Dušan Jakovljev,predsednik
Političkog saveta Lige
socijaldemokrata Vojvodine
Birači cene
doslednost LSV
strana 2-3
GODINA XII · BROJ 54 · 19. MAJ 2010. · BESPLATAN PRIMERAK
www.lsv.org.rs
Potpredsednica Skupštine AP Vojvodine mr Maja Sedlarević upozorava
Četvrt miliona Vojvođana
živi ispod granice siromaštva!
strana 12
Vojvođanski dvorci nemaju Grofa Drakulu, ali su veliki
turistički potencijal i svaki ima svoju priču
Ozloglašeni nacista bio je i vlasnik
imanja na kojem je kasnije podignut
dvorac u Srpskoj Crnji. Malo je
poznato i da je u dvorcu Šlos u
Golubincima jedno vreme 1813.
godine boravio i vožd Karađorđe, da
je u dvorcu Marcibanji – Karačonji
u Sremskoj Kamenici kraće vreme
boravio i španski kralj Filip, a u
dvorcu Špicer u Beočinu, na klaviru,
koji se do skora nalazio u velikoj sali,
svirao, glavom i bradom, Franc List.
GERING BIO
VLASNIK
DVORCA U ČOKI
strana 8-9
Dejan Marković,
nekadašnji guverner NBV
Narodna banka
Vojvodine
je bila
razvojna
strana 4-5
Čestitamo na Avalskom tornju, ali i
mi predajnik za popravku imamo!
Predajnik na
Iriškom vencu
više od decenije
čeka na popravku
strana 11
Uskoro širom
Vojvodine
polja vetrenjača
strana 13
aktuelno
UVODNIK
Nekoliko
poruka iz
Žablja
Piše:
Nenad Čanak
Na početku bih želeo da se zahvalim građankama i građanima opštine Žabalj što su na
ponovljenim izborima za jedno
poslaničko mesto u Skupštini
AP Vojvodine ukazali poverenje kandidatu Lige socijaldemokrata Vojvodine Jovanu Paniću
Jovici. Ulazak u drugi krug našeg kandidata sa kandidatom
Demokratske stranke jasno je
pokazao opredeljenje građana
opštine Žabalj ka proevropskoj
i demokratskoj opciji. I to je
jedna od vrlo značajnih poruka
koju su poslali tamošnji birači.
Pokazana svest o značaju
pokrajinskog parlamenta
Istovremeno, pokazana je i svest
o značaju pokrajinskog parlamenta. Moram podsetiti da je
Skupština AP Vojvodine dugi
niz godina nekako bila gurnuta
u stranu, ali je očigledno da se
sada počinje shvatati da što je
larizovane stvari, onda tu ima
malo osećaja za interese običnih
građana, nekako su uvek neki
‘viši interesi’ u pitanju. Ne treba
zaboraviti ni da je LSV na ovim
izborima bila jedina stranka
koja nema filijale van Vojvodine, niti ima bilo kakvu centralu
u Beogradu.
Razbijanje polarizacije
na dva bloka
Naravno da je vrlo teško na
osnovu rezultata jednih izbora
govoriti o celoj Vojvodini, ali
je dobra vest da se razbija ta
polarizacija na dva bloka. Pre
svega, zato što, kada su tako po-
AKTUELNO
DUŠAN JAKOVLJEV, predsednik Političkog saveta Lige
BIRAČI CENE
LSV u julu obeležava dvadesetogodišnjicu rada i
postojanja. Dvadeset godina LSV je ta koja govori
o Vojvodini kada drugi ne
smeju, brani vojvođansku
imovinu, poput autoputa i
NIS-a, kada drugima to ne
pada na pamet bori se protiv fašizma i štiti vojvođansku multietničnost. Čini se
nosti Lige nastaje čitav niz
zakona neophodnih za demokratsko funkcionisanje
države, kao što je Zakon
o ombudsmanu, Zakon o
nadležnostima APV, Zakon
o zabrani diskriminacije,
Statut APV itd, itd. Mnoge od tih bitaka koje
Liga vodi ni posle dvadeset
godina nisu završene, ali
biozu! Toga se treba čuvati,
da Vam se sada napravljeni
računi kasnije ne vrate uz
debelu i zateznu kamatu!
LSV nije tamburaški sastav
koji svira narodu na uho
ono što mu se sviđa niti je
dežurni politički meteorolog za optimističke prognoze. Naprotiv. Liga je uvek
otvoreno i trezveno gledala
da mnoge od tih bitaka ni
posle dvadeset godina nisu
gotove?
- Protekli dvodecenijski period LSV obeležavaju dve
faze. U prvoj, od osnivanja
do oktobra 2000. godine,
Liga profiliše svoju građansku političku fizionomiju u
vanparlamentarrnim protestima na trgovima, ulicama
i na mitinzima, postepeno
formira i oblikuje svoje
programske ciljeve i zadatke, gradi svoju kadrovsku
i člansku infrastrukturu,
konačno, stiče i svoju solidnu biračku bazu kod građana. U drugom razdoblju,
posle 2000. godine, koje
politički nije ništa manje složenije od prethodnog,
Liga je na ozbiljnom ispitu
parlamentarne verifikacije i
afirmacije svoje građanske
i socijaldemokratske opcije
u republičkom parlamentu i u Vojvodini, pre svega.
Upravo iz te i takve aktiv-
nemojte zaboraviti da su
“sve Drine ovog sveta krive”, da mi nikada nećemo
prestati da ih ispravljamo, a
mnoge bitke tek predstoje.
U prvom redu za novi Ustav
i decentralizaciju Srbije.
zbilji u oči, bez ulepšavanja
i falsifikovanja ružne stvarnosti, i nastojala da tok zbivanja okrene u povoljnom
pravcu i za Vojvodinu i za
Srbiju. Dakle, nije koristila čarobnu frulu kojom bi
trenutno mamila birače.
Njihovo političko otrežnjene od raznih zavodljivih
stranačkih melodija može
samo pojačati poverenje
u LSV i doneti joj izbornu
podršku. Bez te političke
doslednosti, Liga bi bila na
gubitku.
Sve više sluha
za ideje LSV
Takođe, rezultat žabaljskih izbora dobar je pokazatelj ofanzive u
kojoj se Liga socijaldemokrata
Vojvodine nalazi i da dolazi
vreme koje će donositi sve više
i više sluha za naše ideje. Devedesete godine su jasno pokazale da kada se zastave razviju,
pamet je u trubi. Ili, da budem
još precizniji, kada se krene u
konflikte i u strane, onda je glas
razuma osuđen na ćutanje. Čini
mi se da je polako počelo iz
toga da se izlazi. Istina, trebalo
Bez obzira na konačni ishod drugog kruga,
izbori u ovoj opštini šalju nekoliko vrlo
značajnih poruka sa kojima ubuduće itekako
treba računati
vlast bliže građanima, to će oni
više moći da je kontrolišu, utiču
na nju i u krajnjoj liniji imaju
više koristi od samog boljeg
funkcionisanja administracije.
To je veliki pomak unapred i
izbori u opštini Žabalj će, bez
obzira na konačni ishod drugog
kruga, koji će se održati za nekoliko dana, ostati kao vrlo dobra poruka koju su birači uputili
celokupnoj domaćoj javnosti.
2 SLOBODNA VOJVODINA
je jako mnogo vremena, ali realnost života koji nas okružuje
jasno govori da tamo gde nema
odlučivanja nema ni prosperiteta. Tamo gde nema načina da
se upravlja svojim dohotkom,
nema ni načina da se nešto korisno napravi.
Sada sve veći broj ljudi počinje tako da misli zato što se već
duže vreme suočava sa posledicama onoga na čega je Liga
godinama upozoravala. Kad se
suočimo sa činjenicama, onda
ćemo moći da izađemo iz strašnog mamurluka u kojem smo
proveli više od decenije, onda
ćemo moći da počnemo da dolazimo sebi i da nešto radimo.
Liga socijaldemokrata Vojodine, dragi moji prijatelji, je rasol
u tom procesu.
LSV nije tamburaški
sastav da narodu svira ono
što bi hteo da čuje
Zar nije upravo ta doslednost u zaštiti vojvođanskih
i građanskih vrednosti koštala LSV. Neću da kažem
sve, ali neke druge stranke
u Srbiji stalno govore građanima ono što vole da
čuju i na tome grade znatno veću podršku nego što je
Liga ima. - U politici ne možete proći
bez “određenog koštanja”,
tj. bez plaćanja određenih
političkih cehova. Pitanje
je samo koliko će Vam se,
sada napravljen “dil” kasnije
isplatiti ili vas gurnuti u du-
Primitivni politički
trikovi
Dinkićevoj Uniji regiona
se, recimo, priključio Vojvođanski pokret, pa Narodna partija Maje Gojković... Naprednjacima se
priključio Goran Knežević,
a i drugarstvo SVM sa doskorašnjim radikalima Nikolićem i Vučićem više nije
www.lsv.org.rs
SLOBODNA VOJVODINA 3
socijaldemokrata Vojvodine
NTE
R
V
J
U
doci smo unižavanja ti najviši organ vlasti u vlasti kako ne bi postala
republičkog
parla- kome se donose zakoni ono što nikad ranije nije
menta. Kada se ne koji svoj osnov imaju u bila – puki politički deanalizira šta jedu po- Ustavu i koji se dono- kor. Dakle, ne može se
Koliko će izbori za nacionalne savete nacionalnih za- slanici, piše se o obući se na osnovu slobodno davati blanko podršku
jednica doneti, a koliko naškoditi vojvođanskoj mu- poslanica, ili prosti- izražene volje građana u aktuelnim vladama, malietničnosti? I, koliko su oni zaista lišeni stranačkih tutki koja je htela da propisanoj demokratskoj kar to izazvalo i ozbiljnije potrese. Samo tako
uđe u zgradu skupšti- proceduri.
uticaja i dnevne politike?
- Ništa danas nije lišeno stranačkih uticaja i dnevne ne. Mislite li da se to Dodao bih još ovo: u bu- nas mogu nas ozbiljno
politike, pa će to još manje biti i nacionalni saveti. radi smišljeno? Da li dućnosti Liga mora po- uzimati i shvatati i parlaOtuda nije isključeno da oni postanu “produžena to nekome smeta jak kazati daleko više spre- ment i birači.
mnosti za borbu u parla- Samo tako se može stiparlament u Srbiji? ruka” stranaka.
Nema sumnje da će Liga nastojati svim pravnim i par- - Parlament ne može mentu pa i za izlazak iz cati trajno poverenje kod
lamentarnim sredstvima da onemogući svaku mono- biti mesto gde će se republičkog parlamenta birača. I po tome će nas
pamtiti.
polizaciju raznih područja života, poput obrazovanja, interesi političkih par- i vojvođanske
kulture itd. Neprihvatljivo je za Ligu da nacionalni tija, u zavisnosti od
princip bude iznad građanskog principa! Uostalom, moći partije, u datom
Liga se nije uključivala u “ohrabrivanje” građanki i trenutku proglašagrađana Vojvodine da se upisuju u biračke spiskove za vati za interes Srbije, niti mesto
izbor nacionalnih saveta.
gde se vode
tajna. Šta Vama znače možete trčati pod svim
borbe polita zbivanja na političkoj majicama i u svim timo- tičkih vrhova za
sceni u Vojvodini?
vima, samo da to donese nametanje svo- Srbija nije moderna po- mesto u vlasti i dobit.
jih partijskih
litička zajednica i današ- Gde je tu Liga? Pa, Liga je interesa.
nji politički folklor nosi bila i biće na svojim po- Isto
tako,
na sebi oznake nacional- litičkim i programskim Vlada o svonog populizma i obiluje pozicijama.
jim aktivprimitivnim političkim U svom političkom Pro- nostima i
trikovima.
gramu Liga je jasno ista- rezultatiZapravo, svi ti takvi ma- kla osnovne ideje i vred- ma mora
nevri raznih stranačkih, nosti za koje se zalaže: p o d n o s i t i
oksimoronskih spajanja vladavina prava, parla- izveštaj pred
i razdvajanja po “ameba mentarna demokratija, Skupštinom,
principu” sračunati su sa tržišna privreda, podrška a ne pred
namerom da se politički sindikatima, briga o ra- svojim najtrenutno ućari, tj. ugrabi zvoju, solidarnost, rodna višim strašto više iz biračkog tela ravnopravnost, država načkim orkoje je neopredeljeno i le- u funkciji građana, eko- ganima.
targično, a za “ono posle nomska održivost, miro- P a r l a m e n t
videćemo kad mu vreme ljubiva spoljna politika.
mora postadođe...” Liga tako ne misli, Liga tako ne radi...
