Izdavač
UNIVERZITET U BANJOJ LUCI
EKONOMSKI FAKULTET
Banja Luka
Za izdavača
Prof. dr Novak Kondić
Recenzenti:
Prof. dr Aljoša Mimica
Prof. dr Krstan Malešević
Prof. dr Lazo Ristić
dr Ivan Šijaković
SOCIOLOGIJA
UVOD U RAZUMEVANJE
GLOBALNOG DRUŠTVA
TREĆE DOPUNJENO IZDANJE
Banja Luka, 2008.
SADRŽAJ
Predgovor���������������������������������������������������������������������������������������������������� 9
U V O D���������������������������������������������������������������������������������������������������� 11
1. Zašto učimo sociologiju?��������������������������������������������������������������������� 11
2. Dve stranputice u savremenoj sociologiji�������������������������������������������� 14
3. Pojam i podela sociologije������������������������������������������������������������������� 15
4. Teoretičari zaslužni za nastanak i razvoj sociologije��������������������������� 17
II PREDMET I METOD SOCIOLOGIJE������������������������������������������������������� 23
1. Predmet sociologije������������������������������������������������������������������������������ 23
2. Odnos sociologije i drugih društvenih nauka��������������������������������������� 24
3. Sociološki metod���������������������������������������������������������������������������������� 26
3.1. Faze naučnog istraživanja����������������������������������������������������������� 27
3.2. Instrumenti i tehnike sociološkog istraživanja ���������������������������� 28
3.3. Faze istraživačkog projekta��������������������������������������������������������� 33
III
D R U Š T V O������������������������������������������������������������������������������������������ 36
1. Pojam društva���������������������������������������������������������������������������������������� 36
2. Opšte, posebno i pojedinačno društvo������������������������������������������������� 37
3. Odnos društvo pojedinac���������������������������������������������������������������������� 38
4. Različita stanja kroz koja prolazi društvo ������������������������������������������ 39
5. Otvoreno i zatvoreno društvo��������������������������������������������������������������� 41
6. Tipovi savremenih društava����������������������������������������������������������������� 42
6.1. Industrijsko društvo �������������������������������������������������������������������� 42
6.2. Postindustrijsko društvo ������������������������������������������������������������� 43
6.3. Globalno društvo������������������������������������������������������������������������� 44
6.4. Društvo u tranziciji.��������������������������������������������������������������������� 48
6.5. Društvo rizika������������������������������������������������������������������������������ 50
6.6. Preduzetničko društvo������������������������������������������������������������������ 52
6.7. Civilno društvo����������������������������������������������������������������������������� 54
6.7.1. Civilno i/ili građansko društvo���������������������������������������� 56
6.8. Post-civilno društvo��������������������������������������������������������������������� 56
7. Društveni konflikt�������������������������������������������������������������������������������� 59
7.1. Konflikt i/ili sukob������������������������������������������������������������������������ 60
7.2. Vrste konflikta������������������������������������������������������������������������������� 61
IV POTREBE, INTERESI I VREDNOSTI������������������������������������������������ 73
1. Potrebe������������������������������������������������������������������������������������������������� 73
2. Interesi�������������������������������������������������������������������������������������������������� 76
3. Vrednosti���������������������������������������������������������������������������������������������� 77
V
DRUŠTVENE GRUPE���������������������������������������������������������������������������� 84
1. Pojam i osnovne karakteristike������������������������������������������������������������ 84
2. Struktura grupe������������������������������������������������������������������������������������� 86
I
VI
VII
VIII
IX
X
XI
XII
3. Podela društvenih grupa����������������������������������������������������������������������� 88
4. Odnosi u grupi i među grupama������������������������������������������������������������ 89
P O R O D I C A��������������������������������������������������������������������������������������� 95
1. Mišljenja o ulozi i značaju porodice���������������������������������������������������� 95
2. Funkcije porodice��������������������������������������������������������������������������������� 96
3. Iskušenja savremene porodice������������������������������������������������������������� 96
N A C I J A���������������������������������������������������������������������������������������������� 104
1. Pojam i istorijski razvoj��������������������������������������������������������������������� 104
2. Konstitutivni elementi nacije������������������������������������������������������������� 106
3. Homogenizacija nacije i formiranje �������������������������������������������������� 108
nacionalne ideologije������������������������������������������������������������������������� 108
4. Etnocentričnost, nacionalizam i šovinizam������������������������������������� 111
5. Nacija i savremeni svet���������������������������������������������������������������������� 114
K L A S E������������������������������������������������������������������������������������������������ 118
1. Osnovni pojmovi o klasi�������������������������������������������������������������������� 118
2. Savremeno shvatanje klasa���������������������������������������������������������������� 119
3. Klasna struktura savremenog društva������������������������������������������������ 121
4. Siromaštvo����������������������������������������������������������������������������������������� 126
DRŽAVA I OBLICI POLITIČKE VLASTI���������������������������������������� 131
1. Pojam i istorijski razvoj države������������������������������������������������������ 131
2. Teorije o nastanku države������������������������������������������������������������������ 133
3. Dva stava o ulozi države u modernom društvu �������������������������������� 134
4. Razvoj države i njena uloga u savremenom društvu������������������������� 136
5. Nacionalna država������������������������������������������������������������������������������ 137
6. Pravna država������������������������������������������������������������������������������������� 140
7. Oblici organizacije države����������������������������������������������������������������� 141
8. Oblici državnog uređenja������������������������������������������������������������������� 141
9. Oblici političke vlasti������������������������������������������������������������������������� 142
POLITIKA����������������������������������������������������������������������������������������������� 146
1. Pojam i osnovno značenje������������������������������������������������������������������ 146
2. Politička kultura ������������������������������������������������������������������������������� 148
POLITIČKE PARTIJE ��������������������������������������������������������������������������� 150
1. Pojam i nastanak političkih partija����������������������������������������������������� 150
2. Sadržajni elementi političke partije��������������������������������������������������� 152
3. Podela političkih partija��������������������������������������������������������������������� 154
4. Vrste partijskih sistema���������������������������������������������������������������������� 157
5. Budućnost političkih partija��������������������������������������������������������������� 160
DRUŠTVENI POKRETI����������������������������������������������������������������������� 162
1. Osnovne karakteristike����������������������������������������������������������������������� 162
2. Klasifikacija društvenih pokreta�������������������������������������������������������� 164
3. Vrste novih društvenih pokreta���������������������������������������������������������� 165
XIII MO�������������������������������������������������������������������������������������������������������� 168
1. Pojam i osnovno značenje moći��������������������������������������������������������� 168
2. Analiza moći�������������������������������������������������������������������������������������� 169
3. Distribucija moći�������������������������������������������������������������������������������� 170
XIV PRAVO, LJUDSKA PRAVA I SLOBODE�������������������������������������������� 174
1. Pravo – sociološki aspekt������������������������������������������������������������������� 174
2. Šta su to ljudska prava? ��������������������������������������������������������������� 175
3. Izvori ljudskih prava i sloboda����������������������������������������������������������� 176
4. Osnovna ljudska prava i slobode������������������������������������������������������� 177
5. Uzroci kršenja ljudskih prava u savremenim uslovima��������������������� 179
XV D E M O K R A T I J A��������������������������������������������������������������������������� 182
1. Pojam i osnovna obeležja������������������������������������������������������������������� 182
2. Osnovne vrednosti demokratije��������������������������������������������������������� 184
3. Uslovi za razvoj demokratije������������������������������������������������������������� 185
4. Oblici i sfere demokratije������������������������������������������������������������������� 186
5. Demokratija u savremenim uslovima������������������������������������������������ 188
XVI I D E O L O G I J A�������������������������������������������������������������������������������� 192
1. Osnovno značenje����������������������������������������������������������������������������� 192
2. Četiri velike ideologije���������������������������������������������������������������������� 193
XVII JAVNO MNENJE��������������������������������������������������������������������������������� 196
1. Pojam i osnovno značenje����������������������������������������������������������������� 196
2. Javno mnenje, javnost i demokratija������������������������������������������������� 197
XVIII K U L T U R A������������������������������������������������������������������������������������� 201
1. Pojam kulture������������������������������������������������������������������������������������� 201
2. Osnovna obeležja kulture������������������������������������������������������������������� 202
2.1. Kič kao svakodnevni kulturni fenomen�������������������������������������� 206
2.1.1. Masovna kultura produkuje ki�������������������������������������� 206
2.1.2. Kako se kič manifestuje?������������������������������������������������� 208
3. Kultura i civilizacija��������������������������������������������������������������������������� 210
4. Simbolički karakter kulture���������������������������������������������������������������� 211
5. Smisao i značaj igre��������������������������������������������������������������������������� 212
6. Kultura i ekonomija��������������������������������������������������������������������������� 215
6.1. Promena kulturnih vrednosti i ekonomski razvoj������������������������ 217
6.2. Deset kulturnih vrednosti koje podstiču preduzetništvo�������������� 226
6.3. Individualne vrednosti i preduzetništvo�������������������������������������� 228
7. Tolerancija������������������������������������������������������������������������������������������ 233
8. Prijateljstvo���������������������������������������������������������������������������������������� 234
9. Kultura dijaloga��������������������������������������������������������������������������������� 234
XIX INTELEKTUALCI I INTELIGENCIJA��������������������������������������������� 236
1. Pojam intelektualca��������������������������������������������������������������������������� 236
2. Šta čini intelektualca�������������������������������������������������������������������������� 237
3. Inteligencija���������������������������������������������������������������������������������������� 238
XX M O R A L ��������������������������������������������������������������������������������������������� 240
1. Osnovne karakteristike morala���������������������������������������������������������� 240
2. Moralne dileme savremenog sveta����������������������������������������������������� 241
3. Poslovni moral����������������������������������������������������������������������������������� 243
3.1. Značaj poslovne etike���������������������������������������������������������������� 244
XXI R E L I G I J A���������������������������������������������������������������������������������������� 248
1. Pojam i osnovno značenje������������������������������������������������������������������ 248
2. Koreni religije (religioznosti)������������������������������������������������������������ 249
3. Osnovne karakteristike i funkcije religije������������������������������������������ 251
4. Podela religije������������������������������������������������������������������������������������ 255
5. Šta za savremenog čoveka znači vera (verovati)?����������������������������� 256
6. Ekumenizam i sekularizacija ������������������������������������������������������������ 257
7. Sekte �������������������������������������������������������������������������������������������������� 258
XXII RAD, OBRAZOVANJE, ODGOVORNOST��������������������������������������� 262
1. Rad kao nužda ili socijalna promocija����������������������������������������������� 262
2. Rad i slobodno vreme������������������������������������������������������������������������ 263
3. Sociološko poimanje organizacije����������������������������������������������������� 264
4. Obrazovanje, informacija, motivacija, odgovornost�������������������������� 265
XXIII ČOVEKOV RURALNI I URBANI ŽIVOT��������������������������������������� 268
1. Osnovne karakteristike sela��������������������������������������������������������������� 268
2. Funkcije sela i tipovi seoskih naselja������������������������������������������������� 268
3. Problemi i perspektive sela u savremenim uslovima������������������������� 270
4. Osnovne karakteristike grada������������������������������������������������������������� 273
5. Problemi savremenog grada��������������������������������������������������������������� 274
XXIV E K O L O G I J A�������������������������������������������������������������������������������� 278
1. Pojam i značaj ekologije�������������������������������������������������������������������� 278
2. Pojam ekološke krize������������������������������������������������������������������������� 279
3. Uzroci i posledice ekološke krize������������������������������������������������������ 280
4. Kako zaustaviti ekološku krizu���������������������������������������������������������� 282
XXV POLOŽAJ OMLADINE I ŽENA U DRUŠTVU������������������������������� 285
1. Omladina i društvo����������������������������������������������������������������������������� 285
2. Položaj žena kroz istoriju������������������������������������������������������������������� 287
3. Oblici potiskivanja žena u savremenom društvu������������������������������� 289
4. Feministički pokreti i položaj žena u društvu������������������������������������ 292
LITERATURA�������������������������������������������������������������������������������������������������� 295
Predgovor
O
vaj udžbenik pisan je sa namerom da posluži studentima kao uvod u
raspravu o temama koje se obrađuju po programu predmeta Sociologije na
Ekonomskom fakultetu u Banja Luci. Mogu ga koristiti i studenti drugih fakulteta
i univerziteta ako odgovara njihovom programu i interesovanju Namera mi je
bila da napišem udžbenik koji će obrađivati savremene teme i aktuelna pitanja iz
oblasti društva i čovekovog života. U svakom poglavlju daje se kratko pojmovno
objašnjenje bez šireg izlaganja socioloških teorija o tome. Postoji dosta udžbenika
koji sociologiju prezentuju kao skup raznih socioloških teorija i mišljenja. Malo
je udžbenika koji upućuju na razmišljanje, istraživanje i razumevanje procesa,
odnosa i pojava u društvu u savremenim uslovima. U ovom izdanju knjige izvršio
sam dopunu nekih poglavlja, neke lekcije proširio a neke skratio, takođe sam
dodao nove teme za analizu i razgovor na vežbama.
Biću veoma zahvalan svima koji mi budu uputili korisne sugestije za dalje oblikovanje udžbenika u sadržajnom i tematskom smislu.
Svoje sugestije mogu uputiti na e-mail: [email protected]
Neke tekstove i stavove možete videti na www.sijakovic.com
Autor
Banja Luka - Beograd 2008
I
UVOD
1. Zašto učimo sociologiju?
U nauci je uobičajeno, neophodno i korisno da se postavi pitanje zašto se
nešto posmatra, analizira, istražuje ili uči. To pitanje postavljamo ovde na početku
knjige kao što se to postavlja na početku svakog udžbenika ili predavanja. Na
to pitanje je, istovremeno, i lako i teško odgovoriti. Lakši odgovor bi podrazumevao da su oni koji čitaju upućeni u sociološka istraživanja, imaju formiran
stav i znaju šta očekuju, a teži odgovor je za one koji imaju tek neke naznake (ili
možda nemaju) o sociologiji kao nauci i njenim mogućnostima u istraživanju,
obrazovanju i svakodnevnom životu. Pitanje zašto učimo sociologiju upućuje
na njenu suštinu, vrednost i svrhu, na njen značaj kako za sistem obrazovanja,
tako i za mogućnosti, interesovanja i senzibilnost savremenog (posebno mladog)
čoveka.
Sociologija se bavi čovekom i društvom, saznanjima o pojavama, procesima i odnosima koji se odvijaju oko nas, u našem užem i širem okruženju, u
društvu, u savremenom svetu. Promene su toliko brze i neočekivane za običnog
posmatrača da to kod njega izaziva strepnju, nepoverenje, zbunjenost, spontane
i nepromišljene reakcije. Kako pomoći savremenom čoveku, njegovoj grupi, zajednici da prepozna i otkrije uzroke, suštinu i značaj pojava koje se odvijaju i
odnosa koji se uspostavljaju? Savremeni čovek se nalazi na raskrsnici između
individualizma koji se “nudi” kao mogućnost slobode, samostalnosti, kreativnosti
i potvrđivanja i raznih kolektivizama koji se “nameću”, traže pripadanje i negiraju
individualnost. Reč je o odnosu između individualnog i kolektivnog identiteta,
njihovoj nesrazmeri, te njihovom stalnom konfliktu, pa i sukobu.
Sociologija teži da postavi mnoštvo pitanja vezanih za razvoj savremenog
društva. Ona ukazuje na položaj i mogućnosti čoveka u društvu, na uzroke, uslove
i načine društvenih promena, te na rizike koji nastaju kao posledica naučnog,
tehničkog i ekonomskog razvoja. Sociologija treba da ponudi i odgovore na
brojna pitanja. Naravno, sociologija nije nauka koja pretenduje da dâ odgovore na
sva pitanja i da ti odgovori budu “jedini” mogući. Odgovori na stanja i zbivanja u savremenom društvu i položaj čoveka u njemu mogu biti samo interdisciplinarni. Čak i tada nije moguće pružiti odgovor koji bi “utešio” savremenog,
prilično zbunjenog, ponekad i frustriranog čoveka, jer su i društvo i čovek još
uvek (značajnim delom) tajna za sadašnji stepen naučnih saznanja.
11
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Kada je u pitanju njihov lični život, ljudi su danas često pod utiskom da upadaju
iz jedne klopke u drugu. Osećaju da u svome svakidašnjem životu ne mogu da otklone
nevolje koje ih pritiskaju. Osećajući to, često se u tome nimalo ne varaju. Ono što im
je potrebno – a to oni kao potrebu i osećaju – jeste onaj posebni kvalitet duha koji bi
im pomogao da se obaveštenjima koriste i da razum razvijaju kako bi došli do lucidne,
obuhvatne, sažete predstave o tome šta se, po svoj prilici i u njima samima zbiva. To je
ona specifična disciplina koju bi bilo možda umesno nazvati sociološka imaginacija.
Rajt Mils
Na vratima Apolonovog proročišta u Delfima pisalo je: ”Spoznaj samoga sebe”.
Metaforički rečeno, na vratima sociologije, kao nauke, moglo bi da piše: “Spoznaj
suštinu društva”. ZoranVidojević
Tako sociologija,ne samo kod Konta, već i kod Sen Simona, Prudona i Marksa, ima
od samog početka opšte-teorijsko i praktično-empirijsko obilježje. Ona se istovremeno
rodila iz Minervine glave i Vulkanovog nakovnja
Rudi Supek
Savremena sociologija traga za odgovorom na pitanje, zašto su neke zemlje
razvijene a druge nisu, čak i na istom geografskom prostoru i podjednakim prirodnim resursima. Zašto nerazvijene zemlje (prostori, regije, zajednice) decenijama i
vekovima ostaju u tom statusu, iako njihovo okruženje ubrzano napreduje? Da li
to zavisi od objektivnih ili subjektivnih (njihovih unutrašnjih) faktora i okolnosti?
Kakav društveni milje i koja kultura pogoduju razvoju i modernizaciji društva a
koja sporije i teže prihvataju inovacije i promene? Mnoštvo je pitanja i problema
koji “zapljuskuju” savremenog čoveka i njegovu zajednicu a koji traže objašnjenje,
razumevanje i delovanje.
Danas je terorizam problem koji “pretenduje” da postane najveće zlo XXI
veka. Stalno se razvijaju novi oblici i sadržaji nasilja, skoro da nema područja u
kome ono nije prisutno (sve više u porodici i sportu). Kriminal, narkomanija i druge
devijantne pojave u društvu, rat i pretnje ratom kao težnja za raspodelom moći i
potiskivanjem određenih socijalnih subjekata, predstavljaju nezaobilazne teme za
sociologiju. Stoga, pitanje da li savremeni svet može bez ratova, treba stalno postavljati i tragati za njegovim odgovorom, kao i za razrešenjem moralne dileme u vezi
sa proizvodnjom oružja. Siromaštvo je jedan od stalnih izazova za sociologiju.
Potrebno je analizirati posledice ekonomskog rasta i razvoja, posebno pitanje
održivog razvoja. Proces globalizacije postaje svakodnevna tema. Za jedne globalizacija je instrument stalnog napretka i razvoja savremenog društva, dok drugi u
njoj vide sredstvo porobljavanja malih država, nacija, te opasnost za male jezike
i kulture. Demokratija i ljudska prava, politički pluralizam i pravna država predstavljaju teme koje sociologija mora kritički analizirati i ukazivati na pozitivne i
12
UVOD
negativne pojave u njihovoj savremenoj manifestaciji i pomoći ljudima da se lakše
snalaze u svojim svakodnevnim aktivnostima i susretima.
Napredak nauke i tehnike ima i svoje “janusovo” lice. Robotika, informatika, digitalna i laserska tehnika, “prema očekivanju”, trebalo bi da prošire
čovekove potencijale i slobodu, ali one ponekad čine i suprotno – ograničavaju
čoveka i izlažu ga sve većim rizicima. Gde su koreni tog obrta? Sociologija
treba da se bavi posledicama nekih aktuelnih naučnih otkrića i postupaka. Na
primer “kloniranje” predstavlja veoma aktuelnu temu i pokreće brojne dileme
(naučne, medicinske, moralne, socijalne, kulturne). Slično je i sa drugim naučnim
dostignućima: veštački virusi, veštačke sirovine, genetski izmenjena hrana,
boravak u kosmosu. Sociologija treba da istražuje i brojna druga pitanja koja
se postavljaju pred savremenog čoveka: šta ga pokreće i motiviše (posao, rad,
moć, ljubav); koji su strahovi i koje dileme dominantne; demografska eksplozija
i problem kontrole kretanja i ponašanja ljudi; preteća nestašica vode i ratovi koji
će se, možda, voditi oko kontrole pitke vode; hrana oružje budućnosti u rukama
moćnih i razvijenih zemalja i kompanija; uloga ideja u razvoju (spračavanju) i
napretku (zaostajanju, razaranju) društva.
Savremena sociologija je dinamična disciplina, ona svoja istraživanja
prilagođava stalnim promenama u materijalnoj i duhovnoj sferi društva. Sociologiji
je potrebno da češće (nego što je to bio slučaj u prethodnih sto godina) redefiniše
utvrđene pojmove, da osavremenjuje pojmovno-kategorijalni aparat, te da propituje odnos između teoriskih postavki, empirijskog sadržaja i praktičnog delovanja.
Danas je sasvim očito da je potrebno redefinisati i proveriti pojmove i njihovo
savremeno značenje, kao što su: država, demokratija, nacija, ljudska zajednica,
porodica, civilno društvo, politika, odnos individualnog i kolektivnog identiteta,
društvena promena, trka za ogromnim bogastvom pojedinaca i grupa, čovek kao
društveno biće, tehnološki (tehnički) napredak, vrednosti, moral i td.
Da bi kritički analizirala pomenute pojave, procese, stanja i dostignuća u
savremenom svetu, sociologija mora da ispuni svoje osnovne funkcije: saznajnu
funkciju (da otkriva pozadinu pojava i događaja); propedeutičku (propedevtičku)
funkciju (da uvodi u probleme i teme); svoju metodološku funkciju (da ukaže
na metode i tehnike koje se koriste u istraživanju i logičkom mišljenju); funkciju “izoštravanja” kritičke svesti (kritički pristup teorijskim i empirijskim
činjenicama) i funkciju orijentacije u društvu ( slobodan i samouveren odnos
prema svim pojavama i događajima koji nas okružuju ).
Iz prethodno skiciranih pitanja i potrebe za odgovorima na njih, možemo
konstatovati da je zadatak sociologa da stalno otkriva uzroke i korene pojavama,
procesima i odnosima i da ukazuje na puteve i načine pronalaženja rešenja i savladavanja teškoća. Stalno „postavljati granice da bi ih dostizao“(Supek), prelazio
i pomerao, to je profesionalni, društveni, kulturni i moralni izazov za sociologa.
13
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
2. Dve stranputice u savremenoj sociologiji
U sociologiji kao nauci postoji mnoštvo teorijskih pravaca, škola i orijentacija koje su se razvile tokom njenog dosadašnjeg postojanja. Svi su oni imali
pozitivne i negativne strane u odnosu na sociologiju kao integralnu nauku. Ovde
će biti reči o dva važna i značajna teorijska pravca koji su ostavili i pozitivne, ali
i negativne tragove u razvoju sociologije. Veoma kratko ćemo izneti samo negativne strane jer su one doprinele da sociologija, u jednom periodu, zastane u svom
razvoju i krene stranputicom, umesto pravim teorijskim putem.
Prvi pravac je funkcionalizam. On zastupa mišljenje da društvo funkcioniše
kao dovršen sistem i da u njemu (društvu) postoje utvrđene uloge koje skladno
funkcionišu. Na osnovu toga, nema zastoja u sistemu, kriza, poremećaja i društvo
stalno održava potreban pozitivan odnos među subjektima i čvrstu društvenu
strukturu. Ovde se daje prednost normativnom poretku. Institucije vrše samo pozitivne funkcije u društvu. Ako se stvari tako ne odvijaju onda je, prema stanovištu
funkcionalizma, na delu devijacija sistema. Funkcionalizam daje prioritet sistemu
u odnosu na pojedinca, njegove potrebe, interese i mogućnosti. Ako se uloge koje
su unapred utvrđene i usklađene (konsenzus i adaptacija) dobro obavljaju, sistem
je u ravnoteži pa nema potrebe za njegovom promenom.
Na taj način, zatvaraju se mogućnosti za pojavu alternativnog programa
razvoja i funkcionisanja društva. Nema potrebe za promenama, sučeljavanjima sa
novim, bržim, naprednijim. Promene su moguće samo u tehnološkom i ekonomskom napretku, ali nikako u suštini i formama socijalnog, političkog, ideološkog i
kulturnog dela društvenih odnosa jer to bi dovelo do narušavanja funkcija sistema.
Funkcionalizam kao teorijski pravac svojim stavovima išao je na ruku ideološkim
opravdanjima industrijskog društva i snažnog razvoja kapitalističkih društvenih
odnosa. Svojim negativnim stavom prema temeljnim društvenim promenama suprotstavljao se socijalizmu i revolucionarnim zahvatima u društvu i postojećem
sistemu društvenih odnosa.
Najznačajniji predstavnici funkcionalističke teorije su Talkot Parsons i
Robert Merton, dok se začetnicima ove teorije mogu smatrati Ogist Kont i Emil
Dirkem, a posebno Bronislav Malinovski i Redklif Braun. Kritičari funkcionalizma su Rajt Mils, Ralf Darendorf, i posebno Alvin Guldner.
Drugi pravac koji je “poveo” sociološka istraživanja na stranputicu jeste
marksizam. On društvo i društvene tvorevine i institucije posmatra kao rezultat
klasnih odnosa i klasne borbe. Revolucija je glavni pokretač društvenih promena.
Postojanje privatne svojine je glavni uzrok eksploatacije ljudi i dominacije
vladajuće (kapitalističke) klase u društvu. Privatna svojina se mora ukinuti kao
prepreka napretku i humanom razvoju društva i izvor svih nedaća i kriza. Radnička
klasa je nosilac revolucionarnih promena i zahteva za ukidanjem privatne svojine,
14
UVOD
i za njeno pretvaranje u državnu (društvenu) svojinu, kao i zahteva za ukidanjem
klasnog društva, a samim time i sebe kao klase.
Rešenje klasnog sukoba i ukidanje klasnih odnosa u društvu marksizam
vidi na taj način što će radnička klasa “srušiti” buržoaziju kao vlasnika sredstava
za proizvodnju i nosioca državne vlasti, oduzeće joj privatno vlasništvo i učiniti
ga opštedruštvenim dobrom. Srednja klasa kao nosilac “malograđanske svesti”
i konzervativizma će se, u sukobu radničke i buržoaske klase, sve više marginalizovati i na kraju nestati kao klasna snaga i klasni subjekt. Kada “dovrši” sa
buržoazijom, radnička klasa neće imati potrebe da egzistira kao klasa. Pošto nema
privatne svojine neće biti eksploatisana niti će ona koga eksploatisati. Tako će se
stvoriti komunizam kao “asocijacija slobodnih i samostalnih proizvođača”. U njemu
neće biti klasa, klasne eksploatacije ni klasne borbe. Ljudi će proizvoditi prema
svojim mogućnostima, a učestvovaće u raspodeli prema svojim potrebama. Dakle,
kapitalizmu kao eksploatatorskom i nepravednom društvu u kome vlada sukob
interesa koji proizvodi stalne krize i militarističke režime u društvu, suprotstavljen
je komunizam kao humano i pravedno društvo sa bogatim ljudskim potrebama i
interesima koji skladno funkcionišu i koji produkuju “narodnu” vlast.
Marksistička teorija je inspirisala brojne revolucionarne pokrete koji su
“rušili” buržoaske društvene odnose i gradili socijalistički sistem. Ti su se sistemi
kasnije pretvorili u zatvorena društva (samodovoljna), ekonomski neproduktivna
i neracionalna u kojima je komunistička partija i ideologija dominirala u svim
oblastima (ekonomija, nauka, kultura, socijalni odnosi). Umesto slobode, kreacije, individualizma i humanog razvoja u društvu je vlado voluntarizam, opravdanje
svih postupaka i rešenja koje je provodila otuđena komunistička nomenklatura,
potisnuta je kritička svest i akcija i stvoreno autarhično društvo koje se nakon
izvesnog vremena samo iznutra srušilo.
3. Pojam i podela sociologije
Termin sociologija nastao je spajanjem dve reči, latinske societas (društvo)
i grčke logos (govor, nauka), da bi se njime označila jedna nova nauka koja se bavi
proučavanjem društva, njegovih pojava, odnosa i strukture. Pojam sociologija prvi
put pominje Ogist Kont 1839. godine u delu Kurs pozitivne filozofije, izražavajući
tako potrebu da se formira nauka koja bi proučavala ljudsko društvo kao celinu.
Sociologija se određuje kao opšta, teorijska, objektivna i sistematična nauka o
društvu. Opštost podrazumeva njenu upućenost na proučavanje opštih karakteristika društva i njegovih delova. Teorijska disciplina označava razlikovanje od
nekih empirijskih disciplina i upućuje na stav da sociologija ima svoju teoriju,
izgrađenu i zasnovanu na naučnim zakonima. Objektivna nauka znači da se svi
15
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
stavovi, dokazi i objašnjenja koja iznose naučnici mogu proveriti, te da ne zavise
od subjektivnog stava naučnika i istraživača. Sistematičnost podrazumeva da sociologija svoje teorijske stavove iskazuje u vidu teorijskog i naučnog sistema u
kome se nalazi više posebnih i pojedinačnih mikrosocioloških disciplina.
Određenjem sociologije kao nauke o društvu izriče se samo jedna opšta
konstatacija koja nije dovoljno operativna i podsticajna za šire, dublje i potpunije razumevanje pojma sociologije kao nauke. Kada se kaže da je to nauka koja
istražuje društvene odnose, procese i pojave, onda se iz nivoa teorijske apstrakcije spuštamo za stepenicu niže i približavamo temeljnom razumevanju suštine
sociologije. Sociologija je nauka koja izučava i društvene strukture, tvorevine i
institucije, nastale kao rezultat procesa i pojava koji se kontinuirano odvijaju. Ali,
ne može se zadržati samo na tome. Kako je društvo rezultat čovekove aktivnosti,
onda je razumljivo da sociologija prati položaj čoveka u društvenoj grupi, zajednici, državi, svetu. Sociologija istražuje društvenu mobilnost (pokretljivost),
ukupnu dinamiku (i statiku) društva, to jest ona istražuje šta utiče na ubrzavanje i
usporavanje društvenih procesa i pojava, kakve to ima posledice na ljude i njihove
zajednice, ali i to kako stalne promene (ekonomske, tehničke, socijalne, političke,
kulturne) utiču na čoveka, njegov položaj u društvenim grupama i odnos prema
tim promenama.
Da bi obuhvatila sve pomenute karakteristike i još više od toga (više o
tome biće reči u objašnjenju predmeta sociologije), sociologija mora da se razvija
u sistem više međusobno povezanih disciplina, koje će potpunije i preciznije analizirati, istraživati i objašnjavati društvo kao konkretnu istorijsku celinu. Podela
sociologije počinje od opšte sociologije, koja proučava opšte karakteristike
društva kao celine, zatim se širi na grupu posebnih sociologija koje proučavaju
neku posebnu vrstu pojava ili procesa u društvu (sociologija rada, sociologija
kulture, sociologija politike. sociologija naselja, sociologija porodice). Lepeza
socioloških disciplina širi se dalje na taj način što se svaka posebna sociologija
grana u više pojedinačnih sociologija, socioloških grana ili mikrosociologija.
Tako se, na primer, sociologija kulture kao posebna sociologija razvija u više
mikrosocioloških disciplina koje istražuju neku pojedinačnu kulturnu pojavu ili
tvorevinu (sociologija umetnosti, sociologija književnosti, sociologija jezika,
sociologija filma, sociologija muzike, sociologija roka). Sociologija naselja
se deli na nekoliko specijalizovanih sociologija (sociologija sela, sociologija
grada, sociologija okruženja, socijalna ekologija). Sociologija rada obuhvata više
mikrosociloških disciplina (sociologija industrije, sociologija menadžmenta, sociologija slobodnog vremena, sociologija turizma, sociologija preduzetništva). Uže
sociološke discipline nastaju iz potrebe da se fokusira na jednu oblast u okviru
šireg predmeta istraživanja ili nastaju “autonomno”, tokom dužeg istraživanja
neke društvene pojave i procesa.
16
UVOD
Gotovo da ima smisla posebno govoriti o sociologiji urbanog okruženja. Ni sa sociologijom rada, porodice ili masovnih komunikacija, na primer, stvari ne stoje
drugačije. Svaka od njih sve više uočava teskobu u okviru tradicionalne predmetnosti
jer iritirajuće promene okruženja duboko zadiru u n jihovo polje interesovanja.
Ljubinko Pušić
4. Teoretičari zaslužni za nastanak i razvoj sociologije
Ogist Kont (1798-1857), smatra se osnivačem sociologije, jer je prvi
izneo celovit i sistematičan pogled na predmet, metod i ulogu nauke koja treba
da proučava društvo. On je to izložio u delima Kurs pozitivne filozofije i Sistem
pozitivne politike. U početku je upotrebljavao termin “socijalna fizika”, po ugledu
na prirodne nauke, da bi kasnije upotrebio termin sociologija. On je na sociologiju
gledao kao na enciklopedijsku nauku koja treba da proučava društvo u celini,
kako u stanju kretanja, tako i u stanju mirovanja. Kont je sociologiju podelio
na socijalnu statiku (“opšta teorija spontanog reda u ljudskom društvu”), koja
proučava osnovne principe reda i odnosa u društvu, u stanju njegovog mirovanja
i socijalnu dinamiku (“opštu teoriju prirodnog napretka čovečanstva”), koja prati
uzroke društvenih promena. Osnovni gradivni element društva je porodica, a ne
pojedinac. Porodica je prirodno okruženje koje se povezuje sa drugim institucijama i gradi društveni sistem. Porodica je model i uzor za izgradnju ostalih institucija (na primer države). Odlučujući činilac koji doprinosi razvoju društva jeste
razvoj ljudskog uma. Svakoj etapi društvenog razvoja odgovara stepen razvoja
ljudskog uma. Sociologija prema Kontovom mišljenju treba da se usmeri na
istraživanje pojavnog sveta, onoga što je vidljivo, što predstavlja stvarne životne
činjenice. Teško je, prema mišljenju Konta, otkriti suštinu pojava, odnosno onoga
što se krije u pozadini vidljivih manifestacija. Metod zasnovan na proučavanju
vidljivih činjenica naziva se pozitivistički metod. Prema tom metodu je i celokupan Kontov teorijski doprinos sociologiji nazvan pozitivizmom.
Emil Dirkem (1858-1917) je predstavnik kolektivno psihološkog pravca u
sociologiji. Njegov osnovni stav u sociologiji polazi od činjenice da je kolektivna
svest glavni pokretač društvenih promena i društvenih pojava. Društvo nije prost
zbir pojedinaca već kroz stapanje i prožimanje mnoštva pojedinačnih individualnih svesti i težnji nastaje jedan viši kvalitet. Društvene pojave treba izučavati
kao stvari (uticaj Kontovog pozitivizma) uključujući sve elemente sa kojim je ta
pojava (stvar) povezana. Dirkem je prvi uveo kurs sociologije na univerzitetu u
Parizu 1896. godine i osnovao sociološki časopis. Glavna su su mu dela: O podeli
društvenog rada, Pravila sociološkog metoda, Osnovni oblici religijskog života.
17
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Maks Veber (1864-1920) je jedan od najznačajnijih i najinspirativnijih teoretičara. I danas skoro da nema teme i sociološke oblasti u kojoj se
istraživači ne pozivaju na neki Veberov stav ili ideju. Njegov istraživački i
tematski opus je veliki. I on obuhvata: značaj ponašanja i delovanja pojedinca
u sociološkim istraživanjima; karakteristike religije; uticaj protestantizma na
privredni razvoj; konstituisanje metoda idealnih tipova, kao pogodnog instrumenta za istraživanje društva; istraživanje slojevitosti društva; određenje sociologije kao vrednosno neutralne nauke; analiza moći kao specifične društvene
pojave; proučavanje birokratije. Glavna su mu dela: Privreda i društvo,
Protestantska etika i duh kapitalizma, Eseji iz sociologije.
Karl Marks (1818-1883) je jedan od najkontroverznijih teoretičara.
Inspirisao je mnoge istraživače i izazvao različite polemike o temama i idejama
koje je zastupao. Bavio se analizom kapitalističkog načina proizvodnje, dao
značajan doprinos istraživanju uzroka i oblika otuđenja čoveka u društvu, analizirao teme iz oblasti filozofije (filozofski humanizam). Marks je zastupao
stanovište da je privatna svojina uzrok eksploatacije u društvu, da društvo
pokreće klasni sukob i klasna borba, da je proletarijat jedina snaga u društvu,
sposobna da oslobodi društvo eksploatatorskih odnosa i razvije humane, solidarne i pravedne institucije.
Žorž Gurvič (1894-1965) je sam svoje teorijsko stanovište nazvao
“dijalektički hiperempirizam”. Sociologiju je odredio kao nauku koja izučava
“totalne socijalne fenomene u celini njihovih aspekata i kretanja, nastojeći da
ih dosegne u mikrosocijalnim, grupnim i globalnim dijalektičkim tipovima
koji su upravo u nastajanju i nestajanju”. Gurvič je uveo pojam dubinska sociologija, koji označava stepenastu složenost društva. Društvo se sastoji od
“dubinskih spratova”, stratuma (morfološka i ekološka površina, društvena organizacija, uzori, kolektivna ponašanja, kolektivne uloge i stavovi, društveni
simboli, stvaralačko ponašanje, kolektivne vrednosti i ideje). Broj tih spratova zavisi od sociološkog pristupa, znanja i tipova društva. Glavna su mu
dela: Društveni determinizam i ljudska sloboda, Dijalektika i sociologija,
Savremeni poziv sociologije
Rajt Mils (1916-1962) je istraživao problem elita u modernom društvu
(ekonomske, političke, vojne elite), a posebno njihov uticaj na vlast. Istraživao
je i položaj čoveka u svakodnevnom životu i načine njegove duhovne osposobljenosti da se suprotstavi strahu, nemiru i neizvesnosti. Rajt Mils je
jedan od poznatijih kritičara funkcionalizma. Glavna su mu dela: Elite vlasti,
Sociološka imaginacija.
Talkot Parsons (1902-1972) je ostvario značajan uticaj na razvoj
američke sociologije. On je glavni predstavnik funkcionalističke teorije
kao jednog od najsnažnijih pravaca u razvoju sociologije. Glavni Parsonsov
18
UVOD
stav je da društvo funkcioniše kao skladan sistem, uokviren normativnim
pravilima, te da svako odstupanje od normativnog poretka znači patološku
društvenu pojavu koju izaziva devijantan pojedinac. Glavna Parsonsova dela
su: Struktura društvenog delovanja, Društveni sistem, Teorije o društvu.
Ralf Darendorf (1929 -) je predstavnik liberalne struje u sociologiji.
Razvio je teoriju konflikta u kojoj pokazuje da u društvu nije samo klasni konflikt važan, već i mnoštvo drugih konflikata. Analizirao je moć i teoriju uloga.
Kritikovao je funkcionalizam i njegov stav o čoveku kao “igraču uloga”.
Glavna su mu dela: Klase i klasni konflikti u industrijskom društvu, Društvo i
sociologija u Americi, Homo sociologikus.
Predstavnici kritičke teorije društva nisu “čisti” sociolozi ali su svojim
istraživanjima i analizama fašizma i totalitarizma, te stavovima o otuđenju u
modernom društvu doprineli izoštravanju socioloških teorija i metoda. Maks
Horkhajmer (1895-1973) dao je doprinos istraživanjima u oblasti socijalne
filozofije (sinteza sociologije i filozofije). Herbert Markuze (1898-1979)
analizira položaj čoveka u vremenu totalitarizma, a kasnije i u vreme ekspanzije industrijskog društva. Čovek i njegove potrebe svedeni su na jednu
dimenziju – potrošnju. Njegova najznačajnija dela su: Kultura i društvo,
Jednodimenzionalni čovek. Erih From (1900-1980) je teoretičar socijalne
psihologije. Oslanjajući se na Frojdove stavove razvio je teoriju otuđenja
čoveka u savremenim uslovima (Najznačajnije su mu knjige: Zdravo društvo,
Bekstvo od slobode, Anatomija ljudske destruktivnosti). Jirgen Habermas
(1929-) je najmlađi iz ove grupe sjajnih teoretičara i nastavljač je njenih teorijskih stavova. Bavi se širokim spektrom tema. za sociologiju su najvažnija
njegova istraživanja na području teorije interesa i javnog mnenja.
Pomenućemo i grupu teoretičara, čija bi zajednička odrednica mogla
biti da su to teoretičari postindustrijskog društva. Rejmon Aron se istakao
lucidnom kritikom marksizma i socijalizma. Istakao je tezu da društvo ide
neizbežnoj konvergenciji (i socijalizam i kapitalizam idu istom tipu društva).
Može se reći da je shvatio značaj globalnih tendencija u razvoju savremenog
društva. Danijel Bel je najavio raspravu o postindustrijskom društvu, kao i
raspravu o kraju ideologije. Alen Turen (1925-) posvetio je posebnu pažnju
empirijskim istraživanjima u sociologiji. Analizirao je karakteristike postindustrijskog društva i društvene pokrete. Alvin Guldner (1920-) daje značajan
doprinos kritici funkcionalizma i marksizma. Smatra da su skoro iste (negativne) posledice ostavili u savremenoj teoriji. Značajna je njegova ideja o
“refleksivnoj sociologiji” (sociologija koja sagledava samu sebe, svoje slabe
strane i traga za mogućnostima inovacije u teoriji i metodologiji). Ključne
su mu knjige: Obrasci industrijske birokratije, Za sociologiju. Alvin Tofler
je svojom knjigom Treći talas izazvao dosta pažnje kod sociologa i naučne
19
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
javnosti tokom osamdesetih godina XX veka. Tu je analizirao posledice nove
tehnološke revolucije, posebno razvoja informatike.
Pomenućemo i dve žene koje su svojim istraživanjima dale veliki doprinos analizi značajnih tema i problema savremenog društva. Hana Arent
(1906-1975) dala je značajan doprinos istraživanjima u oblasti političke
antropologije, koja je dodirna oblast sa sociologijom. Posebno su podsticajne
njene analize nasilja, moći i vlasti. Agneš Heler je svoj doprinos zasnovala na
analizi društvenih potreba i vrednosti, kao i analizi novih društvenih pokreta.
Ovaj kratak pregled teoretičara značajnih za razvoj socioloških
istraživanja završavamo sa grupom savremenih sociologa. Entoni Gidens
(1938 -) je jedan od najvećih savremenih britanskih sociologa. Bavi se temama
kao što su pitanje modernosti, da li se sada nalazimo u postmodernom dobu
ili u dobu kraja modernosti. Istražuje teme identiteta, savremenih političkih
procesa, suštine i posledica procesa globalizacije. Njegova poznata dela su:
Nacionalna država i nasilje, Modernost i samoidentitet, Posledice modernosti, Sociologija. Ulrih Bek (1944-) bavi se “društvom rizika”, odnosno
temom rizičnog stanja i ponašanja u savremenom dobu. Konstatuje da se
nalazimo u vremenu brojnih rizika (ekološki, nuklearni, ratni). Dvadeseti
vek je vek katastrofa (Aušvic, Bopal, Černobil). Danas se ostvaruje solidarnost iz straha umesto klasne ili neke druge solidarnosti (Pomenimo samo
dve značajne knjige:Rizično društvo, Šta je to globalizacija?). Dejvid Held
svojim istraživanjima daje veliki doprinos raspravama o razvoju, oblicima
i mogućnostima demokratije u modernom društvu. Istražuje položaj nacionalnih država i pitanja vezana za značaj i posledice procesa globalizacije.
Najpoznatije su mu knjige: Modeli demokratije, Demokratija i globalni
poredak, Procesi globalizacije. Zigmunt Bauman (1925-) istražuje probleme
kulture i odnosa kulture i savremenog društva. Najpoznatije su mu knjige:
Kultura kao praksa, Individualizovano društvo, Modernizacija i holokaust.
Manuel Kastels (1942-) jedan je od najznačajnijih predstavnika sociologije
grada (urbane sociologije). Istražuje teme vezane za socijalne u urbane probleme modernog čoveka u savremenom društvu. Trethodnih godina posvetio
je veliku pažnju istraživanjima uticaja informatike na društvo. Poznata su mu
dela: Grad, klase i moć, Sociologija industrijskog prostora, Uspon društva
mreže, Moć identiteta, Kraj milenijuma.
20
UVOD
TEME ZA ANALIZU I RAZGOVOR NA VEŽBAMA
U svom nastanku sociologija nosi nesumnjivo holističko obilježje. Do diobe na pojedine grane i područja, na pojedine discipline, dolazi tek kasnije, kao i do razdvajanja
na više teorijsku orjentaciju za razliku od empirijsko-istraživačke: bolest od koje se
sociologija nije sasvim oslobodila ni do danas, iako uviđa njene štetne posljedice.
Biti svjestan postavljenih granica znači već određenu sposobnost gledanja
preko njih i dalje od njih. Problemski i metodološki to već znači da ih prekoračujemo.
To je upravo ona sposobnost koja sociologu daje prednost pred svakom vrstom uskogrudog pozitivizma koji se želi zatvoriti u granice ne samo datoga, već i upravo-takoi-nikako-drugačije metodološki određenog predmeta. ....... Sociolog se mora održati
u veoma teškom položaju: mora se znati ograničiti u istraživačkom projektu, pronaći
metode koje tom projektu najviše odgovaraju i primijeniti ih s najvećom naučnom
strogošću.
....ekspanzije ljudskih saznanja i porasta ljudske svijesti ostaju i dalje sudbonosni program čovečanstva. Upravo je vlast čovjeka nad prirodom, s razvojem prirodnih
nauka i proizvodnjom modernog atomskog oružja, nametnuta čovječanstvu da obuzda
iracionalne sile koje njime još uvijek suvereno vladaju. Odgovornost sociologije u tom
poslu danas je veća nego što je bila ikada.
Rudi Supek
Sociologija treba da znači: nauka koja hoće da razume i tumači društveno
delanje i time objasni ono što je uzročno u njegovom toku i njegovim posledicama. Pri
tome „delanje“ treba da znači ljudsko ponašanje (...) ako onaj ili oni koji delaju povezuju s njim neko subjektivno značenje. A „društvenim“ delanjem treba da se naziva
takvo delanje koje se, po ciljanom značenju onoga ili onih koji deluju, dovodi u vezu
sa ponašanjem drugih i u svom toku je orjentisano prema ovome.
Max Veber
Moderna sociologija znači i – brzoreagujuća sociologija. Pokučaji da se brane
pojmovi, poput postindustrijskog društva, i razaznaju njihovi sadržaji, danas može da
se učini kao nešto što je već prevaziđeno. Pretekli su ih pojmovi poput „teletopijskog“, „informatičkog“, „kibernetskog“ ili sutra ko zna kakvog „novog“ društva. Korača
li sociologija naporedo sa izazovima promena društva koje dolaze iz ekonomskih ili
tehničko-tehnoloških sfera?
..... Pojavu suburbanizacije smenjuje eksurbanizacija i mapa socijalne segregacije u gradu dobija sasvim novi izraz. Socijalno-patološka slika grada menja se
vrlo dinamično: prostituciju smenjuje masovna pornografija, kokajin zamenjuje krek,
a ovaj njuk, „standardni“ kriminal potiskuju razne vrste kompjuterskog kriminala.
Ljubinko Pušić
21
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Danas kapital mora da traži nove kolonije koje bi osvojio i eksploatisao radi dalje
akumulacije. Te nove kolonije su, po mom mišljenju, unutrašnji prostori ženskih tela,
biljaka i životinja. Globalne hemijske korporacije restrukturisale su se u „korporacije
za bionauke“ i pokupovale kompanije za proizvodnju semena i biotehnologije.... Ruše
se tradicionalne granice između farmaceutske industrije, biotehnologije, agro-biznisa,
proizvodnje hrane, hemikalija, kozmetike i sektora energetike.
Vandana Šiva
fizičar i ekolog iz Nju Delhija
Svi mi iz familije „Coca-cola“ probudimo se svakog jutra znajući da će svako
od 6,3 milijardi ljudi na planeti zemlji toga dana ožedneti. Ukoliko učinimo da tih 6,3
milijardi ljudi ne može da zaobiđe coca-colu, osiguraćemo naš budući uspeh za mnogo
narednih godina. Nema druge opcije.
Iz godišnjeg izveštaja kompanije „Coca-cola“
PITANJA
1. Kako sociologija može pomoći savremenom čoveku?
2. Zašto je važna ravnoteža između teorijske i empirijske dimenzije sociologije?
3. Koje granice danas stoje pred sociologijm i sociolozima?
4. Analizirajte rizike koje proizvode moderna nauka i tehnika.
. Pokušajte da pronađete još neke „nove kolonije“ koje traži savremeni
kapital.
6. Analizirajte stav „Coca-Cole“, sa ekonomskog i sa sociološkog
stanovišta.
7. Koje funkcije mora da ispuni sociologija da bi odgovorila zahtevima
našeg vremena?
8. Koje teme možeš izdvojiti kao bitne za sociološku analizu?
9. Odredi pojam sociologije kao nauke.
10. Izaberi tri teoretičara koji su zaslužni za konstituisanje i razvoj sociologije, obrazloži svoj izbor.
22
II
PREDMET I METOD SOCIOLOGIJE
1. Predmet sociologije
Odrediti predmet jedne nauke znači izneti u jednoj ili nekoliko rečenica
njene najvažnije karakteristike, njenu suštinu, specifičnosti i namere. To je uvek
najteži zadatak za onoga ko se time bavi. Sama reč predmet podrazumeva sve ono
što čulima zapažamo, ono što čini sadržinu tog zapažanja, ono o čemu razmišljamo,
šta proučavamo, radimo. To upućuje na neki objek(a)t na kome subjek(a)t vrši
određenu radnju (gramatičko poimanje predmeta). Dakle, predmet jedne nauke
upućuje na ono šta ta nauka ima “ispred sebe” kao “objek(a)t” na koji je usmerila
svoju pažnju, svoj kategorijalno pojmovni aparat i svoj metodološke “instrumente”. Ono šta će da analizira, istražuje, otkriva osnovne zakonitosti, strukturu
i osnovne manifestacije neke pojave. U onome što se određuje pojmom “ljudska
stvarnost” kao celina, nalaze se tri osnovna dela: priroda – čovek – društvo. Oni
su istovremeno predmeti tri grupe nauka: prirodnih, medicinskih i društvenih.
Naravno, ovo je samo uslovna podela, i ne podrazumeva potpunu odvojenost tih
nauka, već njihov interdisciplinarni pristup u proučavanju svakog od tri pomenuta
dela stvarnosti.
Sociologija je društvena nauka, te je onda i predmet njenog istraživanja
društvo, shvaćeno u najopštijem smislu kao totalitet društvenih procesa i odnosa.
Dakle, osnovne zakonitosti razvoja društva, ono što je zajedničko svim njegovim
manifestacijama u prošlosti i sadašnjosti. Ono što nam ukazuje kako se društvo
formira, strukturiše, razvija, menja, napreduje, stagnira, propada. Ovde je reč
o opštoj sociologiji, te se i njen predmet odnosi na opšte karakteristike društva,
društvenih pojava, procesa i odnosa. Ovo su, istovremeno, zajednički elementi određenja predmeta sociologije, sa kojima korespondira više od sto različitih
definicija, koliko postoji u literaturi za ovih nešto više od 160 godine od njenog
prvog pominjanja.
Potrebno je dalje operacionalizovati ovo uopšteno određenje predmeta
opšte sociologije. Rekli smo da sociologija danas predstavlja skup više socioloških
disciplina (mikrosociologija), koje uspostavljaju određeni odnos i preuzimaju
delove opšteg predmeta, produbljuju i šire polje istraživanja. Time je omogućeno
sociologiji da otkriva uzroke, korene, strukturu, razvoj i posledice određene
društvene pojave. Opšta sociologija će istraživati opšte karakteristike, zakonitosti
i tendencije neke pojave ili procesa, a ostale sociološke discipline će uzimati za
predmet svog istraživanja pojedine specifične manifestacije tih pojava i procesa,
23
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
i osvetljavati ih iz različitih teorijsko-metodoloških uglova. Tako će sociologija (kao integralna disciplina) moći potpunije da istraži, analizira i sagleda neku
društvenu pojavu, proces ili tvorevinu.
Društvo nije statična kategorija, čvrsto uzročno-posledično određena
(kao što su to prirodne pojave i biološke strukture), već je to jedna promenljiva,
dinamična, fluidna kategorija, zato i predmet sociologije mora imati razvojni,
procesualni karakter. Predmet sociologije se mora širiti, specijalizovati, kako bi
mogao obuhvatiti sve promene koje se dešavaju u društvu. Svakako da predmet
sociologije ne može, u svim elementima, biti isti početkom XXI veka, kao što
je to bio krajem XIX veka. Ni današnji čovek, kao osnovni “gradivni” elemenat
društva, sa svojim potrebama, interesima i vrednostima, nije “isti” kao čovek
iz Kontovog, Spenserovog i Dirkemovog vremena. Sociologija mora prvo da
shvati čoveka sa svim njegovim potencijalima i težnjama, da bi mogla da krene
u istraživanje savremenih društvenih pojava. Sociologija mora biti sa-vremena
nauka, a ona to postaje kroz stalno osavremenjivanje predmeta istraživanja.
Predmet savremene sociologije je i neposredno događanje, od lokalnog do globalnog nivoa: integracije i dezintegracije; uspon svih vrsta moći i nasilja konzervativnih i retrogradnih ideologija (nacionalizam); borba individualnog i kolektivnog identiteta; pojava novih kriza, sukoba i ratova; siromaštvo; destruktivne
i devijantne aktivnosti savremenog čoveka; socijalne posledice i moralne dileme
ekonomskog rasta, naučno- tehnikog razvoja i slično.
2. Odnos sociologije i drugih društvenih nauka
Predmet jedne nauke predstavlja i njenu granicu (poroznu i transparentnu)
prema drugim naukama. U slučaju sociologije, to je čitav niz društvenih nauka,
prema kojima sociologija ima određeni odnos, koristi njihove naučne rezultate i
daje njima na uvid svoje rezultate istraživanja. Tu se pokazuje interdisciplinarnost
sociologije i njena okrenutost prema drugim naukama, što je u današnje vreme
neophodno polazno stanovište.
Ako uzmemo, na primer, rat kao društvenu pojavu, onda će opšta sociologija istraživati
osnovne karakteristike rata, zakonitosti koje stoje u osnovi svih rataova (recimo od Peloponeskog
do Vijetnamskog, ili do rata u bivšoj Jugoslaviji): sukob dva ili više društvenih subjekata (grupa,
zajednica, naroda, država); nemogućnost da se ostvare određeni interesi mirnim putem; težnja
da se izvrši drugačija raspodela moći, sredstava, dobara, teritorija; uništavanje ljudskog i materijalnog potencijala; nastajanje novih društvenih odnosa na prostoru zahvaćenim ratom. Sociologija
rada će istraživati posledice koje rat ostavlja na proioizvodnju i privredu uopšte; sociologija politike analizira političke odnose pre, tokom i posle sukoba; sociologiju kulture interesuje kakve su
posledice rata na kulturne tekovine, prekid kulturnih veza i komunikacija i slično.
24
PREDMET I METOD SOCIOLOGIJE
Ako pogledamo odnos sociologije i ekonomskih nauka, možemo reći da
ekonomske nauke (posebno opšta teorijska ekonomija) proučavaju samo jednu
sferu društva, ekonomsku sferu, otkrivaju osnovne zakonitosti koje se javljaju
u procesu proizvodnje, raspodele i razmene dobara i usluga. Dakle, ekonomska teorija ne proučava društvo kao celinu, već samo jedan njegov deo, ali je
upućena da prati zbivanja u ostalim segmentima društva (politika, kultura, socijalni odnosi, obrazovanje), kako bi mogla bolje analizirati uslove i mogućnosti
razvoja privrede. Sociologija i ekonomija imaju dosta zajedničkog i dodirnog u
svojim istraživanjima. Rezultati socioloških istraživanja omogućuju ekonomskim
disciplinama da utvrde koje kulturne, političke i ideološke osobine nekog društva
pogoduju bržem ili sporijem prihvatanju tehnoloških inovacija i ekonomskih
promena. Ekonomske discipline, kao što su menadžment i marketing, uključuju
brojna istraživanja i saznanja koja pruža sociologija o društvu, društvenim
grupama, položaju čoveka, njegovom ponašanju u različitim situacijama, aktivnostima, raspodeli moći i slično.
Odnos sociologije i istorije. Istorija proučava društvo kao hronološki niz
društvenih događaja u prošlosti, vezanih za konkretan prostor i vreme. Obilje prikupljenih podataka i svedočenja o događajima, pruža činjenični materijal iz koga
opšta sociologija može izvući premise i zaključke, potrebne za formulisanje opštih
zakona o društvenim kretanjima i pojavama. Istorija iznosi mnoštvo pojedinačnih
podataka i karakteristika o određenom događaju (izdvojen i konkretan pristup)
bez većih uopštavanja, dok sociologija iz mnoštva sličnih događaja (ratovi, revolucije, smene vlasti, državni udari, pobune, promene monete), izdvaja zajednička
svojstva, prepoznajući u njima opšte društvene tendencije. Istorija će u opusu
pojedinih događaja koristiti definicije i opšte stavove, koje je utvrdila sociologija
o revoluciji, ratu, vlasti, moći, novcu, proizvodnji, položaju čoveka u društvenoj
grupi i slično.
Odnos sociologije i psihologije moguće je pratiti na osnovu njihovog
sličnog predmeta istraživanja, a to su osobine, ponašanje, položaj i uloga čoveka u
društvenim akcijama, događajima i procesima. Psihologija pruža saznanja o strukturi ličnosti, njenim nagonima, motivima i potrebama. Socijalna psihologija kao
“kombinacija” sociologije i psihologije, proučava ponašanje pojedinca u grupi i
odnose između malih društvenih grupa, kao i društvenu uslovljenost nekih individualnih psihičkih pojava i aktivnosti. Sociologija i psihologija su dosta upućene
jedna na drugu u svojim istraživanjima.
Na sličan način se može pratiti odnos sociologije i političkih nauka
(proučavaju političke procese u društvu), demografije (proučava kretanje
stanovništva i njegovu strukturu), antropologije i etnologije (proučavaju razvoj
ljudske kulture, kroz istraživanje običaja, odevanja, stanovanja). Posebno je važno
ispitivati odnos sociologije sa prirodnim i tehničkim naukama.
25
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
3. Sociološki metod
Pored predmeta istraživanja, metod je druga ključna karika svake mauke.
Tek sa konstituisanim metodom predmet istraživanja dolazi do izražaja i nauka
dobija svoju neophodnu formu kao nauka. Metod potiče od grčke reči methodos,
što znači put, način. Dakle to je put, način i sredstvo kojim se istražuje neka
pojava i dolazi do naučnih saznanja. Metod se naslanja na teorijska shvatanja i
dostignuća nauke. On pomaže da nauka ostvari svoje osnovne zadatke i težnje.
Metod ima istraživačku, operativnu, konstitutivnu i razvojnu funkciju u nauci.
On je i faktor razgraničenja predmeta istraživanja pojedinih nauka. Nauke koje
proučavaju isti deo društva mogu se preciznije razlikovati po svom istraživačkom
postupku. Metod je pokazatelj dinamike i ukupnog stepena razvoja neke nauke.
On mora biti precizan, jasan i objektivan – egzaktan.
Šta spada u naučni metod? Pre svega misaone radnje pomoću kojih naučnik stvara
polaznu hipotetičku osnovu svog istraživanja analizirajući postojeće naučno znanje,
otkrivajući u njemu neke praznine, nerešene probleme ili izvesne nove mogućnosti
međusobnog povezivanja raznih činjenica i teorijskih stavova koji još nisu sagledani u
određenom međusobnom odnosu.
Vojin Milić
Ovde je potrebno napraviti razliku između metoda i metodologije.
Metodologija je logička disciplina koja se bavi proučavanjem i analizom metoda,
ispituje njegovu sposobnost, preciznost i aktuelnost. Odnosno, metodologija je
“pre svega logičko-epistemološka kritička analiza raznih metodskih postupaka i
čitavog stanja jedne nauke” (V.Milić,1978, str.27 ). Metodologija razvija osnovna
pravila i kriterije na osnovu kojih će se putem određenog metoda doći do novih
saznanja, kako će se ta znanja proveriti i utvrditi naučni stavovi. Odnosno, kako
će se preći taj (često mukotrpan) put od načne pretpostavke do naučnog saznanja. Treba napomenuti da naučno saznanje nije jedini oblik ljudskog saznanja, da
postoji filozofsko, umetničko, religijsko i zdravorazumsko saznanje (poimanje)
sveta i stvarnosti. U utvrđivanju kriterija i pravila metodologija postupa samostalno i nezavisno od drugih teorijskih znanja (filozofije, naučne teorije), oslanja
se na logiku i epistemologiju (naučno saznanje). Može se reći da je metodologija
nauka o metodu, njegovoj primeni i izgradnji teorijskog sklopa jedne cele nauke.
Dakle, metodologija je šira od metoda, ona uključuje više metoda (statistički, istorijski, uporedni metod). Najopštija podela metodologije je podela na metodologiju
društvenih nauka (sociologija, psihologija, ekonomija, istorija, političke nauke) i
metodologiju prirodnih nauka.
Sociološki metod se naslanja na predmet sociologije, usmerava istraživački
postupak, određuje analitički okvir. Sociološki metod se deli na opšti, teorijs26
PREDMET I METOD SOCIOLOGIJE
ki i konkretni, empirijski deo metoda. Teorijski deo metoda uključuje osnovne
postupke naučnog istraživanja (osnovne metode): analitički postupak i sintetički
postupak saznanja. Analitički postupak (metod) uključuje: analizu (rastavljanje
pojmova, stavova, mišljenja na sastavne delove); apstrakciju (odvajanje, izdvajanje pojedinih “čistih” delova pojma, istraživane pojave, predmeta); specijalizaciju (posebno označavanje nekog dela); klasifikaciju (razvrstavanje na grupe
pojmova, kategorija, predmeta) i dedukciju (izvođenje posebnog zaključka iz
opšteg stava). Sintetički postupak (metod) naučnog istraživanja obuhvata: sintezu
(spajanje više posebnih delova pojave, pojma predmeta u celinu); generalizaciju
(uopštavanje, primena opšteg pravila na sve slučajeve); konkretizaciju (prikazati
stvarno, opipljivo, formirati konkretan pojam, sud, predmet); spajanje (povezivanje konkretnih delova u celinu) i indukciju (zaključivanje na osnovu pojedinačnih
pojmova i postupaka o opštem stanju).
3.1.
Faze naučnog istraživanja
1. Teorijsko, logičko odabiranje teme za istraživanje i analizu. To podrazumeva dugotrajno iščitavanje ranijih istraživanja i teorijskih stavova iz oblasti
na koju se usmerava pažnja naučnika. Prilikom čitanja i analiziranja otkrivaju se
“prazna” mesta i prostori u kojima se može dati novi naučni doprinos.
2. Određenje predmeta istraživanja i istraživačk(og)ih problema(ậ), je
postupak kada se iz ogromnog dela pročitane i istražene oblasti naučnik usmerava
na konkretno pitanje ili postupak, koji želi da analizira, istražuje. On iz mase
pojmova, teorijskih stavova i empirijskih problema izdvaja jedan problem ili
manju grupu pojmova, ili problema koje operativno “obrađuje” i definiše konačan
stav o tome šta je uzeo za predmet svog istraživanja, na šta se fokusirao, usmerio
svoju pažnju i naučno znanje.
3. Postavljanje hipotetičkog okvira za istraživanje. Na osnovu prethodna dva postupka istraživač polazi od nekih saznanja i pretpostavki o pojavi,
odnosno predmetu koji istražuje. On iznosi svoja očekivanja o karakteristikama,
strukturi, razvoju i posledicama koje će predmet njegovog istraživanja imati u
okviru teorijskog kruga u kome se kreće od početka interesovanja za dati pojam,
pojavu postupak. Hipoteze treba da usmeravaju istraživača prema predmetu
istraživanja i da budu orijentir tokom istraživačko-analitičkog postupka.
4. Prikupljanje naučne građe i podataka na bazi predmeta istraživanja
i postavljenog hipotetičkog okvira. Ovaj postupak podrazumeva prikupljanje,
kako teorijske građe koja će biti šire analizirana, tako i empirijske građe, ako
se radi o istraživanju koje uključuje praćenje neke pojave u toku njenog odvijanja. Od vrednosti prikupljene građe zavisi dalji naučni postupak, kao i kvalitet
27
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
postavljenih hipoteza i pravilna usmerenost predmeta istraživanja. Ako nije prikupljena odgovarajuća i dovoljna građa onda će zaključci i teorijska saznanja
biti nepotpuni.
5. Naučni opis pojave koja se istražuje. Ovde se vrši klasifikacija prikupljene građe prema odabranim naučnim kriterijima i očekivanjima iznetim u predmetu istraživanja i hipotetičkom okviru. Opisuje se detaljno teorijsko i empirijsko stanje koje je naučnik zatekao posle dugotrajnog upoređivanja dotadašnjih
istraživanja i stavova i prikupljene empirijske građe, koja će poslužiti za
potvrđivanje, korigovanje ili odbacivanje postavljenih hipoteza (pretpostavki).
Ova faza je neka vrsta transmisije između ranijih stavova o istraživanoj pojavi i
vlastitog autorovog stava kojeg će kasnije izneti.
6. Naučno objašnjenje istraživane pojave. Ovo je najvažniji deo naučnog
postupka kojim se od početne pretpostavke dolazi do naučnog stava o predmetu
istraživanja. Ovde se primenjuje analitički i sintetički postupak na osnovu koga
se razvrstana i opisana naučna građa pretvara u teorijske postupke koji dovode
do konačnog naučnog saznanja o istraživanoj pojavi, procesu, tvorevini. Stavovi
do kojih je naučnik došao moraju biti potpuni, jasni, precizni i naučno operativni.
Naučnik će primeniti i postupak provere kako bi bio siguran da li su njegove
polazne pretpostavke potvrđene. Ovde je najvažnija objektivnost u zaključivanju.
Stavovi moraju ostati otvoreni i pristupačni za dalja istraživanja onih koji su zainteresovani za datu temu i oblast.
7. Uključivanje dobijenih naučnih rezultata u naučnu teoriju i sistem nauke.
Ovo je završna faza jednog istraživanja i potvrda da je ono predstavljalo kariku u
ukupnom naučnom postupku određene nauke, u ovom slučaju sociologije.
3.2.
Instrumenti i tehnike sociološkog istraživanja
1. Posmatranje je postupak prikupljanja podataka o pojavama na osnovu
njihovog čulnog doživljaja. To je neposredan dodir sa istraživanom pojavom.
Posmatranje se odnosi na pojave koje su u toku. Posmatraju se spoljašnje manifestacije određenih društvenih događaja, procesa, odnosa. Postupak može biti spor
ako se pojava prati u dužem vremenskom periodu. Teškoće i ograničenja posmatranja vezane su za vremensko trajanje, kao i postupke koji mogu biti namerno
skrivani. Mogućnost izvođenja ovog postupka vezana je za manje društvene
grupe. Posmatranje se može podeliti na dve grupe: posmatranje sa učestvovanjem
(posmatrač učestvuje u događajima ili procesu koji posmatra) i posmatranje bez
učestvovanja (posmatrač ne učestvuje u pojavi koju posmatra).
Posmatranje sa učestvovanjem može da se odvija u četiri različita oblika.
Prvo, posmatrač kao potpuni učesnik. To je situacija kada istraživač živi u sredini
28
PREDMET I METOD SOCIOLOGIJE
koju posmatra a sredina ne zna da je njegova uloga da posmatra ponašanje i
postupke sredine. Drugo, učesnik kao posmatrač. Kada neko iz određene sredine
ili grupe, pored svakodnevnih uloga, preuzme i ulogu da prati događaje i ponašanja
radi prikupljanja podataka, tada sredina zna za taj njegov istraživački zadatak.
Treće, posmatrač se može pojaviti u situaciji u kojoj je posmatrač i učesnik, što
znači da ne mora da obavlja neku određenu stalnu funkciju u sredini ili grupi, već
mu je posmatranje glavni zadatak, a grupa zna za tu njegovu ulogu. On može da
menja različite poslove i pozicije u grupi. Četvrto, potpuni posmatrač je situacija
u kojoj posmatrač nema nikakve druge uloge u grupi ili sredini. Njegov dodir sa
grupom je vrlo površan. On samo posmatra javno odvijanje i tok neke pojave,
procesa ili stanja.
2. Razgovor i upitnik. Ovo je tehnika prikupljanja podataka gde se
koristi verbalna ili neverbalna komunikacija sa ljudima od kojih se želi saznati
mišljenje i stavovi o nekoj pojavi ili događaju. Ovim postupkom se prikupljaju
podaci koji nisu dostupni posmatraču kao što su vrednosti, osećanja, želje.
Ovim se istražuje nešto što se može saznati samo na osnovu iskaza ispitanika,
što se zbiva u zatvorenom krugu (porodici, sekti, tajnoj grupi). Ispitanik može
da svedoči o događajima koji su se završili i nisu dostupni posmatraču. Postoje
tri bitne pretpostavke za uspešno istraživanje na osnovu upitnika i intervjua:
prvo, da ispitanik želi da pruži određene podatke; drugo, da je kompetentan
da to učini, da poznaje situaciju; treće, da istraživač (ispitivač) i ispitanik uspostave dobru komunikaciju. Razgovor ili intervju može biti standardizovani,
gde se unapred pripreme pitanja i ispitivač ne može da menja formulacije tokom
razgovora i nestandardizovani intervju, kod koga je unapred predviđena samo
tema za razgovor i osnovna pitanja. Tokom razgovora se menja redosled pitanja,
ubacuju druga pitanja, preformulišu postojeća. Razgovor može biti “licem u
lice” ili telefonskim putem. Upitnik (anketa) je oblik prikupljanja podataka na
osnovu napisanih pitanja koja se dostavljaju ispitaniku. Izrada upitnika odvija
se u više faza: definisanje problema i određivanje ciljeva, određivanje sadržaja
pitanja, prilagođavanje ankete životnim uslovima ispitanika (dužina pitanja, razumljiv jezik), broj pitanja i njihov redosled po važnosti i očekivanju.
3. Klasifikacija i merenje (skaliranje). Da bi prikupljena građa bila
efikasnije korištena i upotrebljiva potrebno je izvršiti njenu klasifikaciju, da se
uspostavi red i odnos medu uočenim pojavama, njihovim delovima i tendencijama. Klasifikacijom se vrši deoba na pojmove roda, vrste, klase, potklase. Pri
tome je potrebno biti pažljiv, jer se ista pojava može klasifikovati na različite
načine, kao što je slučaj sa pojmovima zanimanje, obrazovanje, rad, socijalni
status i slično. Osobine pojava kao kriterij klasifikacije moraju se uzeti polazeći
od predmeta istraživanja i hipotetičkog okvira. Klasifikacija se sastoji iz elementarne klasifikacije (osnovno razvrstavanje na bazi logičkog, apstraktno29
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
analitičkog poimanja) i kompleksne tipologije (gde se ukrštaju različite osobine
i stvaraju određeni tipovi osobina i karakteristika). Merenje je “označavanje
iskustvenih pojava (kompleksnih pojava, pojedinih njihovih osobina, odnosa
i procesa) pomoću brojčanih simbola koji se merenim pojavama pridaju na
osnovu precizno utvrđenih pravila” (V.Milić, 1987, str.609). Merenje podrazumeva tri funkcije: a) opisnu (precizan opis pojave i njenih odnosa, karaktera, važnosti); b) pojmovnu (logičko-semantička analiza i jezička preciznost):
c) analitičko-sintetičku funkciju (upotreba preciznih postupaka uz dodatak
matematičko-statističkih sredstava). Osnovni merni instrument je skala koja
podrazumeva način da se predmet merenja izrazi serijom numeričkih veličina
(brojeva ili drugih simbola). Postoje nominalne skale (sređivanje mnoštva podataka u manji broj skupova ili klasa), ordinalne skale ili skale rangova (rangiranje po nekim kriterijumskim svojstvima – veći, jači, uspešniji, teži), intervalna skala (određivanje distance između posmatranih objekat na osnovu stepena
izraženosti mernog svojstva – osnovna jedinica, ekvidistantnost), racio skala
(poseduje osnovnu skalnu jedinicu, čijim se množenjem ili deljenjem dobijaju
sve ostale skalne jedinice).
4. Statistička analiza (metod) meri učestalost i rasprostranjenost
određene pojave ili delova pojave, odnosno određenih osobina. U sociološkim
istraživanjima se upotrebljavaju srednje vrednosti, merne disperzije, merne
asimetrije, statistička grafika, statističko testiranje hipoteza, ukrštanje podataka,
Hi- kvadrat test, regresijska analiza, faktorsaka analiza, klaster analiza i analiza
vrednosnih serija. Statistička analiza je veoma važna za otkrivanje karakteristika i zakonitosti među pojavama, korelacionih i uzročno-posledičnih veza.
5. Eksperiment. Za eksperiment kao istraživački instrument vlada
mišljenje da je on primenjiv samo u prirodnim i tehničkim naukama, jer je to
oblik istraživanja određenih uzočno-posledičnih veza u uslovima i situacijama
koji se za tu svrhu namerno stvaraju, izazivaju. Zbog toga posti sumnjičavost
među naučnicima o njegovoj upotrebi u ispitivanju društvenih pojava. Pre
svega, to se odnosi na etičku dimenziju stvaranja uslova u kojima se ljudi ili
grupe mogu podvrgnuti neprirodnim (drugačijim od uobičajene) situacijama.
Ipak u sociologiji se mogu izvoditi neke vrste “blažih” eksperimenata kako bi
se potpunije došlo do saznanja o ponašanju i delovanju malih grupa, položaju
čoveka u njima i njihov odnos prema okolnostima u koje su dovedeni delovanjem nekog spoljašnjeg subjekta. Postoje tri grupe eksperimenata koje se koriste
za sociološka istraživanja. Prvo, laboratorijski eksperiment se izvodi u manjim
grupama da bi se ispitali odnosi i ponašanje grupe u određenim uslovima. Na
primer kako će se grupa ponašati ako se nađe zatvorena u prostoru na nekoliko
dana (nedelja), ili kako će grupa reagovati ako je sastavljena od nepoznatih
članova, ili ako joj se ograniče sredstva, a daju ambiciozni zadaci i slično. Danas
30
PREDMET I METOD SOCIOLOGIJE
je to praćenje moguće u vrlo različitim, namerno stvorenim, uslovim pomoću
razvijene elektronske opreme. Ovaj eksperiment podrazumeva dobrovoljni pristanak učesnika i ograničeno vreme trajanja. Drugo, eksperiment u prirodnim
uslovima podrazumeva da eksperimentator polazi od uslova u kojim se grupa
nalazi i dodaje im izvesne nove uslove, odnosno stvara postepenu promenu
situacije i okruženja. Ovo je pogodno za eksperimente u oblasti organizacije
rada, praćenja promena u obrazovanju, saobraćaju, trgovini, marketingu. Treće,
prirodni eksperiment jeste praćenje neke pojave ili procesa u njegovom prirodnom toku, ali na onim mestima i u vremenu kada se dešavaju neki prelomni
događaji u životu i delovanju grupe (trenutak povećane migracije izazvane delovanjem prirodnih ili društvenih sila, preseljenje nekog naselja zbog izgradnje
veštačkog jezera, formiranje novog gradskog naselja i slično). Vojin Milić napominje da je prilikom pripremanja i izvođenja eksperimenta u sociološke svrhe
potrebno obratiti pažnju na četiri osnovna zadatka: izbor problema, uspostavljanje ili pronalaženje najadekvatnije eksperimentalne situacije, stvaranje plana
posmatranja celog toka eksperimenta i četvrto, analiza i teorijsko tumačenje
rezultata eksperimenta.
6. Uporedna analiza je postupak u kome se pojedine vrste društvenih
pojava posmatraju, analiziraju i proučavaju u što različitijim oblicima i uslovima ispoljavanja, na različitim mestima i u različitim vremenskim periodima,
u različitim društveno-istorijskim uslovima, poredeći te osobine i izvlačeći
neke karakteristične stavove i zakonitosti razvoja pojave, procesa, tvorevine.
Tako se mogu ispitivati karakteristike i osobine porodice, kao društvene grupe
u različitim istorijskim periodima i različitim prirodnim i društvenim okolnostima. Ova analiza se često naziva i komparativno-istorijska analiza (metoda).
Postoje tri nivoa uporednih istraživanja. a) poređenje u okviru istog društva
(porodica u ruralnim i urbanim uslovima); b) uporedna istraživanja u raznim
društvima, istog istorijskog perioda i nivoa razvijenosti (porodica u skandinavskom i italijanskom društvu početkom XXI veka). c) uporedna analiza koja se
odnosi na društva različitih istorijskih epoha i nivoa društvenog razvoja ( porodica u Evropi i Indiji od početka XVII veka do Drugog svetskog rata).
7. Analiza sadržaja je postupak prikupljanja podataka koji se odnosi na
analizu nekih dokumenata i poruka. Ona se ponegde u literaturi označava i kao
analiza sadržaja dokumenata. Dokument je svaka informacija koja je registrovana i dostupna određenom krugu zainteresovanih ljudi ili grupa, sa željom da
prenese neku poruku, stav ili mišljenje. Za istraživača je važno ko šalje poruku,
kome je namenjena poruka i kakav je sadržaj poruke. Pošto se nalazimo u
“društvu informacija” onda je ova tehnika prikupljanja podataka veoma važna
i logična. Ona je dosta prisutna u savremenim naučnim istraživanjima i analizama. Kada se pristupi prikupljanju podataka ovom tehnikom onda treba voditi
31
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
računa koju vrstu komunikacije, koja dokumenta i koji vremenski period uzeti
kao predmet analize. Zatim treba definisati koji sadržaj nas interesuje (stavovi,
ideje, ciljevi, akcije) i kako ih pratiti, beležiti i razvrstavati. Analiza sadržaja
može biti kvantitativna (pokazuje učestalost i širinu komunikacije i poruka) i
kvalitativna (pokazuje sadržaj i vrednosti stavova koje poruka nosi). Analiza
sadržaja je pogodna prilikom istraživanja političkih partija, političkih stavova,
raznih društvenih grupa i pokreta (sekte, udruženja građana, ad hoc grupe,
ekološki pokreti, mirovne grupe, militaristički i nacionalistički pokreti).
8. Studija slučaja je specifičan postupak prikupljanja podataka u
istraživanju neke pojave, procesa i odnosa. Ovim postupkom se analizira jedna
celina društvene stvarnosti, nešto što je izdvojeno i zaokruženo u vremenu i
prostoru (događaj, institucija, kompanija, nastajanje, funkcionisanje i transformacija nečega). Studija slučaja podrazumeva povezivanje posmatrane pojave
sa prošlim stanjem, kao i sa očekivanom manifestacijom u budućnosti. Ona podrazumeva i čvršću povezanost sa okruženjem i njihov međusobni uticaj. Sam
naziv, studija slučaja, upućuje na to da se radi o nekom izdvojenom slučaju,
nekom primeru manifestacije koji je pogodan za preduzeti istraživački postupak
i analizu. Takav primer, odnosno slučaj ima najreprezentativnije manifestacije
pojave, odnosa, događaja, stanja, aktivnosti, ponašanja koji istražujemo. Studija
slučaja je pogodna u istraživanju “osnivanja, razvoja i funkcionisanja” institucija, organa, preduzeća, za ispitivanje stavova i ponašanja pojedinaca i grupa, za
ispitivanje konstituisanja i funkcionisanja grupa i udruženja (partije, privredna
udruženja), za istraživanje trenutnih događaja (izbori, uvođenje poreza, protest
građana, štrajkovi) i slično. Prednost studije slučaja je u tome što može na
jednom konkretnom primeru da primeni i proveri raznovrsne izvore i podatke,
kao i ispravnost nekih opštih stavova i hipoteza. Ovim postupkom se mogu
istraživati pojave na “mikro i makro slučaju” (Milosavljević, Radosavljević,
2000, str. 541). Makro plan uključuje veće grupe, privredne celine, države,
društva), a mikro plan se odnosi na pojedince i manje, kolektivne i grupne
slučajeve. Studija slučaja može se koristiti za istraživanje “prošlih, tekućih i
budućih slučajeva” (Milosavljević, Radosavljević, 2000, str.541) s tim što
najbolje rezultate postižemo istražujući tekuće, “žive” slučajeve. Za studiju
slučaja je najvažnije da “slučaj” bude dovoljno reprezentativan za pojavu koju
istražujemo i da pruži dovoljno korisnih podataka za sam predmet istraživanja.
Sve pomenute metode i tehnike imaju specifičnu vrednost, ulogu i
značaj u naučnom istraživanju. Međutim, da bi istraživanja i analize imale
veći naučni značaj i postigla postavljene ciljeve i zadatke uvek je bolje koristiti nekoliko metoda i tehnika istovremeno. Tako se dobijaju potpuniji podaci
i raznovrsnija naučna građa pogodna za analizu i izvođenje sigurnijih naučnih
stavova i dokaza.
32
PREDMET I METOD SOCIOLOGIJE
3.3.
Faze istraživačkog projekta
1. Uvodni deo u kome se iznose razlozi interesovanja za određenu pojavu ili
problem. Ideje do kojih je istraživač došao radeći u biblioteci, posmatrajući pojave
oko sebe ili primajući informacije sa medija i drugih sredstava komunikacija.
2. Određenje predmeta i problema istraživanja. Istraživač se sada usmerava na neposredan problem koji želi da analizira. Predmet istraživanja mora da precizno izrazi namere i očekivanja istraživača vezana za problem koji je odabrao.
Od toga kako je odabran i preciziran predmet istraživanja zavisiće i vrednost
ukupnih rezultata istraživačkog postupka. Predmet istraživanja mora da se operacionalizuje, da se izradi pojmovni okvir, da se objasne osnovni pojmovi (i njihovi
uzajamni odnosi) koji su u njemu sadržani. Ako se, na primer predmet istraživanja
odredi kao “Svest mladih o ekološkim problemima” na nekom području, onda je
potrebno objasniti šta se podrazumeva pod kategorijom “mladi”, koje su njihove
osnovne karakteristike, kako se formira njihova svest o nečemu, šta utiče presudno, zatim šta se misli pod ekološkim problemima, na koje dimenzije ekološke
krize se misli, zašto je to vezano sa kategorijom mladi, koje su osnovne karakteristike područja i vremena koje istraživač posmatra.
3. Cilj istraživanja treba da odgovori na pitanje šta se želi postići preuzetim istraživačkim postupkom i temom koja je naznačena i operacionalizovana u
predmetu istraživanja. Da li se želi opisati stanje neke pojave, problema u užoj
ili široj okolini, ponašanje i karakteristike neke grupe, uloga pojedinca u nekom
događaju. Cilj može da bude naučni i istraživački doprinos nekoj oblasti ili teorijskom problemu, primena određenog naučnog saznanja. Takođe, cilj može da
bude mobilisanje ili usmeravanje na neku društvenu akciju, upoznavanje javnosti
(ne samo naučne) sa stanjem i problemima u nekoj oblasti.
4. Postavljanje hipoteza. Formulisati hipoteze znači izneti neke pretpostavke o pojavi ili problemu koji smo odredili u predmetu istraživanja, a do kojih
smo došli kroz literaturu i na osnovu prethodnog ukupnog saznanja o tome. Putem
hipoteza istraživač iznosi određene iskaze i probna objašnjenja (kratka i koncizna) o osnovnim elementima i odnosima u okviru pojave koju istražuje. Hipoteza
direktno usmerava istraživanje na područje koje je ranije navedeno. Hipoteza
daje zadatak istraživaču (i istraživanju) da proveri da li su tačni ti pretpostavljeni
odnosi i strukture. Hipoteze moraju da budu argumentovane teorijski (da je izvedena iz neke opšte ili posebne teorije), logički (procena relevantnosti za naznačeni
predmet istraživanja) i iskustveno (argumentovati ranijim istraživanjima na koja
se naslanja ili već prikupljenom građom). Postoje tri vrste hipoteza: preliminarna
hipoteza (teza koja nije dovoljno argumentovana i precizno formulisana); radna
hipoteza (ona sa kojom započinjemo istraživanje iako nismo sasvim zadovoljni
njenom argumentacijom i preciznošću); glavna hipoteza (hipoteza koja ispunjava
33
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
sve kriterije, argumentacije i preciznosti). Jedan od ciljeva istraživanja može biti
dolaženje do glavne hipoteze.
5. Varijable ili promenljive su sve pojave koje se menjaju u svojstvima i stepenima ispoljavanja, svaka veličina koja raste i (ili) opada (Havelka,
Kuzmanović, Popović, 1998). Varijable se mogu podeliti na zavisne i nezavisne.
Nezavisne varijable su pojave za koje se zna ili se pretpostavlja da prethode
nekim drugim pojavama kao njihovi uzroci i uslovi nastajanja i ispoljavanja.
To su obično neke osobine, okolnosti, položaji (u ranije pomenutom predmetu
istraživanja to su “ekološki problemi i ekološka kriza”). Zavisne varijable su one
pojave ili svojstava koja želimo da istražimo, upoznamo, sagledamo a koje su
posledice prethodno označenih kao nezavisne varijable (u odnosu na prethodno
to je “svest mladih”).
6. Tehnike prikupljanja podataka. Na osnovu predmeta istraživanja, njegove
operacionalizacije, ciljeva, zadataka istraživanja i postavljenog hipotetičkog okvira,
biramo odgovarajuće tehnike i instrumente kojim ćemo prikupiti relevantnu naučnu
građu. Kada analiziramo pojavu u toku, akcenat stavljamo na posmatranje, anketiranje, analizu sadržaja, eksperiment, statističku analizu. Ako je reč o nekoj tvorevini,
procesu ili instituciji dužeg istorijskog trajanja onda ćemo uzeti u obzir i uporednu
analizu, klasifikaciju i merenje uz prethodno pomenute instrumente i tehnike.
7. Uzorak. Kod istraživanja koje se izvodi analizom pojava u toku posebno
je važno precizno i jasno odrediti uzorak koji će se u istraživanju koristiti. Od relevantnosti uzorka zavise rezultati koje ćemo dobiti posmatranjem, anketiranjem,
analizom sadržaja. Opis uzorka podrazumeva njegovu reprezentativnost, prostor
i vreme, te socijalne, ekonomske, obrazovne. polne, psihološke i druge karakteristike (ako se radi o nekoj društvenoj grupi).
8. Analiza dobijenih rezultata. Ovo je ključni deo svakog istraživačkog
rada. Ovde je istraživač pred iskušenjem šta da učini sa prikupljenom empirijskom
građom. Prvo mora da konstatuje da li mu je ta građa potpuna i dovoljna, zatim da je
rasporedi po vremenu i prostoru prikupljanja i da je sredi kao bazu podataka. Kada
pređe na analizu, prva faza je deskriptivni opis dobijenih podataka. Druga faza
predstavlja statističku obradu i utvrđivanje i prikazivanje (tabelarno, skalarno) svih
bitnih veza i korelacija između pojava ili elemenata pojave. Treća faza je izvođenje
konačnih stavova i njihovo obrazloženje o istraživanoj pojavi, utvrđivanje da li su
potvrđene hipoteze i da li je zadovoljen predmet i cilj istraživanja.
9. Zaključak. Sažeto, kratko i precizno istraživač iznosi osnovne rezultate
koje je njegova analiza dala i konstatuje njen doprinos određenom naučnom i
teorijskom području ili dotadašnjem iskustvenom sadržaju.
10. Literatura i prilozi. Na kraju istraživačkog rada dolazi sređena literatura i prilozi (upitnici, ankete, dokumenti i delovi neke značajne građe, tabelarni
prikazi i slično).
34
PREDMET I METOD SOCIOLOGIJE
PREDLOZI ZA ANALIZU I RAZGOVOR NA VEŽBAMA
•
Analizirajte probleme vaše generacije i napravite skicu za istraživački projekat
koji bi predstavljao „portret“ vaše generacije
•
Analizirajte (s pozicije istraživača) ulogu slenga i žargona u komunikaciji među
mladima.
•
Napravite istraživački projekat na temu „Koliko građani veruju medijima“?
•
Kako bi ste koncipirali istraživanje na temu: “Gubitnici u postsocijalističkoj
tranziciji”
•
Kako izabrati profesiju za budućnost?
•
Analizirajte antiglobalističke stavove, težnje i pokrete u svojoj sredini i
okruženju.
•
Dvojicu nabogatijih ljudi planete (Bil Geits i Voren Bafet) muči ozbiljan problem:
šta učiniti sa milijardama dolara koje poseduju?
•
Analizirajte problem prisutnosti strahova kod građana i napravite istraživački
projekat?
•
Predložite nekoliko tema za analizu i istraživanje
Pitanja
1.
2.
3.
4.
.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
Šta je predmet istraživanja u sociologiji?
Kako se može osavremenjivati predmet istraživanja?
Osnovne karakteristike sociološkog metoda.
Koje su to faze naučnog istraživanja?
Koje se tehnike i instrumenti primenjuju u sociološkim istraživanjima?
Značaj posmatranja kao tehnike prikupljanja podataka.
Koje su prednosti i nedostaci upitnika i razgovora kao instrumenta u prikupljanju
podataka?
Koje su karakteristike uporedne analize kao postupka u istraživanju ‘
Analiza sadržaja kao istraživački postupak.
Gde se i kada primenjuje studija slučaja (case study)?
Koje su to faze u istraživačkom projektu?
35
III
DRUŠTVO
1. Pojam društva
Pošto je sociologija nauka o društvu, društvenim pojavama, procesima
i odnosima onda je potrebno da se što šire i preciznije upoznamo sa osnovnim
karakteristikama društva, stavljajući akcenat na njegove savremene manifestacije.
Etimološko poimanje reči društvo vodi nas ka latinskoj reči socio (združiti, sjediniti, svezati), socius (drug, brat, zajednički, saveznik, ortak), societas (zadruga,
savez, društvo). Na isto nas upućuje i engleska reč social (društveni, drugarsko veče), society (udruženje, društvo, javni život, socijalna sredina). U srpskom
jeziku reč društvo potiče od korena drug (čovek blizak nekome po radu, zanimanju, osećanjima), drugarski (prijatan, prisan, predusretljiv), družina (skup
ljudi povezanih nekim zajedničkim poslom ili zabavom), društvo (skup živih bića
vezanih istim načinom života, slučajan ili nameran skup više lica, udruženje).
Ovaj opširniji navod etimološkog poimanja reči društvo ima za cilj da ukaže na
dvostruko značenje pojma. Prvo je zdravorazumsko, a drugo naučno određenje
pojma društvo.
U naučnom smislu, društvo se određuje kao totalitet društvenih pojava,
procesa i odnosa. Društvo je proizvod uzajamne delatnosti ljudi – socijalne interakcije. Društvo je i složena ljudska zajednica nastala na bazi potreba i interesa.
Društvo je, takođe, i najviši vid udruživanja ljudi radi opstanka i razvoja. U svim
ovim određenjima uočavamo veze i odnose među ljudima koje su trajnog karaktera, koje se prenose iz generacije u generaciju, menjaju i razvijaju. Društvo
podrazumeva tvorevine, strukture, institucije, neophodnost, nužnost, višestrukost,
raznovrsnost, uzajamnu upućenost, mnoštvo interesa, ciljeva i zadataka.
Ljudsko društvo je najbolje sagledati kao neprekidni i izukrštani kaleidoskop*
“grupnosti”, a ne kao “pluralni” sistem razdvojenih grupa.
Ričard Dženkins
profesor sociologije na Univerzitetu u Šefildu
U zadravorazumskom (laičkom) poimanju, društvo podrazumeva
udruženje ljudi radi ostvarenja jednog cilja ili zadatka (sportsko društvo, kulturno*
Kaleidoskop je optička sprava koja se sastoji od jedne cevi sa obično šest ravnih
ogledala, koja se spajaju svojim ivicama, ispod kojih predmeti (komadići raznobojnog stakla)
izgledaju umnoženi i pokazuju lepe figure koje se formiraju i stalno menjaju prilikom obrtanju
sprave oko dužne ose.
36
DRUŠTVO
umetničko društvo, privredno društvo), povremeni susret radi zabave i razonode
(“društvo” za igranje fudbala, za kafanu, za odlazak na sportske i druge priredbe), skup životinja radi zajedničkog opstanka (“društvo” pčela, mrava), različita
udruženja ljudi zbog nekog specifičnog interesovanja (“društvo” za zaštitu reka,
ugroženih životinja, retkih biljaka). U ovom slučaju društvo ne podrazumeva
strukturisane i trajne odnose, ne uključuje pojave i tvorevine, institucije, ne podrazumeva nužnost i uslovljenost. Upotreba pojma društvo u ovim primerima
više je lingvistički problem, nedostatak odgovarajućih termina, “ekonomičnost”
jezika, njegova žargonska upotreba, proizvod spontanosti i modernih, komotnih
jezičkih i komunikacijskih odnosa.
2. Opšte, posebno i pojedinačno društvo
Kada se upotrebljava pojam društvo najčešće se misli na opšte društvo
ili društvo uopšte. To je misaona, teorijska, apstraktna kategorija i zato je često
nerazumljiva. Zbog toga je i njena upotreba u zdravorazumskom (laičkom) smislu
tako česta. Društvo, kao jedan od osnovnih pojmovno-kategorijalnih elemenata
sociologije, nastaje kao rezultat naučnog i metodološkog postupka (analitičko
– sintetičkog). Društvo podrazumeva najbitnije zajedničke karakteristike svih
poznatih manifestacija društva u prošlosti i sadašnjosti. Najopštije shvaćeno,
postoje tri zajedničke (minimalne) sfere društva u svim njegovim prostornim i
vremenskim pojavljivanjima i manifestovanjima. To su ekonomija, organizacija
društva i kultura. Svako društvo je moralo da ima neki način rada, privrede, ekonomije. Ono je, takođe, moralo da se organizuje da bi opstalo (vrši podelu rada i
uloga, odbranu, zaštitu, razvija pravni i politički poredak). I na kraju, društvo je
razvijalo kulturu kao trag o svom postojanju.
Kada se na ova tri elementa, koja podrazumeva društvo uopšte, dodaju
kategorije prostor i vreme, onda se prelazi na nivo posebnog društva. Tako se
“spuštamo” sa nivoa teorijske apstrakcije na konkretno istorijska i iskustvena
polja. Posebno društvo uključuje zajedničke karakteristike koje su dominirale
(dominiraju) kod većeg broja pojedinačnih društva u određenom dužem vremenskom periodu i širem prostoru. U istorijskom smislu takvi primeri su bili
robovlasničko društvo, feudalno društvo, kapitalističko društvo, socijalističko
društvo . Ali danas govorimo i o islamskom društvu, afričkom društvu, zapadnom društvu, balkanskom društvu. Sva ova društva podrazumevaju određen broj
zajedničkih karakteristika (nivo teorijskog uopštavanja), ali i konkretne pokazatelje u prostoru i vremenu, koji ih jasno odvajaju (ekonomski, politički, kulturno)
od neke druge skupine društava.
37
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Krećući se teorijskom lestvicom od opšteg, preko posebnog, dolazimo i
do pojma pojedinačno društvo. Pre toga mora se reći, da se posebna društva nisu
smenjivala kao “na traci”, već da je tu reč o “prelaznim” periodima u kojima su
uporedo egzistirale (egzistiraju) različite forme i oblici posebnih društava. Jedna
su nastajala, dok druga još nisu nestala. Imamo i primere društava koja nisu nikada
prešla od pojedinačnog ka posebnom tipu društva, iako su tu težnju ispoljavala
(rimsko carstvo, mongolsko carstvo, otomanska imperija), to su društva zaustavljena (“zaleđena”) u vremenu. To su bila prilično izolovana, samodovoljna društva.
Kontaktirala su sa drugim društvima uglavnom preko osvajanja (imperijalističkih
težnji). Kada govorimo o pojedinačnom društvu, onda imamo u vidu društvo koje,
posmatrano u dužem vremenskom periodu, sačinjavaju ljudi sa istim ili veoma
sličnim karakteristikama (antropološkim, socijalnim, kulturnim) na istom prostoru, a te ih karakteristike jasno odvajaju od drugih ljudi i društava u njihovom
neposrednom okruženju. Tako govorimo o grčkom, francuskom, ruskom, egipatskom, čileanskom društvu. Za neka društva se smatra da su prošla kroz ceo istorijski period ( grčko, kinesko, egipatsko), dok su druga nastala tek posle feudalizma
(čileansko, severnoameričko).
Kada danas govorimo o pojedinačnim društvima, onda ih posmatramo
kao društva koja više nisu izolovana, zatvorena, upućena na uzak krug drugih
društava, već o društvima koja su sve više povezana i upućena jedna na druge.
Pronalaze sve više elemenata koji ih čine sličnim, i sve više potreba i interesa da
grade širu zajednicu i ponovo vraćaju krug ka posebnim društvima, da bi, možda,
formirala i jedno zajedničko društvo.
3. Odnos društvo pojedinac
Društvo nije nikakav prost zbir pojedinaca, već ukupnost odnosa koje
ljudi grade idući za svojim potrebama, interesima i vrednostima. Zbog toga je
veoma važno kakvi će ti odnosi biti, kakva će biti društvena klima, društveni
milje u kome čovek može (ili ne može) da razvija svoje sklonosti i sposobnosti, da
kreira, da bude slobodan i odgovoran – da bude čovek. Postoje tri osnovne i važne
situacije odnosa između čoveka i društva, kao dva subjekta, autonomna u svom
delovanju i aktivnostima, ali istovremeno, “sijamski” povezana i uslovljena.
Prvo, društvo je često “nadređeno” pojedincu, ono je samostalna odvojena sila iznad čoveka. Društvo svojim karakteristikama, formom i manifestacijama sputava čoveka, potiskuje, zatvara. Čovek se oseća nesigurnim, frustriranim, izgubljenim, oseća fizičku i duhovnu teskobu. Takva društva su zatvorena,
bez dinamike, bez perspektive, obično siromašna i nerazvijena, njima dominira
38
DRUŠTVO
neka ideologija (komunizam, nacionalizam, verska ideologija). U tom slučaju
kolektivni identitet dominira nad individualnim. Društvo i zajednica (njihovi interesi i potrebe) imaju prioritet nad pojedincem. Pojedinac je izgubljen, otuđen,
doživljava društvo kao nešto strano, tuđe.
Drugi odnos društvo pojedinac ogleda se u nadređenosti pojedinca (pojedine ličnosti) društvu. Pojedinac se svojim položajem ulogom i moći, koju je
stekao u društvu, “izdiže” iznad društva. Društvo postaje “poligon” njegovih
želja, motiva, ambicija, akcija i namera. Sve se stavlja u funkciju i u “slavu”
nekog vođe, nezamenjive ličnosti. Svojim karakteristikama i limitiranim dometima pojedinac sputava razvoj društva, ili ga svojim avanturističkim postupcima
odvodi u stanje krize, sukoba, pa i katastrofe. U istoriji su poznati primeri ličnosti
koje su podredile društvo svojim ličnim interesima i ambicijama ( Džingis Kan,
Aleksandar Makedonski, Hitler, Staljin).
Treća situacija u kojoj se može pratiti odnos između društva i pojedinca,
jeste odnos u kome i društvo i pojedinac zadržavaju određeni stepen autonomije i
specifičnosti, ali na taj način da jedno drugo ne ugrožavaju i ne sputavaju. Društvo
ima svoje nužne specifičnosti, posebne karakteristike kao kolektivni subjekt u koje
se čovek uklapa (nasleđena i dostignuta pravila ponašanja i zajedničke obaveze).
Na drugoj strani čovek zadržava svoje specifičnosti i autonomnost, neka prirodna svojstva ili razvijene potrebe koje se ne mogu sasvim “uniformisati” i koje
ostaju svojstvo svake individue, bez obzira na karakter i sposobnosti konkretnog
društva. Samo uz naglašeni stepen specifičnosti i autonomnosti u odnosima, usvajanju neophodnih, civilizacijski razvijenih pravila i odnosa, društvo i pojedinac
mogu skladno funkcionisati. Osnovna poluga tog skladnog odnosa jeste uzajaman
i recipročan odnos između obaveza i odgovornosti (odgovorno društvo – odgovoran čovek, pojedinac).
4. Različita stanja kroz koja prolazi društvo
Društvo u svom istorijskom razvoju prolazi kroz različita stanja koja
označavaju njegove dominantne karakteristike i forme ispoljavanja, razvoja i
održanja, a prema kojima se ono prepoznaje spolja i legitimiše prema svom užem
i širem okruženju. Ovde ćemo to izložiti kroz nekoliko karakterističnih primera.
Statična (status quo) društva su ona koja zadržavaju isti stepen razvoja i društvenih
odnosa u dužem vremenskom periodu. Sumnjičava su prema promenama i inovacijama i prilično zatvorena. Dinamična društva, unose stalne promene i inovacije (ekonomske, političke, kulturne), u njima je prisutna socijalna pokretljivost. Ona su otvorena i privlačna, podsticajna za razvoj i kreativnost, brzo se
prilagođavaju nastalim promenama unutar sebe i u okruženju.
39
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Progresivna društva se ističu posebno ekonomskim i naučno-tehnološkim
napretkom (ranije industrijskim, danas postindustrijskim, informatičkim). Sama
kreiraju i podstiču inovacije, ali usvajaju novine i od drugih društava i uvek
teže da su među prvima po ekonomskom i tehnološkom napretku. Zaostala (regresivna) društva uvek kasne sa prihvatanjem ekonomskih i tehnoloških novina.
Sumnjičavo i skeptično prilaze svim inovacijama. Prihvataju ih na kraju njihovog
“tehnološkog veka”. Kaskaju za korak iza ostalih i uvek zaostaju, što se odražava
i na njihovo ukupno stanje.
Moderna društva su ona društva koja, pored dinamičnosti i tehničkog
progresa, obuhvataju i savremena dostignuća i napredak i u ostalim oblastima,
a posebno u oblasti kulture, stila i načina života. U tim društvima se razvija
kreativnost i stvaralački duh, razvijaju se nove i obogaćuju postojeće ljudske
potrebe. U njima su prisutni novi trendovi u umetnosti, muzici, književnosti,
nauci, modi. Tradicionalna društva sporo i teško prihvataju kulturne inovacije.
Ona odbacuju nove stilove, posebno u umetnosti, muzici i modi. U svaki pokušaj
unošenja novog u oblasti kulture upliću se ideološki stavovi o “narušavanju”
tradicije i “gubljenju” veza sa prošlošću, slabom “čuvanju” korena i ugrožavanju
etničkih, verskih i nacionalnih interesa.
Razvojna društva se poznaju po svom stalnom napretku i razvoju, kako
u statističkom pogledu, tako i unutrašnjem osećaju sigurnosti, slobode, dostojanstva, samopouzdanja i poverenja njihovih članova. Opadajuća društva su ona
društva koja ne mogu da zadrže u dužem vremenskom periodu nikakve pokazatelje napretka i razvoja do koga su u jednom trenutku bila došla, nešto zaslugom
neke svoje “posebne” generacije, nešto ukupnim društvenim okolnostima koje
su u okruženju u tom vremenu vladale. Ta društva se stalno kreću po amplitudi
kraćeg uspona i dužeg pada. Ta društva često ulaze u stanje entropije (gubljenja društvene energije, koja se ne može više povratiti). Najveći stepen opadanja
takvih društava jeste ulazak u stanje anomije. Pojam anomija u sociologiju je uveo
Emil Dirkem. Time se opisuje stanje dezorganizacije društva, odsustvo regularnih
pravila i funkcija. To je stanje kada nema međusobne saradnje i tolerancije među
ljudima i društvenim grupama, kada se gube prethodne vrednosti i sve ono što
je održavalo društvo kao celinu, kada nema “kolektivne svesti” i odgovornosti za
nastalo stanje. Anomija nije potpuno odsustvo društvenog regulisanja odnosa i nepostojanja normi, već stanje u kome su norme u neskladu sa društvenim prilikama,
kada su neodgovarajuće, kontradiktorne, nelegitimne, kada unose zabunu među
građane i čine ih dezorijentisanim. Građani su zbunjeni, ne znaju da li da poštuju
norme koje su neproduktivne. Norme idu na “jednu” stranu, a građani na “drugu”.
Ovo stanje nastaje prilikom naglih društvenih promena, velikih društvenih potresa
i kriza (revolucija, građanskih ratova, etničkih i političkih sukoba). Takvo stanje
može da nastupi i prilikom naglog zaokreta u razvoju društva (promene ekonom40
DRUŠTVO
skog, političkog sistema i ideologije). U takvom društvu ljudi gube kolektivni i
individualni identitet, žive u frustriranom i fobičnom stanju, nemaju poverenja,
žele da pobegnu što dalje od takvog stanja. U takvom društvu se razvija kriminal,
nasilje, samoubistvo i druge pojave socijalne patologije.
5. Otvoreno i zatvoreno društvo
Otvorena društva su ona društva koja razvijaju sve vidove unutrašnje i
spoljašnje komunikacije. Unutrašnja otvorenost društva znači svestranu komunikaciju između pojedinaca i grupa, grupa i države, političkih institucija i organizacija. Otvorena ekonomija podrazumeva slobodno, liberalno tržište, savremenu
tehnologiju, nemešanje države u privredu i poslovne odnose, konkurenciju, visoke
(međunarodne) standarde i kvalitet robe i usluga. Otvorena ekonomija unutar znači
slobodan pristup građana finansijskim, investicionim i organizacionim centrima,
sigurno vlasništvo, preduzetnički duh. U odnosu prema okruženju otvorena ekonomija znači otvoreno tržište, bez monopola, protekcionizma i dampinga, bez
velikih carina i drugih oblika zaštite lokalnih kompanija i tržišta.
Otvoreno društvo se karakteriše dinamičnim socijalnim odnosima,
visokom socijalnom mobilnošću praćenom dobrim životnim standardom. Građani
imaju mogućnost da nalaze zaposlenje, menjaju poslove i profesije, ispoljavaju
svoje radne i stvaralačke potencijale. Kulturna otvorenost označava slobodno
i kreativno stvaralaštvo, protok ideja, stavova i mišljenja, slobodan pristup
građana kulturnim institucijama, usvajanje novih kulturnih stilova i umetničkih
“trendova”. Kulturna saradnja i razmena ideja, stvaralaštva i kulturnih tendencija sa užim i širim okruženjem. To dalje podrazumeva i prihvatanje tehničkih
inovacija ( Internet komunikacija). Otvoreno društvo podrazumeva visok stepen
slobode, pravo i mogućnost izbora, pravo i mogućnost učešća građana u svim
društvenim tvorevinama i institucijama. Podrazumeva toleranciju, politički pluralizam, civilno društvo, kvalitetno informisanje i slobodne medije.
Zatvoreno društvo je ono društvo koje se svojim odnosom prema građanima
i prema okruženju pretvara u izolovano i samodovoljno društvo. U istoriji se
pominje primer stare Kine iz vremena dinastičke vlasti, primeri raznih “istočnih
despotija”, kao i primer Indije, sa njenom kastinskom strukturom. Zatvoreno
društvo se može poznati prvo po svojoj ekonomskoj zatvorenosti, koju karakteriše
autarhična (samodovoljna) privreda, stalni državni intervencionizam i dominacija
političkih struktura i vlade nad privredom i ukupnim ekonomskim tokovima. U
tom društvu nema pluralizma svojine (posebno zaštite privatne svojine), slobodnog tržišta, preduzetničkog duha i inicijative u poslovanju. Slaba tehnološka razvijenost uslovljava proizvodnju slabog kvaliteta čiji se proizvodi koriste samo u
41
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
lokalnim okvirima. Ekonomska razmena sa okruženjem u ovom društvu je pod
strogom kontrolom države, a tu su i visoke carinske stope i drugi vidovi “zaštite”
domaće privrede.
