® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
® ISUS HRISTOS JE ISTI JU^E, DANAS I DOVEKA (253-301) ®
`ivog {to je Bog Qubavi i @ivota stvorio. A pre govora i
posle govora potrebno je u~estvovati, prisustvovati, op{titi, zajedni~ariti. Jer je Sveta Liturgija ve~no blagosloveno Carstvo Svete Trojice: „blagodat Gospoda na{eg
Isusa Hrista, i qubav Boga Oca, i zajednica Svetoga Duha
sa svima nama“.
Na{ ve~ni `ivot u Ve~nom Carstvu Bo`ijem, u Hristu
kao Zemqi @ivih, i bi}e jedna ve~na i neprestaju}a Bo`anska Liturgija – Evharistija. „Novo Nebo i Nova Zemqa, i
Sveti Grad Jerusalim Novi… i Hram je wegov Gospod Bog
Svedr`iteq, i Jagwe… i Nevesta Jagwetova… i Drvo @ivota. – I Duh i Nevesta govore: Do|i! Da, do}i }u skoro. Amin,
do|i, Gospode Isuse!“ (Otkr. gl. 21 i 22).
® ÕÐÈÑÒÎÑÚ Zà÷gëî è Êîígöü ®
ISUS HRISTOS JE ISTI
JU^E, DANAS I DOVEKA
ãIhsoñj Cristçj ¶cq¹j kaØ sÁmeron å aítæj, kaØ eÕj toðj aÕÿnaj (Jevr.13,8)
® Sav krajwi ciq bogonadahnutog Pisma gleda u Tajnu Hristovu...
jer je Hrostos krajwi ciq Zakona i Proroka ®
Sv. Kiril Aleksandrijski, (PG 68,268A).
1. Svebo‘anstveno i nadbo‘anstveno Ime Bo‘ije objavqeno je od samoga Boga prilikom javqawa Mojsiju bogovidcu pod gorom Horivom na Sinaju:
„ JA SAM KOJI JESAM“ (hy<h.a, rv,a] hy<h.a, = Ehjeh a{er ehjeh=
= ¶gý eÕmi å ˆn = àz Ÿñìü ñûé = Ja Sam Su{ti = Jestastvuju}i
= Ve~nosu{ti, Ve~nopostoje}i).1) I re~e: Tako }e{ re}i
sinovima Izraiqevim: KOJI JESAM (hy<h.a), poslao me je k
vama. I jo{ re~e Bog (Elohim) Mojsiju: Tako }e{ re}i sinovima Izraiqevim: Gospod Bog ( JHVH Elohej) otaca va{ih, Bog
Avraamov, Bog Isakov i Bog Jakovqev, poslao me je k vama.
Ovo je Ime Moje ve~no, i ovo je Spomen Moj iz nara{taja u
V]-hz]– Izl.3,14-15).2)
nara{taj“ (rDo rdol] yr
yrikk]zzi hz\ w] ~l:[ol] ym
ymiV
Malo zatim, Bog je ponovio Mojsiju Svoje Svesveto Ime
ovako: „Ja sam JAHVEH (hA:hy> = GOSPOD). Ja sam se javqao Avraamu, Isaku i Jakovu kao Bog Svemogu}i (Post.17,1: yD;v; lae = El
[adaj), ali Ime moje JAHVEH (hA:hy> ) nisam im otkrio“ (Izl.6,2-3).
Posle Mojsija, isto ovo Svesveto Ime Bo‘ije izgovaraju i pi{u i Proroci, konkretno Prorok Osija (12,6) : „A
hy
JAHVEH je Bog Savaot; JAHVEH je Spomen Wegov“ (Ark.zI hA:hy
hy>> ).
1)
Druge mogu}e prevode ovih Bo‘jih re~i Mojsiju vidi na kraju ~lanka,
Prilog 1.
2)
Ime i Spomen (=spomiwawe, prizivawe) ovde su sinonimi. Sr. Ps.
135/4,13: „Gospode (JHVH), Ime Tvoje (^m]vi) doveka je! Gospode (JHVH),
Spomen Tvoj (^d]k]zi) je iz nara{taja u nara{taj“.
252
253
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
® ISUS HRISTOS JE ISTI JU^E, DANAS I DOVEKA (253-301) ®
To Ime JAHVEH izgovaraju i pi{u i ostali bogonadahnuti
Proroci, do Proroka Danila i Proroka Malahije, kroz kojega sâm Bog ka‘e: „Jer Ja sam JAHVEH (hA:hy> = Gospod =Ve~nosu{ti),
i ne mewam se“ (Malah.3,6; v. i Jer.16,21; Ps.68/67,5; Dan.9,10.12).
Posle ovih Proroka, Jevreji nisu vi{e izgovarali ovo
Svesveto Ime Bo‘ije, i tamo gde je u Svetom Pismu stajao
napisan sve{teni tetragram JHVH (hwhy),3) oni su ga izgovarali kao Adonaj=Gospod (ili kao Elohim = Jaki, Mo}ni = Bog,
ako se ime Adonaj nalazilo zajedno uz JHVH).4) Ovo je bilo
zato {to je u to vreme nestalo pravih Prorokâ, o ~emu nagove{tava Ps.74/73,9, a jasno svedo~e Kwige Makavejske (1Mak.4,46;
9,27; 14,41; sr. Dan.9,24) i Josif Flavije.5) [ta se to desilo, i
za{to je to bilo tako? Pre odgovora na ovo pitawe, da prethodno vidimo slede}e pitawe.
‘ji Hristos. Naime, kako u kazivawu Mojsijevom o tom javqawu, tako i u Stefanovom ponavqawu i obja{wewu tog javqawa, smewivawe naziva Javqenoga u kupini: ~as „An|eo Gospodwi“, ~as „Gospod“, ~as „Ja sam Bog Avraama, Isaka i Jakova“, pokazuje da je Lice teofanije = bogojavqawa bio sâmi
Sin Bo‘iji, jer je On Bo‘ansko Lice Otkrivewa u Sv. Pismu i zato se On naziva i „ An|elom (=Vesnikom=Poslanikom)
Bo‘ijim“, „ An|elom Velikog Saveta“ Bo‘ijeg (=Predve~nog
Saveta Svesvete Trojice),6) {to se ne mo‘e odnositi na Boga
Oca, jer se On ne otkriva direktno, kako veli i Jevan|elist
Jovan: „Boga niko nije video nikada: Jedinorodni Sin, Koji
je u naru~ju Oca, On Ga objavi“ (Jn.1,18).7) Ovo potvr|uje i tekst
Proroka Malahije 3,1: „Evo, Ja {aqem An|ela Svoga da pri-
2. Ko se javio Mojsiju pod Sinajem? Po svedo~anstvu Sv.
Stefana Arhi|akona i Prvomu~enika, – dobijenom od Duha
Svetoga, a izgovorenom pred jevrejskim Sinedrionom pre kamenovawa, dok je on, pun Duha Svetoga, video Nebesa otvorena i Sina ^ove~ijeg-Hrista s desne strane Bogu, – Proroku
Mojsiju bogovidcu „u pustiwi Gore Sinajske, javio se AN
\EO Gospodwi u plamenu ogwenom u kupini“, a taj An|eo je
bio sâm Sin Bo`ji, Gospod Isus Hristos. To se vidi iz fakta {to taj isti bogojavqeni An|eo, odmah zatim govori iz
kupine Mojsiju: „Ja sam Bog otaca tvojih, Bog Avraamov i
Bog Isakov i Bog Jakovqev“ (DAp.7,30-33; sr. Izl. 3,2-6.14-15; 6,2).
Dakle, javqeni Mojsiju kao An|eo bio je sâm Bog, a taj
Bog je Bog otkrivawa, Bog Bo‘anskog Otkrivewa – Sin Bo3)
O Imenu Bo‘ijem JHVH vidi op{irnije na kraju ovog ~lanka, Prilog 1.
Ve}ina biblista smatra da je kod Jevreja praksa supstituisawa tetragrama JHVH sa Adonaj = Gospod, bila posvudna kad je nastajao gr~ki
prevod Sedamdesetorice, te je zato JaHVeH prevo|eno svuda sa Kпrioj =
Gospod. Vidi M. Erdeqan, Substitucija Imena Bo‘ijeg JHVH u Sv. Pismu,
Zbornik Bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, br. 2, Beograd 1951, 393-413.
5)
Protiv Apiona 1,38-43; Judejski rat, uvod 6,17-19; 1,1,3,36).
4)
254
6)
Is.9,5-6 LXX; 25,1; 46,9-10; Jer.39,19; sr. Mal.3,1; Ps.32/33,11=
=Pri~e 19,21.
7)
Ovakvo shvatawe imaju i svi Sveti Oci Crkve, po~ev od Sv. Justina
Mu~enika iz 2. veka (Razgovor sa Trifunom, 56-62, konkretno 60,4: „U vi|ewu
Mojsiju u kupini javio se i razgovarao Sâm On (Logos-Sin Bo`ji) koji se
i An|elom naziva i Bog jeste (aítæj o÷toj mænoj kaØ ¦ggeloj kaloïmenoj kaØ
qeæj îp£rcwn, sr. i Apologija 1, 63,4-17), do Sv. Irineja (Contr a haer eses 4,
5,2) i Sv. Vasilija Velikog (Protiv Evnomija, 2,18) i ostalih Otaca kroz
vekove. Interesantno je Ispovedawe vere Otaca Antiohijskog sabora
268.g. protiv Pavla Samosatskog: „Za wega (Boga Logosa) ka`emo da je
si{ao i javio se Avraamu kod duba Mamvrijskog, jedan od Trojice, sa kojim
je kao sa Gospodom i Sudijom patrijarh razgovarao, za Koga je (daqe) napisano: Gospod pusti na Sodom i Gomor ki{u ogwa i sumpora od Gospoda
sa neba (Post.19,24); za Wega ka`emo da je Onaj koji, ispuwuju}i O~ev
savet (Is.9,6), javqa se patrijarsima i razgovara s wima... nekada kao
An|eo, nekada kao Gospod, nekada kao Bog posvedo~avan, jer je nepobo`no
da se Bog svega (tj. Otac) naziva An|elom, a An|eo O~ev je Sin, Sâm budu}i
Gospod i Bog, jer je napisano: An|eo Velikog Saveta (Is.9,6), kao {to se
i drugde javqa Avraamu: I pozva ga An|eo Gospodwi s neba...“ i daqe
(Post.22,11): „No i zakon je sli~no dat Mojsiju kroz slu`ewe Sina Bo`ijeg,
kao {to nas Apostol u~i govore}i: [ta }e pak zakon? Zbog prestupв
bп dodat, dok ne do|e Seme kome je obe}ano, i ustanovqen je preko An
|ela rukom posrednika (Gal.3,19), a drugog posrednika izme|u Boga i qudi
ne znamo osim Ovoga (1Tim.2,5). A i ovo smo nau~eni preko Mojsija: Javi
se wemu An|eo u plamenu ogwa iz kupine... (itd.), i kada vide Gospod da
on prilazi da vidi, zapovedi mu Gospod iz kupine (Izl.3,2-4)“. (Hahn, Bibli-
othek der Symbole und Glaubensregeln, 178-180; v. iBardy, Paul de Samosate.
Etudes historiques (Spi c. Sacr . L ovani ense. fasc. 4), Lauvain 1929,14-19).
255
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
® ISUS HRISTOS JE ISTI JU^E, DANAS I DOVEKA (253-301) ®
premi put pred Licem Mojim (sr. Is.40,3), i iznenada }e u}i u
Svoj Hram Gospod (haAdon), Kojega vi tra‘ite, i An|eo Zaveta, Kojega vi ‘elite; evo, On dolazi, govori Gospod (Jahve)
Savaot“. Iz ovog posledweg teksta jasno je da se tajanstveno
poistove}uje ne prvospomenuti An|eo (v. Mt.11,10, gde je to
Jovan Prete~a), nego Adon (=Gospod) i An|eo Zaveta (sr. Izl.3,24 i 23,20), a pritom je to neko drugi, a ne Gospod Savaot.
Jedinorodni Sin Bo‘ji, Gospod Isus Hristos je, dakle,
Lice teofanije (=bogootkrivewa=bogojavqawa), jer u Starom
Zavetu teofanija biva nekada i angelofanija (kao pri javqawu Boga Avraamu, Jakovu, Mojsiju).8) Zato je Hristos i rekao
Jevrejima i Svojim u~enicima: „Ko vide Mene, vide Oca“
(Jn.14,9); „Otac je u Meni i Ja u Ocu“ (Jn.10,38;14,10-11); „Ja i Otac
jedno smo“ (Jn.10,30).9) Prema tome, javqeni Mojsiju Bog JAHVEH
jeste sâm Predve~ni Sin Bo‘iji Jedinorodni, Koji }e ovaplo}ewem i o~ove~ewem, od Duha Svetoga i Marije Djeve,
postati Isus Hristos; Jedinorodni }e postati Prvoro|e
ni,10) tj. Bogo~ovek i Spasiteq sveta. To }e ponoviti i Sv.
Jovan u Apokalipsisu, kao {to }emo daqe videti.11)
Za{to su Jevreji Hristovog vremena zaboravili i skoro
izgubili to pravo i puno Ime Boga @ivoga i Istinitoga, i
Onoga Koga je On poslao – Isusa Hrista, bez Koga i mimo
Koga „niko ne mo`e do}i Ocu“ (Jn.17,3; 14,6), obja{wava nam
raniji vatreni Jevrejin i protivnik Hri{}anstva Savle,
potowi Pavle, kada je, sâm susrev{i i prepoznav{i Hrista,
preobratio se u Wegovog apostola i do`ivotnog svedoka-mu~enika. Savle-Pavle govori da je to bilo zato {to Jevreji
koji ne prihvataju Hrista, ne shvataju ni Mojsija, ni Sveto
Pismo, te zato „do dana{wega dana pri ~itawu Starog
Zaveta ostaje pokrivalo (na licu wihom) neotkriveno… i
kad se do danas ~ita (kod wih) Mojsije, pokrivalo stoji na
srcu wihovom. A kad bi se obratili ka Gospodu (Hristu),
ukinulo bi im se to pokrivalo“ (2Kor.3,13-16).12)
Zbog ovoga „pokrivala“, koje su fariseji uspeli da nametnu velikoj ve}ini Jevreja,13) oni nisu prepoznali, i jo{
ne prepoznaju, u Svetom Pismu jasna proro{tva Bo`ija o
Hristu=Mesiji,14) Koji se u Starom Zavetu Sâm javqao i kao
Bo`iji An|eo (=Vesnik i Poslanik) i kao Bog. Zato su starozavetne teofanije i angelofanije bile ustvari mesijanska
Bo`ija javqawa – Hristofanije, najavqivawa postepeno
8)
To se vidi i kod Proroka Isaije, ~ije vi|ewe slave Bo‘ije i ode}e
Wegove (6,1), Jevan|elist Jovan (Jn.12,41) shvata kao vi|ewe samoga ova
plo}enoga Gospoda Hrista, na {to podse}a i Sv. Jeronim (Tuma~ewe na
Isaiju 6,1, kw. 3 ad.l oc.) i dodaje: „^itamo da je Gospod (Hristos) u liku
~oveka bio vi|en od Avraama (1Moj.18,1-33), i da se s Jakovom borio Onaj
Koji je bio Bog (1Moj.32,30); i Jezekiq je video Gospoda u qudskom liku
kako sedi na Heruvimima (Jez.1,26-27)“. Jeronim }e daqe, sa puno razloga,
re}i da je javqawe Gospoda Hrista bilo istovremeno i javqawe Svete
Trojice (ib.), a to shvatawe i tuma~ewe Jeronim je primio od drugih Svetih Otaca Crkve, pre svega Isto~nih.
9)
Nije re~eno „Jedan smo“ (eßj ¶smen), nego „Jedno smo“ (јn ¶smen), jer su
Otac i Sin dva razli~ita Bo`anska Lica, ali u potpunom su{tinskom
jedinstvu Jednoga Bo`anstva.
10)
O ovome op{irno govori Sv. Kiril Aleksandrijski, ~ija Hristologija po~iva upravo na ovom poistove}ewu Jedinorodnoga i Prvoro
|enoga (v. naro~ito: Per× tÃj ¶nanqrwpÁsewj toñ Monogenoñj, i: ˜Oti eßj å
Cristæj, P G75,1189-1361; novo izd. G.M. de Dur and, SCh $ 97, Par i s 1964. Vidi
11)
Potvrda ovoga je i tuma~ewe O~ena{a od Sv. Maksima Ispovednika,
gde je Ime Tvoje = O~evo shva}eno tako da je to Sin, jer, veli Maksim,
Bog „nema Ime ste~eno, nego su{tinsko“, kao ni Carstvo, koje je Duh
Sveti, po{to „Sin i Duh su{tinski sapostoje sa Ocem (å Uiæj kaØ tæ Pneuma tæ ~Agion t• Patr× oísiwdÿj sunuf¸sthkan)“. (PG 90,884C).
12)
Zbog ovoga jevrejskog neshvatawa Sv. Pisma i wegovog hristolo{kog
smisla i usmerewa, Sv. Kiril Jerusalimski je rekao: „Ne gledajte {ta
govore Judeji (=fariseji), nego {ta govore Proroci“ (Katiheza 10,2).
13)
Fariseji ipak nisu uspeli da to nametnu svima Jevrejima, kako svedo~i primer sve{tenika Zaharije, oca Jovana Prete~e (Lk.1,68-79). Vidi:
N. Kulomzin, MessiжProrok. Messiænskie ~aæniæ Evreyskog naroda
okolo vremen Iisusa Hrista, Moskva 2003.
14)
Vrlo je indikativno da npr. u savremenoj Encykl opaedi a Judai ca, na
engleskom (u 16 tomova, 1972/82/92/2002, Judai ca Mul ti medi a-I sr ael , CD Room
Edi ti on), i na ruskom (u 10 tomova, Jerusal i m, 1976-2001), tekstovi o Mesiji
su veoma siroma{ni. Treba priznati da su ne{to boqi, ali tako|e slabi
tekstovi o Mesiji u Starom Zavetu i u brojnim biblijskim priru~nim
re~nicima i enciklopedijama, npr. Di ct i onai reEncykl opedi q uedel aBi bl e
(Abbaye de Mar edsous-Br epol s, 1987).
256
257
i J. McGucki n, St. Cyri l of Al exandri a: The Chri stol ogi cal Controversy. I ts Hi story,
Theol ogy and Texte, ed. Br i l l , 1994).
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
® ISUS HRISTOS JE ISTI JU^E, DANAS I DOVEKA (253-301) ®
otkrivanoga Patrijarsima i wihovom potomstvu Mesije.
U Starom Zavetu je, naime, sâm Bog preko Svojih Proroka,
po~ev od Mojsija pa do Malahije i Danila, jasno prorekao
da }e poslati Izraiqu, i kroz wega svemu svetu, Svoga Po
mazanika=Mesiju (jevrejski: Ma{ijah Jahve hA:hy> x;yvim;), tj.
opunomo}enog = pomazanog = osve{tanog PoslanikaMe
siju, po Kome su, i radi Koga su, u Starom Zavetu prvosve{tenici i carevi i proroci bili pomazivani i tako nazivani „Pomazanici Gospodwi“, kao {to su bili Aron,
Samuilo, David, koji su bili „praobrazni pomazanici“ (tupiko× cristo×), kako veli Sv. Kiril Jerusalimski.15)
Po ovome MesijiPomazaniku, Koji }e se kao „wima unapred nazna~eni Hristos“ (tæn prokeceirism¸non îmÙn Cristæn
– DAp.3,20) javiti u izabranom narodu Izraiqu i zbog Koga je
ustvari i izabran Izraiq kao Narod Bo`iji – ponekad }e
se i sâm Izraiq u Svetom Pismu nazivati Pomazanikom
Bo`ijim. Ovo zato {to MesijaHristos, obe}ani Patrijarsima i najavqivani u Izraiqu kroz Proroke, ne samo da je
„od wih – Izraiqa – po telu“, budu}i po Svome Bo`anskom
poreklu Bog: å ‡n ¶p× p£ntwn Qeæj eíloghtæj eÕj toïj aÕýnaj
(Rim.9,5),16) i nije samo pojedina~na Li~nost, nego je i kolek-
tivna, korporativna= saborna Li~nost, kao Spasiteq Izraiqa i svega roda qudskog, kao Glava i Prvina Novog Izraiqa, tj. Crkve, no o tome malo kasnije.
