ZAŠTO ŽENE ZVOCAJU?
Uvodni ekspoze
Da,stvarno,zašto žene zvocaju?Teško pitanje!?Verovatno da se,zbog težine
pitanja,niko nije upustio u ozbiljno traganje za odgovorom koji bi osvetlio ovako raširenu
pojavu.Nema ozbiljne literature o zvocanju.Zašto?
Moja supruga se,videvši samo radni naslov "Knjiga o zvocanju",pre nego što sam
išta napisao,nasmejala i bez mnogo premišljanja dala odgovor: "To je seksistička tema.
Rastrgnuće te feministkinje...ha, ha...Uostalom, zvocaju i muškarci..."
"Ali,ređe.Zvocanje je ipak tipično za žene,kao diferencija specifika pola...
Uostalom,naslov je 'Knjiga o zvocanju',a ne 'Knjiga o ženskom zvocanju'. Zašto si odmah
predpostavila da će se tekst odnositi samo na žene?Ili je toliko vezano za žene, da se
samo po sebi nameće.?.",pokušao sam da argumentišem.
"Pa,jeste...Ali,šta tu ima da se objašnjava?Žene zvocaju zato što su
nezadovoljne." Reče,i ode.
Odista,šta tu ima da se objašnjava?Žene zvocaju zato što su nezadovoljne.
Logično. Ali,ostaje otvoreno pitanje zašto bi me zbog toga "rastrgle feministkinje?"I to je
logično!Zato što je "tema seksistička. " Šta da radim? Da li da se upustim u rizičnu
temu,u opasnost da postanem rastrzana ličnost,ili rastrgnut?Ma,neće one mene...
Uostalom, i ja sam feminista!
Ne,nisam prevrtač koji menja stranu čim oseti opasnost.Ja sam pravi ubeđeni
feminista.Ako treba,spreman sam i da se zakunem na neku žensku "Bibliju",po izboru
"nevernih Tomislava".Imam želju da činim dobro ženama koje,uzgred budi
rečeno,volim.Možda je njima sve jasno,i nemaju potrebu za ovakvom knjigom,ali nije
jasno muškarcima.Oni teže shvataju.Ako muškarci budu sposobniji da razumeju
žene,onda će dame biti manje nezadovoljne,pa će možda i manje zvocati.Zvuči
logično(mada prilično naivno).Eto,ja ću,kao pravi feminista,pokušati da pomognem
muškarcima da shvate ono neshvatljivo,transcendentalno u ženskoj prirodi,radeći
tako,zapravo,u korist žena.Potajno se nadam da ću,kao nagradu,dobiti člansku
kartu...Zamalo da kažem do kraja,a onda moja nadanja više ne bi bila potajna.
Definisanje pojma "zvocanje"
Elem,da pređemo na temu.Šta je to zvocanje?Neki autori pojavu
nazivaju:"čantranje","kvocanje","džangrizanje","pridikovanje","popovanje","sranje",
"vakela","histerisanje","ronzanje"...i sl.Sve ove pojave su različite manifestacije
osnovnog, mada složenog oblika ponašanja nazvanog zvocanje.(O podvrstama i
specifičnim ispoljavanjima suštinski iste pojave, biće reči kasnije.)
Zvocanje je masovna pojava najraširenija u ženskom rodu.Oblik komunikacije
karakterističan za pripadnice lepšeg pola,mada se može, sporadično, nevešto,amaterski i
ne tako autentično,sresti i kod pripadnika "ružnijeg pola". (Poput bradavica na maljavim
muškim grudima koje podsećaju na ženske,ali ne znamo čemu služe.)Moglo bi se, dakle,
definisati kao "primarna polna karakteristika" ženske psihe.U najmanju ruku kao
sekundarna. Da li je biološki ili socijalno determinisana, nauci, nažalost, još nije poznato.
Raširenost pojave u prostoru i vremenu(Prema istorijskim izvorima pojavljuje se u svim
vrstama društvenog uređenja, od prvobitne zajednice do savremenih demokratskih
društava.) navodi na predpostavku da, možda,postoji poseban gen koji reguliše ovo
ponašanje. Nadajmo se da će iščitavanje ljudskog genoma rasvetliti i ovu misteriju.
Čak iako takav gen postoji,to ne isključuje potrebu socijalno-psihološke analize
dotičnog oblika komunikacije.Ljudski instinkti su podložni promenama jer je čovek i
biološko i socijalno biće.Mada su,kažu brojni istraživači,žene bliže prirodi i svojoj
biološkoj osnovi.Bliže životu.Iz tog razloga,njihovi instinkti su manje podložni
promenama.
Ako zvocanje ima neko svoje instiktivno poreklo,moralo bi da ima i svrhu.
Instinkti su svrhom usmerena ponašanja,tipična za vrstu.Priroda ne podržava besmislene i
nesvrsishodne instinkte.Ona je dobra majka.Racionalna i dosledna. U instinktivne radnje
se pretvaraju,dakle,samo ona ponašanja koja vode do nekog cilja značajnog za opstanak
vrste.Koji bi to cilj mogao biti kada je u pitanju zvocanje?
Objekti zvocanja su,pre svega,muškarci,zatim deca,a povremeno i sporadično je
usmereno i na druge osobe.Veoma retko na žene.Šta se želi postići kod objekata na koje
je usmereno zvocanje?Za početak,kod muškaraca?
Ovakav oblik komunikacije sa pripadnicima ružnijeg pola podrazumeva i neke
tipične predpostavke koje se tiču bio-socio-psiholoških odlika objekata. Zbog tih
predpostavljenih odlika muškaraca,očekuje se da će određeni oblik komunikacije postići
željeni cilj.Koje su to osobine muškog roda koje,po raširenom uverenju žena,čine
zvocanje svrsishodnim ponašanjem?
Pre nego što navedem tipične "velike istine" o muškarcima,napomenuću da one
nisu plod mog izmišljanja.Naime,niz godina sam radio kao psiholog u timu za razvod
braka jednog Beogradskog centra za socijalni rad.Razveo sam nekoliko hiljada brakova,i
čuo isto toliko bračnih priča.Svaku storiju u dve, ili više verzija. Verziju supruge(dame
imaju
prednost),verziju
supruga,zatim
verzije
dece,ponekad
baba
i
deda,rođaka,komšija...Bilo je tu tužnih priča,jer razvod braka je tužna pojava.Ali, mnogo
toga je i komično."Sve mi te životne priče jedna na drugu liče",izrazio sam se u stihu.Ne
samo da liče,već su,u osnovi,indentične.Kao neka matrica,ili formula u koju možete
stavljati različite sadržaje,ali je ishod,rezultat,određen samim obrascem.Nešto
kao:"Kvadrat nad hipotenuzom,to zna svako dete,daje zbir kvadrata nad obe katete."Već
na prvu rečenicu jednog supružnika,unapred sam u svoju beležnicu upisivao odgovor
onog drugog.Tačno sam znao šta će ko reći. Nikakva mudrost.Pa,svi pričaju isto,sa
malim,dekorativnim varijacijama.A većina veruje da su originalni,da se to samo njima
dešava."Zamislite vi, gospodine,šta on(ili ona) meni radi i govori!" Ne mogu ni da
zamislim.Znam.
I muškarci i žene imaju stereotipne priče.Ali,pošto je ovaj put tema zvocanje,
otkriću vam velike ženske istine o muškarcima.Istine onih žena koje zvocaju i veruju u
delotvornost metode zvocanja.
SEDAM MUŠKIH SMRTNIH GREHOVA
1)Muškarci su,po prirodi,lenji. Skloni su da se izvlače iz kućnih poslova.Površni su. Kad
i rade,rade to "kao mačka repom".Hedonisti su.Zato im treba zameniti zadovoljstvo u
lenčarenju
zadovoljstvom
koje
osete
po
prestanku
zvocanja.Potrebno
je,zvocanjem,stvoriti kod njih napetost koja remeti uživanje,kako bi privremeni prestanak
rada izvora napetosti doživeli kao zadovoljstvo.Nikada se sami ne bi setili da nešto urade
u kući.Ako se to i desi,onda je u pitanju osećanje krivice zbog nečega što treba tek
ispitati.Često su lenji ne samo da fizički rade,već i da razmišljaju o bitnim stvarima,da se
duhovno usavršavaju,da se suoče sa sopstvenim nedostacima.
2)Muškarci su,po prirodi,samoživi. Nisu spremni na žrtve i odricanja.Lepo im je da se
pomaze sa decom,da se poigraju sa njima,ali da nešto ozbiljnije rade-to ne. Čim aktivnost
nije zabavna,i zahteva napor,i nije usmerena na njihovo lično ostvarivanje i ambiciju,oni
bi da zbrišu.Školske obaveze dece, pravilna ishrana...sve ono protiv čega se deca
bune,njih zamara.Tate su za lepše stvari,a mame za teranje na obaveze.Stiču jeftinu
popularnost kod dece. Potkupljivanjem.To rade zato što su i sami detinjasti.Najvažnije im
je zadovoljstvo. Treba ih vaspitavati,kao i decu. Skloni su da racionalizuju ovakva svoja
ponašanja parolama da deca treba da budu samostalna,da rade sama,i da ih ne treba daviti
obavezama,već im učiniti učenje i rad zabavnim.Teoretišu mnogo,ali nisu spremni da se
ulože i dokažu svoje teorije.Zvocanje je dobar metod.
3)Muškarci su skloni prevarama i dvostrukom moralu. To sledi iz njihovih predhodno
navedenih osobina.Nisu u stanju da se dublje ulažu u odnos i ispravljaju ono što u njemu
ne valja(čitaj ono što kod njih ne valja.)Lakše ima je da pobegnu u avanturu gde se od
njih ne očekuje ozbiljnost i odricanje koje je nužno za dobar brak.Ipak,skloni su osećanju
krivice,te tu sklonost treba koristiti kako bi se, zvocanjem i stalnim ispitivanjem,izgradila
dovoljna doza napetosti.Ta napetost se unosi u vanbračnu vezu i kvari jeftino stečeno
zadovoljstvo,a oni nisu spremni da se bore za skupa zadovoljstva.Skloni su da
racionalizuju svoja ponašanja glupostima kao: "Prevara muškarca je bezopasna za
brak,on se ne vezuje emotivno kao što to čine žene kad ulaze u ljubavne avanture..." Ili:
"Muškarac koji ima ljubavnicu je muškarčina,a žena koja ima ljubavnika je kurva..."U
prirodi je muškarca de želi da oplodi što više ženki,a u prirodi žene je da svije gnezdo i
veže mužjaka za porodicu..." Zvocanje je dobar metod.Može se koristiti i preventivno.
4)Muškarci su inertni.Skloni su rutini.Nisu svesni da brak treba negovati,
"zalivati"...Lako gube interes i smisao za romantiku i avanturu u braku.Ne znaju koliko je
razgovor "o nama" bitan za održavanje i razvijanje odnosa.O svemu treba pričati, a oni to
ne vole.Dosadu ne vide kao problem,već je smatraju normalnim stanjem bračnog
odnosa(Uz dopunsko uzbuđenje "sa strane") Rutina ubija želju. Ženi je potrebna promena
ambijenta,"neko novo,lepo mesto...gde bi smo ponovo doživeli jedno drugo na nov
način." Njena seksualna želja je vezana za ambijent i promenu. Četri zida je guše.Umesto
da probudi njenu želju,njemu je lakše da se,na gotovo,sretne sa seksualnošću neke druge
žene,neke neuspavane lepotice.Ne treba popustiti pred njihovom inertnošću i potrebom
za rutinom.Treba ih uzdrmati i pokrenuti.Zvocanje je dobar metod.
5)Muškarci su neozbiljni.Što sledi iz gore pomenutih osobina.Neozbiljni su u
najvažnijim stvarima.Umeju da se uozbilje kada je u pitanju njihov posao, karijera, ugled
u društvu...Kad se to tiče lično njih.A šta će njima sav taj ugled?Da bi bili privlačniji
drugim ženama?Da bi mogli da se hvale pred drugim muškarcima?Da se osećaju
nadmoćno nad njima?Opet zbog drugih žena.Ako bi im se to dozvolilo, nikada se ne bi
zaustavili.Potreba za kurčenjem je jača od njih.Zato treba uvek nositi makazice sa sobom,
i skraćivati im ga po potrebi na pravu meru.Onu porodičnu.Treba ih suočiti sa time da je
njihova navodna ozbiljnost,ozbiljnost u obavljanju neke funkcije van
kuće,biznisa,prehranjivanja
porodice,gradnji
karijere...
samo
površna
ozbiljnost.Imidž.Zar sve to ne čine zbog zajedničke sreće? Ako je tako,zašto su
neozbiljni u odnosu na svoju ženu,na bračni odnos,na ono najvažnije? Takva neozbiljnost
baca senku na sve njihove spoljašnje ozbiljnosti. Moraju postati svesni šta čine. Zvocanje
je dobar metod.
6)Muškarci teže dominaciji nad ženama.Oni su,ustvari,edipalno vezani za majke(i tu se
ne sme imati milosti.Za njihovo dobro,taj uticaj se mora neutralizovati), pa pokušavaju
da se bore protiv straha i zavisnosti tako što će se truditi da dominiraju nad sopstvenom
ženom.Ako im se pokažu slabe tačke,sigurno će ih iskoristiti.Ne poštujući svoju suprugu,
ostaju,nesvesno,verni majci.Žena koja ne dozvoljava dominaciju nad sobom, lek je za
muške edipalce.Tera ih da odrastu.Tu zvocanje pomaže,ali nažalost:
7)Muškarci sporije odrastaju.Baš zbog tog prekomernog hedonizma.Skloni su da idu
linijom manjeg otpora,i,ako ih neko ne bi gonio,kao decu,nikada ne bi odrasli. Naivni su i
podložni manipulacijama(pogotovo drugih žena.Onih kojima nije stalo do njihove
dobrobiti,već samo žele da ih iskoriste.)Pogledajte devojčice i dečake u osnovnoj
školi.Odmah se vidi koliko su devojčice visprenije u socijalnim kontaktima, koliko bolje
razumeju namere i težnje drugih ljudi(posebno žena). Socijalna inteligencija muškaraca
se sporo razvija i treba je podsticati stalnim ukazivanjem na greške,naivnost u odnosu na
druge žene,(osobito majku)lakomislenost i podložnost raznim uticajima.Za njihovo
dobro.Pridikovanje i zvocanje su dobri metodi.
Ovo su neke od tipičnih predpostavki od kojih žene polaze,svesno ili
nesvesno,kada primenjuju metod zvocanja u komunikaciji sa muškarcima.Sedam
osnovnih muških grehova.(Koji mogu biti i smrtni)Ima još takvih pretpostavki,ali bi se
mogle svesti jedna na drugu,te ih ne bih posebno pominjao.Mora se priznati da u njima
ima puno istine, i da mogu poslužiti kao osnova za delanje.Pitanje je,samo,da li se
postižu očekivani efekti,što bi se moralo desiti ako su polazne predpostavke ispravne,a
metodika rada(zvocanje) zasnovana na njima.Ali,o tome ću govoriti kasnije.
Još je u Starom zavetu rečeno da je savršena supruga "ezer keneged".Te hebrejske
reči znače "protivno korisna."Rabini su lupali glavu i vodili opsežne debate o značenju
ove fraze.Kako to supruga može biti korisna, ako je stalno antiprotivna, protiv
vas?(Slično se, doduše, govorilo i o ulozi Lucifera, prvog i najvoljenijeg Božjeg anđelaoficira, lučonoše, nosioca svetlosti.Njegova uloga,od Boga poverena,bila je da se
suprotstavlja ljuskom rodu,i time ih nagoni da duhovno napreduju. Problem je nastao
onda kada mu se to previše dopalo, i kada je počeo da preteruje. Osporavajući arumente
muškarca, žena ga tera da ih iskristališe, razmotri iz različitih uglova,da ne podlegne
potrebi da ide linijom manjeg otpora...Nije sukob ono što uništava brak.On se mora
očekivati jer se zaljubljujemo i ulazimo u bračnu zajednicu sa nekim ko je različit od nas.
Interesantno je to da su,prema iskustvu bračnih savetodavaca,razlozi zbog kojih
se ljudi razvode isti oni zbog kojih su ušli u brak."Suprotnosti se privlače"kažu.Ali,kasnije,razlike koje su bile tako privlačne postaju odbojne, izvor svađa i
neprijateljstava.Ni svađe ne moraju biti destruktivne.Mnogi parovi tvrde da je seks bolji
posle svađe.Neki partneri se,posle dobrog sukoba, približavaju jedno drugom,dok se neki
udaljavaju.U čemu je razlika?
Moglo bi se reći da nije toliko bitan sadržaj konflikta,već način na koji ga oni
rešavaju.Nije toliko važno zbog čega se ljudi ne slažu,već kako se ne slažu.Jednom
višegodišnjom studijom,sprovedenom na univerzitetu u Jejlu, učinjen je napor da se
utvrdi koje osobine ličnosti kod bračnih partnera preskazuju koji će parovi ostati
zajedno.Utvrdilo se da ne postoje osobine ličnosti koje predskazuju ko će ostati u
braku.Umesto toga,zaključeno je da na to da li će brak preživeti ne ukazuju razlike u
ličnostima,već to kako parovi postupaju sa razlikama.
Da vidimo prvo koji su tipični sadržaji uključeni u metod zvocanja,da bismo
kasnije analizirali sam metod.Videli smo da je forma komunikacije usmerena ka
određenim ciljevima.Da li su i sadržaji usmereni ka postizanju istih? Zvocajući,žene
pokušavaju da muškarcima saopšte deset velikih istina,zadajući im, na taj način, deset
ženskih zapovesti.Koje su to istine i zapovesti?
DESET ŽENSKIH ZAPOVESTI
1.Istina:Žena nikada nema šta da obuče. Njen ormar je prazan.To jest,pun je,ali
iznošenih,demodiranih prnja.To treba prihvatiti kao aksiom.Ne osporavati! Ženi
je,naravno,potrebno mnogo više nego muškarcu.Ne sme da izgleda zarozano, i da se vidi
da je žrtva porodice.Žena treba da izgleda negovano.Ne zbog drugih muškaraca,već zbog
svog muškarca(a i drugih žena,zlobnica,koje bi odmah primetile garderobne znake
slabosti) i ,pre svega,zbog sebe.Ona je estetsko biće.Dok muškarac,kako kažu
psihoanalitičari, investira psihičku energiju u svoj penis(ili njegove simbolične zamene:
automobil, novac, ugled, karijeru, pamet...) ,žene psihičku energiju,ili libido,investiraju u
čitavo telo,njegovu spoljašnost. Garderoba je deo "telesne šeme" žene. Psiholozi su
ustvrdili koliko je telesna šema važna za samopoštovanje i čvrstinu identiteta
osobe.Muškarci koji ne razumeju važnost garderobe i šminke za očuvanje
samopoštovanja žene,i tumače njene potrebe kao površnost,kinđurenje i
egzibicionizam,investiciju u spoljašnjost umesto u dubinu,nesvesni su latentni
homoseksualci.Što i jesu.Oni bi,naime,voleli da žene imaju mušku psihu. Ali,suprotnosti
se privlače.Oni koje privlači istovetnost sa sobom, narcisoidni su i
homoseksualni.Poštujte potrebu žene da se dopada sama sebi,jer će se, takva, dopadati i
vama.Ona samo želi da je vi obožavate.Što je dobro.Iz navedenog sledi i prva ženska
zapovest:
Prva ženska zapovest: Obožavaj ženu svoju više nego sebe samog.Nećeš imati
drugih žena pred licem mojim.
2. Istina: Muškarcima je uvek lakše. To je,naravno,apsolutna istina.Treba je
shvatiti kao aksiom.Muškarci se igraju celog života,dok ozbiljnost počiva na plećima
žene.Da ne govorimo o trudnoći i porođaju.Takav bol nijedan muškarac ne bi
podneo.Odsluženje vojnog roka je dečija igra naspram rađanja i uzgajanja dece. Pored
toga,žene brinu o svemu.Muškarci,uglavnom,izvršavaju ono što im žena kaže. Ali,onaj
koji brine,misli,predviđa,pomno prati razvoj dece...je žena. Upamtite-brinuti brigu je
težak posao na plećima žene.Muškarci su lakopametasti. Zato veruju da žene preteruju u
brižnosti,i da time dave decu i komplikuju život.Lako je biti ležeran otac kad imaš
nekoga ko je brižan i dosledan,makar se deci to ne sviđalo.Očevima,opet,zapadne lakši
deo posla-uloga onoga koji zabavlja, dopušta, ne davi,ne komplikuje...Da,muškarcima je
uvek lakše!Lakše im je i na poslu.Živimo u patrijarhalnom društvu u kojem muškarci
imaju mnogo privilegija.Oni mogu i da se zabave radeći,jer ne razmišljaju i ne brinu
mnogo o tome šta se dešava sa decom, kod kuće.Mogu da se opuste.Zato što imaju žene
koje vode računa o svemu.Njihova psihička energija je usmerena na njih same,na njihov
narcizam.Zbog toga su više okupirani sobom nego ženom i decom.Što nije
pošteno.Takozvani "ženski poslovi" su svakodnevni,nezaobilazni i, uglavnom,dosadni.Uz
pomoć dece,i nezrelog muža, žena je zatvorena između četri zida.On uvek ima opravdani
razlog da bude napolju,tamo gde se događa nešto nepoznato.Ono što on radi se vidi,a ono
što ona radi(uz njegovu malu i povremenu pomoć)kratko traje.Sređena kuća se brzo
dovede u nered,ručak se pojede...i sve opet iznova...Da ne nabrajamo više.A,da,muškarci
nemaju ni menstruaciju,ne muče ih hormonalni problemi,kontracepcija...Neće muški
petlići ići na kiretažu ako budu neoprezni pri zajedničkom zadovoljstvu...Sve se svali na
ženu.Tomovi bi se mogli napisati u prilog ovoj istini.Ženama je teže.Tačno.Dama
samo,sa punim pravom, želi poštovanje.Što je dobro.Iz navedenog sledi druga ženska
zapovest:
Druga ženska zapovest:Poštuj ženu svoju više nego sebe sama!Ne gradi sebi kipa
rezana, niti drugog idola (karijera, posao, automobil, novac, ugled, moć...ne daj bože
druga žena...) Nećeš im se klanjati niti im služiti!Jer,to zaslužujem samo Ja,Žena
tvoja,Žena ljubomorna...
3. Istina:Ženini roditelji su bolji. Ako ona tako kaže,onda je to apsolutna istina.Ne
treba je dovoditi u pitanje.Shvatite je kao aksiom.Sasvim je normalno da su ženini
roditelji bolji.Posebno njena majka.Osim ako sama žena ima primedbe na račun svojih
roditelja.Takve primedbe ne treba jedva dočekati,jer se situacija može promeniti. U
slučaju žene i njenih roditelja,sukobi su,obično,proizvod intenzivne emotivne
komunikacije koja teži razrešnju.Za razliku od, uglavnom, emotivno prazne i
predrasudama ispunjene komunikacije muškarca sa svojim roditeljima. Poznato je da se
roditelji više vezuju za žensku decu, i da su ćerkina deca,na neki način bliži unuci od
sinovljeve dece.(Osim, možda,u primitivnim sredinama.A to nije slučaj sa nama...?)Kada
je tašta vezana za svoju ćerku,onda je to u interesu vaše porodice,stvarna
zainteresovanost za dobrobit unuka,razmena iskustava,(ne sitničarite oko telefonskih
računa) pomoć, briga...Nikako ne posesivnost. Posesivnost je odlika svekrva. Tastovi i
svekrovi nisu toliko bitni.Oni su,ionako,kao i svi očevi-kolčevi. Vezanost muškarca za
majku prava je opasnost za porodicu.Zar nije Bog rekao:"Za to će čovek ostaviti oca
svoga i mater svoju,i prionuće uz ženu svoju,i biće njih dvoje jedna put." Za ženu to nije
rekao.Dakle,vezanost žene za svoje roditelji,i obratno, nije smatrao negativnom.Odatle
sledi i treća ženska zapovest:
Treća ženska zapovest:Pripadaj ženi svojoj više nego sebi samom,i ocu svome,i
majci svojoj.Prioni uz nju, i budite jedna put.