Zatvorenost jednog društva ogleda se i u njegovoj socijalnoj statičnosti,
odnosno slaboj socijalnoj mobilnosti ( društvo je podeljeno na mali broj bogatih i
povlaštenih slojeva, elita i većinu siromašnog stanovništva). Tu je i politička zatvorenost, koja se može pratiti kroz odsustvo političkog pluralizma i političkih
sloboda, a tamo gde imamo početke političkog pluralizma, on se odvija kroz stalne
sukobe i nemire, kroz smene političkih režima i izmene političkih pravila. Posebno
je karakteristična ideološka zatvorenost ovih društava, odnosno dominacija ideologije u unutrašnjoj i spoljašnjoj komunikaciji (komunizam, nacionalizam, verska
ideologija). Postoji i kulturna zatvorenost (otpor prema kulturnim uticajima spolja
i kulturnom pluralizmu unutra), koja se danas može pratiti kroz protok kulturnih
tekovina (knjige, filmovi, muzika, odevanje, Internet). Na kraju se može reći da je
osnovni uzrok i posledica zatvorenosti jednog društva psihološka zatvorenost, strah
od promena, nepoverenje, sindrom stalnog prisustva “neprijatelja” (unutrašnjih i
spoljnih) i odsustvo samopouzdanja, vlastitih sposobnosti i uticaja u okruženju.
6. Tipovi savremenih društava
6.1. Industrijsko društvo
Industrijsko društvo je obeležilo kraj XIX i veći deo XX veka. Ono je
donelo velike i nagle promene u društvu, koje se ogledaju prvo u stalnom smanjenju udela poljoprivrede u ukupnom nacionalnom dohotku i povećanju udela i
značaja industrije. Industrijsko društvo prati masovna proizvodnja, veliki utrošak
energije i sirovina, te stalno proširenje tržišta i povećanje proizvodnje (jedno
drugo uslovljavaju). Industrijsko društvo je praćeno stalnim tehnološkim napretkom i urbanizmom, razvojem velikih gradskih centara i njihovom dominacijom
u ekonomskom, administrativnom, političkom i kulturnom pogledu. Industrijsko
društvo karakteriše razvoj velikih, multinacionalnih kompanija koje dele tržište i
ostvaruju monopol na širem području.
U socijalnom pogledu industrijsko društvo menja navike i način života
ljudi. Stvara se ogromna radnička klasa, a smanjuje seljaštvo. Ubrzano se razvijaju novi socijalni subjekti, kao što je klasa veoma bogatih, zatim srednja klasa,
kao i mase osiromašenog (“proletarizovanog”) stanovništva. Sve ovo je praćeno
velikim stepenom migracija (iz sela u grad, iz nerazvijenih krajeva u razvijene) i
socijalnih, kulturnih i psiholoških problema koje one sa sobom nose. Industrijsko
društvo donosi i povećanje ukupnog standarda građana u razvijenim zemljama.
42
DRUŠTVO
Time se počinje praviti razlika i distanca između razvijenih i nerazvijenih zemalja,
onih zemalja koje su kasnije ušle u proces masovne industrijalizacije ili su iz
njega potpuno izostale.
Industrijsko društvo razvija potrošačku kulturu i logiku, kao uslov masovne
proizvodnje i širenja tržišta. Kultura poprima obeležje “masovne” kulture, gde
vladaju tržišni, umesto umetničkih kriterija i vrednosti. Osnovna negativna posledica industrijskog društva jeste narušen odnos sa čovekovom prirodnom sredinom, odnosno stvaranje ekoloških problema – ekološka kriza. Postoji mišljenje
da se za industrijsko društvo može reći da je donelo mnogo prednosti (ekonomski,
tehnološki i komunikacijski napredak u celini), ali i jednu značajnu suprotnost:
suprotnost prirode i društva, kao svoje suštinsko obeležje.
6.2. Postindustrijsko društvo
Od kraja 60-tih godina XX veka u sociološkoj literaturi se pojavljuje
termin postindustrijsko društvo, kao društvo koje se po svojim karakteristikama
sve više razlikuje od prethodno opisanog industrijskog društva. U ekonomskom
pogledu dolazi do pomeranja od prerađivačke i klasične industrije (i rudarstva)
ka sektoru usluga (tercijarnom sektoru). To dovodi do promena u strukturi rada i
zapošljavanja (fizički rad se smanjuje, a povećava udeo “intelektualnog” rada),
kao i do promena u strukturi investicija (kapital se seli ka “servisnoj ekonomiji”,
gomila se investicioni kapital i investicioni subjekti, formiraju se i kolektivni investicioni subjekti, kao što je penzioni fond). Disperzija svojine postaje glavna
karakteristika i promena u svojinskim odnosima. Razvijaju se akcionarska društva
i širi krug vlasnika akcija. Akcije se usitnjavaju, a berza postaje osnovno merilo i
posrednik u promeni vlasništva.
Postindustrijsko društvo povećava značaj, ulogu i uticaj multinacionalnih kompanija (“megakompanija”) i ekonomskih integracija. Vlada mišljenje da
savremenom ekonomijom dominira (diktira uslove) 100 do 200 najvećih “megakompanija” i sličnih integrisanih privrednih celina. Brz naučno-tehnološki progres
i napredak postaju glavno obeležje postindustrijskog društva. Razvijaju se nove
privredne grane i one postaju pokretač i motor ukupnog razvoja društva (informatika, telekomunikacije, biotehnologija, veštačke sirovine). Ubrzava se razvoj
nauke i snažno jača uticaj naučnih i istraživačkih centara.
Nužno dolazi do promene u organizaciji rada. Razvijaju se manje poslovne
celine, veoma fleksibilne i sposobne da odgovore novim tehnološkim i organizacijskim uslovima. Funkcija menadžmenta dobija istaknuto mesto u savremenoj organizaciji i strukturi rada. Marketing i različiti oblici promocije proizvoda i usluga
predstavljaju uslov širenja tržišta i stvaranja novih proizvoda.
43
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Socijalna struktura se ubrzano menja. Smanjuje se radnička klasa (posebno
u industriji i rudarstvu). Povećava se broj zaposlenih u uslužnom sektoru. Povećava
se srednja klasa, ali raste broj nezaposlenih i broj marginalnih siromašnih slojeva
(neobrazovani, imigranti). Ukupan životni standard se povećava. Bogati slojevi
i bogati pojedinci se sve više primećuju. Postindustrijskim društvom dominira znanje, obrazovanje i informacije. Oni su uslov stvaranja novog bogatstva,
pojedinačnog i društvenog - čak više nego što je to nekada bilo samo vlasništvo nad
preduzećem i sredstvima za proizvodnju. Ideje, informacije i znanje postaju izvor
moći i bogatstva. Postindustrijsko društvo je potvrdilo stalnu težnju da se “skrati”
put od ideje do bogatstva, statusa i moći. Primer Bila Gejtsa to najbolje ilustruje.
Postindustrijsko društvo razvija politički pluralizam, civilno društvo, građanske
inicijative i pokrete. Dinamičan razvoj i korenitost socijalnih i kulturnih promena
naveli su neke teoretičare da tragaju za posebnim terminom koji bi izrazio suštinu
svih tih promena: “tehnotronsko društvo” (Zbignjev Bžežinski); “programirano
društvo” (Alen Turen); “postkapitalističko društvo” (Piter Draker); “doba informacija” (Frensis Fukujama).
6.3. Globalno društvo
Danas se sve više govori o procesu globalizacije i njenim pozitivnim
i negativnim karakteristikama. Za jedne je globalizacija oblik integracije i napretka savremenog sveta, a za druge “bauk koji kruži svetom” i ugrožava male
države, nacije, jezike, vere. Globalizaciju su pokrenule ekonomske potrebe savremenog društva. Pre svega, potreba za integracijom tržišta, tehnologija i finansija.
Globalizacija se kreće u nekoliko koncentričnih ekonomsko-tehnoloških krugova
koji se označavaju kao regionalno povezivanje država, kao regionalne integracije.
Spor oko pojma globalizacije, njene uloge i značaja nastaje zbog različitog gledanja na samu globalizaciju. Jedni je vide kao proces koji se nameće “odozgo”, od
strane visokorazvijenih zemalja uz pomoć međunarodnih institucija (UN, MMF,
SB, STO, NATO), kao nametanje “novog” svetskog poretka, “novog” imperijalizma. Drugi vide globalizaciju kao nužan proces, nastao na bazi razvoja i širenja
potreba za ekonomskim, tehnološkim i socijalnim progresom. Dakle, kao proces
širenja i razvoja društva “odozdo”. Preciznije rečeno kao horizontalno širenje
društva. U ovom drugom smislu globalizacija je proces čije korene i početke nalazimo ranije u istoriji i nije nikakav “hir” jedne ili više razvijenih država, ili
jedne svetske sile.
Globalizacija je manifestacija, pojavljivanje globalnog društva (“svetskog
društva”). Pojam globalno društvo se u sociologiji, često, upotrebljavao (upotrebljava) pogrešno (nažalost, i od strane teoretičara sa velikim stvaralačkim opusom
44
DRUŠTVO
i značajnim idejama). Ta greška se ispoljavala i ispoljava na dva načina: jedanput se pod globalnim podrazumeva opšte društvo (društvo uopšte), kao teorijski
pojam, misaona konstrukcija (kao što smo objasnili na početku ovog poglavlja);
drugi put se pojam globalno upotrebljava kada se želi objasniti neka opšta karakteristika pojedinačnog društva (“na globalnom nivou srpskog društva”, ili “globalno indijsko društvo”). Pojam “globalno” može se upotrebiti samo (da bi bilo
teorijski precizno) na one manifestacije koje se ispoljavaju na nivou “globusa”
(kao simbola zemlje, ukupnosti našeg realnog života), ili na nivou “karte sveta”,
kao “razvučenog” globusa, dakle, na svetskom nivou. Ako se poslužimo etimologijom onda nas to upućuje na francusku reč globe (kugla, zemljina kugla,
zemlja, globus), ili global (celokupan, ukupan, sveopšti). Naravno, treba se podsetiti i latinske reči globosus, globus (okrugao, lopta, kugla).
I ovo etimološko tumačenje nam sugeriše da su jednostrana ona shvatanja
koja pod pojmom globalno podrazumevaju jedno društvo u njegovim teritorijalnim i istorijsko-vremenskim granicama označenim kao država, oblik vlasti,
politički sistem, stanovništvo (švedsko društvo, japansko društvo). Isto se može
reći i za upotrebu pojma globalno, kao sinonim za opšte društvo (društvo uopšte)
jer ono nema realnu egzistenciju, dok pojam globalno upućuje na nešto što egzistira na “globusu” u vreme kada o tome govorimo. ”Globus” (karta sveta),
kao simboličko značenje pojma svet, je realan prostor na kome se mogu pratiti
pojave, procesi, događaji.
Globalno društvo je društvo u nastajanju, potencijalno, moguće društvo,
društvo u izgradnji na nivou “globusa”. To je tendencija ka integraciji svih
pojedinačnih, savremenih društava uokvirenih granicama nacionalnih država.
Sada ćemo razmotriti osnovne konstitutivne, gradivne i integrativne elemente globalnog društva. Njegov osnovni element je ekonomija, slobodno i integrisano svetsko tržište. Izgradnja takvog tržišta je počela. Globalni ekonomski trendovi se stvaraju kroz ubrzanje međunarodnih tokova kapitala. Finansije
postaju “digitalne”, “virtuelne”. Sve se odvija velikom brzinom. Berze i drugi
oblici protoka kapitala stalno rade i dostižu do svake tačke na “globusu”. Novac
se, sve više, pretvara u “informaciju”. U privredi i poslovanju odvijaju se ukrupnjavanja i “megaintegracije”. Stvara se mreža kompanija i privrednih integracija, povezivanja privrednih i poslovnih subjekata. U razvoju globalne eko
Globalno društvo se u slikovitom i figurativnom smislu može porediti sa nekom velikom
građevinom čije se konture vide, fundament je postavljen, završeni su “zemljani radovi”, nazire
se dovršetak “prizemlja” i postavljeni su “stubovi” i konture prvog i narednih spratova. Kada se
gleda sa srtane vidi se da je u pitanju građevina, ne zna se njena konačna vličina, vreme izgradnje
ni konačna namena.
Mreža je paradigma globalnog društva, sve se povezuje u mrežu (ne samo u ekonomiji),
umrežava, “premrežava”.
45
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
nomije odlučujuću ulogu imaju transnacionalne kompanije. Sam podatak da je
godišnji promet pojedinih multinacionalnih kompanija veći od bruto nacionalnog proizvoda većine nacionalnih država, govori o njihovoj moći i uticaju na
države, vlade, teritorije. Važan je podatak da 100 najvećih kompanija kontrolišu
oko 70% svetske trgovine. Razmena tehnologija i njihovo širenje takođe se
ubrzava. Tehnologija se ujednačava, standardizuje, postaje dostupna i primenjiva u svim društvima i u različitim uslovima (informatika, telekomunikacije). Ubrzavaju se i umnožavaju tokovi roba (Internet trgovina, DHL-isporuka,
proizvodnja tamo gde ima najviše interesovanja za određenu vrstu proizvoda).
Najbolji pokazatelj “kontura” globalnog društva jesu regionalne ekonomske
integracije, ekonomski blokovi (EU, APEC-azijskopacifička koopetracija,
NAFTA - severno i južnoamerička ekonomska saradnja, ASEAN – grupa azijskih zemalja). U okviru ekonomske globalizacije treba pratiti i nove principe
u upravljanju, menadžmentu i marketingu, koji postaju standardni i primenjivi
u svim uspešnim ekonomijama i slobodnim ekonomskim prostorima.
Globalno društvo se razvija i na planu socijalnih odnosa. Povećava se
ukupan standard (meren na nivou svetskog proseka), povećava se socijalna mobilnost, stvaraju se uslovi u kojima dolazi do bržeg kretanja ljudi, radi boljeg
zaposlenja i kreativnijeg rada (reč je o onima sa znanjem i informacijama). Širi
se preduzetnički i poslovni duh i prema zatvorenim i nerazvijenim društvima.
U ekonomski razvijenim prostorima formira se “dvotrećinsko društvo” (dve
trećine građana je u stanju od solidnog do bogatog, jedna trećina od solidnog do siromašnog materijalnog stanja). U nerazvijenim područjima takođe
postoji “dvotrećinsko društvo”, ali sa obrnutim proporcijama od prethodnog.
Globalno društvo će se učvrstiti kada postigne nivo “globalnog dvotrećinskog
društva” prema proporcijama iz prvog primera (ekonomski razvijeni prostori).
Politička globalizacija ce ogleda u izgradnji političkog pluralizma, odnosno
određenih standarda u politici, u razvijanju demokratije i demokratskih procedura, u poštovanju ljudskih prava, u izgradnji pravne države, u razvoju
društvenih pokreta i civilnog društva širom “globusa”, u uklanjanju nedemokratskih, militarističkih i totalitarnih režima. Pored ekonomske oblasti,
kultura je sledeće područje na kome je uočljivo formiranje globalnog društva.
Oseća se potreba za “jednim” jezikom, kao sredstvom globalne komunikacije
( za sada engleski ostvaruje najviše pretenzije). Obrazovanje se standardizuje
i postaju sve dostupniji rezultati i principi modernog i uspešnog obrazovanja.
Naučna znanja se stalno šire i postaju dostupna velikom broju korisnika. Ona
utiču, pokreću i pomažu savremenom čoveku da se bolje snalazi i uspešnije
izbori sa problemima i pitanjima od lokalnog do globalnog nivoa. Mediji,
informacije i komunikacije su onaj deo kulture koji predstavlja najznačajniji
instrument izgradnje globalnog društva.
46
DRUŠTVO
Globalno društvo mora da ima i svoje globalne resurse i da vodi
“domaćinsku” brigu o njima. Takvi resursi su stanovništvo, energetski resursi i
sirovine, ekološki prostor, voda, atmosfera, kulturna, ekonomska i naučna dobra
na celom prostoru “globusa”. Postoji i jedan resurs koji se stiče i povećava svakim
danom, to je svest o potrebi, a ne samo neminovnosti, izgradnje globalnog društva,
svest o “globalnom čoveku” i njegovim globalnim potrebama i interesima.
Posledice razvoja globalnog društva. Kako svaki razvoj i izgradnja imaju
svoje dobre i loše strane, tako i izgradnja globalnog društva ima svoje negativne
posledice. Prva posledica se odnosi na razvoj i ulogu nacionalnih država (državanacija). Menja se pojam i shvatanje suvereniteta (unutrašnjeg i međunarodnog)
pojedinačnih država, te značaja, uloge i uticaja tih država u bližem i daljem
okruženju. Nacije i nacionalni odnosi, položaj etničkih grupa, patriotizam, identitet, sve dobija drugačiju dimenziju i posmatra se kroz prizmu saradnje, uzajamnih odnosa, tolerancije i integracije. Ako je reč o suprotnom kretanju onda se male
države, nacije, etničke grupe pojavljuju kao velika prepreka razvoju globalnog
društva. Ovo već danas izaziva različite reakcije, strahove, nepoverenje, postaje
motiv za otpor globalizaciji (razvija se “teorija zavere” i sindrom “žrtve”), za
nastup dezintegrativnih, separatističkih i tribalističkih težnji i pokreta.
Nejednaka raspodela ekonomskih dostignuća i bogatstva, nejednak ekonomski razvoj i nejednaka “raspodela” sirovina i resursa, predstavlja sledeću
posledicu, problem i prepreku razvoja globalnog društva. U tom kontekstu se
postavlja ključno socijalno pitanje globalnog društva: kako amortizovati naraslo
svetsko siromaštvo koje postaje tako vidljivo i gotovo nepodnošljivo. Razvoj globalnog društva ostavlja posledice i na brojne druge društvene grupe i institucije
(porodica, verske grupe, škole). Uporedo sa razvojem globalnog društva razvija
se i “globalno varvarstvo” (kriminal, terorizam, trgovina nedozvoljenim sredstvima, opasnim materijama i “belim robljem”, ratne pretnje i rat, eksploatacija
žena i dece, ekološki problemi, javni moral). Jedna od značajnih posledica razvoja
globalnog društva i globalizacije jeste i “nestrpljenje” koje ta pojava izaziva kod
nekih političkih i ekonomskih centara moći. Oni hoće da “ubrzaju” taj proces,
da se nametnu kao lideri globalnog društva, da iskoriste sve početne pozicije i
prednosti, da ostvare “monopol” na globalizaciju. To izaziva sasvim realne i
očekivane reakcije onih koji najviše trpe i koji su u “autsajderskoj” poziciji u
odnosu na sadašnje glavne tokove globalizacije.
Već su se “legitimisali” protivnici globalnog društva u vidu brojnih
antiglobalističkih pokreta, zemalja i vlada, koje otvoreno govore o potrebi su
Antiglobalistički pokreti postaju sve masovniji I sve češće organizuju svoje manifestacije. Poznati su pokreti “Seljačka konfederacija” – vođa Žoze Bove, francuski farmer koji se sma-
47
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
protstavljanja globalizaciji, svrstavajući je pod pojam “novi svetski poredak”,
koji se nameće malima i nemoćnima. Zatim tu su i male nacije i velike vere (islam
posebno), te mnoštvo drugih grupa koje se osećaju ugroženim u svom autonomnom životu i podrazumevajućoj slobodi. Poseban vid otpora razvoju i napretku
globalnog društva i globalizaciji jeste “globalofobija” ( stanje u kome se a priori
širi neumeren i nerealan strah od globalizacije). Postoji još jedna specifična opasnost (delegitimizacija), koja dolazi od samog načina i postupka izgradnje globalnog društva, ubrzanja globalnih procesa i realnih teškoća koje iz toga izviru
– opasnost zvana globalizam (pretvaranje procesa globalizacije u ideologiju kao
što je to bio komunizam, nacionalizma, lokalizam).
Postoji mnoštvo pitanja i problema na koje treba odgovoriti u daljnjem
razmišljanju i istraživanju teme označene pojmom globalno društvo. Jedno od njih je i
pitanje: kako formirati institucije globalnog društva? Da li od postojećih međunarodnih
organizacija mogu postati institucije globalnog društva (UN, MMF, SB, STO,
UNICEF)? Ko bi mogli biti “kontrolori” razvoja institucija globalnog društva (nevladine organizacije, građanski svetski parlamenti, društveni pokreti, značajne ličnosti)?
Kako ostvariti globalno partnerstvo i globalnu zaštitu (borba protiv kriminala i terorizma, globalno partnerstvo za pitku vodu, zdravu životnu sredinu, protiv nasilja,
siromaštva)? Kako rešiti problem globalnih sudova i globalne pravde?
6.4. Društvo u tranziciji.
Sama reč tranzicija podrazumeva prelazak ili prolazak kroz određeni
prostor, savladavanje određenog rastojanja u vremenu i prostoru. Društvo
u tranziciji je pojam koji je u literaturi i u svakodnevnom životu aktuelizovan tokom 80-tih godina dvadesetog veka kada se počelo govoriti o tranziciji
najpre latinoameričkih vojno-pučističkih i populističkih režima , a potom i
istočnoevropskih komunističkih sistema i socijalističkih društava ka demokratiji
i tržišnoj ekonomiji. Društvo u tranziciji je svako društvo koje se nađe u stanju
oslobađanja od diktature (Španija, Portugalija, Grčka tokom 70-tih godina XX
veka), totalitarizma, kolonijalizma. To je stanje kada se raspadne jedan sistem
društvenih odnosa (iscrpi svoje unutrašnje pokretačke snage i “životne sokove” ili
bude srušen dejstvom unutrašnjeg ili spoljašnjeg faktora), a još nije uspostavljen
tra jednim od lidera ukupnog antglobalističkog otpora; zatima “Svetski socijalni forum” – Porto
Alegre (Brazil), koji održava kongres kada se održavaju neki skupovi međunarodnih organizacija
(posebno Svetski ekonomski forum u Davosu); “Mobilizacija za globalnu pravdu” – traži otpis
dugova za sve sironašne zemlje; “Narod Sijetla”, (pokret nazvan po protestu koji je organizovan
tokom konferencije STO u Sijetlu, marta 2000. godine, koji je čak uspeo da izazove prekid zasedanja).
48
DRUŠTVO
novi sistem, onaj kome se teži. Tranzicija u društvu podrazumeva nastojanje da
se iz jednog stanja (koga se želi osloboditi) pređe u drugo društveno stanje (kome
se teži, za koji postoji uzor, primer). Ovde ćemo pojam društvo u tranziciji bliže
objasniti na primeru socijalističkih društava.
Socijalistička društva su imala svoj specifičan oblik razvoja društvenih
odnosa tokom XX veka. U ekonomskim odnosima je vladalo centralno državno
planiranje i državna (društvena) svojina. Proizvodnja se odvijala često na zastareloj tehnologiji. Organizacija i upravljanje u privredi bilo je podređeno partijskoj
(komunističkoj) političkoj eliti. Komandovanje i dirigovanje od strane političkih
struktura nastavilo se i u oblati raspodele i razmene (unutrašnje i spoljne). Nije
se razvijao slobodan tržišni princip i preduzetnički duh. Proizvodnja je bila neracionalna, ona nije bila tržišno uslovljena, već se odvijala prema “kabinetskim”
planovima i političkim programima, tako da je takva ekonomija (posle kratkog
perioda “revolucinarnog” zanosa) brzo došla u stanje autarhičnosti i zaostajanja za
slobodnom, tržišnom i dinamičnom kapitalističkom ekonomijom. “Socijalistička
ekonomija” nije izdržala konkurenciju na svetskom tržištu ni u jednom elementu,
tako da je došlo do njenog raspada (unutarnjeg rušenja).
U oblasti socijalnih odnosa u socijalističkim društvima se pošlo od stava
da treba graditi “besklasno društvo”. U početku se govorilo o klasnim ostacima
prethodnog društva, kasnije se priznavala samo radnička klasa, ali ne kao klasa
već kao društvena “snaga” razvoja i progresa i garant protiv povratka buržoaskih
odnosa i eksploatacije. U društvu se pošlo od namere da se ostvari puna zaposlenost, a raspodela dohotka i plata po principu “jednakih” potreba a ne na osnovu
konkretnog rada, kreativnosti, inovacija, efikasnosti. Takav rad nije razvijao individualnu motivisanost i postao je brzo neproduktivan i neracionalan. Postojao je i
visok stepen izdvajanja za “zajedničke potrebe” u nameri da se obezbedi “besplatno” zdravstvo, obrazovanje, socijalna zaštita, kultura i tako socijalizam predstavi
kao humano i napredno društvo. Neracionalan i rasipnički odnos prema budžetskoj
potrošnji predstavljao je veliki teret za privredu i poslovanje. Socijalizam se na
kraju sveo na društvo u kome se vodi borba za “pravednu” raspodelu siromaštva.
U političkom smislu socijalistička društva su bila jednopartijska društva
potpune vladavine jedne partije, bez postojanja opozicije i političke alternative.
U njemu se razvila snažna partijska država koja se poistovetila sa društvom, do
te mere da se može reći da je “potisnula” društvo (slobodan građanski način
života). Partija (komunistička, socijalistička, radnička) donosi pravila i principe društvenog organizovanja i života i postaje glavni arbitar u procenjivanju
njihovih poštovanja. Razvija se specifična kultura, sistem vrednosti, moral, stil
i način života, koji podržava i opravdava socijalističko društvo. Obrazovanje
se prilagođava “potrebama” socijalističkog sistema i njegovom “unapređenju”.
Ideologija dominira u svim segmentima društva.
49
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina XX veka počinje da
se raspada (negde i otvoreno ruši) ceo sistem društvenih odnosa, označavan kao
socijalizam. Tada se javlja potreba njegovog prelaska u novi oblik društvenih
odnosa i društvenog života. U ekonomskom smislu to podrazumeva prelazak na
tržišnu privredu, slobodnu konkurenciju, ekonomsku efikasnost. U političkom
smislu odvija se promena od jednopartijskog (monističkog) političkog sistema ka
političkom pluralizmu, višepartijskom sistemu. Postavlja se pitanje razvoja demokratije, građanskog, civilnog društva, prelazak od partijske ka pravnoj državi,
poštovanje ljudskih prava i sloboda, javnog mnenja i slobode medija, novih
odnosa u kulturi, promene sistema vrednosti, stila i načina života, navika, moralnih vrednosti. Međutim za to je bila potrebna određena priprema. Zato se društvo
u tranziciji može označiti kao društvo koje se nalazi u dužem ili kraćem periodu
pripreme prelaska iz jednog tipa društvenih odnosa u drugi.
Zahtev za prelazak iz postojećeg u novo društveno stanje podrazumeva
odlučnost, usmerenost i htenje. U društvu se teško stvara potrebna “kritična masa”
za promene i brži razvoj. Dužina i karakter tranzicionog (prelaznog) perioda
zavisi od odnosa u društvu koji su nastali posle raspada prethodnog sistema. U
tom “vakumu” između prethodnog stanja i onog kojem se teži dolaze do izražaja
velike protivrečnosti i sukobi. Nastaje stanje kolektivne zbunjenosti i anarhije
(stanje društvene anomije). Srušen je jedan sistem vrednosti i moralnih normi i
sve značajnije socijalne grupe i subjekti pokušavaju da uspostave “svoja” pravila
i društvene norme. Svi interesi i težnje koji su bili potisnuti kada je socijalizam
bio “na vrhuncu”, sada dolaze do izražaja. U društvu se naglo pojavljuje kriminal, nasilje, korupcija, populizam, nacionalizam, separatizam i druge patološke
pojave. Mnogi društveni slojevi koji su ranije imali značajan položaj i standard
postaju osiromašeni i potpuno obespravljeni (seljaštvo, radnička klasa, srednja
klasa). Takvo stanje podrazumeva dug period pripreme za prelazak na stanje
tržišne privrede, demokratije i vladavine prava. Društva koja su zadržala potrebnu socijalnu, kulturnu i duhovnu kompaktnost lakše mogu da “savladaju” period
tranzicije, i brže da uđu u period ekonomskog razvoja i društvenog napretka.
6.5. Društvo rizika
Što se savremeno društvo, u globalnim koordinatama, više razvija, to se
više umnožavaju problemi, opasnosti i rizici za čoveka i njegove brojne zajednice
i institucije. Prisustvujemo velikom modernom paradoksu: čovek je stvorio instrumente i preduslove za slobodan, human i dostojanstven život (tehnika, tehnologija, ekonomija, demokratija) ali živi u stalnom strahu, ponižen i bespomoćan (terorizam, nasilje, ratovi, ekonomske krize, ekološke katastrofe). Kako kaže Ulrih
50
DRUŠTVO
Bek (2001, 1999), naša nesigurnost u savremenom društvu “ne opada nego raste
uporedo sa više znanja, više istraživanja i više ekspertske racionalnosti”. Koji su
uzroci i gde su koreni takvog stanja?
Rodno mesto nesigurnosti u svremenom svetu leži u protivrečnom razvoju
svetskog (globalnog) društva. Postoji izražena neravnomernost u razvoju globalnog društva: na jednoj strani je bogastvo i obilje, dok je na drgoj strani siromaštvo
i glad. Nagli razvoj idustrije tokom XX veka imao je mnogo negativnih pratećih
pojava i posledica, kao što je uništavanje prirodnih resursa, zagađenje prirode,
nagla urbanizacija, razaranje seoskih zajednica, visok stepen migracija, socijalna
raslojavanja, kao i brojne socijalne i kulturne poatološke pojave. Tehnološki razvoj
se neprestano ubrzava (u nekoliko izreženih tehnoloških talasa) i pomera ravnotežu,
“prirodni” razvoj i sklad u drugim oblastima čovekovog života i delovanja. Stare
društvene strukture ne mogu da prate nagli tehnološki i tehnički razvoj, pa tako
dolazi do raskoraka između tehnologije i ekonomije, zatim ekonomije i socijalnih
odnosa, kao i između tehnologije i kulture (kulturnih vrednosti).
Tehnološki razvoj modernog društva ukazuje na jedno novo mesto izvora
sadašnjih i budućih nesigurnosti, strahova i opasnosti, a to je borba za resurse (sirovine,
voda, bezbedan prostor, obrazovani kadrovi, medijski proator). Tehnološka i ekonomska dinamika zahteva slobodan i potpun pristup resuresima. Međutim, resursi
nisu ravnomerno raspoređeni. Pristup resursima zavisi od političkih, socijalnih,
kulturnih i ideoloških prilika u pojedinim područjima savremenog sveta, kao i od
samih prirodnih okolnosti. Naučnici predviđaju da će se u narednom periodu stalno
zaoštravati konkurencija i pojačavati trka za korištenjem i kontrolom najvažnijih
svetskih resursa, što će stvarati uslove za produbljivanje svetske krize i podsticati
nesigurnost i strepnje pojedinaca, grupa i zajednica širom sveta.
Neposredno povezano sa prethodnim, jeste i protivrečnost između prisutne
globalizacije na jednoj strani, te nastojanja nacionalnih država i velikih kompanija
da donose sve važnije odluke i zadrže kontrolu nad tim procesom, na drugoj
strani. Ako se naučne, tehničke, ekonomske i druge važne odluke, upozorava
Bek (1999), donose samo na nivou nacionalnih država i preduzeća, sa njihovim
pretećim posledicama, onda smo “svi mi danas članovi jednog svetskog društva
rizika”. Ovo upozorenje znači da se mora više pažnje posvetiti međunarodnoj
saradnji, koordinaciji i kontroli naučnih, tehnoloških, ekonomskih, socijalnih i
političkih tokova savremenog društva. Ne mogu se svi pomenuti tokovi kontrolisati i o njima odlučivati na nacionalnom i lokalnom nivou, a da posledice budu
globalne. Nauka, ekonomija i demokratija predstavljaju tri glavna stuba razvoja
globalnog društva. Međutim, oni u sebi nose i mnoštvo rizika, neizvesnosti i opasnosti, posebno ako se razvijaju bez globalne kontrole.
Koji su to rizici u pomenutim centralnim oblastima savremenog razvoja?
U oblasti nauke i tehnologije tu su nuklearna energija i nuklearno naoružanje
51
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
(posebno u posedu nedemokratskih država), genetski inženjering, biotehnologija, prenatalna dijagnostika, nove tehnologije, nova naučna i tehnološka otkrića,
praćena konkurentskim motivom da se bude prvi i ostvari što bolji finansijski
efekat. Ekonomski rizici su u samoj srži savremene ekonomije koja počiva na
stalnoj težnji za privrednim rastom i osvajanjem novih tržišta, zatim tu su i česte
ekonomske recesije, ekonomske krize, posebno finanasijske. Ekološki rizici
su veoma vidljivi i o njima postoji određena svest: ugrožena prirodna sredina
(vazduh, voda, tlo) do tog nivoa da se figurativno označava kao ekocid (“genocid
nad prirodom”), rizična hrana, obolenja ljudi izazvana ekološkim greškama, industrijski otpad, prirodne katastrofe (pojava “ekoloških migranata). Socijalni
rizici savremenog društva ogledaju se u stalnom povećanju siromaštva i gladi,
povećanju nezaposlenosti (čak i u ekonomski razvijenim sredinama), demografski rast, kriminal, nasilje, i posebno terorizam. Na kraju se mogu navesti i politički
rizici: kriza nacionalnih država, izolovane političke odluke, kriza demokratije,
nametanje političkih rešenja malim državama od strane velikih, postojanje diktatura, autokratija i totalitarnih režima, slab uticaj i autoritet Ujedinjenih nacija.
Nalazimo se u “globalnom društvu rizika”, odnosno svetskom društvu
globalnog rizika u kome svaki naučni i tehnički napredak nosi određene opasnosti
i rizike. Kako kaže Ulrih Bek, neke rizike ne možemo izbeći ni sprečiti, dok neke
rizike moramo otkloniti, jer ugrožavaju egzistenciju (pos)modernog društva. Sa
nekim rizicima moramo živeti, na njih se navikavati. Odgovor na društvo rizika je
izgradnja globalnog civilnog društva, globalnog odgovornog društva.
6.6.
Preduzetničko društvo
Prethodno smo naveli osnovne karakteristike postindustrijskog društva
kao niz opšttih manifestacija i pojava koje pokazuju zaokret od industrijskog
društva u oblasti nauke, tehnologije i ekonomije. Karakteristika postindustrijskog
i (post)modernog ndruštva jeste stalna i brza promena, posebno u oblati tehnologije i ekonomije, i stalni pritisak na društvene strukture i društvene odnose da se
menjaju i prilagođavaju. U savremenim razvijenim društvima primećujemo tendenciju stalnog poboljšanja društvenih struktura i institucija kako bi se uključile,
apsorbovale i artikulisale sve promene u nauci tehnici i tehnologiji. Društvo
koje prihvata dinamiku naučno-tehnološkog razvoja, usmerava njegove tokove i
podstiče tehnološke, ekonomske i kulturne inovacije, označeno je u savremenoj
teoriji kao preduzetničko društvo.
Osnovne karakteristike preduzetničkog društva jesu inovacija, kreacija, sloboda stvaralaštva, preduzetnički duh, preduzetnička klima, takmičenje,
konkurencija, stalne promene i restrukturisanje postojećih i zastarelih, struktura,
52
DRUŠTVO
organizacija i institucija. Tri ključne kategorije preduzetničkog društva su: 1)
preduzetništvo kao poslovna aktivnost; 2) preduzetnik kao pokretač poslovnih
aktivnosti i 3) inicijativa kao mentalna, radna i stvaralačka pokretačka snaga kod
pojedinca i(ili) grupe.
Postoje različti pristupi i načini određenja, shvatanja i razumevanja samog
pojma preduzetništvo. Svi oni polaze od pretpostavke da je reč o nekoj poslovnoj
aktivnosti koja se započinje, preduzima sa ciljem da se ostvari određena dobit.
Preduzetništvo je, pre svega, pojedinačna, individualna inicijativa, ideja i zamisao
koja kasnije prelazi u kolektivnu poslovnu aktivnost i daje određeni manji ili veći
rezultat u vidu novog proizvoda ili usluge.
Dakle, postoji individualno (inokosno) i kolektivno preduzetništvo kao
oblik čovekove poslovne inicijative i ispoljene volje za stvaranjem nečeg novog.
To podrazumeva spremnost i odlučnost da se stvori nešto novo, da se inovira i unapredi postojeće, da se preuzme određeni rizik vezan za uspeh poslovnih aktivnosti
i da se ispolji želja za stalnim sticanjem dobiti, bogastva i proširenja vlasništva.
U ekonomskom smislu preduzetništvo se može shvatiti i kao stalna aktivnost
pojedinaca, grupa i kolektiva na kombinovanju resursa (prirodnih, ekonomskih,
ljudskih) radi ostvarivanja određenog poslovnog poduhvata. Preduzetništvo je
maštovita i kreativna kombinacija i kombinatorika privrednih resursa i poslovnih
uslova sa ciljem ostvarenja profita i sticanja bogastva. Preduzetništvo podrazumeva uvek nešto novo, bilo ako kreacija novog proizvoda, usluge, projekta, bilo kao
reorganizacija i reforma starog.
Da bi se preduzetništvo uspešno razvijalo mora u društvu da postoji
“energija za preduzetništvo” koja neće presudno zavisiti od veličine preduzeća,
započinjanja novog posla ili revitalizacije i reafirmacije starog, ni od tipa svojinske strukture preduzeća, kao ni od vrste delatnosti (proizvodnja ili usluge).
Preduzetnička energija deluje istovremeno na interno preduzetništvo (unapređenje
poslovanja unutar preduzeća) i na eksterno preduzetništvo (širenje uticaja preduzeća
i preduzetničkog duha na užu i širu okolinu). Potrebno je ispuniti mnoštvo uslova
da bi se preduzetništvo širilo i zauzelo odgovarajući položaj u društvu, da bi nas
Ako pođemo od etimološkog tumačenja pojma preduzetnik, onda u srpskom jeziku nalaziomo osnov u reči preduzeti koja podrazumeva da se neko prihvatio, latio nekog
posla, poduhvatio se nečega, preduzeo (neke mere) da nešto učini, izvrši, pokrene, uradi,
obavi. Odatle dalje sledi reč preduzetnik (u arhaičnom smislu: preduzimač) koja podrazumeva lice koje preduzima određene poslove. Na kraju dolazimo do reči preduzeće koja
označava privrednu ustanovu, organizaciju ili subjekt koji preduzima izvođenje različitih
poslova. U engleskom jeziku imamo osnovnu reč enterprise koja prema “Websters new
Dictionary” označava : a bold or dangerous undertaking; business project; willingness
to engage in undertakings of risk. (hrabar ili opasan poduhvat; poslovni projekat; volju,
spremnost za angažovanjem u rizičnim poduhvatima).
53
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
tupilo kao značajna društvena pojava, koja pokreće društvo napred. Osnovni uslovi
su ekonomski (nivo ekonomske razvijenosti, određeni ekonomski resursi), socijalni (socijalna struktura, socijalna dinamika, životni standard), politički (politički
odnosi i politička kultura) i kulturni (nivo obrazovanja, kulturna otv orenost i
sklonost ka inovacijama i modernizaciji, moral, sistem vrednosti, stil i način života).
Iz ovih osnovnih uslova izvodi se mnoštvo posebnih i specifičnih uslova za razvoj
preduzetništva koji se razlikuju prema lokalnim sredinama. Ukupnost uslova u
jednoj sredini (lokalnoj, regionalnoj ili još široj) može se nazvati preduzetničkom
klimom. Tako dolazimo do centralnog pitanja koje je važno za nastanak, razvoj i
konačan uspeh preduzetništva u jednoj sredini – kakva je preduzetnička klima, ima
li odgovarajuće preduzetničke klime? Uslovi za razvoj preduzetništva se zatiču
ali se i stvaraju zavisno od želja, nastojanja i ambicija ljudi u određenoj sredini.
Preduzetnička klima je rezultat kolektivnog nastojanja da se stvore povoljni uslovi
za razvoj poslovanja i biznisa. Međutim, ona pre svega zavisi od volje svakog pojedinca, učesnika u poslovanju i biznisu u određenoj sredini.
Ono što je potrebno savremenom čoveku, kako kaže Draker (2003)
jeste jedno preduzetničko društvo u kome su inovacije, kreacije, promene i
preduzetništvo, normalne, stalne, čvrste i organizovane pojave. Prema drakerovom mišljenju, preduzetništvo treba da zameni “društvo blagostanja”, kao što je
ono zamenilo klasično liberalno društvo 18. veka. Ovde se može dodati i nada
modernog čoveka da će preduzetničko društvo amortizovati i otkloniti brojne
nedostatke i opasnosti “društva rizika”.
6.7.
Civilno društvo
Poreklo pojma civilno društvo susreće se najpre u sedamnaestom veku
(Džon Lok), a u razvijenijem obliku u XIX veku (G.V.F. Hegel). Time se želela
označiti razlika između društva i države, potreba da se pokaže da postoji područje
autonomnog delovanja i ljudskih odnosa, koji nisu direktno pod uticajem države,
kao institucije vlasti i sile nad građanima. Pojam civilno društvo ponovo se aktuelizovao u sociološkoj literaturi i svakodnevnom životu tokom 80-tih godina XX veka
i odnosio se na položaj čoveka i stanje građanskih prava i sloboda u latinoameričkim
i jugoistočnoazijskim državama, kao i socijalističkim društvima koja su ulazila u
stanje društvene krize.
Osnovu civilnog društva predstavlja čovek-građanin, njegov položaj, uloga
i uticaj u društvu. Čovek treba da zadrži dovoljan stepen autonomnosti, slobode i
samostalnosti u odnosu na državu i oblike vlasti. Dominacija kolektivnih interesa
i kolektivne psihologije, prioritet kolektivnih zahteva i težnji nad individualnim,
stvaraju društveni milje u kome se ne može razvijati civilno društvo.
54
DRUŠTVO
Postoje neophodni uslovi za razvij civilnog društva. Prvi uslov je ekonomska razvijenost. Društva na niskom ekonomskom nivou ne mogu da ostvare bitne
principe čovekove slobode, autonomnog delovanja i pluralizma političkih, socijalnih
i kulturnih potreba i interesa. Čovekova sigurnost i samostalnost u materijalnom i
širem ekonomskom pogledu predstavlja osnov svake druge samostalnosti, slobode i
ukupne emancipacije. Razvoj demokratije i stalna demokratizacija društvenih odnosa
(usvajanje demokratije kao sadržaja i procedure u svim oblastima komunikacije i delovanja među ljudima i njihovim grupama), predstavlja sledeći uslov civilnog društva.
Civilno društvo pretpostavlja i postojanje pravne države i vladavine prava (umesto
partijske i policijske države), kao i razvijanje i širenje ljudskih prava i sloboda.
Autonomija društvenih institucija (univerziteta, institucija kulture, medija),
takođe čini jedan od bitnih uslova za uspostavljanje civilnog društva. Nužni uslovi za
postojanje takvog društva su i razvoj velikog broja emancipatorskih društvenih pokreta i
građanskih inicijativa, postojanje nevladinih organizacija, politička kultura u kojoj nema
sukoba i manipulacija, javnost rada državnih institucija i svih oblika vlasti, razvijeno
javno mnenje, sloboda štampe i medija. Liberalizam u svim segmentima društvenog
života predstavlja neophodan milje u kome nastaje i razvija se civilno društvo.
Osnova koncepta civilnog društva jeste slobodan čovek, građanin sa svojim
izvornim i autonomnim ljudskim pravima, da kao takav stupa u građanske organizacije i druge oblike udruženja u kojima se manifestuje moderno civilno društvo.
Civilno društvo je arena aktivnosti u kojoj vlada “dualizam ljudske egzistencije” (E.Dirkem): borba za lične i grupne interese, ali i altruističko-idealistička aktivnost za opšte interese, motive i ciljeve koji vode zajedničkom (u smislu mikrosredine) i opštečovečanskom dobru i napretku. Civilno društvo ima tri osnovna nivoa:
građanin (pojedinac), udruženja građana i građanske ustanove, te javnost kao treći
nivo rasprostiranja civilnog društva. Iz prethodnog stava može da se zaključi da civilno
društvo mora da korenspondira, da bude u stalnom dijalogu sa demokratijom, liberalizmom, pluralizmom i tolerancijom. Ako civilno društvo nije povezano sa prethodna
četiri elementa, onda ono može da poseduje odlike etatističkih tendencija, zatim može
da vodi ka društvenom anarhizmu ili anomiji društva, odnosno može da bude u službi
različiith diktatorskih i rušilačkih ideologija, stavova težnji i pokreta. Civilno društvo
je skup potencijala, mogućnosti i aktivnosti prethodno pomenuta tri nivoa (građani,
udruženja, javnost), koje mogu odvesti u emancipaciju, slobodu i stvaralaštvo, ali
mogu odvesti i u u krizu, retrogradne postupke i raspad društva. Zahtevi različitih građanskih udruženja i pokreta za širenje civilnog društva tokom 90ih godina XX veka u zemljma Istočne evrope (bivše socijalističke države) doveli su do raspada
tih država, siromaštva i socijalne agonije većine građana, pojave mnoštva retrogradnih pokreta i
građanskog rata. Neki od građanskih pokreta, inicijativa i težnji, u tom vremenu, nisu mogli da
„civilizuju“ (učine pristojnim i uljudnim) tadašnje društvo koje se raspadalo, dok su drugi, prema
svojaoj suštini i namerama, bili „necivilizovani“ (nepristoj i neuljudni).
55
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
6.7.1. Civilno i/ili građansko društvo
Može se postaviti pitanje: da li su građansko društvo i civilno društvo
sinonimi? U literaturi, kao i u svakodnevnoj komunikaciji, često se ti pojmovi
upotrebljavaju u sinonimnom značenju. Ako je to pojmovno i metodološki ispravno, značilo bi da su to dva termina koja opisuju i označavaju isti sadržaj (pojavu,
proces, tvorevinu). Međutim, precizna sociološka analiza i razumevanje nalažu
nam da napravimo određenu distinkciju između pojma i termina građanko i civilno
društvo. Građansko društvo „obavezno“ postoji, čine ga građani jedne države, zajednice, geografskog prostora, ono je „po sebi“ dato, ali nije zadato, nije uvek „za
sebe“ knstituisano, nema formu vlastitosti, nije slobodno, podsticajno i poželjno.
U takvom društvu građani žive, deluju, komuniciraju i stupaju u različite odnose,
ali osećaju i izvesnu (manju ili veću) teskobu, nelagodu, strah, neizvesnost, nesigurnost, frustriranost, potištenost i apatičnost. Civilno društvo ne postoji „obavezno“, ono nije „po sebi“ dato, ono je svakom društvu zadato. Ono mora da pruža
građanima sigurnost, izvesnost, slobodu, prostor za kreaciju i napredovanje, da
otkloni nelagodu, strah i neizvesnost. Civilno društvo mora da deluje, da se dokazuje, da podstiče, ohrabruje, pokreće i čini građane srećnim i zadovoljnim. Civilno
društvo je zahtevano, željeno, očekivano i pretpostavljeno. Građansko društvo je
zatečeno, nametnuto, određeno, spontano (nekada i stihijski) nastalo.
Da bi distinkcija građansko – civilno bila jasnija, može se postviti pitanje:
zašto svako društvo nije civilno? Zato što civilno podrazumeva slobodno, svesno
svoje težine, stanja i mogućnosti. Zato što civilno znači i uljudno, prijatno, tolerantno, razumno, kontrolisano, planirano i vođeno. Građansko društvo je činjenica,
izvesnost i postojanost jer se razlikuje od države i od privatne sfere čovekovog
života i rada. Ono je „ravnodušno“ prema pojedincu, grupama i zajednici, ponekad
i prema državi, ili bar nije u sukobu sa državom. Civilno društvo pokušava da
zaštiti čoveka, građanina (njegova prava, sloobode, autonomiju) od države i retrogradnih društvenih pojava i pokreta.
6.8.
Post-civilno društvo
Prethodno je bilo reči o nekim nedostatcima, problemima i protivrečnostima
civilnog društva. Danas se može govoriti o krizi civilnog društva i gubljenju
njegove snage i moći u nastojanju da afirmiše i zaštiti čoveka, građanina kao slobodnu, samostalnu, kreativnu i odgovornu ličnost. Civilno društvo ispoljava svoje
U engleskom jeziku možemo uočiti razliku između citizen (građanin, sugrađanin, stanovnik),
citizenry (građanstvo) i civil (civilni, učtiv, uglađen, uljudan), civility (učtivost, uglađenost, susretljivost).
56
DRUŠTVO
slabosti i protivrečnosti u oba glavna pravca delovanja – prema državi i prema
retrogradnim i patološkim pojavama u društvu. Umesto da kontroliše državu i
institucije vlasti, civilno društvo se sukobljava sa državom, u najtežim oblicima
tog sukoba dolazi do razaranja države (slucaj bivše Jugoslavije), dok se, na drugoj
strani, civilno društvo povlači i ostavlja prostor za nekontrolisano delovanje vlasti
i prekomerno jačanje države. Kada je reč o delovanju civilnog društva u pravcu
zaštite čovaka i društva od retrogradnih pokreta i patoloških pojava, uočavamo
da u tom prostoru civilno društvo upada u zamku brojnih pokreta, organizacija,
udruženja i građanskih inicijativa čije aktivnosti, poruke i principi sadrže različite
oblike netolerancije, diskriminacije i nasilja. Ovi pokreti se pozivaju na demokratiju, pluralizam i prava ljudi da se organizuju i izraze svoje stavove i mišljenja o
važnim kolektivnim i društvenim pitanjima.
Civilno društvo dolazi u pomalo paradoksalnu situaciju – boreći se protiv
retrogradnih pokreta i pojava, stvara prostor za iste te pokrete da se umnožavaju,
šire uticaj, koriste sredstva i instrumente delovanja civilnog društva za svoje
prisustvo u građanskom društvu, kao i usmeravanju aktivnosti prema vlasti i
državnim institucijama. Zbog toga neki autori govore o krizi civilnog društva,
umesto krize moderne, te o post-civilnom društvu umesto post-moderne (Negri
i Hart, 1994; Džouns, 2001). Civilno drštvo je zahvaćeno psihologijom gomile
i pokretima masa, kolektivnom histerijom i kolektivnim identitetom, dok postcivilno društvo teži da pruži više prostora individualnim karakteristikama i akcijama pojedinaca, te pomeranju privatne sfere ka javnom delovanju. Dok je civilno
drštvo karakteristično po svom delovanju na planu nacionalnih prostora i nacionalnih država, dotle je post-civilno društvo usmereno ka globalnim prostorima.
Moderne korporacije, fleksibilan način poslovanja, opšti principi u marketngu,
menadžmentu, finansijama i ljudskim resursima, takođe doprinose ubrzanoj
transformaciji civilnog u post-civilno društvo. Savremena tehnička dostignuća
pružaju čoveku mogućnost i šansu da razvije svoje individualne potencijale, da se
osami, ali da je istovremeno umrežen sa brojnim sličnim stvaracima i kreatorima.
Razvoj nauke i tehnike, ubrzana transformacija rada i poslovanja, kao i
način komunikacije među ljudima doprinose potrebi daljnje transformacije civilnog društva ka post-civilnom. Razvojem Interneta dolazi do formiranja jednog
novog tipa zajednice – onlajn zajednice. Ove zajednice, često, mogu da zadovolje više potreba savremenog čoveka, nego što je to slučaj sa klasičnim civilnim zajednicama. Onlajn zajednica je privlačna i zbog toga što je oslobođena
problema i stega prostora i vremena, problema stanovanja i komšinskih relacija.
Internet zajednica razvija osećaj pripadnosti koji nije uslovljen, nametnut, koji je
slučajan, ali stvara potrebu povezivanja i osećaj da „‘mi’ i ‘oni’ ipak imamo nešto
zajedničko“(Džouns, 1994). Dakle, može se konstatovati da savremeni čovek
živi na relaciji između onlajn i oflajn zajednica. Postavlja se pitanje kako će se u
57
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
budućnosti razvijati odnos između tih zajednica, kako će se deliti poslovi, kako će
se menjati i mešati identiteti i slično. Da li će se sloboda, anonimnost, bestelesnost
i bezvremenost onlajn zajednica kositi sa pravilima oflajn zajednica? Mnogo je
pitanja koja se postavljaju, i koja će se u budućnosti postavljati o odnosu onlajn
i oflajn zajednice (zajednica). Na to nam skreće pažnju i Džouns (2001, str. 36)
kada pita „koji je domen jurizdikcije kada se uzme u obzir da Internet nema geografsku zasnovanost? Ako je on zajednica, ili skup zajednica, kakve su njegove
strukture moći i kako su povezane sa oflajn strukturama?“ Sve više će dolaziti do
mešanja virtuelnih i stvarnih (fizičkih) zajednica, kao i pokušaja da se oflajn zajednice nametnu kao primarne, da vraćaju čoveka starim pripadnostima i identitetima
(porodica, vera, nacija, država). Oflajn zajednica (zajednice) će stalno težiti da
nameće pravila i ograničenja onlajn zajednici (zajednicama). Postavlja se pitanje:
da li je, možda, potrebno da se stvari obrnu, da onlajn zajednica diktira pravila i
procedure koji uređuju čovekov život? Naredni period će biti obeležen traganjem
za određenjem granice između onlajn i oflajn zajednica, između višestrukih identiteta koje pružaju te zajednice, za drugačijim poimanjem društvenog (javnog)
prostora, komunikacije, demokratije, potreba i vrednosti.
Post-civilno drštvo je i sajber (cyber) društvo. U tom društvu se formiraju
posebne društvene grupe – juzernet grupe. Svi koji posećuju Internet i provode
vreme na forumima, virtuelnim biblotekama, listaju enciklopedije, tragaju za informacijama, svi oni imaju osećaj da pripadaju nekoj novoj grupi (grupama) čiji
članovi rade to isto. Tako se razvija jedna nova vrsta „društvenosti“, nova vrsta
zajedništva i bliskosti – umreženi pojedinci, koji slobodno, bez prisile i uslovljavanja ulaze u juzernet grupe. To su, istovremeno, grupe „po sebi“ i grupe „za
sebe“, odnosno određene od strane Interneta (kompjutera, provajdera), ali i vlastitom željom i odlukom da tamo odu. Ili kako to jedan pripadnik juzernet grupe
i sajber društva kaže, „ biti na Internetu je vreme kada je čovek sam, a ipak u
društvu“.
Post-civilno društvo nam donosi i transformaciju čovekovog aktivizma,
delovanja i učestvovanja, karakterističnog za civilno i građansko društvo. Umesto
na trgovima, ulicama, stadionima i sindikatima, savremeni čovek ( član sajber
društva) sve više će težiti da se susreće (okuplja) sa drugim ljudima u tržnim
centrima, hipermarketima, parkovima, izletištima i plažama. Svi zauzeti poslom
ili rekreaciom, niko ne obraća pažnju na drugog, a ipak svi zajedno.Ako uzmemo
primer sindikata, videćemo da su oni izgubili moć kao kolektivni zaštitnik interesa zaposlenih. Kompanija koja je pritisnuta zahtevima sindikata, može lako da
preseli svoje poslovanje u neku drugu zemlju ili drugi kontinent, gde je manja
cena radne snage i nema sindikalnog organizovanja.
Kada je reakcija javnog mnenja u pitanju, može se očekivati da čovek
post-civilnog društva svoj protest izrazi u vidu performansa, umesto mitinga,
58
DRUŠTVO
slanjem imejla, umesto bacanja kamena, diskusijom na forumu, umesto urlanjem
i psovkama na stadionu ili ulici. Kada je reč o zabavi, čovek post-civilnog društva
će se opredeliti za DVD projekciju i kućni bioskop, umesto odlaska na maosvne
projekcije u klasičnom biskopu, kao što će umesto odlaska na koncert, danloudovati nekoliko paketa od po nekoliko stotina pesama i u miru, na svom mp3 (mp4)
plejeru slušati. Savremeni čovek će se radije opredeliti za uzbudljiv fragment,
nego za dosadnu (ponekada i opasnu) celinu.
Sledeća aktivnost juzernet čoveka, građanina biće potreba za „digitalnom“ demokratijom, digitalnom upravom i digitalnom škololom. Za sajber
društvo deluje anahrono sadašnji način izbora i izbornih kampanja, političkog
i ideološkog pluralizma, a koji se u civilnom društvu uzimaju kao temelj demokratije, slobode i jednakosti građana. Zamislimo situaciju u kojoj bi se poslanici u parlamentu i članovi neke vlade birali konkursom. Softver bi bio taj
koji bira, umesto većine nekompetentnih, frustriranih i navijački usmerenih
građana – birača. Ako se unapred odrede pravila i uslovi koji su potrebni za
obavljanje nekog državnog i političkog posla, onda svi punoletni građani mogu
da konkurišu za takvo radno mesto. Tada će se stvarno i pravno poklopiti uslovi
da svaki punoletni građanih istovremeno ima pravo da bira i da bude biran. U
sadašnjoj demokratiji to je samo privid, a tamo gde dominira privid i simulacija
demokratije, tamo je na delu manipulacija ljudima, njihovim potrbama i interesima. Post-civilno društvo će pokrenuti i prelazak demokratije u post-demokratiju ili meritokratiju (vladavine znanja, sposobnih i stručnih ljudi).
7. Društveni konflikt
Pod društvenim konfliktom se podrazumeva nastojanje jednog društvenog
subjekta da ostvarujući svoje interese i ciljeve, svojom akcijom onemogući
potrebe, interese i ciljeve drugog subjekta, nekada čak i da potisne drugi
subjekt. Društveni konflikti nastaju zbog visoke socijalne i kulturne fragmentacije društva. U svakom društvu postoje različite potrebe, interesi, namere,
težnje, aktivnosti. Konflikti nastaju i zbog uslova u kojima jedna grupa deluje,
zbog stanja u okruženju, ali i zbog strukture same grupe. Konflikti su povezani
i sa stepenom opšte kulture, tradicionalnim odnosima i sklonostima društvene
grupe i zajednice. Konflikt je jedna vrsta društvene dinamike i socijalne interakcije, način konstituisanja, pokretanja i održavanja društva, ali i zaostajanja,
nazadovanja i razaranja društvenih struktura.
59
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
7.1. Konflikt i/ili sukob
Prethodno određenje konflikta podrazumeva konflikt između društvenih
grupa, kao i konflik sa visokom amplitudom, koji dovodi do prevlasti jedne grupe
ili potiskivanja druge grupe. Međutim, konflikt se odvija i unutar društvenih
grupa, unutar timova, između pojedinaca, kao suprostavljanje stavova, mišljenja,
ideja, potreba i slično. U takvim okolnostima konflikt predstvlja podsticaj za rad
i delovanje grupa, postaje energija koja rešava probleme, podstiče stvaralaštvo,
razvija takmičarski duh između učesnika u konfliktu i podiže radni ritam. Konflikt
može da bude energija koja pokreće grupe, koja remeti ustaljeni i uobičajeni tok
i ritam delovanja. To znači da moramo razlikovati oblik, karakter i nivo konflikta
da bi smo mogli zaključiti kakve efekte ima na odnos u grupi i među grupama.
Može se postaviti teza da niži nivo konflikta, konflikt sa manjim intenzitetom ima
pozitivno delovanje na rad i aktivnost društvenih grupa, dok viši intenzitet konflikta može da dovede do štetnih posledica na rad i mživot tih grupa.
Da bi smo lakše razlikovali karakter, ulogu i značaj konflikta u društvu,
uvešćemo pojam sukob, koji će označiti visok intenzitet konflikta, odnosno onu
graničnu liniju između korisnog i štetnog manifestovanja konflikta. Ili još preciznije, sukob označava nepomirljivi konflikt, onaj koji razara društvenu grupu
ili dovodi do sudara grupa iz koga jedna grupa izlazi kao pobednik, dok je druga
poražena, potisnuta ili razorena. Ako se vratimo etimološkom poimanju reči
konflikt, videćemo da je njeno poreklo u latinskom jeziku, conflicto – udariti o
što, poremetiti, oboriti, boriti se, trpeti. U latinskom jeziku postoji konstrukcija
conflictatio onis, koja označava sudaranje, sukob, borbu, kao i pojam conflictio
onis, sa značenjem – sukob, borba, razilaženje. Vidimo da je u latinskom postoji
razlikovanje konflikta prema njegovom obliku i intenzitetu. Pojam konflikt je u
naš kulturni prostor stigao iz nemačkog jezika, gde označava razmimoilaženje,
raspravu, sudaranje. U nemačkom jeziku postoji reč zusammenstoß koja označava
sukob, odnosno sudar ili nepomirljivi konflikt. U engleskom jeziku, takođe,
možemo naći reči koje opisuju različit nivo konflikta. Reč conflict označava
konflikt nižeg intenziteta, pa se može koristiti za opis situacije u kojoj konflikt
predstavlja unutrašnju energiju jedne društvene grupe. Na drugoj strani, reč clash
znači prasak, sudar, sukob, biti u neskladu, što se može primeniti na objašnjenje
situacije u kojoj konflikt prelazi granicu korisnog i poželjnog i postaje štetan i
razarajući.
Ako se još jednom vratimo pojmu sukob i tragamo za njegovim etimološkim
korenom, videćemo da nam on može pomoći u analitičkom pristupu prilikom
razmatranja karaktera, oblika i intenziteta ispoljavanja konflikta. U srpskom jeziku
reč sukob može se razdvojiti kao su-kob, gde su znači s ili sa, dok kob znači lošu
sudbinu (zla kob). Dakle, su-kob (sukob) je konflikt koji donosu lošu sudbinu tamo
60
DRUŠTVO
gde se pojavi (grupa, tim ili komunikacija između grupa i pojedinaca). Ako sumiramo rezultat ove kratke etimološke i pojmovne analize, konstatujemo da ćemo u
ovom udžbeniku pojam i termin konflikt koristiti za nizak intenzitet ispoljavanja
konflikta i njegove osobine koje imaju pozitivne efekte na odnose u grupi i među
grupama. Na drugoj strani, termin i pojam sukob, koristićemo da označimo stanje
u grupi i odnose među grupama kada konflikt prelazi granicu kontrolisanog, podsticajnog i korisnog delovanja i postaje štetan i razarajući.
7.2. Vrste konflikta
Predmet konflikta mogu biti različiti interesi, ciljevi i stanja: položaj, status,
pravo, teritorija, postojanje drugog subjekta i slično. Postoji nekoliko kriterija na
osnovu kojih se mogu podeliti konflikti. Prema subjektu konflikta postoje klasni,
rasni, etnički, verski, politički, generacijski, polni. Prema vremenu ispoljavanja,
konflikti se dele na povremene i stalne. Prema intenzitetu ispoljavanja, postoje otvoreni i tihi (prikriveni) konflikti. Prema položaju (mestu) ispoljavanja, konflikti
se dele na unutargrupne i međugrupne konflikte. Ovde treba napomenuti da svaki
pomenuti oblik konflikta može preći granice poželjnog i kontrolisanog i prerasti
u sukob.
Unutargrupni konflikti su svakodnevna pojava. Oni zavise od načina komunikacije unutar grupe i sa okruženjem, od stepena informisanosti, intenziteta
i puteva protoka informacija, od horizontalnih i vertikalnih odnosa u grupi, od
raspodele obaveza i odgovornosti. Oni potiču i od konflikta unutar svake ličnosti
(pojedinac i njegove unutrašnje dileme, struktura ličnosti). Postoji više oblika
manifestovanja unutargrupnog konflikta: konflikti potreba i vrednosti, konflikti
motiva, konflikti uloga i položaja, konflikti interesa, konflikti ciljeva, konflikti
vizija, konflikti prava i obaveza, konflikti odgovornosti, konflikti očekivanja, konflikti rukovođenja.
Konflikt ima višestruki značaj i ulogu u društvu. Pozitivna uloga se sastoji
u tome što konflikt niskog nivoa donosi potrebnu dinamiku u društvu ili grupi,
što sučeljava, potrebe, interese, vizije, očekivanja, odgovornosti. Konflikt je
posebno važno područje za proučavanje u savremenom menadžmentu. Značaj
konflikta visokog intenziteta ogleda se u tome što ukazuje na probleme u društvu
i područja na kojima se češće ispoljavaju. To pruža mogućnost za predviđanja i
blagovremene pripreme da se konflikt kanališe i kontroliše, pa i spreči. Negativna
strana konflikta jeste njegovo otvoreno ispoljavanje i sukobljavanje društvenih
grupa, a koje dovodi do poremećaja društvenih odnosa, pa čak i do razaranja
društvenih struktura. Konflikti su karakteristika modernog društva. Oni se svakodnevno umnožavaju po formi, subjektima i intenzitetu. Danas se postavlja
61
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
ključno pitanje: kako upravljati konfliktima u grupi, zajednici, društvu, lokalnoj
sredini, užoj ili široj regiji i globalnom društvu? Za sociologiju je važno još jedno
pitanje: postoji li, i da li je moguće beskonfliktno društvo? Odgovor je da ne
postoji, nije moguće i nije potrebno beskonfliktno društvo. Beskonfliktno društvo
je “mrtvo” društvo. Konflikt je jedna vrsta društvene energije. Naravno, treba
pratiti njegov intenzitet, subjekte, vreme i prostor ispoljavanja. Postoji izreka da
je konflikt kao začin: dobar u malim količinama, štetan i razoran u velikim, “neumerenim” količinama.
TEME ZA ANALIZU I RAZGOVOR NA VEŽBAMA
Naučili smo, ili je trebalo da naučimo, mnogo toga tokom poslednjih deset ili dvadeset
godina dvadesetog veka o tome šta pristojno društvo čini mogućim.Dobro društvo, lokalno, nacionalno ili globalno, jeste ono društvo koje balansira državu i vladu, civilno
društvo i tržišnu ekonomiju. Mogu da postoje, a stvarno i postoje, patologije na spojevima ovih elemenata. Društvo u kojem je država suviše jaka postaje represivno. Ali tamo
gde je ona isuviše slaba, društvu nedostaju mehanizmi, uključujući i one koji su nužni
za stabilan ekonomski razvoj. Tamo gde je civilno društvo neadekvatno razvijeno, ne
može biti ni dobre uprave ni stabilnog ekonomskog razvoja. A ipak, tamo gde je civilno
društvo isuviše jako, duštvo u celini zapada u etničke podele i identitetske konflikte.
Isto je i sa ekonomijom. Pristojno društvo ne može biti ono u kojem se tržište upliće
u sve, a sve vrednosti su komercijalizovane. Pa ipak, bez prostora za tržište, sloboda i
prosperitet su ugroženi.
Entoni Gidens
.....potrebno je da se napravi razlika, da se povuče granica između onoga što bi bilo
savršeno dobro i onoga što je ostvarivo. .....ne postoji mogućnost da se ostvari bolje
društvo, ako se pre svega jasno ne definiše dobro i ostvarivo društvo.
Džon Kenet Galbrajt
Novi kapitalizam je radikalno promenio, na primer, ljudsko shvatanje rada. Korporacije se preobražavaju iz čvrstih i često rigidnih piramidalnih birokratija u fleksibilne
mreže koje su u neprekidnom stanju unutrašnje revizije. U fleksibilnom kapitalizmu
ljudi obavljaju kratke poslove i često menjaju poslodavce – doživotno zaposlenje u
jednom preduzeću je stvar prošlosti. Kao rezultat toga ljudi ne mogu da se identifikuju
sa konkretnim zaposlenjem ili jednim poslodavcem, frustrirani su, i kako sam otkrio, o
svojim poslovima ispisuju održiv životni narativ.
Novi kapitalizam takođe je i uznemirio identitete zasnovane na mestu, tom osećaju
„doma“ i pripadanja nečemu posebnom u svetu......Investicioni bankar iz Njujorka
mnogo će se više identifikovati sa sličnima sebi u Londonu ili u Frankfurtu, nego sa
62
DRUŠTVO
ostalim Njujorčanima; domar koji održava njegovu kancelariju verovatno ima majku
u Panami, a brata u Buenos Ajresu: gde ti ljudi pripadaju, gde ima je dom? Kao i
Odiseju, potrebna im je nekakva orjentacija na životnom putu. Kako se traume nižu,
globalizacija sve više lići na rat; ali za sada niko ne želi da za nju umre. Ipak, jedna
druga promena uznemirava. Neki analitičari analitičari veruju da će ljudi nastojati da
se odbrane ističući prividno stabilne kulturne vrednosti nasuprot kameleonskoj indiferentnosti ekonomije: konflikt će se voditi između idealizovanog doma i zahteva zaposlenja, mesta i posla.
Ričard Senet
profesor sociologije na LSE
Naš tip društva pokreće ekonomski rast više nego bilo koje drugo društvo. Partikularizmi privatnog života, lokalne zajednice, životne navike, sve je to razbijeno i uništeno
sve većom geografskom i socijalnom pokretljivošću, širenjem reklame i propagande,
kao i širim učestvovanjem u politici, širim nego ikada ranije.
Alen Turen
francuski sociolog
Gotovo ceo globus premrežen je verovanjem da je ekonomski rast smisao svake zajednice, te da on može da bude samo rezultat kapitalizma neoliberalnog tipa. Na taj način
jedna ideologija postaje vrhunsko načelo savremenog sveta. I to jeste problem. Istovremeno, ekonomski rast nikako nije sinonim za društveno blagostanje......
Ne postoji ekonomija koja, nezavisno od politike i društvene organizacije, reguliše
distribuciju moći i mogućnosti za sticanje odgovarajućeg profita, koristi i privilegija na
tuđi račun. Održivi razvoj znači održivo društvo. Znamo da postoje društva koja nisu
izdržala iskušenja vremena.
Ljubinko Pušić
profesor sociologije grada u N.Sadu
Za uspostavljanje cena i trendova na svtskim finansijskim tržištima, nekontrolisane informacione turbulencije podjednako su važne koliko i ponuda i potražnja.....Ishod ovih
procesa finansijske globalizacije mogao bi biti taj da smo u srcu naših ekonomija stvorili veliki Automaton koji odlučujuće utiče na naše živote. Noćna mora čovečanstva,
ideja po kojoj mašine preuzimaju kontrolu nad svetom, na ivici je da postane stvarnost
– mada ne u obliku robota koji nas ostavljaju bez posla ili vladinih kompjutera koji
nadgledaju naš život, već kao elektronski sistem finansijskih transakcija. ... Kako profit
iz svih izvora pronalazi svoj put do finansijskih tržišta na kojima se i odigrava najveći
rast kapitala, ova mreža elektronskih transakcija koja rukovodi globalnim i lokalnim
protokom kapitala uspostavila se kao kolektivni kapitalista.
Pomeranja na finansijskim tržištima indukovana su mešavinom tržišnih pravila,
političkih i biznis strategija, psihologijom mase, racionalnim očekivanjima, iracionalnim ponašanjem, spekulativnim manervima i informacionim turbulencijama svih vrsta.
63
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Danas se računovodstvo obavlja elektronski, pa bi globalna finansijska inspekcija mogla da ima pristup svim računima koji su zakonski podložni inspekciji koristeći skoro
potpuno zaštićenu lozinku (a ona postoji i zauzima samo 4096 bajta). ...
Zašto se SAD tako nepopustivo protive globalnom upravljanju finansijama, i zašto će
to činiti i u bliskoj budućnosti? Jednostavno je: trenutni sistem makar kratkoročno, radi
u korist ekonomije SAD i američkih kompanija, a posebno u korist onih finansijskih
kompanija koje sve više investiraju na globalnom nivou. ....američka vlada je uložila
napore da se globalni kapitalizam proširi otvaranjem tržišta u nastajanju, zahtevajući
ukidanje propisa i vladinih kontrola širom sveta.
Nove informacione tehnologije (uključujući genetski inženjering pod etičkom kontrolom) mogle bi da izrode plodnu interakciju snage uma i društvenog blagostanja. Finci
su tiho uspostavili prvo pravo informatičko društvo, sa jednim veb-sajtom po osobi,
pristupom iunternetu u 100% škola, kampanjama za kompjutersko opismenjavanje
odraslihnajvećom rasprostranjenošću kompjuterske moći i mobilne telefonije na svetu,
i globalnom kometitivnom industriom informacione tehnologije na čelu sa Nokiom.
Oni su, uz izvesno fino podešavanje, istovremeno očuvali državu blagostanja.... Finac
Linuds Torvalds kreirao je operatini sistem Linux i pustio ga slobodno na Internet. To
je doprinelo rastućem pokretu za slobodan pristup softveru, uz hiljade korisnika Linuxa
koji su onlajn unapređivali njegov kod.... doprineli boljoj informacionoj tehnologiji,
ohrabrujući umove širom sveta da žive od nje.
Manuel Kastels
profesor sociologije i planiranja na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju
Postoje, zapravo, osnovni razlozi što je rast među „azijskim tigrovima“, starim i novim,
bio decenijam održavan na visokim stopama. Postoji dobra ponuda energične i inteligentne radne snage. Jak preduzetnički duh izgleda da je ztakođe prisutan. Postoji želja
da se usvoji i da se prilagodi novim tehnologijama i održi visok nivo štednje. Sve to
znači niske troškove i brzo podizanje produktivnosti, čak uprkos onome što po zapadnim standardima izgleda kao oštećena i slaba institucionalna struktura. Taj potencijal
je do danas ostao neiskorišten. Ali jasno je da se nešto iznenada desilo i prekinulo taj
proces (misli se na finansijsku krizu u tom delu sveta 1997. godine – prim. IŠ). Meni
se čini da to „nešto“ leži pre u finansijskoj areni nego u strukturalnim manama koje su
toliko u centru pažnje.
Pol A. Volker
bivši predsednik Odbora guvernera sistema federalnih rezervi SAD
Živimo u doba opadanja društvenog poretka nacionalne države, klase, etniciteta i tradicionalne porodice. Etika individualnog samoispunjenja i ličnog dostignuća najsnažnija
je odlika modernog društva. Biranje, odlučivanje, uobličavanje ljudskog bića koje teži
da postane autor njegovog ili njenog života i kreator individualnbog identiteta, osnovno
je pitanje našeg vremena. To je fundamentalni cilj koji se krije iza promene porodice i
64
DRUŠTVO
globalne rodne evolucije u vezi sa poslom i politikom. Svaki pokušaj da se stvori novi
osećaj društvene kohezije morao bi da pođe od činjenice da individualizam, raznolikost
i skepticizam čine suštinu zapadne kulture. Značaj življenja sopstvenog života u svetu
koji se ubrzano menja može se skicirati u sledećih petnaest tačaka.
1. Poriv da vodite sopstveni život, kao i mogućnost da to uradite, pojavljuje se
kada je društvo veoma složeno. .... ljudi su integrisani i ujedinjeni u društvo samo u
pojedinačnim aspektima, jer plaćaju porez, voze automobil, studiraju, kupuju, glasaju, idu kod lekara, proizvode nešto, očevi su, majke, sestre, pešaci itd..... Moderno društvo ne obuvata ih svojim funkcionalnim sistemima kao kompletne osobe;
ono se pre zasniva na činjenici da pojedinci nisu integrisani već samo privremeno
uključeni u njega svoijim lutanjem među različitim funkcionalnim svetovima....
2. Vaš sopstveni život nije vam svojstven. U stvari, tačno je je baš suprotno. Standardizovan život isproduciran je tako da kombinuje uspeh s pravdom i da spoji
interes pojedinca sa racionalizovanim društvom....
3. Time vaš život u potpunosti zavisi od institucija. Institucionalna uputstva za
život tu su da vam ga organizuju....
4. Življenje sopstvenog života tako podrazumeva da uobičajene biografije postaju stvar izbora, „uradi sam“ biografije, biografije rizika, biografije slamanja...
. Uprkos, ili baš zbog institucionalnih upustava za život i nesigurnost, koje je
često nemoguće predvideti, u sopstvenom životu osuđeni ste na aktivnost. Čak i
kada pogrešite, vi vodite aktivan život (koji strukturiše zahteve)....
6. Vaš sopstveni život je vaš lični neuspeh. Konsekventno, teret rizika za fenomen
socijalne krize poput strukturne nezaposlenosti, prebačen je na leđa pojedinca.
Društveni problemi mogu se direktno preokrenuti u psihološke predispozicije: krivicu, osećanja, anksioznost, konflikt i neuroze. Da paradoks bude veći, razvila se
nova neposrednost u odnosu pojedinca i društva.
7. Nepovratno globalno umreženi ljudi nastoje da žive sopstvene živote u svetu
koji im sve više i očiglednije izmiče pod nogama.... to je i bukvalno i metaforički
putujući, nomadski život, proveden u kolima, avionima i vozovima, telefonirajući
ili na Internetu, podržan masovnim medijima i transnacionalnim razvlačenjem
života preko granica.... veza između mesta i zajednice ili društva prosto je pukla....
bilo svojom voljom ili ili obavezno, ili i jedno i drugo, ljudi prostiru svoje živote
različitim svetovima. Globalizacija biografije podrazumeva podrazumeva prostornu poligamiju – ljudi su „venčani“ sa različitim mestima odjednom.
8. Druga strana globalizacije je detradicionalizacija. I vi sami vodite detradicionalizovan život. To ne znači da tradicija ne igra više nikakvu ulogu – često je baš
suprotno. Ali tradicije moraju biti izabrane, ćesto i izmišljene, a snagu dobijaju
tek odlukama i kroz iskustvo pojedinaca. Izvori kolektivnog i grupnog identiteta i
značenja, kao karakteristike industrijskog društva (etnički identitet, klasna svest,
vera u progres) čiji su životni stilovi i pojmovi o bezbednosti podržavali zapadne demokratije do 1960-tih, sada su iscrpljeni, raspadaju se i gube svoju mističnost....
9. Ukoliko globalizaciju, detradicionalizaciju i individualizaciju analiziramo zajedno, postaje jasno da je vaš život eksperimentalan.....
65
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
10. Vaš sopstveni život je refleksivan. ...nešto nalik na individualnu posebnost
zaista se po prvi put pojavljuje kroz kombinaciju društvenih kriza koje pojedince
prisiljavaju da misle, deluju i žive....
11. Življenje vašeg sopstvenog života u tom smislu je forma kasne modernosti
vredna poštovanja...
12. aš sopstveni život, viđen u ovom smislu, radikalno je neidentičan. .. kultura je
polje na kom nam je jasno da možemo da živimo zajedno, jednaki mada različiti.
13. Zato življenje vašeg sopstvenog života može da znači život u uslovima radikalizovane demokratije, za koju su mnogi koncepti i formule prve modernosti postali
neadekvatni... kako pomiriti masovne organizacije (političke partije, sindikati) sa
individualizaciom i samoorganizaciom...
14. .....dok je u starom sistemu vrednosti sopstvo moralo da bude podređeno obrascima kolektiviteta, ove nove „mi-orjentacije“ stvaraju nešto nalik na kooperativni
ili altruistički individualizam...
1. Predominacija življenja sopstvenog života tako vodi otvaranju i subpolitizaciji
društva, ali i depolitizaciji nacionalne politike.
Ulrih Bek
Smatram da je neophodno jasno razlikovati termine među-narodno i globalno. Crtica
u reči među-narodno stvara konfuziju u shvatanju globalizacije jer je među-narodno
zasnovano na postojećem pa makar i izmenjenom sistemu nacionalnih država, dok
globalno označava pojavu procesa i sistema društvenih odnosa koji nisu zasnovani na
sistemu nacionalnih država......
Analiza globalizacije u sociologiji vreti se uglavnom oko dve vrste fenomena koji postaju sve značajniji u nekoliko prethodnih decenija. Reč je o pojavi globalizovane ekono
mije zasnovane na novim sistemima proizvodnje, finansija i potrošnje, kao i o ideji
„globalne kulture“....
....razlikujem sledeća četiri tipa istraživanja globalizacije u savremenoj sociologiji:
• Svetsko – sistemski pristup
• Model globalne kulture
• Model globalnog društva
• Model globalnog kapitalizma
Teorije globalnog društva tvrde da je koncept svetskog ili globalnog društva postao
moguć tek u moderno doba zahvaljujući nauci, tehnologiji, industriji i univerzalnim
vrednostima koje su stvorene u XX veku i koje se razlikuju od onih u bilo kojem
drugom dobu...... važno je da se ustanovi da li je globalizacija samo novo ime za relativno stari fenomen (što je robertsonova tvrdnja), odnosno da li je reč o relativno novom fenomenu nastalom u vreme pozne modernosti (Gidensova tvrdnja) ili je u pitanju
veoma skorašnji fenomen koji je posledica razvoja kapitalizma nakon 60-ih godina XX
veka (Sklerova tvrdnja).....
....Ideja globalnog društva zasnovana na subjektivnim odnosima prema globalizaciji,
planetarnoj svesti i tome slično, veoma je spekulativna.
Lesli Skler, profesor sociologije LSE
66
DRUŠTVO
Globalizacija, inicijalno, može biti shvaćena kao širenje, produbljivanje i ubrzavanje
svetske međuzavisnosti u svim aspektima modernog društvenog života, od kulture do
kriminala, od finansija do duhovnosti. Na primer, programeri u Indiji sada opslužuju
svoje saradnike u Evropi i Americi, bez vremenskog odlaganja, dok uzgajanje konoplje
u Burmi može biti povezano sa zloupotrebom droga u Berlinu i Belfastu
Dejvid Held
profesor političkih nauka na LSE
Začuđujuće je pri tom sledeće: industrijsko zagađenje čovekove okoline i uništavanje
prirode sa svojim mnogostrukim efektima po zdravlje i društveni život ljudi, koji nastaju
tek u visokorazvijenim društvima, karakterišu se gubitkom društvenog mišljenja. Ovaj
gubitak postaje groteska: ovo odsustvo niko ne primećuje, čak ni sami sociolozi...
Gde i kako se mogu povući granice između još prihvatljivih i ne više prihvatljivih
izlaganja opasnostima? Koliki su kompromisni pretpostavljeni standardi? Treba li,
na primer, prihvatiti mogućnost neke ekološke katastrofe, kako bi se zadovoljili ekonomski interesi? Šta su nužnosti, šta su pretpostavljene nužnosti, a šta su nužnosti koje
moraju da se promene?
Ulrih Bek
Pejsmejker protiv depresije
Najnovija istraživanja pokazuju da broj osoba, utonulih u duboku depresiju gde lekovi
i psihoterapija ne pomažu, raste zapanjujućom brzinom.
U pomoć priskače pejsmejker, spravica slična onoj koja se ugrađuje srčanim bolesnicima. Mali kao metalni novčić, pejsmejker jača i poboljšava dejstvo lekova protiv
depresije kod onih kojima tradicionalna terapija dotad nije pomogla.
Slabim električnim impulsom (toliko lakim da ga pacijent ne oseća), uređaj stimuliše
“lutajući” živac u predelu vrata. Aparat je snabdeven baterijama koje u proseku traju 4
do 5 godina: da bi se zamenile, potreban je mali potkožni rez kroz koji uređaj može da
prođe. Baterije se, naravno, ne prazne preko noći.
Podaci se prenose rukovanjem
Na raspolaganju su vam (nam) višestruke linije, jer u ljudskom telu ima mnogo kostiju i
zglavaka, što je uzbudljivo, zar ne? Zamisao koju su nedavno izložili na međunarodnom
savetovanju u Firenci (Italija) pobudila je znatiželju. Preporučili su da se ubuduće na
rukama nose vibratori - i prijemnici i odašiljači u isti mah - koji će umecima ispod
kože slati naloge da ispuštaju lekove, a da u povratku budu obavešteni da li je i kako
to obavljeno. Na sličan način krckanje zubima ili pucketanje prstima uključivalo bi
- mobilne telefone!
Najveće preimućstvo ovakvog prenosa ogleda se u tome što je veoma bezbedan, jer se
odigrava u ljudskom telu i jedino se može nadzirati neposrednim pregledom. A ljudi će
razmenjivati podatke običnim - rukovanjem.
67
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Koja zanimanja nestaju?
U svijetu gdje je Deep Blue, pobijedilo šahovskog velemajstora, trebalo bi biti jasno da
računari mogu (ili će uskoro moći) da urade većinu pojedinačnih radnji bolje nego ljudi.
Većina advokata, doktora, trgovaca akcijama i obveznicama na primjer, već su višak
– čak iako će proći još nekoliko godina da to postane realnost. Vrsta ljudi koje ćemo i
dalje zapošljavati će biti inovativni i kreativni, i oni koji mogu da rade u više različitih
vrsta disciplina.
Trebalo je da Internet stvori zajednicu oslobođenu stega prostora i vremena i tako nam
da slobodu da se udružimo sa drugim ljudima ne obazirući se na geografsku i časovnu
udaljenost; stvorio bi tu zajednicu pre iz komunikacije nego iz stanovanja i postojanja
koje ne jamče komunikaciju.....
Naša ja, s druge strane, loguju se da bi videla šta su naše reči iskovale, kakve su druge
reči/živote stvorila (od drugih ja). .... U meri u kojoj obezbeđuje nove oblike javnog
prostora, kiber-prostor nam, po svemu sudeći, daje mesta za izražavanje.......
Internet je još jedna u sledu modernih tehnologija koja podriva tradicionalne pojmove
građanskog društva koji zahtevaju ujedinjenost i izbegavaju višestrukost, dok ostavljaju utisak da zapravo uspostavljaju takvo društvo. Internet nas okuplja, ali najviše što
možemo učiniti, pod uticajem šiirine što se čini da on obuhvata, jeste da pitamo kako
da organizujemo njegovu sadržinu da ne bi poremetili temeljnu ideju jednog jedinog i
najboljeg kulturnog poretka.
Stiven Džouns
Staro shvatanje zajednice prevaziđeno je u mnogo čemu, i treba ga unaprediti kako
bi se suočilo sa izazovima današnjice. Stara ili „tradicionalna“ zajednica često je bila
zatvorena, neprilagodljiva, izolovana, nepromenjiva, monolitna i homogena. Nova zajednica – ona koja je duboko posvećena demokratskom rešavanju problema – mora
nastati iz ostatka stare.
Daglas Šuledr
Tamna strana civilnog društva
Plakat ultradesnice (mart 2007.): Beč ne sme postati Istambul
68
DRUŠTVO
Talas nacionalističkih i (neo)nacističkih provokacija u srednjoj Evropi dostigao je
alarmantni nivo. Iz Nemačke, Austrije i Švajcarske pristižu izveštaji o novim incidentima tamošnjih pripadnika ekstremne desnice. Na meti su doseljenici, ali, po
desničarskim merilima, i rasno ili po verskom opredeljenju nepodobni starosedeoci i
novi državljani.
Ministar pravosuđa Kristof Bloher, jedan od lidera ultradesno orijentisane Švajcarske
narodne partije SVP, izjavio je na kongresu stranke u Luganu: „... Suočeni smo sa
najezdom varvara, koji brutalno gaze tekovine naše (švajcarske) kulture... Strance koji
se ne uklapaju u standarde integracije, trebalo bi proterati iz zemlje.” Po Bloheru, proterivanje stranaca bi bilo opravdano, i kada je reč o gresima njihovih članova porodice.
Ako dete ukrade čokoladu u supermarketu, oca bi trebalo deportovati kući, čak i ako je
u međuvremenu stekao švajcarsko državljanstvo.
*
*
*
Francuski predsednik Nikola Sarkozi je 20. Decembra 2007. primio titulu počasnog
kanonika katedrale u Rimu, u toku posete Vatikanu, raskidajući sa tradicijom njegovih
prethodnika i francuskim konceptom sekularne države, koji otelovljuje zakon iz 1905.
godine o razdvajanju države i crkve. Ne ustručavajući se da još jednom šokira javnost,
Sarkozi je insistirao na “hrišćanskim osnovama Francuske”. Posle uvođenja pojma
“pozitivne imigracije” u francuski politički život, on je smislio i pojam “pozitivni sekularizam”, koji treba da označi njegovo viđenje odnosa države i vere. Ovaj koncept po
njemu znači da “nadzirući slobodu opredeljenja, da verujemo i ne verujemo, ne posmatramo veru kao opasnost, već kao prednost”.
Sarkozi je kritikovao “istrošeni” sekularizam koji je pod udarom verskog fanatizma,
i otišao dotle da oceni da je interes Republike da je u njoj “mnogo muškaraca i žena”
koji “veruju” i da u “prenošenju vrednosti i spoznaje o razlici između dobra i zla,
učitelj nikada ne može da zameni sveštenika”.
Probuđeni nacisti: „Mađarska garda”
položila zakletvu (maj, 2007.) u Budimpešti
69
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Nezadrživo rastući broj (neo)nacističkih i rasističkih izgreda širom Nemačke uslovio je
pokretanje inicijative za izricanje zabrane rada Nacionaldemokratskoj partiji Nemačke
(NPD). Povod je i desetak hiljada registrovanih izgreda ekstremne desnice godišnje.
Ističe se, međutim, da iako u svim tim aktivnostima nisu direktno učestvovali pripadnici NPD-a, sam status legalne političke stranke motiviše simpatizere NPD-a na
provokacije. Aktivnosti ekstremne desnice uzimaju sve više maha u Evropi, pre svega
mržnja prema strancima i rasizam.
Naše nacionalno-državno ustrojstvo, ali tokovima denacionalizacije zahvaćeno
društvo „otvara“ se danas prema jednom svetskom društvu izgrađenom na ekonomskim temeljima. Mene zanima pitanje da li je poželjno ponovno političko „zatvaranje“
tog globalnog društva, i kako je ono u datom slučaju moguće. U čemu bi mogao da se
sastoji politički odgovor na izazove postnacionalne konstelacije?
Jirgen Habermas
Konflikti
Konflikti su poželjni
Kada ljudima omogućavaju da redefinišu svoje veze na nnovim, zdravijim i stabilnijim
osnovama; kada uspostavljaju distancu, ponekad neophodnu, među protagonistima i
otvaraju put promeni koja je oduvek, prema Heraklitu „jedina stvar koja se nikada ne
menja“, tada su konflikti poželjni, da ne kažemo poželjni za čovekovu ravnotežu.
Konflikti nisu poželjni
Kada nas vode u naš „mentalni zatvor“, sužavaju naše viđenje sveta i drugih, kada nas
primoravaju na bekstvo, na pokornost ili na nasilje, konflikti postaju začarani krugovi
koji su sve čvršći i hrane se sami sobom.... u ovom slučaju konflikti su opasni, mogu da
dovedu do teškim psihičkih poremećaja, do svih oblika rđavog postupanja, uključujući
fizičko, do ispiranja mozga, do odbacivanja ili negiranja drugog.
Kristof Kare
Analizirajte sledeća dva primera i zaključite o kojoj vrsti konflikta je reč:
1. Mirjana je zaposlena u jednom informatičkom preduzeću. Njen direktor joj predlaže
unapređenje sa značajnim prednostima. Ali, medalja ima drugu stranu: ona treba da
napusti mesto gde živi sa porodicom i da pređe u prestonicu. Rastrzana je između
želje da se profesionalno potvrdi i želje da sačuva lep život svoje porodice.
2. Svake nedelje u mesecu, gospođa i gospodin Simić pozivaju svoju decu na ručak.
Toga dana, u toku ručka Petar, njihov stariji sin započinje razgovor o politici sa
Nikolom, mužem njihove mlađe kćerke. Njih dvojica se jedva podnose. Diskusija
se zaoštrava, počinju i uvrede, ostali članovi su uznemireni i pokušavaju da smire
situaciju. Petar ustaje od stola i izjavljuje da više neće prisustvovati nedeljnom
ručku ukoliko bude prisutan i Nikola
70
DRUŠTVO
Navedite nekoliko sličnih primera u kojima se vide različite vrste konflikta.
Analizirajte sledeći primer i razmislite da li je reč o konfliktu ili sukobu, ili....
Naoružani 19-godišnji mladić, identifikovan kao Robert Hokins, ubio je 5.12.2007.
godine osam ljudi i petoro ranio pucajući nasumično iz puške u prepunom tržnom
centru u gradu Omahi, u američkoj saveznoj državi Nebraski. “Sada ću postati slavan”,
rekao je i izvršio samoubistvo.
Ubilački pohodi s nasumičnom pucnjavom, koji su najčešće ubistva i samoubistva,
nisu retkost u SAD čiji građani poseduju oko 200 miliona komada vatrenog oružja,
odnosno dve trećine ih je naoružano.
PITANJA
1. Šta podrazumeva naučni pojam društvo i kakva je njegova korespondencija sa
zdravorazumskim poimanjem društva?
2. Opšte, posebno i pojedinačno društvo.
3. Koje su to situacije u kojima se može pratiti odnos između pojedinca i društva?
4. Obrazloži različita stanja kroz koja prolazi društvo i navedi primer iz savremenog
sveta koji to reprezentuje.
. Šta podrazumeva stanje anomije nekog društva (pokušajte da nađete odgovarajući
primer u bližem i širem okruženju?)
6. Koje su karakteristike otvorenog društva?
7. Analiziraj stav Jirgena habermasa o ekonomskom otvaranju i političkom zatvaranju društva
8. Šta znači pojam zatvoreno društvo?
9. Karakteristike industrijskog društva
10. Zašto se govori o postindustrijskom društvu i koje su njegove manifestacije i sinonimi?
11. Analiziraj stavove Gidensa i Galbrajta o pristojnom i dobrom društvu
12. U kojoj meri možemo govoriti o nastajanju globalnog društva?
13. Koje su osnovne manifestacije globalizacije?
14. Kako Lesli Skler vidi problem rasprave o globalizaciji u sociologiji?
1. Šta se dešava sa identitetima mesta i rada u „novom kapitalizmu“?
16. Analizirajte pojam održivo društvo
17. Šta je suština Kastelsovog pojma „Automaton“?
18. Kakvo je Bekovo viđenje odnosa individualnog i kolektivnog identiteta?
19. Razdvoj pozitivne i negativne posledice savremenih globalizacionih procesa.
20. Šta, prema mišljenju U.Beka, čini suštinu zapadne kulture i zašto je društvena
kohezija sve manje moguća, kako stoje stvari u vašoj sredini?
21. Koje su osnovne karakteristike i manifestacije antiglobalističkih pokreta?
71
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
22. Napravi vlastiti dijagram rizika u savremenom društvu na osnovu Bekovog stava
šta su rizici koji su nužni, pretpostavljeno nužni i koji moraju da se promene
23. koje su karakteristike preduzetničkog društva?
24. Šta je suština preduzetničkog duha kod „azijskih privrednih tigrova“?
2. Analizira da li je i do koje mere, ljudima potrebno ugrađivati čipove
26. Koja zanima i aktivnosti može bolje obavljati kompjuter i softver nego čovek?
27. Koje su osnovne karakteristike civilnog društva?
28. Da li sredina u koji živiš ima odlike civilnog društva?
29. Koje su to loše manifestacije koje se prezentuju kao civilno društvo?
30. Analiziraj problem „nove zajednice“ koja nastaje na Internetu
31. Šta karakteriše društveni konflikt?
32. Kakva je uloga konflikta u društvenoj grupi i u društvu uopšte?
33. Postoji li beskonfliktno društvo?
34. Kako upravljati konfliktom?
72
IV
POTREBE, INTERESI I VREDNOSTI
1. Potrebe
Potrebe su osnovni pokretači nastanka i razvoja društva. Mogu se odrediti
kao skup dinamičkih snaga unutar pojedinca ili grupe koje svojim prisustvom
čine neophodnim da se nešto ispuni, ostvari, pokrene, pokuša. Potrebe nastaju
kao dvostruko prisustvo pomenutih unutrašnjih snaga: a) kao osećaj nedostatka
nečega (disfunkcija) koji pokreće, motiviše usmerava da se taj nedostatak nadomesti, nadoknadi, pribavi (nedostatak novca, znanja, ljubavi); b) kao višak nečega
čega se treba osloboditi ili ga usmeriti i pokrenuti, kako bi se stvorila prirodna
ravnoteža i odgovarajuće povoljno stanje (višak energije, novca, robe). Izvori
potreba se nalaze u određenim stanjima, motivima, nagonima, talentu, zadacima,
ulogama, očekivanjima.
Potrebe se mogu podeliti prema nekoliko kriterija. Prema osnovnom
značaju za čoveka, one se dele se na primarne, generičke, biološke i prirodno date
čoveku, kao biću (hrana, stanovanje, odevanje, produženje vrste, odmor, kretanje,
rad) i sekundarne potrebe, stečene u grupi, zajednici, čovekovim delovanjem
i odnosom prema drugim ljudima, socijalizacijom (druženje, znanje, profesija,
priznanje, afirmacija, bogatstvo, kultura).
Prema subjektima, nosiocima, potrebe se dele na potrebe pojedinca,
društvene grupe i zajednice. Potrebe pojedinca su one potrebe koje ističu njegov
značaj i ulogu, kao ličnosti, njegov razvoj, kretanje (navike, samopotvrđivanje,
napredovanje, sticanje, menjanje). Čovekove potrebe su raznovrsne i zavise od
mnoštva uslova i različitih okolnosti u kojim se čovek nalazi.* Prema potrebama
se procenjuje čovekov značaj i uloga u društvu, njegove ambicije i akcije. Čovek
je u suštini biće mnoštva potreba. Društvene okolnosti čine da on postane “jednodimenzionalni čovek” kako kaže Markuze, čovek potrošnje, potrošačko biće
(“homo conzuments”), ili “homo ekonomikus”, “homo politikus”. Čovek bogatih
potreba ima potencijal da ostvari slobodu, samostalnost, da kreira i unapređuje.
Čovek siromašnih potreba ne može biti oslonac skladnog razvoja i progresa. On
može lakše postati objekt političke, ideološke, verske i svake slične manipulacije.
Potrebe društvene grupe su specifične potrebe udruženih pojedinaca, koje
se kao takve lakše zadovoljavaju nego kad je čovek sam i izolovan. Neke potrebe
čovek sam ne može ni zadovoljiti ni razviti. Takve potreba razvija porodica, radna,
Kako kaže DŽ.K.Galbrajt, “ima onih čiji je najviši cilj da steknu novac i bogastvo, onih koji
žele da budu viđeni u javnosti ili onih koji žele u tišini da razmišljaju (Dobro društvo, str.30).
73
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
profesionalna grupa, etnička, verska grupa). Potrebe društvene grupe ispunjavaju
se kroz uloge i očekivanja koja pojedinac ima prema pripadajućoj grupi. Grupa
može da usmerava potrebe pojedinca, da vrši selekciju. Grupa može da razvija
i bogati potrebe pojedinca, ali može i da sputava njegove potrebe, da dovodi do
nesklada i sukoba između individualnih i kolektivnih potrebe.
Potrebe društvene zajednice (društvo, država, regija, lokalna zajednica)
su specifične potrebe za širim udruživanjem radi zaštite, razvoja i napretka pojedinaca i društvenih grupa. Zajednica nastoji da oblikuje poželjne potrebe, da ih
usmerava ka stvaranju identiteta sa zajednicom, ka činjenju nečeg što je dobro
i korisno za tu zajednicu. Zajednica ima svoje specifične potrebe, koje se često
nameću individualnim i grupnim potrebama (potreba države da interveniše u ekonomiji, u socijalnim odnosima, u kulturi). Zajednica nastoji da izbegne sukob
potreba, da uspostavi harmoniju potreba. Zajednica može da nametne i hijerarhiju
potreba (to najčešće i čini), može da uspostavi prioritet potreba. Zajednica nekada
odlaže potrebe ( zbog nedostatka uslova za njihovo ispunjenje ili nedostatka vizije
i osećaja važnosti određene potrebe).
Treba naglasiti da je podela potreba veoma složen i komplikovan teorijski
i praktični postupak. Podela potreba skoro da se ne bi mogla iscrpiti, zahtevala
bi veliki prostor i vreme. Zapravo, podela bi morala stalno da usavršava i osavremenjuje, jer se potrebe stalno uvećavaju i množe, te se menjaju i kriteriji i principi
njihove podele. Abraham H. Maslou je 1954. godine podelio potrebe u sedam
velikih grupa. To su:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
fiziološke potrebe (homeostatičke),
bezbednosne i sigurnosne potrebe,
potrebe za ljubavlju i pripadnošću,
potrebe za poštovanjem,
potrebe za samodokazivanjem (unutrašnja motivacija
za postizanjem onoga što neko može da postigne),
potrebe za znanjem i razumevanjem,
estetske potrebe.
Ova podela je bazirana na psihološkim i prirodnim stanjima čoveka, njegovim unutrašnjim nagonima, osećajima, odnosima unutar same ličnosti. Potrebe
su često uslovljene spoljašnjim okolnostima, stanjima i odnosima u društvu,
mogućnostima i nemogućnostima društvenih grupa i zajednica da nešto pokrenu,
urade, podstaknu ili spreče.
Homeostaza označava postupak u kome se ljudsko telo instiktivno, “automatski”, autoregulaciono napreže da bi se održalo u normalnom stanju ravnoteže
74
POTREBE, INTERESI I VREDNOSTI
Potrebe su istorijska kategorija. One se stalno razvijaju i menjaju. Na
određenom stepenu razvoja društva nastaju odgovarajuće potrebe. Potrebe
zavisne od ekonomske, tehnološke, socijalne, političke i kulturne razvijenosti društva, ali i potrebe utiču na brži ili sporiji razvoj društva. Neke potrebe
nestaju, druge (nove) nastaju. Savremeno društvo je društvo dinamičnih
potreba (ekologija, Internet, digitalna tehnologija, estetska hirurgija, boravak
u kosmosu). Potrebe se stalno “proizvode”, stvaraju, jedna drugu uslovljavaju. Savremena tehnologija i ekonomija mogu napredovati i razvijati se samo
ako stalno stvaraju (“proizvode”) nove potrebe. Te potrebe mogu biti stvarne,
nužne, ali i prividne, “lažne” . Razvijeno društvo i bogate potrebe nalaze se u
pozitivnoj korelaciji. Potrebe su pokazatelj razvoja ekonomije, demokratije,
slobode, ljudskih prava.
Ovde se može napomenuti da često dolazi do sinonimne upotreba
pojmova potrbe i pojma motivi. Izjednačavanje pojmova motiv i potreba
najčešće je pogrešno, stvara određenu zabunu i nejasnoću. Ovo potiče otuda
što je u prethodne dve, tri decenije došlo do prodora bihejviorističkih (behaviour-ponašanje) orjentacija u pojedine poslovne discipline (menadžment,
organizacija, marketing), kako bi se potpunije objasnilo i istražilo ponašanje
ljudi u radu, poslovanju, potrošnji. Poterbe i motivi se samo delimično mogu
izjednačavati, jedino na planu individualnih, ličnih potreba, koje imaju
pokretače u strukturi same ličnosti (primarne, homeostatičke, egzistencijalne
potrebe). U slučaju sekundarnih potreba, kao i potreba grupe i zajednice, to
izjednačavanje potpuno je pogrešno. Motiv je unutrašnji podražaj, poticaj u
strukturi same ličnosti, u njenom mentalnom i intelektualnom sklopu. Još preciznije je reći da je motiv sklop unutrašnjih energetskih i voljnih elemenata i
struktura ličnosti koje autoregulišu i određuju njeno ponašanje, bez obzira da li
su inicirane unutrašnjim ili spoljašnjim pobudama i podsticajima.
Potrebe i motivi se prepliću u svakodnevnom čovekovom životu, pa
i to posmatračima i istraživačima stvara teškoće da jasno razlikuju i razdvoje ova dva elementa ljudske i društvene pokretačke i “energetske” snage.
Motiv je prepoznatljiv kad se ispoljio, ovaplotio, izrazio, bio u nekoj radnji,
aktivnosti dešavanju. Na drugoj strani, potrebe vidimo, osećamo, znamo i
onda kada se nisu ostvarile, izrazile, zadovoljile. To je posebno karakteristično
kod zajedničkih potreba (grupa, kolektiv, društvo). Ako uzmemo, kao primer,
potrebu za komunikaciom među ljudima, onda vidimo da je motiv jedan (preneti
nešto drugome/drugima) dok su potrebe brojne (kada, kako, kojim sredstvima,
na koji način, u koje vreme). Ovaj primer pokazuje kako se potrebe razvijaju,
gomilaju, zastarevaju, nastaju nove u širokom rasponu od Mratona do mobilnog telefona i Interneta. Ko može pretpostaviti šta je sledeće u neobuzdanim i
samoreprodukujućim potrebama za komunikaciom?
75
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
2. Interesi
Značenje pojma interes može se dovesti u vezu sa latinskom reči interesse,
interessum (biti između, uzeti učešće). Tako se interes može označiti kao nastojanje da se pređe rastojanje između potrebe i objekta te potrebe (momenta zadovoljenja potrebe). To podrazumeva određenu akciju prema predviđenom objektu
potrebe. Interes je izražena, “osvešćena” (svesno artikulisana) potreba. Za interese
važi stav, kao i za potrebe, da su to pokretači razvoja i napretka društva. (Naravno,
podrazumeva se i suprotno dejstvo interesa). Izvori interesa su praktične, racionalne, potrebe, motivi, stavovi, akcije, ali i iracionalne, patološke potrebe i motivi.
Grupni, društveni interes predstavlja socijalnu vrednost (sponu), kojom se pojedinac vezuje za socijalnu sredinu.
Interesima nazivam osnovne orijentacije koje su vezane za određene fundamentalne
uslove moguće reprodukcije i samokonstituisanja ljudskog roda, naime za rad i interakciju. Stoga te orijentacije nisu usmerene na zadovoljavanje neposredno empirijskih
potreba, nego za rešavanja sistemskih problema uopšte.
Jirgen Habermas
Prema subjektu interesa, možemo podeliti interese na lične, porodične,
etničke, verske, generacijske. Prema području na kome se interesi ispoljavaju,
mogu se podeliti na ekonomske, političke, socijalne, kulturne, ili uopšteno na
materijalne i duhovne interese.
Interesne grupe su one društvene grupe koje se okupljaju oko jednog ili
više interesa, nastojeći da ih zaštite i brže ili potpunije realizuju, stupajući time
u odnose sa drugim grupama ili sa državom. Tako, ekonomske grupe nastaju
oko nekog ekonomskog interesa (poslovna, finansijska i trgovačka udruženja,
komore, udruženja potrošača). Socijalne interesne grupe nastoje da istaknu,
pokrenu i zaštite neki socijalni interes (sindikati, nezaposleni, grupe za socijalnu pomoć). Političke grupe pokreću posebna pitanja (partije, pokreti, politička
udruženja, udruženja žena, omladinske organizacije). Pomenimo i interesne grupe
u oblasti kulture (udruženja književnika, filmskih i dramskih umetnika, kompozitora, muzičara).
Kada interesne grupe usmere svoje delovanje i aktivnosti na određene
nosioce moći, vlasti i njihove centre i vrše pritisak da bi brže i potpunije ostvarili svoje interese, onda one prelaze u oblik grupa za pritisak. Grupe za pritisak deluju na pojedince i institucije koji su nosioci vlasti i uticaja (ekonomskog,
političkog) i koji donose značajne odluke. Grupe za pritisak u svom delovanju
koriste medije, deluju na javno mnenje, ali i tajno nastupaju prema pojedincima
i grupama, koristeći i druga sredstva (ucene, podmićivanje). Grupe za pritisak
76
POTREBE, INTERESI I VREDNOSTI
mogu biti formalne i neformalne, ad hoc ili na duže vreme formirane. Posebni oblici
grupa za pritisak su lobi (lobističke grupe). To su obrazovani i informisani pojedinci,
specijalisti za određene oblasti, koji su dobro plaćeni, i koji deluju raznovrsno što se
tiče vremena, mesta, sredstava. Poznati su u svetu razni lobiji (“farmerski”, “medicinski”, “vojni”, “naftni”, “filmski”, “farmaceutski”). Svi značajniji sektori razvijenog društva nastoje da organizuju interesne grupe i grupe za pritisak (lobističke
grupe), kako bi obezbedili prisustvo u centrima moći i odlučivanja.
