog prirodnog dobra
Stablo himalajskog boorvca u ulici Temi{varska broj 23 u Beogradu
(broj 501-195/13-S-20 - Privremeni organ grada Beograda - 29.11.2013. godine)
19. Re{ewe o izmeni re{ewa o stavqawu pod za{titu prirodnog dobra
Tri hrasta lu`waka - Bare
(broj: 501-152/13-S-20 - Privremeni organ grada Beograda - 29.11.2013. godine)
20. Odluka o izmeni i dopuni Odluke o za{titi spomenika prirode Ribnica
(broj: 633-1/2013 od 19.04.2013. godine)
21. Ispravka Odluke o progla{ewu za{ti}enog podru~ja park prirode Pali}
(Skup{tina grada Subotice od 06.06.2013. godine)
22. Izve{taj sa terena za SP Park Bukovi~ke Bawe
(03 br. 019-2175/2 od 11.10.2013. god - i 03 br. 019-2021/2 od 04.10.2013. god.)
23. Izve{taj sa terena za SP Stablo hrasta lu`waka Platnara Stru~ni nadzor spomenika prirode na podru~ju grada Smedereva
(03 broj 019-2525/2 od 05.11.2013. godine)
24.Stru~ni nadzor Spomenika prirode Slapovi Sopotnice
(03 broj 025-2773/1 od 13.11.2013. godine)
25. Izve{taj o izvr{enom stru~nom nadzoru na SRP Venerina padina
(03 broj 019-297/2 od 15.08.2013. godine)
26.Mi{qewe o zdravstvenom stawu za{ti}enog prirodnog dobra
Spomenika prirode „Bukovi~ki hrast zapis“
(03 broj 019-2004/4 od 05.09.2013.godine)
27. Mi{qewe o zdravstvenom stawu za{ti}enog prirodnog dobra
SP Stablo hrasta lu`waka u selu Kova~i
(03 broj 019-2004/3 od 05.09. 2013. godine)
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
73
28.Mi{qewe o zdravstvenom stawu SP Cerovi kod \u{inog groba
(03 broj 019-372/3 od 05.11.2013.godine)
29. Izve{taj sa terena za SP [alina~ki lug - Stru~ni nadzor spomenika
prirode na podru~ju grada Smedereva
(03 broj 019-2525/2 od 05.11.2013. godine)
30. Izve{taj sa terena za SP Stablo hrasta lu`waka Dolovo Stru~ni nadzor spomenika prirode na podru~ju grada Smedereva
(03 broj 019-2525/2 od 05.11.2013. godine)
31.Izve{taj sa terena za SP Hrast lu`wak Smederevo - Stru~ni nadzor
spomenika prirode na podru~ju grada Smedereva
(03 br. 019-2525/2 od 05.11.2013. godine)
32. Izve{taj sa terena – stru~ni nadzor u vezi izvo|ewa radova nakon
po`ara u Mokroj Gori, na podru~ju Parka prirode [argan-Mokra Gora
(03 br. 019-2102/4 od 12.12.2013. godine).
Prema zahtevima razli~itih institucija, prosle|ivani su podaci o za{ti}enim podru~jima iz Centralnog registra:
1. Agencija za za{titu `ivotne sredine
ŠŠ promena povr{ina za{ti}enih prirodnih dobara po kategorijama
(tabela ZPD sa podacima ), za potrebe izrade godi{weg izve{taja o stawu
`ivotne sredine,
ŠŠ za{ti}ena prirodna dobra za CDDA bazu koju prosle|uju Evropskoj
agenciji za za{titu `ivotne sredine (tabela za{ti}enih prirodnih dobara u
tabeli sa podacima koje zahteva CDDA baza)
ŠŠ IUCN kategorije ZPD.
2.Republi~ki zavod za statistiku
ŠŠ Republi~ka DevInfo baza na godi{wem nivou. Pove}awe povr{ine
za{tite prirodnih dobara u odnosu na prethodnu godinu, u procentima;
ŠŠ Statisti~ki godi{wak, statisti~ki podaci – broj ZPD po vrstama
za{tite, podaci o za{ti}enim vrstama i predelima pod me|unarodnom za{titom,
3.Republi~ka direkcija za vode - spisak ZPD du` reke Dunav,
4.Uprava za {ume - za{ti}ena podru~ja na teritoriji Centralne Srbije,
AP Vojvodine i AP Kosova i Metohije (povr{ina pod za{titom i statistika
po vrstama za{tite),
5.Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede - spisak katastarskih parcela za SRP Pa{waci velike dropqe,
6.Republi~ka agencija za prostorno planirawe – IPA projekat (procena
privla~nosti prostora jugoisto~ne Evrope) –povr{ina ZPD u RS od 2008
– 2013.godine (teritorijalno kako se mewala povr{ina za{ite u hektarima u
Centralnoj Srbiji, AP Vojvodini i AP Kosovo i Metohija),
74
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
7.Kancelarija za evropske integracije Vlade RS tra`ila podatke o ZPD
na teritoriji Ma~vanskog okruga,
8.Op{tina Vladimirci – ZPD na svojoj teritoriji,
9.Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planirawa –
spisak ZPD progla{enih aktima op{tina i gradova.
Dostavqeni su predlozi za skidawe za{tite sa 9 prirodnih dobara. Nakon
sprovedene procedure o skidawu sa za{tite kod nadle`nog organa i dostavqawem
akta Zavodu, bi}e izvr{eno brisawe iz Centralnog registra za{ti}enih prirodnih dobara.
foto: Brano Rudi}
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
75
1.9. ПРОЈЕКТИ ВАН ПРОГРАМА ЗАШТИТЕ
PROJEKAT „BIOSPELEOLO[KA [email protected] I
[email protected] I PRA]EWE PODZEMNOG TOKA
U KRASU NA PODRU^JU SPOMENIKA PRIRODE
„CERJANSKA PE]INA“
Projekat „Biospeleolo{ka istra`ivawa i istra`ivawe i pra}ewe podzemnog toka u krasu na podru~ju Spomenika prirode Cerjanska pe}ina“ je nastavak
istra`ivawa zapo~etih jo{ 2011. godine, nastavak biospeleolo{kih istra`ivawa
(prou~avawe troglobiontske faune, pra}ewa stawa slepih mi{eva i populacije
vodozemaca i gmizavaca), ali i novo istra`ivawe i pra}ewe podzemnog toka u
krasu na podru~ju Cerjanske pe}ine.
Naru~ilac projekta je JP „Direkciji za izgradwu grada Ni{a“, upravqa~.
Biospeleolo{ka istra`ivawa, odnosno pra}ewe stawa navedene faune vr{ena
su u speleolo{kim objektima koji su deo Cerjanske pe}ine (Ponorska pe}ina
Provalija, ponorska jama Cerjanska propast, Kravqanska jama i Pe}urina na
Gorwekravqanskom vrelu), kao i vi{e mawih objekata sa ovog podru~ja kao {to
su Me~a rupa ili Pe{ter u Pqo~ak i na povr{ini terena neposredno oko
pe}inskih ulaza, slivnih podru~ja ponornica Provalije i Beqanice, odnosno
otoke Gorwekravqanskog vrela. U ciqu istra`ivawa i utvr|ivawa podzemnog
toka u krasu obuhva}en je celokupan gore pomenuti prostor SP Cerjanska pe}ina, ali i vrela za koja se pretpostavqalo da bi mogla biti povezana sa Cerjanskom pe}inom.
STUDIJA KATASTRA FLORE I FAUNE
NA POVR[INSKOM KOPU “POQE C“
Osnovni ciq projekta je bila inventarizacija flore, faune, vegetacije i stani{ta, analiza relevantne zakonske legislative, definisawe i opis
najzna~ajnijih vrednosti i problema, sugerisawe mogu}ih re{ewa o~uvawa postoje}ih prirodnih vrednosti, smernice biolo{ke rekultivacije u skladu sa ciqem
o~uvawem ukupnog biodiverziteta jednog dela Kolubarskog kopa. Ciqana oblast
istra`ivawa Ugovorom je definisana na „Poqe C“ sa pripadaju}om „Isto~nom
Kipom“, ali je za potrebe sagledavawa vrednosti i optimalnih re{ewa u vezi
sa odr`avawem postoje}ih ekolo{kih mre`a i koridora, kao i zbog predloga
smernica budu}e biolo{ke rekultivacije prostora u obzir uzeta i neposredna i
{ira okolina.
Studija katastra flore i faune na povr{inskom kopu „Poqe C“ uzela je u
obzir i dugoro~ni ciq za{tite prirode i `ivotne sredine na {irem podru~ju
kolubarskog lignitskog basena, koji se odnosi na obezbe|ivawe kontrolisanih
uslova eksploatacije le`i{ta lignita i proizvodwe elektri~ne energije uz istovremeno umawewe trajne degradacije prostora, uni{tavawe i naru{avawe prirodnih karakteristika i zaga|ivawe `ivotne sredine.
76
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
Specifi~ne teme obra|ene u studiji su:
ŠŠ relevantna nacionalna i me|unarodna legislativa,
ŠŠ geografske i predeone karakteristike,
ŠŠ geologija, pedologija, seizmologija i klima,
ŠŠ vegetacija i stani{ta,
ŠŠ fauna (insekti, ribe, vodozemci i gmizavci, ptice, sisari),
ŠŠ ekolo{ke mre`a i vrednovawe istra`ivanog podru~ja,
ŠŠ smernice za biolo{ku rekultivaciju.
foto: Milorad Kli~kovi}
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
77
foto: Dragan Bosni}
2. МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА
2.1. ПРОЈЕКТИ
IZGRADWA REKREACIONOG PARKA, TURISTI^KOG
INFORMATIVNOG CENTRA, RENOVIRAWE POSTOJE]E
RUTE EKO-STAZE I INFORMACIONE INFRASTRUKTURE
KOJA ]E [email protected] ZA POTREBE TURISTI^KOG
INFORMATIVNOG CENTRA
(Constructing of Recreation park, Tourist Information Center, renovation of an
existing eco-trail route, an information infrastructure that will serve the needs of the
Tourist Information Center) – br. 2007CB16IPO006-2009-1-107/TD01-PP3
Glavni ciq projekta je ekonomski razvoj prekograni~nog regiona, kroz razvoj
turizma uspostavqawem prekograni~ne eko-staze i parka za rekreaciju i zabavu.
Jedan od specifi~nih projektnih ciqeva, a za ~iju realizaciju je zadu`en
Zavod za za{titu prirode Srbije je istra`ivawe biodiverziteta Specijalnog
rezervata prirode „Jerma“ i kreirawe ekostaze kroz kawon reke Jerme. Publikovana je monografija pod nazivom „Prirodne i kulturne vrednosti SRP Jerma“.
Zavod je u~estvovao sa predavawem na seminaru „Zna~aj uspostavqawa
mre`e evropskih za{ti}enih prirodnih dobara za lokalnu zajednicu“ i radionici „Lokalna zajednica i NATURA 2000 i Za{tite prirode u SRP Kawon
reke „Jerme“.
Vode}i partner na projektu je Op{tina Trn, Bugarska, dok su partneri u
Srbiji Op{tina Dimitrovgrad i Zavod za za{titu prirode Srbije.
Projekat se finansira iz Programa prekograni~ne saradwe izme|u Srbije
i Bugarske (Bulgaria-Serbia IPA Cross-Border Programme).
Trajawe projekta: avgust 2011 – jun 2013. godine
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
79
2.2.
САРАДЊА СА МЕЂУНАРОДНИМ
ОРГАНИЗАЦИЈАМА, НОМИНАЦИЈА
МЕЂУНАРОДНО ЗНАЧАЈНИХ
ПРИРОДНИХ ДОБАРА
SARADWA SA UNESKOM (UNESCO)
ŠŠ MULTINACIONALNA SERIJSKA NOMINACIJA ZA
UPIS DINARSKOG KR[A NA UNESCO LISTU
SVETSKE BA[TINE
(Serial transnational nomination of the Dinaric Karst for inscription on the
UNESCO World Heritage List).
Ministarstvo energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine potpisalo
je Sporazum o saradwi izme|u dr`ava potpisnica za pripremu serijske nominacije za upis Dinarskog kr{a na listu UNESCO, kao i o upravqawu ovim
zajedni~kim vi{eslo`nim transnacionalnim kra{kim podru~jem.
U saradwi sa Geografskim institutom „Jovan Cviji}“ SANU, Zavod je izdvojio i pripremio preliminarnu – tentativnu listu najzna~ajnijih za{ti}enih
podru~ja u okviru dinarskog kr{a Srbije u koju su ukqu~ena slede}a podru~ja:
NP „Tara”, PP „Mokra gora”, SRP „Uvac” i SRP „Kawon reke Tre{wice”.
Tom prilikom izvr{eno je vrednovawe izuzetnih vrednosti ovih podru~ja za wihovu budu}u serijsku nominaciju u skladu sa kriterijumima za ocenu izuzetnih
univerzalnih vrednosti Centra za Svetsku ba{tinu UNESCO (Paragraph 77
of the Operational Guidelines for the Implementation of the World Heritage
Convention). Vrednovawe predstavqa osnov za upis na listu Svetske ba{tine.
Ministarstvo energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine je predlo`io
predstavnika Zavoda za ~lana Radne grupe za pripremu dokumentacije za u~e{}e
Republike Srbije u procesu serijske nominacije Dinarskog karsta na UNESCO
Listu svetske ba{tine.
Tre}i sastanak za zajedni~ku serijsku nominaciju za upis Dinarskog kr{a
na UNESCO listu svetske ba{tine odr`an je 11. aprila 2013. godine u Qubqani u organizaciji Ministarstva kulture i Ministarstva `ivotne sredine i
prostornog planirawa Republike Slovenije.