4. istina:Žena nikada nije neopravdano nezadovoljna. To je velika istina. Ne treba
je osporavati.Prihvatite je kao aksiomu.Svako nezadovoljstvo ima svoj razlog,a posebno
kod žene.Ono služi da pokrene na akciju,da ne dozvoli učmalost, pad kvaliteta
veze,života,ljubavnog,seksualnog,kulturnog...i svakog drugog. Muškarci bi se lako
uspavali.Nezadovoljstvo žene je indikator da nešto nije u redu i treba ga shvatiti
ozbiljno.Žena najbolje zna šta je dobro za decu,za brak, za nju,za muža...Budalasto je
njeno nezadovoljstvo tumačiti kao predmenstrualni sindrom,ili neiživljenost(u
ostalom,iživljenost je loša pojava jer se od nje umire),ili histeričnost, ili nezadovoljstvo
sobom, ili neispunjenost,ili...Da žena svojim nezadovoljstvom ne signalizira opasnost,ko
zna šta bi bilo sa porodicom. Ona opasnost oseća intuitivno, ne novokomponovanim
korteksom,već starijim i pouzdanijim delovima mozga, celim telom,svakom ćelijomsenzorom. Muškarci se,nadobudno,smatraju racionalnijim bićima.Pa,korteks je poslednji
izdanak moždanog stabla. Najnepouzdaniji. Šta logika zna o životu.Limbički sistem,koji
je ženama dostupniji, nosi u sebi instiktivnu mudrost sticanu milionima godina.Žena je
bliža prirodi. Ona bolje zna.Verujte joj!
Četvrta ženska zapovest:Veruj Ženi svojoj više nego sebi samom!Vera će te
tvoja,u Ženu svoju,spasti.
5.Istina:Žene su lepše i pametnije. Što se lepote tiče,to je očigledno.Nema se šta
ni dodadi,ni oduzeti.Muškarci to ne spore.Dostojevski reče:"Lepota će spasiti svet."Ako
je po njemu-žene su zadužene za spas sveta.Ali,što se tiče pameti,mnogi muškarci to
poriču.Ako im se oduzme i primat pameti,šta će onda sirotim muškarcima ostati?Samo
sirova snaga?U samoodbranu ono malo preostale taštine muški iznose brojne
argumente.Veliki
stvaraoci
kulture
su,
mahom,
muškarci.
Slikari,filosofi,pisci,kompozitori....sve sam go muškarac(ne mislim bukvalno go, već
literarno. Žene se pojavljuju gole u "literaturi",one su njen sadržaj,a muškarci je samo
pišu, obučeni.)A tek na polju humora,ili duhovitosti.Tu je muški primat očigledan. Za
duhovitost je neophodno imati i britke inteligencije i duha.Žene su prava retkost na tom
polju. Tanko je objašnjenje da je to tako jer su žene,u istoriji (a i danas),bile potlačene, u
nemogućnosti da se iskažu,okupirane porodicom i zatvorene u kuhinju. Ali, za duhovitost
to ne bi trebalo da bude neka smetnja. Neki smatraju da je muška duhovitost nastala
usavršavanjem majmunisanja pred ženama.Naime,da bi zabavili ženu i bili
interesantni,muškarci se,od malih nogu, trude da budu smešni,(mada su ženama smešni
sami po sebi.)pa tako postaju i duhoviti.Ženama ta sposobnost nije potrebna.Zašto bi one
zabavljale muškarce kad imaju jače adute.
Savremene žene se sve više uključuju u kulturna zbivanja, kasnije se udaju,ili se
ne udaju uopšte,obrazuju se kao i muškarci,nisu više ograničene viktorijanskim
moralom...ali, rezultati su, ipak, mršavi.Velika dela kulture i dalje stvaraju muškarci.
Kako im Bog nije dao mogućnost da rađaju život, izgleda kao da im je,za
utehu,omogućio da se porađaju u mukama stvaralaštva.Za razliku od žene,
biološki,muškarcima su svi dani plodni.Možda se ta svakodnevna plodnost prenosi i na
duhovnu razinu. Ili je, pak,i njihova duhovnost,kao i duhovitost,razvijena zato što se više
trude,da bi bili privlačni ženama.A damama takav trud nije ni potreban,jer su privlačne
same po sebi(Osim ako nisu ružnjikave.Onda i one moraju da razvijaju duh.)Šta god da je
razlog,ostaje činjenica da su stvaraoci kulture uglavnom muškarci.
Ali,postoji i drugi ženski argument koji "pije vodu".Muška pamet je apstraktna,a
ženska konkretna, životna.Kao što je i muško stvaralaštvo simboličko i "predmetno",a
žensko je sam život-dete.E,tu nema kontraargumenta.Nije valjda kultura važnija od
života?On jeste sastavni deo života, ali nije sam život.Onaj pol čija je pamet bliža
životu,koji je najvažniji, pametniji je.Iz toga sledi:
Peta ženska zapovest: Divi se i raduj ženi svojoj više nego sebi samom.Ona je
izvor života,od Boga dar.Sve ostalo je,kako reče propovednik u bibliji: "Taština, taština,
samo taština...i lovljenje vetra."
"Uživaj život sa ženom koju voliš,kroz sve dane veka svoga taštega,koje ti je Bog pod
suncem dao,kroz sve dane taštine svoje;jer je to udeo tvoj u životu,u raboti koju radiš pod
suncem."
6. Istina:Muškarci razmišljaju "glavom".Muškarac koji je privržen ženi, privržen
je i deci.Kod žena je privrženost deci nezavisna.Privrženost žene deci retko će se
umanjiti ako izgubi interesovanje za njihovog oca.Deca su deo njenog tela, njena
put,život koji je iz nje iznikao,produžetak.Ako očevi izgube interesovanje za majku svoje
dece,to se,često,odražava i na njihov odnos prema deci.Prevarivši svoju ženu,muškarac
vara i svoju decu.Zato je muška prevara opasnija za porodicu od ženske,iako muškarci
tvrde da oni to,mahom,čine bez vezivanja,čisto seksualno...kao sport.Poznato je,naime,iz
prakse,da većina muškaraca,u kontaktu sa atraktivnim ženama,ne razmišlja glavom,već
"glavom" (Samo nazivanje vrha penisa "glavom" potvrđuje iznetu istinu.)Pored sveg
hvalisanja svojom racionalnošću,za razliku od žena koje su,kako kažu ,
iracionalne,muškarci zaboravljaju na očiglednu istinu da žene imaju samo jednu
glavu.Kod njih će mnogo teže doći do dvovlašća nego kod dvoglavih muških
životinja.Ona druga "glava" ne razmišlja po principima Aristotelove logike.I zato:
Šesta ženska zapovest:Ne čini preljubu.Varajući ženu svoju,varaš i decu svoju,a i
sebe sama.Ako ti je "glava" kamen spoticanja,bolje je "odseci"(figurativno) nego da
svoju izgubiš dušu.
7. Istina:Žene su suptilnija i složenija bića od muškaraca.Njihove su potrebe
kompleksnije,i zato ih je teže razumeti od muškaraca.Muškarac je sličniji životinji.
Potrebe su mu,ako nije previše neurotičan,jednostavne,čak proste. Dobro,prosto
proširene,u najboljem slučaju.Treba ga napojiti, nahraniti, seksualno zadovoljiti,
pohvaliti njegovu muškost...i on je miran.Ne komplikuje život zato što nije
komplikovan.Ženi nije teško da ga "odradi",ako joj nije preko glave da zadovoljava još i
potrebe odraslog deteta.Pa nije mu ona mama!Znaju žene da je sa muškarcima,
uglavnom,lako izaći na kraj.Malo mrdnu repom,malo "cico-maco","ljubavi moja",
"muškarčino moja" i sl. i on je odobrovoljen.Podložan je,dakle,manipulaciji.Čak voli da
bude izmanipulisan na taj način.Ali,zar to nije ispod ženskog dostojanstva?Zašto da ga
tretira kao dete?To one tamo,koristoljubive ženske(u koje spadaju i majke), koriste takve
trikove da obrlate infantilce.Žena želi da od muškarca napravi čoveka.Ona je njegov
"Pigmalion".Poštenije je skresati mu u lice.Pravi muškarac bi umeo da ceni tu vrstu
poštenja.Infantilni muškarac,naprotiv,pošteno kresanje u lice tumači kao histeričnost,
zvocavost, lajavost, agresivnost, impulsivnost...i ko zna šta još. On bi radije da mu žena
bude uvijuša i prenemaguša.Žena neće da cilj postigne na lakši,ali nepošteniji i
nedostojanstven način.Istinu treba reći u lice,makar bila i bolna.Tako se odrasta.Da bi
razumeo ženu,muškarac ne može da polazi od sebe, mora da izađe izvan sebe, izvan
svoje proste jednostavnosti životinjskog tipa,izvan racia i kompjuterske logike,i da
spozna transcendentalno,petu dimenziju,ženski kvantni vakuum.
Sedma ženska zapovest:Upoznaj i razumi ženu svoju bolje nego sebe samog.Ja
sam put tvoj ka onostranom.
8.Istina:Žene su,i pored sve svoje superiornosti,nežna i krhka bića.Čak i kada
izgledaju kao goropadi,to je samo zato što su osetljive i povredljive kao princeza na zrnu
graška.Poznato je da su složeniji organizmi osetljiviji.Nije lako povrediti
dinosaurusa,debelokošca,nosoroga...ali to su niže životinje.Čovek je više biće,ali zato je i
nežniji,suptilniji i lakše povredljiv od tamo nekih zveri.Filigranska psiha žene je na vrhu
stabla evolucije(ili kreacije),i stoga je svaka nepažljivost prema njoj kao ponašanje slona
u staklarskoj radnji.Zato je Bog stvorio muškarca da štiti ženu(I naravno potomstvo).Zato
mu je dao snagu i jednostavnost(podsetimo se, jednostavniji uređaji se teže kvare.)Dao
mu je junaštvo i čojstvo.Mada se mnogi muškarci junače,čak i pred ženama,većina na
čojstvo zaboravlja.Smisao muškog života je da štiti ženu svoju i porod svoj.
Osma ženska zapovest:Štiti ženu svoju i decu svoju više nego sebe samog.
Posebno ih štiti od sebe samog.
9.Istina:Žena je dijalektičko biće.Jedinstvo suprotnosti.Negacija negacije. Kao i
život. A muškarci bi hteli da joj nametnu jednosmernost i determinisanost logike. Oni sve
shvataju bukvalno.Za njih je crno crno,belo belo,dva i dva su četri,a kontradikcija je
iracionalna.Ne shvataju da žena,u isto vreme,i bez doživljaja kontradikcije, može želeti
da muž obezbedi dovoljno novca za uređenje doma,za putovanja, za garderobu,za
decu,za...sve što je normalno da se ima i može,a da, pritom,bude što više kod kuće.Ona je
"puna radosnih želja,baš kao šipak pun koštica, uvek je puna veselja."Zar to veselje treba
kvariti zakonima Njutnove fizike,koje su,ustalom,teorija relativiteta i kvantna teorija
prevazišle. Kao na primer tvrdnju da jedno telo ne može biti na dva mesta u isto
vreme(to,doduše, nije rekao Njutn,ali nema veze.Imam i ja pravo da budem malo ženski
ležeran.),ili da dva tela ne mogu biti na istom mestu u isto vreme.Dosadna kauzalnost.
Ovosvetska i nemaštovita. Deterministička.Pa,i nauka sve više osporava
determinizam.Kako može elektron, prema kvantnoj teoriji,da bude,u atomskom
klupčetu,na svim mogućim pozicijama u isto vreme,u stanju potencije.To bi trebalo da
može i potentan muškarac.Ako može mali,sićušni elektron...koji je čas čestica,čas
talas..,a talas nije na jednom mestu,već se širi, dopire do rubova vasione...Malo
razdragane mašte, i sve je moguće...pa i to da kamila prođe kroz iglene uši.Ali oni,
eto,nemaju dovoljno mašte.Zato se i povinuju zakonima nužnosti.Pa tek nekakvi njihovi
"psihološki zakoni" kao:"Ne može otac biti autoritet deci ako majka ne pokazuje
poštovanje prema njemu",ili,"Količina nemoćnog histerisanja pri vaspitanju dece obrnuto
je srazmerna poslušnosti...", ili...Ma,nema više ili.Dosadni su sa svojim
frazama.Opsednuti su,porobljeni logikom nužnosti.Ne shvataju da je racio samo površina
uma.
Neznaju sledeće:
Deveta ženska zapovest:U žene je sve moguće.Budi potentan, pa joj to i ostvari.
Tako ćeš razvijati svoje sposobnosti.
10.Istina.Najdublji uvid koji obuhvata sve predhodne istine i zapovesti:
"All she needs is love!" Ili,u prevodu na naša lepa srpska jezika:Ona,u stvari,želi da je on
voli.Sve predhodno znači,zapravo,to.Uvod i razrada vode zaključku i konačnoj,
sveobuhvatnoj,desetoj ženskoj zapovesti.
Deseta ženska zapovest:Voli ženu svoju više nego sebe samog.Naravno,to je
nemoguće ako ne voliš i sebe samog.Ako bi je voleo 100% više od 0,to bi opet bila
nula.Sebe treba voleti mnogo,da bi ženu voleo mnogo više.Ipak,ženu treba voleti bar
malo više od toga.Da bi je voleo dovoljno,a to je bezgranično,sebe moraš voleti samo
malo manje od bezgranično.Ljubav je alfa i omega,početak i kraj.
Zar nisu sve ove istine istinite, i sve ove zapovesti potpuno opravdane?Jesu!Samo
bi budala rekla da nisu.Ali,šta onda nije u redu?Zašto ih se večito buntovno i grešno
pleme muško ne pridržava?Ne bi pomoglo ni da ih plamen sa neba ureže na kamene
ploče.
Eh,da.Plamen sa neba je to već jednom uradio sa svojim zapovestima.Piše u
Bibliji.On,moćan i svemoćan,oličenje pravde, znanja, dobrote, ljubavi...Tvorac,
zapovedio je. I? Nije išlo. Slao je i potope,i skakavce,razne pomore...I? Nije išlo. I
propovednike i proroke...i čuda činio. I? Nije uspelo.Valjda se,posle svega,upitao
zašto."Možda ne valja metod?Zapovesti su u redu.One su za dobro čoveka.Nema ništa
loše u njima.Možda bi se mogla još koja dodati...ali se nema šta oduzeti...Mora da je
metodika vaspitanja pogrešna.Izgleda da ih ne vredi kažnjavati,ni pridikovati,ni
propovedati...Izgleda da zakon stvara greh!Jer,da nema zakona, ne bi bilo ni greha.
Možda bi trebalo oprostiti,iskupiti krivicu ljudsku...žrtvovati se,dati primer,biti u njihovoj
koži.Da!Da bi razumeo nekoga moraš biti u njegovoj koži.Daj da ja pošaljem sina svoga
ljubljenoga da postane čovek, i da vidim kako je biti u njihovoj koži."
I Bog postade čovek.Sin Božji,Sin Čovečiji,razumeo je ljude.Nastao je Novi zavet
između Boga i čoveka.Samo je slobodna ljubav,Ljubav.Jedino takva mu i treba. Ona koja
se iz srca daje,a ne ona koja se zahteva, ili dobija strahom(ili zvocanjem,ili iz osećanja
krivice...).Tako se ne može ni dobiti.To što se dobija je nešto drugo.A to drugo Bogu i ne
treba.Nedostojno ga je.
A nedostojno je i žene.I ona to zna.U dubini svoje duše napaćene.Svoje Božanske
duše.Zato je i nezadovoljna.Ali,još ne zna kako doseći pravu Ljubav, jedinu koja bi
ispunila njenu Božansku samoću.Koliko je samo Bogu bilo potrebno da shvati,da izmeni
svoj pedagoški kredo.Vreme je prolazilo,a muški bunt je rastao. Uveli su
patrijarhat,osilili se...Čak su smislili i razne ženohulne,kvazinaučne teorije po kojima su
žene..,sačuvaj me, Bože, šta su sve smislili.Evo i nekoliko muških planetarnih gluposti o
ženama.
MUŠKE PLANETARNE GLUPOSTI O ŽENAMA
Onaj ludi Frojd je obznanio da žene zavide muškarcima na penisu! U svom
bezumnom strahu od žene,u čijem prevazilaženju mu nije pomogla ni psihoanaliza koju
je sam izmislio,istripovao je kako žene zavide muškarcima na penisu!I to je nazvao
"penis zavist",ili "zavist za penisom". Navodno, devojčice, kada prvi put vide nago
muško biće,shvate da postoji anatomska razlika.One nemaju mali visuljak između
nogu.Onda umisle kako su ga nekada imale,ali su,za kaznu,jer su bile
nevaljale,kastrirane.Ispada kako žene imaju predstavu o sebi kao o kastriranim,
obogaljenim muškarcima.Nad njima je izvršena drakonska kazna zbog nedozvoljenih
želja.Kakva nepravda!I zato,čitavog života,osećaju da se sa njima postupa
nepravedno.Kao Kalimero.Naravno,to vodi do zavisti prema muškarcima,koja se, pošto
su muškarci jači,društveni moćniji,ispoljava kroz oblike agresivnosti poput
zvocanja,hroničnog nezadovoljstva, obezvređivanja, histerisanja, prebacivanja,
popovanja i sl. Ako bi žena prihvatila zadovoljstvo koje joj muškarac pruža,ako ga ne bi
obezvredila na neki od spomenutih načina,prihvatila bi i nanesenu nepravdu.I činjenicu
da on ima, a ona nema dragocenu stvar,izvor ponosa(Setimo se one muške,vulgarne
izreke:"popušiš mi ponos"),statusa,simbola slobode,kip slobode... Nije to tek tako
rečeno.Samo zato što ima taj smešni visuljak,dečaku je dopušteno mnogo više nego
devojčici.Može slobodnije da se igra,da se prlja, kreće bez kontrole,duže izlazi,da ima
brojne ljubavne veze, a da ga zbog toga ne smatraju kurvom, da ima bolji tretman pri
zapošljavanju,da bude izabran u skupštinu(žena je tamo procentualno mnogo
manje,protiv čega se,sa pravom, bune...i još mnogo toga zbog parčeta mesa koje visi
među butinama. To, svakako, nije u redu ali je,na žalost, istina.I neke žene,
psihoanalitičarke, petokolonašice, verovatno iz zavisti za penisom, pridružile su se ovoj
planetarnoj gluposti prihvatajući tezu da "zavist za penisom" postoji,ali da je ona
simbolička. Ne zavide žene muškarcima,zapravo,na samom penisu,već na
preimućtstvima koje muškarci imaju u patrijarhalnom društvu. Penis je samo
logotip,simbol za ta preimućstva i nepravdu.Ostaje,ipak,prihvaćena teza da žene zvocaju
iz zavisti.Na penisu ili preimućstvima,ili na zadovoljstvu koje je dostupnije
muškarcima...Ipak je zavist prihvaćena kao pokretački motiv.
Ali,ni to nije sve!Ženomrzac Frojd je otišao još dalje.On je pristao na to da
delimično uvredi muškarce kako bi totalno obezvredio žene.Super ego,ili savest, prema
njemu,naslednik je edipalnog konflikta,to jest kastracionog straha. Dečaci postaju
savesni,prihvataju očeve zapovesti,unose ih u sebe,a time i zapovesti društva, društvene i
moralne norme,i Božje...sve iz straha da im ga ne odseku. Odriču se infantilnih,edipalnih
želja za majkom, da ne bi ostali bez "ponosa".Da ne bi prošli kao jadne devojčice.Iz toga
sledi da devojčice,pošto nemaju šta da im kastriraju jer su već kastrirane,nemaju šta da
izgube,pa ne mogu ni da izgrade super ego, iliti savest.U pravom smislu te reči.Njihova
obogaljenost se,tako,prenosi i na duhovni plan.Kastrirane su i dole i gore.U strukturi
psihe imaju jedan organ(super ego) manje.Imaju,doduše, nešto defektno što liči na taj
Super Ego.Neki arhaični nadomjestak koji je,u odnosu na veliki muški super
ego,patrljak.Kao što je klitoris u odnosu na penis.Ne ostaje im ništa drugo do da zavide, i
potajno(ili čak otvoreno jer nemaju šta da izgube)mrze i zvocaju.Ili da nadkompenzuju
svoj nedostatak nerealnim osećanjem grandioznosti, uzvišnosti, arogancijom....jednom
rečju-narcizmom. One bi, da su muškarci,sve radile bolje.Ne kao ove dede koje je,na
pravdi Boga,imaju visuljak,a eto čemu im služi.Ni ženu ne mogu da zadovolje kako
treba, pa jadna zvoca. Da one imaju pišu,eh kako bi je koristile...Tako je nastala izreka:
"E,da baba ima muda..." Eto ti ga na.Baš lepa teorija.
Da je samo taj Frojd,ni po jada.Jedan jadni filozof,koji je živeo u velikom strahu
od žena,strahu od sopstvene zavisnosti od njih,Fridrih Niče,usudio se da kaže kako,kada
kreneš ženi,treba da poneseš bič.Mada, ideja nije naročito originalna. Radi se samo o
sofisticiranom izrazu takozvanog metoda "govnjive motke" odavno promovisanog u
narodu.Problem je u tome što je Niče,ipak,bio filosof i cenjeni intelektualac,te je narodnu
doktrinu uzdigao na metafizičku ravan.Sada intelektualci, koji bi se inače toga
stideli,mogu da se diče kako su Ničeovi sledbenici u odnosu prema ženi,a ne primitivci iz
naroda.Nije ni čudo što je posle poludeo.To se moglo predvideti i na osnovu pomenute
rečenice mu.Ti psihijatri i filozofi posebno su iščašena vrsta muškaraca. (Ja sam,kao
psiholog po profesiji,nešto između.Špricer.)Za psihijatre je razumljivo. Svako se češe
tamo gde ga svrbi,pa tako bira i profesiju.A filosofi su posebno problematični. Kako i ne
bi bili kada su rodonačelnici dotične nauke u staroj Grčoj bili sve sami pederi.Ili kako bi
rekli bosanci-šupak meraklije.Oni to čak nisu ni krili,već su se ponosili svojom
neprirodnom orijentacijom.U Platonovoj Gozbi je sve lepo opisano.Crno na belo.Od žena
tih vajnih filosofa nijedna nije ušla u mušku istoriju osim Ksantipe,i to kao zvocave
rospije. Ne,trebalo je da bude srećna što joj se muž vata sa mladićima.Važno da je
pametan, blago mami...A taj ženomrzački trend traje među filosofskim tupikurejcima
ohoho dugo.
Varate se ako mislite da samo među Grcima,Jevrejima i Nemcima ima takvih
izroda.Ima ih svuda.I među muškarčinama kakvima se smatraju Rusi,Crnogorci i Srbi.
Da,da...Čak se i jednom velikom ruskom filosofu kakav je Nikolaj Berđajev omaklo da
kaže nešto ovako:
"U ženskom elementu,odvojenom od muškog,nema ličnosti." Ili : "Žena je postala
suštinska,možda jedina slabost muškarca,tačka njegove ropske veze sa prirodom koja mu
je postala zastrašujuće tuđa." Ili: "Žena je nosilac polne stihije u ovom svetu." Ili "Kroz
ženu se ostvaruje vladavina roda nad čovekom.Vladavina Eve nad Adamom postala je
vladavina čitave prirode nad njim..." Dosta!Dosta!
Jeste dosta,ali ima još.Nažalost.Kad se na ovakvu priču nadoveže i jedan Njegoš
koji je,koliko je poznato,baš voleo žene,i bio muškarčina,a još duhovan i pesnik koji ume
da bude duboko uzbuđen ženskom lepotom,pa takav jedan kaže da je "ćud ženska
smiješna rabota!",kako da žena ne uzvikne:"Zar i ti sine Brute!?"