3. Vrednosti
Teško je odrediti i precizno definisati pojam vrednosti, pošto je to kategorija koja zalazi u oblast psihološkog stanja i unutrašnjeg doživljaja svakog pojedinca. Složićemo se, ipak, da su osnovne vrednosti život, sloboda, pravda, dobrota,
lepota, znanje, materijalno bogatstvo, uspeh. Vrednosti se nalaze u osnovi svih
čovekovih delatnosti i čovekove društvene svesti, kao stavovi, ponašanja, verovanja, ubeđenja, odluke. Vrednosti su korektori potreba i interesa, ali i motiva, želja,
akcija. One vrše njihova usmeravanja, dopune, selekciju. Vrednosti su određeni
standardi pomoću kojih se shvata da li je nešto poželjno ili nepoželjno, dobro ili
loše za pojedinca, grupu, zajednicu, društvo, državu.
Postoji mnoštvo tipologija i kriterija prema kojima se vrši klasifikacija
vrednosti. Ovde će biti reči o podeli vrednosti na dve velike grupe. Prema kriteriju
opštosti, vrednosti se mogu podeliti na univerzalne vrednosti (život, sloboda), grupne
vrednosti (pravda, jednakost, ekonomski uspeh) i lične vrednosti (dobrota, lepota,
znanje). Prema karakteristikama i područjima ispoljavanja, vrednosti se dale na:
saznajne (istina, nauka, znanje), ekonomske (rad, korisnost, bogatstvo, proizvodnja,
profit, tržište), političke (vlast, moć, demokratija, parlamentarizam, pluralizam), religijske (sveto, nedodirljivo, neporecivo), estetske (lepo, prijatno, ugodno), moralne
(dobro, pošteno, humano, ljudsko), pravne (zakonski, pravično, nezavisno).
Vrednosti su uvek vezane za potrebe i interese pojedinca ili grupe. Lako
možemo pretpostaviti da su, za većinu ljudi, osnovne vrednosti život, sloboda,
pravda, jednakost, lepota, dobrota, znanje i uspeh. Sve ono što je suprotno pomenutim vrednostima, smatraćemo da nije vredno i poželjno za većinu ljudi. Ali
moramo prihvatiti činjenicu da za nekoga pomenute vrdnosti nisu nešto poželjno,
ono što usmerava njegovu aktivnost. Tako, recimo, život nije univerzalna i trajna
vrednost za samoubice. Ovde se treba setiti Sartrovog stava da su vrednosti pitanje
čovekovog izbora. Dakle, preovlađujuće vrednosti su racionalnog karaktera, ali ne
možemo isključiti ni prisustvo iracionalnog u usmeravanju pojedinačnih i grupnih
akcija u pojedinim istorijskim fazama razvoja društva i civilizacijskog toka.
77
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Vrednosti su u stalnom odnosu sa potrebama i interesima, ali se ne
mogu poistovetiti sa njima u sinonimnom značenju, kako to čine neki autori.
Potrebe se mogu zadovoljiti i bez artikulisanog i svesnog vrednosnog stava
i standarda. Interesi pojedinca ili grupe mogu biti nametnuti i onda kada su
protiv vrednosnih normi određene sredine. Potrebe i interesi mogu da se suprostavljaju vrednostima i vrednosnim orjentacijama (nacionalizmu, tradicionalizmu, liberalizmu) kada ove sprečavaju njihovo zadovoljenje, ispoljavanje
i razvoj. Dakle, potrebe i interesi utiču na promenu vrednosti i vrednosnih
stavova i orjentacija, ostajući u disfunkcionalnoj poziciji čak i sa promenjenim
vrednostima i okolnostima u kojima je došlo do te promene. Isto tako, formirane vrednosti jedne sredine ili grupe utiču na zadovoljenje potreba (podstiču,
zadržavaju ili odlažu), kanališu ispoljavanje različitih interesa, sprečavajući
(ili podstičući) njihov sukob.
Iz prethodnog se vidi da dolazi do nestajanja, prevazilaženja određenih
vrednosti i nastajanja novih. To potvrđuje da su vrednosti društvena i istorijska
kategorija, dakle, podložna stalnim promenama. Razvojem društva, formira
se, razvija i menja sistem vrednosti kao skup vrednosnih obrazaca društvenih
grupa i zajednica. Nije dobro za jedno društvo ako se sve usvojene vrednosti
i vrednosne orjantacije dugo zadržavaju. Isto tako, loše je ako se vrednosni
sistem često menja. I jedno i drugo izaziva zbunjenost, dezorjentaciju, nespokoj
i nepoverenje kod ljudi
Vrednosti su društveno uslovljene kategorije. One zavise od stepena
razvijenosti i karaktera društva. Ono ih formira, usmerava, odlučujuće utiče na
njih. To su pasivne vrednosti. Na drugoj strani, vrednosti utiču na društvo, na
njegov razvoj, njegove glavne osobine, usmeravaju njegov tok, koriguju njegovu
“putanju”. To su aktivne vrednosti. Vrednosti mogu biti čuvari tradicije, ali i
pokretači novog, promena, napretka. Vrednosti su često odlučujući momenti
stabilizacije (stabilnosti) nekog društva, ali često mogu biti i uzrok stagnacije
i raspada društva. Može se reći da je kriza društva i kriza sistema vrednosti
uzajamno proporcionalan odnos. “Dobra društva” počivaju na vrednostima kao
što su znanje, istina, pravda, tolerancija, dobrota, lepota, sloboda, uspeh. “Loša
društva” počivaju na “vrednostima” (ne - vrednostima) kao što su neznanje,
neistina, nepravda, netolerancija, zlo, ružno, nesloboda, neuspeh. Sociologija
traga za uslovima i uzrocima stvaranja, širenja, održavanja, menjanja i nestajanja pojedinih vrednosti i celog sistema vrednosti i odgovarajućih posledica koje
to stanje ostavlja na pojedinca i društvo.
Ovde ističemo nekoliko autora i naslova u kojima se može sresti takav stav o odnosu
između potreba i vrednosti: B.Đukanović, M.Bešić (2000); R.Božović, Komparativno sociološko
istraživanje svojine i preduzetništva u prelaznom periodu, “Luča”, Nikšić, 1995.; B. Horvat,
Politička ekonomija socijalizma, Zagreb, 1982.
78
POTREBE, INTERESI I VREDNOSTI
TEME ZA ANALIZU I RAZGOVOR NA VEŽBAMA
Kada se Kolumbo vratio kući, mogao je da kaže svojim pokroviteljima, kralju Ferdinandu i kraljici Izabeli, da iako nije pronašao Indiju, može da potvrdi da je zemlja
zaista okrugla.
Ja sam u Indiju krenuo idući na istok, preko Frankfurta. Leteo sam u biznis klasi
Lufthanze. Tačno sam znao u kom pravcu idem zahvaljujući GPS ( Global Positioning System) mapi na ekranu koji je iskočio iz naslona za ruku moje stolice u avionu.
Sleteo sam sigurno i na vreme. I ja sam sreo ljude Indije. Kolumbo je tražio hardver
- dragocene metale, svilu i začine - izvore bogatstva njegovog vremena. Ja sam tragao
za softverom, umovima, složenim algoritmovima, naučnim radnicima, kol centrima,
protokolima za transmisiju, pronalascima u optičkom inženjeringu - izvorima bogatstva našeg doba.
Kolumbo je bio srećan što Indijance koje je sreo može da načini svojim robovima,
nepresušnim izvorom besplatnog manuelnog rada. Ja sam samo želeo da shvatim zašto
Indijci koje sam sreo uzimaju naš rad, zašto su postali jedan toliko važan izvor za
preuzimanje usluga i poslova informativne tehnologije iz Amerike i drugih industrijalizovanih zemalja.
Tomas L. Fridman
Mnoge tehnologije koje se razvijaju za poslovne potrrebe korisne su i za socijalizaciju
i obrnuto. Na veliku žalost poslodavaca koji su otkrili da tehnologija koja je trebalo
da uveća produktivnost njihovih radnika ima suprotno dejstvo i smanjuje je, dok kao
prateću pojavu ima veću socijalizaciju na radnom mestu.
………U slučaju komunikacijskih tehnologija, naša očekivanja su usredsređena
prvenstveno na tri polja: prenos, komunikaciju i čuvanje (skladištenje). Sve troje igra
središnju ulogu u razvoju kompjuterske tehnologije i Interneta, i uobičajeno je što se
Internet smatra sredstvom prenosa (“Kuda bi ste danas?”), sredstvom komunikacija
(elektronska pošta, e-phone, itd.) i aparatom za pohranjivanje podataka (neka vrsta
umrežene enciklopedije).
……. Bio prostor realan ili virtuelan, naša sposobnost da ga stalno ispunjavamo je neumanjena (….), ali naša sposobnost da ga obuhvatimo u smislu da ga prigrlimo, da ga
simbolički obgrlimo da ga razumemo, ne uvećava se istom brzinom. Imati informaciju
i znati šta ona znači potpuno su različite stvari.
Stiven Džouns
Život će biti srećniji za on-line pojedince zato što će ljudi s kojima se najintezivnije saobraća biti više birani na osnovu zajedničkih interesa i ciljeva nego na osnovu
slučajne blizine. Komunikacija će biti delotvornija i produktivnija, te tako i ugodnija.
Liklajder J.C., Tejlor R.V.
79
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Prva žena turista u kosmosu
Amerikanka iranskog porekla Anušeh Ansari, prva žena turista u svemiru i još
dva kosmonauta, poleteli su rano jutros (18.9. 06) iz Bajkonura u Kazahstanu na
Međunarodnu svemirsku stanicu, prenele su jutros svetske agencije.
Analizirajte sledeću sliku i tekst. Šta možete zaključiti o (zlo)upotrebi tela u političkoj propagandi i političkom marketingu, o potrebama i vrednostima u sklopu takvog marketinga.
Glasajte za nas, gole smo! Nova vanparlamentarna poljska Partija žena nastoji da
privuče birače razgolićenim kandidatkinjama na predizbornim plakatima i porukom
„Poljska je žena - nema šta da krije“. Sedam najlepših zvaničnica te partije našle su
hrabrosti da se u konzervativnoj Poljskoj javno obnaže na plakatima. „Gole smo i
iskrene. Čiste su nam ruke, srca i namere“, poručuju.
80
POTREBE, INTERESI I VREDNOSTI
Složna braća: Jaroslav (levo) i Leh (desno) Kačinski
Devet meseci pošto je ideju proglasila neprihvatljivom, poljska vladajuća partija ( Partija za zakon i pravdu) je od blizanaca Kačinski načinila najmoćnije ljude u zemlji tako
što je Jaroslava imenovala za premijera koji će služiti mandat pored predsednika Leha,
svog brata koji je stariji 45 minuta. “Odlučili smo da preuzmemo rizik i da predsednik i premijer budu dvojica braće”, rekao je Jaroslav koji će sada od brata zatražiti da
formira kabinet. Partija za zakon i pravdu imenovala je Jaroslava pošto je prethodno
prihvatila ostavku premijera Kazimirez Marcinkijeviča koji je nedavno naljutio blizance zbog toga što je pokazao neočekivane znakove političke samostalnosti.
Ima mnogo optužbi na račun narodnih poslanika da su pod uticajima raznih
interesnih grupa, odnosno lobija. Da li su ustanovljeni neki lobiji?
- Poslanik sam od 2001. godine .... Naravno da postoji uticaj biznisa na politiku. Toga ima svuda u svetu i nije toliko netransparentan u nekim zemljama. S druge
strane, u nekim zemljama nije problem da se o tome razgovara. On postoji i kod nas i
uvek je važno naći dobar balans između onoga što je interes kapitala i interes društva.
U zemljama gde nema tog balansa ima mnogo problema - ekoloških, socijalnih i tu
biznis uspeva, kupujući poslanike za različite odluke, da udalji tu zemlju od evropskih integracija terajući poslanike da donose odluke protivne zakonodavstvu Evropske
unije. To će se verovatno kod nas dešavati u budućnosti.
Opozicija Vas je optuživala da ste kao vlasnik preduzeća za promet računarima
DG izdejstvovali ukidanje poreza na računare. Ima li istine u tim tvrdnjama?
- Imam preduzeće, radnju koja prodaje računare. Ideja da se ukine PDV na
računare, odnosno da se smanji sa 18 na osam odsto, u programu je moje stranke zato
što je ovu zemlju potrebno kompjuterizovati i što bi građanima trebalo olakšati kupovinu računara, jer će predstavljati jedno od sredstava za rad u budućnosti.
81
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
U Evropskom parlamentu lobiji su odavno legalizovani. Postoji preko 400
lobija koji imaju svoje kancelarije i zastupnike. Da li se planira nešto slično i u
vašem parlamentu?
Upravo ti lobiji služe da spoje politiku i realan život. Dobro bi bilo da budu legalizovani, jer bi se onda izbegle priče da su poslanici na ovaj ili onaj način korumpirani.
Iz intervjua s jednim poslanikom
Šta možete reći o potrebama i vrednostima na primeru Madonine
koregrafije i scenografija na koncertu?
82
POTREBE, INTERESI I VREDNOSTI
Za koju temu možete vezeti postupak ilustrovan na ovoj fotografiji?
Monasi cepaju plakat sa likom Madone u ruskoj prestonici
Koncertna turneja američke pevačice nazvana “Otkrovenje” uzbudila je mnoge
duhove, posebno crkvene.
PITANJA
1. Nastanak i karakteristika potreba.‚
2. Razlika između potreba i motiva?
3. Šta podrazumeva stav da su potrebe istorijska kategorija, obrazložite to
analizirajući impresije Tomasa L. Fridmana o Indiji?
4. Kako potrebe utiču na razvoj informatičke tehnologije (stav Stivena Džonsa)?
. Potreba za virtuelnim prostorom (Stiven Džouns)
6. Da li informatička tehnologija smanjuje ili povećava socijalizaciju savremenog
čoveka?
7. Odlazak prve žene kao turiste u kosmos, govori o ljudskim potrebama, interesima ili vrednostima?
8. Pojam i značaj interesa
9. Interesne grupe i grupe za pritisak.
10. Analizirajte vrednosti, i nterese i moć na primeru braće Kačinski
11. Šta su to vrednosti i kako se one dele?
12. Kako zamišljate osnovne vrednosti “dobrog društva”, a kako osnovne vrednosti “lošeg društva”?
13. Navedite primer krize i transformacije sistema vrednosti u svom okruženju?
83
V DRUŠTVENE GRUPE
1. Pojam i osnovne karakteristike
Ako je čovek prvi gradivni elemenat društva, onda su društvene grupe
prva celina ili kolektivni elemenat u “zgradi” zvanoj društvo. Sve počinje od
društvenih grupa. One su početak i uslov nastanka svake šire celine (zajednice,
države, društva). Društvene grupe se mogu odrediti kao skup manjeg ili većeg
broja ljudi povezanih određenim potrebama i interesima, koje vrše određene funkcije i uspostavljaju određene odnose.
Postoje različiti uzroci i uslovi nastanka društvenih grupa. To zavisi od
potreba i interesa oko kojih se grupa okuplja. Sociološki posmatrano postoje dva
osnovna načina formiranja grupa. Prvo su grupe nastale od nekog spoljašnjeg
interesa. To su “grupe po sebi”, čiji članovi nemaju zajedničke potrebe i interese,
odnosno oni ih ne osećaju kao takve, nisu ih svesni. Takva grupa je grupa TVgledalaca. Nju je “formirala” određena TV-stanica radi istraživanja gledanosti
svog programa. Članovi grupe su potpuno nezavisni jedni od drugih, nemaju iste
potrebe, interese i vrednosti. Oni nisu grupa “za sebe”, nastala zbog artikulacije
svojih unutrašnjih potreba i interesa. Slično se može reći i za grupu potrošača
električne energije, oni su grupa za određenu kompaniju koja vrši prenos i prodaju
električne energije. Isto tako grupa može nastati delovanjem nekog društvenog
subjekta, koji daje pravila i propise za formiranje određene grupe. Tu se članovima
grupe određuju (nameću), za kraće ili duže vreme, potrebe, interesi i ciljevi, pa
čak i određeni sistem vrednosti. Takve grupe formira država u oblasti odbrane i
zaštite ljudi i poretka (policija, vojska, zatvori, sudovi), u oblasti finansija (razne
komisije i saveti), zatim u delu rada u javnom sektoru i slično
Drugi način formiranja društvene grupe jeste nastanak “grupe za sebe”.
Zbog ostvarenja nekih zajedničkih potreba i interesa, ljudi se udružuju u grupu,
svesni svojih uloga, obaveza i odgovornosti. Veoma je širok spektar uzroka i
uslova nastanka takvih grupa. One se nekada formiraju na bazi nekog spoljašnjeg
faktora, događaja koji ih privlači (publika na nekoj sportskoj ili kulturnoj priredbi). Članovi takve grupe su veoma raznorodnog interesovanja i potreba, starosne, polne i socijalne strukture. Njihov interes traje dok traje događaj oko koga
su se okupili. Dalje praćenje uzroka i oblika formiranja društvenih grupa pokazuje da se interesi sve više sužavaju, produbljuju i postaju bliži (od perifernih,
sekundarnih do primarnih ). Tako se lepeza društvenih grupa sužava od pokreta
84
DRUŠTVENE GRUPE
(pokret potrošača), grupa vršnjaka, školske generacije, drugova iz kraja, preko
proizvodne grupe, profesionalne grupe, etničke, verske, političke, do rodbine i
porodice kao najbliže (primarne) društvene grupe.
Društvena grupa je stvarna kolektivna jedinica, ali delimična, koju neposredno možemo
posmatrati, a zasnovana je na kontinuiranim i aktivnim kolektivnim stavovima, jedinica koja ima da ostvari zajedničko delo, koja je jedinstvo stavova, dela i ponašanja,
koja čini jedan strukturabilni društveni okvir i teži ka relativnoj koheziji manifestacija
društvenosti.
Žorž Gurvič
Savremeno društvo je društvo mnoštva grupa. Što je društvo razvijenije,
bogatije i privlačnije to je i broj društvenih grupa veći. Grupe uspostavljaju različite
međusobne odnose, menjaju oblike i sadržaje, pojačavaju ili gube svoj uticaj, moć,
značaj i ulogu u društvu. Grupe ponekad menjaju svoj naziv, a zadržavaju sve ostale
karakteristične elemente. Isto tako, grupe menjaju principe i kriterije funkcionisanja a zadržavaju raniji naziv. Dakle, grupe nastoje da se prilagode spoljašnjim uslovima i zahtevima, ali i nekim unutrašnjim odnosima i stanju u grupi. Društvene
grupe čine osnovu dinamike i socijalne mobilnosti u društvu. Ovde je potrebno
naglasiti odnos i razliku između društvene grupe i društvene zajednice. Često se
ta dva pojma i termina upotrebljavaju u sinonimnom značenju, iako to teorijski
i empirijski nije uvek opravdano. Termin zajednica više ima vrednosno značenje:
upućuje na prisnije i neposrednije veze, na potrebu da se uvek bude zajedno i
deluje skladno (bračna zajednica, radna zajednica, mesna zajednica). Dok termin
društvena grupa ima “neutralno” značenje: bilo koji skup ljudi povezan određenim
potrebama, interesima, zahtevima i ulogama. Nekada se, zaista, termin zajednica i termin grupa poklapaju, odnose na isto i mogu se upotrebiti u sinonimnom
značenju. Takav je slučaj sa već pomenutim zajednicama, odnosno društvenim
grupama, kao što su porodica, brak, radna grupa i slično
Na drugoj strani termin zajednica može da uključuje više društvenih
grupa, kao što je to slučaj sa nekom regionalnom zajednicom, koja uključuje više
sela i gradova kao teritorijalnih grupa. Zajednica može da podrazumeva i mnoštvo
različitih društvenih grupa. Takav primer nalazimo kod zajednice država, kao što
je Evropska unija (Ona je u početku imala naziv Evropska ekonomska zajednica).
Dakle, za društvenu (ljudsku) zajednicu bi moglo da se kaže da je to specifičan
oblik društvene grupe, odnosno poseban kvalitet i struktura veza i odnosa među
ljudima koji stvaraju osećaj kolektiviteta i zajedništva u prostoru i životu. Te da
se za svaku društvenu grupu ne može upotrebiti termin zajednica u sinonimnom
značenju. Nemački sociolog Ferdinand Tenis (1855-1936) tvrdio je da se zajednica (Gemeinschaft) zasniva na organskoj solidarnosti i vezama, dok se društvo
85
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
(Gesellschaft) zasniva na mehaničkim vezama. Danas se može reći da i pojam i
termin zajednica podrazumeva mehaničke veze, koje su uslovljene određenim,
manje ili više trajnim, potrebama i interesima.
2.
Struktura grupe
Društvena grupa ima svoju određenu strukturu. Ona je specifična i svojstvena svakoj grupi zasebno. Ipak, postoji nekoliko osnovnih elemenata koji su
karakteristični za sve grupe i na osnovu kojih se može posmatrati, istraživati neka
grupa i donositi stavovi o njenoj veličini, značaju i ulozi u društvu. Prvi elemenat
u strukturi grupe predstavljaju ljudi, ličnosti sa svojim ambicijama, sklonostima
i težnjama. Ljudi stupaju u određene, nužne ili dobrovoljne, međusobne odnose
i na taj način započinju formiranje grupe kao forme koja oblikuje i zadržava te
odnose. Veličina, struktura, karakter i trajnost grupe zavise od potreba, interesa,
želja i ambicija ljudi koji je sačinjavaju. Čovek ne može da ostvari svoj potencijal,
niti svoje želje i potrebe kao usamljeno, izolovano biće. On to može jedino preko
jedne ili više grupa u koje se uključuje. Dakle, grupa je nužan i primaran uslov
ostvarenja čoveka kao društvenog bića.
Grupa ima određene potrebe na osnovu kojih razvija aktivnosti, delatnosti i pribavlja sredstva za njihovu realizaciju. Potrebe su osnovni uzrok nastanka i razvoja neke grupe. One su istovremeno i kriterij odvajanja, razlikovanja i uspostavljanja odnosa među grupama. Društvena grupa uključuje mnoštvo
pojedinačnih, istih ili sličnih, potreba. To nije mehanički zbir potreba, već je to
dugotrajni proces usklađivanja i artikulacije pojedinačnih potreba, kako bi se
formirale zajedničke, više i složenije potrebe. Tako nastaju potrebe grupe, koje
su autonomne, nezavisne, često se nadređuju individualnim i ličnim potrebama.
Potrebe su pokretačka snaga svake grupe. Što su razvijenije i savremenije, to je
grupa snažnija i ima više mogućnosti da uspostavlja svestranije odnose i veze sa
drugim grupama u društvu. Grupa mora stalno da pronalazi nove načine i oblike
usklađivanja individualnih i grupnih potreba, kako ne bi došlo do narušavanja
odnosa u grupi, odnosno njene stagnacije ili raspada.
U grupi se uspostavljaju određeni odnosi (saradnje, pomoći, podrške) koji
predstavljaju početak artikulacije potreba i njihovo pretvaranje u interese. Ako su
potrebe osnovni uslov formiranja neke grupe, onda su interesi bitan činilac njenog
funkcionisanja i razvoja. Ljudi stupaju u grupu da bi ostvarili neke svoje interese
(primarne ili sekundarne). Od toga kako će se uskladiti interesi među članovima
grupe, zavisi način funkcionisanja i budućnost same grupe. Ako preovlađuju
odnosi saradnje i uzajamne pomoći i podrške među članovima, onda će grupa
dobijati sve više značaja i uticaja u društvu. U suprotnom, ako počinju da vladaju
86
DRUŠTVENE GRUPE
odnosi surevnjivosti, ako se teži za nametanjem ličnih interesa, onda grupa dolazi
u krizu, počinju sukobi i preti opasnost da se raspadne.
Svaka grupa mora da uspostavi određene norme i pravila, kako bi mogla
funkcionisati i obavljati svoju osnovnu ulogu, odnosno kako bi mogla zadovoljiti
potrebe i interese svojih članova, kao i uže i šire sredine. Da bi se uspostavili
skladni odnosi u grupi, neophodno je da postoje pravila i norme na osnovu kojih
se grupa organizuje, odnosno kako se u njoj deluje, te koji su zadaci i obaveze
njenih članova. Za neke grupe postoje pravila i norme koje država propisuje, a
koje grupa mora uključiti kako bi dobila odobrenje za svoje delovanje. To su grupe
koje imaju obavezu da se registruju kod državnih institucija, kako bi zadovoljile
određene standarde koji su im neophodni radi formiranja i delovanja (političke
partije, sportski kolektivi, obrazovne grupe). Većina društvenih grupa same donose
određena pravila na osnovu kojih se zasnivaju i funkcionišu. Nekada grupa ima
određena pravila i norme koje dugo traju, nasleđuju se i prenose sa jedne generacije na drugu (verske, etničke grupe). Postoje slučajevi gde grupe često menjaju
norme i pravila rada i ponašanja kako bi se prilagodile promeni uslova u okruženju
(radne i profesionalne grupe). Pravila rada, ponašanja i odnosa u jednoj grupi
povezani su sa određenim sistemom vrednosti. Zato, često kršenje normi i pravila
u nekoj grupi može da bude pokazatelj narušenog sistema vrednosti te grupe. Isto
tako, dugo zadržavanje pravila i normi koje je vreme “pregazilo”, ukazuje na
nedostatke i slabosti grupe i može biti uzrok njene stagnacije i propadanja.
Bitan elemenat u strukturi grupe jeste njena unutrašnja organizacija,
odnosno podela zadataka i uloga među članovima grupe. Tu se govori o uspostavljanju neophodne hijerarhije uloga, odnosa i obaveza. Samo dobro organizovane
grupe imaju mogućnost da ostvare potrebe, interese i ciljeve zbog kojih su nastale.
Grupa ima rukovodioca ili rukovodstvo koje se stara o izvršenju svih zadataka i
obaveza. Zatim grupa ima kreatore ideja, planova i projekata koji će učiniti grupu
značajnom, čvrstom, neophodnom i dovesti je na što bolje pozicije u društvu. Zbog
toga je važna podela uloga među članovima grupe, prema sposobnosti, znanju i
kompetentnosti. Prema principima i karakteru organizacije može se zaključiti da
li je grupa demokratski i liberalno usmerena, ili je više sklona militarizmu i diktaturi, odnosno da li je grupa labave i nestabilne strukture, koja često “sklizne” u
anarhiju. Organizacija često može postati predmet sukoba unutrašnjih snaga koje
zastupaju svoje parcijalne i kratkoročne interese.
Svaka društvena grupa mora postići, ostvariti i imati određeni rezultat
svog delovanja. To je elemenat na osnovu koga procenjujemo snagu i značaj grupe.
Rezultat je ono zbog čega je ona nastala. To može biti neki proizvod, usluga,
program, projekat, akcija ili bilo koji postignuti uspeh. Naravno, rezultat delovanja neke grupe može biti i izostanak svih ovih elemenata. U tom slučaju grupa ne
ostvaruje svoje osnovne ciljeve, ne zadovoljava potrebe i interese svojih članova,
87
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
nije produktivna i korisna u užem i širem okruženju. Takva grupa se, često, održava
stvarajući konflikte u odnosima među grupama i u okruženju, kao i manipulacijama
interesima i potrebama u odnosima unutar grupe i među grupama.
Na kraju dolazi veličina grupe i njen sastav (polni, starosni, obrazovni),
kao rezultat postojanja i funkcionisanja svih prethodno pomenutih elemenata. Ako
su zastupljeni svi pomenuti elementi u strukturi grupe, te ako oni deluju na efikasan
način, onda će veličina i sastav grupe biti zadovoljavajući i odgovarajući za njeno
uspešno delovanje. Veličina grupe će se povećavati, ostajati ista ili smanjivati
u zavisnosti od skladnog funkcionisanja njenih strukturalnih elemenata. Grupa
će biti privlačnija za nove članove ukoliko ima dobru strukturu. Svi pomenuti
elementi čine jednu integralnu celinu od koje zavisi funkcionisanje grupe, njena
uloga i dužina trajanja. Ako neki od elemenata ne funkcioniše, grupa dolazi u
krizu, postaje nefunkcionalna, neproduktivna, neuspešna i članovi je napuštaju.
3. Podela društvenih grupa
Na osnovu prethodne rasprave uočavamo da postoje uzroci i razlozi formiranja mnoštva grupa u društvu. Postoje različiti principi podele i klasifikovanja društvenih grupa prema velikom broju kriterija. Ovde će biti reči o podeli
društvenih grupa prema četiri opšta kriterija.
1. Prema kriteriju bliskosti, grupe se dele na primarne (porodica, rodbina, vršnjaci,
radna grupa) i sekundarne (klase, partije, sindikati, udruženja). Primarne grupe
su blisko vezane za čoveka, njegova egzistencija i način života direktno zavise od
pripadnosti tim grupama. Za neke od njih čovek nema izbora (porodica, rodbina,
vršnjaci). Sekundarne grupe čovek najčešće bira. On može da napusti neku od tih
grupa, da pređe u drugu ili da uopšte ne pripada nekoj od tih grupa.
2. Prema unutrašnjoj strukturi, postoje strukturisane (formalne, uređene) grupe
(porodica, politička partija, sindikat) i nestrukturisane (neformalne) grupe
(publika, masa, gomila). Strukturisane grupe imaju određenu formu, svoju
čvrstu strukturu u kojoj su utvrđeni odnosi, položaj i uloga njenih članova.
Nestrukturisane grupe nastaju zbor nekog kratkoročnog interesa i cilja, nemaju
unutrašnju strukturu i precizne odnose i uloge. One traju samo dok traje pojava
ili događaj zbog koga su se okupile.
Žorž Gurvič je utvrdio čitav spektar kriterija na osnovu kojih se može izvršiti klasifikacija društvenih grupa. Ti kriteriji su: sadržaj, opseg, trajanje, ritam, rasutost, osnov formiranja,
stepen ispoljenosti, funkcije, orjentacija, način prožetosti grupe globalnim društvom, stepen spojivosti između grupacija, način prinude, način upravljanja, te stepen jedinstva u grupi. Na osnovu
tih kriterija, Gurvič je konstatovao da postoji 49 različitih vrsta društvenih grupa.
88
DRUŠTVENE GRUPE
3. Prema veličini, grupe se klasifikuju na velike (klase, nacije, verske grupe, tvgledaoci, publika) i male grupe (porodica, vršnjaci, trijade).
4. Prema vremenu trajanja, grupe se mogu podeliti na ad hoc (privremene, trenutne) grupe (publika, masa, gomila) i na trajne (trajnije) društvene grupe
(porodica, etnička grupa, verska grupa, sindikat, profesionalno udruženje).
4. Odnosi u grupi i među grupama
Potrebno je nešto više analizirati odnose koji se uspostavljaju i razvijaju
unutar društvene grupe, kao i odnose koji se uspostavljaju između grupa. To je
najvažnija strukturalna karakteristika svake društvene grupe. Grupa nastaje kao
prostor u kome pojedinci nastoje da zadovolje svoje potrebe i interese i ostvare postavljene ciljeve. Svaki čovek mora pripadati određenom broju grupa, jer je to uslov
njegove egzistencije i ostvarenja njegovih potencijala. Usamljen i izolovan pojedinac nije u mogućnosti da ispolji i realizuje svoj talenat, znanje, ambicije i želje. To
je jedino moguće u društvu, jer je čovek društveno biće. A društvo je sastavljeno od
raznovrsnih društvenih grupa i njihovih odnosa.
Od rođenja pojedinac započinje svoj hod kroz primarne i sekundarne grupe,
u nameri da razvije svoje potencijale, zadovolji potrebe i interese i ostvari postavljene ciljeve. Porodica je prva, osnovna i neizbežna grupa kojoj pojedinac pripada.
Već tu on počinje da stiče određena znanja, informacije, potrebe i navike. Tu pojedinac uči da bude koristan član grupe, da radi, da se razvija i da na različite načine
doprinosi dobrom stanju u porodici i dobrom položaju porodice u okruženju. Prvi
oblici socijalizacije ličnosti, ostvaruju se u porodici kao primarnoj grupi. Za dalji
razvoj pojedinca važno je znati da li se pomenuta socijalizacija odvijala kroz proces
solidarnosti, saradnje, podrške i ljubavi, ili kroz sukobe i teškoće. Zbog toga je
veoma bitno sa kakvim će navikama i ambicijama pojedinac “krenuti” iz porodice
kroz mrežu društvenih grupa, u potrazi za sredstvima, uslovima i načinima svoje
afirmacije u društvu.
Odnosi u grupi su veoma složeni i zavese od velikog broja faktora. Najpre
od sastava grupe, zatim od njenih interesa i ciljeva, pa od mesta i položaja grupe
u društvu, kao i od stepena razvijenosti i ukupnog stanja društva, odnosno uslova
i stanja u svetu. Odnosi u grupi mogu biti dobri (zasnovani na racionalnim, solidarnim i tolerantnim principima), ali i loši (počivaju na zavisti, manipulaciji, sukobima). Grupa je neka vrsta omeđenog prostora (polja) u kome se odvija takmičenje
između pojedinaca, između pojedinaca i kolektiva, kao i između samih kolektiva.
Takmičenje često prerasta u borbu pojedinačnih ili kolektivnih interesa u grupi.
Javlja se težnja za nametanjem pojedinačnih i posebnih interesa, za potiskivanjem i
potčinjavanjem drugih ljudi.
89
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Kada se razmatraju odnosi u društvenoj grupi, posebnu pažnju treba obratiti na mesto i ulogu pojedinca, na uslove i mogućnosti njegovog razvoja i delovanja. Delovanje i uspeh grupe često zavisi od sposobnosti, moralnih i voljnih
karakteristika nekoliko pojedinaca. Obično su to kreatori, inspiratori i pokretači
najvažnijih aktivnosti koje grupa preduzima. Postoji jedan deo grupe koji preuzima i operacionalizuje ideje, zamisli i postavke sposobnih i dobronamernih pojedinaca – kreatora i inspiratora rada grupe. Najveći deo grupe koristi rezultate ovih
prethodno pomenutih, tako što se delimično uključuje u sam proces sticanja materijalnih dobara i drugih vrednosti ili se javlja samo kao njihov pasivni potrošač.
Ako grupa stvara više prostora i povoljnije uslove za delovanje “kreatora” i “operativaca”, onda će se ona brže razvijati i postići bolje rezultate. Takva grupa
počiva na trajnim i pravim vrednostima i pojedinci joj se rado priključuju a retko
i teže je napuštaju. Tamo gde grupa, svojim normama i pravilima, sužava prostor
za slobodno i kreativno delovanje pojedinaca, javljaju se konflikti i negativne
pojave. Takva grupa ne može brzo da se razvija, u njoj su prisutne patološke
pojave a sposobni i ambiciozni pojedinci nastoje da je napuste. Svaka grupa mora
da razvija svoje norme i pravila, koji regulišu i usmeravaju celokupan život i
delovanje u grupi. Što su ta pravila jasnija, operativnija i objektivnija, to je veća
pretpostavka da će biti poštovana od strane pojedinaca i kolektiva, te da će biti
manje potrebe za njihovim nametanjem od strane rukovodstva grupe. Ponašanje,
položaj i uloga pojedinca u grupi zavisi od njegovih nasleđenih, kao i od stečenih
osobina i činilaca. Neophodno je da postoji određena srazmera i sklad između ova
dva činioca, kako bi pojedinac uspešnije delovao i zauzeo bolje mesto u grupi. To
zavisi kako od svakog pojedinca, koji nastoji da uskladi (ili zanemaruje) ova dva
činioca, tako i od grupe koja može da daje primat jednom ili drugom činiocu. Ako
pojedinac ili grupa nastoje da duže zadržavaju, te da se čvršće vežu za nasleđene
i tradicionalne činioce, onda su oni skloni tradicionalizmu, sporije prihvataju
promene i inovacije, što može dovesti do sporog razvoja grupe i stvaranja konfliktnih odnosa između “tradicionalista” i “modernista”. Ukoliko se primat daje
samo onim osobinama i faktorima koji su stečeni u grupi, onda može doći do
razvoja dinamičkih i “agresivnih” postupaka i situacija koje jedan deo grupe nije
u stanju da prati. U savremenim uslovima ovo je karakteristično za neke pojave i
procese u ekonomiji, tehnologiji i kulturi.
U svakoj grupi postoje pojedinci koji odbacuju uobičajena pravila i norme,
koji neće radom i zalaganjem da stiču materijalna i ostala dobra, već to čine raznim
nedozvoljenim sredstvima (krađom, kriminalom, prevarom, manipulacijom).
Broj ovakvih ljudi se povećava ili smanjuje, zavisno od stanja i odnosa u grupi.
Naravno, oni uvek i u svim grupama postoje ali se njihov broj povećava u vreme
teškoća, kriza i drugih poremećaja u grupi. Vrednost, moć i uticaj jedne grupe često
direktno zavisi od broja njenih članova sa pomenutim karakteristikama. Ovde treba
90
DRUŠTVENE GRUPE
pomenuti da postoje grupe čija je osnovna i jedina karakteristika destruktivno delovanje u društvu (kriminalne, terorističke, razbojničke i slične grupe).
Da bi grupa imala veću ulogu, značaj, uticaj i moć u društvu, samim tim
bila korisna za svoje članove i privlačna za pojedince iz drugih grupa, ona mora
da usklađuje odnos između individualizma i kolektivizma, kao dve dominantne
osobine i sklonosti u ponašanju i delovanju savremenog čoveka. Individualizam
je neophodna osobina kada je usmeren na kreativnu, slobodnu i korisnu delatnost.
Međutim, ako individualizam proizvodi egoizam, zatvorenost i isključivost, onda
je on štetan po odnose u grupi. Takav princip podstče ljude koji pojedince i grupu
koriste za ostvarenje samo svojih ličnih interesa i ciljeva, za sticanje materijalnih
i drugih dobara na štetu grupe i društva u celini. Čovek je ipak društveno biće
(“biće grupe”) i on mora da radi, deluje i ponaša se tako da stiče korist za sebe ali
i za grupu kojoj pripada. Međutim, sve više učavamo probleme koje savremeni
čovek ima sa ostvarenjem svoje društvenosti. Društvenost, kao opšti kolektivni
identitet, postaje težina i teskoba za čoveka cyber društva i user-net grupa. Isto
tako, grupa mora da motiviše pojedince da se zalažu, rade i stvaraju u svoju korist
i u korist grupe. Ne može biti uspeha i tolerancije u grupi ako se nameću isključivo
kolektivni interesi i ciljevi. Nametanje pitanja ko je važniji, grupa ili pojedinac,
uvek donosi teškoće i probleme i pojedincu i grupi.
Odnose u grupi i položaj pojedinca u njoj, čini još složenijim činjenica da
je svaki pojedinac pripadnik istovremeno više grupa (porodica, vršnjaci, radna
grupa, profesija, zabava, etnička grupa). Svaka grupa ima svoja specifična obeležja,
svoj “svet”, svoje interese, koji se prelamaju u svakom pojedincu, stvarajući kod
njega teškoće prepoznavanja prioriteta interesa i potrebu njihovog usklađivanja.
Neke grupe daju više slobode, kreativnog i stvaralačkog prostora pojedincu, dok
druge imaju stroga pravila delovanja, te često ograničavaju, sputavaju i zarobljavaju pojedinca. Pojedincima nisu podjednako dostupni svi resursi grupe. U takvoj
situaciji često dolazi do sukoba interesa u samom pojedincu, kao i u odnosima sa
drugim ljudima, pa i sa celom grupom. Osnovna vrednost i kvalitet svakog pojedinca i svake grupe jeste sposobnost da drugog prihvate racionalno i tolerantno,
bez predrasuda i da u svakoj komunikaciji čuvaju, kako svoj integritet, tako i
integritet onog drugog (drugih).
Odnosi među grupama imaju direktan i indirektan uticaj na položaj i ulogu
pojedinca u grupi i društvu. Pojedinci koji su članovi više grupa istovremeno,
imaju u jednoj grupi veći položaj, značaj i uticaj, dok u drugoj imaju manji. Taj
svoj uticaj oni pokušavaju da “prenesu” i na druge grupe i tako nastaje sukob
interesa i opasnost da dođe do konflikta među grupama. Uzroci sukoba među
grupama su brojni: predrasude, ideološke manipulacije, položaj grupe u društvu,
konkurencija u oblasti u kojoj grupa deluje, uže i šire okruženje, tradicionalno
i kulturno nasleđe i slično. Kao što se vodi borba između pojedinaca za bolje
91
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
mesto u grupi, tako se vodi i borba između grupa za bolje pozicije i bolje mesto
na hijerarhijskoj lestvici u društvu.To je društveni konflikt. Ako se konflikt odvija
u normalnim i pravilima uokvirenim društvenim prostorima, onda on doprinosi društvenoj dinamici i napretku društva. Ali ako konflikt iziđe iz utvrđenih i
uobičajenih društvenih pravila, ako je otvorenog karaktera i nepomirljiv (ako
pređe u sukob), onda on razara društveno tkivo, odnosno šteti i grupama i društvu.
Takva borba (konflikt-sukob) često dovodi do raspada pojedinih grupa, pa i do
propasti celog društva.
TEME ZA ANALIZU I RAZGOVOR NA VEŽBAMA
Analiziratejte sledeći tekst i razmislite gde savremeni čovek može zadovoljiti potrebu
za zajednicom a da to nije, obavezno, nacija, vera, ideološka ili politička grupa, te kakav je odnos između civilne socijalne zajednice i virtuelne, post-civilne zajednice.
Različita društva i različite zemlje će svakako strukturisati društveni sektor na vrlo
različite načine. U Zapadnoj Evropi, na primer, ne treba očekivati da će crkve igrati
ključnu ulogu kakvu igraju u Americi,, koja je i dalje u velikoj meri hrišćanska. U Japanu, članstvo u zajednici zaposlenih možda zaista ostane u središtu zajednice i glavno
obeležje zajednice, naročito kada su u pitanju neposredni radnici. Ali, svakoj razvijenoj
zemlji je potreban autonoman, samoupravan socijalni sektor sazdan od organizacija
koje pripadaju zajednici – za pružanje neophodnih usluga u zajednici, ali iznad svega
radi ponovnog uspostavljanja veza u zajednici i osećaja aktivnog pripadanja zajednici.
U istorijskom smislu, zajednica je bila ljudska sudbina. U postkapitalističkom društvu
i državnom uređenju zajednica mora da se pretvori u posvećenost, privrženost.
Piter F. Draker
Žena, ugledni advokat iz Palestine, probudila se jednog jutra, lepo odenula i spremila,
stavila na sebe 10 kilograma eksploziva, izišla na ulicu, stala na autobusku stanicu,
aktivirala eksploziv i ubila na desetine nedužnih građana. Nije izgledala nenormalno,
niti je pokazivala ikakve znake da pripada nekoj terorističkoj grupi. Ipak, ona se zbog
posvećenosti grupi kojoj pripada, odlučila na ovakav korak.
Ari Nadler
socijalni psiholog sa univerziteta u Tel Avivu
Razvrstajte sledeće grupe prema četiri kriterija koja su navedena prethodno u knizi: studenti
jedne godine studija, zaposleni u jednoj banci, imigranti iz BiH u Kanadi, ljubitelji raftinga,
navijači nekog kluba, birači na izborima, udruženje književnika u jednoj sredini, svi dosadašnji
dobitnici nobelove nagrade za fiziku, zaposleni u građevinskoj kompaniji, sportska ekipa, plesna grupa, sportski klub sa više sekvcija, putnici na transkontinentalnom letu....
92
DRUŠTVENE GRUPE
Etničke grupe su one grupe koje na osnovi sličnosti u spoljnem izgledu, ili u običajima, ili
i u jednom i drugom, ili na osnovu sećanja na kolonizaciju i seobe, gaje subjektivnu veru
u zajedničko poreklo, tako da ta vera postaje značajna za propagiranje formiranja zajednica..... za razliku od njih, rasne grupe su stvarno utemeljene na zajedničkom poreklu.
Maks Veber
....izraz etnička grupa obično se upotrebljava da bi se označila populacija koja se (1)
u velikoj meri biološki održava; (2) ima zajedničke osnovne kulturne vrednosti koje
se ostvaruju u manifestno jedinstvenim kulturnim formama; (3) predstavlja prostor
komunikacije i i interakcije i (4) čini je skup članova koji sebe identifikuju, a i u očima
drugih bivaju identifikovani, kao kategorija koju je moguće razlikovati od ostalih kategorija istog reda,
Fredrih Bart
Internet nam, pravo u naše dnevne sobe i kancelarije, i nehotice donosi osećaj povezanosti, ali to je jedna slučajna povezanost, među onima koji koji osećaju da „mi“ i
„oni“ ipak imamo nešto zajedničko. Kad se jednom uverimo, sve smo bliži tome da
moramo otići „tamo nekud“. Ta slučajna povezanost ne može učiniti Internet zajednice
ništa boljim ili gorim od onih van Interneta, ali ih čini drugačijim. ......da li je Internet
zapravo prostor, on line svetom na jednoj, i off line na drugoj strani. ......koji je domen
jurisdikcije kada se uzme u obzir da Internet nema geografsku zasnovanost. Ako je on
zajednica ili skup zajednica, kakve su njegove strukture moći i kako su povezene sa off
line strukturama? ........ kako arbitrirati u slučaju mešanja fizičkih i virtuelnih granica
između drštvenih grupa i zajednica? ..... Internet stvara krizu granica između stvarnog
i virtuelnog, između vremenskih zona i između bliskih i udaljenih prostora, između
našeg shvatanja bića i osećaja da se naše uloge menjaju.
Stiven Džouns
Američki lekari, Indijske domaćice i studenti kao jedna grupa
……..U to vreme su amerićki lekari uzimali rukom pisane zabeleške, a potom ih diktirali
u diktafon sekretarici ili nekom drugom da ih pretvore u pisani tekst, što bi obično trajalo
nekoliko dana ili nedelja. HELTSKRAJB je postavio sistem koji je telefon lekara pretvorio u
mašinu za diktiranje. Doktor bi ukucao neki broj i jednostavno izdiktirao svoje beleške personalnom računaru koji je imao glasovnu karticu i koji bi digitalizovao njegov glas. Mogao je
da sedi bilo gde dok je to radio. Zahvaljujući satelitu, domaćica ili student u Bangaloru (Indija)
mogli su da uđu u kompjuter i daunlouduju taj digitizovani glas lekara i prepišu ga - ne za dve
nedelje već za dva sata. Potom bi ta osoba satelitom vratila tekst fajla koji se mogao ubaciti u
kompjuterski sistem bolnice i postati deo računa. Zbog vremenske razlike od 12 sati u odnosu
na Indiju, Indijci mogu praviti prepise dok američki lekari spavaju, a fajl je gotov i čeka
93
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
ih sledećeg jutra. To je bio značajan proboj za kompanije, jer ako se iz Bangalora sigurno,
legalno i bezbedno mogu prepisivati medicinski podaci, laboratorijski izveštaji i doktorske
dijagnoze - u jednoj od industrija u kojoj se vodi najviše parnica u svetu - mnoge druge industrije su mogle da razmišljaju o tome da deo svojih manje važnih poslova pošalju da se takođe
obave u Indiji. I one su to uradile.
Tomas L. Fridman
PITANJA
Osnovne karakteristike društvene grupe.
Koji elementi čine strukturu jedne grupe?
Kako društvenu grupu odrđuje Ričard Dženkins?
Analizirajte Veberovo i Bartovo poimanje etničke grupe
Podela društvenih grupa.
Kakvi odnosi vladaju unutar grupe?
Razmatrajte pitanje nastanka i odnosa fizičkih i virtuelnih grupa i zajednica
8. Mesto i uloga pojedinca u društvenoj grupi.
9. Šta karakteriše odnose među grupama?
10. Objasnite potrebu savremenog čoveka za zajednicom
11. Do čega može dovesti preterana odanost grupi?
1.
2.
3.
4.
.
6.
7.
94
VI
PORODICA
1. Mišljenja o ulozi i značaju porodice
Porodica je primarna društvena grupa koja ima više značajnih funkcija
za pojedinca i društvo. Uobičajeno mišljenje o porodici je da ona predstavlja
“osnovnu ćeliju društva”. Ističe se značaj porodice za razvoj i stabilnost društva
jer porodica svojim funkcijama omogućava da se ličnost lakše uklopi u društvene
tokove. Takođe se ističe i velika uloga društva u podsticanju porodice i stvaranju
uslova za njen napredak i bolje ispunjavanje predviđenih funkcija i uloga. Često
se čuje izreka “kakva je porodica, takvo je i društvo”, ili, “vaspitanje čovek donosi
iz porodice (kuće)”. Porodica je društvena grupa koja prva oseti teškoće i krize
u društvu, ali i njegov napredak i razvoj. Porodica je od svog postanka prolazila
kroz različite oblike razvoja, ali je očuvala neke osnovne, nezamenjive funkcije
u razvoju čoveka kao ličnosti i njegove uže i šire zajednice. Ona je istorijska kategorija, što znači da je podložna stalnim promenama. O ulozi i značaju savremene
porodice postoje protivrečna mišljenja kod savremenih sociologa, psihologa i
drugih istraživača koji se bave porodicom.
Neki teoretičari ukazuju na univerzalni značaj porodice u svim društvima
i u svim vremenskim i prostornim okvirima. Piter Mardok je svoje mišljenje o nezamenjivosti porodice zasnovao na istraživanjima provedenim na uzorku od 250
različitih tipova društava (od lovačkih i sakupljačkih do industrijskih društava).
Na porodicu se gleda kao na početni faktor socijalizacije i organizacije društvenog
života, posebno u nerazvijenim i tradicionalnim društvima. U predindustrijskim
društvima odnosi su se temeljili na porodičnim i rodbinskim vezama, koje su
se širile u koncentričnim krugovima i tako stvarale šire zajednice. U industrijskom društvu je došlo do raspadanja “proširene porodice” (rodbinskih struktura)
i formiranja samostalne, inokosne porodice. Osnovni uzrok takve promene jeste
princip sticanja statusa i položaja u društvu koji zavisi isključivo od individualnih čovekovih sposobnosti i umeća a ne od porodičnog nasleđivanja. Porodica
u industrijskom društvu dobija ulogu čovekovog utočišta (“azil”) od spoljašnjih
strahova, neprilika i frustracije. Ona postaje neka vrsta psihološkog stimulansa,
podsticaja i podrške, emotivna rehabilitacija nakon iscrpljujućeg i rutinskog rada
i ritma koji narušava fizički i duhovni integritet. Međutim, što se industrijsko
društvo više razvija, ono donosi i nove podele u porodici. Zbog pronalaska posla
njeni članovi često napuštaju porodicu i odlaze u druga područja. Porodica u
klasnim društvima pretežno ima i funkciju klasne reprodukcije (radničke porodice
stvaraju radnike, porodice srednje klase reprodukuju svoj socijalni nivo).
95
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Postoje teorijski stavovi koji govore da porodica u savremenom društvu
gubi svoju raniju funkciju primarne socijalizacije, ekonomske i emotivne zaštite
i postaje snaga koja sputava i ograničava pojedinca, njegove sklonosti i sposobnosti, njegove težnje i ambicije.
Ideal dobre porodice i porodičnih odnosa podrazumeva stanje u kome
roditelji i deca u porodici traže zadovoljstvo i sreću, toplinu, prijateljstvo, solidarnost, pomoć i podršku. U realnom životu najčešće sve izgleda sasvim suprotno:
nerazumevanje, uslovljavanje, sputavanje, ograničavanje, konflikti, napuštanje,
zanemarivanje, zaboravljanje. Da bi se porodica održala kao značajna kategorija
savremenog društva, ona bi trebala stalno da teži ka pomirenju idealnog, potencijalnog, mogućeg sa stvarnim, sadašnjim stanjem.
2. Funkcije porodice
Bez obzira na karakter društva, stepen njegove razvijenosti , prostorno i
vremensko obeležje, porodica ima nekoliko značajnih funkcija. Bračna funkcija
podrazumeva emotivnu vezu, podršku i pomoć bračnih drugova. Reproduktivna
funkcija porodice ima biološku ulogu, rađanje dece, proširenje funkcije kao primarnu ljudsku potrebu, potrebu čoveka kao specifične vrste. Ekonomska funkcija
porodice je doživela najviše transformacije. Od potpune zavisnosti svih članova od
porodične proizvodnje i ekonomije, do potpune samostalnosti i njihove upućenosti
i vezanosti za izvore sticanja prihoda izvan porodice. Ipak, ekonomska funkcija u
većini savremenih društava ostaje i dalje veoma značajna, često i najznačajnija za
funkcionisanje i opstanak porodice. Funkcija socijalizacije podrazumeva odgoj,
vaspitanje, obrazovanje, norme, tradicionalna pravila, sistem vrednosti, stil i način
života. Porodica ima i svoju zaštitnu funkciju, bilo da je reč o emotivnoj zaštiti,
zatim fizičkoj zaštiti, ili o pomoći bolesnima, starima i nemoćnima.
3. Iskušenja savremene porodice
Porodica je u današnje vreme suočena sa brojnim teškoćama i problemima, kako bi se održala i ispunila pretpostavljene funkcije i očekivanu ulogu. Prvi
problem sa kojim se savremena porodica susreće jeste siromaštvo. Istraživanja
pokazuju da jedna petina svetskog stanovništva (globalnog društva) živi u
siromaštvu. Siromaštvo je prisutno u lokalnim sredinama, u pojedinim regionima,
pa i celim kontinentima. Porodica trpi dvostruki pritisak od siromaštva: prvo, porodice se raspadaju zbog siromaštva i drugo, ne mogu na vreme da se zasnuju
nove i obavljaju očekivane funkcije. Poseban problem predstavlja činjenica da
96
PORODICA
su siromašne porodice obično brojne i nalaze se u nerazvijenim područjima, sa
visokom stopom nataliteta (demografskom eksplozijom).
Jedan od većih i značajnijih problema, svakim danom sve prisutniji, jeste
problem nasilja. Porodice su ugrožene nasiljem kako unutar samih porodica, tako
i nasiljem u neposrednom okruženju. Nasilje unutar porodica karakteristično je
za sva savremena društva bez obzira na njihovu ekonomsku i ukupnu razvijenost. nasilničko ponašanje se ispoljava od strane supružnika međusobno (posebno
muža prema ženi), od strane roditelja prema deci, kao i od strane dece prema
roditeljima. Visok stepen nasilja u porodici ima svoje korene u frustracijama,
strahu, neizvesnosti i teškoćama, koje pojedini članovi doživljavaju u društvu i
to prenose na porodicu. Neostvarene ambicije, namere, težnje i interesi pojedinih
članova porodice, stvaraju “refleksno” nasilje koje se ispoljava u porodici, kao
neka vrsta emotivnog i socijalnog “ventila”. Kriminal, terorizam, ratne pretnje i
ratovi, predstavljaju okruženje i socijalni i kulturni milje u kome se nasilje stalno
širi i postaje način života i delovanja.
Težnja za slobodom i individualizmom u porodici i porodičnim odnosima, predstavlja jedan od značajnih izazova u savremenom društvu. Savremeno
društvo i liberalne tendencije donose potrebu za individualnom afirmacijom i
potvrđivanjem sposobnosti, ambicija i želja svakog pojedinca. To počinje od rane
mladosti kroz školu i druge vidove socijalizacije. Pitanje lične slobode, izbora i
odluke postavlja se i u porodici. Gde su granice slobode, autonomnosti i samostalnosti svakog člana, kako ostvariti ličnu slobodu a da to ne bude na uštrb slobode
drugih članova. Patrijarhalne i tradicionalne porodice su posebno na “udaru”
zahteva za individualizmom , samostalnošću i poštovanjem ličnosti svakog
člana. Tradicionalni autoritet i ugled pater familiasa sve više slabi, osipa se,
i nastaje vakum u porodičnoj organizaciji i skladnim odnosima. Emancipatorski
feministički pokreti nastoje da istaknu pitanje ugroženosti “ženskih” ljudskih prava u modernoj porodici i potrebu izvlačenja žene iz teskobe bračnog i
porodičnog stanja. Sve su češći sukobi između roditelja i dece na osnovu prava na
individualnost i slobodu, obaveza i uloga koje roditelji nameću i očekuju od dece.
Osnovno pitanje se postavlja, kako razviti skladne porodične odnose i porodičnu
toleranciju kako bi svi članovi osećali zadovoljstvo i sreću u porodici. U tradicionalnim porodicama članovi osećaju potrebu da “pobegnu” iz porodice i ostvare
svoju slobodu i samostalnost živeći sami ili u nekom drugom vidu zajednice (rana
udaja, neke zajednice vršnjaka, komune, sekte i slično). U liberalnim porodicama
deca rano napuštaju “porodično gnezdo” u potrazi za samostalnošću, što može
da stvori drugi vid frustracije (nedovoljno socijalizovani i pripremljeni susreću
U rimskom pravu pater familijas (domaćin, otac porodice) imao je pod svojom
direktnom vlašću decu i robove.
97
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
se sa “surovom” realnošću i to izaziva emotivnu prazninu, strah i nesigurnost).
Problem porodične tolerancije i granice u zahtevu za slobodom i samostalnošću
najčešći je uzrok povećanog stepena razvoda brakova u savremenom društvu.
Nezadovoljni stanjem u porodici i osećajem fizičke i duhovne teskobe
mladi često pokušavaju da nađu utočište u drugim grupama koje su negacija porodice. Na prvom mestu to su sekte koje privlače mlade ljude (i ne samo mlade)
svojim aktivnostima i veštinom prezentovanja “alternative” skučenim porodičnim
odnosima, teškoćama i nepravdi u savremenom društvu. Ulaskom u sektu nastaje
sukob u samoj ličnosti (nove obaveze i uloge i potreba da se napusti porodica
ili održi neka veza sa njom). Većina modernih sekti je po samoj svojoj prirodi
orijentisana na negaciju porodice jer se ona predstavlja kao “velika” porodica.
Neke sekte direktno zahtevaju raskid sa porodicom, a neke to čine postepeno i
prikriveno svojom indoktrinacijom i nametanjem novih pravila. Pored sekti, u
moderno vreme, jedan od problema koji narušava skladne porodične odnose, jeste
i sve raširenija pojava idola i širenje idolatrije (predanost obožavanju idola) kod
mladih ljudi. Često zbog neispunjenih vlastitih ambicija i očekivanja, mladi se
orijentišu na projektovanje suštine i smisla svog života u praćenju i obožavanju
neke ličnosti ili grupe iz “šou biznisa”, sporta ili druge oblasti. To se ogleda u
želji da “svog” idola prate svuda, pokušavaju da mu se približe, znaju sve njegove
manire, oponašaju ga i imitiraju u načinu odevanja, ponašanja, vrsti hrane,
pokušavaju da žive “njegov” život, zanemaruju svoje obaveze. Poseban problem
je kada mladi ljudi za idole uzimaju frustrirane i patološke ličnosti (kriminalce,
ubice, teroriste).
Postoje i takve porodice koje, posmatrano sa strane, izgledaju kao veoma
skladne i tolerantne, ali kada im se približite otkrivate sve njihove probleme i
teškoće. To se može nazvati pojavom otuđenja u porodici. Obično su te porodice
posvećene jednom cilju (sticanju bogatstva, ličnoj afirmaciji članova, predanom
ispunjavanju obaveza na poslu) i za svakodnevna porodična druženja i obaveze
nemaju dovoljno vremena, strpljenja i ambicije. Članovi se četo ne viđaju danima
iako stanuju u istom prostoru, okupljaju se povremeno na ručkovima ili nekim
porodičnim svečanostima. Često nisu međusobno upoznati o problemima i potrebama. Svaki član traži pomoć i podršku u nekoj instituciji građanskog društva
(savetovališta, lični psiholog, agencije). Takve porodice imaju samo spoljašnju
formu porodice (kuću, veliki stan u kome zajedno žive), ali ne i klasičnu formu
unutrašnjih bliskosti, povezanosti, upućenosti jednih na druge i osećaj porodične
sigurnosti.
Porodice sa mnogo dece predstavljaju značajan problem modernog sveta i
novih porodičnih odnosa. Najčešće je reč o siromašnim porodicama koje ne mogu
da ispune neophodne ekonomske i socijalne funkcije da bi se njihovi članovi normalno razvijali. Siromaštvo može biti nasleđeno, a može se pojačati brojnošću
98
PORODICA
članova koji dodatno opterećuju porodični budžet. Porodice sa velikim brojem
dece obično se nalaze u siromašnim krajevima sveta (Afrika, Južna Amerika,
jugoistočna Azija) ili u sirotinjskim kvartovima i prigradskim naseljima velikih
svetskih gradova. Takve porodice doprinose povećanju demografske neravnoteže,
zadržavaju siromaštvo i izazivaju sumnjičenje, podozrenje i nepoverenje razvijenog dela sveta. Suprotan primer su porodice sa malo dece, koje podstiču strah
od nedovoljne reprodukcije i potrebne obnove stanovništva (rezervna radna snaga,
preuzimanje obaveza). Posebno se ta činjenica ističe kao argument u širenju straha
od nestajanja pojedinih etničkih grupa, rasa, kultura (sindrom “bele kuge”).
Postoji još nekoliko iskušenja i problema u porodici, porodičnim odnosima
i odnosima porodice i njenog okruženja u današnje vreme. Jedan od njih je i pojava
brakova istog pola (homoseksualnih i lezbejskih brakova). Ovaj problem postaje
izražen još više sa zahtevom tih parova da legalno usvajaju decu i tako formiraju “prave” porodice. Biće veoma značajno za psihologe i sociologe istraživanje
života takvih porodica, ponašanje dece u okruženju, njihove potrebe, senzibilnost,
sklonosti, odnos sredine prema njima. Savremena porodica se susreće i sa sve
izraženijim problemom mešovitih brakova (rasno, kulturno) koji zahtevaju duži
period prilagođavanja, posebno u sredinama koje inkliniraju rasnoj ili kulturnoj
“čistoti”. Na kraju, može se pomenuti i problem kohabitacije (život u zajednici
bez formalnog sklapanja braka) za koju neki teoretičari smatraju da predstavlja
“budućnost” bračnih zajednica i modalitet porodičnih odnosa. Sloboda kretanja
partnera (odlaska, ostajanja, povratka), nije formalno-pravno ograničena. Veza
se zasniva na emotivnoj bliskosti ili nekom interesu dužeg ili kraćeg trajanja.
Ona može da prerasta iz emotivno-ljubavnih, bračnih u prijateljske, poslovne,
saradničke odnose i obrnuto, iz pomenutih odnosa u “prave” bračne odnose. Ovde
će se postaviti i pitanje budućeg neophodnog prilagođavanja društvenih institucija
za takav vid funkcionisanja porodica i brakova.
99
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
TEME ZA ANALIZU I RAZGOVOR NA VEŽBAMA
Ni jedno društvo nije uspelo naći adekvatnu zamenu za inokosnu porodicu na koju bi njene
funkcije moglo preneti. Veoma je neizvesno da li će i jedno društvo u tome ikada uspeti.
Džordž Piter Mardok
Porodica je utočište u kome čovjek želi doživjeti i proživjeti ono što mu je uskraćeno u
spoljašnjem svijetu i javnom životu.
Ivan Kuvačić
Porodica ne samo da nije temelj dobrog društva, već je, sa svojom uskogrudom
privatnošću i otrcanim tajnama, izvor svih naših nezadovoljstava. Roditelji i deca sakupljeni zajedno u svojoj usamljenosti, previše oduzimaju jedni drugima. Roditelji se
svađaju, deca se bune.
Edmund Lič
Porodica je zamagljujuća institucija koja sprečava razvoj svakog JA i uglavnom
uskraćuje čoveku slobodu da razvija vlastitu individualnost. Svako dete ima potencijal
da postane umetnik, vizionar i revolucionar, ali je taj potencijal uništen u porodici.
Dejvid Kuper
Gotovo da nema oblasti ili aspekta porodičnog života koji nije zahvaćen dubokim i
dalekosežnim promenama:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
smanjenje rađanja,
proširena kontrola rađanja (kontracepcija i abortusi),
seksualne slobode,
proces izjednačavanja polova,
alternativne forme braka i porodice,
zaposlenost velikog broja žena,
povećanje delinkvencije mladih,
povećanje broja razvoda i usled toga jednoroditeljskih porodica,
širenje upotrebe droga i side,
promene u porodičnim normama i vrednostima,
povećanje nasilja u porodicama, naročito prema deci,
produžena starost (post-roditeljske porodice).
...... U postmodernoj epohi sama ljudska priroda postaje predmet tehnološkog oblikovanja i prilagođavanja potrebama diverzifikovanog planetarnog ekonomskog rasta,
a društveni sistemi samo veoma prilagodljiva matrica planetne globalizacije.
100
PORODICA
...... kad izdvajamo post-moderni tip porodice u savremenosti onda ne činimo to u smislu da ga tretiramo kao isključivo prisutnim, pa čak ni preovlađujućim, već kao dimenziju budućnosti u savremenosti. Polazeći od ove osnovne pretpostavke, smatram da se
istorijska tipologizacija porodice može zasnovati na sledeća tri istorijska modaliteta.
1.
Premoderna porodica koju zapravo čini domaća, ili kućna zajednica u kojoj se
odvija domaća ekonomija.
2.
Moderna porodica u obliku privatnog reproduktivnog nukleusa koji služi generacijskom obnavljanju i društvenoj reprodukciji klasne stratifikacije.
3.
Postmoderna porodica kao intimna zajednica odnosno partnerstvo koje je
oslobođeno reproduktivne seksualnosti ali i prinude ekonomskih odnosa reprodukcije i
eksploatacije članova unutar porodice.
Anđelka Milić
Profesor sociologije porodice
na Filozofskom fakultetu u Beogradu
....u porodicu kao socijalni odnos ulazi se radi samog socijalnog odnosa, radi onoga
što može biti sadržano za svaku osobu iz održivog zajedništva sa drugom osobom; a
to zajedništvo traje samo dotle, dokle obe strane smatraju da im pruža dovoljno zadovoljstva da ostanu u njemu.
Entoni Gidens
Ženama u posebn oj meri preti zapadanje u siromaštvo. Karakteristično je da razlog
tome nije obrazovanje ili poreklo. Mnogo više je razvod postao značajan faktor, koji
– posebno majke sa decom – potiskuje u životne uslove ispod egzistencijalnog minimuma......Siromaštvo je za njih često jedan međudogađaj. One su samo „za jedno
venčanje“ udaljene od savlađivanja siromaštva.
......Stoga se spirala individualizacije: tržište rada, obrazovanje, mobilnost, planiranje
karijere sada udvostručava u porodici. Porodica postaje stalno žongliranje centripetalnih višestrukih ambicija između profesija i njihovih zahteva u pogledu mobilnosti, pritisaka za obrazovanjem i obaveza prema deci i svakodnevnoj monotoniji posla u kući,
koji im se preporučuju.
Ulrih Bek
Dve žene, Šeron Siks i Grejn Klouz, sklopile su juče prvi homoseksualni brak u
istoriji Velike Britanije. Tako je Severna Irska, 24 časa pre Škotske i 48 časova pre
Engleske, promovisala novi zakon koji homoseksualnim parovima daje gotovo ista
prava kao heteroseksualnim. Prvo „gej venčanje“u Škotskoj biće održano danas, a u
Engleskoj i Velsu sutra. Britanska vlada smatra da će do 2010. godine biti sklopljeno
22.000 homoseksualnih brakova, istina u novom zakonu taj oblik venčanja zove se
„građansko partnerstvo“.
Izveštaj Bi-Bi-Si, od 19. 12. 2005.
101
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Nemica Gabrijela Pauli, kandidatkinja za predsednicu Hrišćansko-socijalne unije
(CSU) kancelarke Angele Merkel, predložila je da se trajanje braka ograniči na 7 godina, kako bi se izbegli troškovi razvoda. Njen predlog predviđa i produženje ugovora
na zahtev supružnik
Novinski izveštaj od 24.9.2007.
Od marta do oktobra 2007. godine u porodičnim masakrima u Srbiji nestalo je 20
života, navode policijski izveštaji.
Austrijske vlasti procenjuju da organizovane bande kriminalaca svakog dana šalju oko
250.000 maloletnika, većinom iz Albanije, Bugarske, Gruzije, Moldavije i Rumunije,
da kradu po ulicama i prodavnicama širom Evrope. Ona se ne mogu vratiti uveče u
sklonište ako nisu ukrali sumu koju su im toga dana odredili njihove „gazde“.
Agencijski izveštaj od 8. septembra 2004.
Upotreba institucije braka
Iako se u opštini Kozarska Dubica stotinu parova godišnje odluči na život u bračnoj
zajednici, čak 70 procenata brakova završi razvodom.Prema riječima Milkice Adžić,
matičarke u opštini Kozarska Dubica, ova tendencija je prisutna već duže vrijeme i brak
kao institucija gubi svoju vrijednost.Ona kaže da je broj razvoda na godišnjem nivou
gotovo jednak broju brakova koji se sklopi.
“Od početka ove godine (2007.) do danas (2.9.2007.) su sklopljena 82 braka, od čega je
njih 40 razvedeno. Inače, godišnje se sklopi stotinak brakova, a razvede se oko sedamdeset bračnih parova”, kaže Adžićeva.Ona objašnjava da ova pojava nije prisutna samo kod
mladih bračnih parova koji su nespremni ušli u brak, nego se vrlo često razvode bračni
parovi koji su i dvije decenije u braku.
Adžićeva ističe da su razlozi razvoda uglavnom neslaganje ličnosti i prevara.
“Razvodi se dešavaju kod svih društvenih i starosnih kategorija. Bio je nedavno slučaj da su
se dvoje mladih razveli nakon 10 dana u braku. To je najkraći brak na području ove opštine”,
kaže Adžićeva.Ona naglašava da je česta pojava da se mladi, školovani ljudi udaju ili žene kako
bi dobili neko drugo državljanstvo i odlaze iz ove zemlje, odnosno grada.”Sve je više takvih
slučajeva i nakon ostvarenja tog cilja podnose zahtjev za razvod braka”, objašnjava Adžićeva i
dodaje da bi se ova pojava ublažila kada bi se ljudima pružila mogućnost zaposlenja.
Azra Milunović iz Centra za socijalni rad u ovoj opštini kaže da je prema njihovoj evidenciji u toku ove godine podneseno 15 zahtjeva za pomirenje koji prethode zahtjevu za razvod braka.”Mi vodimo evidenciju onih parova koji se razvode, a imaju maloljetnu djecu.
Inače, broj razvoda na području ove opštine je znatno veći, ali nemamo podatke o onim
parovima koji se razvode sporazumno ili imaju punoljetnu djecu”, kaže Milunovićeva.
Ona objašnjava da se prije odlaska na sud parovi koji imaju maloljetnu djecu obraćaju
Centru za socijalni rad jer oni kao institucija štite prvenstveno interese djece.”Postoje i
fiktivni razvodi kada se ljudi razvode da bi otišli u inostranstvo zbog papira i takva su
četiri slučaja od ovih petnaest, dok su ovi ostali zahtjevi za razvod podneseni zbog postojanja treće osobe”, kaže Milunovićeva.
102
PORODICA
PITANJA
1.
2.
3.
4.
.
6.
Analiziraj stave Dž.P. Mardoka i I. Kuvačića o porodici.
Analiziraj stavove E. Liča i D. Kupera o porodici.
Koje su osnovne funkcije porodice?
Analizirajte stav Anđelke Milić o tri istorijska modaliteta savremene porodice
Porodica i problem siromaštva.
Šta možete zaključiti iz stava E. Gidensa o porodici kao socijalnom
odnosu?
7. Nasilje u savremenoj porodici.
8. Porodica i demografski problemi.
9. Individualizam i otuđenje u porodici.
10. Kakav je vaš stav o homoseksualnim brakovima?
11. Alternative klasičnom braku i tradicionalnoj porodici?
103
VII
NACIJA
1. Pojam i istorijski razvoj
Uobičajeno određenje nacije polazi od toga da je to društvena grupa
nastala na određenom istorijskom stepenu razvoja proizvodnje i podele rada
(robnonovčane privrede), kao zajednica koja u sebi integriše kulturne, političke i
ekonomske uslove života i zauzima određenu teritoriju. Nacija je nastala u periodu
prelaska iz feudalizma u kapitalizam. Posebno su je pokrenule buržoaske revolucije u Evropi. Smatra se da je devetnaesti vek bio odlučujući za konačno formiranje i oblikovanje nacija u Evropi, zato se on naziva “vekom nacija”. Dvadeseti vek
takođe donosi mnoštvo novih nacija, nacionalnih pokreta i nacionalnih država.
Buržoaske revolucije samom svojom prirodom, zahtevima i aktivnostima
pokreću nacionalno pitanje. Potreba za širenjem ekonomskog prostora, odnosno
šire tržište i brojna radna snaga postaju prioritet, prvo u Engleskoj, Francuskoj
i Španiji, kasnije u Italiji (Savojska dinastija kao pokretač ujedinjenja), zatim u
Nemačkoj (poznato Bizmarkovo ujedinjenje nacije “odozgo”) i Skandinavskim
zemljama. Početkom dvadesetog veka dolazi do raspada tri velike imperije
(Turska, Austrougarska, Rusija) i formiranja više nacija i nacionalnih država.
U drugoj polovini dvadesetog veka započinje proces oslobađanja od kolonijalizma u Africi i nastanak novih nacionalnih država. Svi ovi procesi odvijaju se
kroz izbijanje sukoba, revolucija i ratova koje vode oslobodilački pokreti. To ima
dobre i loše strane. Dobra strana je raspadanje starih, uglavnom feudalnih struktura (Turska, Rusija) i konzervativnih, tradicionalnih društava (Austrougarska),
zatim oslobađanje od kolonijalnog ropstva i sticanje samostalnosti i nezavisnosti
(Afrika). Loša strana je to što suprotnosti među novim nacijama i njihova težnja
za formiranjem nacionalnih država dovode do širenja sukoba. Nacije koje su
nastale raspadom tri pomenute imperije, ulaze u novo stanje, bez identiteta, one
nisu oblikovale svoj etnički sadržaj i zaokružile prostor, Osećaju se nezaštićene i
izložene različitim uticajima i teritorijalnim aspiracijama iz okruženja.
Na mesto ranijih imperija dolaze nove federacije (SFRJ, Čehoslovačka,
SSSR) koje uključuju novonastale i još nedovoljno formirane nacije i tako ih zaustavljaju “na pola puta” od njihovog konačnog oblikovanja i formiranja nacionalnih država. Novonastale federacije grade socijalizam, zasnovan na komunističkoj
ideologiji o socijalnoj jednakosti. Tako se nacionalno pitanje potpuno potiskuje
104
NACIJA
u ime klasnog pitanja, bratstva, jednakosti i budućnosti. Takvo stanje, međutim,
nije trajalo ni jedan vek. Krajem XX veka dolazi do raspada ovih federacija. To se
dešava, često, kroz sukobe, žrtve i materijalna razaranja. Sve to dovodi do nastajanja novih nacija i nacionalnih država.
Tokom dvadesetog veka dominiraju dve teorijske koncepcije o nastanku, razvoju, ulozi i sudbini nacije. Marksistička teorija ističe da nacionalno
pitanje treba da ustupi mesto klasnim problemima i klasnom pitanju. Nacija je
samo prostor u kome treba da dođe do oslobađanja rada. Proletarijat kao klasa je
subjekt razvoja društva i emancipacije čoveka a ne nacija. Nacionalni interesi su
uski i jednostrani. Proletarijat ima opštečovečanske interese i univerzalne ciljeve
– oslobađanje čoveka od svih eksploatatorskih i porobljivačkih sila. Nacije treba da
rade na proširenju prostora i stvaranju uslova za radničku klasu i klasnu borbu, kao
pokretače nastanka novog, humanog, ljudskog društva. Marksistička teorija zagovara tezu o proleterskom internacionalizmu (radnik nema nacije ni domovine), kao
jedinoj formi integracije. Rešenjem klasnog pitanja rešeno je i nacionalno pitanje,
Nacionalno se potiskuje u korist klasnog. Liberalna teorija polazi od stava da
nacije imaju istorijsko opravdanje i značaj samo ako prelaze postojeći prag etničkih
granica i postaju integrativnije od prethodnih etničkih grupa u pogledu teritorije i
stanovništva. Nacije trebaju da se ukrupnjavaju, da šire prostore za slobodno tržište
i ekonomski, tehnološki i društveni razvoj. Nacije imaju smisla i “igraju” pozitivnu
ulogu samo ako su integrativne i podstiču ukupan razvoj društva. Razmišljajući o
integrativnosti nacija italijanski teoretičar R. Macini (1805-1872) iznosi tezu da u
budućnosti Evrope ima mesta samo za desetak nacija.
Zašto se teze i predviđanja marksističkih i liberalnih teoretičara nisu ostvarile sve do naših dana, zašto se proces odvijao čak u suprotnom smeru? Ovo se
najbolje može objasniti na primeru Balkana. To je područje dugo bilo pod turskom
imperijom. Pošto je bilo etnički veoma heterogeno, nije moglo da postigne nikakvu
značajniju unutrašnju homogenizaciju, a istovremeno je postojala izvesna bliskost
između mnogih grupa (jezička, tradicionalna, sličan istorijski razvoj) pogotovo u
odnosu na porobljivača, zajedničkog neprijatelja. Zato su ove etničke grupe težile
da se oslobode tuđinske vlasti i formiraju svoje države, po ugledu na okruženje. U
tim svojim težnjama, one su povremeno sarađivale i oslanjale se jedna na drugu u
pružanju otpora turskom osvajaču (kasnije i austrougarskom). Međutim, kada je
došlo do konačnog oslobođenja, te etničke grupe su počele da pronalaze sve veće
međusobne razlike i da se pozivaju na tradiciju svojih dinastija i prostora koje su
one zauzimale pre pada pod tursku vlast. Njihovom etničkom udaljavanju doprinela
je i različita religija i delovanje crkve. U početku nije bilo ni zajedničkog ekonomskog interesa, pošto je glavno bogatstvo u gradovima pripadalo tuđinskim slojevima i bogatim pojedincima (Turcima, Cincarima, Nemcima). Uticaj okruženja,
velikih sila i susednih država, takođe je doprineo udaljavanju ovih etničkih za105
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
jednica i njihovom nastojanju da se zaokruže u svoje nacionalne države. Neke
nacije (bugarska i grčka) su uspele da se zaokruže u svoju nacionalnu i teritorijalnu formu, dok su druge (hrvatska, srpska, makedonska, slovenačka), u strahu
od ponovnog pada pod uticaj snažnih država u okruženju, formirale zajedničku
državu, kao privremeno utočište, zadržavajući svoje ambicije i želje da u pogodnom trenutku formiraju svoje posebne nacionalne države. Drugi svetski rat je
pojačao tu težnju, ali ju je socijalizam ponovo potisnuo i odložio. Raspad socijalizma pojačao je stare nacionalne želje i ambicije među južnoslovenskim etničkim
grupama i one su počele “konačno” (sa zakašnjenjem većim od jednog veka) da
formiraju i zaokružuju svoje nacionalne države. Ovim primerom se potvrđuje da
nacionalna i kulturna frustriranost (“etnička neiživljenost”) postaju jači dezintegracioni faktor, nego što je potreba za ekonomskim razvojem, socijalnim napretkom i emancipacijom kao integrativnim elementima u modernim zajednicama.
2. Konstitutivni elementi nacije
Sa sociološkog stanovišta može se postaviti pitanje šta ustvari hoće nacija,
kada ima toliku težnju za odvajanjem i samostalnošću, za zaokruživanjem svog
prostora i formiranjem snažne nacionalne države. Nacija hoće da ostvari dominaciju nad čovekom, da homogenizuje sve svoje pripadnike, da dominira nad
materijalnim i duhovnim uslovima njihove egzistencije, da im nametne nacionalni identitet kao odlučujući, jedini, dominirajući. Nacija pokazuje isključivost
i “ljubomoru” prema drugim oblicima građanskog društva i institucijama koje
uključuju građane (pokreti, građanska udruženja, partije, crkva, vlast, država).
Ona želi da čoveka drži na distanci prema svim drugim oblicima udruživanja i
zajedništva, da mu “ureže” u svest i osećanja misao o prioritetu nacionalnih interesa nad ličnim i svim drugim interesima. Suprotno navodno prirodnoj logici i
mišljenju nekih teoretičara da je nacija “ekonomski” projekat, može se tvrditi da
je nacija “politička” tvorevina.
Drugo važno pitanje odnosi se na način i uslove nastanka nacije. Nacija
je nastala kao izraz zajedničke svesti o istoj istorijskoj sudbini (mitovi, legende,
junaci), o kolektivnim crtama karaktera i mentaliteta, zajedničkim i sličnim
običajima, porodičnoj tradiciji. Sve to se uobličavalo kroz određena idejna stremljenja, kroz želje za proširenjem u etničkom i teritorijalnom smislu, kroz politički
život i političku kulturu, pa i religiju. Jezička i kulturna bliskost etničkih grupa
bili su važan momenat za uspešnije širenje tržišta i snažniji nastup industrijskog i
106
NACIJA
kapitalističkog načina proizvodnje. Ekonomski razvoj i širenje tržišta podudaraju
se sa težnjom za etničkim širenjem i homogenizacijom stanovništva. Jezik je bio
jedan od instrumenata ostvarenja te obostrane težnje. U Evropi latinski i francuski
jezik više nisu bili upotrebljivi za masovnu komunikaciju. Većina stanovništva
nikada nije naučila latinski i francuski. Mase su komunicirale na svojim lokalnim
jezicima. Masovna proizvodnja i tržište zahtevaju brže i lakše sporazumevanje. Nacionalne težnje na tome takođe insistiraju, čak i zasnivaju svoje projekte
etničkog ujedinjenja. Zbog toga su lokalni jezici došli do izražaja. Jezičke grupe
sa istim korenom se ujedinjuju i postaju glavni instrument komunikacije u proizvodnji, na tržištu i u etničko-političkim projektima. Svi ovi elementi povezani u
jednu celinu predstavljaju pogodne i potrebne uslove za formiranje nacije. To je
dug istorijski proces i nije uvek bio u potrebnom kontinuitetu, on je zavisio od
ukupnih istorijskih okolnosti i posebno od stanja u neposrednom okruženju.
Može se postaviti pitanje, koja je prava uloga nacije? Nacija kao “proširena”
kategorija roda, plemena, naroda (etnosa) treba da doprinese socijalizaciji ličnosti,
njenom povezivanju sa prošlošću, tradicijom, kulturnom baštinom. Nacija treba
da ostvari napredak i razvoj (posebno ekonomski), da deluje kao integrativni
faktor (unutra i spolja), da povezuje pojedince i društvene grupe, da podstiče otvorenost prema idejama, duhovnim i materijalnim tvorevinama, da razvija toleranciju i saradnju. Instrumenti ostvarivanja takve uloge su škole, mediji, istorijski
instituti, kulturne ustanove, naučna, stručna i umetnička udruženja, akademije
nauka, značajni pojedinci (posebno oni koji su se istakli u naučnom i kulturnom
stvaralaštvu). Sve ovo je moguće postići ako se radi o naciji kao manjoj etničkoj
grupi koja je u stanju da “drži” na okupu svoje članove, odnosno ako oni imaju
bliži kontakt. Tada nije potreban nikakav politički projekat ostvarenja i očuvanja
nacionalnih interesa, već nacija funkcioniše kao razvojna istorijska kategorija.
Problem u nacionalnoj komunikaciji počinje kada nacija dostigne milione
pripadnika, kada se izgubi neposrednost i blizak kontakt, podrška i upućenost
na nacionalni kolektivitet, kao siguran izvor zaštite i ohrabrenja. Industrijsko i
postindustrijsko društvo nameću principe individualnog i ličnog potencijala,
uspeha i značaja. Pojedinac dobija prioritet nad zajednicom. Nacija (njene vođe i
“čuvari”) ne može da se “pomiri” sa takvim stanjem i počinje da osporava pravo
pojedincu na samostalnost ili čvršću upućenost na druge identitete i pripadnost
drugim kolektivima. Nacija traga za instrumentima, putevima i načinima kako
da zadrži na okupu svoje članove koji sve više odlaze na sve strane globalnog
društva, kako fizički (imigracija), tako i duhovno (prihvatanje novih vrednosti,
saznanja, stila i načina života). Nacija počinje sve manje da se oseća, doživljava,
“živi”, “praktikuje”, a sve više počinje da se zamišlja, da se pravi predstava o
naciji kao neophodnoj, jedinoj i pouzdanoj zajednici.
107
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
U antropološkom duhu predlažem, dakle, ovu definiciju nacije: to je zamišljena politička
zajednica, i to zamišljena kao istovremeno ograničena i suverena. Zamišljena je zato
što pripadnici čak i najmanje nacije nikada neće upoznati većinu drugih pripadnika
svoje nacije, pa čak ni čuti o njima, no ipak u mislima svakog od njih živi slika njihovog zajedništva.
Nacija je zamišljena kao ograničena jer čak i najveće nacije koje broje milijardu ljudi,
imaju određene, iako rastezljive granice s one strane kojih se nalaze druge nacije.
Nacija se zamišlja i kao suverena jer se pojam pojavio onda kada su prosvetiteljstvo i
revolucija razbili legitimitet hijerarhijskog dinastičkog kraljevstva koje vlada po milosti božijoj . Nacije su uvek sanjale o slobodi, simbol te slobode je suverena država.
Benedikt Anderson
Dakle, u savremenim uslovima nacija sve više postaje imaginarna kategorija, za njom se traga, ona se zahteva, o njoj se sanja, drugi se uveravaju u
njeno postojanje, snagu, čvrstinu i potrebu. Imaginarnost tako postaje jedan od
najvažnijih konstitutivnih elemenata moderne nacije.
3. Homogenizacija nacije i formiranje
nacionalne ideologije
Etnički identitet je proizvod socijalizacije, možda više nego neki drugi
kolektivni identitet. Od najranijeg detinjstva pojedinci se upućuju da moraju da
uoče razlike između “nas” i “njih”, da budu oprezni i s rezervom prihvataju sve
što dolazi od “drugih”, da ističu i čuvaju te razlike, da uočavaju nove, kako bi se
108
NACIJA
stalno odvijao proces ukorenjivanja razlika u vlastitu kulturu, svest i svakodnevni
život (Dženkins, R., 2001). To je stalna interakcija između ličnog, unutrašnjeg
doživljaja i spoljašnjih zahteva, nametanja (od strane “svojih” ili “njihovih”),
što može biti spontano i mirno, ali i kroz tenzije i konflikte, posebno kada
“nama” oni “drugi” nameću identitet. Kroz etnički identitet se traži takva vrsta
lojalnosti i odanosti grupi koja zanemaruje, često i potiskuje, sve druge kolektivne
pripadnosti. Nacionalni identitet se smatra čoveku datim po rođenju. Tu nema
slobode izbora, čak i onda kada se pojedinac nalazi prostorno udaljen od glavne
etničke grupe (matice, zajednice). Kroz nacionalni identitet se traži stalno od
pojedinca da otkriva svoju kulturu, da saznaje i pamti “ko smo mi” bili u prošlosti
I ko smo u sadašnjem okruženju, te da pronalazi sebe i svoje mesto u tome, da se
samospozna i samoodredi. To je nekada dug proces, nije uvek bez teškoća, kako
za pojedinca, tako i za naciju, što izaziva nestrpljive reakcije kod “samospoznatih”
i “samoosvešćenih” čuvara nacionalnog identiteta.
Pomenuti stavovi uzrokuju pojavu nacionalne homogenizacije, gde se
pojedinci odriču vlastite individualnosti, specifičnosti, samobitnosti, slobode i
duhovnosti, u ime kolektivnog, nacionalnog identiteta. Oni su spremni da potisnu
sve druge oblike kolektivne identifikacije u korist nacije, ali to traže i od ostalih
pripadnika svoje nacije. A kada se postigne unutrašnja homogenizacija i identifikacija i ostvari većinska podrška za proklamovani nacionalni identitet, onda
se počinje ispoljavati namera da se ograniči sloboda i samostalnost kod “ostataka” u svojoj naciji (koji nisu prihvatili “jednodimenzionalni identitet”), zatim se
težnja širi na sužavanje slobode i prostora kod drugih etničkih grupa u okviru iste
političke zajednice ili u užem i širem okruženju. Proces se dalje širi do pojave
nacionalizma. Nacionalizam postaje moć koja privlači pojedince i grupe, koji tu
“doktrinu”, obogaćenu etničkim mitovima, herojima i zajedničkom sudbinom,
nose kao borbeno geslo: “nacija važnija od ličnog života.” Dakle, nacionalni
identitet može egzistirati bez nacionalizma, on je tada tradicija koja ne pritiska
i ne sputava pojedinca, a nacionalizam je iskrivljeni, jednostrani, instrumentalizovani (sredstvo manipulacije i zloupotrebe), otuđeni identitet.
Posledica procesa homogenizacije jeste pojava nacionalne ideologije, kao
“jedinog” kohezivnog elementa nacije. To je nastojanje da se nacija iz imaginarne
sfere “prenese” u realni život. Nacionalna ideologija teži da ostvari kompenzaciju
svih nedostataka nacije (malu brojnost, ekonomsko zaostajanje, političke probleme, neodgovarajuću teritorijalnu rasprostranjenost). Homogenizacija nacije
se učvršćuje kroz nacionalnu ideologiju. Tu se ispoljava težnja i namera da se
unutrašnji problemi i konflikti prebace na spoljašnji plan. Sukob unutrašnjih socijalnih i političkih interesa dobija ideološko obeležje, prebacuje se na okruženje, po
uzrocima i obeležju prikazuje se drugačijim od stvarnog (“drugi su krivi za naše
ekonomsko zaostajanje”). Nacionalna ideologija nastoji da ostvari privid har109
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
monije i dobrih odnosa unutar nacije i da “forsira” probleme na međunacionalnom
planu. Tako počinje namerno i intenzivno stvaranje problema, odnosno socijalnih
i političkih tenzija u komunikaciji sa okruženjem (drugim etničkim grupama).
To se čini sa dvostrukim ciljem: prvo, da bi se uticalo na pojačanje unutrašnje
homogenizacije (motivisati i mobilisati za akciju) i drugo, da bi se izbegle šire
integracije u okruženju, kako se time ne bi “utopila” i “obezličila” svoja nacija.
Instrumenti za takav postupak pronalaze se u ideološkom i političkom “drilu”
građana, izraženom kroz širenje sumnji, podozrenja, zavisti i mržnje prema
drugima. Preko medija, edukacije i drugih vidova komunikacije širi se ponekad
čak “orvelovska” mržnja (“časovi mržnje”) kako bi se postigao cilj: suprotstavljanje okruženju kao “tipovanom” uzroku svih nedostataka, neznanja, nesnalaženja
i problema u prostoru i vremenu.
Tokom svih naznačenih procesa izdvaja se određena politička grupa, nacionalna elita, koja preuzima na sebe ulogu “tumača” i “arbitra” o svim događajima,
postupcima i odnosima u okviru nacije i u njenom okruženju. Nacionalna elita
ostvaruje monopol na tumačenje svih zbivanja u društvu, na formiranje potreba,
interesa i sistema vrednosti svoje nacionalne grupe, na karakter i formu državne
vlasti, kao I na načinu komunikacije sa drugim nacijama i državama. Nacionalna
elita pri tome zanemaruje (često otvoreno odbacuje, kritikuje) mišljenje naučnika,
stručnjaka, drugih kompetentnih ljudi i javnog mnenja. Ona počinje da arbitrira u rešavanju svih društvenih sporova i sukoba, koji nastaju unutar nacije i u
međunacionalnim odnosima. Pri tome potiskuje i ignoriše društvene i državne institucije, koje su nadležne za te poslove. U takvoj situaciji često nastaje “paraliza”
društvenih institucija i kriza društvenih odnosa, te stagnacija društva (posebno u
višenacionalnoj sredini). Kriteriji po kojima se formira i izdvaja pomenuta nacionalna elita nisu kriteriji stvaralaštva, rada, kreacije, duhovnosti (specijalnog
duhovnog senzibiliteta), već kriteriji frustracija, kompleksa, netolerancije, pristrasnosti, poniznosti, odanosti, poslušnosti., samovolje, nesposobnosti i nametljivosti.
Nacionalna elita počinje da insistira na pravljenju “nacionalnog programa” obnove i rehabilitacije nacije, zaštite nacionalnih interesa i spasavanja nacionalne kulture i tradicije. Takav program postaje opsesija pojedinih nacionalnih
grupa, ali on, obično, nikada ne bude donesen (ne može se postići konsenzus o
njegovom sadržaju). Težnja za konstituisanjem nacionalnog programa počiva na
nekoliko elemenata na kojima insistiraju pojedinci ili posebne nacionalne grupe.
Polazi se od uverenja (i uveravanja drugih) da nacija ima dugu istorijsku tradiciju
formiranja i organizovanja vlasi (carstvo, kraljevstvo, država), da je nekada zauzimala veliki prostor, da je imala (ima) superiornu kulturu i demokratsku tradiciju
u svom okruženju i da je imala značajnu ulogu (ekonomsku i zaštitnu) u celom
regionu (potkontinentu, kontinentu). Nacionalna elita se u tom zanosu traganja
za nacionalnim programom i rehabilitacijom uloge i uticaja nacije “odvaja” od
110
NACIJA
realnog stanja, živi u svom imaginarnom, “virtuelnom svetu”, punom voluntarizma i nerealnih zahteva. Takvo stanje stvara sve više teškoća u odnosima unutar
nacionalnih grupa, kao i u međunacionalnoj komunikaciji. Da bi otklonila nastali
problem elita počinje da priprema teren za nastup “nacionalnog vođe”. Pojavom
nacionalnog vođe završava se faza homogenizacije nacije i učvršćuje nacionalna
ideologija. Vođa postaje “spasitelj”, “mesija”, koji dobija opšte poverenje. Nacija
se identifikuje sa njim uz masovni izliv strasti, emocija, socijalnog i psihološkog
naboja usmerenog prema svima koji nisu iz te nacije. Nastaje period populističkih
akcija i manifestacija sebičnih interesa i netolerancije u društvu.
Ovakva pojava je karakteristična za kraj dvadesetog veka i prostor
bivših socijalističkih država. Nacije koje tada nastaju ubrzo shvataju da nisu sa
“dobrodošlicom” dočekane od strane neposrednog etničkog okruženja i velikih,
“starih” nacija. One dolaze u već “popunjen” geopolitički i geostrateški prostor,
stvaraju probleme međunarodnom regulisanju odnosa među državama i ostvarenju interesa lidera i centara moći u regionu i svetu. Da bi izborile svoje mesto
“pod suncem”, novonastale nacije (nacionalne države) pribegavaju sukobima i
sporovima praćenim fanatizmom, netolerancijom, ksenofobijom i šovinizmom.
One nastoje da uvere druge u svoju istorijsku državotvornost, a time I na pravo
na samoopredeljenje, to jest izdvajanje iz ranijih političkih zajednica. Nasuprot
tome, u okruženju vlada mišljenje o njihovoj nedržavotvornosti, neodrživosti,
doživljavaju se kao večiti faktor remećenja odnosa i opasnosti za interese drugih.
4. Etnocentričnost, nacionalizam i šovinizam
������������������������������������������������
Potrebno je napomenuti da pojam nacije, nacionalnog interesa i nacionalnog značaja, nema isti smisao u svakodnevnoj upotrebi u anglosaksonskom, kao
u istočnoevropskom i južnoevropskom prostoru. Čak se i u teorijskim raspravama
susreću nedoumice i nejasnoće oko pojma nacija i pojma etnička grupa. U “zapadnoj” literaturi pod pojmom etnički, etnicitet podrazumeva se kulturna srodnost
jedne grupe (jezik, tradicija, običaji), ono što ih identifikuje kao grupu za sebe i po
čemu drugi mogu da ih identifikuju. Sama reč etnički i etnicitet potiče od grče reči
ethnic, koja je označavala malu grupu srodnika. Kasnije se tako označavalo pleme
i na kraju narod (narodni). Dok se pod pojmom nacionalno i nacija podrazumeva
nešto što se odnosi na širu zajednicu, koja obuhvata više ili mnoštvo (kao u SAD)
U srednjem veku su hrišćanski pisci sve nehrišćane i nejevreje označavali pojmom etnici
(lat. gentes) što je značilo neznabošci, mnogobošci.
111
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
etničkih grupa i što se zaokružuje državom i određenom institucionalnom strukturom. Kada se u “zapadnoj” teoriji i empiriji koristi izraz “nacionalni interesi”,
onda se time misli na državne interese, državni značaj i odgovornost građana te
države . Dakle etničko se odnosi na kulturno, rasno, a nacionalno podrazumeva
političku artikulaciju i upotrebu etničkog. Ili, kako Dženkins (2001) kaže, nacionalno podrazumeva mobilizaciju etniciteta u ostvarivanju političke dominacije.
Dok Hobsbaum (1996) ističe da nije moguće uvek se pozvati na stvarni kontinuitet između etniciteta i nacionalnog osećanja ili onoga što se zove patriotizam, a
pogotovu se ne može naći u ukupnosti osećanja, koja razlikuju članove vlastite
grupe od stranaca.
Etnocentričnost (etnocentrizam) podrazumeva stepen osećanja i razumevanja zajedničke kulture i zajedničkog porekla i bliskosti. To znači stavljanje svog etniciteta u centar vlastite pažnje, visoko (nekada na vrh) na listi vlastitih vrednosti. To podrazumeva kolektivno samoljublje, “zaljubljenost” u svoju
etničku grupu, osećanje zadovoljstva i ponosa zbog njene posebnosti i njenih kulturnih odlika (tradicionalne nošnje, muzike, narodnih rituala, običaja, svetkovina,
hrane). Etnocentričnost podrazumeva tolerantan odnos prema drugim etničkim,
nacionalnim, rasnim I kulturnim grupama, odnosno priznavanje i prihvatanje da i
drugi ljudi doživljavaju isti odnos prema svojim etničkim i nacionalnim grupama.
Etnocentristi ne ističu nikakav ekskluzivitet svoje nacije, ne porede je sa drugima,
ne osećaju nikakvu teskobu (duhovnu i prostornu) od prisustva i stalnog kontakta sa drugim etničkim grupama, ne sanjaju za granicama koje će jasno odvojiti
etničke grupe međusobno. U delatnom i akcionom smislu, etnocentričnost (etnocentrizam) podrazumeva zaštitu manjinskih kultura i čuvanje istorijskih i kulturnih vrednosti, njihovo uključivanje u svetsku kulturnu baštinu, iznošenje na
“svetlost dana” (posebno danas kada to omogućava ovakav tehničko-tehnološki
stepen razvoja), kako bi svojom lepotom, posebnošću i vrednostima privukli što
širu pažnju i interesovanje. Time se i kod pripadnika drugih etničkih i nacionalnih grupa javlja potreba da se zaštite i učine svetski dostupnim tvorevine “vaše”
kulture. Takva etnocentričnost može biti inspirativan i mobilišući faktor koji će
podstaći još više kulturno stvaralaštvo jedne grupe, i uticati na ekonomski, socijalni i politički razvoj i napredak.
Nacionalizam je takav oblik nacionalne svesti koji stalno ističe razlike
između svoje i drugih nacija, predstavljajući svoju naciju kao superiornu u odnosu
na druge. Nacionalizam počinje sa ispoljavanjem predrasuda prema drugim
etničkim grupama i sumnjičenjem u njihove namere u komunikaciji i kontaktima
sa “mojom” etničkom grupom (nacijom). Nacionalizam je stalno nipodaštavanje
i obezvređivanje kulturnih tvorevina i karakteristika drugih nacija u okruženju.
112
NACIJA
Nacionalizam je doktrina koja naciju postavlja za cilj svakog političkog pregnuća a nacionalni identitet za meru svake ljudske vrednosti, od Francuske revolucije dovodi u pitanje
celokupnu ideju o jednom čovečanstvu, o svetskoj zajednici i njenom moralnom jedinstvu.
Umesto nje, nacionalizam nudi usku, sukobom bremenitu legitimaciju za političku zajednicu, legitimaciju koja neminovno suprotstavlja jednu kulturnu zajednicu drugoj .
Antoni D. Smit
Nacionalizam je nastojanje da se ispolji sebičan, agresivan i netolerantan
odnos prema ekonomskim, socijalnim, kulturnim i političkim interesima drugih
nacija, da se vlastiti interesi realizuju kroz sprečavanje i potiskivanje drugih. To
je težnja da se ostvari privilegovan položaj za svoju naciju u određenom prostoru,
na osnovu njenih “posebnih” vrlina, zasluga i “misije”, koja joj je namenjena
u regionu, na kontinentu, u svetu. To je pokušaj da se “isprave” nepravde koje
su nanete “našoj” naciji delovanjem različitih faktora i u različitim istorijskim
okolnostima. Nacionalizam je uvek politički projekat jedne uske grupe, nacionalne “elite”, koja svoje posebne interese (najčešće kamuflirane lične frustracije i
neuspehe) nameće kao “opšte interese” nacije, stavlja naciju u prvi plan, govori
o opasnostima po nacionalni suverenitet i nacionalnu državu. Nacionalizam prerasta u ideologiju, koja nastoji da prikrije sve objektivne i subjektivne nedostatke,
protivrečnosti i sukobe unutar svoje nacionalne grupe, da za sve okrivi “istorijsku sudbinu” i “loše” namere drugih, da opravda postupke nacionalne “elite” i
nacionalnih “vođa”, da stalno drži nacionalnu “hipertenziju” i da mobiliše “nacionalne snage” protiv imaginarnog neprijatelja (unutrašnjeg i spoljašnjeg), da širi
“teoriju zavere i nepravedne žrtve”. Nacionalizam u suštini nema pozitivan odnos
prema svojoj naciji, niti naciji i etničkoj grupi uopšte. Ne postoji “blagi”, “liberalni” nacionalizam. Svi nacionalizmi su štetne i negativne pojave, koje razaraju
biće jedne grupe i celog društva.
Šovinizam je najveći stepen negativne nacionalne, rasne i kulturne svesti
i poimanja nacionalnih i grupnih interesa. On se ispoljava kroz otvorenu mržnju
prema drugim etničkim, kulturnim i nacionalnim grupama. To je nacionalna
isključivost i nepomirljivost sa položajem svoje nacije u okruženju. Šovinizam
ispoljava otvoreno neprijateljstvo prema drugim nacijama. On nastoji da se na
svaki način vlastita nacija izoluje i “ogradi” od drugih nacija ili da se druge nacije,
etničke kulturne, rasne grupe potisnu i “uklone” sa prostora koji zauzima “moja”
grupa jer se doživljavaju kao stalna “pretnja” za njen skladan i miran razvoj.
Reč šovinizam vodi poreklo od imena francuskog vojnika Šovena (Chauvin), kojeg u
jednoj komediji Skribo opisuje kao “ćelavka” i tupavog rodoljuba, koji nastoji da svim silama
propagira i povrati moć osvajačke politike i ratnih uspeha Napoleona I, šireći pritom mržnju protiv
svih u okruženju.
113
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
5. Nacija i savremeni svet
Nacija je kategorija i pojam koji je krajem dvadesetog veka postao veoma
aktuelan u teorijskom i empirijskom smislu. Raspadom socijalizma, na svetsku
scenu stupaju brojne nacije, koje, kroz nacionalizam i sukobe, žele da ostvare
svoje “istorijske” težnje za formiranjem (ili reafirmacijom) nacionalnih država.
To je jedan retrogradni proces koji vodi separatizmu, tribalizmu i provincijalizmu,
umesto integracijama i globalnom društvu. Nacija tako postaje utočište za nesposobne, neznalice i nedobronamerne ljude, koji svoje frustracije prenose na nacionalnu grupu i čitavo društvo. Nacija postaje negacija specifične kulture i tradicije
umesto da bude njena afirmacija. Ideologija nacionalizma postavlja naciju kao
prepreku savremenim tendencijama globalnih svetskih procesa.
Prava uloga i smisao nacije u savremenim uslovima jeste da razvija sigurnost, slobodu i odgovornost svojih pripadnika i pripadnika drugih nacionalnih i
etničkih grupa, sa kojima gradi užu ili širu zajednicu. Nacija mora da bude otvorena društvena grupa koja poštuje demokratiju kao proceduru i podstiče liberalizam
kao princip života i rada. Savremena nacija podrazumeva grupu koja integriše
najviše civilizacijske karakteristike, stvara uslove i podstiče kreativan, racionalan
i produktivan rad. Ona poštuje jednakost šansi, javnost rada, toleranciju i saradnju
unutar grupe, kao i u užem i širem okruženju.
Nacija mora da se vrati principu zavičaja koji podrazumeva emotivni i
nostalgični odnos prema tradiciji, kulturi i običajima lokalne sredine i male grupe
koja nastanjuje određeno područje, čiji pripadnici odlaze na razne strane i rado
se vraćaju (fizički ili samo emotivno, u sećanjima). Nacija ne izražava etnos
ako isključuje pripadnike drugog etnosa iz zajedničkog zavičaja, ako im osporava
pravo na pripadnost istom prostoru i kulturnom miljeu, ako ostvaruje monopol na
zavičaj i njegove kulturne karakteristike.
Savremene nacije i nacionalne države nalaze se na raskrsnici dva puta.
Prvi put vodi ka integrativnim procesima, saradnji i ravnopravnom odnosu sa
drugim nacijama i državama. To podrazumeva stalno nastojanje da se stvore bolji
ekonomski uslovi, poboljša životni standard, unaprede politički odnosi. To je
životni stav i sistem vrednosti koji globalizaciju vidi kao instrument stvaranja
uslova u kojim svi učestvuju i svi postaju svesni i odgovorni za svoju zajednicu,
od mikrosredine do globalnog društva. Drugi put ide ka stalnim deobama i sukobima, razaranju ekonomskih resursa društva, siromaštvu, političkim i ideološkim
manipulacijama, kulturnom i duhovnom zatvaranju. Taj put vodi nacije ka direktnom suprotstavljanju svetskim integracijama i globalnom društvu i pravi od njih
“žrtvene jarce” tog gotovo prirodnog procesa.
114
NACIJA
TEME ZA ANALIZU I RAZGOVOR NA VEŽBAMA
Etnija ovde znači: samostalna forma zajednice koju karakteriše stabilno poimanje solidarnosti i uz to se odlikuje zajedničkim simboličkim mitom o poreklu (koji opet u
velikoj meri počiva na „izmišljenim tradicijama“), živom svešću o zajedničkim istorijskim iskustvima i izrazitom vezanošću za određenu teritoriju. Etnički otuda nema
rasno značenje, nego se tim pojmom obuhvata jedna u sociokulturnom smislu distinktna populacija sa sopstvenim oblikom društvenog života.
.......svuda se daju zapaziti četiri starozavetna elementa. ...adaptirana predstava o „izabranom narodu, .....predstava o „obećanoj“ i „svetoj“ zemlji kao primordijalnom
zavičaju. ....predstava da svaki protivnik može da postane smrtni neprijatelj,
.....predstava o mesijanizmu u smislu istorijske misije, ...
Nacionalizam nipošto nije nešto samo po sebi razumljivo u razvoju naroda i kultura. A
pogotovo je sve drugo nego večna supstanca nezavisna od toka istorije, kako to tvrdi
takozvano primordijalno tumačenje.
Nacionalizam nastaje kao odgovor na strukturalne krize ranih modernih zapadnih
društava i njihovih nekada obavezujućih i neprikosnovenih slika sveta......proishodi iz
kritične faze „fundamentalnog poremećaja poverenja u pravila i propise“. ...Često se
borba vodi oko političke autonomije, a nije redak slučaj da je usmerena protiv faktičke
ili potencijalne strane vladavine..... nacionalizam je podsticao stvaranje nacije sa ciljem
da se ostvari potpuna homogenost i neosporni nacionalni identitet.
.... a ipak Nemačku nacionalnu državu nije stvorio moćni i popularni nacionalni pokret,
nego je ona bila delo velikopruske politike kneza Bizmarka.