^etvrti sastanak za zajedni~ku serijsku nominaciju za upis Dinarskog
kr{a na UNESCO listu svetske ba{tine odr`an je 1. oktobra 2013. godine u
Qubqani. Sastanak je bio stru~an i fokusiran na finalnu izradu tentativne
liste predlo`enih za{ti}enih podru~ja kao i definisawe budu}ih aktivnosti u
skladu sa nastavkom procesa priprema za serijsku nominaciju za upis Dinarskog
kr{a na listu UNESCO.
80
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
Zavod je aktivno u~estvovao u radu Potkomiteta za MAB i klimatske promene, u okviru Komiteta za nauku Nacionalne komisije za saradwu sa
UNESCO-om.
Predstavnik Zavoda je u~estovao na EuroMAB konferenciji koja je odr`ana
od 15 - 20. oktobra 2013. godine u Brokvilu u Kanadi. Na konferenciji su
u~estvovali predstavnici evropskih i severno-amaeri~kih rezervata biosfere,
predstavnici nacionalnih MAB komiteta i predstavnici MAB sekretarijata.
SARADWA SA SVETSKOM UNIJOM ZA
ZA[TITU PRIRODE (IUCN)
Zavod je kao ~lanica IUCN mre`e ~lanova nastavio saradwu sa ovom organizacijom i to kroz slede}e aktivnosti:
ŠŠ saradwa putem ~lanstva u Svetskoj komisiji za za{ti}ena podru~ja
(WCPA).
ŠŠ u~e{}e u pripremi projekta „Ka poboq{anom planirawu u za{titi
prirode u jugoisto~noj Evropi“ (Toward Enhanced Conservation Planning
in South-Eastern Europe). Ciq projekta je obezbe|ewe dugoro~ne strategije za
strate{ko planirawe u za{titi prirode na zapadnom Balkanu kroz stvarawe
mre`e institucija nadle`nih za za{titu prirode i podr{ke u razvoju nacionalnih akata o progla{ewu za{tite. Po~etak realizacije projekta planiran je
za 2014. godinu.
ŠŠ Zavod je nastavio saradwu u okviru inicijative Evropski zeleni pojas (Green Belt) koja je pokrenuta od strane IUCN-a 2004. godine. Od 2011.
godine ulogu glavnog koordinatora preuzeo je EURONATUR. U periodu od 15.
– 16. maja 2013. godine, u Berlinu, Nema~ka, odr`ana je Panevropska konferencija povodom desete godi{wice od inicijative „Evropski zeleni pojas“. Organizatori ovog skupa su EURONATUR i Federalno Ministarstvo `ivotne
sredine, za{tite prirode i nuklearne bezbednosti Republike Nema~ke.
ŠŠ Od 6. do 8. marta 2013. godine u Tirani, Albanija, na poziv Programske kancelarije IUCN za Jugoisto~nu Evropu, odr`an je Drugi sastanak ~lanova
jugoisto~ne Evrope. Sastanku je prisustvovalo oko 50 u~esnika, od toga svi ~lanovi IUCN za region JIE, predstavnici donatorskih organizacija (MAVA
foundation) i dr. Na sastanku se raspravqalo o IUCN strategiji za jugoisto~nu
Evropu i definisawu prioritetnih ciqeva u ovom regionu.
SARADWA SA SVETSKIM FONDOM ZA PRIRODU (WWF)
Saradwa sa Svetskim fondom za prirodu je pored redovne komunikacije
sa predstavnicima Dunavsko-Karpatskog programa WWF-a, realizovana kroz
slede}e aktivnosti:
ŠŠ u~e{}e u projektu „Parkovi Dinarskog luka“ koji se primarno odnosi
na izgradwu kapaciteta upravqa~a za{ti}enih podru~ja, a jedan od ciqeva je i
formirawe mre`e upravqa~a za{ti}enih podru~ja na podru~ju Balkana. U okviru
projekta je 28. i 29. oktobra 2013. godine u Beogradu odr`ana radionica „Adaptacija na klimatske promene“ kao i radionica o proceni dobrobiti za NP
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
81
„Fru{ka Gora“. Predstavnik Zavoda je u~estvovao na Drugoj konferenciji Parkova Dinarskog luka koja je odr`ana od 02 - 05. decembra 2013. godine u Budvi.
ŠŠ u~e{}e u realizaciji projekta Bioregio Carpathians - Integrated ma-
nagement of biological and landscape diversity for sustainable regional development management and ecological connectivity in the Carpathians u radnim
grupama vla`nih stani{ta i velikih meso`dera i biqojeda. Ciq projekta je
uspostavqawe balansa izme|u za{tite i odr`ivog razvoja Karpata kroz definisawe i implementaciju integrisanih mera upravqawa.
Odr`ano je vi{e sastanaka:
ŠŠ 20 - 21. februar 2013. godine, NP \erdap, Dowi Milanovac. Tema:
„Za{tita krupnih biqojeda i mesojeda u regionu Karpata – zajedni~ke integrisane mere upravqawa“.
ŠŠ 25 - 27. jun 2013. godine, Budimpe{ta, Ma|arska. Tema: „Za{tita
krupnih biqojeda i mesojeda u regionu Karpata – zajedni~ke integrisane mere
upravqawa“.
ŠŠ 18 – 19. septembar 2013. godine, Banska Bistrica, Slova~ka. Tema:
„Izrada Crvenih lista `ivotiwskih vrsta u regionu Karpata“.
SARADWA SA EUROPARK FEDERACIJOM
(EUROPARC FEDERATION)
Zavod je postao ~lanica EUROPARK Federacije jo{ 1995. godine. Od
tada se odr`ava redovna saradwa kako sa sedi{tem ove organizacije, tako i sa
wenim ~lanicama.
SARADWA SA PROGEO (PROGEO) –
EVROPSKA ASOCIJACIJA ZA KONZERVACIJU
GEOLO[KOG NASLE\A
Saradwa sa organizacijom ProGEO se ostvaruje kroz kontinuiranu korespodenciju elektronskom po{tom sa Sekretarijatom ove organizacije.
AKTIVNOSTI USKLA\ENE SA
RAMSARSKOM KONVENCIJOM
Obele`en je Dan vla`nih stani{ta 2. februar. Pored toga, zavr{en je i
predlog za nominaciju podru~ja \erdapa kao Ramsarskog podru~ja. Predlo`eno
Ramsarsko podru~je bi obuhvatilo NP \erdap i me|unarodno zna~ajno podru~je
za ptice (IBA) Mala Vrbica kod Kladova.
EVROPSKA KONVENCIJA O PREDELU
U saradwi sa Ministarstvom za prirodne resurse, rudarstvo i prostorno
planirawe, Zavod je u~estvovao u pripremi Pravilnika o kategorizaciji predela (Konvencija o predelu Evrope i ~lan 26. Zakona o za{titi prirode).
82
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
2.3. ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ
1.U~e{}e u Pilot projektu lokalnog razvoja Resava – Mlava, koji finansira Savet Evrope. U toku projekta odr`ana su tri okupqawa: 25.03. predstavqawe dosada{wih rezultata i mogu}nosti daqe saradwe, 14.10. upoznavawe
studenata iz Francuske putem anketirawa sa projektom i 18.10. prezentacije
terenskog rada francuskih studenata - analiza i predlozi re{ewa razvoja prostora op{tina Despotovac i @agubica.
2.U~e{}e u projektu „Racionalizacija indikatora biodiverziteta Zapadnog Balkana: Podr{ka aktivnostima biolo{kog diverziteta i kapaciteta nosivosti“. U okviru Projekta organizovane su dve radionice, 4. i 5. juna 2013.
godine u Tirani, Albanija, i od 04. do 06. novembra 2013. godine u Dubrovniku,
Hrvatska.
Radionice su organizovane od strane ETC/BD - European Topic Centre
on Biological Diversity i ECNC - European Centre for Nature Conservation,
pod pokroviteqstvom EEA - European Environment Agency.
Na radionicama su sumirana dosada{wa iskustva i izneti prikupqeni podaci o indikatoru biodiverziteta SEBI 07 - Indikator progla{enih nacionalnih prirodnih dobara.
U okviru Projekta tako|e je ra|eno na popuwavawu bro{ure o indikatoru SEBI 07, predstavqeni su dosada{wi rezultati na evaluaciji metodologije
izrade bro{ura za indikatore SEBI 01 - Abundanca i distribucija selektovanih vrsta, SEBI 02 - Spisak vrsta na nacionalnoj Crvenoj listi i SEBI
14 - Fragmentacija re~nih sistema (predstavnici Srbije prezentirali svoje
podatke).
3.Radionica „NATURA 2000 and CITES Planning” je odr`ana u
sedi{tu Zavoda 3. jula 2013. godine. U okviru instrumenta pretpristupne pomo}
i IPA 2012. planiran je projekat za daqi razvoj Natura 2000 mre`e u Republici Srbiji i implementaciju CITES-a.
4.Me|unarodni seminar „Liste invazivnih biqaka Balkana sa EPPO
treningom za proces priorizacije invazivnih biqaka“ odr`an je u organizaciji
Instituta za za{titu biqa i `ivotnu sredinu od 8. do 11. jula 2013. godine u
Beogradu.
5.U~e{}e na Me|unarodnom botani~kom simpozijumu koji se odr`avao u
Hrvatskoj, u Splitu, u periodu od 27. do 29. septembra. 2013. godine („Hrvatski botani~ki simpozijum sa me|unarodnim u~e{}em“). Zavoda je odr`ao usmeno
izlagawe „Pregled vrsta flore u Srbiji od me|unarodnog zna~aja“ (Internationally important species in flora of Serbia) u sekciji Primewena botanika i
za{tita prirode.
6. ENVAP II – „Priprema za pregovore u procesu pristupawa Republike Srbije Evropskoj uniji“ (Preparation for negotiations related to Serbia EU
Accession) - je projekat finansiran od strane [vedske agencije za za{titu
`ivotne sredine ~iji je osnovni ciq da se podr`e pripreme Srbije za po~etak
pregovora sa Evropskom unijom u oblasti `ivotne sredine. Predvi|eno je da
projekat traje do 2015. godine.
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
83
Prvi skup je odr`an 5. i 6. novembra 2013. godine, i na wemu su rezimirani rezultati ENVAP I i predstavqene budu}e aktivnosi za ENVAP II, dok
su na operativnom delu prikazani konkretni koraci i primeri iz zemaqa koje su
pro{le ove pregovara~ke korake na putu ka EU.
7.Seminar „Podr{ka procesu evropskih integracija u Srbiji“ posve}en
pregovorima u poglavqu 27 – @ivotna sredina odr`an je 19. i 20. novembra
2013. u Beogradu. To je osmi u nizu odr`anih seminara u organizaciji Kancelarije za evropske integracije i Nema~ke organizacije za me|unarodnu saradwu.
8.U~e{}e na Regionalnoj radionici za ja~awe kapaciteta u borbi protiv
alohtonih invazivnih vrsta i ostvarivawe Ai~i ciqa 9 za centralnu i isto~nu
Evropu i centralnu Aziju (Regional Capacity-building to Address Invasive Alien Spe-
cies and to Achieve Aichi Biodiversity Target 9 in the Central and Eastern Europe and
Central Asia) u periodu od 9. do 12. decembra 2013. u Sarajevu (Bosna i Herce-
govina). Radionica je odr`ana u organizaciji Sekretarijata UN Konvencije o
biolo{koj raznovrsnosti (CBD Secretariat) i Federalnog ministarstva okoli{a
i turizma Bosne i Hercegovine, uz finansijsku podr{ku Vlade Japana. Radionici su prisustvovali i predstavnici Evropske i mediteranske organizacije
za za{titu biqa (EPPO), Me|unarodne konvencije za za{titu biqa (IPPC) i
Me|unarodne unije za za{titu prirode (IUCN), a u~estvovalo je jedanaest zemaqa
sa podru~ja centralne i isto~ne Evrope i centralne Azije. Ciq radionice bio je
pru`awe odre|enih smernica koje }e olak{ati izradu/reviziju Akcionih planova i Nacionalnih strategija biodiverziteta. Naglasak je stavqen na odre|ivawe
prioritetnih vrsta i puteva wihovog {irewa, razradu Akcionih planova za invazivne vrste kao i Nacionalnih strategija biodiverziteta i nala`ewe na~ina koji
}e olak{ati komunikaciju i saradwu na nacionalnom i regionalnom nivou.
foto: Nata{a Pani}
84
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
3. ИНФОРМИСАЊЕ ЈАВНОСТИ
3.1. ПРОМОТИВНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ЕКО-ДАТУМА
Zna~ajan deo promotivnih aktivnosti Zavoda realizovan je povodom
ekolo{kih datuma od me|unarodnog ili nacionalnog zna~aja. Razli~ite akcije
promotivnog karaktera Zavod je realizovao samostalno, ili u okviru saradwe sa
drugim institucijama i organizacijama. Obele`eni su slede}i datumi:
2. FEBRUAR, DAN [email protected] PODRU^JA
Obele`en je manifestacijom koja je odr`ana 1. februara u Pokrajinskom
zavodu za za{titu prirode, u Novom Sadu, u organizaciji doma}ina, kao i Ministarstva energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine, Ministarstva prirodnih
resursa, rudarstva i prostornog planirawa, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeqstvo i za{titu `ivotne sredine i Zavoda za za{titu prirode
Srbije. U radnom delu programa je kroz prezentacije predstavqeno {ta pojedini
sektori u Srbiji rade na regionalnom i lokalnom nivou kako bi se obezbedilo da
vla`na podru~ja i voda u wima budu na dobrobit qudi i `ivog sveta. Na skupu
su predstavqene prezentacije: Pokrajinski zavod za za{titu prirode, Ministarstvo energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine: O~uvawe vla`nih podru~ja u
Srbiji u svetlu novih ramsarskih smernica i inicijativa, Delegacija Evropske
unije u Srbiji: @iveti sa poplavama: rezultati i primena projekta mapirawa poplavnih podru~ja u Srbiji, Direkcija za vodne puteve: Me|usektorska saradwa na
poboq{awu uslova za plovidbu na Dunavu donosi dobrobit i prirodi, WWF –
Svetski fond za prirodu: Obnova vla`nih stani{ta na podru~ju prekograni~nog
rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“ i Zavod za za{titu prirode Srbije:
Odr`ivo upravqawe populacijom vodozemaca u Srbiji. U izlo`benom prostoru
Pokrajinskog Zavoda otvoren je i novi deo postavke koji predstavqa model plavnog podru~ja sa interaktivnom prezentacijom.