Pokazati daleko
Sve više i sve češće se go- više spremnovori o tome da se upravo sti
gubi ta jasna granica, za borbu
podela između vlasti i u parlaopozicije, da ima istih m e n ljudi i oko DS i oko SNS. tu
Gde je tu Liga?
- Kod nas u politici kao Sveda više nema definisane
U budućnosti Liga mora pokazati daleko više spremnosti za borbu u
političke ideologije, niti
parlamentu,
pa i za izlazak iz republičkog parlamenta i vojvođanske
na stranačkom niti na
vlasti
kako
ne bi postala ono što nikad ranije nije bila – puki
državnom nivou. Dakle,
politički dekor. Dakle, ne može davati blanko podršku aktuelnim
nemate “politički dres”
pod kojim nastupate, pa
vladama, makar to izazvalo i ozbiljnije potrese
Nacionalni princip ne sme
biti iznad građanskog!
I
DOSLEDNOST LSV
TEMA
Osnovana Razvojna banka Vojvodine
NOVI SAD – Odlukom akcionara na vanrednoj sednici održanoj 28. aprila, Metals banka promenila je ime
u Razvojnu banku. Time je,
praktično, opredeljena poslovna orijentacija te banke,
koja će u budućnosti daleko
veći značaj pridavati finansiranju razvojnih i infrastrukturnih projekata na teritoriji
AP Vojvodine, navedeno je
u saopštenju. Metals banka
je, od jula 2009. godine, u
pretežnom vlasništvu Izvršnog veća AP Vojvodine koje
poseduje 61,9 procenata
ukupnog broja akcija banke.
Udruživanjem potencijala
sa fondovima čiji je osnivač
Vlada AP Vojvodine, koje je
nedavno započeto potpisivanjem sporazuma sa Fondom
za razvoj i Garancijskim
fondom AP Vojvodine, Razvojna banka Vojvodine će
u budućnosti obezbeđivati
značajan finansijski podsticaj projektima od razvojnog
značaja za Pokrajinu. Od-
luku o primenovanju i promeni poslovne orjentacije
banke nešto ranije najavio
je pokrajinski sekretar za finansije Jovica Đukić, koji je
rekao da će biti favorizovani
oni projekti koji podstiču
zapošljavanje.
Iz pokrajinske administracije se, tokom prethodnih
meseci, moglo čuti kako će
preko Metals banke biti realizovana kreditna linija za
koju su planirana sredstva u
iznosu od tri milijarde dinara. Angažovanjem tih sredstava, preduzeća sa sedištem
u Vojvodini biće u prilici da
dobiju kratkoročne ili dugoročne dinarske kredite,
sa kamatnom stopom od
oko 10 odsto na godišnjem
nivou. Krediti se odobravaju u iznosima od milion do
50 miliona dinara, sa rokom
vraćanja kredita od šest meseci do godinu dana.
Sporazumom o poslovnoj
saradnji sa Garancijskim
fondom Vojvodine obezbeđena je kreditna linija u
iznosu od 200 miliona miliona dinara i garantni potencijal fonda u iznosu od 300
miliona. Krediti u iznosu od
500.000 do 10 miliona dinara, indeksirano u evrima,
biće namenjeni poljoprivrednicima za finansiranje
nabavke nove poljoprivredne mehanizacije, uz fiksnu
kamatnu stopu od 7,5 odsto.
Rok otplate kredita je sedam
godina, sa rokom mirovanja
do 15. decembra 2010. godine.
Podsećamo, osnivanje
Razvojne banke Vojvodine
predviđeno je i aktuelnim
pokrajinskim Statutom, a
vojvođanska administracija
je, u više navrata, govorila da
će njeno postojanje, između
ostalog, biti motor razvoja
Vojvodine.
„Metals banku” a. d. Novi
Sad osnovalo je 1990. godine
u Novom Sadu 37 preduzeća
metalskog kompleksa, koja
su kasnije uglavnom propala. Rukovodstvo ove banke
je u nekoliko navrata optuživano da je svesno u stečaj
gurnulo na desetine firmi u
dogovoru sa rukovodstvima
preduzeća („Milan Vidak”,
„Neobus”, „Topolatrans”...).
Krajem 2008. u Metals banku je uvedena prinudna
uprava, a iz krize banku je
izvukla finansijska injekcija
Fonda za razvoj Vojvodine,
čime je pokrajina postala
većinski vlasnik.
4 SLOBODNA VOJVODINA
TEMA
DEJAN MARKOVIĆ, nekadašnji guverner Narodne banke
NARODNA BANKA
JE BILA RAZVOJNA
Vojvodina je bila jedno ogromno građevinsko područje,
gradilo se na sve strane, a na taj razvoj je NBV imala jako
bitan uticaj. Sve fabrike koje se danas prodaju, izgrađene
su u tom periodu, kaže Marković
NOVI SAD – Nasuprot tvrdnjama protivnika autonomije
da je Vojvodina komunistička tvorevina nastala tek nakon donošenja Ustava SFRJ iz
1974. godine, Narodna banka Vojvodine je bila jedna od
institucija čije postojanje nije
bilo vezano za taj Ustav. Takođe, NBV je taj Ustav i nadživela, da bi na kraju bila ukinuta 1993. godine. Narodna
Banka Vojvodine oformljena
je još 13. jula 1971. godine,
odlukom Skupštine SAP
Vojvodine (vidi okvir), tako
da je njen razvojni put praktično trajao 22 godine - do
sredine 1993. godine kada je
nastavila da radi kao Filijala
Narodne banke Jugoslavije u
Novom Sadu.
Selidbe
Narodna banka Vojvodine od svog osnivanja je bila
smeštena u nekoliko zgrada i to najpre u objektu u ulici
Radničkoj br. 2, da bi zatim prešla u novoizgrađenu
zgradu u Vojvođanskih brigada 17. Kasnije je preseljena
u Železničku 3, da bi konačno, nakon izgradnje novog
trezora 1979. godine, bila preseljena u zgradu u Vase Stajića
22, u kojoj se i danas nalazi filijala NBS. Trezor se prvih
godina nalazio u ulici Modene 7, zgradi tadašnje SDK.
Narodne banke
garanti razvoja
Guverner Narodne banke Vojvodine u periodu od
1985-1989 godine Dejan
Marković, za Slobodnu Vojvodinu kaže da ga je na tu
funkciju imenovala Skupština SAP Vojvodine, te da je
za svoj rad odgovarao vojvođanskoj administraciji - parlamentu i Izvršnom veću.
Istovremeno, sa guvernerima narodnih banaka
republika i pokrajina,
bio je član Saveta guvernera NBJ, kao najvišeg
organa. Svaka od narodnih banaka republika i pokrajina imala je
svoju samostalnost, ali su
morale da poštuju
akta poslovne i
kreditno-monetarne politke koje
je propisivala NBJ,
a koja
su bila
usklađena sa
ekonomskom
p o litikom
i
ukupnim razvojem cele zemlje, objašnjava Marković.
- U to vreme Vojvodina je
bila jedno ogromno građevinsko područje, gradilo se
na sve strane, a na taj razvoj
je NBV imala jako bitan uticaj. Sve fabrike koje se danas
prodaju, izgrađene su u tom
periodu – navodi Marković.
Kreditne institucije
Kako ističe, to je bilo moguće, pre svega, zbog toga što
se, za razliku od današnje
Narodne banke Srbije, tadašnja NBJ pored emisione politike bavila i kreditiranjem
privrede.
NBJ je, prema Markovićevim
rečima, propisivala uslove i
način odobravanja kredita,
dok su narodne banke republika i pokrajina to sprovodile i odgovarale za poštovanje
akta poslovne politike koju
je usvojio Savet guvernera
NBJ.
NBV je imala i svoje izvorne
prihode, a nakon odbitaka
njenih troškova, definitivnu
raspodelu tih prihoda obavljala je Skupština Vojvodine,
na predlog Izvršnog veća.
– Ta sredstva su korišćena za
razvoj i podsticaje pojedinih
oblasti poput privrede, zatim
kulture, sporta, zdravstva ili
već prema tome za šta pokra-
www.lsv.org.rs
SLOBODNA VOJVODINA 5
Vojvodine za Slobodnu Vojvodinu kaže
VOJVODINE
Izmeštanje
institucija van
Beograda
ne znači da će se
tamo i odlučivati
Istorijat
jinska administracija odluči
da joj trebaju novci – objašnjava Marković.
Politički razlozi za
ukidanje NBV
Marković ocenjuje da ukidanje Narodne banke Vojvodine nije imalo nikakve
veze sa funkcionisanjem
NBJ, već da je u pitanju čisto politička odluka.
– Došlo je do centralizacije
vlasti, a nema centralizacije vlasti bez centralizacije
para. Zatim su ukinuti fondovi, a fond PIO Vojvodine
je bio najbolji u celoj SFRJ
- penzije na vreme usklađivane, na vreme isplaćivane,
imali smo relativno najviše
penzije (ne računajući Sloveniju). To je lepo sve gospodin Milošević skupio i
odneo u Beograd. Znači, čista politika – ocenjuje bivši
guverner Marković.
Protivnici usvajanja Statuta
Vojvodine između ostalog
su upozoravali da je osnivanje Razvojne banke Vojvodine korak ka osnivanju
nove NBV i cepanju države, ali Marković kaže da je
jasno da Narodna banka
mora da podržava ukupnu
ekonomsku politiku zemlje
i da se ne može voditi separatna monetarna politika.
Na pitanje da li bi u sadašnjem sistemu, u ovoj državi bilo moguće postojanje
Narodne banke Vojvodine,
U publikaciji „Narodna banka Vojvodine 1972 - 1993“,
koju je redakcija Slobodne Vojvodine dobila na uvid zahvaljujući Narodnoj banci Srbije i njenoj filijali u Novom
Sadu, između ostalog, navodi se da su, po Ustavu SFRJ iz
1963. godine, poslovanje i organizacija Narodne
banke Jugoslavije bili uređeni
Zakonom i Statutom Narodne
banke Jugoslavije (NBJ). Amandmanima
na
Ustav iz 1963.
kojima je na
drugačiji način
uređena monetarno-kreditna oblast, rad NBJ je praktično decentralizovan na narodne banke republika i autonomnih pokrajina, za koje je bilo utvrđeno da su ustanove jedinstvenog monetarnog sistema. Na sednici Skupštine SAP Vojvodine 13. jula 1971. godine donet Zakon
o osnivanju Narodne banke Vojvodine, pa se ovaj datum
smatra danom njenog osnivanja. Zajedno sa ostalim narodnim bankama republika i pokrajina, NBV je, u okviru
svojih prava i dužnosti, snosila odgovornost za stabilnost
valute, opštu likvidnost plaćanja i za sprovođenje zajednički utvrđene monetarne politike. Usvajanjem Ustava
iz 1974. godine i nekoliko zakona kojima je regulisano
poslovanje i organizacija Narodne banke Jugoslavije, kao
i Ustavom SAP Vojvodine, NBV je konačno zaokružila
svoje institucionalno postojanje u okviru NBJ i novog
monetarno-kreditnog sistema SFRJ.
Marković kaže da nije bitno kako se neka institucija
zove, već koje su joj ingerencije.