Nije ni čudno da se onda u rodu srpskom pojavi tamo neki Jovo Toševski(koji
možda i nije Srbin?) što tvrdi da je ova planeta planeta žena koje koriste sva dostupna
sredstva da ostvare "biovlast" nad muškarcima.Zato im je,za razliku od ženki drugih
vrsta, polni organ sakriven među butinama i teško dostupan."Ne može kad oćeš,nego kad
zaslužiš." Ili,kako se kaže u onoj pesmi grupe "Atomsko sklonište"- "Vaginalna
manipulacija." Mužjaci homosapiensa stalno imaju teranje, ali, nije dovoljno samo da
nanjuškaju i naskoče.Zakonom je kažnjivo da to urade na silu. Da bi došli do objekta
svoje žudnje, moraju da učine nešto što ženka od njih traži, da se odriču,da rade,da budu
uslužni,da zavedu i zabave.Takvo stanje stvari pesnički je izrazio čak i savremeni srpski
pesnik Čika Neša Zmaj u recitaciji sa nazivom "Stubovi kulture".Evo odlomka:
...Dečak to shvati i pati
sve će od sebe dati
samo da privuče cure.
Na to ga tera kure.
(Lude zbog ženske golotinje
dvoglave muške životinje.)
A curice to znaju.
Neće tek tako da daju.
E,nema penetracije
bez dobre animacije.
Eto,zbog takvih cura,
nastala je kultura.
Zato su cure i kure
stubovi naše kulture...
Ideja je jasna.I u teoriji pomenutog Toševskog ženama se,doduše,odaje priznanje
da su podstrekači nastajanja civilizacije i kulture koju stvaraju nadraženi muškarci,ali,one
to čine,prema dotičnom autoru,putem vaginalne manipulacije. Ostvarujući,tim
putem,"biovlast" nad hedonistički ustrojenom muškom životinjom, ženke homosapiensa
utiču na to da se njegova sirova seksualna energija sublimira i usmeri u radnu
energiju.Slava im.Da su darežljivije,muškarci,koji se toliko hvale svojom bogomdanom
duhovnošću, ostali bi divljaci.(Nešto slično proističe i iz Frojdovih teorija sublimacije
nagona.)Ponižavajuća teorija za žene(ako ćemo pošteno,i za muškarce).
Neki čak tvrde da žene brže sazrevaju jer su niža bića.Poznato je da čovek,kao
najsavršeniji stvor u prirodi, najsporije sazreva.Kuče prohoda i počne da trči veoma
brzo,tele ustane, maltene, čim se oteli...a pogledajte bebu homosapiensa. Koliko dugo je
bespomoćna, i koliko joj vremena treba da savlada osnovne funkcije kao što su
sedenje,stajanje,hodanje...Izvodi se zaključak da složeniji organizmi sporije sazrevaju,te
da je,pošto sporije sazreva(što tvrde i žene), muškarac složenije biće na stablu
evolucije.Kakav zaključak! Pa,u ljudskoj vrsti najsporije sazrevaju idioti!(Mentalno,ali
ne i seksualno).Valjda zato što su najsavršeniji?!(Možda i jesu! Makar nisu u stanju da
prave ovakve teorije.)
Dosta smo papira potrošili na muške planetarne gluposti koje su čak dobile
počasti velikih teorija.Žene su morale učiniti nešto.Morale su da se emancipuju,
organizuju,aktiviraju,bave prosvetiteljskim delovanjem.I,tako je nastao feministički
pokret.Naravno,to je,od strane uplašenih i agresivnih muškaraca, dočekano na krv i
nož.Gorepomenuti Berđajev, na primer,na jednom mestu kaže:
"Ženski emancipatorski pokret je u suštini karikaturalan,majmunoliko
podražavajući,u njemu postoji hermofroditska izopačenost i nema androginske lepote.
(Androginstvo je sjedinjenost muškog i ženskog u jednom telu i duhu. Postoji legenda po
kojoj je prvi čovek,poput Boga, bio androgin,muška devica.A onda se,padom u
greh,podelio na dve polovine-muškarca i ženu,koje su polubića. Androginstvo nije
hermafroditizam,već polna celovitost.)Ideja ženske emancipacije do sada se zasnivala na
dubokom neprijateljstvu polova,na zavisti i imitaciji. Najmanje se u feminističkom
pokretu 'poslednjih ljudi' može tražiti androginska tajna sjedinjavanja.Žena mehaničkim
podražavanjem iz zavisti i mržnje prisvaja muške osobine i postaje duhovni i fizički
hermafrodit,tj. karikatura,pseudo-biće. Neprijateljstvo polova,zavist,konkurencija i
podražavanje,suprotni su tajni sjedinjavanja..."
Teške reči.Ali,ima u njima pomalo istine.Reklo bi se da Berđajev teži
sjedinjavanju muškog i ženskog u odnos koji nije samo biološki,već metafizički.
Kosmički. Možda ga,zbog te lepe ideje,ne treba tek tako prezreti i odbaciti.Moglo bi se
desiti da se iza ovih nezgrapno grubih reči krije i nešto suštinski dobro. On,barem,ne
svodi muško-ženski odnos na biologiju.Kritikuje postojeće stanje, verujući da su
muškarci i žene predodređeni i sposobni za nešto mnogo uzvišenije,za "put prema
sjedinjavajućem otkriću koji vodi preko ljubavi".I dalje kaže:"Nad ljubavlju ne treba ni
bogosloviti,ni moralisati,ni sociologizirati ni biologizirati(ni ironisati-dodajem)-ona je
izvan svega toga..." Pametne žene bi se,sasvim sigurno, složile sa ovim rečima.Možda
treba zakopati ratnu sekiru,i pedagošku sekiru,i moralnu sekiru, i polnu sekiru,i sve ostale
sekire.Sekiri nije mesto u krevetu.Sekira pravi sekiraciju. Ali,šta umesto nje?
To je,znate,veoma kompleksno pitanje.Tako se zove pitanje na koje nemate jasan
odgovor.Odgovor koji ne podrazumeva samo "šta bi trebalo",već i "kako to
ostvariti".Pogledajmo samo kolike je muke Bog imao,i još uvek ih ima,u građenju svog
odnosa sa čovekom.Ipak,izgleda da se jasno opredelio za jedan način-način bezuslovne
ljubavi."Ma gde to ima?",pitaće neki.Šta je to uopšte bezuslovna ljubav?Doći ćemo i do
odgovora na to pitanje,ili barem do pokušaja odgovora,ali malo kasnije.Još uvek nismo
dovoljno rasvetlili metod zvocanja koji,sa punim pravom,primenjuju,više ili manje,brojne
žene.Zašto ga se tako teško odriču?Daje li on,ipak,izvesne rezultate?Da li su oni u
dovoljnoj meri zadovoljavajući?Da li se žene plaše uspeha koji bi mogao doći ako bi
promenile metod?Hajde da,pre nego što preporučimo neki drugi metod,ipak detaljnije
proanaliziramo zvocanje,njegove dobre i loše strane.
METOD ZVOCANJA
Komparativne prednosti i nedostaci
Analiza efikasnosti i trajnosti efekata:
Zvocanje bi se moglo klasifikovati u grupu metoda zasnovanih na uslovljavanju
koje je primenjivao ruski naučnik Pavlov.Metod uslovljavanja se zasniva na tome da se
jedna uslovna draž primenjuje zajedno sa bezuslovnom draži.Time se postiže njihova
asocijativna veza,ojačana stalnim ponavljanjem,i uslovna draž,tako, može izazvati rakciju
kao i bezuslovna,i onda kada se ne daju zajedno.To se zove uslovni refleks.Npr. ako se
psima hrana daje zajedno sa nekim zvukom,ili svetlom...kasnije će psi salivirati,t.j. lučiti
pljuvačku,i na samu pojavu zvuka ili svetla.Bezuslovna draž može biti
prijatna(npr.hrana), ili neprijatna(nešto što izaziva bol).Neutralni stimulus, koji se vezuje
ponavljanjem za besuslovnu draž,postaje,dakle,emotivno obojen.
U toploj porodičnoj atmosferi,koja spada u bezuslovne draži,muška životinja teži
da zadovolji svoje elementarne,bezuslovne potrebe.Potrebu za odmorom, sigurnošću,
zadovoljstvom (konzumiranje hrane, gledanje televizije, čitanje novina, rešavanje
ukrštenih
reči,zadovoljenje
seksualnih
potreba...)
Porodična
atmosfera
je,dakle,bezuslovna draž koja izaziva navedene refleksne radnje, bezuslovne reflekse.
Ali,život je takav da se ne možemo ponašati samo u skladu sa principom zadovoljstva ili
"primarnim principom",kako ga je nazivao Frojd.Zbog nužnih ograničenja i
frustracija,neophodno je razviti i tzv. "sekundarni princip", ili princip realnosti.A realnost
je da treba zaraditi novac za hranu i ostale potrebe koje zahteva topla kućna
atmosfera,zatim hranu treba nabaviti i spremiti,kuću treba srediti da ne bi ličila na
svinjac,decu treba vaspitavati...A sve to nije prirodno. Životinje ne zarađuju,ne idu na
pijacu,ne spremaju hranu,ne čiste kuću,ne rade domaće zadatke.Čovek se odvojio od
majke prirode,i za to se mora platiti izvesna cena-nužne neprirodne aktivnosti.
Metod uslovljavanja podrazumeva,u ovom slučaju,da se izvesna bezuslovno
neprijatna draž,zvocanje, poveže stalnim ponavljanjem za upražnjavanje pomenutih
zadovoljstava,a da se ispunjavanje zahteva principa ralnosti (rad, ispunjavanje zahteva
žene) poveže sa bezuslovno pozitivnom draži-prestankom zvocanja, pohvalom i
sl.Učenje uslovljavanjem se kombinuje sa "učenjem putem potkrepljenja", kako ga
nazivaju bihejvioristi.Time bi se trebalo postići automatizovano poželjno ponašanje
objekata uslovljavanja.
Problem sa ovom vrstom učenja je taj što ona dovodi do jedne vrste unutrašnjeg
konflikta koji umanjuje efikasnost naučenog ponašanja. Dolazi, naime, do "konflikta
dvostruke privlačnosti", a istovremeno i do "koflikta dvostruke odbojnosti",kako ih
nazivaju psiholozi.Konflikt dvostruke privlačnosti je situacija u kojoj se sučeljavaju dve
podjednako snažne potrebe koje jedna drugu isključuju.Kada obe spadaju u kategoriju
bezuslovnih draži,konflikt je oštriji i dovodi do pasivizacije akcije.Jedinka ne ide ni
tamo, ni vamo.Da bi se konflikt razrešio potrebno je da jedna draž postane jača od druge
kako bi se energija usmerila na željenu stranu.
Potreba za bezuslovnim zadovoljstvima (odmorom,zabavom,slobodom...) dolazi u
konflikt sa isto tako bezuslovnom potrebom prestanka zvocanja(za tišinom ili
podnošljivim nivoom buke,oslobođenjem od osećanja krivice, prihvatanjem...) Da bi se
postigla prevlast druge potrebe, nužno je povećati intenzitet i kvalitet stimulacije-
zvocanja.Međutim,postoji i pojava takozvanog "podizanja praga draži", ili, rečeno
svakodnevnim rečnikom, "otupljivanja", ili, "oguglavanja". Potrebne su sve jače i jače
doze,kao u slučaju narkomanije,da bi se postigao željeni efekat.U određenom trenutku
količina energije upotrebljene za postizanje željenog ponašanja objekta prevazilazi nivo
energije koja je potrebna da bi se samostalno obavila određena aktivnost, ili posao.Slična
situacija nastaje i kod konflikta dvostruke odbojnosti. Sam rad se,dodatno, negativno
uslovljava sa neprijatnim stimulusom zvocanja i postaje neprijatniji od samog
zvocanja,što umanjuje ili čak negira predhodno postignute rezultate.Kod uspešnog
uslovljavanja,prisetimo se, refleksna radnja se povezuje sa neutralnim stimulusom,a ne sa
bezuslovnim. Dovoljno je upaliti sijalicu,ili zazvoniti na zvono,i pas salivira.U slučaju
dresure zvocanjem,trebalo bi postići upravo to,pucnuti prstima,ili pogledati okom...a on
skokom. Bez zamaranja zvocanjem.Tada bi postojala ušteda energije i postigla bi se
prava efikasnost uslovljavanja.Ali,kod muške životinje to veoma retko uspeva.Reći mu
da je pseto,ne bi odgovaralo naučnim činjenicama.Pseto lakše uči.
Do sličnih zaključaka došli su i psiholozi koji su izučavali takozvano "učenje
putem pozitivnog ili negativnog potkrepljenja",ili učenje putem nagrađivanja i
kažnjavanja.Ustanovili su,naime,da je učenje putem nagrađivanja efikasnije od učenja
putem kažnjavanja.Tačno je to da je "batina iz raja izašla"(misli se na figurativnu batinu),
ali je tačno i to da ljubav nije ni izašla iz raja, tamo joj još uvek ima mesta. Postavlja se
pitanje primata primarnog pozitivnog potkrepljenja (nešto lepo) nad sekundarnim
pozitivnim potkrepljenjem (prestanak nečeg ružnog, neprijatnog.)Metod zvocanja,iako
moralno-sadržinski opravdan,izgleda nije dovoljno efikasan sa stanovišta uložene
energije i neizvesnih pozitivnih efekata podložnih opadanju tokom vremena.
Analiza neželjenih efekata sa bihejvioralnog stanovišta(stanovišta ponašanja)
Poznato je da sve ima svoju dobru i lošu stranu.Svaki lek ima i neželjene,usputne
efekte,"kolateralne greške",kontraindikacije.Pogotovo ako se koristi u prekomernim
dozama.Zbog pomenutog fenomena "oguglavanja",često se dešava da se intenzitet i
kvantitet zvocanja moraju povećavati,te dolazi do nužnog prekoračenja dozvoljene doze,i
javljaju se neželjeni efekti.
Neželjeni efekti:
1)Izazivanje revolta i ponašanja suprotnog željenom.Naime,zaboravlja se činjenica da
objekti na koje se primenjuje metod zvocanja imaju i izvesne rudimentarne kognitivne
funkcije,kao i jezgro onoga što bi se moglo nazvati "ličnost", ili "karakter".Uključivanje
ovih novijih evolucionih funkcija dovodi do interferencije sa bazičnijim oblicima učenja
putem uslovljavanja i potkrepljenja,i uveliko umanjuje rezultate ili ih,čak,negira i dovodi
do odbijanja radnih aktivnosti i razvijanja suprotnih ponašanja.Potrebno
je,stoga,prepoznati prve simptome pojavljivanja reakcije oguglavanja, inata ili
revolta.Indikativne su rečenice tipa: "Govori tiše, ne čujem te.",Ili :"Ti će mi
kažeš...","More,nosi se bre,kvočko jedna zvocava...", "E,sad baš neću...kad toliko
sereš.","Odo ja,a ti zvocaj sama sebi..."
2)Slabljenje seksualnih apetita muškaraca.Ovo je veoma opasan kontraefekat. Dovodi
do pada motivacije na svim područjima zajedničkog života,a time opada drastično i
podložnost uticaju od strane žene.Može se desiti da se,zbog opravdanog dodatnog
nezadovoljstva od strane žene,pojača intenzitet zvocanja,što dovodi do daljeg
komplikovanja situacije sa nesagledivim posledicama po odnos.
3)Bežanje od kuće.Zbog nedovoljne razvijenosti ego odbrambenih mehanizama, niske
tolerancije na frustraciju,nesposobnosti suočavanja sa problemom,dolazi do pojave
izbegavanja i bežanja od kuće.Slično kao kod dece u periodu puberteta. Takva ponašanja
se racionalizuju obavezama na poslu,teškom situacijom u društvu zbog koje je
neophodno da se muškarac više angažuje u borbi za opstanak, neophodnošću da se bavi
sportskim aktivnostima iz zdravstvenih razloga,obavezama da se pomogne familiji...Ili
se,u težim slučajevima,čak i ne racionalizuju. On,jednostavno,beži ne tražeći opravdanje
za to. Može zaglaviti u kafani,odati se porocima, ili ilegalnim aktivnostima.A može doći i
do:
4)Preusmeravanja seksualnog interesovanja na drugu ženu ili žene.U potrebi za
pražnjenjem tenzije(izazvane neispražnjenim agresivnim ili seksualnim pulzijama)
muškarac često dolazi u iskušenje,kojem obično podlegne,da prusmeri svoj libido na
drugu ženu.Tačno je to da je u pitanju sklonost da se ide linijom manjeg otpora,ali se,iz
prdhodno iznetih istina o muškarcima,takvo ponašanje može i očekivati. Potrebno
je,dakle,ili promeniti navedene istine o muškarcima,otkriti nove istine i sa njima uskladiti
metod-da bi se mogao očekivati drugačiji ishod,ili,usavršititi postojeći metod i uskladiti
ga sa već utvrđenim,napredpomenutim osobinama objekata na kojima se
sprovodi.Zameniti konkretnog muškarca nekim drugim nije od neke vajde. Poznato
je,naime,"da su svi isti".Varijacije u okviru vrste su ograničene,kao što je poznato iz
genetike,a mutacije koje bi mogle nešto bitno promeniti dešavaju se retko(potrebni su
milioni godina da bi se ustalile),i nepredvidljive su.Većina mutacija su negativne
mutacije.Ne treba se na njih oslanjati.
5)Zatvaranje u sebe.To se često dešava kod muškaraca koji nemaju snage da ispolje
revolt,hrabrosti da aktivno izraze inat ili preusmere seksualnost,previše su vezani za
ženu, ali ih i previše odbija.Takozvanih "Šonja".Kod njih konflikt suprotnih osećanja
dovodi do pasiviziranja i zatvaranja.Neke vrste Gandijevskog pasivnog otpora.Često je to
praćeno umrtvljavanjem i padom svih životnih funkcija, opsesivnim bavljenjem
kvaziintelektualnim aktivnostima,t.j.stvaranjem nekog svog zatvorenog, autističnog
sveta.
Analiza sa psihodinamskog stanovišta:
Izvesna psihoanalitička istraživanja super ega pokazuju da ta instanca ličnosti
prolazi kroz dve faze razvoja."Arhaični",ili progoniteljski super ego,koji je prva faza
razvoja savesti,nastaje iz primitivnih mehanizama projekcije i introjekcije. On je
preteći,progoniteljski,unižavajući,destruktivan.Narodski je nazvan "griža savesti".
Nastaje veoma rano,u prvim mesecima i godinama života. Kažu da je vezan za takozvanu
paranoidnu poziciju u razvoju psihe kroz koju svi prolazimo.Izreka "Setićeš se kad si
majku za sisu ujeo!" vezana je za taj progoniteljski osećaj krivice. Teško ga je podneti,pa
se,da ne bismo zapali u depresiju ili paranoju, od njega često beži u delikventna
ponašanja."Pošto nema šanse da za njega(ili nju) budem dobar, onda ću biti zao..." Kod
mnogih delikvenata, prostitutki, narkomana, osoba sa asocijalnim ponašanjem,može se
uočiti izraženi uticaj ovakvog, progoniteljskog super ega.Osobe sa progoniteljskom
savešću se prema drugima ponašaju sadistički, kao i njihova savest prema njima-progone,
pridikuju, zvocaju, popuju,osuđuju,teže da izazovu grižu savesti...ili se ponašaju
masohistički kao prema svom super egu:neprekidno se žale,teže da izazovu
samilost,kukumavče,uvlače se, ropću, cvile...a, ustvari,potuljeno mrze.
Druga faza u razvoju savesti,koju većina ljudi nikada ne dostigne,je takozvana
autonomna ili humanistička savest.Njena osnova je potreba da se zadrži dobro osećanje
koje imamo u odnosu sa drugim ili sa samim sobom.Kada se neki prijatan odnos
naruši,mi osećamo tugu(ne mržnju ili bes,ne ni strah.).Žao nam je što smo pokvarili nešto
dobro.Tužni smo zbog toga, i želimo da ispravimo štetu i povratimo dobro osećanje.Tu
potrebu da popravimo štetu i učinimo nešto kako bismo "rekonstruisali" oštećeni "objekt"
(voljeno biće, odnos sa njim, samopoštovanje...), psihoanalitičari zovu "potreba za
reparacijom".Od nje se ne beži jer ne grize, ne peče...samo je tužna.Autonomna savest se
tako zove jer je nije potrebno stalno spolja podsticati i izazivati.Ona deluje iz sebe i
trajno utiče na ponašanje jedinke.Dobra joj je osobina što se,iz jednog duboko
zadovoljavajućeg odnosa, prenosi i na druge odnose.Čovek,jednostavno,postaje dobar
čovek.Ne iz straha, već iz ljubavi.Preimućstva ovakve savesti za bračni, ili bilo koji
zajednički život su neizmerna.Podsetimo se,međutim,da ona dolazi iz zadovoljstva
odnosom. Pre svega iz ranog odnosa sa majkom(koja se,nažalost,kasnije pretvara u
svekrvu). Mržnja i strah ljude nagone da beže,kao što ih arhaični,progoniteljski super ego
nagoni da beže čak i od samoga sebe,od vlastite dobrote i savesti.Međutim,bežanje nas ne
čini nezavisnim. Naprotiv. Mržnja nas čini zavisnijim nego ljubav.Prava ljubav ne stvara
zavisnost.Tek nezavisan čovek može stvarno biti sa nekim,biti jedno,bez straha da će se
utopiti i izgubiti ličnost u odnosu.
Ljubav se ne može iskamčiti.Bog to ne dozvoljava.Može se iskamčiti nešto
drugo,ali to drugo nije ljubav,iako može da liči,već njena bedna i nezadovoljavajuća
zamena.Sudeći po upornom pridržavanju metoda zvocanja, mnoge žene, izgleda, nisu
svesne ove psihološke istine.Svesne su,naime,toga da ono što dobijaju nije prava
ljubav.A one pravu žele,što se vidi iz deset ženskih zapovesti.Kada se te duboke potrebe
ne ispunjavaju,i time izazivaju opravdano nezadovoljstvo,žene, nesvesno, kao da
zaboravljaju šta zapravo žele,pa vezuju nezadovoljstvo za stvari i pojave koje ne zadiru u
suštinu njihove potrebe.Zar nije lakše i delotvornije reći: "Tužna sam,boli me što osećam
da me ne voliš dovoljno.Verovatno da sam i ja doprinela tome.Šta se to desilo sa
nama?Kako bi smo mogli da ispravimo iskrivljeno. Šta ti želiš?Šta bih ja mogla da
učinim da bi se ti osećao bolje?Da li i tebi nedostaje ono što i meni?Volim te.Ne želim da
se izgubimo..." nego:"Ti meni nikad ne..." ili: "Mogao bi baš da...","Nezadovoljna sam
tobom...","Ja sam žrtva..."...i sl.
Izazivanje osećanja krivice neće vratiti ljubav.Samo će izazvati krivicu.A ljubav i
krivica nisu prijateljice.Ljubav se priziva ljubavlju, razumevanjem, poštovanjem,
brigom,radošću,zadovoljstvom,igrom...Samo se priziva.Nije sigurno da će i doći,jer
ljubav ima svoj ukus i slobodnu volju.Ona je nezavisna.Ona nije od ovoga sveta, i ne
pada na ovosvetske ucene i uslovljavanja.Ona boravi u nama, ali je ne posedujemo.Dođe
kad hoće, i ode kad hoće.Jedino što možemo je da je upoznamo i pokušamo da budemo
dobri domaćini.Da joj ugodimo ne bi li dolazila što češće i ostajala što duže.To je sve što
možemo.Da budemo za nju poželjan dom.
Besmisleno je optuživati bilo koga za to što vas ne voli.Da se ljubav može
proizvesti, ili da se može odlučiti da se voli,optužba bi imala smisla.Ne može se odlučiti
da se voli.Mi možemo upravljati svojim ponašanjem,ali ne i osećanjima. Osećanja
možemo sputavati, ili im dopustiti da se ispolje,ali ih ne možemo proizvesti,odlučiti da ih
osećamo.Neka osećanja se mogu izazvati veštačkim putem, hemijskim
supstancama,nadraživanjem određenih regiona mozga...Ali,to nije isto.I erekcija se može
izazvati vijagrom,ali svaka zdrava žena bi uočila razliku.Nije poznato da postoje
supstance za takvo izazivanje ljubavi(osim u bajkovitim pričama o ljubavnim
eliksirima.)Pored toga,ljubav nije samo emocija.Ona je mnogo više od toga. Ljubav je
odnos, susret suština dva bića.Novo biće.Ako je dobro ne poznajemo, može se desiti da je
naš svesni ego pomeša sa nekim drugim osećanjima ili njenim legurama.Naša suština ne
može pomešati ljubav sa bilo čime drugim,jer naša suština je zapravo-ljubav.Ako ljubav
retko boravi u nama,to znači samo da mi retko boravimo u sebi samima.Pa gde smo
onda?Da li se zbog toga osećamo izgubljeno?Usamljeno?Prazno?Nezadovoljno?