21. MART, DAN [UMA
Zavod je obele`io zajedni~kom akcijom po{umqavawa, zajedno sa Sekretarijatom za za{titu `ivotne sredine grada Beograda, Upravom za {ume Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, JP „Srbija{ume“ i JKP
„Zelenilo – Beograd“. Ovim povodom, na Adi Ciganliji je zasa|eno 150 od
ukupno 8.000 sadnica poqskog jasena i crvenog hrasta, koliko je planirano za
po{umqavawe ovog podru~ja.
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
85
22. MART, SVETSKI DAN VODA
Odr`ana je manifestacija u okviru koje je dr Du{an Mijovi}, pomo}nik
direktora Zavoda za za{titu prirode Srbije govorio o zna~aju vodne raznovrsnosti i wene za{tite u okviru svog izlagawa „Za{tita vodne raznovrsnosti od
predawa do inspiracije umetnosti i arhitekture“.
22. APRIL, DAN PLANETE ZEMQE
Bio je dan ispuwen brojnim akcijama koje je podr`ao ili u kojima je
u~estvovao Zavod u saradwi sa {kolskim organizacijama, a ~iji su glavni nosioci bili upravo najmla|i. Tako se Zavod 22. aprila pridru`io obrazovnim
akcijama osnovnih {kola „Jelena ]etkovi}“ i „Drinka Pavlovi}“ posve}enim
ovom zna~ajnom ekolo{kom datumu. U znak podr{ke Zavoda aktivnostima kojima
se kod najmla|ih razvija svest o nephodnosti o~uvawa planete na kojoj po~iva
na{ `ivot, Zavod je dodelio u~esnicima edukativna izdawa Zavoda. Pored toga,
u Zavodu je za u~enike I i III razreda O[ „Kwegiwa Milica“ organizovan
obilazak izlo`bene postavke „Za{tita prirode“.
26. APRIL, DAN ZAVODA
Zavod za za{titu prirode Srbije je 2013. godine obele`io 65. godina postojawa i rada. Uz predstavnike nadle`nog ministarstva, drugih ministarstava,
organa lokalne samouprave, upravqa~a, visoko{kolskih oganizacija, dr`avnih
ustanova i institucija i razli~itih udru`ewa, direktor Zavoda predstavio
je daqe strate{ke ciqeve i planove Zavoda u daqem radu na za{titi prirode.
Ovom prilikom, odr`ane su dve prezentacije o aktuelnim temama geo i biodiverziteta. Saradnici Zavoda predstavili su teme „O~uvawe geodiverziteta i
geonasle|a – zalog trajnosti prirode“ i „Invazivne vrste u Srbiji i aspekti
wihovog uticaja na prirodu“.
22. MAJ, DAN BIODIVERZITETA
Okupio je brojne u~esnike u manifestaciji koju je Zavod organizovao. Ovom
prilikom direktor Zavoda ukazao je na podru~ja koja se istra`uju ili predla`u
za za{titu, a koja su zna~ajna za o~uvawe biodiverziteta u Srbiji. Odr`ana
su i predavawa vezana za glavnu temu ovog eko-datuma je VODA I BIODIVERZITET: „Vilinski kowici i wihov zna~aj u za{titi vodenih stani{ta“
i „O~uvawe ptica re~nih stani{ta u Srbiji“. U ciqu obele`avawa i promocije ciqeva Konvencije o biodiverzitetu, Zavod je u~estovovao u radu tre}eg
nau~nostru~nog skupa „Otvoreni dani biodiverziteta“, koji je odr`an 7. juna
2013, u znaku podr{ke o~uvawu biodiverziteta i wegovom odr`ivom kori{}ewu
kao zna~ajnom prirodnom resursu.
25. MAJ, EVROPSKI DAN PARKOVA
Zavod je obele`io zajedno sa JKP „Zelenilo Beograd“ i Muzi~kom {kolom „Kosta Manojlovi}“ odr`avawem manifestacije „^uvajmo prirodu u Gradu“
u Gradskom parku u Zemunu. U okviru ekolo{ke radionice Zavoda, u~esnici
su izradom kola`a i likovnih radova na temu za{ti}enih Spomenika prirode
zemunskog parka, izrazili svoje vi|ewe lepote i zna~aja ovog zelenog prostora
i istovremeno se upoznali sa za{ti}enim stablima Parka. Ovom prilikom,
86
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
u~enici Muzi~ke {kole „Kosta Manojlovi}“ priredili su muzi~ki program u
Parku, gde je odr`an i razgovor sa novinarima.
5. JUN, DAN ZA[TITE @IVOTNE SREDINE
Zavod je povodom obele`avawa ovog svetskog datuma podr`ao odr`avawe
dobrotvorne de~je ekolo{ke predstave „Na vrh jele u dnu bora“ u organizaciji
NVO „Ecoist“ i izvo|ewu Eko musketara O[ „Drinka Pavlovi}“ dana 1. juna
u pozori{tu REKS, Beograd. U~esnicima ove predstave kao nagrada dodeqena
su izdawa Zavoda. Kao {to je ve} postalo tradicionalno, ovaj ekolo{ki datum je
bio povod da i ove godine Zavod podr`i manifestaciju posve}enu Svetskom danu
`ivotne sredine u Gra~anici, i nagradi najuspe{nije u~esnike svojim izdawima.
29. JUN, DAN DUNAVA
Obele`en je i ove godine zajedni~kom manifestacijom, u organizaciji Direkcije za vode i Coca-Cola Hellenic i drugih partnera. Decenija ovog ekodatuma obele`ena je mno{tvom zanimqivih de{avawa o brojnim prirodnim i
kulturnim vrednostima. Za sve goste ove ro|endanske fe{te u ~ast Dunava, Zavod je na svom {tandu organizovao zanimqiv test kviz pod sloganom „Do`ivimo
`ivot Dunava“, a u~esnici sa najboqim rezultatima dobili su kao vredne nagrade edukativna izdawa Zavoda. Zavod je tako|e dodelom svojih izdawa podr`ao
i odr`avawe nagradnog likovnog konkursa za osnovce i sredwo{kolce „Dunavski umetnik 2013“ kojeg su realizovali Mladi istra`iva~i Srbije, a povodom
obele`avawa Dana Dunava.
7. SEPTEMBAR, ME\UNARODNI DAN LE[INARA
Prvi put obele`en je u Srbiji, u organizaciji Instituta za biolo{ka
istra`ivawa „Sini{a Stankovi}“, Fondacije za za{titu ptica grabqivica, Rezervata Uvac i Zavoda. SRP „Uvac“, podru~je gde obitava najve}a kolonija beloglavog supa u Srbiji, bio je doma}in manifestacije. Pored obilaska Rezervata,
u okviru ove manifestacije odr`an je stru~ni skup posve}en za{titi le{inara
na Balkanu, gde su se mogli ~uti najaktuelniji podaci vezano za stawe populacije
beloglavog supa i drugih le{inara u regionu. Najeminentniji stru~waci iz ove
oblasti ukazali su i na daqe pravce mera za{tite kako bi se za{titio, ne samo
beloglavi sup ve} se na na{e prostore vratile i ostale tri vrste le{inara.
foto: Nata{a Pani}
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
87
САЈАМСКЕ И ДРУГЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ
BEOGRADSKI SAJAM EKOLOGIJE EKOFER I
ME\UNARODNI SAJAM KWIGA U BEOGRADU
Na 10. Me|unarodnom sajmu za{tite `ivotne sredine - EcoFair beogradskom sajmu koji je odr`an 9. oktobra, Zavod je u~estvovao na zajedni~kom {tandu
sa Ministarstvom energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine, Republi~kim
hidrometeorolo{kim zavodom i Agencijom za za{titu `ivotne sredine. Zavod je
svim posetiocima namenio bogat informativni materijal me|u kojima i tematske
postere, kao i razli~ite brojeve ~asopisa „Za{tita prirode“.
Na 58. Me|unarodnom sajmu kwiga Zavod je u~estvovao samostalno, na svom
izlo`benom prostoru u Hali IV beogradskog sajma, kao i na {tandu Centra za
promociju nauke u hali II beogradskog sajma. Zavod je jedan broj naslova kwiga
i ranije brojeve stru~nog ~asopisa „Za{tita prirode“ dodelio besplatno svim
posetiocima svog izlo`benog prostora, u `eqi da zainteresovanima za stru~nu
literaturu, naro~ito studentima i poslenicima u obrazovawu omogu}e da do|u do
kvalitetnog {tiva i podataka iz razli~itih nau~nih oblasti i oblasti za{tite
prirode. Svih dana trajawa sajma, posetiocima su deqeni i tematski posteri
Zavoda, sa ciqem popularizacije za{tite prirode.
[email protected] RADOVA STUDENATA FAKULTETA
PRIMEWENE UMETNOSTI
Na Me|unarodni dan vode, 22. marta u Zavodu je sve~ano otvorena izlo`ba
studenata Fakulteta primewene umetnosti, Odsek unutra{wa arhitektura
„Arhitektonski objekti u odsjaju vode“ u okviru projekta Kulturni centar na
vodi pod mentorstvom prof. Tawe Manojlovi}. Izlo`ba predstavqa razli~ita
re{ewa objekata na Adi Ciganliji, neposredno inspirisana divqim `ivim svetom ove zelene oaze u Beogradu. Jedan od studentskih radova predla`e i centar
Zavoda za za{titu prirode Srbije na Adi, za promociju stani{ta za{ti}enih
vrsta i biodiverziteta u celini. Zavod je odr`ao predavawa o stani{tima
za{ti}enih vrsta na Adi Ciganliji. Tako|e, u okviru projekta od{tampan je
katalog radova, sa uvodnikom o za{titi prirode.
10. JUBILARNI FESTIVAL ^AJA
U znak podr{ke ovakvim manifestacijama, Zavod je u~estvovao u programu
desetog jubilarnog Festivala ~aja, koji je odr`an od 17. do 20. aprila u Ni{u.
Festival je imao edukativno-promotivni karakter i tokom tri dana posetioci
su imali priliku da se upoznaju sa novim proizvodima od lekovitog biqa, da
probaju nove ~ajeve, da razgovaraju sa bera~ima, proizvo|a~ima i izvoznicima
lekovitog biqa i proizvoda od lekovitog biqa.
DRUGI SABOR NA POVLENU
Zavod za za{titu prirode Srbije se i ove godine odazvao na poziv organizatora i 10. avgusta u~estvovao u manifestaciji „Sabor na Povlenu“ sa ciqem da
predstavi prirodnu ba{tinu Srbije putem svojih publikacija i informacija, ali
i da uka`e na zna~aj za{tite Vaqevskih planina. Ovom prilikom, uru~ivawem
88
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
svojih izdawa, Zavod je izrazio zahvalnost organizatoru u wegovom nastojawu da
se odr`avawem ovakvih manifestacija doprinese razvoju i afirmaciji ovog kraja
uz o~uvawe wegovih prirodnih vrednosti.
BEOGRADSKI FESTIVAL CVE]A
Zavod je i ove godine u~estvovao na Beogradskom festivalu cve}a koji je
odr`an od 20. do 22. septembra u parku Mawe`, Beograd. U okviru bogatog
programa Festivala, Zavod je realizovao ~etiri radionice posve}ene deci
razli~itog uzrasta, pod zajedni~kim nazivom „Svaki `ivot ima stani{te“.
Beogradski festival cve}a, pokazalo se po ~etvrti put, je manifestacija
koja na svojevrstan na~in doprinosi uva`avawu zna~aja zelene infrastrukture
u gradskoj sredini, i pribli`ava gra|anima ovu problematiku kroz razli~ite
aspekte, na zabavan i kreativan na~in, gde je tema za{tite prirode zna~ajan i
nezaobilazni deo.
PROMOCIJA KWIGE
„Prirodne vrednosti op{tine Qubovija“, publikacija u izdawu Zavoda i op{tine Qubovija, predstavqena je 23. oktobra u okviru programa 58.
Me|unarodnog sajma kwiga. Nastala je kao deo Akcionog plana za biodiverzitet
Op{tine u okviru realizacije Projekta „Mre`a za lokalno akciono planirawe
za biodiverzitet na Zapadnom Balkanu – SEE BAP II“ kojim je rukovodio
Evropski centar za za{titu prirode (ECNC) u saradwi sa Regionalnim centrom za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu (REC SEE).
O tome kako je kwiga nastala i wenom zna~aju govorili su u ime izdava~a
direktor Zavoda Aleksandar Dragi{i} i predsednik op{tine Qubovija Miroslav Mi}i}. O razli~itim aspektima biodiverziteta koji su predstavqeni u
kwizi govorili su stru~ni saradnici Zavoda, autori kwige.
NEDEQA PRIRODWA^KOG FILMA ZAVODA
U OP[TINI ZEMUN
Povodom 5. novembra, Dana op{tine Zemun, dani od 19. do 22. novembra
posve}eni su filmovima o prirodi u produkciji Zavoda za za{titu prirode
Srbije u skup{tinskoj sali ove op{tine. Odeqewe za dru{tvene delatnosti i
privredu Op{tine u saradwi sa Zavodom za za{titu prirode organizovalo je
prikazivawe ekolo{kih filmova Zavoda „^ovek i ptica“ i „Orao krsta{“ za
u~enike 14 zemunskih osnovnih {kola.