15)
Sv. Kirilo u svojim Katihezama op{irno govori o tome: „Treba
ne prosto verovati u Hrista, i ne prihvatati Ga kao jednoga od mnogih
koji su neautenti~no (katacrhstikÿj) nazivani hristosi. Jer oni su bili
praobrazni hristosi (tupiko× cristo×), a Ovaj je Hristos istiniti
(Cristæj ¡lhqÁj); ne da je od qudi napredovawem uzi{ao u sve{tenstvo,
nego od Oca ima ve~no dostojanstvo sve{tenstva... I Sinom Bo`jim ne
nazivamo Ga sami od sebe, nego je sam Otac nazvao samoga Sina svoga
Hristom... Petar je, prosve}en umom od Oca, rekao Wemu: Ti si Hristos,
ne prosto, nego: Sin Boga @ivoga (Mt.16,16)“ (Katiheza 11,1-3). Iz navedenih re~i Sv. Kirila jasno je novozavetno-crkveno shvatawe da je Hristos
– Sin Bo`iji, tj. da Mesija ima dostojanstvo Bo`ansko, da je Bog od Boga
do{ao u svet (sr. Ps.110/109,1-4; DAp.13,32-41).
16)
Ovo mesto iz Rm.9,5, gde je upotrebqen doslovno izraz å ‡n ¶p× p£ntwn Qeæj, dakle kao u Izl.3,14LXX: „¶gý eÕmi å ‡n“, nismo hteli namerno u
na{em tekstu da upotrebimo kao tekstualni dokaz da je Hristos JAHVEH
Koji se javio Mojsiju pod Sinajem, ali to ne zna~i do ovo Pavlovo mesto
ne svedo~i da je Hristos istiniti Bog, kao i Bog Otac. Oni koji u novije
258
3. Nave{}emo ovde samo neka mesta iz Starog Zaveta u
kojima se jasno govori o Mesiji=Hristu=Pomazaniku (Izl.30,30;
1Sam.2,35; 1Sam.24,7.11; 2Sam.19,22; 23,1): „pred Pomazanikom Mo
jim“: yxiyvim.-ynEp.li; „Pomazanik Jahveov“: hw\hy> x;yvim; „Pomazanik
Boga Jakovqeva“: bqo[y] : yhela{ / x;yvim. (u prevodu LXX: ¶nýpion Cristoс
mou /Cristзj Kur×ou/ Cristзj Qeoñ Iakwb). U Psalmima se
tako|e ~esto govori o Mesiji=Hristu=Pomazaniku Gospodwem. Tako u Ps.2,2: „knezovi se sabra{e zajedno na Jahveh=Gospoda i na Mesij u=Hrista Wegovog“ (Axyvim.-l[;w> hw:hy>-l[;
= kat¤ toñ Kur×ou kaØ kat¤ toñ Cristoс Aítoñ).17) Iz svih ovih
mesta vidi se ~udesna, paradoksalna Li~nost Mesije-Hrista, Koji je blizak Bogu, ali je posebna Li~nost, bliska i
qudima (sr. Jevr.2,11-14).
Tako|e u Ps.44/45,3.7-8 je re~eno: „Ti si lep{i od sinova qudskih, blagodat se izli na usnama tvojim, zato te Bog
blagoslovi doveka... Presto je tvoj, Bo`e, u vek veka; `ezal
prav(i~n)osti je `ezal carstva tvoga. Zavoleo si pravdu i
omrzao nepravdu, toga radi pomaza Te (^x]v:m. – ¶cris¸n se),
Bo`e, Bog tvoj, uqem radosti ve}ma od zajedni~ara tvojih“
(sr. Jevr.1,8-9, gde je ovo mesto primeweno na Hrista).18) Iz navedenog teksta se vidi da je Mesija i Bog i ^ovek, i da ima
prisan odnos/zajedni{tvo i sa Bogom i sa qudima.
Ovo dvostruko („dvoprirodno“, re}i }e kasnije Sveti Oci)
svojstvo Jednoga Istoga Mesije i jeste sr` biblijsko-crkvene Hristologije.
vreme poku{avaju da druga~ijom interpunkcijom mewaju jasan smisao
Rm.9,5 samo pokazuju jereti~ke tendencije.
17)
Sr. DAp.4,26-27, gde je ovo primeweno direktno na Hrista; v. tako|e
i Psalme 20/19,7; 132/131,10.17; 110/109,1-4.
18)
Poku{aj ~itawa ovog mesta od jevrejskih i nekih novijih prevodilaca kao: „toga radi pomaza Te Bog, Bog Tvoj, uqem radosti“, tobo‘e iz
„teolo{kih razloga“, ustvari je be‘awe od teksta Psalma, u kojem je prethodno, st. 7, Car-Mesija ve} nazvan Bogom (v. sli~an kontekst u Ps.42/43,4;
da je Mesija nazvan Bogom v. Ps.2,7; Is.9,5; Zah.12,8; Dap.10,38 i Jevr.1,8-9). Vidi
259
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
® ISUS HRISTOS JE ISTI JU^E, DANAS I DOVEKA (253-301) ®
Navedeno psalamsko mesto tuma~i Sv. Kiril Aleksandrijski nedvosmisleno hristolo{ki: „Pomazan je (k¸cristai)
Sin (Bo`ji) za Arhijereja i Apostola ispovedawa na{eg (Jevr.
3,1) postav{i ~ovek, da Ocu privede nas koji odi{emo miomirom vere u Wega. Pomazuje se On uqem radosti da bismo
shvatili da je blagodat kroz Duha Svetoga... Ako se i ka`e
da je to na Hristu u~iweno, ali je ta stvar bila ispuwena
domostrojem spasewa (na{eg)... I On sa nama ~ove~anski prima Duha (Svetoga), jer je postao kao mi, ne dodav{i Sebi ne{to kao Bog i Logos, nego (prima Duha) u Sebi i Prvome (=Prvoro|enome – Rm.8,29) prouzrokuju}i qudskoj prirodi Duh radosti. Jer gde je zajedni~arewe u Bo`anskoj prirodi, i blagodat usinovqewa, i `ivot ve~ni, i Carstvo nebesko, tamo
je svakako i radovawe. Ali je Hristos pomazan ve}ma od za
jedni~ara Svojih (tj. nas qudi), jer mi u sebe dobismo zalog
Duha (2Kor.1,22), a u Hristu je, kako Pavle re~e, sva puno}a
Bo`anstva telesno (Kol.2,9)... A kada je pomazan (¶cr×sqh) Hristos? Kada je na Wega si{ao Duh u vidu goluba (Mt.3,16). Tada
je dobio i novo ime, shodno re~i Proroka. Jer re~e: „I nazva}e ime Wegovo novo, koje Mu je Gospod naimenovao“ (Is.62,2;
Otkr.3,12). Jer pre o~ove~ewa Logos, budu}i jo{ nag i bestelesan, bogodoli~no se naziva Svetlost i @ivot, i tome sli~no. Posle pak o~ove~ewa, ~iji domostroj unosi sila pomaza
wa (À toñ kecr×stai dïnamij), On kao ve} pomazan (kecrism¸noj)
prima novo ime od Oca, to jest ime Hristos (Fil.2,9). Jer On
sâm, budu}i kao Bog davalac osve}ewa drugima, osve}uje se
sa nama po qudskoj prirodi, za koju i jeste i blagodat i osve}ewe tela, koje nije po prirodi sveto, nego to biva zajedni~arewem u Bogu. A u~enike Svoje (Apostole) naziva (Hristos)
bra}om i u~inio ih je zajedni~arima Svojim. Jer osve}uje
kao Bog, pomazuju}i Duhom Svojim one koji su verom postali
Wegovi zajedni~ari“.19) Iz citiranog tuma~ewa Kirilovog
naro~ito Ps.82/81,1.6 i re~i Hristove u Jn.10,34-35; tako|e Jeronim, Epist.
65,13; Jevsevije Kesarijski, In Psalm. 44, 7-8, ad loc. (PG 23,72-441).
19)
Kiril Aleksandrijski, Tuma~ewe Psalama, ad loc., PG 69,1037D-40C.
jasno se vidi jedinstvenost Li~nosti i dvostrukost prirodâ i misije Mesije-Hrista, kao i sotiriolo{ko-eklisiolo{ke posledice tog doga|ajatajne (o ~emu vi{e kasnije).
Tako|e, primer jednog takvog mesijanskog = hristolo
{koeklisiolo{kog mesta nalazimo i u Ps.102/101,14.16.19-23:
„Ti }e{ ustati sa`aliv{i se na Sion, jer je vreme pomilovati ga... I boja}e se narodi (gojim) Imena Gospodweg, i svi
carevi zemaqski slave Tvoje. Kada Gospod (Jahve) sazida Sion
i javi se u slavi Svojoj... Da se zapi{e ovo za nara{taj potowi, i narod (novo)stvarani (am nibra’ ar:b.nI ~[; – laçj å ktizæmenoj) hvali}e Gospoda. Jer prini~e sa svete visine Svoje,
Gospod s neba pogleda na zemqu. Da se objavi na Sionu ime
Gospodwe i hvala Wegova u Jerusalimu, kada se saberu narodi (amim) zajedno i carstva da slu`e Gospodu“. Sli~no
mesijansko = hristolo{ko-eklisiolo{ko mesto sadr`i i
Ps.22/21, 23.26.28-32 i Sofon.2,11 , gde se poistove}uju izrazi:
„bra}a moja“, „zajednica“ (lh;q; kahal – ¶kklhs×a = sinagoga-crkva),
„krajevi zemqe“, „porodice narodâ“, „ostrva narodâ“, „na
rod koji }e se roditi“ (am nolad dl;An ~[; – laæj å tecqhsæmenoj),
pri ~emu posledwi izraz ima isto zna~ewe sa napred navedenim izrazom u Psalmu 102/101,19: „narod stvarani“. Dodajmo i to da su neka od ovih psalamskih mesta citirana u Novom Zavetu kao odnose}a se direktno na Hrista i na Crkvu
kao novi narod Bo‘iji (Jevr.1,10-12;2,12; Ef.2,14).
Po Sv. Ocima Crkve, konkretno Sv. Atanasiju Velikom,
u oba navedena Psalma (22/21 i 102/101) re~ je o Gospodwem
spasewu Izraiqa (i u doba Vavilonskog ropstva i daqe), ali i
o spasewu svih narodâ koji poveruju u Gospoda i pristupe
Sionu=Crkvi, te zajedno obe strane – Judejski narod i drugi
narodi sveta – budu u mesijansko doba Hristom presazdani
(=preporo|eni) u jedan novi narod (Ef.2,14). Pi{e Sv. Atanasije:
„Psalam propoveda pozivawe neznabo`aca (tÿn ¶qnÿn) koje
se doga|a pojavom Spasiteqa na{eg Isusa Hrista... Gospod
}e izgraditi Sion, to jest Crkvu... Judejima je dato prorokovano obe}awe o neznabo{cima, kao na plo~i izrezano (¶n
stÁlh tupwqeÙsa), da bude sa~uvano za Novi Izraiq, za nara-
260
261
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
® ISUS HRISTOS JE ISTI JU^E, DANAS I DOVEKA (253-301) ®
{taj Hristovih sledbenika, koji su narod stvarani (laæj å
ktizæmenoj) koji }e hvaliti Gospoda. A {to ka`e da Gospod
prini~e sa svete visine Svoje, to je javqawe Gospoda na{eg
Hrista, koje je On, prikloniv{i nebesa, u~inio... I da se
objavi na Sionu Ime Wegovo, to pokazuje uzrok Wegovog
silaska (s neba): da bi Crkva nau~ila da pohvaquje Ime Wegovo, jer Sion je Crkva. A re~i kad se saberu narodi zajedno,
one zna~e: da su Proroci videli sabrawe neznabo`aca u
Gospodu (¶p× tæn Kïrion – 2Sol.2,1)“.20)
Nave{}emo sada ovde dva od mnogih mesijanskih mesta
Proroka Isaije, koja govore o Mesiji: kao „MladiciIzdan
ku proizraslom iz korena Jesejeva“ (himna Mesiji: Is.11,1-10),
na Kome }e „po~inuti Duh Gospoda (Jahvea), Duh premudrosti“ itd., {to }e na svoj na~in biti ponovqeno i u Is.42,1-7 i
61,1, s tim {to u prvom slu~aju (42,1+) to govori Jahve za Slugu
Svoga: „Evo, Sluge moga Koga podr`avam, Izabranik moj 21)
u Kome blagovole du{a moja, metnuo sam Duh moj na wega“;
a u drugom (41,1+) to govori sâm Mesija: „Duh je Gospoda Boga
na meni, jer me Gospod pomaza da blagovestim...“ itd. Sva
ova mesta treba povezati sa Novim Zavetom (Lk.4,18; Mt. 3,1617; 12,17-21; Dap.2,16-18; Jn.1,33-34), gde su ona direktno primewena na Hrista.
Nave{}emo, tako|e, i jedno sli~no mesijansko mesto
Proroka Jeremije: „Evo, dolaze dani, govori Gospod, i podi}i }u Davidu Izdanak (hm;cE, LXX: ¡natolÁn) pravedni, i careva}e Car, i uspe}e mudro, i ~ini}e sud i pravdu na zemqi.
U dane Wegove spa{}e se Juda, i Izraiq }e stanovati spokojno; i ovo je ime Wegovo, kojim }e Ga nazvati: Gospod (Ja
hveh) – Pravda na{a“ (Jer.23,5-6).22) Ova hristolo{ka mesta nisu jedina kod Prorokâ Isaije i Jeremije, ali }emo druga
takva mesta navesti malo kasnije.
Da navedemo za ovu priliku i jedno hristolo{ko mesto
kod Proroka Danila (9,24-26), gde je mesijansko proro{tvo
sasvim jasno: „Bi}e pomazan /x;vmo l. w>=
{ „velim{oah“/ Svetinad
svetima“ (~yvid;q; vd,qo), i od toga vremena… do Mesije (=Hri
sta) Na~alnika (dgin; x:yvim;) – sedam je sedmina i {ezdeset dve
sedmine…, i po isteku {ezdeset dve sedmine predan }e biti
na smrt Mesij a (Ma{ijah = x:yvim; = Hristos)“.23)
Navodimo i poznato hristolo{ko-eklisiolo{ko mesto iz kwige Pri~â 8,22-23: „Gospod me je imao/stvorio (ynin;q;)
20)
Sv. Atanasije, Tuma~ewe Psalma 101 (PG 27,429). Sli~no tuma~e i
drugi bogoslovi Crkve. Navodimo Didima Aleksandrijskog: „Vreme obnove/izgradwe Siona je bogojavqewe qudima Gospoda i Spasa na{eg Isusa Hrista, koji je uzrok novog gra|ewa Siona; ali tu nemoj misliti da je
re~ o gradu (Sionu) na zemqi, niti zemaqskom Jerusalimu, nego o obnovi
grada blago~e{}a (toñ tÃj eísebe×aj politeïmatoj – Fil.3,20)... I mo`da je
pri prvom dolasku Gospod izgradio Sion, dok pri drugom dolasku javi}e
se u slavi, po{to je Logos postao telo i nastanio se u nama (Jn.1,14) i
izgradio je duhovno Crkvu nazvanu Sion“ (Katene na Psal. 101, 14-17; Psal menkommentar e aus der Katenenuber l i ef er ung /Patr i sti sche Texte und Studi en, 16/,
Ber l i n-New Yor k 1977, Band I I , 224-225). Nastavqaju}i tuma~ewe pomenutog
21)
Tekst LXX ima dodato: „Izraiq – Izabranik moj“, gde je „Izraiq“
verovatno glosa (BJ) iz Is.49,3: „Ti si Sluga moj Izraiq“ (sr. i Is.41,8),
ali to bitno ne mewa stvar, jer je Izraiq po izboru simvol Mesije, i
Mesija simvol Izabranog Izraiqa. Mesija je i posebna i kolektivna
Li~nost i u Wemu se personifikuje sav Izraiq, ali ne samo Izraiq.
Psalma, Didim ka`e: „Jer sazdavani narodi jesu oni koji su poverovali
Gospodu kada su pristupili bogopo{tovawu. Tako, ako je neko u Hristu
– nova je tvar, i u samome Hristu izgra|uju se dvojica, onaj iz obrezawa
(=Izraiq) i onaj iz neznabo`aca ( t£ ºqnh ) , u jednoga novoga ~oveka
(2Kor.5,17; Ef.2,14), jer ovde izraz stvarawe/izgradwa ozna~ava ne osu{tastvqewe (oís×wsin=dovo|ewe u bi}e), nego promenu i preradu/preobra`aj (metaskeuasmæn)... Tako „stvarani narod hvali}e Gospoda“, do{av{i u poznawe Jednoga Boga. A dobro re~e narod stvarani (å ktizæmenoj),
jer da je hteo re}i osu{tastvqewe (oís×wsin) rekao bi narod stvoren (å
ktijqe×j), jer nije mogu}e svagda ostati pri osu{tastvqewu, nego biva i
prera|ivawe i mewawe“ (metaskeu£zesqai kaØ ¡lloioñsqai) (ibid).
i Zah.3,8 i 6,12, kao i Otkr.5,5, gde je ponovqen takore}i isti izraz
koji se odnosi na Mesiju-Hrista.
23)
Prevod LXX Kwige Proroka Danila, kao neta~an, nije usvojen Crkvom, nego prevod Teodotionov, gde stoji: toñ crÙsai ãAg×on ¢g×wn... ¶wj
Cristoñ Àgoum¸nou CrÙsma, gde je, na kraju, jevrejsko Ma{ijah=Hristos=Po
mazani prevedeno sa hrisma = pomazawe.
262
263
(Pogre{ka fariseja je {to su Izraiqem zamenili i istisnuli Li~nostMesije,
i time „nacionalizovali“ Bo`iji Izbor, i Seme Avraamovo-Izraiqevo sveli
na „biologiju“, umesto Jahveove milosti-blagodati /ds,x,/ = Qubavi oli~ene u
Mesiji-Hristu: Jn.8,33.39; Rm.4,13.16;9,5-8; Rm. 5,5;G al.3,16).
22)
Jeremija ponavqa ovo skoro isto u 33,15-16. V. tako|e i Is.11,1i10
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
® ISUS HRISTOS JE ISTI JU^E, DANAS I DOVEKA (253-301) ®
za po~etak puta svoga (LXX: puteva svojih), pre dela svojih
od veka, od ve~nosti utemeqi me (=posveti me=pomaza me –
Ps.2,6), od po~etka, pre postanka zemqe“.24) Ove re~i govori
Premudrost Bo`ija o sebi. Jevrejski egzegeti, kako svedo~i
Rachi (1040-1105.g.),25) ka`u da je svet stvoren za Toru i za
Izraiq, jer, po wima, Tora je nazvana „po~etak“ puta Bo`ijeg
Jn.17,3-4.22-24; 1Kor.15,24-28). Zato se mo`e re}i da je i nejasna
slutwa jevrejskih egzegeta – da je ciq sveta Tora-Premudrost
– bila donekle dobro orjentisana, ali je wihovo tuma~ewe suzilo perspektive celokupne Biblije, tj. perspektive
Bo`ijeg domostroja (=plana) o svetu i ~ove~anstvu, perspektive Bo`anskog li~nog Otkrivewa, perspektive ve~ne Bo`ije li~ne (=Troji~ne) Qubavi (Jer.31/38, 3.31-40; Jn.gl.17; Otkr.21,1-7).