Stara je istina da čovek,ako želi da upozna Boga,mora spoznati sebe sama.
"Upoznaj sebe sama"-rekla je jedna žena,Pitija proročica.Kažu da je Bog ljubav.
Upoznajući ljubav,upoznajemo sebe sama.I obratno.Ako upoznam sebe samog, upoznaću
i ljubav.Znaću šta ona voli,i šta ne voli...I tako ću imati više šansi da je prizovem sebi.Da
se prizovem sebi.Ono što ja stvarno,iz dubine svog bića volim,voli i ljubav.Ono što,iz te
iste dubine,ne volim,ne voli ni ona.Ona i ja smo, dakle,isti u dubini bića.Stvoreni smo po
njenom(Božjem)liku i podobiju.Predpostavljam i to da ne postoje dve ljubavi(ili dva
Boga)-jedna koja ulazi u žene,a druga koja ulazi u muškarce.Muška i ženska ljubav.Ona
je,duboko verujem,jedna.Ima isti ukus,bez obzira u čijem telu ili duši boravila.Dakle,ne
bi trebalo da činim drugima ono što ne bih želeo da meni čine,jer jedna ljubav je u nama.
A šta to ljubav voli?Pa isto ono što volim i ja.I Ti.Ono što stvarno volimo. Ono
što ostaje kad se proseje trunje izmišljenih potreba,potreba koje izviru iz
sujete,narcizma,samoživosti,oholosti,bahatosti,gordosti...i sličnog živog blata u koje se
zaglavljujemo.Ljubav ne voli blato.Ne voli ni senzacije griženja ili pečenja koje izaziva
krivica.Pa ko normalan to voli?Možda je čovek i napravljen od blata,ali ljubav nije.Ona
je dah i dar koji smo primili od tvorca.Bez nje smo blato.
Može li se voleti neko ko je: lenj,samoživ,sklon prevarama, inertan, neozbiljan,
teži dominaciji i sporo odrasta?(Sedam muških smrtnih greha)Pa takvog ni majka ne bi
volela!(Što je uglavnom tačno.Takve ni majka nije volela.Pitanje je samo šta je uzrok, a
šta posledica.)Može li se,dakle,voleti takav?Zvuči blesavo,ali izgleda da ipak može.Zar
Bog ne voli sve ljude?A pogledajte samo kakvi su mnogi od njih! (od nas)Da,ali da bi se
tako moglo voleti mora se biti Bog.Naravno,u tome i jeste "štos".Pa žene to već znaju,što
se vidi i iz deset ženskih zapovesti.Bog se ne ljuti zbog toga.On,naprotiv,očekuje od ljudi
da budu poput Oca svoga,dakle, savršeni. Koji otac ne želi da se deca identifikuju sa
njim?Odakle bi inače poticala potreba za obožavanjem, ako ne iz duboke spoznaje da
smo Bogovi.Kao što i potreba za blaćenjem verovatno potiče iz spoznaje da smo stvoreni
od blata.Pitanje je: da li se više poistovećujemo sa svojim blatnim ili sa Božanskim
poreklom?
No,da se vratimo metodu zvocanja,jer on je tema ovog poglavlja.O metodu
ljubavi ćemo govoriti kasnije.Još nismo iscrpli sve aspekte metoda zvocanja. Rezimiraću
njegove do sada uočene prednosti i nedostatke.
Pozitivni učinci:Metodom zvocanja se mogu postići izvesna željena ponašanja kod
objekata.Npr.-izvršavanje zadatih zadataka(bez pevanja u toku njihovog obavljanja),
odustajanje od svog stava(barem manifestno),prihvatanje stava žene (isto tako
manifestno),ublažavanje otvorenih manifestacija "sedam muških smrtnih greha".
Negativni učinci:Izazivanje revolta i ponašanja suprotnih željenom,opadanje seksualnih
apetita,bežanje od kuće,preusmeravanje seksualnog interesovanja i povlačenje u sebe.Sve
u svemu-ne ispunjavanje duha deset ženskih zapovesti (Ispunjavanje "slova" je puka
forma.)
Iz navedenog se može zaključiti da negativni efekti interferiraju sa pozitivnim,
stvarajući nepovoljnu situaciju sličnu onoj koja se,u igri domina,naziva "duplo
golo".(Duplo golo, inače, može biti veoma povoljna situacija u jednoj drugoj muškoženskoj igri.)Zašto metod opstaje uprkos tako lošim rezultatima?Moguće je izneti
nekoliko hipoteza.
ZAŠTO METOD ZVOCANJA OPSTAJE-HIPOTEZE
a)Hipoteza "instinkt":Poznato je,naime,iz zoopsihologije,da se instiktivne radnje mogu
nastaviti i onda kada izgube svoju funkciju.Kakvu bi funkciju,kod pasa kućnih
ljubimaca,moglo da ima to što se uvaljaju u nešto smrdljivo,pa posle dobiju batine od
gazde,i još ih pere u kadi-što ne vole.Nikakvu,ali to je instinkt.Možemo videti, npr.,kod
jedne vrste ose da,kad joj probušimo osinjak,ona i dalje nastavlja da u njega leže jaja,koja
propadaju kroz rupu.Njeno ponašanje je automatizovano.Ona ne razume njegovu
svrhu,već samo obavlja instiktivno programirane radnje.Radnje koje su bile korisne,ali ih
je razvoj događaja učinio nekorisnim.Instinkt ne prati razvoj događaja.Ono što je bilo
korisno može postati štetno.
b)Hipoteza "želim da ode".Može biti da je skriveni cilj(verovatno sakriven i od sebe)
da se odstrani objekt zvocanja.Ako bi on otišao zato što ne može da podnese pravdu,
pravedne zahteve,mušku ulogu...izbeglo bi se osećanje krivice.Nije otišla ona, nego
on.Nije tačno to da ga je oterala,već to da je on slabić koji ne može da podnese istinu.
c)Hipoteza "maska za indifentnost" ili "zvocam,dakle, postojimo." :U osnovi ove
hipoteze stoji uverenje osobe koja zvoca da je zvocanje izraz zainteresovanosti.Zašto bi
smo zvocali nekome prema kome smo potpuno indiferentni?Šta nas briga kakav je
on?"Zvocam,dakle, postojimo." Postoji nešto što nas veže.I dokle god zvocam,znači da to
nešto postoji.Postojimo "Mi".Ako prestanem,možda ću morati da se suočim sa svojom
indiferentnošću prema njemu.A šta onda?
d)Hipoteza "veza sa roditeljem":Ova hipoteza nosi u sebi sličnu predpostavku kao i
predhodna.Kritikovanje,pridikovanje,zvocanje...sve su to izrazi brige i ljubavi. Nije retka
pojava da roditelj ispoljava svoj interes za dete uglavnom kritikujući ga(za njegovo
dobro).Postajući slični zvocavom roditelju,koji je to činio zato što je bio brižan,za naše
dobro,mi ostajemo u bliskom kontaktu sa njim.To jest,uvodimo ga u svoj odnos sa
partnerom(ili sa decom).Tako mu odajemo priznanje,ostajemo mu verni,identifikujemo
se sa njim.Iz ljubavi,ili osećanja krivice i zavisnosti,ili iz njihove mešavine.,.ili se
"identifikujemo sa agresorom".Moguća su razna objašnjenja,ali da ne zalazimo previše u
te vode.Pritužbe partnera tipa: "Kao da živim sa tvojim tatom (ili mamom).Uvek nas je
troje...",mogu biti prepoznavanje ovakve situacije.Osoba koja zvoca oseća da ima pravo
na to,čak da joj je pridikovanje dužnost.Onaj koji se trudi, brine, posvećuje,...ima pravo i
da "konstruktivno kritikuje za dobrobit tvoju" (To obično tako shvata.Kao svetu
roditeljsku, ili supružničku obavezu.)Na žalost,retko je prisutna nota humora, ili blagosti
koja bi omogućila objektu zvocanja da oseti koliko je ono zaista usmereno ka njegovom
dobru.
e)Hipoteza "želim status quo": Ona zna da nije zadovoljna,ali,nije spremna na
suštinske promene.Uhvaćena je u neki konflikt,i odgovara joj da se vrti u krug. Promene
je plaše.Ne zna šta one nose.Plaši se uspeha.Ili neuspeha.Ako bi,na primer,dobila više
slobode,mogla bi uspeti u svojoj karijeri,ostvariti svoj talenat. Ali,to istovremeno znači i
biti izložen proceni drugih...Sme li ona to?Sigurnije je kad ima dežurnog krivca i
tamničara.Nema rizika.Uspeh bi mogao dovesti i do toga da se oseti
privlačnijom,seksualno slobodnijom.Šta ako se otkači,izgubi kontorolu ili, nedaj
Bože,odraste?!A moglo bi se desiti i da ne uspe.Onda ne bi mogla da se vadi na
zarobljenost u kuhinji.Zvocanjem stvari ostaju iste.Nema rizika.Ništa se bitno ne
menja.To je brak.Predstava braka.Pa svi tako žive. Zvocanjem se delimično prazni
napetost, stvara slika aktivnosti i borbe za promene,što održava samopoštovanje, ali nema
straha od promene,jer ona sigurno neće doći.Zvocanje je pasivno bezbedno ponašanje.
f)Hipoteza "psihološke frigidnosti", ili-"Ona zavidi".Ova hipoteza nalazi svoju
teoretsku podlogu u Frojdovom konceptu "zavisti za penisom",a mogla bi se objasniti i
na drugi način.Naime,ako je prirodna potreba muškarca da zadovolji ženu, stalni izrazi
nezadovoljstva,koje se ispoljava kroz zvocanje,mogli bi značiti:"Ja sam
nezadovoljna(frigidna) zato što si ti impotentan.Šta god radio,ne možeš me zadovoljiti jer
nisi
pravi
muškarac(tata),kastriran
si
kao
i
ja.Utata.Nemaš
pišu.Onu
figurativnu,duhovnu,karakternu...Onu običnu vidim svojim očima, i ne mogu da je
negiram.A ni ona ti nije neka.Zar niste vi muškarci rekli 'dobar penis,mir u kući'?A kod
nas nema mira u kući.Pa ti sad zaključi." Ona,ipak,ne želi da ga otera. Naprotiv, veoma
joj je potreban da bi mogla da ga kastrira, i to u kontinuitetu.Da se ne bi desilo da mu,kao
pipak hobotnice,ponovo izraste.To je snažna veza. Uzgred,ona uspeva i da bude
normalna žena-udata,majka-iako nezadovoljna,još da pri tome ostane verna tati.Verna mu
je duševno.Kod tate je bilo bolje. To ona ističe. Nezadovoljstvo je njen pojas
nevinosti.Pri tome ne izaziva ni zavist kod svoje majke. (Setimo se da je,po
Frojdu,fantazirala kako je kastrirana, od strane majke, zbog nedozvoljenih želja prema
ocu)Nije joj bolje nego što je majci bilo(Očito da nesposobni muž nije "Tata" sa velikim
T.).Verovatno je i majka zvocala,ili je bila nema žrtva.Ni mužu nije bolje nego što je ocu
bilo.Pošto nikome nije bolje,nema ko kome da zavidi.A zavist je ružno i opasno
osećanje.Zvocanje je kao "kosmodisk"-"zvuči glupo,ali nju glava više ne boli."
g)Hipoteza "Kontraflaster"-"plašim se zavisnosti": Možda ona,nesvesno, razmišlja
ovako:"Ja ne znam ko sam.Moje granice nisu čvrste.Ne znam tačno šta hoću, ali znam šta
neću(makar mislim da znam)Ali,i to je nešto.Neki okvir za ličnost. Nezadovoljstvo stvara
izvesne granice.Negujući nezadovoljstvo,razvijam svoju nezavisnost, svoje
granice.Nemam druge.Nije važno što su ove bodljikave.Ako bih prihvatila da mi
muškarac pruža zadovoljstvo,da me ispunjava,možda bi se isuviše vezala za njega i
rasplinula,izgubila granice i ličnost.Nezadovoljstvo je čuvar moje ličnosti. Plašim se
svoje potrebe za zavisnošću.Ako bih se okačila o njega, možda bih mu bila
dosadna.Verovatno sam mu i ovako dosadna,ali nisam flaster već agresor. To je bolja
varijanta.Muškarci lakše podnose borbu, nego flaster.Uvek jedan juri, a drugi beži.Kada
bi se meni neko zalepio,pobegla bih.Postoji rizik da ga oteram,ali je bolje to nego da mi
pobegne kad mu se prepustim."....
h)Hipoteza "Lartpurlartizam"-Umetnost radi umetnosti:Moguće je da iza zvocanja ne
stoji potreba za postizanjem nekog praktičnog cilja,da se ono odvija bez cilja,sebe radi,iz
hobija.Neke žene,kada ih pitate zašto zvocaju kada time ništa ne postižu,odgovaraju da
,jednostavno,vole da zvocaju.To im je hobi.Muziciranje,ako vam nije profesija,isto tako
ne vodi nekom praktičnom cilju.Ni igra nije praktična. Šta se postiže igranjem,osim
uživanja.Ili pevanjem u kupatilu...ili...sakupljanjem znački...Pa ne mora sve u životu da
se radi zbog nekog postignuća.Može se zvocati radi zvocanja.Može se uživati u
negativnoj estetici i kreativnosti stvaranja novih pogrdnih reči, kovanica, neverovatnih
misaonih konstrukcija, neobuzdane neopterećenosti logikom, maštovitim apsurdima,
elokvenciji, savršeno brzom i koordiniranom radu govornih organa, jačini i probojnosti
glasa,jezikom bržim od pameti, rečima bržim od misli.Možda je zvocanje vid
umetnosti,još nepriznat ali rasprostranjen.Ili vrsta sporta?Još nije izmišljen sport za
vežbanje jezičnog mišića. Šta ako je,jednostavno,svrbi jezik.Kao što decu svrbe zubi, pa
glođu varalicu ili glodalicu. Ili je to nepriznata vrsta Borilačke veštine? Zamislite kako bi
bilo uzbudljivo kada bi se organizovalo takmičenje u zvocanju!Svetsko prvenstvo. Kakva
bi tu konkurencija bila!Pa da se ocenjuje više kvaliteta,umjetnički dojam, težina, složnost
elemenata, imaginacija... A tek kada bi postojala ekipna takmičenja!Baš me čudi kako
se,do sada, niko toga nije setio.Šteta!Propadoše toliki talenti.Svet ne ume da iskoristi
potencijale žene.
s)Hipoteza "Maskirani autizam"-"Živim u svom svetu." Naučili smo da autizam
vidimo kao pojavu koju karakteriše povlačenje u svoj svet,nedostatak kontakta sa
okolinom,stereotipne
radnje,manirizam,agresivnost
kada
se
poremeti
neka
stereotipija...Može li autizam da zadrži svoja osnovna svojstva,a da,površno
gledano,deluje kao živa komunikacija?Može li se,dakle,autizam maskirati tobožnjom
socijalnošću?Ako razmišljamo o suštini autizma, nedostatku stvarnog kontakta sa
drugima,onda može.Ponašanje treba ocenjivati po efektima koje ono izaziva.Izvesni
oblici zvocanja imaju sve karakteristike autizma,osim ćutljivosti. Manirizam,
strereotipiju, suštinsko neizlaženje iz svog sveta, agresivnost kada se prekinu stereotipne
radnje.Iako je praćen bujicom reči,njihova stereotipnost,neusmerenost kontaktu,
neslušanje sagovornika, nemogućnost razmene, argumentisanja, nemogućnost da
se,makar na trenutak,uđe u svet drugoga,u njegov emotivni život, doživljaj sebe kao
vakuuma koji je posisao svu mudrost sveta...ukazuju na njihovu autističnu prirodu.Reči
su,zapravo,samo maska za izvorni autizam. Monolog. Samozadovoljavanje.Prednost nad
običnim autizmom je u tome što je socijalno prihvatljiv, liči na normalno žensko
ponašanje,ne podrazumeva hospitalizaciju.
p)Hipoteza "Pejdžer"-"I negativan kontakt je bliskost",ili-"Bolje išta nego ništa".
Ova hipoteza može naći svoju potporu u staroj narodnoj izreci: "Ko se bije, taj se
voli."Poznato je da su ljubav i agresija često izmešana osećanja.Pogledajte štenad kad se
igraju.Ona se vole i grizu(ali ne jako!).U strasnoj seksualnosti uvek postoji doza
agresije.Znate svi one filmske scene kad ona njemu,na vrhuncu strasti, zarije nokte u
leđa.Kažu i da posle dobre svađe seks može da bude mnogo uzbudljiviji. Vidite,ako
seksualna strast može da probudi agresivnost,zar nije logično da i agresivnost može da
probudi seksualnu strast.Možda ona hoće da ga probudi. Da zvocanjem izazove svađu,pa
svađom erotični naboj,pa onda ono.Kažu da u braku, vremenom,opada seksualna tenzija i
čar nepoznatog.Možda je zvocanje predigra. Sporedni ulaz.Ulaz na "mala vrata".Način
ispoljavanja ženske seksualnosti. Pitanje je,samo,šta se desi, ili gde je greška ako
izostanu efekti?Da li je doza grebanja i ujedanja prevelika?Ili je pristup
stereotipan,suviše često i neselektivno rabljen?Ako bi ova hipoteza bila tačna,moglo bi se
zaključiti da su žene koje zvocaju veoma strasne,da imaju najizraženiji seksualni nagon(u
spoju sa istim takvim agresivnim).U prilog ovoj hipotezi ide i to da se najčešće zvoca
onima do kojih je ženi stalo.Mužu i deci.Setimo se:"Ko se voli,taj se bije." Postoji,u
Srba,i jedna izreka koja govori da ružne reči mogu biti izraz duboke prisnosti.Naime,kad
ste sa nekim bliski,onda ste vi sa njim "na jebi si mater".Tepate mu.Ako nekome
zvocate,onda to znači i da ste sa njim bliski,da ste u intenzivnom kontaktu."Na jebem ti
mater"(figurativno).Blizak kontakt,čak i u negativnoj formi,bolji je od praznine i
indiferentnosti.Sve je bolje od praznine.Praznina je ništavilo.Zvocanje ,prema ovoj
hipotezi,znači:"Budimo u kontaktu." Nešto kao pejdžer.Zvuk nije prijatan, ali... ipak, kad
zapišti,znači neko te traži.Valjda zato što si mu potreban.A lepo je znati da si nekome
potreban.
Y)Hipoteza "Ne zna bolje":Možda ona,zaista,ne zna bolje.Moguće je da nije imala od
koga da nauči.Metod zvocanja,u zgodnoj kombinaciji sa metodom doziranja
seksualnosti,ipak daje izvesne pozitivne rezultate.Naravno,u zavisnosti od veštine
primenjivanja.Ona ne može znati kako deluje neki drugi metod,ako nije imala priliku da
izbliza posmatra delotvornost njegove primene.Filmovi i literatura u kojoj se mogu sresti
i neki drugi načini ipak nisu život.To su,uglavnom,izmišljotine.Ako su i po istinitom
događaju,ko zna da li se sve zbivalo baš tako kao što autor kaže.Rizično i neodgovorno bi
bilo uzeti bajku zdravo za gotovo, i primeniti je na svoj rođeni brak i porodicu.Ali,to
je,ipak,kopka.Kad bi stvarno moglo tako,bilo bi mnogo lepo. Neodgovorno bi bilo i ne
probati.Oprezno,polako,na naučnoj bazi možda,ali ipak probati. Stare metode joj je
podarila priroda, evolucija, mama, drugarice, ženski časopisi, ženski
"mainstreem",nevidljivi ženski lobi,iskustvo,navika...A novi metodi? Nema ništa
sistematizovano,nema
tradicije
i
predanja,nema
uputstava
za
upotrebu,
praktikuma...nema ništa.Njenoj duši napaćenoj ne trebaju teorije.Da li je neko koga ona
zna to probao,a da mu je uspelo?
x)Hipoteza "Generalni zastupnik Boga na zemlji":Ona je savršena,i odgovorna je
jedino Bogu lično,ili,u blažoj varijanti,Arhangelu Mihajlu.Njen jezik je poput mača i
vatre koji izlaze iz usta Božjeg poslanika i seku grešnike.Sam Mojsije joj je predao
tablice sa zapovestima.Kada optužuje i vređa,ona "samo govori istinu","samo sprovodi
pravdu".Ona je,u isto vreme, žrtva borbe za istinu i pravdu,žrtva odbrane ideala. Njoj je
najviše stalo do onih koje voli,i ne sme im dopustiti da greše. Popustljivi navode na
greh.Ona je "veći katolik od pape","Veći hrišćanin od Isusa." Njoj,zapravo,nije
dojavljeno iz centrale da je,dolaskom Isusa na zemlju,nešto izmenjeno u Božjem planu,da
su na zakone došli amandmani, dodatna tumačenja koja im daju smisao.Zakoni nisu
ukinuti,ali je sada važniji "duh zakona" od "slova zakona".O novom metodu praštanja i
bezuslovne ljubavi,o sprovođenju duha zakona, još nije dobila uputstva odozgo,a u ona
odozdo ne veruje.U sličnoj je situaciji kao oni vojnici koji godinama nastavljaju,u
dubinama džungle,da vode rat koji je odavno završen,ali oni za to ne znaju.
Psihoanalitičari bi,u svojoj verziji,rekli da su ovakve megalomanske ideje
nadkompenzacija osećanja nesigurnosti.Pošto nema Oca na zemlji koji bi je štitio(i od
sebe same),ona mora da veruje da je predstavnik Oca nebeskog na zemlji.
Psihoanalitičkim rečnikom rečeno, identifikovala se sa svojim super egom(arhaičnim),a
oni koje progoni predstavljaju njen vlastiti grešni Id.Lepo je to što ona želi da progoni
greh,ali je loše to što ga progonjenjem samo ojačava,podstiče malog grešnika da postane
veliki odmetnik.Da li joj je više stalo do ideala pravde,ili do rezultata koje postiže(to jest
ne postiže) njenim sprovođenjem?Do ideala ili do ljudi i odnosa koje gradi?Da li je
Dobro dobro,ako se njime čini zlo?Inkvizicija nije uspela.Nebeski pedagoški savet je
našao drugačije rešenje i pristup.Treba je obavestiti.Samo,da li će da poveruje ako joj
Bog lično to ne kaže?Ni u Isusa,Sina Božjeg,mnogi ne veruju.Kod velikog dela
čovečanstva stari zavet(đuture sa zakonima i kaznama)još uvek je na snazi.Čak i ako se
smatraju hrišćanima. Kako ona,jadna,da se snađe?
ž)Hipoteza "Ne znam ni ja".Ova hipoteza je verovatno najtačnija.
Da remiziramo.Najverovatnije je da nijedna od ovih hipoteza nije u potpunosti
ispravna,ali da u svakoj od njih postoji zrno Istine.Zvocanje je veoma kompleksna
pojava,i ne može se obuhvatiti sa nekoliko hipoteza koje bi važile za svaki slučaj.Kada bi
smo sva ova zrna sakupili i posejali ih,možda bi izrasla neka visoka stabljika,kao iz
čarobnog pasulja,uz koju bi smo se mogli uzverati i pogledati stvari odozgo.Iz ptičje
perspektive(Ili Božje.Ali,da ne preterujemo.)Ptice,zbog svoje uzvišene tačke
gledišta,imaju bolji pregled terena.Srećom,nemaju smisla za humor, pa im ne preti
opasnost da se sunovrate ako se zacene od smeha.A nemaju ni suze, pa ne plaču.Blago
pticama,njihovo je carstvo nebesko.
