Presna, sirova hrana – prirodna ishrana – Živa hrana za vitalno telo i zdrav duh! Sve češće se srećemo sa novim pravcem u ishrani pod nazivom sirova hrana, presna hrana ili univerzalnim jezikom rečeno „raw food“. Da li je to samo novi pravac u ishrani, ili je to izvorni i prirodan način ishrane u novom izdanju? Svi već jedemo presnu, sirovu biljnu hranu, samo je pitanje u kojoj meri – jer jedući svežu salatu i voće, praktično jedemo po modelu presne ishrane. Presna ishrana nije ništa drugo do konzumacija biljnih namirnica u najvećoj meri onako kako one dolaze iz prirode, bez puno obrade, naročito termičke. Sirova biljna hrana, kao živa hrana, je prirodan izvor energije i hranljivih materija za naš organizam i lako je svarljiva. Pojačava imunitet, podstiče prirodne procese isceljenja, pospešuje procese čišćenja tela od nagomilanih otrova, pomaže regulaciju telesne težine i metabolizma, obezbeđuje odličnu razmenu materija, redovnu stolicu. Takođe, revitalizuje, podmlađuje, povećava životnu energiju i fizičku snagu, uspostavlja mentalnu i emotivnu ravnotežu! Najvažnije karakteristike koje odlikuju presnu ishranu: da je biljnog porekla i da nije termički obrađena. Ovo je važno radi očuvanja enzima, vitamina, minerala, aminokiselina, jer ih termička obrada denaturiše i menja strukturu, te je naše telo onda ne prepoznaje kao hranu. Zastupljenost biljnih kultura u sirovoj ishrani – u najvećoj meri su to plodovi voća i povrća. Plod je sve što nosi seme – slatki plodovi – jabuke, kruške, grožđe, lubenica..., ali i paradajz, krastavac, tikvica, paprika... Jednako je važno zelenolisnato povrće – blitva, spanać, razne zelene salate, raštan, kelj, kupus, lišće cvekle, peršuna..., a naročito je hranljivo samoniklo jestivo bilje – kopriva, zelje, maslačak, loboda, mišjakinja, sremuš... U manjoj meri i više u prelaznoj fazi, konzumiraju se cele povrtne biljke – karfiol, kupus, brokoli, korenje i gomolji – šargarepa, peršun, cvekla, rotkva, čičoka, batat... Važno mesto zauzimaju i semenke, u umerenim količinama. Kao semenje prepoznajemo orašaste plodove, semenke uljarica, mahunarke, žitarice. Najzastupljeniji su orašasti plodovi – orasi, bademi, lešnici, indijski orasi, i slično, i semenke uljarica – golica, suncokret, lan, susam. Ostalo semenje, mahunarke i žitarice, koriste se u obliku klijanaca i izdanaka. Za zdravu upotrebu semenja svake vrste, obavezno je potapanje u pitku vodu u trajanju od 6 do 12 sati, radi oslobađanja inhibitora enzima. Tom prilikom započinje proces klijanja i semenka oživljava, postaje lakše svarljiva i hranljivija, takođe i ukusnija. Ponavljam – ovo važi za sve semenke i orašasto! Potrebne količine u ishrani – jedna vaša šaka dnevno. Obrada namirnica u sirovoj kuhinji – najbolje je jesti celovito takvo kakvo jeste! Ipak radi urbanog načina života, obaveza i dugogodišnjih prehrambenih navika, prinuđeni smo da donekle radimo obradu ovih namirnica. Koji su prihvatljivi načini obrade? Miksanje, seckanje, blendiranje, sušenje, zamrzavanje, mariniranje u limunovom soku – vodeći računa o kombinacijama i da namirnice ostanu kompletne. Dozvoljeno je blago zagrevanje i sušenje na maksimalnih 42 stepena – što je približno temperatura koja se razvija u našem digestivnom sistemu prilikom varenja – dakle, naš „šporetić“ je zapravo naš digestivni sistem. Kako da znamo da li dobijamo sve hranljive materije? Dok god jedemo kompletnu namirnicu, u dovoljnoj količini – možemo biti sigurni da smo uneli sve što nam treba. Ako iscedimo sok iz jabuke, sok popijemo, pulpu bacimo – to nije celovita hrana; ali, ako pojedemo celu jabuku – možemo biti sigurni da smo uneli sve materije koje nam trebaju. Kako da znamo koliko hrane je dovoljno? Kada jedemo svežu biljnu hranu, slobodno jedemo kad god smo gladni do sitosti. Ako smo gladni znači da treba da unesemo još kalorija, energije, i hranljivih materija, a to je u najvećoj meri poželjno uneti kroz voće – slatke plodove. Dok se ne naviknete na veće količine voća i da iz njega dobijate energiju i kalorije – koristite korenje i gomolje – slatki krompir, batat, čičoka, šargarepa, cvekla, i