Evo kako to mesijansko mesto (Pri~e 8,22-23) shvata Crkva,
u tuma~ewu Sv. Atanasija Velikog: „Sin/Premudrost je su{tinom porod Oca, a domostrojem (tÍ oÕkonom׬) po blagovoqewu Oca On bï stvoren radi nas kao ~ovek, i postade to
({to ka`u Pri~e 8,22)... Ovde je Logos kao Premudrost to rekao preko Solomona, ne ozna~avaju}i time Svoju su{tinu
Bo`anstva, niti Svoje ve~no i izvorno ro|ewe od Oca, nego
Svoju qudsku prirodu i Svoj domostroj spasewa za nas (tÁn
eÕj Àm¥j oÕkonom×an aítoñ)“.27) Prelaze}i daqe na tuma~ewe
Pri~e 9,1: „Premudrost sazda sebi dom“, Sv. Atanasije dodaje: „Jasno je da je dom Premudrosti na{e telo, koje je Logos/Premudrost uzeo na sebe i postao ~ovek... Jer ºktisen
(=stvori) zna~i da je On obukao stvoreno telo, i da je Wega
za nas Bog stvorio, pripremiv{i za nas Wemu stvoreno
telo, kao {to je pisano (Jevr.10,5), da se u Wemu mo`emo obnoviti i obo`iti (¡nakainisqÃnai kaØ qeopoihqÃnai)“.28)
Navedeno tuma~ewe Sv. Atanasija ustvari razvija biblijsku i crkvenu, svetoota~ku, sotiriolo{ko-eklisiolo{ku
mesijansku ideju: da je MonogenÁj postao Prwtætokoj (=Jedino
(shodno Pri~e 8,22 gde se, po wima, Tora poistove}uje sa Premudro{}u), a Izraiq je nazvan „po~etak“, tj. prvina ploda We-
govog (Jerem.2,3). Za jevrejske, dakle, egzegete Tora je ciq stvarawa sveta. Novi Zavet, me|utim, jasno govori da je svet
stvoren za Hrista-Mesiju (Kol.1,16-17) i da je sâm On – Premudrost Bo`ija (1Kor.1,24-30).26) Pritom se misli na MesijuHrista Ovaplo}enog, {to zna~i da je svet stvoren za Hrista
i za Crkvu, jo{ ta~nije re~eno: za Hrista sa Crkvom, ili za
Hrista kao Crkvu, kao Novi Izraiq, kao u Hristu sabrani
i u Wemu, kao Novom Adamu, kao Jedinorodnom i Prvoro|e
nom, vozglavqeni, i Bogu privedeni u jedinstvo s Wim i me|usobno, sav rod qudski sa svom tvorevinom Bo`ijom (Ef.1,10;
24)
Glagol kanah hn;q; zna~i: imati, posedovati, ste}i, ali i: stvoriti
(Post.14,19), te otuda prevod LXX: ºktis¸ me = stvori me; dok glagol neseh
%sn zna~i: izlivam, prostirem, postavqam, ali i: posve}ujem, pomazujem.
– Sv. Atanasije (u tekstu koji daqe navodimo) daje pravilno hristolo{ko
tuma~ewe oba glagola (u oba zna~ewa).
25)
Berechith avec commentai r e de Rachi accompagne du Targoum Ounqelos, en pr esentati on bi l i ngue, par Jacq ues Kohn, Jer usal em (ed. Gallia), 1998,
p. 3. – Sli~an stav je zastupao i Filon Aleksandrijski, govore}i da
Tora ima univerzalni zna~aj kao otkrivewe ve~ne Bo‘ije Istine, ali je
Filon kao sr‘ svega ipak video Logosa Bo‘ijeg (kao {to su i Targumi
~esto uz Boga isticali Re~ Bo‘iju), u Kome je smisao svega Pisma i svega
stvorenoga, ~ime je Filon donekle naslutio ono {to }e o Logosu-Hristu
govoriti Apostoli Pavle i Jovan. – Bilo je, me|utim, jevrejskih rabina
koji su boqe mislili: „Rabin Johanan (Ben Zakaj, 2. polov. 1. veka po Hr.)
dr‘ao je da je svet stvoren radi Mesije, Koji treba da do|e... Antihri{}anski polemi~ar Hillel, sin Gamalilov, odbacio je Johananovo verovawe u budu}i mesijanizam“. (Davi dAri el , What Do Jews Belive? Schocken Books
rodni postao Prvoro|eni – Jn.1,14.18; 3,16; 1Jn.4,9; Jevr.1,6; Rm.8,29; Kol.1,15.18;
Ps.89/88, 27-29),
gde je ukqu~ena istina o tome da je Hristos-Mesija, kao Bog i ^ovek, istovremeno i individualna i korporativna Li~nost, {to se mo‘e videti i u poznatim me27)
26)
Ili kako je govorio Sv. Justin Mu~enik: da je Tora=Zakon sâmi Sin
Bo‘iji: „ve~ni Zakon – aÕ•nioj næmoj“ i „posledwi Zakon – teleuta×oj
Næmoj“ (Dijalog sa Trifunom 43,1; 11,2).
Sv. Atanasije, Protiv Arijanaca 2,11.45 (PG 26,169.241).
Tamo 2,44,47 (PG 26,241.248). Sv. Atanasije ima u vidu istinu „da se
Bog Logos ovaplotio da bi se ~ovek obo‘io“. – Vidi G. Florovski, Vo
sto~nяe Otcя IV veka, Pari‘ 1931/1990, str.30-44 (The Col l ected Wor ks of
G. F l or ovsky, vol .VI I I , Bel mont, MA/USA, 1987); tako|e istoga: „Pojam stvarawa
kod Sv. Atanasija Velikog“, Teolo{ki pogledi, Beograd, br. 4, 1973, 243-260,
(„The Concept of Cr eati on i n St. Athanasi us“, Studi a Patri sti ca, Vol . 6, Par t . 4, 36-57).
264
265
1995, Cl evel and, p. 222; vidi i P. Samarxi}, Isus Hristos u mraku istorijske
k r itik e, Trebiwe 2004).
28)
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
® ISUS HRISTOS JE ISTI JU^E, DANAS I DOVEKA (253-301) ®
sijanskim odeqcima kod Isaije: o Emanuilu, o Mladici
iz korena Jesejevog, i o Eved Jahve = Sluzi Gospodwem (gl. 7,14
i 9,5-6; gl. 11,1-10; gl. 52-53), na {to }emo se ukratko osvrnuti.
imenima izrazito hristolo{kim, tj. mesijanskobo`an
skim i istovremeno eklisiolo{kim:
„Jer nam se rodi Dete,
Sin nam se dade;
i bi vlast na ramenima Wegovim,
i nazva}e Mu Ime:
+An|eo Velikog Saveta – meg£lhj boulÃj ¦ggeloj – LXX,
Divni Savetnik, Bog Silni,
Otac ve~ni =Otac budu}ega veka – PatÂr toñ m¸llontoj aÕÿnoj – LXX,
Knez mira.
Velika }e biti vlast Wegova i mir bez kraja
na prestolu Davidovom i u Carstvu wegovom,
da ga ustanovi i utvrdi sudom i pravdom od sada i do veka.
Revnost Gospoda Savaota u~ini}e to“.
Svi ovi nazivi i imena nesumwivo pripadaju Mesiji
kao Bo‘anskom Licu, a naro~ito nazivi: An|eo Velikog Sa
veta,32) Bog Silni (rABGI lae),33) Otac ve~ni (po LXX: Otac bu
du}ega veka), i svi oni se odnose na Hrista kao na posebnu i
kao na korporativnu=sabornu Li~nost. Ovi nazivi-imena
ukazuju da Mesija-Hristos jeste Bog, da je bio Bog, i da bi}e
Bog, ali i da je On istovremeno i Sin ^ove~iji, ili, kako
peva na{a Crkva na Bo‘i}, On je istovremeno: „Paid×on N¸on
– å præ aÕýnwn Qeæj = Dete Mlado – Predve~ni Bog!“
Ova Isaijina mesijansko-sotiriolo{ka Hristologija
postaje jo{ jasnija u nadahnutom svetoota~kom tuma~ewu
navedenih mesta, na koje upu}ujemo ~itaoce, ne navode}i ga
sada ovde zbog ograni~enog obima ovoga ~lanka.34) Dodajmo
ovome i ~iwenicu da Prorok Isaija o istoj stvari govori
na vi{e mesta, npr. kada govori o Mesiji: kao Mladici iz
4. Isaija je najproro~kiji prorok i najmesijanskiji blagovesnik u Starom Zavetu, zbog ~ega je s pravom nazvan
„starozavetni Jevan|elist“, jer su wegova proro{tva o
Mesiji-Hristu najjasnija bogonadahnuta vi|ewa i bo‘anske
re~i, naro~ito u 2. delu kwige koja nosi wegovo ime.29) No
i u 1. delu kwige, Isaijina „kwiga o Emanuilu“ (gl. 6-11, koja se zavr{ava Psalmom zahvalnosti, gl. 12), predstavqa jasnu
najavu ro|ewa Mesije-Emanuila (7,14) i Wegovu Bo`ansku
slavu (9,5-6), gde je Hristos-ImanuEl (lae WnM;[i = SnamaBog)
sagledan i najavqen i kao posebna i kao korporativna=saborna Li~nost. Wegovo ovde prore~eno i opisano ro|ewe
(7,14; sr. i Mih.5, 1-3) i Wegovo ovde dato Ime citirani su u
Novom Zavetu, kao direktno odnose}i se na samoga Hrista,
kao u Starom Zavetu najavqivanoga Mesiju, a u Novom ve}
prisutnoga ovaplo}enoga Spasiteqa (Is.7,14=Mt.1,23).
Vredi, u kontekstu ovog na{eg ~lanka, potsetiti da ime
„Immanu-El = S-nama / je/ Bog“ ukazuje na svoj na~in na re~i Jahveove re~ene Mojsiju pod Sinajom: „Bi}u s tobom“ (%M;[i hy<ha. -(, yKi
– Izl.3,12). Ako se uzme u obzir da i sama jezi~ka forma kazivawa Imena Bo`ijeg Mojsiju: hy<h.a, rv,a] hy<h.a,, bukvalno zna~i
„Bi}u koji bi}u“,30) {to ozna~ava stalno i dinami~ko pri
sustvo Bo`ije,31) onda je jasan zakqu~ak: da Emanuil jeste
Jahve, i javqeni Mojsiju pod Sinajem Bog Jahve jeste isti
Emanuil, tj. budu}i Hristos. Taj isti Mesija-Hristos, is
ti Emmanu-Il se daqe u Is.9,5-6 karakteri{e nazivima i
29)
Pitawe autora ili autorâ Kw. Isaijine nije za nas ovde relevantno,
jer je to u celini bogonadahnuta, kanonska kwiga i Sinagoge i Crkve.
30)
Ustvari, mo‘e se prevesti i sa: „Jesam i Bi}u koji Jesam i Bi}u“.
Vidi na kraju Prilog 1.
31)
Ovo prisustvo Bo‘ije (jevr.: [ekinah/Chekhi nah, gr~ki: Parous×a) jedan je od osnovnih pojmova, tj. centralna stvarnost Bo‘anskog, biblisko-crkvenog Otkrivewa – od Avraama do Mojsija i daqe, i od Hristove
Prve do Druge Parusije (Post.17,8; Izl.6,7;29,45; Lev.26,12; Is.58,11; Jerem.7,23; 31/38/33; Jez.37,27; Jn.1,14; Mt.28,20; 2Petr.1,16-21; 2Sol. 2,1).
32)
Ove re~i nema jevr. MT tekst, a osim LXX ima ga samo jedna sirijska
Heksapla. Isaija, me|utim, vi{e puta prorokuje istinu o drevnom, predve~nom Savetu Bo‘ijem, koji }e se nesumwivo ispuniti (Is. 25,1; 46,10-11). V. i Jerem. 32/39,19.
33)
Vidi malo daqe Is.10,16-21, gde je Bog Silni ustvari sâm Adonaj Jahve,
Sveti Izraiqev, dakle ImmanuEl (v. i Ps. 24/23,8 i naro~ito Ps.45/44,4).
34)
Ukazujemo npr. na tuma~ewe Sv. Vasilija Velikog, koje u svome epi
tomu ponavqa i razra|uje Prokopije Gazski (PG 30, 461-4. 512-513 i PG
266
267
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
® ISUS HRISTOS JE ISTI JU^E, DANAS I DOVEKA (253-301) ®
korena Jesejeva (to je himna Mesiji: 11,1-10),35) kao Kamenu Kra
jeugaonom (28,16=1Petr.2,6; Dap.4,11; Rm.9,33; Ef.2,20),36) i naro~ito o
Mesiji kao Sluzi Gospodwem (42,1-7; 49,1-9; 50,4-9 i 52,13-53,12).
Ukratko: Isaija prorokuje da Sluga Gospodwi, mada }e
biti uni‘en i „obezobli~en“ mimo sinova qudskih, ipak
On ima qudski Lik, i na Wemu }e se projaviti Mi{ica
Gospoda-Jahvea:
„Evo, Sluga Moj mudro }e uspeti,39)
podignu}e se, uzvisi}e se i uzne}e se visoko“... (Is.52,13)
„On je uzi{ao pred Wim (=Jahveom) kao Mlad Izdanak 40)
i kao Koren iz suhe zemqe...“41)
– Sluga Jahveov je izmewenog qudskog Lika kao nevino
Stradaju}i Pravednik:
„Prezren je i odba~en od qudi,
^ovek patwe i Znalac bola,
i kao neko od koga se lice odvra}a,
prezren, i ne smatrasmo Ga niza{ta.
Pa ipak, On bolesti na{e uze na Se
i patwe na{a ponese.
I mi Ga smatrasmo da je ka‘wen,
rawen od Boga i uni‘en.
Ali je On bio rawen42) za grehe na{e,
mu~en za bezakowa na{a.
Kazna mira na{eg43) be{e na Wemu,
i ranom Wegovom mi se iscelismo.
Svi mi kao ovce zabludesmo,
svaki svojim putem okrenusmo,
a Gospod (Jahve) je na Wega stavio greh sviju nas...“
– Eved Jahve = Sluga Gospodwi je bezpogovorno
5. ^etiri proro~ka odeqka Isaijina o Eved Jahve – Slu
zi Gospodwem (o prvom 42,1-7 ve} smo govorili), pokazuju da
Sluga Gospodwi ne mo‘e biti sasvim poistove}en sa Izraiqom niti sveden samo na wega (mada Izraiq, ponavqamo,
participira u tom mesijanskom nazivu, jer }e iz Izraiqa do}i
Mesija i preko Izraiqa }e biti Wegova misija – sr. Jn.4,22), iako
je Izraiq vi{e puta u kontekstu nazvan „Slugom Gospodwim“ i „Izabranim Wegovim“ (Is.41,8; 44,1.2.21; 45,4; 49,3). Pogotovu to poistove}ewe ne mo‘e biti u daqim tekstovima
koji govore o stradaju}em Sluzi Gospodwem (49, 1-9;37) 50,4-9
i naro~ito 52,13-53,12). U ovom posledwem odeqku, koji je nazvan „pesma o Sluzi Gospodwem“ (52,13–53,12), Eved Jahve je,
kao Stradalnik za obra}ewe i spasewe Izraiqa i svega
roda qudskog, tako reqefno prikazan kao da je Isaija bio
prisutan na Golgoti pri stradawu Mesije-Hrista.38)
87², 1964-5. 2005-9). Videti i tuma~ewe Jovana Zlatousta, Kirila Alek-
sandrijskog, Teodorita Kirskog.
35)
Za svetoota~ko tuma~ewe tog mesta v. Sv. Vasilije Veliki, I nI sai am,
ad l oc. PG 30,533.553 i Prokopije Gazski, Epitomi, PG 87.2,2040-41.2049.
36)
Vidi P. Samarxi}, Bogoslovsko zna~ewe kamena u Sv. Pismu,
„Bogoslovqe“, Beograd, br. 1-2, 1989, 175-188.
37)
Ova 2. pesma Sluge Gospodweg (Is.49,1-9) jasno pokazuje da je Eved
Jahve neko drugo, posebno Lice, razli~ito i od Jahvea i od Izraiqa, jer
Izabrani Sluga poziva „ostrva i druge narode izdaleka“ da ga slu{aju, i
Wegova je misija, nazna~ena Mu od Jahvea: „da Mu – Jahveu – bude Sluga
Wegov (s ciqem) ne samo da obrati Jakova i sabere Izraiq, nego }e Ga
On – Jahve – u~initi Svetlo{}u za narode (sr. DAp.13,47; Lk.2,30-32), da bi
se ra{irilo spasewe Moje – Jahveovo – do kraja zemqe“ (sr. i Is. 51,4-8).
38)
Videti Mt.8,17; 26,63.67; 27,29-31.39-43.60; Mr. 15,28; Lk.22,37; 23,33-
– Zato se na ikonama i freskama u pravoslavnim hramovima, npr. u manastiru Studenici, Prorok Isaija ~esto slika uz Raspe}e Hrista na Golgoti, pokraj Bogorodice, Jovana Bogoslova i Mironosica.
LXX ima: sunÁsei = razume}e; Akila: ¶pisthmonisqÁsetai = umudri}e
se, ste}i }e znawe; mogu} je i prevod: napredova}e, uspe}e, {to preferiraju noviji prevodioci.
40)
Ve}ina novijih prevodioca imaju Izdanak, [ibqika (Dani~i}), dok
LXX ima: Dete, a Simah: Odoj~e...
41)
Izrazi ova dva stiha povezuju Slugu Gospodweg sa Emanuilom u
Is.7,14; 9,6;11,1.
42)
Drugi mogu} prevod: obe{~a{}en; Akila: bebhlwm¸noj=oskrnavqen
(Is.43,28; G al.10,13).
43)
Izraz WnmeAlv. rs:Wm – paide×a eÕrÁnhj Àmÿn zna~i: Bo‘je pedago{ko kara
we/ka‘wavawe radi na{eg mira, kazna (Wega) za dobrobit na{u.
268
269
-37; Jn.1,29; 12,38; 19,5; DAp.3,13-15; 8,32-33; Rm.3,25-26; 4,25; 10,16; 15,21;
2Kor.5,21; Gal.3,13; Jevr.2,9-10; 4,11; 1Petr.1,19-20; 2,21-25; tako|e ceo Ps.21/22.
39)
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
„kao Ovca vo|en na zaklawe,
i kao Jagwe bezglasno pred onim koji ga stri‘e
ne otvara{e usta Svoja.
Tla~ewem i sudom On bi uzet,44)
a rod45) Wegov ko }e iskazati?
Jer je istrgnut iz zemqe ‘ivih;46)
za prestup naroda Moga47) rawen bi“.
– Tako je nevini i bezgre{ni Stradaju}i Sluga Gospod
wi predat na smrt, i pogreben u grob,
„mada nepravde nije u~inio,
niti se prevare na|e u ustima Wegovim“.
– Sve pak ovo bilo je spasonosno zato {to je:
„Gospodu (Jahveu) bilo ugodno da Ga slomi stradawem:
Po{to On du{u Svoju prinese na ‘rtvu umilostivqewa,
vide}e seme (=potomstvo), produ‘i}e dane (svoje),
i voqa Gospoda (Jahvea) ostvari}e se rukom Wegovom.
Za podvig du{e Wegove vide}e svetlost i nasiti}e
se (dana).48)
Kroz poznawe Wega (=od strane drugih) Pravedni Sluga
Moj opravda}e mnoge,49)
44)
To jest usmr}en, „istrgnut iz `ivih“ (Jez.33,6).
Izraz MT = rod, koleno, generacija, mo‘e zna~iti i: krug (sudba)
‘ivota jedne li~nosti. Sveti Oci taj izraz, po LXX: tÁn gene£n = poreklo,
shvatili su kao odnose}i se na Wegovo, Mesijino Bo‘ansko poreklo.
46)
U pravoslavnoj tradiciji Hristos se naziva Zemqa @ivih (sr.
Ps.27,13; 142,6), upravo zato {to je smr}u Svojom za nas (tj. istrzavawem iz
„zemqe `ivih“ radi nas smrtnih), On uni{tio smrt i darovao nam u Sebi,
kao Izvoru @ivota, `ivot ve~ni, postav{i, kao Crkva, za nas – Zemqa
@ivih. (V. na{ tekst: Hristos na zemqi – Zemqa @ivih, napred, str. 11-30).
Uskoro izlazi na{a kwiga na gr~kom Cristæj – À Cýra tÿn zýntwn = Hri
stos – Zemqa `ivih.
47)
MT i LXX imaju „naroda Moga“, ali jevr. rkps. iz Kumrana ima „naroda Svoga“, tj. Wegovog, Mesijinog. Te re~i govori Gospod-Jahve, tako da
„u oba slu~aja (i kao Moga i kao Svoga) tekst mo`e biti shva}en samo ako
je Sluga Gospodwi neko drugi nego li personifikacija Izraiqskog naroda“ (E. Dhor m, La Bi ble Plйi ade, ad loc.).
48)
Izraz svetlost nema MT, a ima LXX i Qumr ân, a „(nasiti}e se) dana“
dodato je u zagradi shodno Post.25,8.