..... Na mesto nacionalizma treba da stupi nova paradigma koja može da posluži kao
osnova za legitimaciju modernih država. Reč je o demokratskoj ustavnoj državi, socijalnoj državi i državi s ekološki obuzdanim privrednim rastom.
Hans-Urlih Veler
......zato što je nacionalizam jedan politički program, dok etnicitet, ma šta bio, nije
politički program i nema pragmatički sadržaj. Svakako, on može biti upotrebljen u
političke svrhe, ali politika oslonjena na etnicitet nije nužno povezana s nacionalizmom
i može biti potpuno ravnodušna prema nacionalističkim programima.
Filip Putinja
•
•
•
Etnicitet naglašava kulturnu diferencijaciju (iako je identitet uvek dijalektika
između sličnosti i razlike);
Etnicitet je stvar kulture – zasnovan je na zajedničkim značenjima – ali se proizvodi i reprodukuje kroz društvenu interakciju;
Etnicitet je u izvesnoj meri varijabilan i podložan manipulisanju, a ne definitivno
fiksiran ili nepromenljiv; i
115
SOCIOLOGIJA
•
dr Ivan Šijaković
Etnicitet kao društveni identitet je istovremeno kolektivan i individualan, eksternalizovan i internalizovan.
Ričard Dženkins
Riječ nacija je novijeg porijekla od demokratije i etniciteta. Potiče od latinske riječi
nasci što znači roditi se. Nastala je na evropskim univerzitetima u srednjem vijeku i
označavala grupe studenata koji su došli studirati iz iste regije ili pokrajine. Nacije su
bile grupe čija je svrha bila uzajamna zaštita i saradnja među članovima dok studiraju
daleko od svog kraja. Na čelu svake nacije je bio proctor, koji je biran na period od jednog mjeseca (kao što je to bilo na Univerzitetu u Parizu) do godine dana (Univerzitet
u Bolonji). Univerzitet u bolonji je bio mjesto gdje su formirane prve nacije kojih je
bilo četiri:Lombarda, Toscana, Romana i Ultramontana. Studenti iz same Bolonje nisu
imali potrebu za posebnom organizacijom i nisu pripadali nacijama.
Džemal Sokolović
Profesor na univerzitetu u Bergenu
(nekada profesor na FPN u Sarajevu)
1. Dva čoveka su iste nacionalnosti ako i samo ako imaju zajedničku kulturu, pri
čemu „kultura“ znači sistem ideja, znkova, asocijacija i načina ponašanja i komuniciranja.
2. Dva čoveka su iste nacionalnosti ako i samo ako priznaju jedan drugog ko pripada
istoj naciji. Drugim rečina nacija čini čoveka; nacije su artefakti ljudskih ubeđenja,
lojalnosti i solidarnosti. Puka kategorija ličnosti (recimo, onih koji zauzimaju izvesnu teritoriju ili, na primer, govore dati jezik) postaje nacija ako i kada članovi
te kategorije čvrsto priznaju izvesna uzajamna prava i dužnosti koje imaju jedni
prema drugima i koje su posledica zajedničkog članstva u naciji. Upravo priznavanje drugih kao takvih sapripadnika, koje ih onda pretvara u naciju, jeste ono što
ovu kategoriju odvaja od onih koji nisu članovi, a ne odvajaju je drugi zajednički
atributi, ma koji bili.
Nacionalizam je prvenstveno jedan politički princip koji podrazumeva da političko i
nacionalno jedinstvo treba da bude kongruentno (saglasno, istovetno, podudarno).
Nacionalizam kao sentiment, ili kao pokret, može se najbolje definisati posredstvom ovog principa. Nacionalistički sentiment je osećanje gneva koji je izazvan
narušavanjem tog principa ili osećanje zadovoljstva koje je izazvano njegovim ispunjenjem. Nacionalistički pokret je pokret koji je posledica sentimenta ove vrste.
Ernest Gelner
Razmislite o sledećem stavu: kojoj etničkoj ili nacionalnoj grupi pripadaju deca čiji su
roditelji pripadnici različitih etniciteta ili nacionalnostri? Da li deca iz takvih brakova
negiraju princip da se etnčkoj ili nacionalnoj grupi pripada po rođenju?
116
NACIJA
PITANJA
1. Kada i zašto je nastala nacija i kako se istorijski razvijala?
2. Koji su osnovni konstitutivni elementi nacije?
3. Primer Balkana kao negacija marksističke i liberalne teorije o ulozi
nacije u društvu.
4. Šta je etnički identitet i kao se on formira?
. Analiziraj stav Benedikta Andersona i daj svoje mišljenje o tome da li
je nacija zamišljena (imaginarna) zajednica.
6. Kada i zašto počinje homogenizacija nacije?
7. Nacija kao imitacija vere?
8. Kako zamišljate promenu paradigme nacionalizma?
9. Suština etniciteta prema Ričardu Dženkinsu?
10. Kako ste razumeli pojam nacije i nacionalizma kod Ernesta Gelnera?
11. Kako se formira nacionalna ideologija?
12. Etnocentričnost, nacionalizam i šovinizam kao oblici nacionalne svesti.
13. Analiziraj stav Antoni D. Smita o nacionalizmu.
14. Kakva je budućnost nacije u savremenom svetu?
117
VIII
K LA S E
1. Osnovni pojmovi o klasi
Klase su društvene grupe koje svojim postojanjem ukazuju na društvene
nejednakosti, na postojanje različitih socijalnih uslova, šansi, kao i polaznih
pozicija u kojim se čovek nalazi. O nejednakosti u društvu se stalno raspravlja.
To je jedna od najčešćih tema za teorijske rasprave, ali i jedan od čestih uzroka
za formiranje i delovanje različitih socijalnih i društvenih pokreta. Klase spadaju
među najstarije društvene grupe. Pojavile su se sa podelom rada i prvim prisvajanjem viška proizvoda od strane jedne grupe i proširenjem njene dominacije u
okruženju. Smatra se da je istorijski prvo jasno izdvojeno klasno društvo bilo
robovlasništvo. Kroz istoriju ljudskog društva odvijala su se dve paralelne klasne
tendencije: težnja vlasničkih i dominantnih klasa da zadrže svoj položaj i prošire
svoj uticaj u društvu i težnja potlačenih i siromašnih klasa da poboljšaju svoj
položaj i ukinu nejednakosti u društvu. Ova druga težnja se često pretvarala u
egalitarizam, neumerenu i neracionalnu težnju za apsolutnom ekonomskom i socijalnom jednakosti, bez obzira na vlastite potencijale, rad i doprinos ukupnom
razvoju društva.
Klase se mogu odrediti kao društvene grupe čiju osnovu čine isti i sličan
položaj u društvenoj podeli rada, stepen ekonomskog bogatstva, određeni socijalni status, vrsta i nivo obrazovanja, blizina centrima političke moći, kulturni
tokovi, sistem vrednosti, stil i način života, te prema tome, i određena svest o
svojoj socijalnoj grupi, određeni nivo klasne svesti. Teoretičari obično uzimaju
bogatstvo, moć i ugled kao tri ključne kategorije koje su nezaobilazne za razvrstavanje pojedinaca, njihovih porodica i drugih bliskih grupa u klase.
Klase su složene društvene grupe, koje su podložne stalnim promenama i
pomeranjima što zahteva pažljivo praćenje prilikom njihovog istraživanja i opisivanja. Do tih promena dolazi usled stalne transformacije vlasništva i promene
veličine i snage ekonomskih subjekata (korporacije, akcionarstvo, megakompanije), promene oblika i načina upravljanja, promene karaktera i obima rada,
povećanja značaja i uloge obrazovanja, promene ukupnih socijalnih političkih i
kulturnih odnosa u društvu.
Logičkim i metodološkim principom analize, klasa kao opšti pojam, određuje se kao
grupa “morfoloških ili funkcionalnih svojstava i obeležja” koja karakterišu pojedini predmet ili
pojavu, u ovom slučaju položaj i ulogu pojedinca i grupe u društvu.
118
KLASE
U sociologiji su se izdvojila dva modela shvatanja i proučavanja klasa.
Prvi je klasni model (najizrazitije primenjen u marksističkoj teoriji) koji polazi od
stava da je društvo podeljeno na dve osnovne klase (buržoazija i radnička klasa)
koje su međusobno potpuno udaljene i suprotstavljene, čiji kontakt se odvija
kroz klasnu borbu. Između njih postoje određeni prelazni slojevi. Drugi model
je stratifikacijski model proučavanja klasa koji govori da je društvo podeljeno na
mnoštvo socijalnih stratuma (slojeva), koji se međusobno prožimaju i gde postoji
socijalna dinamika. Za predstavnike stratifikacijske teorije ne postoje klase kao
jasni homogeni i odvojeni socijalni subjekti. Danas je moguće primeniti i treći
model koji bi bio kombinacija prethodna dva, uz izvesne specifičnosti. Po tom
modelu postoje klase kao široko obuhvatne kategorije u kojima se nalazi mnoštvo
socijalnih slojeva i segmenata. Klase nisu odvojene međusobno “kineskim zidom”
već se međusobno isprepliću i pomeraju. Upravo ovaj treći model će biti primenjen u nastavku ovog izlaganja.
2. Savremeno shvatanje klasa
Iz savremenog teorijskog okvira iščezla je stara dihotomna slika (posebno
marksistička) klasnog društva. Ta slika je prikazivala strukturu društva podeljenu
na dve klase, unutar sebe homogene, a međusobno krajnje suprotstavljene –
buržoaziju i radničku klasu. Bogata socijalna “empirija” savremenih društava i
stavovi teoretičara govore o veoma složenoj klasnoj i socijalnoj strukturi u kojoj
sve više prostora, uticaja i značaja ima srednja klasa. Poslednjih decenija XX veka
dolazi do ubrzane transformacije klasa i klasnih odnosa i promena u smeru i intenzitetu klasne mobilizacije. Dolazi do, kako primećuje Turen (1980), “rastakanja klasa kao socijalnih bića, kao društvenih sredina i kulturnih realnosti, i širenja
klasnih odnosa kao principa analize društvenih sukoba”. Ono što je posebno
uticalo na klasnu strukturu savremenog društva jeste izmena u strukturi vlasništva.
Razvojem transnacionalnih kompanija i širenjem akcionarskih preduzeća dolazi do
odvajanja privatnog vlasništva od realnog, odnosno ekonomskog, kao i do odvajanja procesa upravljanja od vlasništva. Takođe dola����������������������������
zi do stalne transformacije
u procesu upravljanja. Smanjuje se broj izvršilaca i vreme potrebno za pripremu
pojedinih odluka, a jača značaj tehničke organizacije i izvršavanja odluka, kao i
neposredne kontrole u procesu proizvodnje i rada uopšte. Dakle, sve više dolazi do
disperzije i rastakanja privatne svojine i svojinskih odnosa, kao i opštih funkcija
proizvodnog procesa, a sve veći značaj dobija “bezlična” korporacijska svojina.
119
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Razvoj industrijskog društva stvorio je veliku koncentraciju proizvodnih
sredstava i kapitala u razvijenim zemljama, naročito pedesetih i šezdesetih
godina XX veka. Napredak kapitalističkog načina proizvodnje doveo je do
ekspanzije krupnog kapitala (industrijskog i finansijskog) na nacionalnom i
internacionalnom nivou i uticao na formiranje odgovarajuće klasne strukture.
Sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka dolazi do ubrzane transformacije
klasične industrijske strukture, pre svega do promene proizvodnog procesa, a time
i ekonomskih i društvenih struktura. Ovo je posledica brzih promena u nauci i
tehnologiji. Razvoj novih tehnologija (elektronika, informatika, telekomunikacije,
biotehnologije) stvara potrebu za drugačijom raspodelom i preraspodelom kapitala
i radne snage. Uvođenje mikroelektronike, kompjutera, robota i lasera u proizvodni
proces izazvalo je ubrzanu transformaciju u kvalifikacionoj strukturi radne snage
i dovelo do njenog ukupnog smanjenja. Osamdesetih godina XX veka došlo
je do prevlasti novih tokova naučno tehnološkog napretka nad tradicionalnim
industrijskim strukturama. Kriza koja se tih godina ispoljila u ekonomskoj sferi
dobrim delom je bila posledica te prevlasti novih tehnologija. Ta kriza je otkrila
i nove prostore u kojima se nalaze eksploatisani i potčinjeni socijalni slojevi i
otklonila iluziju o širokoj i masovnoj dostupnosti tvorevina “blagostanja” i
iznedrila specifičan fenomen siromašnih i ekstraeksploatisanih – nezaposlene.
Napredak nove tehnologije postavio je na dnevni red i pitanje društvenog konteksta
u kome se taj napredak odvija, raspodelu društvene moći, političku dominaciju,
internacionalizaciju ekonomsko-finansijskog sektora, kontrolu društvenih sukoba
(često proizvodnjom novih), neutralizaciju klasičnih i novih antimonopolističkih
i emancipatorskih pokreta.
Značajno je napomenuti da dolazi do promene u samom odnosu kapital
– rad. Novi vidovi centralizacije, integracije i internacionalizacije kapitala
(posebno finansijskog) dovode do međunarodne podela rada i internacionalizacije
procesa eksploatacije u okviru koga se pojavljuje stepenasta podela i hijerarhijski
odnos najamnih i eksploatisanih klasa i slojeva. Izmene u odnosu proizvodnineproizvodni rad takođe utiču na transformaciju klasnih i socijalnih odnosa u
savremenom društvu. Proizvodni rad (shvaćen kao neposredan fizički utrošak radne
energije) više nije osnovni kriterijum klasne podele. U savremenim razvijenim
ekonomijama naglo se povećava komponenta intelektualnog, a smanjuje udeo
fizičkog rada. Ekspanzija tercijarnog sektora u razvoju savremenog kapitalizma
dovodi do izmena u strukturi, obimu i karakteru najamnog odnosa. Najamni
odnos se neprekidno širi i obuhvata pored klasičnog industrijskog radništva i neke
delove zaposlenih u oblasti informacija i komunikacija, uslužnom i transportnom
sektoru, javnoj upravi, pa čak i u nauci i kulturi.
Klasno društvo se značajno izmenilo tokom druge polovine XX veka. To se
može pratiti prema mnoštvu elemenata : dohodak, mobilnost, obrazovanje, vreme
120
KLASE
rada, slobodno vreme, ulazak žena u šire prostore savremenog poslovanja. Povećao
se ukupan materijalni standard svih slojeva, posebno u “zapadnim” društvima. To
je “efekat socijalnog lifta”, kako kaže Ulrih Bek (2001), koji podrazumeva da
se celokupno klasno društvo “popelo” jedan sprat više. U. Bek napominje da je
nastupilo vreme kraja tradicionalnog društva velikih grupa (klasa, sindikata) i da
se prešlo na masovnu individualizaciju i ulogu “ličnih biografija” i pojedinačnih
sudbina (“niko više ne nudi kolektivnu zaštitu”).
Svi pomenuti uslovi dovode do stalnih promena u klasnoj strukturi, klasnim
odnosima i socijalnoj mobilizaciji u savremenom društvu. Zbog toga je potrebno
“izoštriti” pojmovno kategorijalni aparat i metodološki pristup proučavanju
savremenih klasa. Klasa se ovde shvata kao analitička i induktivna kategorija
u razvrstavanju i raščlanjivanju ukupne društvene strukture. Klasa je pre svega
teorijski okvir u kome se vrši razvrstavanje mesta i uloge pojedinaca i grupa
(socijalnih položaja i uloga), a potom i mogućnost empirijskog raspoznavanja.
Pored klase, postoji i pojam sloj kojim se označava uža i homogenija društvena
grupa ili skupina socio-ekonomskih karakteristika i položaja, nego što je to klasa.
Pojam segment podrazumeva još užu socijalnu i društvenu skupinu, nego što je to
sloj. Pojam segment je pogodniji od pojma frakcija (tu se više misli na političke
karakteristike određene grupe).
3.
Klasna struktura savremenog društva
Na osnovu dosadašnjeg izlaganja moguće je napraviti osnovnu skicu
klasne strukture savremenog društva. Moguće je razlikovati četiri velike klase
(četiri teorijska okvira razvrstavanja): višu klasu (buržoaziju), srednju klasu, poljoprivrednu klasu (seljaštvo) i radničku klasu.
Pod terminom viša ili buržoaska klasa (staro obeležje) podrazumevaju se
oni socijalni slojevi i segmenti nosilaca kapitala koji imaju dominantan, neposredan uticaj na glavne ekonomske i naučno-tehnološke tokove razvijenih industrijskih i postindustrijskih zemalja, a preko toga posredno i značajan uticaj na ostale
oblasti društvenog života na nacionalnom i međunarodnom nivou. Dakle, primaran kriterijum određenja buržoaske klase jeste preovlađujući uticaj u ekonomskoj
sferi društva. Viša klasa je heterogena društvena grupa sastavljena od različitih,
često delimično suprotstavljenih slojeva i segmenata. Ti različiti interesi integrisani su na višem nivou u zajednički interes: tada su oni nosioci pojedinih funkcija
kapitala. Jezgro više, odnosno buržoaske klase, čine nosioci krupnog kapitala (finansijskog, industrijskog i trgovačkog). Zatim se, u vidu koncentričnih krugova,
šire nosioci srednjeg kapitala (uglavnom na nacionalnom i regionalnom nivou).
121
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Kao nosioce kapitala identifikujemo široki spektar vlasnika, upravljača, naučnotehničkih i tehnoloških grupa, menadžera. Posebno velike promene doživljava
kategorija vlasništva. Svojina se raspršuje, obezličava (posebno u slučaju velikog
broja akcionara). Veliki uspon beleže kategorije upravljača. Formira se sloj vrhunskih menadžera, rukovodilaca i direktora kompanija. Moguće je napraviti osnovnu
podelu nosilaca kapitala po vertikalnoj liniji (krupni, srednji, sitni) i horizontalnoj
liniji (finansijski, industrijski, trgovački, nove tehnologije, osiguravajuća društva).
Među svim ovim slojevima savremene buržoazije postoji konkurencija i borba interesa, ali i procesi koordinacije, kooperacije i integracije (danas veoma prisutne).
Tako se danas ističe sloj finansijske buržoazije, koji je unutar sebe podeljen na
segmente (niže i više “spratove”). To su nosioci krupnog korporacijskog bankarskog kapitala (investicije u nove tehnologije), bankari, međunarodni kreditori,
regionalni i lokalni finansijeri. Među svim ovim segmentima postoji konkurencija
i suprotstavljanje interesa na nacionalnom i međunarodnom nivou, ali i podela
interesnih sfera i strateško partnerstvo u očuvanju i povećanju profita.
Svetski instituti i časopisi, koji prate privredna kretanja, kao primer finansijske moći ističu 100 najvećih kompanija i partnerstava koje kontroliše i njima
upravlja nešto više od hiljadu ljudi. Može se reći da se naspram ovog monopolskog finansijskog jezgra nalaze svi ostali delovi više klase (buržoazije), manje
ili više suprotstavljeni, koji istovremeno teže (vidljivo ili prikriveno) da mu se
što više približe i uspostave odnos partnerstva na nivou viših interesa kapitala.
Konkurencija i sukob interesa odvija se i na polju ulaganja u nove tehnologije,
u povlačenju kapitala i prebacivanju u profitabilne grane, te u vidu berzanskih
“igara” i špekulacija. Glavni slojevi više klase su vlasnici, akcionari i menadžeri.
Tu treba dodati i grupe koje se bave organizacijom, istraživanjem i marketingom
vezanim za savremene tehnologije i medije, birokratiju, vojne i političke krugove.
Uspon “novih bogataša” moguć je na osnovu znanja, informacija, fleksibilne
tehnologije i organizacije i bez velikih početnih finansijskih ulaganja.
Klasa poljoprivrednika (seljaštvo) obuhvata neposredne poljoprivrednike
(sitni vlasnici zemlje koju sami obrađuju), krupne i srednje vlasnike zemljišta
(zapošljavaju drugu radnu snagu),. stručnjake u poljoprivredi (menadžeri,
agroinženjeri, veterinari) i radnike koji su stalno zaposleni u poljoprivredi. Ova
klasa se prema statističkim pokazateljima nalazi u stalnom opadanju. U pojedinim zemljama (SAD, Engleska) seljaštvo��������������������������������
beleži svega oko 2% od ukupnog
stanovništva. U nerazvijenim zemljama seljaštvo zauzima još uvek veliki procenat
Ako se pogledaju podaci za Evropsku Uniju (2001. god.) vidimo da udeo poljoprivrede
u ekonomiji tog regiona nije veliki. U proseku EU 4,5% radne snage je zaposleno u poljoprivredi,
a poljoprivreda učestvuje sa 1,8% u BNP. Grčka zapošljava 17% radne snage u poljoprivredi
i učestvuje sa 7,1% u BNP Grčke. Luksemburg zapošljava 1,7% radne snage, poljoprivreda
učestvuje sa 0,7% u BNP.
122
KLASE
stanovništva. Ipak po svim obeležjima klase i kriterijima klasne diferencijacije
seljaštvo čini jednu posebnu klasu. Tu treba uzeti u obzir i samu razliku između
urbanog i ruralnog načina života i načina rada. Postoje i poljoprivrednici koji su
slični nezavisnim urbanim preduzetnicima. U nekim zemljama se oni svrstavaju
u kategoriju “sitne buržoazije”, a negde kao slojevi srednje klase. I sami
poljoprivrednici ponekad će sebe svrstati u srednju klasu (ili sloj), po principu
“self-image”. Ni teorijski ni empirijski nije opravdano jednostavno razvrstati
seljaštvo prema unutrašnjoj hijerarhiji (veličina poseda i prihoda sa zemljišta) i
zatim pojedine delove svrstati u višu klasu, a druge u srednju, zanemarujući da,
iako heterogeni po ekonomskom bogatstvu i statusu (krupni vlasnik – radnik na
farmi), ti slojevi seljaštva ostvaruju neke važne uslove egzistencije kao klase. To
su, pre svega, specifičan oblik rada, zaokružena ekonomska celina, upućenost i
prisnija veza u procesu rada i organizacije, zajednički nastupaju prema grupama
iz drugih sektora, imaju osoben sistem vrednosti, društveni milje i slično.
Možda najveće promene u sadašnjoj fazi razvoja društva na svim
meridijanima doživljava radnička klasa. U razvijenim zemljama dolazi do
stalnog opadanja klasične radničke klase (industrija, rudarstvo). Nova tehnologija
zahteva obrazovanje, stručne kvalifikacije i sve manji broj radnika u proizvodnom
procesu. Uporedo sa tim raste broj zaposlenih radnika u uslužnim delatnostima.
Druga karakteristika savremene radničke klase jeste njena unutrašnja podela
na slojeve i segmente sa bitno različitim položajem u procesu proizvodnje, sa
materijalnim, socio-psihološkim, političkim i kulturnim interesima i nivoima
najamne egzistencije. Različiti su uslovi tih deoba: akumulativna sposobnost
pojedinih privrednih grana i sektora proizvodnje; privlačna snaga novih tehnologija;
kvalifikaciona struktura; poreklo (imigrantsko i domaće), rasne, nacionalne i
kulturne razlike. Dalje se nastavljaju deobe između industrijskog radništva i onog
u uslužnom sektoru (trgovina, banke, osiguravajuća društva, agencije, servisi,
transport, mediji). Svakako treba dodati i “međunarodnu podelu” radničke klase
(bolje stojeći radnici u razvijenim zemljama od radnika u nerazvijenim i zemljama
tranzicije) i svrstavanje na ukupnoj lestvici međunarodnih eksploatisanih snaga.
Poseban fenomen u savremenoj radničkoj klasi jeste njena “feminizacija” (sve
veće prisustvo žena u uslužnom sektoru).
U savremenim uslovima se smanjuje klasična radnička klasa ali se širi
broj socijalnih slojeva koji su u najamnom i eksploatisanom položaju. Smanjenje
broja polukvalifikovanih i kvalifikovanih radnika i povećanje broja obrazovanog
radništva obuhvata posebno tercijarni sektor. U zavisan, kontrolisan i subordinisan,
u klasičnom teorijskom diskursu rečeno – najamni položaj, dospeva sve veći broj
socijalnih slojeva i segmenata: industrijski radnik, tehničar, kompjuterski programer,
medicinska sestra, službenik u lokalnoj upravi, prodavačica u robnoj kući. Naravno,
sve ove socijalne kategorije posmatrane u prostoru podsaharske Afrike, Bangladeša
123
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
ili Bolivije delovale bi kao pripadnici srednje klase, što nam govori o značaju
ukupnog razvoja društva za preciznije određenje klasnog položaja.
Promene u strukturi i položaju radničke klase podstakle su brojne teorijske
rasprave tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka o tome da li je reč o
prelasku radničke klase u srednju klasu ili padu nekih slojeva srednje klase na
položaj radništva. Bilo je i onih teoretičara koji su tvrdili da se formira “nova
radnička klasa” (Serž Male), da se može govoriti o “širenju radničke klase”
(Andre Gorc) ili da je reč o formiranju “narodne klase” (Alen Turen). Kada se
pomenutim kategorijama radništva i slojevima sa nižim dohotkom, nekreativnim
i neautonomnim poslom dodaju i kategorije nezaposlenih, imigranti i izbeglice i
kada se sve to posmatra na nivou globalnog društva onda se može zaključiti da
se broj nižih socijalnih slojeva stalno širi. Umesto klasičnog termina radnička
klasa moguće je uvesti pojam niža klasa ili klasa subordinisanog (potčinjenog,
zavisnog) rada i položaja.
Prvi sloj u okviru ovako postavljene srednje klase čine vlasnici u
proizvodnom sektoru, bilo da su samostalni ili da su njihovi proizvodni pogoni
vezani za srednje ili krupne kompanije. Najčešće su to mali proizvodni pogoni,
radionice i čitav spektar malih proizvođača sa jednom mašinom, uređajem, ili
onih koji samo sklapaju neku celinu od već proizvedenih delova. Ovde je potrebno
dosta opreza kod posmatranja “granice” između preduzetnika koji zapošljavaju
mali broj radnika i prema ukupnom potencijalu preduzeća pripadaju srednjoj klasi
i onog preduzeća koje pripada srednjem ili čak krupnom kapitalu.
Drugi sloj srednje klase predstavljaju vlasnici u tercijarnom sektoru,
uslužnim delatnostima. Tu se mogu ubrojati vlasnici trgovačkih i ugostiteljskih
objekata (izuzimajući vlasnike lanaca velikih hotela i lanaca robnih kuća), servisa
zanatskih radnji (koje nisu proizvodne), benzinskih pumpi, različitih agencija,
modnih, terapeutskih, medicinskih i rekreativnih salona. Ovaj i prethodni sloj u
124
KLASE
teoriji se često označavaju kao “stara srednja klasa”, jer uključuju samostalne
delatnosti klasičnog tipa poput zanatstva i trgovine. Međutim, ovde nije reč o
“ostacima” “stare” klase već o potpunoj transformaciji delatnosti i poslova u
skladu sa napredovanjem i širenjem čovekovih potreba. To potvrđuje da su
pogrešne one teze koje govore o prolaznosti “sitnih vlasnika”, pre bi se moglo
reći da sadašnji stepen razvoja društva pruža mogućnosti za permanentan uspon
ove socijalne kategorije.
Treći sloj savremene srednje klase čine samostalne delatnosti i zanimanja
u oblasti kulture i sporta. Ovaj sloj je poslednjih decenija XX veka u velikom
usponu. On je najvećim delom produkt “masovne” kulture, potrebe za zabavom i
spektaklom, kao i razvijenih potreba i komunikacija na planu ukupne kulture. Tu
spadaju zanimanja i delatnosti koja nisu vezana za vlasništvo, već su isključivo
proizvod specifičnih znanja, veština i sposobnosti. Samostalnost je značajna
karakteristika njihove delatnosti. Ovaj sloj uključuje zanimanja kao što su pevači,
zanimanja iz “šou-biznisa”, profesionalni sportisti, treneri, slobodni agenti,
samostalni menadžeri u sportu i “šou-biznisu”, dizajneri, fotomodeli, manekeni,
novinari, naučnici, umetnici, pisci, glumci, režiseri, kao i tradicionalne “slobodne
profesije” (lekari, advokati, profesori). Prema ekonomskom bogatstvu oni su
veoma heterogen sloj (veliki raspon zarada između jednog profesora i lekara
na jednoj strani i jednog profesionalnog sportiste i pevača na drugoj strani) ali
su prema ukupnom statusu, ugledu, stilu i načinu života međusobno sličniji
nego sa ostalim slojevima unutar srednje klase i sa drugim klasama. Ovaj sloj
je predstavnik “prave” srednje klase savremenog društva i njegovih kulturnih
i duhovnih karakteristika. Oni u sebi akumuliraju, nose i izražavaju duhovni
potencijal jedne generacije sa svim njegovim prednostima i slabostima.
Najzad četvrti sloj srednje klase čine službenici i stručnjaci vezani za
velike korporacije i javne poslove. Ovo je kategorija najmanje “nezavisnih”
među pomenutim slojevima srednje klase. Slikovito rečeno, on predstavlja
četvrti koncentrični krug u okviru rasprostiranja srednje klase u društvu. To
su, pre svega, istraživači, komercijalisti, stručnjaci za marketing, propagandu i
reklamu u kompanijama i medijima, zatim specijalni savetnici za pojedina pitanja
iz oblasti prava, finansija, međunarodnih odnosa i komunikacija, stručnjaci za
međuljudske odnose, oficiri, profesionalni političari, menadžeri srednjeg i nižeg
nivoa, službenici u javnoj upravi. Oni takođe ne spadaju u vlasničku kategoriju
srednje klase (iako mogu da kupuju i poseduju akcije nekih kompanija). Njih
karakterišu relativno visoke plate koje su rezultat specijalnih znanja, informacija
i sposobnosti. Značajna komponenta njihovog ukupnog stanja jeste ugled koji
uživaju, iako ne u razmerama “opštenarodne” popularnosti kao što se to može reći
za mnoga zanimanja iz prethodnog sloja.
Srednja klasa ima svoju veliku ulogu u savremenom društvu. Sa
125
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
ekonomskog stanovišta to je veoma dinamična i progresivna snaga koja ceni i
praktikuje rad, kreativnost, stvaralaštvo, ličnu preduzimljivost i inicijativu. U
socijalnom smislu predstavlja okosnicu socijalne dinamike i klasne pokretljivosti.
Obrazovanje sve više čini odlučujuću komponentu srednje klase. Ona takođe utiče
na obrazovanje, te na političke i kulturne tokove društva. Zbog toga se mnoga
razvijena društva sama predstavljaju kao “društva srednje klase” i nju smatraju
“energijom” razvoja društva i elementom njegove stabilnosti.
4. Siromaštvo
Osnovno pitanje jeste kako da se meri siromaštvo. Ako se pođe od
minimuma sredstava potrebnih za održavanje života (hrana, odevanje, stanovanje)
onda se mora postaviti pitanje da li je dovoljan samo kvantitet , odnosno kakav
je kvalitet tog minimuma. Isto se odnosi i na minimum obrazovanja, kulturnih
potreba, slobodnog vremena. Indeks siromaštva mora da uključi vrednost ukupnih
resursa pojedinaca i porodica kao što je vrsta naselja u kome žive, nasleđena
imovina, postojanje institucija zaštite i drugih oblika pomoći u lokalnoj i široj
Pojam relativno siromaštvo može se shvatiti na osnovu podataka koji govore da je u
Evropskoj Uniji svaki šesti stanovnik siromašan (57 miliona ljudi, 23 miliona porodica, 13 miliona dece). Kao kriterijum siromaštva uzima se da domaćinstva imaju manji prihod od prosečnog
u zemljama članicama EU (nešto više od 500 eura). Prosečna socijalna pomoć u zemljama EU je
oko 250 eura mesečno. Na drugoj starni, više od 90% stanovništva u tri afričke države (Zambija,
Mali, Nigerija) imali su tokom 2001. godine manje od 2 dolara dnevno.
126
KLASE
zajednici. Zatim treba razmotriti mogućnosti dodatnih primanja (povlastice,
posebne doplate, kao i stalna konkretna primanja (sličan ili isti iznos zarada).
Povezivanjem svih ovih elemenata može se izgraditi odgovarajuća skala merenja
siromaštva u pojedinim sredinama i u određenom vremenu.
Prema kriterijima Ujedinjenih nacija siromašan je onaj čovek koji uzima
dnevno manje hrane nego što je potrebno da očuva telesnu težinu a istovremeno
obavlja neki lakši posao. Ova uopštena i nedovoljno precizna odrednica ostavlja
prostora pojedinim državama i političkim sistemima da se neodgovorno odnose
prema problemu siromaštva i gladi. Prema kriterijumu FAO, donja granica
ispod koje se smatra da je čovek gladan jeste ako unosi u organizam dnevno
manje od 1900 kilokalorija. Po tom kriterijumu u 2001. godini u svetu je živelo
u siromaštvu (bilo gladno) više od 800 miliona ljudi. Prema kriterijima Svetske
banke (prosečno 2200 kilokalorija dnevno) u svetu danas ima oko 1,2 milijarde
ljudi gladno. Kriterijum siromaštva (linija ispod koje počinje puko siromaštvo)
jeste dva i manje dolara dnevno po članu domaćinstva. O stepenu siromaštva u
svetu govori podatak da svake godine od gladi umire u svetu oko 6 miliona dece,
24.000 ljudi dnevno (svakih 3,6 sekundi), 20% trudnica u Africi i Aziji umire
godišnje od neuhranjenosti i nedostatka gvožđa u organizmu. Siromaštvo ostaje
jedan od najvećih problema globalnog društva, posebno neravnoteža između
“sveta” bogatih i “sveta” siromašnih.
Postoji pojava u društvu koja označava stav i odnos prema siromaštvu,
lični doživljaj siromaštva, stil i način života, shvatanje siromaštva kao sudbine,
kao nešto normalno, od boga “dodeljeno”. Ta pojava se označava kao kultura
siromaštva. Ovaj pojam je u literaturu uveo američki antropolog Oskar Luis,
pedesetih godina dvadesetog veka, tokom istraživanja života gradske sirotinje u
Meksiku i Portoriku. Kultura siromaštva je “nacrt života” koji se prenosi iz jednog
pokolenja u drugo. Elementi kulture siromaštva kako iznosi Luis mogu da se primene
kao jedan univerzalan model i za savremena društva i mnoge prostore u svetu. To
su pre svega odnos pojedinca, njegove lične karakteristike i stav prema životu:
osećaj marginalizovanosti, bespomoćnosti, zavisnosti, inferiornosti, rezignacija
i fatalizam, snažna upućenost na sadašnjost, puštanje da sve “teče” nezavisno od
pojedinca, odbacivanje drugačije mogućnosti i alternative. Takav stav se produžava
na nivou porodica: neambicioznost, zadovoljstvo malim stvarima, izolovanost .
Na kraju postoji i treći nivo, nivo zajednice: neuključivanje i neučestvovanje u
glavnim institucijama društva i sistema (“nije to za nas”, “to je za nekoga drugog”,
“bolje će to oni”). Kultura siromaštva deluje putem spontane socijalizacije na
generacije koje dolaze i tako se kontinuirano prenosi, postaje tradicija, sastavni
deo društvenog “imidža” mikrosredine, celog pojedinačnog društva, regiona.
Organizacija UN za hranu i poljoprivredu
127
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Uzroci siromaštva mogu biti nasleđe, odgovarajuća podela rada, slaba
socijalna mobilnost, dugotrajna ekonomska nerazvijenost, nivo obrazovanja,
postojanje čestih i dugotrajnih sukoba u društvu (ratovi, revolucije), krize, česte
prirodne katastrofe (poplave, zemljotresi, suše). Sa sociološkog stanovišta važno
je pitanje da li se siromaštvo koristi kao instrument od strane pojedinih društvenih
grupa. Bogatima siromaštvo koristi kao izvor jeftine radne snage, kao upozorenje
onima koji nisu ambiciozni i odani poslu, kao sredstvo merenja društvene
osetljivosti. Siromašnima “koristi” da se manje angažuju, da se oslanjaju na druge i
očekuju od drugih, da dobijaju stalne povlastice, ili da imaju “pravo” na pobunu.
TEME ZA ANALIZU I RAZGOVOR NA VEŽBAMA
Analizirajte sledeći stav američkkog milijardera ( Pol Geti): „ako bi sav novac sveta
danas u 15 časova bio ravnomerno podeljen među ljudima, već u 15.30 mogle bi da
se otkriju značajne novčane razlike među tim istim ljudima“
Klase i škola
Iako je formalno školovanje u Grčkoj besplatno, školstvo je klasno podeljeno - pokazuju rezultati velikog istraživanja Centra za razvoj prosvetne politike Generalne konfederacije radnika Grčke. Besplatno školovanje je samo mit, jer cifre govore da su bez
osnove ustavne odredbe o jednakim šansama za sve Grke. Domaćinstva godišnje troše
4,3 milijarde za školovanje dece.
Ova suma koju građani privatno plaćaju za školovanje dece čini 2,2 odsto bruto nacionalnog proizvoda. Istovremeno, država je za prosvetu u istom periodu potrošila 7,2
milijarde evra, što je oko tri odsto nacionalnog proizvoda. Prosvetu u Grčkoj, očito,
pored države, finansiraju i domaćinstva.
Grčka je specifična po tome što državne osnovne i srednje škole ne pružaju odgovarajući
kvalitet nastave pa su učenici, ako žele da se upišu na fakultete, primorani da uzimaju
privatne časove. Za dopunsku nastavu i privatne časove se potroši 805 miliona evra.
Najveći su troškovi za roditelje studenata koji studiraju u drugom gradu. Oni godišnje
plate milijardu evra. Za studiranje u inostranstvu se troši 342 miliona evra. Ni državnih
predškolskih ustanova nema dovoljno, pa roditelji za privatne vrtiće daju 284 miliona
evra. Privatne predškolske ustanove koštaju i do 6.000 evra godišnje. Školovanje u
privatnim osnovnim i srednjim školama košta do 12.000 evra godišnje, zavisno od
škole i razreda. Na privatnim fakultetima školarina je oko 10.000 evra godišnje.
Analiza jednog časopisa od 12. septembara 2007.
128
KLASE
Siromasi su dobili legalnu dozvolu u Venecueli da zaposednu farme bogataša. Grupice
beskućnika okružuju magacine hacijende prepune stokovima šećerne trske, pale ih, i
tek letina izgori, proglašavaju hacijendu svojom zemljom.
….Niču zadruge na otetim imanjima veleposednika u okviru Čavesovog projekta za
ubrzano uvođenje Venecuele u “socijalizam 21. Veka”
…. i u ostalim latinoameričkim zemljama ogromne parcele plodne zemlje vekovima
su u rukama malobrojnih veleposednika, koji su uz pomoć svog bogatstva upravljali I
političkim kretanjim.
Iz novinskog izveštaja od 21. Maja 2007.
Postaje li hrana oružje budućnosti?
…Svet potresa velika nestašica pšenice. Globalne rezerve te žitarice sada su najniže u
prethodnih 30 godina….
…Apetiti Zapada za biodizelom i novi kulinarski prohtevi sve bogatijeg Istoka kroje nove mape oranica širom sveta, podstičući divljanje cena žitarica, poljoprivrednih
proizvoda I hrane sa pogubnim posledicama po siromašne.
…Novovekovna namera zapada da smanji energetsku zavisnost od nepredvidivih odluka nove generacije lidera sirovinama bogatih država Srednjeg istoka, JužneAmerike
i Rusije podstakli su svojevrsnu agrarnu revoluciju 21. veka. Nadmetanje 800 miliona
vozača automobila sa bogate zapadne hemisfere i dve milijarda neuhranjenih stanovnika juga za kukuruzom, počinje da liči na tragediju. Kukuruz je vekovima osnovna
namirnica miliona ljudi širom Afrike i Latinske Amerike.
Svetska banka i MMF su decenijama vršili pritisak na agrarne zemlje nerazvijenog dela
sveta da odustanu od proizvodnje žitarica i okrenu se profitabilnijim poljoprivrednim
proizvodima za kojim postoji tržište na Zapadu. Te zemlje nisu imale načina da se
odupru zahtevima vodećih zapadnih finansijskih institucija, pa su osamdesetih i devedesetih godina 20. veka prestale da gaje žito i istovremeno postale zavisne od žetve u
SAD i drugim razvijenim zemljama. Danas kada američki farmrti seju milione hektara
kukuruzom da bi zarađivali na etanolu, neuhranjenost siromašnijeg dela planete više
nije velika tema.
…Skok cena žitarica, sve skuplja nafta, setva žitarica namenjenih proizvodnji etanola,
agresivna tražnja azijskih potrošača za mesom….primoravaju FAO da smanji porcije
najugroženijim stanovnicima planete. Svetu preti novo doba gladi sa nesagledivim
posledicama
Upozorenje Žozet Širan,
šefa agencije UN za program hrane (WFP)
Norveški radnici imaju najbolje plate na svetu
Radnici u Americi najduže ostaju na poslu od svih zaposlenih u industrijski razvijenim
zemljama, što ih čini najproduktivnijom radnom snagom na svetu. Međutim, oni nisu
i najplaćeniji, nego su tek na drugom mestu, iza Norvežana, zaključak je istraživanja
Međunarodne organizacije za rad.
129
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Prosečan Amerikanac godišnje proizvede dobara u vrednosti od 63.885 dolara, a za
jedan sat rada zaradi nešto više od 35 dolara.
Na drugom mestu po produktivnosti su radnici iz Irske, a slede zaposleni u Luksemburgu, Belgiji i Francuskoj.
U istraživanju se ističe da čak 1,5 milijardi zaposlenih, ili trećina ukupne radne populacije na planeti „nije radno korisna u potpunosti“. To uključuje i 195,7 miliona nezaposlenih i skoro 1,3 milijarde zaposlenih koji zarađuju manje od 2,4 dolara po članu
porodice dnevno.
Norvežani najviše zarade po satu od svih zaposlenih u svetu - 37,99 dolara. Glavni
razlog tome su milijarde dolara od izvoza nafte i visoke cene proizvoda. Prosečan
Amerikanac na poslu godišnje provede 1.804 sati, Norvežanin 1.407, a Francuz 1.564.
Najduže na poslu ostaju zaposleni u Južnoj Koreji, Bangladešu, Šri Lanki, Kini i Tajlandu, oko 2.200 sati godišnje, ali ove zemlje imaju manju stopu produktivnosti.
*
*
*
Srednja klasa u Srbiji, ukazuju sociolozi, nije nestala, samo se spustila naniže. Društvo,
koje je uvek imalo oblik piramide, izdužilo se i vrh je sada mnogo dalje od osnove, nego
što je to bilo nekada. Procene su da srednja klasa u Srbiji, danas, obuhvata oko četvrtinu
građana, ali u okviru nje izdvaja se jedan poseban sloj. To su menadžeri, ljudi koji rade
za strane kompanije, sektor nevladinih organizacija, koji ima kontakt sa inostranstvom i
odatle izvlači glavnicu svog novca, zatim advokati, vlasnici malog i srednjeg biznisa…
*
*
*
U Evropi
Intelekttualna elita čini srednju klasu u evropskim zemljama. Tu su i menadžeri u
bankama, zaposleni u dobrostojećim i poludržavnim kompanijama. Njihove plate su,
u svakom slučaju, iznad državnog proseka - tolike da sebi mogu da priušte porodičnu
kuću, letnjikovac, jedan veći auto za firmu i drugi porodični, letovanje van standardnih
destinacija, kao što su putovanja u egzotične krajeve. Kredite, uglavnom, uzimaju za
kupovinu kuće i nisu prezaduženi.
PITANJA
1. Kakvo je savremeno sociološko poimanje klase?
2. Do kakvih je promena došlo u savremenoj klasnoj strukturi?
3. Ko danas čini višu ili bogatu (buržoasku) klasu?
4. Promene u biću radničke klase.
. Postoji li klasna diferencijacija u obrazovanju.
6. Osnovne karakteristike i podele unutar srednje klase.
7. Zbog čega se srednja klasa uzima kao stabilizujući faktor društva?
8. Analizirajte jedan od prethodnih tekstova
9. Opiši socijalnu strukturu u tvom okruženju.
10. Pojam i osnovne karakteristike siromaštva.
11. Šta je to kultura siromaštva.
130
IX
DRŽAVA I OBLICI POLITIČKE VLASTI
1. Pojam i istorijski razvoj države
Država je najznačajnija politička institucija u društvu. Prema njoj se
usmeravaju interesi svih društvenih grupa i pojedinaca izazivajući socijalne,
ideološke i političke odnose kroz sukobe i saradnju. U državi se, kao u ogledalu,
prelamaju svi odnosi, karakteristike, usponi i padovi jedne društvene zajednice.
Jedni državu doživljavaju kao porobljivača, nekog ko sprečava ostvarenje njihovih interesa i ambicija, ko im oduzima šansu i nanosi nepravdu, kao centar
nedodirljive i nedokučive moći. Drugi u državi vide zaštitnika svojih prava i interesa, kao i onoga ko obezbeđuje jednaka pravila i šanse za rad i stvaralaštvo svih
građana. Dok treći državu doživljavaju kao instrument za sticanje privilegovanog
položaja, moći i uticaja.
Bez obzira kako je doživljavali, pojedinci i društvene grupe u stalnom su
dodiru sa državom. Čim iziđe iz svog intimnog kruga (stana ili radnog mesta)
čovek je u prilici da stupa u odnose sa nekom od državnih institucija. Dok se
nalazi na javnom mestu, on mora da poštuje principe javnog reda i mira. Svaku
statusnu, obrazovnu ili teritorijalnu identifikaciju ili promenu čovek registruje u
nekoj od brojnih službi državne administracije. Postoji mnoštvo i drugih načina i
trenutaka u kojima država podseća pojedince i grupe na svoje neizbežno prisustvo u društvu. Uspešne, organizovane, moderne i civilizovane države izazivaju
poštovanje, respekt i divljenje kod većine svojih građana, kao i kod pripadnika
drugih država, dok one sa suprotnim karakteristikama izazivaju, sumnju, gnev i
neugodnost.
Država je institucija koja prožima sve društvene grupe i njihove odnose.
Ona se izdvaja iz društva kao autonomna sila koja svojim autoritetom i instrumentima donosi (nameće) opšta pravila i nastoji da obezbedi skladno funkcionisanje i
održavanje društvenog poretka.
Ako pođemo od etimološkog tumačenja, vidimo da na mnogim jezicima
reč država znači stanje, položaj, postaviti, odrediti, narediti, utvrditi, preduzeti (lat.
statio, ital. stato, špan. estado, fran. etat, nem. staat, eng. state ). Na nekim slovenskim jezicima reč država se može izvesti od glagola držati, održavati (“država”,
“dežela”). Svako držanje, stanje, položaj treba uspostaviti, čuvati i održavati, ali
i menjati i nanovo uspostavljati, a za to je potrebna i sila i dobrovoljni pristanak
onih na koje se to odnosi.
131
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Državu možemo odrediti kao najznačajniji oblik pravno-političkog organizovanja stanovništva koje živi na određenoj teritoriji. To je najviši oblik
političke, javne, suverene vlasti na određenoj teritoriji. Ovo poimanje države
više je sa pravnog stanovišta, dok za sociološki pogled na državu treba dodati
da je država prostor, polje na kome se takmiče (bore) različite društvene grupe
i organizacije kako bi ostvarili svoje interese kroz interakciju punu socijalnih,
političkih, ideoloških i drugih tenzija i konflikata. Društveni subjekti nastoje da
zauzmu što povoljniju poziciju kako bi ostvarili neposredniji uticaj na državu,
stekli njenu naklonost i ostvarili privilegije. Na drugoj strani, država se bori da
sačuva autonomnost i uticaj u društvu, da ne bude instrument samo jedne socijalne, političke, verske ili kulturne grupe, da koristi svim građanima kao javno
(opštedruštveno) dobro.
Država organizuje i održava vlast na dva načina: prinudom i dobrovoljnim
pristankom stanovnika, građana, “podanika”. Neophodno je da postoji ravnoteža
između ova dva oblika organizovanja i održanja vlasti, kako ne bi došlo do nasilja
od strane države ili nepoštovanja pravila od strane građana, što bi vodilo u diktaturu ili u anarhiju i rasulo. Dobrovoljan pristanak građana na određeni tip
državnog ustrojstva i državne vlasti ogleda se kroz pravne i političke mehanizme
– zakone, norme, pravila ponašanja (od ekonomije do kulture) – koje država
donosi uz duže ili kraće procedure u kojima građani učestvuju nastojeći da ugrade
svoje ideje, stavove, namere, očekivanja, interese i slično. Država ima i svoje
ekskluzivno polje delovanja (zaštita društva, javni poslovi) i svoje instrumente
(vojska, policija, sudovi, porezi) pomoću kojih nagoveštava, ističe ili primenjuje
silu kako bi održala red i mir. Država je pravni subjekt neophodan građanima u
unutrašnjoj komunikaciji (upis, dokumenti) i međudržavnim odnosima ( posredovanje, predstavljanje, akreditovanje).
Iako se država pojavila još u vreme podele društva na klase i prelaska iz
prvobitne zajednice u klasno i interesno sukobljavanje, može se reći da je prvi
put prava uloga i suština moderne države došla do izražaja u XVI veku u Evropi.
Tada se pojavila potreba za razdvajanjem sfere države (javne sfere) i sfere društva
(građanske, privatne sfere). To je bilo uslovljeno širenjem teritorije, razvojem
privrede, potrebom za novim tržištem, a to je dalje stvaralo potrebu za kontrolom nastajućeg građanskog društva. Potrebni su bili novi principi, norme i oblici
organizovanja, kontrole i upravljanja društvenim procesima, pojavama i odnosima, mnogo više nego što je to bilo u prethodnim istorijskim periodima. Potreba
za obavljanjem javnih, zajedničkih poslova zahteva postojanje javnih pravila,
njihovu obaveznost, stalnost i standardizaciju.
Da bi se prethodna teza potvrdila i bili jasniji uzroci i uslovi nastanka
modernih država napravićemo kratku istorijsku digresiju i reći nešto o nastanku
države kod pojedinih naroda i u posebnim istorijskim razdobljima. U vreme
132
DRŽAVA I OBLICI POLITIČKE VLASTI
antičke Grčke država je nastala raspadom rodovsko - plemenske i mnogobožačke
strukture društva uslovljene stvaranjem viška proizvoda i radne snage i time izazvane podele na klase. U Rimu je država nastala kao potreba da se spreči neprestana borba između uskog, izdvojenog aristokratskog jezgra poznatog pod imenom
“populus romanus” i širokih slojeva siromašnog, porobljenog i obespravljenog
plebsa. Kada su Germani osvojili rimske teritorije oni su se nalazili u rodovsko
plemenskom tipu organizacije i državu su stvorili iz praktične potrebe da održe
i organizuju vlast na toj teritoriji. Ovo se u teoriji pominje kao primer kada su
osvajači prihvatili institucije i organizaciju od porobljenog naroda. A znamo da
je u istoriji situacija bila najčešće obrnuta. Kod istočnih naroda država je imala
formu rigidne despotije u kojoj je vladar (despot) raspolagao teritorijom, dobrima
i stanovništvom i odlučivao o njima po vlastitoj volji. Vladar je tu samo transformisana uloga starešine porodice, roda ili plemena. Ovi primeri pokazuju da je
na tom stepenu istorijskog razvoja država poistovećivana sa društvom, sa malim
naznakama njenog izdvajanja u posebnu instituciju različitu od društva.
Nasuprot plemenskom, krvnosrodničkom (gentilnom) tipu organizacije
države, moderna država počiva na principu teritorijalne organizacije i javne vlasti.
To je fundamentalna novina koja je uslovila promenu prirode, tipa i oblika države,
političke vlasti i društvene zajednice na prelazu iz srednjovekovnog u moderno
doba. U XV veku Evropa je bila podeljena na oko pet stotina potpuno ili delimično
nezavisnih teritorijalnih i političkih celina (kraljevstava, vojvodstava, kneževina,
autonomnih i polu-autonomnih gradova i drugih sitnih autonomnih delova) čije su
granice bile nedefinisane, nadležnosti i prava isprepletene a vlast zavisila od snage
i uticaja lokalnog vladara ( Held, 1997). Katolička crkva je nastojala da nametne
svoj princip objedinjavanja tih političkih i teritorijalnih subjekata u jedinstvenu
hrišćansku zajednicu ali se sukobljavala sa lokalnim vladarima. U takvim uslovima sukobi su bili česti i privreda nije mogla da se razvija. Ekonomija se sastojala
od dva bitna oblika, poljoprivredne feudalne strukture u selima i trgovine i manufakture u gradovima. Početkom XX veka mreža političkih i teritorijalnih jedinica
je svedena na dvadeset pet, dok je početkom XXI veka uočljiva tendencija za
stvaranjem jedne “megadržavne” celine na prostoru Evrope.
2. Teorije o nastanku države
Zbog specifičnog položaja, uloge i uticaja u društvu, kao i veoma složene
strukture, država je oduvek privlačila pažnju mislilaca i teoretičara. Njeno poreklo
i uzroci nastanka različito su shvatani i prikazivani, to je dovelo do formiranja
velikog broja teorija, koje tumače nastanak i prirodu države. Teološka (teistička,
133
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
verska) teorija smatra da je država božanskog porekla i da je vladar božiji poslanik, te prema tome i on svoj legitimitet zasniva na božanskom poreklu. Podanici
moraju da se odnose prema takvom vladaru i takvoj državi sa poniznošću i
strahom, koji osećaju i prema drugim božanskim pojavama. Misao apostola Pavla
da je “svaka vlast od boga” (non est potestas nisi a Deo) predstavljala je vekovni
obrazac na kome je počivao odnos prema državi i vladaru.
Patrijarhalna teorija shvata državu kao produžetak porodice, roda i
plemena. Pošto se država doživljava kao jedna proširena porodica, onda njom
treba da upravlja vladar kao što to čini starešina porodice ili plemena. Ova teorija
je opravdavala sve oblike autoritarne monarhističke vlasti jer je monarha shvatala
kao produžetak autoriteta oca porodice. Organska teorija, čiji je jedan od predstavnika Spenser, državu vidi kao jedinstvenu celinu koja funkcioniše slično živom
organizmu, odnosno ljudskom telu. Kao što čovek ima mozak, tako država ima
vladu, ruke i noge odgovaraju ulozi i značaju seljaka i radnika, dok se saobraćaj
može poistovetiti sa nervnim sistemom u organizmu. Ova teorija želi da istakne
da celina dominira nad delovima i da u državi može biti sklada i razvoja samo
ako svi delovi besprekorno postupaju po “signalima” i komandama koje dobijaju
od mozga, odnosno vlade. Sve ove teorije, državu poistovećuju sa društvom što
predstavlja njihov osnovni nedostatak.
Idealistička teorija, u Hegelovoj “interpretaciji”, državu shvata kao umnu
tvorevinu, realizaciju apsolutne ideje, mesto gde ideja postaje svesna svoje egzistencije i doseže najviši stepen slobode. U ovom slučaju država se predstavlja kao
kategorija koja dominira nad socijalnom suštinom društva. Teorija društvenog
ugovora (Hobs, Ruso) opisuje državu kao tvorevinu koja je rezultat uzajamnog
dogovora ljudi na određenoj teritoriji o dobrovoljnom prenosu dela prirodnih
prava i suvereniteta na državu, a država je dužna da im obezbedi jednaka prava u
državnim institucijama. Marksistička teorija državu vidi kao klasnu tvorevinu, rezultat klasne borbe vladajuće i potčinjene klase. Zadatak države je da štiti interese
vladajuće klase. Savremena država je izraz ekonomske dominacije i političke moći
buržoaske klase. Ona sprečava emancipaciju proletarijata i oslobođenje radničke
klase. Država predstavlja vrhunac političkog otuđenja u društvu, zbog čega je
njeno odumiranje neminovno.
3.
Dva stava o ulozi države u modernom društvu
U brojnim teorijskim objašnjenjima porekla, uloge i značaja države u
modernom vremenu ističu se dva pristupa koja na različit, čak suprotan način
opisuju državu. Jedan stav se može povezati sa Marksovom, a drugi sa Veberovom
134
DRŽAVA I OBLICI POLITIČKE VLASTI
teorijom. Karl Marks (kao i Fridrih Engels, a kasnije V.I. Lenjin i čitava plejada
marksističkih teoretičara) državu shvata kao klasnu tvorevinu, kao instrument u
rukama vladajuće klase kojim ova drži u podređenom položaju i eksploatiše ostale
klase, posebno radničku. Pošto se radnička klasa ne miri sa podređenim, subordinisanim, kontrolisanim i poniženim položajem, to je ona prinuđena da se bori
protiv buržoazije za ovladavanje državom kao instrumentom kojim će ograničiti i
potisnuti buržoaziju. Država tako postaje polje stalne borbe klasa (klasna borba),
što je sprečava da postane opštedruštveno dobro. Uzroci takvog stanja, prema
marksističkom viđenju, nalaze se u postojanju privatne svojine i antagonizmu
između rada i kapitala. Radnička klasa raspolaže samo svojom radnom snagom
kao jedinom “imovinom”, a buržoazija kapitalom (u različitim oblicima) i organizacijom rada. Da bi sprečila objedinjavanje rada i kapitala u rukama radnika,
buržoazija organizuje državnu vlast kao silu koja štiti njene “sebične”, posebne
interese. Jedino rešenje za promenu položaja radničke klase, kako marksizam
sugeriše, jeste “otimanje” države iz buržoaskog poseda i upotreba iste kao instrumenta kojim će se “razvlastiti” buržoazija i ukinuti privatna svojina. Taj revolucionarni zahvat dovešće do stanja u kome će se “radnička klasa organizovati
kao država”, a pošto to ne može cela radnička klasa, onda će to učiniti njena
“avangarda” - komunistička partija. Kada posluži kao instrument oslobađanja
radničke klase (proletarijata), ukidanja svih klasa i eliminisanja privatne svojine,
država će, prema K. Marksu (posebno F. Engelsu) i marksistima, “otići” u “muzej
starina”. Ovi teorijski stavovi doveli su do formiranja socijalizma u pojedinim
zemljama i stvaranja države kao snažne centralizovane sile koja je raspolagala
svim resursima društva (od ekonomije do ličnog života građana) i sprečavala
svaku autonomiju i pluralizam. Država je ponovo poistovetila sebe sa društvom, i
tako “prekrila” građansku, privatnu sferu društva. Danas se u zemljama tranzicije
još uvek, delom, zadržala svest o klasnoj ulozi države, instrumentu dominacije i
prostoru na kome se vodi klasna i socijalna borba.
Drugi teorijski stav o ulozi države vezuje se za Veberovu koncepciju
o jačanju države u modernom društvu. Država nije samo izraz klasnih odnosa
i rezultat klasnih sukoba i nije isključivo instrument “vladajuće klase”. Ona je
proizvod raznovrsnih složenih i isprepletenih potreba i interesa brojnih socijalnih slojeva u društvu (“država kao kompleks usklađenih delovanja”). Država je
jedan od mnoštva različitih oblika dominacije nad čovekom, grupom, zajednicom.
Zbog toga država sve više jača. Njena se uloga širi. Ona uključuje predstavnike
različitih socijalnih slojeva. Šire se i jačaju institucije države i postaju sve nužnije
i nezaobilazne za modernog čoveka. Veber smatra da će birokratski aparat države
stalno jačati, odvajajući se od društva on će pridavati sebi sve veći značaj (postaće
sebi cilj i svrha), te je takvoj državi potrebno stvoriti protivtežu u vidu privatnog
kapitala, političkih institucija (partija), lidera.
135
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
4. Razvoj države i njena uloga u savremenom društvu
Stalni napredak industrijskog društva (meren ekonomskim i socijalnim pokazateljima) uslovio je i transformaciju uloge, značaja i moći države.
Karakteristika industrijskog društva ogleda se u sve većem značaju multinacionalnih korporacija, sposobnih da privlače kapital, ostvaruju tehnološke inovacije,
zapošljavaju, osvajaju nova tržišta i utiču na druge tokove društvenog života u
bližem i širem okruženju. Industrijsko društvo donosi povećanje životnog standarda, povećanu štednju i njenu upotrebu u investicijama i podsticanju privredne
aktivnosti. Kapital širi svoj prostor i značaj. On stiče sve atribute moći (kao što
je to u predindustrijsko vreme imalo zemljište, posed). Povećava se značaj planiranja u ekonomiji, kao i uloga organizacije. Pojavljuje se menadžment kao novo
i ključno zanimanje. Širi se značaj obrazovanja. Razvija se tehnostruktura (sloj
“naučno-tehničke inteligencije” koji ima sve veći značaj, kako u privredi tako i
u društvu uopšte). Stalno se povećava i usložnjava socijalna mobilnost, praćena
naizmeničnim talasima povećanog zapošljavanja ili otpuštanja sa posla. Javlja
se sindikat kao snaga koja brani interese zaposlenih u pregovorima sa poslodavcima i predstavnicima tehnostrukture.
Odnosi između države i snažnih privrednih subjekata međusobno se
isprepliću, ili kako kaže Dž.K. Galbrajt “industrijski je sistem nerazmrsivo
povezan sa državom. Zrela korporacija je samo ispružena ruka države, a država
je u mnogome instrument industrijskog sistema”. (Dž.K. Galbrajt, 1978, str. 327).
Ipak, taj odnos nije takav da u razvijenom društvu dođe do opasnosti da država
zavlada ekonomijom, niti da kompanije sasvim podrede državu svojim interesima. Država postaje jedna specifična “velika korporacija”. Ona određuje pravce
obrazovanja, stvara povoljan okvir za delovanje tržišnih zakona ponude i tražnje,
za podsticanje tehnološkog napretka, odnosno vodi ukupnu brigu o stabilnosti
privrede i društva. Posebno je danas značajna uloga države u preraspodeli velike
količine novca, prikupljenog od poreza, u korist novih tehnoloških grana. To se
postiže, između ostalog, i preko vojnog budžeta i zahtevom za osavremenjivanjem i povećanjem vojne opreme i naoružanja. Država se javlja kao preduzetnik i
u drugim oblastima gde je interes privatnog kapitala mali.
Postoje i druge oblasti u kojim se država javlja kao poslodavac ili korektor, odnosno transmisija u distribuciji kapitala i materijalnog bogatstva društva
(veliki broj zaposlenih u državnim službama, briga o socijalnoj zaštiti, mere za
podsticaj zaposlenja, poreska, fiskalna i monetarna politika, alokacija resursa,
upravljanje konjunkturom). Posebno je danas značajna uloga države na planu
ekologije (državni programi uvođenja i usavršavanja sredstava i mera zaštite
životne sredine). Na kraju, veliki je uticaj države na odnose u okruženju i stvaran136
DRŽAVA I OBLICI POLITIČKE VLASTI
je povoljne (ili nepovoljne) klime u odnosima sa drugim država što ima veliki
značaj na ukupno stanje, kako u konkretnom društvu, tako i tim regionima.
Vidimo da država nije samo “fizička” zaštita društvenog poretka, niti je
samo klasna institucija i instrument u rukama vladajuće klase ili neke dominantne
društvene grupe. Država ima opštedruštveni značaj, ona predstavlja opšte dobro
za sve građane. Ako to nije slučaj onda je država nerazvijena, jednostrana, okrnjena, izdvojena sila, “otuđena” od društva. Moderna država je kombinacija vlasti,
prava, obaveza i odgovornosti. Ona treba da razvija kooperaciju i partnerstvo sa
svim subjektima unutar društva i u okruženju.
U savremenim razvijenim društvima imamo stalno takmičenje između socijalne i liberalne države. Socijalna država stavlja akcenat na povećanje poreza,
kako bi prikupila više sredstava za finansiranje zajedničkih potreba u društvu
(socijalna davanja, pomoć nezaposlenima). To često predstavlja opterećenje za
kompanije i privredu. Liberalna država, na drugoj strani, vodi posebno računa
o otklanjanju svih prepreka koje stoje na putu slobodnom tržištu i povećanju
stope privrednog rasta (smanjenje poreza, otklanjanje svih monopolskih pozicija
i uticaja u društvu, smanjenje socijalnih davanja).
5. Nacionalna država
Moderna država se razvijala u formi nacionalne države (države-nacije,
nacije-države). Postoji istorijska, “prirodna” težnja nacije prema državi i države
prema naciji. Nacija ostvaruje neophodnu unutrašnju koheziju (materijalna
kultura, idejna, istorijska težnja i stremljenja ka zajedničkom) za kojom država
teži kako bi mogla ispuniti svoje funkcije i “igrati” svoju ulogu u društvu. Nacija
se javlja kao socijalni oslonac suverenosti države. Odnos između države i nacije
prelama se kroz prizmu suvereniteta. Nacija terba da prenese svoj suverenitet
na građanina kako bi ga građanin “ustupio” državi radi obavljanja zajedničkih
poslova i mogućnosti korištenja države kao opšteg dobra. Država, dalje, ravnomerno raspoređuje (vraća) suverenitet na sve građane. Tako se odvija “kružni”
tok suvereniteta, njegovo dvosmerno kretanje. Svako jednostrano i isključivo
zadržavanje suvereniteta, kod nacije, države ili građanina, izaziva poremećaj u
funkcionisanju pojedinih institucija i generiše krizu u društvu.
U literaturi se koristi i pojam “nacija-država” ili “država-nacija” da bi se označila
specifična manifestacija i oblik države koja korespondira sa nacijom, jedna drugu uslovljvaju
i dele suverenitet nad građaninom. Ovde ćemo upotrebljvati termin nacionalna država, jer je
najbliži našim socio-lingvističkim uslovima.
137
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Unutrašnji suverenitet jedne države kreće se između večite istorijske i
teorijske dileme: “narodni suverenitet” (aktivno pravo naroda da postavlja, menja
i “ruši” vlast), ili puni, jasan i snažan državni suverenitet (vlast nedeljiva, neprenosiva, “neotuđiva”). Kod jednonacionalnih država ili država sa pretežnom
dominaciom (demografskom) jedne nacije državni i nacionalni suverenitet se
ne sukobljavaju. Nacija tu čuva “patriotizam”, ispoljava blagi strah i opreznost
od svakog otvaranja države prema okruženju, pojačava kulturnu, tradicionalnu i
idejnu socijalizaciju. Pravi problem prenosa i deobe suvereniteta između nacije
i države javlja se kod višenacionalnih država, posebno kod onih koje su organizovane u formi federacija različitih nacionalno-teritorijalnih i političkih jedinica (republika ili pokrajina). Tu postoji nepoverenje i osećaj neravnomernog i
neusklađenog prenosa više nacionalnih suvereniteta na jednu, zajedničku državu.
Javlja se borba oko prostora pojedine nacije u zajedničkim institucijama i državi,
uspostavlja neravnoteža uticaja i moći, što stvara stanje povišene društvene tenzije
koje može prerasti u konflikt, pa čak dovesti i do raspada federalne države. Postoje
i primeri uspešnog prenosa suvereniteta i izbegavanja svih konfliktnih situacija u
višeetničkim i multikulturnim federalnim državama (Švajcarska, SAD).
Nacionalna država se razvila kao snažna institucija političke vlasti i mehanizam kontrole društvenih tokova na unutrašnjem i spoljašnjem planu. Ona je
istovremeno poštovala ustavnost i zakonitost, štitila privatnu svojinu, podsticala
tržišnu privredu, politički pluralizam, građanske društvene odnose i demokratiju.
Nacionalne države su prošle kroz različite forme političkog uređenja (apsolutne
monarhije, parlamentarne monarhije, demokratske i socijaldemokratske republike) i partijskih sistema (višepartijski, jednopartijski). Tako su se razvile snažne
nacionalne države, posebno na evropskom prostoru, kroz ratove i jačanje vojne
moći, razvijanje vojne industrije, ekonomske i finansijske moći, istovremeno
oslobađajući se autoriteta crkve i boreći se sa raznim ideologijama (konzervativizam, militarizam, fašizam, komunizam).
Spoljašnji suverenitet nacionalnih država temelji se na principu
zaokruženog teritorijalnog integriteta (vlast odgovorna samo svojim građanima) i
na osnovu njega uspostavlja međudržavne odnose. To je pitanje odnosa pojedinih
nacionalnih država i okruženja. Tokom osamnaestog, devetnaestog i prve polovine
dvadesetog stoleća, međudržavni odnosi su se temeljili na principu podele sveta
na suverene nacionalne države koje ne priznaju bilo kakvu višu vlast (“supernacionalno”, zajedničko koordinaciono telo). I međunarodno pravo se tako formiralo
i praktikovalo kao koegzistencija država, do granice koja ne bi dirala u suverenu
nacionalnu politiku. Rešavanje sporova i ekscesa na granicama uglavnom se smatralo kao isključiva stvar tih država i rešavalo se nekada dogovorom, a nekada
silom ili nagoveštajem upotrebe sile. Diplomatski odnosi i saradnja odvijali su
se selektivno: čvršći i prijateljski sa zemljama koje su bile snažnije i uticajnije, a
138
DRŽAVA I OBLICI POLITIČKE VLASTI
minimalna saradnja sa ostalim državama. U većini slučajeva međunarodni odnosi
su se regulisali po principu da “sila određuje pravo”.
Moje je stanovište da suverenitet znači političku vlast unutar zajednice kojoj je priznato
pravo da vrši državnu vlast i da određuje pravila i praktične mere politike u okviru
date teritorije.
Unutrašnji aspekt suvereniteta izražava uverenje da političko telo koje je uspostavljeno
kao suvereno, ima pravo da vrši “vrhovnu komandu” nad društvom.
Spoljašnja dimenzija suvereniteta označava da ne postoji vrhovna i apsolutna vlast
koja bi bila iznad i izvan suverene države.
Dejvid Held
Konstituisanje Ujedinjenih nacija (1946. godine), kao međunarodnog mehanizma uspostavljanja i regulisanja odnosa između nacionalnih država promenilo je, u izvesnoj meri, raniju logiku “prava jačega” u međudržavnim odnosima, sporovima i krizama. Ujedinjene nacije su nametnule međunarodna pravna i
politička pravila (standarde) ponašanja i nove organizacione principe u odnosima
među samostalnim, suverenim državama. Istina, snažne države su zadržale i
uvećale (učinile legalnim i legitimnim) svoj poseban položaj, ulogu i značaj, kroz
specijalna ovlaštenja, koja su im dodeljena u međunarodnoj zajednici (pravo veta
u Savetu bezbednosti UN). Delovanje raznih mehanizama Ujedinjenih nacija
nagoveštava pojavu “osipanja” suvereniteta nacionalnih država u odnosu na ono
kako je on ranije doživljavan i praktikovan.
Globalizacija savremenog društva izražena kroz stvaranje svetske ekonomije, mreže međunarodnih i regionalnih organizacija, vojnih saveza, svetskih
standarda u političkim procesima i poštovanju ljudskih prava utiče na ograničavanje
suvereniteta (unutrašnjeg i spoljašnjeg) nacionalnih država. U međunarodnom
pravu se postepeno potiskuje raniji princip “nemešanja” spoljašnjih institucija u
unutrašnja prava jedne države na planu ekonomije (MMF i Svetska banka nameću
standarde i pravila), strukture bezbednosti (NATO, OEBS) i političkih odnosa
(politički pluralizam, slobodni izbori, demokratija, ljudska prava).
Međuzavisnost modernih država sve više dolazi do izražaja. Ostvaruju se
šire teritorijalne, ekonomske i političke integracije (primer Evropske unije), globalizuju se politički i kulturni odnosi, sve to praćeno je i potpomognuto snažnim
razvojem informacija i komunikacija. Regionalizacija (međufaza globalizacije)
nameće nove potrebe i obaveze saradnje nacionalnih država, stvaraju se novi
identiteti. Javlja se i potreba za saradnjom u borbi protiv siromaštva, bolesti, ter
Princip regionalizacije kao savremeni oblik organizovanja života i rada, najbolje se vidi
na prineru Evrope. Tamo su 23 zemlje organizovane u 354 regiona. Španija ima 16 autonomnih
pokrajina, Francuska 22 regiona a Švajcarska 26 kantona.
139
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
orizma, kriminala, ugrožavanja životne sredine. U takvim uslovima neminovno je
smanjenje apsolutnog suvereniteta nacionalnih država, kako na unutrašnjem tako
i na spoljašnjem planu.
Može se reći da se danas u svetu paralelno odvijaju dva procesa “rastakanja” nacionalnih država. Prvo, “transnacionalizam” (regionalizam, globalizam), kao integracija i transformacija nacionalnih država spolja u veće zajednice i drugo, “tribalizam” ( povratak “plemenu”, separatizam, deljenje), kao put
unutrašnjeg “rastakanja” nacionalnih država.
6. Pravna država
Pravna država kao termin i pojam ušla je u teorijski i empirijski vidokrug
posle Drugog svetskog rata, a intenzivnije se o njoj počelo raspravljati krajem
dvadesetog stoleća, posle raspada socijalističkih zemalja. Pravna država podrazumeva de se vlast u jednoj državi zasniva (i provodi) isključivo na zakonima,
primenom zakonskih, pravnih odredbi a nikako prema slobodnoj volji onoga ko
je vrhovni nosilac vlasti, bilo da je to pojedinac ili grupa. Zakoni, pravne norme
i pravila su dominantni. Nosioci javne vlasti se njima povinuju i prema njima se
upravljaju a građani su pred zakonom jednaki. Pravna država se poistovećuje sa
“vladavinom prava”, bolje je reći vladavinom zakona (engleski: Rule of Law). To
znači da u društvu vladaju zakoni a ne pojedinci ili grupe izvan i nezavisno od
zakona, drugih pravnih normi i savremenih civilizacijskih pravila.
Ako državna vlast obezbeđuje primenu zakona i pravnih normi na takav
način da su ljudi sigurni u pravednost, odsustvo bilo kakvog vida diskriminacije
i “selektivne” primene prava onda se može govoriti o postojanju pravne države.
Dakle, nije pravna država svaka država u kojoj se primenjuje pravo, već je važno
kakva je sadržina tog prva, kakva je priroda zakona i kojim instrumentima se oni
donose i provode (primenjuju). Zakoni mogu biti, sa moralnog stanovišta, dobri
ili loši, primenjivani uz puno poštovanje građanskih prava i sloboda ili provođeni
silom, militarističkim merama, diktaturom i slično. Pravna država ne znači državu
sa bilo kojim pravom, već sa pravom koje uvažava najviše civilizacijske norme,
izgrađuje, poštuje i štiti građanska i ljudska prava, počiva na dobronamernosti,
jednakosti, pravednosti i odgovornosti.
Da bi se neka država, državna vlast razvijala kao pravna država ona
mora da ispunjava nekoliko bitnih uslova. Prvi uslov jeste podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Ovi delovi vlasti moraju biti autonomni i nezavisni
u ispunjavanju svoje uloge i zadataka u društvu i ne mogu se međusobno sukobljavati. Izvršna vlast (vlada) ne može dominirati nad zakonodavnom (parlamentom) niti nad sudovima. Takođe nad bilo kojim delom (ili nad integralnom vlašću)
140
DRŽAVA I OBLICI POLITIČKE VLASTI
ne može dominirati neka grupa (partija, grupa za pritisak) ili pojedinac. Dalje,
da bi postojala pravna država u društvu mora da postoji demokratija (primena
i poštovanje procedura), pluralizam ekonomskih, socijalnih i kulturnih interesa.
Ekonomski razvijenije društvo ima bolje pretpostavke i uslove za razvoj pravne
države od nerazvijenog društva. Pravna država je uslovljena i postojanjem kritike
i javnog dijaloga, političkog pluralizma, civilnog društva, građanskih pokreta i
inicijativa, javnog mnenja i slobodnih medija.
Suprotnost i negacija pravne države jeste partijska država. U njoj formalno
postoje zakoni, pravo i pravila ali se oni selektivno primenjuju. Partija ih tumači i
“dorađuje” po svojoj volji i prema potrebama i uslovima. Partija se pojavljuje i kao
zakonodavac, tumač i izvršilac zakona i pravnih normi. Njen uticaj i dominacija
proteže se na sve oblasti društvenog života (od ekonomije do kulture). Umesto
sposobnosti, stručnosti, znanja i pravednosti, partijska država ceni poslušnost i
lojalnost. Ona primenjuje diskreciju i diskriminaciju u tumačenju zakona i prava
i u odnosima prema građanima. Partijska država se ponaša rasipnički i neodgovorno u raspolaganju i korištenju resursa i dobara, kao i u celokupnoj organizaciji
društva. Vrhunac potiskivanja pravne države jeste policijska država. Ona razvija
teror, strah i nesigurnost u društvu.
7. Oblici organizacije države
Postoje tri osnovna oblika organizacije modernih država: unitarna država,
federacija i konfederacija. Unitarna država podrazumeva centralizovani oblik organizacije države u smislu distribucije vlasti i teritorijalne organizacije institucija
i državnih službi. Za takav oblik organizacije koristi se i izraz centralizovana
država, jer sve dolazi iz jednog centra, nema podele na autonomne jedinice, ili
ako je ima, onda je ta podela samo formalna. Lokalna vlast samo provodi odluke
centralne vlasti po principu podređenosti i subordinacije. Federacije su takvi
oblici organizacije države u kojima je jedna država podeljena na više teritorijalnih i političkih jedinica koje imaju svoju autonomiju u delovanju i ispunjavanju
osnovnih funkcija u društvu (republike, pokrajine, regije). Konfederacija predstavlja savez država koje imaju jedno zajedničko koordinaciono telo koje obavlja
minimum funkcija od interesa za sve članice konfederacije.
8. Oblici državnog uređenja
Postoje različiti oblici državnog uređenja, ali su u savremenim uslovima
dva najkarakterističnija: monarhija i republika. Monarhija je oblik vladavine u
141
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
kojoj je vlast predstavljena u jednom licu (kralj, car). Ona je nasledna. Šef države
(monarh) postaje to nasleđem, ustoličenjem, proglašenjem (krunisanjem). Njegov
mandat se ne ograničava. Monarhije se dele na apsolutne i parlamentarne. Apsolutna
monarhija podrazumeva isključivi suverenitet monarha čija vlast nije ograničena.
On je jedini nosilac vlasti ( primer: Saudijska Arabija). Postoje i ustavne monarhije dualističkog tipa gde je ustavom formalno ograničena vlast monarha (primer:
Jordan), ali izvršni organi zavise od monarha koji postavlja i smenjuje ministre
umesto predstavničkog tela (skupštine, parlamenta) iako ono formalno postoji.
Parlamentarne monarhije su takvi oblici vlasti gde je ustavom i zakonima ograničena
vlast monarha. Njegova uloga je svedena na ceremonijalne i protokolarne dužnosti.
Parlament ima svu vlast. Obično se kaže da monarh formalno vlada, ali ne upravlja
zemljom, već to čini parlament i vlada (primer: Velika Britanija).
Republike su oblici državne vlasti u kojima se šef države bira neposrednim
izborima ili u parlamentu. Njegova vlast je ograničena ustavom i zakonima. On
je smenjiv u svakom trenutku, predviđenom po ustavu i zakonu. Po načinu izbora
i karakteru vlasti razlikuju se republike sa parlamentarnim sistemom i republike
sa predsedničkim sistemom. U parlamentarnom sistemu težište vlasti je u parlamentu. Predsedniku pripada reprezentativna i ceremonijalna uloga u unutrašnjim
i spoljašnjim oblicima predstavljanja države. U predsedničkom sistemu parlament
i predsednik dele funkcije vlasti i uporedo ih obavljaju prema ustavom određenim
principima i pravilima. Koji će tip sistema u republici biti zavisi od tradicije i
odnosa socijalnih i političkih snaga i interesa u jednom društvu.
Može se reći da u savremenim uslovima nije oblik državnog uređenja
“automatska” garancija za demokratičnost ili autoritarnost jedne države. Postoje
parlamentarne monarhije kod kojih je znatno veći stepen demokratije nego kod
formalno proklamovanih republika, kao što postoje i republike sa znatno više demokratije, pluralizma i tolerancije od nekih ustavnih monarhija.
9. Oblici političke vlasti
Prema obliku političke vlasti (političkog sistema, političkog režima)
države se mogu podeliti na dve velike grupe. Prvo su države sa demokratskim
oblikom vlasti, a drugo su države sa nedemokratskim, apsolutističkim karakterom
vladanja. Kod demokratskog oblika možemo razlikovati socijaldemokratsku varijantu i liberalno-demokratsku varijantu političke vlasti. Zajedničko i jednoj i
drugoj varijanti demokratske vlasti jeste autonomija i princip građanstva, priznanje većine, zaštita integriteta i prava manjine, poštovanje prava, zakona i proce142
DRŽAVA I OBLICI POLITIČKE VLASTI
dura prilikom odlučivanja, zaštita svojine, ekonomskih, političkih, socijalnih i
kulturnih interesa građana. Socijaldemokratska vlast akcenat više stavlja na socijalne funkcije države (visoki porezi, socijalna davanja i pomoć nezaposlenima,
visoka budžetska potrošnja), što može da deluje destimulativno na privredu i da
dovede do zastoja u njenom razvoju, mereno stopama godišnjeg rasta. Liberanodemokratska država stavlja akcenat na tržište (tržište je metafora liberalizma) i
delovanje njegovih regulatornih mehanizama u društvu.
Apsolutistički oblici vlasti podrazumevaju vlast koja je neograničena ili
se izmiče kontroli, “zaobilazi” kontrolne i ograničavajuće mehanizme društva.
Istorijski, apsolutizam je nastao prilikom formiranja prvih nacionalnih država i
razvijao se u periodu od XV do XVIII veka. Javio se prvo kao pokušaj spasavanja
feudalnih odnosa, da bi kasnije uspeo da pokori i potisne feudalce, a i crkvu (Luj
XIV, Henri VIII, Ivan IV – “Grozni”). Apsolutizam je kasnije pokušao i sam da
se reformiše (“prosvećeni apsolutizam”) i tako se što duže zadrži (Petar Veliki,
Fridrih II Pruski, Jozef II Austrijski, Katarina II). Nije samo kraj feudalizma
karakterističan za nastanak apsolutističkih režima. Svi prelazni periodi (feudalizam – kapitalizam; kapitalizam-socijalizam; socijalizam – kapitalizam, tržišna
privreda i demokratija) obiluju pokušajima i pojavama manifestacije apsolutističke
vlasti. U XX veku došlo je do različitih oblika manifestovanja apsolutističkog
režima širom sveta: fašizam u Španiji, Portugaliji, Nemačkoj, Italiji, staljinizam u
SSSR, Severnoj Koreji, Kubi, Etiopiji, Kambodži, “verski apsolutizmi” u Iranu,
Sudanu, Avganistanu, Pakistanu.
Savremeni apsolutizmi se prikrivaju, oni simuliraju demokratiju i pluralizam u početku da bi se kasnije ispoljili u punom obliku. Manifestacije savremenog apsolutizma možemo podeliti na stroge i blaže varijante. U stroge manifestacije apsolutizma spadaju: despotizam, vladavina jednog čoveka, koji potiskuje i zanemaruje zakone; diktatura, pojedinac ili grupa dolaze na vlast pučem,
vojnim udarom, uvođenjem vanrednog stanja ili nekim drugim populističkim mehanizmom i suspenduju sve demokratske i zakonske institucije u državi; tiranija,
vlast pojedinca ili grupe koja je legalno izabrana ili nasleđena (monarhija), a koja
kasnije potiskuje sve mehanizme legalne vlasti i nastavlja da vlada po svojoj volji,
koristeći korupciju kao osnovni mehanizam kojim pribavlja lojalnost i podršku
pojedinih socijalnih i političkih grupa u društvu.
U “blaže” varijante savremenog manifestovanja apsolutizma spadaju: totalitarizam, uplitanje države u sve oblasti društva i njena dominacija i regulacija
svih odnosa (od ekonomije do porodice), sa ciljem da se izvuče korist za grupu na
vlasti (partiju ili neku interesnu grupu); cezarizam, pojedinac ili grupa na vlasti
pribavlja formalno sve oblike legitimne vlasti kojim se okružuje i simulira podršku
“naroda” (referendum, razni oblici plebiscitarnog izjašnjavanja, pisma podrške,
masovni izlivi poverenja na javnim mestima) u cilju personalizacije parlamen143
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
tarne vlasti u liku “vođe”; autoritarizam, kao ideološko opravdanje svih postupaka i mera vlasti, gde postoje forme “demokratske” vlasti (parlament, izbori),
ali je celokupna praksa antidemokratska. Sve se radi u ime “višeg” cilja i pod
visokim stepenom političkih, socijalnih i ideoloških tenzija.
Na osnovu celokupnog izlaganja o državi može se zaključiti da je država
instrument društva, društvenih odnosa i da ona samo po sebi nije ni loša ni dobra,
demokratska ili autokratska. Ona to postaje načinom njene “upotrebe”, raspolaganjem njom kao instrumentom (od strane neke grupe ili socijalne snage) i
centrom akumulacije i distribucije moći i vlasti u društvu.
TEME ZA ANALIZU I RAZGOVOR NA VEŽBAMA
Najriskantnije rešenje takozvanog etničkog konflikta, aktuelnog i virtuelnog, odnosno
problema etniciteta i zaštite razvitka njegovog identiteta, jeste nacionalna država. Rizik
je dvostrukog karaktera. Na unutrašnjem planu proces etabliranja nacionalnog identiteta
može postaći sukob sa distinktivnim etničkim grupama; na spoljašnjem planu nacionalna
država može doći u sukob sa isto tako distinktivnim nacionalnim identitetima drugih
država.sukobi nisu izvjesni samo na nivou nacionalnih ekonomskih interesa, nego, kao i
na unutrašnjem planu, i u sferi kulturnog identiteta nacije, a posebno na nivou jezika.
Zemlja (teritorija-IŠ), istina uvijek ostaje osnovom političke zajednice, uslov bez kojeg
ona ne može, ali se zemlja ne može uzeti kao njen definirajući kriterij. Tamo gdje je to
slučaj, kao kod država, a posebno modernih, zemlja, odnosno suverenitet nad teritorijom, postaje fetiš. Egzaktno definiranje političke zajednice, uključujući i distingviranje
od države, moguće je upravo u odnosu na zemlju, odnosno teritoriju.
Džemal Sokolović
Može se desiti da politička granica date države ne obuhvati sve članove neke nacije; ili,
ona može obuhvatiti sve njih, ali i obuhvatiti i neke strance; ili bi mogla da istovremeno
ne zadovoljava ni jedno ni drugo, da ne obuhvata sve pripadnike te nacije, istovremeno
obuhvatajući neke koji ne pripadaju toj naciji. Ili opet, nacija može živeti neizmešano
sa strancima, u mnoštvu država, tako da ni jedna država ne može tvrditi da je baš ona
nacionalna. Čovek koji pripada organizaciji, radi i zabavlja se u njoj, ali njegova deca
i dalje idu u državne ili nezavisne škole.
Tako je, s druge strane, ova obrazovna struktura suviše velika i skupa za svaku organizaciju sem najveće od njih, države. U isto vreme, samo država može da izdrži tako
veliki teret i samo država je dovoljno jaka da kontroliše tako važnu i ključnu funkciju...
samo država to može, čak i u zemljma u kojima je značajan deo obrazovne mašine u
privatnim rukama ili u rukama religioznih organizacija, država zaista preuzima kontrolu kvaliteta u toj najvažnijoj industriji, proizvodnji sposobnih i korisnih ljudskih bića.
Ernest Gelner
144
DRŽAVA I OBLICI POLITIČKE VLASTI
....ali gde god su nastale demokratije zapadnog tipa one su preuzele lik nacionalnih država.
Nacionalna država očigledno ispunjava važne pretpostavke za uspeh demokratskog
samoupravljanja društva, koje se konstituiše u njenim okvirima. Nacionalnodržavno
uređenje demokratskog procesa može se šematski analizirati u četiri stanovišta. Moderna država je naime (a) država uprave i poreza, (b) nastala je kao država sa uspostavljenim teritorijalnim suverenitetom, koji se (c) u okvirima nacionalne države (d) može
razviti u demokratsku pravnu i socijalnu državu.
Jirgen Habermas
Može biti određene erozije moći nacionalne države u narednim decenijama, ali nacionalna država ostaje prvenstveno mesto identiteta većine ljudi; bez obzira na to ko im je
poslodavac, ili šta rade u životu, pojedinci plaćaju poreze državi, podložni su njenim
zakonima, služe (ako je potrebno) u njenim oružanim snagama, i mogu da putuju samo
ako imaju njen pasoš.
Pol Kenedi
PITANJA
1. Pojam i osnovne karakteristike države.
2. Kada je nastala država u modernom smislu?
3. Koja su to dva dominantna teorijska stava o ulozi države u modernom
društvu?
4. Funkcije i uloga države u savremenom društvu.
. Osnovne karakteristike nacionalne države (države-nacije).
6. Zašto je nacionalna država rizična u savremenom društvu?
7. Može li država kao politička zajednica postojati bez izričitog suvereniteta
nad teritorijom?
8. Analizirajte dva stava o državi E. Gelnera
9. Šta nam govori stav J. Habermasa o državi?
10. Pojam i karakteristike suvereniteta.
11. Osnovne karakteristike pravne države.
12. Analiziraj da li je država u kojoj živiš, pravna država?
13. Koji su osnovni oblici državnog uređenja?
14. Osnovni oblici političke vlasti.
145
X POLITIKA
1. Pojam i osnovno značenje
Politika je društvena delatnost koja je najčešće prisutna u čovekovom svakodnevnom životu. Možda i zbog toga što je politika pojam koji se skoro identično
izgovara na svim velikim svetskim jezicima. Ako pođemo od etimološkog
tumačenja, onda nas to vodi ka grčkoj reči polis - zajednica, grad-država, skup
građana; ili dalje, politea - javni poredak, ustav; ili politikos - građanski, državni.
U osnovi savremene reči politika nalaze se latinske reči politica i politia - javni
poredak, ustav. Iz prethodnog vidimo da je politika pojam i reč koji upućuju na
javnost rada, na javnu sferu društva, na ustav i zakon, na onu oblast gde se organizuje i usmerava javni posao i vodi briga o stanju i uređenju života u zajednici.
Politika kao društvena delatnost nastala je iz potrebe da se, najpre, organizuje unutrašnji život u zajednici, a kasnije da ukaže na potrebu razdvajanja sfere javnog posla od sfere privatnog života. U antičkom smislu politika je
nastojanje da se ostvare neki temeljni principi na kojima počiva zajednica To su
ideja najvišeg dobra, pravde i opšte koristi. Na individualnom planu čovek teži da
razvije i usavrši svoje moralne karakteristike, a na javnom planu ide ka pravdi i
opštem dobru. Etika i politika su ovde shvaćeni kao lice i naličje jedne iste stvari
- čovekovog života u zajednici.
U srednjem veku je potpuno potisnut pojam i značenje politike koje je
dala antička misao. Srednji vek je ponovo spojio sferu javnog i sferu privatnog,
odnosno, uspostavljena je dominacija duhovnog nad svetovnim, čovekovim
životom je zavladala religija (vera), a zajednicom (državom) dominirala je crkva.
Feud (posed) bio je izvor i ušće čovekovog života, rada i odlučivanja (vladanja).
Onaj ko je bio vlasnik feuda taj je vladao i raspolagao svim što pripada feudu.
Tako su vlast i vlasništvo potpuno izjednačeni, moć se izvodila iz vlasništva, protezala u staleško pravo i održavala putem sile. Politika je ovde izgubila svoje
prvobitno značenje.
Novi vek razdvaja državu i društvo. Država poprima oblike nove političke
organizacije i prostor političkog života, dok društvo (građansko društvo) obuhvata
sferu ekonomskog i socijalnog rada i života. Politika je sada dobila šire značenje.
Ona nije samo državna vlast (čin vladanja), već predstavlja sve vidove uticaja
društva na državu i države na društvo. Što se tiče uticaja društva na državu, on se
ogleda u potrebi i nastojanju da se ograniči državna vlast, imajući u vidu iskustvo
apsolutističke države i moći apsolutističkog vladara. U građanskom društvu čovek
146
POLITIKA
postaje javna osoba, koja oblikuje, ispoljava i brani javno svoje ekonomske, socijalne i političke interese.
Građansko društvo, samim tim, više nije skup privatnih vlasnika, već i skup javnih
osoba. Ono postaje političko društvo, društvo citoyena (lica sa političkim pravima), a
ne samo društvo bourgeoisa (privatnih osoba).
Slobodan Samardžić
U savremenim uslovima politika ima mnogo šire značenje od pojma vlasti
i države, iako se smatra da baviti se politikom neizbežno upućuje, pre ili kasnije,
na mogućnost da se dobije mandat i sa pozicije vlasti utiče na društvene tokove.
Politika ipak podrazumeva i delovanje, susretanje različitih interesa na javnoj sceni,
komunikaciju, veštinu upravljanja poslovima, ali i ljudima, društvenim grupama
i zajednicom. Politika je često i lukavstvo u određivanju prioriteta i postizanju
ciljeva. Ovo će biti jasnije ako se poslužimo leksikom engleskog jezika u cilju
dodatnog preciziranja pojma politika. U engleskom jeziku postoje tri termina
koji razlažu vrlo slojevit pojam politike. Reč polity znači politički poredak neke
zemlje, državno uređenje, ustavnu formu (republika, parlamentarna monarhija,
federalna država). Politics označava sam politički proces, aktere, političke interese, raspodelu moći, odnose političkih subjekata, procedure, političku taktiku.
Dok reč Policy znači upravljanje konkretnim društvenim oblastima i poslovima,
organizaciju i usmeravanje pojedinih društvenih delatnosti od strane vlade ili lokalnih institucija (ekonomska politika, socijalna, obrazovna, kulturna politika).
Politika predstavlja skup procesa odlučivanja koji se tiču čitavog društva.
Žan-Viljam Lapjer
Politika predstavlja posebnu oblast ljudskog delovanja u kojoj se na osnovu mišljenja,
govora i argumentovanja odlučuje, tj. učestvuje u odlučivanju o javnim poslovima.
U svojoj biti politika je i u modernom vremenu ono što je bila i u Antici - res publica,
javna stvar za koju podjednako odgovaraju svi građani.
Hana Arent
Može se reći da suštinu politike danas možemo pratiti kroz tri oblasti.
Prvo, vladavina - politička moć, poredak, uspostavljanje pravnog sistema, vladavina zakona, pravila i procedure odlučivanja. Drugo, interes - politička participacija svih subjekata u društvu koji nastoje da izraze svoje potrebe, i treće, javnost
- svestrana komunikacija, sloboda mišljenja, delovanja, demokratija, transparentnost svih institucija i javno mnenje. Između ove tri oblasti mora postojati
Ovu zanimljivu ideju dugujem Slobodanu Samardžiću.
147
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
ravnoteža. To je moguće postići ako te tri oblasti počivaju na pravdi, procedurama, kompetencijama, nadležnostima, obavezama i odgovornosti.
Politika predstavlja poslove javnog, slobodnog, demokratskog i odgovornog odlučivanja o svim pitanjima značajnim za razvoj, funkcionisanje i opstanak
zajednice (društvene grupe, države, društva).
Racionalno u politici znači mobilizaciju, integraciju, planiranje,
uočavanje, realno moguće. toleranciju, viziju, prognozu, saradnju, kulturu dijaloga, izbegavanje sukoba, pluralizam, javnost. Iracionalno u politici znači voluntarizam, nekritičnost, manipulaciju, destrukciju, euforiju, emocije, uzburkane
strasti, frustracije, diskrecione odluke i kratkoročnost rešenja i taktike.
2. Politička kultura
Politička kultura jednog društva zavisi od nivoa opšte kulture. Ona se na
nju naslanja, iz nje crpe motive, oblike i sadržaj. Politička kultura se može podeliti
na politički jezik, političku tradiciju, političku socijalizaciju i apolitičnost.
Politički jezik predstavlja pojavnu manifestaciju, indikator političke
kulture. On najavljuje njen sadržaj, ciljeve, oblike i manifestacije. Politički jezik
može nekada biti nerazumljiv, pun metafora, skrivalica. On može da šalje poruke
samo za zatvorni krug primalaca. Međutim, savremeni politički jezik najčešće
je nametljiv, pun emocija, pretvorenih u fraze i floskule i u suštini prazan. On se
često pretvara u monolog koji izlazi iz kruga komunikacije, umesto analitičnog
postaje dnevnopolitički, stereotipan (najčešće fraze: “mi”, “oni”, “vi”, moranje,
trebanje, hegemonija, suverenitet). Politički jezik nekad postaje direktna propaganda, koja poziva na akciju (opasnost, sumnjičenje, “etiketiranje”), i time nastoji
da “pogodi” očekivane emocije. Herbert ��������������������������������������
Markuze je rekao da magija, autoritet
i ritual prožimaju politički jezik i govor. Politički govor ovakvog tipa Teodor
Adorno je nazvao “oblikom ne-istine”. Džordž Orvel je u svojoj knjizi “1984”
posebno slikovito opisao politički govor kao “novogovor”, čiji je vrhunac govor
iz grla, bez učešća viših moždanih centara, dakle kao “patkogovor”.
Politička tradicija uključuje period kroz koji je konkretno društvo prošlo
od svog prvog konstituisanja i formiranja institucija do danas. U njegovom biću,
kolektivnoj svesti, “društvenom kodu” ostale su zapisane sve nagle promene,
iskušenja, migracije, ratovi, revolucije, seobe, osvajanja, život u ropstvu, ali i
mirni periodi, uspon, ekonomski razvoj, duži periodi bez sukoba i ratova. Politička
tradicija podrazumeva “sklonost” nekog društva ka mirnim i tolerantnim odnosima unutar društva i u okruženju ili usmerenost ka “brzom” stupanju u sukobe i nastojanje da se sve reši silom. Politička tradicija podrazumeva pitanje kada i u kom
vremenu je društvo izgrađivalo političke institucije, kada je uvedeno pravo glasa i
148
POLITIKA
mogućnost učestvovanja žena u društvenim institucijama i političkim procesima,
da li se više oslanjalo na autokratske ili na demokratske političke režime, kako je
poštovalo političke i ljudske slobode. Od svih tih elemenata gradi se savremena
politička kultura kao nasleđe opšte kulture.
Politička socijalizacija se u početku razvija kroz spontane vidove identifikacije i imitacije nekih zbivanja i događaja u okruženju. Partije, politički pokreti,
političke institucije se formiraju po ugledu na nekoga ko ima dugu tradiciju i
provereno postiže dobre rezultate u demokratizaciji društva. Naravno ugledanje
može da bude i na neke postupke i pokrete u svetu koji imaju retrogradan predznak
(fašizam, militarizam, nacionalizam). Politička socijalizacija podrazumeva planirano, programski usmereno i organizovano pripremanje građana za poslove razumevanja i učestvovanja u politici i političkim događanjima. Politička socijalizacija se provodi kroz škole, vaspitanje u porodici, delovanje u “mikrosredini”, zatim
kroz aktivnosti raznih političkih subjekata (partije, pokreti) i institucija (vlada,
parlament, država). Negativne pojave u političkoj socijalizaciji su indoktrinacija
(politički dril) i manipulacija interesima, potrebama i mogućnostima građana.
Apolitičnost je stanje svesti, raspoloženja i ponašanja koje pokazuje
ravnodušnost i nezainteresovanost pojedinaca ili grupa za učešće u političkim
događajima i političkom životu. To se najčešće vezuje za odsustvo želje kod ljudi
da shvate političke činjenice i ovladaju njihovim manifestacijama, kako bi lakše
izrazili političku volju i oblikovali političke stavove. Uzroci apolitičnosti mogu
biti različiti. Nekada je to izražena politička dinamika, koja ne može da se prati,
jer se sve odvija brzo, događaji se smenjuju svakodnevno. To je ritam koji je
drugačiji od drugih oblasti društvenog života, zbog toga mnogi “odustaju” od njegovog praćenja. Isto se dešava i kada su politički događaji retki, neprimetni, kada
se “ništa ne događa”, kada politika postaje “dosadan posao”. Uzroci apolitičnosti
mogu biti i odsustvo direktne i izvesne koristi (materijalne ili profesionalne, ili
uspona u karijeri), zatim mogućnost (nemogućnost) učestvovanja u političkim
događajima i institucijama, ali i stepen obrazovanja, kao i starosna dob.
Pitanja i teme za analizu i razgovor
1.
2.
3.
4.
.
6.
Pojam politike u savremenim uslovima.
analiziraj stav Hane Arent o politici.
Šta je to politička kultura?
Kakav je politički jezik u tvojoj državi?
Koji su najznačajniji elementi političke socijalizacije u tvojoj sredini?
Koji su osnovni uzroci apolitičnosti i postoji li ona u tvojoj sredini?
149
XI
POLITIČKE PARTIJE
1. Pojam i nastanak političkih partija
Kraj XX veka donosi ekspanziju političkih partija (stranaka) u svetu.
Tome je posebno doprineo raspad socijalističkih zemalja gde su postojali, uglavnom, jednopartijski politički sistemi. Istraživači smatraju da početkom XXI
veka u svetu postoji više od 1500 političkih partija, od onih najsitnijih, do onih
čije se članstvo računa u milionskim ciframa. Samo u bivšim socijalističkim zemljama u prethodnih petnaestak godina nastalo je oko 700 političkih partija, a od
toga skoro polovina na prostoru bivše Jugoslavije. Ovo pokazuje da političke
partije dobijaju sve više prostora na političkoj pozornici savremenog društva, ali
to je i znak sve većeg interesnog i socijalnog cepanja društva.
Političke partije su društvene grupe koje predstavljaju jedan od najvažnijih
subjekata u političkoj kulturi, u političkoj sferi društva i u politici uopšte. One su
nastale kao potreba da se brojni ekonomski, socijalni i kulturni interesi okupe,
izraze i usmere ka centrima moći i vlasti, odnosno prema institucijama države.
Ako se pođe od etimološkog tumačenja reči partija, videćemo da se u osnovi
nalaze reči: part, partire, party, il partito, le parti, što označava deo nečega,
posebnu grupu koja se okuplja oko nekog interesa i pitanja, udruženje političkih
istomišljenika, deo političkih aktivista. U srpskom jeziku sinonimna reč je stranka,
što upućuje na jednu stranu nečega, deo nečega, ali i na stranu (lice, grupu lica)
koja je zainteresovana za neki problem, koja se bori za svoje interese (u sudskom
sporu, sportu, ratu).
Sa sociološkog stanovišta politička partija predstavlja društvenu grupu
organizovanu sa ciljem da okupi, artikuliše i reprezentuje određene društvene interese, usmeri ih ka osvajanju vlasti na izborima i sa pozicije državnih institucija
utiče na stanje i razvoj društva. Dakle, partija ima ulogu da animira građane,
shvati njihove potrebe i interese, uvaži njihove zahteve, respektuje njihovu moć
i socijalnu energiju neophodnu za pokretanje pitanja, za održanje ili promenu
datog stanja i političkih odnosa u društvu. Ali, sa druge strane, partije žele i da
ostvare što veći stepen samostalnosti u odnosu na socijalne i kulturne grupe koje
predstavljaju, da nametnu svoju ideologiju i svoje posebne, uskopartijske interese
celom društvu.
Vreme nastanka modernih političkih partija vezuje se za kraj XVIII
veka u SAD i prvu polovinu XIX veka u zapadnoevropskim zemljama, kao i
150
POLITIČKE PARTIJE
južnoameričkim zemljama (uporedo sa oslobađanjem od španske i portugalske kolonijalne zavisnosti). U istočnoevropskim zemljama to je druga polovina
XIX veka . Kraj tog veka je vreme nastanka partija u nekim azijskim zemljama:
Japan (1867 - Meidži restauracija), Indija (1885 - Kongresna partija). Do pojave
političkih partija na afričkom tlu došlo je većinom posle Drugog svetskog rata i
povezano je sa nacionalnooslobodilačkom i antikolonijalnom borbom afričkog
naroda, iako se mora reći da je početak tih partija bio po uzoru na partije zemalja
kolonizatora. Među uzroke nastanka političkih partija možemo svrstati ekonomski razvoj (početak industrijske revolucije), političke i ljudske slobode (posebno
podstaknute buržoaskim revolucijama), prava čoveka (posebno širenje izbornog
prava, odnosno sticanjem opšteg prava glasa), kao i sve prisutnije socijalno raslojavanje (nastanak brojnih novih socijalnih slojeva).
Biračka osnova sistema građanske parlamentarne demokratije bila je na početku XIX
stoleća veoma uska. Tako je na primer u Francuskoj status birača imalo svega 3%
- 5% punoletnih građana, u Velikoj Britaniji od 5% - 7%, a u SAD na izborima je
učestvovalo svega oko 40 hiljada birača. Konsolidacija vlasti građanstva reflektovala
se u stalnim izmenama izbornog zakonodavstva. Do širenja izbornog prava u Engleskoj je došlo 1832. i 1884, u Austriji 1860, 1882. i 1907, u Belgiji 1893, Danskoj 1901,
Norveškoj 1898, Švedskoj 1909, Francuskoj 1848. u Nemačkoj 1867.
Vladimir Goati
U teoriji postoji stanovište (posebno kod Morisa Diveržea) da su političke
partije formirane na dva načina. Prvi je proces nastanka partija “odozgo”, iz parlamenta, udruživanjem poslanika sa “izbornim komitetima” građana formiranih
sa ciljem da utiču na proces izbora i protežiraju svoje interese, a ujedno i da održe
poslanička mesta što duže. Drugi način je nastanak partija “odozdo”, kada se
povezuju različite interesne grupe (sindikati, profesionalna udruženja, privredni
subjekti, verske i ideološke grupe) i organizuju političko udruženje koje sa vanparlamentarnih pozicija počinje da utiče na političku strukturu i politički život
određene zemlje. Ovo pravilo važi, uglavnom, samo za zapadnoevropske zemlje i
SAD jer podrazumeva određenu društvenu stabilnost i zavidan ekonomski napredak. Međutim, partije češće nastaju u procesu društvenih promena, kriza i raspada,
posebno u vreme značajnijih “tektonskih” promena stanja društva i sistema vrednosti, kao što je to bio slučaj i kod raspada socijalističkih zemalja. Teoretičari
se slažu da dominiraju tri oblika kriza koji “rađaju” političke partije, ali i druge
političke i socijalne pokrete. To su kriza legitimiteta (legitimacije) u kojoj se gubi
suverenitet nosilaca vlasti (monarha ili republike), zatim kriza integracije u kojoj
dolazi do teritorijalnog cepanja jedne veće celine ili spajanje više rascepkanih
delova u veću celinu, a sve to biva politički artikulisano u vidu partija koje nose
151
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
neku od postojećih težnji, i najzad, kriza participacije nastupa kada zanemarene,
potisnute i marginalizovane društvene grupe nastoje da preko političke partije uđu
u političku “igru” i društveni život.
2. Sadržajni elementi političke partije
Da bi se potpunije objasnila suština i karakteristike političkih partija
potrebno je naznačiti njihove osnovne elemente. Među brojnim elementima koji
čine suštinu i prirodu svake partije ističu se: organizacija, ciljevi, ideologija, socijalno utemeljenje i finansiranje.
Organizacija. Kroz partijsku organizaciju se odvija celokupna aktivnost,
uspostavljaju odnosi između članstva i rukovodstva, kao i odnosi unutar rukovodstva, ostvaruju zadaci i uloge, rešavaju problemi i sporovi, ostvaruje saradnja
sa drugim partijama. Organizacija je odraz ukupnog stanja, mogućnosti i značaja
partije. Organizacija jedne partije istaknuta je u njenom statutu, kao i u programu
i posebno istaknutim principima organizacije.
Demokratija se ne može zamisliti bez organizacije. Tek organizacija daje masi konzistentnost.
Organizacija, koja se temelji na načelu najmanjeg utroška snage, tj. maksimalne štednje
snage, darovano je oružje slabima u borbi sa jakima, koja se može odvijati jedino na
osnovi solidarnosti jednakih interesa.
Robert Mihels
Unutrašnja organizacija partije predstavlja njen život, njeno biće, ona
govori o njenoj mobilnosti i unutarpartijskim (horizontalnim i vertikalnim) hijerarhijskim odnosima. Najviši partijski (rukovodeći ) organi različito se nazivaju.
