PUT KA LEGALNOM DIGITALNOM NOVCU
KOJI ĆE IZDAVATI CENTRALNA BANKA
Predstavljanje koncepta
Dematerijalizacija na polju plaćanja sprovodi se već dugi niz godina. U proteklih deset
godina razvijeno je više od 200 mobilnih sistema plaćanja. U najvećem broju slučajeva,
ti sistemi su u stvari kompjuterizovani oblik skripturalnog novca jer se zapravo radi o
prenosu novca sa jednog računa na drugi. Strogo govoreći, „novac“ koji koriste banke
i operateri mobilne telefonije, debitne kartice, digitalni novčanici i digitalni transferi
zapravo i nije novac. Stvaran novac ne mora da se iskupljuje da bi dobio vrednost: on
zadržava vrednost i može da bude u opticaju bez potrebe za iskpljivanjem od strane
izdavaoca.
Nedavni događaji pokazuju da trenutni propisi koji se tiču bankarstva, pranja novca,
fiskalne politike i trgovine ne mogu uvek da kontrolišu razne oblike digitalnog novca
koji se izdaje u privatnom sektoru.
Modernizacija zapravo ne utiče na dekretni novac u smislu dematerijalizacije. Nedavni
pokušaji, kao što je bitkoin, privukli su samo vrlo ograničen broj korisnika zbog svoje
visoke nestabilnosti i nedovoljne zaštite korisnika. Takođe postoji visok rizik od
prevare i čini se da regulatorni organi nisu u stanju da prate takav tempo razvoja i da
ga regulišu.
Jedino održivo dugoročno rešenje jeste da centralna banka počne da izdaje digitalni
novac kao zakonito sredstvo plaćanja. To je upravo ono što je Roberto Giori Company
(RGC) predlaže Giori digitalnim novcem (GDM) i Globalnim standardom za
tehnologiju novca (GSMT).
GDM i GSMT kao koncepti kreirani su posebno da bi se pojednostavilo izdavanje
digitalnog novca kao zakonitog sredstva plaćanja od strane centralnih banaka i kako
bi digitalni novac postao ekonomičnije, sveobuhvatno rešenje kao deo univerzalnog
sistema plaćanja. Pametni telefoni postaće još pametniji i dostupni većem broju
korisnika u sledećih nekoliko godina. Ovo će omogućiti korišćenje mobilnih telefona
ne samo za transfer novca, već i za plaćanje novcem koji je zakonito sredstvo plaćanja i
na kraju, smanjivanje količine gotovine u opticaju, što i jeste krajnji cilj GDM i GSMT.
Mobilni telefoni se sve više koriste za plaćanja, dostupni su svima, baš kao kovanice i
novčanice, i biće vredna alatka za pružanje bankarskih usluga osobama koje nemaju
bankovne račune.
Dematerijalizovani dekretni novac
Postoje dva osnovna oblika novca: dekretni novac, koji čine kovanice i novčanice, i
virtuelni novac, koji predstavljaju sredstva na bankovnim računima. Dekretni novac
nema svojstvenu vrednost, njegova vrednost potiče od poverenja koje korisnici imaju
u izdavaoca (organi vlasti putem centralne banke).
Naš cilj je da pružimo kompjuterizovano rešenje za dematerijalizaciju, izdavanje i
transfer dekretnog novca. On se ne uplaćuje ni na jedan račun već se skladišti na
mobilnom uređaju i može se putem telefona prenositi direktno od korisnika korisniku
bez potrebe za prolaskom kroz bankarski sistem. Kako se radi o dekretnom novcu,
ne govorimo o otvaranju bankovnih računa ili njihovom prenosu, već o monetarnim
jedinicama.
Da bi postao valjana alternativa dekretnom novcu, digitalni novac mora da opravda
poverenje korisnika koje dekretni novac već ima i mora da ima iste karakteristike.
Zbog toga prvo mora da bude bezbedan u odgovarajućoj meri.