49)
Izraz mnogi (ovde i 2 i 6 redi ni‘e) je semitizam i ustvari zna~i: svi.
45)
270
® ISUS HRISTOS JE ISTI JU^E, DANAS I DOVEKA (253-301) ®
i grehe wihove On }e na Sebi nositi.
Zato }u mu Ja (=Jahve) dati nasle|e sa mnogima,
i sa silnima (=mnogobrojnima) deli}e plen,
zato {to je predao du{u Svoju na smrt,
i sa zlo~incima bio pribrojan;
a On je grehe mnogih na Sebi poneo
i za gre{nike (prestupnike) posreduje (=moli se)“. (Is.53,1-12).
Navedeni Isaijin tekst o Stradaju}em Pravedniku =
Sluzi Gospodwem – nazvan „peto Jevan|eqe“ i veoma sli~an
mesijanskom Psalmu 21/22 – u kojem tekstu se prepli}u re~i
Jahveove i re~i qudi (=naroda, jer govore u mno`ini), ~esto i
na{iroko je citiran u Novom Zavetu (v. napred napomenu 38).
Ve} samo ~itawe ovog Isaijinog teksta o stradaju}em
bezazlenom Jagwetu obratilo je veri u Hrista Etiopqanina,
poznatog iz DAp.8,27-37. Jovan Prete~a }e ovaj tekst, pred masom Judejskog naroda, primeniti direktno na Isusa Hrista:
kad Ga je nazvao „Jagwe Bo`ije Koje uzima na Sebe grehe sveta“ (Jn.1,29.36). Dobro je prime}eno (TOB ad loc. 53,10), da je ovo jedino mesto u Starom Zavetu gde je predstavqena qudska
`rtva prineta na umilostivqewe za grehe, mada su qudske
`rtve bilo striktno zabrawene Mojsijevim zakonom. Me|utim, tu misao o Mesijinoj-Hristovoj krvnoj samo`rtvi za
spasewe sviju potvr|uje sâm Hristos pred Svoje stradawe (Jn.10,
17-18; 12,24-33; 15,13), zatim istu razvija Apostol Pavle (u Jevr.9,11-28), a i Apostol Petar govori o „skupocenoj krvi Hrista, kao
Jagweta neporo~nog i bezazlenog, predvi|enog jo{ pre postawa sveta, a javqenoga u posledwe dane radi vas“ (1Petr.1,19-20).
Tekst Isaijin, naravno, iziskuje i zaslu`uje detaqnije tuma~ewe, ali bi nas to odvelo u posebnu studiju, te zato samo
upu}ujemo na svetoota~ka tuma~ewa ovog teksta Proroka
Isaije.50)
50)
I ovde imamo u vidu izvrsna tuma~ewa Sv. Vasilija Velikog i epi
tom Prokopija Gazskog (PG 30, 553 i PG 87², 2040-41. 2049. 2464. 2516-17.
2520. 2529). Wima treba dodati tuma~ewe ovoga mesta Sv. Jovana Zlatousta, Sv. Kirila Aleksandrijskog, Teodorita Kirskog.
271
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
® ISUS HRISTOS JE ISTI JU^E, DANAS I DOVEKA (253-301) ®
Isaijino prorokovawe o stradaju}em Eved Jehve nesumwivo ima svoju novozavetnu potvrdu i obja{wewe: to je stradawe Mesije-Hrista, koje je bilo potrebno iz sotiriolo
{kih razloga: radi izbavqewa, trajnog i ve~nog spasewa i
usavr{ewa, tj. proslavqewa (=obo‘ewa) i Izraiqa i svega
roda qudskog, te je otuda Mesija u tim odeqcima i posebna
i kolektivna, korporativna (=crkvena) Li~nost. Jer sve {to
Mesija-Hristos jeste i {to ~ini, to jeste i ~ini za nas qude, za narod Svoj = Crkvu Svoju – Telo Svoje.51)
O tome najkra}e i najjasnije govori Sâm Hristos kad
ka‘e da „Sin ^ove~iji nije do{ao da Mu slu‘e, nego da slu‘i,
i dade ‘ivot Svoj u otkup za mnoge“ (Mt.20,28). Tako|e, o tome
govori i Apostol Pavle u Posl. Jevrejima, kad govori o Mesiji Isusu: „Jer je prikladno Bogu, za Koga je sve i kroz Koga
je sve, Koji privede mnoge sinove u slavu, da ^elnika spasewa wihovog (=MesijuHrista – Jevr.12,2) u~ini savr{enim kroz
stradawe, jer i Onaj Koji osve}uje (=Mesija) i oni koji se osve}uju (=spasavani) – svi su od Jednoga (Boga Oca)“ (Jevr.2,10-11).
Tu misao o Hristovom kenoti~kom stradawu i poni‘ewu
radi sve~ove~anskog spasewa i proslavqewa roda qudskog
i sve tvorevine Bo‘ije razvio je Ap. Pavle i u Posl. Filipqanima (2,5-11), ali bi nas razrada Pavlove sveobuhvatne
Hristologije, duboko zasnovane na Starozavetnom biblijskom-jevrejskom predawu, odvelo ovde u preop{irnost.
U na{oj doktorskoj disertaciji ¾H ãEkklhsiolog×a toñ ãApostælou Païlou, ãAqÃnai 1967, pokazali smo nerazdvojnu povezanost i jedinstvo biblijske Hristologije, Sotiriologije i Eklisiologije, {to se naro~ito
vidi u Poslanici Efescima (od N. G lubokovskog s pravom okarakterisanoj
kao Hristolo{ka Eklisiologija) i u Poslanici Kolo{anima (okarakterisanoj od istoga kao Eklisiolo{ka Hristologija).
~i da se vera i spasewe poistove}uju, kao {to ka‘e i Apostol Petar: „Primaju}i kraj (t¸loj) vere svoje spasewe du{a“
(1Petr.1,9; sr. prethodno 1,5: „kroz veru za spasewe“). Kod Ap. Pavla
u Jevr.13,8, ispred re~i kojima smo naslovili na{ ~lanak
(Jevr.13,8), dolazi uputstvo hri{}anima: „Se}ajte se svojih
nastavnika, koji vam propoveda{e re~ Bo‘iju, gledaju}i na
svr{etak ‘ivota wihovog (kakav je), podra‘avajte veru wihovu“ (Jevr.13,7). I odmah zatim slede re~i: „Isus Hristos je
isti ju~e i danas i doveka“ (Jevr.13,8). Ovo zna~i da je sadr‘aj
propovedi Re~i Bo‘ije, zatim sadr‘aj pravog ‘ivota hri{}ana, i sadr‘aj vere – jedan isti i nepromenqiv: ju~e i
danas i doveka Jedan Isti Isus Hristos. Ovo opet zna~i da
je Isus Hristos – JAHVE: „Onaj Koji Jeste, Koji Be{e i Koji
Dolazi“ (Izl.3,14 =Otkr.1,8; 21,6=Jevr.13,8). U sva tri navedena mesta posvedo~ena je spasonosna dinami~nost Wegovog Bo‘anskog – a sada i Bogo~ove~anskog – bi}a, prisustva i
dejstva. To jest: Prisustvo i dejstvo Wegove jedinstvene
Li~nosti, od ve~nosti Bo‘anske, i, od ve~nosti nazna~ene
a ovaplo}ewem i o~ove~ewem ostvarene, sada i Bogo~ove~anske Li~nosti – radi spasewa ~oveka i svega sveta. Ovo
„spasewe je od Judejaca“ (Jn.4,22), kako Sâm Hristos ka‘e ‘eni
Samarjanki, ~ime ne pori~e Svoj judejski identitet, ali i
ne svodi Sebe kao Mesiju i Svoju svequdsku i svekosmi~ku
Li~nost i delatnost samo na telesni Izraiq i na judejski,
zemaqski Jerusalim (Jn.4,21-24).
To je, dakle, ona svecela i sveobuhvatna tajna i doga|aj
Mesije-Hrista, koju Apostol Pavle naziva „Velika Tajna Pobo`nosti“, „Tajna Hristova“, ili: „bogatstvo slave Tajne Bo`ije, koja je Hristos u nama“ (1Tim.3,16; Ef.1,9; 3,3.9; 5,32; Kol.1,27).
Samo u ovom kontekstu mo`e biti shva}eno Starozavetno i
Novozavetno Bo`ije Otkrivewe ostvarivano kao Bo`anska
Ikonomija (OÕkonom×a = Domostroj) spasewa, „Ikonomija Tajne“,
„Ikonomija Blagodati“, „Ikonomija puno}e vremenâ“ (Ef.1,10;
3,2.9; Kol.1,25), tj. Bo`anski predve~ni Savet = plan stvarawa,
vozglavqewa i proslavqewa svih stvorenih bi}a i svega
stvorenoga u Sinu Bo`ijem Qubqenome (Ef.1,10; 3,2.9).
272
273
6. Da dodamo ovde i slede}e zapa‘awe, vezano za na{u
naslovqenu temu: „Isis Hristos je ju~e, danas i doveka jedan
isti“. U Jevr.2,10 Hristos je nazvan „ãArchgæj spasewa wihovog“ (=mnogih sinova /Bo‘ijih/), dok je u Jevr.12,2 nazvan „ãArchgæj i TeleiwtÁj“ vere (=Na~alnik i Savr{iteq vere). Ovo zna51)
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
® ISUS HRISTOS JE ISTI JU^E, DANAS I DOVEKA (253-301) ®
To je smisao i retko ali vrlo karakteristi~no upotrebqenog izraza u Starom Zavetu: „ Jedidot tdoydIy> = Qubqeni“,52)
koji je u Novom Zavetu nedeqivo vezan za Mesiju, Hrista Bogo~oveka, Jedinorodnoga Qubqenoga Koji je postao i Prvoro
|eni me|u mnogom bra}om qubqenom.53) Ili, kako je to kratko
i jasno rekao Sv. Kiril Aleksandrijski: Bog je nas zavoleo
i voli u Sinu Svome Qubqenome, „Koga je od ve~nosti imao
kao Qubqenoga (tæn ¶x aÕýnwn ¡gapýmenon), a kada je On postao
^ovek, postao je po~etak da i mi budemo (od Oca) qubqeni“
(¡rcÂn ºconta toñ ¡gap¥sqai).54) Ili, kako to kratko iskazuje Sâm
Bog kod Proroka Jeremije: ds,x; %yTikv. m; . !KEl[; %yTibh. a; ] ~l;A[ tb;ha] w; :>
„Qubavqu Ve~nom zavoleh te, zato ti prostirem (=dajem,
pru‘am, produ`ujem) milost Moju (=vernost Moju)“ (Jer.31/38,3).
ta~no prevedena na gr~ki sa Cristæj-Hristos i zna~i: po
mazan, ta re~ jeste najpre glagolski pridev pasiva,55) a zatim
je i ime(nica), naro~ito kad je sa ~lanom, i ozna~ava Poma
zanoga-Mesiju=Hrista kao Pomazanika Bo‘ijeg.56) Dakle,
poreklo nazvawa-imena MesijaHristos do{lo je od gla
golske radwe pomazawa (glagoli: xv;m; – cr×w i radwe: hx;v.m; –
cr×sma imaju u jevrejskom i gr~kom potpuno isto zna~ewe), koja
je izvr{ena nad Wim, te je On postao Ma{ijah=Cristæj=Po
mazani, kao {to su u Starom Zavetu takvom radwom poma
zawa prvosve{tenici, proroci, carevi postajali pomaza
nici Gospodwi (cristo× Kur×ou). Naravno, u Starom Zavetu
je ono pomazawe bilo praobrazno (ski£ tÿn mellæntwn, ¡nt×tupa tÿn ¡lhqhnÿn), dok je kod Hrista u Novom Zavetu zbilo
se istinsko, ipostasno i ve~no pomazawe, radi na{eg spasewa, tako da je i ono starozavetno obavqano i funkcionisalo silom budu}e, novozavetne stvarnosti i istine, tj. silom Hristovog pomazawa, kako veli Apostol Pavle i Sveti
Oci (Jevr. 8,5-7; 9,8-11.23-24; 10,1-9; Kol. 2,17).57)
7. Mogli bismo navesti i druga mesta i Starog Zaveta,
ali }emo se zasad zaustaviti na ovome, uz jednu va‘nu napomenu. Naime, jevrejska re~ Ma{ijah-Mesija, koja je sasvim
52)
Izraz Qubqeni upotrebqen je najpre za Isaka = praobraz Hrista, a
onda i za Izraiqa i za Mesiju (Post.22,2.12.16; Is.5,1; Zah.12,10: Ps.44/
45,1; 67/68,13; 59/60,7) . ^ak i karakteristi~ni naziv u Is.44,1-7 (sr. i
PonZ.32,15; 33,5.26; Sirah 37,25 Qumr ân), gde je Jakov-Izraiq, kao Izabrani,
nazvan Je{urun: !Wrvuy> (LXX: å ¿gaphm¸noj, a noviji biblisti prenose kao:
ãIsrael×skoj), i taj naziv u op{tem mesijanskom kontekstu Isaijinih
proro{tava ozna~ava Mesiju, kao posebnu Li~nost, preko Koga }e Jahve,
kroz providencijalno mesijansko izbrawe Jakova-Izraiqa, „izliti Du
ha Svoga na Seme tvoje, i blagoslov Svoj na izdanke (potomke) tvoje“ i
privu}i mnoge prozelite=obra}enike, koji }e se nazvati (=nacrtati-upisati) Imenom Jahveovim, te }e tako Gospod „sazdati Narod Ve~ni“
(44,3-6; sr. citirani napred: „narod sazdavani“ – Ps.102/1,19). U {irem kontekstu i mesijansko-eshatolo{koj perspektivi Sv. Pisma (Is.42,1; 11,1;
49,16; 61,1-2; Lk.4,17-21; Otkr.3,12; 7,3-4; 14,1; 19,12; DAp.4,12.16; 22,4; Flp.2,9),
taj naziv, i celo proro{tvo, nesumwivo se odnosi na Mesiju-Hrista.
53)
Vidi Rm.8,29 i 32 i daqe u nastavku celu himnu Bo‘anske Qubavi:
Rm.8,35-39, koja je Bo‘anski pandan onoj Pavlovoj himni na{e qubavi u
1Kor.13,1-13, koju qubav obi~no prenagla{avaju egzegeti i propovednici
naspram ove Bogo~ove~anske qubavi iz Rm.8,35-39. Vidi: Kasijan (Bezobrazov), Ep. Katanski, Slavoslovie Bo‘estvennoy lхbvя (Rm.8,31-39),
„Pravoslavnaæ mÿslý“, Pariz, br. V, 1947. Op{irnije o tome videti u na{oj
studiji ¾H ãEkklhsiolog×a toñ Apostælou Païlou, ãAqÃnai 1967.
54)
Na Jevan|eqe Jovanovo (I n Joanni s Evangeli um, li b.XI , cap.12. PG 74,565).
55)
Kako stoji i u klasi~nom Gesenius’ Hebrew-Chaldee Lexicon of the
Old Testamen, novo izd. Baker Books-USA, 1999; isto tako u poznatom
Jevrejsko-engleskom re~niku Br own-Dr i ver -Br i ggs (ugra|enom i u Bi ble
Wor ks 95 f or Wi ndows); zatim u najnovijem dvotomnom jevrejsko-aramejskom HAL (The Hebr ew and Ar amai c Lexi con, Koehl er -Baumgar tner , Br i l l ,
2001); tako|e u Rudol f Amer l , Hebr ejsko-hr vatski r je~ni k, KS, Zagr eb 1997,
itd. Vidi, tako|e, Avakum 3,13: x;yvim; u Bi bl eWorks, LLC, Ver si on 4.0: „adjective masc.si ng“ (pridev, mu{ki rod jednina). Isto stoji i u poznatom re~niku
Li ddel l and Scot t ’s GreekEngl i sh Lexi con (7thEdi ti on) za gr~ku re~ cristжj:
da je to najpre „ver b. adj. of cr×w“ (glagolski prilog od cr×w=pomazati),
a onda je to i imenica. – Ovo zna~i da svoje ime Mesija=Hristos dobija,
kao ono obe}avano bogodano Novo Ime, sa zna~ewem: akta, radwe, dela,
energije=delatnosti=doga|aja, koji Wemu, u Wemu, Wime ~ini Bog za
nas (kao npr. u Is. 7,14; 9,5-6; 62,2; DAp.2,36; 10,38).
56)
Zato nikako nije pravilno, ni jezi~ki ni jo{ mawe bogoslovski,
naziv i ime Hristos izgovarati krwe kao „Hrist“, jer se time izbegava,
i skoro pori~e potreba nagla{avawa tajnedoga|aja, ~ina, akta poma
zawa kojim je Sin Bo‘ji postao Hristos=Pomazani(k). (Vi{e vidi u na{oj
kwizi Hristos a ne Hrist, Trebiwe-Novi Sad-Vrwci, 2002).
57)
O tome veoma jasno govore Oci Crkve, ponajdubqe Sv. Grigorije Bogoslov i Sv. Maksim Ispovednik, ~ije tekstove }emo navesti malo kasnije.
274
275
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
Malo daqe govori}emo o toj radwidoga|aju, koji se
dogodio – ¶g¸neto – kada je Sin Bo‘ji postao Hristos, kada
je Otac Jedinorodnoga kao Prvorodnoga „uveo u vaseqenu“
,
(Jevr.1,6), kada je „Logos postao telo“ (Jn.1,14: å Lægoj s£rx egёneto ), kada je „Bog u~inio – ¶po×hse – Wega Gospodom i Hristom“ kada Ga je „pomazao Bog Duhom Svetim i silom“ (DAp.
2,36; 10,38; sr. Jevr.3,1-2). Za sada }emo re}i samo toliko: da taj
sve{teni doga|aj ili delo koje Bog dëla (sr. Avak.1,5=DAp.
13,41: l[ePo l[;po – ¶rgon ¶rg£zoma), ta bo‘anska Tajna-Doga|aj,
koja se, po Apostolu Pavlu i Svetim Ocima, zove Hristos
(Ef.3,3; Kol.1,27; 4,3), jeste po biblijsko-crkvenom predawu najve}a vrednost i potvrda, ne samo Izraiqeve, nego i svega
roda Adamovskog, tj. celokupne na{e qudske i kozmi~ke is
torije i na{e ve~nosti.58)
8. Ovako shva}eno bo‘ansko zvawe i stawe Mesije-Hrista nalazimo i kod Svetih Apostola u Novom Zavetu, najpre
kod Jevan|elistâ, a zatim i kod ostalih Apostola. Tako u
Jevan|equ Lukinom (2,26) veli se da je Simeonu Pravednom,
Bogoprimcu, bilo otkriveno Duhom Svetim da „ne}e videti
smrti dok ne vidi Hrista Gospodwega“ (tçn Cristçn Kur×ou),
to jest Pomazanoga=Ma{ijah-a JaHVeH-ovog (sr. i Lk.9,20:
„Hrista=Pomazanoga/Pomazanika Bo‘ijeg“). Sli~no govori i
Jevan|elist Matej (1,16) kad ka‘e da se od Marije „rodi Isus,
zvani Hristos“ (ãIhsoñj å legæmenoj Cri stжj), ili: „zvani Po
mazani(k)“, kako su Ga najavqivali Proroci (DAp.3,20-26), i
kako je Sâm Gospod Isus Sebe smatrao i nazivao, mada nije
ostajao samo pri tim nazvawima, jer je On bio i vi{e od
svega toga – za{to su Ga i optu‘ile jevrejske stare{ine
pred Pilatom: „Naziva sebe da je on Hristos Car“ = Pomazani Car (l¸gonta e¾ autçn Cristçn Basil¸a eÞnai – Lk.23,2). No,
kao {to je poznato, Hristos nije odbijao tu „optu‘bu“, kao
® ISUS HRISTOS JE ISTI JU^E, DANAS I DOVEKA (253-301) ®
{to se nije branio ni izviwavao kad su ga Jevreji optu‘ivali da Sebe „naziva Sinom Bo‘ijim“ (Jn.5,18; 8,36-40 itd.). Naprotiv, Hristos vrlo ~esto upotrebqava za Sebe Bo‘ije
samosvedo~anstvo: „ãEgý eÕmi – Ja sam“ (Jn.4,26; 6,35.41.48; 8,12;
11,25; 12,46; 14,6 itd), sli~no Bogu u Starom Zavetu: „ Ja sam Jahve
hw;hy> ynIa]“ (Iz.6,2-8.29; Is.27,3; 41,13.17; 45,3-8.18-19.21 itd.), ili jo{
kra}e „ Ja sam On – aWh-ynIa;“ (Is.7,14; 41,4; 42,8; 43,10.13; 48,12; 52,6
itd.). Tako|e, Hristos zove Boga, Oca Svoga, jednostavno Av
va= O~e ! (aramejski: aba – Mr.14,36; Mt.11,26-27 ) , ~ime jasno
projavquje Svoj Bo‘anski identitet i Svoju pred Ocem i
qudima misiju u svetu.59)
Mesijanski i Bo‘anski identitet Hrista posvedo~uje
i Jevan|elist Jovan, kad zapisuje da su se „Judeji ve} bili
dogovorili, da, ako neko Wega prizna da je Hristos (Ma{ijah=Pomazani/k/ – ¶£n tÃj aítçn åmologÁsÊ Cristжn), da takav
bude odlu~en od sinagoge“ (9,22). Sveti Jevan|elist, i sâm
pravi Jevrejin, koji pi{e svoje Jevan|eqe60) upravo insistiraju}i i jezi~ki na tome da je Ovaplo}eni Jedinorodni Sin
Bo‘iji taj davno o~ekivani u Izraiqu Ma{ijah/Pomaza
59)
Vidi J. Jer emi as, The Pr ayer s of Jesus, Phi l adel phi a 1978, 66-81 (francuski: La pr i èr e quoti di enne dans l a vi e du Sei gneur et dans l ’Egl i se pr i mi ti ve, i n:
Mons.Cassi en-B.Botte, La pr i èr e des heur es, Par i s/Cer f 1963, 43-58; srpski prevod
u Beseda, Novi Sad, kw. 6, 2004, 57-69). – V. tako|e Jer emi as, Le Message
Cent ral e du Nouveau Test ament (Foi Vi vante, Pari s/Cerf 1966; str. 89-94), po-
58)
Duboke re~i Maksima Ispovednika o tome u Odgovoru 60. Talasiju,
vidi ni‘e u napomeni 95. V. i Maksimov tekst u Glave... I,66 (PG 90,1108AB).