Kod demokratskih i liberalnih partija to su glavni odbori ili predsedništva, kod
socijalističkih i komunističkih komiteti. Niži partijski organi su lokalni ili regionalni odbori, zatim sekcije, ćelije, kod militarističkih i fašističkih partija upotrebljavao se izraz milicija. Negde se upotrebljava i uopšteni izraz osnovne organizacije.
Pored toga partije imaju i izvršne organe (izvršne odbore, komitete) koji obavljaju
sve poslove sa članstvom, sprovode odluke glavnog rukovodstva i lidera partije.
Pored ovih postoje i organi koji su zaduženi za disciplinu i rešavanje sporova
u partijama (najčešće označeni kao sud časti), zatim organe za finansijsku kontrolu i pribavljanje finansijskih sredstava, razni oblici savetodavnih tela i slično.
Ovi organi obavljaju svakodnevne poslove sa članstvom, predstavničkim telima,
152
POLITIČKE PARTIJE
državnim institucijama, ostvaruju međupartijsku saradnju i slično. Međutim, statutarno najviši organi političkih partija su kongresi, konferencije, skupštine, oni
donose odluke od presudnog značaja za delovanje partije i njeno mesto i ulogu
u političkom sistemu i društvu uopšte. Unutrašnja organizacija partije predstavlja
neku vrstu simulacije državnih organa i institucija: članstvo simulira birače, glavni
odbor parlament, izvršni odbor vladu, predsednik partije “igra” predsednika države
i tako dalje. U organizaciji partije se potvrđuje da li je ta partija liderskog tipa ili
partija ravnopravnih rukovodilaca. Većina novonastalih partija su liderske partije,
jer dominira uticaj predsednika partije, koji je najčešće i osnivač te partije.
Teritorijalna organizacija partije proteže se od državnog nivoa, preko regionalnih, opštinskih i nižih lokalnih jedinica. Veličina, snaga, namere i ozbiljnost
jedne partije ogleda se kroz njenu teritorijalnu rasprostranjenost. Tu se ostvaruje
partijska aktivnost, prikupljanje članstva, širenje ideja, pristup različitim socijalnim, kulturnim, etničkim i drugim grupama.
Ciljevi partije. Svaka partija ističe ciljeve i namere svog delovanja. Osnovni
cilj većine političkih partija jeste osvajanje vlasti, odnosno učešće u vlasti. Da bi se
to ostvarilo, partije moraju učestvovati na izborima, osvojiti potreban broj glasova
(mandata) i tako steći uslove da formiraju vladu (samostalno ili u koaliciji sa drugom
partijom.). Partije imaju cilj da prikupe što više članova i simpatizera, da šire svoju
bazu, da zastupaju određene socijalne, etničke i kulturne grupe, da ostvare što širu
komunikaciju sa građanima. U današnje vreme jedan od osnovnih ciljeva partije
jeste privlačenje medijske pažnje, odnosno njena prezentacija u medijima, posebno
elektronskim. Neke partije ne ističu u prvi plan dolazak na vlast kao osnovni cilj.
One prvo vrše različite pritiske, borave duže u opoziciji ili izvan parlamenta i tako
pokušavaju da podignu nivo političke tenzije i skrenu pažnju na svoje delovanje,
svoje namere i težnje. Svoje ciljeve partije iznose u programima, ali ponekada i
u raznim deklaracijama, poveljama, principima i slično. Putevi i načini delovanja
političkih partija mogu biti parlamentarni i vanparlamentarni.
Ideologija. Ideologija je unutrašnja energija svake partije, to je njena
pokretačka snaga. Ona je naznačena (direktno ili indirektno) u programu svake
partije. Ideologija predstavlja zbir ideja, misli, pogleda na društvo, svet, razvoj,
promene (ili održanje istog stanja), sistem vrednosti i slično. Ideologija je ono
što daje “boju” svakoj partiji. Na osnovu nje procenjujemo da li je neka partija
demokratska, liberalna, socijaldemokratska, konzervativna, da li dominiraju
nacionalističke, komunističke ili militarističke ideje, stavovi i namere.
Ideologija je izvor sporova i podela unutar partije i sukoba ili saradnje
među partijama. Unutar partija često dolazi do različitih vizija razvoja i kretanja
partije, do pokušaja prilagođavanja i promene osnovnih ideoloških karakteristika
i tada dolazi do sukoba unutar partija, stvaranja određenih frakcija, a nekada i do
cepanja partije ili izdvajanja pojedinih grupa i formiranja nove (novih) partija.
153
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Ideološki sukobi nastaju i između pojedinih politički partija, nekada stvarni, a
ponekad simulirani, kako bi se privukla pažnja birača i uticalo na njihovo opredeljenje.
Socijalno utemeljenje. Ova odrednica političke partije ukazuje na to kako
je partija prisutna u društvu, čije interese nastoji da reprezentuje, koje grupe je
podržavaju. Partije su nastale kao organizacije koje objedinjuju i prestavljaju
različite interesne grupe, pokušavajući da te interese dovedu do pozicija vlasti i
centara političke moći i odlučivanja. Neke partije se oslanjaju na pojedine socijalne i klasne grupe (srednju klasu, višu klasu, radnike, penzionere), dok druge
pokušavaju da se predstave kao “opštenarodne” (višeklasne) partije. Postoje i
partije koje se pretežno oslanjaju na etničke, rasne, kulturne grupe i njihove interese artikulišu i reprezentuju. Od širine i dubine socijalnog (društvenog) utemeljenja partije zavisi i njena stabilnost i postojanost na političkoj sceni jednog
društva. Ona odatle crpi “životne sokove”, pribavlja i širi ili sužava i gubi svoj
uticaj, ugled i moć na određenom prostoru. Partije nisu samo klasne političke
organizacije, kako je to tvrdila marksistička teorija, kao i brojni istraživači drugih
teorijskih provenijencija.
Finansiranje. Partije se finansiraju iz različitih izvora. Od dobrog i stabilnog izvora finansiranja zavisi sve prethodno što smo nabrojali kao sadržajne i konstitutivne elemente jedne partije. Izvori finansiranja mogu biti različiti: članarina,
donacije, prilozi bogatih članova, simpatizera, uplate od strane kompanija, prihod
od vlastitog partijskog poslovanja, marketinških aktivnosti i slično. Finansiranje
može da bude predmet različitog spora i afera koje dospeju u javnost. Različiti
subjekti koji daju novac za partije obično očekuju neku uzvraćenu uslugu u smislu
protežiranja njihovog posebnog interesa. Finansiranje partija može da dovede i do
različitih nelegalnih situacija: podmićivanja, korupcije, pronevere novca i slično,
što krnji ugled i partije i finansijera.
3. Podela političkih partija
Partije se mogu deliti prema različitim kriterijima pošto postoji dosta
elemenata koji utiču na njihovo razlikovanje, njihovu posebnost i specifičnost.
Podela partija zavisi od ukupnog stanja društva, prostora i vremena u kome deluju,
karaktera političkog sistema i političke klime čiji su i partije deo, nivoa političke
kulture, tradicije, kao i unutrašnjih karakteristika samih partija. Ove ćemo uzeti
četiri najčešća kriterija na osnovu kojih se može izvršiti podela partija: prema
političkim i ideološkim stavovima, prema položaju na političkoj sceni, prema
broju članova i veličini partije i najzad, prema tipu unutrašnje organizacije.
154
POLITIČKE PARTIJE
Prema političkim i ideološkim stavovima partije možemo podeliti na nekoliko grupa. Konzervativne - okupljaju one članove, simpatizere i birače koji nastoje
da zadrže staro stanje, koji nisu skloni čestim i lakim promenama u društvu, koje
brane status quo. Demohrišćanske - spadaju među najstarije političke parije,
koje pokušavaju da na demokratski način protežiraju osnovne principe i vrednosti hrišćanstva. Liberalne - zastupaju slobodu tržišta, politički pluralizam i teže
da istaknu značaj ljudskih prava i pravne države. Republikanske - nastale kao
težnja da se umesto monarhija i diktatura konstituiše republika. One se zalažu za
javnost rada svih političkih institucija. Narodne (narodnjačke) - obično za sebe
smatraju da su zastupnici najširih socijalnih slojeva. Pokušavaju da privuku što
više socijalno, etnički i kulturno raznovrsnih grupa. Ponekad stavljaju akcenat na
materijalno ugrožene slojeve. Radikalne - zahtevaju potpun raskid sa postojećim
političkim odnosima i stanjem u društvu. Ponekad se služe i silom da bi ostvarili svoje interese. Demokratske - zastupaju stavove o razvijanju slobodnog i
pluralističkog političkog sistema, o bržem ekonomskom razvoju, poštovanju
demokratskih procedura, toleranciji i dijalogu. Ove partije se, obično, ne opredeljuju za pojedine socijalne, etničke i kulturne grupe, već nastoje da uključe pripadnike svih tih grupa. Socijaldemokratske partije su počele kao partije radničke
klase i, uz značajnu podršku sindikata i drugih vidova radničkog pokreta, izrasle u
najsnažnije partije u zemljama Zapadne Evrope tokom sedam decenija XX veka.
Kasnije su postale interklasne i promenile orijentaciju ka prihvatanju privatne
svojine i osnovnih principa slobodnog tržišta i delovanja kapitala, uz pokušaj da
održe visok stepen socijalnih davanja i socijalne zaštite nižih društvenih slojeva.
Socijalističke - zastupaju radničku klasu i druge siromašne slojeve, predstavljaju se kao isključivo klasne partije. Svoju ideologiju zasnivaju na klasnoj borbi i
revolucionarnom raskidu sa kapitalističkim načinom proizvodnje. Komunističke
- dolaze na vlast nasilnim, revolucionarnim putem i uspostavljaju socijalistički,
komunistički poredak, kao jednopartijski politički sistem, te formiraju partijsku
državu koja kontroliše sve segmente društva od ekonomije do kulture. Oslanjajući
se na radničku klasu žele da ukinu klase i stvore besklasno društvo. Umesto toga u
praksi su stvorile jedno zatvoreno društvo, ekonomski neracionalno, bez socijalne
i političke mobilnosti.
Ova podela političkih parija nije sasvim uključila sve političke partije
pošto je došlo, prethodnih decenija, do bujanja partija i njihovog nedovoljnog
socijalnog i političkog profilisanja. Tako danas imamo mnogo malih partija koje
u sebi uključuju više karakteristika iz prethodno pomenutih grupa ( predstavljaju
mešavinu raznih ideja i stavova), pa je teško precizno odrediti njihov politički
i ideološki profil i na osnovu toga ih razvrstati. Danas u svetu postoje i partije
militarističke, profašističke, nacionalističke i druge retrogradne ideološke orijentacije, kao što je to bio slučaj mnogo puta u istoriji.
155
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Prema položaju u političkom sistemu i načinu delovanja partije se dele na
one koje pripadaju desnici, zatim partije levice i partije koje pripadaju političkom
centru. Ova podela baštini svoje poreklo od termina koji je upotrebljavan u francuskoj skupštini u vreme francuske revolucije. Naime, oni koji su bili konzervativne orijentacije ili podržavali vladu, sedeli su na desnoj strani, opozicija je
zauzimala levu stranu skupštine, a umerene partije su bile u sredini. U partije
desnice ubrajaju se konzervativne, demohrišćanske, radikalne, fašističke i slične.
To su istorijski ostaci monarhistčkih težnji, aristokratskih i tradicionalnih pravila,
odnosno partije čiji idejni i moralni stavovi teže za autoritetom, koje nemaju poverenja u čoveka, već samo u silu kao garanta mira, reda i zakona, koje šire duh pesimizma i nepoverenja i koje su antidemokratski usmerene. Tu postoji širok raspon
političkih partija i pokreta, od konzervativnih i rojalističkih do nacionalističkih i
neofašističkih orijentacija i ideologija. Partije levice čine, takođe, širok raspon
političkih orijentacija i ideologija, od socijaldemokratije do komunizma. Partije
centra obuhvataju, uglavnom, manje partije umerene političke orijentacije (liberalne i demokratske partije), razvijaju duh tolerancije, poštuju demokratsku
proceduru, razvijaju saradnju, otvorene su za sve socijalne, etničke i kulturne
grupe. U savremenoj političkoj teoriji postoje i termini “desni” i “levi” politički
centar da bi se preciznije odredio taj prelaz koji partije koriste u svojoj političkoj i
ideološkoj evoluciji ili strategiji prilikom zauzimanja pozicija u političkom životu
i delovanju u društvu.
Prema veličini (broju članova) partije se dele na male i velike (masovne)
partije. Raspad socijalističkih zemalja i pojava sukoba brojnih socijalnih,
etničkih i drugih interesa imali su kao posledicu ekspanziju malih partija.
Male partije se najčešće oslanjaju na svog lidera (vođu) koji ima prepoznatljiv
“imidž” i pribavlja uticaj i mesto partiji u političkom životu. Uz njega postoji
još nekoliko značajnijih partijskih aktivista. Članstvo tih partija obično broji od
nekoliko stotina do nekoliko hiljada članova. Njihova aktivnost je najčešće usmerena ka medijskoj promociji, jer tako nadoknađuju svoju manju zastupljenost
u socijalnom biću društva. Velike partije, u današnje vreme, broje od nekoliko
desetina hiljada, pa do nekoliko miliona ( KP Kine više od 50 miliona) članova.
One organizuju različite političke akcije, vrše edukaciju i mobilizaciju članstva
i tako pridobijaju nove članove i vrše uticaj u društvu. Masovnih partija (kakve
su nekada bile socijaldemokratske, demohrišćanske i komunističke) danas je
sve manje. Partije se sve više sastoje od uskog jezgra partijskih aktivista, šireg
kruga simpatizera i onih koji povremeno (zavisno od ličnih interesa i opšte
“klime” u društvu) podržavaju neke partijske akcije. Pokazuje se da je i danas
aktuelna Diveržeova (Moris Diverže) podela partija na kadrovske i masovne.
Posebno su do izražaja došle karakteristike kadrovskih partija, njihovo direktno
usmerenje ka učešću u vlasti.
156
POLITIČKE PARTIJE
Prema unutrašnjim odnosima i stepenu komunikacije članstva i rukovodstva, partije se mogu podeliti na centralizovane I decentralizovane. Ove
prve se karakterišu nedovoljnom unutrašnjom demokratijom, dominacijom
partijske birokratije, strogim poštovanjem zahteva i volje partijskog lidera,
nezamenljivošću “večitih” i “zaslužnih” partijskih rukovodilaca, odsustvom
dvosmerne komunikacije i cirkulacije ideja, odnosno razmene “energije” I kreativnosti između članstva i rukovodstva. Za ove partije u teoriji postoji i termin
stroge partije. Na drugoj strani su partije sa razvijenom unutrašnjom demokratijom, decentralizovane partije. Kod njih postoji veća samostalnost nižih nivoa
organizovanja, veća “cirkulacija” ideja i akcija od “baze” prema vrhu. One
uglavnom nisu liderskog tipa i imaju razvijene mehanizme rešavanja nastalih
konflikta i ekscesnih situacija.
4. Vrste partijskih sistema
Kao kriterijum podele partijskih sistema u teoriji se obično uzima broj
partija koje deluju, učestvuju na izborima i formiraju vlast. Prema tom klasičnom
stavu može se reći da postoje jednopartijski, dvopartijski i višepartijski sistemi.
Jednopartijski sistem, u teorijskom smislu, podrazumeva postojanje samo jedne
partije (recimo, komunistička partija u socijalističkim zemljama) koja je potisnula ili zabranila delovanje drugih partija. Međutim, u praksi može da postoji
situacija u kojoj postoji jedna hegemonistička partija koja dopušta postojanje
malih, “patuljastih” partija, koje ne ugrožavaju njen interes i poziciju u društvu,
a služe joj kao “dekor” kojim simulira pluralizam i demokratiju. Postoji i situacija u kojoj se jedna partija nametne u izbornoj utakmici da sama formira vlast
i duži period uspeva da održava svoju dominaciju, bez obzira na postojanje više
partija. Ta situacija se dešava onda kada jedna partija nastane iz nekakvog pokreta
otpra (protiv kolonijalizma, rata, autokratske vlasti) ili nacionalističkog, verskog i
sličnih pokreta, zadobije poverenje masa, i kada se većina građana sa njom identifikuje. Na tom talasu poverenja ona uspeva da se dugo održava kao dominantna.
Odrednica o dvopartijskim sistemima bi, možda, sa teorijsko logičkog
stanovišta, predstavljala izvesnu nepreciznost. Naime, retka je situacija da u
praksi postoje samo dve partije u jednoj zemlji, ali i ako postoji takva situacija, dve se mogu računati kao više (od jedne). Međutim do toga dolazi zato što
postoje sistemi u kojima su se izdvojile dve partije i one se povremeno smenjuju
na vlasti (primer SAD), bez koalicija sa manjim partijama. Ponegde manje partije
i ne učestvuju u izbornoj trci, ili ne uspevaju da prođu izborni cenzus.
157
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Višepartijski sistemi imaju različite modele funkcionisanja. Postoje
sistemi gde se izdvajaju tri ili četiri veće partije (približne veličine i političkog
uticaja u društvu) i grupa partija čiji je uticaj i veličina manji. U ovakvoj situaciji retko koja partija može dobiti većinu na izborima i tako sama formirati
vladu i ostvariti dominaciju u parlamentu. Sa teorijskog stanovišta to su primeri
“pravog” političkog pluralizma. Raspad socijalističkih zemalja imao je za posledicu stvaranje “atomizovanog” političkog pluralizma u kome se broj parija kreće
i do nekoliko desetina, a negde prelazi cifru od sto partija (političkih grupacija).
Za sociološko stanovište važno je pitanje šta dovodi do toga da imamo jednopartijski ili višepartijski sistem, koji su za to bitni uzroci? Mogući odgovor je
da se uzroci nalaze, pre svega, u socijalnom biću i ukupnoj prirodi samog društva.
Podele u društvu na osnovu socijalnih, političkih, etničkih, kulturnih i drugih interesa pružaju priliku da se svi oni izraze i politički oblikuju u vidu različitih partija,
političkih grupacija i pokreta. Prisustvo različitih oblika i nivoa društvenog konflikta produkuje mnoštvo partija i čini politički sistem i ukupnu društvenu organizaciju nestabilnom. Odsustvo većih društvenih sukoba ima za posledicu razvijanje dvopartijskog sistema ili uskog (manji broj partija) pluralističkog sistema.
Koja će biti vrsta političkog sistema zavisi i od političke kulture i tradicije,
sklonosti ka toleranciji, saradnji i mirnom rešavanju društvenih sukoba, ili nastojanju da se sve rešava kroz brojne konflikte, odsustvom dijaloga, nepoštovanjem
drugih subjekata i slično. Pored toga, odlučujući uticaj na razvijanje partijskog
sistema ima i nivo ekonomske razvijenosti, regionalni položaj, nivo opšte kulture.
Stanje posle Drugog svetskog rata pokazuje da je u zemljama koje su se oslobađale
od kolonijalnog položaja nastajao i višepartijski i jednopartijski sistem. Ako se kolonizator (protektor) “sam” povlačio (zbog ekonomske neracionalnosti da “drži”
kolonije), onda se, obično, zadržavala politička infrastruktura koju je on razvio,
a koja je bila kopija sistema u “metropoli”. To je, najčešće, značilo višepartijski
sistem koji se kasnije modifikovao prema lokalnim karakteristikama. Ako je na
delu bila antikolonijalna borba, pomoću militantnih pokreta otpora i kroz revoluciju, onda je rezultat toga bio jednopartijski sistem, a negde i diktatura, koja ukida
sve partije i političke grupacije nastale u ranijem periodu. Jedna partija u tim zemljama nastoji da kontroliše sve društvene tokove verujući da će na taj način ostvariti integraciju društva, bolje koristiti resurse i tako ubrzati razvoj zemlje. U praksi
se, obično, stvari odvijaju suprotno: ekonomsko zaostajanje se nastavlja (zbog
nedostatka liberalnih ekonomskih mera), a razvija se korupcija i diskriminacija.
Svako oslobađanje od tiranije, totalitarizma, militarističkih i fašističkih
režima dovodi do nastanka brojnih političkih partija, organizacija i pokreta, koji
nastoje da se približe centrima moći i učestvuju u raspodeli i usmeravanju te moći.
Ilustrativan je primer Španije sredinom sedamdesetih godina XX veka posle smrti
generala Franka i oslobađanja od fašizma. U prvim godinama posle tog događaja
158
POLITIČKE PARTIJE
na političkoj sceni je bilo na stotine političkih, socijalnih, kulturnih i ideoloških
grupa i partija koje su želele da učestvuju u izbornom procesu i parlamentarnom
životu. Ali sve se to “stišalo” za nekoliko godina i ostale su tri - četiri partije,
koje su odlučujuće uticale i utiču na organizaciju i razvoj španskog društva.
Raspad socijalističkih zemalja je poseban primer nastanka pluralizma posle dužeg
vremena vladavine jedne partije (dominacije jedne partije, “partije-države”) koja
je uspela da potisne sve konflikte i razlike i stvori situaciju prividnog mira, tolerancije i saradnje u društvu.
Broj političkih partija zavisi i od karaktera izbornog sistema u pojedinim
zemljama. Ako je reč o većinskom izbornom sistemu, onda će on podsticati manji
broj ali većih partija. A ako je u pitanju proporcionalni sistem onda on pomaže nastanak većeg broja malih partija (ili njihovo udruživanje u koalicije) koje uspevaju da pređu izborni prag i to ih stimuliše da dalje rade i šire svoj prostor. Karakter
izbornog sistema može da utiče na broj partija tamo gde je izborni sistem tek u
razvoju i gde nije došlo do čvršće identifikacije birača sa partijama pa se male
partije nadaju da će sa svakim novim izborima uspeti da pridobiju više birača.
Opozicija predstavlja katalizator političkog, izbornog i partijskog sistema.
Priroda opozicije jeste da se suprotstavlja vladajućoj partiji, da ističe alternativna
rešenja, da traga za različitim mogućnostima društvenog razvoja, da daje neophodan dinamizam političkoj kulturi, da utiče na političku socijalizaciju. Opozicija
može biti parlamentarna i vanparlamentarna. Prva ima mogućnosti da u samom
parlamentu učestvuje u donošenju zakona i da kritikuje pojedina rešenja i rad
vlade. Vanparlamentarna opozicija ima znatno manje prostora za isticanje svojih
ideja i predlaganje rešenja. Ona mora da svojim delovanjem privuče medije kako
bi njene ideje, predlozi i stavovi stigli do grđana. Vanparlamentarna opozicija
može da koristi mere pritiska, protesta, raznih oblika građanske neposlušnosti
i slično kako bi naterala vladu da ozbiljno shvati njene namere a istovremeno,
privukla pažnju birača i simpatizera koji imaju “sluha” za takve postupke. Partije
mogu da dobrovoljno egzistiraju u opoziciji, neizlaskom na izbore ili istupanjem iz parlamenta, ali najčešće “ostaju” u opoziciji zbog nemogućnosti da ispune
izborni cenzus i uðu u parlament.
Partijski sistemi sa opozicijom donose konkurenciju ideja i stavova i razvijaju političko tržište. Svi subjekti su uključeni u nastojanju da ostvare što bolje
pozicije, uticaj i značaj. Tržište se razvija između partija, kao i unutar partija,
te između birača i partija. Kroz politički marketing politički subjekti nastoje da
istaknu svoje prednosti. Oni ulažu značajna sredstva u popravljanje “imidža”
partije. Na političkom tržištu postoji ponuda i tražnja, kao najznačajniji deo partijske aktivnosti. Tu se nude proizvodi, roba (programi, ideje, zakoni, deklaracije,
obećanja), postiže se određena cena (glas birača, ulazak u parlament), ostvaruje se
politički profit (moć, ugled, uticaj, broj članova, simpatizera i birača). Kao u eko159
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
nomiji, tako se i u razvijenom partijskom sistemu potvrđuje tržišna sposobnost,
usponi i padovi, pa i “bankrotstva” političkih partija ili njihovo širenje.
Izbori su “središnje mesto zapadnih demokratija” (Abeles, M. 2001, str.
9), ali, treba dodati, ne samo u zapadnim demokratijama, već u svim zemljama
i tipovima društava u svetu. Na izborima se prelamaju, kao kroz prizmu, sve
karakteristike jednog društva. Pitanje dolaska na vlast (izbori kao “tajanstven
proces kojim se jedinka preobražava u javnu ličnost” -M. Abeles), način i problem
njenog održanja, zaokuplja sve političke partije i isprepliće se sa ostalim segmentima društvenog života. Na izbore utiču različiti elementi (karakter lokalne
sredine, profesionalne veze, etničke i ideološke karakteristike) u društvu, posebno
stepen slobode i demokratije. Isto tako, izbori utiču na održanje ili promenu nekih
društvenih pravaca i strategija razvoja.
5. Budućnost političkih partija
Kada se govori o budućnosti političkih partija treba pomenuti da postoje
države u svetu gde se još uvek nije “javila potreba” za organizovanjem partija, niti
isticanjem alternative postojećem obliku vlasti (Saudijska Arabija, Jordan, Nepal).
Obično se kaže da su to autokratski režimi vlasti koji nasleđuju vlast od svojih
porodičnih i dinastičkih prethodnika, imaju apsolutni suverenitet i ne žele da ga dele
sa nekim drugim društvenim subjektom. Dakle, one egzistiraju kao takve vekovima.
Neke su veoma bogate ekonomski i imaju značajan uticaj u svojoj okolini ili širem
prostoru. Postoje i države čiji su politički režimi “antipartijski” opredeljeni. To su
određeni militaristički režimi i diktature koje su potisnule raniji politički pluralizam
i ne dozvoljavaju pojavu bilo kakve alternative svojoj vlasti u društvu.
Današnji svet, ipak, ne zavisi presudno od pomenutih političkih režima i
prirode njihovog društvenog života. Osnovna tendencija u modernom vremenu
ide ka razvoju demokratije, političkog pluralizam, slobode i tolerancije, a tome bi
trebalo da doprinesu (negde i odmognu) i političke partije.
Koje su dobre strane političkih partija? Utiču na društvenu dinamiku,
pokreću, mobilišu, pronalaze i artikulišu određene interese u društvu. Partije stvaraju određenu političku kulturu, utiču na njenu izmenu i daju neka nova obeležja.
Partije daju odgovore na određene probleme, pitanja i stanje u društvu. Animiraju
građane da učestvuju u političkom životu, ukazuju na mogućnost izbora, postojanja ili traženja alternative za svaku pojavu ili stanje u društvu. Partije predstavljaju određene društvene grupe i njihove interese vode ka centrima raspodele moći,
utiču na društvenu socijalizaciju i ukazuju na potrebu za organizovanjem svih
segmenata društva.
160
POLITIČKE PARTIJE
Slabe strane partija su dominacija partijskog aparata i rukovodstva u unutarpartijskom životu (“vežbe” iz birokratije), njihova vezanost za lidere i njihovu
promociju (simulacija monarhističkog sindroma). Partije predstavljaju uske socijalne i druge interese. Često donose na scenu i nameću i one interese koji nisu prioritetni za razvoj društva ( predstavljaju i retrogradne stavove). Partije manipulišu
određenim interesima i stavovima i tako pokušavaju da okrenu pažnju javnog
mnenja u svoju korist. Partije guše samostalnost, drugačije mišljenje i stavove,
kreativnost, slobodu, viziju. Na drugoj strani, razvijaju netrpeljivost, poslušnost,
nesposobnost, netoleranciju, jednoumlje, automatizam, inerciju i spontanost u delovanju i odlučivanju, pristrasnost u odabiru kadrova za političke, državne i druge
funkcije. Partije su često izvor i nosilac korupcije i drugih nepoželjnih pojava u
jednoj demokratskoj državi. Partije ponekad okupljaju i razne marginalne slojeve
i grupe, koje zauzimaju značajno mesto u njihovoj strukturi i delovanju, utiču na
javno mnenje i u kampanjama i tokom izbora stvaraju utisak da “najgori biraju
najgore” (vladavina loših i nekompetentnih).
U budućnosti partije će imati sve manje prostora da deluju kao ekskluzivni
subjekti političkog sistema i političkog života. Njihovo delovanje, uticaj i značaj
svakako će biti “dopunjen” delovanjem različitih društvenih pokreta, udruženja
građana i građanskih inicijativa, nevladinih organizacija, poznatih stručnjaka i
značajnih ličnosti koje su se dokazale na planu mira i saradnje među narodima.
Partije će sve više morati da dele svoj uticaj, ulogu i značaj u društvu sa pomenutim subjektima, kao što će i ti subjekti imati značajnijeg uticaja na parlamente,
vlade i ukupan “imidž” društva.
Pitanja i teme za analizu i razgovor
1.
2.
3.
4.
.
6.
7.
8.
Šta su političke partije i kada su nastale?
Navedite snovne elemente koji čine jednu partiju.
Koji su to najvažniji kriteriji prema kojim se vrši podela političkih partija?
Od čega zavisi da li će se razvijati jednopartijski ili višepartijski sistem?
Da li je moguć politički sistem bez partija?
Značaj opozicije u višepartijskom sistemu.
Šta je to političko tržište?
Koje su dobre a koje slabe strane delovanja političkih partija?
161
XII
DRUŠTVENI POKRETI
1. Osnovne karakteristike
Pojam društveni pokret je kasno ušao u kategorijano-teorijski aparat
sociologije, tek u drugoj polovini XIX veka. Termin pokret se kao konstanta
dodavao različitim društvenim pojavama da bi označio njihovo stanje, kretanje,
nastajanje, menjanje. Tako se susreću različite sintagme sa dodatkom reči pokret:
“klasni pokret”, “narodni pokret”, “verski pokret”, “ pokret masa”, “istorijski
pokret”, “kulturni pokret”, “pokret otpora”. Iz ovog pregleda možemo zaključiti
da se pojam i termin pokret susreće u brojnim društvenim pojavama, procesima
i odnosima, tako da je sasvim logično da se uzme opšti naziv za sve pokrete
- društveni pokret. Tako društveni pokret dobija svoje značajno mesto kako u
opštoj sociologiji, tako i u sociologiji politike. Interesovanje za društvene pokrete
u sociologiji značajnije se ispoljilo između dva svetska rata u Americi (“Čikaška
škola”, Park i Blum) i posebno krajem 60-tih godina XX veka u Evropi. Postoji
više određenja društvenih pokreta (navodimo neke od njih u pregledu koji sledi).
Društveni pokret u najširem značenju možemo definisati kao kolektivno nastojanje da
se u društvu kome pokret pripada izvedu (pospeše) ili spreče promene.
Tom Botomor
Društveni pokret je organizovano kolektivno delovanje putem koga se u određenoj
konkretnoj istorijskoj celini klasni akter bori za društveno rukovođenje istoricitetom.
Govoriti o društvenim pokretima znači stvarati sociologiju i odbraniti narode od bogova i vladara.
Alen Turen
Društveni pokret je kolektivna, javna, dobrovoljna, masovna, manje ili više spontana akcija ljudi koja izrasta iz nezadovoljenih potreba, izražava određene sukobe interesa, pokreće
rešavanje značajnih društvenih pitanja i stremi manjim ili većim društvenim promenama.
Vukašin Pavlović
Botomorova definicija društvenog pokreta naglašava njegovu kolektivnu
dimenziju i nastojanje da se izvedu promene (mogu biti progresivne, ali i regresivne) ili spreče promene (konzervativan pokret, ali i zaštita od reakcionarnih
delovanja). Turen naglašava klasni, socijalni karakter društvenih pokreta i ističe
162
DRUŠTVENI POKRETI
značaj koji istraživanje društvenih pokreta ima za sociologiju. Određenje koje
daje Vukašin Pavlović spada u najpotpunije shvatanje prirode i značaja društvenih
pokreta koje se može sresti u savremenoj literaturi.
Ako se usmerimo na karakteristike društvenih pokreta na koje nas upućuju
prethodna određenja onda možemo pažljivom analizom izvući najvažnije.
Društveni pokreti su kolektivna akcija ljudi, građana koji imaju neki cilj. Pokreti
su dobrovoljni i otvoreni, u njih se ne upisuje niti se iz njih neko isključuje. Oni
su otvoreni za sve koji imaju istu i sličnu percepciju društvenih događaja i stanja.
Pokreti su masovne akcije građana, usmereni su ka nekoj promeni okoštalog,
neracionalnog ili opasnog stanja i poretka. Isto tako, oni su usmereni i ka tome
da zaustave neku promenu koja ide da pogorša postojeće stanje ili da vrati nešto
korak unazad. Društveni pokreti su uvek izraz i pokazatelj postojanja otvorenog društvenog konflikta. Oni se okupljaju oko nekog jasno izraženog i vidljivog
interesa , koji je nastao iz nezadovoljene kolektivne, društvene potrebe. Pokreti
pokazuju sklonost ka punom javnom delovanju, javnost ima uvida u sve razloge
nastanka i delovanja pokreta. Oni se služe nenasilnim metodama u svom delovanju i akcijama (okupljanja na trgovima i drugim mestima gde se javio problem).
Društveni pokreti pokazuju spontanost u akcijama i nastanku, difuzni su po strukturi i elastični u konstituisanju i delovanju.
Vidimo da je nastanak društvenih pokreta veoma značajan za čovekovu
aktivnost, to je izraz svesti o mogućnostima i potrebi da se pokrene i učestvuje u
različitim akcijama i vrstama delovanja u društvu. Da bi istakao značaj društvenih
pokreta, Alen Turen iznosi tezu da svakoj etapi razvoja modernog društva odgovara određeni tip društvenog pokreta. Tako trgovačkom društvu odgovara građanski
pokret za prava i slobode. Industrijskom društvu - radnički pokret; postindustrijskom društvu odgovaraju novi društveni pokreti.
Posebno je zanimljivo pratiti šta je to uslovilo naglu i široku pojavu
društvenih pokreta šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka u Evropi i Americi.
Prvo se uočava težnja ponovnog spajanja javne i privatne sfere društva (u
socijalističkim društvima to je bilo u potpunosti izvedeno). Zatim, konzervativna
kultura i tradicionalni sistem vrednosti dovode do apatije i gubljenja smisla života
i delovanja, posebno u industrijskom društvu. Pojedinac se oseća bespomoćan i
izgubljen u mreži institucija vlasti i države. Počinje kriza porodice, braka, ličnog
i kolektivnog identiteta, povećava se otuđenost u svakodnevnom životu, čovek
biva sveden na potrošačko biće (homo conzuments). Trošiti i samo trošiti da bi
se više proizvodilo i da bi industrijska logika dobila više prostora i ovladala svim
čovekovim čulima.
U takvoj situaciji vapaj za “malo utopije” i slobode sasvim je bio razumljiv. Počinje potraga za utopijom, pokret i utopija se susreću (“bez utopije nema
pokreta” - Agneš Heler) i nova potreba se javlja - potreba za promenom postojećeg
163
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
stanja. Senzibilitet intelektualaca prvi reaguje i počinju kritike civilizacije koja je
porobila čoveka (konzervativizam prožet industrijskom potrošačkom logikom na
Zapadu i marksizam na Istoku). Vode se rasprave među teoretičarima, piscima
i književnicima o tome da li je došao “kraj ideologije”, o “utopiji slobode” i
“utopiji poretka”. Javlja se intelektualno-kritički pokret nazvan “nova levica”,
koji kritikuje marksizam i socijalizam i sve teorije i stavove koji čoveka svode na
jednostrano, parcijalno biće. Traži se mogućnost da se čovek oslobodi svih stega
koje su mu nametnute i da ponovo zadobije svoju celovitost kroz slobodu i samostalnost. Ova intelektualna aktivnost je pripremila nove društvene pokrete koji su
snažno i bučno zakoračili na svetsku scenu.
2. Klasifikacija društvenih pokreta
Postoji dosta kriterija na osnovu kojih se može vršiti razvrstavanje i deoba
društvenih pokreta. Ovde će se izdvojiti četiri kriterija i na osnovu nih razvrstati
društveni pokreti u četiri velike grupe.
Prema sadržaju njihovog delovanja, pokreti se mogu podeliti na emancipatorske (oni koji teže oslobađanju čoveka, proširivanju prava i sloboda) i neemancipatorske (oni koji porobljavaju i sputavaju čovekovu slobodu).
Ako za kriterijum uzmemo odnos prema društvenim promenama, onda
pokrete možemo podeliti na revolucionarne (zastupaju nagle, radikalne promene,
društvene konflikte, potiskivanje drugog subjekta); reformističke (traže postepene
promene i otklanjanje uzroka koji produkuju negativne pojave, stalno popravljanje stanja, modernizaciju, saradnju, odgovornost); konzervativne (žele da zadrže
postojeće stanje, status quo, sumnjičavi su prema inovacijama, promenama, napretku) retrogradne ( žele da vrate na ranije stanje, svojim akcijama razaraju
društveno tkivo, izazivaju konflikte, nesigurnost, strah i netoleranciju).
Prema osnovnom nosiocu, subjektu pokreta, možemo ih podeliti na socijalno-klasne, političke, etničke, nacionalne, rasne, kulturne, verske, generacijske,
polne. Svi ovi, kao i prethodni pokreti, mogu imati i svoju teritorijalnu podelu na
lokalne, regionalne i internacionalne (svetske).
Najzad, prema aktuelnosti delovanja i aktuelnosti pitanja koja pokreću,
pokrete možemo klasifikovati na dve velike grupe: klasični pokreti (radnički
pokreti, sindikati, pokreti otpora, nacionalnooslobodilački); i novi društveni
pokreti (pojavili se od 60-tih godina XX veka), za koje se u početku koristio izraz
alternativni društveni pokreti.
164
DRUŠTVENI POKRETI
3. Vrste novih društvenih pokreta
Novi društveni pokreti su nastali iz široke građanske inicijative i spontanih akcija tokom 60-tih godina XX veka u SAD i Zapadnoj Evropi usmerenih
na promenu tradicionalnih i konzervativnih vrednosti i zatvorenog, socijalističkog
društva na Istoku. Ovde možemo postaviti pitanje: šta to novo (sa sociološkog
stanovišta) donose “novi društveni pokreti?
Prva novina odnosi se na usmerenost njihovih aktivnosti. Nisu usmereni
ka direktnom osvajanju vlasti i učestvovanju u izborima. Oni se okreću prema
društvenim problemima, društvu i pojedincu, odnosno položaju modernog čoveka
u iskušenjima koje mu donosi, pre svega, ubrzani tehnološki razvoj. Ovi pokreti
nemaju političke programe, već se okupljaju oko jednog pitanja (ili grupe povezanih pitanja) i najčešće traju dok traje i taj društveni problem ili pojava. Novi
društveni pokreti pokazuju odlučnost da ostanu autonomni u odnosu na političke
partije i druge političke organizacije i institucije (izuzetak je recimo bio pokret
“zelenih” koji je u nekim zemljama Evrope transformisan u “ekološku” partiju).
Oni pokazuju rezervisanost prema institucijama, zanemaruju socijalne, ideološke,
rasne i kulturne različitosti u svojim redovima (ako je reč o emancipatorskim
pokretima). Emancipatorski usmereni novi društveni pokreti izbegavaju nasilno
delovanje, razvijaju nove metode i forme delovanja - ulice, trgovi, pasivni otpor,
lični primer, građanska neposlušnost, novi jezik, medijska atraktivnost, nova
politička kultura i kultura akcije i komunikacije.
Postoji širok spektar novih društvenih pokreta. Prvo su se pojavili tokom
60-tih godina XX veka kontrakulturni pokreti (hipi, rok, pop, bit, pank, andergraund kultura). Studentski pokret je krajem 60-tih godina najavio dolazak novih
društvenih pokreta i ozbiljnost njihovih zahteva i akcija. Njegova aktivnost se
lančano širila i na socijalističke i nerazvijene zemlje. Danas je taj pokret samo
povremeno aktivan u nekim zemljama sa nedemokratskim političkim režimom
Feministički pokret. Ovaj pokret u širem teorijskom poimanju predstavlja
“stari” društveni pokret koji se vekovima bori za emancipaciju žena, za njihova
politička, socijalna i kulturna prava. Međutim, krajem 60-tih godina XX veka
nastao je neofeministički pokret koji je pored kritike društva, kritikovao i sam
klasični feministički pokret. Ovaj pokret je u početku bio dosta snažan, borio se
za emancipaciju žena od dominacije “muškog sveta” i zahtevao pristup žena svim
oblastima društvenog života (od ekonomije do kulture) a uključivao se u akcije
i drugih pokreta. Danas feministički pokret deluje više u medijima, ukazuje na
problem nasilja nad ženama i na razne oblike zloupotrebe žena u društvu.
Mirovni pokret je svoju aktivnost započeo protiv rata u Vijetnamu, hladnoratovske logike i psihologije, zatim je nastavio borbu za smanjenje naoružanja
165
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
i drugih vojnih intervencija po svetu. Posebno se istakao u protestu protiv širenja
vojnih baza i razmeštanja nuklearnih raketa na granici Zapadne i Istočne Evrope.
Mirovni pokret je i danas aktivan u područjima gde se vode ratni sukobi, ali nema
više takvu masovnost i odlučnost kako je to bilo dvadesetak godina ranije. Danas
više deluje u vidu upućivanja apela kojima pokušava da probudi savest odgovornih za ratove i ekspanziju naoružanja. Pojava terorizma u tako zastrašujućim
razmerama mogla bi dodati nove dimenzije aktivnosti mirovnog pokreta i podstaći
njegovu veću prisutnost u svetu.
Antinuklearni pokret je u početku bio povezan sa mirovnim pokretom i isticao opasnosti koje prete od nagomilavanja nuklearnog naoružanja
imajući u svesti razarajuće i za ljudski rod degradirajuće posledice iz Hirošime.
Antinuklearni pokret je svoju aktivnost proširio i na osporavanje upotrebe nuklearne energije u mirnodopske svrhe (proizvodnja električne energije, pogonsko
gorivo). Černobiljska katastrofa iz 1985. godine pokazala je opravdanost strepnji
i bojazni koje ističe antinuklearni pokret. Može se reći da su društvene okolnosti i kretanja u savremenom svetu (nestanak hladnog rata, smanjenje nuklearnog
naoružanja, usporavanje izgradnje nuklearnih centrala) potvrdili vrednost akcija
mirovnog pokreta. On danas povremeno protestuje protiv transporta i neadekvatnog skladištenja nuklearnog otpada.
Ekološki pokret je bio jedan od najsnažnijih i najrasprostranjenijih novih
društvenih pokreta. On je zaista “nov” pokret jer se ekološki problem nije postavljao ranije, dok zagađenost i ugroženost životne sredine industrijskim razvojem nije
postala sasvim vidljiva. Ekološki pokret je u svakom pogledu bio mobilizatorski i
podsticajan pokret koji je okupljao pojedince i društvene grupe različitog socijalnog,
političkog, etničkog, ideološkog i kulturnog obeležja. Ekološki pokret je postavio
centralno pitanje čovekove svesne i racionalne aktivnosti: odnos između bezobzirne
trke za profitom i održivog razvoja, odnosno ukupne sudbine čoveka i planete.
Poruka ekološkog pokreta “misli globalno, deluj lokalno” upućuje na odgovornost
čoveka kao svesnog, aktivnog i racionalnog bića u svakodnevnom životu.
Pored ovih, najznačajnijih i najvećih, postoji i mnoštvo drugih, savremenih društvenih pokreta. Pokret za alternativnu tehnologiju i energiju promoviše
potrebu za sve većim uključivanjem energije sunca, vetra, vode, morskih talasa,
umesto nuklearne energije, nafte i uglja. Pokret za alternativnu ekonomiju
(održivu ekonomiju, koja ne ugrožava prirodnu okolinu, nije eksploatatorska,
koja je protiv teškog rada, protiv logike potrošačkog mentaliteta i fetišizma, a za
nove ekonomske komune, zadruge i druge samoodržive ekonomske celine i zajednice). Pokret za autonomiju (lokalnu, regionalnu, kulturnu, etničku). Pokret za
rasnu jednakost i protiv svih vrsta diskriminacije (crnci, Indijanci, Romi, “žuti”,
“beli”, imigranti). Pokret za ljudska prava i slobode (civilno društvo, vladavina
prava, ukidanje smrtne kazne, sloboda mišljenja i delovanja). Pokret za alterna166
DRUŠTVENI POKRETI
tivnu medicinu (bioenergija, akupunktura, lekovito bilje, tradicionalna medicina).
Pokret za zdravu hranu (hrana bez pesticida, konzervansa i aditiva, protiv genetski izmenjene hrane, za makrobiotiku).
Pored pokreta sa emancipatorskim sadržajem, danas u svetu postoji i
mnoštvo novih pokreta sa regresivnim i retrogradnim sadržajem, porukama i akcijama. To su razne militantne sekte, zatim verski pokreti ( panislamizam, teroristički
usmereni vahabiti (vehabije), mudžahedini, zatim neke ortodoksne i netolerantne
grupe u katoličkoj i pravoslavnoj crkvi i slično). U ovu grupu spadaju i razne
okultne i mistične grupe i pokreti koji u kriznim vremenima nastupaju kao “vidovnjaci”, proroci, izbavitelji, “čitači sudbine” i slično.
Kakva je budućnost novih društvenih pokreta? Pokreti stalno nastaju, dok
se neki raniji gase ili ulaze u fazu mirovanja da bi se ponovo pojavili i oživeli. Kao
što smo ranije istakli, sam njihov karakter, ciljevi i način delovanja uslovljava da
savremeni društveni pokreti nisu trajne pojave i organizacije. Čim prestanu razlozi
zbog kojih je pokret nestao (ili ako nisu uspeli da animiraju javno mnenje u dužem
periodu) pokret se osipa ili povlači. Sa razvojem tehnologije i novih sredstava
komunikacije (satelit, Internet), pokreti se “sele” u “virtuelnu” sferu društva. Čak
i veoma mali pokreti danas mogu da deluju na globalnom planu. Njihovi ciljevi
i namere, zahvaljujući Internetu, postaju dostupni svima. Oni tako mogu brzo da
okupe istomišljenike, pristalice i simpatizere, da su stalno u kontaktu, a da se ne
pomeraju iz svojih lokalnih sredina. Oni imaju osećaj i satisfakciju da deluju, da
se njihova reč i misao širi, da se njihova energija nagomilava, pa kada se postigne
“kritična masa” oni počinju i praktično da deluju (fizički da se okupljaju). Primer
tog novog (“virtuelno” - realnog) delovanja novih pokreta jeste antiglobalistički
pokret(i) koji u sebi akumulira sve karakteristike do sada pominjane (masovnost,
odlučnost, prisustvo raznovrsnih socijalnih, političkih, ideoloških i drugih grupa i
orijentacija, radikalizam, mobilnost). Dakle, društveni pokreti dodaju i dalje nove
teme za sociologe i istraživače.
Pitanja i teme za analizu i razgovor
1. Kada je pojam društveni pokret ušao u sociološki pojmovno-kategorijalni
aparat?
2. Analiziraj stavove A. Turena i V. Pavlovića o društvenim pokretima.
3. Kriteriji po kojima se može izvršiti klasifikacija društvenih pokreta?
4. Koje su osnovne karakteristike novih društvenih pokreta?
. Vrste novih društvenih pokreta.
6. Postoje li novi društveni pokreti u tvojoj sredini?
167
XIII
MOĆ
1. Pojam i osnovno značenje moći
Moć je jedan od pojmova i reči koje se često susreću u komunikaciji među
ljudima, i ima različito značenje (implicitno i eksplicitno). Zbog toga neki teoretičari
smatraju da je potrebno uz reč moć obavezno koristiti i atribut društvena. Dakle,
kada se govori o moći misli se, prvenstveno, o društvenoj moći, moći u društvu.
Moć je jedna od najznačajnijih pojava u društvu. Ona pripada krugu pokretača
društvenih procesa i gradivnih elemenata društvenih tvorevina (ugrađena u sve elemente društvene strukture). Borba za moć, njena distribucija, formiranje centara
moći i njihovo delovanje odlučujuće utiču na karakter društva, položaj pojedinca
i društvenih grupa. Promena moći izaziva promene u društvu, kao što i nastojanje
da se menja određeni društveni poredak podrazumeva promenu moći (pomeranje
centara moći i promenu nosilaca). Moć je usko povezana sa oblicima i karakterom
vlasti. Zbog svega toga moć je značajna kategorija iz sociološkog pojmovnog i
istraživačkog aparata.
Istraživanje moći ima veliki značaj i za druge društvene nauke: filozofiju,
istoriju, ekonomiju, psihologiju. Filozofija nastoji da otkrije suštinu moći i njene
korene. Zato govori o moći kao postojanju, energiji, pokretaču, uslovu opstanka;
zatim o moći kao prevladavanju, postajanju nadmoćnim nad drugim, putem sile
kao ekskluzivnog sredstva ili slobodnim i ravnopravnim takmičenjem; i moći kao
mogućoj realizaciji (talenat, stvaralaštvo, sloboda, rad, napredak, humanizam).
Za sociologiju istraživanje i posmatranje moći ima za cilj da se otkrije
kakve posledice moć ostavlja na čoveka i društvo, u konkretnim uslovima i
oblicima manifestacije. Sociologija posmatra tri strane moći: a) moć pojedinca u odnosu na društvene grupe i zajednicu; b) moć jedne društvene grupe nad
drugim grupama ili nad celim društvom; c) način sticanja, raspodele (distribucije)
i održanja moći.
Moć podrazumeva izglede jednog čoveka ili više ljudi da sprovedu sopstvenu volju
u nekom zajedničkom delovanju, čak i uprkos otporu drugih koji u tom delovanju
učestvuju.
Maks Veber
Moć je osnovni pojam u društvenim naukama u istom smislu u kojem je energija
osnovni pojam u fizici.
Bertran Rasel
168
MOĆ
Moć je sposobnost pojedinca ili grupe da svoje interese nameću drugima. Moć služi
sticanju prihoda; prihod pruža moć kontrole nagrađivanja drugih.
Džon K. Galbrajt
Moć znači stupanj do kojega pojedinci ili skupine mogu nametnuti svoju volju
drugima, sa ili bez pristanka tih drugih.
Mihael Haralambos
Moć se može odrediti kao sposobnost i nastojanje pojedinca ili grupe
da nametne određene interese i volju u odgovarajućim uslovima i različitim instrumentima. U ovom određenju vidimo da je moć aktivna društvena činjenica
(nastojanje, nametanje), da su joj u osnovi interesi koje treba ostvariti, te da su
potrebni određeni uslovi i instrumenti kada, gde i kako će se moć ispoljiti.
2. Analiza moći
Ako smo konstatovali da je za sociologiju bitna moć kao društvena
činjenica, onda možemo dalje tvrditi da izvor moći (njeno rodno mesto) leži u
socijalnim odnosima, socijalnom biću (rasporedu socijalnih snaga) određene
sredine u određenom istorijskom periodu . ���������������������������������������
Kratka istorijska “šetnja” može da nam
da argumente za ovu tvrdnju. U starom veku moć je nastajala na osnovu ratničke
privrede i samog ropskog položaja. U feudalizmu izvor moći je zemljišni posed
(feud). Na njemu se sve zasniva: proizvodnja, organizacija, uprava, odbrana. Oko
njega se bore vlastelin i crkva, a kasnije i nastajuća buržoazija i monarhija. U
kapitalizmu izvor moći postaje novac, roba, privatno vlasništvo u industriji, ali
i organizacija i politika. U savremenim uslovima imamo pravu disperziju izvora
moći: novac, znanje, informacije, mediji, tržište, upravljanje, politika i slično.
Prema dosadašnjem izlaganju može se konstatovati da postoji mnoštvo
oblika moći, manje ili više prikrivenih (nevidljivih) ili otvorenih (vidljivih). Ako
bi smo želeli izvršiti podelu oblika moći onda ćemo poći od dva osnovna kriterija:
a)nosioci moći i b) oblasti ispoljavanja moći. Prema nosiocima moć se deli na:
moć pojedinca i moć kolektiva. Moć pojedinca - potiče od njegovog položaja,
uloge, bogatstva, obrazovanja, rukovodilačkih sposobnosti, umeća, fizičkog
izgleda, prožeta je unutrašnjim karakteristikama ličnosti i socijalnim okolnostima.
U istoriji su postojali moćni vladari, ratnici, proroci, ideolozi, političari, naučnici.
Moć kolektiva - moć društvene grupe, zajednice, države, pojedinačnog društva,
institucija (posebno međunarodnih). Prema oblastima ispoljavanja razlikujemo
ekonomsku, političku, ideološku, duhovnu i etičku moć.
169
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Moć kao značajna društvena kategorija ima nekoliko obeležja: nametanje
stavova, uverenja, ideja, interesa, normi, pravila (to se postiže argumentima ili
silom); simboli ( bogatstvo, standard, status, titule, nagrade, publicitet); hijerarhija kao unutrašnji princip grupe ili odnos među grupama (kao i pojedincima);
dejstvo moći na okolinu može biti u pravcu privlačenja ili odbijanja, neutralisanja
ili podsticanja pojedinaca, grupa, celog društva.
Bez obzira kako razumemo i doživljavamo moć, ona ima svoje značajne
funkcije u društvu. Ovde navodimo nekoliko najkarakterističnijih funkcija moći
koje je čine značajnom i nezaobilaznom u strukturi i karakteru svake zajednice.
Funkcija održanja - održanje pojedinca u grupi na osnovu položaja, mesta, uloge,
značaja, kao i održanje grupe u hijerarhijskom poretku društva. Funkcija pokretanja i mobilizacije - moć pokreće pojedince i grupe na akciju, stvaranje, menjanje,
napredak (ako je progresivna i stvaralačka moć). Integrativna funkcija moći znači
okupljanje u ime nekog interesa i cilja, homogenizaciju grupe i slično. Funkcija
stvaranja - svaka moć ima neki rezultat svog delovanja, neki “proizvod” (položaj,
ugled, instituciju). Kontrolna funkcija moći (norme, sila, ideologija, nagrade,
kazne). Emocionalna funkcija (vezanost za moć kao osećaj sigurnosti, utočišta;
davanje hrabrosti i snage). Kompenzacijska funkcija podrazumeva da pojedinac
ili grupa sve nedostatke i frustracije nadoknađuju sticanjem i raspolaganjem moći
kao spasonosnim instrumentom zaštite, alibija ili delovanja.
3. Distribucija moći
Dinamika jednog društva, odnosi koji se u njemu uspostavljaju, pojave
i procesi koji nastaju, povezani su sa distribucijom moći. Raspodela prihoda,
položaja, uloga i ugleda posledica je raspodele moći, kao i obrnuto, raspodela
moći posledica je raspodele prihoda i uloga u društvu. Tu se ostvaruje jedan
kružni tok: moć – prihod – uticaj – kontrola. Najviše što može učiniti demokratsko, građansko i liberalno društvo jeste da nastoji “pravednije” raspodeljivati
moć između pojedinaca i interesnih grupa, udruženja, pokreta, manjih i većih
društvenih subjekata.
Raspodela društvene moći povezana je sa centrima moći, kao prostorom
gde se moć koncentriše i postaje autonomna snaga, ima svoj poseban predmet i
cilj akcije i delovanja, odnosno usmeravanja društvenih subjekata. Gledano po
vertikalnoj, teritorijalnoj hijerarhiji centri moći se protežu od lokalnih, preko
regionalnih, nacionalnih, međunarodnih do globalnih. U svakom od ovih pros
Ovu klasifikaciju funkcija moći preuzimam iz Enciklopedije političke kulture (odrednicu napisao Čedomir Čupić), Beograd, 1993.
170
MOĆ
tornih okvira postoje različiti oblici ispoljavanja moći, posmatrano sa stanovišta
pojedinih društvenih oblasti. Ekonomski centri moći su vezani za multinacionalne
kompanije (posebno u savremenim uslovima megaintegracija), banke, finansijske institucije (MMF, Svetska banka, STO), investicione fondove, osiguravajuća
društva, velike deoničare, značajne resurse. Ekonomski centri moći privlače i sve
druge oblike moći i utiču značajno na distribuciju ukupne moći u društvu. Poslovni
krugovi, politički i finansijski centri često su međusobno povezani, njihovi interesi se ukrštaju i stvaraju određenu mrežu moći i uticaja.
Socijalne centre moći i uticaja u društvu predstavljaju značajne socijalne
grupe, klase, slojevi, sindikati, tržište rada, institucije socijalne zaštite, udruženja,
bogati pojedinci, penzioni fondovi. Politički centri moći izazivaju najviše pažnje
i usmerenih akcija u društvu. Oni su često poluga za preraspodelu ekonomske I
socijalne moći u društvu, te izvor društvenih konflikata i kriza. Tu spadaju država,
partije, političke interesne grupe, pokreti, međunarodne političke institucije i slično.
Vojni krugovi već odavno predstavljaju značajne centre moći. Oni obezbeđuju
zaštitu nekog područja a pretnju za druga. Vojni budžeti su poluge izvlačenja i
preraspodele finansijskih sredstava. Zatim proizvodnja i prodaja naoružanja i
savremene vojne opreme, širenje vojnih saveza i alijansi (NATO) imaju uticaja
na širokom prostoru od lokalnog do globalnog nivoa. Organizacione strukture
(birokratija, upravljačke strukture u kompanijama, regionalne i međunarodne organizacije) postaju sve veći i značajni centri moći u društvu: postavljaju, pokreću
pojedince i grupe, uspostavljaju hijerarhijski odnos, nadležnost i saradnju. U
savremenim uslovima mediji su značajni centri moći. Oni prenose i “proizvode”
događaje, promovišu, usmeravaju pojedince i grupe, otvaraju (zatvaraju) prostore
za njihovo delovanje. Informacije u savremenim društvenim uslovima predstavljaju posebnu moć. Tu svakako treba dodati i moć koju poseduje znanje (instituti,
istraživački centri, univerziteti).
Danas se uočavaju i sasvim “novi” centri moći. Oni šire strah i nesigurnost, ukazuju da se nalazimo u “rizičnom društvu”. To su, pre svega, terorizam sa
svojim razarajućim i zastrašujućim akcijama i porukama, zatim primitivizam,
razbojništvo, kriminal, andergraund trgovina (siva ekonomija, “belo roblje”), nasilje,
secesionistički i dezintegracioni pokreti, zagađivači životne sredine i slično.
171
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
TEME ZA ANALIZU I RAZGOVOR NA VEŽBAMA
Moć odgovara ljudskoj sposobnosti ne samo delanja, već delanja u saglasnosti. Moć
nikada nije svojstvo pojedinca; ona pripada grupi i postoji samo onoliko dugo koliko se
grupa drži zajedno. Kada za nekog kažemo da “ima moć” mi, u stvari, kažemo da ga je
izvesna grupa ovlastila da dela u njeno ime. Onog trenutka kada ta grupa od koje potiče
moć isčezne, “njegova moć” takođe nestaje. Kada u svakodnevnom jeziku govorimo o
“moćnom čoveku” ili o “moćnoj ličnosti”, mi već u tom trenutku reč “moć” upotrebljavamo metaforično; ono na šta ukazujemo bez metafore jeste “snaga”.
Snaga nedvosmisleno označava nešto u jednini, individualni entitet; to je svojstvo inherentno jednom objektu ili jednoj osobi i pripada njihovom karakteru, koje može sebe da
dokaže u odnosu prema drugim stvarima ili osobama, ali je u suštini nezavisno od njih...
Sila, reč koju u svakodnevnom govoru često koristimo kao sinonim za nasilje, pogotovo ako nasilje služi kao sredstvo prinude, trebalo bi da je u terminološkom jeziku
rezervisana za “sile prirode” ili za “silu prilika”, odnosno da ukaže na energiju koja se
oslobađa fizičkim ili socijalnim pokretima.
Autoritet, termin koji se odnosi na pojave koje je najteže definisati, pa se, prema tome,
najčešće pogrešno koristi, može se pripisati osobama, kao što je lični autoritet, ili može
biti službeno ovlaštenje…Obeležje autoriteta je bespogovorno priznavanje od strane onih
od kojih se očekuje poslušnost; nije potrebna; nije potrebna ni prinuda ni nagovaranje.
Hana Arent
Sirovi primordijalizam je u suštini zdravorazumsko gledište, a njegova moć u svetu
je ogromna. Zaogrnuta u jagnjeću kožu ona se katkada ukaže na akademskoj sceni,
posredno pod imenom sociobiologije…
Moć je … sposobnost da se za druge odrede ne samo posledice identiteta, nego i sama
njihova nominalna identifikacija
Ričard Dženkins
Razume se da se, sa stanovišta koje povezuje seksualnost i moć, nojgore poniženje za
muškarca sastoji u tome da bude preimenovan u ženu. A za to se možemo ovde podsetiti svedočenja onih muškaraca o torturama koje su za njih namerno organizovane
sa ciljem da ih feminizuju naročito putem seksualnog ponižavanja, ruganjem njihovoj muškosti, optužbama za homoseksualnost itd., ili, jednostavnije, obavezom da se
ponašaju kao žene, što je omogućilo da se otkrije šta znači biti stalno svestan svog tela,
biti uvek izložen poniženju ili podsmehu i pronaći utehu u domaćinskim poslovima ili
u razgovoru sa svojim prijateljima.
Pjer Burdje
Analizirajte pitanje moći: moć tržišta ,moć informacija, moć simbola, moć masa, moć
porodice, moć vere, moć mitova, moć pokreta, moć igre…
172
MOĆ
PITANJA
1. Kako se može odrediti moć sa sociološkog stanovišta?
2. Analizirajte stavove B.Rasela o moći
3. Analizirajte stav H.Arent o moći.
4. Koji su to osnovni izvori i oblici moći?
. Koja su to osnovna obeležja moći?
6. Zdravorazumsko poimanje kao moć?
7. Analizirajte seksualnost kao moć na osnovu napomene P. Burdjea
8. Da li je homoseksualizam osipanje ili sticanje moći?
9. Koje su funkcije moći u društvu?
10. Kako se vrši distribucija moći u društvu?
173
XIV
PRAVO, LJUDSKA PRAVA I SLOBODE
1. Pravo – sociološki aspekt
Ovde neće biti reči o pravu sa normativističkog i pozitivno pravnog, već sa
sociološkog aspekta. Kada sa tog stanovišta govorimo o pravu obično podrazumevamo pod tim običajno-moralne predstave o nečemu što je ispravno, pravilno, saglasno. Ono što se očekuje kao najbolje, težnja da bude najbolje, i očekivanje da
se neko (nešto) zaštiti, da se ne skrene sa uobičajenog pravca.
Pravo u tom smislu asocira na zakon iza koga uvek stoji neki autoritet,
subjekt, moć. Svaka analiza prava i bavljenje njime podrazumeva raspravu o
odnosu između prirodnog i normativnog prava (pozitivno pravo), da li je normativno pravo obuhvatilo svojom zaštitom sve značajnije elemente koje čovek nosi
sa sobom kao prirodno biće. Na drugoj strani, postavlja se pitanje da li je ostalo
dovoljno prostora (izvan normativne regulacije) za razvoj čovekovih izvornih,
prirodnih prava i ljudskog dostojanstva.
Minimalno određenje prava podrazumeva da pravo shvatimo kao skup
pravnih normi i pravila u odnosima među ljudima čije važenje i efikasnost
obezbeđuje država određenim mehanizmima prinude. Normativno pravo ima
ulogu da uspostavi određeni red i obezbedi zaštitu svih građana. Ono na taj način
održava celinu društva i normalne tokove društvene interakcije. Sociološko interesovanje ima nameru da otkrije socijalne nosioce prava i kreatore pravnih
normi, da pokaže da iza toga uvek stoje određeni odnosi moći I vlasti. Zatim, da
izvede zaključak o uzročno – posledičnoj vezi između poštovanja (ne poštovanja)
pravnih normi i ukupnog stanja u društvu. Na primer, ako se u nekom društvu
masovno krše pozitivno-pravne, pa i običajne norme, onda je to signal da je
društvo u krizi koja može, dugoročno, dovesti do njegove stagnacije ili raspada.
Ako se norme poštuju bez vidljive primene sile i autoriteta državne vlasti, onda
možemo govoriti o zrelosti, prosperitetu i sigurnosti života u društvu
Tu sada dolazimo do pitanja pravne države i njene mogućnosti da obezbedi
najmanje tri stvari: sigurnost, dostojanstvo i privatnost građanina. Pravo podrazumeva i zastupljenost pravde kao moralne dimenzije prava, kao i večiti odnos
između prava i slobode (zadatog, beskrajnog prostranstva čovekove mašte, želje,
stremljenja i akcija). Pravo, pravne norme i pravni odnosi podrazumevaju prisustvo
obaveza i odgovornosti svih subjekata u društvu u ravnotežnim relacijama. Samo
tako se može ostvariti slobodno, demokratsko i ekonomski razvijeno društvo.
174
PRAVO, LJUDSKA PRAVA I SLOBODE
2. Šta su to ljudska prava?
Odnos vlasti prema čoveku veoma je stara tema. Ona se produžava na pitanje
odnosa ljudske slobode naspram autoriteta, i konkretizuje u pitanje odnosa sile i prava.
Može se reći da je cela istorija ljudskog roda, istorija osvajanja prostora slobode kroz
ostvarenje dostojanstva i prava čoveka. Interesovanje za slobodu i prava čoveka nalazimo u najstarijim spisima kao što je učenje Konfučija iz 6. veka pre nove ere, zatim
u Platonovim i Aristotelovim spisima, kod Eshila (Okovani Prometej), kod Sofokle
(Antigona), kod mislilaca šesnaestog i sedamnaestog veka (Hobs, Lok, Monteskje,
Ruso), kod filozofa (Kant, Hegel), kod Marksa, zatim kod pisaca kao što su Šekspir,
Servantes, Solženjicin, Česlav Miloš, Ivo Andrić, Meša Selimović, Salmon Ruždi,
ili kao što je fizičar Andrej Saharov, pa potom crnački biskup i nobelovac Dezmon
Tutu, kao i crnački borac za ljudska prava Nelson Mandela i mnogi drugi.
Postavlja se pitanje šta su to ljudska prava? To nisu objektivna prava koja
propisuje i svojim autoritetom nameće država ili neka međunarodna institucija
(zajednica), niti su to samo subjektivna prava koja imaju fizička i pravna lica kao
državljani, odnosno članovi ili subjekti države u kojoj se nalaze. Subjektivna prava
propisuje, “daje” država, pa može i da ih izostavi, ukine, ostavi bez prava, obespravi nekoga. Sva čovekova prava ne mogu da se svedu samo na subjektivna prava,
bez obzira koliko država bila demokratska. Ostaje nešto što čovek nosi po prirodi
svog rođenja i što se tiče sistema vrednosti, ličnog osećaja i dostojanstva. Ljudska
prava su “ona prava koja se ne duguju državi i njenoj volji, već ih ljudsko biće ima
samim tim što je ljudsko biće, dakle, nezavisno od države i bez države. Ljudska
prava, prema tome, nisu pozitivno pravnog već moralnog porekla”. (Dimitrijević
V., Paunović M. 1997, str. 28.). Čovek nosi sa sobom neka specifično “svoja”
prava, koja mu zajednica koju stvara sa drugim ljudima, ne može oduzeti.
Ljudska prava su iznad konkretne države, političke zajednice i društvene
grupe i oni moraju da ih poštuju bez obzira na svoje stavove o tome. Zato se može
reći da su ljudska prava i predmet politike jer se ostvaruju političkim delovanjem i odnose se na državu. Ta prava počivaju na vrednostima koje se priznaju
svakom čoveku bez obzira na njegov ekonomski, socijalni, politički, etnički,
kulturni i drugi položaj i status. Država ima dvostruku ulogu kada su u pitanju
ljudska prava: 1) država treba da se uzdržava od ugrožavanja, sputavanja i kršenja
ljudskih prava (sloboda mišljenja, govora, okupljanja); 2) država treba da stvara
uslove u kojima bi se lakše mogla ostvariti ljudska prava (uslovi za školovanje,
dostojan životni standard). Ljudska prava se ne mogu svesti samo na građanska
prava (prava koja imaju samo građani jedne države, državljani) već su ona nešto
specifično, vezano za svakog pojedinca posebno, bez obzira da li je državljanin te
države ili je, recimo, stranac.
175
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Moguće je izvršiti opštu klasifikaciju ljudskih prava na pet velikih grupa:
građanska prava, politička prava, ekonomska prava, socijalna prava i kulturna
prava. Zatim se mogu podeliti na individualna i kolektivna prava. Ovde treba
dodati da su ljudska prava istorijska kategorija, da se ona stalno razvijaju, jedna
postaju “uobičajena”, ulaze u demokratske i civilizacijske standarde, postaju “normalno” ponašanje države i ljudske zajednice, dok druga nastaju kao nova (pravo
na zdravu životnu sredinu, pravo na drugačiju seksualnu orijentaciju).
3. Izvori ljudskih prava i sloboda
U izvore ljudskih prava i sloboda možemo svrstati različite povelje i
deklaracije kojima se poziva na poštovanje slobode i traži više političkih prava.
Među prve pisane dokumente takvog karaktera spada Magna carta libertatis
(Velika povelja sloboda) iz 1215. godine, kojom je plemstvo, nakon pobune,
izdejstvovalo izvesne privilegije za sebe od engleskog kralja ograničavajući tako
njegovu vlast. Time je postignuta i opšta korist za građane i za civilizacijski napredak uopšte. O tome svedoči 39. stav Povelje gde se kaže da ...nijedan slobodan
čovek neće biti ubijen ili zatvoren, ili stavljen van zakona ili prognan, ili na bilo
koji način lišen svog položaja, niti ćemo mi protiv njega upotrebiti silu ili uputiti
druge da to učine, osim na osnovi zakonite presude njemu jednakih ili prava
zemlje.(Dimitrijević, Paunović, 1997, str. 34). I u Zakoniku srpskog cara Dušana
mogu se naći tragovi namere da se ograniči monarhova vlast i da se uvedu elementi pravde, kada se kaže da sudije treba da “sude pravo kako piše u Zakoniku,
a da ne sude po strahu od carstva mi”. Međutim, treba istaći da su ovakva prava
davana odabranim (plemićima i vlasteli), da je primenjen selektivni princip, što je
bilo još veoma daleko od suštine poštovanja ljudskih prava.
Treba pomenuti Deklaraciju o nezavisnosti trinaest država Amerike iz
jula 1776. godine, u kojoj se pominje da su ljudi po prirodi jednaki i da su obdareni neotuđivim pravima, kao što su život, sloboda i sreća. Svakako najznačajniji
trenutak u ovom pogledu predstavlja usvajanje Deklaracije prava čoveka i
građanina iz 1789. godine u Francuskoj, koja je bila inspiracija ustava mnogih
zemalja, sve do današnjih dana. Tada je jasno proklamovan otpor ugnjetavanju
čoveka i sprečavanju njegove slobode, i tako postavljen temelj borbi za neotuđiva
i prirodna prava čoveka u društvu.
Pored pomenutih deklaracija i povelja, značajan izvor ljudskih prava predstavljaju i teorijski spisi. Pozitivizam - prava su obezbeđena nekim pravnim dokumentom visokog ranga, poput ustava ili međunarodnih ugovora, pravila i običaja
176
PRAVO, LJUDSKA PRAVA I SLOBODE
(Dejvid Hjum, Hans Kelsen), znači zavise od volje zakonodavca. Prirodno pravo
(naturalizam) - ono što je prirodno čoveku a nije obuhvaćeno pozitivnim pravom.
Teorije društvenog ugovora - ljudi su po prirodi slobodna i suverena bića, ali
su se odrekli dela tih svojih prirodnih prava kako bi formirali zajednicu na bazi
međusobnog ugovora. Oni su zadržali neka prirodna prava i država treba da im
omogući poštovanje tih prava. Tu treba dodati i spise koji su uključili prosvetiteljske ideje, ideje liberalizma, socijalutopizma i marksizma.
Totalitarizam XX veka (fašizam, staljinizam) prekida i poništava sve rezultate koje je teorija, pobuna i revolucija postigla na planu razvoja ideje o poštovanju
ljudskih prava i sloboda u prethodna tri veka. Posle Drugog svetskog rata počinje
međunarodna pravno-politička borba za ostvarivanje ljudskih i političkih prava i
dostojanstva čoveka građanina. Prekretnicu predstavlja Univerzalna deklaracija
o pravima čoveka (usvojena u Ujedinjenim nacijama 10.12. 1948.- uzima se kao
međunarodni dan prava čoveka) koja je u 30 članova pobrojala sve osnovne principe i oblasti potrebne za zaštitu čovekove slobode i prava. Završni dokument
KEBS -a (Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji) iz Helsinkija 1975.
još jednom podvlači značaj individualnih prava i prvi put pominje potrebu zaštite
kolektivnih prava (etnička prava). Ovim dokumentima je stvoren jedan sasvim
novi okvir koji govori o tome da ljudska prava nisu stvar slobodne volje neke
pojedinačne države ili institucije, već da je to predmet brige međunarodnih organizacija i međunarodne zajednice. Odgovornost za ljudska prava podiže se na viši
nivo (nadnacionalni, nad-državni) i proširuje na ceo svet.
4. Osnovna ljudska prava i slobode
U društvu postoje socijalne grupe i pojedinci koji se mogu svrstati u
posebno ugrožene kategorije kada su u pitanju ljudska prava i slobode. Siromaštvo
koje je prisutno u svim zemljama sveta, posebno u nerazvijenim delovima gde
većina stanovništva pripada toj kategoriji, samim svojim postojanjem kao pojava
predstavlja uzrok kršenja ljudskih prava i sloboda. Siromašni ljudi su već prema
svom stanju i položaju u društvu ugrožena kategorija. Zatim ljudi koji se nalaze
u području ratnih sukoba, lica bez državljanstva (apatridi), imigranti (ekonomski i politički), izbeglice, žene (trgovina “belim robljem”), deca (nasilje), osobe
drugačije seksualne orijentacije.
Osnovna ljudska prava mogu se podeliti u nekoliko grupa. Građanska
prava kao ljudska prava obuhvataju pravo na život i fizički integritet. Život je
osnovno dobro i temeljna ljudska vrednost i sve ono što ga ugrožava utiče na
ljudska prava. To je, pre svega, nezakonito i samovoljno lišavanje slobode, zabrana
mučenja i ponižavajućih kazni i postupaka, kao i pitanje smrtne kazne. Pravo na
177
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
status podrazumeva pravo na status ličnosti izraženo kroz pravnu i poslovnu sposobnost, pravo na državljanstvo. Pravo na fizičku slobodu podrazumeva zabranu
ropstva i sličnih položaja negiranja slobode (ropstvo zbog duga, prinudni rad),
zabrana nezakonitog i samovoljnog lišavanja slobode; sloboda kretanja unutar
države i u međudržavnim relacijama, postupci sa strancima (ekstradicija) i pravo
azila (utočišta) za progonjena lica. Pravo na pravnu sigurnost i pravedno postupanje - zabrana retroaktivnog krivičnog zakonodavstva, pravo na jednak i slobodan pristup sudu i pošteno suđenje. Pravo na lično dostojanstvo podrazumeva
poštovanje privatnosti (privatni život, poštovanje stana, privatnost prepiski, zaštita
porodice i dece). Pravo na imovinu - korištenje i slobodno raspolaganje imovinom,
mirno uživanje u vlastitoj imovini i pravo na pravičnu naknadu za bilo kakav oblik
gubitka imovine prouzrokovan voljom drugih ili potrebama zajednice.
Politička prava su središnji deo ljudskih prava, neka vrsta transmisije i
kohezivnog elementa u izgradnji sigurne “zgrade” za zaštitu i poštovanje ljudskih
prava i sloboda. Ona predstavljaju i taj dinamičnii faktor u političkom delovanju
i u društvu uopšte. Sloboda duha počinje sa slobodom duhovnog života slobodnim ispoljavanjem ubeđenja, sloboda verskog ispoljavanja, sloboda odbijanja
i odustajanja od nečega što se protivi čovekovoj savesti, poznata kao prigovor
savesti (najčešće vezan za odlazak u vojsku); sloboda izražavanja, sloboda misli,
iznošenja ideja, slobodno delovanje i nastupanje u medijima sa kritičkim pristupom društvenim pojavama i odnosima, akademske slobode, autonomija univerziteta i istraživačkih institucija. Sloboda spontane ili organizovane komunikacije
sa drugima (mirno okupljanje, udruživanje). Pravo na upravljanje zajednicom
podrazumeva učešće u javnim poslovima, aktivno i pasivno biračko pravo, ravnopravan pristup javnim službama. Ekonomska i socijalna prava ukazuju na karakter i stepen razvijenosti društva, njegove resurse i pretpostavke za stvaranje
uslova za moderan i prosperitetan razvoj. Pravo na rad i prava iz radnog odnosa
stoji u osnovi ovih prava. Ako jedno društvo ne može da obezbedi dovoljno posla
za svoje građane, onda tu nastaju temeljni problemi za raspodelu položaja, uloga
i ugleda u društvu. Pravo na socijalno obezbeđenje, pravo na dostojan životni
standard, pravo na najviši standard fizičkog i mentalnog zdravlja, posebno zaštita
majki i male dece, zaštita hendikepiranih i drugih nemoćnih i starih osoba.
Kulturna prava spadaju u sferu “viših” prava koja čovek ostvaruje u
jednom društvu, ali ona govore o ukupnom razvoju i “zrelosti” tog društva, države,
zajednice, društvene grupe. Pravo na obrazovanje čini temelj ovih prava, jer je
obrazovanje u modernom vremenu uslov i instrument socijalne promocije i uloge
u društvu. Pravo na učešće u kulturnom životu znači dostupnost, raspolaganje
i učešće u blagodetima kulturnog stvaralaštva i naučnog napretka, obezbeđenje
širih uslova za naučno stvaralaštvo, kao i poštovanje i zaštitu intelektualne svojine
i autorskog prava.
178
PRAVO, LJUDSKA PRAVA I SLOBODE
Kolektivna prava predstavljaju oblik posebne zaštite malih i manjinskih
grupa i drugih zajednica sa posebnim položajem i statusom u društvu. Poštujući i
štiteći kolektivna prava, istovremeno, štite se i individualna prava. To su manjinska prava (etnička, verska, kulturna), prava određenih naroda, zaštita kulturnih i
posebnih prava autohtonog stanovništva u područjima koja su pod udarom velikih
migracionih (useljeničkih) kretanja. Prava solidarnosti - mir i međunarodna bezbednost, pravo na razvoj i autonomiju, pravo na zdravu životnu sredinu, pravo na
raspolaganje i upravljanje nacionalnim resursima.
U svim oblicima prethodno pomenutih prava i sloboda treba da postoji i
kategorija odgovornosti; niko ne može da ima samo prava a da nema obaveze i odgovornosti. Samo u ravnotežnom odnosu prava, obaveza i odgovornosti stvaraju
se uslovi za slobodan, autonoman i siguran razvoja čoveka, njegovih potencijala
i sposobnosti, zadovoljenja njegovih potreba, interesa i izgradnje sistema vrednosti. Odgovoran pojedinac, odgovorna zajednica, država, pojedinačno društvo i
globalno društvo predstavljaju paradigmu budućnosti.
5. Uzroci kršenja ljudskih prava u savremenim uslovima
Razvoj i obeležja demokratije u jednoj zemlji mere se stepenom poštovanja
ljudskih prava i sloboda. Svi međunarodni pravni i politički akti o ljudskim
pravima posle Drugog svetskog rata imaju cilj da pokažu da ljudska prava nisu
“unutrašnja stvar” svake pojedinačne države. Ujedinjene nacije “dežuraju” nad
poštovanjem ljudskih prava u zemljama njenim članicama. Posebnu pažnju tom
problemu posvećuju SAD i Evropska unija. Krajem XX veka ljudska prava su
dospela u javnost zahvaljujući nastojanju velikog broja Nevladinih organizacija
(NGO) da prate poštovanje tih prava u zemljama koje su potpisale i ratifikovale
međunarodne ugovore o ljudskim pravima, kao i da ukažu na stanje ljudskih prava
u zemljama koje o tome ne vode naročitu brigu.
Sa sociološkog aspekta praćenja ove pojave potrebno je ukazati na neke
osnovne (temeljne, primarne) uzroke (“prauzroke”) kršenja i zanemarivanja ljudskih
prava i sloboda, a ne samo na njihove pojavne manifestacije. Potrebno je ukazati
na klimu i društveni milje u kome se “neminovno” krše ljudska prava ili se njima
ne posvećuje nikakva pažnja u savremenom svetu, posebno u zemljama tranzicije
i nerazvijenim zemljama. Na primer, teško je ostvariti pravo na prigovor savesti u
sredini u kojoj se odlazak u vojsku doživljava kao najviši čin patriotizma i služenja
nacionalnim interesima. Ili, kako ostvariti pravo na slobodu iznošenja mišljenja
i ideja u društvenom miljeu u kome se svako drugačije mišljenje od “zvaničnog
179
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
ideološkog” doživljava kao služenje “neprijatelju”. Najzad, kako ostvariti pravo na
dostojan životni standard u ekonomski nerazvijenoj i korumpiranoj državi.
Jedan od temeljnih uzroka kršenja ljudskih prava u savremenim uslovima jeste pojava homogenizacije društvenih grupa i zajednica. Svuda gde je homogenizacija prisutna kao izraz neke stvarne ili lažne ugroženosti neminovno je
kršenje ljudskih prava. Homogenizacija kao pojava okupljanja ljudi oko nekog
pitanja ili problema nosi u sebi povećane emotivne tenzije i frustracije što predstavlja iskušenje za društvo. Svaka homogenizacija počiva na principima selekcije i podele na one koji pripadaju i na one koji se odbacuju. Ona nosi neminovno
sa sobom manipulaciju, propagandu, nametanje stavova, sumnjičenje, negiranje
drugog mišljenja i stavova, ističe posebne simbole, ideje, često i iracionalne težnje
i postupke. Postoje različiti oblici homogenizacije: etnička, nacionalna, verska,
politička, ideološka, rasna, kulturna, polna, generacijska i td. Ekonomska zavisnost od države predstavlja uzrok kršenja ljudskih prava jer je poznato da ekonomska sigurnost čoveka predstavlja najvažniji deo njegove slobodne i autonomne
egzistencije u zajednici. Zbog toga je ekonomska nezavisnost pojedinaca i grupa
od države preduslov njihove ukupne slobode. Tamo gde država na razne načine
sputava liberalnu ekonomiju stvara se nepovoljna klima za razvoj demokratije i
pluralizma u društvu.
U društvima gde nije cenjen i posebno vrednovan intelektualni rad, gde je
čak sumnjičen i izložen političkoj kritici, intelektualci i duhovni ljudi su potisnuti
na margine društvenog života. Tu se razvija antiintelektualizam praćen osvetničkim
reakcijama neobrazovanih i neprosvećenih masa, što može da pripremi neku vrstu
intelektualnog ostrakizma. Vlast često koristi kategoriju “neprijatelj” da bi homogenizovala građane oko svojih nastojanja da provede neku političku i taktičku
zamisao. Proizvodnja neprijatelja, kako unutrašnjih tako i spoljašnjih, služi da
bi se građani držali u stalnom strahu i povišenoj emotivnoj tenziji pogodnoj da
se sa njima manipuliše zbog postizanja kratkoročnih političkih ciljeva. U savremenim uslovima demokratija je postala neka vrsta “noćne more” kako za vlast
tako i za građane. Vlast pokušava da “dresurom javnog mnenja” (N. Čomski,
1999.) amortizuje “prevelike” zahteve građana, a ovi povećanim stvaranjem
pokreta, udruženja i akcija da nađu puteve i instrumente opstanka u demokratskom procesu. U raspravama o demokratiji i civilnom društvu obično se govori
o potrebi postojanja podrške većine i prihvatanja nečega od strane većine. To je
suština procedure koju podrazumeva demokratija. Za sociologe je važno postaviti
obrnuto pitanje: šta se zbiva unutar same manjine, proniknuti u strukturu, odnose
i ponašanje manjine. To je moguće ako se imaju u vidu manjinske grupe (etničke,
verske, kulturne, političke). Vođe manjinskih grupa nastoje da homogenizuju
grupu, da je održe u stanju stalne tenzije prema većinskim grupama, da skrenu
pažnju javnog mnenja. Manjinske grupe nastoje da izvuku koristi i privilegije iz
180
PRAVO, LJUDSKA PRAVA I SLOBODE
svog položaja, često ulaze u konfliktne situacije i izazivaju određene kratkoročne
štetne posledice po sebe, a nekada i po celu zajednicu. Šta je sa onima iz takvih
manjinskih grupa koji to ne podržavaju ili ne mogu da izdrže psihološki pritisak
“manjinskog imidža”? Oni trpe posledice dvostrukog manjinskog položaja: prema
ukupnoj većini i prema većini u svojoj manjini. Može se reći da tako nastaje stanje
neke vrste diktature manjinske grupe, kako prema ukupnoj zajednici, tako i prema
članovima svoje grupe. Tu se stvara veliki prostor za kršenje ljudskih prava.
Pitanja i teme za analizu i razgovor
1.
2.
3.
4.
.
6.
7.
8.
9.
Kako se posmatra pravo sa sociološkog aspekta?
Šta su to ljudska prava?
Koji su istorijski izvori ljudskih prava?
Šta spada u građanska ljudska prava?
Šta je to prigovor savesti kao političko ljudsko pravo?
Koja su to ekonomska i socijalna ljudska prava?
Šta su to kolektivna ljudska prava?
Uzroci kršenja ljudskih prava u savremenim uslovima?
Analizirajte stanje ljudskih prava u vašoj sredini.
181
XV
D E M O K RAT I JA
1. Pojam i osnovna obeležja
Skoro da nema, u savremenim uslovima, pojma koji je toliko teorijski
objašnjavan i politički praktikovan, a da je ostao nejasan i nedorečen kao što je to
slučaj sa pojmom i terminom demokratija. Sam pojam potiče od grčke reči demos
(narod) i kratos (vlast, kratein - vladati). Osnovno određenje i značenje je vladavina naroda. Reč je prvi upotrebio grčki istoričar Herodot. U to vreme demos su
sačinjavali građani polisa, malog grada, neka vrsta komune. Postoje neki izvori
koji ukazuju da je za Aristotela demos označavao siromašne. Antički grad-država
(grad-republika), kao izvor i inspiracija kasnijim (pa čak i u savremenim) raspravama o demokratiji imao je značajnih nedostataka. Pre svega, status “građanina”
nisu imale žene, stranci i većina robova. Ovakvo, na prvi pogled jednostavno,
određenje demokratije krije u sebi mnoge teorijske i empirijske zamke i prepreke.
Ako pođemo od pojma narod, pitamo se ko sačinjava narod, da li su to svi članovi
jedne zajednice (u antičko vreme to su bili samo slobodni građani, ne i robovi),
da li je to većina (po kom kriterijumu), da li je to “niža” klasa, socijalna grupa,
ili je to prosečna organska celina društva, da li je to neka masa (nestrukturisana
i nedefinisana)? Ako pogledamo drugi član u klasičnom poimanju demokratije,
pojam vladavina, onda se pitamo kako se formira većina, da li vlada većina, da
li se ona nametnula ili je slobodnom voljom i procedurom došlo do formiranja
većine, kakav je položaj manjine? U pojmu vladavina naroda uočavamo, na prvi
pogled, jednu kontradiktornost: kako to da narod vlada nad narodom (nad samim
sobom), odnosno nad kim to narod vlada? Dalje se postavlja pitanje predstavljanja i zastupanja (ako je jasno da ceo narod ne može zauzeti pozicije vlasti),
načina biranja predstavnika, kao i legitimnosti izabranih. Još jedna dilema, vezana
za demokratiju stoji pred teoretičarima i istraživačima: da li se može govoriti o
demokratiji u jednini ili u množini?
U drugoj polovini XX veka u teoriji je postojala podela na “zapadnu”
demokratiju i “komunističku” demokratiju (demokratije). Pored pojma
komunistička koristio se i pojam (termin) narodna, socijalistička demokratija.
Posebna specifičnost bila je “samoupravna demokratija”. Takođe, o demokratiji
se govori kao idealu (“idealnom” tipu vlasti i organizacije političke zajednice).
Zatim se govori o političkoj, socijalnoj i ekonomskoj demokratiji, ne kao o aspektima jedne iste pojave i procesa, već kao o odvojenim i samostalnim tipovima ili
modelima funkcionisanja demokratije.
182
DEMOKRATIJA
Teorija demokratije je jedna (u jednini) podeljena samo diskontinuitetom koji odvaja antičku demokratiju od savremene demokratije, a da je savremena demokratija
suštinski “jedna”: to je teorija liberalne demokratije.
Zato je “demokratija” bez kvalifikacija politička demokratija. Razlika između ove i
drugih demokratija je u tome što je politička demokratija iznad njih i uslovljavajuća,
a ostale su joj podređene i njome uslovljene. Ako nema velike demokratije, jasno je da
nema ni malih demokratija. To pojašnjava zašto je demokratija uvek bila koncept koji
se primarno događao i teorijski ustanovljavao na nivou političkog sistema.
Đovani Sartori
Demokratiju treba posmatrati kao politički princip u organizaciji društvenog života. To je skup postupaka i procedura koje se primenjuju u
političkom životu, u upravljanju zajedničkim poslovima značajnim za ostvarenje interesa pojedinca, društvene grupe i zajednice. Demokratija nije dostignuti
tip organizacije života. Ona se stalno razvija. Demokratija se ne može “uvesti”,
propisati, “darivati”, ali ni sprečiti (osim privremeno), zaustaviti, ukinuti. Ona
se “događa”, pojavljuje, izvire. Demokratija postavlja jedno fundamentalno
pitanje u društvu: kako uskladiti neophodnu kontrolu vlasti sa odgovornostima i obavezama svih učesnika? Na ovo pitanje kroz istoriju su se iskristalisala
dva stava koji se večito nadmeću. Prvi je egalitarizam, kao negacija poverenja
građana u državu i vlast i kao negacija odgovornosti građana, i drugo, autoritarni režim, kao negacija poverenja u građane, njihove namere i želje, ali i kao
negacija države i vlasti, kao zajedničkog dobra svih građana. Dakle, građani
nikada nisu zadovoljni stepenom i oblicima demokratije, a vlast (čak i autokrate
i diktatori) smatra da je “dala” i previše demokratije.
Mnogi teoretičari demokratiju shvataju kao poredak pravde i jednakosti
među ljudima, kao postupak koji priznaje različitosti u društvu i dopušta stalnu
kritiku pojava, odnosa i postupaka. Demokratija je istovremeno i put i instrument sticanja slobode, pravde i jednakih šansi u društvu. V. Čerčil i Dž. Nehru
imaju slično mišljenje o demokratiji, kao obliku vladavine koji je dobar zato što je
manje loš od svih drugih oblika koji se povremeno pojavljuju. Postoje i negativna
mišljenja koja demokratiju predstavljaju kao postupak koji dopušta narodu da
veruje da vlada da bi se moglo njime lakše manipulisati od starne elite ili nekog
moćnog pojedinca. Narod se u tom slučaju poziva kada je potreban da opravda ili
podrži postupke elite ili vladara (vlastodršca). Bernard Šo smatra da demokratija,
kroz izbore od strane nekompetentne većine, promoviše korumpiranu manjinu.
Ovi stavovi pokazuju koliko je pojam demokratije složen, višeslojan, komplikovan, prikriven, nejasan i još uvek neprecizan i nepotpun, sa teorijskog i empirijskog aspekta.
183
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
2. Osnovne vrednosti demokratije
Šta je to u suštini demokratije (njenom “biću”) što privlači ljude od najstarijih oblika ljudskog udruživanja i formiranja zajednica do danas? To su, pre svega,
neke temeljne vrednosti koje demokratija nosi kao univerzalne poruke i zahteve.
Jedna od njih je jednakost ljudi u društvu po svim osnovama. Ali demokratija ne
podrazumeva apsolutnu, apriornu jednakost u dohotku, primanjima, raspodeli,
odnosno socijalnu i ekonomsku jednakost, već jednakost prilika i šansi, koje se
pružaju čoveku, građaninu da ostvari svoje potrebe, interese, ambicije, da realizuje svoj intelektualni, obrazovni, radni potencijal i sposobnost. Svi koji učestvuju
zajedno u nekom procesu, postupku, odnosu, projektu treba da imaju jednake
uslove, jednake startne pozicije, a ostalo sve je različito i zavisi od njihovih sposobnosti i htenja. Naravno, stvaranje jednakih polaznih pozicija je veoma složen i težak
zadatak za svako društvo i državu, i to je vododelnica koja odvaja zrele, napredne i
demokratske države od onih koje to nisu. Dakle, ne jednakost uopšte, već jednakost
u mogućnostima pristupa i učešća u društvu i institucijama društva.
Individualna i kolektivna sloboda (politička, ekonomska, kulturna) predstavlja sledeću vrednost demokratije koja se neposredno oslanja na prethodnu.
Zahtevi za slobodom (slobodama) krče put demokratiji od najranijih vremena:
slobodan rad, sloboda okupljanja, verovanja, slobodna teritorija, sloboda misli
i izražavanja, sloboda izbora, pravo glasa i drugi oblici sloboda, koji znače
zaštitu od samovolje vladalaca i vlasti. Sloboda je povezana sa ostvarenjem
načela autonomije pojedinaca i društvenih grupa u okviru zajednice, kao uslov
samoodređenja i ostvarenja njihovih interesa i ambicija, a koji su povezani sa
pravilima i normama zajednice. Sloboda i autonomija podrazumevaju vladavinu
prava u društvu, koja povećava šansu građanima da ostvare pristup svim segmentima društva i da budu zaštićeni
Demokratija se javlja kao faktor mobilizacije građana protiv različitih
oblika totalitarizma i diktature. Ona pokreće, podstiče građane da se angažuju da
pruže otpor nedemokratskim režimima i institucijama, od pobune do građanske
neposlušnosti, pokazuje da ljudi mogu uticati na promene, da stanja i institucije
nisu večiti, već su to proizvodi ljudskog delovanja. Demokratija znači mogućnost
biranja i predstavljanja građana, različitih socijalnih političkih i kulturnih grupa
i subjekata. Mogućnost izbora je temeljno ljudsko i demokratsko pravo, a istovremeno, uslov i instrument napretka građanina i zajednice. Izbor se odnosi
na sve oblasti društva i podrazumeva postojanje mnoštva alternativa, različitih
mogućnosti i puteva prema kojima se može opredeliti, izabrati. Mogućnost izbora
znači biti građanin u pravom smislu, imati mogućnost učestvovanja u poslovima
od javnog interesa.
184
DEMOKRATIJA
Demokratija zaslužuje to ime samo ukoliko bi građani imali stvarnu moć da deluju
kao građani; to jest, kada bi mogli da uživaju niz prava koja im omogućavaju demokratsko učešće.
Dejvid Held
Demokratija razvija takmičarski duh u svim oblastima društva. Takmičenje
znači otvorene mogućnosti za učestvovanje, za iznošenje stavova, mišljenja,
predloga, za davanje alternativa. Takmičarski duh vlada kroz kategoriju tržišta
(koje nije samo ekonomsko) gde se ističu sposobnosti, znanja, umeća i rad. Jozef
Šumpetar (1980) govori o “demokratskom metodu” kao meri kojom se kroz
takmičenje u političkim izborima dobija “narodni glas”. Takmičenje u demokratiji
podrazumeva “snagu jačeg argumenta” (J.Habermas), slobodu i kulturu dijaloga,
toleranciju, kompromis, izbegavanje nametanja argumenata silom i situacija u
kojima se pokreću sukobi.
Razvoj demokratije podstiče stalnu kritiku elita i otuđenih centara moći
koji sprečavaju društvenu mobilnost i dvosmernu cirkulaciju ideja, informacija,
znanja i odgovornosti. Pluralizam (ekonomski, politički, kulturni) predstavlja značajnu vrednost demokratije jer otvara mogućnost ispoljavanja različitih
potreba, interesa i mogućnosti. Vrednost demokratije je i njeno stalno nastojanje
da uključi elemente ideala i pozitivne utopije kao nešto čemu se teži, što motiviše,
određuje cilj, predstavlja univerzalni obrazac sa kojim se demokratska praksa
mora stalno porediti. “Svi mi manje-više znamo (to je najlakše) kako treba da
izgleda idealna demokratija, ali se malo zna (a to je najteže) o uslovima moguće
demokratije” (Sartori,Đ. 2001, str. 92). Upućivanjem na realizam i razum demokratija uspostavlja ravnotežu između idealnog projekta i konkretnih uslova (na
koje upozorava Sartori) u kojima se demokratija razvija.
3. Uslovi za razvoj demokratije
Razvoj demokratije podrazumeva postojanje određenih uslova u ukupnom
profilu i karakteru društva. Ekonomski razvijena društva pogoduju razvoju demokratije jer su zasnovana na poštovanju svojine i svojinskog pluralizma, mogu
da obezbede pravo na rad i druga prava izvedena iz rada, mogu da obezbede
razvoj i bogaćenje čovekovih potreba. Takva društva počivaju na tržišnim vrednostima, obezbeđuju nesmetan protok roba, kapitala i ljudi što stvara pretpostavku
za socijalnu mobilnost i poboljšanje životnog standarda. Ipak, ne može se izvesti
spontani zaključak da ekonomski razvijena društva imaju proporcionalno razvijen
185
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
stepen demokratije. Postoje ekonomski bogata društva koja nemaju bogat i razvijen demokratski milje i koja zanemaruju demokratske procedure u političkom
i kulturnom životu. Ekonomski nerazvijena društva, skoro u potpunosti su i demokratski nerazvijena, pa čak i sa antidemokratski usmerenom vlasti i državom.
Istorijsko nasleđe i iz njega nastala društvena svest i klima predstavljaju
ograničavajući ili podstičući elemenat za razvoj demokratije. Faze kroz koje su
društvo i država prošli ostavljaju “talog” u kolektivnoj svesti i određuju kolektivni identitet koji pogoduje ( ne pogoduje) razvoju demokratije i prihvatanju novih
uslova i zahteva koje postavlja savremeni civilizacijski tok. Način na koji je država
rešavala probleme, teškoće i izazove govori o “sklonosti” da izbegava i sprečava
sukobe i krize, da ih kontroliše, ili da ih izaziva i podstiče. Na ovo se nadovezuje i određena politička kultura koja znači prihvatanje (ili ne prihvatanje) novih
vrednosti, toleranciju (netoleranciju), spremnost (nespremnost) da se učestvuje u
odlučivanju, u razvoju. Tu je i kultura dijaloga, stepen obrazovanja, vrsta i način
socijalizacije (porodica, škola, društvene institucije). Važan uslov je i da politika
odražava visok stepen zastupljenosti različitih interesa građana, bez ekstremizma
i ideoloških manipulacija. U osnovne uslove postojanja i razvoja demokratije
spadaju i pravna država, razvijeno javno mnenje, informisanje i sloboda medija.
Civilno društvo - pluralizam građanskih organizacija, inicijativa, pokreta i
nevladinih organizacija, sposobnih da se odupru naletu populizma, monolitizma,
militarizma i totalitarizma. Izborni
����������������������������������������������������
sistem je pouzdan instrument merenja uslova
za razvoj demokratije. Ako je izgrađen kombinacijom najboljih metoda političkog
reprezentovanja građana, praćen nezavisnim i slobodnim izborima, uz prisustvo svih vidova kontrole, onda će pružiti mogućnost za razvoj demokratije kao
neophodne procedure i poštovanja pravila, pravde i zakona u društvu. Na kraju,
demokratija podrazumeva postojanje ravnoteže između prava, obaveza i odgovornosti u svim oblastima društva. Odgovorno društvo uslovljava odgovornu
vlast i pokazuje zrelost, otvorenost i lojalnost svih društvenih subjekata (građana,
društvenih grupa, institucija).
4. Oblici i sfere demokratije
Prema načinu reprezentovanja interesa građana i karakteru političkih procedura, demokratija se može podeliti na predstavničku (participativnu) i neposrednu (direktnu) demokratiju. Predstavnička demokratija predstavlja moderni oblik
demokratije u kome građani na neposrednim i slobodnim izborima biraju svoje
predstavnike kojima “poveravaju” obavljanje poslova od zajedničkog interesa za
celu zajednicu. Dobre strane predstavničke demokratije su te što ona može da obezbedi protok znanja, sposobnosti, stručnosti i kompetencija neophodnih za uspešno
186
DEMOKRATIJA
funkcionisanje države i drugih građanskih institucija. Loše strane predstavničke
demokratije su mogućnost stvaranja elita, monopolski položaj pojedinih socijalnih, ekonomskih i drugih grupa, razvoj birokratskih struktura koje zatvaraju širi
pristup i uticaj na državne institucije, kao i mogućnost manipulisanja interesima i
potrebama građana.
Neposredna (direktna) demokratija se obično veže za male zajednice i
društvene grupe u kojima većina članova može da direktno izrazi svoje potrebe,
interese i očekivanja i tako neposredno učestvuje u konstituisanju oblika vlasti.
Najznačajniji instrument neposredne demokratije jeste referendum ili neki drugi
oblik plebiscitarnog izjašnjavanja građana. U teoriji se smatra da je taj oblik
najbliži izvornom značenju i istorijskom uzoru, koji se vezuje za demokratiju u
antičko doba. Neposredna demokratija je moguća u teritorijalnim zajednicama
koje broje nekoliko stotina građana ili u radnim i profesionalnim grupama koje
broje nekoliko desetina članova. Samoupravljanje je predstavljalo pokušaj razvoja
koncepta neposredne demokratije na nivou celog društva. Taj eksperiment je imao
loše rezultate, posebno u ekonomskoj sferi društva.
Prema sadržaju i osnovnim karakteristikama demokratskog procesa,
moguće je izdvojiti dva oblika demokratije: socijalna demokratija i liberalna
demokratija. Socijalna (ekonomska) demokratija naglašava (prenaglašava) ekonomske i socijalne činioce (uplitanje države u ekonomiju, visoki porezi i socijalna davanja), a političke činioce stavlja u “službu” ekonomskih i socijalnih.
Liberalna demokratija posvećuje više pažnje političkim procedurama i nastojanju
da se ograniči državna vlast , a ekonomsku sferu prepušta slobodnom delovanju
tržišnih mehanizama i zakona, smatrajući tržište “neutralnim” činiocem koji će
najbolje rešiti sve ekonomske i socijalne probleme i pitanja bez nepotrebnog uplitanja države.
Demokratija, kao procedura, postupak i događanje podrazumeva dve odvojene, ali uslovljene sfere: sferu državnih institucija i sferu građanskog (civilnog)
društva. Sfera države treba da manifestuje princip slobode i zaštite, ugrađen u
ustav, povelje i zakone. Struktura parlamenta i predstavničkih tela treba da obuhvata i odražava sve kategorije društva (socijalne, etničke, rasne, polne, generacijske). Treba da postoji razvijen i civilno kontrolisan mehanizam zaštite (spoljašnje
i unutrašnje) građana, zatim nezavisno i kompetentno sudstvo, te odgovorna i
Postoje brojne teorije koje se posebno bave oblicima i modelima razvoja i funkcionisanja
demokratije kroz istoriju. Tako Dejvid Held (1990) pominje devet modela demokratije svrstanih u
dve grupe. Prva grupa su klasični modeli demokratije (atinska, protektivna, razvojna i neposredna), a druga grupa obuhvata kompetetivni elitizam, pluralistička demokratija, pravna demokratija,
participativna i savremena (kombinovana) demokratija. Sam D. Held kasnije (vidi 1997) pominje
tri velike grupe modela demokratije: atinska i republikanska vladavina, liberalno -predstavnička i
jednopartijska demokratija.
187
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
stručna vlada. Sfera građanskog (civilnog) društva obuhvata informisanje, kulturne
institucije, institucije društvene zaštite, pomoći i solidarnosti, potrošačke grupe,
privatnu svojinu, dostupno obrazovanje, slobodne medije, pokrete i građanske
inicijative, jednakost šansi, stvaralačke potrebe i kreativnost.
5. Demokratija u savremenim uslovima
Krajem dvadesetog i početkom dvadesetprvog stoleća dolazi do značajnih
izmena u karakteru, sadržaju i manifestovanju demokratije kao univerzalnog
principa organizacije društvenog života. Došlo je do očigledne “pobede” liberalne (“zapadne”) demokratije nad socijalističkom (narodnom, komunističkom,
“istočnom”) demokratijom. Ono što se podrazumevalo pod socijalističkom
(komunističkom, narodnom) demokratijom jednostavno je nestalo sa svetske
društvene scene, ostavljajući nered, haos i povampirenje svih atavizama prošlosti.
U takvoj situaciji istraživači, posmatrači i teoretičari “proglasili su” pobedu
liberalne demokratije. Pojam liberalna demokratija upotrebljav(a)o se da bi se
istakla razlika između “zapadne” i “istočne” demokratije, kao i između socijaldemokratskog i liberalnog koncepta razvoja države i društva. Ovde je potrebno nešto
šire objasniti odnos liberalizma i demokratije.
Liberalna država se pojavila kao otpor i protivteža apsolutističkoj monarhiji i stvorila određeni prostor za razvoj demokratije. liberalna država se pojavljuje
kao država koja je ograničena zakonom i koja se zasniva na vladavini prava, a ne
na vladavini pojedinca (monarhija) ili grupe (tiranija). Liberalizam je podstakao
razvoj demokratije kroz zahtev za podelu vlasti, princip izbornosti i reprezentativnosti, građanski suverenitet, slobode i prava čoveka. Bendžamin Konstan je
smatrao da liberalizam i demokratija nisu podudarni, čak su i suprotstavljeni. Po
njemu demokratija još od antičkog vremena podrazumeva podelu vlasti među
građanima date države, dok liberalizam podrazumeva sigurnost privatne svojine
i slobodu povezanu sa institucijama države, koje obezbeđuju sigurnost privatne
svojine. “Naša sloboda mora biti u mirnom uživanju privatne nezavisnosti”, kaže
Bendžamin Kostan u govoru na Kraljevskoj akademiji u Parizu 1818. godine.
Istorijski je bilo situacija kada liberalizam i demokratija nisu tekli uporedo,
čak su se i suprotstavljali. Između njih postoji izvesna napetost, pošto je liberalizam usmeren na individualna prava i slobode, čije granice uvek pomera, dok
je demokratija usredsređena da obezbedi usklađenost individualnih i kolektivnih
akcija i odgovornosti (Held, 1997; Sartori, 2001). Ranije smo napomenuli da se
demokratija shvata na dva načina (dve dimenzije): prvo, demokratija kao ideal,
188
DEMOKRATIJA
kao moralna dimenzija, tj. kao vladavina naroda direktno, što nije moguće u praksi
ostvariti, osim retko u vrlo malim zajednicama i posebnim uslovima; drugo, demokratija se shvata kao procedura, “pravila igre” u političkom životu. Ako se demokratija posmatra samo kao ideal o vladavini naroda, onda se ona suprotstavlja
liberalizmu kao doktrini o tržištu koje je “neutralni” regulator odnosa u društvu,
gde najspremniji i najsposobniji “idu dalje” a oni drugi zaostaju, “idu” na marginu
društva. Međutim, ako se demokratija posmatra u proceduralnom smislu kao okvir
u kome se razvija sloboda, štiti svojina i ljudska prava, onda su liberalizam i demokratija bliski, oni se dopunjavaju. Liberalizam je, kako kaže Norberto Bobio
(1995) vremenom prihvatio, kao dodatak pravnoj jednakosti, jednakost šansi,
odnosno polaznih pozicija, ali ne i jednakost rezultata. Na drugoj strani demokratija je postala prirodni razvoj liberalizma jer u proceduralnu aktivnost uključuje
neophodna pravila ograničenja. “Danas su demokratske države jedino one koje su
nastale iz liberalnih revolucija i jedino u demokratskim državama su prava čoveka
zaštićena: svaka autoritarna država u svetu je istovremeno i antiliberlana i antidemokratska” (Bobio, N.. 1990, str.133). Dakle, demokratija je društveni proces
koji donosi pravila i proceduru učestvovanja u političkom životu i organizaciji
društva, a liberalizam pojava koja reaguje na svako sputavanje, ograničavanje,
zanemarivanje i izostavljanje tih pravila, kao i na stalno uvođenje novih pravila
koja pomažu slobodan razvoj čoveka (građanina) i proširuju njegova prava.