Pre nego što se uzveremo uz zamišljenu stabljiku(Ovo nije nikakva falusna
simbolika) da ipak još nešto kažem o pomenutim hipotezama.One se, naime,mogu grubo
podeliti u dve grupe.U prvu grupu spadaju one koje govore da je cilj dotičnog zvocanja
neki oblik odvajanja,udaljavanja ili destrukcije.Ako je motiv da se muškarac otera,ili
kastrira,ili da se održi status quo-pristojna udaljenost,da se održi nezadovoljstvo kao
pojas nevinosti,da se spreče sopstvene "flaster"-potrebe,ili je u pitanju puki
lartpurlartizam,metod zvocanja vodi ka ostvarenju cilja.Dobar je.Neka ostane,ako ne
želite ništa više.
U drugu grupu spadaju one hipoteze koje tvrde da je cilj zvocanja spajanje,
približavanje, razjašnjavanje...rečju kontakt.Sve ono što je obuhvaćeno u deset ženskih
zapovesti.Ako je to zaista cilj,onda su efekti metoda zvocanja veoma mršavi. Ne kažem
da ih nema kod prefinjenijih i veštijih korisnika,ali ni tada nisu zadovoljavajući. U tom,i
samo u tom slučaju,vredi se pentrati uz zamišljenu stabljiku ne bi li se približili Božjoj
perspektivi.Oni
koji
ne
spadaju
u
pobornike
spajanja,
ljubavi,razumevanja,poštovanja...oni koji ne veruju da je to moguće između žene i
muškarca, posebno ne u trajnom i složenom odnosu kakav je brak,neka ovde zatvore
knjigu.Neće naći ništa što bi im bilo interesantno. Do sada su se mogli zabavljati,ili čak
naslađivati,ali,nadalje,za njih verovatno postaje smrtno dosadno.
BOG KAO PEDAGOG
Metod opraštanja greha i metod bezuslovne ljubavi
Komparativne prednosti i nedostaci
Svima koji su čitali Bibliju jasno je da je Bog čoveku,kao pravi roditelj,želeo
dobro. Ali i on se,kao i svaki roditelj,susretao sa izvesnim pedagoškim poteškoćama i
dilemama.Radi se,naime,o tome da svaki roditelj koji voli svoju decu,želi da ona odrastu
i postanu dobri ljudi,nezavisni,kreativni,i da dobro prođu u životu.E sad, deca su sklona
grehu,nestašlucima, glupostima, neposlušnosti, razmaženosti, lakim zadovoljstvima,a
umeju da rade i opasne stvari.Da bi se sprečila da prave gluposti potrebna je čvrsta ruka,
doslednost, ponekad i ona batina koja je izašla iz raja(Batine drugih proizvođača se ne
smeju koristiti.Samo one sa oznakom "Made in Raj"), kontrola, opomena, nagrada,
kazna...i slična pedagoška sredstva.
Deca Božja,to jest ljudi,bili su mnogo skloni grehovima.Bog se ljutio, grmeo,
sevao,slao potope...ponekada i preterivao u svom pravednom roditeljskom gnevu, toliko
da je satirao svoju decu,ali,to nije davalo prave rezultate.Posle mu je bilo žao što je
preterivao, pa je sa nekim dobrim ljudima pravio zavete kako nikada više neće satirati
ljudski rod.Ali nije mogao tek tako ni da ih pusti da rade svašta.
Postoji stara legenda koja priča o tome kako je Bog Otac,jednog dana,sazvao
"roditeljski sastanak".Pozvao je anđele i arhanđele i ostale pomoćnike na konsultacije.
"Šta da radimo?",pitao je On."Kako da vaspitavamo ovo pleme buntovno?" Za reč su se
javila dvojica,i to sa oprečnim idejama.Prvi Božji oficir, prelepi Lucifer,lučonoša,nosilac
svetlosti,koji je bio zadužen da iskušava ljudski rod, da mu se protivi i tako ga tera da
napreduje i razvija se, predložio je metod "pojačnog nadzora", ili "starateljstva".Ideja je
bila da se svakom čoveku dodeli po jedan anđeo čuvar koji bi neprekidno bio uz njega i
kontrolisao njegovo ponašanje,držao ga "na liniji".Sin Božji,Hristos,imao je sasvim
drugačiji pedagoški stav.On je, naime, razmišljao o krajnjim ciljevima vaspitanja.Ako bi
se čoveku odredio tutor,on nikada ne bi postao samostalan i kreativan,ne bi razvio ono
što smo ranije nazvali "humanistička", ili "autonomna savest".Ne priliči Bogu da pravi
poslušne robote.Cilj vaspitanja je autonomna ličnost,ličnost po liku i podobiju
Božjem.Prema cilju se moraju uskladiti i vaspitne mere.Čovek mora imati slobodnu
volju.Jedino takav je dostojan Tvorca.Bog je Ljubav,i želi ljubav.Želi da i čovek bude
Ljubav, i da ga voli slobodno. Jer prisilno se i ne može voleti.
Sotona se pobunio:"Ako mu daš slobodnu volju i dalje će da radi svašta. Postaće
kriminalac, delikvent, narkoman, probisvet, lažov, preljubnik, bratoubica... (Što se sa
mnogima i desilo, kasnije).Kako ćeš ga učiniti dobrim?Kako,života ti, misliš to da
postigneš!?"(Tada još nije bio izmišljen "Sinalko",pa nije mogao da kaže: "Lako-uz
Sinalko?")
Isus je odgovorio:"Teško.Ličnim primerom.Sići ću među njih,roditi se kao
čovek,i dati im primer.Prvo ću preuzeti sve njihove grehe.Tako će moći da počnu od
početka,bez tereta predhodnih greha.To je kao kad đaku daš peticu na početku,pa on ima
više motiva da je zadrži,nego što bi imao da popravi keca.Žrtvovaću se za njih i učiti ih
da se žrtvuju za one koje vole.Reći ću im Istinu,i pozvati ih da me slede.Oni koji me
budu sledili,spasiće se.Razapeće me i vaskrsnuću.A kada odem iz telesnog oblika,poslaću
im Duha Svetoga.(Duh Sveti je Ljubav,Stvaralaštvo)On će im biti uteha.Put do mene i
Oca mojega.
Bogu se više svidela Isusova ideja.Ne zbog toga što mu je Isus bio sin,pa je imao
protekciju,već zato što su Otac,Sin i Sveti Duh jedno,pa imaju i iste želje,snove i potrebe
vezane za čoveka.Lucifer je bio besan.Toliko besan da je postao Anti-Hrist. Šta je sve
radio iz svoje gordosti, besa i mržnje,vidimo iz istorije sveta.A mnogo toga piše i u
novinama. \avolska posla. A počelo je "iz dobre namere" "Milosrdnog anđela" .Tako je i
nastala izreka da su "Putevi u pakao popločani dobrim namerama".
Šta je bilo dobro u tim "dobrim namerama".Pa,zar svaki roditelj ne dođe u
iskušenje da kontroliše svoje dete?Zar nismo,dok su mali,mi ti anđeli čuvari koji ih stalno
drže na oku. Zar ne moramo da im zabranjujemo, da ih ucenjujemo ? (čokoladom ili
gledanjem crtaća...)Zar nije to lakše i efikasnije?Da,do izvesne mere. Mora se uvek imati
krajnji cilj u vidu-odrastanje u samostalnu, odgovornu,kreativnu ličnost,u dobrog čoveka
slobodne volje.A koja je to "izvesna mera?" Nema recepta. Samo kad je nužno.A kad je
nužno?E,to moraš da osetiš,da budeš u stalnom kontaktu sa razvojnim potrebama
dece.Vaspitanje je umetnost,a ne serijska proizvodnja za koju bi mogla da postoji
"tehnička dokumentacija".Ali,to je komplikovano! Pa jeste.Ali,to je mnogo
komplikovano!! Mnogo jeste.Da li je, barem, uspeh zagarantovan?Nije.Ali,ako
uspeš,nema većeg blaga ni na ovom, ni na onom svetu.Onda vredi rizikovati toliko
ulaganja? Vredi.Jedino to i vredi.
Moramo,odmah na početku,reći da je metod opraštanja i bezuslovne ljubavi
veoma komplikovan,težak i naporan.Zahteva žrtvovanje i ne garantuje izvesnost
rezultata. Zašto ga onda preporučujemo?Zato što ni sam Bog nije mogao da smisli ništa
bolje.Iako rezultati nisu zagarantovani(zbog postojanja slobodne volje i ometajućih
faktora,a i antihrist može da umeša prste.)jedino je tim načinom uopšte moguće doći do
krajnjih ciljeva.Ako nam je do njih stalo.To jest,ako nam je samo do njih stalo,i ne
zadovoljavamo se nižim postignućima.Bog se ne zadovoljava,a ne znam ni zašto bismo
mi.A pogotovu žena!Slobodna ljubav,dakle.Ispunjavajući odnos muškarca i
žene.Međusobno uvažavanje i podsticanje.Srećna deca koja rastu u dobre ljude.Ponovno
spajanje u Androgino biće ljubavi.Mistična tajna braka.Gde to ima!? Da li je to
moguće!?Rekli smo već:"U Boga je sve moguće!" A rekli smo i:"U žene je sve moguće."
Zato se ženama i obraćam.Kada se,padom čoveka u greh, Androgino biće podelilo,ženski
princip,večito devičanstvo ljudske duše, Sofija, uzdigla se u nebo.A Adam je dobio
Evu.Evu koja je,kako kaže napredpomenuti Berđajev, jedina slaba tačka muškarca.Eva je
priroda.Stihija prirodnih nužnosti. Može li Eva prizvati Sofiju(Mudrost) u sebe?Nadam
se da može.Da se ne nadam, ne bih joj se ni obraćao.
"Osvrni se oko sebe...",reći će neko,"pogledaj koliko se brakova razvodi.Pa brak
je zastarela institucija.Neprirodna.I ti sad hoćeš,pozivajući se na Boga,da nas ubediš da je
moguće biti srećan u braku.Kao da su toliki ljudi nesrećni zato što su neurotični,lenji i
nespremni da se ulože u zajednicu,a ne zato što sam brak ne valja, pa ih čini
nesrećnima.Valjda je većina u pravu.Pa sam si rekao da si razveo hiljade brakova.Da li si
naučio nešto iz toga što si čuo i video?"
A ja bih odgovorio:"Možeš li da skočiš dva metra u visinu?Verovatno ne možeš.
Većina ljudi ne može.Ali,ima mali broj onih koji mogu.Vežbali su.Da nisu verovali da je
moguće, ne bi ni probali,a kamoli vežbali.Ako se pitam da li čovek može da skoči dva
metra,da li da to zaključim gledajući većinu onih koji ne mogu,ili manjinu onih koji
mogu?Što se tiče pitanja da li sam nešto naučio iz silnih brakova koje sam
razveo,odgovor je:Naučio sam koješta o ljudskim nemogućnostima,o statistici ljudskih
neuspeha,ali veoma malo o ljudskim mogućnostima.A mogućnosti me mnogo više
interesuju.Nemogućnosti su mi dosadne,predvidljive,čak patetične. Zato se i izmotavam
sa njima.Bolje nego da plačem nad njima.Ili da zvocam.
Zašto,umesto o hiljadama brakova koje sam razveo,radije razmišljam o jednom
braku između dve izuzetne osobe?O braku Johana Sebastijana Baha i njegove druge
žene(prva je umrla mlada)Ane Magdalene Bah.Ne znam da li ste imali tu sreću da
pročitate knjigu "Mala hronika Ane Magdalene Bah." Knjigu žene koja je čitavog života
bila duboko zaljubljena u svog supruga,velikog čoveka i najvećeg kompozitora kojega je
svet ikada imao.Bahovi su sa puno ljubavi i angažovanja podizali čitavo tuce dece.Neka
su i umrla,jer u to doba nije bilo lekova, kao danas.Život im nije bio ni malo lagodan.Bah
je obožavao svoju ženu.To se vidi iz njenih reči.Ne može se izmisliti.Ne može se ni
prepričati.Njihov odnos je bio kao i Bahova muzika.Polifonija.Harmonija.Ako treba da
odgovorim na pitanje:"Koliko mogu žena i muškarac zajedno da skoče u vis?",misliću na
njih i reći:"Do samih rubova vasione.Ako vasiona uopšte ima rubove.Ako nema,još
dalje."
Dosta je bilo uvoda.Već počinje da liči na E.P.P. Da pređemo mi na analizu
samog metoda oprosta greha i bezuslovne ljubavi.Ali,prvo da definišemo pojmove. Šta je
to,uopšte,bezuslovna ljubav?Kako može ljubav da bude bezuslovna?Da nije to
izmišljotina?
Nije izmišljotina.Izmišljotina je,zapravo,to da postoji ljubav koja nije
bezuslovna.Takozvana uslovna ili zaslužena ljubav.E,to ne postoji.Ljubav je jedna,i nema
druge ljubavi osim nje.Kao što je i Bog jedan,i nema drugih Bogova osim njega. Bog
je,ustvari,Ljubav.To jest,Ljubav je Bog.
Da bi se primenjivao metod bezuslovne ljubavi,nužno je,prvo,raščistiti sa tim da li
je ljubav prisutna u nama.Ljubav prema osobi na kojoj ćemo primenjivati dotični
metod.Ako nije,onda su to ćorava posla.Ne postoji metod kojim se može napraviti pita
od...da se ne izrazim,znate već.Celina je uvek više od zbira delova. Metod je ono što
potpomaže da od sastojaka nastane nešto novo,što nije njihov prosti zbir.Muzika nije zbir
nota i pauza,već njihovo usklađivanje. Ali,bez tonova i pauza muziku ne može praviti ni
najdarovitiji kompozitor.Nije to klin čorba ili šarena laža.Tonovi i pauze nisu dovoljni da
bi se napravila muzika.Oni su samo nužni. Potreban je dar,rad i ...možda sreća.Tako je i
sa ljubavnim odnosom.Nužne su dve ljubavi,to jest jedna ljubav u dvoje ljudi.Tek se od
toga,uz pomoć metoda koji zagovaram,može napraviti ljubavna "pita",ili "muzika".Uz
rad,talenat i...možda sreću. Osnovni sastojak,ljubav,ne može se,dakle,napraviti.Tvrditi da
može,bilo bi isto kao i tvrditi da se može napraviti Bog.Jer Bog je Ljubav.Takva tvrdnja
bila bi,u najmanju ruku,prepotentna. Ako nemate sastojke,ne zamlaćujte se.Najbolje je,u
tom slučaju,da ovde zatvorite knjigu.Još bolje,bacite je.
Samo,budite oprezni u prepoznavanju.Ljubav je kao pečurka.Postoje mnoge
slične njoj,a mogu biti i otrovne.Morate postati stručnjak za raspoznavanje,inače se
možete otrovati.Problem je u tome što ovu vrstu pečurke ne možemo kupiti na pijaci, od
proverenih stručnjaka.Moramo je prepoznati i ubrati sami.Ona nema čak ni uobičajeno
mesto na kome raste.Može se pojaviti bilo gde, i bilo kad.A retka je. Često je prekrivena
mahovinom nerazumevanja,pa vam se,ako ne razgrnete taj korov, može desiti da je ne
vidite.To je možda i gora varijanta nego da je pobrkate sa otrovnicom.Imate nešto retko i
ragoceno,a nemate pojma da je tu,da treba samo da razgrnete mahovinu.Ljudi biraju
razne strategije.Neki su skloniji ziherašenju.Što je sigurno,sigurno je.Bolje da se ne
izložim riziku da pojedem otrovnicu,pa makar i ne našao pravu ljubav. Drugi,pak,veruju
da je u ljubavi smisao i života,i radije bi rizikovali da se otruju nego da propuste šansu
koja može biti baš ispod ovog "žbuna." Ljubav ili zdravlje-odlučite sami.Ovi drugi,u koje
i ja spadam,reći će da pravog zdravlja i nema bez prave ljubavi.Za takve verske fanatike
drugi izbor i ne postoji. Ako ste ziheraš, i niste ovakva vrsta verskog fanatika,ponovo
vam preporučujem da zatvorite knjigu.Ili, još bolje,bacite je.
Ostaje nas sve manje.Grupa mala ali odabrana.Na ovo se može,s pravom, staviti
zamerka slična onoj koju je "Veliki inkvizitor" uputio Isusu kada je svratio na
zemlju,posle petnaest vekova,da vidi šta mu narod radi.To je prepričao Dostojevski u
knjizi "Braća Karamazovi".Zamerka je bila(parafraziram,mrzi me da tražim knjigu da bih
citirao):"Zar si dolazio zbog male grupice ljudi koji su sposobni i hoće da te slede?A šta
je sa onim mnoštvom koje nije sposobno ili neće?"Isus nije odgovorio ništa.Samo je
prišao i poljubio ga.Ako je neko,čitajući ovo moje pisanije,imao sličnu zamerku,ja
mu,imitirajući Velikog Učitelja,šaljem pusu.Ako mu se ideja ne sviđa, neka "poljubi, pa
ostavi."Nije obavezno ni da ljubi. Samo nek ostavi.A može,ako ima masohističke crte,i
dalje da se muči. Poštujem slobodnu volju.
Nadam se da sam bio jasan.Primena ovog metoda zahteva izričit stav:"Sve ili
ništa",i procenu tipa "Ima-nema."Neće vam biti od koristi ako pokušate da dilemu rešite
otkidajući listiće bagrema ili nekog cveta,bajući pri tom:Voli me,ne voli me,ili,volim gane volim ga.To vam je kao binarni kod.Ili je 1 ili 0.Nema trećeg. Ako ste načisto da imate
osnovne sastojke,idemo dalje.
Ne očekujte recept.Ne znam ga.Niti ga ima.Ljubav nije stvarno pita,pa da se može
praviti po receptu.Radi se o metafori.Ali,muzika jeste.To nije metafora. Ljubav je
stvarno,izistinski muzika.Nije kobajagi.A za pravljenje muzike nema recepata. Postoje
neka poželjna znanja,preporuke,veštine,načela...nešto korisno se može naučiti od
drugoga,ali ne i komponovanje.To vas niko ne može naučiti, pa ni ja.Onaj koji se ovim
ne zadovoljava,neka odustane da se ne bi razočarao.Ne preporučujem vam "kako-daističku" literaturu, knjige koje počinju sa "kako da..." ako je njihova tema ljubav i odnosi
među polovima,ili odnosi roditelja i dece ili...bilo šta živo, jer život je umetnost, a ne
zanat.Ko god tvrdi da zna "kako da...",i da vam može dati recept,lažov je i
prevarant.Koristi vašu potrebu za izvesnošću,lakšim putem, linijom manjeg otpora...i
sličnim oblicima lenjosti. Prodaje vam bele bubrege za bubrege. Druga je stvar ako vi baš
hoćete bele bubrege,ako verujete da je život posao kao i svaki drugi,zanat koji se može
"kupiti".Ali,barem znate šta kupujete. Poštujem slobodan izbor.(Tako vam i treba.)
Sada smo raščistili osnovne uslove i napravili selekciju.(Nadam se da nisam ostao
sam.Da još neko otkačen ovo čita.)Selekcija je nužna jer ljubav je aristokratska. Samo za
izabrane.Za one koji se sami izaberu.Da se vratimo na pitanje: Šta je to bezuslovna
ljubav?
Pitao sam jedno dete ovo pitanje.Odgovor je bio:"To je kad nekoga
voliš."Odgovor je tačan.(Nagrada je bila čokolada filovana poljupcem).Tačan je zato što
u odgovoru nije bilo reči "zato što",niti bilo kakvog dopunskog objašnjenja.Pre svega ga
voliš,a onda,ako baš nemaš pametnija posla,razmisliš o tome zašto.Valjda zato što je
vredan vašoj ljubavi,sviđa joj se, pa se usmerila prema njemu...zato što...zato što ga
volite. Može li biti tačan odgovor koji se vrti u krug,koji guta svoj rep?Zar taj krug,ili
zmaj koji guta svoj rep,nisu simboli mudrosti i večnosti?Oreol koji stoji iznad glave
svetaca.Sada već zalazimo u prikazivanje psihofizičkih osobina bezuslovne
ljubavi.Kakva je ona?
PSIHOFIZIČKE OSOBINE BEZUSLOVNE LJUBAVI
Bezuslovna ljubav je,dakle,okrugla.Potpuno nas okružuje,ali nas ne zatvara. Kao
što ni oreol ne zatvara glavu.Naprotiv,oreol je otvara.On svetli,a svetlost se pruža u
beskonačnost.Zar to nije kontradiktorno?Kako može nešto što nas okružuje da nas
,istovremeno,i otvara?U tome i jeste tajna,misterija Ljubavi, jer Ljubav je misterija.Da
podvučemo:Ljubav je, dakle, kružnog oblika.Krug koji nas otvara.Ovo podvlačim radi
lakšeg prepoznavanja dotične ljubavi.Krug koji zatvara nije ljubav,već pečurka otrovnica
koja na nju liči.
Kakva je još bezuslovna ljubav?
Čvrsto mekana.Ajd sad!Kako može nešto da bude čvrsto mekano?Ljubav je
mekana, ali ne razmazuje.Čvrsta je,ali ne ukrućuje.(Izuzetak su pojedini delove tela
muškarca u kontaktu sa ženom koju voli, i pojedini delovi tela žene u kontaktu sa
dotičnim muškarcem.U ljubavi uvek ima izuzetaka od pravila.)Razmaženost,ili
razmazanost,nisu produkti ljubavi,već njenog odsustva,ili,pak,nekih njenih falinki.
Bezuslovno voleti ne znači dopuštati voljenom biću da radi šta god mu padne
napamet.Taman posla!Naprotiv!Kada razmazimo dete, mi mu pokazujemo da nam nije
dovoljno stalo do njega. Razmažena deca su najčešće ljuta,obesna...Naravno, ljuta su zato
što smo ih razmazili jer nam nije dovoljno stalo do njih.Ljuta su sa pravom. I razmažena
žena je ljuta sa pravom.(A i muškarac.Ima i takvih.)Ljubav čini samo ono što je dobro za
voljenu osobu.Ako naša ljubav nije čvrsto mekana,ako je samo mekana,onda ona ima
ozbiljnu falinku(pri vođenju ljubavi to je očigledno. Fenomen "mek ko duša".)Ako je
samo čvrsta,onda postoji opasnost da od voljenog bića načini "kruto telo".A u kruto
telo,kasnije,teško može ući i zadržati se ljubav koja je čvrsto mekana.Ukrutila bi se njena
mekoća,te bi,gubeći taj kvalitet,postala nešto drugo,a ne ljubav.(Kao što se,u takvim
slučajevima, vođenje ljubavi pretvara u "tucanje".)Odnos čvrstoće i mekoće se menja po
potrebi,a određuje ga razumevanje.Da i ovo podvučemo:Ljubav je dakle čvrsto
mekana.(U domenu seksualnosti to bi se reflektovalo kao u narodnoj izreci: Meka srcatvrda polnog organa.Rimu sam žrtvovao da ne ispadnem vulgaran.)
Bezuslovna ljubav je lako teška."Pa dobro...",reći će neko,"...kod te ljubavi je sve
nešto 'mimo sveta'!Krug koji otvara,čvrsto meka,lako teška...i ko zna šta ćeš još da
smisliš..."Zamerka je opravdana.Ljubav i jeste mimo sveta,to jest,nije od ovoga
sveta.Već sam rekao,Ljubav je gost.Vanzemaljac.Zato i nema zemaljske osobine, i ne
podvrgava se zakonima zemaljske nužde i logike.Zato i može,sa osmehom na licu,da
spaja suprotnosti i poigrava se zakonima.Zato se njeni domaćini i osećaju kao da nisu od
ovog sveta,kao da ne podležu zakonima gravitacije,da lebde,da su laki kao pero...A
opet,ljubav zahteva mnogo odricanja, pažnje, brige, znanja, angažovanja, menjanja,
istančanosti, razumevanja, učenja...Ima,brate,mnogo da se radi. Nema težeg posla od
voljenja.Voleti je najteži posao na svetu,koji se radi sa osećajem neverovatne lakoće."Ne
pada nam teško."Podvucimo i ovu osobinu ljubavi:Ljubav je lako teška.
Ljubav je debela.Debela je zato što je ljubav,pre svega,primanje.Voljenu osobu
primamo u sebe.Zato se,kad volimo,osećamo ispunjenima.(U seksualnom odnosu je to
primanje u sebe,kod žena,očigledno.A ljubav je ženskog roda.Tu se gubi smisao
primedbe da je "I Bog muškarac".On je i Muško i Žensko.Ulazi u nas,i prima nas u sebe.)