Da bi ga koristio širok krug korisnika, takođe mora da bude fleksibilan, prihvaćen od
svih – uz tehnička ograničenja koja podrazumeva – jednostavan za korišćenje, efikasan
i pouzdan. Banke takođe moraju da budu u stanju da procene njegovu fleksibilnost i
prihvatljivost za sve sisteme plaćanja.
Digitalna rešenja koja nudi Roberto Giori Company
Kompanija Roberto Giori Company osnovana u cilju posebnog proučavanja izazova sa
kojima se novac suočava u digitalnoj eri i pronalaženja bezbednih rešenja zasnovanih
na mobilnoj tehnologiji.
Sistem je zasnovan na dva zasebna segmenta: GDM i GSMT.
Giori digitalni novac (GDM) je platforma koja se nalazi u centralnoj banci koja „pravi“
digitalni original (Giori Nota), baš kao što je to slučaj sa štampanim novčanicama.
Sastoji se od jedinstvenog, bezbednog algoritma za svaku novčanicu koja je u opticaju
(e-novčanicu). Ovo je element u sistemu za pravljenje digitalnog novca. GDM je suština
sistema koji olakšava bezbedno puštanje u opticaj digitalnih novčanica bankama koje
rade sa stanovništvom ili drugim finansijskim platformama.
Dodeljivanjem posebnog broja svakoj digitalnoj novčanici, GDM osigurava autentičnost
svake izdate digitalne novčanice (e-novčanice). GDM takođe može da proveri poreklo i
autentičnost svake izdate e-novčanice.
GDM je digitalni novac koji izdaje centralna banka kao dematerijalizovanu valutu
koja čini monetarnu jedinicu (sa fiksnom nominalnom vrednošću) i koja je zakonito
sredstvo plaćanja, za razliku od ostalih digitalnih valuta.
Globalni standard za tehnologiju novca (GSMT) je platforma koja upravlja svim
ostalim funkcijama koje su potrebne za distribuciju digitalnih novčanica drugim
platformama. Takođe ima važnu ulogu u omogućavanju praćenja transakcija i kontrole
na mreži radi usklađivanja sa regulatornim i nadzornim okvirom koji je na snazi u
svakoj zemlji. Uz GSMT, centralna banka je ta koja izdaje digitalni novac, ne privatni
sektor. Zbog toga GDM nije virtuelna već stvarna valuta koju centralna banka izdaje u
digitalnom obliku.
Uz GDM, centralna banka ostaje kreditor poslednje instance, baš kao što je to slučaj
kod kovanica i novčanica. GDM je zakonito platežno sredstvo, njime se može slobodno
trgovati bez potrebe za vraćanjem centralnoj banci posle svakog transfera. Sistem GSMT
garantuje postojanje provera koje obezbeđuju valjanost digitalnog novca u opticaju.
Druga prednost je to što se ova digitalna valuta sa podrškom države zasniva na upotrebi
tehnologije mobilnih telefona. Nije potreban nijedan bankovni račun i svi mogu da
skladište različite apoene ovog digitalnog novca na svojim telefonima, baš kao što
danas imaju različite apoene štampanih novčanica u novčanicima.
Potreba za regulatornim i nadzornim okvirom
Kao što je to slučaj i sa papirnim novcem, izdavanje digitalnog novca predstavlja veliki
projekat. Ono zahteva uspostavljanje novog regulatornog i nadzornog okvira kako bi
se osigurali njegova opšta prihvaćenost, stabilnost i integritet.
Važeći evropski propisi tretiraju elektronski novac kao sredstvo plaćanja kojim
upravljaju privatni operateri.
Da bi elektronski novac postao sredstvo plaćanja koje je zakonsko sredstvo plaćanja,
potrebno je usvajanje novog okvira za monetarne jedinice i centralne banke. U praksi,
to bi zahtevalo izmenu čl. 128. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije koji glasi
„novčanice koje izdaje Evropska centralna banka i nacionalne centralne banke biće jedine
novčanice koje će imati status zakonitog sredstva plaćanja u Uniji“. Novi regulatorni
okvir moraće da proširi taj monopol na izdavanje novog digitalnog novca. Evropska
centralna banka takođe će morati da usvoji nova pravila o karakteristikama ovog novog
digitalnog novca koji je zakonito sredstvo plaćanja.