– Nadležnosti koje je imala
NBV bi trebalo da maksimalno ostanu ovde u filijali
NBS u Novom Sadu. Jer, na
primer, ako bi ukinuli tre-
Šta jeste, a šta nije i ne
mora biti decentralizacija i
dekoncentracija vlasti?
zor u toj filijali, sve ekspoziture banaka u Pokrajini
morale bi da idu u Beograd
po novce. Znači, oduzimanjem nadležnosti filijali se
ne postiže neka racionalizacija, a komplikuje se
život – zaključio je Dejan
Marković.
NOVI SAD - U svakom
slučaju povoljno je da se
sedišta određenih institucija iz Beograda premeštaju
u druge gradove u Srbiji,
međutim ne treba smatrati da se tu radi o nekakvoj
decentralizaciji, pa čak ne
ni o dekoncentraciji vlasti
– kaža za Slobodnu Vojvodinu portparolka LSV i
narodna poslanica Aleksandra Jerkov.
Oživljavanje velikih
industrijskih centara
Podsetimo, Ministarstvo
ekonomije je 13. maja saopštilo da je Vlada Srbije utvrdila program za oživljavanje
velikih industrijskih centara - Niša, Zaječara, Kraljeva
i Novog Pazara i područja
čiji je stepen razvijenosti
ispod 50 odsto republičkog
proseka. U okviru tog programa Vlada je, na predlog
Ministarstva ekonomije,
odlučila da se sedište Fonda za razvoj preseli u Niš,
a Nacionalne agencije za
regionalni razvoj u Zaječar.
Predviđeno je da se filijale
Fonda za razvoj formiraju u
Zaječaru, Kraljevu, Novom
Pazaru, Užicu i Zrenjaninu.
– Cilj državnog Programa
za oživljavanje velikih industrijskih centara je smanjenje regionalnih razlika kroz
oživljavanje proizvodnje,
otvarenje novih fabrika i
radnih mesta – piše u saopštenju. Time se, kako su pre-
neli mediji, započinje proces dekoncentracije i izmeštanja državnih institucija.
Opasnije od centralizacije
Jerkova, međutim, kaže da
je sve to ne može smatrati
decentralizacijom, pa ni
dekoncentracijom vlasti,
jer to što će samo sedište
neke insitucije biti negde
drugde, ne znači da će se
i odlučivanje iz Beograda
premestiti u tu instituciju.
– Upravo zbog toga smo u
velikoj opasnosti da, umesto regionalizacije i decentralizacije, imamo jednu
kvazidecentralizaciju i kvaziregionalizaciju. To je na
duge staze čak i opasnije
od same centralizacije, jer
predstavlja privid decentralizacije, što ni u kom
slučaju nije istina – smatra
Jerkova. Ona kaže i da se to,
kako decentralizacija treba
da izgleda i u kojoj količini
treba da je bude, na žalost,
meri iz jednog centra u
Beogradu, što je suprotno
samoj suštini decentralizacije.
– To pokazuje da zapravo
oni koji sada pokušavaju da
se bave decentralizacijom
to rade ne razumevajući
poentu i to rade zato što je
sada verovatno popularno
pričati o tome, ali zapravo
prave decentralizacije ne
može biti bez pristupa od
dole na gore – zaključila je
Jerkova.
FOKUS
6 SLOBODNA VOJVODINA
FOKUS
Na jesen zvanično počinje sa radom
Vojvođanska ženska lobi grupa
NOVI SAD – U Skupštini
AP Vojvodine je održan prvi
sastanak Vojvođanske ženske lobi grupe sa ekspertkinjama sa teritorije pokrajine,
na kojem je predstavljena
ideja o formiranju i ciljevi
ove grupe.
Potpredsednica Skupštine
AP Vojvodine Maja Sedlarević naglasila je da će, nakon
pripremnih sastanaka i preciziranja plana rada, strategija i ciljeva, Vojvođanska
ženska lobi grupa zvanično
biti formirana početkom jeseni.
– Politika rodne ravnopravnosti je nešto oko čega u pokrajinskoj administraciji vlada konsenzus, a zadatak Vojvođanske ženske lobi grupe
će biti da se međusobno još
više povežemo, unapredimo
razmenu informacija i pokušamo da pomognemo da
se što više projekata iz ove
oblasti, u svim sferama, što
brže i što bolje realizuje –
navela je Sedlarevićeva.
Profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu Marijana Pajvančić upoznala je
ekspertkinje iz Vojvodine
sa pravnim okvirom ravnopravnosti polova u pokrajini
i republici, kao i sa procesom osnivanja i izgrađivanja rodnih i zakonodavnih
mehanizama u ovoj oblasti.
Na skupu su govorile i Anita
Beretić, pomoćnica pokrajinskog sekretara za rad, zapošljavanje i ravnopravnost
polova, Danica Todorov,
zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost
polova i Vesna Šijački, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova.
Marko Karadžić dobio nagradu za borbu
protiv diskriminacije u 2009. godini
BEOGRAD - Koalicija protiv diskriminacije dodelila
je priznanja za suzbijanje
diskriminacije i doprinos
unapređenju
jednakosti
svih građana u Srbiji. Nagrade za borbu protiv diskriminacije u 2009. godini
u kategoriji javne vlasti
dobili su državni sekretar
u Ministarstvu za ljudska
i manjinska prava Srbije
Marko Karadžić, kao i tim
Ministarstva rada i socijal-
ne politike. Nagrade su dobili i Radio-televizija B92,
nevladina organizacija Peščanik, kompanija Telenor
i glumac Nikola Đuričko.
Prilikom primanja nagra-
de, državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava Srbije Marko
Karaddžić kazao je da “posao u oblasti ljudskih prava
nikada nije završen” i da
nijedno društvo nije imuno
na diskriminaciju.
– Ono što krasi demokratsko razvijeno društvo je postojanje efikasnog, pravovremenog i profesionalnog
sistema zaštite, koji će prvenstveno raditi na prevenciji, a zatim i na zaštiti. Na
žalost, nas čeka još dug, težak i veliki posao da bi naše
društvo bilo takvo - kazao
je Karadžić. Koaliciju protiv
diskriminacije čine Centar za unapređenje pravnih
studija, Civil rajt difenders,
Labris, Anti trafiking centar, Mreža za ljudska prava, Udruženja studenata sa
hendikepom, Inicijativa za
inkluziju Veliki i mali i Gejten (Gayten) LGBT.
Zajednički udžbenik istorije
doprineo bi pomirenju
NOVI SAD – Mislim da
je dobro što je inicijativa za izradu zajedničkog
udžbenika istorije Srbije
i Hrvatske potekla upravo iz Srbije, a koliko brzo
će se to desiti zavisi od
toga koliko sve zemlje
budu spremne da rade
na pomirenju – izjavila
je portparolka Lige socijaldemokrata Vojvodine
Aleksandra Jerkov. Mogućnost stvaranja jednog ovakvog udžbenika
prvi put je pomenuta
na sastanku predsednika Srbije Borisa Tadića
i predsednika Hrvatske
Ive Josipovića u Bačkom
Monoštoru, a Jerkova
kaže da treba pozdraviti
jednu takvu inicijativu
„zato što to doprinosi
bržem procesu pomirenja i bržoj normalizaciji
odnosa među zemljama
u regionu“.
Srbija treba da bude lider
– Jedino normalno stanje
među zemljama u regionu je upravo saradnja,
zajednički rad i zajednička težnja ka napretku.
Ako tu i bude nekih sukoba oni treba da budu
pozitivni, u nekom smislu nadmetanja ko će na
bolji način da zadovolji
potrebe svojih građana –
smatra Jerkova, koja je i
narodna poslanica LSV
u Skupštini Srbije. Ona,
međutim, ne očekuje da
bi se takav jedan udžbenik mogao pojaviti u skorije vreme.
– Ali, treba očekivati da
će se tako nešto desiti,
jer je to jedini pravi put
kojim naše zemlje mogu
ići. Pritom mislim da Srbija treba da bude lider u
tome, isto kao što mislim
da treba da bude lider u
procesu pomirenja, kao
i privredni i kulturni i
lider u svakom drugom
smislu – navela je ona.
Babić Kekez: Važno za
vaspitanje i obrazovanje
Predsednica Saveta za
prosvetu LSV dr Snežana Babić Kekez kaže da
je udžbenik nastavno
sredstvo izuzetno važno
za sticanje znanja, razvoj
mišljenja, za formiranje
stavova, sistema vrednosti, odnosno formiranje
ličnosti u celini. Zbog
toga, ona smatra da bi zajednički udžbenik istorije
bio od velike važnosti za
vaspitanje i obrazovanje
budućih generacija mladih ljudi u obe zemlje.
– Korišćenjem znanja o
sopstvenoj prošlosti moguće je razumeti odnose sa drugim narodima.
Važno je istaći, kada govorimo o standardima
kvaliteta sadržaja udžbenika, da udžbenik ne sme
da bude diskriminatroski
prema različitim društvenim grupama i zajednicama, što je utemeljeno
Deklaracijom o ljudskim
pravima i Konvencijom o
dečjim pravima – navela
je ona.
www.lsv.org.rs
SLOBODNA VOJVODINA 7
UKRATKO
Pavel Domonji i Slaviša Grujić o ulozi medija
u ratovima devedesetih godina
Ne sme izostati osuda
ratnih huškača
NOVI SAD – Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je nedavno za list
Danas da Večernje novosti,
Udruženje novinara Srbije
(UNS) i RTV Vojvodina ne
sarađuju sa ovim tužilaštvom u predmetu o ulozi
medija u ratovima devedesetih godina, iako im je ranije
upućen zahtev za pristup arhivama. Vukčević kaže da su
pojedini mediji ove zahteve
tužilaštva shvatili kao progon novinara, dok su drugi
odmah reagovali i otvorili
svoje arhive. Predsednica
UNS-a Ljiljana Smajlović
je u medijima rekla da ona
nije „osoba koja dobro reaguje na pritiske“, dok je
direktor Večernjih novosti
Manojlo Vukotić u pismu
Vukčeviću poručio da „ne
prihvata inicijativu NUNS
da se, posle gotovo dvadeset
godina, pokreće tužba i optužnica protiv novinara koji
su, po službenom zadatku,
bili izveštači sa nesrećnih
ratnih područja“. S druge
strane, direktor RTV Vojvodina Blažo Popović izjavio
je da je zahtev od Tužilaštva
upućen arhivi i da je saznao
da arhiva za period od 1991.
do 1999. ne postoji, što je
ustanovljeno još 2003. On je
najavio da će trebati vreme
da se utvrdi ko je odgovoran
i da to sigurno nije učinjeno
od kada je on direktor.
Prekinuto sakupljanje
arhive
Nekadašnji v.d. glavnog i
odgovornog urednika RTV
Novi Sad, odmah nakon
promena 2000. godine, Slaviša Grujić kaže za Slobod-
nu Vojvodinu da su se pojedini novinari odmah nakon
5. oktobra vrlo lako oprali
i da su u tom poslu tražili i
pomoć iz domena politike.
– Te godine nakon rušenja
Slobodana Miloševića, novo
rukovodstvo u kojem sam i
ja bio, dali smo naloge i pokušali smo po svaku cenu
da vratimo deo materijala
za koji smo pretpostavljali
gde se mogao nalaziti. Nalazili smo ih po zabačenim
ormarima u samoj televiziji, a dali smo i nalog da se
prikupe i materijali koji su
izneti van kuće – rekao nam
je Grujić. On dodaje da to
nije završeno do kraja jer
je, nakon manje od godinu
dana, procenjeno da ruko-
neke druge televizije, postali
portparoli i slično.