Pored prikazivawa filmova, na projekcijama filmova deci su o za{titi
prirode govorili predstavnici Zavoda kao i re`iser filmova Sini{a Aleksi}. Svim {kolama koje su u~estvovale u nedeqi filma Zavod je uru~io komplete
svojih izdawa sa edukativnim posterima i kompletima prirodwa~kih filmova.
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
89
3.2. ОБЛАСТ ОДНОСА СА ЈАВНОШЋУ
Pored organizovawa i u~estvovawa u razli~itim promotivnim manifestacijama i akcijama edukativnog karaktera, Zavod je zna~ajan deo svojih aktivnosti posvetio ja~awu svesti javnosti putem kontinualnog informisawa javnosti
o za{titi prirode, putem sredstava javnog informisawa i komunikacijom sa
razli~itim segmentima javnosti i predstavnicima zainteresovanih strana.
U protekloj izjave i razgovori sa predstavnicima Zavoda, odnosno rad Zavoda, predstavqen je u preko stotinu objava, koje su daqe preno{ene i u drugim medijima, posebno na veb mre`i i tzv. „zelenim“ sajtovima. Posmatraju}i
okvirni broj nastupa stru~waka Zavoda u medijimab mo`e se konstatovati da je
u celini Zavod bio aktivan u odnosu na medije, odnosno da su mediji u velikoj
meri obra}ali se Zavodu u obradi tema iz oblasti za{tite prirode. U informisawu javnosti o radu Zavoda zastupqeni su svi mediji – {tampani, elektronski
i novi mediji, tj. smart aplikacije i Internet. Ipak, kada se razmatra interesovawe razli~itih vrsta medija, mo`e se konstatovati da mediji od nacionalnog
zna~aja, pre svega javni servis RTS, predwa~i u pra}ewu tema o za{titi prirode i biodiverzitata.
U ciqu potpunijeg i adekvatnijeg informisawa javnosti o za{titi prirode ugovorena je saradwa sa produkcijskom ku}om Vertical media Beograd koja ove
sadr`aje emituje u okviru programa RTV Studio B, odnosno vezano za snimawe
i emitovawe wihove autorske „Zelene emisije». Na osnovu toga, ova produkcijska ku}a snimila je dve emisije, o beloglavom supu koja je u kratkom vremenskom
periodu do`ivela dve reprize, i odr`anom skupu sa nevladinim organizacijama.
Pored elektronskih medija od nacionalnog zna~aja, za rad Zavoda bili su
zainteresovani i brojni lokalni mediji. Pored nastupa u medijima putem davawa
izjava, razgovora, Zavod je komunicirao sa medijima i putem pisanih izjava i
tekstova, sa desetak saop{tewa razli~ite tematike, koji su propra}eni u medijima (o parazitima u ribi, slu~aju trovawa ptica u ^a~ku, rezultatima brojawa
supova, povratku eje livadarke na weno stani{te, gmizavcima u urbanim centrima, itd.). Zavod je putem svoje Internet prezentacije prenosio i saop{tewa
drugih organizacija, prirodwa~kih udru`ewa - na primer Me|unarodne unije za
za{titu prirode IUCN i Svetskog fonda za prirodu WWF, {to predstavqa
jo{ jedan vid saradwe sa ovim me|unarodnim organizacijama. Pored toga, neki
od medija su redovno objavqivali vesti sa Internet prezentacije Zavoda (npr.
Revija Dobro jutro), pisani su tematski ~lanci kao na primer za Poqoprivredni kalendar. Revija „Srbija{ume“ objavila je intervju sa direktorom Zavoda i
druge tekstove iz oblasti rada Zavoda. U vi{e navrata komunikacija sa medijima
i javno{}u u celini bila je optere}ena aktuelnim de{avawima, me|utim, to nije
zna~ajnije uticalo na reputaciju Zavoda. Ono {to je tako|e zna~ajno, to je da je
Zavod bio otvoren i uvek pristupa~an medijima i javnosti u informisawu ili
razja{wavawu svih pitawa iz oblasti u kojoj radi.
90
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА
Usled nefunkconalnosti i prevazi|enih re{ewa prethodne prezentacije,
izra|ena je nova Internet prezentacija Zavoda. Dizajnerski modernog i atraktivnog vizuelnog re{ewa, prezentacija sadr`i brojne podatke koji su vi{eslojno
postavqeni, a ukqu~ila je i kominikaciju sa naj{irom javno{}u prisustvom na
dru{tvenim mre`ama. Izgled i sadr`aj nove Internet prezentacije Zavoda su
pozitivno oceweni od strane wenih posetilaca. S obzirom na izuzetan zna~aj
elektronskog komunicirawa i prezentovawa putem svetske elektronske mre`e,
prezentacija Zavoda na internetu je redovno a`urirana. Sadr`ajima na prezentaciji Zavoda uglavnom su prenete najva`nije aktivnosti i podaci vezano za
za{titu prirode.
САРАДЊА СА ЦИЉНИМ ЈАВНОСТИМА
U okviru aktivnosti u oblasti odnosa s javno{}u, Zavod je u~estvovao u
{irim aktivnostima usmerenim na pove}awe transparentnosti rada i povezivawa sa ciqnim javnostima. U vezi s tim, Zavod je u~estvovao, i dao svojevrsni
doprinos izradi drugog Nacionalnog izve{taja o sprovo|ewu Konvencije o dostupnosti informacija, u~e{}u javnosti u dono{ewu odluka i pravu na pravnu
za{titu u pitawima `ivotne sredine, tzv. Arhuske konvencije u Republici
Srbiji, kao i izradi Akcionog plana za wenu primenu.
Zavod je u proteklom periodu naro~itu pa`wu posvetio upravo razvijawu
saradwe i povezivawu sa razli~itim institucijama i organizacijama koje deluju
u oblasti za{tite prirode. Tako je sklopqen memorandum o saradwi sa Agencijom za za{titu `ivotne sredine, i ugovor o saradwi sa nevladinom organizacijom Supernatural, na osnovu kojeg }e u budu}nosti zajedni~ki realizovati
akcije usmerene na projekte o~uvawa i za{tite prirode. Pored toga, Zavod je
u protekloj godini dobio niz priznawa za uspostavqenu saradwu i svojevrsni
doprinos realizaciji aktivnosti koje se odnose na unapre|ewe za{tite prirode drugih ustanova i udru`ewa, kao na primer Geografskog fakulteta, koji je
dodelio Plaketu Zavodu povodom 120 godina od svog osnivawa i 160 godina
visoko{kolskog obrazovawa geografa u Srbiji, ili Biolo{kog istra`iva~kog
dru{tva „Josif Pan~i}“ koji je Zavodu sve~ano uru~io Zahvalnicu povodom 35
godina svog postojawa.
foto: Sr|an Belij
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
91
foto: Vesna Mijailovi}
4. ОБРАЗОВНА АКТИВНОСТ
Obrazovna aktivnost se realizuje u formi programa, seminara, radionica,
okruglih stolova, tribina, pojedina~nih serijala predavawa i studijskih poseta
prirodnim dobrima, u kojima u~estvuju stru~waci Zavoda i drugih stru~nih i
nau~nih institucija i organizacija koje se bave za{titom prirode. Stru~waci
Zavoda aktivno su u~estvovali i u realizaciji obrazovnih programa drugih institucija.
ПРОГРАМИ ЗА УПРАВЉАЧЕ ЗАШТИЋЕНИХ
ПРИРОДНИХ ДОБАРА И СТРУЧНУ ЈАВНОСТ
Podr{ka i u~e{}e u realizaciji {estog Eko forum upravqa~a prirodnim
dobrima grada Beograda „Za{ti}ena prirodna dobra Beograda“, na temu „Procena prioriteta upravqawa za{ti}enim prirodnim dobrima i vo|ewa ~uvarske
slu`be“, i sedmog Eko foruma na temu „Odr`ivi i eko turizam za{ti}enih
prirodnih dobara Beograda“ u prostorijama Zavoda, u organizaciji Beogradske
eko asocijacije.
U saradwi sa Ministarstvom energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine, organozovan je skup „Partnerstvom ka za{titi prirode“. U radu skupa su
u~estvovali predstavnici dr`avnih institucija, upravqa~a za{ti}enim prirodnim dobrima i nevladinih organizacija koje se bave za{titom prirode. Skup je
odr`an u prostorijama sedi{ta Zavoda u Beogradu, u ciqu unapre|ewa saradwe
svih subjekata u ovoj oblasti, kao i da podstakne daqe umre`avawe organizacija
civilnog dru{tva u praksu za{tite prirode.
Podr{ka Ministarstvu prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planirawa u organizaciji radionice u ciqu pripreme projekta za daqi razvoj Natura
2000 mre`e u Republici Srbiji i implementacije CITES konvencije. Radionica je odr`ana u prostorijama Zavoda.
Na Pali}u na sedmom nau~no-stru~nom skupu sa me|unarodnim u~e{}em
„Planska i normativna za{tita prostora i `ivotne sredine“ u organizaciji
Asocijacije prostornih planera Srbije, Geografskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu, Urbanisti~kog zavoda grada Subotica i Republi~ke agencije za prostorno planirawe, predstavnici Zavoda su predstavili teme: Za{tita prirodnih vrednosti budu}eg parka prirode „Ku~aj-Beqanica“, „Uslovi za{tite prirode za izradu planske dokumentacije kao pravila ure|ewa i gra|ewa u prostoru
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
93
ekolo{ke mre`e Republike Srbije“ i „Tretman predela u zakonskoj regulativi
Republike Srbije“.
Predstavnici Zavoda, tokom odr`avawa Centralno-evropskog samita
„Planinski centri turizma: Razumevawe sredstava za budu}nost“ („Mountain
Resort: Understanding the Tools for Future), na Kopaoniku, u~esnicima su
predstavili prirodne vrednosti i koncept za{tite NP „Kopaonik“.
Organizacija predavawa „DTBird – alat za monitoring ptica i spre~avawe
wihovog stradawa na vetroregeneratorima“ u prostorijama Zavoda.
U okviru druge nacionalne radionice sa zainteresovanim stranama u Beogradu, u organizaciji Republi~ke agencije za prostorno planirawe (deo projekta
Attract – SEE: Ocena atraktivnosti teritorija Jugoisto~ne Evrope), Zavod je
u~esnicima predstavio temu „Za{ti}ena podru~ja i wihov uticaj na pove}awe
privla~nosti prostora Republike Srbije“.
U~e{}e u realizaciji studijske posete predstavnika Instituta za stepu pri
Uralskom odeqewu Ruske akademije nauka u NP „\erdap“.
ПРОГРАМИ ЗА ПРЕДСТАВНИКЕ ОПШТИНА
И ЛОКАЛНО СТАНОВНИШТВО
U ciqu predstavqawa evropske mre`e prirodnih dobara NATURA 2000,
prirodnih odlika SRP „Klisura reke Jerme“, mogu}nosti kori{}ewa eko staze
za obrazovne i turisti~ke prekograni~ne programe op{tina Trn i Dimitrovgrad,
razmene iskustva i formirawa novih inicijativa na ovom planu, stru~waci
Zavoda odr`ali su u Dimitrovgradu seminar na temu „Zna~aj uspostavqawa
mre`e evropskih za{ti}enih prirodnih dobara“. U radu seminara u~estvovali
su op{tinski predstavnici nadle`nih institucija za `ivotnu sredinu, ruralni
razvoj, turizam i {kolstvo.
ПРОГРАМИ ЗА НАСТАВНИКЕ, УЧЕНИКЕ И СТУДЕНТЕ
PROGRAMI ZA NASTAVNIKE
Na poziv Regionalnog centra za usavr{avawe zaposlenih u obrazovawu iz
Ni{a, predstavnici Zavoda u~estvovali su na sastanku Aktiva biologa grada Ni{a. Sastanku je prisustvovalo preko 40 nastavnika i profesora ni{kih
osnovnih i sredwih {kola. Ovom prilikom predstavnici Zavoda odr`ali su
prezentacije: o radu Zavoda u za{titi prirode i aktuelnostima na teritoriji
ni{kog okruga i o obrazovnim programima za nastavnike i u~enike i izdawima
Zavoda namewenim za rad sa u~enicima.
PROGRAMI ZA PRED[KOLCE
Realizacija eko obrazovnih igraonica u okviru kojih deca pred{kolskog uzrasta u~e o za{titi retkih i ugro`enih vrsta u Srbiji: „Pogodi gde je moje stani{te“,
„Medve|a staza“ i „Koliko sam visok u odnosu na medveda, tetreba i tekunicu“.
94
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
PROGRAMI ZA U^ENIKE
Obilazak izlo`bene postavke Zavoda „Za{tita prirode“ i prezentacija o
radu Zavod u za{titi prirode u okviru organizovanih poseta za oko 1 000 |aka
iz beogradskih {kola: O[ „Jovan Sterija Popovi}“, O[ „Gavrilo Princip“,
O[ „Mladost“, O[ „Radojka Laki}“, O[ „Kwegiwa Milica“, O[ „Jelena
]etkovi}“. Sredwe stru~ne hemijske {kole, Sredwe kozmeti~ke {kole, Sredwe
geolo{ke i hidrometereolo{ke {kole „Milutin Milankovi}“ i vrti}a „Bra}a
Abasi“.
Ekolo{ke radionice: „Dunavski znalac” u okviru Obele`avawa Dana Dunava, „O prirodi u gradu“ namewene pred{kolcima tokom trajawa Beogradskog
festivala cve}a, „Autohtone drvenaste vrste i egzote u beogradkim pakrovima“
u okviru obele`avawa Evropske nedeqe mobilnosti i Dana bez automobila,
„Ugro`ene vrste u Srbiji“ na prvom ~asi ~uvara prirode u O[ „Kraq Petar I”.