U savremenim uslovima demokratija se pojavljuje i kao oblik povratka na demokratiju. U onim sredinama gde je demokratija bila potisnuta nastupom militarističkih, vojnih diktatorskih režima i autokratskih težnji (Latinska
Amerika, Azija, Afrika), posle kraha tih režima dolazi do postepenog povratka na
višepartijski i parlamentarni oblik političkog delovanja. Slično je i sa nekim zemljama bivšeg “socijalističkog režima” koje su pre “socijalističkih revolucija” imale
parlamentarnu demokratiju. One se sada “vraćaju” na puteve demokratske procedure, mada se pre može govoriti o uspostavljanju novih (“nepoznatih”) odnosa.
Silaskom sa istorijske scene komunističkih i socijalističkih političkih
sistema, izgledalo je da će demokratija izvojevati pobedu i nad ideologijom, pa su
neki autori ponovo aktuelizovali raspravu o “kraju ideologije(a)” (F. Fukujama,
2002.). Međutim kraj dvadesetog i početak dvadesetprvog veka donose uspon
konzervativnih, desničarskih, neofašističkih, nacionalističkih ideologija i,
posebno, verske ideologije. Ove ideologije su uspele da potisnu demokratiju i
liberalizam u “defanzivu” i da ih upozore na svoje prisustvo i mogućnost stalne
“revitalizacije” u pogodnim uslovima.
Demokratija se u savremenom (globalnom) društvu pokazala kao konstruktivna kritika, kritika koja nudi alternativu zatvorenim društvima, nedemokratskim režimima i retrogradnim pokretima. Jedan od velikih izazova pred
demokratijom u savremenom društvu svakako je i nastojanje da se uspostavi
189
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
ravnoteža u odnosima između ekonomije i politike. I u razvijenim zemljama
postoji stalna težnja države i političkih institucija da se nametnu ekonomiji i slobodnom tržištu, posebno kada je reč o međunarodnim ekonomskim i političkim
odnosima. Problem odnosa ekonomije i politike posebno je značajan u zemljama
“tranzicije” i nerazvijenim zemljama. Tamo politika skoro u potpunosti kontroliše
i podređuje ekonomiju i tržište uskim i kratkoročnim političkim interesima i interesima “povlaštenih” grupa u društvu.
Pred demokratijom u narednom periodu stoje još brojni problemi, izazovi
i pitanja: kako izbeći situaciju da se demokratija pojavljuje kao “tiranija većine”;
kako ukloniti utisak da se u nekim društvima demokratija javlja kao “opsednutost
demokratijom” (građani traže sve više demokratije, a vlast smatra da je “dala”
i previše demokratije); ako se stalno ne razvija i ne ulazi u sve pore društvenog
života, već ostaje samo na formalnim procedurama i zahtevima, demokratija se
neminovno pretvara u “dogmu”; kako izbeći situaciju u kojoj se demokratija pojavljuje kao sredstvo za manipulaciju i “kontrolu” masa; kako da demokratija stvori
uslove za slobodno javno mnenje i da “obuzda” negativne posledice mas-medija
i savremenih sredstava komunikacija, a da razvija više kulture dijaloga i tolerancije na svim nivoima u društvu i najzad, kako da demokratija ubrza integrativne
procese u društvu, uz ravnopravan razvoj lokalnih, regionalnih i globalnih potreba
i interesa modernog čoveka (građanina).
190
DEMOKRATIJA
TEME ZA ANALIZU I RAZGOVOR NA VEŽBAMA
Masovna demokratija u državama blagostanja zapadnog kova u svakom slučaju stoji
na kraju dvovekovnog razvoja koji je započeo sa nacionalnom državom proisteklom
iz Francuske revolucije. Treba da se prisetimo konstelacije tog početka ako hoćemo da
razumemo zašto je socijalna država danas zapala u nevolje.
……da li političke zajednice izgrađuju kolektivni identitet s onu stranu granica nacije,
i da li time mogu da ispune legitimacione uslove za jednu postnacionalnu demokratiju.
Ako ova dva pitanja ne mogu da nađu afirmativan odgovor, onda evropska savezna
država nije moguća.
Jirgen Habermas
Teško da se za ideju moderne evropske demokratije može reći da svoje teorijske i
praktične koreijene duguje antičkim Grcima. Po svemu sudeći ona se pojavila kao kompromis u borbi između dvije apsolutističke koncepcije države: svjetovne i božanske.
Rudolf Ajsler
…dilema oko demokratije proizilazi iz njenog osnovnog principa – odlučivanja većine.
Njegova dvosmislenost i kontradiktornost proizilazi iz jednakosti prava i obaveza. Ako
svi učestvuju u vlasti i ako svi odlučuju o svim pitanjima, može li većina računati da
bude kvalifikovana? Princip većine nosi sa sobom još ozbiljniju dilemu. Ako većina,
ma što da je kriterij na kome se ona formira, nije kvalifikovana, neće li demokratija
postati diktatura nekvalifikovane većine nad kvalifikovanom manjinom? Ako je diktatura jednog ili nekolicine nad većinom toliko strašna, onda je diktatura većine nad
manjinom još strašnija.
Džemal Sokolović
PITANJA
1.
2.
3.
4.
.
6.
7.
8.
Šta podrazumevamo pod pojmom demokratija?
Analiziraj stav Đ. Sartorija o demokratiji.
Kako Bernard Šo shvata demokratiju?
Koje su to osnovne vrednosti demokratije?
Analiziraj stav D. Helda o demokratiji.
Koji su to neophodni uslovi za razvoj demokratije?
Koje su to osnovne manifestacije demokratije u savremenom društvu?
Analizirajte Habermasovu tezu o potrebi uvođenja pojma postnacionalna
demokratija?
9. Princip većine kao problem savremene demokratije?
191
XVI
IDEOLOGIJA
1. Osnovno značenje
Ideologija je skup ideja, verovanja, predstava i vrednosti jedne društvene
grupe kojom ona nastoji da izrazi svoje interese i da te interese predstavi ili nametne
kao interese cele zajednice, odnosno opštedruštvene interese. Ideologija je pogled
na društvo, svet i stvarnost, kojim neka društvena grupa nastoji da stvori drugačiju
sliku od one koja je realno moguća i vidljiva “običnim” ljudima, posmatračima,
a posebno istraživačima i naučnicima. Zato se za ideologiju često kaže da je ona
iskrivljena svest, slika stvarnosti, zbivanja i događaja u društvu, koja je okrenuta
na glavu (Camera obscura - mračna komora). Takva predstava o svetu, pojavama i događajima stvara se sa namerom da se “zamagli” pravo stanje stvarnosti,
posebno alternativnih i boljih mogućnosti, i ponudi “jedino”, “pravo” rešenje ili
projekat. Zavisno od uslova, vremena i prostora, ideologija kao jednostrana slika
stvarnosti i iskrivljeni pogled na društvo nastoji da se nametne neposredno i prikriveno (sve do trenutka dok okupi dovoljno pristalica i sledbenika), ili direktno
i otvoreno.
Za sociologiju je značajno pitanje, koja je uloga i koje su funkcije ideologije? Ideologija se bori protiv istine, jer je njoj važniji interes i korist za grupu čiji
pogled, svest i očekivanja predstavlja, nego istina koja će potisnuti, minimizirati
i učiniti zanemarivim te interese. Ideologija je uvek klasno, socijalno ili grupno
ograničena, ona je parcijalna, dok je istina svestrana i univerzalna. Ideologija
nastoji da utiče na nauku jer nauka daje objektivnu i realnu sliku pojava, odnosa
i snaga u društvu, dok je ideologija pristrasna. Nauka je racionalna, sa dozom
“pozitivne” utopije, ideologija je često iracionalna i sa “negativnom” utopijom.
Nauka je razvojna, dinamična i ništa ne uzima kao jedino i zauvek dato, dok je
ideologija dogmatska i nastoji da pruži jednu vrstu znanja, kao neporecivog.
Ideologija ima ulogu da amortizuje i neutrališe slobodna, autonomna i
raznovrsna nastojanja pojedinaca i grupa da tragaju za novim mogućnostima i
putevima u svim oblastima, od ekonomije do kulture. Ideologija je protiv slobode
i samostalnosti građana. Ona nastoji da građane homogenizuje oko jednog pitanja,
da to pitanje učini presudnim i životno važnim za zajednicu. Međutim, obično je
to pitanje ili taj problem izraz vrlo uskih i posebnih interesa neke grupe. Ideologija
nastoji da se građani “umrtve” (neka vrsta društvene “anestezije”), kako bi se
lakše naviknuli i prilagodili na stanje i uslove koje im ideologija nameće, zahteva
192
IDEOLOGIJA
ili opravdava. To može da ima dvostruku funkciju: prvo, pojedinci i grupe se
sprečavaju da traže promene (ideologija održanja postojećeg), i drugo, građani se
podstiču da slede ideološke vođe u stalnom zahtevu za promenama, kroz pobune
i konflikte (revolucionarna ideologija). Ideologija tako postepeno dobija ulogu
integracije i kontrole građana i grupa, odvaja ih od drugih uticaja i pogleda na
svet i zatvara u jedan ideološki sistem. Tako amortizovani i “opijeni” pojedinci i grupe počinju da se emotivno vezuju za ideologiju, spremni su da se za nju
angažuju u različitim akcijama. Tu se postiže identifikacija sa “svojom” ideologijom, ideološki identitet, koji često potiskuje ostale identitete i pokazuje vrhunac
jednostranosti ideologije i njenu nameru da manipuliše pojedincima i grupama.
2.
Četiri velike ideologije
Dvadeseti vek se smatra “vekom ideologija”. Sve značajnije ideologije
nastale su, ili se snažno razvile, u dvadesetom veku: konzervativizam, korporativizam, komunizam, socijalizam, fašizam, nacionalizam, staljinizam i verska
ideologija. Sve one su proizvod “zapadne civilizacije” (Hantington,S. 1998), jer
se tamo brže razvio proces oslobađanja čoveka i stvaranja različitih podela i interesa, koji su se artikulisali u pojedinim ideologijama. U dvadesetom veku su do
posebno snažnog izražaja došle četiri ideologije koje su uspele da se nametnu na
širem, svetskom prostoru, a to su: fašizam, komunizam (staljinizam), nacionalizam i verska ideologija. Ove ideologije su pokazale neke svoje specifičnosti, ali,
još više, i opšte karakteristike i sličnosti o kojima smo prethodno govorili, kao i
određenu vitalnost, samoodrživost i istrajnost. Iako su neki autori već nekoliko
puta proglašavali “kraj ideologija” ( posebno Danijel Bel i Frensis Fukujama)
ideologije se i dalje održavaju, čak proširuju i jačaju.
Fašizam ima svoje korene od kraja devetnaestog veka, ali se potpuno
ispoljio tokom dvadesetog veka u Evropi, posebno između dva svetska rata i
tokom Drugog svetskog rata u Italiji i Nemačkoj, kao i u Španiji i Portugaliji sve
do sredine sedamdesetih godina XX veka. Šta je to bilo značajno u fašističkoj
ideologiji, kojom je ona najpre privukla mase, a kasnije ih silom držala u pokornosti? Pošto se pojavio u vreme velike ekonomske krize, fašizam je krenuo
sa socijalnom demagogijom o zaustavljanju propadanja srednjih slojeva, jačanju
industrije i stvaranju velikog broja radnih mesta. Dakle, svi ugroženi i nesigurni društveni slojevi bili su “pozvani” da nađu zaštitu u tom ideološkom projektu. Kasnije fašizam počinje da homogenizuje društvene slojeve koje je okupio
plašeći ih socijalizmom i boreći se protiv građanske demokratije koju optužuje da
193
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
je izazvala ekonomsku krizu. Fašizam zaokružuje svoju ideologiju usmeravajući
se na rasno, etničko i kulturno područje i učvršćujući se rigidnim militarističkim
oblikom vlasti, koji eliminiše svaki pluralizam i različitost i počiva na otvorenoj
sili i represiji kako za unutrašnje tako i za spoljašnje protivnike. Fašizam postaje
osvajački, želi da zagospodari što širim prostorom i da se nametne svim socijalnim
i kulturnim slojevima i prostorima. Istina, u nekim slučajevima, on se zadržava u
granicama jedne države, u želji da poništi rezultate koji su prethodno postigli neki
prosvetiteljski, liberalni ili socijaldemokratski režimi. Danas je fašizam kao oblik
vlasti i dominantna ideologija nestao sa evropskog tla. Pojavljuje se još ponegde
u nerazvijenim zemljama u vidu pučeva i vojnih diktatura. Međutim, manifestacije fašističke ideologije prisutne su kroz razne pokrete i partije u Evropi. To su
neofašistički pokreti i partije u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Austriji. Oni danas
mobilišu mase na osnovi antirasne, ksenofobične i antiimigrantske propagande.
Komunizam kao ideologija uspeo je da homogenizuje građane i socijalne
grupe zahtevom za socijalnom jednakosti i pravednom raspodelom bogatstva.
On je bio ideologija potlačenih slojeva, pre svega radničke klase (proletarijata)
kojoj je obećavao emancipaciju od poniženog položaja i eksploatisanog rada u
kapitalističkim društvenim odnosima. Zahtevom za ukidanjem privatne svojine i
stavljanjem u ruke radnika vlasništvo i organizaciju nad (u) fabrikama i drugim
ekonomskim subjektima, komunizam je bio veoma privlačan za mase. To je u
početku stvarno bila ideologija koja je “zahvatila mase”, učinila ih zavisnim,
emotivno i socijalno vezanim za sebe i spremnim da se za nju bore. Kasnije se pokazalo (kao u svakoj ideologiji) da je to sve bilo u interesu jedne posebne grupe,
komunističke partije, ili još uže, njenog rukovodstva, ili najuže, njenog vođe
(Staljin). Sa raspadom socijalističkih zemalja, njihovim silaskom sa istorijske
pozornice, komunistička ideologija počinje da “bledi”. Održava se još samo u
nekim zemljama (Kuba , Kina, Severna Koreja). Propast komunističke ideologije
potvrđuje onu tezu da su ideologije, klasno, socijalno uslovljene, i da, kada izgube
svoj širi socijalni oslonac, one “padaju”, bez obzira na nastojanje uske grupe da
ih, radi vlastite koristi i interesa, zadrži što duže.
Nacionalizam je ideologija koja počiva na etničkoj zatvorenosti,
isključivosti i realizaciji interesa i ciljeva jedne nacije na račun druge ili drugih
nacija. Nacionalna homogenizacija se oslanja na emotivno - psihološku osnovu
i teoriju ”krvi i tla”, kao elemente koji su duboko ukorenjeni u čovekovo biće.
Zbog toga ideološka manipulacija ima više prostora da se poziva na stalne “neprijatelje” i ugroženost egzistencijalnih interesa, a na kraju sve to u interesu uske
nacionalne “elite” i nacionalnog vođe. Nacionalizam je ideologija koja se danas
Ðovani Sartori citira stav Martina Malija koji kaže: “ničim nas komunizam nije više
začudio nego svojim izlaskom iz istorije”.
194
IDEOLOGIJA
sve više širi, za razliku od prethodne dve. Nacionalističku ideologiju podstiču i
neka globalna kretanja (ekonomski neravnomeran razvoj, siromaštvo, integracije,
gubljenje suvereniteta nacionalnih država).
Verska ideologija je u velikom usponu. Možda će ona biti ideologija
dvadesetprvog veka. Hrišćanska ideologija ima svoje korene još od osamnaestog
veka, mada se može reći da se ideja formiranja hrišćanske zajednice u Evropi
pojavila još u XV veku. U dvadesetom veku ona se ispoljavala kroz aktivnost
demohrišćanskih partija (posebno u Italiji i Nemačkoj). Danas se ta ideologija
vezuje za one elemente katoličke crkve (posebno Vatikana) koji izlaze iz okvira
crkvenog rituala i žele da upute opštu poruku o stanju u društvu, svetu i nekim
političkim i demokratskim (nedemokratskim) postupcima i pojavama. Kada se
religija nameće ili propagira, ona onda postaje ideologija u pravom smislu. To se
posebno danas vidi na primeru islama, koji je postao “borbena” ideologija savremenog doba. Islamska ideologija poseduje sve odlike, funkcije i ulogu “čiste”
ideologije: homogenizuje, okuplja, kontroliše, usmerava, orijentiše, upućuje,
emotivno veže svoje pristalice. Njeni “podanici” pokazuju krajnju odanost i
spremnost za potčinjavanje i žrtvovanje.
Pitanja i teme za analizu i razgovor
1. Pojam i osnovno značenje ideologije.
2. Odnos ideologije i istine.
3. Koje su najznačajnije ideologije XX veka?
195
XVII
JAVNO MNENJE
1. Pojam i osnovno značenje
Javno mnenje je pojam i termin koji je u novije vreme prisutan u svakodnevnom životu. Njime se opisuje, objašnjava i tumači svaka reakcija građana
na postupke vlasti ili poruke koje dolaze iz različitih izvora, od brojnih centara
moći ili slučajnih pošiljalaca poruke. Ako pođemo za etimološkim korenom, onda
se susrećemo sa reči mnjenje, koja potiče od glagola “mniti”, što znači misliti,
razmišljati, smatrati. Ovo bi bilo možda malo više pesničko tumačenje reči mnenje
ali nam pomaže da otkrijemo njen koren. Ako idemo dalje, onda susrećemo latinsku reč opinio; englesku: opinion; nemačku: meinung, i sve one znače mišljenje,
stavove i slično. Za javno mnenje se još kaže da je to “glas naroda” (vox populi).
U tom smislu ono podrazumeva dozu nejasnoće, neodređenosti, nepreciznosti,
slobodnih uverenja, nešto otprilike, uskomešanost i reakciju na određene poruke
i stavove koji dolaze od vlasti ili nekog drugog pošiljaoca. Javno mnenje sadrži
sudove (često spontane, nekritičke i nepromišljene), vrednosne stavove, subjektivne predstave o nečemu (pojavama, događajima, stanju u svojoj sredini ili šire
u društvu, svetu).
Još je G.V.F Hegel razmišljao o fenomenu javnog mnenja i utvrdio da
ono pripada sferi razuma, a znanje sferi uma. Za njega je javno mnenje formalna,
subjektivna sloboda pojedinca da izražava sopstvene sudove o opštim poslovima.
Hegel insistira na odvajanju mnenja od znanja i nauke, jer su mnenju svojstvene
nepreciznosti, nepouzdanosti, skrivanja, proizvoljnosti, dok nauka upućuje na
nešto otvoreno, objektivno, umno i slobodno. Pošto je Hegel bio protivnik liberalizma i demokratije, kako kaže Ljuba Tadić (1989), onda se može lakše razumeti
njegova nenaklonjenost javnom mnenju kao središnjem događanju u demokratiji
i liberalizmu.
Danas javno mnenje ima veliku društvenu i političku moć. “Glas naroda”
usmerava se prema konzervativizmu, militarizmu, radikalizmu, “vlastodršcima”
raznih “boja” i namera i pruža otpor, negde otvoreni i slobodni, a negde prikriveni
i tihi (dosetke, humor, satira, ogovaranje). Javno mnenje je instrument emancipacije čoveka u savremenim uslovima i otpor svim vrstama tiranije i netolerancije. Ono se sukobljava sa vladajućim ideologijama, sa indoktrinacijom i propagandom. Istina, javno mnenje je često i samo podložno delovanju raznih ideologija i
indoktrinacija.
196
JAVNO MNENJE
Javno mnenje je polje napetosti između građanskog društva i države.
Jirgen Habermas
Pojam javno mnenje ušao je u upotrebu u drugoj polovini osamnaestog veka. Smatra se da ga je prvi upotrebio fiziokrata Luj Sebastajan Mersije
da bi označio “prosvećenu javnost”, kao izraz delovanja i odnosa građanskog
društva prema državi (državnim poslovima). Javno mnenje potiče iz vremena
koje neposredno prethodi Francuskoj buržoaskoj revoluciji i zauzima značajno
mesto u toj revoluciji, kao što je to imalo i u kasnijim revolucijama i “tektonskim”
pomeranjima u ekonomskom i socijalnom biću društva (otpor fašizmu, ratovi,
nastanak i krah socijalističkih režima). Javnost na taj način traži puteve i načine
kako da uzme učešća i uticaja na vođenje javnih poslova. Ako razmišljamo na
tragu Habermasovog poimanja javnog mnenja, možemo konstatovati da se javno
mnenje kreće između građanskog društva kao “polja” otvorenog, javnog, istinskog, dostupnog i države kao sfere tajnog, misterioznog, sporog, institucionalno
zatvorenog i ograničenog.
Na osnovu prethodnih napomena može se izneti jedno određenje javnog
mnenja kao oblika kolektivnog primanja informacija i kolektivnog pretvaranja tih
informacija u uverenja, stavove, predstave, procene, oblike delovanja i akcije u
vezi sa pitanjima od značaja za društveni život neke grupe ili zajednice. Ta pitanja
mogu biti ekonomska, politička, socijalna i kulturna.
2. Javno mnenje, javnost i demokratija
Postoji visok stepen nejasnoće i nerazumevanja oko pojmova javno mnenje
i javnost. Ovi termini se ne mogu upotrebljavati u apsolutno sinonimnom obliku,
ako želimo biti precizni i u startu imati naučnu zasnovanost oba pojma. Javnost
je šira teorijska i društvena kategorija, ona uključuje sferu kulture, ekonomije,
socijalnih odnosa, politike itd. Javnost je ukupan potencijalni društveni prostor na
kome se odvija razmena mišljenja, delovanje i socijalna interakcija i koji prima
mnoštvo poruka sa raznih strana i od različitih subjekata (pošiljalaca, emitenata).
Javno mnenje je jedan deo javnosti (neka vrsta publike), koji je reagovao na neku
poruku, koji se okupio oko neke ideje, misli, akcije, dajući na taj način “povratnu”
informaciju onome ko je poslao poruku. Nikada (ili retko kada) ukupna javnost
ne reaguje na neku (svaku) poruku koja dolazi iz nekog centra ili od subjekta
197
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
koji je poslao poruku sa namerom, ili je ona posledica nekog događaja koji su
preneli mediji, nezavisno od želje učesnika u tom događaju. Nije svima zanimljiva visina školarine, povećanje penzija, smanjenje stope izvoza robe ili otvaranje
novog aerodroma. Mediji imaju veliku ulogu u formiranju javnog mnenja. Oni su
posrednici i prenosioci poruka, ideja i informacija između javnosti i “emitenata”
poruke. Mediji često artikulišu poruke na svoj način i tako im daju dodatni smisao
i težinu što izaziva posebne reakcije u javnosti.
Kako se formira javno mnenje najbolje je objasnio Đovani Sartori (2001,
126), ističući da se to ostvaruje po određenom “redosledu kroz tri modaliteta:
1) kaskadnim silaskom od elite nadole; 2) ključanjem od baze naviše; 3) identifikaciom sa repernim grupama”. Kaskadni silazak predstavlja spuštanje i širenje
poruka, ideja, mišljenja i stavova od elita prema demosu. To sve podseća na
vodopad koji se proteže od vrha do dna kroz pet malih jezera. Prvo jezerce je
prostor u kome cirkulišu ideje i stavovi društvene i ekonomske elite, zatim se to
spušta u drugo jezerce u kome se nalaze ideje političke i vladajuće elite, sada se ta
“mešavina” spušta u treće jezerce koje predstavlja mrežu masovnih komunikacija
i kadrova za prenos i artikulaciju poruka. Tu se “vodopad” širi i prenosi dalje na
četvrti kaskadni nivo koji sačinjavaju “lideri mišljenja na lokalnom nivou”. To je
nekih 5-10 procenata stanovništva koje se stvarno i stalno interesuje za politiku,
poruke, informacije, zbivanja. Oni se trude da daju određena tumačenja, porukama
i informacijama i da ih proslede u svojoj sredini. Tako se stiže do petog, poslednjeg jezerca u nizu kaskadnog “vodopada”, kojim stižu poruke i ideje od elite. Peto
jezerce sačinjava denos, odnosno javnost, kao konačan primalac poruke. Sada
nastaje druga faza formiranja javnog mnenja koja se odvija kroz proces povratnih reakcija, od “baze” prema eliti, neka vrsta feedbacks-a (povratne reakcije),
kroz proces bubbling-up (mehurići koji idu gore) u vidu gunđanja, komešanja,
nestrpljenja, reakcija, stavova, akcija i slično. Što su “mehurići” snažniji i brojniji, elita će primiti više povratnih informacija, a javnost će biti šire obuhvaćena
sa idejama i porukama. Najzad, treći model formiranja javnog mnenja teče kroz
postupak identifikacije pojedinaca sa nekom respektabilnom (repernom) grupom,
kao što su porodica, vršnjaci, profesionalna, radna grupa, partija, etnička grupa.
Pojedinac prima informaciju, poruku i zauzima stav onakav kako to čini i njegova
grupa. On svoj stav “utapa” u stav grupe ili ga uopšte nema pre nego što to njegova
reperna grupa učini. Ovaj slikoviti prikaz govori o složenoj strukturi javnosti i
specifičnoj pojavi javnog mnenja, kao formi i načinu reagovanja (ili ne reagovanja) na određene poruke, ideje, mišljenja i stavove u društvu koje dolaze sa raznih
strana u raznim prostornim i vremenskim uslovima.
Formiranje javnog mnenja i uticanje na njega govore nam o demokratskim
procesima i strukturama u društvu. Javno mnenje je suštinska i operativna baza
demokratije. Demokratija je procedura i postupak zasnovan na javnom mnenju,
198
JAVNO MNENJE
ili kako Sartori kaže, “celokupna zgrada demokratije se temelji na javnom
mnenju”. Javno mnenje je prostor gde se postiže konsenzus kao važna karika u
demokratskim procesima, a izbegavaju se otvoreni konflikti i razne vrste socijalnih i političkih tenzija, ili se rešavaju na miran način. Naravno, podrazumeva se
i obrnuta situacija: javno mnenje se koristi za podsticanje sukoba, ispoljavanje
emocija i frustracija ako to odgovara grupi (eliti) koja šalje poruku. Preko javnog
mnenja se ostvaruje kolektivna socijalizacija, praćena slobodom mišljenja, slobodom izražavanja, pluralizmom interesa, razvojem informisanja, poštovanjem
principa kompetentnosti za pojedine oblasti i delatnosti. Javno mnenje je “mikrokosmos” u kome se odvija takmičenje različitih ekonomskih, političkih, kulturnih
i drugih grupa i subjekata da bi stekli svoje poklonike i poštovaoce, zastupnike i
simpatizere i tako proširili svoj uticaj u društvu.
Javnost i javno mnenje su prostor borbe za ostvarenje različitih uticaja u
društvu. Danas su razvijene forme i metodi uticaja na kreiranje, usmeravanje i
formiranje javnog mnenja, kako bi se dobila podrška za svoje stavove. Politička
propaganda i agitacija predstavljaju formu agresivnog nametanja stavova i ideja
u oblikovanju javnosti. To su, kako je govorio Hitler, borbena sredstva u sukobu
sa neprijateljem. Komunisti su imali svoje “agitprope” (komitete i centre za agitaciju i propagandu) kao važan oslonac vlasti. U agitaciji i propagandi veoma su
važni vreme i uslovi u kojim se deluje, ali i sposobnosti govornika (teatralnost,
uverljivost u nastupima i iskazima, ponašanje, postupci). Manipulacija javnim
mnenjem i uspostavljanje njegove kontrole sve je češća pojava u savremenim
društvima, bez obzira na njihovu ekonomsku razvijenost, socijalne, političke i
kulturne uslove. Ta manipulacija i kontrola nekada je otvorena i direktna, ali je
češće posredna i prikrivena.
Kontrola mišljenja je važnija za vlasti koje su slobodoumne i narodske, nego za despotske i militarističke države. Despotska država može da kontroliše svoje domaće neprijatelje silom, ali kako država gubi ovo oružje, traže se drugi mehanizmi koji bi
sprečili neupućene mase da se upliću u javne poslove, što nije njihov posao.
Noam Čomski
Treba istaći i značaj reklame, “ekonomske propagande” i promocije, kao
poluge uticaja na formiranje javnog mnenja i prisustvo u njemu. Ovde je naglasak na ekonomskoj strani - borba za tržište i pridobijanje potrošača. “Reklama je
stalni trening za potrošnju”, ističe Habermas. To je stalno nastojanje da se zadovolje postojeće potrebe, ali i da se stvore nove (često prividne, lažne). Reklama
i promocija imaju i psihološko dejstvo na javno mnenje. One osvajaju čovekovu
psihu, stvaraju kod njega želje, predstave, nagone za imitiranjem, podražavanjem
i poistovećivanjem.
199
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Ključna funkcija javnog mnenja u društvu jeste stalna kritika i strujanje
ideja, stavova, mišljenja, predstava, akcija. Javno mnenje je korektivni faktor svih
planova, postupaka, programa i nastojanja u društvu. Zbog toga je veoma važno
praćenje i istraživanje javnog mnenja (sondaže, upitnici, intervjui). U razvijenim
društvima postoje instituti (poznat je Galupov institut) i agencije koje se bave
istraživanjem javnog mnenja. Takođe, razvija se i jedna nova naučna i poslovna
disciplina - odnosi s javnošću (public relations -PR) koja ima cilj da poboljša
komunikacije preduzeća, organizacija, institucija i drugih društvenih subjekata sa
užim i širim okruženjem.
Pitanja i teme za analizu i razgovor
1.
2.
3.
4.
.
6.
7.
Kako se određuje pojam javnog mnenja?
Analiziraj stav J. Habermasa o javnom mnenju
Razlika između javnog mnenja i javnosti
Kako se formira javno mnenje?
Analiziraj različite nivoe manifestovanja javnog mnenja?
Kakav je značaj javnog mnenja za razvoj demokratije?
Javno mnenje kao prostor za ostvarenje interesa različitih subjekata u
društvu?
8. Uticaj reklame i propagande na javno mnenje?
9. Kako javno mnenje utiče na čovekove potrebe?
10. Analizirajte načine istraživanja javnog mnenja i primenite neki od njih
na praktičnom primeru
200
XVIII
K U LT U RA
1. Pojam kulture
Kultura je jedna od reči koja se često koristi u svakodnevnom govoru.
Pod kulturom se podrazumevaju različiti sadržaji. Ona se odnosi na sve oblasti
čovekovog rada, stvaralaštva i na čovekov život uopšte. Tako se govori o tehničkoj
kulturi, o materijalnoj kulturi, o duhovnoj kulturi, o kulturi stanovanja, odevanja,
kulturnom ponašanju, o kulturi rada, o političkoj kulturi, o kulturi naroda i slično.
Dakle, vidimo da se iza reči kultura kriju različiti pojmovi i sadržaji. Često se
reč kultura upotrebljava da bi se njome izrazio neki vrednosni stav, u smislu da
je nešto bolje od nečega drugog, ili da nečije ponašanje i delovanje nije u skladu
sa normama civilizovanog sveta ili date sredine. Ovo nam ukazuje na teškoće sa
kojima se susreće onaj ko želi da shvati šta stvarno znači pojam kultura i kako se
on može shvatiti, razumeti i objasniti.
Reč kultura potiče od latinskog glagola colere, što je prvobitno značilo
obrađivati, krčiti zemlju. To se dalje nadovezuje na reč agrikultura (cultus agri),
što znači negovati, pročišćavati zemlju i gajiti na njoj. Ciceronov izraz cultura
animi proširio je ovo prvobitno značenje reči kultura na polje moralnog života
ljudi čime je ono ušlo u sferu duhovne kulture. Dakle, sada se pojam kultura
odnosi na moralno i duhovno pročišćenje čoveka i njegov odgoj. Time ovaj pojam
počinje sticati širinu i mnogostrukost upotrebe i značenja, koju danas ima.
Čuveni teoretičar kulture T.S.Eliot (1995) kaže da termin kultura ne treba
samo definisati, već i ilustrovati, gotovo svaki put kada se njime koristimo. To je
način života određenog naroda. Kultura se sastoji od mnoštva različitih delova
koji nisu prost zbir, već su međusobno povezani i utiču jedni na druge. T.S. Eliot
kaže da se kultura pojedinca ne može odvojiti od kulture grupe, niti se kultura
grupe može izdvojiti od kulture celokupnog društva. Kulturu moramo shvatiti
kao višeznačan pojam koji uključuje više aspekata posmatranja (sociološki,
antropološki, ekonomski, istorijski, psihološki).
Kultura nije jednostavan zbir nekoliko aktivnosti, već način života određenog naroda
koji zajedno živi na određenom mestu. Ta kultura se može videti u njegovoj umetnosti,
njegovom društvenom sistemu, njegovim običajima i navikama, njegovoj religiji.
T.S. Eliot
201
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Kultura je skup promena i tvorevina koje su nastale u prirodi, društvu i ljudskom
mišljenju kao posledica ljudske delatnosti čiji je cilj: olakšanje održanja, produženja i
napretka ljudske vrste.
Miloš Ilić
Kultura je u osnovi svakog društva, ona doprinosi njegovoj vitalnosti, identitetu i razvoju, ne uključuje samo duhovnost, već sve, s izuzetkom bioloških delatnosti. Ona ne obuhvata samo stavove, mentalna stanja i sklonosti, već i čitav milje u kome ljudi stupaju u
međusobne odnose, koji uključuje socijalnu strukturu, privredu i politički sistem.
Dragan Koković
Vidimo da kultura obuhvata sve oblasti čovekove delatnosti i čovekovog
života uopšte. Ovako široko shvaćena kultura obuhvata materijalnu (građevine,
mašine, instrumente, odeću) i duhovnu kulturu (umetnost, nauku, muziku, igru
modu, jezik, obrazovanje). Kultura ne uključuje samo pojedine pomenute delove,
već je to i mera napretka i razvoja pojedinog društva i čoveka u tom društvu.
Kultura se može shvatiti kao odnos čovek prema prirodi, društvu i drugom čoveku.
Ona je istovremeno individualni i socijalni čin.
Dakle, kulturu u najširem smislu možemo shvatiti kao ukupnost svih materijalnih i duhovnih tvorevina ljudskog roda. Ona uključuje u sebe rad i ponašanje
(stvaranje i razaranje) svih čovekovih skupina i društvenih grupa kroz istoriju.
Kultura je istorijska, razvojna i dinamična kategorija. Ona povezuje prošlost,
sadašnjost i budućnost. Kultura uključuje svesne, racionalne i kreativne elemente
čovekove delatnosti, ali i nesvesne, iracionalne i destruktivne.
2. Osnovna obeležja kulture
Pošto smo prihvatili da je kultura “način života”, moramo dalje tragati
za osnovnim karakteristikama i sadržajima kulture koji opravdavaju ovu tezu.
Kultura je sastavni deo društva, a rad je osnovna poluga društvenog života. Prema
tome rad i kultura se nalaze u uzajamnom odnosu. Rad je pretpostavka kulture,
kao što je i kultura proces koji unapređuje (“kultiviše”) rad. Smatra se da je rad
osposobio čoveka da od primitivnog života i sakupljačke privrede postane stvaralac velikih kulturnih i materijalnih dobara. Rad je taj koji razlikuje čoveka od
životinje. Kultura je nastala iz različitih oblika čovekovog rada, ali je i sama
uticala na unapređenje, oplemenjivanje i “kultivisnje” rada.
Odnos kultura - rad produžava se dalje na odnos kultura - društvo.
Prihvatamo mišljenje onih teoretičara koji kažu da se kultura i društvo uzajamno
202
KULTURA
prožimaju. Isto tako postoji situacija kada kultura prelazi granice jednog društva
(tako govorimo o zapadnoj kulturi, koja obuhvata najveći deo savremenog sveta,
o antičkoj kulturi, čiji se uticaj vekovima prostirao na razna društva). Ali, postoji
i situacija kada u jednom istom društvu egzistira više kultura (islamska, katolička,
pravoslavna u zemljama bivše Jugoslavije, hindu i islamska u Indiji). Kultura se
najčešće postavlja u ravnopravan odnos sa društvom. Kultura i društvo se ravnomerno razvijaju u onim društvima koja se nalaze na putu neprestanog razvoja i progresa.
Mnoga društva se prepoznaju prema karakteristikama i odlikama svojih kultura.
Kao društvena kategorija, kultura podrazumeva istorijsku dimenziju koja
se prati kroz pojam tradicija (kulturna tradicija ). Kultura podrazumeva istorijski
kontinuitet, raznovrsnost, inovaciju, napredak. Bez poznavanja tradicije i naslanjanja na tradiciju ne bi se mogao ostvariti napredak u kulturi, niti prevladavanje
određenih kulturnih tradicija i pravaca, jer najznačajniji delovi kulture, pa i kulturni instrumenti (jezik, pismenost, umetnost, narodna predanja, psihologija, karakteri, mentaliteti) čuvaju se u tradiciji i odatle koriste u sadašnjosti i prosleđuju
u budućnost čovekovog stvaralaštva. Dakle, bez tradicije skoro da se ne može
govoriti o kulturi, ali treba naglasiti, da ostajanje samo na tradiciji i oslanjanje
samo na nju, može značajno da sputa kulturni napredak jednog društva. Tradiciju
treba posmatrati kao jednu osnovu iz koje se uzimaju oni delovi koji se mogu
dalje razvijati, dograđivati, transformisati i unapređivati, a izostavljaju i odbacuju
oni delovi koji su učmali, okamenjeni, istrošeni i prevaziđeni. Sama reč tradicija
potiče od latinske reči tradere, što znači predati dalje. Evolucija i napredak su
procesi koji oplemenjuju tradiciju i upotpunjuju kulturu sprečavajući da jedno
društvo ostane zarobljeno u tradiciji.
U jednom društvu postoji dominantna kultura (neki autori to nazivaju
vladajuća kultura), koja je isprepletena sa društvom i nalazi se u odnosu uzajamnog
dejstva. Ali u svakom društvu postoje i potkulture. Potkultura predstavlja skup
vrednosti, normi, stila i načina života, ponašanja, ophođenja, koje usvajaju, slede
i produžavaju članovi određene grupe. Potkultura može da obuhvata i određene
socijalne slojeve i da izražava njihove posebnosti u društvu, njihov položaj, značaj
i uticaj (mladi, obrazovani, bogati). Te posebnosti se mogu izraziti preko odevanja,
luksuzne potrošnje, muzike, hobija, slobodnog vremena, žargona, ukrasnih predmeta, određenih aktivnosti. Potkultura može biti u koegzistenciji sa glavnom kulturom. Ona ne mora biti izolovana od glavne kulture. Čak može predstavljati i
određenu zaokruženu celinu koja dopunjava neke delove glavne kulture. Međutim,
postoje situacije u kojima je potkultura u suprotnosti sa glavnom kulturom, sa dominantnim vrednostima određenog društva. U savremenom svetu sve češće se pojavljuju određene socijalne i generacijske skupine ljudi koje nastoje da istaknu
alternativu dominantnoj kulturi u konkretnom društvu. Takvi su razni omladinski
pokreti, pokreti žena, ljubitelji i poklonici opasnih sportova i pustolovi, zaštitnici
203
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
životinja i retkih predela, poklonici spiritualnih i okultnih seansi i psiholoških treninga i slično. Kada potkultura počinje da se sukobljava sa glavnom kulturom,
ona tada prelazi u položaj kontrakulture, kao što su to nekada bili hipi pokret,
rok i pank muzika, a danas su to skin hedsi, poklonici reiv muzike i drugih novih
muzičkih stilova, sekte, huliganstvo i slično. Dok potkultura nastoji da se razlikuje
od dominantne kulture bez sukobljavanja, kontrakultura se suprotstavlja dominantnoj kulturi, otvoreno ili prikriveno, izazivajući često i političke implikacije.
Kulture nisu izolovane i ne egzistiraju odvojene jedna pored druge, već se
međusobno dodiruju, mešaju i utiču jedna na drugu. Kulture se šire (danas se govori
o širenju zapadne kulture preko filmova, muzike i Interneta), susreću, prepliću,
prožimaju, prelaze iz jedne u drugu (delimično ili u celini). Ti procesi se nazivaju
kulturna dinamika i manifestuju se kroz kulturne kontakte u kojima “pojedinci, grupe i šire društvene zajednice formiraju kulturne osnove sa sopstvenim kulturnim vrednostima” (Ilić, M. 1974. str. 30). Kulturni kontakti ili dodiri mogu se
ostvarivati u okviru iste civilizacije (između urbanih i seoskih sredina, naprednih i
zaostalih sredina, starosedelaca i doseljenika), između različitih civilizacija (susret
Istoka i Zapada, Severa i Juga - u istorijskom smislu), kao i između primitivnih i
razvijenih naroda, malih i velikih nacija i slično. Kulturni dodiri mogu biti sa pozitivnim i sa negativnim posledicama po pojedine kulture ili delove kultura.
Akulturacija je jedan od elemenata koji označavaju stepen kulturne dinamike. Akulturacija podrazumeva dugotrajni i potpuni dodir dve ili više kultura,
preko svojih pojedinih delova i elemenata (društvene grupe, jezik, materijalne i
tehničke tvorevine). Ti dodiri kultura nekada su se odvijali preko ratova, osvajanja, masovnih seoba, migracija, a danas se odvijaju, uglavnom, preko sredstava masovnih komunikacija, medija i drugih vidova razmene kulturnih tvorevina
(filmovi, literatura, muzika, arhitektura). U istorijskom razdoblju kad su se kulture
osvajanjem i ratovima dodirivale, obično bi osvajačeva kultura nastojala da se
nametne kao dominantna preko svojih kulturnih normi i principa. Poznato je da
je dugotrajna vladavina Turskog carstva ostavila kulturne tragove na prostorima
zapadnog Balkana. Slično je bilo i sa delovanjem austrougarske kulture (Bosna
i Hercegovina, Hrvatska, Vojvodina). Danas se “zapadna kultura” nameće preko
engleskog jezika, a Internet će sve više biti sredstvo masovnog dodira i susreta
različitih kultura.
Neposredno vezana za akulturaciju, kao njen uži deo, jeste pojava kulturne asimilacije. To je vremenski period u kome se jedna kultura ili deo kulture
potpuno utapa u drugu kulturu i nestaje u njoj, gubi svoja osnovna obeležja, identitet i prepoznatljivost. Mora se naglasiti da postoje situacije kada se asimilovani
delovi kulture pokušavaju u pogodnom trenutku probuditi, revitalizovati i reafirmisati. To pokazuje da asimilacija nije bila potpuna. Asimilacija je proces koji
se stalno odvija u društvima koja se mogu označiti kao multietnička, multinacio204
KULTURA
nalna i multikulturna. Takvo je severnoameričko društvo, ali i zapadnoevropska
društva postaju sve više multikulturna.
Uži kulturni proces od akulturacije i asimilacije jeste difuzija. Ona
označava širenje pojedinih kulturnih elemenata u prostoru i vremenu. Širenje kulturnih elemenata odvija se kroz prenošenje znanja, veština, oruđa, raznih tehničkih
dostignuća, odevanja, ponašanja, jezika, žargona, načina gajenja i kultivisanja
biljaka i životinja i slično. Difuzija se odvija tako što određene kulturne elemente
prihvataju prvo oni koji su najbliži toj pojavi, pa onda oni udaljeniji. To se odvija
u vidu koncentričnih krugova, mada se taj proces danas, sa razvojem masovnih
komunikacija i informacija, sve više ubrzava, “preskače” i skraćuje.
Kod procesa akulturacije, asimilacije, adaptacije i difuzije, brže i lakše se
prenose i primaju elementi i delovi materijalne kulture, a teže i sporije elementi
duhovne kulture. To je zbog toga što delovi materijalne kulture (tehnika i tehnologija) izgledaju neophodni i neutralni i ne zadiru u svest i tradiciju društva, za
razliku od duhovnih elemenata kulture koji se doživljavaju kao menjanje tradicije, etničkog i normativnog nasleđa i kolektivne svesti. U prihvatanju elemenata
duhovne kulture javlja se otpor, posebno prema onoj kulturi sa kojom se došlo u
dodir kao posledica osvajanja i ratnih sukoba. Iz istorije je poznato da su dinarska
plemena u našim krajevima pružala otpor islamskoj i katoličkoj kulturi. To se i
danas dešava, zbog toga postoji stalna društvena tenzija između etničkih i kulturnih grupa što ponovo dovodi i do njihovog sukoba. Kao rezultat kulturnog otpora,
često nastaju različiti mitovi i legende koji opterećuju kulturni razvoj i napredak.
Sledeće važno obeležje savremene kulture jeste masovna kultura. Ona podrazumeva zahtev da se kulturne tekovine i kulturna dostignuća učine dostupnim
širokim društvenim slojevima i većini stanovništva. To bi trebalo da se ostvaruje
putem obrazovanja, informisanja i drugih oblika tumačenja nastanka i značaja
kulturnih dela, pre svega proizvoda duhovne kulture. Takvo izvorno značenje
masovne kulture podrazumeva njenu otvorenost prema svim slojevima društva,
za razliku od elitističke kulture koja je zatvorena u uzak krug korisnika, obično
povlaštenih (na osnovu znanja ili bogatstva) koji uživaju u tvorevinama te kulture.
Da bi se kultura približila masama, masovnom društvu, potrebno je da se njeni
sadržaji tumače jednostavno, jezikom i simbolima koji su dostupni i razumljivi
“običnom” čoveku. To se postiže kroz sredstva masovne komunikacije (štampa,
radio, televizija, a danas i Internet) koja pojednostavljeno prikazuju sadržaje pojedinih kulturnih dostignuća. Ovde postoji opasnost da se masovna kultura pretvori
u negativnu društvenu pojavu (što ona često i jeste). Naime, nizak nivo tumačenja
i prenošenja sadržaja kulturnih dela čini ljude pasivnim posmatračima, objektima,
a ne subjektima kulturnih zbivanja. Tako se često manipuliše ljudima i njihovim kulturnim potrebama. Sve više se razvija i potrošačka kultura, koja akcenat
stavlja na formu i jednostavnost, umesto na sadržaj i vrednosti. Obično se nude
205
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
manje vredne kulturne tvorevine i kulturni sadržaji, koji se sredstvima reklame
i promocije (propagande) nameću ljudima i time masovna kultura ostvaruje negativni, “antikulturni” uticaj u društvu. Ona se pretvara u svoju suprotnost, zanemaruje svoj izvorni i prvobitni cilj - oplemenjavanje i humanizaciju čoveka i
društva. Najpoznatije negativne pojave masovne kulture su kič (dela bez vrednosti u likovnoj i drugim vizuelnim umetnostima) i šund (sumnjive vrednosti u
muzici i literaturi). Oni razvijaju neukus i nizak nivo potreba. Danas su to prateće
manifestacije “šou biznisa”, raznih vidova spektakla i avanturizma. Suprotno
negativnom delovanju masovne kulture, avangardna kultura razvija viši nivo
potreba, više standarde mišljenja i razumevanja, slobodu i kreativnost. Čovek je
tu aktivni učesnik u kulturnim događanjima. Avangardna kultura unapređuje kulturno stvaralaštvo i doprinosi napretku i progresu celokupnog društva.
2.1. Kič kao svakodnevni kulturni fenomen
Kakva je savremena kultura? Čime obiluje naš svakodnevni život? Kakva
je kultura našeg užeg i šireg okruženja? Kako različite manifestacije naše svakodnevne kulture utiču na razvoj i napredak društva? Da li kultura našeg svakodnevnog života podstiče ili destimuliše stvaralaštvo mladog čoveka? To su
neka od pitanja koja se nameću kada se osvrnemo oko sebe i pogledamo procese,
odnose, pojave i sva druga dešavanja. Prvo što se može zaključiti, jeste dominacija masovne kulture i njenih negativnih posledica na naš život, rad i delovanje. Jedna od najčešćih negativnih manifestacija masovne kulture jeste kič. Ovde
ćemo izneti nekoliko stavova koji predstavljaju skicu za moguću analizu kiča kao
prateće pojave naše kulturne svakodnevice.
2.1.1. Masovna kultura produkuje kič
Masovna kultura je pojava industrijskog doba, ubrzane industrijalizacije,
širenja tržišta i težnje da se na svaki način dođe do ostvarenja profita i zarade. To je
kultura koja nastoji da pokrene mase ljudi i društvenih slojeva ka što širem konzumiranju jednostavnih kulturnih proizvoda, onih proizvoda koji su, uglavnom, lišeni
značajnih estetskih vrednosti. Masovna kultura je proizvod XX veka, posebno
njegove druge polovine. Ima autora, kao što je Antonjina Kloskovska (1985), koji
ističu da je masovna kultura u društvu, na različite načine, prisutna skoro dva veka.
Medjutim, masovna kultura je nastala sa razvojem sredstava masovne komunikacije kao što su televizija, radijo, video, štampa, a danas posebno, satelitska komunikacija, digitalna tehnologije i Internet. Masovna kultura podrazumeva masovnu
206
KULTURA
proizvodnju i masovno konzumiranje kulturnih tvorevina. To znači kulturu koja
je izložena tržištu i na njemu se vrednuje. Za razliku od tradicionalne i elitističke
kulture, koje su bile dostupne samo malom broju potrošača, dobro obrazovanih i
bogatih, masovna kultura je dostupna svim društvenim slojevima, polnim, starosnim i obrazovnim kategorijama. Kako kaže A. Kloskovska, tradicionalna kultura
se nalazi u udžbenicima i teorijskim raspravama, a masovna kultura je na tržištu.
Kao i mnoge pojave u društvu, tako i masovna kultura ima svoje
dve strane (lice i naličje, ili dva lica): dobru i lošu stranu. Dobra strana masovne
kulture podrazumeva postojonje mogućnosi da se široke mase ljudi upoznaju,
preko masovnih medija, sa određenim kulturnim proizvodima i vrednim kulturnim tvorevinama. Da mogu da vide velika slikarska dela, saznaju nešto njihovom nastanku i njihovim autorima, da čuju i nabave dela velikana klasične
muzike, da se upoznaju sa ostacima antičke, rimske i drugih velikih kultura i
raznih dela iz svetske kulturne baštine. Negativna strana masovne kulture ogleda
se u nastojanju da se masama ponude kulturni sadržaji niskih estetskih vrednosti,
da se zadovolje niski porivi i nesvesne ljudske potrebe, da se ljudi pretvore u
pasivne konzumente bezvrednih tvorevina savremene masovne kulture, i kulturne
industrije. Masovna kultura manipuliše ljuskim potrebama, ona stvara potrebe
kakve odgovaraju tržištu i tržišnim trendovima, a ne potrebe koje će unaprediti
čovekov život, rad i stvaralaštvo. Masovna kultura razvija potrošačku kulturu i
logiku, koja se oslanja na formu i jednostavnost, a ne na sadržinu i vrednost. Nude
se manje vredni kulturni sadržaji, koji se putem reklame i propagande nameću
širokim masama stanovništva. Od njih se ne traži razumevanje, obrazovanje i
unapređenje u konzumiranju kulturnih tvorevina, već podražavanje, imitacija,
gomilanje, trošenje, pa često i ispoljavanje, zavisti, inata i primitivizma. Sve je
podređeno kratkom korištenju i neshvatanju svrhe i namene, ali zato što češćoj
kupovini i menjanju. Negativna strana masovne kulture razvija spontani i pasivni
odnos prema kulturnim događajima i dešavanjima u kulturi, umesto kritičkog
odnosa i razumevanja. Tu se sve bazira na prihvatanju svega ponuđenog od strane
masovnih medija, reklame i propagande, umesto da postoji izbor i provera.
Masovna kultura počiva na spektaklu, na avanturizmu, na emotivnoj, spontanoj, „adrenalinskoj“ strani čovekovog bića. „Šou-biznis“ i razna „ginisovska“
takmičenja predstavljaju prave primere savremene masovne kulture. Za nju je
najvažnije uzbuđenje, masovnost, jednostavnost, zavodljivost, spektakl, promenade,
trnutak, strast, te iznad svega ostvarenje profita za kreatore i organizatore događaja.
Negativna strana masovne kulture danas je došla do izražaja, posebno, u vizuelnom
delu čovekovog života, počevši od umetnosti, pa do načina odevanja i stanovanja.
Estetske, pa i etičke vrednosti, skoro su potisnute iz našeg svakodnevnog života,
počevši od televiziskih emisija, priredbi i koncerata, pa do političkih događaja. Tako
je masovna kultura proizvela neukus u vizuelnom delu čovekove svakodnevice.
207
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Takvo stanje u kulturi označava se pojmom kič. Kič je postao dominantna strana
kulture i kulturnih događaja na širem svetskom planu, pa i u našoj sredini. Sve kulturne vrednosti i značenja podređeni su niskim pobudama i potrebama čoveka da
trenutno uživa, da mu je sve dostupno bez truda i znanja. Obrazovna, stvaralačka,
razvojna i vrednosna dimenzija kulture potpuno je potisnuta
2.1.2. Kako se kič manifestuje?
Sama reč kič (od nemačkog Kitsch) označava sve ono u umetnosti i
kulturi što je sladunjavo, sentimentalno, puno patosa, senzacionalističko, lepo
zanatski upakovano a nema umetničke vrednosti i sračunato je da zadovolji ukus
najširih masa, odnosno publike. Kič se najpre pojavio u slikarstvu kroz imitiranje
i kopiranje originalnih i velikih umetničkih dela, a kasnije je prerastao u masovnu
produkciju slika, skulptura i drugih vizuelnih tvorevina bez ikakve umetničke
vrednosti i značaja. Masovna proizvodnja i niska cena raznih predmeta potisnula
je vredna umetnička dela i stvorila prostor za surogat umetnosti i stvaralaštva,
stvarajući tako iskrivljen estetski ukus širokih masa. To se često opravdavalo
visokom cenom i nedustupnošću visokih i originalnih dela širem krugu korisnika,
pa je potrebno pristupiti imitaciji i kopiranju kako bi se široke mase bal delimično
upoznale sa delima poznatih umetnika. Svakako da to nije dovoljan razlog za
bujanje kiča u svim oblastima čovekovog života. To je samo izgovor onih koji
žele da ostvare profit na niskom nivou čovekovih kulturnih potreba i nerazvijenom ukusu masa za estetski vrednim i bitnim stvarima i valjanim okruženjem.
Naše je mišljenje da nije suština u imitaciji i posedovanju, već u prezentaciji i
znanju. Uzmimo za primer Pikasovu Gerniku. Svakako da je to jedna i jedinstvena slika i da je ne može posedovati mnoštvo ljudi. Stvar je u tome da, putem
masovnih medija, bude tumačena njena estetska vrednost, da nam neki stručnjak
i poznavalac Pikasovog dela objasni kako je nastala, da ona izražava metež
španskog građanskog rata iz 30-tih godina XX veka i slično. Tako je i sa ostalim
delima iz oblasti umetnosti, literature, kulture i svega onoga đto daje estetsku i
sadržajnu dimenziju čovekovog života.
Kič je pojava koja se direktno suprostavlja estetskoj dimenziji kulture i
svakodnevnog života ljudi, odnosno masa. Samo prava umetnost može da razvije
estetski pristup radu, stvaralaštvu i životu. Kako naglašava francuski filozof i enciklopedista D. Didro, „umetnost je sredstvo kojim se propagiraju ideje dobročinstva
i slobode“. Jedan drugi francuski filozof Mišel Gijo, tvrdi da je zadatak i najhviši
cilj umetnosti da „probudi estetske emocije socijalnog karaktera“. Prisustvo estetskog u životu masa znači mogućnost da one razviji kritički duh, slobodu, toleranciju, mogućnost izbora, paraćenu znanjem i razumevanjem svega što se oko njih
208
KULTURA
zbiva. To nije u interesu masovne produkcije i masovne potrošnje koju forsira svremena tržišna ekonomija koja je „poklopila“ sve oblasti ljudskog života pa i kulturu.
Zbog toga ona nudi kič kao altermativu estetskoj dimenziji kulture i društvenog
života uopšte. Kič je ušao u sve pore našeg života. Mi ga i ne primećujemo, mi sa
njime živimo, on nam se svakodnevno događa u stanu, u školi, na ulici, na poslu.
Kič ima tu sposobnost, kako kaže Ludvig Gic (1979), da se stalno prilagođava,
da menja svoje „lice i oblike“, da nas zavodi svojom lakoćom i dostupnošću. On
stvara osećaj kod ljudi da im je sve dostupno, da nije potrebno da se trude i usvajaju više kriterije i standarde, treba da ostanu tu gde jesu, bez znanja i potreba,
sve će im biti „doneseno na noge“, oni treba samo da uživaju i budu srećni. Kič
ne razvija ljuske sklonosti, potrebe, stvaralačke nagone, motive, on zaustavlja sve
to na niskom nivou i nudi bezbrižnost i odsustvo svake želje da se traga za nečim
novim, višim, složenijim u čovekovom životu i radu. Kič je usmeren da izazove
trenutno zadovoljstvo i sreću onim što je čoveku ponuđeno preko sredstava masovnih komunikacija ili dugih oblika posredovanja koji npozivaju na spektakl, igru,
zabavu, ravnodušnost, konzumiranje svega što se nudi bez kritičkog, svesnog i
kreativnog izbora. Kič se tako pretvorio u „umetnost sreće“, kako kaže Abraham
Mol (1973), i poručuje čoveku da bude srećan i zadovoljan sa onim što mu se nudi
danas, sutra je već novi dan i sve kreće ponovo i drugačije.
Manifestacija kiča u našoj sredini i našem okruženju je svakodnevna i
vidljiva. Kič je postao sastavni deo nešeg života, našeg delovanja i egzistencije. Ako gladnom narodu i željnom spektakla dele komade božićne česnice kod
Terazijske česme, dok se on guši i otima da dođe do zlatnika, onda je to odsustvo svih estetskih i etičkih normi građanskog života. To je degradacija tradicije,
običaja, vrednosti i svega što podseća na intimno porodično zadovoljstvo i uživanje.
Koncert na punom stadionu, muzike koja predstavlja parodiju i izrugivanje izvornoj narodnoj muzici, uz erotsku koreografiju i lascivni nastup pevačice, izaziva
oduševljenje, frenetičnost njenih „fanova“, većinom mladih ljudi. Ceo spektakl
je „parada kiča“ i neukusa. Kontak emisije, tok šou programi i drugi televiziski
oblici masovnih zabava predstavljaju pravi primer kiča kome se povinuje i koji
konzumira masa građana koji nemaju znanja i obrazovanja i koji se ne trude da
shvate i razumeju zašto im se nude tako „jeftine“ stvari, koji se ne pitaju da li
ima nešto bolje, lepše, zanimljivije, korisnije. Poznate španske novele i druge
„srceparajuće“ serije prestavljaju direktan doprinos širenju kiča i neukusa u našoj
svakodnevici i sprečavaju svaki pokušaj upotrebe medija u svrhu edukacije i podizanja obrazovnog, estetskog i kulturnog nivoa građana. Političke manifestacije
i promocije, koje su postale svakodnevne, obiluju kičem i sumljivim vrednostima, kako od ponašanja vođa i njihovih simpatizera, tako i u načinu održavanja
samih manifestacija, njihove koreografije, scenografije, jezika i ostalog sadržaja
i poruka koje šalju.
209
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Kič je proizvod masovne kulture koja je započela u SAD već početkom
Dvadesetog veka, a proširila se na Zapadnu Evropu posle Drugog svetskog rata,
da bi danas zahvatila, manje ili više, sve delove sveta. Kič je pratilac potrošačke
kulture i potrošačke logike koju nameće ekspanzija tržišta i želja za brzim sticanjem profita i bogastva. Kič zahvata široke mase stanovništva jer im nudi spektakl,
emocije, zabavu i bezbrižnost, nudi im uživanje u neznanju i nerazumevanju
stanja i zbivanja u svemu što je oko njih i u njihovom životu. Kič je zamena
za stvarnost, stvaralaštvo, visoke potrebe i napredovanje. On svojom lakoćom
i jednostavnošću ulazi u dušu prosečnog čoveka i postaje njegov svakodnevni
pratilac. Masovni mediji su najznačajniji prenosioci i eksponenti kiča kao fenomena savremene masovne kulture. Kič je potpuno ovladao našom svakodnevicom i
našim životom. On je skoro sasvim potisnuo prave kulturne vrednosti i estetiku iz
našeg svakodnevnog života i delovanja.
3. Kultura i civilizacija
Već smo naveli dovoljno podataka za poimanje i razumevanje kulture, a
sada treba naznačiti poreklo reči civilizacija. I civilizacija je reč latinskog porekla:
civilis znači oplemenjenost, uljudnost; civis, znači građanin, državljanin; a civilis
, znači građanski, državni, uljudan, srdačan. Pojava reči civilizacija (kao i reči
kultura) vezuje se za kraj osamnaestog veka, odnosno za početak industrijske revolucije i tehničkog progresa. Nastanak civilizacije vezuje se i za pojavu velikih
gradova i život ljudi u njima (kako tvrdi Edgar Morin). Neki autori smatraju da je
kultura nastala čovekovim suprotstavljanjem prirodi, a civilizacija suprotstavljanjem varvarstvu (T. Adorno i M. Horkhajmer).
Što se tiče odnosa kulture i civilizacije u literaturi se mogu sresti tri
osnovna stava: 1. kultura i civilizacija su dve različite pojave, čak suprotne, i one
nisu sinonimi; 2. civilizacija i kultura se ne razlikuju, to su pojmovi sinonimnog
značenja; 3. civilizacija je viši, složeniji oblik kulture.
Upotreba pojmova civilizacija i kultura, kao opozitnih, potiče od večite
dileme o podeli kulture na materijalnu i duhovnu, o podeli između lepog i korisnog, materije i duha, rada i slobode. Pri tome se fenomen kulture vezuje za
nešto pozitivno, a civilizacije za negativno, ograničavajuće, porobljavajuće. Tako
Osvald Špengler u knjizi Propast Zapada tvrdi da su kulture kao živi organizmi,
one imaju svoj period nastanka (rađanja), rasta (razvoja, procvata) i nestanka (gubljenje stvaralačkih moći i uticaja, a zatim izumiranje). Za O.Špenglera civilizacija
označava poslednji stadijum u razvoju neke kulture, kada posle njenog procvata i
210
KULTURA
kulminacije, dolazi do zastoja i nestajanja. Civilizacija je, po Špengleru, neizbežna,
i svaka kultura se završava civilizacijom kao neopozivim krajem. Rimska civilizacija je dovršila sa grčkom kulturom. Zapadni imperijalizam je civilizacija XIX
veka koja se doživljava kao oblik propadanja kulture humanizma i renesanse.
Najčešća je upotreba pojmova kultura i civilizacija u sinonimnom
značenju. Nekada je to implicite a nekada eksplicite. Tako Lesli Vajt naglašava da
principijelne razlike između kulturne istorije i istorije civilizacije nema i ne može
biti. Umesto razlikovanja civilizacije i kulture, Vajt predlaže razlikovanje prirode
i kulture. Najvrednije mišljenje o odnosu civilizacije i kulture jeste ono koje civilizaciju posmatra kao viči oblik kulture, odnosno najviši stepen u razvoju kulture.
U tom smislu je civilizacija suprotnost primitivnoj kulturi i nerazvijenom društvu,
kao suprotnost divljaštvu i varvarstvu.
Na osnovu iznetih stavova može se zaključiti da je civilizacija šira i sveobuhvatnija kategorija od kulture. Civilizacija označava antitezu primitivizmu i
varvarstvu. Ona obuhvata istorijsko-geografski prostor (vavilonska, persijska,
egipatska, grčka, rimska, anglo-saksonska civilizacija) zatim, poprima globalni i
integralni karakter u čovekovom stvaralaštvu. Civilizacija obuhvata, pored kulture,
i ekonomiju, ekologiju, politiku, socijalne odnose i ukupnu čovekovu praktičnu delatnost. Ona označava nivo do koga je dostigao razvoj i napredak ljudskog roda.
4. Simbolički karakter kulture
Ono što čoveka odvaja od prirode i od stanja primitivnih društava jeste
upotreba simbola. Može se reći da je kultura i nastala na osnovu upotrebe simbola.
Jedna civilizacija i kultura prepoznatljivi su po svojim specifičnim simbolima. Oni
su istovremeno tradicionalna, razvojna i istorijska kategorija. Lesli Vajt kaže da
“svaka kultura (civilizacija) zavisi od upotrebe simbola. Upravo je upražnjavanje
simboličke sposobnosti stvorilo kulturu i upravo upotreba simbola omogućava
neprekidno nastajanje kulture. Bez simbola ne bi bilo kulture i čovek bi bio
samo životinja a ne ljudsko biće”(Lesli Vajt, 1970. str. 42). Govor, jezik i pisanje
su najznačajniji, kohezivni elementi simboličkog postojanja čoveka i njegove
kulture. Bez simboličkog delovanja čovek ne bi mogao da formira nikakva pravila
ponašanja i delovanja u životu.
Simbol označava neku konkretizaciju apstraktnog mišljenja, ideje,
ponašanja i slično. Tako je golub sa maslinovom grančicom u kljunu simbol mira,
krst je simbol hrišćanstva, zastava i grb su simboli jedne države, kukasti krst je
simbol fašizma, stisnuta pesnica je simbol otpora. Reč simbol vodi poreklo iz
211
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
grčkog jezika (simbolon) i znači dva dela jednog predmeta kao znaka raspoznavanja i spajanja. Simbol u obrazovanju i nauci može da označava selektivni i arbitrarni kriterijum (plus je znak sabiranja, broj pet ili deset je znak uspeha). Simboli
obuhvataju celokupno polje čovekovog delovanja. Lesli Vajt kaže da se “simbol
može definisati kao stvar kojoj vrednost i značenje daju oni koji se njome služe”.
Ovo podrazumeva da za istu stvar ili delovanje mogu postojati različiti simboli (u
pravoslavnoj kulturi crna boja je simbol žalosti, dok je to u kineskoj kulturi bela
boja). Dakle, simboli su osnovni oblici subjektivnog i objektivnog doživljavanja i
izražavanja stvarnosti, svakodnevnosti, realnosti, svesnog i nesvesnog, psihičkog
i socijalnog. Funkcija simbola je da obeležava, izražava i upućuje na neko stanje,
ponašanje i funkcije, da spaja, razdvaja, skriva i otkriva one (ili ono) na koga (ili
na šta) se odnosi. Simboli time poprimaju socijalnu (društvenu) funkciju. Oni u
sažetom obliku ističu ono što je društveno posebno interesantno, pojednostavljuju
ono što je složeno, podsećaju na ono što je neophodno ili na ono što je prošlo.
Odnosno, simboli uređuju i stvaraju sistem mišljenja, verovanja, vrednosti i
uređuju poredak stvari kakav je neophodan za egzistenciju jednog organizovanog,
naprednog i civilizovanog društva. Da bi simboli doprli do naše svesti, saznanja
i razumevanja oni moraju da imaju neki fizički znak koji se čulima vida i dodira
može osetiti i doživeti. Međutim, kako kaže L. Vajt, ne može se značenje jednog
simbola samo čulima shvatiti, već se mora i misaono artikulisati. Značenje jednog
znaka sadržano je istovremeno u njegovom fizičkom obliku i kontekstu njegove
upotrebe. Tako krst, koji je utisnut na nekom predmetu (recimo na papiru) može
značiti neko versko obeležje, a može značiti i postupak sabiranja ili nekog evidentiranja. Znači, jedna ista stvar (predmet) može biti simbol u jednom kontekstu
ili samo znak u drugom kontekstu. Simboli imaju centralno mesto u razvijanju i
prenošenju određene kulture. Simboličko ponašanje je specifičnost koja je svojstvena samo čoveku. Samo je čovek može da je stvara, razume i koristi sinbole.
5. Smisao i značaj igre
Koliki je značaj igre za savremeno društvo pokazuje i to što su UN u “globalnom kalendaru” uvrstile 29. april kao Svetski dan igre. Igra je uvek imala posebno
značenje za čoveka, društvene grupe i zajednicu. U prvim epohama ljudske zajednice igra je imala socijalno značenje, ona je predstavljala način komunikacije
i socijalizacije. Igrom su se izražavale namere, težnje, želje i očekivanja. Ona je
označavala početak i završetak svake ljudske aktivnosti. Igra nije bila odvojena
od rada, već je bila uvod u svaku vrstu rada i delatnosti. Neki istraživači su ut212
KULTURA
vrdili da je pristupna rečenica u kontaktima među starim indijanskim plemenima
glasila: “Šta vi igrate”.
U drevnoj grčkoj kulturi igra je imala suštinski značaj za njen razvoj i
prenošenje kroz generacije. Postoje dva obrasca te kulture izražena kroz shvatanje
uloge igre. Spartanski obrazac je kroz igru razvijao izdržljivost, hrabrost, samopouzdanje, poslušnost, odanost. Već od sedam godina starosti deca su odvođena u
centre za obuku, da bi sa sedamnaest godina postajali veliki borci i ratnici. U atinskom obrascu igre vođeno je računa da se čovek razvija u ravnoteži duhovnih i
telesnih sposobnosti. Tako da su glavne discipline kroz koje se odvijalo vaspitanje
bile pisanje, čitanje, aritmetika, muzika i gimnastika. Ideal antičkog čoveka bio
je atleta i muzičar istovremeno. Organizovale su se olimpijske igre sa ciljem da
se javno prikažu rezultati postignuti u razvoju raznih veština, posebno borilačkih.
Čak su se i ratovi prekidali da bi se održale olimpijske igre. Istina, borilački susreti
u antičkim arenama ponekad su se završavali davljenjem jednog od učesnika,
što govori da je igra već tada shvaćena i kao izraz nadmoći i želje za potpunom
pobedom, pa čak i kroz postupak eliminisanja protivnika.
U rimsko doba, igre su u početku imale religijski karakter. Zatim su
se kroz igre slavili heroji i idoli. Poznat je cirkus Maksimus koji je u Cezarevo
vreme primao 260 hiljada posmatrača. Prisustvo cirkuskim predstavama značilo
je nagradu i privilegiju, statusni simbol tog vremena. U doba rimskog carstva
došlo je do degenerisanja suštine igara. One su postale brutalne predstave (gladijatorske borbe) za dokone predstavnike vlasti i moći. Čuvena izreka panem et circenses (hleba i igara) najbolje opisuje stanje tadašnje rimske kulture. Ova izreka
je kasnije postala sinonim za umorna, istrošena i bolesna društva, ili društva
ophrvana populizmom, stanjem nekreativne svesti i bez jasne perspektive.
Srednji vek potpuno sputava, potiskuje igru iz socijalnih tokova i društvene
komunikacije. Igra i razonoda se posmatraju kao poročne aktivnosti, koje odvlače
misli od posvećenosti i predanosti Bogu i lojalnosti feudalcu. Rano industrijsko društvo odvaja igru i rad i igru stavlja «s one strane rada» kao dokolicu
(«prazno» vreme) koja se može praktikovati ako ostane za nju prostora i vremena
od svakodnevnog iscrpljujućeg rada. Liberalna faza industrijskog društva donosi
slobodu rada, slobodu delovanja. Sve se prepušta tržištu, tržišnim zakonima i mehanizmima pa i igra. Igra ima smisla i značaj ako se uklapa u masovnu potrošačku
kulturu i ako donosi profit.
Poznati teoretičar kulture Johan Huizinga smatra da su se čovek i ljudska
kultura razvili iz igre. Čovek igre (homo ludens) suprotstavlja se čoveku rada
(homo faber), kao izraz amortizacije socijalnih sila, emotivnog naboja i frustracija
stvorenih kroz proizvodni proces i na njemu zasnovane odnose i socijalnu fragmentaciju. Rože Kajoa smatra da igre ilustruju moralne i intelektualne vrednosti
jedne kulture. On daje klasifikaciju svih igara na četiri grupe: a) igre takmičenja;
213
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
b) igre na sreću; c) igre prerušavanja; d) igre zanosa. Sve ove igre su povezane i
prepliću se u društvenoj interakciji. Dominacija jedne od pomenutih grupa govori
o suštini, karakteru i usmerenosti kolektivnog duha i života.
Suština igre je stalna promena, menjanje ustaljenog, dovršenog, istrošenog.
Ona oslobađa stega i frustracija, podstiče, razvija maštu, individualnost, polet,
posebnost, samopouzdanje, usmerena je protiv dosade i lenjosti. Igra nije zamena
za stvarnost niti bežanje od nje («azil», privremeno utočište, skrivanje), ona je sastavni deo stvarnosti, njena «svetlija» strana, «korekcija». Igra je «ritam» stvarnosti, deo čovekove individualne i kolektivne egzistencije, instrument oslobađanja,
emancipacije i demokratizacije ljudske zajednice.
Međutim, u savremenom društvu igra postaje sve više manifestacija
patološkog stanja i sklonosti pojedinaca i grupa. Ako posmatramo oblike i suštinu
igara na sreću vidimo da se svakim danom povećava broj i sadržaj tih igara
tako da je čovek (posebno mladi) potpuno zaokupljen njima. Sredstva masovnih
komunikacija učinila su toliko popularnim i dostupnim ove igre da to više nije
stvar zabave, ugodne relaksacije, već borba za sticanje novca i bogatstva praćena
povišenim emotivnim stanjem, frustracijama, željama i nadom poklonika ove igre.
“Industrija” igara na sreću nudi svima “šansu”, i što je još važnije, bez napora i
rada, bez posebnih kvalifikacija i znanja. Igre na sreću su jedna velika iluzija,
obmana, opsesija sa neodoljivom privlačnošću. Psiholozi objašnjavaju da takva
igra pruža zadovoljstvo učešća bez obzira na “večitu” gubitničku poziciju. Tako se
razvija mentalna zavisnost na čisto organskoj bazi (slično alkoholu, duvanu, narkoticima) i kroz stimulaciju neurotransmitora daje osećaj zadovoljstva i pojačava
želju da se to ponavlja. Postoji biološka i genetska pretpostavka za svaku vrstu
zavisnosti, pa time i za igru i zabavu svake vrste. Tako igra na sreću postaje neka
vrsta “društvene bolesti”. Argumente za to nalazimo u stanju i ponašanju kao što
je danonoćno sedenje pred TV ekranom sa tiketima i “kombinacijama” u rukama,
učešće u kvizovima, boravak za komandama elektronskih igrica, sedenje u salonima kladionica u očekivanju da se nešto dobije ili da se pojavi nova mogućnost
učešća u igri.
Sportske igre, takođe, pokazuju visok stepen negativnih društvenih pojava.
One se ponekad tzransformišu u “rat sportskim sredstvima”. Pravi smisao sportskih
takmičenja jeste razvijanje slobodne i pouzdane ličnosti kroz takmičarsko dostojanstvo. Međutim, sport se sve više pretvara u trku za bezobzirnim uspehom. Sve
se podređuje dobrom rezultatu. Takmičari i takmičenje su pod stalnim pritiskom
zahteva za pobedama i dobrim rezultatima. Tako se “stavlja na kocku” sve što je
humano, viteško, kreativno, maštovito i slobodno. Nasilje u sportu je masovna
pojava i pratilac savremenih sportskih priredbi. Za razliku od gladijatorskih borbi
gde je nasilje bilo samo u borilačkom prostoru arene, današnje nasilje odvija se
na sportskim tribinama i produžava na širi društveni prostor (ne samo u fizičkom
214
KULTURA
smislu). Huliganstvo među posmatračima sportskih priredbi praćeno mnoštvom
povređenih, čak i mrtvih, uz velika razaranja materijalnih dobara pokazuje da igra
nije sredstvo za razonodu i zadovoljstvo, već je samo prilika da se uputi neka druga
poruka (socijalna, politička, etnička, kulturna). Upućivanjem poruka o svom identitetu (lokalnom, regionalnom, državnom, nacionalnom) skreće se pažnja sa sportskog sadržaja na neki aktuelan socijalni ili politički sadržaj, produbljuju se društveni
konflikti i igra se koristi kao «prikriveni rat» za svoj kolektivni identitet.
Iskušenje igre u modernom smislu može se pratiti kroz njen odnos sa
radom. Postavlja se pitanje može li rad postati igra (mašta, kreacija, zadovoljstvo).
Moderna nauka, tehnika i tehnologija pružaju priliku da se rad oslobodi svih rutinskih, stereotipnih i zamornih elemenata, da postane slobodan, autonoman, nesputan,
human. Videli smo, na drugoj strani, kako igra postaje sve više rad, u smislu posla,
profesije koja donosi uspeh, zaradu profit. Organizacija rada u savremenim uslovima sve više se može porediti sa igrom i odgovarajućim primerima sportskih ekipa.
Timovi menadžera funkcionišu kao sportski timovi (Piter Draker, 1995), teniski
dubl se može porediti sa direktorom i njegovim zamenikom, dobar menadžerski tim
sa bezbol ili kriket ekipom, hirurškom ekipom ili simfonijskim orkestrom.
6. Kultura i ekonomija
Osnovno pitanje koje se na ovom mestu može postaviti glasi: zašto neke
kulture brže ekonomski napreduju, prihvataju inovacije, stvaraju snažne ekonomije, gaje “kult” rada, a druge ne? Uzmimo primer “zapadne” kulture koja je
prva stvorila humanizam, renesansu, prosvetiteljstvo što je doprinelo raspadu feudalizma i njegovom silasku sa istorijske scene, mnogo pre nego što je to bio slučaj
u istočnoevropskim, jugoistočnoevropskim ili azijskim društvima. Ta kultura je
prva pokrenula, kasnije snažno razvila, industrijski način proizvodnje, industrijsko društvo, formirala industrijsku kulturu. Danas “zapadna” kultura (Severna
Amerika, Zapadna Evropa) prva snažno i otvoreno reprezentuje postindustrijsko (informatičko) društvo, prednjači u inovacijama i standardima. M. Veber je
utvrdio da je “protestantska etika” ta unutrašnja “energija” koja podstiče neka
zapadna društva da stvaraju materijalno bogatstvo, razvijaju individualizam,
kreativnost, slobodu, takmičarski duh. To je bila povoljna klima koja je stvorila
mogućnost za pojavu liberalizma kao “katalizatora” ekonomskog i društvenog
napretka Zapada.
Ako posmatramo kulturne karakteristike nekih pojedinačnih, ekonomski
razvijenih, socijalno i politički dinamičnih društava, onda nam veza između kulture
215
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
i privrednog napretka može biti još jasnija. Uzmimo na primer SAD, društvo koje
je svoj dinamičan razvoj zasnovalo na individualnoj slobodi kao vrlini, a sloboda
je dalje podstakla inicijativu, kreativnost i preduzetnički duh, što je dovelo do
snažnog ekonomskog razvoja. Sloboda, inicijativa, preduzimljivost, pluralizam
i demokratija postali su temeljne vrednosti na svim nivoima (od porodice do
države). Tržište se pojavljuje kao “neutralni” regulator svih odnosa u društvu,
ono stimuliše znanje, kvalitet, produktivnost i profit. Konkurencija je osnovni
mehanizam koji odvaja uspešne i sposobne od manje uspešnih, neuspešnih i nesposobnih. Američka kultura, pored individualizma, uključuje i potrebu stvaranja
različitih asocijacija, udruženja i pokreta - građansko društvo kao ravnotežu apsolutnom individualizmu.
Posebna dimenzija “zapadne” kulture može se pratiti na primeru nemačkog
društva koje karakteriše red, disciplina, poštovanje pravila, odlučnost i predanost
poslu, bez preteranog opuštanja i uživanja u neradu, vera u timove i stručnjake,
vera u zajednicu (posebno svoju).
Obe dimenzije “zapadne” kulture razvijaju poverenje u timove i zajednice kao okvir individualne slobode i kreativnosti. To je ono što Frensis
Fukujama (1998) naziva posedovanje “socijalnog kapitala”, kao preduslova za
uspešan ekonomski i ukupan društveni razvoj. Ovde se može upotrebiti pojam
ekonomska kultura ili preduzetnička kultura koja ima elemente univerzalne
vrednosti i primenjivosti u savremenim uslovima. Japan je najočitiji primer
društva “istočne” kulture koje je uspešno spojilo elemente moderne ekonomske kulture sa tradicionalnom vlastitom kulturom i stvorilo veoma podsticajnu i
kreativnu društvenu klimu koja je pogodovala snažnom ekonomskom razvoju.
To se može reći i za jugoistočnoazijske “ekonomske tigrove” (Južna Koreja,
Tajvan, Singapur, Hong Hong).
Na drugoj strani postoje društva koja su više vezana za tradicionalnu
kulturu sporih promena, koja sumnjaju u inovacije i individualizam, šire nepoverenje u zajednice (država, građanske asocijacije). Ona se oslanjaju na porodičnu
tradiciju, na pristrasnost, nepotizam i privilegije u izboru kadrova, umesto sposobnosti, znanje i kreativnost. To su društva sa nedovoljno “socijalnog kapitala” kao značajnog resursa za izgradnju moderne tržišne ekonomije i liberalnog
društva (Kina, Rusija, južna Italija).
Na tragu Fukujaminih razmišljanja možemo utvrditi i treći tip društava
koja nemaju poverenja ni u porodicu, ni u zajednicu, ni u državu (odsustvo poverenja u sve). To su društva sa nedovoljno “socijalnog kapitala», ili potpuno bez
njega. Osnovne vrednosti njihove kulture su asketizam, trpeljivost, fatalizam,
odlaganje, inertnost, nepouzdanost, nepoverenje, nesigurnost, sklonost ka sukobima. Takva kultura nije pogodna za razvoj modernih ekonomskih tokova. U tu
grupu se mogu svrstati skoro sve balkanske zemlje.
216
KULTURA
6.1.
Promena kulturnih vrednosti i ekonomski razvoj
Kroz istoriju ljudskog društva susrećemo brojne primere koji potvrđuju da
je promena kulturnih vrednosti uticala na ekonomski i društveni razvoj odrđenog
društva, neke sredine, naroda, etničke ili kulturne grupe. Promena kulturnih
vrednosti, usvajanje novih kulturnih tokova, kohabitacija različitih kolektivnih
kulturnih vrednosti često su dovodili do ubrzanja ekonomskog i socijalnog razvoja,
unoseći u društveni život određene zajednice takmičarski duh, želju za uspehom,
napretkom, sticanjem materijalnih vrednostri i bogastva, za izlaskom i siromaštva,
za prevazilaženjem ekonomskih, socijalnih, demografskih i drugih teškoća i
problema. Negde su promene kulturnih vrednosti jedne grupe, jednog kolektiviteta
ili jedne sredine uticale, sa manje ili više neposredno vidljivih tragova, na kulture i
kulturne vrednosti u svom užem i širem okruženju. Navešćemo nekoliko poznatih
primera koji ilustruju kako su novi kulturni tokovi i promena kulturnih vrednosti
uticali na ekonomski i socijalni napredak društva.
Najpoznati primer je pojava protestantizma i protestantistički zahtev za
reformom katoličke crkve iz petnaestog veka. Veber je prvi istraživao osnovne
karakteristike protrstantizma i ukazao na direktnu vezu protestantističkih kulturnih
vrednosti sa nastankom i jačanjem kapitalizma. Protestantizam je uneo neke
značajne nove kulturne vrednosti koje su podstakle “duh kapitalizma”, te u prvi
plan čovekovog rada i života unele principe koji pokreću želju za aktivnošću,
sticanjem, bogaćenjem, materijalnim bogastvom, značajem individualnih
inicijativa i sposobnosti.
Sticanje materijalnih vrednosti i bogadstva bila je osnovna vrednost
koju je protestantizam uveo u svoj verski i etički kodeks. Sticanje novca koje je
proklamovao protestantizam, kako kaže M.Veber, bila je osnovna pokretačka snaga
preduzetničkog duha, rada i zalaganja koji su odlučujuće doprineli razvoju duha
kapitalizma. “Duh kapitalizma” sukobio se sa tradicionalnim pretkapitalističkim
vrednostima koje su se formirale na temelju srednjovekovne katoličke verske
etike. Suština tih vrednosti jeste nizak nivo potreba kod većine stanovništva,
posebno potreba za većim radom i sticanjem novca i ostalih oblika bogatstva. Bilo
je potrebno da se promeni takva tradicija, da se rad, novac, bogatstvo i sticanje
istaknu kao nove vrednosti, kao nešto što se ne protivi božanskim principima
već neposredno korenspondira sa njima. Ovde treba naglasiti da sam Veber nije
smatrao da je protestantizam jedini uzrok i faktor koji je uticao na nastanak i
razvoj kapitalizma (kako to mnogi autori ističu) već da je to elemenat koji je
značano doprineo obrtu u shvatanju i razumevanju potrebe da se više radi, da se
posveti profesiji, da se podstiče materijalni razvoj i napredak društva, da se stiče
i bogati. Kapitalizam i industrijski napredak i razvoj formirali su jednu sasvim
217
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
novu kulturu. M. Veber je sebi postavio zadatak da istraži šta se je od “izvjesnih
karakterističnih sadržaja te kulture moglo, možda, pripasti uticaju protestantske
reformacije kao historijskom uzroku”(Veber,M.1968, str. 75), a nikako da dokaže da
je “kapitalizam kao privredni sistem” isključiva i jedina tvorevina reformacije.
M.Veber je shvatio podudarnost u kulturnom preokretu koji su doneli
protestantska reforma na planu duhovnog života i kapitalistički način proizvodnje
u shvatanju značaja rada i materijalnog bogatstva. I jedno i drugo su zahtevali
raskid sa tradicionalnim kulturnim vrednostima, sa dominaciom iracionalnog,
sudbonosnog, datog i određenog u čovekovom životu. Oni su tragali za novim
kulturnim elementima koji će napraviti obrt u shvatanju i razumevanju značaja
čovekove delatnosti, čovekovih napora i čovekovih mogućnosti.
U čemu je suština tog kulturnog obrta? Klasična hrišćanska vera upućuje
na to da čovekov život, imovina, sposobnosti, vlastita i kolektivna dostignuća
zavise od nevidljive, objektivne sile, a ne od čovekovih sposobnosti, znanja i
veština. Bez obzira na nivo individualnog i kolektivnog dostignuća i uspeha (ne
uspeha), čovek mora da bude zahvalan Bogu, nekoj objektivnoj sili i da tarži
iskupljenje za svoj položaj, stanje i mesto u životu, da sve što stvara i radi bude u
slavu božiju. Protestantska, posebno kalvinistička, reforma traži da čovek postane
svestan svojh vrednosti i sposobnosti, da bude zahvalan radu, poslu, profesiji,
htenjima, odlučnosti i mogućnostima da stvara, menja i napreduje. Veber isiče
da je “socijalni rad hrišćana” (u smislu kolektivnog stvaranja) dat prema božijim
zahtevima i u svrhu koja Bogu odgovara. Na drugoj strani, “socijalni rad kalviniste
stoji u službi ovozemaljskog života svih ljudi” (Veber,1968,95), te se njegovim
uvećanjem, uvećava i slava božija. Na taj način racionalno, svesno i korisno postaju
osnov čovekove vere. Čovek radom i stvaranjem uznosi slavu i poštovanje bogu,
umesto da čeka sudbinu i sigurnost traži u milosti božijoj (“sigurnost milosti”).
U tradicionalnom (posebno srednjovekovnom) hrišćanstvu samo izabrani
mogu činiti dobra dela u slavu božiju i zaslužiti “sigurnost milosti”, čovek je
izabran ili odbačen, od njega ništa ne zavisi. U kalvinizmu “Bog pomaže onima
koji sami sebi pomažu”, čovek svoje spasenje zaslužuje radom i stvaranjem. Veber
ističe da je “normalan srednjovekovni katolički laik živio, u etičkom pogledu,
unekoliko od danas do sutra”, da je ponizno i uzorno izvršavao “svoje tradiconalne
dužnosti”, smenjujući dobra dela i grehove, koji su se naizmenično potirali, a
jedno od njih je na kraju određivalo njegovu “ovozemaljsku i večnu sudbinu”
– izabran ili odbačen. “Bog kalvinizma je od svojih zahtevao ne samo pojedina
dobra dela nego i do jednog sistema uzdignuto opravdanje dobrim delima....jer
se samo u jednom fundamentalnom preobražaju smisla čitavog života u svakom
trenutku i u svakom delu moglo da potvrdi delovanje milosti kao izdizanja čoveka
iz prirodnog stanja u stanje milosti” (Veber,M. 1968, str. 111, 112). Katolička
askeza se sastojala u pokajanju, pokori, očekivanju milosti, rasterećenju od
218
KULTURA
greha, života u strahu od novog greha, dok se protestantska askeza ispoljavala u
Dekartovom stavu cogito, ergo sum (mislim, dakle, postojim), to je omogućilo
pretvaranje “evanđeoskih saveta” u svetovne, ovozemaljske, racionalne, svesne
postupke i motive za rad i stvaranje u slvu božanskog na ovozemaljski način koji
uzdiže čoveka i njegovu zajednicu kao vlastiti, socijalni proizvod. Sada svaki
istinski hrišćanin nije morao biti samo kaluđer, već radnik, stvaralac, sa jasno
ispoljenim željama, sposobnostima i motivima da radi, stiče i poseduje bogastvo.
Ovakva promena vrednosti i stavova koju je donela protestantska
(kalvinistička i metodistička) reformacija hrišćanstva, pogodovala je nastanku
jednog novog ekonomskog i privrednog sistema koji je zahtevao slobodnog i
svesnog čoveka kome će rad, stvaranje, motivacija i postignuće biti istovremeno i
glavni pokretač i mera vrednosti, smisao i uslov života i opstanka. Može se reći da
je protestantizam bio katalizator ubrzanog nastanka i razvoja kapitalizma, ali je,
istovremeno i kapitalizam svojim delovanjem i razvojem, potvđivao smisao nekih
stavova i vrednosti protestantizma, činio ih racionalnim, mogućim i pristupačnim.
Protestantizam i kapitalizam (u svojoj prvobitnoj, početnoj fazi) su se uzajamno
uslovljavali, “potraživali”, zahtevali i događali.
Glavni preokret u protestantskoj kulturi i reformaciji događa se na planu
poimanja suštine rada.�������������������������������������������������������������
Kako Veber ističe, rad se u protestantskoj etici shvata pre
svega, kao “od Boga propisana samosvrha života uopšte,.... neimanje volje za
rad je simptom nedostajućeg stanja milosti” (Veber,M. 1968, str. 176). Dakle,
rad je suština kojom se iskazuje i potvrđuje svaki čovek bez obzira na njegovo
materijalno stanje i društveni položaj.
Ako se rezimiraju Veberovi stavovi o efektima “protestantske etike” na
nastanak kapitalističkog sistema proizvodnje vidimo da su to sledeći elementi:
odbacivanje dokoličarenja i “bezbrižnog uživanja u posedu”; obuzdavanje luksuzne
potrošnje i rasipanja bogatstva; sticanje bogastva na pravedan način svojim radom
pretvara se u božiji zahtev; rad postaje čovekova svrha i smisao; bogatstvo i
posed upotrebljavaju se u racionalne i korisne svrhe; štednja postaje bogougodna
vrlina; poštovanje i posvećenost svom pozivu; rad i trud nisu prirodna nužda već
Možda to najbolje objašnjava sledeći Veberov stav o suštini protestantskog kulturnog
obrta: “Ne dokolica i uživnje, nego samo rad, po nedvosmisleno objavljenoj volji božijoj, služi
uvećanju njegove slave. Traćenje vremena je prvi i principijelno najteži od svih grehova. Još se
ne kaže kao kod Franklina: «vreme je novac», ali ta rečenica važi, gubljenje vremena, praznom
pričom, luksuzom, čak i spavanjem dužim od 6 do 8 sati moralno je apsolutno za osudu. Dokona
kontemplacija je Bogu manje ugodna nego aktivan rad i motiv u pozivu”(M.Veber 1968,str. 173).
�����������������������������������������������������������������������������������
Veber smatra da je oživljavanje metodizma prethodilo procvatu engleske industrije
krajem 18. veka i potkrepljuje to stavovima Džona Veslija: «Ja se bojim da nije, gde se bogastvo
povećalo, sadržaj religije u istoj meri opao.... jer religija mora u istoj meri da stvara kako radinost
tako i štedljivost, a ove ne mogu opet da proizvedu ništa drugo nego bogastvo. Ali ako se povećava
bogatstvo onda se povećava ponos, strast i ljubav prema svetu u svim njihovim oblicima.....Mi ne
219
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
čovekova dužnost prema Bogu; materijalna, “spoljašnja dobra” dobijaju sve veći
značaj u čovekovom životu; čovek mora da se stalno potvrđuje svojim racionalnim,
ovostranim kvalitetima, kao što uživa u onostranom blaženstvu; potvrđivanje u
radu predstavlja glavni pokretački motiv čovekovog života i stvaralaštva umesto
usamljene kontemplacije i skrušene molitve.
Protestantska reforma zahtevala je više prostora za čovekovo svesno,
racionalno, razumsko i lično delovanje, za osećaj vlastitog učešća i doprinosa u
svakodnevnom radu i životu. To je bio početak borbe za slobodu, individualnost
i samostalnost čoveka, koja će se kasnije još odlučnije ispoljavati kroz različite
pokrete i revolucije, posebno tokom 18. i 19. veka. Industrijska revolucija i nastanak
kapitalizma imali su osnovni zahtev za “potpunim oslobađanjem” čoveka, radnika
od svih materijalnih i duhovnih stega i prepreka. Jedino potpuno slobodan čovek
maogao je da se posveti radu i obavezama koje je zahtevao nadolazeći period
industrijskog razvoja. “Protestantski duh” je predstavljao povoljnu duhovnu
klimu i kulturnu podlogu na kojoj je mogao da se razvija “kapitalistički duh”
rada, sticanja i bogaćenja.
Zenlje koje baštine konfučijansku kulturnu tradiciju (zemlje istočne Azije)
danas se nalaze u grupi zemalja sa najrazvijeniom ekonomijom (Japan), ili su razvile
veoma snažne ekonomije, bez obzira na mali prostor i oskudne prirodne resurse
(Tajvan, Hogkong, Singapur), ili već godinama imaju najveću stopu ekonomskog
rasta (Kina), ili imaju nekoliko snažnih, svetski značajnih i uticajnih kompanija
(Južna Koreja). Konfučijanizam kao kulturna tradicija (filozofija, etika, način
života) ispoljio je (kao retko koja druga kultura) ogromnu protivrečnost, pokazao
svoje dvostruko lice. Na jednoj strani, konfučijanizam je produkovao i održavao
specifičan feudalni sistem, koji se u Kini održao više od dva milenijuma kroz
brojne dinastije, u Koreji se javio u 12. veku, a u Japanu se posebno ispoljio u
možemo sprečiti ljude da budu marljivi i štedljivi, mi moramo sve hrišćane opominjati da stiču
koliko mogu i da štede koliko mogu, što stvarno znači da se bogate, ali i da daju koliko mogu da
bi porasli u milosti» (M.Veber, 1968, str.205-fusnota).
�������������������������������������������������������������������������������������������
“Kapitalistički uspeh jednog člana ceha bio je - ako je on bio zakonito postignut – dokaz
njegova potvrđivanja i stanja milosti, dizao je prestiž i propagandne šanse sekte, i stoga je bio rado
viđen” (Isto, str.249).
����������������������������������������������������������������������������������������
Suštinu konfučijanske filozofije, etike i načina života, koju je zagovarao Konfučije u
krajem 6. i početkom 5. veka pre n. e., čine sledeći principi: žen (dobrota, čovečnost), li (obredi,
norme), džong (odanost svojoj pravoj prirodi), šu (uzajamnost) i sjao (sinovljeva ljubav). Svih
ovih pet elemenata sačinjavaju vrlinu (di) koja je centralno mesto konfučijanske filozofije. Tokom
istorije ove vrednosti su se ispoljavale na različit načine, zavisno od određenih društvenih odnosa
i društvene sredine. U Kini su džong, šu i sjao produkovali centralni značaj porodice, plemena,
odlučujuću ulogu oca i odanost sina ocu, žene - mužu, mlađeg brata – strarijem bratu. U većini
istočnoazijskih zemalja izvorni konfučijanski principi razvili su osećaj dužnosti (prema porodici,
državi, kolektivu, preduzeću, kompaniji) što je bilo od odlučujuće važnosti za prihvatanje
industrijalizma i kapitalističkog privrednog sistema.
220
KULTURA
periodu Tokugava. U tom vremenu konfučijanizam je počivao na svojim klasičnim
principima i uspešno odbijao sve pokušaje ekonomske, političke i socijalne
transformacije i modernizacije. U teoriji je vladalo mišljenje da je konfučijanska
kultura, sa dominnatnim porodičnim vrednostima, ograničavajući faktor i
prepreka poslovnim inovacijama i ekonomskom uspehu tih sredina i geografskog
šprostora. Na drugoj strani, počevši od kraja 19. veka u Japanu, te posebno posle
Drugog svetskog rata u ostalim istočnoazijskim državama, a danas posebno u
Kini i delimično u Vijetnamu, konfučijanska kultura, tradicija i misao postali su
glavni pokretači reformi, preduzetničkog duha i ekonomskog napretka.
Šta je uslovilo takav kulturni preobražaj? Koji su kulturni elementi i etički
principi konfučijanizma koji su “dozvolili”, prihvatili i podstakli istočnoazijsku
modernost?
Ovde se još jednom potvrdila teorija koja kaže da iste kulturne vrednosti
mogu dati različite ekonomske i socijalne rezultate. To konstatuje i Lusijan V. Paj
(2004,str. 387), kada kaže da iste vrednosti, čak i u isto vreme, “koje postoje u
potpuno različitim okolnostima mogu dati, a obično i daju, različite efekte”, dok
na drugoj strani, iste vrednosti u različitim vremenima mogu se “kombinovati na
različite načine i tako proizvesti različite efekte”. To znači da neke tradicionalne i
ukorenjene vrnjednosti poseduju karakteristike univerzalnih vrednosti. Viljem de
Bari (1998) ističe da je konfučijanizam formirao nekoliko univerzalnih “azijskih
vrednosti” kao što su saosećanje, distributivna pravda, svest o obavezi, ritual,
javni duh i grupna orjentacija, koje mogu da se ravnopravno mere sa vrednostima
koje su proizveli protestantizam, prosvetiteljstvo, racionalizam i druge “zapadne
vrednosti”.
Konfučijanska odanost autoritetu i spremnost da se poštuju pravila,
dovela je do toga da se prihvata vodeća uloga države (vlade) u tržišnoj ekonomiji
iatočnoazijskih zemalja, kako onih koje su prihvatile kapitalizam, tako i moderne
socijalističke Kine. Odgovorna, preduzimljiva, racionalna i društvu prijemčiva
država (vlada) pokazala se od presudne važnosti za uspon Japana i četiri mala
“ekonomska tigra (zmaja)” na jugoistoku Azije. Poštovanje uzora i “organska
solidarnost”, prožetaa ljudskom interakcijom u skladu sa zajedničkim težnjama
i tolerancijom, predstavljaju vrednosti koje su doprinele boljem uključivljnju u
savremene privredne tokove. Centralno mesto porodice u većini istočnoazijskih
zemalja, kao centralne vrednosti konfučijanizma, doprinelo je bržem razvoju
porodičnih preduzeća i porodičnog biznisa. “Slika porodice kao mikrokosmosa
države, i ideala države kao proširene porodice, ukazuje da je porodična stabilnost
suštinski važna za politički život i da je suštinski važna uloga države u osiguranju
organske solidarnosti u porodici”(Tu Vejming, 2004., str. 411). Želja za vlastitom
izgradnjom i “samokultivisanjem” predstavlja “azijsku vrednost” koja je
podstakla masovno i kvalitetno obrazovanje i doprinela da ono postane “civilna
221
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
religija društva”(Tu Vejming) i pokretač bržeg razvoja i napretka društva. Ono
što je doprinelo kulturnoj transformaciji i usponu modernosti kod istočnoazijskih
društava jeste njihova spremnost da se uči od drugih i da se cene rezultati i uspeh
drugih. U Japanu je ta spremnost pokazana već više od jednog veka. To se posebno
ispoljilo u prihvatanju “zapadnih” znanja u oblasti nauke, tehnike i tehnologije,
što je omogućilo da i sami steknu visoka znanja, sposobnosti i veštine i tako
modernizuju svoju privredu, ekonomiju i društvo u celini. Kako naglašava Tu
Vejming, takva “pozitivna identifikacija sa Zapadom”, kao i takav “model kreativne
adaptacije” koji su učinili da dođe do potpunog restrukturisanja ekonomije i načina
života, te brzog uspona i napretka istočnoazijskih država, “nema presedana u
ljudskoj istoriji”. Kroz adaptaciju, identifikaciju, učenje, prihvatanje razvijenog i
naprednog došlo je do transformacije tradicionalne konfučijanske kulture i isticanja
novih vrednosti: spremnost da se uči od drugih; odanost radu, zajednici; želja za
novim i višim postignućima; štedljivost, marljivost, takmičenje. Sve ovo učinilo
je da istočnoazijske zemlje i dalje postižu velike rezultate u ekonomiji, socijalnim
odnosima i politici i postaju ravnopravan partner i respektivan konkurent zapadnoj
razvijenoj tržišnoj ekonomiji.
Konfučijanizam ističe dužnost, odanost i obaveze kao važne karakteristike
individualnog i grupnog delovanja, “zbog toga što se čovek u ovom učenju zamišlja
kao pojedinac uglobljen u čitavu mrežu postojećih društvenih odnosa”(Fukujama,F.
str.284). To je dovelo da porodične veze u mnigim “konfučijanskim” društvima
imaju centralno mesto u pokretanju i razvoju biznisa. Ovaj elemenat konfučijanske
tradicije odlučujuće je uticao na razvoj juga Kine, oblast Fudžijan i Kvangdong.
Iz tog područja potiče najviše emigranata u kineskim zajednicama u Singapuru,
Maleziji, Indoneziji, Hongkongu, Tajvanu. Iako se ta imigracija odigrala pre
nekoliko generacija, oni su održali svoje porodične (plemenske) veze sa Kinom
i svoj kapital ulagali u porodične i plemenske poslovne mreže na jugu Kine,
što je dovelo do ekonomskog buma tog područja. Slična situacija je i u južnoj
Koreji. Naime, tu su poslovni i preduzetnički poduhvati vezani za porodični
biznis, iza svih velikih korejskih kompanija stoji kao osnivač neka porodica.
Fukujama napominje da su porodični (plemenski) odnosi u Koreji još širi nego u
Kini, jer ljudi tamo traže zajedničkog pretka čak tridesetak generacija unazad, te
plemena imaju po nekoliko stotina hiljada srodnika. Međutim država je, u želji da
�������������������������������������������������������������������������������������
Fukujama konstatuje da je u tradicionalnoj Kini “dužnost prema porodici nadilazila
sve ostale dužnosti, uključujući i obaveze prema caru, nebesima ili bilo kojem drugom izvoru
svetovnog ili božanskog autoriteta”(Fukujama, 1997, str. 93)
“Ispod spolja nametnutih korporacijskih džinova, kao što su Hjundaji i Samsung, leže
familijaristička preduzeća nastala iznutra, koja se sporo prilagođavaju profesionalnom načinu uprevljanja, javnoj svojini, razdvajanju upravljanja od svojine i depersonalizovanom, hijerarhizovanom korporacijskom načinu upravljanja”(Fukujama, 1997, str. 139).
222
KULTURA
imitira model Japana i nekih zapadnih zemalja, uticala da se od malih porodičnih
preduzeća razvijaju velike svetske kompanije. Ono što je posebno pokrenulo
korejsku privredu i poslovanje jeste velika spremnost malih preduzetnika da svoju
decu obrazuju i tako pripreme da budu uspešni menadžeri, moderni preduzetnici
i vlasnici. U japanskoj konfučijanskoj tradiciji uloga porodice, očevog autoriteta,
sinovljeve ljubavi i bezuslovnog poštovanja, mnogo manje je naglašena neko
u kineskoj i korejskoj tradiciji. Veze unutar porodica mnogo su manje izražene
nego u kineskoj i korejanskoj porodici. U japanskoj transformaciji konfučijanskih
vrednosti centralno mesto dobila je vrlina odanosti. Međutim, odanost u ovom
slučaju podrazumeva odanost vrhovnom političkom autoritetu, gospodaru
(posebno feudalnom gospodaru – daimyo), vođi grupe. Ovo potiče od samurajske
i šogunske kulture i tradicije i njihovih etičkih pravila (bušido) na koju se
konfučijanizam naslanjao. Odanost kolektivnim subjektima ima prioritet u odnosu
na odanost porodici. U modernim preduzetničkim, poslovnim i ekonomskim
odnosisima u Japanu, princip odanosti ogleda se u odanosti menadžera svojoj
kompaniji, zaposlenog radnom mestu i radnoj grupi, mladih obrazovnom sistemu,
svih zaposlenih visokoj radnoj etici, čiju suštinu čini težnja ka perfekcionizmu,
kao i odanosti svih građana naciji i državi.
Transformacija konfučijanske kulturne tradicije u sistem vrednosti koji
podstiče i stvara preduzetničku inicijativu, duh i inovativnost, a sve to utiče na
snažan ekonomski razvoj i napredak, pokazuju da “kulturne tradicije nastavljaju
moćno da utiču na na proces modernizacije” (Tu Vjeming,2004), na raznim
prostorima planete.
Protestantizam (insistira na ulozi pojedinca) i konfučijanizam (ističe
vrednost kolektiva, institucija, autoriteta) predstavljaju dva važna primera kulturne
transformacije i kulturnih vrednosti koje su u istim ili različitim uslovima i vremenu
dali slične ili različite ekonomske, socijalne i političke rezultate i uspehe. Pored ta
dva primera mogu se pomenuti još neki kulturni preobražaji i kulturne vrednosti
koji su uticali na privrednu, ekonomsku i društvenu modernizaciju i razvoj, pre
svih prosvetiteljstvo, liberalizam, Mejdži restauracija i pragmatizam.
Prosvetiteljstvo je donelo nove vrednosti kao što su sloboda, prirodno
pravo, pravna jednakost, svest, zakon, poštovanje privatnosti, individualizam,
racionalnost, prosvećenost masa. Osnovna poruka prosvetiteljskog učenja odnosi
se na stav da istorija ljudskog roda treba da bude svedočanstvo o stalnom napretku.
Ovo je bila pokretačka misao i podsticaj za oslobađanje čovekove enrgije, kako
individualne, tako i kolektivne, u svim oblastima ljudskog delovanja i stvaralaštva.
Ovo se manifestovalo u zahtevima da se čovek oslobodi autokratske monarhije
potpomognute plemićko-klerikalnim slojem koji je uporno štitio feudalni društveni
poredak. Sloboda i jednakost za ugnjetene slojeve, kao osnovno čovekovo pravo,
proklamovano je kako od strane francuskih teoretičara prosvetiteljstva, tako
223
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
i od strane masovnih pokreta buržoazije i proletarijata koji su kasnije usledili.
Na udaru teorijske kritike francuskog prosvetiteljstva i masovnih pokreta koji su
njime inspirisani u Francuskoj, Engleskoj i Americi, našla su se tri glavna stuba
feudalnog društvenog sistema: monarhija, plemstvo i katolička crkva.
Vrednosni sistem koji su proklamovali predstavnici prosvetiteljskog učenja
pogodovao je nailazećem periodu ekonomskog razvoja društva, prvenstveno
usponu industrije i trgovine, kao i reformi poljoprivrede. Širenje privatnog
vlasništva i oslobađanje ljudi od besplatnog služenja feudalnim gospodarima,
stvorilo je snažan potencijal za ekonomski razvoj i društveni napredak u zapadnim
zemljama tokom 18. i 19. veka. Prosvetiteljstvo je predstavljalo jednu od
inspiracija za preobražaj kulture i nastanak novih kulturnih vrednosti u državama
ortodoksnog katoličkog duhovnog prostora. Taj kulturni preobražaj, zajedno sa
protestantskom etikom, pokrenuo je ubrzani tehnološki, industrijski, ekonomski i
privredni razvoj zapadnih zemalja.
