yPEAHHlUTBO
M y II P A B A
-
„3EHHT"
3ATPEE
«. X. C. ( T A P M E B H T i E B
TPT
10
rt
9)
t<
N
0
'C
0
©
REDACTION
ET
ADMINISTRATION
-
„ZENIT"
ZAGREB
S.
H.
S.
ÎO
PŁACE
DE
X
STABTCHEVITCH
papiga i monopol „hrvatska kultura"
Ljubomir M I C I ć
»hoćemo da ostanemo E v r o p e j c i , - —
m a k a r i u p o s l e d n j o j k l u p i evropske civilizacije« — (»Obzor« 13.
A p r i l a 1923.)
» P r e smo bili a v a n g a r d a evropske
k u l t u r e , a sada nastoje da budemo
arijegarda
balkanske
neku'lture«
(Vođa h r v a t s k o g a naroda)
Možda n e m a j u svesti ž u t o k l j u n e papige, da su autom a t i bez volje i autodiscipline. S i g u r n o n e m a j u svesti
0 tome, da a u t o m a t s k i t . j. ne svojevoljno, bez duhaduše vrše stanovite f u n k c i j e , koje n e r e z u l t i r a j u iz
s u b j e k t a nego su samo mehaničke posledice v a n j s k i h
objekata. P a kad ima takovih životinja »niže vrste«
(veran sam n a u č n o m r e č n i k u ! ) koje nisu svesne, da
a u t o m a t i č k i izgovaraju naučene řeči odnosno misli
svake okoline u k o j o j d u l j e vremena živu, onda j e
razumljivo, da takav t i p mora postojati u daleko razv i j e n i j o j meri kod životinja »više vrste« — n a p r . čoveka ili ljudi.
P a p i g a sigurno ne govori zato što mora da govori
nagonski ili ima nešto da kaže, nego za to, što j e n j e zin »govor« samo a u t o m a t s k a posledica nečije okoline i nečije dresure. M a j m u n i se ne voze c i r k u s k o m
a r e n o m za to, što im je bicikl nužno pomoćno sredstvo
bržeg saobraćaja, nego za t o što su dresirani, i m a j u ć i
p r e d h o d n o i m i t u j u ć u sposobnost, da a u t o m a t s k i izvrše t u s p o m e n u t u ili koju d r u g u r a d n j u . Moć imitov a n j a kao i oponašanja svakako su emanacije d r u g o g
stepena, pošto su t e k v a n j s k e refleksije. P r o t i v n o ,
moć s t v a r a n j a j e emanacija prvog stepena, pošto j e
uvek originalna u n u t r a š n j a koncepcija.
L j u d i , neizmerno tašti i oholi ljudi, članovi »više
vrste« životinja ne čine izuzetka ni od m a j m u n a ni od
papiga. I m a tako jedna sekta ljudi, rimokatoličke
veroispovesti koja sačinjava jedno h i j e r a r h i j s k o pleme
pod imenom H r v a t i . O n i g e o g r a f s k i n a s t a v a j u zapadnu g r a n i c u B a l k a n a a zabunom svrstaše ih d r u g i
1 među Slavene. Z a b l u d a ! Pošto se n a g r a n i c a m a
uvek govori mnogo i koješta, čuo sam često klepet a n j e o t. zv. — » h r v a t s k o j k u l t u r i « . J a n e budi l e n .
mnogo sam se t r u d i o (pošto sam upoznao i neke druge)'
da upoznam to čudo neviđeno — » h r v a t s k u k u l t u r u « .