Da bi smo primili voljeno biće,u nama mora biti dovoljno mesta.I za nas,i za ljubav,i za
voljeno biće.Oni koji tvrde da je ljubav više davanje nego primanje,u velikoj su
zabludi.Onome koga ne primiš u sebe,ti suštinski,ljubavno,ne možeš ništa da daš.Ne
možeš da ga okružuješ svojom ljubavlju,krugom koji otvara. Kad nekoga volimo,on je za
nas veliki,veliki kao ceo svet.Zamislite tek koliko mi moramo biti veliki da bi u sebe
primili tako veliko biće!Moramo biti bar malo veći od celog sveta.Zato se i kaže da onaj
koji istinski voli bar jednu osobu,voli i ceo svet.Toliko se duhovno,ljubavno "ugojio" da
se proširio na ceo svet.Davanje ljubavi je paradoksalan pojam.Ako je neko već u
vama,šta ima više da mu dajete?Davanje ljubavi može biti samo opis izvesnih ponašanja
koja su odraz primanja voljenog bića u sebe.Tek kada je u vama,vi možete osetiti šta mu
zapravo treba,šta je za njega dobro, šta vam je činiti i šta vam je davati.Takvo
proširivanje sebe može biti veoma bolno. Možete se uplašiti da gubite svoje
granice.Ali,ne brinite, ljubav učvršćuje granice ličnosti,iako otvara.To je još jedna od
njenih vanzemaljskih osobina,njenih "anomalija".(Ni voda,živototvorna tečnost,ne
ponaša se normalno,kao i sav ostali normalan materijalni svet.I ona je mimo
sveta.Voda,kao i ljubav,ima svoje ćudljive paradokse i "anomalije".Da je normalna i
poslušna,život na zemlji ne bi bio moguć.)
Još nešto da dodam:ne treba žaliti one koji vole,čak iako nisu voljeni.Mnogo je
gore ako vas neko voli,a vi nemate mesta u sebi da ga primite.Tesni ste.Neprijatnije je
imati tesnu odeću od široke.Onaj koji voli širi se,zajedno sa vasionom.Prati kretanje
vasione.Pun je i "zdravo" debeo.Što bi rekle Lale.(Ljubavno debeo.To nije vezano uz
telesnu debljinu)Zašto ga žaliti?Zašto bi on samog sebe žalio?Voleti je
privilegija.Opravdanije je žaliti tesne.Čak i ako ovi debeli pate zbog neuzvraćne
ljubavi,ili zbog svesnosti još veće patnje koju imaju njihova tesna voljena bića. Nema
mesta ni žaljenju, ni optuživanju.Ako je neko kriv,kriva je Ljubav što nije ušla u
tesnog.Mada,ona nije sklona osećanju krivice.Zašto bi,moliću lepo,neko želeo da se
uvuče u tesno?Zbog mode?Ljubav ne prati modu.Ako želite da vam ova debeljuca dođe u
goste,izvol'te pa se "ugoj'te".Proširite se duhovno=ljubavno.Oni koji bi da drže
liniju,nemaju velike šanse.Pustite modu. Ljubav,u ova naša šugava vremena,čak i nije u
modi.Priličan broj ljudi je se stidi. Lakše će vam,bez dlake na jeziku,bez stida,pričati o
svojim bogatim seksualnim iskustvima,nego o ljubavi.Kad je ljubav tema,sramežljivi
su,ili nemaju šta da kažu o toj "iluziji".
Ljubav je talasasta.Kovrdžava je.Ondulirana.Kao "trajna".Ona je,zapravo,
talas."Dobra vibracija".Kada kamenčić identiteta padne u živu vodu duše,pobudi je iz
stanja "kvantnog vakuma",stanja mirnog mora,u stanje talasanja.Kao i svaki talas,ljubav
ima svoj epicentar.Epicentar je ljubav prema sebi.Onaj koji ne voli sebe ne može voleti ni
druge.Žica ne može da vibrira bez dve čvorne,uporišne tačke.Vibracije se dešavaju
između njih.I struna života ima ta dva uporišta.Ljubav prema sebi,i ljubav prema
Bogu,kako god ga zvali.Alfu i Omegu.To je jedno isto,na dve strane.Bog u nama, i Bog
izvan nas. Između je vibracija-Ljubav,stanje pobuđenosti super strune.Za razliku od
čestice, talasu ne možemo odrediti ni mesto na kome se nalazi,ni vreme u kome se
nalazi.Kako to?Talas nije tačka da bi imao lokaciju.On je talas i na svom početku,i na
svom kraju(a nema kraj),i u sredini...svuda je talas.Onome čemu ne možemo odrediti
lokaciju,ne možemo odrediti ni vreme kada se nalazi na toj lokaciji.Talas(Ljubav) je
izvan vremena i prostora.Kada zatalasamo voleći sebe,oko nas se šire koncentrični
krugovi.Krug ljubavi prema roditeljima,užoj porodici, familiji, prijateljima,socijalnoj
grupi,naciji,čovečanstvu,živim bićima, životu... Bogu. Ako širenje talasa naiđe na
prepreku,nastaju virovi života koji nas mogu uvući u sebe.Što je prepreka bliža
epicentru,vir je jači i opasniji.Ako je brana odmah oko jezgra,vir narcizma nas usisava u
sebe.Narcizam nije ljubav prema sebi,jer nije talas,već vir.Slično se dešava ako je prsten
koji zatvara talas stegnut oko ljubavi prema naciji.Pretvara je u šovinizam...Setimo se da
je ljubav debela jer se širi toliko da obuhvata ceo svet."Čini mi se da volim ceo svet...da
sam se raširila(raširio) na ceo svet...",govore zaljubljene osobe.Treba ih shvatiti
bukvalno.Reći da je ljubav debeljuca koja se širi na ceo svet,isto je što i reći da je ljubav
talas.Eros i Agape (ljubav prema čovečanstvu) predstavljaju samo različite koncentrične
krugove ljubavnog talasa.Ljubav nije bara,ona stalno talasa.
Ali,ne zaboravimo i to da svaki talas nosi u sebi i ritam,bregove i dolje, uzdizanja
i padanja, tenzije i relaksacije,uzbuđenje-mir-indiferentnost-uzbuđenje-mir...Ne može
ljubav uvek biti uzbuđena ili uzbudljiva,uvek u naponu,uvek gore...Seks koji nosi
neprekidno uzbuđenje,bez pražnjenja i relaksacije,nazivaju nimfomanijom. Nimfomanija
nije slika seksualnosti koja vodi do zadovoljstva,već slika žeđi koja se ne može
utoliti.Nema ritma-nema talasa,nema zadovoljstva.Nema ni ljubavi.Prihvatite to da su
usponi i padovi osobenost same ljubavi,a ne njena falinka.
Ljubav je bezbrižno brižna.Naravno da se onaj koji voli brine o voljenom
biću.Pazi da mu se nešto loše ne desi,strepi ako mu se nešto loše dešava,postupa
zainteresovano i oprezno kada štiti njegovu dobrobit...jer ipak je voljeno biće
telesno,povredljivo,smrtno,živi u ovom opasnom svetu materije.A,sa druge strane,Ljubav
je,kao što smo već rekli,vanzemaljac.Nepopravljivi optimista.Ona zna da je
neuništiva,besmrtna,večna...i zašto bi brinula.I duh i duša voljenog bića su
besmrtni...Ljubav se,onako debela,za tren uzvere uz puzavicu koju smo spominjali,onu
što vodi do neba,i pogleda život iz Božje perspektive.Odatle debeljuci ta bezbrižnost i
nepopravljivi optimizam(zapravo realizam). Naravno, pažnja joj zbog toga ne
popušta.Vodite računa,posebno kada se brinete o deci,da podsetite vašu ljubav da se
češće penje uz puzavicu,kako decu ne biste udavili brigom(Iako je briga opravdana).Ne
bojte se da će ona od silnog pentranja smršati.Kako je ova osobina bezbrižne brižnosti
lepo odslikana u filmu "Život je lep." Može se bezbrižno brižno voleti čak i u
koncentracionom logoru. Ako niste gledali ovaj film,učinite to pod hitno. Odmerite svoje
brige sa brigom oca koji detetu,od jeze najužasnijeg mesta na svetu,pravi uzbudljivu
avanturu.Ako vam je Ljubav gost,život je lep čak i kad je ružan.
Ljubav je šaljivdžija.Tvrdim da ne možemo voleti ono sa čime ne možemo da se
našalimo.Ili onoga sa kim ne možemo da se našalimo.Čak ni Boga.Šala je igra duha. Duh
koji ne može da se igra,nije Sveti Duh(ili je antiduh,zli duh,bezduh.) Osnovni kvalitet
ljubavi je igra.Radost igre.Radost koja ne može da se nasmeje,nije radost.Vrlina kojoj ne
možemo da se nasmejemo,nije vrlina.Ljubav voli da se šali. Šali se i sa samom sobom.I
ljubav ume da kritikuje,da očekuje i zahteva ispunjenje neke vrline.Ali,njenu kritiku prati
smisao za humor,za igru.Humor otkriva nedostatke, nesavršenost voljnog bića,ali na
njemu prihvatljiv način.Ne degradira ga. (Ljubavni ili beli humor to nikada ne
čini!)Bog(Ljubav)je veliki šaljivdžija.Na žalost,oni koji su ga zvanično prikazivali nisu
ga predstavili takvim.Kako može Bog biti bez smisla za humor!?Kako može biti Duh
neduhovit?Bogohulno je misliti tako. Čovek koji ne ume da se šali sumoran je i
dosadan.Nije valjda da je Bog takav!? Zašto su Bogu oduzeli duhovitost kao
atribut?Možda misle da je humor neozbiljna stvar? Pa to je jedna od najozbiljnijih pojava
na svetu.Zamislite svet bez smeha! Ljubav bez smeha!Podvlačim:Ljubav je veliki
šaljivdžija!
Da bismo prepoznali Ljubav, dobro je da znamo neke njene osobine,šta ona jeste,
ili kakva ona jeste.O tome sam nešto rekao,mada ima još puno da se kaže. Dobro je,zbog
lakšeg raspoznavanja,da znamo i šta ona nije, ili kakva ona nije.Šta Ljubav nije?
Ljubav "nije uslužna delatnost." Ona nije usluga koju mi činimo onome koga
volimo.Besplatna je,i ne zahteva protivuslugu.Ljubav nema drugu svrhu izvan ili iznad
nje same.Nije sredstvo pomoću kojega se dolazi do nečega.Ne teži da stvori obavezu,ne
zahteva plaćanje u bilo kom obliku,nije ni kratkoročna ni dugoročna pozajmica,nema
kamate ni glavnice,nema dužnike.Rekli smo već da je bezuslovna. Ne volimo mi nekoga
"zato što će on nama da..." ili "zato što će on nas da..." Ako postoji neko "zato",onda je to
zato što se on ili ona sviđaju Ljubavi koja ih vidi kroz naše oči.A zašto joj se sviđaju?Zar
nije isto kada kažemo da se nama neko sviđa iz nekog razloga,i kad kažemo da se
Ljubavi neko sviđa iz nekog njenog razloga?Zar mi ne naučimo da volimo tako što prvo
zavolimo one koji su nas voleli,brinuli o nama, podizali nas...majku i oca?Zar mi njih ne
volimo zato što su nam činili nešto dobro? A to je već neki uslov.Da nisu oni voleli
nas,ne bismo ni mi njih.Ima logike. Tako kaže i psihoanaliza.Ali,zašto su oni voleli
nas?Čime smo mi to zaslužili kad smo bili male naporne bebe?Ako smo bili slatki,to nije
bila naša zasluga.Takvi smo rođeni.Ako smo bili dobri,ni to nije bila naša zasluga.Nismo
ništa činili namerno,jer nismo ni znali da namera postoji.A roditelji koji vole,vole i bebe
koje nisu ni slatke ni dobre.Vole i one male namćore koji neće da spavaju ili da jedu, i
"dušu im vade." Inače,u normalnom životu,nisu skloni masohizmu da bismo to mogli da
okarakterišemo i objasnimo kao "patološku vezu."Možda je u pitanju instinkt?
Možda je ljubav trik prirode,program sebičnih gena kojima je jedini cilj da
prežive,mada toga nisu svesni, i da se dalje razmnožavaju i šire kroz potomstvo.Šta ako
postoji gen za ljubav,pa se osobe sa tim genom više razmnožavaju,i bolje čuvaju svoju
mladunčad,koja onda imaju veću šansu da prežive,i jači motiv da se dalje
razmnože...Čista prirodna selekcija.Čak i ako je tako,opet je ljubav bezuslovna. Uslov
nije u osobi koja se voli,u njenom ponašanju,u njenim osobinama.Uslov je sam život.Voli
da bi opstao.Ne da bi opstao ti,stroj za održavanje i razmnožavanje gena,već da bi opstao
mali sebični gen koji nastavlja da živi u tvom potomku.Da...možda je ljubav trik koji su
"pronašli" mali sebični geni.Pitanje je, samo,kako su ga pronašli?Po neo darvinističkoj
teoriji slepe selekcije slučajnih mutacija koje mogu biti dobre ili loše za opstanak,i ljubav
bi bila jedna takva slučajna mutacija koja se,eto,pokazala praktičnom za
preživljavanje.Zvuči
naučno,ali
meni,moram
priznati,zvuči
i
budalasto
naučnofantastično.Tako bi i Bog,ako postoji, bio slučajna mutacija...
Da se vratimo na pitanje "zašto".Ako postoji "zašto" nekoga volimo,onda postoji i
uslov-"zato što".Ja verujem da takav uslov ne postoji.Mi,ljudi,navikli smo da mislimo
kako je sve uzročno-posledično povezano.Iskustvo i nauka nam govore da je
tako.Mada,kvantna fizika izgleda razbija čvrstu sliku uzročno posledičnog
determinisanog sveta.Neki mudri ljudi govorili su i o jednoj drugoj vrsti povezanosti,
takozvanom sinhronicitetu.Dve pojave između kojih je nemoguće naći neku uzročno
posledičnu vezu,vezu tipa "zato što",mogu očigledno biti povezane drugom vrstom vezeSmislom.Ispričaću vam jedan primer,nešto što se desilo meni lično i personalno.
Jednog lepog dana sam razmišljao i zapisivao svoja razmišljanja, polemišući sam
sa sobom, upravo o sinhronicitetu.Zapisao sam sledeću rečenicu:"Da li je sinhronicitet
naziv koji mi dajemo pojavama koje nemaju,zapravo,nikakve veze jedna sa
drugom,sasvim se slučajno dešavaju sinhrono,ali ih mi povezujemo smislom, jer nam se
tako sviđa.Izgleda nam lepo da tako bude,da pronađemo smisaonu
vezu.Veza,dakle,postoji samo u našoj glavi..." Za to vreme slušao sam predivnu muziku
sa C.D.a Lorine MekKenit "Knjiga tajni". Započeo sam sledeću rečenicu: "A možda
se,pak,sinhronicitet dešava ljudima koji u njega veruju.Možda vera nije nešto što se
dešava samo u našoj glavi,možda je smisao veza jača od uzroka i posledice..." U tom
trenutku setio sam se da treba da se javim jednoj svojoj poznanici.Okrenuo sam broj
telefona.Javila se njena sekretarica."Momenat sačekajte",rekla je i prebacila mi vezu na
čekanje.Desilo se nešto zaista neobično:
Prvo sam pomislio da je došlo do nekog čudnog tehničkog spoja mog uređaja sa
telefonom.A onda sam,u šoku,shvatio da nije to u pitanju.Na automatskoj sekretarici bila
je snimljena ista pesma koju sam ja,u tom trenutku,slušao.I ne samo da je pesma bila
ista,već se poklopio isti takt,isti sekund,isti milisekund!Nije bilo ni malo
razmimoilaženja.I ne samo to.O temi sinhroniciteta razmišljao sam u okviru svoje knjige
čiji je radni naslov bio "Unutrašnja muzika".Moja poznanica je digla slušalicu i rekla
"Alo".A ja sam joj,goreći od uzbuđenja,ispričao šta se dogodilo."Pa da...",dodala je
ona,ne deleći moje oduševljenje,ali zainteresovana,"Gazda je Irac,pa je snimio Lorinu na
sekretaricu, jer je mnogo voli..." Eto i uzročno posledične veze. Racionalnog
objašnjenja.Ali da se baš u tom trenutku poklopi...baš u milisekund...baš kada sam
razmišljao o tome...baš kada sam napisao...i tražio odgovor, baš vezano za muziku,baš
preko "knjige tajni"...Verovatnoća da se sve to baš tako dogodi bila je
1:jebemligalion(Broj koji ima toliko nula da ne bi mogao da stane u moj kompjuter.A ne
znam ni da ga napišem)Ili u prevodu,da bi se to slučajno dogodilo,po teoriji verovantoće,
potrebno je jebemligakolko milijardi biliona godina.
Ali,ni to nije sve.Prošlo je oktavu dana(Osmi dan od pomenutog
događaja,računajući i dan D-dan događaja)a ja sam sreo poznanika,bivšeg kolegu,
muzičara,sa kojim se nisam video ni čuo nekih dvadesetak godina."Gde si bre,kako
si,radiš li štogod...?",i sedosmo da popijemo kavu."Jel' viđaš ovog,jel' viđaš onog iz
starog društva..?", i tako to.Ustanovili smo da ni on ni ja nismo imali kontakt sa izvesnim
K.K. koji je svirao sa nama u bendu,ali smo čuli da se,za razliku od nas,i dalje
profesionalno bavi muzikom.Kad smo apsolvirali temu "viđaš li",prešli smo na temu "šta
radiš". I tu ti ja,još uvek pod utiskom,ispričam o svojim pisanijima i neobičnom događaju
od prošle nedelje.I kažem mu:"Pošto je prošla oktava dana,a mi muzikanti znamo da su u
oktavi prvi i poslednji ton isti,samo je poslednji za oktavu viši,danas bi trebalo nešto
slično da se desi.Eto,ja sam tebe sreo posle toliko godina,a sve ima veze sa muzikom."
Nije bio baš impresioniran.Ne veruje on u te stvari,a ja sam uvek bio sklon
mistici.Kad,zazvoni moj "Ođe mobilni"(Nokia 6110) "Alo",kažem ja."Alo Šok... (Tako
su me zvali u mladosti jer sam došao sa Kosova.Šok je,na Šiptarskom,drug.)..,kaže
on,"Jel' znaš ko je ovde?" Nisam mogao da verujem. Glasove nepogrešivo
prepoznajem,makar ne čuo čoveka dvadeset godina. Pamtim ljude po glasu."Idi u
...(nepristojno je za knjigu,iako je izraz bliskosti i radosti) K.K.! Ti li si ..... ti materina
muzikantska?" "Ja sam bre,..... .. mater.Gde si se zavuko.?." I tako se mi lepo
ispozdravljamo,a moj kolega,onaj prvi,neverni Toma, zinuo."Daj da mu čujem glas,da
vidim da me ne foliraš!" I ja mu prepustim mobilnog,a on se uveri da sinhronicitet nije
samo izmišljotina glave sklone mistici. Duboko prožet osećanjem smisla,uskliknuo sam u
sebi:"Bravo Majstore!(Tako ja, ponekad,oslovljavam Boga.)Baci 'kosku'!"
Sve je to lepo i krasno,ali kakve veze ima sa bezuslovnom ljubavlju i temom koju
sam započeo?Da nisam,kao nekakav senilni starac,odlutao u slobodnim
asocijacijama?Nisam.A evo zašto sam malo skrenuo sa ravnoga puta: Zaglavio sam se
kod pitanja uzroka čija je posledica voljenje,iliti ljubav.Ja ne pobijam to da se,u
ljubavnom događaju,mogu naći neke uzročno posledične veze koje mogu delovati kao
objašnjenje.Ali,kako bi vam zvučalo kada bi pokušao da događaj sa Lorinom objasnim
kao posledicu toga što je "gazda Irac,pa voli da je sluša",ili onaj drugi,"oktavni" događaj
time što imam mobilni telefon.Meni bi zvučalo besmisleno. Jeste da ima nekakve veze,ali
one nisu suština događaja.Da gazda nije Irac, verovatno ne bi snimio Lorinu,pa je ja ne
bih ni čuo na automatskoj sekretarici.Da nemam mobilni telefon,K.K. ne bi mogao da me
"đe me nađe ođe" baš tog trenutka kada sam, sa zajedničkim poznanikom,u
kafani,razgovarao o njemu i o sinhronicitetu. Te veze između događaja su
sporedne,usputne.One nam daju neki doživljaj "logičnosti",dok nas ona
druga,tajnovita(Setimo se naslova Lorininog C.D.a: "Knjiga tajni") veza prožima i
ispunjava dubokim osećanjem smisla.Smisao je najčvršća i najdublja veza.Uzrok i
posledica su usputni.
Zamislite da je svet jedna velika slika.Vi ste jedan potez četkicom na toj
slici.Pokušavate da razumete svet u kojem živite,da ga istražite.Postaje vam jasno da ste
vi,i potezi četkicom oko vas, u nekoj vezi.Uzročno posledičnoj.Da bi neko nacrtao krov
od kućice,potrebno je da spoji tri tačke koje su na temenima trougla.Da bi dobio neku
boju,mora da pomeša dve ili više drugih boja.Otkrivate polako sastav,veze,zakone na
kojima počiva vaš svet-slika.Svi ti zakoni,uzroci i posledice,sadržani su u slici,ali je nisu
oni stvorili.Suštinska veza između tačkica, poteza,boja,oblika...je zamisao umetnika,ideja
tvorca,Smisao.Kada bi mogli da se odmaknete,i pogledate sliku malko izdaleka,vidli
biste celinu i povezanost delova smislom,lepotom.
Isto tako besmisleno mi zvuče i sva ona objašnjenja koja pokušavaju da ljubav
objasne putem neke koristi koju imamo od toga što nas neko voli ili što nekoga
volimo.Dete,kažu,zavoli majku zato što mu ona pruža toplinu, hranu, brigu, nežnost...a
njemu to prija i korisno mu je.Ljubav,po tome,nastaje iz hedonizma i
koristoljublja.(Nesvesnog ili svesnog,svejedno.)Želimo da budemo voljeni i da volimo
zato što to prija,daje nam sigurnost,ili neku drugu psihološku, socijalnu ili materijalnu
korist.Sve je to tačno.Ljubav prija,čini nas sigurnijima, ispunjenijima, korisna
je.Naravno,ljubav nije beskorisna.Tačno je i to da je gazda Irac, i to da ja imam mobilni
telefon,i da deca imaju roditelje.To je sporedno i usputno.Korisnost je usputna, a ne
suštinska osnova ljubavi.Njena suština je Smisao.Prožetost Smislom i Lepotom. Kada
sam uskliknuo "Bravo majstore!" osećao sam upravo to:Lepotu smisla,i ljubav prema
Majstoru.Ljubav,Smisao i Lepota su jedno.Sveto trojstvo. Tri lica velikog Jednog.
Kada se dvoje vole,to nije uzročno posledična veza,već veza sinhroniciteta, veza
Smisla.Baš je lepo ako se u detetu javi ljubav prema majci koja ga voli.To baš ima
smisla.A usput je i korisno,i prijatno,i...još mnogo toga.Možete slikovito zamisliti
trojstvo(trozvuk)Smisao-Ljubav-Lepota kao jednu strunu koja želi da zavibrira,pa traži
drugi kraj za koji će se učvrstiti. Struna,kao što smo rekli,ima dve uporišne tačke.Između
tačaka je vibracija,Ljubav-Smisao-Lepota muzika.