Pitanje kojim se potvrđuje
integritet državnih
institucija
vodstvo isuviše insistira na
osamostaljivanju RTV Novi
Sad od RTS-a, odnosno
na povratku na prethodno
stanje. Kaže i da ne treba
govoriti samo o informativnoj redakciji nego i o svim
drugim delovima kuće kao
što su dokumentarni program, kulturno – umetnički
program i drugo i ispitati
njihov rad, takođe. On napominje i da su se mnogi
novinari zbog kojih je RTV
Novi Sad postala ono što je
bila tokom devedesetih, nakon 2000. godine sklonili na
Šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora za
ljudska prava u Srbiji Pavel
Domonji kaže za Slobodnu
Vojvodinu da je on mislio da
će, još kada je počeo da radi
Haški tribunal, od prvih deset osuđenih biti barem polovina novinara, ali da se to
očekivanje izjalovilo.
– Ove izjave sada da se neće
otvoriti arhive ili da one ne
postoje, uopšte me iznenađuju. Mislim da je i tužilaštvo očekivalo da će nailaziti
na razne probleme u pribavljanju materijala potrebnog
za elaboriranje ove teme –
rekao je Domonji. On napominje i da bi državni organi
trebalo da učine sve da do
tog materijala dođu jer je
uloga medija u zbivanima
na teritoriji bivše Jugoslavije
bila ogromna i da se preko
toga ne sme preći kao preko
nevažnog pitanja.
– To je pitanje na kojem se
potvrđuje integritet državnih institucija i ja se nadam da će u ime mentalnog
zdravlja ovog društva i nje-
gove dobrobiti državni organi naći načina da dođu do
svih relevantnih matrijala
koji su im potrebni – rekao
je on. Domonji je na kraju
ocenio i da bi i svi mediji i
novinarska udruženja morali da podrže ovakvu inicijativu, jer su upravo takva
zbivanja ruinirala ugled
medija
Hrtkovci ne smeju
biti zaboravljeni
NOVI SAD – Predsednik
Političkog saveta Lige socijaldemokrata Vojvodine
Dušan Jakovljev ocenio je
6. maja, u saopštenju povodom 18. godina od početka
proterivanja Hrvata iz mesta Hrtkovci u Sremu, da je
taj događaj postao simbol
etničkog čišćenja i nasilnog
preseljenja
stanovništva.
Toga dana se, u prisustvu
Vojislava Šešelja, predsednika Srpske radikalne stranke, a uz blagoslov njegovog
bliskog saveznika Slobodana Miloševića, u mirnom
sremskom selu Hrtkovci,
sa većinskim hrvatskim
stanovništvom,
pokušalo
sa ostvarenjem monstruoznog i zločinačkog plana
stvaranja etnički čiste Vojvodine obeležavanjem njenih navodno nepodobih i
nelojalnih žitelja nesrpske
nacionalnosti. Stanovnici
Hrtkovaca nasilno su izbačeni iz svojih domova i pod
pretnjama ubrzo su morali
da se isele. Ovaj događaj bio
je početak maltretiranja Hrvata u Vojvodini, a dvanaest njih smrtno je stradalo
samo zbog svoje nacionalne pripadnosti. U strahu
su tada živeli i pripadnici
nacionalnih zajednica, ali i
pripadnici većinskog naroda koji nisu podržavali politiku Slobodana Miloševića
i Vojislava Šešelja i koji nisu
želeli da žive u etnički čistoj,
srpskoj Vojvodini.
– Vojvodina je Vojvodina
tek kada u njoj slobodno
žive, govore, rade i obrazuju
se na svom maternjem jeziku svi koji je smatraju domovinom, bez obzira koje
nacije i vere bili.
LSV smatra da ovaj događaj
nikada ne sme biti zaboravljen i da njegovi vinovnici
moraju biti kažnjeni, ne
samo zato što zločini protiv
čovečnosti nikada ne zastarevaju, nego i zato što ako
zaboravimo postoji opasnost
da nam se istorija na najgori
mogući način ponovi – piše
u saopštenju. Kako se navodi, da Milošević i njegovi
saveznici nisu došli na vlast
i da nije ukinuta autonomija
Vojvodine, ovako nešto se
nikada ne bi dogodilo.
AKCENTI
POLITIČKA ENCIKLOPEDIJA
u crticama
8 SLOBODNA VOJVODINA
AKCENTI
Vojvođanski dvorci nemaju Grofa Drakulu, ali su veliki
GERING BIO VLA
PRAVNA DRŽAVA
i/ili VLADAVINA PRAVA
Piše:
Radivoj Stepanov
Pojmovi pravna država i vladavina prava veoma često
se sreću i koriste ne samo
u stručnoj literaturi već i u
svakodnevnoj upotrebi. Olaka upotreba ovih pojmova u
“političkoj praksi” dovodi do
njihovog karikiranja, iskrivljenog ili krajnje neprikladnog smisla. Ima primera da
se, iz političkih motiva i pragmatičnih razloga, namerno
ili iz neznanja, u našoj političkoj prošlosti “krivotvorio”
pojam pravne države. Sećam
se, kada je jedan visoki političar SPS-a davne devedeset
druge ili treće godine, presecajući vrpcu kojom je puštao
u rad pedesetak metara pruge
za ranžirnu teretnu stanicu
na Detelinari, pred tv kamerama, za javnost, naglasio da
je to “očigledni dokaz postojanja pravne države”! Glupo
zvuči, ali korisno može biti:
pravna država poslužila je
kao temeljni argument legitimisanja uspešnosti tadašnjeg
satrapskog političkog režima
u Srbiji.
Imajući u vidu proizvoljnu i nekritičku upotrebu, treba imati u vidu da se
pravna država i vladavina
prava često koriste kao sinonimi, iako uopšte nije reč
o identičnim pojmovima.
Pojam pravne (Rechtsstaat)
države u značajnoj meri je
tekovina moderne pravne
nauke, liberalne građanske
misli i građanskog main
stream-a suprotstavljanja
vladarskom
apsolutizmu,
političkom
voluntarizmu
i policijskoj državi. Ovaj
pojam je kontinentalnoevropskog porekla, nemačke provenijencije i nastao
je značajno kasnije od pojma “vladavine prava” (Rule
of Law) koji je ostrvskog i
anglosaksonskog porekla.
Dakle, “pravna država” i
“vladavina prava”
imaju
različito nacionalno, geopolitičko, istorijsko i kulturno
poreklo.
U
današnjem
vremenu pravna država i
vladavina prava ostvaruju
“pojmovnu simetriju”, tj.
izjednačavaju se u civilizacijskoj tekovini i shvatanju
da nema pravne države i/ili
vladavine prava: ako vlast
nije podeljena (na zakonodavnu, izvršnu i sudsku), jer
tamo gde je sva vlast u aprehenziji samo jedne od njih,
tu postoji “vladavina straha”
(Š. Monteskije); ako vlast
nije legitimna, a legitimna
je samo ona politička vlast
koja je ograničena svrhom
svog konstituisanja; ako se
ne izjednačava sa osnovnim
ličnim i političkim pravima i
slobodama koje nastaju kao
političko-pravni izraz svetosti privatne svojine i slobodne konkurencije; ako nema
nezavisnog položaja sudova i
autoriteta prava (auctoritas
iuris) kao institucionalnih i
normativnih izraza granica
političkoj vlasti.
Iz ovih suštinskih
karakteristika pravne države
i vladavine prava proistekli
su osnovni principi pravne
države: poštovanje pravde i
pravičnosti, poštovanje ljudskih sloboda i prava, podela
i ravnoteža vlasti, poštovanje ustavnosti i zakonitosti,
poopštivost prava, pravna
sigurnost, nezavisno sudstvo,
pravna efikasnost, socijalna
vrednost pravne države.
Sledeći prilog: EVROPSKA
UNIJA
NOVI SAD - Javna je tajna
da Vojvodina ima mnogo
turističkih potencijala koji
su nedovoljno ili potpuno
neiskorišćeni. Međutim,
ono što najviše upada u oči
svakako jesu mnogobrojni vojvođanski dvorci koji
jednostavno samo stare i
propadaju. Prema podacima iz knjige „Dvorci i
letnjikovci Vojvodine“, u
pokrajini trenutno ima 53
ovakve građevine od kojih
je većina u veoma lošem
stanju. Međutim, u poslednje vreme je i o tom problemu počelo više da se priča.
potrebno dosta rada i truda da bi se ove građevine
privele turističkoj nameni.
Do sada je u takvoj vrsti
upotrebe svega nekoliko
dvoraca.
– Taj posao zahteva plan.
Treba prvenstveno snimiti
stanje infrastrukture, od
prilaznih puteva pa nadalje, jer je to preduslov da bi
se dvorci stavili u turističku
funkciju. Takođe je veoma
važno utvrditi vlasničku
strukturu – kaže Perković
za Slobodnu Vojvodinu.
Svi oni bi, kaže, trebalo
da budu sređeni u skladu
sa specifičnostima njihove
GVOZDEN PERKOVIĆ
Prvo infrastruktura
i čisti papiri
Na neiskorišćenost tog
potencijala ukazuje direktor Turističke organizacije
Vojvodine Gvozden Perković, ali i napominje da je tu
okoline. Drugim rečima,
ako je neka sredina, u kojoj
se dvorac nalazi, poznata
po vinima, pecanju, lovu
ili bilo kakvoj drugoj zanimljivoj delatnosti i sami
dvorci bi trebalo da se urede u sličnom maniru.
I okolna sela
mogu izvući korist
Perković napominje i da bi
uređenje dvoraca moralo da
bude obavljeno na takav način da sela u njegovoj okolini
imaju korist od toga i to ne
samo kroz ugostiteljstvo nego
i kroz različite vrste privatnog
preduzetništva. To bi bila mogućnost razvoja tog kraja, jer
se dvorci često nalaze u nepristupačnim delovima Vojvodine, a posao bi na taj način
mogli pronaći mnogi nezaposleni iz tog kraja.
- Mogu proizvoditi neke svoje
originalne proizvode od prehrambenih do upotrebnih
predmeta i suvenira, ali je sve
to mora pažljivo isplanirati i
pripremiti – smatra Perković.
Takođe i dvorci bi morali napraviti neku nesvakidašnju,
zanimljivu ponudu za koju bi
se specijalizovali.
- Važno je da sami dvorci ponude različite programe da bi
privukli turiste, jer građevine
same po sebi jesu zanimljive,
ali ne toliko da bi privukle
veći broj posetilaca – rekao
je on. To bi, kako kaže, moglo biti urađeno izgradnjom
biciklističkih staza ili staza za
jahanje, ili možda posebnim
ponudama za lov i ribolov,
kao i ponudom autentičnog
pića ili hrane.
Karađorđe, kralj Filip,
Franc List...
Iako nemamo grofa Drakulu
www.lsv.org.rs
SLOBODNA VOJVODINA 9
UKRATKO
i turistički potencijal i svaki ima svoju priču
ASNIK DVORCA U ČOKI
kao naši susedi Rumuni, prema podacima koji se mogu
pronaći u knjizi „Dvorci i
letnjikovci Vojvodine“, svaki
vojvođanski dvorac ipak ima
neku svoju zanimljivu priču.
Tako recimo, malo je poznata
činjenica da je u dvorcu Šlos
u Golubincima jedno vreme
1813. godine boravio i vožd
Karađorđe, a da je imanje na
kojem se danas nalazi dvorac
Neuhausen u Srpskoj Crnji
jedno vreme bilo u vlasništvu
jednog od najozloglašenijih
nacista Hermana Geringa.
U Geringovom vlasništvu je,
tokom II svetskog rata, bio i
dvorac Marcibanji – Lederer
u Čoki, dok je u dvorcu Marcibanji – Karačonji u Sremskoj Kamenici kraće vreme
boravio i španski kralj Filip.
Za dvorac Špicer (Orenštajn)
u Beočinu vezuju se razne legende, među kojima i da ga je
projektovao čuveni peštanski
arhitekt Imre Steindal, koji
je projektovao zgradu Parlamenta, kao i da je na klaviru,
koji se do skora nalazio u velikoj sali, svirao, glavom i bradom, Franc List.
Dunđerski, Lenka, Laza...