– Tako|e G. Florovski, O smerti krestnoy, „Pravoslavnaæ mÿslý“, Pariz,
2, 1930, s.148-149.
glavqe iz te kwige Aba prevedeno u Glasniku SPC, br. 11/1987.
60)
Jovan pi{e Jevan|eqe (oko 90-100.g.), po svoj verovatno}i kao odgovor
na odluke fariseja u Javne-Jamniji, donetih tada protiv „Minim-â“, „No
crim-â“, tj. Judeohri{}anâ. Od tada fariseji u Jamniji vi{e ne tretiraju
Judeohri{}ane, tj. Hri{}ane iz Judejstva, kao obi~nu „sektu” izme|u drugih u Judejstvu koje su „sekte“, tj. grupacije, upravo tada u Jamniji objediwavale se radi spasavawa Judejstva, posle razorewa Jerusalimskog Hrama, nego kao „otpadnike“ i „izrode“. (Vidi F. Manns, L’Evangi l e de Jean à l a
l umi èr e du Judaïsme, Jer usal em 1991). – Jevreji od tada do danas Hri{}ane
ne zovu druga~ije nego „Nocrim“ = Nazoreji, i Hri{}anstvo „Nacrut“ =
=Nazorejstvo, po Isusu „Nocri“= Nazoreju-Nazare}aninu, tj. po Hristu,
Kojega opet ne zovu po Imenu, nego samo „Caluv“=Raspeti! – Me|utim,
od polovine 20. veka postoji u svetu pokret „ Jevreji za Isusa“ (Jews f or
Jesus, Jui f s pour Jésus), koji priznaju Isusa kao Mesiju, Sina Bo`jeg ovaplo}enog, ali sebe ne zovu Hri{}ani, nego Mesijanci, jer je jevrejski naziv
Hrista – Mesija, te oni upotrebqavaju svoju re~ umesto gr~ke.
276
277
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
® ISUS HRISTOS JE ISTI JU^E, DANAS I DOVEKA (253-301) ®
ni(k)=Hristos, te zato on jedini od Jevan|elistâ bele‘i
ispovedawe Apostola Andrije Prozvanoga, koji prvi ka‘e
svome bratu Simonu-Petru (Jn.1,41): „Na{li smo Mesiju, {to
prevedeno zna~i Hristos“ (eîrÁkamen tçn Mess×an (Ma{i
jah=x:yviM;h;) (å ¶sti meqermhneuæmenon å Cristжj – sAjs.yriK). .61) Sveti
Prvozvani Apostol Andrija je ovde verno izrazio mesijansku nadu i i{~ekivawe duboko religioznog Jevrejskog naroda o dolasku obe}anoga od Boga Mesije-Pomazanika, kao {to
se to vidi i iz re~i ‘ene Samarjanke, ~iji susret sa Hristom bele‘i opet samo Jevan|elist Jovan (4,25): „Znam da dolazi Mesija (Mess×aj=x:yviM;), nazivani Hristos (å legæmenoj
Cristжj=sAjs.yriK.), kad On do|e, objasni}e nam sve“.
Ovu istu mesijansku eshatolo{ku nadu izra‘ava i duboko religiozni i bogo‘edni Izraiqski narod,62) kad je po-
sle Hristovog vaskrsavawa umloga Lazara i posle proro~ki
najavqenoga ~udnog ulaska u Jerusalim na magaretu (~ime se
obistiwavalo poznato proro{tvo Zaharijino, 9,9), po~eo u sve
ve}em broju da veruje u Isusa kao Hris ta, dok su fariseji
me|u sobom govorili: „Vidite da ni{ta ne poma‘e; eto,
sav svet ode za wim“, i tada, na Sinedrionu sa prvosve{tenicima, sadukejima i ostalim judejskim glavarima, „dogovori{e se da Ga ubiju“ (Jn.11,47.3; 12,19). Taj Izraiqski oduvek
bogoiskateqni narod bio je pojavom Hrista, Wegovom Li~no{}u, re~ima i delima, istinski zbuwen. A i Sâm Isus
Hristos ih je na neki na~in zbuwivao, ta~nije re~eno potrésao i razbu|ívao, te je zato narod govorio: „Mi ~usmo iz
Zakona da Hristos (=Ma{ijah-Pomazanik) ostaje vavek“, a On
sad opet govori: „treba Sin ^ove~iji da se podigne (tj. umre)!
Ko ja taj Sin ^ove~iji?“ (Jn.12,34).
Nije Isus Hristos uzalud nazvan u Starom i Novom Zavetu „kamen spoticawa i stena sablazni“ (Is.8,14; Rm.9,33; 1Petr.
1,8). On je zaista ~udno, „skrivaju}im otkrivawem i otkrivaju}im skrivawem“, postepeno projavqivao tajnu Mesijansko-Bogo~ove~anske Li~nosti Svoje – „tajnu uvek novu“ (Sv.
Grigorije Bogoslov) – i to je otkrivao tek veruju}ima u Wega,
po „meri vere“ u srcu wihovom, „po meri dara“ Duha Bo`ijeg
u wima.63) No, i pored postepenosti Bo`anske ikonomije
otkrivawa Isusa kao Hrista, Sina Bo`ijeg i Spasiteqa sveta, u Isusu su videli Bo`ijeg Proroka i Mesiju-Hrista, Sina
Bo`ijeg i Bogo~oveka Spasiteqa, oni Judejci koji su imali
61)
Jevrejske izraze u Jn.1,41: x:yviM;h; = „haMa{ijah i sAjs.yriK = Hristos
uzeli smo iz prevoda Novog Zaveta sa gr~kog na jevrejski (Le Nouveau
Testament en Hébr eu et Fr ançai se. The Soci ety f or di str i buti ng Hebr ew Scr i pr ur es,
Edgwar e, Mi ddl esex, Engl and 1993).
62)
Izrazima duboko religiozni, bogo‘edni, bogoiskateqni narod Jevrejski, nagla{avamo bogotra‘iteqnu veru, izvornu po-bo‘nost, tog
biblijskog, kroz Avraama („oca vernih“ – Rm.4,16) bogoizabranog naroda,
u moru neznabo{tva i politeizma starozavetnog perioda istorije roda
qudskog, zbog ~ega je taj narod i izabran i pozvan kroz Avraama i Mojsija
na bezrezervno slu‘ewe Bogu @ivom i Istinitom. Zato je Bog, po Svojoj
voqi i odluci, tome narodu i preko wega celom rodu qudskom obe}ao
i dao Mesiju-Hrista, Spasiteqa svega sveta. Odnos Jevreja, kao i svih
qudi i naroda, prema Hristu kqu~ je i merilo posledwe sudbine wihove
i svetske, ali to ne pori~e iskrenost i vrednost wihove ranije starozavetne religioznosti i slu‘ewa Bogu Jahveu kroz nara{taje. Zato je
mogao Apostol Pavle, nekada{wi Savle, da ka‘e svom u~eniku Timoteju,
i to posle svog obra}ewa Hristu: „Zahvaqujem Bogu, Kojemu slu‘im od
predaka u ~istoj savesti“ (2Tim.1,3), i tako|e da ka‘e ono {to je napisao
Filipqanima u 3,5-6, da bi, opet, sav taj „dobitak“ smatrao za „trice“
ako kroza sve to, i iznad svega toga, ne „zadobije Hrista... i pozna Wega
i silu stradawa i vaskrsewa Wegovog... i dostigne u vaskrsewe mrtvih
u Hristu“ (Fil. 3,8-11). Savlov-Pavlov ‘ivotni put je istovremeno i putokaz i nada za Izraiq, te je zato Pavle i prorekao obra}ewe Izraiqa
Hristu, jer }e u Wemu na}i „Boga otaca svojih: Avraama, Isaka i Jakova“,
svoga Boga JAHVEH-a, Koji jeste sâmi Sin Bo‘ji Isus Hristos, „Izdanak
i Rod Davidov“ (Otkr.22,16), Bogo~ovek i Spasiteq i Starog i Novog Iz-
278
raiqa, tj. Sveop{te Crkve = Sabora i Sabrawa Naroda Bo‘ijeg (kroz Proroke najavqivanog i opisanog u Poslanici Jevrejima 12,22-24 i Otkrivewu 14,1-7 i 21,1-7). Uzgred, interesantno je uporediti Bo‘ije re~i, izre~ene
pre Hrista, preko Proroka Danila (9,24): „da budu zape~a}eni vi|ewe i
prorok“... itd., i re~i izre~ene, posle Hrista, preko Jovana Jevan|elista
u Otkrivewu (22,10): „Ne zape~a}uj re~i proro{tva kwige ove, jer je vreme blizu“ itd. I oba puta, u oba teksta, po sredi je Hristov Dolazak
parous×a: Prvi u smirewu i kenosisu, Drugi u slavi; ali su obe Parusije
Mesijine, tj. „Isusa Hrista – ju~e, danas i doveka Istoga“ (Jevr.13,8).
63)
V. Lk. 1,17; 2,19 i 51 (g de je Bog orodica=Crkva); Lk. 24,32; DAp.16,14;
Rm.5,5; 2Kor.1,22; Gal.4,6; Ef.1,18; 3,17-19.
279
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
® ISUS HRISTOS JE ISTI JU^E, DANAS I DOVEKA (253-301) ®
„obrezawe srca Duhom, a ne slovom“ (Rm.2,19), tj. prepoznavali
su Ga nadahnu}em od Boga Oca (Mt.16,17; Lk.2,26-27; DAp. 5,22 itd.),
a ne bukvalizmom „Pisma“ tuma~enog samo od farisejâ i
kwi`evnikâ. (Zbog toga im Hristos i govori: „Ispitajte Pisma,
jer ona ba{ svedo~e o Meni“ – Jn.5,39). Upravo tim poznatim
bez`ivotnim, mrtvim farisejsko-kwi`evni~kim odnosom
prema Bo`jem Otkrivewu, pisanoj a ‘ivoj Re~i Bo`ijoj, kojom je jasno i jedinstveno u svetu bilo najavqeno od Boga da
}e im poslati „Proroka kao Mojsija – Koga treba da slu{aju“
(PonZ.18,15.18; sr. Jn.6,14; 7,40; Mr.1,11; 9,7; DAp. 3,22), narod Izraiqski
je u vreme dolaska Hristovog bio ve} prili~no zbuwen, a u
vreme Hristove javne delatnosti sve vi{e zbuwivan rabinisti~kim nametawem monopola na shvatawe „Pisma“ i wegovog jednostranog tuma~ewa, koje vi{e nije bilo ni proro~ko ni mesijansko, nego ve} zapo~eto rabinisti~ko-talmudisti~ko, {to pokazuju mnogi primeri zabele`eni u Novom
Zavetu,64) i ne samo u wemu.65)
9. Shodno Svetom Jevan|elistu Jovanu, u wegovom Jevan|equ (koje reinterpretira i bitno dopuwuje Sinopti~are),66)
tajna Li~nosti Mesije-Hrista otkriva se u slo‘enom spektru Bo‘anskog i ^ove~anskog, starih bogojavqewa i proricawa kroz Proroke i novozavetnog Ipostasnog-Li~nog bo
gootkrivewa i jevan|elskog ispuwewa tih Proro{tava u
Hristu Isusu.67) Isus je nazivan ~as Sin Bo‘iji, ~as opet
Sin ^ove~iji; On je „Baruh haba be[em Jahve = Blagosloveni
Dolaze}i u Ime Jahveovo – Pomazani=Mesija – Car Izraiqev“
(Jn.12,13). A opet On Sâm govori da }e se proslaviti kao Sin
^ove~iji i da }e Ga Otac proslaviti, i to ba{ smr}u Wegovom, i naravno Wegovim vaskrsewem: kao „zrno p{eni~no,
koje treba da padne u zemqu, i umre – da mnogi rod donese“
(Jn.12,13.23-24.33; 13,31-32; 17,1-5; Fil.2,8; Jevr.2.9). Da donese, kako
im je pre toga, posle ~udesnog nahrawewa sa pet hlebova,
govorio u Kapernaumskoj sinagogi68) – i samo je Jovan to
zapisao – onaj rod Hleba @ivota, koji nije kao praobrazna
Mojsijeva mãna (davana u pustiwi lutaju}ima ka Zemqi Obe}anoj
gladnim Jevrejima), nego je Istiniti Hleb koji Otac daje sa
64)
Vidi Jn.5,18.39-47; 8,32-40; 10,33-35; 19,7; DAp.5,28-42; 22,3-22; 26,4-
23 itd.
65)
Na‘alost, sli~nu tendenciju vidimo u novovremenom nametawu nategnute i ~esto umi{qene problematike tzv. „odnosa istorijskog Isusa,
i Hrista vere“ (naro~ito od tzv. Ameri~kog „Isus Seminara“), u koje pitawe
mi ne}em ovde ulaziti (vidi u najkra}em tu problematiku: O. Cul l mann, Di e
je iz celog Novog Zaveta jasno, bez obzira na razlike u pristupu, nameri
i nameni, kao i postepenosti pri izlagawu, brojnih novozavetnih pisaca
u wihovim delima – koja su od po~etka Sve{teni spisi Crkve i wene
Liturgije – da je istorijski Isus jedan i isti sa Pashalnim – Raspetim
i Vaskrslim – Hristom vere, tj. Crkve. Poku{aji pojedinih biblista
na Zapadu da „otkriju“ tzv. „samosaznawe Isusa“ naj~e{}e je pretenciozno u~itavawe u tekstove sopstvenih predube|ewa (primer: A. [vajcer, R.
Bultman) , i zato se i na wih mogu odnositi poznate re~i Hristove
(Mr.3,28-29; Mt.12,31-32). Ceo Novi Zavet mo‘e se izraziti ovim jedin-
stvenim ispovedawem: „Gospod je Isus Hristos, na slavu Boga Oca“
(Fil.2,11). Ili re~ima iz naslova na{e teme: „Isus Hristos je isti ju~e,
danas i doveka“ (Jevr.13,8).
66)
Jo{ je Origen rekao: „Jevan|eqa su prvina (¡parcÁn) svih (Svetih)
Pisama, a Jevan|eqe po Jovanu je prvina svih Jevan|eqa“ (Tuma~. na Jovana
I,6/4,23/. PG 14,32A = SCh.120,68).
67)
U novozavetnom, crkvenom, apostolsko-svetoota~kom ‘ivom Predawu Jevan|eqe je ustvari Sâm Hristos, kako ka‘e Sv. Maksim Ispovednik
i skoro doslovno ponavqa Sv. Grigorije Palama: „Toñto g£r, üj oÞmai,
tucæn ¶sti, tæ toñ Qeoñ Eíagg¸lion. presbe×a te Qeoñ kaØ par£klhsij prçj
¡nqrýpouj, diã UÕoñ sarkwq¸ntoj, kaØ tÃj prçj tæn Pat¸ra katallagÃj misqæn
dwroum¸nou toÙj peiqom¸noij Aítÿ, tÁn ¡g¸nnhton q¸wsin“ = „Ovo je, kako
mislim, Jevan|eqe Bo‘ije: Bo‘ije poslanstvo i uteha qudima kroz Sina
Ovaplo}enog, Koji kao platu izmirewa sa Ocem daruje veruju}ima u Wega
– nestvoreno obo‘ewe“. (Odgovori Talasiju, 61. PG 90, 637D; Palama, Sinod
ski Tomos 1351, 37. PG 151,745).
68)
Veli~anstveni ostaci ove Sinagoge i danas postoje blizu Galilejskog jezera, na ~ijoj je obali pravoslavna crkva Svetih Apostola, uz ostatke jedne ranohri{}anske crkve, blizu ostataka ku}e ta{te Apostola
Petra.
280
281
Chr i stol ogi e des Neuen Testaments, Tübi ngen 1963; R. Bul tmann, Theol ogi e des
Neuen Test ament s, Tübi ngen 1965; J.M. Robi nson, A new Quest of the hi stor i cal Jesus,
London 1966; J.Jer emi as, Theol ogi e du Nouveau Testament, I , Par i s/Cer f 1973; ãI.
Panagopoïlou, ¾O ProfÁthj ¡pæ Nazar¸t. ¾IstorikÁ kaØ qeologikÁ mel¸th tÃj
per× ãIhsoñ Cristoñ eÕkænoj tÿn Eíaggel×wn, ãAqÃnai 1973; R. Schnakenbur g,
„Mysteri umSal uti s – Grundri ss hei l geschi chtl i cher Dogmati k, t. I I I , kap. I V: Di e Neutestamentl i che Chr i stol ogi e, Köl n 1970 (ruski prevod: Novozavetnaж Hristologiж,
Moskva 2000); J. Pel i kan, Jésus au f i l de l ’Hi stoi r e, Par i s/Hachette 2000). – Za nas
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
® ISUS HRISTOS JE ISTI JU^E, DANAS I DOVEKA (253-301) ®
neba, a koji Hleb Bo‘iji je Sâm Hristos: „Koji silazi s neba
i daje ‘ivot svetu“ (Jn.6,31-33; sr. Ps.77/78,25).
Upravo zato i pi{e svoje Jevan|eqe Sveti Jevan|elist
Jovan, qubqeni u~enik Qubqenoga (toñ ãAgaphtoñ – Is.5,1):
„A ovo je napisano da verujete da Isus j este Hristos, Sin
Bo`iji (êti å ãIhsoñj ¶stin å Cristçj å UÖçj toñ Qeoñ), i da veruju}i imate `ivot ve~ni u Ime Wegovo“ (Jn.20,31). A to otkrivewe, i znawe, i iskustvo Novoga Zaveta dobio je ovaj naprsni poverenik tajni Bo`ijih, i najve}e od svih tajni – tajne
Qubavi, qubqeni u~enik Jovan od Samoistine Hrista, a za
wim i sa wim onda i svi Sveti Apostoli, po~ev od Svetog
Andrije i Natanaila, i daqe do Petra, Tome, Stefana i svih
ostalih Apostola i u~enika Hristovih (Jn.1,45.49; 20,28; Mt.14,33;
16,16; DAp.7,55-56). Jer to zvawe, i stawe, i ime Hrista, kao Ve~nosu{toga Boga – JaHVeH: hw;hy> – ovaplo}ewem u Crkvi Bo`ijoj – potpuno je otkriveno i objavqeno i izgovarano i
propovedano, slavqeno i bogoslovqeno, i tako isto zajedni~areno (=pri~e{}ivano), po{to je avturgi~ki otkriveno i
javqeno u Samoj ve~no`ivoj i ve~noistoj Li~nosti Ovaplo}enoga i O~ove~enoga Sina-Logosa Bo`ijeg – Hrista, Onoga
Koji Jeste, Koji Be{e, i Koji je Dolaze}i(Otkr.1,4.8; 22,13).