klijance žitarica i drugog semenja. Jedino svežu biljnu hranu je u redu jesti tako da osetite punu sitost i pun želudac (osim sa masnim semenkama – 1 šaka dnevno je optimalno). Termički obrađenu hranu ako jedete i osetite pun želudac – znajte da ste se prejeli. Ako ste uslovno zdravi, promene u svoju ishranu uvodite postepeno. Prvi koraci su jednostavni i važniji je kontinuitet nego količina. Predlog koji sledi za jutarnje i pre podnevne časove do ručka, je prepruka u svim fazama ishrane, i to što radimo ujutru je i najvažnije. Odmah po buđenju, pola litre (ili manje u početku, pa povećavajte) mlake vode sa sokom pola limuna – pospešuje čišćenje i rad metabolizma, alkalizuje stomak. Pola sata nakon toga, pa sve do ručka, voćni obroci u vidu celovitog voća, ili kašasti sokovi. Tokom pre podneva nastaviti sa konzumacijom voća sve do ručka – kad god smo i koliko god smo puta gladni! To će u početku izgledati kao mnogo voća, i ješćemo često, dok se telo ne očisti i nahrani. Zašto voće? Sagledavajući cikluse tela, znamo da naše telo u tim ranim jutarnjim časovima (od 4 ujutru do podne) vrši radnju eliminacije otpadnih materija koje je preradilo tokom noći. Da bi smo to pospešili, pijemo vodu i jedemo voće, jer jedina hrana koja podržava proces detoksikacije, jeste voće, njegova vlakna i sokovi, a pritom nam daje i potrebnu energiju kako bismo započeli uspešno dan. Vodu pijemo pola sata pre bilo kakvog obroka i bar 1.5 do 3 sata nakon obroka, u zavisnosti od čega se taj obrok sastojao. Poželjno je da voda bude na temperaturi tela. Tokom obroka voda se ne pije. U prelaznoj fazi potrebno je da se navikavamo da jedemo puno svežeg voća i salata, a da kuvane obroke pojednostavljujemo, vodeći računa o kombinovanju namirnica. U praksi to znači da polupresan obrok sadrži veliku i obilnu svežu salatu – kupus, zelenu salatu, papriku, paradajz, krastavac, tikvicu, sve što volite, kombinujte 2‐3 vrste, i jednu koncentrovanu namirnicu koja je eventualno termički obrađena, najbolje na pari. Koncentrovane namirnice su one koje sadrže skrob, proteine i masti i jedu se isključivo jedna vrsta po obroku, zbog lakšeg varenja i bolje iskoristljivosti. To su: krompir, žitarice (pirinač, hleb, testa) sirevi, meso, jaja, mahunarke, masne semenke, orašasto. Salatu konzumiramo obavezno neposredno pre i tokom kuvanog obroka. Neka to bude glavni i najobilniji obrok u toku dana, koji je poželjno jesti oko podneva, kada je naše varenje najjače. Ipak, ako zbog obaveza to niste u situaciji – pojedite ga i kasnije posle podne, ali bar do 19h. Preporučujem samo biljne namirnice za ljudsku ishranu, ali ako već jedete testa, meso i životinjske proizvode – jedite ih uz onu obilnu salatu, obavezno samo jednu vrstu u obroku! Jedna od faza u tranziciji ka prirodnoj ishrani, je ona u kojoj receptima sirove hrane imitiramo tradicionalnu kuhinju i nazivamo ih i sličnim imenima, pa iz toga dolaze recepti poput presne lazanje, presna pizza, sirevi i mleka od semenki i orašastih plodova, sarmice, burgeri, namazi, sosovi, čorbe, kao i torte i kolači vrhunskog ukusa i kvaliteta! Nekoliko takvih recepata sledi i u ovom prilogu. Prava prirodna, sirova ishrana je ona u kojoj konzumiramo samo one namirnice koje nam dozvoljava naša anatomija, gotovo bez ikakve obrade, jedući ih u njihovom izvornom obliku, takve kakve su u prirodi, u onoj meri u kojoj osećamo glad i samo onda kada je osećamo. Jednostavno – uberi, operi, jedi! Kad god ste u prilici jedite svoju hranu prstima, tako ostvarujete bolji kontakt sa hranom i bolje varenje. Što se više čisti vaše telo, hrana koja vam je potrebna postaje sve prirodnija i jednostavnija. Manja količina hrane vas nahrani i zadovolji. Vaša energija i vitalnost se uvećava i raste, počinju spontani procesi isceljenja za koje je naše telo sposobno, samo ako mu damo šansu! Vodite računa o svom telu – ono je jedino mesto u kome ste prinuđeni da živite. Margareta Radomirović instruktor presne ishrane i prirodnijeg stila života www.zdravijiizbor.info +381 63 726 1099 
Download

Presna, sirova hrana – prirodna ishrana – Živa hrana za vitalno telo i