Predavawa za u~enike mladenova~kih osnovnih {kola o prirodnim lepotama Kosmaja.
Prezentacija o Parku prirode „Si}eva~ka klisura“ u okviru festivala
„Nauk nije bauk“ u gimnaziji „Svetozar Markovi}“ u Ni{u.
PROGRAMI ZA STUDENTE
Tematska poseta Zavodu 170 studenata ~etvrte godine Farmaceutskog fakulteta, Univerzitet u Beograd.
Na [umarskom fakultetu u Beogradu, povodom akcije „Prona|imo put“,
Zavod je kroz tematske prezentacije podr`ao inicijativu za uspostavqawe partnerskih odnosa Fakulteta i organizacija koje se bave praksom {umarstva, u
ciqu omogu}avawa studentima da se informi{u o mogu}nostima profesionalnog
delovawa, odnosno „pronalaska svog puta“.
Odr`an otvoreni javni ~as u prostorijama Biolo{kog fakulteta u Beogradu o delatnosti za{tite prirode i radu Zavoda u organizaciji Biolo{kog
istra`iva~kog dru{tva „Josif Pan~i}“.
Za studente Fakulteta bezbednosti, kao deo programa realizacije stru~ne
prakse, odr`ana je radionica na teme: Delatnost Zavoda, Aktivnosti predstavnika Zavoda u nacionalnoj grupi za izradu strategije upravqawa rizicima u
prirodi, Za{tita prirode, Za{tita prirode i izrada planske dokumentacije
kao pravila ure|ewa i gra|ewa u prostoru ekolo{ke mre`e i [uma kao prirodni resurs i metode upravqawa rizicima.
Stru~ni saradnici Zavoda u~estvovali su u realizaciji eko kampa u Specijalnom rezervatu prirode „Veliko ratno ostrvo“, koji relizuje JKP „Zelenilo
Beograd“.
Predavawa i obilazak izlo`bene postavke u Zavodu za studente Geografskog fakulteta u Beogradu.
Predavawe na temu „Stawe biodiverziteta i ornitofauna Parka prirode
Stara planina“ za studente Fakulteta prirodnih nauka Univerziteta u Cirihu
u okviru wihovog programa terenske nastave na Staroj planini.
Program stru~nog usavr{avawa kroz volontirawe za grupu od sedam studenata.
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
95
ОБРАЗОВНИ ПРОГРАМИ У САРАДЊИ СА ДРУГИМ
ИНСТИТУЦИЈАМА И НЕВЛАДИНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА
U ciqu ja~awa partnerskih veza sa institucijama i organizacijama koje imaju ekolo{ku orijentaciju Zavod je kroz obezbe|ivawe prigodnog obrazovnog materijala i stru~no u~e{}e i konsultacije, podr`ao razli~ite obrazovne programe
koji imaju za ciq {irewe svesti o potrebi za{tite `ivotne sredine i prirode,
NVO sektora i drugih organizacija:
U okviru manifestacija koje organizuje Centar za promociju nauke, Zavod je realizovao kao deo manifestacije „[uma znawa“, radionicu o retkim
i ugro`enim biqnim i `ivotiwskim vrstama za u~enike prvih razreda i eko
kviz za u~enike petih razreda beogradskih osnovnih {kola. U okviru de~jeg
nau~nog kampa u Viminacijumu realizovao je predavawa i radionicu na temu
„Paleontolo{ko nalazi{te mamuta Vike u Viminacijumu kao podsticaj za{tite
geonasle|a u Srbiji“.
Saradnici Zavoda su u~estvovali u realizaciji kviza „Ptice Beograda“ u
organizaciji Pionirskog grada, Beograd.
Odr`ana je prezentacija za u~esnike kampa na Obla~inskom jezeru „Ptice
Srbije i wihova za{tita“ koji organizuje Odred izvi|a~a pore~ana „[kolski
brod Jadran“.
U organizaciji Gradske op{tine Savski venac Zavod je u Hajd parku (Beograd), organizovao obrazovni program za mlade. Tim povodom odr`ane su radionice o zna~aju za{tite bogatstva sveta prirode i zelenih oaza grada, kao garanta
o~uvane i zdrave `ivotne sredine.
Organizovan je Eko kviz kao deo obele`avawa Svetskog dana za{tite `ivotiwa, u O[ „Radojka Laki}“ u Beogradu.
U okviru programa Me|unarodnog festivala zelene kulture „GREEN
FEST”, u organizaciji Centra za unapre|ewe `ivotne sredine koji je odr`an
u u Domu omladine Beograda, pod sloganom ^ETRI BOJE ZELENO, Zavod je
organizovao eko debatu za studente i sredwo{kolce i eko obrazovnu igraonicu
za pred{kolce.
Zavod za za{titu prirode Srbije u~estvovao je u realizaciji programa
[kole ekologije za mlade u Mladenovcu, u organizaciji NVO Beogradska eko
asocijacija. Predstavnici Zavoda odr`ali su radionicu „Partnerski rad sa
stanovni{tvom i lokanim zajednicama u za{titi `ivotne sredine“ i predavawa
„Za{tita {umskih resursa“ i „Predeo izuzetnih odlika Kosmaj“.
Zavod je uzeo u~e{}e i u Smotri istra`iva~kih radova koju organizuje
Udru`ewe nastavnika „Dositej Obradovi}“ iz Beograda.
U organizaciji udru`ewa „Volim prirodu“ na{i najmla|i sugra|ani posetili su Zavod kako bi saznali {ta je najvrednije u na{oj prirodi i kako se ona
{titi.
96
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
ОБРАЗОВНИ ПРОГРАМИ ЗА ДРУГЕ ИНСТИТУЦИЈЕ
НАДЛЕЖНЕ ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
И ЗБРИЊАВАЊА ВРСТА
Na osnovu potreba Veterine Beograd d.o.o. u ~ijoj nadle`nosti se nalazi
slu`ba za intervenciju povodom prijave gra|ana o pojavqivawu zmija u gradu,
Zavod je organizovao obuku za zaposlene na radnom mestu zoohigijeni~ar „Ulov
zmija i wihovo vra}awe na prirodna stani{ta“. Nakon zavr{enog programa i
rada na terenu, izvr{ena je valorizacija programa kada su svi polaznici rekli
da znawe i ve{tine ste~ene tokom obuke koriste u praksi.
ЕКО ОБРАЗОВНЕ АКЦИЈЕ
Zavod je realizovao novogodi{wu akciju oslikavawa ~estitki, u kojoj su
deca crtala prirodu i novogdi{we motive kako bi prosledila svoj glas i `equ
da naslede o~uvanu prirodu. U akciji su u~estvovala deca iz pet vrti}a i sedam
osnovnih {kola u Beogradu i jedne u Ni{u, nacrtav{i preko 1000 ~estitki koje
su poslate donosiocima odluka, stru~nim i nau~nim institucijama , predstavncima civlnog dru{tva i medija u zemqi i inostranstvu. Osnovne {kole koje su
u~estvovale u akciji su: O[ „Radivoj Popovi}“, {kola za decu o{te}enog sluha
i govora, Beograd, O[ „Anton Skala“, Beograd, Nema~ka {kola u Beogradu
(III i IV razred), O[ „Kraq Petar I“ Beograd (I razred), O[ „Kara|or|e“,
Beograd (II i IV razred), O[„Stanko Mari}“, Zemun (I razred), O[ „Mladost“, Novi Beograd (VI razred) i O[ „Kole Ra{i}“ Ni{ (V razred).
Vrti}i u kojima su deca crtala ~estitke su: „Dunavsko obdani{te“, Beograd (6
godina), „Leptiri}“, Beograd, (5 godina), „Roda“, Zemun (5 godina), „Majski
cvet“ (6 godina) i„P~elica Maja“, Zemun (6 godina).
Akcija „Eko biblioteka u {kolama“ pokrenuta je imaju}i u vidu zna~aj
obrazovawa o `ivotnoj sredini i prirodi za kvalitet wene za{tite i potrebu
{kola za izdawima i nastavnim sredstvima koja bi unapredila rad u ovoj oblasti. Akcija se sprovodi u ciqu omogu}avawa u~enicima da lak{e do|u do tematske literature i podataka kao jednim od osnovnih uslova za sticawem znawa i
ve{tina aktivnog u~e{}a u za{titi `ivotne sredine. Akcijom je obuhva}eno oko
100 {kola u Srbiji, gimnazija i sredwih stru~nih {kola koje su usmerene na
obrazovawe u~enika u oblasti ekologije i za{tite `ivotne sredine
СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ КАДРОВА
U~e{}e stru~waka Zavoda na stru~nim skupovima, seminarima, radionicama, prezentacijama i predavawima.
Stru~ni saradnici Zavoda za za{titu prirode Srbije u~estvovali su na
14. Parkovijadi odr`anoj na Tari u organizaciji JP „NP Tara“, kao svojevrsnom programu izgra|ivawa timskog rada kroz sport i tematska dru`ewa i
umre`avawa zaposlenih u instiucijama i organizacijama koje se bave za{titom
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
97
prirode. Ovom prilikom odr`an je okrugli sto na kom se diskutovalo o sadr`aju
nacrta Zakona o nacionalnim parkovima, dok se u drugom delu sastanka razgovaralo o zajedni~kom u~e{}u u projektima.
СЕМИНАРИ, РАДИОНИЦЕ И ДРУГЕ АКТИВНОСТИ
foto: Geza Farka{
98
ŠŠ Radionica „Model upravqawa turisti~kim rizortom Stara planina“ (31.
januar i 20. mart, Beograd);
ŠŠ Seminar „Unapre|ewe bezbednosti `ivotne sredine razmatrawem energetskih izazova“ u organizaciji Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu
– OEBS, Ministarstva energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine i Ministarstva spoqnih poslova (13-14. februar, Beograd);
ŠŠ Radionica „Studija unapre|ewa kanalizacionog sistema grada Beograda“
u organizaciji Direkcije za gra|evinsko zemqi{te i izgradwu Beograda JKP
„Beogradski vodovod i kanalizacija“;
ŠŠ Seminar „Za{tita krupnih biqojeda i mesojeda u regionu Karpata –
zajedni~ke integrisane mere upravqawa“ u organizaciji JP „NP \erdap“, Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planirawa, Programa UN
za `ivotnu sredinu – privremeni sekretarijat Karpatske konvencije - UNEPISCC i Svetskog fonda za za{titu prirode – program „Dunav-Karpati“ WWF-DCP (20-21. februar, NP „\erdap“);
ŠŠ Predavawe o GMO dr Alekseja Tarasjeva (21. februar, PMF, Ni{);
ŠŠ Prezentacija nema~kih speleoronilaca o Cerjanskoj pe}ini (05. april,
Sajam turizma, Ni{);
ŠŠ Promocija dokumetarnog filma „Proizvodwa lekovitog i aromati~nog
biqa“ i kwige „Lekovito aromati~no i za~insko biqe u komercijalnoj upotrebi
(18. april, 10. Festival ~aja, Sokobawa);
ŠŠ Radionica „Baza podataka o gubicima izazvanim katastrofama“ u organizaciji UNDP (24. april, Beograd);
ŠŠ •Otvarawe centra za posetioce „Vrelo“ na Staroj planini u organizaciji
JP „Srbija{ume“ (22. maj, PP „Stara planina“);
ŠŠ Prezentacija DesInventar istra`ivawe u organizaciji Zavoda za statistiku- (jun, Beograd);
ŠŠ Me|unarodni seminar „Liste invazivnih vrsta Balkana sa EPPO treningom za proces priorizacije invazivnih biqaka“ u organizaciji Instituta za
za{titu biqa i `ivotnu sredinu (8-11. jul, Beograd);
ŠŠ Prezentacija Programa pra}ewa stawa zemqi{ta u organizaciji Agencije
za za{titu `ivotne sredine (jul, Beograd);
ŠŠ Peti seminar za upravqa~e prirodnim dobrima „Za{tita prirode i
odr`ivi razvoj“ u organizaciji Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva
i prostornog planirawa uz podr{ku JP „Srbija{ume“ (11. i 12. septembar,
Vrwa~ka bawa);
ŠŠ Seminar „Su{ewe {uma“ u organizaciji JP „Srbija{ume“ (26.septembar,
u [G „Stolovi“, Kraqevo);
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
ŠŠ Prezentacija rezultata speleolo{kih istra`ivawa Fabricia Boska (NP
„Tara“, Bajina Ba{ta);
ŠŠ Promocija foto monografije „Vodopadi Srbije“ autora Dragovana Stojadinovi}a Suleta (Narodna biblioteka, Kragujevac);
ŠŠ Radionica „Procena dobrobiti NP „Fru{ka gora“ i „Adaptacija na
klimatske promene“ u organizaciji Svetskog fonda za prirodu (WWF);
ŠŠ Obele`avawe 35 godina postojawa Biolo{kog istra`iva~kog dru{tva „Josif Pan~i}“ (08. novembar, Institut za zoologiju Biolo{kog fakulteta Univerziteta u Beograd);
ŠŠ Seminar „Planirawe gazdovawa {umama u uslovima rizika“, u organizaciji Ministarstva za poqoprivredu, {umarstvo i vodoprivredu – Uprave
za {ume, JP „Srbija{ume“, JP „Vojvodina{ume“, u saradwi sa [umarskim
fakultetom Univerziteta u Beogradu, Katedre planirawa gazdovawa {umama i
Katedre za{tite {uma (12- 15.novembar u SRP „Deliblatska pe{~ara“);
ŠŠ Promocija rezultata projekta Projektno re{ewe za izradu Katastra poslovne infrastrukture“ ( 27. novembar, Beograd);
ŠŠ Seminar posve}en pregovorima u poglavqu 27 @ivotna sredina „Podr{ka
procesu evropskih integracija u Srbiji“ u organizaciji Kancelarije za evropske integracije i Nema~ke organizacije za me|unarodnu saradwu GTZ (19-20.
novembar, Beograd);
ŠŠ Obele`avawe „Dana saradwe i podele znawa za prirodu“ u organizaciji Mladih istra`iva~a Srbije, CINA i Eko centra u okviru kojeg su predstavqeni program elektronske obuke i aktivnosti na projektu „Zainteresovani
za odr`ivost za{ti}enih prirodnih dobara“ (26. decembar, Beograd);
ŠŠ Prezentacija Partnerski program “Google books”, kao kanal promovisawa muzejskih izdawa;
ŠŠ Prezentacija elektronskog servisa “EBSCO”;
ŠŠ Prezentacija „Digitalne biblioteke – edukacija“ (Amfiteatar Narodne
biblioteke Srbije, Beograd).