Posebna priča su dvorci
najpoznatije vojvođanske
bogataške porodice Dunđerski. Za ovu porodicu
su vezane neke od najviše
prepričavanih legendi sa
naših prostora. Tako se na
primer, za dvorce porodice Dunđerski u Sokolcu i
u Čelarevu vezuje romantično tragična pričao
o ljubavi Lenke
Dunđerski i književnika
Laze Kostića. U Sokolcu je
sačuvan i Lenkin portret.
Dvorac u Čelarevu je poznat i po tome što je jedna
njegova soba bila namenjena Josipu Brozu Titu, a u
njemu je jedne godine Tito
proveo i novogodišnju noć.
Međutim, najpoznatiji dvorac porodice
Dunđerski, ali i
inače u Vojvodini, je dvorac Fantast koji se nalazi
duboko u ataru
u blizini Bečeja.
Dvorac je sagradio Bogdan
Dunđerski, a u
svom sastavu
je imao ba-
zen, konjušnice, bioskop,
kao i malu kapelu koju je
oslikao Uroš Predić. Danas
nosi ime Fantast po legendarnom trkaćem konju koji
je potekao iz te konjušnice,
a pretpostavlja se da za svoj
bajkoviti izgled ovaj dvorac
može da zahvali upravo
Bogdanu Dunđerskom po čijim
zamislima je i
nastao.
Radna grupa za revitalizaciju
dvoraca
Prošle godine u maju je u organizaciji
Kulturnog foruma iz Sremske
Mitrovice u dvorcu Fantast kod
Bečeja održana Prva međunarodna
konferencija “Dvorci i letnjikovci
Vojvodine”, dok se druga pod nazivom
“Dvorci u funkciji razvoju kulturnog
turizma” upravo održava krajem maja
u kaštelu u Ečkoj. Da sve ne bi ostalo
samo na priči formirana je i Radna
grupa za izradu Predloga nacionalnog
projekta obnove i revitalizacije
najvrednijih dvoraca i letnjikovaca
koju čine brojni stručnjaci, turistički
radnici, privrednici, pripadnici NVO
sektora i mnogi drugi.
Ozloglašeni nacista bio je i vlasnik imanja na
kojem je kasnije podignut dvorac u Srpskoj
Crnji. Malo je poznato i da je u dvorcu Šlos u
Golubincima jedno vreme 1813. godine boravio
i vožd Karađorđe, da je u dvorcu Marcibanji
– Karačonji u Sremskoj Kamenici kraće vreme
boravio i španski kralj Filip, a u dvorcu Špicer u
Beočinu, na klaviru, koji se do skora nalazio u
velikoj sali, svirao, glavom i bradom, Franc List.
Predstavljena
“Rezolucija 1325
Saveta bezbednosti
UN - o ženama,
miru i bezbednosti”
NOVI SAD – U Skupštini AP Vojvodine 12. maja
predstavljena je publikacija „Rezolucija 1325 Saveta
bezbednosti UN – o ženama, miru i bezbednosti“,
koju je izradio Beogradski
fond za političku izuzetnost (BFPE) u partnerstvu
sa Ministarstvom odbrane
Republike Srbije. Tom prilikom, izražavajući zadovoljstvo zbog mogućnosti
da ovako važan dokument
bude predstavljen u pokrajinskom parlamentu, potpredsednica Skupštine AP
Vojvodine Maja Sedlarević
je istakla značaj uvažavanja
rodnog aspekta u oblasti
bezbednosti. Ona je naglasila da je, kao članica Odbora za bezbednost Skupštine
AP Vojvodine i Pokrajinskog saveta za bezbednost,
uvidela mane nedovoljnog
pridavanja značaja ovoj
temi, ali i mogućnosti da se
one, sistematskim radom,
što pre uklone.
Sonja Liht, predsednica
Beogradskog fonda za političku izuzetnost, naglasila
je da publikacija predstavlja
preporuku za izradu Nacionalnog akcionog plana
za primenu ove Rezolucije.
Ovaj nacionalni plan trebalo bi da usvoji Vlada Republike Srbije, a Sonja Liht
je najavila da će, zajedno
sa predsednicom Narodne
skupštine Slavicom ĐukićDejanović i predstavnicima
Ministarstva odbrane, o
ovoj temi i dinamici usvajanja uskoro razgovarati sa
predsednikom Vlade Srbije Mirkom Cvetkovićem.
Profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom
Sadu Marijana Pajvančić
predstavila je ključne tačke
Rezolucije 1325, izdvajajući
one koje se odnose na veću
zastupljenost žena na svim
nivoima odlučivanja, edukaciju za razumevanje rodnog aspekta bezbednosti,
podršku mirovnim inicijativama žena, zaštitu civila,
žena i dece u ratu i drugo.
AKCIJA
10 SLOBODNA VOJVODINA
Jovan Panić – Jovica u drugom krugu izbora za
poslanika u Skupštini AP Vojvodine
LIGAŠICA
Rad
nagrađen
glasovima
Marija
Radojčić
Marija Radojčić, poslanica Lige
socijaldemokrata Vojvodine u
Skupštini AP Vojvodine i članica Izvršnog odbora GO LSV,
rođena je 1982. godine u Jasku.
Završila je Srednju ekonomsku
školu u Novom Sadu, a trenutno
je apsolventkinja na Ekonomskom fakultetu u istom gradu.
Tokom svog školovanja, završila je i više oblika neformalnog
obrazovanja, kao što su BFPE
- Edukacija političarki (2005) i
Godišnji seminar (2009), NDI
- seminar o vođenju izborne
kampanje i seminar za žene
političarke (2006), Centar modernih veština - Škola javnog
nastupa (2006), itd.
Od 2003. godine je članica
Lige socijaldemokrata Vojvodine. Vodila je Opštinski odbor
Omladine LSV Irig, a u poslednjoj predizbornoj kampanji bila
je šefica Izbornog štaba LSV u
Irigu. Posle poslednjeg Kongresa LSV izabrana za regionalnu
koordinatorku RO Srem.
Od 2004. godine bila je najmlađa odbornica SO Irig i šefica odborničke grupe LSV, a od 2005.
godine je saradnica za odnose
sa javnošću SO Irig.
Posle izbora 2008. godine izabrana je za poslanicu Skupštine
AP Vojvodine. Članica je Odbora za budžet i finansije i Odbora
za ravnopravnost polova.
Aktivno je učestvovala na izradi
dva strateška dokumenta opštine Irig - Strategije održivog
razvoja i Strategije ruralnog razvoja.
Trenutno, sa timom ljudi, radi
i na izradi niza projekata za
predpristupne fondove EU.
Kaže da je taj deo posla opušta
i to radi iz čiste ljubavi prema
brojevima. Pristalica je timskog
rada, a sama za sebe voli da kaže
da je jedna od onih osoba koja
se i u snovima igra brojevima.
Voli da putuje, upoznaje druge
narode, njihovu tradiciju kulturu, ali nikad ne propusti da kaže
„kod nas u Vojvodini se to radi
tako i tako“.
Smatra da svaki čovek upoznavajući nove krajeve sveta upoznaje neki novi deo sebe samog,
presrećna je što više nema viza i
što konačno može bez stajanja u
redovima da krene u nove istraživačke pohode. Jedno vreme je
živela i u Americi radi usavršavanja engleskog jezika. Omiljna
knjiga je „Igra staklenih perli“
od Hermana Hesea. Obožava
da kuva, ali i da degustira, pogotovo stara vojvođanska jela.
Voli nešto što baš nije tipično za
žene - brzu vožnju i motore, a i
sama vozi motor.
Iako smatra da su Vojvođani i
Vojvođanke svi oni koji Vojvodinu vole i koji se bore za njen
razvoj i unapređenje bez obzira
na to odakle su rodom, ponosna
je što lično potiče iz porodice
čiji su svi preci poreklom iz Vojvodine i Srema.
Voli Frušku goru i šumu i daće
sve od sebe da joj vrati mir koji
je imala vekovima i smatra da
će to postići izgradnjom obilaznice.
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
329.14 (497.113)
Slobodna Vojvodina/glavni i odgovorni
urednik
Dušan Jakovljev. – God. 1, br.1 (1998) - .
- Novi Sad:
Liga socijaldemokrata Vojvodine, 1998 - ,
- Ilustr. ; 31,5cm
Mesečno.
ISSN 1821-1186
COBISS.SR-ID 138618119
AKCIJA
ŽABALJ – Žitelji Žablja,
Čuruga, Gospođinaca i
Đurđeva svojim glasovima
su odlučili da kandidat LSV
Jovan Panić - Jovica uđe u
drugi krug izbora, jer žele
da on bude njihov predstavnik u Skupštini AP Vojvodine.
Dosadašnji rezultati koje je
Jovica postigao, radeći kao
predsednik Mesne zajednice i zamenik predsednika
SO Žabalj, za svega trećinu
plate, potvrđuju da je on
čovek koji zna probleme sugrađana i kako mogu da se
reše, pa mnogi već najavljuju da će i u drugom krugu
izbora, u nedelju 23. maja,
izaći na birališta i ponovo
mu ukazati svoje poverenje.
Glavni Jovičini ciljevi:
1. Rešavanje problema nezaposlenosti
2. Izgradnja kanalizacione i vodovodne mreže
3. Unapređenje poljoprivrede
4. Razvoj sporta i borba protiv narkomanije
5. Uklanjanje i uređenje deponija
Najvažniji uspesi u Žablju:
1. Sportska hala, rekonstrukcija dečijeg parkića
2. Uklonjene divlje deponije
3. Sanacija dela vodovodne mreže
4. Sređene staze na vašarištu i sanitarni čvor
5. Obezbeđena sredstva za rekonstrukciju biblioteke
Najvažniji uspesi u sva četiri mesta opštine
1. Privukao 51 milion dinara vanbudžetskih sredstava
2. Sanirani su delovi vodovodne mreže u Čurugu
3. Izmuljeni kanali
4. Opremljena poljočuvarska služba u opštini
Tako se radi za opštinu
5. Počela je izgradnja tvrdog atarskog puta od
Gospođinaca ka Kaću, kao i u Đurđevu
U periodu od septembra
2008. do juna 2009. godine
zavšena izrada situacionog
plana za mesno groblje, na
osnovu kojeg se konkurisalo za sredstva za njegovo
uređenje. Sportska hala u
Žablju je konačno dobila
upotrebnu dozvolu i novi
semafor. Uklonjene su divlje deponije, rekonstruisan
je dečiji parkić, a sređene
su i staze na vašarištu, kao
i sanitarni čvor, a obezbeđena su i sredstva za rekonstrukciju Narodne biblioteke „Veljko Petrović“.
Za sva četiri mesta opštine
privukao je 51 milion dinara vanbudžetskih sredstava i to za najsavremeniji
video nadzor u sportskoj
hali u Žablju, kao i nabavku računarske opreme najnovije generacije za Mesnu
zajednicu i Sportski savez.
Sanirani su delovi vodovodne mreže u Čurugu i
Žablju, izmuljeni kanali i
opremljena poljočuvarska
služba u opštini, a počela
je izgradnja tvrdog atarskog puta od Gospođinaca
ka Kaću, kao i u Đurđevu.
Odnos kao prema
svojoj kući
Meštani, kažu, cene to što ima
odnos prema sva četiri mesta
opštine kao prema svojoj kući i
što se Jovica u svojoj kampanji
ne zaklanja iza državnih funkcionera i koalicija, ne obećava
kule i gradove, niti ima stranku sa centralom u Beogradu.
- Meni je, pre svega, važno da
imam podršku ljudi iz svoje
sredine – kaže on, odgovarajući na pitanje kako to da ga podržavaju i ljudi sa drugačijim
političkim gledištima.
www.lsv.org.rs
SLOBODNA VOJVODINA 11
Čestitamo na Avalskom tornju, ali i mi predajnik za popravku imamo!