Biće potrebno uspostaviti i nove standarde za prenos digitalnog novca u pogledu
bezbednosti, poverljivosti i zaštite podataka, kao i poslovnog kontinuiteta, kako bi
komercijalne banke i pružaoci finansijskih usluga mogli da se usklade sa njima.
Direktive i propisi o sprečavanju korišćenja finansijskih sistema za pranje novca
i finansiranje terorizma takođe će morati da se menjaju kako bi u propise uvrstili
transfere digitalnog novca obavljene u ime treće strane. Ovi novi propisi važiće
posebno za kompanije koje pružaju usluge plaćanja.
Prednosti za centralne banke i regulatorne organe
Senjoraža (emisiona dobit) je termin koji se koristi za opisivanje prihoda nastalih od
izdavanja novčanica koji se obično isplaćuju državi dok mali deo zadržava centralna banka
na ime operativnih troškova.
Izdavanje digitalnog novca od strane centralne banke ni na koji način ne menja taj prihod,
kao što to ne bi bio slučaj ni kod izdavanja bilo kakvog drugog dekretnog novca. Jedina
razlika je to što je on dematerijalizovan. Izdate e-novčanice i dalje će na računima centralne
banke biti prikazane kao pasiva a protivteža će im biti proizvodna sredstva koja donose
prihod od emisione dobiti.
Druga velika prednost je mogućnost praćenja plaćanja koja omogućava aktivnu borbu
protiv pranja novca, finansiranja terorizma i raznih oblika finansijskih i društvenih prevara
(PDV prevara, rad na crno, itd.).
Prednosti za korisnika
Trenutni elektronski sistemi plaćanja, kao što su kreditne kartice, PayPal ili transferi sa
mobilnih uređaja moraju se prenositi sa jednog računa na drugi da bi primalac mogao
da ih koristi. Uz takve sisteme, osoba koja prima uplatu mora da ima poverenja i u
izdavaoca i u osobu koja šalje uplatu. Uz pravu digitalnu valutu kao što je GDM, novac
se šalje direktno od jedne osobe drugoj bez potrebe za iskupljivanjem vrednosti. Pošto
digitalni novac, koji je zakonito platežno sredstvo, ima podršku centralne banke, to
će povećati pouzdanost, bezbednost, konvertibilnost, prihvaćenost i široku upotrebu
digitalnog novca unutar globalnog, standardnog okvira.
Prema nedavnom izveštaju Svetske banke (Izveštaj o globalnom finansijskom razvoju
2014: Finansijska inkluzija), ljudi sa niskim prihodima najviše će imati koristi od
tehnoloških inovacija, na primer, plaćanja putem mobilnog telefona ili mobilnih
bankarskih usluga. Ove inovacije bankarske usluge čine jeftinijim i pristupačnijim za
siromašne, žene i decu koji žive u ruralnim sredinama, a posebno za one koji žive u
udaljenim, jedva naseljenim oblastima gde ne postoje uobičajene poslovnice banaka.
Zbog toga je sistem GDM – GSMT od posebne koristi za korisnike u zemljama sa
velikim brojem stanovnika koji nemaju bankovne račune ili u zemljama gde bankarski
sistem nije dovoljno razvijen ili je nepouzdan. GDM je dematerijalizovani digitalni
novac koji ima monetarnu vrednost i skladišti se na SIM karticu mobilnog telefona.
U pogledu troškova transakcije, ovo sistem GDM – GSMT čini daleko ekonomičnijim
i ekološki prihvatljivijim.
Prednosti za državu
Troškovi proizvodnje dekretnog novca u zoni evra i zoni dolara procenjuju se na 100
milijardi evra/ dolara godišnje. Budući da ne bi bilo troškova štampanja i da bi došlo
do drastičnog smanjenja troškova izdavanja, režijski troškovi za dematerijalizovani
dekretni novac imali bi mnogo manje uticaja na prihod od emisione dobiti nego
izdavanje papirnih novčanica. Dakle, postoji potencijal za veliku dobit za državu.