СИМПОЗИЈУМИ, КОНФЕРЕНЦИЈЕ И СКУПОВИ
ŠŠ Sedmi nau~no-stru~ni skup sa me|unarodnim u~e{}em „Planska i normativna za{tita prostora i `ivotne sredine“ u organizaciji Asocijacije
prostornih planera Srbije, Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu,
Urbanisti~kog zavoda grada Subotica i Republi~ke agencije za prostorno planirawe ( 4-6. april, Pali});
ŠŠ Konferencija Svetske banke – STAR projekat (maj, Pirot);
ŠŠ Finalna konferencija projekta „Izve{tavawe za odr`ivost VI”, u organizaciji Centra za upravqawe `ivotnom sredinom – EMC (27. maj, Kongresni
centar „Sava“, Beograd);
ŠŠ Tematski nau~ni skup „III Otvoreni dani biodiverziteta“ u organizaciji
Instituta Tami{ iz Pan~eva i Instituta za prou~avawe lekovitog biqa „Dr
Josif Pan~i}“ iz Beograda (07. jun, Pan~evo);
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
99
ŠŠ Me|unarodni botani~ki simpozijum „Hrvatski botani~ki simpozijum sa
me|unarodnim u~e{}em“ (27-29 septembar, Split, Hrvatska);
ŠŠ 20. Nau~no-stru~ni skup „Proizvodwa i plasman lekovitog,za~inskog i
aromati~nog biqa“ u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi
Sad (08. oktobar, Ba~ki Petrovac);
ŠŠ Edukativni stru~ni skup na teme: Lovstvo u Nema~koj – tradicionalno
gazdovawe divq~i i savremeni razvoj i „Lovstvo u Sloveniji – sistemi gazdovawa divqa~i“ u organizaciji Lova~ke komore Srbije (21. decembar, Kongresni
centar „Sava“, Beograd).
РАДНЕ ГРУПЕ И РАДНИ САСТАНЦИ
Saradnici Zavoda su u~estvovali u radu slede}ih komisija i radnih grupa:
ŠŠ Radna grupa za izradu Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o ekolo{koj
mre`i Ministarstva energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine;
ŠŠ Radna grupa za izradu Uredbe o oceni prihvatqivosti Ministarstva energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine;
ŠŠ Radna grupa za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o
za{titi i odr`ivom kori{}ewu ribqeg fonda Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planirawa;
ŠŠ Radni sastanak Grupacije za ribarstvo „Zoonotski parazitozami kod slatkovodnih i morskih riba“ u organizaciji Udru`ewa za poqoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu (Privredna komora, Beograd);
ŠŠ Sektorski sastanak Pregovara~ke grupe 27 – `ivotna sredina, za oblast
za{tita prirode u organizaciji Grupe za evropske integracije u oblasti `ivotne sredine Odeqewa za evropske integracije i me|unarodnu saradwu u oblasti
`ivotne sredin Ministarstva energetike, razvoja i `ivotne sredine;
ŠŠ Sednica Skup{tine Lova~ke komore Srbije u ciqu razmatrawa pitawa
od zna~aja za funkcionisawe Komore i predstoje}ih zadataka u pogledu izrade
strate{kih nacionalnih dokumenata u oblasti lovstva i sprovo|ewa izbora za
organe Komore;
ŠŠ Sastanak Stru~nog odbora Lova~ke komore Srbije u ciqu razmatrawa situacija u vezi po~etka izrade Strategije razvoja lovstva Srbije;
ŠŠ Sastanci stru~ne grupe za izradu Strategije razvoja lovstva Srbije u
ciqu: analizirawa prikupqenih podaka o stawu populacija divqa~i u Srbiji i utvr|ivawa daqih koraka ka izradi Strategije, razmatrawa situacije za
dostavqawem dokumentacije korisnika lovi{ta u Srbiji koja se ti~e podataka
o trenutnoj brojnosti populacija gajenih vrsta divqa~i, kao osnove za izradu
analize trenutnog stawa u Srbiji i polazne osnove za daqu razradu Strategije;
ŠŠ Sastanci Komisije za kontrolu uskla|enosti generalnog urbanisti~kog
plana, plana generalne regulacije sedi{ta jedinice lokalne samouprave i
urbanisti~kog plana koji se izra|uje u obuhvatu PPPPN unutar granica progla{enog ili za{ti}enog prirodnog dobra u organizaciji Minstarstva
gra|evinarstva i urbanizma;
100
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
ŠŠ Sastanci Komisije za sprovo|ewe postupaka re{avawa po zahtevima za
naknadu {tete od divqa~i – strogo za{ti}enih vrsta, u organizaciji Ministarstva energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine, na temu razmatrawe zahteva
za naknadu {tete nastale delovawem strogo za{ti}enih divqih vrsta;
ŠŠ Sastanak na temu mogu}nosti saradwe u edukaciji i informisawu lovaca
o problemima za{tite biodiverziteta i prirode u Srbiji sa predstavnicima
Lova~kog saveza Srbije (10. januar, Beograd, LSS);
ŠŠ Sastanak ~lanova Saveta Spomenika prirode „Park Bukovi~ka Bawa“
kako bi razmotrili najaktuelnija pitawa upravqawa ovim za{ti}enim dobrom
(30. maj, Aran|elovac);
ŠŠ Rad u komisiji za elementarne nepogode i tehni~ko-tehnolo{ke nesre}e ;
ŠŠ Sastanak na temu: Projekti izgradwe malih hidroelektrana na postoje}im
vodoprivrednim akumulacijama sa predstavnicima JP „Elektroprivreda Srbije“ i Instituta za vodoprivredu „Jarosalv ^erni ;
ŠŠ Drugi sastanak Foruma zainteresovanih strana za izradu Programa
za{tite `ivotne sredine grada Beograda (27. jun, Beograd);
ŠŠ Sastanak povodom {est zahteva za izdavawe uslova za uspostavqawe malih hidroelektrana na reci Studenici sa predstavnicima preduze}a EkoVolt,
resornog ministarstva i lokalne samouprave op{tine Ra{ka (25. jul, Beograd,
Zavod);
ŠŠ Radni sastanak o mogu}nostima saradwe u za{titi le{inara sa predstavnicima Rezervata „Uvac“, d.o.o. „JP „Zolo{ki vrt Pali}“, Zavoda za kulturnoistorijske vrijednosti i prirodnog nasle|a Republike Srpske i Zolo{kog vrta
iz Segedina (07. septembar, Nova Varo{);
ŠŠ Sastanak „Za{ti}ena prirodna dobra i lokalne zajednice – od sukoba do
partnera (11. septembar, Upravni okrug, Pirot);
ŠŠ Radni sastanak u okviru projekta „Zainteresovani ZA odr`ivost
ZA{ti}enih podru~ja – ukqu~iti, povezati, oja~ati“ u organizaciji Mladih
istra`iva~a Srbiji i upravqa~a PIO „Vlasina“ (11. oktobar, Vlasina);
ŠŠ Prva godi{wa skup{tina Radan klastera koji je formiran na inicijativu
upravqa~a Spomenika prirode „\avoqa Varo{“ – preduze}a „Planinka“, sa
ciqem objediwavawa i uskla|ivawa turisti~ke ponude i razvijawa delatnosti
koje doprinose turizmu pet op{tina koje dele podru~je Radan planine: Medve|a,
Lebane, Bojnik, Kur{umlija, Prokupqe ( 20. novembar, Prolom bawa);
ŠŠ Radni sastanak povodom mogu}nosti nastavka rada hranili{ta za beloglave supove i nekrofage vrste na podru~ju op{tine Sjenica i inicijative rada
hranili{ta na novoj lokaciji na Kandi}a kr{u u SRP „Uvac“ sa predstavnicima SO Sjenica, „Rezervata Uvac“ d.o.o. i Planirskog dru{tva „Zmajevac“ (25.
novembar, Sjenica);
ŠŠ Konsultativni sastanak [email protected] sredina u omladinskoj politici – koraci pred nama“ u organizaciji Evropskog omladinskog centra (02. decembar,
Ni{).
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
foto:Milinko
Radosavqevi}
101
ЈАВНЕ РАСПРАВЕ
Zavod je u~estvovao u slede}im javnim raspravama povodom slede}eg:
foto: Bogoqub Milo{evi}
102
ŠŠ Uredba za{tite za prirodno dobro Vrelo Grze (14. jun, SO Para}in)
ŠŠ Predlog akta o progla{ewu za{ti}enog podru~ja i Studije za{tite
podru~ja „[uma Ko{utwak“ u organizaciji Sekretarijata za za{titu `ivotne
sredine grada Beograda (29. avgust, zgrada Gradske uprave grada Beograda)
ŠŠ Predlog akta o progla{ewu za{ti}enog podru~ja i Studije za{tite
podru~ja „Zemunski lesni profil“ u organizaciji Sekretarijata za za{titu
`ivotne sredine grada Beograda (04. septembar, zgrada Gradske uprave grada
Beograda)
ŠŠ Predlog akta o progla{ewu za{ti}enog podru~ja i Studije za{tite
stani{ta „Zimovali{te malog vranca“ u organizaciji Sekretarijata za za{titu
`ivotne sredine grada Beograda (13. septembar, zgrada Gradske uprave grada
Beograda)
ŠŠ Predlog uredbe o progla{ewu za{ti}enog podru~ja i Studije za{tite
Specijalnog rezervata prirode „Go~ – Gvozdac u organizaciji Ministarstva
energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine (17. septembar, SO Kraqevo)
ŠŠ Predlog uredbe o progla{ewu za{ti}enih podru~ja i studija za{tite Specijalnog rezervata prirode „Klisura reke Mile{evke“ i Predela izuzetnih odlika „Kamena Gora“ u organizaciji Ministrastva energetike, razvoja i za{tite
`ivotne sredine (18. septembar, SO Prijepoqe)
ŠŠ Javna rasprava i javna prezentacija „Studije o proceni uticaja na `ivotnu
sredinu za hidrotehni~ke radove na kriti~nim sektorima reke Dunav u Republici Srbiji“ u organizaciji Ministarstva energetike, razvoja i za{tite `ivotne
sredine (oktobar, Beograd – Ministarstvo)
ŠŠ Povodom predloga Uredbe za{tite za prirodna dobra SP „Promuklica“,
SRP „Kukavica“, SRP „Feqe{ana“ u organizaciji Ministarstva energetike,
razvoja i za{tite `ivotne sredine (24. decembar, JP „Srbija{ume“, Beograd)
ŠŠ Predlog Uredbe o progla{ewu za{tite za Spomenika prirode „Prerasti
u kawonu Vratne“ u organizaciji Ministarstva energetike, razvoja i za{tite
`ivotne sredine (25. decembar, SO Negotin);
ŠŠ Predlog Uredbe o progla{ewu SRP „Jerma“ u organizaciji Ministarstva
energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine (26. decembar, SO Pirot);
ŠŠ Nacrt Zakona o za{titi i odr`ivom kori{}ewu ribqeg fonda u organizaciji Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planirawa
(Beograd i Novi Sad);
ŠŠ Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o za{titi prirode (Privredna komora, Beograd).
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
5. ИЗДАВАЧКА И
БИБЛИОТЕЧКА ДЕЛАТНОСТ
ШТАМПА НОВИХ ИЗДАЊА
ŠŠ Stru~na publikacija „Priru~nik za sakupqawe vrsta pod kontrolom prometa“ (tira`: 500 primeraka)
ŠŠ Stru~ni ~asopis „Za{tita prirode“ br 63/1-2 (tira`: 100 primeraka u
digitalnoj {tampi)
ŠŠ Monografija „Prirodne i kulturne vrednosti Specijalnog rezervata prirode Jerma (tira`: 100 primeraka, suizdava~i: Dru{tvo za za{titu `ivotne
sredine Stara planina)
ŠŠ Monografija „Prirodne vrednosti op{tine Qubovija“ (tira`: 500 primeraka, suizdava~: Op{tina Qubovija)
ŠŠ Bojanka sa crte`ima deset retkih vrsta u Srbiji (tira`: 500 primeraka)
ŠŠ Novogodi{wi paket: stoni kalendar na temu Vodopadi Srbije (tira`:
500 primeraka), novogodi{wa ~estitka (tira`: 1000 primeraka) i bukmarkeri
(tira`: 2 bukmarkera po 500 primeraka)
ŠŠ Set puzli od tri slagalice na temu „Za{ti}ene `ivotiwske vrste u Srbiji“ (tira`: 500 kutija)
ŠŠ Nastavni listovi – mini kqu~evi za prepoznavawe vrsta (sisari, ptice,
gu{teri i `abe) (tira`: 500 primeraka)
ŠŠ Publikacija „Evropska konvencija o predelu, Republika Srbija - pravo
i odgovornost“ (tira`: 1000 primerka, suizdava~: Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planirawa)
ŠŠ Poster „Zmije Srbije“ (tira`: 500 primeraka)
ŠŠ Promotivni set magneta sa likovima tetreba i dabra (tira`: 250 komada
po magnetu)
ŠŠ Zavodska kesa (tira`: 1000 komada)
ŠŠ DVD „Istra`ivawa divqeg sveta Mongolije“ (tira`: 500 primeraka)
ŠŠ Op{ta omotnica Zavoda za CD i DVD izdawa (tira`: 2 x 500 primeraka)
ŠŠ Liflet o Zavodu u futroli (500 primeraka)
ŠŠ Vizit karte stru~nih saradnika Zavoda (tira`: 7000 primeraka)
ŠŠ Karta „Za{ti}ena prirodna dobra Srbije“ (tira`: 1 000 primeraka).