Da se vratimo na tvrdnju da ljubav nije uslužna delatnost,od koje sam raspreo
ovaj deo izlaganja.Šta je pisac hteo da kaže?Normalno je da čovek oseća potrebu da mu
se ljubav uzvrati.Ali,poenta je u tome da ta potreba ne potiče iz koristoljublja,sujete...ili
bilo čega drugog,do iz potrebe da struna Ljubavi-Smisla-Lepote nađe svoje drugo
uporište,učvrsti se,i zavibrira.To je nemoguće ako onaj drugi ne oseća Smisao i Lepotu
susreta koji bi mogao nastati.On može osećati da bi trebalo,da bi bilo ispravno,da je
dužan..,ali u tome nema ni smisla,ni lepote,a time ni ljubavi.Ima smisla da ja želim da me
moje dete voli,pa i da mi bude zahvalno.Zbog njega.Ne zato što mi je nešto dužno,već
zato što onda znam da se prikačilo na superstrunu Smisla-Ljubavi-Lepote,i postalo član
velikog kosmičkog simfonijskog orkestra.A i ja sa njim.Ovo važi ne samo za decu,već za
sve one koje volimo.
Ljubav nije formalista.Kao što ni Bog nije formalista.Ne bojte se,neće vas Bog
kazniti zato što ste se pogrešno prekrstili,ili što niste otišli u crkvu,ili što ste
opsovali,makar psovka bila i "Jebo te Bog",ili što ne znate očenaš...Bog vas neće nizašta
kazniti.Te priče o nebeskom ili podzemnom kazneno popravnom domu su čista glupost i
izmišljotina onih koji ne znaju šta je Ljubav i ko je Bog.Ako postoji kazna,onda je to
kazna kojom kažnjavamo sami sebe time što smo se otkačili od strune Ljubav-SmisaoLepota,i odbili da budemo član velikog orkestra života. Imamo slobodnu volju, pa
možemo i da odbijemo.Ako postoji pakao,onda je pakao nesposobnost da se voli,oseća i
stvara lepota,bude prožet smislom.U hebrejskom jeziku reč za đavola je Shitan(slično
reči šejtan koja se i kod nas koristi).U prevodu,ova reč znači "bez odgovora" ili "onaj koji
ne može odgovoriti." Dakle,onaj za koga ne može da se zakači lebdeći kraj strune
smisla.On je otkačen.Ta otkačenost je pakao.Ljubav nosi u sebi odgovornost. Očigledno
je da je koren reči odgovornost-odgovor.Ljubav je odgovor,i zato je odgovorna.Dužnost
je nešto drugo. Potiče iz duga.A rekli smo maločas da ljubav ne stvara dužnike,jer nije
uslužna delatnost.
Kao što ne stvara dužnike,ona ne stvara ni ceremonijal-majstore.Ljubav nije ni
kanonska,ni okoštala u rituale, institucije, pravila, zakone... biološke,
sociološke,psihološke,crkvene...Ona je živa.Ljubav je umetnost,kao što je i život
umetnost.U umetnosti mogu postojati neka načela,osnovni principi, preporuke... ali ništa
kruto.Prava umetnost je uzlet u novo,neotkriveno,nestvoreno...uzlet u stvaralaštvo.Ljubav
je takav uzlet. Formalizam tu nema šta da traži.Sve je dozvoljeno u ljubavi,ako ima u sebi
Lepote i Smisla.A ljubav najbolje poznaje Lepotu i Smisao,jer ona je u njima,i oni su u
njoj.
Ali,ipak,važno je znati i to da ljubav nije sveznajuća,svemoćna, niti
nepogrešiva.Nije takav ni Bog.Možda je, iz ovog mog krajnje subjektivnog izlaganja,jer
prema ovoj dražesnoj debeljuci ne mogu biti objektivan,a i ne želim, moglo izgledati kao
da je ona sveznajuća.Ali,nije.Onaj koji bi sve znao,mogao bi sve i da predvidi,te bi mu
život bio mnogo dosadan.Ne bi bilo iznenađenja.Mogućnost da se sve predvidi značila bi
i to da je sve već unapred određeno,samo bi trebalo biti neki supermozak koji može da
obuhvati sve uzroke i sve posledice i njihove povezanosti.Ali,nije tako.Savremena fizika
je razbila dugogodišnju Njutnovsku sliku sveta kao bilijarskog stola na kome se sudaraju
atomske kuglice vođene silama i zakonima koji određuju njihovu interakciju. Razbila je i
nadu fizičara da će,jednog dana,biti moguće sve to izračunati i predvideti.Ispostavilo se
da ti zakoni nisu baš zakoni,već neke pravilnosti koje se pojavljuju zato što je,po
principima verovatnoće i velikih brojeva,najverovatnije da se desi baš ono što se,u
proseku,i dešava.Ovaj svet je takav zato što je najverovatniji.Ali,dešavaju se i
neverovatne, ili malo verovatne stvari. Retko,ali se ipak dešavaju.Poznato "načelo
neodređenosti" u fizici,koje je izmislio izvesni Hajzenberg,pomutilo je vodu
deterministima,i oni su se mnogo frustrirali zbog rušenja nade na sveznajuću
omnipotenciju.Ono je dovelo u pitanje našu sposobnost da ikada bilo šta apsolutno
spoznamo.Hajzenbergova kvantna stvarnost ima bezbroj mogućih izraza,od kojih su svi
neophodni,i svaki od njih je na izvestan način verodostojan.Mi možemo,poput onih
dvanaest slepaca iz priče koji su opisivali slona dodirujući ga sa različitih strana,da
upoznamo samo onaj aspekt stvarnosti za kojim tragamo.Naši odgovori će uvek biti samo
odgovori na ona pitanja koja postavljamo.Na različita pitanja dobijaćemo različite
odgovore.Ajnštajn i Hajzenberg ne govore da je sve relativno,već da istina zavisi od naše
tačke gledišta,od pitanja koja postavljamo,dakle, od nas.Ipak,svi ti različiti aspekti istine
objedinjeni su.Ne nekim čvrsto determinisanim ustrojstvom sveta,već smislom.
Celinom.Kao što muzičko delo objedinjuje tonove.
A ljubav nikada nije ni želela da bude sveznajuća.Ona je umetnik,a umetnik voli
iznenađenja,nepredvidljivost,ushićenje u nečemu novom.U bibliji lepo piše da je Bog
prvo stvorio svetlost,pa je posle "video da je svetlost dobra",i tako redom šest dana.Prvo
je stvarao,pa se onda divio svom delu.Da je sve znao unapred,ne bi se radovao što je
stvorio nešto dobro.Zašto bi uopšte stvarao nešto potpuno predvidljivo? Pa nije Bog
zanatlija,već umetnik.Umetnik sluti,a ne zna unapred šta će stvoriti. Dakle,nije
sveznajuć.Ne može čovek stvarno imati slobodnu volju,a da iko može da sa izvesnošću
predvidi šta će učiniti.Ako je išta slobodno i nepredvidljivo,onda je sve nepredvidljivo,jer
to išta može da uzrokuje svašta.A Bog nije lažov.Ako je rekao da je čoveku dao slobodnu
volju,onda mu je izistinski dao,a ne kobajagi.
Pošto nije sveznajuća,ljubav nije ni svemoguća.To ide jedno uz drugo.Onaj koji
ne zna sve,ne može sve.Ni Bog ne može da čoveku podari slobodnu volju,a da ostane
sveznajuć,a time ni svemoguć.Morao je da izabere ono što mu je važnije. Tako je i sa
ljubavlju.Što je i logično,jer Ljubav je Bog.
E pa,pošto nije ni sveznajuća ni svemoguća,Ljubav nije ni nepogrešiva.Ovo
govorim zato da oni koji vole,ali prave i greške,ne pomisle da njihova ljubav nije ona
prava ljubav o kojoj ovde govorim.Ne,i prava ljubav pravi greške,ali,za razliku od
neprave,ona budno motri na svoje greške,i svojski se trudi da ih ispravi.Zna da nije
svemoćna,mada je veoma moćna,najmoćnija,i zato je budna, ljubopitljiva, radoznala,
sklona da uči.Ponekad strepi,ali se seti one nebeske puzavice,pa joj bude lakše.Ne
odustaje sve dok...sve dok...ima smisla.Jer,ako nestane smisla,otkačila se struna i ne
može više da vibrira.I to se, nažalost,dešava.Desilo se i Bogu,sa onim koji ne može da
odgovori.Mada,struna može dugo,dugo da treperi i bez drugog kraja,kačeći se za sećanje
i želju,i nadu koja poslednja ostaje.Jer,ko zna...U Boga je sve moguće.
Ljubav nije carevo novo odelo.Ona nije ponašanje,mada može da se manifestuje
kroz ponašanje.Ljubav ne može da se nauči.Ali,ljubav može da uči. Izvesna ponašanja
mogu da se nauče.Vežbom,imitacijom,glumom...Nije dovoljno naučiti da se ponašamo
kao da volimo,pa da stvarno volimo.Ni glumac koji najvernije moguće "skine" ponašanje
neke osobe,ne može postati ta osoba.Ne može, glumeći Napoleona,da postane
Napolon.(Ali može da ga oseti)Napoleon,ili bilo ko drugi,može se samo biti.I ljubav se
može samo biti.Zato Bog i kaže za sebe:"Ja sam onaj koji jeste." Ljubav ,dakle,nije ni
veština,ni caka,ni fora,ni mala govorna mana ili tik koji mogu da se "skinu".Niti se može
naučiti iz "Kako-da-ističkih" knjiga,ni iz prosvetiteljskih članaka u ilustrovanim
časopisima,ni od tate i mame,ni od mene... Ljubav se,da ponovimo,može samo biti.A
kako se to postiže?
Naravno da u svemu tome imaju nekakvu ulogu i roditelji,i prijatelji,i ljubavnici,i
deca,i pisci koje volimo,i sve što volimo...Ali,ne na onaj uzročno posledični način koji
nosi ime identifikacija,i objašnjava se kao nesvesni mehanizam preuzimanja životnih
stilova,ili caka,koji se unosi u sebe i određuje ponašanje ličnosti. I to opšteprihvaćeno
psihološko objašnjenje je slično napredpomenutom objašnjenju tipa "Pa,gazda je Irac,i
voli da sluša Lorinu..."ili "To je zato što sam imao mobilni...".Objašnjenje stoji.Ono nije
neistinito,ali nije ni puna istina.Nije onaj njen suštinski aspekt-smisao.Već sam rekao da
je ljubav nešto što se ne može napraviti,a ne može se ni naučiti.Ona već postoji u nama,u
središtu našeg bića.To je smisao biblijske rečenice "Carstvo nebesko je u tebi",Bog je u
tebi.Ljubav,dakle,nije učenje spoljašnjih manifestacija, ponašanja, oblačenje lepog
odela.Ona je put u središte sebe. E,tek kad prokrčimo put do tog središta,kada ono pusti
svoje pipke,ili lepše rečeno strune,kada zavibrira,mi postajemo ono što jesmo-Bog.Dete
jeste ono što jeste."Posao" roditelja je da ne zakrče taj put.Oni koji nas vole kada malo
odrastemo,i kada se već malo,ili malo više stegnemo,mogu nam pomoći da razmekšamo
prepreke između našeg svesnog ega i tog sedišta.
Šta je,u stvari,ono što zovemo identifikacija,ili oponašanje,ili "skidanje" životnih
caka?Kada je u pitanju identifikacija iz ljubavi,onda je možemo uporediti sa željom da se
improvizuje na zajedničku temu.Kao u muzici.Dopala nam se životna tema naših
voljenih,i osećamo lepotu u tome da i mi improvizujemo držeći se osnovne
teme.Muzičari koji sviraju džez znaju da ih tema ne ograničava. Naprotiv,ona daje
neophodnu strukturu,okvir,krug koji otvara,radost zajedničkog stvaranja,slobodu u
okviru lepote.Ono što povezuje njihove improvizacije nije zakon uzroka i posledice,već
tema,smisao.Ljubav na taj način povezuje ljude,kao što muzika povezuje tonove.
Naravno,sve ovo ne znači da ljubav nema šta da uči.Kada skidamo muzičke
deonice velikih majstora,mi to ne činimo da bismo ih imitirali i pokrali im cake. Ne.To
radimo iz želje da izvodeći njihovu muziku proniknemo u njihov duh,da ih primimo u
sebe,da nas inspirišu i otvore nam nove vidike,da nam otkriju svoje tajne o tome kako
otkrivaju tajne.Oni te tajne i ne kriju,jer veliki su svesni toga da smo svi mi jedno,svirači
u velikom svemirskom simfonijskom orkestru.Mi smo orkestar.To je naš pravi identitetcelina.
Da zaključimo:Ljubav se ne može naučiti,ali ona može da uči.Ne trudite se da
naučite ljubavna ponašanja,već budite ljubav,i učite.O sebi,i o onima koje volite.Od
sebe,i od onih koje volite.
Nadam se da sam izneo dovoljno "psihofizičkih" osobina ljubavi da bi se mogli
nazreti njen lik i delo,i da bi se mogli raspoznati od drugih koji na nju mogu da liče.
Imalo bi se još mnogo toga reći,ali ja ne volim realističke portrete.Više mi se sviđaju oni
stilizovani,oni koji uhvate suštinske crte.Možda je to zato što me mrzi da pišem debele
knjige,a možda je,ipak,sve stvar ukusa.Sada je vreme da se vratimo na sam metod
bezuslovne ljubavi,jer je osnovna naučna tema ovog rada poređenje tog metoda sa
metodom zvocanja.
Metod bezuslovne ljubavi
Kada bih se manje ležerno odnosio prema terminima,verovatno da bezuslovnu
ljubav ne bih ni nazvao metodom.Kakav je to metod za čiju primenu se ne može dati
neophodna tehnička dokumentacija,spisak pravila i preporuka,recept za upotrebu,"Kako
da..."?(Mada ima i takvih dileja koje misle da se recept može dati,ili možda i ne misle, ali
hoće da uzmu pare, ili slavu varajući ljude.Većina "Kakodaista" spadaju u takve.) Strogo
naučno gledano,to i nije baš neki metod.U naučnoj metodologiji,da bi se neki postupak
uvrstio u naučno blago,potrebno je da on ispunjava određene uslove.Najvažniji uslov je
da postupak mogu ponoviti nezavisni istraživači,sledeći propisanu proceduru,i da takvo
ponavljanje daje iste rezultate.Metod bezuslovne ljubavi ne ispunjava te zahteve naučne
metodologije,te se zato ne može smatrati naučnim metodom. On,čak,iza sebe nema ni
neku konzistentnu teorijsku podlogu na osnovu koje bismo se,u budućnosti, mogli nadati
definisanju pravila,zakonitosti i poboljšanju naučne upotrebljivosti i predvidljivosti
rezultata.Zbog toga
pre spada u domen umetnosti koja trpi nedefinisanost,
nepredvidljivost i neizvesnost.O metodima se,u umetnosti,može samo uslovno govoriti.
Ovaj metod je, dakle, prihvatljiv ,kao način razmišljanja i delanja, samo osobama
sklonim da i sam život posmatraju kao umetnost.A takvih je malo,pa time i ovaj metod
nije široko primenljiv.Da iznesem pregledno njegove prednosti i nedostatke.
Nedostaci metoda bezuslovne ljubavi:
1)Zahteva mnogo preduslova za sprovođenje.Čak je sam sebi uslov.Ne može se
sprovesti ako bezuslovna ljubav,makar nesvesna same sebe,ne postoji već u korisniku
metoda.Mada,nije isključeno da ona,kao takva,postoji u svakom ljudskom
biću.Drugo,neophodno je da,ako postoji,bude usmerena baš na onu osobu na koju se
metod primenjuje,kao i da postoji sinhroni događaj iste vrste sa druge strane ljubavne
strune.To vam je kao lek koji najbolje deluje na zdrave.Ili,još gore,lek koji deluje samo
na zdrave.Pitaćete:"Šta će zdravima lek?"Pa, treba im.Pod zdravim pacijentom,u ovom
slučaju,podrazumevam odnos u kojem ljubav postoji,ali je ometana nekim faktorima kao
što su: ambivalencija, nerazumevanje, predrasude, pogrešne predstave o muško ženskim
odnosima ili roditeljstvu,druge emocije koje unose disonancu u odnos...i ko zna šta
još.Zdravlje nije potpuno odsustvo remetećih faktora,već aktivan odnos imunog sistema
prema njima.
2)Težak je za sprovođenje. Traži mnogo odricanja, budnosti, odgovornosti,
doslednosti, znanja, brige, učenja, tolerancije, fleksibilnosti, nesebičnosti,
širokogrudosti...Ne može ni naučiti kao veština,nego se mora biti.A to je moguće samo
dugim,teškim,često opasnim i bolnim putovanjem u sedište sebe. Mada,njegovi odani
korisnici tvrde da im ta težina ne pada teško(Videli smo da je osobina same ljubavi da je
lako je teška.)
3)Rezultati su neizvesni.Bezuslovna ljubav podrazumeva i slobodnu volju,a ko
zna šta njoj može da padne na pamet!?Toliki trud,a...može da se desi ipak...Velika
ulaganja, veliki rizik!I tu se pobornici teše osobinom same ljubavi da ona nije uslužna
delatnost,pa ne očekuje sigurnu naplatu.Mada je neuspeh boli.
Prednosti metoda bezuslovne ljubavi:
Metod bezuslovne ljubavi,nasuprot brojnim nedostacima,ima samo jednu jedinu
prednost i opravdanje.A to je:Još nije izmišljen bolji način za postizanje cilja koji ispred
njega stoji.Ako je cilj odnosa dosezanje ispunjenja,Lepote,Smisla-Ljubavi,nema drugog
metoda.Kao monopolista,bez konkurencije,bezuslovna ljubav,to jest Bog,ne obazire se na
svoje nedostatke.Ljubav je aristokrata.Nema ničega demokratskog u sebi.Nije ostavila
drugi način za dolaženje do sebe,osim njom samom. Gospod,sin Božji,jedini je način za
dolaženje do Oca.On je "Put,Istina,Život..." Ljubav je monarh koji se i sam vlada po
sopstvenim pravilima. Vladar koji služi podanicima.Jedini vladar u državi smisla.Kome
se ne sviđa,neka pravi svoju državu-državu besmisla.Svako može da bira kojem će se
privoleti carstvu. U ljubavnoj monarhiji postoji samo jedan zakon:"Teži ka smislu!". I
"besmislice" su dozvoljene ako su smešne,ili blentave,ili otkačene,ako imaju skriveni
smisao zabave duha u sebi. I greh,ako vodi spoznaji smisla,i glupost,ako vodi
duhovitosti(čemu bi se smejali da nema gluposti!?),i zvocanje,ako vodi ljubavnoj igri.Sve
je dozvoljeno,ako ima smisla. (Ako ide ka Bogu,noseći smisao u sebi)Ako je struna koja
se kači za drugo uporište da bu vibrirala muzikom života.To je jedini uslov za sticanje
državljanstva u Božjoj državi.Uslov koji imamo,ako ga hoćemo.A možemo i da ga
nećemo.Možemo izabrati proizvoljnost i besmisao,iako to nema nikakvog
smisla.Slobodni smo da biramo,a to već ima smisla.
Komparacija metoda zvocanja i metoda bezuslovne ljubavi.Ima li dodirnih tačaka?
Iz dosadašnjeg izlaganja jasno je da ova dva metoda polaze od dva dijametralno
različita koncepta o ljudskoj prirodi(i muškoj prirodi),te se,sledeći svoje teorijske
koncepte,razlikuju i u praktičnom pristupu problemu.Naime,razlika u teoretskom pristupu
je u odgovoru na osnovno pitanje:Ko je čovek?Šta je čovek?(Šta je muškarac?) Životinja
ili Sin Božji?
Ako je,u osnovi,životinja,onda su delotvorni svi oni pristupi koji, oslanjajući se
na manipulacije nagonskim potrebama,dovode do razvijanja željenog ponašanja. U tom
slučaju je i ljubav koju on ispoljava isto tako nagonskog porekla,ili je, pak, naučeno
ponašanje do koga se došlo učenjem putem uslovljavanja, ili učenjem putem
potkrepljenja.Shodno ovoj teorijskoj osnovi,zvocanje može biti pogodan metod
učenja,posebno ako se koristi dozirano,i u kombinaciji sa metodom potkrepljenjavaginalnog, prehrambenog ("ljubav na usta ulazi"),ili nekog sličnog nagonskog
zadovoljenja.Slična je situacija i na planu krupnijem od muško-ženskog odnosa,ili
odnosa roditelj-dete.Na planu politike,takva teorijska pozadina se ispoljava u praksi kroz
politički moto:"Hleba i igara rulji dajte." Onda je u pravu i Veliki Inkvizitor
Dostojevskog,a i njegova preteča u ideji,Lucifer.Životinja nema slobodnu volju,ona je
stroj vođen softverom koji je napisala evolucija. Treba mu dati stimuluse koji su
programirani okidači programiranih odgovora,i sve će ići kako je i
programirano.Postavlja se pitanje da li je i onaj koji podstiče programirano ponašanje
programiranog muškarca(ili deteta),isto tako programiran?Mislim na ženu.Da li su i sve
njene manipulacije programirane?Da li je i ona životinja? Verovatno se ne bi složila sa
tim.Ali,šta onda raditi?
Nešto nije u redu sa logikom,ili sa naukom.Možda treba smisliti neku novu
teoriju.Naime,i žena je plod parenja muške životinje(njenog oca) sa ženom(njenom
majkom),živog komjutera sa Bogom(videti deset ženskih zapovesti).Ako prihvati ovu
teoriju o muškarcu,šta će sa svojim pedigreom?Ili je možda onaj Mendel,onaj botaničar
koji je začeo genetiku,pogrešio?Možda i savremeni genetičari greše kad tvrde da se geni i
jednog i drugog roditelja prenose na decu.Možda životinjski geni oca ne prelaze na
žensko dete,ni Božanski geni majke na muško dete.Ili je neki drugi štos u
pitanju,ili,jednostavno,nešto nije u redu sa logikom kad postavlja ovakva pitanja.
Vidimo da se,u ovoj dilemi pedigrea čoveka,krije sukob dve teorije o nastanku
sveta.Evolucionističke i kreacionističke.
Po prvoj,evolucionističkoj,živi svet je nastao iz nežive materije,kroz milijarde
godina,procesom koji se naziva evolucija.Sve se desilo slučajno,slepom prirodnom
selekcijom.Iz nižih organizama,kod kojih je došlo do slučajnih mutacija,nastajali su viši
organizmi.I tako od redom amebe do čoveka.
Po drugoj,teoriji stvaranja,koja je,u stvari,bila prva,svet,i živi i neživi,stvorio je
Bog,i to za šest dana.Efikasno.Nije kilavio i probijao rokove kao evolucija.Sedmi dan se
odmarao i divio svome delu.
Evolucija je smatrana naukom,a kreacija izmišljotinom, religijom.Nevolja je u
tome što ni jedna ni druga "teorija" ne ispunjavaju osnovne zahteve koje nauka postavlja
pred teoriju da bi se smatrala naučnom teorijom.Nema ljudskih svedoka za
evoluciju.Niko je nije video na delu,kao ni Boga.Ne može se ponoviti, niti
eksperimentom dokazati,kao ni Bog.I,što je najgore po evolucioniste,ne može se čak ni
zamisliti krucijalni eksperiment koji bi teoriju pobio,dakle, nije podložna bilo kakvoj
proveri,čak se takva provera ne može ni zamisliti.Po tim naučnim kriterijumima,teorija
evolucije je,zapravo,religija kao i svaka druga.Jedini svedoci navodne evolucije,fosilni
ostaci,svojim jezikom govore da se evolucija nikada nije odigrala.Naime,ako su više
vrste stvarno nastajale od nižih u stablu evolucije,trebalo bi da su pronađeni fosilni ostaci
prelaznih vrsta,što se nije dogodilo.Od stotina hiljada sakupljenih fosila,svi su bili čiste
vrste.Nijedan nije pripadao nekakvoj prelaznoj.Nema,dakle,ni jednog jedinog dokaza da
se evolucija odigrala na kugli zemaljskoj.Ostaje nam samo da verujemo, ili ne
verujemo,kao što je to slučaj i sa verovanjem, ili neverovanjem u Boga.A svet je morao
nastati nekako.Ili se stvorio sam,ili ga je stvorio Neko.Ili nam je predak
majmun,evolucioni čukundeda konj,navrndeda neki vodozemac,kurđel neka riba,ili
lignja...i tako redom do pra,pra,pra,....babe(ili dede) amebe,ili smo svi potomci
Boga.Ameba ili Bog,odlučite sami.Naučnih dokaza nema ni za jedno, ni za drugo,te se ne
možemo pozivati na nauku.