Predajnik na Iriškom vencu
više od decenije čeka na popravku
Predajnik u Vršcu je preživeo bombardovanje, ali ga je u kasnije srušila košava
pošto nije bio popravljen. Predajnik na Vencu nije srušen, ali je oštećen i nakrivljen
u pravcu jugozapada. Dodatno zabrinjavaju i glasine po kojima će se navodno sva
tehnika sa Iriškog venca prebaciti na upravo obnovljeni repetitor RTS na Crvenom
čotu
NOVI SAD – Za razliku
od Avalskog tornja, koji je,
uz pompu i prisustvo kompletnog državnog vrha, nakon nekoliko godina agresivne medijske kampanje i
prikupljanja sredstava raznim donatorskim akcijama nedavno otvoren, toranj
na Iriškom vencu još uvek
čeka da bude popravljen i
povrati svoju nekadašnju
funkciju.
Tokom NATO bombardovanja gađani su taj,
kao i predajnici u Vršcu
i Subotici, a „najbolje“
je prošao objekat u
Subotici, pošto je od
čelične konstrukcije,
pa je popravljen. Predajnik u Vršcu je preživeo bombardovanje, ali
ga je u kasnije srušila
košava pošto nije bio
popravljen. Predajnik
na Vencu nije srušen,
ali je oštećen i nakrivljen u pravcu
jugozapada,
a nije pao zahvaljujući či-
Toranj gradili pretplatnici
Prema podacima dobijenim od ranijeg rukovodstva RTV Novi Sad, predajnik na
Iriškom vencu bio je deo sistema njihove emisione tehnike, a izgrađen je tokom
sedamdesetih godina. Za razliku od Srbije, gde su gotovo svi takvi objekti finansirani iz
različitih izvora, uključujući i državni budžet, stub na Iriškom vencu građen je isključivo
sredstvima prikupljenim iz pretplate, što znači da su ga direktno finansirali vojvođanski
građani. Isti slučaj je bio i sa repetitorom na Vršačkom bregu, kao i sa zgradom na
Mišeluku, koja je, takođe, uništena 1999. godine. Jedino je predajnik u Subotici kupljen
od strane Televizije Beograd.
njenici da mu se težište
zadržalo u osnovi. Ipak,
oštećena mu je gondola od
nekoliko spratova u kojoj se nalazila emisiona
tehnika. Lift u njemu
nije u funkciji, a nemoguće je koristiti
ni neke od platformi
koje se nalaze na stubu,
pa je zbog svega nabrojanog njegova funkcija
limitirana. Jedino što je
od bombardovanja na
ovamo urađeno jeste to
da je 2005.
godine
odneto nekoliko kamiona
čelika i betona od
uni-
štenog dela gondole, kako
bi se sprečilo da se stub
zbog naprezanja dalje oštećuje. Dodatno zabrinjavaju i glasine po kojima će
se navodno sva tehnika
sa Iriškog venca prebaciti
na upravo obnovljeni repetitor RTS na Crvenom
čotu, čime će predajnik na
Vencu postati nepotreban.
Pomoćnik
pokrajinskog
sekretara za saobraćaj i
preko svog javnog preduzeća Emisiona tehnika i veze
u kojem se nalaze repetitori
i ostali emisioni objekti na
teritoriji Srbije, ali ne i u
Vojvodini. Oni su, prema
rečima Isakova, „ostali nigde“.
– Sada se radi na tome da se
i oni uključe u to preduzeće,
kao zajednički sistem na nivou Srbije. To se rešava u četvorouglu pokrajinski servis,
Predajnički stubovi na Iriškom vencu,
Subotici i Vršačkom bregu, osim za
nesmetan rad pokrajinskog javnog RTV
servisa veoma bitni i za druge servise, te bi,
zbog toga, što pre trebalo da budu vraćeni
u punu funkciju
telekomunikacije
Siniša
Isakov, ističe za Slobodnu
Vojvodinu da su predajnički stubovi na Iriškom
vencu, Subotici i Vršačkom
bregu, osim za nesmetan
rad pokrajinskog javnog
RTV servisa veoma bitni
i za druge servise, te da bi
zbog toga što pre trebalo da
budu vraćeni u punu funkciju. On dodaje da RTV ne
može samostalno da reši
ovaj problem, već da bi tu
trebalo da se uključi država,
ta firma, ministarstva za telekomunikacije i Vlade Vojvodine – objašnjava Isakov. On
dodaje i da je popravka predajničkog stuba na Iriškom
vencu bitna i zbog predstojeće digitalizacije televizijskog
signala.
– Digitalizacija televizije će
osloboditi određene frekvencije za neke druge namene.
Tako da taj objekat ima puno
smisla– navodi Isakov, dodajući da je njegova popravka
od opštog javnog interesa.
VESTI
Liga pristupila
BELLS pokretu
NOVI SAD – Potpisivanjem
Protokola BELLS pokreta o
političkim standardima zaštite
i unapređenja životne sredine,
od strane predsednika Lige
socijaldemokrata Vojvodine
Nenada Čanka na sednici
Glavnog odbora stranke, LSV
je pristupila BELLS pokretu.
Kako je za Slobodnu Vojvodinu objasnila potpredsednica
Lige Nada Lazić, pristupanjem
BELLS (Balkan Environmental Life Leadership Standard)
pokretu, Liga je prihvatila 10
osnovnih političkih standarda
zaštite i unapređenja životne
sredine koji imaju za cilj da
obezbede oporavak, očuvanje
i održivost životne sredine.
– Mi ćemo se, kroz ovaj Protokol, pridružiti ovim aktivnostima i određeni broja naših
članova, poslanika i funkcionera na raznim nivoima
vlasti će podržati ovaj pokret
i omogućiti da se pitanja životne sredine lakše i brže prepoznaju. Inače, Liga je jedina
stranka koja u svom programu ima precizno definisanu
oblast zaštite životne sredine –
rekla je Lazićeva, dodajući da
su u ovaj dvogodišnji projekat,
na nivou zapadnog Balkana
uključene Makedonija, Albanija, BiH, Crna gora, Srbija i
Kosovo. Lazićeva je rekla i da
je pitanje životne sredine izuzetno značajno za proces pridruživanja EU.
Nešto ranije, u Skupštini AP
Vojvodine, organizovana je
javna promocija i prvi radni
sastanak “Otvorene poslaničke zelene grupe” kojim je
predsedavala potpredsednica
pokrajinskog parlamenta mr
Maja Sedlarević. Takva grupa,
u okviru BELLS pokreta, već
funkcioniše u republičkom
parlamentu, a u pokrajinskom
već broji 11 poslanica i poslanika. Pored Sedlarevićeve, tu
su i Đenđi Seleši, Jovanka Petrović, Jan Gages, Aleksandar
Radonjić, Zoran Babić, Vlatko
Jovićević, Dane Pribić, Dušan
Inđić, Jovica Vasiljević i Predrag Mijić.
Sedlarevićeva je izrazila zadovoljstvo odzivom poslanika
koji su prihvatili članstvo u
zelenoj grupi, zahvaljujući im
se na podršci koju daju naporima da se brže i efikasnije
rešavaju pitanja iz oblasti ekologije u Vojvodini.
AKCIJA
Uručena pomoć porodici Lukić
NOVI SAD – Predsednik
Skupštine grada Aleksandar
Jovanović i direktor Centra
za socijalni rad Gojko Vujnović, povodom 15. maja
Međunarodnog dana porodice, uručili su 14. aprila u
Petrovaradinu pomoć devetočlanoj porodici Lukić. Njihov dom zahvatio je požar
početkom decembra prošle
godine, kada je izgorela većina tavana i dečija spavaća
soba, a Centar za socijalni
rad već je pomogao ovoj
porodici sa sedmoro dece.
Jovanović i Vujnović uručili
su dečiju garderobu, hranu
i pribor za ličnu higijenu,
a predsednik novosadskog
parlamenta podsetio je da
je ove godine u gradskom
bužetu za socijalnu i dečiju
zaštitu izdvojeno više od 667
miliona dinara. Direktor
Centra za socijalni rad Gojko Vujnović najavio je da će
Centar pomoći porodici Lu-
kić da izgradi kupatilo, koje
još uvek nemaju, dodajući
da u Novom Sadu ima oko
6.500 stanovnika koji su u
sistemu materijalnog obezbeđivanja.
12 SLOBODNA VOJVODINA
AKCIJA
Potpredsednica Skupštine AP Vojvodine
mr Maja Sedlarević upozorava
Četvrt miliona
Vojvođana
živi ispod granice
siromaštva!
Pomoć Sigurnoj ženskoj kući
NOVI SAD - Gradski odbor
Lige socijaldemokrata Vojvodine Novi Sad i Forum žena
LSV Novi Sad uručio je 14.
maja poklon pakete štićeni-
cima Sigurne ženske kuće u
Novom Sadu, obeležavajući na
ovaj način Međunarodni dan
porodice. Predsednik GrO
LSV Novi Sad, prim dr Rado-
van Latinović je, tom prilikom,
istakao kako se nada da će potreba za postojanjem ovakvih
kuća u budućnosti biti sve manja i da će se u njima odvijati
manje tužni sadržaji.
Predsednica Foruma žena
LSV Novi Sad, Jasmina Nikčević izjavila je da je njihova
namera bila pruže moralnu
podršku i osećaj tim ženama
da nisu same niti da su napuštene i dodala da će Liga učiniti sve što je u njenoj moći da se
postojeći zakoni maksimalno
sprovode i da se institucije ojačaju kako bi mogle da pruže i
zaštitu i podršku svima kojima
je potrebna.
Ligaši pomogli porodici u
Sremskim Karlovcima
SREMSKI KARLOVCI –
Opštinski odbor Lige socijldemokrata
Vojvodine
Sremski Karlovci 12. maja
je, u znak solidarnosti sa naugroženijima, uručio jednokratnu pomoć nezaposlenoj
samohranoj majci četvoro
dece Gordani Šanta. Predsednica Opštinskog dbora,
Nataša Rakoš tom prilikom
je naglasila da se ne radi o
humanitarnoj, već o solidarnoj akciji, koja bi trebalo da
nadležne institucije upozori
na težak položaj samohranih
majki.
– Kao odbor socijaldemo-
kratske partije, insistiramo
na tome da se ne bavimo humanitarnim radom, već akcijama solidarnosti. Naš stav
je da one društvene grupe
koje su nepravednom raspo-
delom moći i dobara postale
marginalizovane, imaju sva
prava na dostojanstven život
– rekla je Nataša Rakoš.
NOVI SAD – U Srbiji ispod
granice siromaštva trenutno
živi oko 720.000 ljudi, obelodanjeno je početkom maja u
Beogradu na skupu “Da li je
Srbija gladna“. Savetnik ministra za rad i socijalnu politiku
Ljubomir Pejaković rekao je,
tom prilikom, da su najviše
ugroženi nezaposleni, naročito
oni iznad 50 godina starosti,
zatim invalidi i porodice sa decom sa smetnjama u razvoju.
Takođe, istaknuto je da bez realnog privrednog rasta i povećanja zaposlenosti nije moguće
smanjiti siromaštvo.
Među najsiromašnijima
Precizne statističke podatke
za teritoriju Vojvodine nemoguće je pronaći, ali se prema
nekim procenama sindikata i
nevladinih organizacija može
zaključiti da u pokrajini živi
trećina tog broja, odnosno oko
240.000 građana. Potpredsednica Skupštine AP Vojvodine
mr Maja Sedlarević za naš list
podseća da su davno prošla
vremena kada je pokrajina bila
najbogatiji deo Srbije, ilustruijući to činjenicom da se među
tradicionalno najsiromašnijim
opštinama u Srbiji poput Crne
Trave ili Bosilegrada, nalaze i
Srbobran, Čoka i Titel.
– Dovoljno je pogledati podatke Republičkog zavoda za statistiku koji pokazuju da su u 15
prvih opština sa najvećim primanjima, svega tri iz Vojvodine. Najbolje plasiran je Beočin
sa platom koja je za 7.000 manja od prvoplasirane opštine
Novi Beograd, u kojoj prosečna plata iznosi 50.289 dinara.
Sledeća vojvođanska opština je
Apatin na 14. mestu sa 37.359
dinara. Toliko o bogatoj Vojvodini – ističe Sedlarevićeva.