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
103
РЕПРИНТ ИЗДАЊА
ŠŠ Publikacija „Nacionalni parkovi Srbije“ (tira`: 500 primeraka)
ŠŠ Li~na karta Zavoda (tira`: 500 primeraka)
ŠŠ DVD „Ptica i ~ovek“ (tira`: 500 primeraka)
ŠŠ Sredstva za korespondenciju: memorandum (tira`: 8000 primeraka), koverte svih veli~ina (tira`: 9 0000 primeraka), arhivski omot (tira`: 5000
primeraka).
СТРУЧНА САРАДЊА У ИЗДАЊУ
ДРУГИХ ИНСТИТУЦИЈА КРОЗ ШТАМПУ
ŠŠ U izdawu PTT Srbija - namenske po{tanske marke i koverte za 2013.
godinu za seriju „Evropska prirodna ba{tina“; na kojima su prikazana za{ti}ena prirodna dobra – Predeo naro~ite prirodne lepote „Rajac“ i Spomenik
prirode „Resavska pe}ina“
ŠŠ U izdawu NP „\erdap“ - monografija „Ptice \erdapa“
ŠŠ U izdawu Ekolo{kog dru{tva Draga~evo – poster „Stabla ^a~ka“.
Zavod je pove}ao fond za zna~ajan broj kwiga, ~asopisa, elaborata i druge
gra|e. U fondu obe biblioteke nalazi se ukupno 5.631 kwiga, 506 naslova ~asopisa, 1.250 elaborata i ve}i broj druge gra|e.
Biblioteka Zavoda u Beogradu je pove}ala svoj fond za 111 kwiga, 120 ~asopisa, 59 elaborata i drugu gra|u. Biblioteka broji 5.012 kwiga, 999 naslova
elaborata, pribli`no 12.383 ~asopisa (453 naslova), 342 seminara, 187 separata (ne ra~unaju}i legat koji broji pribli`no 600 separata), 905 elaborata
drugih ustanova.
Biblioteka Zavoda u Ni{u je pove}ala svoj fond za 15 kwiga, ve}i broj
~asopisa, elaborata i druge gra|e. Biblioteka u Ni{u poseduje 619 kwiga, 53
naslova ~asopisa i 251 elaborat.
Ostvarena je saradwa sa nekoliko institucija u gradu Ni{u, u vidu pru`awa
pomo}i , informacijama i pozajmicama materijala iz biblioteke.
Na osnovu saradwe koja postoji sa PMF–om i Fakultetom Za{tite na
radu Univerziteta u Ni{u, pru`ana je pomo} studentima oko pisawa seminarskih radova (ukazuju}i na potrebnu literaturu) .
Biblioteku u Beogradu posetila 92 korisnika, mahom studenti i ne{to re|e
diplomci.
U okviru akcije promovisawa za{tite prirode u {kolama, biblioteka Zavoda je ustupila 33 kompleta na{ih starijih izdawa i izdawa „Za{tita prirode“.
Obavqana je redovna razmena sa oko 60 doma}ih i 40 stranih biblioteka i
institucija.
104
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
foto: Dragan Bosni}
foto: Tijana Lubura
II ПРАТЕЋА ДЕЛАТНОСТ
1. Информациони систем
2. Картографија
3. Правни, општи, кадровски и
послови јавних набавки
4. Финансијски послови
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
foto: Marija Triki}
1. ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ
Vr{eno je redovno odr`avawe kompjuterske opreme Zavoda za za{titu prirode Srbije u Beogradu i Ni{u, redovno odr`avawe svih servera u Zavodu (na
obe lokacije), odr`avawe i izrada rezervnih kopija podataka baza Informacionog sistema zavoda, odr`avawe i prilago|avawe radu mnogobrojnih aplikacija
Informacionog sistema.
Odr`avawe ukupno 80 radnih stanica na obe lokacije podrazumeva brzo otklawawe problema u radu, kako na samim ra~unarima (hardverski problemi) tako
i na programima koji zaposleni koriste, a naro~ito problemima tokom rada na
aplikacijama Informacionog sistema. Odr`avawe osam servera na obe lokacije
podrazumeva stalno pra}ewe wihovog rada i reagovawe na ukazane nepravilnosti
u radu, svakodnevno pravqewe rezervnih kopija baza podataka. Posebno se vodilo ra~una u serveru za razmenu elektronske po{te (Mail server) koji se nalazi
u sedi{tu Zavoda u Beogradu. Ovaj server zahteva neprekidnu vezu sa Internetom (24/7) i kroz aktivnu saradwu sa provajderom ADSL usluga veoma brzo
re{avani problemi u komunikacionim kanalima, kako prema Internetu tako i
prema RJ Ni{, sa kojom sedi{te Zavoda ima VPN konekciju. Brzina internet
konekcije je pove}ana na 50/2 Mb/s u Beogradu, a za po~etak 2014. godine je
planirano pove}awe brzine VPN konekcije izme|u Beograda i RJ Ni{ zbog
potrebe svakodnevnih replikacija velikih baza podataka koje se nalaze na obe
lokacije.
Posebna pa`wa je posve}ena antivirusnoj za{titi kao i za{titi lokalnih
ra~unarskih mre`a na obe lokacije od ne`eqenih pristupa. Kreirane su i sprovode se procedure za izradu rezervnih kopija baza podataka Zavoda.
Ura|ena su prilago|avawa brojnih aplikacija Informacionog sistema potrebama zaposlenih, a po wihovim sugestijama i potrebama - „Terenska karta“,
„Registar za{ti}enih prirodnih dobara“, „Op{ta Arhiva“, „ Fakture“, „Foto
arhiva“, „Kadrovska evidencija“, „[ifarnik botanike“, „ZOO {ifarnik“
„Uslovi“, „Magacin“, „Zakoni“, „Slu`beni putevi“,...
Za potrebe izrade rezervnih kopija podataka zaposlenih u Beogradu je
instaliran je novi server i ura|ena su neophodna bezbedonosna pode{avawa.
Po~etkom 2014. godine o~ekuje se instalacija sli~nog servera i u RJ Ni{, kao
i instalacija servera za foto arhivu.
Velika pa`wa posve}ena je podr{ci terenskom radu zaposlenih u Zavodu
kroz odr`avawe opreme koju zaposleni koriste na terenu i kasnijoj obradi podataka koje zaposleni unesu u Informacioni sistem (GPS koordinate, foto
arhiva...).
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
109
Lokalna ra~unarska mre`a na obe lokacije je redovno administrirana uz
trenutno re{avawe problema u radu. Zbog uo~enih problema u radu izvr{ena
je ponovna instalacija be`i~ne mre`e unutar prostorija Zavoda za za{titu
prirode Srbije uz pode{avawe neophodnih bezbedonosnih parametara. Be`i~na
mre`a Zavoda omogu}ava gostima Zavoda da pristupe internetu ali bez pristupa
lokalnoj mre`i Zavoda.
Izra|eno je i odr`avano vi{e tabela za potrebe ra~unovodstva i kwigovodstva. Ra|ena je redovna instalacija novih verzija programa za potrebe kwigovodstva i ra~unovodstva.
Izra|ena je nova internet prezentacija Zavoda i wen sadr`aj se svakodnevno dopuwuje novim elementima. Tokom 2014. godine je planirana implementacija GIS sadr`aja na internet prezentaciju tj. interaktivno prikazivawe karte
za{ti}enih prirodnih dobara sa elementarnim opisom svakog dobra.
Zavod je tokom 2013. godine bio organizator mnogobrojnih sastanaka doma}
eg i me|unarodnog zna~aja i uglavnom svi sastanci su imali potrebe za prikazivawem multimedijalnih prezentacija. Tako|e, u~esnici su imali potrebu pristupawa internetu {to im je bilo omogu}eno putem be`i~ne mre`e.
Sprovedeno je vi{e javnih nabavki opreme (TV aparati sa nosa~ima,
police za magacin, {tampa~i, laptopovi,...). Na novim ra~unarima je ura|ena
instalacija operativnih sistema i neophodnih programa. Ura|eni su adekvatne
prezentacije i filmovi i omogu}eno je prikazivawe tih prezentacija i filmova
preko nabavqene opreme. Svakodnevno se prikazuju edukativne prezentacije i
filmovi u holu Zavoda u Beogradu, a tako|e je oprema slu`ila za prikazivawe
rada Zavoda na sajmovima na kojima je Zavod aktivno u~estvovao.
Veoma zna~ajno je bilo u~e{}e Zavoda u odlu~ivawu povodom nabavke kompjuterske opreme i softvera za potrebe projekta NATURA 2000 u ministarstvu nadle`nom za poslove za{tite `ivotne sredine i u delegaciji Evropske
unije. Tom prilikom je prihva}ena incijativa Zavoda da povezivawe i transfer
postoje}ih podataka obavi ZZPS. Zavod za za{titu prirode Srbije je definisan kao centalno mesto za prikupqawe podataka sa ovog projekta tj. mesto gde }e
biti centralna baza podataka i mesto gde }e svi podaci dolaziti, biti verifikovani i kasnije obra|eni za potrebe me|unarodnog projekta NATURA 2000.
Me|unarodni tender za nabavku opreme i softvera bi}e pokrenut po~etkom 2014.
godine a bi}e finalizovan u aprilu 2014. godine nabavkom opreme (serveri i
prate}a oprema, laptop ra~unari, GPS ure|aji i foto aparati). Organizator je
delegacija EU u Beogradu, a sem nas u~estvuju jo{ i Ministarstvo energetike,
razvoja i za{tite `ivotne sredine i Pokrajinski zavod za za{titu prirode koji
je mesto rezervne baze podataka.
110
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
2. КАРТОГРАФИЈА
Poslovi iz oblasti kartorafije obuhvataju redovne poslove izrade i izmene
priloga karata za studije za{tite, uslove i mi{qewa, tematske karte, skenirawa
i obrade dokumenata, fotografija i grafi~kih priloga.
Kartografski rad je sproveden kroz izradu slede}ih priloga (kartografskog priloga studije, prilozi podataka) i ra~unawe povr{ina za oko 20 podru~ja:
Gru`ansko jezero, Lalina~ka slatina, Stablo cera u Ma~kovcu, Dimkov hrast
zapis, Blederija, Geolo{ka staza u Brestova~koj bawi, Prerast [upqa stena, Stablo hrasta JKP Gradska ~isto}a, Promuklica, Ku~aj – Beqanica,
Ozren - Jadovnik, Forland leve obale Dunava kod Beograda, Pe{tersko poqe,
Top~iderski park, Geolo{ka staza u Brestova~koj bawi, Park {uma Ivqe, Veliko blato, Stablo hrasta lu`waka u Mije Kova~evi}a
Nastavqa se izrada kartografskih priloga za podru~ja Maqen – Suvobor,
Planina @eqin, Rudnik, Uskolisni bo`ur Vidli~ i Skrobnica, Taorska vrela.
Revizije priloga studija za{tite odnose se na pribavqawe novih katastarskih podataka, izradu novih karata u skladu sa katastrom, prerau~unavawe
povr{ina po zonama za{tite, utvr|ivawe vlasni~kih odnosa, opis granica. Revizija je izvr{ena za slede}a podru~ja:
Nacionalni park „Tara“ i predlog studije za{tite NP „Tara“ sa
pro{irenom granicom koja obuhvata i Zaovine, PIO „Radan“, SRP „Klisura
reke Jerme“, PIO „]elije“, SRP „Go~-Gvozdac“, SRP „Suva planina“, SRP
„Rtaw“, SRP „Krupa~ko Blato“, SRP „Zeleni~e“, SRP „Osredak“, PIO
„Mojsiwske planine i Stala}ka klisura Ju`ne Morave“, SRP „Jare{nik“,
SRP „Klisura reke Mile{evke“, SP „Sarmatski karbonati brda Karaula“
Posebno su izra|ene slede}e tematske karte:
ŠŠ Revizija karte „Rezervat biosfere Golija-Studenica“ za UNESCO
ŠŠ RAMSAR \erdap – predlog granica
ŠŠ Prikupqawe i ucrtavawe za{ti}enih dobara za {tampu karte „Karta
za{ti}enih dobara Srbije“
ŠŠ Izrada karte za Monografiju Qubovije
ŠŠ Izrada karte vegetacije za studiju Nacionalni park „\erdap“
ŠŠ Izrada tabelarnog i kartografskog prikaza izdatih mi{qewa i re{ewa
uslova za{tite prirode za MHE Zavoda za za{titu prirode Srbije
ŠŠ Izrada karte lokacija predvi|enih za izgradwu MHE po I (prvom) javnom
pozivu Ministarstva enegetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine
ŠŠ Izrada jedinstvenog shape-a i karte izdatih re{ewa o uslovima za{tite
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
111
prirode i mi{qewa za MHE za period od 01.01.2011-31.12.2013. - tabelarnog
i kartografskog prikaza
ŠŠ Zapo~et rad na izradi jedinstvenog shape-a i karte lokacija predvi|enih
za izgradwu MHE po II (drugom) javnom pozivu.