Liberalizam deluje (više od tri veka) kao ideologija i pokret koji nosi u
sebi zahtev za više slobode, racionalnosti, konkurencije, podstcaja, traganja za
novim, svežim, boljim. Obično se ističe ekonomski i politički aspekt liberalizma. U
osnovi svega liberalizam vidi interese, potrebe i vrednosti kao pokretače napretka
i razvoja pojedinca, a zatim njegove uže i šire zajednice kao i celog društva i
čovečanstva. Težnja za prirodnim pravima i mogućnostima čoveka kao slobodne,
samostalne, nezavisne i kreativne ličnosti koji su bili sputani, potisnuti i negirani
u srednjem veku od strane crkve i staleške strukture društva dovela je do pojave
prvih zahteva za promenom takvog stanja. Liberalizam se pojavio kao ideja za
oslobadjanjem čoveka od dominacije staleške i crkvene strukture. On je postavio
pitanje podele društva na javnu i privatnu sferu gde bi javnu sferu štitila stroga
državna pravila, a privatnu sferu sačinjavalo pravo čovekovog izbora. Liberalizam
je tražio različitost, konkurenciju i emancipaciju u svim oblastima čovekovog
života i delovanja. Od privh početaka pa do danas liberalizam se uvek pojavljivao,
nastajao, obnavljao, revitalizovao i afirmisao kao ideja slobode i oslobadjanja
od zatvorenog, tromog, zaostalog, ekonomski neracionalnog, nedemokratskog i
rigidnog društvenog sistema i njemu pratećih ideologija.
Mejdži rastauracija (revolucija prosvećenosti) je specifičan kulturni
preobražaj u Japanu u drugoj polovini 19. veka. Japanski car Mutsu Hitu iz dinastije
Mejdži 1868. gonine uz podršku nadolazeće buržoazije, jednog dela plemstva, pa
i delimičnu stranu podršku sbacuje dotašnju šogunsku vlast i uvodi apsolutnu
monarhiju. Carska vlast uvodi značajne reforme u japansko društvo, prekidajući
tako izolaciju Japana koja je trajala prethodna tri veka. Ovim reformama ukinuta
je feudalna rascepkanost zemnje, socijalni staleži su izjednačeni u pravima, država
je podeljena na prefekture koje su bile obavezne da se pokoravaju centralnoj vlasti,
uvedeno je pravo privatne svojine na zemlju i ostalu imovinu ukidajem feudalnog
224
KULTURA
prava svojine, modernizovana je armija, reformisano je školstvo, uvedene su
mnoge institucije slične evropskim i američkim, donesen je prvi ustav (1889.
godine) koji je uveo parlamentarnu dvodomu monarhiju, umesto apsolutističke.
Ovo je primer gde se kulturni preobražaj i zaokret u sistemu vrednosti
“uvodi odozgo”, od strane vladajućeg poretka, a ne da dolazi “odzdo” od strane
obrazovanih, intelektualnih, naučnih krugova ili masovnih pokreta. Mejdži
restauracija je postakla snažan razvoj japanskog društva, posebno u oblasti
industrije, tehnologije i trgovine. Mladi ljudi su masovno odlazili na školovanje u
Evropu i SAD, donosili nova znanja, informacije i veštine, počela je ekonomska
sradnja sa zapadnim zemljama, sve to je ubrzalo ekonomski i društveni razvoj
Japana u narednom periodu. Ovo nam pokazuje kako promena kulturnih vrednosti
podstiče privredni i ekonomski razvoj i stvara povoljnu društvenu klimu za
preduzetništvo i poslovanje.
Pragmatizam je filozofsko i političko učenje, pre svega u Americi
(najznačajni predstavnici V. Džems i Dž. Djuj), koje je podstaklo razmišljanje
o značaju praktičnog, neposrednog, konkretnog delovanja čoveka u njegovoj
sredini. On je uneo preobražaj u oblast duhovnog i verbalno izražavanja, zahtevom
da se sve to izrazu kroz praktičnu korist i materijalne vrednosti. Teorija je, za
pragmatizam, samo pretpostavka i instrument za rešavanje određenih problema,
a ne rešenje samo po sebi. Istina koja se u radu ne pokaže prikladnom, dobrom i
korisnom, te koja ne vodi napred, za pragmatizam je mrtva istina. Čovek i društvo
samo u radu i praksi mogu steći pravu orjentaciju i krenuti ka progresu. Prema
tome, ni čovek ni društvo nisu sami po sebi dati, oni se razvijaju i ostvaruju prema
mogućnostima. Džon Djuj smatra da je rešenje svake društvene krize moguće kroz
stalnu potrebu usklađivanja starog sa novim, prošlosti sa budućnošću, tradicije sa
inovacijom. Dž.Djuj odbacuje revoluciju i smatra neophodnim rekonstrukciju i
reformaciju društva i društvenih odnosa. Promena treba da bude svakodnevna,
inovacija da oplemenjuje tradiciju, progres da nadilazi konzervativizam.
Ideje koje je zstupao pragmatizam predstavljaju jedan kulturni katalizator
koji je uticao na razvoj stvaralaštva, individualizma, težnji za radom i sticanjem,
shvatanjem značaja praktičnog i konkretnog za čoveka i društvo u SAD krajem
19. i početkom 20. veka. Pragmativizam je bio odgovor na klasični liberalizam,
konzervativizam i učmalu kulturu toga vremena. Smatra se da je on bio jedan od
podsticaja snažnog industrijskog i privrednog razvoja tadašnjeg američkog društva.
Ode su pomenuti neki karakteristični primeri kulturnog preobražaja i
kulturnih vrednosti koji su podstakli razvoj društva i omogućili stvaranje povoljne
društvene klime za razvoj preduzetništva i poslovanja. Postoje i brojni primeri
gde su kultura i kulturne vrednosti uticali negativno na ekonomski i društveni
razvoj, odnosno doveli do njegovog usporavanja i opadanja, ili su pružali otpor
svakom preobražaju i modernizaciji.
225
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
6.2. Deset kulturnih vrednosti koje podstiču preduzetništvo
U savremenoj teoriji sve više se govori o povezanosti ekonomskih vrednosti (praktičnih, neposrednih, racionalnih, kratkoročnih) i kulturnih vrednosti
(obrazovanje, znanje, patriotizam, religija, poverenje, pravda, vrlina, ideologija,,
utopija, tradicija). Kako kaže Marijano Grondona (2004), “ekonomski razvoj je
suviše značajan da bi bio prepušten samo ekonomskim vrednostima”, odnosnono,
sam ekonomski razvoj treba shvatiti kao “kulturni proces”.
Jedna od prvih kulturnih vrednosti koje pogoduju ekonomiji, posebno
preduzetničkom duhu, jeste odlučnost. Da bi se postigao ekonomski razvoj mora
postojati odlučnost (pojedinca, grupe, zajednice) da se rad stavi u centar zbivanja
i sistema vrednosti, da se podiže produktivnost, da se ulaže u razvoj. Odlučnost je
pokazatelj lične ili kolektivne sposobnosti, spremnosti, nastojanja, autonomnosti, snage, moći u delovanju i odnosima u društvu. Odlučnost je pokretačka energija rada i delovanja, podsticaj i preduslov individualnog i kolektivnog uspeha. U
preduzetničkom duhu i poslovnoj kulturi, odlučnost znači hrabro nastojanje svakog
poslovnog subjekta da se unapredi svoje poslovanje i poslovanje u svom okruženju.
To je preduslov da se donese odluka o pokretanju sopstvenog biznisa, da se unapredi,
reorganizuje i usavrši neka poslovna aktivnost, da se razvije novi koncept, poboljšaju
uslovi u društvenoj sredini, da se učini odlučujući zaokret u ekonomiji i društvu.
Preduzetnička aktivnost može biti dinamična i produktivna u poslovnoj kulturi u
kojoj se ispoljava hrabrost i odlučnost da se istražuje, podigne poslovni i obrazovni
nivo, uvode inovacije, otkrivaju nova tržišta i novi poslovni prostori, poštuje kvalitet,
standardi i poslovna etika. Može se reći da je ekonomski razvoj jedan stalni proces
odlučnog natojanja da se stimuliše rad, poveća produktivnos, investira, razvija
takmičarski duh, uvode inovacije i unapređuje organizacija poslovanja.
Spremnost na takmičenje i konkurenciju sa drugim poslovnim subjektima,
drugim kulturama i prostorima, predstavlja važnu vrednost savremene kulture,
posebno poslovne kulture i preduzetništva. Biti spreman na izazov sa bilo koje
strane, na odgovore u poslovnom zamahu i preduzetničkoj inicijativi, predstavlja stimulativnu atmosferu za razvoj biznisa i njegov uspeh. Takmičenje stvara
preduslove za dinamičnost poslovanja i rada u nekoj sredini kao bital elemenat
poslovne kulture.Dinamičnost je povezana sa odlučnošću, izvesnošću i nastojanjima da se ide ka novim poduhvatima i poslovnim promenama. Ona obezbeđuje
širenje preduzetničkog duha (Gilder, 1992) i poslovne klime na uže i šire poslovno okruženje, pokreće i podstiče druge da se odlučnije angažuju u poslovanju,
teže promenama i unapređenjima, ne zadovoljavaju se postignutim već uvek teže
novom i boljem. Takav primer je Bil Geits i kompanija Majkrosoft.
Kultura koja ceni i praktikuje sigurnost u svim oblastima drštvenog
života, može biti podsticajna za preduzetništvo i poslovanje. Izbegavanje kon226
KULTURA
flikta i rizčnih postupaka u nekoj sredini predstavlja sigurnost za poslovanje i
dugotrajno poslovno angažovanje. To se posebno vrednuje u naše vreme kada se
zna da živimo u “društvu rizika” i da se rizici stalno umnožavaju i smenjuju (od
terorizma do ekoloških katastrofa). Neposredno sa sigurnošću može da deluje i
dugoročnost kao važna kulturna vrednost koja objašnjava da se radi o sredini gde
se može planirati, investirati, postavljati dalje ciljeve, pripremati poslovnu strategiju i posvetiti se inovacijama. Ekonomski razvoj je, kako kaže Grondona, stalna
borba između dugoročnih ciljeva i kratkoročnih interesa, a funkcija kulturnih
vrednosti je podrže dugooročnost kao suštinu stabilnog ekonomskog procesa.
Kulturna sredina koja gaji kreativnost prestavlja pogodan prostor za razvijanje preduzetništva i poslovanja (Molend i Nolen, 1995). Rad i kreativnost
su osnove modernog ekonomskog razvoja. Kreativnost je vrednost koja podstiče
grupe i pojedince da stvaraju, da se zalažu, da se osećaju sigurno, puni motivacije
i samopouzdanja, da sami odgovaraju za svoj uspeh. To dalje podrazumeva prisutnost slobode pojedinca da se upusti u inovacije i nove poduhvate, da traga za optimalnim rešenjima, da ima poverenja u druge i drugi u njega. Kreativnost je direktno povezana sa stvaranjem novog, boljeg, bogatijeg, produktivnijeg, savršenijeg
i naprednijeg. Kreativnost i stvaranje su usmereni ka budućnosti i susretu sa novim
i progresivnim, oni podstiču konkurenciju i poslovnu dinamiku.
Podsticajna kultura, odnosno kultura koja daje podršku preduzetništvu i
ekonomskom progresu postavlja obrazovanje u centar sistema vrednosti. One
nacije koje su u prethodnom stolću poklanjale veliku pažnju obrazovanju, a nastavile
da to čine i danas, stvorile su glavni uslov da budu razvijene u ekonomskom i
svakom drugom pogledu. Obrazovanje je temelj modernog napretka. Reč je o
obrazovanju koje pruža kvalitetna znanja, informacije i veštine, kao tri neodvojive
komponente jednog obrazovnog sistema. �������������������������������������
Da bi bilo svrsishodno, savremeno obrazovanje proizvodi aktivno znanje, ono nije samo “opismenjavanje”, nije samo
socijalizacija (usmeravanje ka poželjnom ponašanju), već instrument razvoja sposobnosti, talenta i ambicija svakog pojedinca i cele zajednice.
Samo dinamično obrazovanje i znanje mogu podsticati i razvijati kreativnost
i inovativnost kod savremenog čoveka. Društva koja gaje kulturu prožetu visokim
stepenog modernog obrazovanja i znanja mogu očekivati ekonomski i društveni
progres u dugoročnom periodu.
Odgovornost uspostavlja ravnotežu između potreba, interesa, motiva,
želja, namera i postupaka. Bez odgovornosti svaka od pomenutih kategorija mogla
bi da se pretvori u jednostrano, neproduktivno, neobuzdano delovanje sa pogubnim posledicama po konkretno društvo (naravno i po globalno društvo).
Više o obrazovanju, znanju i odgovornosti videti u poglavlju “Rad, obrazovanje, odgovornost” u ovom udžbeniku.
227
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
6.3. Individualne vrednosti i preduzetništvo
Da bi se počeo bilo kakav posao, iznela neka poslovna ideja, započeo
vlastiti biznis, potrebna je određena hrabrost. Hrabrost podrazumeva odlučnost da
se nešto pokrene, promeni, započne, iznese vlastita ideja, da se veruje u to i čvrsto
stoji iza toga u nameri da se realizuje određeni projekat. Hrabrost je važna polazna
tačka u svakom preduzetničkom poslu. Mnogi ljudi imaju određene ideje, imaju
uslove i neke druge pretpostavke, ali nemaju odlučnost da to realizuju. Hrabrost
je osnova formiranja preduzetničke volje, njeno ispoljavanje na konkretnim
poslovnim primerima i u konkretnim ekonomskim uslovima. Otvoriti vlastito
preduzeće, radnju, restoran, agenciju, podrazumeva da je čovek svestan soje uloge
u svemu tome, da ima prethodno znanje, da je odabrao dobar tim saradnika koji će
mu pomoći da ostvari svoje ideje. Pre svega, preduzetnička hrabrost podrazumeva
da čovek odlučno kreće u realizaciju neke zamisli koja će mu pomoći da nešto
ostvari, da učini nešto značajno “od svog života”, u poslovnom smislu.
Poslovna hrabrost još više dolazi do izražaja kada ljudi nastoje da promene
svoj dosadašnji poslovni status, svoje poslovne rezultate i ukupan poslovni imidž.
Nekada je lakše odlučiti se za započinjanje novog posla, nego što je to slučaj kada
treba promeniti poslovne principe i poslovno ponašanje kod već postojećeg posla.
Ljudi se teško odlučuju da započnu restrukturisanje nekog preduzeća, promenu
poslovanja, izmenu strukture proizvoda, promenu sistema komunikacija unutar
preduzeća i u njegovom okruženju i slično. Postoji mnogo razloga koji sprečavaju
ljude da se hrabrije upuste u promenu postojećeg načina i stila poslovanja koji
ne donosi dobre rezultate: delovanje po principu inercije, odsustvo inventivnosti,
nedovoljno znanje i inovacije, sputanost postojećom strukturom u kompaniji i
njenim okruženjem,navike i tradicija, izbegavanje odgovornosti, odsustvo sklonosti
ka novim poduhvatima, socijalna struktura, nivo kulture i komunikacije u radnoj
i životnoj sredini. U situaciji kada čovek deluje u već formiranoj kompaniji na
njegove namere, rešenost i odlučnost utiču drugi ljudi koji ga svojom aktivnošću
ograničavaju, ili sprečavaju, da ostvari svoje ideje inicijative i zamisli. U takvoj
sredini hrabrost je obavezna karakteristika odgovornog preduzetnika i menadžera.
U većem kolektivu preduzetnik mora imati hrabrost koja donosi rezultate celoj
sredi u kojoj rukovodi i deluje a koja se zasniva na vlastitim promišljanjima i
analizama najbližih saradnika. U nerazvijenim zemljama i zemljama u periodu
tranzicije veoma je važno da preduzetnička aktivnost, odlučnost i hrabrost dođu do
izražaja kako bi se unapredilo poslovanje, ubrzale privredne reforme i poboljšao
životni standard.
Preduzetnička hrabrost podrazumeva stanje u kome preduzetnik preuzima
na sebe dozu rizika za uspeh određene poslovne ideje i strategije, kada on vereuje
u uspeh i poslovni rezultat upkos sumnjičenju i podozrenju koje vlada u njegovom
228
KULTURA
okruženju, pa i među njegovim saradnicima koji nisu u stanju da odmah shvate
suštinu poduhvata. Tako početna preduzetnička hrabrost prerasta u kontinuirano
nastojanje da se preduzetnik probija kroz sve situacije u kojima se zatekao i u
koje će dospeti svojom aktivnošću ili aktivnošću i posledicama koje su rezultat
delovanja objektivnih činilaca i okolnosti. Preduzetnička klima i preduzetnički duh
mogu zahvatiti određenu sredinu samo ako se stalno širi uticaj ideja, informacija
i inovacija na tu sredinu, ako se, uprkos otporu i nerazumevanju, pokazuje želja,
rešenost i odlučnost da se pokrene i podstakne neka poslovna ideja i neko novo
rešenje u postojećem radu i poslovanju. Preduzetnik mora biti spreman da deluje
odlučno, hrabro, pouzdano i uverljivo i u uslovima opšte privredne konjunkture, kao
i u uslovima privredne recesije, krize i poslovne turbulencije. Veština prilagođavanja
svim privrednim i poslovnim okolnostima i uslovima, od lokalnog do globalnog
nivoa, predstavlja jedanu od najvažnijih karakteristika savremenog preduzetništva
i poslovanja uošpšte. Preduzetnik mora biti spreman da aktivno deluje na sve
izmenjene okolnosti poslovanja i rada i da nepovoljne situacije za većinu, pretvara
u prednosti za sebe i svoj biznis. Uspešan preduzetnik, individualno ili u kolektivu,
pokazuje sposobnost uspostavljanja ravnoteže (ekvilibristika) u promenjenim
uslovima i okolnostima. U svakom društvu postoji mali procenat “prirodno”
nadarenih ljudi koji se mogu prilagoditi svim okolnostima i probijati kroz sve
situacije. Tu osobinu treba podsticati, “gajiti”, širiti, stvarati klimu u kojoj će se
preduzetnici brzo prilagođavati promenama i novim uslovima. Različite prepreke
i blokade mogu da budu podsticajne za prduzetničku maštu i kombinatoriku. U
preduzeću, kao i u društvu, postoje različite snage i interesi koji se suprostavljaju
promenama u poslovanju, kao i oni koji traže promene. Potrebno je mnogo znanja,
veštine, informacija i lične sposobnosti da se odgovori na takve izazove.
229
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Karakteristika dobrog, ambicioznog i savremenog preduzetnika jeste i
težnja da se nikada ne zadovolji malim uspehom. Započeti neki vlastiti biznis
sa ambicijom da se “tavori” i samo “preživljava” u poslovnom okruženju znači
unapred sebe osuditi na neuspeh, gledano dugoročno. Svaki mali uspeh treba da
bude samo početak sve većeg rada, zalaganja i težnje da se kontinuirano postiže
veći uspeh, širi uticaj, značaj i moć u poslovnom okruženju. Ako se ostaje na
nivou malog uspeha i malog poslovnog rezultata onda to deluje kao neka vrsta
pritiska i nemira, posluje se u strahu da se može dogoditi situacija u konjoj posao
može brzo da padne u teškoće ili propadne. Stalna težnja za većim rezultatima i
većim poslovnim poduhvatima daje osećaj sigurnosti i samopouzdanja u biznisu.
Jedna od osnovnih pretpostavki u preduzetničkom i poslovnom poduhvatu
jeste delovanje bez predrasuda. Na početku svog poslovnog poduhvata svaki
preduzetnik se susreće sa manjim ili većim stepenom različitih predrasuda u
internom i eksternom preduzetništvu. Nekada je u pitanju posao koji se u određenoj
sredini manje ceni, ili se vezuje za određene socijalne slojeve, za određenu kulturu,
stil i način života, uslove, vreme, moralne nazore i slično. Svet je pun predrasuda.
Čovek kroz razrvoj, socijalizaciju, rad i saznanje susreće i predrasude o drugima,
o svojoj sredini, o sebi. On ih apsorbuje i usmerava zavisno od svoje percepcije,
znanja, sposobnosti, ali i od uticaja sredine u kojoj deluje. Naravno, postoji i
“nesvesno” delovanje predrasuda, kao moć navike. Ako je preduzetnik sputan
i “zarobljen” predrasudama, onda je njemu teže da uspe u nekom poslovnom
poduhvatu. Ali borba za slobodu i nije ništa drugo nego borba sa predrasudama,
kako je to govorio Miroslav Krleža. Postoje sredine koje imaju tradicionalni
230
KULTURA
sistem vrednosti, koji veoma teško i sa velikim socijalnim, političkim i moralnim
lomovima menjaju. Tu se teško prihvataju novine, sumnjiče se svake promene i
težnja da se radi drugačije od onoga što su “generacije očeva i dedova ostavile”.
Posebno se pruža otpor prema inovacijama u tehnologiji, znanju i organizaciji
poslovanja, ključnim faktorima za uspeh u savremenom preduzetništvu. Predrasude
sužavaju prostor za slobodno, samostalno i podsticajno delovanje u biznisu, one
smanjuju stepen poverenja u pojedince, određene socijalne i kulturne grupe, a
poverenje je važan činilac uspeha preduzetničke ideje i preduzetnićkog poduhvata
u svakoj sredini. Zbog toga je za uspeh preduzetništva od presudne važnosti da
svaki čovek koji preduzima neku poslovnu aktivnost ima na umu da će se susresti
sa predrasudama o tome i da pravi strategiju kako prevazići predrasude i uspeti
u svom poslu. Posebno je važno da individualni preduzetnik koji započinje neki
novi posao, sa kojim sredina do tada nije imala iskustva, deluje tako da zanemari
sumnjičavost i podozrenje koje šire pojedinci ili određene socijalne i kulturne
grupe o nemogućnosti i nepotrebi takvog posla u nihovoj sredini.
Preduzetnička volja ispoljava se i kroz dinamičnost poslovanja i rada.
Nalazimo se u vremenu i okolnostima dinamičnih promena kako u međunarodnim
relacijama, globalnim tokovima, tako i na regionalnom i lokalnom nivou. Posebno
je to izraženo u društvima tranzicije koja moraju da prihvate svu poslovnu
i privrednu dinamiku koja se svakim danom širi na ova društva i vrši pritisak
na ubrzavanje njihovih ekonomskih i ukupnih društvenih tokova. Uspešan
preduzetnik je pokretljiv, pun energije, stalno spreman da preduzme nove poslovne
aktivnosti i izazove koji će doprineti širenju posla i ostvarenju većeg profita.
Dinamičnost je povezana sa odlučnošću, neizvesnošću pa i rizikom u nastojanjima
za novim poduhvatima i poslovnim promenama. Dinamičnost obezbeđuje širenje
preduzetničke volje i poslovne klime na užu i širu okolinu, pokreće i podstiče
druge ljude da se uspešnije i odlučnije angažuju u poslovnom svetu. Dinamičan
preduzetnik je sklon promenama i poboljšanjima u poslovanju, ne zadovoljava se
postignutim već uvek teži dalje i više.
Uspešan razvoj preduzetništva podrazumeva i fleksibilnost u poslovanju,
njegovom organizovanju i vođenju. Fleksibilnost podrazumeva takav način rada u
kome se jedno rešenje može prilagoditi promenjenim uslovima i novim zahtevima
poslovanja. Danas smo svedoci da pojedine kompanije za kratko vreme promene
deo ili celokupno poslovanje, održavajući na taj način mogućnosti opstanka na
tržištu i dajući odgovor narastajućoj konkurenciji. Fleksibilna struktura nekog
preduzeća omogućava lakše kombinovanje poslovnih resursa, bolju iskorištenost
kapaciteta, uštede u materijalu, vremenu i povećava efikasnost i produktivnost.
Fleksibilna kompanija mora da se u kratkom vremenu preorjentiše na novu
proizvodnju ili uslugu i da na taj način odgovori zahtevima tržišta i konkurencije.
Ovde posebno dolazi do izražaja preduzetnička volja i motivacija za poslovni
231
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
poduhvat i poslovni uspeh. Fleksibilnost preduzeća počiva na znanju, idejama
i informacijama, njihovom brzom protoku i primeni. Pored organizacionog i
“tehničkog” dela, fleksibilnost uključuje i spremnost i odlučnost (“mentalna”
fleksibilnost) preduzetnika da primenjuje inovacije i ideje koje će doprinose
prilagođavanju svim poslovnim promenama. Biti u stanju da se prilagodi
potrebama tržišta to je osnovna premisa za svakog savremenog preduzetnika i
svako preduzeće, ona omogućava opstanak, razvoj i napredak u poslovanju.
Sledeći važan elemenat preduzetničke volje jest moć slekcije. To
podrazumeva, pre svega, individualnu sposobnost, izraženu kroz znanje
i inteligenciju, da se brzo uočavaju potrebe i vrši odvajanje važnog od manje
važnog, bitnog od nebitnog, korisnog od štetnog i slično. Preduzetnik sa dobrom
moći selekcije brzo odlučuje šta želi, šta je neophodno i važno da se uradi da bi
se preduzeo poslovni poduhvat i postigao poslovni uspeh. Moć selekcije dolazi
do izražaja u uslovima kada preduzeće trpi različite uticaje koji dolaze iznutra,
kao i uticaje koji dolaze od spoljašnjih faktora. Dobar preduzetnik brzo, odlučno,
jasno i precizno uočava koju vrstu posla treba forsirati, šta je važno za uspeh posla
u određenim uslovima, kada se primenjuje kategorija sigurnosti u poslovanju,
koje su želje, namere i očekivanja sdaradnika, šta ih motiviše, kako odgovoriti na
potrebe tržišta i potrebe zaposlenih.
Imati viziju u poslovnom poduhvatu prestavlja esencijalni deo kako
individualnog tako i kolektivnog preduzetništva. Vizionarstvo je ona granična linija
koja odvaja sposobne, preduzimljive, odlučne i hrabre preduzetnike od onih koji to
nisu. Preduzetnik mora imati krtkoročnu i dugoročnu predstavu o mogućnostima,
putevima i načinu ostvarenja uspešnih poslovnih rezultata. Ta vizija mora biti
realna i ostvarljiva, situirana u određeni prostor, vreme, uslove, okruženje, mora biti
usmetrena ka tržištu, doneti poboljšanje poslovanja, vizija ne sme biti opterećena
nerealnim pretpostavkama i “utopijskim” zamislima odvojenim od realnog stanja
i dokučivih resursa. Realne i ostvaruive poslovne vizije deluju motivišuće kako
na onoga ko ima viziju tako i na njegove saradnike i celo preduzeće, čak i u onim
situacijam kada vizionar nije odmah bio sasvim shvaćen. Preduzetnik bez vizije je
kao sportista bez dovoljno talenta, može uspeti samo do prve značajnije prepreke
i iskušenja. Rezultate iznad proseka u preduzetničkom poduhvatu može dati samo
prava vizija kombinovana sa inovacijom, znanjem i upornim radom.
Preduzetnička volja se često manifestuje i kroz harizmatičnost pojedinih
ljudi, menadžera ili istaknutih preduzetnika sa vizijom i odlučnim nastupom.
Harizmu (poseban dar, sposobnost da vodi, prednjači, organizuje, da ga drugi slede)
ima onaj preduzetnik koji u jednakim uslovima i sa približnim sposobnostima biva
primećen, izdvojen od drugih, ostavlja poseban, upečatljiv utisak kod sagovornika,
klijenata, saradnika i ostalih koji sa njim dolaze u poslovni kontakt. Preduzetnik sa
harizmom mnogo znači za širenje poslovnog duha i preduzetničkog stila i načina
232
KULTURA
života, kako u preduzeću, tako i lokalnoj i široj zajednici. On širi duh poverenja,
podstiče i motiviše druge, pokreće na poslovni poduhvat druge u svom okruženju.
Istina, harizmatski usmereni preduzetnik može i da deluje negativno ukoliko
svoju harizmu koristi samo na ostvarenje lične promocije, sticanje monopolskog
položaja i korištenje neregularnih i nedozvoljnih sredstava u sticanju bogastva i
postizanju poslovnog uspeha.
Neposredno povezana sa harizmatičnošću jeste i sklonost ka liderstvu
u grupi, kompaniji, sredini. Lider ili vođa podrazumeva ličnost koja je po
svojim mentalnim, intelektualnim i obrazovnim sposobnostima sklona da uvek
zauzme poziciju “prvi među jednakima”, ali da prednjači u odgovornosti i viziji.
Liderstvo zahteva sposoban, odlučan, angažovan i motivisan tim spreman da
ostvari impresivne poslovne rezultate. Liderstvo u timu znači takvu kombinaciju
elemenata vođenja u kojim će ono “ja” lako i neosetno prerati u “mi”, ali
istovremeno sačuvati podsticajnu i kreatvnu dimenziju svakog “ja” izraženu u
slobodi, slobodnoj volji, ličnoj motivaciji i vlastitom zadovoljstvu. Lider treba da
deluje po principu lične odgovornosti, a ne po principu slobodne volje. On treba
da motiviše i pokreće, da zastupa etičke principe u radu. Lider mora biti mentalno
zrela i snažna ličnost koja nije podložna čestim promenama raspoloženja, nije
povodljiv, trpi uticaje sa strane, spreman da se argumentima odupre svakoj vrsti
dijaloga, sučeljavanja i konflikta. Za dobrog lidera sardnici u timu uvek će imati
osećaj da on služi timu umesto da ga “eksploatiše”, da sluša šta drugi misle i
predlažu, da povezuje sve u jednu skladnu celinu, vodi brigu o ispoljavanju svojih
osećanja, uvek stvari gleda očima drugih (u poslovnom i preduzetničkom smislu
to znači očima kupaca i tržišta).
7. Tolerancija
Savremeno društvo je puno protivrečnosti, podela i atomizovanosti grupa
i zajednica. Da bi se ostvarila komunikacija i usklađenost potreba i interesa
neophodan je visok stepen tolerancije. Tolerancija polazi od pitanja: zašto smo
različiti? Različitost je prirodno svojstvo čoveka, svesti i društva. To je unutarnja
dijalektika i energija društva i društvene mobilnosti. Jedino u mnoštvu različitosti
društvo može obezbediti dovoljno podsticaja, ideja, slobode, neophodnih za stalni
razvoj, konkurenciju i pluralizam potreba, interesa i vrednosti. Međutim, bogatstvo
različitosti često prelazi u stanje latentne opasnosti od izbijanja sukoba različitih
oblika i intenziteta. Što se društvo brže razvija, u ekonomskom, tehničkom, i
tehnološkom pogledu, to se češće pojavljuju “pukotine” u njegovom socijalnom
biću (nezaposlenost, siromaštvo, marginalne grupe, lokalna i regionalna nerazvijenost), koje podstiču kulturne razlike, političke sukobe i ideološke netrpeljivosti.
233
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Tolerancija je neophodna kao kohezivni elemenat u izgradnji minimuma
zajedničkih interesa i odgovornosti za razvoj globalnog društva. Koegzistencija
različitih “starih” ekonomskih, kulturnih, političkih, rasnih, etničkih, polnih i generacijskih grupa, njihovih potreba i interesa već je postala navika i uobičajena
situacija za modernog čoveka. Ali, svakim danom javljaju se novi oblici razlikovanja i različitog ponašanja i težnji u društvu (drugačije seksualne orijentacije, spiritualističke i okultne grupe i pokreti, muzički trendovi, modni stilovi)
koje je teško pratiti i prihvatiti. Bez stalnog razvoja tolerancije, širenja njenih
oblika i metoda, svet bi sve više zapadao u protivrečnosti i krize, mir bi se teže
održavao i branio, sukobi teško rešavali i kontrolisali. Zato je tolerancija jedan
od najvažnijih elemenata u izgradnji kulture moderne ljudske zajednice, odnosno
savremenog društva i njegovih globalnih karakteristika i manifestacija.
8. Prijateljstvo
Prijateljstvo podrazumeva emocionalnu bliskost, toplinu, poverenje, pouzdanost, iskrenost i odanost među osobama. Razvoj ljudskog društva kroz istoriju
donosi različite uloge prijateljstva. Nekada je ono bilo znak odanosti i spremnosti
da se pomogne u borbi protiv neprijatelja i odbrane teritorije ili državne samostalnosti. Tu se prijateljstvo razvijalo kao nužnost, bilo je uslovljeno, posredovano,
funkcionisalo je kao suprotstavljanje “neprijatelju”, a ne kao izraz unutrašnje
potrebe i zadovoljstva osoba koje stupaju u prijateljske odnose. Prijateljstvo je
nekada značilo i odnos prema poznanicima i bliskim srodnicima za razliku od
nepoznatih ljudi za koje ne mora da postoji “neprijateljski” odnos, već je reč o
udaljenosti i distanci u komunikaciji.
Prijateljstvo se može podeliti na dve grupe. Prvu grupu čine prijateljstva
među društvenim grupama i zajednicama, ona su često institucionalizovanja kroz
neke, izjave, deklaracije, ugovore i počivaju na nekom zajedničkom interesu koji
ih jasno odvaja od drugih. Drugu grupu prijateljstva čini prijateljstvo među pojedincima, poznanicima, kolegama, generacijom ili intimnim, emotivnim vezama
(ljubav, stalno druženje, upućenost na nekoga).
9. Kultura dijaloga
Dijalog je značajan element kritike, istraživanja, saznanja i kreativnog
pristupa društvenim odnosima. Dijalog mora biti slobodan, učesnici u dijalogu
ravnopravni i autonomni. Dijalog je samo početak traganja za istinom i sadržajem
nekog problema, pitanja ili pojave. Kultura dijaloga podrazumeva mnoštvo el234
KULTURA
emenata. a) lična kultura sagovornika; b) poštovanje sagovornika i pravo da
ima drugačije mišljenje; c) razvijenu svest i spremnost na toleranciju sredine u
kojoj se dijalog vodi; d) kritički pristup i traganje za istinom; e) dijalog mora dati
stvaralački doprinos (rezultat) daljem istraživanju pokrenutog problema; f) dijalog
ne mogu uspešno voditi sagovornici čiji se stavovi unapred znaju; g) dijalog može
obuhvatiti sva pitanja od značaja za nauku, društvo i istraživanje; h) kompetentnost sagovornika može voditi uspešnom dijalogu; i) učesnici u dijalogu moraju
biti ravnopravni u pristupu predmetu dijaloga i njegovom jasnom određenju; j)
jedina nadmoć i ostvarena prednost jednog od sagovornika jeste puna argumentacija stavova koje iznosi; k) dijalog mora da unapredi mišljenje, ne da ga potčini
ili diskredituje.
Dijalog koji ne posreduje između stvarnog i mogućeg nije aktuelan i nema puniji
značaj za kulturu na koju se odnosi.
Ratko Božović
Pitanja i teme za analizu i razgovor
1. Šta podrazumeva uže , a šta šire određenje pojma kultura.
2. Koja su osnovna obeležja kulture?
3. Karakteristike savremene kulturne dinamike.
4. Pozitivne i negativne manifestacije masovne kulture.
. Odnos kulture i civilizacije.
6. Analiziraj stav Semjuela Hantingtona o sukobu civilizacija.
7. Koji značaj imaju simboli za razvoj kulture?
8. Igra kao manifestacija kulturnih vrednosti.
9. Igra kao manifestacija patološkog stanja i sklonosti pojedinca i grupa.
10. Analiziraj odnos igre i rada.
11. Odnos između kulture i ekonomije.
12. Kako kulturne vrednosti utiču na ekonomski razvoj?
13. Kako kultura podstiče preduzetništvo?
14. Analiziraj kulturne vrednosti i njihov uticaj na ekonomski razvoj u tvojoj sredini
1. Šta je prijateljstvo?
16. Analiziraj prisustvo tolerancije u tvom okruženju.
17. Analiziraj kulturu dijaloga u tvom neposrednom i širem okruženju.
235
XIX INTELEKTUALCI I INTELIGENCIJA
1. Pojam intelektualca
U svakodnevnom životu, ponašanju i govoru postoji dosta nerazumevanja
oko toga šta se porazumeva pod pojmom intelektualac, ko je intelektualac i šta ga
čini takvim, po čemu se on razlikuje (i da li se razlikuje) od drugih građana, kakva
je njegova uloga u društvu i slično. Uobičajeno je da se pod pojmom intelektualac
posmatra čovek sa visokim obrazovanjem, koji radi neki visokostručan i odgovoran posao, koji je dobro informisan, onaj čovek koji je pročitao dosta knjiga i
proputovao, upoznao mnogo mesta i kultura. Međutim, za potpunije razumevanje
pojma intelektualac nisu dovoljna samo prethodna obeležja, iako su mnoga od
njih uključena u taj pojam. Potrebno je uočiti šta je to što izdvaja intelektualca
od velikog broja visokoobrazovanih, informisanih i “načitanih” ljudi. To je način
mišljenja, metod kojim pristupa posmatranju, proučavanju i odnosu prema stvarnosti (pojavama, procesima i odnosima u društvu). Intelektualac postavlja pitanja i
daje odgovore na već postavljena pitanja. Postavljanje pitanja i kritika postojećeg
stanja, traganje za boljim, novim, drugačijim, predstavlja tu graničnu liniju koja
odvaja intelektualca od “mirnog” školovanog građanina. Kritika, traganje za uzrocima i korenima negativnih pojava, za smislom ponuđenih rešenja i projekata
koje nameću centri moći u društvu i odanost istini kao vodilji u društvenoj interakciji, čine misao i akciju intelektualca nezavisnom od postojećih odnosa snaga
u društvu. Istinitost, humanost i racionalnost ideje bitniji su za intelektualca od
njene trenutne koristi i društvene uslovljenosti.
Intelektualac je svaki čovek u čiji je život ušla razumna i umna ideja što je odredila
čitav njegov način mišljenja, verovanja, vrednovanja i delovanja, bez obzira na njegovo
društveno poreklo, klasni položaj, formalno obrazovanje itd. Obično u društvu postoji
skupina ljudi koja prikuplja, sređuje, širi, tumači, stvara i rastvara najraznovrsnije
duhovne vrednosti, živi duhovnim životom, vođena interesom da svet upozna i osmisli a
ne da njime vlada ili da ga koristi za druge potrebe.
Đuro Šušnjić
U analizi ove teme oslanjam se velikim delom na stavove koje je izneo Đuro Šušnjić
u knjizi Cvetovi i tla - ogled o ulogama ideja u životu, kao i na stavove Ž.P.Sartra objavljene u
knjizi Filozofske i političke rasprave.
236
INTELEKTUALCI I INTELIGENCIJA
Mišljenje, kritika i delovanje uslovljeno idejom istine u društvu govori o
vrednosnom profilu intelektualca i ujedno predstavlja granicu koja se može povući
između “pravih”, istinskih i “kvazi” (“lažnih”, tobožnjih) intelektualaca. Za intelektualce iz prve grupe način mišljenja određuje njihov način života i delovanja,
oni sve podređuju istini i smislu. Kod druge grupe dominira stav da “žive” od ideje
i “proizvodnje” istine, a ne od njenog dokazivanja. Oni će misliti, delovati i iznositi
ideje onako kako uslovi i okolnosti u društvu diktiraju, prikloniće se centrima moći
i vlasti, pokušati da “izvuku” korist za sebe (ponekad za svoju užu grupu), merenu
materijalnim bogatstvom, usponom u karijeri i statusom u društvu.
2. Šta čini intelektualca
Traganje za novim, istraživanje pojava, procesa i odnosa u društvu, želja da
se doprinese kulturnom napretku uže i šire sredine. U svom stvaralaštvu intelektualac teži da misli slobodno, da iznosi svoje ideje, da podstiče druge da rade i stvaraju,
da se stvori društvena klima i uslovi koji omogućavaju slobodno delovanje, ekonomski napredak, politički pluralizam i poštovanje ljudskih prava. Mislioci nisu
odgovorni za svoje ideje koje će drugi protumačiti i zloupotrebiti u nedemokratske
svrhe i retrogradne akcije, kao što je to bio slučaj sa nekim Ničeovim i Marksovim
idejama i stavovima. Jedino ako intelektualci instrumentima sile i vlasti nameću
svoje ideje, onda postaju odgovorni za posledice. Međutim ukoliko pribegavaju
nametanju ideja silom onda oni izlaze iz kruga intelektualaca.
Intelektualci u svom radu zastupaju stav humanizma, ističu univerzalne
vrednosti kao orijentir, poštuju i štite slobodu (tragaju za njom), podstiču javni
govor, razvijaju kulturu dijaloga kao pravo na drugačije mišljenje (drugima i sebi),
odbacuju laži, nastoje da usklade korisno i umno (ono što je korisno nije uvek
umno i obrnuto). Intelektualci reaguju na stanja i događaje u društvu, zato se smatraju najsenzibilnijim delom društva (neka vrsta savesti društva), nisu dogmate
(ne prihvataju stvari jednom zauvek date), kritični su prema drugima ali i prema
sebi i svom položaju u društvu. Intelektualac se ne opredeljuje unapred za jednu
društvenu grupu ili neki stav, već procenjuje prema vrednostima i postupcima njihov
značaj i uticaj. Za svaki stav ili postupak u društvu intelektualac postavlja pitanje
- Zašto? Kako? Koja je alternativa? Kakve su mogućnosti? Koje su posledice
takvog stava ili postupka? Intelektualci teško ulaze u partije i političke institucije,
tamo ih sputava birokratija i ideologija. Često su u sukobu sa političkom moći i
vlasti jer poštuju moć znanja, analiziraju i kritikuju postupke vlasti. Međutim politika ih često dodiruje (bavi se njima), bez obzira koliko je oni izbegavali. Češće se
angažuju u društvenim pokretima i građanskim inicijativama. .
237
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Za sociološko stanovište o intelektualcu važno je kako se on angažuje
u društvu, kako iznosi svoje mišljenje, kako se opredeljuje, da li deluje kao
savest društva, da li inspiriše i podstiče druge da istražuju i čuvaju intelektualne
i duhovne tvorevine, da doprinose civilizacijskom napretku. Takođe je značajno
kako se društvo odnosi prema intelektualcima, da li stvara uslove za njihov rad i
poštuje njihove napore i rezultate ili podstiče antiintelektualizam. Intelektualci su
neka vrsta “energije” u društvu: ako nema njihovog delovanja, društvo je upućeno
na apatiju, entropiju i stagnaciju.
3. Inteligencija
Pod inteligencijom se podrazumeva društveni sloj koji sačinjavaju nosioci
najvišeg znanja i obrazovanja i koji obavljaju stvaralačke, kreativne i duhovne
poslove u oblasti nauke, kulture i umetnosti. Da li je inteligencija samo zbir intelektualaca u društvu ili je to neka posebna grupa? Inteligencija podrazumeva
određeni stepen kolektivnog i zajedničkog u delovanju i položaju koji zauzimaju
u društvu, dok su intelektualci više “individualci”, odvojeni u svom stvaralačkom
svetu i nemiru. Dakle, inteligencija je kombinacija određenja “po sebi” (od nekog
drugog definisana, razvrstana kategorija) i “osećaja za sebe” (pripadnosti nekoj
skupini, snazi, subjektu u društvu). Inteligencija bi se mogla figurativno dočarati
kao “more”, a intelektualci kao “svetionici” (orijentiri). Problem može stvoriti i
različita upotreba pojma u “zapadnoj” literaturi gde se često pod intelektualcima i
inteligencijom podrazumeva sinonimno značenje. Inteligencija je započela svoje
formiranje još podelom rada na materijalni i duhovni. U novom dobu uočavamo
tri perioda masovne pojave inteligencije u društvu: prvo, posle raspada feudalizma
(humanizam, renesansa, prosvetiteljstvo); drugo, u vreme industrijske revolucije i
treće, u vreme postindustrijske, informatičke revolucije. Đovani Sartori naglašava
da je masovna pojava inteligencije u svim oblastima života karakteristika postindustrijskog društva.
Inteligencija potiče iz različitih klasa i socijalnih slojeva. U razvijenom
društvu najčešće iz srednje klase. U bivšim socijalističkim zemljama iz radništva
i seljaštva. Njeno različito klasno poreklo govori o stepenu unutrašnje otvorenosti društva i socijalnoj mobilnosti, mogućnostima pristupa obrazovanju, znanju i
informacijama u društvu. Prema položaju koji zauzima u društvu, materijalnom
stanju i uticaju, danas neki autori govore o postojanju “intelektualnog proletarijata” u skoro svim zemljama savremenog sveta.
Moguće je izvršiti podelu inteligencije prema različitim kriterijima. Jedna
od najstarijih podela jeste podela na humanističku i tehničku inteligenciju, gde u
238
INTELEKTUALCI I INTELIGENCIJA
prvu grupu spadaju stvaraoci i kreativci u oblasti društvenih nauka i umetnosti, a
u drugu grupu naučnici i stručnjaci iz prirodnih i tehničkih nauka. Podela se može
vršiti i prema vrstama obrazovanja, stepenu znanja i informacija, kreativnosti,
konkretnim uslovima i položaju u društvu, kao i prema stavovima, aktivnostima i
odnosu prema društvenim događajima. Jedna od podela koja može imati značaj za
sociološko posmatranje inteligencije deli istu na kritičku (angažovanu, “pravu”)
inteligenciju i na “statističku” (činovničku) inteligenciju.
Kritička (stvaralačka) inteligencija ima sve veću ulogu i značaj u savremenom društvu. Ona ostvaruje koncentraciju znanja i informacija, nosilac je progresivnih ideja i aktivnosti. Snažna i autonomna, ona utiče na razvoj demokratije i
javne svesti, javnog mnenja i civilnog društva. Kritička inteligencija, koncentrisana
u istraživačkim centrima, institutima, agencijama i univerzitetima, bila je nosilac
ideja i pokreta koji su doveli do rušenja socijalizma i drugih zatvorenih društava.
U razvijenom svetu kritička inteligencija je sve više koncentrisana oko podsticaja
razvoja biznisa. “Statističku” (činovničku) inteligenciju sačinjavaju obrazovani
ljudi koji obavljaju, stručne, rutinske poslove u kompanijama i javnoj upravi
(moderna birokratija). Oni su “intelektualni najamni radnici” (Rajt Mils). Iz te
grupe inteligencije “regrutuju” se oni koji postaju savetnici, laskavci, “stručnjaci
za legitimaciju” vlasti, dežurni ideolozi i slično. Njima se često okružuju ljudi od
moći, “koristeći” ih kao pokriće za svoje stavove i postupke, prebacujući na njih
krivicu za pogrešne postupke i neuspehe.
Pitanja i teme za analizu i razgovor
1. Šta je to što izdvaja intelektualca od velikog broja obrazovanih,
“načitanih” i informisanih ljudi?
2. Kakav je stav intelektualca o angažovanju u društvu?
3. Pojam i podela inteligencije.
4. “Upotreba” i “zloupotreba” intelektualaca i inteligencije u savremenom svetu.
. Kakav je položaj intelektualaca u tvojoj sredini?
239
XX
MORAL
1. Osnovne karakteristike morala
Moral je jedan od gradivnih elemenata ljudske zajednice kroz istoriju. On je
specifična društvena kategorija jer nema svoje institucionalne mehanizme nametanja i zaštite kakve ima politika, ideologija i religija. Zbog toga je on za sociologiju
interesantna pojava jer se vekovima održava kao unutrašnja snaga svakog pojedinca i zajednice. Zbog toga se govori o ljudskom moralu, profesionalnom moralu,
porodičnom moralu, klasnom moralu, moralu lokalne zajednice, moralu jedne
etničke grupe, lekarskoj etici, vaspitačevom moralu, političkom moralu i slično.
Reč moral potiče od latinske reči mos -običaj, mores - vladanje, moralis
- običajan. Grčka reč ethikos ima isto značenje običaja, vladanja. Ove dve reči se
sinonimno upotrebljavaju, s tom razlikom što se za celokupnu naku koja se bavi
proučavanjem morala upotrebljava reč Etika.
Može se reći da moral predstavlja skup određenih nepisanih normi,
običaja, pravila, smernica, dopuštanja, zabrana, ideala i stavova kojima se rukovode pojedinci, društvene grupe i zajednice u svom svakodnevnom radu, životu
i mišljenju. Moral podrazumeva određeno individualno i društveno postupanje i
odnos prema drugom. Drugi je uvek predmet morala. Sa individualnog stanovišta
moral se može objasniti kao griža savesti za nepravedno urađenim i negativnim
postupkom, ili osećaj zadovoljstva za nečim dobrim i korisnim u radu i postupku.
Moral je sistem vrednosnih stavova i postupaka u odnosu na vlastito činjenje ili
ne činjenje u odnosu na drugoga. Moral se povezuje sa dobrim ili zlim u ljudskim
postupcima u društvu. Moralno biće i moralni čovek su večiti ideal koji “dežura” u
svim društvima i svim epohama u istoriji ljudskog roda. Moral se zasniva na ideji
“vrhovnog dobra” kao istorijskoj kategoriji koja se stalno razvija i pomera napred.
Moral je društvena kategorija jer jedino nastaje u društvu i razvija se zajedno sa
društvom. On je, takođe, ekonomski uslovljena kategorija, jer ekonomsko stanje
utiče na promenu ili održanje određenih moralnih normi.
Moral je sistem pravila ponašanja i od drugih društvenih pojava se razlikuje time što
moralna pravila poseduju poseban autoritet, bitna karakteristika morala je trebanje
ili obaveza, ispoljavanje poželjnosti da se nešto uradi ili ne uradi.
Emil Dirkem
240
MORAL
Moral je čovekovo aktivno oblikovanje, usmeravanje sopstvenih i tuđih postupaka i
htenja te njihovo ocenjivanje kao dobrih i zlih.
Vuko Pavićević
Dve su osnovne crte sadržine moralnih normi: one, prvo, naređuju ono što je dobro,
a zabranjuju ono što je zlo; one, drugo, naređuju ono što je dostojno čoveka, što je
čovečno, a zabranjuju ono što je suprotno tome. Međutim, šta je dobro i zlo, šta je
čovečno, a šta nečovečno, ne može se odrediti unapred i jednom za sva društva. Naprotiv shvatanja o dobru i zlu se razlikuju od jedne zajednice do druge, u skladu sa
osnovnim sastavom te zajednice.
Radomir Lukić
Kao društvena pojava, moral ima određenu strukturu. Osnovni elementi
morala su: moralna norma (pravila), moralni sud (rasuđivanje) i moralna sankcija
(kazna). Moralna norma podrazumeva uobičajena, nasleđena ili novouspostavljena pravila ponašanja pojedinca u grupi i grupe u društvu. Moralni sud je postupak
kojim grupa ili zajednica utvrđuju da li je neko ponašanje ili postupak u skladu
sa očekivanim normama. Moralna sankcija je postupak kojim grupa ili zajednica
odgovaraju na činjenje ili ne činjenje pojedinca i grupe, na narušavanje moralnih
normi. Moralna sankcija se sastoji u vidu prezira, odbacivanja i zanemarivanja
(ignorisanja) onoga ko narušava moralne norme.
Jedna od najznačajnijih karakteristika morala, koja dolazi do izražaja
danas, jeste pitanje moralne slobode. Kako ostvariti vlastitu slobodu, gde su njene
granice, a da to ne bude na štetu drugih, da se ne ugrozi sloboda i samostalnost
drugih? Sa tim je usko povezan i egoizam (samoljublje) kao sebičnost i insistiranje na svojim posebnim i ekskluzivnim pravima, postupcima i zadovoljstvima, bez
obzira na posledice po druge. Suprotno tome je altruizam kao nastojanje da se u
prvi plan stavi drugi i da se oseća zadovoljstvo što se ispunjavaju njegove potrebe,
činiti dobro u interesu drugoga. Ta osobina je skoro potisnuta iz svakodnevnog
života i delovanja ljudi u savremenim uslovima.
2. Moralne dileme savremenog sveta
Moralna kriza je jedan od prvih pokazatelja i značajna dimenzija ukupne
krize i nazadovanja jednog društva kao, i celog sveta (globalnog društva). U
vremenu u kome vlada egoizam, bezobzirna trka za bogatstvom, nametanje
stavova i ideja silom, manipulacija, laž i prevara, sistem vrednosti se menja tolikom
241
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
brzinom da većina građana i grupa nisu u mogućnosti da ga prate. Nastupa stanje
nesnalaženja, zbunjenosti, nepoštovanja normi i pravila. “Pravo” sile zamenjuje moć argumenata, dijalog postaje monolog, pluralizam potreba i interesa biva
nadjačan delovanjem policentrične moći. Očekivanja da će materijalni, tehnički
i tehnološki napredak doneti više humanizma, tolerancije i duhovni napredak,
često su izneverena u savremenom društvu. Tehničko-tehnološki napredak,
pored pozitivnih dejstava, donosi sve više straha, teskobe i nepoverenja za modernog čoveka (terorizam, kriminal, sofistikovana ratna mašinerija, siromaštvo,
imigracije i slično). Postoji i mnoštvo drugih protivrečnosti, nesklada i sukoba
u savremenom svetu, koji utiču na stanje morala i poštovanje moralnih normi.
Protivrečnost i krizu društvenog morala moguće je pratiti kroz nekoliko osnovnih
moralnih dilema savremenog sveta.
Prva velika dilema odnosi se na siromaštvo. Decenijama se na skupovima razvijenih i moćnih zemalja govori o potrebi smanjenja siromaštva u svetu.
Međutim, retko kada se napravi neki značajniji pomak, naznačen u deklaracijama
i stavovima sa tih skupova. Podaci svetskih organizacija govore da danas u svetu
gladuje između 800 miliona i milijardu i dvesta miliona ljudi. Ravnomerniji ekonomski razvoj mogao bi značajnije i brže da smanjuje stopu siromaštva u svetu
kada bi svetski centri moći posvetili više pažnje i aktivnosti tom pitanju. Neka
istraživanja govore da bi za narednih pedeset godina prethodno pomenuta cifra
mogla biti smanjena na pola. Pitanje koje traži odgovor glasi: zašto se svet ne
kreće u tom pravcu?
Razvoj sve sofistikovanijeg naoružanja, sa sve razornijim moćima i masovnijim uništavajućim posledicama po ljude i njihova dobra, sledeća je velika
moralna dilema. Izdvajanja iz budžeta za naoružanje i vojnu opremu kod najrazvijenijih zemalja sveta višestruko prelaze bruto nacionalni proizvod većine zemalja
sveta. Zašto čovek toliko teži da uništi drugoga? Povezano sa prethodnim je i stalno
izazivanje sukoba, kriza i ratova na svim delovima globusa. Posledica toga je razaranje društvenih struktura, uništavanje imovine, žrtve, izbeglice i imigracija.
Sa svih strana stižu upozorenja od kompetentnih stručnjaka i organizacija
o ekološkoj ugroženosti planete Zemlje. Podaci o količini štetnih gasova u atmosferi, zagađenosti voda, šuma, plodnog zemljišta, efektu “staklene bašte” tako su
alarmantni da se pažljivom i zabrinutom čoveku može učiniti da će uskoro doći
do značajnijih poremećaja u atmosferi, biosferi, flori i fauni, a time i sudbina
čoveka postaje sasvim neizvesna. Na drugoj strane zemlje koje su najrazvijenije
i koje su najviše doprinele zagađenju atmosfere nikako da potpišu Protokol iz
Kjota (dogovor o značajnijem smanjenju emitovanja štetnih gasova u atmosferu u
narednim godinama) usvojen još 1997. godine.
Postoji još nekoliko velikih dilema kao što su korupcija koja je toliko prisutna u većini zemalja (uglavnom nerazvijenih i siromašnih) u svetu da potpuno us242
MORAL
porava njihov ekonomski oporavak i razvoj. Zatim terorizam kao najveće zlo koje
se jasno pokazalo početkom XXI veka. Tu su još kriminal, trgovina nedozvoljenim
sredstvima i trgovina ljudima. U svim prethodno pomenutim pojavama, novac,
profit i trenutni ekonomski interesi potiskuju i zanemaruju moral i humanizam.
3.
Poslovni moral
Od samog početka poslovanja i razvoja preduzeća, načina rada i sticanja profita, bogastva i ostalih pogodnosti koje pruža dobro i uspešno poslovanje,
nameće se jedno pitanje – večita dilema: da li poslovanje ima dodirnih tačaka sa
moralom i moralnim delovanjem pojedinaca i grupa? To pitanje se može postaviti
i kao dilema o tome da li bogatstvo neminovno podrazumeva i sumnju, nepoverenje i zavist prema njegovom poreklu, načinu sticanja i gomilanja. Posmatranje
odnosa između poslovanja i etike može se proširiti na način rada, korištenje
prirodnih i ekonomskih resursa, vlasničke odnose, rukovođenje preduzećem,
kvalitet rada, odnos prema zaposlenima, odnos prema lokalnoj zajednici, regiji,
državi. Mnogi će konstatovati da istoriski razvoj ekonomskih odnosa ne ostavlja
mnogo argumenata za tezu da je etika i poslovanje u neposrednoj vezi. Drugi će
pak reći da etika i način rada, pogotovo upravljanja preduzećem i njegovog organizovanja, nemaju ništa zajedničkog. Neki će možda reći da ekonomija nema
nikavu obavezu niti potrebu da bude moralna, a ima i onih koji će, sa dozom
cinizma dodati da ekonomija, po svojoj suštini, ne može biti etična sve i kada
bi to htela i nastojala da bude. Takvi će “dobronamerno” savetovati sve one koji
traže moralno postupanje u poslovanju, “neka idu u crkvu i neka se bave religijom
umesto biznisom”.
Na drugoj strani, postoji mišljenje da poslovanje bez moralnih kriterija i
ekomomija bez etike ne mogu dati trajnije, stabilnije i značajnije rezultate, niti neku
konkretnu zajednicu učiniti srćnom i prosperitetnom. Zbog toga se često govori
o potrebi uvođenja etičkog kodeksa u principe poslovanja, rada i rukovođenja u
svim preduzećima. Tu se još javlja dilema o tome da li je poslovna etika stvar lične
savesti direktora, menadžera, službenika, radnika, ili je to rezultat kolektivnog i
zajedničkog morala neke grupe, zajednice, sredine, društva. U današnje vreme,
označeno kao doba globalizacije, ova dva suprostavljena stava o odnosu između
Zastupnicima ovog stava može se odgovoriti da je crkva sve više krenula ka
biznisu. Navodimo dva karakteristična primera: Papa Jovan Pavle II objavio je 1999.
godine CD pod nazivom Abba Pater sa rep muzikom, gde i sam repuje (CD se odlično
prodavao); drugi primer, na jednom univerzitetu u Britaniji može da se studira crkveni
menadžment.
243
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
poslovanja i etike dobijaju sve više na značaju i traže što potpuniji i urgentniji
odgovor koji će biti potkrepljen svestranijim interdisciplinarnim istraživanjem.
Čini se da je danas ovo pitanje ponovo aktualizovano i ono postaje nezaobilazno,
kako u nerazvijenim zemljama, zemljama u procesu i periodu tranzicije, tako i u
onim narazvijenim ekonomijama i društvenim prostorima. Kako kaže Džon Kosta
(John Costa), poslovni svet je pun skandala od trgovine, banaka, osiguranja do
lažnih troškova menadžera. Mogu se uzeti, kao ilustracija, dva karakteristična
primera koji rečito govore u prilog teze o ponovnom i svakodnevnom propitivanju pojma i značenja onoga što se naziva poslovni moral. To su poznati slučaj poslovnog skandala sa velikom američkom kompanijom Enron, zatim italijanskom
prehrambenom kompanijom Parmalat , koje su prikazivanjem lažnih finansijskih
izveštaja uticale da njihove akcije rastu na berzi. Kada je prevara otkrivena,
akcije su naglo pale, kompanije su propale a akcionari ostali bez novca.
3.1. Značaj poslovne etike
Poslovna etika najbolje dijagnostifikuje i odslikava ponašanje, delovanje i imidž poslovnih ljudi. Nedostatak poslovne etike predstavlja prvi i osnovni
uzrok da će, u “pogodnom” trenutku, u nekom preduzecu, kompaniji ili bilo
kom poslovnom subjektu, doći do izbijanja skandala i poremećaja poslovne atmosfere. U prva dva prethodno pomenuta skandala (Enron i Parmalat) imamo
primer nedostatka etike u samom rukovodstvu preduzeća. Upravni odbor, direktori i glavni menadžeri te dve kompanije nisu poštovali elementarne principe poslovnog morala, jer su prikrivali i lažno prikazivali podatke o finansiskom poslovanju i ukupnom stanju kompanija. Tako je uprava Parmalata prikazala da je
njen neto dug skoro osma puta manji (1,81 milijarde evra) nego što je to kasnije
utvrdila revizija na zahtev suda (14,3 milijarde evra). Slično je postupala, pre
toga, i amerićka kompanija Ernon, koja je takođe prikrivala negativne poslovne
rezultate u svojim redovnim godišnjim poslovnim izveštajima. Uprave ovih kompanija su, iznošenjem friziranih podataka, uticale na zadržavanje i povećanje
vrednosti njihovih akcija na berzi i celokupnog uspeha na tržištu. To je dovelo do
to toga da su mnogi ljudi posedovali akcije koje su imale lažnu vrednost i koji su,
kada je prevara obelodanjena, izgubili znatna finansijska sredstva. Ovo je primer
John Dalla Costa, The Etical Imperative: Why moral leadeship is Good Business, Perseus Publishing, 1998.
U savremenoj literatiri dominira pojam poslovna etika, umesto pojma poslovni moral.
Oni se sinonimno upotrebljavaju. Poslovna etika se upotrebljava i u značenju naučne discipline,
kao i u značenju praktičnog moralnog delovanja i postupaka u oblasti poslovanja i rada.
244
MORAL
nedostatka poslovne etike kod najodgovornijih ljudi, odnosno rukovodstva same
kompanije. Može se reći da je to primer nedostatka kolektivne ili grupne etike.
Posledice pomenutih skandala su velika šteta za kompaniju, gubitak radnih
mesta za zaposlene, potresi na berzi, sumnje u poslovanje drugih kompanija, šteta
kod onih koji su posedovali akcije pomenutih kompanija i porast nepoverenja
u savremene principe poslovanja. Dakle, nije reč samo o direktnoj šteti za pojedine kompanije, već o šteti koja je naneta celokupnoj svetskoj ekonomiji, jer
ekonomija danas deluje po principu “spojenih posuda”, a njeni negativni slučajevi
(krah pojedinih kompanija, skandal, pad poslovanja) izazivaju “domino efekat”
na svetskom nivou. Tako se vrši pritisak na obaranje svetskog “imidža” moderne
ekonomije, dolazi do erozije poslovnog poverenja i socijalnog kapitala kao veoma
važnih elemenata u savremenoj globalnoj ekonomiji. Ništa više nije stvar samo
lokalnih, pojedinačnih i izolovanih poteza, odluka i posledica. Sve se reflektuje
na globalnom nivou.
U slučaju Sosijete Ženerasl banke, imamo primer, pre svega, nedostatka
poslovne etike pojedinca, učesnika u poslovnom procesu (ovoga puta u berzanskom poslovanju). Pojedinac koji ne poseduje elementarne principe lične poslovne
etike, i ima deficit ukupnih moralnih standarda, uvek je spreman da izvrši prevaru,
da stavi svoje lične interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi običajnog
poslovnog morala i ljudskog odnosa, da naruši poslovnu klimu i atmosferu, da
pokoleba druge. Etika pojedinca je gradivni elemenat kolektivne etike, korporacijske etike. Čovek bez lične poslovne etike predstavlja malignu tačku u poslovanju svake kompanije, tačku koja stalno vreba da se proširi i zahvati ceo sistem
kompanije. Nedostatak poslovne etike dovodi do poremećaja uobičajenih tokova
poslovanja, kako u sredini gde se kompanija nalazi, tako i u širem okruženju, a
nekada deluje i na svetske ekonomske i poslovne tokove. Gubitak poverenja u
poslovanje, u preduzeće, u rukovodstvo i slično. Treba naglasiti da je poverenje
danas jedan od ključnih uslova za uspešno poslovanje i razvoj preduzetničke i
poslovne klime na svim nivoima i u svim sredinama. Šta dovodi do gubitka poverenja? Pre svega reč je o prevarama i iskazanim namerama da se ostvari prevara,
kao što je to slučaj u tri prethodno pomenuta primera poslovnih skandala. Što se
više širi potreba za poverenjem i jedinstvenim poslovnim standardima, to se više
otvara mogućnost za različite oblike prevara, skrivenih i nedobronamernih postupaka u poslovanju. Ako se tome doda nedostatak poslovne tradicije, neizgrađane
moralne norme u radu i poslovanju, razoren sitem pozitivnih poslovnih i životnih
vrednosti u narazvijenim sredinama (društvo u tranziciji), kakva je naša, onda se
može govoriti o “eldoradu” za različite vrste prevara i poslovnih skandala.
U januaru 2008. godine mediji su preneli vest da je uhapšen broker Sosijete Ženeral
banke, jer je trgovanjem na berzi, oštetio banku za 4,9 milijardi eura.
245
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Poslovna etika nije samo prisutna u odnosima između kompanija i
okruženja, ona je važna i u odnosima unutar same kompanije. Odnos poslodavaca,
menadžmenta i rukovodstva međusobno, kao i njihov odnos prema zaposlenima u
kompaniji mora se posmatrati kroz prizmu poslovne etike i moralnog postupanja.
Nijedan segment rada i poslovanja, bez obzira na veličinu preduzeća ili poslovnog
subjekta, ne može se zapostaviti i “osloboditi” od brige za etičkim delovanjem i
postupanjem. Recimo, ako je nizak moral zaposlenih u jednom preduzeću (slabo
se zalažu na poslu, nenefikasno koriste radno vreme, česte konfliktne situacije, ogovaranja i podmetanja, iznošenje poslovnih tajni, slaba lojalnost preduzeću), onda
je i najboljem menadžmentu teško da postigne neke značajnije poslovne rezultate.
Protok informacija je važan elemenat poslovne etike. Ako informacije od značaja
za uspeh i pruženje šansi svima u preduzeću zadržavaju i “obrađuju” pojedinci
ili grupe, koji tako stiču prednost nad ostalim zaposlenim, onda je tu izostanak
poslovne etike očigledan. Pokretljivost osoblja unutar preduzeća, uspon u karijeri, mogućnosti dodatnog rada i povećanja zarada, predstavljaju stalni izazov za
primenu ili izostanak principa poslovne etike.
Prethodno su pomenuta tri primera iz svetskog poslovnog okruženja, kako
bi se pokazala univerzalnost potrebe za primenom poslovne etike u savremenoj
ekonomiji. Dakle, nijedna sredina nije imuna na prevare, podvale i skandale u
oblasti poslovanja. Zbog toga se u razvijenom svetu toj problematici poklanja
sve više pažnje (od kompanija do univerziteta). Ipak, ovde želim naglasiti da o
poslovnoj etici treba mnogo više govoriti, i mnogo više je praktikovati u nerazvijenim i tranzicionim zemljama i sredinama, kakva je i naša. Ova tema je u našoj
sredini potpuno zapostavljena, bolje reći, ona je još nepoznata, a rasprava o njoj
(kako naučna tako i kolokvijalna) još uvek “nepoželjna”. U našoj sredini je,
još uvek, “normalno” i “poželjno” poslovanje po netržišnim principima i kriterijima. Argumente za ovu tezu nalazimo u sledećim ponašanjima: oslanjanju na
političke subjekte i centre političke moći u poslovanju; prisustvu nepotizma,
“prijateljstva” i korupcije u zapošljavanju; u povezanosti političkih struktura i
upravljačkih pozicija u javnim preduzećima; u nedovoljno transparentnoj privatizaciji i prodaji državnih preduzeća; u prelivanju državnog kapitala u privatne ruke
kroz neracionalne i štetne (po državna preduzeća) poslove, ugovore i transakcije; u protežiranju privatnih preduzeća na javnim tenderima od strane političkih
stuktura ili uticajnih pojedinaca, i najzad, u brojnim prevarama i aferama unutar
preduzeća (zaposleni– rukovodstvo), kao i između preduzeća na tržištu.
Ako se sada vratimo na prethodni podnaslov i formulišemo ga u pitanje:
zašto je poslovna etika važna?, onda se može konstatovati da prethodne napomene
i primeri upućuju da su brojni poslovni razlozi zbog kojih je etika važna. Ali je
svakoko najvažnije pitanje troškova i štete koje izostanak poslovne etike nanosi
preduzećima, pojedincima, sredini i ukupnim svetskim poslovnim odnosima.
246
MORAL
Izostanak moralnih nazora u bilo kom segmentu poslovanja uzrokuje, direktno ili
indirektno, povećane troškove, gubitak profita i smanjenje zarade, a to smanjuje
konkuretsku sposobnost preduzeća i time narušava njegov ugled u poslovnom
okruženju. Poslovna etika mora biti zastupljena u svim segmentima preduzeća,
kao i kod svih zaposlenih, od direktora do portira. Ali je njeno prisustvo neophodno i u užem i širem poslovnom okruženju. Pravednost, moralnost, ekonomska
racionalnost i koristoljublje stalno se prepliću i mešaju.
1.
2.
3.
4.
.
6.
7.
8.
9.
Pitanja i teme za analizu i razgovor
Značaj kategorije “drugi” u shvatanju morala.
Šta je grupni a šta individualni moral?
Šta znači stav da je moral društvena i istorijska kategorija?
Da li je moral ekonomski uslovljen?
Koje su to moralne dileme savremenog sveta i kako ih ti vidiš?
Šta je to poslovni moral?
Zašto je važna poslovna etika?
Analiziraj poslovnu etiku u svom okruženju?
Navedi primere pozitivnog i negativnom moralnog postupka u poslovanju
Troškove i štetu preduzeću, pre ili kasnije, nanose kako prevare u izveštajima o poslovnom uspehu preduzeća, tako i način pakovanja, etiketiranja proizvoda, zatim prevare u deklarisanju sadržaja proizvoda, načina oglašavanja i reklamiranja, načina rukovođenja, nagrađivanja i
motivacije zaposlenih.
247
XXI
RELIGIJA
1. Pojam i osnovno značenje
R��������������������������������������������������������������������������
eligija se obično shvata kao oblik društvene svesti, kao pogled na svet,
odnosno kao deo kulture. Bez obzira gde je svrstali, ona zauzima jedno od
važnih područja čovekovog života, jer postavlja neka temeljna pitanja čovekove
egzistencije i odgovara na njih. “Religija je prvo pitanje našeg detinjstva i
poslednje pitanje naše starosti” (Ćimić, E. 1984, str. 15). U etimološkom poimanju
religije polazi se od latinske reči religare, što znači povezivati, dovoditi u vezu.
Sveti Augustin je zastupao mišljenje da treba poći od sintagme re-eligere, koja
ima značenje ponovo izabrati, ponovo čitati. Prvo značenje upućuje na čovekov
lični pokušaj stupanja u vezu sa natprirodnim bićem kao nadom i očekivanjem,
nepoznatim i ne doživljenim, dok sv. Augustinov stav upućuje na iskustvo, doživljaj,
potvrdu, saznanje koje je neko već imao i predao ga (zapisao) drugima.
Religija se može shvatiti kao objava Boga, “darivanje” svim ljudima
podjednako dostupnog “metoda” traganja za smislom života, za vrednostima i
postupcima koji će ih učiniti, bar na kratko, srećnim. Religija je istovremeno i
čovekov odgovor na objavu Boga, svojstven samo mislećim bićima. Taj odgovor
znači primanje i prihvatanje zadatog života, ispunjavanje uloga, skrušenost,
poslušnost i odanost nekom ko je nesporan, nedodiriv i neporeciv. Religija takođe
podrazumeva i tradicionalno mišljenje nakupljeno u generacijskom “kodu”
pojedinca ili grupe. Ona je proizvod okolnosti (prostornih i vremenskih) u kojima
se ljudi nalaze, nudeći im utehu i iskupljenje. Religija je prisutna u čovekovoj
svesti i iskustvu kao nadracionalno, nadljusko, umom i razumom prihvaćeno, ali
nikada do kraja shvaćeno (večita tajna). Tajnost (tajanstvenost), mističnost čini
religiju drugačijom od svih drugih područja čovekovog intelektualnog, praktičnog
i racionalnog delovanja. Može se reći da je to jedino područje gde je mešanje
racionalnog i iracionalnog uobičajeno i svakodnevno, a da nije suprotstavljeno
i da jedno drugo ne isključuju. Religija zadire u najdublje, “najtamnije” i
najneizvesnije delove ljudske egzistencije. Religija je istovremeni odnos prema
svetom, apsolutnom, uzvišenom, dalekom, nedokučivom, a ipak svom i jedinom,
bliskom i “nezamenjivom” Bogu.
Sa sociološkog stanovišta proučavanje religije obuhvata dva područja.
1) Objektivno vidljivi svet religije, nešto što je utvrđeno, dostupno, nasleđeno
ponovljivo: svete knjige (Biblija, Kuiran), mitovi, rituali, simboli.
248
RELIGIJA
2) Proces stalnog događanja religije, nešto novo, nepoznato, lično: unutrašnji
doživljaj, osećaj, emotivno stanje, motivi, stavovi, mišljenja. Postoji objektivna
religioznost (institucionalizovana), uglavnom kao kolektivni čin (prisustvo
bogosluženju, liturgija, pričešće, krštenje) i subjektivna religioznost, unutrašnje
individualno stanje čoveka (nemir, nagon) koje ga pokreće da traži zadovoljenje
svojih duhovnih potreba (ili drugih potreba na duhovni način), u nečemu što je
izvan objektivnog sveta. Takođe postoji aktivna i pasivna religioznost.
Najznačajniji zajednički nazivnik religije, bez obzira na vreme i kulturu, jeste njen
pokušaj da posveti (učini svetim) ponašanja i verovanja povezana sa najneposrednijim,
stvarnim, individualnim i kolektivnim opstankom, materijalno i duhovno shvaćenim.
Joakim Wach
Religijska beda je jednim delom izraz stvarne bede, a jednim delom protest protiv
stvarne bede. Religija je uzdah potlačenog stvorenja, duša sveta bez srca, kao što je i
duh bezdušnih prilika. Ona je opijum naroda.
Karl Marx
Religija je upoznavanje naših moralnih dužnosti u obliku božanskih zapovesti.
Imanuel Kant
Religija je jedan (i često najvažniji) od organizatora i regulatora svakodnevnog života
Agneš Heler
.
2.����������������
Koreni religije ���������������
(religioznosti)
Nastanak religije povezuje se sa brojnim uzrocima i njihovim vremenskim i prostornim manifestacijama, tokom razvoja ljudskog roda. Na početku se
∗
Rječnik sociologije i socijalne psihologije, “Informator”, Zagreb, 1978.
249
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
može konstatovati da korene religije treba tražiti u subjektivnoj dimenziji svakog
čoveka. Kako čovek doživljava svoje vlastite mogućnosti, kako shvata sebe kao
biće, kako traga za smislom života. Zatim, kakav je njegov lični odnos prema
svetu, stvarnosti, bližem i širem okruženju. Kakve su čovekove lične potrebe,
interesi i vrednosti. Projekcija svih ovih momenata u čovekovoj psihi usmerava
se ka nekim vlastitim unutrašnjim (otkrivenim ili neotkrivenim) mogućnostima ili
spoljašnoj zaštiti u obliku nade i očekivanja (Bog).
U korene religije možemo svrstati i tradicionalni momenat u životu
svakog čoveka. Čovek nasleđuje određeno stanje, uslove i pravila života koji
utiču na njegovu socijalizaciju, na odnos prema društvu, svetu i životu. U
društvenom nasleđu, tradiciji značajan deo predstavlja religija i religijski način
života i razumevanja pojava u prirodi i društvu, tako da čovek, sve i da hoće, ne
može da se oslobodi ili da promeni zatečene uslove i okolnosti. Porodica kao
najbliže čovekovo okruženje i porodični odgoj, ulaze u krug najvažnijih uslova
prihvatanja (ne prihvatanja) religije kao svesnog (nesvesnog) odnosa prema
svemu što se u čoveku i oko njega dešava. Porodica i porodični odnosi, formiraju taj početni životni stav, pogled na svet i život i sistem vrednosti, koji pojedinca kasnije dugo prati. Okolina, lokalna zajednica takođe može biti jedan
od uzroka pojave, razvoja i prihvatanja religije. Vršnjaci, prijatelji, rodbina i
sugrađani u maloj zajednici imaju blizak kontakt, tako da utiču i usmeravaju
jedni druge. Ako je lokalna sredina više religiozna, onda je realna pretpostavka
da će pojedinac iz te sredine pre prihvatiti takav pogled na svet, nego neko iz
sredine gde je religioznost mnogo manje izražena. Često je pojačano prisustvo
vere uslov da bi se neka sredina blagonaklono odnosila prema svojim građanima
ili prema “novajlijama”, kao i da bi se razlikovala od drugih. To nekada postaje
i značajna (možda i odlučujuća) dimenzija kolektivnog (lokalnog) identiteta,
razlikovanja i rivalstva.
Nagle promene i događaji kroz istoriju (prirodne katastrofe, seobe,
masovne bolesti) takođe uslovljavaju pojačani nastup religijskog verovanja, kao
“jedine šanse” za spas i izlazak iz postojećeg stanja. Mit o “potopu” je najbolja ilustracija te pretpostavke. Tu treba dodati i društvene krize (ekonomske,
političke, moralne) koje su se smenjivale kroz razvoj civilizacije. I danas, u uslovima društvenih kriza, nastupa pojačana faza jačanja i revitalizacije religije i
religijskih verovanja. Brz napredak i razvoj društva često “baca” u okrilje religijskih (verskih) pokreta mase marginalizovanog stanovništva i onih grupa i pojedinaca koji nisu u stanju da prate takav ritam napretka. Oni u veri pronalaze “spas” i
zaštitu od “surove” stvarnosti. Promena i rušenje sistema vrednosti izaziva nesigurnost, nesnalaženje i nestabilnost kod pojedinaca i grupa, jača njihovo nepoverenje u postojeće društvene snage i okolnosti, pa i u samog čoveka. To je pogodna
okolnost i milje u kome se ljudi sve više okreću religiji.
250
RELIGIJA
3.
Osnovne karakteristike i funkcije religije
Jedna od prvih i najznačajnijih karakteristika religije jeste njeno psihološko
dejstvo. Čovek je biće koje ne zna (ne može da sazna), u potpunosti i do kraja
svoje mogućnosti i sposobnosti, ili je često svestan svojih ograničenja i nemoći. I
u jednom i u drugom slučaju on traži pomoć od Boga (“ako Bog da”, “uz pomoć
Boga”, “pomozi Bože”). Čovek time projektuje svoja ograničenja, nesposobnosti
i neizvesnosti u neku tačku koja je nezavisna od njega, pred kojom je nemoćan i
tako “pribavlja” alibi za svoje neuspešno (ili uspešno) delovanje i postupke. ������
Čovek
traži oslonac, zaštitu, podršku i pomoć izvan svojih potencijala i mogućnosti,
izvan sveta, izvan racionalnog doživljaja i stanja oko sebe. On očekuje da mu
Bog “ulije” snagu, znanje i sposobnost kao kompenzaciju za odanost. Sve se tada
prenosi na metafizički nivo komunikacije, nadanja i očekivanja. Religija je oduvek
zasnivala svoje prisustvo u čoveku na principima delovanja na njegovu psihičku i
emotivnu dimenziju. Tako u Bibliji nalazimo poziv ohrabrenja i podrške ljudima:
“dođite meni svi vi koji ste umorni i koji nosite teško breme, ja ću vam pružiti
mir”. Ovaj poziv ljudima pokazuje da ima “neko” ko “brine” za njihovu nemoć i
neuspehe u svakodnevnom životu, ko pruža utehu, mir i “razumevanje” za njihove
teškoće, postupke i neznanja. Što je još važnije, on stoji na “raspolaganju” svima.
Podjednako je blizak svakom biću. U svakom trenutku moguće mu se obratiti,
potražiti pomoć, savet i zaštitu.
Religija, odnosno vera, uspostavlja kontrolu����������������������������
nad čovekovim psihološkim,
posebno osećajnim i umnim aktivnostima. Njegovo psihološko i mentalno stanje
doseže samo do “granice” koju je božija volja odredila. Kako kaže poznati sociolog
religije Glen Vernon, “čovek je u religiji izložen dvostrukoj mogućnosti: da dobije
božiju podršku ili da mu Bog tu podršku uskrati”. Religija dozvoljava čoveku da
proširi ili suzi predstave o sebi samom. Ako je čovek uspešan, “sve mu ide od ruke”,
on stiče predstavu da je Bog na “njegovoj strani”. To mu daje samopouzdanje i
podsticaj za njegove aktivnosti. Suprotno, ako čovek često nailazi na prepreke i
teškoće, bez obzira na vlastiti potencijal (talenat, znanje, rad) on može doći do
zaključka da Bog “ne obraća” pažnju na njega i da su njegove mogućnosti da
nešto više postigne u životu veoma male. Artur Šopenhauer je konstatovao da je
najveća korist od religije što ona, kada joj se predano posveti, na jedan prihvatljiv
i zgodan način ispunjava prazninu i “bljutavost” svakodnevnog života, jer pored
zemaljskog sveta i života, pruža i jedan drugi nevidljivi svet i daje mogućnost da
se ljudi sa puno nade i očekivanja ophode sa bićima onog drugog sveta.
Dve onostrane mogućnosti i predstave o životu i očekivanjima, posle odlaska
sa “ovog sveta” su “raj” i “pakao”. Te predstave su ponekad i orijentir, graničnik
u postupcima i aktivnostima veoma religioznog čoveka. One se često koriste i kao
251
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
metafora za ugodan ili neugodan, sadržajan ili siromašan život čoveka u društvu
i “na zemlji”. Religija za čoveka može da ima i terapeutsko dejstvo. Odlazak na
“ispovesti” i saveti koji se primaju od sveštenika mogu imati isto, ili još uspešnije,
dejstvo kao odlazak kod psihologa ili psihijatra. Međutim, ako čovek sam sebi,
bez pomoći sveštenika, kroz samospoznaju i samoosvešćenje u religiji, može biti
terapeut, onda bi to zaista bilo korisno dejstvo religije u čovekovom životu. Ponekad
čovek doživljava boga i kao poslednje i najsigurnije utočište, odnosno azil. To se
dešava onda kada mu sva druga skloništa i utočišta od svakodnevnih iskušenja, od
teškog, surovog i teskobnog života postanu nesigurna. Možda je budizam najbolji
primer da je čovek u svakodnevnom životu, ustvari samo u “božijem azilu” na
zemlji. Sa psihološkog stanovišta religija se javlja kao činilac koji vrši “selekciju”
ciljeva i uloga koje čovek ima i obavlja. Mnoštvo ciljeva koje sebi čovek postavlja
i uloga koje ispunjava, često dovode do uznemirenosti i frustracija. Religija se
javlja kao prostor gde će čovek potražiti “oproštaj” za neispunjene ciljeve i uloge,
za odustajanje i bežanje od njih (“Bog je tako hteo”). Religija može da “oslobađa”
od straha, tuge, bola ili da pojačava takva stanja.
Religija se javlja kao moralni korektor i nadzor nad čovekovim stavovima,
postupcima i ponašanjem. Bog se doživljava kao vrhovni moralni sudija (“Bog
sve vidi”), koji je nepogrešiv i pravedan. On će proceniti i u pogodnom trenutku
“opomenuti” ili “kazniti” za nepravedne i nemoralne postupke. Ortodoksni
religijski stavovi upućuju na to da pravde na zemlji nema, te da jedino može biti
sigurna (“uvek će stići”) božija pravda. Ljudi se, ipak, pozivaju da vode računa o
svom moralnom integritetu i izgradnji pravedne i na moralu zasnovane zajednice.
Postoji veliki raskorak između onoga šta savremeni čovek može da učini i onoga
šta on hoće i stvarno čini. Tu je sada religija stavljena “na ispit” da pokaže svoju
moć kontrole nad čovekom i njegovim nemoralnim postupcima, da mu nametne
“grižu savesti” kao unutrašnji “limitator” za sve postupke koji nisu u skladu sa
dobrotom, ljubavi i pravdom.
Religija koristi greh kao instrument kojim reguliše moralno ponašanje
ljudi. Greh je sve ono što čovek čini, a što se protivi božijim kriterijima pravde i
moralnosti. Ali kako odrediti gde su granice do kojih dopire čovekovo moralno
ponašanje koje je po božijoj volji. Pošto je moral društvena i istorijska kategorija
(stalno se menja) onda čovek nastoji da “pomeri” granice božije pravde ili da ih
tumači na sebi svojstven način. Tako je čovek stalno u iskušenju da prekorači
granice pravde, morala i dobra i da ode u polje nepravde, nemorala i zla. Religija
je i tu pronašla način i instrument kojim obezbeđuje čovekov povratak “na pravi”
put, a to je institucija pokajanja. Čovek može da “okaje” svoje grehe, da se
“iskupi” kod Boga i da mu bude oprošteno. Ovo je razumljivo za “male” grehove,
nastale nesmotreno i spontano, ali šta reći za mogućnost pokajanja i oproštaja
“velikih” čovekovih grehova (ubistva, kriminal, siledžijstvo, terorizam). Da li
252
RELIGIJA
je uopšte moralno govoriti i praktikovati mogućnost pokajanja za takvu vrstu
grehova? Ako se greh može dovesti u vezu sa značenjem glagola grešiti, onda
prethodni postupci nisu greška nastala kao posledica neznanja ili ne-snalaženja,
kao normalnog ljudskog stanja, već kao namera, plan i rešenost da se učini nešto
što je “dobro” za pojedinca, grupu ili da se to oduzme drugome.
Moralna dimenzija religije predstavlja, u današnjim uslovima, možda
i najslabiju kariku religije kao društvene činjenice i kao pogleda na svet. Ona
ne uspeva da unapredi i podstakne ljudsku vrlinu, kao kriterijum uspeha, sreće i
zadovoljstva. Ne uspeva da smanji stepen sebičnosti, zavisti, zlobe i mržnje kod
savremenog čoveka. Još je Kant upozoravao da kada se čovek rukovodi samo
svojim sklonostima, željama i nagonima, on brine o vlastitoj sreći i zadovoljstvu,
a kad sledi moralni zakon onda brine o vrlini. Njegoš je upozoravao da treba
razlikovati čojstvo kao vrlinu (brigu da se drugome ne nanese nepravda) i junaštvo
kao brigu o vlastitom stanju i integritetu (identitetu). Čini se da u današnjim
uslovima Bog sve manje uspeva da “urazumi” ljude i da ih odvrati od njihovih
loših namera i postupaka.
Religija takođe ima i svoju saznajnu dimenziju kao važnu komponentu
u integralnom sistemu vlastitih normi i pravila. Ona polazi od stava da postoje
neke večne istine i znanja koja se ne dovode u pitanje i koja se samo prihvataju.
Njima se potpuno i bez rezerve veruje. Sa druge strane, religija tumači pojave
i događaje u prirodi i društvu na taj način što sugeriše da se neke stvari mogu
saznati i razumeti jedino kroz veru u Boga i posvećenost njemu. On prosvetljuje
i upućuje na način kako saznati, proširuje granice znanja i mogućnosti saznanja.
On otkriva puteve ka znanju, ali i sprečava da nešto bude otkriveno i saznato,
nešto što treba da ostane nepojmljivo. Zbog toga čovek treba da bude zahvalan
Bogu što je “dopustio” i pomogao da se nešto sazna, dokuči, istraži.
Religija opisuje i tumači pojave i svet oko nas i u nama. Ona zauzima
stanovište da je sve zapisano i dato u svetim knjigama. Treba ih samo razumeti
i poštovati, malo prilagoditi savremenim uslovima i rukovoditi se pravilima i
pogledom na svet i život koji tu “propisan”. Ovo govori o religiji kao zatvorenom
sistemu čija se suština i metod ne mogu shvatiti, samo se forma može i “terba”
pratiti. Zato je religija oblik znanja koji zahteva stalno tumačenje i posrednike,
kako bi se čovek mogao uputiti u neka njena značenja. To pruža priliku da se
razvije ceo sistem posredovanja (institucija crkve) i usmeravanja znanja i saznanja,
da se pokaže da je sve već otkriveno i zapisano, te da ga mogu tumačiti samo oni
koji su institucionalno određeni (sveštenici) i Bogu posvećeni.
Naučna i religijska znanja se bitno razlikuju i u stalnom su sukobu. Naučni
metod je objektivan, počiva na intelektualnoj funkciji, dok je religijski metod
subjektivan, i počiva na osećajnoj i emotivnoj funkciji. Nauka svakim danom,
novim otkrićima i saznanjima, dovodi u pitanje religijska i magijska znanja i
253
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
stavove. Danas su to, svakako, put u kosmos, otkriće strukture genoma, mogućnost
kloniranja. Ipak, treba reći da su ostale mnoge pojave koje nauka nije još uvek
objasnila na dovoljno dobar i uverljiv način. Posebno se mogu izdvojiti sledeće
dve: poreklo svesti i poreklo vasione. Ova i njima slična područja ostaju i dalje
velika “prednost” religije u daljnjem “takmičenju” sa naukom na saznajnom polju.
Ko je “Stvoritelj” sveta i svega u svetu i izvan njega? Da li je dovoljno reći da je
to kosmička energija? Kako to dokazati, potvrditi?
Svakako da je najznačajnija karakteristika religije njena socijalna funkcija
u društvu. Sa sociološkog aspekta važno je postaviti pitanje: kako je religija, nastala
u pretklasnom društvu, uspela da pređe i da se održi kroz sve oblike klasnih i
socijalno podeljenih društava? To je bilo moguće samo dobrim prilagođavanjem
nastalim odnosima i okolnostima kroz istoriju ljudskog roda. Religija je nastala
kao zaštita (utočište) poniženih, eksploatisanih, potlačenih i obespravljenih
socijalnih kategorija. Ona je uspela da pokaže i prikaže njihov položaj “nužnim”
na putu iskupljenja i prelaska u “carstvo božije”, kao oličenje pravde, jednakosti,
mira i spokoja. Na drugoj strani, religija je apelovala na savest i moral bogatih
slojeva društva da se odreknu dela svog bogatstva i ustupe ga siromašnima kako bi
“zaslužili” božiju pažnju i blagonaklonost. Religija se pojavljuje kao najznačajniji
instrument koji je pokušavao da amortizuje socijalne sukobe i nezadovoljstvo
klasnom podelom rada i da ih usmeri ka “božijoj pravdi”. Religija je nastojala (i
uspela) da se nametne kao zaštitnik i predstavnik i siromašnih i bogatih slojeva. U
verskim knjigama i porukama nalazimo stavove koji na vrlo specifičan i prikriven
način opravdavaju bogatstvo i klasno društvo. Tako jedna biblijska poruka kaže
da je Isus rekao, blago siromašnima, njihovo je carstvo nebesko. Ili, pre će kamila
proći kroz iglene uši, nego što će bogati ući u carstvo božije.
Religija je stalno nastojala da amortizuje zahteve siromašnih slojeva
pozivajući ih na trpeljivost, stoičko podnošenje teškoća, odricanje od bogatstva
i ovozemaljskog “raja” i zadovoljstva, razvijajući ideju o siromaštvu kao vrlini
i uslovu za iskupljenje od svih ovozemaljskih grehova. Protestantizam se javio
kao negacija ideje siromaštva kao vrline. Svojom strategijom amortizacije bede i
klasnog položaja vera je uspela da se, u jednom istorijskom periodu, nametne kao
vladajuća ideologija (hrišćanstvo, islam) i državna religija (srednji vek). Viša klasa
je kroz istoriju koristila religiju kao sredstvo da amortizuje zahteve eksploatisanih
za socijalnim i političkim promenama. Može se reći da religija pruža “podršku”
svim socijalnim slojevima: jedni se mole da sačuvaju ono što imaju, drugi se mole
da steknu ono što nemaju.
Osnovna težnja i najviši cilj religije u socijalnom smislu, jeste stvaranje
verske zajednice. Takva težnja se ostvaruje kroz molitve i rituale kao kolektivni
čin u kome se postiže specifičan socijalni kontakt među ljudima, kao i duhovni
“kontakt” sa Bogom. Traga se za iskrenim predanjem Bogu koji daje ohrabrenje,
254
RELIGIJA
pruža zaštitu i spasenje tela i duše. Religijski rituali se koriste kao aktivna strana
religije (pričešće, krštenje, venčanje, pojanje u crkvi, horski zanos). Kolektivni rituali
znače snaženje pojedinca u veri (versku homogenizaciju) i duhovno disciplinovanje
vernika (duhovni trening). U prelomnim, burnim i teškim vremenima crkva još više
koristi kolektivne rituale i propovedi (kroz njih upućene poruke) za privlačenje
vernika. U psihološkom i socijalnom smislu, to je neka vrsta nametanja vere. Na
takav način religija i vera, sve češće, dobijaju odlike ideologije.
4. Podela religije
U teoriji i proučavanjima religije postoji mnoštvo podela i mnoštvo kriterija
na osnovu kojih se izvode podele religije. Ovde će biti prikazane najopštije podele
koje se tiču savremene religije, bez osvrta na istorijski razvoj (prvu pojavu religije
i religijskog doživljaja i opažanja). Jednu od najinteresantnijih opštih podela
religije izvršio je Karl Gustav Jung (švajcarski psihoanalitičar) na: a) istočnjačke
religije koje opisuje kao introvertne, okrenute sebi (čoveku), one traže spasenje u
kontemplaciji (umovanju, razmišljanju, misaonosti, intelektualnosti), bez velikog
institucionalnog posredovanja; b) zapadnjačke religije, ekstravertne (okrenute
prema spoljašnjosti, prema drugom), koje život na ovom svetu shvataju kao
pripremu za onostrani život (večnost, neprolaznost).
Druga velika podela svrstava religije u: a) prirodne (neobjavljene) religije
kao što su taoizam, religije Okeanije, religije severnoameričkih Indijanaca,
šamanizam, šintoizam, afričke religije i slično; b) objavljene religije (“religije
knjige”, religije molitve) kao što su judaizam, hrišćanstvo, islam. To su religije
koje su “date” od Boga, “poslate” ljudima, otkrivene, religije koje se kolektivno
šire, praktikuju i nameću.
Ako kao kriterijum podele uzmemo odnos prema religiji i način
praktikovanja religije, onda možemo konstatovati da postoje dva tipa religije.
Prvo, religija koja se zasniva na veri (uveravanju) u postojanje boga izvan
čoveka i sveta, u boga koji je “otuđen” od čoveka i samo se retkim i izabranima
prikazuje. Molitvom se pokušava uspostaviti odnos u smislu slanja “poruka”
o odanosti i poniznosti. Sveštenici tu posreduju, organizuju, usmeravaju i
upravljaju (“pastiri”), a vernici se vode i usmeravaju da veruju onom što im se
kaže (“stado”). Takve religije (vere) su judaizam, hrišćanstvo, islam, hinduizam.
Drugi tip religije zasniva se na meditaciji. U njima nema verovanja u Boga koji je
negde izvan svega, nedokučiv i nepristupačan, kome se čovek samo obraća preko
posrednika. Tu se kroz meditaciju traga za slikom, “pra-slikom” Boga u sebi. To
255
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
je neka vrsta podsticaja, skupljanja, ohrabrivanja i usmeravanja vlastitih snaga. U
ovim religijama učitelj samo upućuje učenika na duhovni put, kojim on kasnije
samostalno ide. U takve religije spadaju budizam, taoizam, zen-budizam.
5. Š����������������������������������������������
ta��������������������������������������������
za�����������������������������������������
�������������������������������������������
savremenog������������������������������
����������������������������������������
���������������������������
oveka�����������������������
zna�������������������
����������������������
�����������������
i�����������������
vera������������
����������������
(����������
verovati��
)?
Postoje ljudi koji su po svom unutrašnjem osećaju, po svom odnosu
prema svetu i životu, religiozni ljudi, a da nisu vernici, u smislu borbe za veru
(“zagriženi” vernici), tako da je propagiraju i nameću drugima. To su ljudi koji
traže u religiji lični put mira i predanosti osećanjima koji ih (samo pojedinačno)
povezuju sa Bogom kao psihološkom i moralnom zaštitom (grižom savesti), kao
strepnjom i strahom, kao podsticajem i nagradom. Na drugoj strani su ljudi koji
su angažovani i nametljivi vernici, koji nisu shvatili suštinu religije, niti im je do
toga previše stalo. Oni religiju doživljavaju kao “posao”, priliku da se istaknu, da
se nametnu, da se razlikuju od drugih. Oni prave od vere ekskluzivitet za sebe,
porede je sa drugim verama, bore se za nju, propagiraju, puni su simbola i drugih
spoljašnjih i površnih obeležja vere.
.
On to sam doživljava, saznaje, nije potrebno da nekome veruje (po-veruje) ili ne
veruje, tako da ovaj mora da mu nameće uverenja (strah, opasnost, iskušenje).
“Prava” religija otkriva “Carstvo božije” u čoveku, kao njegovu sposobnost,
potencijal, moralni i intelektualni integritet, ono što filozofi označavaju kao bitak,
a dubinska psihologija kao sopstvo (sopstvenost). Takva religija ima cilj da čovek
Neki autori smatraju da islam i konfučionizam dugo nisu prešli na štampane knjige
samo zbog toga da bi sveštenici sačuvali ekskluzivitet da jedino oni znaju da čitaju i tumače
svete knjige.
256
RELIGIJA
u svom konkretnom svetu (ovozemaljskom) dostigne duhovni i moralni rast i
razvoj, mir i zadovoljstvo, da razume i prihvati drugoga, da razvija svoju zajednicu.
Na tome su insistirali mnogi mislioci (K.Jung, L.A.Seneka, Sokrat), posvećenici
(Isus, Buda), naučnici (A.Ajnštaj, N.Tesla). Za njih je pojam boga psihološka
činjenica, psihološki sadržaji koji znače sposobnost čoveka da se odupre pukoj
volji, da pokreće savest, da utiče na raspoloženje i svest, da ima samokontrolu nad
instinktima, nagonima, strastima i požudama.
U tom smeru su i Ajnštajnova razmišljanja o Bogu kada kaže da ne može
prihvatiti nikakav koncept Boga zasnovan na strahu od života, ili strahu od smrti,
ili slepu veru, ali ne može ni dokazati da ne postoji lični Bog. Religija u kosmičkom
smislu ne priznaje ni dogme, ni boga načinjenog u ljudskom liku. Ajnštan tvrdi
da je kosmičko religiozno osećanje najača i najplemenitija pogonska sila naučnog
istraživanja. Jedino dubokoreligiozni ljudi, smatra Ajnštajn, našeg većinom
materijalističkog sveta, su ozbiljni istraživači. Ajnštajn veruje u Spinozinog boga
koji se otkriva u harmoniji onoga što postoji, ne u boga koji se brine o sudbini
i dilemama ljudskih bića. Ovo je još jedan pokušaj da se religija predstavi kao
individualno psihološka snaga koja pomaže da se čovek sam snađe u košmaru
svakodnevnog života, da bude sam svoj vodič. U takvim okolnostima religija ne
bi bila nikakva presija, niti bi potiskivala ostale fenomene i doživljaje sa kojim
se čovek susreće i živi. Ona bi pozivala na jedinstvo unutar bića i u njegovom
okruženju istovremeno. Ona hrabri, snabdeva nadom, željom, zadovoljstvom i
blaženstvom.
6. Ekumenizam i sekularizacija
Ekumenizam potiče od grčke reči ekumena, što ima značenje “vaseljena”,
svet, naseljena zemlja. Ekumenizam označava odnos između crkava i verskih
zajednica koji poziva na dijalog i saradnju. Velike religije, odnosno vere
(teoideologije) često pokreću pitanje uzajamne saradnje i dijaloga kako bi proverili
raspoloženje i namere one “druge” strane, a sve u cilju da se doprinese širenju
vere i “sigurnoj” podeli verskog prostora. Ekumenizam ima i uže značenje, kao
poziv na saradnju i dijalog unutar hrišćanstva (katolici, protestanti, pravoslavlje).
Ekumenizam je uži pojam od verske tolerancije, koja podrazumeva izbegavanje
tenzija i sukoba, poziva na mirnu koegzistenciju svih verskih pravaca i pokreta,
na njihovo međusobno razumevanje i poštovanje.
Sekularizacija je proces postepenog slabljenja uloge crkve i vere u
društvu. To se ogleda u slabljenju delovanja i uticaja na društvene ustanove.
257
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Sekularizacija se pojavljuje u onim sredinama koje se oslobađaju od religijske
dominacije u društvenom životu. Pokazatelji sekularizacije su smanjenje broja
vernika, smanjenje i iščezavanje nekih verskih obreda, verovanje u Boga, ali ne i
u zagrobni život, raj, pakao,
7.
Sekte�
������
Ovde treba napomenuti da postoji i kult, kao manja religijska grupa,
više mističnog i ezoteričnog karaktera. On se zasniva na verovanju u moć nečeg
posebnog (svetlost, tama, vatra, predmet, životinja, misaoni čin, postupak), kao i
na mističnim i tajnim obredima (obred žrtvovanja). Kultovi mogu biti neprimetni
u okolini, izolovani, ali i veoma nametljivi i agresivni.
Uzroci nastanka sekti nalaze se, pre svega, u nezadovoljstvu stanjem u
crkvi (organizaciji i funkcionisanju) i njenim odnosom prema okruženju i društvu.
To se nezadovoljstvo može ispoljiti u zahtevima za reformama crkve, ili bežanjem
od nje i formiranjem posebne verske grupe (zajednice). Postoji i više uzroka koji
potiču od individualnih karakteristika i sklonosti pojedine ličnosti. Psihološka stanja
258
RELIGIJA
i krizne situacije kod pojedinca – emocionalna nesigurnost, umor, neostvarene
želje, teškoće i teskobe u svakodnevnom životu. Potreba za pripadanjem nekome
i traganje za identitetom mogu biti čest uzrok odlaska u sekte koje nude “toplinu”
i zajedništvo. Traganje za smislom života, loše stanje u porodici, nedostatak
prijatelja. Jedan od uzroka je i prisustvo egzistencijalnog straha i apokaliptičkih
očekivanja za koje se ne mogu naći odgovori i uteha u svakodnevnom životu.
Mnoge ličnosti imaju potrebu za duhovnim vođstvom, za čvrstom rukom u
rukovođenju zajednicom, za potčinjavanjem i služenjem autoritetu. Opšte stanje
u društvu (krize, siromaštvo, neizvesnost, besperspektivnost) takođe može biti
jedan od uzroka. Najzad, veoma značajan uzrok ulaska u sektu može biti veština
vođe ( tehnika i taktika) kojom pridobija sledbenike. Reč je o njegovoj “harizmi”,
izgledu (“imidžu”), nastupu i odnosu prema sledbenicima, odnosu prema užoj i
široj okolini, društvu, odnosno njegovom pogledu na svet.
Podela sekti. Postoji više teorija koje razvrstavaju sekte prema različitim
kriterijima. Ipak, većina autora uzima poreklo sekti kao kriterijum njihovog
razvrstavanja. Prema tom kriteriju sekte se mogu svrstati u tri velike grupe.
1) Sekte hrišćansko-judejskog porekla, nastale odvajanjem od glavnog toka
crkve, oslanjaju se na drugačije čitanje (ortodoksnije, fundamentalnije) Biblije,
na proročanstvo i dolazak mesije. One odbacuju crkvene institucije, simbole i
rituale. Pomenućemo nekoliko istaknutih sekti iz ove grupe. Jehovini svedoci su
sekta koju je osnovao bogati poslovan čovek Čarls Teiz Rasel 1874. godine u
Pitsburgu (SAD) pod imenom “Društvo za istraživanje Biblije”. Kasnije (1931)
su promenili ime u Jehovini svedoci. Ime potiče od njihovog stava da Bog ima
svoje vlastito ime (Jehova) i da je to zapisano u Bibliji, a da je ime Bog, Svemoćni,
Spasitelj, Gospod samo titula koja mu se daje. Svi koji svedoče u ime Jehove
nazivaju se jehovini svedoci. Prvi svedoci koji su “poznavali Boga” bili su Avelj,
Avram, Noje, Isak, Jakov, Mojsije, David, Isus. Jehovini svedoci u svom učenju
odbacuju “sveto trojstvo”, besmrtnost duše, pakao, sudbinu, idolopoklonstvo i
instituciju sveštenika. Veruju u uskrsnuće, smatraju da je čovečanstvo nepravedno
i grešno, ali da je Bog ograničio vreme do kada će tako biti i da je blizu kraj
takvom čovečanstvu. Kada dođe kraj čovečanstvu Jehovini svedoci će biti
pošteđeni i nastaviće da vladaju “novim” Svetom. Takvo učenje širi se predanim
radom članova i sledbenika sekte kroz svakodnevne susrete, razgovore sa ljudima
i podelu brošura. Jehovini svedoci odbacuju društvene institucije (vlade, služenje
vojske,), iako to ne pokazuju javno, kako bi se zaštitili od državnih kazni. U osnovi
svog učenja oni su netolerantni i protive se ekumenizmu, jer ne priznaju druge
vere, kao ni verske ni svetovne institucije. Adventisti sedmog dana predstavljaju
sektu koju je osnovao Viljem Miler iz države Njujork, po zanimanju farmer.
Ime su dobili po tome što su subotu uzeli kao sedmi dan i dan adventista. Oni
sebe smatraju crkvom, a ne sektom. Njihovo učenje počiva na stavu da je Hristos
259
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
jedini posrednik između čoveka i boga i da nema sveštenika. Članovi su dužni
da od celokupnih prihoda deset procenata daju crkvi. Od velikog novca koji
se tako skupi grade bolnice, škole, univerzitete, na taj način šire uticaj među
stanovništvom. Treba pomenuti još sektu Mormona, Pokrete novog doba (“new
age”) i Božiju decu .
2) Drugu grupu čine sekte istočnjačkog porekla. One se ne pozivaju na
Bibliju, već na istočnjačke religije. U svom učenju oslanjaju se na istraživanja
i saznanja o svesti, govore o dolasku “svetog učitelja” koji će osnovati jednu
svetsku religiju. Imaju nameru da se prošire (to i čine) na Zapad. Govore o nastajanju “treće civilizacije” (posle materijalizma i hrišćanstva), “duhovne civilizacije”, koja će nastupiti u “novom dobu” (misli se na treći milenijum od Hrista).
Najpoznatiji predstavnici ove grupe sekti su Hare Krišna, Sajentološka crkva,
Crkva ujedinjenja (Sun Mun).
3) Posebnu grupu čine sekte gnostičkog, ezoteričnog porekla. Tu spadaju
razne terapeutske grupe, škole meditacije, grupe za psihičko i telesno vežbanje,
putem koga se oslobađa ono božansko, uspavano i skriveno u čoveku (ličnosti).
Ove sekte se inspirišu i Biblijom i istočnjačkim učenjem. Za sebe tvrde da su
nosioci krajnje istine, ( za razliku od crkve koja skriva istinu) , da imaju lični
doživljaj i iskustvo sa onostranim, tajnim, skrivenim. Najpoznatiji sekte ove grupe
su Ruža i krst, Rozenkrajcerovo udruženje, Organizacija akcione analize (psiho
sekta), Antropozofija (podstiče razvoj misli), Svetska dobra volja (meditacije svake
nedelje, osnivač žena – Elis Bejli), Transcendentalna meditacija, Novi Akropolj.
Ako nije reč o težim psihološkim i mentalnim torturama, sekte iz ove grupe mogu
biti neka vrsta oslobađanja čoveka od pritiska i dominacije “velikih” vera.
U savremenim uslovim sekte šire svoj uticaj i oblike delovanja, stalno
prilagođavaju metode prikupljanja članova i sledbenika. U Francuskoj se svake
godine registruje oko 800 novih udruženja takvog tipa (videti, Žan Vernet, 1997).