Rast nezaposlenosti
Ona kaže da je zbog toga neophodno preduzeti niz mera koje
bi pomogle kako povećanju
zaposlenosti, tako i smanjenju
siromaštva. Tu se, prema njenim rečima prvenstveno mora
angažovati država.
– Ako uzmemo u obzir podatak da je u aprilu objavljen
podatak da je u Vojvodini
došlo do povećanja broja nezaposlenih i da se na evidenciji
Pokrajinske filijale Nacionalne
službe za zapošljavanje sada
nalazi 207.000 nezaposlenih
građana i građanki Vojvodine,
možemo samo da se složimo
da je situacija alarmantna.
Stoga, neophodne su i dodatne mere, strategije i obezbeđivanje sredstava za programe
prekvalifikacije, dokvalifikacije
i povlašćenih kredita za otpočinjanje sopstvenog posla ili neki
slični program koji će ponuditi dugoročno rešenje nečijeg
zaposlenja – zaključila je potpredsednica pokrajinskog parlamenta Maja Sedlarević.
www.lsv.org.rs
SLOBODNA VOJVODINA 13
Vetroenergija veliki potencijal pokrajine
Uskoro širom Vojvodine
polja vetrenjača
Pet opština južnog Banata - Vršac,
Bela Crkva, Kovin, Alibunar i
Plandište imaju najveći potencijal
u Srbiji za upotrebu energije vetra.
Ipak, prvo polje vetranjača nići će u
Sremu, između Krčedina i Beške
NOVI SAD – Sudeći po sve
češćim i ozbiljnijim najavama ulaganja u obnovljive
izvore energije, konkretno
vetra, Vojvodina ima veliki potencijal za njegovo
iskorišćenje. Prema pisanju
medija u protekle tri godine
na mnogim lokacijama postavljeni su merni stubovi,
izdato je i 6 energetskih dozvola, a urađena je i mapa
migracija ptica.
Banat najperspektivniji
Član Saveta za energetiku
i održivi razvoj Gradskog
odbora LSV Novi Sad, mašinski inženjer Vladimir
Trifunac za “Slobodnu Vojvodinu” kaže da Vojvodina
ima najveći potencijal za
korišćenje energije vetra u
našoj zemlji.
– Opšta svetska iskustva,
kada je u pitanju ravničarski teren su na našoj strani,
tako je i kod nas najveći
potencijal u južnom Banatu, ali ne treba zanemariti
ni njegov ostatak – navodi
on. Prema pisanju medija,
pet opština južnog Banata
- Vršac, Bela Crkva, Kovin,
Alibunar i Plandište imaju
najveći potencijal u Srbiji
za upotrebu energije vetra.
A pošto je republička Vlada, u novembru prošle godine, odlučila da otkupljuje
električnu energiju dobijenu vetrogeneratorima, op-
štine Alibunar i Plandište
zajedno su dobile elektroenergetsku saglasnost na 400
megavata. U tim opštinama
je, zbog toga, planirano postavljanje 100 vetrogeneratora snage 100 megavata.
Administracija koči
razvoj
Trifunac kaže da je jedna od
velikih prepreka za iskorišćenje energije vetra visoka
cena ulaganja u objekte koji
bi proizvodili električnu
energiju, a od koje je skuplja
samo solarna energija.
- Problem je što je pri samoj
izgradnji potrebno uložiti mnogo sredstava, a tek
kasnijom eksploatacijom
dobija se jeftinija energija
– objašnjava on. Trifunac
dodaje i da je drugi, možda
i najveći problem u razvoju
vetroparkova kod nas komplikovana i obimna administracija. Na to je nedavno
ukazao i poznati biznismen
Miodrag Kostić, koji je za
list Press rekao da već dve
godine sa italijanskim partnerom čeka dozvolu države
da započne posao sa vetrenjačama vredan 180 miliona
evra! Kostić je rekao da je za
izgradnju jedne vetrenjače
u Srbiji potrebno da investitor pribavi oko 26 različitih
dozvola i tvrdi da država u
ovoj oblasti zbog toga trenutno gubi milijardu evra.
Nedostaju i
statistički podaci
Vladimir Trifunac kaže i da energija
vetra do sada kod nas nije dovoljno
iskorišćena jer, koliko je njemu poznato, i ne postoje precizni statistički
podaci koje bi potencijalni investitori
mogli da koriste.
– Ništa ne znači ako negde godišnje i
300 dana duva vetar, ako su u pitanju
brzine koje ne mogu da se iskoriste za
proizvodnju električne energije – navodi Trifunac, dodajući da bi lokalne
meteorološke stanice trebalo da budu
osposobljene da različite podatke, neophodne za proizvodnju električne
energije iz vetra prezentuju zainteresovanim investitorima. On kaže da bi
tu od pomoći možda bilo i formiranje
Hidrometeorološkog zavoda Vojvodine, pošto je ona i onako specifično
meteorološko područje.
Prve vetrenjače
ipak u Sremu
Iako je Banat najperspektivniji, prvo polje vetrenjača, po svemu sudeći, nići
će se u Sremu. Najavljeno
je da bi prvih 12 vetrenjača za proizvodnju struje
trebalo biti postavljeno između Krčedina i Beške, u
inđijskoj opštini, na površini od oko 30 hektara, sa
ukupnom snagom od 25
megavata. Prema pisanju
lista Dnevnik, investitor
je kompanija “Re-energi”
koja bi u ovaj posao trebalo da uloži 30 miliona evra,
a prvi kilovati struje od
ukroćenog fruškogorskog
vetra poteći će do kraja
ove godine. Vetrenjače će
biti instalirane na izlazu iz
Beške do kraja ove godine,
a ukupna instalisana snaga
iznosiće oko 25 megavata
električne energije. Inače,
stručnjaci kažu da jedan
ovakav
vetrogenerator
može da obezbedi dovoljno energije za oko 1.200
•
domaćinstava.
LOKAL
Ađanski ligaši organizovali
čišćenje obale Tise
ADA – Članovi i simpatizeri Lige socijaldmokrata
Vojvodine u Adi organizovali su 8. maja radnu akciju
čišćenja obale Tise pod nazivom „Očistimo Tisu, očistimo Vojvodinu“. Akcija je
organizovana da bi se skrenula pažnja na ekološku
krizu, zagađenost vazduha
i zagađenost reke Tise, kao
i čitave životne sredine. Ligaši i ligašice OO LSV Ada,
pod istaknutom zastavom
LSV i zastavom Vojvodine,
prikupili su više stotina kilo-
grama plastičnih i staklenih
flaša, flakona od aluminiju-
14 SLOBODNA VOJVODINA
LOKAL
Marija Radojčić, poslanica LSV u
Skupštini AP Vojvodine, insistira
Pronaći zagađivače
Fruške gore!
ma i bačene obuće, i to sve
između ađanskog štranda
i skele koja povezuje Adu i
Padej. U akciji je učestvovao
i poslanik LSV u Narodnoj
skupštini Republike Srbije
Radovan Radovanović.
Omladinci čistili Kamenički park
NOVI SAD – Gradski odbor Omladine LSV Novi
Sad sproveo je 2. maja u
Kameničkom parku akciju čišćenja parka od
ostataka koje su kamperi
ostavili tokom prethodnog dana, slaveći 1. maj.
Tokom akcije, članovi i
članice Omladine LSV
nastojali su da pokažu
kako je ekološka svest
građana još uvek nedovoljno razvijena i kako bi
trebalo više pažnje usmeravati na zaštitu i čuvanje
prirode. Takođe, omladinci su ovom akcijom
pokazali da nastoje da
sačuvaju zelenilo u našoj
okolini i da podsete sve
da zemlja nije nasleđena
od naših predaka, nego
da je pozajmljena od budućih generacija.
Radom obeležili Dan planete Zemlje
BAČKA TOPLA – U subotu, 24. aprila, članovi Mesne
organizacije Lige socijaldemokrata Vojvodine Linder
u Bačkoj Topoli obeležili su
Dan planete zemlje. Tom
prilikom, okupilo se šezdesetak žitelja ovoga dela
grada, zajedno sa ligašima,
a u cilju da se sredi zapušteno igralište kod Novog
doma. Ofarbane su ograda
i kapija, postavljeni novi
koševi i raskrčeno divlje
rastinje oko ovog terena.
Istim povodom, nekoliko
dana ranije, na teritoriji
MO LSV Linder – Ekonomija Zobnatica, sprovede-
na je radna akcija pošumljavanja, u okviru koje su
ligaši zasadili sadnice vrba
i topole. Tada je dvadesetak
ligaša iz okolnih mesnih
organizacija LSV bačkotopolske opštine posetilo i
novoformiranu Mesnu organizaciju LSV Kavilo, gde
su, takođe, zasadili mladice
vrbe i topole.
Marija Radojčić
insistira da se
pronađu krivci
NOVI SAD - Poslanica Skupštine AP Vojvodine Marija
Radojčić kaže za Slobodnu
Vojvodinu da ni skoro dva
meseca nakon što je na Fruškoj gori pronađeno šest buradi sa opasnom materijom nisu
pronađeni počinioci. Ona je
pozvala nadležne organe da
to što pre učine.
– To što ni nakon bezmalo
dva meseca nisu uhvaćeni niti
identifikovani počinioci tog
nemilog događaja je više nego
zabrinjavajuće za sve meštane
Vrdnika i čitave opštine Irig –
navela je Radojčićeva. Ona je
posebno istakla da se ne sme
zaboraviti da je Vrdnik banja,
koja treba da bude oličenje
ekološke čistoće, kao što treba da bude i sam Nacionalni
park Fruska gora. Pomoćnica ministra za zaštitu životne
sredine i prostorno planiranje
Danica Baćanović nam je rekla da je inspekcija tog ministarstva svoj posao završila.
– Mi smo svoje odradili i sada
je na pravosudnim organima
da taj posao završe po zakonu
– kaže Baćanovićeva, dodajući da ona nema nikavih novih
podataka o tom slučaju.
Podsetimo, nadomak Vrdnika je pronađeno šest buradi
opasnog otrova Difenil cijanat i nikome nije jasno kako
su se ona tu našla, niti ko ih
je mogao doneti. Svi se, međutim, slažu da se tako nešto
više nikada ne sme dogoditi,
jer je prava sreća da su burad
ostala zatvorena i da niko nije
nastradao.
Republička inspekcija za zaštitu životne sredine je odmah reagovala i burad su
bezbedno uklonjena. Odmah
nakon ovog događaja, krajem
marta, prva je reagovala Liga
socijaldemokrata Vojvodine,
koja je u Vrdniku organizovala konferenciju za novinare
na kojoj je skrenula pažnju na
ovaj incident i zatražila da se
pronađu krivci i adekvatno
kazne.
Predsednik Skupštine opštine Irig Vladislav Ilkić (LSV),
tom prilikom, pohvalio je
akciju inspekcije, ali i napomenuo da i drugi organi
moraju uraditi svoj posao
kako se ovako nešto više ne
bi ponavljalo. Dan kasnije u
Irigu je, u organizaciji OO
LSV Irig, održana tribina na
temu ‘’Otpad i opasni otpad’’.
Aktuelnost ovog događaja,
kao i eminentni predavači,
pomoćnica ministra za zaštitu životne sredine i prostorno
planiranje Danica Baćanović
i pomoćnica pokrajinskog
sekretara za zaštitu životne
sredine i održi razvoj Nada
Lazić, privukli su veliki broj građana koji su sve zabrinutiji za zaštitu životne sredine,
naročito Fruške gore kao nacionalnog parka.
www.lsv.org.rs
SLOBODNA VOJVODINA 15
Načelnica Severnobačkog okruga Eržebet Kiš za Slobodnu Vojvodinu:
Podela države na okruge
nije decentralizacija
SUBOTICA – Eržebet
Kiš je pre nešto više od
mesec dana preuzela
funkciju načelnice Severnobačkog okruga, a
za Slobodnu Vojvodinu
priča o svojim planovima i angažmanu za poboljšanje standarda građana na tom području.