To je ispovedio Apostol Petar ispred svih Apostola
kod Kesarije Filipove (Mt.16,16; ispovedawe pak svih Apostolâ
v. u Mt.14,33; tako|e i Marte sestre Lazareve: Jn.11,27), i ponovio
zatim zajedno sa Jedanaestoricom u dan Pedesetnice: „Neka
~vrsto zna sav dom Izraiqev da je i Gospodom i Hristom
u~inio Bog Wega (kaØ Kïrion kaØ Cristçn aítçn å Qeæj ¶po×hse
toñton), ovoga Isusa Koga vi razapeste“ (Dp.2,14.36).69) I zatim
je u Kesariji Primorskoj to objasnio pred Kornilijem, rimskim kapetanom: da je „Isusa iz Nazareta pomazao Bog Du
hom Svetim i silom (ºcrisen Aítçn å Qeçj Pneïmati ¾Ag×w kaØ
dun£mei); jer Isus Hristos – On je Gospod sviju“ (DAp.10,38.36).
Tu istu Hristologiju nadaqe su svi Sveti Apostoli, Oci,
Mu~enici propovedali: „ne prestaju}i u~iti i blagovestiti Isusa Hristosa“ (ãIhsoñn tçn Cristжn – DAp.5,42). A ovaj „Sin
Bo`ji Isus Hristos, Kojega propovedamo, ne postade da i
ne, jer u Wemu su sva obe}awa Bo`ija da, i u Wemu su Amin!...
I Bog je onaj Koji nas utvr|uje u Hristu, Koji nas i pomaza
(cr×saj Àm¥j Qeæj), i zape~ati, daju}i zalog Duha Svetog u
srca na{a“ (2Kor.1,19-22).
Zato mi pravoslavni hri{}ani u Crkvi imamo to od
Boga Oca Hristovsko pomazawe Svetim Duhom, i ono nas
u~i svemu, i uvodi nas u svu Istinu o Hris tu, to jest u~i
nas i uvodi u „Veliku Tajnu pobo`nosti: Bog se javi u telu“,
tj. Bog se javi kao Hris tos, javi se kao dvojedina, bogo~ove~anska „Velika Tajna Hrista i Crkve“ (1Jn.2,20.27; Jn.14,16-17;
16,13; 1Tim.3,15-16; Ef.5,32). I zato s pravom veli Jevan|elist
Jovan da „svaki koji veruje da Isus jeste Hristos (êti ãIhsoñj
¶stin å Cristзj), od Boga je ro|en. A sve {to je ro|eno od
Boga pobe|uje svet; i ovo je pobeda koja pobedi svet – vera
na{a“ – vera prava, istinita, pravoslavna (1Jn.5,1.4). To je
vera da je Isus Hristos – Jahve, Koji jeste, Koji be{e, i
Koji }e do}i. Ili, {to je isto: to je puna teologija o Isusu
Hristu, koja je podjednako hristolo{ka, sotiriolo{ka i
eklisiolo{ka, jer takva je biblijsko-crkvena, katoli~anska
(=potpuna, celosna) Hristologija (koja zato ne mo`e nikako biti
svedena samo na neku „Isusologiju“).
10. Po re~ima Sv. Grigorija Bogoslova, na{a hri{}anska, pravoslavna, Troji~na i Hristolo{ka vera „nije samo
u re~ima, nego u stvarnostima (¶n pr£gmasi)“.70) Te stvarno
sti bogootkrivene Troji~ne i Hristolo{ke vere jesu, kao
prvo, Sveta Trojica,71) i, kao drugo, neodeqiva od prve,
69)
Petar sli~no ponavqa i u svom 2. govoru posle Pedesetnice – DAp.
3,12-26, dodaju}i vrlo karakteristi~no: „Znam, bra}o, da iz neznawa
ovo u~iniste, kao i stare{ine va{e“ (3,17), ~ime unapred preseca svaki
antisemitizam, kao i potom Prvomu~enik Stefan (DAp.7,60), kao i sâm
Gospod Hristos na krstu Golgotskom (Lk.23,34).
Beseda 42,16. PG 36,477A.
Ne „Sveto Trojstvo“, kako govore neke srpske neznalice, jer je
Trojstvo opet samo lo{, neta~an hrvatski prevod sa lo{eg latinskog
prevoda: Tri ni t as, koje neta~no prevodi izvorno gr~ko Tri Јj = Trojica.
282
283
70)
71)
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
® ISUS HRISTOS JE ISTI JU^E, DANAS I DOVEKA (253-301) ®
stvarnost, jeste ovaplo}eni Jedan od Trojice, Sin Bo`ji,
Isus Hris tos. Ne}emo se ovde du`e zadr`avati na Svetoj
Trojici, nego }emo ukratko re}i samo o Hris tu.
„U~ewe (dægma) na{e vere ima za temeq i po~etak Gospoda na{eg Isusa Hrista“, veli Sv. Vasilije Veliki.72) Isti
Svetiteq dodaje na drugom mestu: „Ime Hristos predstavqa
na{e celokupno ispovedawe vere; jer (to ime) pokazuje Boga
(Oca) Koji Ga je pomazao (tæn cr×santa), i Sina Koji je pomazan
(tæn crisq¸nta), i Duha Svetoga Koji je pomazawe (tæ crÙsma),
kao {to smo i nau~ili od Apostola Petra u Delima Apostolskim, gde ka`e: Isusa iz Nazareta, Kojega Bog pomaza
Duhom Svetim“ (DAp.10,38).73) Ovo isto jo{ pre Sv. Vasilija
rekao je i Sv. Irinej Lionski: „U imenu Hrista podrazumeva se i Pomazav{i (å cr×saj) i Pomazani (å crisqe×j) i Poma
zawe (À crÙsij) Kojim je pomazan. A pomazao je Otac, pomazan
je Sin u Duhu (Svetom), Koji je pomazawe, kao {to je kroz
Isaiju rekao Logos: „Duh Sveti je na meni, toga radi pomaza
me“ (Is.61,1;Lk.4,18), ozna~avaju}i Oca Koji je pomazao, i poma
zanoga Sina, i pomazawe koje je Duh“.74)
Citira}emo jo{ jednog Svetog Oca Crkve, Grigorija Arhiepiskopa Carigradskog, koji ovako govori o tome kako je
i za{to je Hris tos prva i posledwa stvarnost na{e bogootkrivene vere, Alfa i Omega sveg Bo‘ijeg Otkrivewa. On
je to, veli Sv. Grigorije, „ne samo zbog (Svoga) Bo‘anstva,
nego i zbog uzete na Sebe prirode (qudske), pomazane Bo‘anstvom, i postav{e ono {to je i Pomazav{a (priroda) i, usu|ujem se re}i, zajednobo‘na“ (tÁn crisqeÙsan Qeæthta, kaØ genom¸-
Sveti Grigorije i drugi Oci Crkve, sve do Jovana Damaskina, Fotija Patrijarha Carigradskog, Grigorija Palame
Mitropolita Solunskog,76) govorili su da je najve}e ~udo
Bo‘anskog Otkrivewa i spasonosnog Domostroja: to {to je
Jedinorodni Sin Bo‘iji postao Prvorodni (Jn.1,14.18; 3,16.18;1Jn.4,9;
Rm.8,29; Jevr.1,6; Kol.1,15.18; Otkr.1,5). To jest, Jedins tvenii neponovqivi Ve~ni i Nestvoreni Sin Bo‘ji (Koji nema druge nestvorene bra}e), Ovaplo}ewem postaje Prvenac me|u mnogom bra}om, me|u stvorenim qudima, te tako onda za Wim i u Wemu,
kao Glavi i Prvini (KefalÁ kaØ ãAparcÁ), kao prvom Pomazanom
(Cristжn), sleduju i druga bra}a Wegova, qudi Wegovom verom
i blagoda}u usinovqeni Bogu Ocu, i kao takvi cristo×=pomazani(ci) Gospodwi, kr{teni Svetom Trojicom, pomazani Duhom Svetim, te u~laweni u Wegovo Bogo~ove~ansko Telo,
ucrkveweni u Jednoga Hrista, i tako ohristovqeni i ocr
kveweni77) (1Kor.15,20; Ef.1,22; 4,15; Kol.1,18; 2,19; G al.3,27-28; Otkr.14,4).
Oni kao takvi, tj. kao h ris tiani, slede za Wim, kao
Bogo~ovekom i Novim Adamom, i u Wemu najte{we zajedni
~are u svemu onome {to je Otac dao Sinu, kad je rekao: „Ovo
je Sin moj Qubqeni u Kojemu blagovolih (¶n Ÿ hídækhsa)“ (Mt.3,
17; 17,5). Tako da u Wemu Jednom i Istom Isusu Hristu, Ovaplo}enom i O~ove~enom, istinskom Sinu Bo‘ijem, Koji je
postao istinski Sin ^ove~iji ostav{i istinski jedan i isti Sin Bo‘iji, „u Wemu obitava sva puno}a Bo‘anstva telesno, i mi smo ispuweni u Wemu“ (Kol.2,9-10). U ovim Pavlovim
re~ima sadr‘ana je sva sotiriolo{ka i eklisiolo{ka Pravoslavna Hristologija.
nhj êper tж CrÙsan, kaØ qarrÿ l¸gein еmжqeon = sjediwena zajedno s
Bogom).75)
76)
Sv. Fotije, Omilija 9,9, izd. V. Laurdas, Solun 1959, s. 96; Sv. Grigorije Palama, Omilija 16,18-20, Suggr£mmata, izd. P. Hristou, Tessaloniki, t. 9, 1985. Ova Palamina 16. Omilija je izuzetno bogata Hristolo{kim sadr‘ajem, {to samo dodatno svedo~i da je i pravoslavno isihasti~ko bogoslovqe itekako hristolo{ko i hristocentri~no.
77)
Izrazi su o. Justina (Popovi}a), velikog savremenog pravoslavnog
teologa koji je napisao dosta delâ o Hristologiji i Eklisiologiji (vidi
PG 30,368.
O Svetom Duhu, 12,28. PG 32,116.
74)
Protiv jeresi 3,18,3 (novo izd. i prevod SCh. $ 211, pp. 351-353). Pre
wega sli~no je govorio i Sv. Justin Mu~enik i Filosof: „Ispovedamo
(tj. priznajemo) sebe hi{}anima i Raspetoga Isusa ispovedamo (=prizna
jemo) da je i Gospod i Hristos (Cristæn=Pomazanik)“. (Dijalog sa Trifunom
35, 2. PG 6,549B).
75)
Beseda 45,13. PG 36,641.
nik wegovih ~lanaka „^ovek i Bogo~ovek“, preveden na gr~ki, ruski i
francuski (L’ homme et l e Di euhomme, éd. L’Age d’Homme, Lausanne 1989).
284
285
72)
73)
wegovu Dogmatiku, kw. 2. i 3, prevedene i na francuski – Dogmat i que, en
f r ancai s, en 5 tomes, éd. L’Age d’Homme, Lausanne, 1992-97) i posebno zbor-
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
® ISUS HRISTOS JE ISTI JU^E, DANAS I DOVEKA (253-301) ®
O tome govori opet Sv. Grigorije Bogoslov, svedo~e}i,
kao retko ko tako umno i duboko, o veli~ini i spasonosnosti
tajne Mesije-Hrista i Wegovog ovaplo}ewa. Da bi ~ovek
bio spasen i proslavqen, veli Sv. Grigorije, zbiva se „neka
velika tajna za nas: Obnavqaju se prirode (kainotomoñntai
fïseij = Bo`anska i ~ove~anska, na novi na~in se, u me|usobnom
odnosu, postavqaju=sjediwuju), i Bog postaje ~ovek! Onaj Koji
sedi na Nebu nad nebesima, na istoku Svoje slave i svetlosti, (sada) se proslavqa na zapadu na{eg siroma{tva i ni{tavosti. I Sin Bo‘ji prihvata da postane i nazove se Sin
^ove~iji: ne promeniv{i ono {to be{e, jer je nepromenqiv
(po Bo‘anstvu), nego uzev{i na Sebe ono {to ne be{e, jer je
~ovekoqubiv! Da bi tako Nesmestivi bio smestiv, sjediniv{i se sa nama kroz telo kao kroz zavesu (Jevr.10,20), zato
{to ina~e Wegovo ~isto Bo‘anstvo nije mogla da podnese
(na{a) priroda nastala i propadqiva. Zato se nepome{ivo
me{a: ne samo Bog i nastajawe (g¸nesij = postajawe), niti samo
Um i telo, ni Nadvremeno i vreme, ni Neograni~eno i mera,
nego i ra|awe i devi~anstvo, i poni‘ewe sa Onim {to je
vi{i od svake ~asti, i Bestrasnost sa stradalno{}u, i Besmrtno sa propadqivim... I Novi Adam (=Hristos) spasava
staroga (Adama), i ukida se osuda tela (qudskog na smrt), jer
je (vaskrslim Hristovim) telom sama smrt usmr}ena… An|eo
Velikog Saveta – O~evog (Is.9,6) – dolazi i javqa se; Bestelesni se ovaplo}ava, Logos postaje telo (Jn.1,14), Nevidqivi
postaje vidqiv, Nedodirqivi postaje opipqiv, Vanvremeni dobija po~etak (u vremenu), Sin Bo`iji postaje Sin ^ove~iji, Isus Hristos – ju~e i danas i doveka Isti (Jevr.13,8).
Onaj Koji Jeste – postaje (å ˜Wn g×netai), i Nestvoreni stvara
se, i Nesmestivi biva sme{ten, i Bogati osiroma{uje (2Kor.
8,9), i Prepuni se ispra`wava, umawuju}i se za kratko od
Svoje slave da bih se ja pri~estio Wegovom puno}om“ (Fil.2,
6-9; Kol,2,9-10).78)
Ovim re~ima Svetog Bogoslova jasno i duboko je posvedo~eno pravoslavno iskustvo li~ne Tajne Hristove i „kolektivne“, saborne=bogo~ove~anske Hristologije, tj. sve bogo~ove~anske, sotiriolo{ke i eklisiolo{ke dimenzije Tajne Mesije-Hrista Bogo~oveka, Pomazanoga „radi nas qudi
i radi na{ega spasewa“, kako ispovedamo u Simvolu vere.
11. Da ne bismo izlagali celokupnu Hristologiju Svetih Otaca Crkve, evo ukratko jo{ par svetoota~kih mesta o
Hristu=Pomazaniku.79)
U svojim prebogatim teolo{ko-hristolo{kim delima
Sv. Kirilo Aleksandrijski, veliki Otac i u~iteq pravoslavne Hristologije, ka‘e:
„Hris tom Isusom se ne naziva ni samo Logos Bo`iji
bez ~ove~anstva (=bez qudske prirode), ni ro|eni od Djeve hram
(=qudsko telo) nesjediwen sa Logosom, jer se Hris tos shvata
kao Logos Bo`iji Koji se po domostrojnom sjediwewu neizrecivo spojio sa ~ove~anstvom... Propoveda se On i u Svetom Pismu nekad kao sav ~ovek, a domostrojiteqno se pre}utkuje Wegovo Bo`anstvo; a nekad opet kao (sav) Bog, a pre}utano je Wegovo ~ove~anstvo... Jer Jedinorodni (Sin) kao
Bog, postao je Prvoro|eni me|u nama po domostrojiteqnom
sjediwewu (kaqã ¼nwsin oÕkonomikÁn), i me|u mnogom bra}om
(Rm.8,29) kao ~ovek, da bismo i mi u Wemu i radi Wega bili
sinovi Bo`iji po prirodi i po blagodati. Po prirodi, zato
{to smo u Wemu i Jedinom, a po zajedni~arewu i po blagodati kroz Wega u Duhu Svetom. Kao {to je, dakle, Jedinorodnost (tç monogen¹j) postala svojstvena ~ove~anstvu u Hristu
zato {to se ono (=~ove~anstvo/qudska priroda), sjedinilo Logo79)
Za patristi~ku Hristologiju vidi G. Florovski, Vosto~nяe Otcя
IV veka, i: Vizantiyskie Otcя VVI I I veka, Pariz 1931-33/19902 (na engl.
G. Fl or ovsky, The Easter n Father s of the Four th Centur y – to Ei ghth Centur y, Col l ec
t ed Works, vol . VI I -I X, Bucher ver tr i ebsanstal t/Vaduz – Bel mont MA, 1987); tako|e
Beseda 38,2.13; 39,13 (PG 36, 313.325.348-9). Sr. i Sv. Maksim, Odgo
vor 60 Talasiju (delom naveden ni‘e, napomena 95).
A. Gri l l mei err, Le Chri st dans l a t radi t i on chrйt i enne, Pari s/Cerf , t. I -I I ,1-4,
1973-1996; i J. Pel i kan, The Chri st i an Tredi t i on: A Hi st ory of t he Devel op
ment of Doct ri ne, 5 vol , Chi cago 1971-.
286
287
78)
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
® ISUS HRISTOS JE ISTI JU^E, DANAS I DOVEKA (253-301) ®
su po domostrojiteqnom sho|ewu (=sjediwewu), tako je svojstveno Logosu da je me|u mnogom bra}om kao Prvorodni zbog
Wegovog sjediwewa sa telom (qudskim)“.80) Navedene re~i
Sv. Kirila jasno pokazuju Tajnu Hrista kao ipostasno-li~no
poistove}ewe Jedinorodnoga i Prvoro|enoga, u kojoj tajni-doga|aju je sadr`ana i sva biblijsko-crkvena Sotiriologija i sva Eklisiologija.
Sli~no Svetom Kirilu svedo~i i Sv. Maksim Ispovednik: „Od dve prirode, ne dve prirode, nego jednu slo`enu
Ipostas, nazivamo Hristom“ (m×an îpæstasin l¸gomen Cristжn
sïnqeton).81) Ovaj svetoota~ki izraz za Hrista da je On „slo
`ena Ipostas“ – îpæstasij sïnqetoj (poti~e od Grigorija Bogoslova)82) – ukazuje na Wegovu dvostrukost: da je On Bog i
^ovek po prirodi, i istovremeno na Wegovu Jedinstvenu
Li~nost. To je tajna-doga|aj Mesije-Hrista i Wegovih duplih Bogo~ove~anskih osobina i delâ, kao najte{weg saveza
i sjediwewa Boga i ~ove~anstva, bez slivawa, umawewa ili
bilokakve {tete i mawkavosti Boga ili ~oveka. Tajna Li~no
sti Mesije-Hrista raskriva se i projavquje u tome {to je
On po prirodi Bo`anski Sin, Koji je u Sebe, u Svoju Ipostas-Li~nost, slobodno i dobrovoqno primio punu qudsku
prirodu – Sveti Oci ka`u uipostazirao (¶nupæstatoj / ¶nupostas×asij) je u Svoju Ipostas, tj. uli~nostio je u Svoju Li~nost
(zato izraz „slo`ena“ Li~nost) – i tako stvarno i li~no postao i Sin ^ove~iji (to zna~i Wegovo pomazawe), te kao Jedinstvena Li~nost, ali sada Bogo~ovek, postao je Posrednik 83)
Boga i qudi (1Tim.2,5; Jevr.8,1-6; 9,15-24; 12,24). To ozna~ava nave-
deni svetoota~ki izraz Slo`ena (iz dve prirode) Ipostas
Li~nost Hristova. To je taj dvojni sastav i status, dvojna =
= b o g o ~ o v e ~ a n s k a uloga i misija Mesije-Hrista.
Iz dela Svetog Maksima mogli bismo navesti ~itave
stranice, jer je on izrazito hristolo{ki bogoslov, i Hristos je kqu~ wegovog sveukupnog bogoslovqa, pri ~emu je
wegova Hristologija tesno povezana, s jedne strane, sa Trijadologijom, a s druge strane, sa Sotiriologijom i Eklisiologijom, kako je to i kod drugih crkvenih Otaca.84)
Iz navedenih mesta patristi~ke Hristologije postaje
jasno da je Mesija-Hristos Li~nost i bo‘anska i ~ove~an
Beseda 29,18-20.
