a starozavetni praznik - Pedesetnica sada dobija puninu Silaskom Duha Svetoga kako
proreko{e mnogi bogovidni proroci. Zato je to istovremeno i dan ustanovqewa Crkve
Bo`ije, jer Hristovi sledbenici i danas dobijaju Blagodat Svetoga Duha, spremni i
sazreli da slede put Hristov - koji nije put lagodnog i mirnog `ivota nego put stradawa i
vaskrsewa, put vere u carstvo nebesko.
Ne zaboravqajmo da svi mi nosimo Svetoduhovski pe~at-Pe~at Dara Duha Svetoga- koji
nam sam Hristos utiskuje posredstvom episkopa i wihovih sve{tenika, a koji nam crkva
deli u svetoj tajni miropomazawa koja sledi svakom ~inu kr{tewa.
Kao i sveti apostoli i za wima svi sveti hri{}anski oci, bra}a i sestre, i mi smo ti
koji se ovoga dana radujemo nadzemaqski, nadprirodno. Radujemo se u Gospodu na{emu koji
nas zove da sa nama podeli qubav ve~noga `ivota.
Proslavom Duhova, koje slavimo 7 dana, kada Crkva razre{ava post u sredu i petak, i
zakqu~no sa 1. Nedeqom po Duhovima zatvaramo bogoslu`beni poredak pod nazivom Cvetni
triod u kome su oblikovane slu`be od Vaskrsa do Duhova a koji je nastavak Posnog trioda.
Od 1. Nedeqe po Duhovima po~iwe kori{}ewe novog bogoslu`benog poretka pod nazivom
''nedeqe po duhovima'' koji se koristi sve do prelaska na Posni triod. Posni i Cvetni
triod i Poduhovske nedeqe su osnova bogoslu`bene godine i odra`avaju logiku Hristove
propovedi, Wegovog stradawa i Krsne @rtve, slavnog Vaskrsewa Wegovog, Vaznesewa
Wegovog i Silaska Svetoga Duha na apostole kada zapo~iwe misija crkve - propoved
Hristovog Jevan|eqa svim narodima. Unutar ovoga ciklusa proslavqamo sve doga|aje od
Blagovesti do Preobra`ewa, Bogorodi~ine i svetiteqske praznike.
NE D EQA 8 . PO PASHI-NE D EQA PE DES ET NI CE
3. jun/21. maj
Glas 7. Na jutrewu Jev. Jn. z~. 65 (20,19-23). Na Lit. ap. 3. (Dap. 2,1-11) i 49. (Dap. 26,1-5; 12-20;
Jev. Jn. z~. 27. (7,37-52 i 8,1-2) i Jn. z~. 35. (10,1-9).
TROPAR DUHOVA, glas 8.
BLAGOSLOVEN JESI HRISTE [email protected] NA[,
[email protected] PREMUDRI LOVCI JAVQEJ,
NIZPOSLAV IM DUHA SVJATAGO,
I TJEMI ULOVQEJ VSEQENUJU,
^ELOVJEKOQUB^E, SLAVA TEBJE!
Blagosloven jesi Hriste Bo`e na{,
pokazav{i Apostole premudrim lovcima,
poslav{i im Duha Svetog.
i pomo}u wih si zadobio vaseqenu,
^ovekoqup~e slava ti!
U ovaj dan Crkva tor`estveno (uzvi{eno) praznuje Silazak Svetoga Duha na Apostole, koji se
dogodio na starozavetni praznik Pedesetnice. U Starom Zavetu, pedesetog dana posle Pashe
slavqen je praznik Sedmica, jer je padao 7 sedmica posle Pashe, i bio je Praznik po~etka `etve
p{enice. Toga dana Jevrejima je na Sinaju, preko Mojseja, dat Zakon Bo`iji, i od toga dana
po~iwe Starozavetna crkva, te je posve}en i dobijawu Zakona. Posle Vaznesewa Hristovog,
Apostoli su o~ekivali veliki doga|aj koji im je obe}ao Spasiteq, doga|aj Silaska Svetoga Duha,
radi koga im je i zapovedio da se ne udaquju iz Jerusalima.