Jedna izreka kaže:"Ako sedneš u pogrešan voz,svaka ti je stanica pogrešna."Od
toga u šta verujemo, u kojem smo "vozu seli",zavise i naše životne stanice.Ostaje nam da
biramo:Klaj-klaj "]ira" evolucije,ili Božji ekspres, brži od svetlosti.
Ako je čovek,u svojoj suštini,dete Božje,stvoreno po liku i podobiju
njegovom,onda metodi dresure nisu prikladni da se sprovode na njemu. Ljubav nije
ponašanje koje se može uvežbati, ili izazvati.Nije ni puki proizvod nagona.Nije
uslovljena uzrokom i posledicom.Slobodna je, i ne može se zaslužiti.Sama bira.Uzrokuje
je jedino Smisao.Ne zna se zašto.Možda zato što mu se tako sviđa. Baš mu je Lepo da to
bude tako.Ljubav ima vlastiti ukus.Jedino što sigurno znamo o njenom ukusu je da voli
lepotu smisla,da u sebi nosi Smisao Lepote.To je sveto trojstvo.Sa ovakvom slikom
Boga,Sveta i Čoveka,ne može se koristiti metod koji ne sadrži u sebi spoznaju suštine
ljudskog bića kao Božanskog bića,i spoznaju ljubavi kao Tvorca.Tvorac nije dreser.
Dakle,da bismo odlučili šta da radimo,moramo prvo osvestiti u šta verujemo i da
sednemo u voz koji tamo vozi. Moramo eksplicirati našu nedorečenu ili neizrečenu,
implicitnu teoriju postojanja. Ko smo mi?Možda odgovor na to pitanje i zavisi od izbora
samog odgovora.Možda mi,zapravo,i jesmo ono što verujemo da jesmo.Ako verujemo da
smo životinje,odna i jesmo životinje.Ako verujemo da smo Bog,onda smo Bog.Imamo
mogućnost da biramo čak i to,šta jesmo.Da iz svega onoga što možemo biti izaberemo
ono što hoćemo da budemo.
Čovek je,kažu,dualistično biće.I duhovno,i telesno.I životinja,i Bog.I dobar i zao.
I determinisan i slobodan.I muško i žensko.I smrtan i besmrtan.Imaju li ove različite slike
sveta i čoveka nekih dodirnih tačaka?Može li postojati nešto zajedničko i neprotivurečno
u metodu zvocanja i metodu bezuslovne ljubavi?Da li se isključuju?
Da bih dao odgovor na postavljeno pitanje moram se ponovo vratiti na slučaj
nesrećnog Lucifera,najvoljenijeg Božjeg anđela.Setimo se da je njegova uloga u carstvu
Božjem,uloga koja je imala itekako smisla,bila da se protivi čoveku. Privilegija je imati
pravog protivnika.Čuli ste već priče o velikim vojskovođama koji su očajavali kada bi im
poginuo najveći protivnik.Sportisti znaju da samo u borbi sa jakim protivnicima mogu
postati najbolji.Mudracima starog zaveta je bilo jasno zašto je idealna supruga "ezer
keneged","protivno korisna".I dobar roditelj je protivno koristan.Prisetimo se da je ljubav
čvrsto mekana. Dobar protivnik se poštuje,često i voli,ako je njegovo protivljenje
obuhvaćeno smislom,ako nije postalo samo sebi cilj, ako se nije odvojilo od Boga.Kao
što ljubav može izgubiti svoja svojstva, preći u nešto drugo,ako se ne protivi
besmislenostima koje može stvoriti slobodna volja voljenog bića,tako i zvocanje može
biti u funkciji ljubavi,ako ima smisla.Veliki Šekspir je rekao da ne postoji ništa pod
kapom nebeskom toliko dobro da nema klicu zla u sebi,niti išta toliko zlo da iz sebe neko
dobro ne bi moglo dati. Odgovor na pitanje o isključivosti navedena dva metoda je:Ne
isključuju se, ako su povezani smislom.
Postoji dobro i loše zvocanje.Sve što se ocenjuje dobrim ili lošim,ocenjuje se u
odnosu na nešto.Ništa nije vrednosno obojeno samo po sebi,već samo u nekoj
relaciji.Mora se odrediti kriterijum u odnosu na koji je neko konkretno zvocanje dobro ili
loše.Kriterijum se može odrediti samo u odnosu na cilj koji se želi doseći.Pokušaću da
odredim cilj i kriterijume,kako bih razlučio,na osnovu njih,dobro i loše zvocanje.
Dakle,ako verujemo da je čovek,u biti, Božije biće,stvoreno po njegovom liku i
podobiju,možemo prihvatiti čak i to da on ima neke životinjske odlike.Ali,one su
posledica pada u greh,involucije,a ne evolucije.Ne moramo poreći zakone uzroka i
posledice da bi smo verovali u postojanje sinhroniciteta. Bitno je,pre svega,da ne
pobrkamo stepen važnosti.Da ne poverujemo,kao deo slike u kojoj se nalazimo,u to da su
uzročno posledični odnosi između tačkica,linija i oblika unutar slike njena
suština,objašnjenje njenog pravog izvora.Ako smo toga svesni,možemo ići dalje.
Šta je cilj?Cilj je odnos koji u sebi ima osobine Tvorca-Boga,Ljubav,Smisao i
Lepotu.Koji je kriterijum za ocenjivanje zvocanja u odnosu na cilj?Zvocanje koje je
dobro mora voditi ostvarenju navedenih ciljeva.Da li je to moguće?Moguće je. Kako?Pa,
evo:
Predlažem da se zvocanje proglasi za plemenitu borilačku veštinu,poput
karatea.Karate nije ulična tuča.Ono ima svoja čvrsta pravila, unutrašnju disiplinu koja
neguje viteški duh,duh disciplinovanog borca za dobro.Ovaj borilački sport je,pre
svega,odbrambeni.Služi za samoodbranu, ili odbranu nečega, ili nekoga.Zvocanje,kao
plemenita veština,trebalo bi da ima odbrambenu funkciju,funkciju odbrane sebe,voljenog
bića,i voljenog odnosa.Da bi postalo plemenita borilačka veština,mora se razdvojiti žito
od kukolja.Razgraničiti one manifestacije koje vode pozitivnim ciljevima,od onih oblika
ispoljavanja koja su, poput ulične tuče,destruktivna.
Potrebno je napraviti kodeks zvocanja,šta se sme,a šta se ne sme,jer su pravila
igre osnov svake igre.Potrebno je,dakle,uvesti pravila igre zvocanja.Na karate
turnirima,takmičar koji ne zaustavi ruku, ili nogu ispred tela protivnika,biva
diskvalifikovan.Sme se udariti samo u pravoj borbi,samo kada je ugrožen fizički
integritet borca, ili onoga koga on brani.Turniri služe za uvežbavanje i demonstriranje
veštine,a ne da bi se neko povredio.Samodisciplina je nužna,i njoj je posvećena posebna
pažnja.Učenje samodiscipline je osnovna vežba duha borca. Sotona je bio u raju sve dok
se držao smisla svog protivljenja.
Da počnemo,dakle, sa razdvajanjem žita od kukolja.
Zvocanje kao plemenita borilačka veština
Kada i kako se sme korstiti:
Kada?
Ako je cilj zvocanja da se predoči neka istina kojoj su drugi putevi
zakrčeni,zvocanje može biti od pomoći.Koristi se onda kada je voljena osoba lenja da
čuje,ili je zatvorena za neku istinu,ili joj je lakše da ne čuje i ne vidi istinu,ili je
"nedokazana".Ako je ta istina važna za nju,ili za osobu koja zvoca,ili za odnos,a ne pale
druga sredstva suočavanju,zvocanje je poželjno,čak neophodno.Poruka je:"Zvocam zato
što mi je stalo do tebe,a ne bih da se žestoko posvađamo,ili da te lupim,ili da prekinem sa
tobom,ili da ti se na neki drugi način oštrije suprotstavim. Kad ne mogu lepim, moram da
zvocam."
Kako?
Ono ima funkciju suočavanja,i traje samo dok se ne otčepe uši,ili dok se ne otvore
oči.Nije trajnog karaktera,i nije samo sebi cilj.Ne vodi odvajanju,već dubljem
spajanju.Nije gordo.Ne dopada se samo sebi,i rado bi se zamenilo nekim drugim,lepšim
načinom ophođenja,ako bi se pokazao mogućim.Ako se udruži sa određenom dozom
humora(duhovitosti),velike su šanse za uspeh.Zašto ne bismo kritikovali voljeno biće,ili
mu zvocali kada se pravi Toša?Ako smo probali lepo,i tiho,i taktički,i naokolo...da mu
kažemo ono što mi vidimo, a ono neće.Takvo zvocanje ima svoju svrhu,ne služi da se
održi "status quo",ne služi da se neko ponizi,ili otera,ili oseća krivim,ili postidi,ili
kastrira.Ovakvo zvocanje je korisni protivnik.
Kada još?
Može se koristiti još i u svrhe zavođenja i ljubavne predigre.
Kako?
Određeni oblici zvocanja su ženstveni.Kada ona kaže:"Ti mene više ne voliš,i
nisam ti baš privlačna...jeste,jeste...",a pri tome zna da nije tako,i još to kaže detinjasto
tepajući,ili mazno,ili na neki iz široke lepeze ženskih načina,ona zapravo malo podiže
tenziju.On sada treba da je ubedi u ono što ona već zna,ali voli da čuje ponovo i
ponovo...i ne samo da čuje.Tenzija je dozirana da bi služila kao afrodizijak.Nije problem
ako se on oseti malčice krivim.Odmah će poželeti da razreši tenziju,da joj pokaže pravo
stanje stvari i popravi harmoniju odnosa. Naravno,ako već nije bio pod prevelikom
negativnom tenzijom(postoji i pozitivna tenzija,ali u tom slučaju zvocanje nije
potrebno),ili previše umoran.U tom slučaju,i mala tenzija podignuta zvocanjem može biti
prevelika doza.Humor i osećaj za igru su i ovde neophodni sastojci kakvoće zvocanja.
Setimo se da je ljubav talasasta,i da ima svoje visije i nizije.Ona nije
ravničarska.Kad oseti da počinje da liči na ravnicu,sama pravi tenziju,talasa.To vam je
kao u muzici,jer ljubav i jeste muzika.Kada je sve harmonično i usklađeno,može da
postane dosadno,čak da liči na kič.Zato pravi majstori,tu i tamo,ubacuju
disonancu.Ona,za trenutak,zaškripi,napravi tenziju,stegne nas malo,napne...ali onda dođe
razrešenje,i tada nam je mnogo lepo.Još lepše nego pre disonance,kada je sve bilo
potaman.Potamanija može da uspava.Previše šećera stvara ukus gorčine.Majstori
kompozitori to znaju,i majstori kuvari znaju,i žene, majstori zvocanja,znaju te "male
tajne velikih majstora kuhinje."
Kada još?
Zvocanje može da služi i za oštrenje mozga i vežbu moždanih mišića.Za učenje
debatovanja,odbrane svog stava,kristalisanje i učvršćivanje vlastitih pozicija.Tu najviše
dolazi do izražaja uloga korisnog protivnika,"ezer keneged".Naime,zvocajući mu,ona
dovodi u pitanje njegovu sliku o sebi, opravdanost njegovih motiva,ambicija,pogleda na
svet,predstavu o muškarcu, predstavu o ženi,o roditeljstvu,o svemu.Ona ga kuša.Kao
veliki svetski duh Isusa u pustinji.On se brani,obrazlaže,objašnjava,ubeđuje...i pri tome
čuje sebe kako govori i stvari o kojima nikada nije razmišljao,niti bi,možda,o njima ikada
razmišljao da ga nije naterala,izazvala,isprovocirala.Njegova odbrana se kristališe,stavovi
izoštravaju, slika sveta osvešćuje,uverenja učvršćuju, ili se raspadaju tražeći nova...To
isto dešava se i sa njom.Tako sam ja napisao ovu knjigu(I ne samo ovu).Braneći svoju
sliku sveta od svoje žene.Ne postoji neprijatno pitanje koje bi mi neko mogao postaviti o
meni samome,a da mi ga moja žena već nije postavila.Ona je,zaista,koristan
protivnik.Niko mi više ne može ništa.Za sve sam već pripremljen.Iskušan.
Kako?
Bezuslovna ljubav se mora podrazumevati i u najžešćim okršajima.I kad mu kaže
da je skot koji ne zaslužuje da živi.I kad ispoljava bes i mržnju.I kad niko na svetu ne
može da je iznervira kao on,mora se znati da je to tako jer nikoga na svetu ne voli više od
njega.Zato on i može da isprovocira "sve najgore" u njoj.U tome je smisao izreke: "Ko se
bije,taj se voli."Ljubavna bitka može biti samo bitka za smisao, bitka ljubavi za samu
sebe.Ako talasi ljubavnog mora ne vitlaju malenu lađu našeg ega u ovim strasnim
emotivnim olujama,ako su to tamni talasi nekog drugog mora, postoji opasnost da se
potopimo.
A ljubav će znati kada da stane i zadrži svoju pesnicu pred "telom
protivnika",pred njegovim dostojanstvom.Kao pravi disciplinovani karatista. Ljubavno
zvocanje nije "ultimat fajt".Postoji izreka:"Sve što me ne ubije, ojačaće me." Ne znam da
li je baš tako.Može me nešto ojačati i tako što će me stvrdnuti, okameniti kao pogled
Meduze kojoj zmije iz kose palacaju.Da li je to snaga kojoj treba težiti?Ljubav neće da
uđe u tvrdo(sa izuzetkom pojedinih delova tela,mada ni oni nisu baš tvrdi,već pre čvrsto
meki,kao i sama ljubav)kao što neće ni u tesno.Nije,dakle,cilj ljubavnih okršaja da se
voljeno biće ubije,niti da postane tvrdo ako preživi,već da postane čvrsto mekano.U
tome šta će nekoga da ubije, ili okameni(otvrdne),ili pak učini čvrsto mekanim,postoje
velike individualne razlike. Morate osetiti koje su granice do kojih možete ići u borbi sa
vašim partnerom, a da ga ne ubijete(u pojam), ili okamenite.I te granice se pomeraju,
kondicija se menja(kao u svakom sportu).Na njih mogu uticati i spoljašnji i unutrašnji
faktori(Krize identiteta,preispitivanja,depresivni periodi i sl.)Izmrcvareni protivnik se ne
napada.To nije fer plej.Ne zvoca se kada je on u stanju "Samo si mi još ti falila,kao so na
ranu."("Zar i ti sine Brute!?")Kada se odgovarajućom žestinom napada protivnik koji
može da se nosi sa njom,onda je to respekt prema protivniku, on se ne podcenjuje
mlakošću.Neodgovarajuća silina napada na oslabljenog protivnika je,u ljubavnoj vrsti
boja,nepoštovanje.Okrutnost.Udarac nogom u lice.U karateu takav prestup vodi
diskvalifikaciji.Ljubav je tolerantnija,ali tu toleranciju ne treba zloupotrebljavati.Vitezice
zvocanja to ne čine.
Zvocanje treba usavršavati kao plemenitu borilačku veštinu.Što više razmišljam o
toj ideji,sve više mi se sviđa.Zašto se ne bi osnovao prvi "Zvocate" klub. Pa onda po svim
gradovima organizovali novi klubovi i turniri,pa prvenstvo države u zvocateu(Plemenito
zvocanje).Vremenom bi se ova veština mogla podići na zavidan nivo. Izmisliti
"kate"(borbe sa zamišljenim protivnikom koje služe za uvežbavanje). Mogla bi se
formirati hijerarhija po znanju i zvanju.Baš kao i u karateu. S tim što bi se drugačije
rasporedile boje pojaseva koji označavaju status. Najviši pojas ne bi bio crni, već
crveni,jer crveno je boja ljubavi.One veštije vitezice zvocanja nosile bi crveni pojas iz
zvocatea-prvi dan,one još veštije drugi dan,one još veštije...sve do sedmog dana.A
najveštije bi bile "majstori zvocatea-svaki dan." Ja bih baš voleo da budem u žiriju.Više
bih voleo da budem u tom žiriju nego u onom za izbor mis sveta. Kao iskusni objekt
zvocanja,siguran sam da bih bio krajnje objektivan i kompetentan. Međunarodni sudija.
No,dobro.Predlog je tu.Nadam se da ću naći istomišljenike i istomišljenice da me
podrže u njegovoj realizaciji.Jednog već imam.To je moj cimer,Čika Neša Zmaj.
Stanujemo u istom telu.Mog cimera je toliko mučila enigma zvocanja,da je bio u
opasnosti da sam sebi odseče uvo,kao Van Gog.Napisao je i jednu recitaciju izražavajući
svoj duševni bol,koja je i mene,pored ostalog, podstakla da napišem ovaj rad,ne bih li
pomogao njegovoj pesničkoj duši napaćenoj.Evo i dotične recitacije, da malo razbijemo
suvoparni ton mog naučnog izlaganja:
ŠTO ZVOCAJU ŽENE?
Mnogo čudi mene
što zvocaju žene
K'o koka kad snese jaje.
Pa to traje,trajeeeee
Mišljenja su podeljena
oko objašnjenja:
od dužine srednjeg prsta,
pa sve do porekla vrsta.
Jedan kaže da su žene
tako opičene
jer su došle sa Venere!
Taj tip mnogo...laže
(laže sve što kaže).
Neki drugi naučnik,
smešni čovečuljak,
još pomno istražuje
Venerin brežuljak.
(Misli da se ispod njega
krije tajna svega!)
Sve su mi te hipoteze
nekako bezveze.
Tajna ženskog nemira
još je tajna svemira.
Još zvocaju žene
tužno neshvaćene.
A ja želim da ih shvatim.
Da im muke skratim.
Naučničkog posla
moram da se latim.
Jer,kad zvoca žena lepa
srce mi se cepa!
Ako ništa ne smislim,
iz razloga tog,
odseći ću sebi uvo,
baš kao Van Gog.
Eto vidite do čega može da dovede bol pesničke duše.Kako pesnici nisu skloni
nauci,ozbiljno sam shvatio upozorenje,i osećao moralnu obavezu da se ja latim tog posla
i sprečim odsecanje spomenutog uveta,jer uvo je,igrom slučaja,i moje.Čini mi se da
sam,bar malo,uspeo da osvetlim misteriju,jer još uvek imam oba uha,fala Bogu,i mogu da
slušam zvocanje u stereo tehnici.Hi-Fi.Od koga je,dosta je.Mislim da je vreme da skratim
priču i izvedem određene zaključke.
Zaključak
Ja sam zaključio sledeće,a vi zaključite šta se vama sviđa.Metod zvocanja,kao
osnovni metod,nije dobar niti dovoljan za ostvarenje cilja zbližavanja.Kao samostalan
metod,sa teorijskom podlogom ranije navedenom,ukorenjenom u teoriji evolucije,neće
dovesti do ljubavnog odnosa kojeg ne smatram proizvodom evolucije,jer u
evoluciju,uzgredbudirečeno,i ne verujem.Metod bezuslovne ljubavi, pak, ne može
se,strogo gledano,čak ni smatrati metodom zbog nemogućnosti da se naprave precizna i
opšteprimenjiva uputstva za upotrebu."Kakodaističku" literaturu koja nudi takva uputstva
smatram obmanom i ne preporučujem je.Brojni su nedostaci metoda bezuslovne
ljubavi.Komplikovan je,težak,neizvestan,zahteva od primenjivača da bude umetnik,da se
preispituje,menja,što može biti bolno.Jedina njegova prednost je u tome što je
nezamenjiv,a nema indicija da bi se nešto bolje i moglo smisliti.
Iz navedenih premisa sledi konkluzija da se metod bezuslovne ljubavi,kod
ostvarivanja cilja ljubavi,mora uzeti kao osnovni,zajedno sa svojom teorijskom
podlogom.Metod zvocanja se,samo u izvesnim svojim oblicima i u izvesnim situacijama,
može kombinovati sa metodom bezuslovne ljubavi.Njegova povremena primena se mora
uokviriti u teorijski okvir čoveka kao sina Božjeg,i tek sa te pozicije se može
delati.Tada,i samo tada,zvocanje može biti plemenita borilačka, ili zavodnička veština
koja služi u ljubavne svrhe.U svim drugim slučajevima ono vodi ili do odvajanja,ili do
održavanja patološkog odnosa u kome su mržnja i zavisti,ili neko slično destruktivno
osećanje,lepak veze.I takvo zvocanje može se bez ograničenja sprovoditi,ali bi bilo
poželjno da postoji svesnost cilja.Ako želimo da nekoga oteramo,ili da održimo status
quo,ili da postavimo distancu bliskosti,ili da nekoga obezvredimo...pa to i učinimo uz
pomoć
zvocanja,mi
smo
uspeli
da
ostvarimo
cilj.
Možemo
biti
zadovoljni.Međutim,problemi mogu nastati ako nismo svesni cilja,ako verujemo da
želimo nešto drugo,a činimo sve da ostvarimo nešto prvo,mi onda lažemo sebe,a usput i
onog drugog.To može dovesti do ozbiljnog skraćivanja nogu, jer "u laži su kratke noge",a
kratkonogi nisu baš privlačni.Naročito žene.Da vam se to ne bi desilo,razmislite o svojim
ciljevima.Šta vi,zapravo,hoćete?Do čega vam je, odista, stalo?
I još nešto da dodam.Ne bi baš odgovaralo istini ako bi neko pomislio da sam,
samim izborom teme koja,uglavnom,obrađuje žensku stranu muško-ženskog
nerazumevanja,hteo da naglasim ženski doprinos disharmoniji odnosa.Ne umanjujem niti
veličam doprinos jednog pola u izgradnji budalaština koje kvare odnose.Svi smo,u
tome,doprineli jednako,i treba da delimo slavu na ravne časti. Taman posla da
obezvređujem značaj muških metoda i teorija o ženama na kojima počivaju.Ogroman je
udeo u ovoj priči i muških metoda kao što su "Metod govnjive motke",pa onda "Metod
zaposliti je bilo čime",pa "Metod nikad ne reci istinu",pa "Metod njoj treba samo jedan
dobar.....","Metod pusti kučku da laje, a ti teraj svoje..." i brojnih drugih inventivnih
pristupa zasnovanih na teorijama o ženi sličnim onima koje žene imaju o
muškarcima.Teorijama ukorenjenima u poreklu vrsta.I ovi metodi će,jednog lepog
dana,doći pod kritičku oštricu mog britkog pera.A do tada,zadovoljite se ovim što sam
napisao,i nemojte da mi zvocate.Osim ako baš morate,ako to ima smisla,ili ako me
bezuslovno volite.Ja sam zvocao iz tog razloga.
Ljube vas za kraj
Nebojša Jovanović
&
Čika Neša Zmaj
SADRŽAJ
ZAŠTO ŽENE ZVOCAJU
Uvodni ekspoze.................................................................................................str.1
Definisanje pojma zvocanje..............................................................................str.2
Sedam muških smrtnih grehova........................................................................str.4
Deset ženskih istina i zapovesti.........................................................................str.7
Muške planetarne gluposti o ženama...............................................................str.13
METOD ZVOCANJA
Komparativne prednosti i nedostaci
Analiza efikasnosti i trajnosti efekata.................................................................str.17
Analiza neželjenih efekata sa bihejvioralnog stanovišta(stanov.ponašanja)...str.19
Analiza sa psihodinamskog stanovišta................................................................str.21
Zašto metod zvocanja opstaje..............................................................................str.24
BOG KAO PEDAGOG
Metod opraštanja greha i bezuslovne ljubavi.
Komparativne prednosti i nedostaci.....................................................................str.29
Psihofizičke osobine bezuslovne ljubavi................................................................str.34
Metod bezuslovne ljubavi.......................................................................................str.44
Komparacija metoda zvocanja i metoda bezuslovne ljubavi
Ima li dodirnih tačaka.............................................................................................str.46
Zvocanje kao plemenita borilačka veština.............................................................str.50
Zaključak...................................................................................................................str.54
Sadržaj........................................................................................................................str.56
Download

ZAŠTO ŽENE ZVOCAJU? Uvodni ekspoze Da,stvarno