Ovo Hristovo posredni{tvo, kako veli Sv. Nikola Kavasila, „nije
(samo) u re~ima i molitvama, nego samim Wime ( e¾ autµ), jer On, budu}i
On isti Bog i ^ovek, Boga je sjedinio qudima, postaviv{i Sebe kao zajedni~ki izraz (koinæn êron = op{te odre|ewe) obeju priroda – Bo`anske i
~ove~anske“ (Tuma~ewe Liturgije 49,19. PG 150,477A).
84)
Nave{}emo jo{ jedan karakteristi~an, malo {iri svetoota~ki tekst,
ovoga puta od Sv. Jovana Damaskina: „Ime Hristos govorimo da je (ime)
Ipostasi (=Li~nosti), ne jednostrano govoreno, nego kao ozna~avaju}e
dve prirode, jer je On Sâm Sebe pomazao (aítæj e¾ autæn ºcrise), pomazuju}i
kao Bog telo Svojim Bo`anstvom, pomazivan pak kao ^ovek, jer je On i
jedno i drugo. A Bo`anstvo je pomazawe (cr×sij) ~ove~anstva (=~ove~anske
prirode)... O Gospodu na{em Isusu Hristu ne mo`e se uzeti (neki) op{ti
rod/vrsta, jer niti je bilo, niti ima, niti }e ikada biti drugi Hristos
iz Bo`anstva i ^ove~anstva (sastavqen), Bog savr{eni i ^ovek savr{en
On isti. Hristos nije individua (¦tomon), jer ne mo`e se okategorisati
(=okarakterisati) nekom vrstom hristovstva (kathgoroïmenon eÞdoj cristæthtoj). Zato i govorimo da je iz dve prirode savr{ene, Bo`anstva i
^ove~anstva, nastalo sjediwewe (gegenÃsqai tÁn ¼nwsin), ne po me{awu
ili slivawu ili sinkrazi ili anakrazi... nego po sintezi (kat£ sïnqesin
= po slo`ewu), to jest po Ipostasi (kaqã îpæstasin), nepromenqivo i
nesliveno i neizmenqivo i nerazdeqivo i nerazdvojno, i u dvema savr{enim prirodama jednu Ipostas-Li~nost ispovedamo, Sina Bo`ijeg i
Ovaplo}enog, jednu istu Ipostas=Li~nost govore}i i Bo`anstva i ^ove~anstva Wegovog, i ispovedaju}i da su dve prirode o~uvane u Wemu (i)
posle sjediwewa, ne posebno i nasamo stavqaju}i svaku (od wih), nego su
me|usobno sjediwene u jednoj slo`enoj Ipostasi... Jer Hristos je obadvoje, i naziva se, i Bog i ^ovek, i stvoren i nestvoren, i stradalan i
nestradalan. I kada se od jednoga od delova naziva Sin Bo`ji i Bog,
onda prima i svojstva sapostoje}e Mu (druge) prirode, to jest tela (qudskog), te se naziva Bog stradalni, i Gospod slave razapeti, ne ukoliko je
Bog, nego ukoliko je ~ovek On isti; i kada se opet naziva ^ovek i Sin
^ove~iji, On prima i svojstva i pohvale Bo`anske prirode, i naziva se
Dete predve~no, ^ovek bespo~etni, ne ukoliko je (samo) dete i ~ovek,
nego ukoliko je, budu}i Bog Predve~ni, postao u posledwe dane Dete“.
(O Pravoslavnoj veri, 3,4/48. PG 94, 997D-1000A).
288
289
80)
O Ovaplo}ewu Jedinorodnoga. PG 75,1225D.1228A.1229B (novo izd. SCh
$ 97, pp. 250-6).
81)
Pismo 12. PG 91,493A.
82)
83)
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
® ISUS HRISTOS JE ISTI JU^E, DANAS I DOVEKA (253-301) ®
ska, ali Jedna i Ista Li~nost, i da je kao takav, kao Bogo~o
vek, i najavqivan i projavqivan (u antropoangeloteofa
nijama) u Starom Zavetu i javio se Li~no ovaplo}ewem i
o~ove~ewem u Novom Zavetu. Zato je u Wemu sadr‘ana i
sva tajna Ikonomije (=Domostrojaplana) Bo‘ijeg za spasewe
– preko izbora i rukovo|ewa Izraiqa – svega roda Adamovskog. To se jasno vidi iz Svetog Pisma. Otuda je s pravom
rekao Sv. Kirilo Aleksandrijski: „Sav krajwi ciq bogonadahnutog Pisma gleda (=ciqa) u Tajnu Hristovu... jer je Hristos krajwi ciq Zakona i Proroka“.85)
Na temequ ovakvog shvatawa Bogo~ove~anske Tajne Hri
stove, na{a Crkva u svojim pesmama naziva Hrista paradoksalnim nazivom: ¾Up¸rqeoj ãIhsoñj = Nadbo‘anstveni Isus;
ili: ¾Up¸rqeoj Qe£nqrwpoj = Nadbo‘anstveni Bogo~ovek,
kao npr. u Kanonu na Blagovesti (irmos 4. pesme): „Sede}i u
slavi na prestolu Bo‘anstva, do|e Isus Nadbo‘anstveni
u oblaku lakom (tj. Bogorodici)“; tako|e u 6. Vaskrsnom egzapostilaru: „Nadbo‘anstveni Bogo~ove~e, slava Tebi!“
Izraz оpёrqeoj, upotrebqen je najpre za Svetu Trojicu,
kod Areopagita, Sv. Sofronija Jerusalimskog, Jovana Damaskina.88) Zatim je od ovih i drugih Otaca isti izraz upotrebqen i za Tajnu Hristovu. Tako, Areopagit pi{e: „Po{to je
(Sin-Logos) iz ~ovekoqubqa do{ao u na{u prirodu i istinski se osu{tastvio, postao je ~ovek nadbo‘anstven“ (¡nÂr ä
íp¸rqeoj).89) Tako|e Sveti Modest, Patrijarh Jerusalimski,
ka‘e u jednoj svojoj Besedi o Bogorodici: „Raduj se, Svesveta
Bogorodice, iz Tebe je Nadbo‘anski Bog svega, i Predobri
Vladika na{, zajedni~e}i u svemu, osim greha, u prirodi
nas smrtnih (Jevr.2,14;4,15), proiza{ao i do{ao u svet, udostojiv{i tako i nas da budemo zajedni~ari Wegove Bo‘anske
prirode“ (2Petr.1,4).90) Sli~no tome ka‘e i Sveti Damaskin:
„Stekao je svetu Crkvu Svoju Qubqeni Sin Wegov (=O~ev)
Isus Nadbo‘anstveni“ (ãIhsoñj ä íp¸rqeoj).91) Damaskin na
drugom mestu dodaje da je „slava tela (Hristovog) pri preobra‘ewu na Tavoru do{la (telu) ne spoqa, nego iznutra, od
Nadbo‘anstvenog Bo‘anstva, po{to je telo na naizreciv
na~in sjediweno (Bo‘anstvu) po Ipostasi Boga Logosa“.92)
Ove re~i, kao i prethodne u crkvenim pesmama, pokazuju
da se u Hristologiji ~esto zamewuju (katã ¡nt×dosin Õdiwm£twn
12. Ovakvo hristolo{ko i hristocentri~no, a istovremeno sotiriolo{ko i eklisiolo{ko, ~itawe i tuma~ewe
svega Svetog Pisma bogoslovski izla‘e i obrazla‘e naro~ito duboko Sv. Maksim Ispovednik.86) [tavi{e, on ide i
daqe i dubqe, i razvija sotiriolo{ke, kozmi~ko-eklisiolo{ke dimenzije biblijsko-crkvene, starozavetne i novozavetne Hristologije, te govori o Hristovom „bogosazda
wu“, o „novoj tajni bogosazdawa po ~oveku (toñ kainoñ musthr×ou tÃj kat’ ¦nqrwpon qeoplast×aj) radi nas Ovaplo}enoga
i savr{eno O~ove~enoga Boga Logosa“.87) Zato {to je Hristos jedan i isti, tj. jedan Ipostasju=Li~no{}u, a dvostruk
prirodama, Bo‘anstvom i ~ove~anstvom: Bo‘anstvom se
otelovio/ovaplotio, a ~ove~anstvom obo‘io (=sjedinio i iz
jedna~io qudsku prirodu s Bogom), ostaju}i Jedan i isti Sin Bo‘iji i Sin ^ove~iji: „Isus Hristos Ju~e i danas isti, i
doveka“ (Jevr.13,8).
85)
O poklowewu u duhu i istini, 3 (PG 68, 268A): „~Apaj oön tÃj qeopneïstou GrafÃj å skopæj eÕj tç Cristoñ bl¸pei mustÁrion... t¸loj g¤r toñ næmou
kaØ tÿn profhtÿn å Cristæj“.
86)
Vidi npr. Poglavqa (Chapi tres) I, 66. PG 90,1108AB. – Detaqnije videti
doktorat J-C. L ar chet, La di vi ni sat i on de l ’homme sel on St . Maxi me l e Confes
seur , Pari s/Cerf , 1996; tako|e, ãA. Rados£blebitj, Tæ mustÁrion tÃj swthr×aj
kat£ tæn ~Ag. M£ximon tæn ¾OmologhtÁn, Qessalon×kh, 1975; Nt. M×ntitj, Tæ
mustÁrion tÃj ãEkklhs×aj kat£ tæn ~Ag. M£ximon ¾OmologhtÁn, AqÃnai 1989.
87)
Teol.polem. spis 4: Georgiju prezviteru i igumanu, PG 91,57C. Izraze Hristovo „bogosazdawe“ i „bogostvarawe“ susre}emo i kod Areo-
pagita (À kaqã Àm¥j ãIhsoñ qeoplast×a ... ¡ndrikÁ toñ ãIhsoñ qeourg×a... tæ qeoplast×aj mustÁrion – O Bo`an. imenima 2,9; Nebeska jerarhija 4,4; Pismo 9,1).
88)
O Bo‘anskim imenima 2,2 (PG 3,641A); Sofronije: Saborna posla
nica (PG 87, 3160A); Damaskin: O Pravoslavnoj veri 1,12 (PG 94,845.848).
89)
O Bo‘anskim imenima 2,9 (PG 3,648D).
90)
Beseda na Blagovesti/Sretewe, 10 (PG 86,3305B).
91)
O Trisvetoj pesmi, 26 (PG 95,57C).
92)
Beseda na Preobra‘ewe, 2 (PG 96,549).
290
291
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
® ISUS HRISTOS JE ISTI JU^E, DANAS I DOVEKA (253-301) ®
kaØ änom£twn), kao uostalom i u Svetom Pismu, Bo‘anska i
~ove~anska svojstva i imena Isusa Hrista. Na taj na~in, i
ovaj naziv Nadbo‘anstveni Bogo~ovek, kao i toliki drugi
biblijsko-crkveni nazivi i imena za Hrista (sr. Novo Ime,
blagodatno usinovqewe, jednakost sa An|elima, priop{tewe ve~nom, Bo`anskom `ivotu, i obo`ewe“.94)
Sve ovo do sada re~eno ujedno pokazuje pravi i puni smisao kroz Proroke bogonadahnutih najava Bo`ijih, Jahveovih:
„Spasewe Moje osta}e doveka... Pravda Moja doveka }e ostati, i spasewe Moje zauvek“ (Is.51,6.8). To jest, da li~ni Bo`iji
(=Bogo~ove~anski) sa qudima Novi, Ve~ni Savez Qubavi i besmrtnog @ivota ostaje, blagodare}i Ovaplo}enom Hristu,
ve~an – na sve vekove (Jer.31/38,2.30-32; 32/39,40 = Jevr.8,1-13; 9,11-15.24).
O sveobuhvatnoj Taj niHris ta naro~ito sa‘eto i duboko govori Sv. Maksim u svome poznatom 60. Odgovoru Tala
siju (koji zbog obimnosti navodimo ispod teksta),95) da bi isti
Ime iznad svakog imena – Is. 7,14; 62,2; 63,12; 65,15; Ps.44/45,27; Otkr.
2,17; 3,12; DAp.4,12; Fil.2,9; Jevr.1,4),93) pokazuju da je Hristos kao
jedinstvena Li~nost, kao Bogo~ovek – ovaplo}ewem sastavqen (=sjediwen) iz dve prirode i ve~no otada prebivaju}i sa dve i u dve prirode – proslavqen „slavom koju je imao
kod Oca pre postawa“ (Jn.17,5), a to je istovremeno slava i Crkve kao Tela Wegovog (Ef.1,20-23), slava svega roda qudskog
i an|elskog, svega stvorenoga. Dakle, Mesija-Hristos proslavqen je i li~no i korporativno = saborno, li~no i svecrkveno.
Tako se jo{ jednom pokazuje, i dokazuje, da Ime Bo‘ije
JAHVE, objavqeno prvi put Mojsiju pod Sinajem, bilo je i
ostaje za spomiwawe na svu ve~nost, kao Ime Emanuila =
= Isusa Hrista, SnamaBoga, Koji za Sebe svedo~i: „Ja sam Alfa
i Omega, Po~etak i Svr{etak, Koji Jeste i Koji Be{e i Koji
Dolazi“ (Izl.3,14; Ps.44/45,17; Mt.28,20; Jevr.13,8; Otkr.1,8; 21,6; 22,13).
Ovu tajnu=doga|aj koja se zove i jeste Hristos, ili „Taj
na Hristova“, Sv. Maksim Ispovednik, slede}i Apostolu
Pavlu, izla`e bogoslovski detaqnije i dubqe od drugih
Otaca, pokazuju}i da je ona prva i posledwa tajna izna~alne
i predve~ne Voqe i Saveta Bo`ijeg o ~oveku i svetu. Tako u
svom „Tuma~ewu O~ena{a“, on ka`e da „Savet (À boulÁ) Boga
Oca – koji ostaje doveka (Ps.32,11; Is.46,10-11) – jeste neizrecivi kenosis (Fil.2,7: k¸nwsij = smirewe, uni`ewe) Jedinorodnoga
Sina radi obo`ewa na{e (qudske) prirode... Jer je delo Bo`anskog saveta – obo`ewe na{e prirode... Samodelateq
(aítourgæj = Samoizvr{iteq) pak toga postao je (g¸gone) Ovaplo}eni Logos Bo`iji... Koji postaje Samodelateq novih
tajni (kainÿn musthr×wn aítourgæj)“, jer On kao „Sin Sвm u
Sebi izvr{ava ovaplo}ewe (aítourgoñnti tµ UÖµ tÁn s£rkwsin)“ i daruje nama qudima: „teologiju (=pravo bogopoznawe),
93)
V. i napred napomenu 11 (str. 256).
292
94)
Tuma~. O~ena{a, PG 90,873C-876C.
PG 90,620-625 (novije kriti~ko izd. C. Laga-C. Steel , Maxi mi Conf essor i s,
Quaest i ones ad Thal assi um, II /Cor pus Chr istianor um, 22/, 1990, pp.73-81). – Navodi95)
mo {iri izvod iz tog kapitalnog teksta Sv. Maksima:
„Tajnu Hristovu re~ Svetoga Pisma naziva Hristom, i to jasno posvedo~uje Veliki Apostol (Pavle) ovako govore}i: „Tajna koja je sakrivena
od vekova i nara{taja, sada se javi“ (Kol.1,26), to jest, govore}i da je
jedno i isto Hristos i Tajna Hristova, a to je o~igledno: neizrecivo i
neshvatqivo sjediwewe po Ipostasi (=u jednom Licu) Bo`anstva i ~ove~anstva, dovode}i na svaki na~in ~ove~anstvo u jedno sa Bo`anstvom
principom Ipostasi (=Li~nosti), i ~ine}i jednu slo`enu Ipostas (tÁn
îpæstasin sïnqeton) obadvoga (tj. Bo`anske i qudske prirode), ne nanose}i
wihovoj po prirodi su{tinskoj razlici nikakvo umawewe, tako da je,
kao {to rekoh, i wihova postala jedna Ipostas, i (opet) prirodna razlika
(izme|u Bo`anstva i ~ove~anstva) ostala nepovre|ena, po kojem (dog a|aju)
nije posle sjediwewa posledovala nijedna promena ili izmena u sjediwenim prirodama, nego je nepokolebqiv ostao su{tinski princip svake
od sjediwenih priroda... To je ta velika i skrivena Tajna. To je bla`eni
krajwi ciq (t¸loj) radi kojega je sve stvoreno. To je taj bo`anski ciq
(skopæj), predzami{qen (od Boga) pre po~etka svih bi}a, kojega odre|uju}i/defini{u}i ka`emo: da je on unapred zami{qeni svr{etak (t¸loj=
=krajwi ciq), radi kojega je sve, a on nije ni radi ~ega (drugog). Gledaju}i
na ovaj ciq (t¸loj), Bog je stvorio su{tine postoje}ih bi}a. Ovo je u
pravom smislu krajwi ciq (p¸raj) Promi{qawa (Bo`ijeg) i onih o kojima
promi{qa, po kojem }e (ciqu) biti vozglavqewe (¡nakefala×wsij=sjedi
wewe) u Bogu svega {to je od Wega stvoreno. To je Tajna koja obuhvata (tæ
perigr£fon) sve vekove, i koja projavquje neizmerno i nadbeskrajno predpostoje}i pre vekova Veliki Bo`iji Savet (boulÁn = Voqu, odluku), kojega
(Saveta) je Vesnik (An|eo – Is.9,6LXX) postao Sami su{tinski Logos Bo`iji,
293
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
Sveti Otac u jednom od svojih Poglavqa zakqu~io ovo, ~ime
bi i mi ‘eleli da zavr{imo ovaj na{ skromni poku{aj izlagawa biblijsko-crkvene Hristologije:
„Sagledav{i jasno silu Tajne (Hristove), bo`anstveni
Apostol zato i veli: Isus Hristos j e j u~e i danas Isti, i
do veka (Jevr.13,8), znaju}i da je ta Tajna svagda nova, i nikada
ne}e, umnim obuhvatawem, stariti“.96)
® ISUS HRISTOS JE ISTI JU^E, DANAS I DOVEKA (253-301) ®
Prilog 1:
O IMENU [email protected] hwh
hwhyy = JAHVEH
Objavqeno Ime Bo‘ije Mojsiju pod Sinajem, re~enicom
koju je Bog izgovorio: hy<ha. , rv,a] hy<ha. , = Ehjeh a{er ehjeh (2Moj.3,14),
prvi prevodioci sa jevrejskog, Sedamdesetorica (a posle
wih i Filon Aleksandrijski), preveli su na gr~ki sa: ¶gý eÕmi
å ˆn (Sloveni su verno preneli sa gr~kog: àzú Ÿñìü ñûé), to jest:
„Ja sam Onaj koji jeste“. (Po nekima, ako se particip å ˆn obja-
postav{i ^ovek, i u~iniv{i javnom, ako se tako mo`e re}i, najdubqu
dubinu O~eve dobrote, i u Sebi pokazav{i krajwi ciq (tæ t¸loj) radi
kojeg su o~igledno sva stvorewa dobila po~etak bi}a/bitisawa. – Jer
radi Hrista, to jest radi Tajne Hristove, dobili su svi vekovi i sve
{to je u tim vekovima u Hristu po~etak i krajwi ciq bi}a/bitisawa. Jer
je pre vekova predzami{qeno (od Boga) sjediwewe granice i bezgrani~ja, mere i bezmerja, kraja i beskraja, i Tvorca i tvari, i stajawa i kretawa, koje se (sjediwewe) zbilo (g¸gone=dog odilo) u Hristu, Javqenom u posledwa vremena, daju}i sobom ispuwewe Bo`ijeg predznawa... Ovu je Taj
nu predznao (=predvideo) pre svih vekova Otac i Sin i Sveti Duh. Otac
po blagoizvoqewu, Sin po samodelatnosti (katã aítourg×an = samoovaplo
}ewu), a Duh po sadejstvu... Bilo, dakle, da neko ka`e Hristos, ili Tajna
Hristova, predznawe toga ima po su{tini jedino Sveta Trojica, Otac
i Sin i Sveti Duh. Neka se niko ne ~udi kako Hristos, Koji je Jedan od
Svete Trojice, biva predznavan/predvi|an od We, znaju}i da Hristos nije
predznan/predvi|en kao Bog, nego kao ^ovek, to jest Wegovo po domostroju
ovaplo}ewe radi ~oveka... Tako je predznan Hristos ne po onome {to je
po prirodi bio za Sebe, nego po onome ~ime se javio postav{i docnije
po domostroju spasewa radi nas (^ovek=Bogo~ovek). Jer je zaista trebalo
da Onaj Koji je po prirodi Tvorac su{tine postoje}ih bi}a, da On, postaju}i (^ovek), bude i Samodelateq (Aítourgæn) blagodatnog obo`ewa
onima koji su postali, da bi Darodavac bi}a (å toñ eÞnai DotÁr) pokazao
se i kao Darovateq ve~nog blagobi}a (toñ ¡e× eö eßnai Caristikæj)“. (PG
90,620-624) .