Na dan Pedesetnice, Apostoli, Bogorodica i drugi verni bili su okupqeni u Gornici doma u
kojoj je Spasiteq odr`ao Tajnu ve~eru i ''najedanput bi {um s neba, kao kad duva
buran vetar, i ispuni ceo dom u kojem se|ahu; i javi{e im se ogweni jezici, i
sede po jedan na svakoga od wih. I ispuni{e se svi Duhom Svetim, i po~e{e
govoriti drugim jezicima, kao {to im je Duh davao da javqaju.'' (DAP 2,2-4).
Silaskom Svetoga Duha, u{lo je u du{e Apostola sveto ushi}ewe pobo`nosti, i oni ispuweni
qubavqu prema Bogu, osetili su potrebu da hvale Boga. S pobo`no{}u, dobili su i neizmernu
snagu, i sposobnost da propovedaju Hrista narodima, jer im je silaskom Svetoga Duha, postalo
jasno, i znano, sve {to im je Hristos govorio, i po~eli su, raznim jezicima, hvaliti Gospoda. U
Jerusalimu be{e tada mnogo qudi, jer prema jevrejskom Zakonu, sav mu{ki rod bio je du`an da se
na praznike Pashe i Pedesetnice pojavi u Jerusalimu pred licem Gospoda. Ispuwen Svetim
Duhom, apostol Petar je, sa krova ku}e u kojoj su bili, stao propovedati mnogobrojnom narodu koji
se tu okupio. Propovedao je o Isusu Hristu kao istinskom Mesiji i Sinu Bo`jem. Snaga wegove
re~i ubedila je 3.000 qudi koji su odmah poverovali u Isusa Hrista i krstili se. To je bio
po~etak {irewa Crkve Hristove, koja je trebala da sabere u jedno sva plemena zemaqska.
I tako, smutwom jezika, Bog je u davna vremena starog Vavilonskog carstva, razdelio narode, a u
ovaj dan, On je razdeqenim jezicima, sjedinio sve narode u jednu Crkvu. Crkveni oci povla~e
paralelu izme|u starozavetne Pedesetnice, kada je Jevrejima dat Zakon i novozavetne
Pedesetnice, jer je u taj dan dovr{eno osnivawe Hri{}anske crkve. U pravoslavnoj crkvi, od
starina a i danas je obi~aj da se hramovi na dan Pedesetnice ukra{avaju travom, zelenilom i
cve}em. To je, verovatno, zato {to je u vreme davawa Zakona Mojsiju oko Siona sve bilo zeleno, te
su Jevreji na taj dan kitili ku}e zelenilom, pa je i Gornica, gde su bili Apostoli, bila oki}ena.
Zelena boja, ina~e, simboli{e blagodat Svetoga Duha.
Na jutrewi slu{amo iz vaskrsnog Jevan|eqa po Jovanu (20,19-23) o ulasku Vaskrslog Hrista kroz
zatvorena vrata sa vaskrslim telom, koje dobi i nova svojstva kao {to je ''prohodqivost'', me|u
okupqene u~enike. Gospod im se obra}a re~ima: ''Mir vam'', i obe}ava im da }e, na dan
Pedesetnice, primiti Duha Svetoga kako bi mogli da izvr{e slu`bu predatu od Wega: ''kao {to
Otac posla mene, i ja {aqem vas'', i da ''kojima oprostite grehe opra{taju im se; kojima
zadr`ite, zadr`ani su''. U~enike ovo obe}awe ispuni bo`anskom svesilom, rado{}u i mirom.