Izra|eno je oko 540 karata kao prilog za izradu re{ewa o uslovima za{tite
prirode i mi{qewa, od kojih pomiwemo slede}a podru~ja: PDR Prolomska
Bawa, dalekovod Balta Berilovac-Jabu~ko ravni{te, trasa autoputa deonice
Cari~ina dolina-Vladi~in Han, Brestova~ka Bawa, deonica autoputa Crvena Reka - Pirot, MHE U{}e, MHE Dra`evi}i, put Pautina – Jablanica,
istra`no poqe Karajuki}a bunari, za{ti}ena prirodna dobra Grada Ni{a, putni pojas Bato~ina, put na Staroj planini-Viso~ka R`ana, PGR Rudnik, PDR
Rudnik, PGR Jo{ani~ka bawa, PGR Aran|elovac, PGR Div~ibare, NP \erdap RBS POV-Kqu~, Tr{i} – Trono{a, PDR \avoqa varo{, Potaj ^uka
– Tisnica, Riwske planine, Blizna, Ple{evica, Plodi{te [ugavica, @eqin
– Gok~anica, Jare{nik, Qubovija, Rogozna, gondola na Zlatiboru, Srbija{ume
– 38 Gazdinskih jedinica, i dr.
112
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
3. ПРАВНИ, ОПШТИ, КАДРОВСКИ
И ПОСЛОВИ ЈАВНИХ НАБАВКИ
U Odeqewu za pravne, op{te, kadrovske i poslove javnih nabavki obavqani
su svi teku}i poslovi iz delokruga rada Odeqewa: pravni, kadrovski i normativni poslovi vezani za delatnost Zavoda, op{ti poslovi i poslovi javnih
nabavki, poslovi pripreme materijala i predloga odluka za sednice upravnog i
nadzornog odbora, izrada nacrta op{tih akata Zavoda, kao i nacrta odluka koje
donosi direktor, izrada ugovora, izrada predloga uredbi, odluka, pravilnika i
drugih akata kao pravna pomo} i podr{ka zaposlenima u resornom ministarstvu
i organima lokalne samouprave, pravna podr{ka u izradi mi{qewa i re{ewa
o uslovima za{tite prirode, kao poverenim poslovima Zavoda, postupawe po
`albama na re{ewa, izrada zakqu~aka i drugih dopisa, u skladu sa Zakonom o
op{tem upravnom postupku i sli~no.
Doneto je vi{e odluka direktora, uz saglasnost Upravnog odbora, koje se
ti~u izmena Pravilnika o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji radnih
mesta, kao i drugih odluka u skladu sa potrebama organizacije i procesa rada.
Najzna~anije odluke/novine se odnose na:
ŠŠ Delimi~nu izmenu unutra{we organizacije, tako da su u okviru Sektora
za pravne, finansijske i op{te poslove ukinuti Odsek za pravne, administrativne poslove i poslove javnih nabavki i Odsek za finansijsko-materijalne
poslove i formirana odeqewa:
‡‡ Odeqewe za finansijsko-materijalne poslove
‡‡ Odeqewe za pravne, op{te, kadrovske i poslove javnih nabavki,
i zadr`ana
‡‡ Grupa za odr`avawe informacionog sistema.
ŠŠ Zapo~et je postupak redefiniswa rada arhive.
ŠŠ Zapo~et je postupak izmene forme i sadr`aja re{ewa o uslovima za{tite
prirode, kao i mi{qewa, izrada – pravno uobli~avawe raznih zakqu~aka u postupku dono{ewa re{ewa, sve uz doslednu primenu ZUP-a.
ŠŠ U skladu sa Mi{qewem Ministarstva finansija 08 broj 011-00-27/2013
od 22.10.2013. godine, izra|en je Predlog uredbe o koeficijentima za obra~un i
isplatu plata zaposlenih u javnim slu`bama, koji je dostavqen resornom ministarstvu dana 12.12.2013. godine na daqi postupak.
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
113
Poslovi vo|ewa kadrovske evidencije i ostvarivawa prava iz radnog odnosa zaposlenih u Zavodu su blagovremeno i uspe{no izvr{avani. Poslovnu
godinu Zavod je okon~ao sa ukupno 82 zaposlena, od kojih su 4 zaposlena u radnom odnosu na odre|eno vreme. Sprovedeni su postupci prestanka radnog odnosa
zaposlenih zbog ispuwewa uslova za odlazak u penziju – ukupno 1; sporazumni
raskid radnog odnosa – ukupno 4; raskid radnog odnosa na li~ni zahtev – ukupno 1; otkaz ugovora o radu od strane poslodavca – ukupno 1; razre{ewe prethodnog i postavqewe novog direktora; kao i postupci zasnivawa radnog odnosa
na neodre|eno vreme – ukupno 6, radnog odnosa na odre|eno vreme – ukupno 4,
zakqu~ewe ugovora o volontirawu - ukupno 7, ugovora o delu – ukupno 6 (od
kojih su 4 istekla), ugovora o autorskom delu – ukupno 1 (koji je istekao), sve
uz blagovremeno prijavqivawe kod Nacionalne slu`be za zapo{qavawe i Fonda
za penzijsko i invalidsko osigurawe zaposlenih. Sprovedeno je i vi{e postupaka preme{taja zaposlenih na druga radna mesta, u skladu sa potrebama posla,
zakqu~ivawem aneksa ugovora o radu. Blagovremeno su sprovedeni i svi ostali
teku}i poslovi vezani za ostvarivawe prava svih zaposlenih u Zavodu (izrada
re{ewa o godi{wem odmoru, re{ewa o pla}enom i nepla}enom odsustvu, re{ewa
o prekovremenom radu, naknadama, jubilarnim nagradama, re{ewa za slu`bena
putovawa, poslovi vezani za overu zdravstvenih kwi`ica zaposlenih i ~lanova
wihovih porodica, poslovi evidencije prisutnih na radu i drugih evidencija).
Svi administrativni i daktilografski poslovi obavqeni su kvalitetno i
na vreme.
U oblasti bezbednosti i zdravqa na radu sprovedena je provera znawa zaposlenih iz ove oblasti, kako u Beogradu tako i u radnoj jedinici u Ni{u i
obavqeno je testirawe novih zaposlenih iz materije bezbednosti i zdravqa na
radu. A`urno je vo|ena evidencija o zaposlenima osposobqenim za bezbedan i
zdrav rad i povredama na radu.
Blagovremeno su izra|ena i dostavqena zaposlenima obave{tewa o zabrani
vr{ewa zlostavqawa i pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavqawa.
Iz oblasti protivpo`arne za{tite, za nove zaposlene sprovodena je provera znawa iz ove oblasti.
Sprovedeno je ukupno 10 postupaka javnih nabavki. Svi postupci, s obzirom
na procewenu vrednost nabavke, su bili postupci javnih nabavki male vrednosti (pet postupaka nabavki dobara, pet postupaka nabavki usluga).Dva postupka
(zamena prozora i usluge mobilne telefonije) su obustavqena. Sprovedeno je i
ukupno 30 postupka nabavki na koje se ne primewuju odredbe Zakona o javnim
nabavkama. A`urno je vo|ena evidencija nabavki i kvartalno dostavqan izve{taj
Upravi za javne nabavke, u skladu sa zakonom. U saradwi sa odeqewem za finansijsko-materijalne poslove ura|eni su Finansijski plan Zavoda za 2013. godinu
i wegove izmene, kao i Plan nabavki za 2013. godinu i wegove izmene.
Odr`ano je ukupno 13 sednica Upravnog odbora. U periodu od po~etka 2013.
godine do 04.04.2013. godine, raniji saziv Upravnog odbora je odr`ao 3 redovne i 6 telefonskih sednica. Raniji saziv Nadzornog odbora je u 2013. godini
odr`ao jednu telefonsku sednicu. Upravni odbor u novom sazivu je od perioda
imenovawa do kraja 2013. godine odr`ao 4 redovne sednice. Nije odr`ana nijedna sednica novog Nadzornog odbora.
114
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
Zakqu~eno je vi{e ugovora/sporazuma o poslovnoj saradwi iz oblasti
za{tite prirode, i drugih ugovora koji nisu direktno vezani za delatnost
za{tite prirode, a koji su od zna~aja za ukupnu delatnost Zavoda (Ugovor o
donaciji sa Agencijom za za{titu `ivotne sredine i vi{e Memoranduma o saradwi; Ugovor sa Sekretarijatom za za{titu `ivotne sredine grada Beograda
- izrada Studije za{tite „Forland leve obale Dunava kod Beograda-II faza“;
Ugovor sa Sekretarijatom za za{titu `ivotne sredine grada Beograda - izrada
Studije za{tite „Vinova loza u Zemunu“; Ugovor sa Op{tinom Qubovija - projekat „Izrada lokalnog plana za biodiverzitet op{tina Qubovija“; Ugovor o
saradwi sa Serbian pure nature d.o.o.; Ugovor sa Poqoprivrednim fakultetom Univerzitet u Beogradu; Sporazum o saradwi sa Op{tinom Qubovija; Sporazum
o saradwi sa Udru`ewem gra|ana SUPERNATURAL i dr).
Izra|eno je vi{e predloga uredbi, odluka, pravilnika i drugih akata, kao
pravna pomo} i podr{ka zaposlenima u resornom ministarstvu i organima lokalne samouprave, i to:
ŠŠ Predlozi uredbi o za{titi prirodnih dobara - Specijalni rezervat prirode „Mala Jasenova glava“; Spomenik prirode „Promuklica“; Specijalni rezervat
prirode „Brzansko Moravi{te“ ; Strogi rezervat prirode „Mustafa“; Strogi
rezervat prirode „Feqe{ana“; Strogi rezervat prirode „Kukavica“; Spomenik
prirode „Prerasti u kawonu Vratne“; predloga Skup{tini op{tine @agubica za
progla{ewe za{tite Spomenika prirode „Tri jezera u krasu Beqanica“.
ŠŠ Predlozi nadle`nim organima lokalne samouprave za prestanak za{tite
na odre|enim prirodnim dobrima, koja su izgubila svojstva prirodnog dobra Prirodni spomenik „Stablo hrasta lu`waka u selu Lipovcu kod Kru{evca“;
Spomenik prirode „Stablo hrasta lu`waka (Quercus robur) u Ratini“; Spomenik
prirode „Stablo himalajskog borovca“ Skup{tini grada Beograda; Spomenik
prirode „Bukova~ki hrast zapis“ Skup{tini grada Kraqevo; Spomenik prirode
„Hrast zapis u Kova~ima“ Skup{tini grada Kraqevo.
ŠŠ U~e{}e u izradi Pravilnika o kriterijumima vrednovawa i postupku kategorizacije za{ti}enih podru~ja.
ŠŠ Donet je Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o visini i na~inu
obra~una i naplate naknade za izdavawe akta o uslovima za{tite prirode.
Naro~ito u drugoj polovini godine, intezivno se radilo na svim aktivnostima vezanim za izradu mi{qewa/re{ewa o uslovima za{tite prirode, postupawe po `albama i dono{ewe zakqu~aka u skladu sa Zakonom o op{tem upravnom
postupku – obustavqeni su svi postupci u kojima nisu pla}ene takse, re{eni
su svi zaostali predmeti, blagovremeno se izra|uju i dostavqaju re{ewa i dr.
Redovno se prati dono{ewe novih zakonskih propisa i wihovih izmena i
izra|uju pravna mi{qewa i tuma~ewa iz razli~itih oblasti prava - po~ev od
tuma~ewa i mi{qewa u vezi sa primenom op{tih akata Zavoda, radnog prava,
javnih nabavki, do onih vezanih za oblast primene Zakona o za{titi prirode,
Zakona o op{tem upravnom postupku i drugih pozitivno pravnih propisa.
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
115
foto: Dragan Bosni}
4. ФИНАНСИЈСКИ ПОСЛОВИ
Zakonom o buxetu Republike Srbije za 2013. godinu („Slu`beni glasnik
RS“, br. 114/2012), na razdelu 26, funkciji 560, ekonomskoj klasifikaciji 451 -
subvencije javnim nefinansijskim preduze}ima i organizacijama - Ministarstva
energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine, opredeqeno je 244.842.000,00
dinara, a od ovog iznosa Zavodu je opredeqeno 150.000.000,00 dinara.
Ukupan prihod koji je Zavod za za{titu prirode Srbije ostvario u periodu
od 01.01.2013. do 31.12.2013. godine iznosi 156.778.000,00 dinara. Najve}i deo
prihoda Zavod je ostvario iz buxeta Republike Srbije, 129.931.973,68 dinara.
Zakonom o buxetu Republike Srbije, Zavodu za za{titu prirode Srbije
opredeqeno je 150.000.000,00 dinara, od ~ega je realizovano 86,62 %.
Ukupan prihod Zavoda, ostvaren iz buxeta Republike Srbije iznosi
129.931.973,68 dinara. Preostala buxetska sredstva na dan 31.12.2013.godine, u
iznosu od 20.068.026,32 dinara, Zavod je u skladu sa Zakonom o buxetu i Instrukcijom Ministarstva energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine vratio
u buxet Republike Srbije.
Pored sredstava iz buxeta RS, Zavod ostvaruje i sopstvene prihode, u
skladu sa Pravilnikom o visini i na~inu obra~una i naplate naknade za izdavawe akta o uslovima za{tite prirode, kao i od prodaje kwiga u izdawu Zavoda, ugovora o poslovnoj saradwi sa tre}im licima (za realizaciju projekata
za{tite), kao i naknada za organizaciju edukativnih seminara i sli~no.
Извештај о остварењу годишњег програма заштите природних добара за 2013. годину
117
foto: Dragan Bosni}
Download

Izveštaj o radu Zavoda za 2013. godinu