Ona podseća da je organizacija okruga u nadležnosti Vlade Srbije, te
da zbog toga nije u mogućnosti da pomogne
oko aktuelne inicijative
građana Ade, Kanjiže i
Sente koje žele da uđu
u sastav Severnobačkog
okruga, kojem prirodno
gravitiraju.
Saradnja “komšijskih”
okruga
Prema
zakonskim
odredbama,
načenik
upravnog okruga ima
obavezu da usklađuje
rad područnih jedinica
i prati primenu direktiva i instrukcija koje
su im izdate. Ipak, načelnik okruga, u skladu
sa zakonom, ima pravo
i da sarađuje sa opštinama i gradovima, te
će ona to i iskoristiti u
svom budućem radu.
– Angažovaću se, ukoliko za to postoji mogućnost, da se taj problem
reši na najbolji mogući
način – navodi Eržebet
Kiš. Ona otkriva da se
trenutno radi na formiranju Razvojne mreže
gradova i opština Se-
vernobačkog, Severnobanatskog i Zapadnobačkog upravnog okruga, koja bi trebalo da
doprinese privrednom
razvoju svih opština u
tim okruzima.
– Opštine bi na taj način trebalo da izgrade
raznovrsne oblike saradnje, pa onda više
neće biti bitno da li je,
na primer, za Kanjižu
nadležna inspekcija iz
Kikinde ili Subotice –
objašnjava Kišova. Načelnica Severnobačkog
okruga kaže da svaka od opština u ta tri
okruga ima iskustvo u
realizaciji konkretnih
projekata iz različitih
oblasti, zbog čega očekuje uspeh pomenute
inicijative.
Samo dekoncentracija
vlasti
Eržebet Kiš objašnjava
i da podela države na
okruge ne znači njenu
decentralizaciju,
već
samo dekoncentraciju vlasti, pošto je reč o
ispostavama ministarstava i drugih državnih
organa, koji su od njih
zavisni, kako po pitanju rukovođenja, tako
i finansiranja. Sadašnji
model upravnih okruga
ni ne predstavlja put ka
decentralizaciji, navodi
Kišova, pošto lokalne
samouprave
nemaju
uticaja na rad tih ogranaka centralne vlasti.
Infrastruktura među prioritetima
Načelnica Severnobačkog okruga Eržebet Kiš objašnjava
da postoji veliki broj oblasti i projekata u kojima bi opštine i okruzi mogli međusobno sarađivati, među kojima se
ističe poboljšanje i razvoj komunalne infrastrukture, kao
osnove za privredni, turistički i kulturni razvoj.
– Mogućnosti su zaista velike i odnose se, između ostalog, i na izradu regionalne razvojne strategije i regionalnog razvojnog plana, zajedničkog projekta utvrđivanja
realnih potreba tržišta rada i podsticanje unapređenja
ponude deficitarnih zanimanja. Tu su i zajednički projekti korišćenja geotermalne vode u cilju razvoja turizma,
zdravstva, rekreacije, ali i poljoprivredne proizvodnje –
navodi ona.
Eržebet Kiš očekuje da će proces pridruživanja Srbije EU
i potenciranje regionalne saradnje na tom putu, biti značajna pomoć u realizaciji budućih projekata, pre svega u
finansijskom smislu, zbog mogućnosti korišćenja sredstava iz različitih evropskih fondova.
– Očekujem da će se gradovi i opštine potpisnici kroz
realizaciju ove inicijative steći neophodne kompetencije,
poverenje, iskustvo i izgraditi operativnu strukturu za
zajedničku realizaciju projekata povećevajući tako svoje zajedničke kompetencije i postajući pouzdan partner
potencijalnim kreditorima, finansijerima i investitorima
– zaključila je Kišova.
UKRATKO
U Zrenjaninu
održana
promocija knjige
Nenada Čanka
ZRENJANIN – Knjiga Nenada Čanka „Kao i sva ravnica“ predstavljena je, krajem aprila, Zrenjanincima
na promociji u Pozorišnom
klubu Zeleno zvono. Ovo
je bila prvo predstavljanje
knjige u Srbiji. U knjizi Čanak ispisuje tragične životopise svojih predaka, koji
određuju i sudbinu njihovih
potomaka. Prema motivima
jednog dela ove knjige snimljena je i veoma popularna televizijska serija „Sva ta
ravnica“, koja je prikazana
na televiziji Pink. O knjizi je
govorio autor Nenad Čanak,
glumica Sonja Damjanović,
režiser Nenad Lekić i novinarka Tanja Vojtehovski
– Stevanov. Čanak, koji je
knjigu napisao 2002. godine, kada je doživeo tešku
saobraćajnu nesreću, za Blic
je svojevremeno rekao da se
u seriji ne pojavljuje nijedan
lik njegovih predaka, te da
su Jagodići, čijom sudbinom
se bavi serija, bili njihovi susedi.
Maja Timotijević
na tribini u Bačkoj
Topoli
BAČKA TOPOLA - Mesna
organizacija Lige socijaldemokrata Vojvodine Baloghaz
organizovala je, krajem aprila, u bačkotopolskom Domu
podružnice Vašarište, tribinu pod nazivom „Subvencije
za poljoprivrednike u 2010.
godini“. Gošća tribine bila
je državna sekretarka u Ministarstvu za poljoprivredu
vodoprivredu i šumarstvo dr
Maja Timotijević. Posetioci
su pokazali i interesovanje
za stavove i program Lige
socijaldemokrata Vojvodine
u vezi sa poljoprivredom.
Poruku Maje Timotijević da
se poljoprivrednici moraju
povezati i udruživati, kako
bi što spremniji dočekali
sve promene koje slede u
poljoprivredi sa neminovnim našim približavanjem
Evropskoj uniji prisutni su
prihvatili i zatražili pomoć
za bolje organizovanje.
16 SLOBODNA VOJVODINA
www.lsv.org.rs
Ligaši i u opoziciji postižu uspehe
LSV ističe zastave
širom Vojvodine
VOJVODINA – Bez obzira što se nalaze
u opoziciji, ili kao što je slučaj u nekoliko sremskih opština čak i van parlamenta,
odbori LSV uspevaju da se izbore za svoje
inicijative i poboljšanje položaja građana, ali
i same Vojvodine. Poslednji u nizu primera
jeste i borba za isticanje vojvođanske zastave pred zgradama Skupština opština, što je
inače zakonska i ustavna obaveza lokalnih
samouprava na teritoriji Vojvodine.
Tako je na inicijativu Opštinskog odbora
LSV Šid, krajem aprila, svega desetak dana
nakon njenog pokretanja, Liga uspela da
se izbori da se na zgradi SO Šid svečano
istakne zastave Autonomne Pokrajine Vojvodine. Tome je prethodilo sastanak predsednika OO LSV Šid Predraga Bekereka sa
predsednicom opštine Natašom Cvetković.
što je u kratkom roku ispoštovan – istakao
je tada Bekerek.
Slično su učinili i Ligaši u Sremskim Karlovcima i to veoma uspešno. Naime, osim
što je nakon inicijative lokalnog odbora
Lige socijaldemokrata Vojvodine vojvođanska zastava istaknuta u Svečanoj sali
opštine Sremski Karlovci, nakon desetak
dana našla se i na zgradi opštine.
– Veoma smo zadovoljni činjenicom da je
naša inicijativa usvojena i što se zastava AP
Vojvodine konačno našla tamo gde joj je i
mesto. Ovo je važna pobeda , a Liga će i dalje nastaviti da se bavi stvarima važnim za
naše građane – istakla je za Slobodnu Vojvodinu predsednica opštinskog odbora LSV
Sremski Karlovci Nataša Rakoš. Zanimljivo
je spomenuti da je i u Sremskim Karlovci-
Nedugo zatim, Bekerek i Cvetkovićeva su,
uz prisustvo velikog broja novinara, građana, kao i simpatizera i članova LSV svečano
istakli zastavu Vojvodine na zgradu opšitine
Šid. Bekerek je tom prilikom izjavio da je
zadovoljan što je Ligina inicijativa tako brzo
naišla na pozitivnu reakciju vlasti.
– Liga socijaldemokrata Vojvodine Šid, kao
opozicija u svojoj opštini stalno ukazuje na
razne načine na propuste i greške aktuelne
vlasti u cilju poboljšanja života građana. Verujemo da ovaj propust nije nameran, da je
bio čisto tehničke prirode i zadovoljni smo
ma Liga vanparlamentarna stranka.
Nešto ranije, u Inđiji, gde je ista situacija kao i u prethodna dva slučaja, takođe
je nakon insistiranja LSV pred zgradom
opštine postavljena zastava AP Vojvodine.
Predsednik opštine Goran Ješić tome se
dugo opirao uz opravdanje da su huligani
stalno skidali vojvođansku zastavu i uništavali je. Ipak, to je promenjeno zahvaljujući upornom insistiranju aktivista LSV,
pa se sada, pored zastava Republike Srbije
i opštine Inđija, na jarbolu vijori i zastava
AP Vojvodine.
SPORT:
Pripreme za 10. svetsko
prvenstvo u šorama
TOMAŠEVAC – Jubilarno, Deseto svetsko prvenstvo u banatskim šorama biće organizovano
u Tomaševcu 3. i 4. jula
ove godine, u organizaciji
Društva za zaštitu i očuvanje banatskih šora. Kao
i prethodnih godina, pred
svetsko prvenstvo biće
organizovano nekoliko
kontrolnih turnira, a već
narednog vikenda turniri
će biti organizovani u Novom Sadu i rumunskom
mestu Radimna. Naredne
subote će se na pomoćnom
terenu FK Kabel u Novom
Sadu susresti četiri ekipe
- dve iz Novog Sada i po
jedna iz Kikinde i Sakula.
Kikinđane će predstavljati
„Kikindski mamuti“ i Novosađane ekipe „Second
hand“ i „Novosadski bećari“, a četvrti učesnik je
ekipa „Sakule“ iz Sakula.
U Radimni će, pored lokalnih ekipa, učestvovati
i dve naše – „Marijevo“ iz
Tomaševca i „Lale“ iz Bele
Crkve.
Titulu će na jubilarnom
svetskom
prvenstvu
braniti aktuelni šampion ekipa „Marijevo“
iz Tomaševca, koji su u
prošlogodišnjem finalu
ubedljivo pobedili ekipu
„Second hand“ iz Novog
Sada. Treće mesto tada je
zauzela ekipa iz Sakula.
Očekuje se da i ovo, kao i
prošlogodišnje prvenstvo
bude internacionalno, te
da pored domaćih ekipa
učestvuju i takmičari iz
Rumunije.
Inače, Banaćani kažu da
su banatske šore preteča američkog bejzbola.
Navodno je naš poznati
naučnik Mihajlo Pupin,
koji je rodom iz Idvora, krpenu lopticu koju
su Banaćani koristili za
svoju igru, odneo u SAD
i tamošnje stanovništvo
upoznao sa pravilima našeg „pastirskog sporta“.
Banatske šore ili „lopta na
beganje“ su stara čobanska igra loptom i palicom,
koja se danas igra u vojvođanskom i rumunskom
delu Banata. To je sport u
kome se takmiče dva tima
sa po 10 igrača. Koristi se
krpena loptica težine 250
do 300 grama, pravljena
tako da stane takmičaru u
ruku. Ako se desi da bude
lakša, to se jednostavno
i brzo rešava kvašenjem.
Za razliku od američkog
bejzbola gde ih ima četiri, kod šora postoje samo
dve baze ili “curice”, kako
ih zovu, a umesto “bejzbolki” tu su palice od
jasenovog drveta ručne
izrade. Jedan meč traje
60 minuta, a u slučaju nerešenog rezultata igra se
15-minutni produžetak.
Svetsko prvenstvo organizuju Udruženje za zaštitu
i očuvanje banatskih šora
i Mesna zajednica Tomaševac.
Download

Slobodna Vojvodina br. 54