Mogućnost praćenja razmene, unutar strogog pravnog okvira, omogućava efikasnu
borbu protiv pranja novca, finansiranja terorizma i raznih tipova finansijskih i
društvenih prevara koje utiču ne samo na budžete država, već i na kriminalne aktivnosti.
Uticaj na bankarski sistem
Izdavanje dematerijalizovanog dekretnog novca u osnovi ne bi trebalo da promeni
ulogu bankarskog sistema u ekonomiji, osim možda u pogledu smanjivanja troškova
nastalih u upravljanju digitalnim sistemima plaćanja i rukovanju materijalnim
novcem. Aktivnosti koje obuhvata upravljanje dekretnim novcem i održavanje velikog
broja bankomata u radu trebalo bi da se smanjuju kako se bude širila upotreba
dematerijalizovanog dekretnog novca.
U zemljama sa velikim brojem stanovnika koji imaju bankovne račune ima manje
dekretnog nego skripturalnog novca. Dematerijalizacija dekretnog novca ne bi
trebalo da u velikoj meri utiče na ovaj odnos. Stoga banke mogu da nastave da budu
usredsređene na prikupljanje depozita i stavljanje istih na raspolaganje privredi.
U okviru finansijske inkluzije, GSMT će biti vredna ekonomska alatka za dosezanje
stanovnika koji nemaju bankovne račune u područjima u kojima ne postoje poslovnice
banaka koje rade sa stanovništvom.
Trud koji banke za rad sa stanovništvom ulažu da bi omogućile mobilne bankarske
usluge je za svaku pohvalu i svakako će imati uticaj u zemljama sa ograničenim brojem
bankomata. Ali to neće rešiti problem za ogromnu većinu ljudi u svetu koji nemaju
bankovne račune ili koji imaju bankovne račune ali ne mogu da vrše uplate osobama
koje račun imaju kod druge banke pošto su trenutni sistemi često ograničeni na
određene grupe banaka i nisu međusobno kompatibilni. Mobilne bankarske usluge
koje pružaju banke nikada neće biti rešenje za veoma male iznose kakvi su oni koji se
koriste u javnom prevozu a koji se danas plaćaju u gotovini.
GSMT ne pokušava da bude konkurencija bankama za rad sa stanovništvom, već banke
za rad sa stanovništvom mogu da ga koriste kao vrednu alatku za pružanje bankarskih
usluga osobama bez bankovnih računa.
Kako je Giori digitalni novac potpuno integrisan digitalni sistem koji ne zahteva
nikakvu dodatnu infrastrukturu, olakšaće protok podataka koji je potreban za
ekonomičan transfer novca uz jedinstvenu prednost omogućavanja transfera novca
bilo gde i u bilo koje vreme zahvaljujući mogućnostima mobilnog telefona.
U proteklih deset godina razvijeno je oko 200 mobilnih sistema plaćanja. Nijedan od
njih nije digitalni novac koji izdaje centralna banka kao zakonito sredstvo plaćanja.
Nijedan od tih sistema ne može štampanu novčanicu da pretvori u digitalni novac ili
obratno. GSMT® je osmišljen da postavi globalni međunarodni standard sa pouzdanim,
bezbednim operacijama u okviru samo jednog sistema unutar regulatornog i nadzornog
okvira. Ovo je od posebnog značaja za zemlje sa velikim brojem stanovnika bez
bankovnih računa i znatno smanjuje količinu potrebnih štampanih novčanica.
GSMT mogu da koriste i operateri mobilne telefonije i finansijske institucije za
efikasnije upravljanje tokom digitalnih finansijskih transakcija u svim krajevima sveta
i uz veoma konkurentnu cenu transfera.
Moj cilj nije stvaranje društva bez gotovine, već društva sa manje gotovine.
Roberto Giori
Predsednik
The Roberto Giori Company Ltd (Švajcarska)
[email protected]
The Roberto Giori Company Ltd
46, av Général Guisan • CH-1009 PULLY • [email protected] • www.robertogioricompany.com
Download

put ka legalnom digitalnom novcu koji će izdavati centralna banka