96)
Glave o bogoslovqu i domostroju 1, 8 (PG 90,1181B): „~Oqen sofÿj
toñ musthr×ou tÁn dïnamin diaskopÁsaj å qeÙoj ãApæstoloj, fhs×n. ãIhsoсj
Cri stжj, cq ёj kaØ sÁm eron е aнtжj kaØ eÕj toпj aÕяnaj (Jevr.13,8), eÕdýj ¡e×
kainæn tæ mustÁrion, kaØ mhd¸pote perilÁyei noæj palaioïmenon“.
294
sni uzro~no, onda se mo‘e prevesti sa: „Ja jesam zato {to je
sam“). Ne mo‘e biti sumwe da su Sedamdesetorica prevodilaca, nesumwivo Jevreji (kao i Filon), dobro znali i je-
vrejski jezik i smisao jevrejskog originala, te su gorwe Ime
Bo‘ije dobro na gr~ki preveli, jer su o~igledno i gr~ki
dobro znali. Me|utim, bukvalni prevod gorwe re~enice sa
jevrejskog mo‘e biti izra‘en na vi{e na~ina: u prezentu:
„Ja sam Onaj koji jesam“ (dakle: „Ja sam Postoje}i“), i: „Ja sam
to {to jesam“; ali tako|e i futurom: „Ja }u biti koji }u
biti“ (jer hy<h.a,=ehjeh je ovde 3. lice jednine imperfekta od glagola hy;h;=biti, po{to taj glagol u jevrejskom nema sada{we
vreme, nego je ovde imperfekt, tj. futur (pa je zato Akila
preveo: ºsomai êj ºsomai = Bi}u koji bi}u), ali imperfekt mo‘e
biti u funkciji prezenta; ina~e u MT oblik hy<ha. ,=ehjeh postoji 43 puta i uglavnom je imperfekt, ali ~esto u slu‘bi prezenta
(kao npr. Ps.49/50,21). Kombinovan imperfekt sa prezentom
mo‘e dati zna~ewe: „Ja (svagda) bi}u (isti) koji jesam (sada)“.
Na imperfekt ukazuje i prethodni kontekst kad Bog ka‘e
Mojsiju: „Jer ja bi}u s tobom (%M;[i hy<h.a,-yKi)“ (2Moj.3,12).
Po mi{qewu biblista, jevrejski glagol biti u ovom
kontekstu ima zna~ewe: biti aktivno prisutan, biti ‘i
vo prisutan, i delatan, pogotovu {to su u jevrejskom glago295
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
® ISUS HRISTOS JE ISTI JU^E, DANAS I DOVEKA (253-301) ®
li biti i ‘iveti identi~ni, jer kad si ‘iv onda i jesi, i
deluje{, i obratno. (Zato s pravom prime}uje Geseni us /Hebr ew
Chal dee Lexi cont o t he Ol d Test ament , 1999, p. 219-222/, da glagol hw;h;
=Budu}i, Koji }e biti, kako je prevedeno JaHVeH kod Klimenta
Aleksandrijskog: å ˆn kaØ å ¶sæmenoj = Koji jeste i Koji }e biti –
Stromata 5,6. PG 9,60A).
„hava“=dahnuti, zna~i i ‘iveti i biti, i ima istozna~nost sa
glagolom: hy;x; „haja“=biti, postati, ‘iveti; Geseni us daqe smatra da glagoli hw;x;– hy;x;i hw;h;– hw;h;imaju isto poreklo).
Stoga, otkrivawe Mojsiju dinami~nosti Imena Bo‘ijeg pokazuje „vezu Bo‘anskog Imena sa istorijom: Bog se otkriva ~ine}i savez sa jednim narodom“ i time sa rodom
qudskim i svetom. (Edouar d Cothenet, i n Di cti onai r e Encykl opedi q ue
de l a Bi bl e, Abbaye de Mar edsous-Br epol s, 1987, pp.904-5). Ovo pak daqe ukazuje ovde na mesijanski-hristolo{ki, eshatolo{ki
karakter Imena Bo‘ijeg, {to vodi zakqu~ku da Jahve jeste
Immanu-El: lae WnM;[i = SnamaBog! (Is.7,14). Nadaqe u Kwizi
Izlaska (34,5-10) Bog Sâm izra‘ava takav dinami~ki i mesijanski sadr‘aj Svog Imena, {to jo{ vi{e isti~e kod Proroka Jeremije (11,4; 24,7; 30,22; 31,1; 32,38), Jezekiqa (11,20; 14,11;
36,28; 37,23) i Zaharije (8,8): „I bi}ete moj narod, i Ja bi}u
Bog va{“, a {to se ponavqa i u Novom Zavetu (2Kor.6,16; Jevr.
8,10), sve do Otkrivewa u eshatologiji (Otkr.1,4.8; 21,3-6; 22,13),
kada svaki futur postaje prezent (kao {to je ranije u futuru
do‘ivqavan prezent, tj. bivalo je prisustvo eshatolo{kog u sada{wosti),*) te zato Otkriveni u puno}i JaHVeH (=Hristos)
zavr{no ponavqa i ispuwava otkrivawe Svoga Bo‘anskog
Imena: „Svr{i se (g¸gonan)! Ja sam (¶gý eÕmi) Alfa i Omega,
Prvi i Posledwi, Po~etak i Svr{etak, Koj ij este (å ˆn) i
Koj ibe{e (å Én) i Koj idolazi(å ¶rcæmenoj), Svedr‘iteq (å
Pantokr£twr)“! (Za Ja sam i Jeste v. Izl.3,14 i Jn.8,28.58; 13,19;
za Be{e v. Jn.1,1-2.9; za Dolazi v. Mt.16,28; 21,9; 23,39; Jevr.10,37 –
gde je eshatolo{ka prisutna dinami~nost ve}ma nagla{ena
izrazom å ¶rcæmenoj=Dolaze}i, negoli da je re~eno å ¶sæmenoj=
– Prire|iva~i rimokatoli~ke Jerusalimske Biblije
(Écol e bi bl i q ue de Jér usal em, BJ, éd.Cerf /Pari s 1998) pi{u: „U imenu
„Yahvй“ (Yahweh) treba svakako videti neku arhai~nu formu
glagola „biti“ (кt re); neki prepoznaju ovde jednu faktitivnu
formu tog glagola: „on ~ini biti“, „on dovodi u bi}e“. To je
daleko verovatnije jedan oblik proste teme/osnove, i re~
zna~i: „On jeste“. [to se pak ti~e tuma~ewa, ta re~ (Jahve)
obja{wena je u Izl.3,14. Jer u tom mestu, govore}i (Mojsiju)
od Sebe samoga, Bog mo`e upotrebiti samo 1. lice: „Ja sam“.
Jevrejski se to mo`e prevesti bukvalno: „Ja sam to {to
jesam“ (ili: „Ja }u biti koji }u biti“), {to zna~i da Bog ne}e
da otkrije Svoje ime; ali ipak, Bog ovde daje Svoje ime koje,
po semitskom shvatawu, treba da Ga na neki na~in odre|uje.
No jevrejski se mo`e prevesti tako|e bukvalno: „Ja sam onaj
koji jesam“ i, shodno pravilima jevrejske sintakse, to odgovara ovome: „Ja sam onaj koji jeste“, „Ja sam postoje}i“, a
upravu su tako (to mesto) shvatili prevodioci Septuaginte:
¶gý eÕmi å ˆn (= Ja sam Su{tiPostoje}i). Dakle, Bog je jedini
istinski postoje}i. To zna~i da je On transcendentan i ostaje tajna za ~oveka, i tako|e da On deluje u istoriji Svoga
naroda i istoriji qudskoj, koju vodi ka jednom kraju=ciqu.
Ovaj tekst (Izl.3,14-15) potencijalno sadr`i onaj razvoj koji
}e mu dati nastavak Otkrivewa. Sr. Otkr.1,8: „On be{e, On
jeste i On dolazi, Svedr`iteq“ (BJ, p.108, n. e).
– Videti, tako|e, i Sveti Jeronim, Com. i n Ep. Ephes.
l i b.I I ,c.3. PL 26,488-9.
– O poreklu, zna~ewu i pravilnom ~itawu ovog Imena
Bo‘ijeg, tj. sve{tenog Tetragrama JHVH – hwhy (najpre u Post.
2,4; 4,6.26 itd.; svega oko 6.800 puta u MT, naj~e{}e u Psalmima, Is-
*) V. Sv. Maksim, Odgovor 7. Talasiju: „Obi~aj je Svetog Pisma da zamewuje vremena, i da ih me|usobno uzima jedno za drugo: i budu}e kao pro
{lo, i pro{lo kao budu}e, i sada{we izgovara u wemu prethodno i u
wemu potowe“ (PG 90,284).
296
torijskim kwigama i prva 3 Velika Proroka), me|u biblistima,
starim i novim, nema pune saglasnosti. Mnogi smatraju to
pitawe do danas nere{enim, i mo‘da – nere{ivim. Sli~no
misli i na{ mladi biblista prof. Predrag Samarxi} (^ikago).
297
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
– Geseni us (Hebr ew-Chal dee L exi con on the Ol d Testament,1999,
p.337-8) smatra da je hwhy ~itano kao hwOhy\ = Jaho, s obzirom da
neki stari gr~ki pisci navode da Jevreji svoga Boga nazivaju
IAW (Diodoros 1,94: „Ka`u da je zakon kod Judeja dao Mojsije,
koji Boga naziva ’IAW“; kod Klimenta Aleksandrijskog,
Stromata 5,6: „ãIaoue, {to prevedeno zna~i å ˆn kaØ å ¶sæmenoj“ (=koji jeste i koji }e biti); kod Teodorita, Quest .15 ad Exod.:
„Nazivaju to (tetragram JHVH) Samarjani ãIabe, a Judeji ¾Iaw“).
– Phi l i ppe Reymond u svom kra}em Di cti onai re d’Hébreu
et d’Ar améen Bi bl i q ues (Cerf -SBF ,1999), upu}uju}i na najboqi
do sada HAL : The Hebr ew and Aramai c Lexi con of The Ol d
Testament, Koehl er -Baumgatner (StudyEdi ti on,Bri l l 2001, na kome je i sam sara|ivao), ka‘e da prevod hwhy sa „l ’Eternel “ (=Ve~
ni=Svagdasu{ti) jeste „tendencija da se dâ etimologija zasnovana na glagolu hyh „être“ (hajah=biti), ali u perspektivi koja
nije jevrejska“ (p.154). Re~nik HAL ~ita Tetragram kao Yahweh
(jer Jehovah smatra za pogre{no), ali dodaje da je i Yahweh
samo hipoteti~no originalna forma, od yвhх/ьp, nastala
ili igrom re~i sa hy<ha. < (=jesam=bi}u) u 2Moj.3,14, ili transkripcijom Iaouai/e ili Iaou kod Klimenta Aleksandrijskog (Stro
mata 5,6,34), ili od Origenove transkripcije Iabe u 2Moj.6,3,
ili pak u imenima u kojima je Tetragram na kraju re~i, gde
je promewen u yahw i yвhp (dok je po drugima ovo yвhp = Why;
bilo nezavisna re~, u kra}oj formi kao Hy; / hy;). Etimologiju Te
tragrama pisci ovog izvrsnog jevrejsko-aramejskog re~nika HAL smatraju kontroverznom (etymol ogy contr over si al ): neki
ga uzimaju kao imperfekt od hwh = dahnuti, dunuti, baci
ti, ili od glagola hwh = biti, pozvati u bi}e, ili od hwh =
‘arko/strasno ‘eleti, ili pak od ugaritskog hwt = govo
riti; neki pak uzimaju kao imenicu, koja ozna~ava: bi}e,
bitisawe, a neki kao: ekstati~ni poziv, krik (ywOh = Hoj! =
Ah! Avaj! i sl., kao npr. u Is.1,4;5,8-21;17,12;18,1; 1Car.13,30 itd.).
– Jevrejski pesnik i pisac Andr é Chour aq ui (L ’uni ver s de
l a Bi bl e, t. I , E.L i di s, Par i s 1982, pp.3067.318-320) u svom prevodu
i tuma~ewu Izl.3,1-15 i 6,1-9 ka‘e da je „Ehje a{er ehje“, {to
on prevodi sa „Ja }u biti koji }u biti“, dvostruka afirma298
® ISUS HRISTOS JE ISTI JU^E, DANAS I DOVEKA (253-301) ®
cija bi}a: glagol je u 1. licu, u obliku zvanom imperfekt,
koji izra‘ava trajawe i produ‘ewe obe}awa. „Bi}u koji
bi}u“, ili jo{ (ponovqeno): „Ja }u biti, Ja }u biti“. JHVH=Adonaj se prilago|ava, sa snisho|ewem, qudskom trajawu. Neki
su egzegeti videli u ovome na~in da se odu‘i/odlo‘i odgovor, {to je gramati~ki mogu}e (v. drugi Bo‘ji odgovor u Izl.
33,19). JHVH je Bog koji ne govori lako svoje Ime, ali On deluje za qude (Is.45,15). ^ovek vere shvata da su ova dva aspekta
spojiva. – Glagol haja, biti, ovde je u arhai~nom obliku
hava. On je u imperfektu traju}em, ali u 3. licu. To je jo{
jedan ustupak qudima koji nalaze da je lak{e govoriti o
Wemu nego li govoriti Wemu.
– Videti tako|e i The Oxf ord Bi bl e Comment ary, Ed.by J.
Bar ton and J.Muddi man,Oxf or d Uni ver si ty pr ess, 2001, pp. 70-71. –
Tako|e R. de Vaux, Hi st oi re anci enne d’I srael , Par i s 1978, t. 1,
338-357. – Tako|e kwigu: Cel ui qui est . I nterpretati ons jui ves
et chr eti ennes d’Exode 3,14, ed. A. de L i ber a et E. ZumBr unn, Par i s/
Cer f 1986. – Op{irniju bibliografiju videti u ~lanku
YAHVE (E. Li pi nski ) u: Di cti onai re Encykl opedi q ue de l a Bi bl e,
Abbaye de Mar edsous-Br epol s, 1987, pp.1347-50.
®®®
Otkrivewe Bo‘ije Mojsiju pod Gorom Horivom, u Kupini neopalimoj, bilo je svakako korak napred od otkrivawa
Boga Ocima-Patrijarsima (mada Avraam, a ne Mojsije, ostaje
Otac vernih, i {irih je razmera od Mojsija, kao {to veli i Ap.
Pavle). Slede}i korak daqeg otkrivawa Bo‘ijeg bio je kroz
Proroke, naro~ito kroz Isaiju. No, i ovo sinajsko otkrivawe Imena Bo‘ijeg Mojsiju jeste u promisaonom okviru i
perspektivi Bo‘ijeg Otkrivawa ~oveku i svetu, koje je uvek
i skriveno, jer poziva u ve}e op{tewe=savez=zajednicu. Mojsiju se otkriva An|eo-Hristos, Koji sada, uza sve odnose sa
Patrijarsima (ipak pojedina~ne, ili s mawim grupama), na Sinaju sklapa savez sa ~itavim jednim Narodom, {to je sve
ikona Wegovog saveza-sjediwewa sa Crkvom. On }e taj narod
i izvesti iz Egipta i prevesti preko Crvenog Mora – Pasha
(„Hristos – na{a Pasha, iz smrti nas u ‘ivot prevede“, pevamo
299
® HRISTOS ALFA I OMEGA ®
® ISUS HRISTOS JE ISTI JU^E, DANAS I DOVEKA (253-301) ®
na Uskrs) – On }e im dati Zakon na Sinaju, On }e ih i voditi
®
kroz pustiwu, {to je opet slika putovawa Crkve kroz istoriju ka Zemqi Obe}anoj, eshatolo{kom Mesijanskom Carstvu. – Re~i kojima je Bog izgovorio svoje Ime Mojsiju:
„Ehjeh a{er Ehjeh“, i JHVH (ako je taj tetragram rezime tih
Ka‘e Sv. Grigorije Bogoslov: „Bog je svagda bio, i jeste,
i bi}e; boqere}i svagda Jeste. Jer ovo „be{e“ i „bi}e“ delovi su na{eg vremena i teku}e/tro{ne prirode, a On je
svagda Jestastvuju}i/Postoje}i/Bituju}i, i tako Sebe naziva
javqaju}i se Mojsiju na Gori Sinaju... On prevazilazi svaki
pojam vremena i prirode... On nas onim shvatqivim (o Sebi)
privla~i Sebi, a onim neshvatqivim zadivqava, zadivqeno{}u pak biva ve}ma ‘eqen/qubqen (od nas), a ‘eqewem/
qubavqu – o~i{}uje nas, a o~i{}uju}i – ~ini nas bogolikima. A kada takvi postanemo, onda razgovara kao sa Svojima
i, da ka‘em i smeliju re~: biva Bog bogovima (=obo‘enima u
Hristu) sjediwavan i poznavan, i to izgleda toliko, koliko
ve} poznaje (kao Svoje) one koji }e Ga poznati“ (Ps.81/82,1; 1Kor.13,12;
Ef.2,19-22; G al.4,9. – Beseda 38,7=45,3. PG 36,317=625).
re~i, ili tajanstveni nagove{taj, otkrivawe-skrivawe ve}e i dubqe Tajne, shodno Areopagitu i Maksimu Ispovedniku i Grigoriju Palami), te re~i nisu ipak „polagawe potpunog ra~una“
Mojsiju, u Starom Zavetu, nego ozna~avaju stvarnost Jahveovog, Bo‘ijeg-Mesijinog-Hristovog prisustva i dejstva,
stvaranog savezazaveta (ali ovaj u Starom Zavetu je vi{e puta
najavqivan i sklapan, i opet najavqivan u novozavetnoj perspektivi, tj. eshatolo{koj puno}i).
– U svakom slu~aju, to Bo‘ije Ime je nagove{taj, stvarni
a opet tipolo{ki, pri~asni, participantni i pozivaju}i u
puniju zajednicu, onog Novog Imena, koje spomiwe Hristos,
i jo{ ~e{}e Apostoli u Novom Zavetu, i koje se u Apokalipsisu kazuje kao Novo Ime, i Nova Pesma: „Evo sve ~inim No
vim!“ Nije zato ~udno {to se dato Mojsiju Ime Bo‘ije nalazi u formi futura; ne zato {to se pori~e Bogu pro{lost
ili sada{wost, nego {to je takva perspektiva Bo‘jeg Otkrivawa – mesijanska, eshatolo{ka, Hristolo{ka. Najboqe
i najpotpunije je to Ime shvatio Sv. Jovana Bogoslov u Otkrivewu kada je zabele‘io da je to „Onaj Koji Be{e, Koji
Jeste, i Koji Dolazi“ (pre Dolaze}i, negoli Budu}i, jer je to
dinami~nije i ve}ma otkrivaju}e). – U Psalmima je stalno prisutan taj ose}aj i prisustva i opet dolaska Gospoda, kao
uostalom i Pesmi nad Pesmama, i kod Prorokâ, naro~ito u
2. delu Kwige Proroka Isaije... – O~igledno da je „Ehjeh
a{er Ehjeh“ i JHVH dato u perspektivi daqeg Bo‘ijeg ot
krivawa, u perspektivi Mesijanskoj, novozavetnoj, eshatolo{koj, i ne mo‘e se shvatati i tuma~iti samo u okvirima
Starog Zaveta (kako to rade neki savremeni biblisti, vrte}i
+ Episkop Atanasije, umirovqeni Hercegova~ki
(Jerusalim, 2002 – Trebiwe 2004).
se u krugu za~aranom, bezperspektivnom, zatvorenom, pod uticajem uskogrudog ravinskog Judaizma, koji je, na‘alost, potisnuo
onaj pravi, Biblijski).
300
301
Download

документ