Osnovno pitanje koje se danas postavlja, jeste šta doprinosi nastajanju tolikog broja
sekti? Odgovor je vrlo složen (neki od mogućih uzroka su prethodno pomenuti),
ali se može sveti na jednu opštu konstataciju: sekte ubrzano nastaju tamo gde je na
delu neki poremećaj u društvu i društvenim tokovima. Društvo nema mogućnosti
da apsorbuje narasle potrebe, interese, senzibilnost i strahove modernog čoveka.
Zvanična crkva još lošije stoji u tom pogledu. Njena zastarela, stereotipna struktura
i ideologija mogu samo da udalje mladog čoveka, a ne da ga privuku. Sekte ipak
pružaju alternativu društvenim institucijama na planu socijalizacije i traganja za
odgovorima na značajna pitanja iz života pojedinca. Pitanja koja se takođe nameću
jesu: da li su sekte štetna i “opasna” pojava u društvu (mnoge jesu); kako se odnositi prema sektama (zabranama svakako ne!); kako se može sprečiti i prepoznati
štetno dejstvo sekti; kako osloboditi one koji su postali zarobljenici militarističkih
sekti. Mnoge sekte danas, posebno one iz prve i druge gore pomenute grupe, imaju
260
RELIGIJA
osnovni cilj da pribave i gomilaju novac i materijalno bogatstvo, uglavnom u
rukama svojih vođa. Ukupno njihovo učenje i delovanje podređeno je tom cilju.
Istina, većina članova i sledbenika nije toga svesna, jer je zarobljena psihološkom
i ideološkom “maglom” koju sekta “emituje” (posebno njen vođa).
Pitanja i teme za analizu i razgovor
1.
2.
3.
4.
.
6.
7.
8.
9.
Objasnite pojam i značenje religije.
Analizirajte stav K.Marksa o religiji.
Gde su koreni religije?
Karakteristike psihološkog dejstva religije?
Koje su moralne dimenzije religije.
Karakteristike socijalne funkcije religije?
Postoje li sličnosti između religije i ideologije?
Da li su religija i vera istoznačni pojmovi?
Analizirajte manifestacije ekumenizma i sekularizacije u savremenim
uslovima.
10. Koji su uzroci ekspanzije sekti u savremenom društvu?
11. Kako prepoznati štetno dejstvo sekti?
261
XXII RAD, OBRAZOVANJE, ODGOVORNOST
1. Rad kao nužda ili socijalna promocija
Rad je pojava i sastavni deo čovekovog svakodnevnog života. Čovek ima
različito shvatanje, doživljaj i odnos prema radu. Rad se najčešće shvata kao nešto
spoljašnje, nametnuto čoveku, nešto što ga prisiljava, pritiska, primorava. Čovek
stalno teži da pobegne od rada. To je pomalo protivrečna i apsurdna situacija, ako
znamo da je rad stvorio čoveka i njegovu kulturu. Ali tako je još od biblijskog i
mitološkog poimanja rada. Naime, sam čovekov “izgon iz Raja” (Adam i Eva)
značio je upućivanje na rad, kao kaznu za greh koji bogovi nisu mogli da oproste
. Čovek više nije mogao živeti u “raju” kao metafori života bez rada i uživanja u
dokolici, već je morao da radi “u znoju lica svog” i tako pribavlja sebi sredstva za
život. Rad je kod mnogih plemena, naroda i kultura shvatan kao teret i nužno zlo.
Za razliku od toga. neke kulture i stavovi o životu doživljavaju rad kao sredstvo za
afirmaciju i sticanje bogatstva. Kao primer obično se uzimaju protestanti, metodisti i kalvinisti. Oni su (posebno ovi poslednji) rad shvatili kao versku obavezu
kojoj se treba ozbiljno i odgovorno predati, kako naglašava Haralambos (1989).
Rad je svesno organizovana svrsishodna delatnost ljudi radi postizanja nekog
korisnog učinka koji zadovoljava određenu pojedinačnu ili društvenu potrebu. Rad
je osnovni uslov opstanka i razvoja društva i odlučan činilac čovekova izdvajanja
iz životinjskog carstava. Zato je svojstven svakoj ljudskoj zajednici, a ono što se u
različitim istorijskim epohama menja to su uslovi pod kojim se rad obavlja, njegova
plodotvornost i vremensko razdoblje u kojem je čovek radom okupiran.
Ekonomska enciklopedija
Rad obezbeđuje ispunjenje i dalje razvijanje čovekovih potreba. On je
osnovni uslov za razvoj čovekovih potencijala, mogućnosti i ambicija. To se dalje
nastavlja na čovekov odnos prema prirodi, samome sebi i prema drugim ljudima.
Rad je uslov komunikacije, svojstvene samo čoveku kao prirodnom i društvenom
biću istovremeno. Međutim, kako je rad uslov slobode, emancipacije, kreacije i
razvoja čovekovih suštinskih snaga i osobina, tako rad može da bude i sredstvo
porobljavanja čoveka i sputavanja njegovih kreacija, potencijala i slobode. Takav
rad naziva se otuđeni rad. On je zaista čoveku težak i neprirodan. Takva karakteristika ne nastaje iz samog rada kao delatnosti, već iz njegove društvene upotrebe i
karaktera društvenih odnosa koji se zasnivaju na radu i podeli rada.
262
RAD, OBRAZOVANJE, ODGOVORNOST
U uslovima nerazvijenog društva i “neoslobođenog rada”, rad postaje
iscrpljujuće, zaglupljujuće i nehumano robovanje kako kaže H. Markuze.
Bez obzira na društvene uslove rad ostaje jedino sredstvo i mogućnost u
kome će se moderni čovek potvrditi i afirmisati. Jedino preko rada čovek može
zadovoljiti svoje potrebe i interese, izgraditi svoj sistem vrednosti i pribaviti standard i status dostojan čoveka kao ljudskog bića, bića bogatih potreba. Dakle, rad
je uslov i instrument sticanja bogatstva (materijalnog i duhovnog), moći i ugleda
u zajednici, on je uslov socijalne promocije pojedinca i društvenih grupa.
2. Rad i slobodno vreme
Rad je pojava koja deluje na čovekov život, čini ga sadržajnim, srećnim
ispunjenim ili nesrećnim i praznim. U savremenim uslovima on teži da “okupira”
celokupno vreme koje čoveku stoji na raspolaganju. To je zbog toga što se stalno
razvijaju novi oblici i sadržaji rada. Potrebe za radom i stvaralaštvom stalno se
šire. Rad ulazi u sve pore čovekovog života (javnog i privatnog, slobodnog, otvorenog i prikrivenog, intimnog). Na drugoj strani, čovek stalno nastoji da “skrati”
rad (radno vreme) i proširi prostor za slobodno vreme, udaljeno od rada, ili da
učini rad slobodnim i lako podnošljivim kako bi izbrisao još uvek vidljivu granicu
između radnog i slobodnog vremena.
Radno i slobodno vreme se sve više mešaju, često i sukobljavaju. Moderni
rad, njegova dinamika i potreba da se stalno bude “u radu”, proširuju radno i potiskuju slobodno vreme. Nezaposlenost kao masovna pojava savremenog društva
vrši dodatni pritisak na one koji rade da se posvećuju radu i radnom vremenu
na uštrb slobodnog vremena. Moderna tehnika i tehnologija čine rad sve zanimljivijim i “lakšim”, sve se više smanjuje potreba za bukvalnim fizičkim radom a
proširuje potreba za “intelektualnim” radom koji zahteva znanje, obrazovanje, informacije, stalno praćenje promena u profesionalnoj oblasti i usavršavanje prema
zahtevima posla i sadržaja rada.
Budućnost rada je da postane sve fleksibilniji u smislu formi i sadržaja,
da sve više širi prostor za intelektualne, kreativne i stvaralačke aktivnosti, a da
rutinski deo prepušta savremenim elektronskim i digitalnim uređajima. U takvim
uslovima rad će se obavljati sa različitih pozicija i u različito vreme. Čovek će
moći da kreira svoje vreme, da pomera granice radnog i slobodnog vremena, da
ih “ukršta”, da upravlja njima. Rad će u budućnosti sve više poprimati odlike igre,
naslanjati se na igru kao čovekovu spontanu, slobodnu i kreativnu delatnost.
263
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
3. Sociološko poimanje organizacije
Organizacija je pojam i termin koji se često koristi u svakodnevnom
životu modernog čoveka. Tako da se može postaviti pitanje da li je savremeni
čovek biće organizacije. Organizacija je dinamička celina koju sačinjavaju pojedinci i profesionalne grupe povezani aktivnošću koja je usmerena da ostvari
postavljene ciljeve i doprinese vlastitom opstanku i zauzimanju pozicije u
društvenim odnosima. Organizacija počiva na radu, usmeravanju i okupljanju
pojedinaca koji imaju neki cilj a ne bi ga mogli ostvariti bez pomoći drugih.
Organizaciju čine ljudi specifičnih znanja, obrazovanja i mogućnosti koji rade
zajedno na realizaciji zajedničkog zadatka, sa određenom svrhom i očekivanim
rezultatom i efektom.
Organizacija uspostavlja specifične veze među ljudima, drugačije od onih
koje čovek ima u porodici, etničkoj grupi, građanskim zajednicama, pokretima i
klubovima. Za te grupe su važni neki drugi momenti koji privlače i održavaju grupu
na okupu (emocija, jezik, psihologija, kulturna istorija, tradicija, lokalna obeležja
i slično). Kod organizacije, uglavnom, izostaju sva ova obeležja. Prednost dobija
rad, motivacija, usmerenost na jedan cilj i konkretizacija u izvršavanju postavljenog cilja i preuzetog zadatka. Organizacije su trajnijeg karaktera i usmeravaju
se na zadatak, posao i svrhu.
Savremeno društvo je društvo organizacija. Tako se govori o poslovnim
organizacijama, proizvodnim, ekonomskim, finansijskim, sportskim organizacijama, školama, sudovima, vojnim jedinicama i slično. Postoje organizovana i neorganizovana društva. Prva su efikasnija, svrsishodnija, racionalnija, sigurnija,
privlačnija. Druga su troma, neracionalna, neefikasna, dosadna, nepodnošljiva.
Osnovna funkcija organizacije jeste da povezuje ljude i aktivnosti, da pravi
“mrežu” od mnoštva specijalizovanih znanja i aktivnosti, da ta znanja i aktivnosti
učini konkretnim, ciljno usmerenim i produktivnijim.
Najbolje ćemo razumeti suštinu organizacije ako je poredimo sa državom,
porodicom, etničkom ili verskom grupom (zajednicom). Dok se ove poslednje
bave mnoštvom različitih pitanja i problema, često bez većeg efekta i konkretnog rezultata, izgledajući sebi samodovoljne, dotle se organizacija bavi jednim
glavnim, dominantnim pitanjem, koje mora da ima neki rezultat koji će biti lako
merljiv i spolja vidljiv. Po mišljenju P. Drakera, prototip moderne organizacije je
simfonijski orkestar. Može da broji 250 članova, svaki od muzičara je specijalista,
ali svi sviraju besprekorno jer imaju istu partituru i dirigenta. Veliko je pitanje
koliko savremenih, pojedinačnih društava mogu odgovoriti zahtevu modernog
vremena da stvaraju ovakve organizacije.
264
RAD, OBRAZOVANJE, ODGOVORNOST
4. Obrazovanje, informacija, motivacija, odgovornost
Rad i organizacija mogu se potvrditi i realizovati kroz ovaj “magični
četvorougao”: obrazovanje (znanje), informisanost, motivacija i odgovornost.
Obrazovanje ima centralno mesto u svim strategijama i planovima razvoja u
postindustrijskom društvu. Sada je potrebno obrazovanje koje pruža korisna,
primenjiva i praktična znanja što širem krugu građana, za razliku od enciklopedijskog (delimično eklektičkog) znanja koje je bilo prisutno kod uskog sloja
stanovništva u prethodnom periodu, dok široke “mase” nisu posedovale nikakvo
obrazovanje ili su stekle samo elementarnu pismenost (znati pisati i čitati). Da
bi bilo svrsishodno, savremeno obrazovanje proizvodi aktivno znanje, ono nije
samo “opismenjavanje”, nije samo socijalizacija (usmeravanje ka poželjnom
ponašanju), već instrument razvoja sposobnosti, talenta i ambicija svakog pojedinca i cele zajednice.
Danas se formira i razvija “globalno znanje” kao skup mnoštva pojedinačnih
znanja i veština. Savremena tehnička dostignuća, tehnološki procesi, menadžment,
marketing, informacije i mediji imaju jedinstven sistem pravila i standardizovanih
znanja koja se prenose i usvajaju na isti način svuda u svetu, ne zavise od karaktera nacionalnih država, socijalnog i kulturnog obeležja, lokalnih karakteristika
i slično. Globalna znanja su neophodna da bi se čovek lakše snašao, prilagodio,
razumeo i učestvovao u savremenim globalnim procesima, ali da bi, sa istom
odlučnošću, znanjem i razumevanjem, odgovorio i na suprotne izazove (“tribalizam”, “vraćanje” plemenu, etnički sukobi, separatizmi i podele, terorizam i
kriminal). Obrazovana ličnost je zahtev i moto savremenog društva. To društvo
se temelji na znanju, ono je u svim njegovim segmentima. Sve je manja potreba
za rutinskim, stereotipnim, monotonim i nekreativnim poslovima koji traže golu
fizičku snagu. Današnji rad i posao traže obrazovane i kompletne ličnosti. Spojiti
svet intelektualaca i svet menadžera, to je zahtev i zadatak postindustrijskog
društva, poručuje Piter Draker (1997).
Obrazovanje je povezano (nerazdvojno) sa znanjem kao osnovnim
resursom moderne privrede, ekonomskog i svakog drugog razvoja. Znanje kao
neposredan rezultat nauke i naučnih istraživanja svakog dana unosi novi dinamizam u društvene tokove (tehnologija, ekonomija, socijalni odnosi). Znanje
podiže ukupan nivo modernog društva: unapređuje postojeća, zatečena ekonomska i kulturna stanja, koristi nova naučna saznanja, uključuje se u nove proizvode i
rezultate (inovacija). Znanje mora biti produktivno, da proizvodi inovacije i nove
informacije koje se direktno uključuju i unapređuju privredu, tehnologiju, organizaciju. Znanje je visokospecijalizovan proizvod savremene nauke, dostupno
265
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
(kao proizvod) svim subjektima globalnog društva. Znanje unosi novu podelu u
globalnom društvu: jedni “proizvode” znanje (naučne institucije i centri u SAD,
Nemačkoj, Japanu), drugi produktivno koriste znanje kao univerzalno raspoloživ
resurs (Japan, Hong Hong, Singapur); jedni obrazuju kadrove na osnovu savremenog znanja (Indija u oblasti informatike), drugi zapošljavaju obrazovani kadar
kao univerzalno raspoloživi resurs (razvijene zemlje i megakompanije).
Može se reći da je savremeni čovek (čovek XXI veka), ustvari, homo
scientis (čovek znanja). Znanje je njegova osnovna karakteristika, njegov znak
prepoznavanja. Znanje je dinamična kategorija, menja se i napreduje, gomila
(kao bogatstvo). Ko poseduje određena znanja i veštine mora stalno da ih osavremenjuje, unapređuje (stiče nova znanja – inovacije) kako ne bi izgubio korak u
stalnoj trci za znanjem. Istraživači u oblasti obrazovanja upozoravaju da u ovom
trenutku oko 1500 novih obrazovnih profila “kuca” na vrata savremenog obrazovnog procesa i obrazovnih sistema. Da li su oni spremni da to apsorbuju? Šta
to znači za čoveka i njegovu zajednicu? Da li će se njegove frustracije, sumnje i
strahovi povećati ili smanjiti?
Obrazovanje i znanje neposredno se povezuju sa informacijama (sistemom
informisanja). Postoji anegdota koja kaže da moderni menadžer i poslovan čovek
prilikom susreta sa poznanikom, pre upućivanja uobičajenog pozdrava, izgovara
rečenicu: “kakve su tebi informacije potrebne?”; ili, “kakve informacije možeš da
mi (nama) pružiš?”. Ovo nam govori o potrebi za informacijom koja je prisutna
u naše vreme, o značaju informacije i njenom dvosmernom (višesmernom) toku.
Informacija je središte, motorna snaga, energija ekonomskog razvoja, organizacije i institucija savremenog (globalnog) društva. Zbog toga se sadašnje društvo
označava i kao “društvo informacija”. Njegova glavna obeležja su proizvodnja,
prodaja, informacija, znanje. Ta koncentracija stvara polugu (telekomunikacije,
informatika, mediji) koja pokreće i pomera savremene društvene procese i odnose.
Danas sve postaje informacija: proizvodi najprofitabilnijih grana (farmacija, osiguranje, bankarstvo) samo su lepo upakovano znanje i informacija. Novac je više
informacija nego predmet koji “šuška” u rukama ili “zvecka” u džepu. Glavni
stvaraoci bogatstva u naše vreme su informacije i znanje.
Do sada smo više govorili o objektivnim okolnostima i dimenzijama
vezanim za rad, stvaralaštvo i organizaciju, sada će biti više reč o nekim momentima neposrednije vezanim za ličnost i ono što je pokreće da deluje i stvara. Na
prvom mestu javlja se problem motivacije. Čovek je pre svega emotivno biće.
Ljudi veruju da poseduju određene kvalitete, potencijale, vrednosti. Oni očekuju
priznanje od strane drugih za sve pozitivno i korisno što urade. Uočavanje i priznanje kvaliteta i vrednosti od strane drugih (posebno onih od kojih su zavisni), izaziva
osećaj ponosa, a ponos je pokretač motivacije. Ako se ne priznaju rezultati i vrednosti to stvara gnev kod čoveka i de-motiviše ga u daljnjem radu i aktivnostima.
266
RAD, OBRAZOVANJE, ODGOVORNOST
Ako je priznata njegova aktivnost i njegovi rezultati, pojedinac se identifikuje sa organizacijom i zajednicom u kojoj radi, a identitet može da bude
najsnažniji pokretač za nove stvaralačke i predane poslove i angažovanja. Čvrst
identitet sa svojom organizacijom ili vrstom rada stvaraju osećaj sigurnosti, samopouzdanja, samopoštovanja i poštovanja drugih. Motivacije mogu biti različite:
novčane nagrade, uspeh i uticaj kod drugih, unapređenje, sposobnost da se obavljaju specifični poslovi, više slobode i inicijative i slično.
Četvrti ugao u prethodno pomenutom “magičnom četvorouglu” rada i organizacije, predstavlja odgovornost. Odgovornost uspostavlja ravnotežu između
znanja, informacija i motivacije. Bez odgovornosti svaka od pomenutih kategorija
mogla bi da se pretvori u jednostrano, neproduktivno, neobuzdano delovanje sa
pogubnim posledicama po konkretno društvo (naravno i po globalno društvo).
Odgovornost je onaj trenutak u kome se ličnost ili grupa odlučuju da preduzmu
(ne preduzmu) neku aktivnost, postupak od značaja za zajednicu ili društvo.
Osnovno pitanje je kada i kako preduzeti aktivnost, postupiti, odgovoriti na
potrebe, interese i izazove. Kako koristiti raspoložive informacije, znanja i druge
lokalne i globalne resurse savremenog sveta.
Odgovoran pojedinac je onaj koji svoj rad i aktivnosti usmerava ka racionalnim i korisnim rezultatima (inovacije, znanja, informacije, uspeh). Odgovorno
preduzeće je ono koje uvek ostvaruje profit, daje rezultat zbog koga je osnovano.
Odgovorna država, vlada, je ona koja uspešno rešava sve potencijalne sukobe i
krize u društvu, upravlja opštim poslovima u korist i za dobrobit čoveka, građanina.
Bez odgovornosti, moć, pozicija i resursi države pretvorili bi se u silu iznad drugih
(pojedinca, grupe ili društva). Od moći do odgovornosti je veoma složen i važan
put. Obrazovanje, znanje, informacija, rad, samo kroz odgovornost daju doprinos
napretku i razvoju. Suština svakog savremenog rada, posla i aktivnosti jeste da
pitanje “kakva prava imaš (imam)?”, uspešno usmeri (okrene) ka pitanju “za šta
si ti (ja) odgovoran?”
Pitanja i teme za analizu i razgovor
1.
2.
3.
4.
.
6.
7.
Šta možete reći o radu kao socijalnoj promociji?
Pojam i značaj slobodnog vremena.
Šta je suština organizacije?
Značaj obrazovanja za modernog čoveka.
Kakva je uloga informacije u savremenom društvu?
Motivacija i volja kao uslovi rada i egzistencije savremenog čoveka.
kakav je odnos između znanja, moći i odgovornosti?
267
XXIII
ČOVEKOV RURALNI I URBANI ŽIVOT
1. Osnovne karakteristike sela
Selo je jedna od istorijski najstarijih teritorijalno organizovanih ljudskih
zajednica. To je društvena grupa povezana prostorno, ekonomski, socijalno,
tehnički i kulturno. Selo je zajednica prvenstveno vezana za prirodnu, geografsku sredinu i od nje zavisna. Selo karakteriše poljoprivredna proizvodnja i na
njoj zasnovani primarni društveni odnosi, stil i način života, psihologija, kultura
i sistem vrednosti.
Prvi nivo seoskog naselja predstavljao je zajednicu krvnog srodstva, gde
je zemlja bila zajednička. Kasnije se zemlja delila prema veličini porodice. Bilo je
situacija kada je jedan vlasnik posedovao zemlju a drugi su plaćali najamninu za
njeno korištenje. To je bila zemlja koja je osvojena u ratnom pohodu i dodeljivana
najistaknutijem vojskovođi. Prvi oblik organizacije i upravljanja seoskom zajednicom bila je skupština sastavljena od starešina porodica. Drugi nivo seoske
zajednice javlja se u feudalno doba. Tada je selo pripadalo feudalnom gospodaru i preko njega je uspostavljalo odnose i komunikaciju sa širom zajednicom
(državom). Treći istorijski nivo seoske zajednice predstavlja selo u modernom
dobu. Tu rodbinski odnosi nisu jedini ili pretežni aspekt zajednice. Moderno selo
čine raznovrsni socijalni i kulturni slojevi i drugi društveni subjekti (zanatlije,
trgovci, sveštenici, učitelji, državni službenici).
2. Funkcije sela i tipovi seoskih naselja
Selo ima nekoliko karakterističnih i značajnih funkcija. Proizvodna
funkcija podrazumeva karakterističan način proizvodnje i pribavljanja sredstava za život seoskog domaćinstva i ostvarivanja određenih viškova namenjenih za razmenu. Selo je važan ekonomski deo svakog društva, pa i savremenog.
Socijalna funkcija ogleda se u izgradnji specifičnih društvenih odnosa zasnovanih
na poljoprivrednoj proizvodnji, upućenosti ljudi jednih na druge, pomoći, saradnji
i solidarnosti potpuno drugačijoj od urbanih sredina. Selo može da predstavlja
stabilnu zajednicu i time da znatno doprinese i stabilnosti društva (“bogato selo,
bogata država” – tradicionalna izreka). Istina, danas siromašno i neuređeno selo
268
ČOVEKOV RURALNI I URBANI ŽIVOT
(komunikacijski nepovezano) može da predstavlja problem i sebi i da bude teret
za modernu državu. Ekološka funkcija ogleda se u skladnom odnosu stanovnika
sa prirodnom okolinom. Seosko stanovništvo ima prisniji odnos prema prirodnoj
sredini nego urbano. Stalna upućenost i zavisnost od prirode i neposredne životne
sredine nadahnjuje čoveka, podstiče ga da se oseća delom te velike celine, da
humanizuje svoju okolinu. Kulturna funkcija sela ogleda se u čuvanju tradicije,
izvornih običaja i obreda (folklora, umotvorina, rukotvorina) i njihovo prenošenje
na mlađe generacije.
Postoji nekoliko kriterija prema kojim se može izvršiti tipologija seoskih
naselja. Prema prirodno-geografskim odlikama sela su se konstituisala, oblikovala i orijentisala u svom razvoju prema polju, šumi reci, jezeru, moru, te odatle
crpela materijalna dobra i sredstva za egzistenciju. Od tog prostora je zavisila
njihova veličina i karakter. Prema geografskom položaju sela se mogu podeliti u
dve velike grupe:
a) Brdsko-planinska sela najčešće su raširena, kuće su udaljene jadna od
druge, imanje se nalazi direktno oko kuće, sela se sastoje iz više posebnih celina
(zaseoci). Centar sela se računa prema nekom zajedničkom objektu, ranije to je
bio neki verski objekat, danas je to najčešće škola, pijaca, trgovačka radnja.
b) Ravničarska sela sve više liče na urbana naselja (varošice), manje
gradove. Imanja su im odvojena od kuća i zgrada, postoji mogućnost korištenja
savremenih poljoprivrednih (teških) mašina, naselje je snabdeveno trgovinama,
zanatskim radnjama, vodovodom i saobraćajnom infrastrukturom.
Jovan Cvijić u knjizi “Balkansko poluostrvo” pravi podelu na dva glavna
tipa seoskih naselja u tom području: 1) sela razbijenog tipa i 2) sela zbijenog tipa.
Prema veličini sela se mogu podeliti na:
. mala sela (obično u brdsko-planiskim predelima, sa vrlo malo pratećih
objekata i još manje zajedničkih objekata);
2. velika sela (urbanizovana, saobraćaj, vodovod, trgovine, zdravstvene
ustanove, pošte i lokalna administracija);
3. sela sa pratećim objektima, obično odvojenim u posebne celine (salaši,
pojate, katuni, bačije).
Prema tipu gazdinstva sela se dele na:
a) poljoprivredna sela (bave se isključivo poljoprivredom i sav prihod
dobijaju od tog posla);
b) mešovita sela (neki članovi rade van gazdinstva, dobijaju prihode i iz
drugih izvora, uglavnom iz gradskih sredina);
c) nepoljoprivredna sela su blizu većih gradskih naselja, većina stanovništva
radi u gradu i ostvaruje prihode ili se u samom selu bavi nekom nepoljoprivrednom delatnošću (trgovina, servisi, radionice, proizvodni pogoni).
269
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
3. Problemi i perspektive sela u savremenim���������
uslovima
U vreme industrijalizacije i urbanizacije došlo je do masovnog odlaska
stanovništva iz seoskih u gradska naselja. Taj fenomen nazvan je pražnjenje sela ili
egzodus ruralis. On je posebno karakterističan za nerazvijene i zemlje u razvoju,
kao što su zemlje Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope. Došlo je do dvostruke
štete i problema za pojedina društva: sela su naglo ostala bez stanovništva i nisu
mogla da ispunjavaju svoje primarne funkcije, a u gradovima je masovan priliv
stanovnika stvorio socijalne, psihološke, moralne i kulturne probleme. Stvorena je
nova velika socijalna kategorija – radnička klasa, kao protivteža seoskoj klasi. Jedan
od razloga naglog pražnjenja sela jeste i način života (privid lakoće i uspeha) koji
je urbana sredina nudila, posebno posle Drugog svetskog rata. U nekim sredinama
je odlazak u grad bilo i stvar mentaliteta i prestiža, u drugim “bežanje” od teškog
rada i siromaštva. Jedna nemačka izreka kaže, “dok je sela biće i nemačkog
naroda”, što upućuje na demografski značaj sela, na čistotu rase, na skladan život i
značaj zavičaja. Pražnjenje sela u nekim sredinama dovodi do pojave “bele kuge”
(smanjenog prirodnog priraštaja stanovništva), pošto je selo uvek bilo demografski
“rezervoar”. Tu je najzad i problem staračkih domaćinstava koja nisu u mogućnosti
da obavljaju sve poslove koje poljoprivreda i život na selu zahtevaju.
Potrebno je izneti nekoliko osnovnih pokazatelja koji mogu pomoći za
sagledavanje, karakteristika, pravaca kretanja i opšteg stanja sela i seoskih zajednica
u savremenom svetu. Razlike između razvijenosti sela i njihovog ukupnog stanja u
pojedinim delovima sveta tolike su da se skoro ne može izvršiti precizno, pouzdano
i valjano poređenje. Te razlike potiču, pre svega, od nivoa ekonomske razvijenosti
pojedinih država, zatim regiona, pa i kontinenata. Situacija je do te mere heterogena,
da se može govoriti o selima koja se nalaze u stanju klasične zaostale, primitivne, u
najboljem slučaju predindustrijske ruralne zajednice (područje Afrike i neki delovi
Azije), dok na drugoj strani imamo visokorazvijena i urbanizovana sela koja sve
vidljivije poprimaju odlike gradske zajednice (oblast Zapadne Evrope i Severne
Amerike). Između ove dve tačke prostire se čitav spektar ruralnih oblika života i
rada sa pomešanim karakteristikama ova dva pomenuta “ekstremna” slučaja. Dakle,
imamo na jednoj strani sela sa tehnološko-teničkog aspekta na vrlo niskom nivou
(obrada zemlje plugom i motikom), kome odgovara nizak nivo društvenog standarda,
mentaliteta, sistema vrednosti i kulturnog obrasca, dok na drugoj strani imamo
sela sa tržišnim načinom privređivanja, tehnološkom razvijenošću (elektronika,
Švajcarac Arčibald Rajs je boraveći u Srbiji početkom dvadesetog stoleća primetio da će
“srpski seljak radije otići u grad i biti pandur i činovničić, nego ostati na svom velikom imanju i
biti svoj gazda na svome”.
270
ČOVEKOV RURALNI I URBANI ŽIVOT
informatika) i njima odgovarajućim nivoom standarda i sistema vrednosti.
Ako pogledamo Evropu, kao naše okruženje, može se uočiti da postoje
i tu značajne razlike u razvijenosti sela u pojedinim njenim regijama. Tu se
mogu izdvojiti “tri tipa evropske ruralne stvarnosti” (Malešević, 2000: 252). To
su zapadnoevropsko, centralnoevropsko i istočnoevropsko stanje i perspektive
savremenog sela. U zapadnoevropskom tipu sela dominira “deagrarizacija i
deruralizacija”, odnosno viskoindustrijalizovana poljoprivredna proizvodnja i
urbani način života. Tu je selo, kao “socijalna zajednica”, pretrpelo velike izmene.
Savremena tehnološka opremljenost omogućila je nastanak krupnih individualnih
poljoprivrednih proizvođača – farmera, sa velikim zemljišnim posedom i veoma
produktivnom proizvodnjom. Oni imaju zaokružen ciklus proizvodnje, odnosno
“samodovoljni” su i izolovani od drugih takvih i sličnih farmera. Sela se sastoje
od nekoliko takvih farmera koji su potpuno upućeni na svoje kupce i dobavljače i
nemaju interesa ni potrebe da sa drugima grade specifičnu seosku zajednicu, “seosko
društvo”. Dakle, u zapadnom delu Evrope sve više nestaje tradicionalni tip sela kao
socijalne, kulturne i vrednosne zajednice. O tome jasno svedoče i procenti učešća
poljoprivrednog stanovništva u ukupnom stanovništvu pojedinih zemalja i EU u
celini, kao i učešće poljoprivredne proizvodnje u društvenom bruto proizvodu.
Stanje i položaj sela u Centralnoj Evropi je znatno drugačije od zapadnoevropskog. To su države koje su imale socijalistička uređenja (Mađarska, Češka,
Poljska, Baltičke Zemlje), pa je tu zakasnila “deagrarizacija i deruralizacija” sela,
odnosno ukupna modernizacija i na njoj zasnovan ekonomski i socijalni napredak
i razvoj. Ta sela se, zajedno sa ukupnim društvom, nalaze u procesu tranzicije
od kolektivizacije i državnog vlasništva u poljoprivredi ka individualnom radu,
menadžerskoj organizaciji i privatnom vlasništvu. Zemlje Centralne Evrope vrše
ubrzane reforme u poljoprivredi i selu zahvaljujući uspešnom razvoju demokratije
i tržišne privrede u društvu. Iako se proces dekolektivizacije, urbanizacije i privatizacije u poljoprivredi ubrzava, ipak je još dosta problema: još uvek nepovoljna
vlasnička struktura, sitni posedi, nedostatak obrazovanih i stručnih kadrova, ostaci
tradicionalnih shvatanja i sistema vrednosti.
U istočnoevropskim državama selo i ruralni način života nalaze se u
najtežem položaju. Tu su ostale najdublje posledice prethodnog socijalističkog
sistema koji je kroz strogu kolektivizaciju, državni centralistički način planiranja,
birokratsko sprečavanje kreativnosti i preduzetničkog duha, osiromašilo selo i
gotovo opustošio njegove resurse. Zbog toga je proces reformi i transformacije sela
i poljoprivrede ka tržišnom načinu poslovanja veoma spor. Navike i mentalitet iz
Kada je reč o učešću poljoprivrede u BDP onda vidimo da je to kod V.Britanije 1,4%, Danske 2,2%, Španija 5,1%. Do je učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu kod V.Britanije
2,2%, Danske 2,8%, Španija 16,4%. Podaci su iz 1995. godine.
271
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
prethodnog perioda, praćeni pojavom privrednih mahinacija, prevara, korupcije i
direktnog suprotstavljanja promenama (posebno utvrđivanju nosilaca vlasništva i
privatizaciji), dodatno otežavaju proces tranzicije i reformi u državama kao što su
Rusija, Belorusija, Ukrajina i Moldavija. Neka sela u ovom prostoru Evrope, po
svom ukupnom stanju, bliža su selima azijskih, afričkih i latinoameričkih zemalja,
nego urbanizovanom i tržišno razvijenom zapadnoevropskom selu.
Ovde je potrebno nešto reći i o stanju i perspektivama sela u našem neposrednom okruženju (prostor Balkana i ex Jugoslavije). Ovi prostori su još manje
zahvaćeni tranzicijom, savremenim promenama i modernizacijom. Selo je eksploatisano, iskorištavano i zloupotrebljavano od strane vlade, države i radničke klase.
Ono je danas pretežno osiromašeno i dospelo na margine društva. Industrijalizacija,
koja je u nekim delovima ovog prostora ranije započela, nije korespondirala sa
savremenim tokovima naučno-tehničke i ekonomske modernizacije sela i ruralnog
načina života. Stalno se govorilo o oživljavanju sela kroz proces subvencija, stimulacija, kreditiranja i drugih oblika pomoći od strane države, ali je malo od toga realizovano. Selo se ubrzano demografski prazni, posebno ona sela koja su udaljena
od većih gradova i glavnih komunikacija, kao i većina sela u brdsko-planinskim
predelima. U selima u našem neposrednom okruženju na delu je kriza skoro svih
segmenata života i delovanja: socijalnih odnosa, tradicije, porodičnih odnosa, stila
i načina života, kulturnih obrazaca, odnos prema radu i slično. Na osnovu toga se
nameće zaključak da je teško spojiti poznate tradicionalne vrednosti sela ovih naših
prostora, sa vrednostima i zahtevima modernog tržišnog poslovanja.
Postavlja se pitanje šta može pomoći da selo u uslovima smanjenog demografskog priliva održi svoje funkcije značajne za stabilnost celokupnog društva. To
je, pre svega, tehničko-tehnološko unapređenje sela, intenzivnija robno-novčana
proizvodnja, profitabilniji poslovi uz prisustvo menadžmenta i marketinga, razvoj
pratećih službi i institucija (trgovina, poljoprivredni stručnjaci, veterinari, zdravstvena zaštita, škole, banke, objekti kulture).
Takav razvoj sela omogućio bi u zemljama tranzicije apsorbovanje viška
radne snage nastale raspadom klasične industrije. Budućnost sela može se predvideti u koordinatama šire društvene integracije i povezivanja u bližoj okolini (gradska
naselja), širem području (regionalne komunikacije). Korištenje novih tehnoloških
dostignuća za unapređenje poljoprivredne proizvodnje. Globalna informatička i
komunikacijska sredstva koristiće selu za unapređenje poljoprivredne proizvodnje, znanja, obrazovanja, podizanja standarda i kvaliteta života.
U okviru procesa demografskog iscrpljivanja i izumiranja sela primećuju se izvesne paradoksalne situacije: “od 412 vojvođanskih sela procesom depopulacije je manje ili više zahvaćeno
više od 300. Mada svaki drugi stanovnik Srbije živi na selu i mada je od deset naselja njih devet
seoskih, više od 80% privatnih gazdinstava ili nema uopšte aktivnih lica ili nema poljoprivrednika”. (Malešević. 1999, str. 218).
272
ČOVEKOV RURALNI I URBANI ŽIVOT
4.
Osnovne karakteristike grada
Grad je teritorijalna društvena grupa, odnosno tip naselja sa velikom koncentracijom stanovništva na malom prostoru, u kojem se obavlja niz životnih,
ekonomskih, socijalnih, političkih i kulturnih poslova, delatnosti i uloga. Za grad
se još kaže da je to teritorijalna zajednica koja uključuje mnoštvo drugih kolektiviteta (radni, socijalni, etnički, kulturni, prostorni i slično).
Pojava gradova vezuje se za dalekoistočne zemlje i Mesopotamiju i vreme
od pre pet hiljada godina. Ono što je uslovilo pojavu gradova jeste podela rada
i povećanje poljoprivrednih proizvoda, pojava bogatih i vladajućih grupa koje
raspolažu viškom proizvoda i bave se samo upravljačkim poslovima. Primeri
takvih gradova su mesopotamski gradovi-države iz četvrtog i trećeg veka pre
nove ere, zatim starogrčki polisi (grad-država) kao zajednice slobodnih građana.
Prema starorimskoj klasifikaciji postojalo je nekoliko vrsta gradskih naselja:
urbus, municipijum, civitas, forum castrum i oppidum. Samo je Rim bio urbus i
smatran je prestonicom sveta. Prvo svetsko carstvo nazvano je po gradu Rimu. U
Evropi u srednjem veku postojali su “slobodni gradovi” kao naselja sa manjom ili
većom političkom autonomijom. Renesansa u Italiji započinje iz gradova-država
i širi se na ostale prostore Evrope.
Početak kapitalizma obeležava snažan razvoj trgovine, industrije i bankarstva, koncentrisan u gradovima. Moćni i bogati pojedinci pokazuju svoje privilegije
i uticaj gradeći palate, zadužbine i čitave gradske delove (četvrti). U moderno doba
urbanizacija zahvata ceo svet. “Novi kontinenti”, Amerika i Australija – ranije
slabo naseljeni, postaju prostor gde se razvijaju ogromni gradovi kao urbani, finansijski i politički centri. Zemlje kolonije razvile su velike gradove kao centre
vojne, administrativne i trgovačke delatnosti. U nerazvijenim zemljama Latinske
Amerike i Azije razvijaju se ogromni gradovi koji privlače seosko i imigrantsko
stanovništvo. U prigradskim naseljima (neuslovnim i nehigijenskim) gomilaju se
milioni beskućnika i marginalnih slojeva vršeći stalni pritisak na urbanizovane i
civilizovane delove velikih gradova. �������������������������������������������
Karakteristika savremenog urbanog trenutka
u svetu jeste težnja da se grade metropole, megalopolisi i akvapolisi.
Gradovi i varošice su mnogo više od opeke i kamenja. Fizički oblici su samo scenografija za mnoštvo ljudskih drama koje se neprestano odvijaju. Različite aktivnosti
kojima gradska mesta služe kao oslonac 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji, pokazatelj su njihove vitalnosti.
M.Bredšo
273
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Šta uraditi sa tim fabuloznim čudovištem? Razbiti ga u odvojene jedinice, kombinovati
stambena naselja sa poslovnim naseljima? Ulepšati njegov spoljni izgled ne menjajući
ništa suštinski? Ili, pošto se stanovništvo evakuiše, dići gradove u vazduh i izgraditi
nove, po novim planovima i na novim mestima?
R.Mils
Šta karakteriše grad kao specifičnu ljudsku zajednicu? To je specifičan
urbani način života vezan za mali uređeni prostor koji deli mnoštvo ljudi i imaju
prema njemu više obaveza i odgovornosti. Grad karakteriše izvesna suprotnost i
tenzija između sela i grada (ekonomska, kulturna). Gradovi su sedišta ekonomske
moći i koncentracije kapitala, investicija, tehnologija, novih privrednih tokova. U
njima je sedište državne, regionalne ili lokalne administracije, pravnih i političkih
institucija i moći. U gradovima je veoma izražena i lako vidljiva podela na različite
klase i slojeve, bogate i siromašne. Kulturni tokovi u društvu potiču i razvijaju
se iz gradova. Informacije i komunikacije, obrazovanje, mediji, sve je vezano
i upućeno na gradove, u njima se razvija i dalje prenosi i širi. Grad omogućava
koncentraciju kvaliteta, ambicija, talenta, sredstava, kreativnosti i slobode. Grad
je jedna specifična vrsta identiteta za modernog čoveka. Naravno, grad može da
bude (to i jeste) stecište, negativnih i patoloških pojava i pokreta.
5.
Problemi savremenog grada
Urbani problemi velikih gradova sve više dolaze do izražaja. Loši planovi
i predviđanja razvoja gradova uslovili su prenatrpanost i skučenost, nemogućnost
slobodnog i bržeg saobraćaja. Mali stanovi u visokim zgradama podsećaju više
na “golubarnike” neko na kvalitetne ljudske životne prostore. Problemi se javljaju
u snabdevanju zdravom pitkom vodom, apsorbovanju velikih količina otpada,
komunikaciji između prigradskih naselja i gradskog jezgra. Urbanisti, sociolozi
i psiholozi smatraju da su gradovi veličine od 100 do 150 hiljada stanovnika
najpogodniji za zadovoljenje potreba i humanu egzistenciju savremenog čoveka.
U takvim gradovima ne preti opasnost čoveku da se “izgubi” (komunikacijski
i mentalno), a dovoljno su veliki da može da se ostvari koncentracija potrebna
za ispunjenje svih funkcija (ekonomski, tehnološki, kulturni uslovi). Suprotan
primer je Tokio gde 50% zaposlenih provodi dnevno 4 sata u putovanju od kuće
do posla i obrnuto (9 godina tokom radnog veka). Međutim, treba biti oprezan prilikom povezivanja veličine grada sa kvalitetom života u njemu. Nije uvek sigurno
da će mali grad obezbediti sve uslove neophodne za kvalitetan i bezbedan život
savremenog čoveka, kao što ne znači da će to višemilionski grad “automatski”
274
ČOVEKOV RURALNI I URBANI ŽIVOT
uskratiti. Kvalitet života u jednom gradu zavisi, prvenstveno, od njegove strukture
i organizacije njegovih funkcija, kao i od užeg i šireg okruženja.
Socijalni problemi modernih gradova izazivaju
����������������������������
pažnju naučnika i
istraživača, a strah vlada i političkih struktura. Velike razlike između uskog sloja
bogatih i mnoštva siromašnih slojeva uslovljavaju stalno prilagođavanje osnovnih
društvenih funkcija i službi. Potrebe za velikim socijalnim izdacima za ugrožene
i siromašne usporavaju funkcionisanje ostalih gradskih službi i sprečavaju veću
upotrebu sredstava za razvoj drugih gradskih službi. Siromašne četvrti postaju
stecište svih vidova kriminala i asocijalnog ponašanja ljudi. Ekološki problemi daju
posebnu dimenziju sumornoj slici savremenih metropola ( zagađen vazduh, veliki
otpad, malo parkova i zelenila). Patološke pojave su prateći deo svakodnevnog
urbanog života (kriminal, nasilje, maloletnička delikvencija, radikalni pokreti,
prostitucija, lutalice i beskućnici). Prema podacima Svetske zdravstvene
organizacije (SZO) oko 400 miliona ljudi u svetu danas boluje od mentalnih i
neuroloških problema, 180 miliona ljudi koristi psihoaktivne supstance, 140
miliona zavisi od alkohola. U savremenim gradovima se oseća nedostatak slobode
(vremenski i prostorno ograničeno kretanje, rizični delovi grada), što utiče na
psihičko stanje ljudi (fobije, usamljenost, neizvesnost, nesigurnost).
Razvoj gradova, u smislu broja stanovnika, i dalje se nastavlja sve bržim
tempom. Neka predviđanja govore da će uskoro dve trećine svetskog stanovništva
živeti u gradovima. Gradovi postaju unutrašnje “super sile” pojedinih društava.
Podaci govore da u nerazvijenim zemljama 55% prihoda daju gradovi, u zemljama srednje razvijenosti 73%, u visokorazvijenim zemljama 85%. To govori
o njihovoj snazi i značaju u savremenom društvu. Američki globalista Robert
Kaplan predviđa da će snaga gradova toliko rasti da će prekoračiti moć klasičnih,
nacionalnih država. Amerika će do kraja XXI veka ličiti na “labavi savez” dvadesetak ogromnih gradova. Dakle, ponovo se postavlja pitanje izgradnje “novih
gradova-država”. Tokio, Njujork, Šangaj, Sidnej, London, San Paolo, Meksiko,
postaju dominantni u okviru pojedinačnih država i veoma važni u međunarodnim
relacijama. Možda će u budućnosti dolaziti do regionalnog povezivanja gradova
i stvaranja “megagradova”. To predviđanje će možda prvi ostvariti “Portkuver”
(spajanje, Portlanda u SAD i Vankuvera u Kanadi). Kineski urbanisti i planeri već
govore o potrebi izgradnje gradova koji bi imali do 250 miliona stanovnika. Ostaje
pitanje kako će funkcionisati takvi gradovi i kakvi će se problemi u njima pojaviti.
Danas se sve više postavlja pitanje o održivosti velikih gradova u urbanom, ekonomskom, ekološkom, socijalnom i političkom smislu.
“Kao što gradić sa 5-10 hiljada stanovnika može biti ekološki uzorna sredina, tako umrtvljen društveni život, kulturni provincijalizam ili društvena zatvorenost u njemu (naročito ako
dominira neka etnička ili religijska dimenzija) mogu predstavljati jasne elemente za pretpostavku
o ograničenom kvalitetu života” (Pušić, Lj. 2001,str.113.).
275
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Ideja o održivosti planete Zemlje i života na njoj pojavila se, kao zabrinutost i potreba za svesnom i hitnom akcijom, tokom osamdesetih godina XX veka.
Ta ideja podrazumeva dovođenje u sklad ekonomskog rasta, naučno-tehnološkog
napretka, potrošačke logike i psihologije sa očuvanjem prirode i čovekove životne
sredine. Održiv razvoj znači takav stepen svesti koja omogućava da se preuzme
odgovornost za održanje skladnih uslova života i rada od lokalnog do globalnog
nivoa. To dalje uslovljava svakodnevni praktični rad na primeni uslova i principa
održivog razvoja u mikro i makro sredini. Održiv razvoj podrazumeva svest o
realnom stanju stvari u društvu, koje se odnose na interakciju čovek – priroda, te o
mogućnostima i neophodnostima preduzimanja daljih koraka. Projekat održivog
razvoja mora da počiva na savremenim naučnim dostignućima, da uključuje
sva sredstva informisanja i sve oblike edukacije, kako bi se podigao nivo svesti
stanovništva o zajedničkim potrebama, mogućnostima i odgovornosti. Održivi
razvoj znači da ljudi moraju da počnu da se odriču nekih navika i zadovoljstva
koja su išla na štetu drugih ljudi, kao i na štetu prirodne i životne okoline: razvoj
tehnologije; nekontrolisani rast populacije u pojedinim delovima sveta; neumereno korištenje neobnovljivih resursa; nekontrolisani ekonomski rast; profit po
svaku cenu; principe sile i nadmoći u postizanju interesa i ciljeva, zameniti principima saradnje, dogovora i zajedničke odgovornosti za stanje i zbivanje u svetu.
Ako je moguće postići konsenzus o primeni takvih principa u razvoju savremenog
društva, onda bi bilo moguće govoriti o održivom razvoju, odnosno o "održivom
društvu" (Lj.Pušić), kao temeljnom principu izgradnje globalnog društva. Održivi
razvoj se odnosi kako na globalno društvo, tako i na posebna i pojedinačna društva
(uokvirena konkretnom državnom institucijom).
Održivi razvoj povezan je u praksi sa “održivim gradom”, kao osnovnim
elementom u strukturi savremenog društva. Grad i društvo su uzročno-posledično
povezani i isprepleteni brojnim mogućnostima, funkcijama i ciljevima. Održivi
razvoj započinje u konkretnom ljudskom naselju, odnosno naseljenoj ljudskoj
zajednici (ruralnoj ili urbanoj). Urbana zajednica je koncentracija ekonomskih,
političkih, socijalnih i kulturnih odlika i elemenata jednog društva. Zbog toga je
ona “ogledalo” svakog društva, ali i nukleus njegovog održivog razvoja. Grad
Pojam održivosti povezuje se sa “Agendom 21” (A21) koja predstavlja izeštaj “Svetske
komisije za sredinu i razvoj” iz 1987. godine (Komisiju je formirala Generalna skupština UN
1983. godine). Osnovna poruka u izveštaju Komisije upozorava da je delovanje i ponašanje ljudi
ugrozilo životni ciklus planete, te da je potrebno zaustaviti procese koji vode nepodnošljivom i
nesigurnom životu čoveka i razaranju ekosistema. A21 daje osnovne smernice koje upućuju na
neophodne korake u cilju uspostavljanja osnovnih funkcija održivog ratvoja: otpočeti sa procesom
održivog razvoja; smanjiti siromaštvo u svetu; promeniti postojeći obrazac potrošnje; demografski
rast dovesti u sklad sa principima održivosti; unaprediti zaštitu zdravlja ljudi; formirati i razvijati
održiva ljudska naselja. (više o tome u Pušić, 2001:371-384).
276
ČOVEKOV RURALNI I URBANI ŽIVOT
može da doprinese ubrzanom razvoju ideje održivosti, kao što može da je zarobi,
pa i kompromituje. Grad u sebi uključuje sve elemente neposrednih veza i odnosa
među ljudima, njihovu neposrednu upućenost jednih na druge, bliskost, nužnost
kontakta i komunikacije, odnosno neizbežnost bliskog i zajedničkog života i delovanja. Takva društvena grupa, odnosno prostorna zajednica, ima sve preduslove da postane “empirijski relevantan okvir za testiranje najvećeg broja ideja o
održivosti zajednica”(Pušić), odnosno održivog razvoja savremenog društva.
Održivi grad je onaj koji ima odgovoran odnos prema svom prirodnom i
društvenom okruženju, počevši od prirodnih resursa, zatim usklađenosti između
ekonomske efikasnosti i racionalizacije troškova (posebno racionalno korištenje
urbanih prostora), pa do zadovoljenja svih neophodnih potreba stanovnika,
uključujući i one najsiromašnije sojeve. Održivost grada počiva na efikasnim i
racionalnim administrativnim, planskim, ekonomskim i socijalnim elementima.
To podrazumeva da grad racionalno koristi i očuva sve važne resurse u svom
okruženju, da bude razvojan i otvoren, da stvori uslove za savremene čovekove
potrebe bez obzira na svoju veličinu, da razvija participativnos građana u svim
oblastima života grada, da preuzima pozitivna iskustva iz razvoja drugih gradova
bez obzira na njihovu teritorijalnu udaljenost i kulturne karakteristike. Održivi
grad nije onaj koji je zarobljen okvirima prošlosti i tradicije ili kodeksom neke
etnicke i kulturne grupe, niti je to (obavezno) onaj grad koji se odrekao svih elemenata tradicije u ime modernih urbanih, kulturnih i drugih trendova. Održivi
grad je onaj koji stalno unapređuje kvalitet života, kako u svojim okvirima, tako
u svom neposrednom okruženju, zatim na regionalnom nivou, pa i na globalnom
nivou može da pruži pozitivna iskustva i primere. Da bi se sve to moglo ostvariti
potrebno je razviti efikasan sistem upravljanja procesima održivosti grada, koji
će uključiti elemente urbanog, ekološkog, ekonomskog, socijalnog, političkog i
kulturnog života u gradu.
1.
2.
3.
4.
.
6.
7.
Pitanja i teme za analizu i razgovor
Koje su osnovne funkcije sela?
Koji postoje tipovi seoskih naselja?
Šta podrazumeva termin egzodus ruralis?
koje su osnovne karakteristike savremenog evropskog sela?
Koje se promene odvijaju na balkanskom selu?
Analizirajte stanje i perspektive sela u vašem okruženju.
Napravite razliku između pojma grad kao društvena grupa i kao teritorijalna zajednica.
8. Objasnite pojam održivi razvoj?
9. Šta je to održivi grad?
277
XXIV E K O L O G I J A
1. Pojam i značaj ekologije
Reč ekologija prvi je upotrebio nemački biolog Ernest Hekel 1866. godine
u svojoj knjizi Prirodna istorija stvaranja u nameri da se tim terminom označi
jedna posebna grana zoologije koja bi se bavila istraživanjem odnosa između
životinjskih vrsta i njihove neorganske i organske okoline. Smatra se da je i u ovoj
reči koren od grčke reči oikos (kuća, dom). Tragajući u tom pravci, neki koreni
ekologije mogu se naći i u starogrčkoj i rimskoj kulturi (Aristotel, Hipokrat,
Virgilije, Lukrecije).
Ovo prvobitno značenje ekologije postepeno se širilo i usmeravalo ka konstituisanju ekologije kao samostalne nauke. Tako se ekologija u najširem smislu
može odrediti kao nauka koja za predmet proučavanja ima odnos živih bića prema
sredini koja ih okružuje, odnos tih živih bića međusobno u okviru životne sredine,
kao i uticaj sredine na opstanak i razvoj živih bića. Zavisno od vrsta i oblika uspostavljanja pomenutih odnosa ekologija se može podeliti na : ekologiju biljaka,
ekologiju životinja i humanu ekologiju.
Humana ekologija zauzima sve značajnije mesto u sistemu savremenih
nauka. Ona se može shvatiti kao grana ekologije koja proučava mesto čoveka
u ekosistemu, uzajamni odnos i uticaj između čoveka i ekosistema, i posebno
promene koje iz tog odnosa nastaju. Humana ekologija uključuje četiri važne
oblasti čijim istraživanjima se dolazi do potpunijih saznanja o čovekovom odnosu
prema životnoj okolini. Te oblasti su stanovništvo, okolina, tehnologija i organizacija. Znači ekologija se razvija istovremeno i kao prirodna i kao društvena
nauka. To govori o njenom značaju i ulozi u savremenom sistemu nauka, o značaju
njenih istraživanja za očuvanje i prirode i društva.
Istraživanje u oblasti humane ekologije dovode do sociološkog interesovanja za ekološke probleme (položaj i uloga čoveka i društva, uticaj na društvene
tokove) i tako nastaje posebna sociološka disciplina (mikrosociologija) koja se
m�����������������
ože označiti kao Socijalna ekologija. Cilj i zadatak socijalne ekologije jeste
da istražuje probleme koji nastaju u odnosu (sukobu) između društva i prirode,
radne i životne sredine. Saznanja o odnosu čoveka i njegovog okruženja (životne
okoline) treba da doprinesu unapređenju čovekove prirodne i socijalne sredine.
Socijalna ekologija treba da istražuje kvalitet čovekove sredine (okruženja)
kroz naselja, regione, oblasti, kontinente i celu planetu. Treba da ukaže na
mogućnosti ekološke ravnoteže u sadašnjem trenutku i skoroj budućnosti. Na to
278
EKOLOGIJA
upućuje i poznati ekološki slogan: “Misli globalno, deluj lokalno” (konkretno,
u svom neposrednom okruženju). Dakle, sociološki pristup ekologiji (socijalna
ekologija) obuhvata proučavanje čovekove sredine, proučavanje specifičnih veza
između čoveka i njegove životne sredine, njihovog međusobnog uticaja, uzročno
posledičnih odnosa. U teoriji postoji dilema oko samog pojma “čovekova okolina”
ili “čovekova sredina”. Čini se da je obuhvatnija i preciznija sintagma “čovekova
sredina” jer je čovek istovremeno i prirodno i društveno biće, deluje, utiče, stvara,
ali i razara, uništava.
Čovekova prirodna sredina sastoji se od nekoliko bitnih elemenata.
Atmosfera je vazdušni omotač koji obavija zemlju. Hidrosfera predstavlja ukupnost
vodene mase na zemlji i u atmosferi. Litosfera čini zemljište na kome ljudi žive
(tle). Zatim tu su biljke kao proizvođači organskih materija i na kraju, u tom lancu
su i životinje i mikroorganizmi. Tu se upotrebljavaju još i pojmovi neživa prirodna
sredina (atmosfera, hidrosfera i litosfera) i živa prirodna sredina (biljke, životinje
i mikroorganizmi). Termin ekosistem podrazumeva unutrašnje odnose između
organskog i neorganskog dela prirode, fizičkog, hemijskog i biološkog karaktera,
povezanih u jedinstven proces u određenoj okolini. Biosfera predstavlja jedinstvo
svih ekosistema na zemlji. Znači planeta zemlja može se uzeti kao ekosistem. To
je površinski omotač zemlje u kome egzistira živi svet zajedno sa čovekom.
Kao što smo pomenuli osnovne elemente čovekove prirodne sredine,
tako treba istaći i osnovne elemente čovekove društvene sredine. To je konkretno
društvo, zatim društvena klima, društveni odnosi, radna sredina (kombinacija
fizičke i socijalne sredine), sredina u kojoj čovek živi (naselje, socijalni odnosi).
Dakle, čovekova sredina se sastoji od dva bitna dela: prirodne i društvene sredine.
Kvalitet čovekove sredine zavisi od prirodnih i čovekovim delovanjem stvorenih
resursa, od aktivnosti koje se odvijaju u sredini, od mera i sredstava ekološke
politike i uticaja čovekove sredine na ukupan razvoj društva.
2. Pojam ekološke krize
279
SOCIOLOGIJA
3.
dr Ivan Šijaković
Uzroci���������������������������
���������������������������������
i�������������������������
��������������������������
posledice���������������
������������������������
ekolo���������
��������������
š��������
ke������
krize
�����
Kolika je svest o ekološkoj krizi kod odgovornih pojedinaca i grupa
neka posluži sledeća ilustracija. Godine 1991. jedna grupa mladih aktivista
ekoloških pokreta došla je u Ujedinjene nacije kako bi prisustvovala obeležavanju
“Međunarodnog dana planete Zemlje” (22. april). Petogodišnja devojčica koja je
bila među njima donela je jedan komadić papira na kome je pisalo: “ Da nema
Zemlje ne bi bilo ni nas, prema tome moramo o njoj povesti računa. Ona postaje
sve prljavija pa bi bilo dobro da je očistimo”. Ovo upozorenje važi za većinu
neodgovornih pojedinaca i grupa u savremenom društvu. Zbog toga je današnjem
čoveku neophodno da postavi (i pokuša da odgovori) sledeće pitanje: zašto je
Zemlja postala opasno i nezdravo mesto za stanovanje?
U istraživanjima i naučnim raspravama o stanju planete Zemlje uvek se na
prvom mestu pominje nekontrolisan priraštaj stanovništva (demografska eksplozija)
kao jedan od elemenata koji narušavaju njenu stabilnost i skladan razvoj života na
njoj. Demografi ukazuju na brz i neumeren rast stanovništva koji Zemlja neće moći
još dugo da “podnese”. Pre osam hiljada godina na Zemlji je bilo oko 5 miliona
stanovnika, 1850. godine 1 milijarda, 1900. 1,65 milijardi, 1960. 2,99 milijardi,
280
EKOLOGIJA
1980. 4,3 milijarde, 2000. 6,13 milijardi stanovnika. Ako se ovakav trend nastavi,
prognozira se da bi 2050. godine na zemlji bilo 12 do 15 milijardi stanovnika. Kako
organizovati život i rad i upravljati tolikim stanovništvom? Da li će čoveku u tolikoj
“masi” postati “tesno” i nesigurno? Možda su ove prognoze preterane i sa ukusom
“maltusovskog” straha, ali treba da stoje kao upozorenje o problemu ishrane i zadovoljenja ostalih osnovnih potreba i interesa tako naraslog stanovništva i njegovog
pritiska na prirodne i društvene resurse. Neka istraživanja pokazuju da, ipak, dolazi
do “stišavanja” demografskog buma u savremenim uslovima.
Sa demografskim razvojem povezano je pitanje načina ishrane stanovništva
(njenog kvaliteta). Već decenijama se raspravlja o gladi kao svetskom problemu. Statistika pokazuje da danas u svetu gladuje između 800 miliona i 1,2 milijarde ljudi, da svake godine umire oko 30 miliona ljudi od gladi (najviše dece).
Pojavljuje se problem opterećenosti svih resursa (vode, hrane). U nerazvijenim regionima ljudi uništavaju prirodnu sredinu da bi pronašli sredstva za preživljavanje.
Na drugoj strani se postavlja pitanje viškova hrane koji se nekad bacaju zbog
nemogućnosti da se na vreme normalno potroše u ljudskoj ishrani. Tu je i aktuelno
pitanje upotrebe genetski izmenjene hrane (ekološko i moralno pitanje) i njene
uloge u smanjenju gladi u svetu.
Način proizvodnje i ukupna dinamika industrijskog društva idu u suprotnom pravcu od skladnog i humanog odnosa čoveka prema prirodnoj i
društvenoj sredini. Novac, vlast, moć kao paradigma delovanja savremenog
čoveka nužno vode ka destrukciji čovekove sredine. Opsednutost parametrima
ekonomskog rasta i profita stalno narušava potrebnu ravnotežu između ekonomije
i ekologije.
Ako se pogledaju konkretni pokazatelji o zagađenju prirodne sredine,
onda se može primetiti da je atmosfera postala “kanta za otpad”. Svake godine se
tamo “šalje” šest miliona tona ugljenika i drugih otrovnih gasova. Kao posledicu toga imamo zagađenost vazduha u pojedinim lokalnim sredinama (posebno
gradovi), a na globalnom nivou imamo pojavu “kiselih kiša” koje uništavaju
šumska prostranstva i efekat “staklene bašte” koji podiže nivo prosečne temperature na zemlji, što za posledicu ima pretnju da se sve više tope ledene površine
zemlje i povećava nivo mora i okeana. Treba podsetiti i na podatak da 98% vode
na zemljinoj površini ima slan ukus, a samo 2% je slatka voda koja se koristi
za piće i ishranu. Naravno, zagađenje vodenih površina znatno smanjuje ovu
količinu vode pogodnu za ljudsku ishranu. Prema nekim istraživanjima zdrava i
pitka voda postaće sve veći problem narednih decenija. Zapravo, reč je o njenoj
neravnomernoj raspoređenosti i pristupačnosti. Tako, recimo, reka Jangcekjang
u Kini ima vode za svakog stanovnika zemlje dnevno po 567 litara. Poremećaj u
vodnim tokovima može se videti i na primeru moguće “smrti” Aralskog jezera.
Zbog nedovoljnog dotoka vode jezero se stalno povlači i ostavlja velike količine
281
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
peska i soli koje vetar raznosi po okolini i stvara dodatne probleme. Zagađenost
obradivih površina takođe je u fazi alarmantnog stanja (pesticidi, radioaktivni
otpad i druge otrovne materije).
Ubrzana urbanizacija praćena razvojem ogromnih gradova stvorila je skoro
nepodnošljivim čovekov život u njima. Velike količine štetnih materija kruže u
vazduhu koji stanovnici tih gradova udišu. To ostavlja posledice na zdravlje ljudi
(bronhitis, kardiovaskularna oboljenja, mentalni poremećaji). U Meksiko Sitiju
od desetoro dece njih sedmoro ima preterane količine olova u krvi. Ekološka
kriza ne poznaje granice nacionalnih država ili regiona, zagađenje i destrukcija
prirodne sredine šire se u koncentričnim krugovima. Tako nije moguće očuvati
“čistu” Skandinaviju ako vazduh “prljaju” Nemačka i Poljska. Niti je moguća
“čista” Kanada ako je “prljava” Amerika. Ako Indija smanjuje količine ugljendioksida koje idu u atmosferu a Kina to ne čini, onda su efekti mali (ili nikakvi).
Posledica čovekovog neodgovornog odnosa prema vlastitoj sredini vidi se i na
primeru uništavanja ozonskog omotača (“ozonske rupe”) koji direktno ugrožava
čovekovo zdravlje (oboljenja kože, povećana pojava karcinoma).
Čovekov neodgovoran, nedomaćinski i nehuman odnos prema prirodnoj sredini može se okarakterisati kao ekocid (“genocid” u prirodi), posebno
kada je to posledica ratnih dejstava (Vijetnam, Irak). Krajnja posledica ekološke
krize može biti pojava ekoloških imigranata, ljudi koji beže iz svog zavičaja zbog
ugrožene i uništene prirodne sredine.
4. Kako zaustaviti ekološku krizu
Potrebno je angažovanje celokupnog svetskog stanovništva da bi se zaustavilo daljnje ugrožavanje i propadanje čovekove sredine. Međunarodne organizacije prave strategiju i programe zaustavljanja ekološke krize, međutim,
nivo svesti savremenog čoveka je veoma nizak da bi se ti programi prihvatili i
sproveli, a mehanizmi koji bi ga na to privoleli još uvek nisu razvijeni. UN su
usvojile “Program za čovekovu sredinu (UNEP)” još 1972. godine. Donesena je
“Deklaracija o čovekovoj sredini” 1982. godine. O tom problemu brinu se i upozoravaju i druge međunarodne organizacije: MOR (Međunarodna organizacija
rada); FAO (Međunarodna organizacija za poljoprivredu i ishranu); SZO (Svetska
zdravstvena organizacija); i posebno UNESKO. Međutim, nacionalni i regionalni
planovi i programi zaštite čovekove sredine nisu dovoljno razvijeni niti efikasni
da bi pratili međunarodne stavove i poruke.
Većina zemalja u svojim ustavima uključuje stavove o potrebi zaštite
čovekove prirodne okoline. Pravo na zdravu životnu okolinu spada u osnovna
282
EKOLOGIJA
ljudska prava. To ukazuje na potrebu da se podigne nivo čovekove sveti o riziku
koje donose njegove nekontrolisane aktivnosti u prirodnoj i društvenoj sredini.
Prema tome, prvi uslov za zaustavljanje ekološke krize i smanjenje rizika jeste
planetarna briga o očuvanju prirodnog bogatstva i čovekove okoline. Mnoge
vlade i države nisu svesne te zajedničke potrebe (potrebe globalnog društva) i ne
pokazuju spremnost i odlučnost na zajedničku akciju u tom pravcu.
Kako ističe Pol Kenedi (1998), potrebno je u korenu izmeniti pristup
rešavanju ekološke krize i ekoloških problema. Umesto prilagođavanja nastalim
posledicama i promenama, potrebno je preventivno delovanje na uzroke tih posledica. To podrazumeva da se donesu svetski programi: obnove šuma (mlada
šuma apsorbuje 5,5 tona ugljendioksida po hektaru); reciklaža otpada (većina otpadnog materijala se ponovo prerađuje); upotreba recikliranih materijala (papir,
ambalaža); alternativni izvori energije (sunčeva energija, vetar, geotermalni
izvori, nuklearna fizija); globalni raspored tereta ekološkog “odricanja” (bogati
više da daju za ekološku zaštitu).
Ekološka svest predstavlja sledeći uslov zaustavljanja ekološke krize.
Ekološku svest čini skup shvatanja, ponašanja, motiva delovanja, želja i očekivanja
koji se odnose na čovekovu prirodnu sredinu, ona obuhvata ekološko znanje,
ekološke vrednosti i ekološko ponašanje. Za brže i potpunije sticanje ekološke
svesti postoje i određeni objektivni činioci (stepen oštećenja ekosistema, standard,
kvalitet života, ekonomski razvoj, pravni sistem, politički i socijalni odnosi) i
subjektivni činioci (individualne vrednosti, psihološke karakteristike, očekivanja
pojedinca, religijska uverenja, etničke karakteristike, očekivanja od budućnosti).
Sledeći važan faktor zaustavljanja ekološke krize jeste ekološko obrazovanje. To podrazumeva razvijanje senzibilnosti za životnu sredinu i potrebu za
suprotstavljanje ekološkoj krizi, pokretanje ljudi na akciju. Ekološko obrazovanje
treba da bude zastupljeno u više obrazovnih predmeta u školama, da bude što
obuhvatnije i podsticajnije za akciju. Naravno potrebna je i posebna ekološka disciplina (Socijalna ekologija, Humana ekologija). Ekološko obrazovanje i ekološka
kultura su deo opšte kulture jednog društva ili savremenog sveta (globalnog
društva). Ekološko obrazovanje analizira društveni razvoj i govori o održivom
razvoju (ekonomija koja ne ugrožava prirodnu i društvenu sredinu – Černobil
je opomena svim sadašnjim i budućim generacijama). Obrazovanje za ekologiju
treba, isto kao i nauka uopšte, da postavlja pitanja: zašto, kako, koje su alternative postojećem stanju, strategiji, projektu, kako podići kvalitet života i kvalitet
čovekove sredine.
Černobil je grad u Ukrajini gde je 1985. godine došlo do eksplozije u nuklearnoj elektrani. To je imalo velike štetne posledice na ljude i prirodu i u širem okruženju
283
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Da bi sve prethodno imalo smisla i mogućnost da se provede u praksi,
potrebno je da na nivou svake vlade i države postoji jasna i odlučna ekološka
politika. Tu politiku kreiraju i provode kako državne institucije, tako i preduzeća,
naučne institucije (ekološki instituti), stručne organizacije (ekološke agencije). Da
bi se stalno podizao stepen ekološke svesti i odgovornosti u društvu neophodno
je delovanje ekoloških pokreta. Ovi pokreti su najsenzibilnije grupe koje deluju
na svakom mestu i u svakom trenutku. Ekologija, ekološka svest, obrazovanje i
aktivnost predstavljaju značajnu kariku izgradnje globalnog društva.
Pitanja i teme za analizu i razgovor
1.
2.
3.
4.
.
6.
7.
Objasnite pojam i karakteristike socijalne ekologije?
Koja su to osnovna obeležja ekološke krize?
Koji su pokazatelji ekološke krize u savremenom svetu?
Šta čovek može učiniti kako bi se zaustavilo širenje ekološke krize?
Analizirajte stepen ekološke svesti u svojoj sredini.
Analizirajte stav Ulriha Beka o društvu rizika.
Analizirajte stav Ulriha Beka da je danas na delu “solidarnost iz
straha”, kao jedina realno moguća solidarnost.
8. Analizirajte uticaj prirodnih katastrofa na društvo.
284
XXV POLOŽAJ OMLADINE I ŽENA U DRUŠTVU
1. Omladina i društvo
Danas se sve više susrećemo sa problemom određenja i razumevanja pojma
omladina. Postoji više termina koji sinonimno kruže u svakodnevnoj upotrebi i svi
pretenduju da izraze suštinu ili samo neke karakteristike ove specifične društvene
grupe. Najčešće se koriste sledeći termini: mladi, mladost, mlada generacija,
mladalačko doba, tinejdžeri, omladina. UNESKO je na konferenciji o omladini
1968. godine u Parizu preporučio da traba biti oprezan prilikom definisanja omladine i prihvatiti ono određenje koje obuhvata što više različitosti. Kompromisno
je prihvaćeno da taj pojam treba da uključi “mlade” kojim je konkretno društvo
dalo takav status. Starosne granice koje “tolerišu” pojedina društva kreću se od
četrnaeste pa do tridesete godine. Oko donje granice je lakše postići saglasnost
nego oko gornje. Ovako “rastegljiv” period svrstavanja omladine govori o karakteru, mogućnostima, namerama i stanju nekog društva, položaja mladih u tom
društvu i odnosu društva prema mladima.
Psihologija deli omladinu u tri grupe: a) rana adolescencija (14 – 18 godina);
b) pozna adolescencija (18 – 21 godine); c) rana zrelost (21 – 24 godine). Postoji
razlika između termina mladi i omladina. Prvi predstavlja životni ciklus koji je
prirodna kategorija dok drugi termin predstavlja društvenu i istorijsku specifičnost.
Takođe, prvi termin je statistička kategorija a drugi razvojna (promenljiva) kategorija. Sociologija posmatra omladinu kao jednu društvenu grupu koja nosi
izvesna društvena obeležja (ne samo biološka i psihološka): tradiciju, kulturu,
razvoj društva, ugled i uticaj u svetskoj zajednici i slično. Sociologiju interesuje
kakav je položaj omladine u društvu. Da li je društvo “prinudilo” omladinu da
ostane što duže u tom statusu, ili je “požuruje” da što pre “odraste”? Da li su
mladi i koliko zavisni od društva (pritešnjeni njegovim delovanjem) ili mogu samostalno da razvijaju i kreiraju svoju budućnost?
Položaj, uloga ��������������������������������������������������
i značaj omladine u društvu govore mnogo o tipu i
karakteristikama samog društva. Kao društvena grupa omladina formira svoj
“profil” na osnovu ekonomskog razvoja i organizacije društva. Omladina može
biti pretežno aktivna ili pretežno pasivna grupa u društvu. Opšti odnos društva
prema omladini izražava se rečenicom, “na mladima svet ostaje”. Postavlja se
pitanje da li ta teza izražava prirodnu neminovnost smene generacija, istorijsku
nužnost, želju da se smena generacija što bolje ostvaruje ili društveni projekat o
blagovremenom uključivanju mladih u društvene poslove. Svako društvo nastoji
285
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
da omladina preuzme njegove vrednosti, stavove, ideje, tradiciju, stil i način
života. Centri moći nastoje da privuku omladinu i da je usmere u željenom pravcu
(očekivano delovanje).
Postoje tri modela odnosa društva prema omladini, tri načina modelovanja
(oblikovanja) mladih od strane društva. Tradicionalni model podrazumeva da
mladi (omladina) u potpunosti i bez otpora slede uputstva, želje i nastojanje
odraslih, da prihvataju postojeće stanje i ideale, da se pokoravaju tradiciji i
autoritetu, da slave junake, heroje, mitove, da gaje manir poslušnosti kao društveni
ideal. Liberalni model ističe značaj slobode i samostalnosti mladih (omladine), i
upućuje na mogućnost izbora, podstiče na kreativnost i rano uključivanje u glavne
društvene tokove. Liberalizam demonstrira krilaticu: “Izbori se sam” i “Ostaju
samo najsposobniji”. Treći model predstavlja delimičnu autonomiju u razvoju
i uključivanju omladine u društvene tokove. Ovaj model daje omladini izvesnu
samostalnost u izboru, radu i kreaciji vlastitih stavova i projekata, ali često
pokazuje brigu i sumnje u njihove namere i uspeh.
Najčešće se pojavljuju dva očekivana stava omladine prema društvenoj
socijalizaciji i delovanju društva: 1) konformizam (kada mladi sve prihvataju,
uklapaju se, prilagođavaju okolnostima i deluju bez pobune); 2) nonkonformizam
(kada mladi imaju svoj stav, ne prihvataju postojeće stanje bez rezerve i bez
pobune). Ostvarenje pomenutih modela zavisi od toga šta društvo pruža omladini
da bi ona mogla da sledi i podržava određeni tip razvoja i društvenog stanja, ili
da traga za novim i drugačijim. U osnovne uslove koje društvo pruža omladini
spadaju obrazovanje, tip socijalizacije, mogućnost zaposlenja, ukupan ekonomski
razvoj i očekivani standard, kulturni tokovi, politička i socijalna stabilnost,
tolerancija, perspektiva, budućnost. Ako su ovi uslovi raznovrsniji i kvalitetniji,
onda je i odnos omladine prema društvenim tokovima pozitivan i praćen pojačanim
aktivnostima i željom da se što više uključe u sve segmente društva.
Položaj omladine i njen odnos prema društvu povezan je sa procesom
sticanja identiteta. U procesu socijalizacije mladi stiču individualni i kolektivni
identitet. Individualni identitet počinje pitanjima ko sam? Gde sam? Kuda idem?
Šta mogu da uradim? kakav potencijal imam? Da li ću uspeti? Da li sam uspeo?
Odgovor na prethodna pitanja podrazumeva težnju za stalnim preispitivanjem, šta
pojedinac može učiniti, kakav mu je prostor dat, oseća li slobodu delovanja ili
teskobu, kakve su ambicije, znanje, snalaženje i vlastiti uticaj, šta zavisi od njega,
šta zavisi od drugih. Vlastiti identitet podrazumeva i traganje za novim potrebama,
motivima i interesima, vlastitu kreativnost i znanje, potrebu da se bude priznat i
afirmisan, da se nađe svoje “mesto pod suncem”, da se usvajaju, pretežno, duhovne
vrednosti, da se prihvataju isključivo materijalne vrednosti, ili da se nađe ravnoteža
između te dve vrste vrednosti. Kriza individualnog identiteta česta je pojava kod
mladih ljudi, ona posebno može biti podstaknuta lošim stanjem u društvu.
286
POLOŽAJ OMLADINE I ŽENA U DRUŠTVU
Kolektivni identitet polazi od pitanja: Kome pripadam? Kako da se
uključim u grupu ili zajednicu? Šta mogu da učinim i za koga? Ko smo mi? Ko
su oni? Šta je naše? Šta je njihovo? Kakav je naš odnos? Da li smo dovoljno
dobri? Ova pitanja upućuju na neku pripadnost, učešće u kolektivnim akcijama,
usvajanje kolektivnih pravila i kolektivnog sistema vrednosti. Postoje razni
kolektivni identiteti: generacijski, porodični, profesionalni, zavičajni, etnički,
kulturni, verski. Snalaženje mladih (omladine) u “šumi” identiteta zavisi od ličnih
sposobnosti svakog pojedinca, kao i od strogosti pravila koja pojedini kolektivi
nameću. Ostaje večito pitanje do koje mere se identifikovati (poistovetiti)
i angažovati u “odbrani” pojedinih identiteta (odnos emotivna – racionalna
strana). Kolektivni identitet podrazumeva stepen kolektivne svesti o budućnosti
svoje grupe ili zajednice koja se izražava kroz politiku, ekonomiju, socijalne
odnose, ekologiju. Kolektivna svest podrazumeva određenu akciju ili odsustvo
akcije. Prihvatanje kolektivnog identiteta nekada znači i “bežanje” u kolektivni
identitet, jer nije pronađen i ostvaren individualni identitet. Ravnoteža između
individualnog i kolektivnog identiteta predstavlja sve veću teškoću za savremenog
čoveka, posebno za mladog čoveka. Zbog toga je sukob identiteta česta pojava
kod pripadnika mlade generacije.
Postoje razne negativne posledice sticanja i “odbrane” identiteta kod
omladine. Jedna od njih je i socijalni parazitizam (inertnost, lenjost, ravnodušnost,
asocijalnost, odbacivanje, konfliktan stav). Druga negativna pojava jeste socijalno
devijantno stanje koje se može ispoljavati na dva načina: 1) unutrašnje devijantno
stanje (usamljenost, alkoholizam, depresija, narkomanija, samoubistvo) i 2)
spoljašnja socijalna devijacija (nasilje, kriminal, terorizam).
2.
Položaj žena kroz istoriju
287
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
U antičkim gradovima žena je bila ograničena na kućne poslove, tako
počinje proces udaljavanja žena iz oblasti javnog života, od centara ekonomske
i političke moći. To je pomalo paradoksalna situacija ako se ima u vidu da je
grčka mitologija obilovala likovima ženskih božanstava. Pojavom monoteističkih
religija i svemoćnog Boga u liku muškarca, koji se “javio” muškarcu, degradacija
žena silazi na najnižu tačku. Biblijsko predanje kaže da je bog stvorio ženu tek
posle stvaranja sveta, od “Adamovog rebra”. To govori mnogo o odnosu prema
ženi i njenom položaju u sredini kojom dominira religija. Svedočeći o položaju
jevrejske žene u vreme kada je Isus iz Nazareta imao pet godina portugalski
nobelovac Žoze Saramago ispisuje ovu rečenicu: “bolje bi bilo da zakon završi u
plamenu nego da bude poveren ženi”.
U predfeudalnom periodu (V – IX vek) ženama su uskraćena glavna,
značajna i uticajna prava. Na primer pravo da mogu ući u crkvenu hijerarhiju
(da budu biskupi). Ženama je ostao prostor da učestvuju u formiranju manastira
i da šire hrišćansku veru. Kao opatice, kraljice, princeze one su učestvovale
u obrazovanju dece, bavile se misionarenjem i preobraćanjem u hrišćanstvo.
Početkom feudalne epohe (X i XI vek) žene su povratile deo svoje moći, naravno
samo odabrane i one koje su imale posebne uslove (supruge, sestre i kćeri kraljeva
i prinčeva). Vizantija se posebno izdvajala po broju kraljica i učenih žena koje su
se bavile društvenim poslom. Teodosijeva žena Evdokija reformisala je vizantijski
univerzitet, Ana Komin je osnovala školu medicine 1083. godine i predavala u
njoj. Vrhunac feudalizma (XII do XV vek) dovodi ponovo do udaljavanja žene
iz javnog života. Celibat u katoličkoj crkvi, formiranje centralizovanih država u
kojim se pojavljuju stalne državne službe poverene muškarcima, razvoj trgovine,
državnih škola, dovode do udaljavanja žene iz tih oblasti. U svim oblastima života
i delovanja (ekonomija, vera, politika) uloga žena se sužava, ali one ne pristaju
na takav položaj bez otpora. Inkvizicija je poslala hiljade žena na lomaču pod
izgovorom da se bave vradžbinama (period poznat kao progon “veštica”). O toj
surovosti svedoči i podatak da je babicama bilo zapoveđeno da prilikom porođaja
žrtvuju žene a ostavljaju dete. U to vreme su ženama ukinuta i prava nasleđivanja,
tako da su ostajale potpuno obespravljene.
U doba renesanse žene pokušavaju da povrate svoja prava. One počinju
postepeno da uzimaju učešće u umetničkom i kulturnom stvaralaštvu tog perioda,
ali često bez prava priznavanja njihovih dela (anonimni umetnici ili je delo
bilo poznato pod imenom nekog muškarca). Tek razvojem buržoazije (XVII i
288
POLOŽAJ OMLADINE I ŽENA U DRUŠTVU
XVIII vek) žene uzimaju učešća u društvenim poslovima (trgovina, zanatstvo).
U devetnaestom veku žene postaju značajna radna snaga, odnosno značajan deo
radničke klase. To predstavlja prvi masovniji izlazak žena na društvenu scenu.
One počinju da se bave humanitarnim i dobrotvornim aktivnostima. Tada u
Francuskoj nastaje prvi feministički pokret koji se bori za politička i ekonomska
prava žena. Ubrzo se formira i prvo međunarodno udruženje žena (Međunarodni
savet žena – International Council of Women – ICW) u Vašingtonu 1888. godine,
kome prisustvuje 66 žena (8 iz Evrope). Dvadeseti vek označava početak borbe
žena za njihova celokupna prava. Pre svega one se bore za politička prava (samo 21
zemlja u svetu posle Prvog svetskog rata davala je ženama pravo glasa). Revolucija
u Rusiji donela je nadu i podstakla dalju borbu za prava žena širom sveta. Nalet
fašizma u prvoj polovini dvadesetog veka ponovo je degradirao položaj žena i
poništio sve rezultate koje su do tada postigle u procesu oslobađanja i emancipacije.
Posle Drugog svetskog rata počinje ponovna borba za prava i položaj žena. U
periodu od 1965. do 1980. godine razvija se neo-feministički pokret koji traži
rušenje granica između privatnog i javnog života, učešće žena u oblasti kulture,
obrazovanja, pravo na rad i jednaka prava u radu, učešće u političkom životu.
3. Oblici potiskivanja žena u savremenom društvu
Bez obzira na značajan napredak u emancipaciji žena do koga je došlo u
drugoj polovini XX veka, ipak se može konstatovati da i dalje ostaje dosta prostora gde ženama predstoji naporan i dug put da se izbore za ravnopravan status
sa muškarcima. One su i dalje potisnute iz glavnih društvenih tokova u mnogim
zemljama savremenog sveta. Uzrok takvog stanja je u neravnomernoj raspodeli
moći u društvu, a izvor velikim delom u tradicionalnoj kulturi, patrijarhalnoj
svesti i ekonomskoj nerazvijenosti društva.
Potiskivanje žena počinje još pre njihovog rođenja (u fetusu). To je uglavnom “psihičko” potiskivanje kroz želju da se rodi “muško” dete, da bude
“prvo muško”. Postoje i primeri fizičkog uklanjanja, kada se ultrazvukom utvrdi
da majka u svojoj utrobi nosi ženski plod. Sa takvom “dobrodošlicom” u patrijarhalni svet nastavlja se njeno potiskivanje i u detinjstvu (prednost muškom detetu,
“ženski” poslovi, “žensko” vaspitanje, kraće školovanje).
Brak se nekada pojavljuje kao negacija slobode i autonomije žene. Nekim
ženama je to nastavak potiskivanja iz prethodnog perioda, dok kod žena koje su
odgajane u tolerantnijim uslovim to može da bude kulturni “šok” i izvor frustracije.
Žena u braku dolazi u različite vidove zavisnog položaja. U Indiji se i danas, u
289
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
velikom broju slučajeva, brak smatra kao prilika da muškarac ostvari dobru i laku
zaradu zbog tradicije da žena mora da donese veliki miraz. U Pakistanu postoji
“zločin radi časti” , pojava da muškarci ubijaju supruge (nekada čak i sestre i
kćeri) ako se posumnja u njihovo neverstvo. Istraživanja su pokazala da je to
uglavnom izgovor za nasilje koje se provodi nad suprugama. U osnovi toga stoji
ideologija verskog fanatizma i integrizma. Mnoge žene stupanjem u brak postaju
“nevidljive”, odsustvuju iz javnog života, zarobljene rađanjem, odgojem dece i
kućnim poslovima, odnosno posvećene i potčinjene muževljevim zahtevima i
navikama. U svetu još uvek ima zemalja u kojim se toleriše poligamija kao oblik
bračnog života. Zarobljenost žene u porodici je česta pojava koja se susreće u
svim savremenim društvima, bez obzira na njihovu ekonomsku i kulturnu razvijenost. Razlog takvog stanja nekada je nedostatak ambicije kod žene da se izvuče
iz neuspelog braka, a nekada žena “dobrovoljno” robuje ambicijama muža (žrtvuje
svoju karijeru da bi pomogla mužu), a nekada je podređena deci ( sve neostvarene
ambicije projektuje na decu, posebno kroz “kult maminog sina”).
Ekonomsko potiskivanje žene ogleda se u njenoj zavisnosti od muža i
njegovih primanja u slučajevima gde su žene nezaposlene. Kod zaposlenih žena
često se dešava da su slabije plaćene od muškaraca za isti posao koji obavljaju.
Žene su često i rezervna radna snaga jer čine većinu među nezaposlenima. U nerazvijenim zemljama žene su podvrgnute višestrukoj eksploataciji (teški poslovi,
dužina radnog vremena, slabo plaćen posao). Sve je češća pojava ponižavanja
žena na radnom mestu (pritisci i zlostavljanje). Danas je sve češća “upotreba”
žena od strane kompanija i agencija kao sredstva za sticanje bogatstva i profita
(“šou” biznis, reklamne svrhe, manekenstvo, sport).
Potiskivanje žena u savremenom društvu nastavlja se u političkom životu.
Pokazatelji za to su neravnomerna i neproporcionalna zastupljenost žena u partijskom rukovodstvu, parlamentima, izvršnoj i upravnoj vlasti. Sam izborni sistem je
polno neproporcionalan i nepodesan za šire učešće žena prema njihovom broju u
biračkom telu. U tom pogledu postoji veliko nepoverenje u mogućnosti i namere
žena da obavljaju poslove od zajedničkog interesa. Žene su uglavnom “udaljene”
od centara političke moći i uticaja, što dodatno pojačava njihov politički hendikep
u društvu, tako da i njihovo formalno povećano učešće u izbornim procedurama
Podaci ukazuju da je tokom 1998/1999. godine u Indiji 13 000 žena bilo predmet nasilja
zbog “nedovoljnog” miraza (zahteva za “dopunom” potrošenog miraza). Jedna indijska feministkinja tvrdi da je taj broj obuhvatio samo one slučajeve koji su prijavljeni vlastima a da je pravi broj
nekoliko puta veći.
Afrička država Mali može se uzti kao primer gde muškarci imaju najmanje po dve žene,
oko 60% žena u dobi do 49 godina živi u poligamiji (u zemlji vlada muslimanska vera). Žene rade
teže poslove, muškarci uglavno pecaju i lenčare na obali. Sa dvadeset godina starosti žene već
imaju po četvoro dece.
290
POLOŽAJ OMLADINE I ŽENA U DRUŠTVU
ostaje nedovoljno i biva lako marginalizovano. Pojava i aktivnost različitih ekstremnih ideologija i pokreta (nacionalizam, neofašizam) stvara posebno nepovoljne uslove za šire učešće žena u politici.
Neravnopravnost u kulturi daje još jednu dimenziju ukupnom udaljavanju žena od glavnih društvenih tokova. Ako se pogledaju brojne nagrade koje se
dodeljuju u umetnosti i književnosti, zapaža se da ih retko dobijaju žene. Čak i
Nobelova nagrada za književnost veoma retko je došla u ruke ženi piscu. Odavno
je rasprostranjena lažna dilema i podela na “žensku” i “mušku” književnost. Sama
ta podela govori mnogo o odnosu prema ženi uopšte, a posebno prema ženi piscu.
Žena je često prototip nemorala i nepouzdanosti u filmovima i književnim delima.
Tradicionalna kultura razvija mit o muškarcu kao heroju, spasitelju, mesiji, vođi.
Na planu igre kao sastavnog dela kulture postoji podela na igre koje su “dopuštene”
ženi i one koje nisu. Žena se na drugoj strani kroz igru predstavlja kao “predmet”
za zabavu i razonodu. Na “žensku” igru se ne gleda kao na kreaciju, slobodu,
uzvišenost, neponovljivost, već kao na trenutnost, prolaznost, emociju i strast.
Obrazovanje je proces u kome se ostvaruje promocija i uspon žene u
društvu. To je jedini siguran instrument njenog “opstanka” u glavnim društvenim
tokovima. Dok neobrazovan ili nedovoljno obrazovan muškarac ima mnogo načina
da se afirmiše, pribavi moć i uticaj, neobrazovanim ženama to retko uspeva. Ipak
i u obrazovanju postoje principi i mehanizmi koji zaustavljaju uspon i napredak
žene, usmeravaju je na marginalne koloseke u društvu. Sama nepristupačnost obrazovnih institucija u mnogim državama ostavlja žene bez tog značajnog sredstva
socijalne i kulturne promocije. Podela na “ženske” škole i fakultete već usmerava
žene na nešto što je “lakše”, manje priznato, manja mogućnost napretka u karijeri
i slabije plaćeni posao. Primeri nerazvijenih zemalja najbolje ilustruju značaj obrazovanja za emancipaciju žene (obrnuta korelacija između stope pismenosti žene
i stope fertiliteta).
Uporedo sa stvaranjem uslova za napredak i emancipaciju žene u društvu
razvijaju se instrumenti i metode degradacije, “upotrebe” i zloupotrebe žene u
“prljavim” poslovima. Pojava koja je danas posebno razvijena označava se kao
trgovina “belim robljem” gde se žena kupuje, prodaje i preprodaje kao stvar. To je
najviši stepen degradacije žene u savremenom društvu. Žena se ponovo pretvara u
roba, tretira kao stvar sa kojom se raspolaže po volji i nahođenju njenog trenutnog
“vlasnika”. To je najteži put na kome se savremena, mlada žena može naći (put
od lepote do pornografije i prostitucije). Godišnje preko milion žena postanu žrtve
trgovine “belim robljem”, a trgovci ostvare “promet” od 6 do 8 milijardi dolara.
Sve to prati pojačani stepen nasilja i kriminala u svim segmentima društva kako bi
se obezbedio što “sigurniji” put i stvorili neometani uslovi za takvu “trgovinu”.
Rat je pojava u kojoj dolazi do potpunog potiskivanja žene iz društva.
Tada muškarac ostvaruje apsolutnu dominaciju nad ženom. Žena se pretvara
291
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
u servis za “uspešniji” ratni pohod (radi u fabrikama municije, donosi hranu,
postaje bolničarka). U tim uslovima kada Tanatos (bog smrti) pobeđuje Erosa
(boga ljubavi) žena živi u strahu i neizvesnosti da, pored svih nevolja, ostane i bez
nekog od svoja četiri voljena muškarca (sin, brat, otac, muž).
Do sada je bilo reči o potiskivanju žene čiji su uzroci “spoljašnji” (nalaze
se u samom karakteru društvenih odnosa) na koji žene ne mogu da utiču ili teško
uspevaju da se izbore sa njima. Međutim, postoje i “unutrašnji” uzroci, koji se
nalaze u samom biću žene. Ovde ćemo ih označiti kao oblike samopotiskivanja
žene u savremenom društvu. Žene postaju “taoci” sopstvenog tela, pristajući na
vrednosti koje su im nametnuli muškarci (izgled, linija i telesne dimenzije, telo
bez prirodnih “nedostataka”, opšti imidž). Da bi udovoljile tim “trendovima” žene
pristupaju odricanju od hrane i načina života koji vodi do asketizma. Manekenstvo
kao sve šira pojava (posao, dobra zarada – posebno za druge) teraju mlade žene i
devojke da stižu do anoreksije. Ostati mlada i lepa “do kraja života” postaje ideal
kome stremi sve veći broj savremenih žena. Lezbejstvo se pojavljuje i kao potiskivanje i samopotiskivanje žene. U prvom slučaju u mnogim zemljama ova vrste
seksualne i životne slobode (načina života) doživljava se kao socijalna devijacija,
gleda se na nju sa prezirom i neodobravanjem, a u nekim zemljama je predmet
strogih kazni koje se primenjuju nad ženama takvih sklonosti. U smislu samopotiskivanja žene, lezbejstvom kao slobodnim i ličnim izborom, ona sebe zatvara
u uzak krug (socijalni, vrednosni, kulturni) u kome postoji mogućnost da oseti
psihološku teskobu i marginalizovanost. Pristajanjem bez “pobune” na vrednosti
koje joj današnji (“muški”) principi i pravila svakodnevnog života nameću, žena
pristaje i na potiskivanje iz važnih segmenata društvenih odnosa. Neodlučnost i
odsustvo potrebe za akcijom koja će biti usmerena na promenu postojećeg stanja,
takođe doprinose samopotiskivanju savremene žene.
4. Feministički pokreti i položaj žena u društvu
Osnovno pitanje koje se nameće jeste, ko i kako može pomoći savremenoj ženi da popravi svoj status i položaj u društvu. Ako se izostave pojedinačne
akcije, stavovi, poruke i zalaganja poznatih i afirmisanih ličnosti, onda oslonac
treba tražiti u društvenim grupama i kolektivnim akcijama (pokreti, građanske
inicijative, udruženja). Istorija se ne može shvatiti (ni prihvatiti) samo kao istorija
“……..želim da se balzamujem u 40- toj”, uzvikuje jedna aktivistkinja feminističkog
pokreta i pobornik vežbanja i odricanja od svega što će sprečiti održanje “večne” lepote.
292
POLOŽAJ OMLADINE I ŽENA U DRUŠTVU
ugnjetavanja žena, već i kao istorija njihovog otpora i borbe za stalno poboljšanje
položaja, za učešće u društvu, za proširenje polja emancipacije.
Sedamdesetih godina XX veka feminizam kao pokret doživljava svoju
“renesansu”. Pojavljuje se težnja za reformom klasičnog feminističkog pristupa pitanjima emancipacije žena. Taj novi senzibilitet i energija označeni su kao
neo-feminizam. On zahteva svestraniji pristup (u pogledu strategije i taktike)
najvažnijim pitanjima emancipacije žena. Težište se prebacuje na međunarodni
plan i ukazuje na položaj žena na globalnom nivou. Tu se mogu uočiti tri bitna
područja (zahteva) na kojima se ogleda aktivnost neo-feminističkog pokreta.
Prvo područje aktivnosti se odnosi na zahtev za ukidanjem svih oblika
nasilja nad ženama. Aktivnost u tom pravcu posebno je primetna kod Evropskog
udruženja za borbu protiv nasilja nad ženama na poslu . Ohrabrenje i podsticaj koji daje to udruženje vidi se i po tome što je u međunarodnom pravu sada
usvojen stav po kome se silovanje u ratnom pohodu tretira kao zločin (sud u
Hagu već sudi za takve slučajeve), dok to nije bio slučaj za takve postupke
tokom Drugog svetskog rata. Rezultat borbe međunarodnih udruženja žena je i
zaključak Konferencije o ljudskim pravima u Beču 1993. godine da su “ljudska
prava žena i devojčica deo opštih ljudskih prava, pa tako neotuđiva i nepovrediva, jednaka za sve”. Ovo je stvarno apsurd i paradoks, pokazatelj nehumanosti,
slabosti i nedorečenosti savremene (“muške”) civilizacije i društvenih odnosa u
kojim je potrebno posebno naglašavati da “žene i devojčice” spadaju u ljudska
bića, da i one imaju “ljudska prava” koja se moraju poštovati i štititi. No ipak i to
nije iznenađenje, ako se ima u vidu da u arapskim i muslimanskim društvima tek
počinje borba protiv ponižavajućeg položaja žena kao posledice verskog fundamentalizma (otpor za sada pružaju žene samo pojedinačno).
Drugi globalni zahtev međunarodnih udruženja žena odnosi se na osporavanje postojećeg načina ekonomskog razvoja i traganje za njegovom alternativom. Kroz Svetske konferencije žena (prva u Meksiku 1975., Kopenhagen
1980., Najrobi 1985, i Peking 1995.), aktivistkinje neo-feminističkih pokreta
traže poboljšanje ekonomskog položaja i standarda žena, posebno u Aziji, Africi
i Latinskoj Americi. Zatim kritikuju stavove i praksu međunarodnih ekonomskih
institucija (MMF, Svetske banke, Svetske trgovinske organizacije), traže da se
ekonomski razvoj i ekonomska budućnost zasnivaju više na saradnji i kooperaciji
u svim delovima sveta, a manje na sveopštoj i surovoj konkurenciji.
Treće područje aktivnosti usmereno je na doprinos borbi i osporavanju
ratova i novih oblika militarizacije sveta. Tu se može pomenuti jedna važna organizacija, Međunarodna liga žena za mir i slobodu. Predstavnice tog udruženja
upućuju poruke sa zahtevom da se smanji ulaganje u naoružanje, posebno da se
eliminiše nuklearno oružje i zabrani upotreba nuklearne energije čak i u mirnodopske svrhe, kao i da se eliminiše “sofistikovano” oružje namenjeno za velika raz293
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
aranja. One se bore za otklanjanje ratnih pretnji i sprečavanje daljeg širenja rata.
Insistiraju na pregovorima zaraćenih strana putem solidarisanja sa ženama koje su
ugrožene ratom*. Rezultat svih aktivnosti međunarodnih organizacija žena jeste
i promena tradicionalne svesti i navika. Navešćemo još dva primera. U Čileu je
prvi put u njegovoj istoriji žena postala ministar odbrane (2002. godina). Drugi
primer ( manje “svetao” ), odnosi se na to da žena upravlja vojnom huntom koja
se nalazi na vlasti u Bangladešu.
Pitanja i teme za analizu i razgovor
1.
2.
3.
4.
.
6.
7.
8.
Navedite oblike interakcije između društva i omladine?
Analizirajte problem identiteta kod omladine.
Kako mladi reaguju na krizu identiteta?.
Analizirajte položaj omladine u svojoj sredini.
Kakav je bio položaj žena u društvu kroz istoriju?
Koji su to najznačajniji oblici potiskivanje žene u savremenom
društvu?
Koje su karakteristike i mogućnosti savremenog feminističkog pokreta?
Analizirajte položaj žene u svojoj sredini.
Udruženje žena poznato pod imenom “žene u crnom” izlaze na ulice svakog meseca jedanput i izražavaju solidarnost sa ženama ugroženim rato i zahvaćenih militarističkim pokretima.
294
LITERATURA
LITERATURA
Abeles, M. (2001), Antropologija države, Biblioteka XX vek, Beograd.
Adorno, T.-Horkhajner, M. (1986), Sociološke studije, Zagreb.
Anderson, B. (1998), Nacija kao zamišljena zajednica, Plato, Beograd.
Arent, H. (2002), O nasilju, NSPM, Beograd.
Bauman, Z. (1988), Culture As Praxis (Theori, Culture and Society), Sage Pub.
Bauman, Z. (2001), The individualized Societi, Polity Press.
Bek, U. (2001), Rizično društvo, Filip Višnjić, Beograd.
Beck, U. (1999), World Risk Society, Politi, Cambridge
Beck, U. Camiller P. (2000), What is Globalization?, Blackwell Pub.
Bobio, N. (1990), Budućnost demokratije, Filip Višnjić, Beograd.
Bobio, N. (1995), Liberalizam i demokratija, Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva, Beograd.
Castells, M. (1982), City, Class and Power, Mcmillan.
Castells, M. (1997), The Power of Identity: The Information Age - Ekonomy,
Society and Culture, Blackwell Pub.
Castells, M. (1998), End of Milennium, Blackwell Pub.
Castells, M. (2000) The Rise of the Network Society, Blackwell Pub.
Čomski, N. (1999), Profit iznad ljudi, Svetovi, Novi Sad.
Čomski, N. (1999), Kontrolisana demokratija, CID, Podgorica.
Costa Dalla John, (1998), The Etical Imperative: Why moral leadeship is Good
Business, Perseus Publishing, New York
Ćimić, E. (1984), Drama ateizacije, Mladost, Beograd.
Dahrendorf, R. (1959), Class and Class Conflict in a Industrial Society, London.
Dahrendorf, R. (1989), Homo sociologikus, Prosveta, Niš.
Dimitrijević V., Paunović M. (1997), ljudska prava, BCLJP, Beograd.
Di Džordž, R.T. (2003), Poslovna etika, Beograd
Draker, F.P. (1995), Postkapitalističko društvo, Grmeč, Beograd.
Džouns,S. (2001), Virtuelna kultura, Biblioteka XX vek, Beograd
Eliot, T.S. (1995), Ka definiciji kulture, Prosveta, Niš.
From, E. (1963), Zdravo društvo, Rad, Beograd.
From, E. (1978), Bekstvo od slobode, Nolit, Beograd.
Fukujama, F.(1997), Sudar kultura, Beograd.
Fukujama, F. (2002), Kraj istorije i poslednji čovek, CID, Podgorica.
Elijade, M. (1996), Vodič kroz svetske religije, Beograd.
295
SOCIOLOGIJA
dr Ivan Šijaković
Galbrajt, J.K. (1978), Nova industrijska država, Stvarnost, Zagreb.
Galbrajt, J.K. (1997), Dobro društvo-humani redosled, Grmeč, Beograd.
Gelner, E. (1997), Nacije i nacionalizam, Matica srpska, Novi Sad.
Gidens, E. (1998), Posledice modernosti, Filip Višnjić, Beograd.
Gidens, E. (2001), Sociologija, CID, Podgorica, Romanov, Banja Luka.
Goati, V. (1984). Savremene političke partije, Beograd.
Guldner, A. (1980), Za sociologiju, Zagreb.
Gurvič,Ž. (1965), Savremeni poziv sociologije, “V. Masleša”, Sarajevo.
Dženkins, R. (2001), Etnicitet u novom ključu, Beograd.
Habermas, J. (1972), Javno mnenje, Beograd.
Habermas, J. (1975), Saznanje i interes, Beograd.
Habermas, J.(2002), Postnacionalna konstelacija, Beograd
Hantington, S. (1998), Sukob civilizacija, CID Podgorica.
Haralambos, M. (1989), Uvod u sociologiju, Globus, Zagreb.
Harison,L. Hantington S.P. (2004) Kultura je važna, Plato, Beograd
Havelka N., Kuzmanović. B., Popadić D. (1998), Metode i tehnike
socijalno psiholoških istraživanja, Beograd.
Held, D. (1990), Modeli demokracije, Školska knjiga, Zagreb.
Held, D. (1997), Demokratija i globalni poredak, Filip Višnjić, Beograd.
Held, D., McGrew, A. (1999), Global Transformations, University Press.
Heler, A. (1981), Vrednosti i potrebe, Nolit, Beograd.
Heler, A. (1985), Filozofija levog radikalizma, Beograd.
Hobsbaum, E.(1996). Nacije i nacionalizmi posle 1780. Beograd.
Ilić, M. (1974), Sociologija kulture i umetnosti. Beograd.
James,P. William Frederik, E.(1996), Business
and Societi, Corporate
Strategy,Public policy, Ethics, McGraw-Hill, Washington, London
Kangrga, M. (1984), Praksa vrijeme svijet, Nolit, Beograd.
Kenedi, P. (1997), Priprema za XXI vek, Beograd.
Koković, D. (1993), Zaboravljena kultura, Svetovi, Novi Sad.
Koleti, L. (1982), Ideologija i društvo, Školska knjiga, Zagreb.
Kovačević, B. (2001), Sociologija, Banja Luka.
Kuvačić, I. (1979), Sociologija, Školska knjiga, Zagreb.
Marković, Ž.D. (1999), Opšta sociologija, Beograd.
Marks K. - Engels F. (1980), Izabrana dela I-XI, Beograd.
Markuze, H. (1968), Čovek jedne dimenzije, Veselin Masleša, Sarajevo.
Malešević, K.(1999), Novi izazovi za ruralnu sociologiju,
Zbornik Matice srpske, broj 106 – 107, N. Sad.
Malešević, K.(2000), O evropskom selu danas – globalni procesi i trendovi,
�����������������������������������������
Zbornik matice srpske, broj 108, N.Sad.
Mander,Dž. Goldsmit,E. /2003), Globalizacija, zbornik radova, Beograd
296
LITERATURA
Mihels, R. (1990), Sociologija partija u savremenoj demokratiji, Zagreb.
Milić, V. (1978), Sociološki metod, Beograd.
Milosavljević S. Radosavljević I. (2000), Osnovi metodologije političkih nauka,
“Službeni glasnik”, Beograd.
Mils, R. (1998), Sociološka imaginacija, Plato, Beograd
Mimica, A. (1984), Ogled o srednjoj klasi, Beograd.
Negri, A. Hardt, M. (1994), The Labor of Dyonisus, University of Minnesota Press,Minneapolis
Pešić, M. (1999) Sociologija I, (predmet, metod i teorije), Beograd.
Putinja, F., Žoslin, S.F. (1997), Teorije o etnicitetu, Beograd.
Pušić, Lj. ((2001), Održivi grad, Beograd.
Sartori, Đ. (2001), Demokratija - šta je to?, CID, Podgorica
Sartr, J.P. (1981), Filozofske i političke rasprave, Školska knjiga, Zagreb.
Smit, A.D. (1998), Nacionalni identitet, Beograd.
Sokolović, Dž. (2006), Nacija protiv naroda, XX vek, Beograd
Šijaković, I. (1999), Šarm srednje klase, Prometej, Beograd.
Šumpeter, J. (1980), Kapitalizam, socijalizam i demokratija, Zagreb
Tadić, Lj. (1989). Javnost i demokratija, Beograd.
Tili, Č. (1997), Suočavanje sa društvenom promenom, Filip višnjić, Beograd.
Turen, A. (1980), Post-Industrijsko društvo, Globus, Zagreb.
Turen, A. (1983), Sociologija društvenih pokreta, Beograd.
Tuza, K. (1996), Čemu još sociologija?, Gutembergova galaksija, Beograd.
Vajt, L. (1870), Nauka o kulturi, Beograd.
Veber, M. (1976), Privreda i društvo I i II, Beograd.
Veber, M. (1968), Protestantska etika i duh kapitalizma, Sarajevo
Vernet, Ž. (1996), Sekte, Beograd.
Žirarde, R. (2000), Politički mitovi i mitologije, Beograd.
Yearly, S. (1996), Sociology, Environmrnzalism, Globalization, Sage Pub.
297
Izdavač
UNIVERZITET U BANJOJ LUCI
EKONOMSKI FAKULTET
Banja Luka
Za izdavača
Prof. dr Novak Kondić
Recenzenti:
Prof. dr Aljoša Mimica
Prof. dr Krstan Malešević
Prof. dr Lazo Ristić
Štampa
EUROPRINT, Banja Luka
Za štampariju
Zdravko Partalo
Grafička obrada
Bojan Burazor
Download

ii predmet i metod sociologije