O doga|aju silaska Duha Svetoga na Apostole slu{amo na liturgiji iz Dela Apostolskih (DAP
2,1-11), a iz Jevan|eqa odlomke u kojima Hristos, za vremena propovedawa-pre krsnih stradawa,
poziva one koji treba da prime Duha: ''Ko je `edan neka do|e meni i pije. Koji u mene veruje, kao
{to pismo re~e, iz utrobe wegove pote}i }e vode `ive''. To biva kada se ~ovek ispuni Bogom,
Duhom Svetim. Duh Sveti jo{ ne be{e dat zato {to Isus jo{ ne be{e proslavqen. Ali potekle su
''te reke vode `ive'' na dan Svete Pedesetnice iz Svetih Apostola, i neprestano od tada teku iz
svih Hristovih duhonosaca: svetiteqa i pravednika; teku iz Tela Hristova-Crkve Hristove. Jer
se od dana Svete Pedesetnice Duh Sveti nalazi u Crkvi, i daje iz Crkve i Crkvom onima koji
veruju u Hrista Spasa.
I ovaj praznik, poput Ro|ewa i Kr{tewa Hristova, osim Poprazni{tva ima i drugi dan
praznika, koji je ravan prvom. Drugi dan praznika, Duhovski ponedeqak, posve}en je uzro~niku i
glavnom u~esniku u doga|aju koji se slavi, Bo`anskoj li~nosti Svetoga Duha. Uzvi{eno
praznovawe ovog praznika nadma{uje Sabor Presvete Bogorodice (iza Bo`i}a) i Sabor Svetoga
Prete~e Jovana (iza Bogojavqewa), kao {to se vidi iz ve~erwe slu`be toga dana, koja je
jedinstvena u godini, tesno je vezana sa bogoslu`ewem prvog dana Pedesetnice i slu`i se u
nedequ odmah posle Svete liturgije na dan praznika. U na{em hramu, koji je tom prilikom posut
sve`e ubranom travom, priklowenih kolena i pletu}i vence, trokratno ~itamo molitve za `ive
i po~iv{e ~lanove sjediwuju}i se u zajednicu koju ujediwuje i utvr|uje Duh Sveti.
SVETI RAVNOAPOSTOLNI CAR KONSTANTIN VELIKI I
SVETA HRISTOQUBIVA MAJKA WEGOVA CARICA JELENA
3. jun/21. maj
Konstantin je sin rimskog cara Konstancija i carice Jelene. Pored dece iz ranijeg braka,
sa Jelenom je imao samo sina Konstantina. Pred prvu od wegove tri velike pobede javio
mu se, po danu, presjajan krst na nebu sav oki}en zvezdama i sa natpisom: ''Ovim pobe|uj''.
Udivqen, Car je naredio da se iskuje veliki krst sli~an ovome i da se nosi pred vojskom.
Silom krsta zadobio je slavne pobede nad brojno nadmo}nim neprijateqem. Nakon prve
bitke izdao je znamenit Milanski edikt, 313. god, kojim prestaje gowewe hri{}ana.
Izgradio je divan grad na Bosforu i nazvao ga Konstantinopoq, dana{wi Carigrad a
turski Istambul. Oboleo je od gube i slede}i re~i sv. Petra i Pavla, koji mu se
prikazahu, prona|e episkopa Silvestra, i ovaj ga pou~i veri hri{}anskoj, i verom guba
iz~eze sa wegovog tela. Sazvao je Prvi vaseqenski Sabor da se razjasni smu}ewe koje je,
me|u hri{}anima izazvao Arije. Jeres bi osu|ena a pravoslavqe utvr|eno.
Carica Jelena revnova{e, izuzetno, za hri{}anstvo i na svom putu u Jerusalim bi joj
darovano da prona|e ^asni krst Gospodwi. Sazidala je na Golgoti crkvu Vaskrsewa. U svojoj
80. godini, ova sveta `ena predstavila se Gospodu, 327 godine. Car Konstantin nad`iveo
je svoju majku 10 godina i upokojio se u svojoj 65. godini. Telo mu se nalazi u Carigradu u
crkvi Svetih Apostola.
Download

Blagosloven jesi Hriste Bo`e na{, pokazav{i Apostole premudrim