Ali rekoše mi, pošto j e t a » k u l t u r a « h r v a t s k i monopol, da m o r a m n a j p r e tražiti zavičajnost » k u l t u r n o g
centra« i »evropske prestolnice«, j e r kao S r b i n n e
mogu se tako j e f t i n o i lako g r e j a t i na suncu » h r v a t s k e
k u l t u r e « . D o b r o — sve sam učinio tako. Brzo zatim,
razočaran i gnevan, pošto sam bio baš l a t i n s k i prev a r e n (posledica R i m a i V a t i k a n a ) odmetnuo sam se
u b u n t o v n i k e — zenitiste. Stojeći čvrsto n a repu zapadno-centraîne E v r o p e , n a z a p a d n o j granici divnog
zemtistickog B a l k a n a govorio sam o v o : k u l t u r a n i j e
p a p i g a ! k u l t u r a je s t o n o g a ; ili još b o l j e : k u l t u r a j e
vileni k o n j . K u l t u r a je porodica genija ali n e imitatorskih m a j m u n a ! K u l . . . . T u . . . . R a
Možda ovi mali l j u d i n i n e znaju, da mnogo ponav l j a n e reci g u b e svoj p r v o b i t n i smisao. T a k o jedna
te ista. reč, u raznim intervalima vremena, n a raznim
mestima, ima razna značenja, a sačinjava i vi?e
pojmova. Možda ovi mali l j u d i ne z n a j u , da j e leteća
p a p a g a j s k a reč » k u l t u r a « doživela nekoliko i z d a n j a
- od p r v o b i t n o g značenja obrade zemlje ili t l a do
pojma o n a j v i š i m tekovinama l j u d s k o g u m a i l j u d s k o g
s t v a r a n j a ^ Možda ovi mali l j u d i n e znaju, da j e latinska reč » k u l t u r a « p r o f a n i s a n a (u njihovim ustima
n a j v i š e ! ) , pošto j e zlorabljena kao monopol (dokaz
neslavenskog egoizma!) i kao maska za niske i n a j n e m o r a l n i j e ciljeve. N e k a d a , merilo za k u l t u r u bila
je oranica, zelena đetelina i l i vreća d u k a t a , a danas
k u l t u r a j e znak veličine srca, visine duha i širine
duše. D a n a s j e merilo k u l t u r e pesma, slika ili film,
r a d i o t e l e g r a f , električna s t r u j a , zenitizam — pa m a k a r
to izgledalo p a r a d o k s a l n o i glupo. A l i i glupost ima
pravo n a život, pošto j e glupost z a g a r a n t o v a m i
n a j b o l j i uslov s a m o o d r ž a n j a . N a g l u p i m a svet o s t a j e !
A to j e sigurno, pošto smo utvrdili, da papige n e m a j u
svoje volje i nisu svesne svojih a u t o m a t s k i h emanacija. T a k o sigurno, kao što uopšte n e postoji nikakova h r v a t s k a k u l t u r a , pošto nema nigde individualnih odnosno originalnih osnova koji u v e t u j u t a k a v
jedan species.
P r i đ i m o malo bliže t o m veštačkom b l e f u i f a n tomu, koji j e imitatorski sastavljen iz sleđećih
evropskih o t p a d a k a : 1.) nešto crkvene gotike Benedikta X V . — 2.) nešto upeglanili f r a k o v a W i e n e r
Mode — 3.) nešto s k u v a n o g a s f a l t a od običnog koksa
i k a t r a n a — 4.) nešto kompilovanih stihova od sve
četiri s t r a n e sveta, po starosti između X V I . — X I X .
stoleća. — 5.) nešto bečkog p r o p a l o g k u l t u r t r e g e r štva. — 6.) nešto p r e p i s a n e f i l o z o f i j e isključivo nemačkog specialiteta. — 7.) nešto sušičavog žurnalizma srozanih đaka i l i t e r a t a — 8.) nešto n a k a z n e
a r h i t e k t u r e à la Viribus-Unitis. — 9.) nešto neotmenih m a l o g r a đ a n a , koji k v i t i r a j u svoju » k u l t u r u «
n a g l a š a v a j u ć i : j a nisam iz Makedonije. — 10.) nešto
mondenih barova koji s a č i n j a v a j u »velegrad« evropske degeneracije. — 11.) nešto u r o đ e n e ograničenosti koja j e oplođena ropskim i f a r i z e j s k i m savijan j e m grbača kod pozdrava. — 12.) nešto f r a z e r s k e
u k r a d e n e »čovječnosti« koja sakriva u sebi s t r a h i
nečovečno srbožderstvo. — 13.) nešto »nauke« k o j a
se kreće v a n života a d e l u j e kao grčevi u stomaku —
T a k o do broja 100—1000. Sve je to otpadak i p r i r e p a k
raznih tuđili » k u l t u r a « , koje su p r e t r p e l e svoj poraz
i slom u svetskom r a t u a s k u p n i m imenom zove se
takav vašar — eklekticizam!
i.*,.
\f
i n
iPT
<
8
S
IM
^•-
e
(8
X
B
a
8
N
4)
«
i
k
0[
Bilo bi možda ovde vrlo nezgodno zapitati u ime
»hrvatske kulture.« — što su radili h r v a t s k i pesnici
napr. za vreme rata, koji j e voden protiv ćovečanstva,
protiv Slavena, sa H r v a t i m a i protiv H r v a t a % Sto su
radili hrvatski univerzitetski p r o f e s o r i i naučnici«
Svi jedno t e isto! Sluganili! N i jedan glas protesta,
b u n e ili revolte! P e v a l i su ropske himne i pisali
livalospeve a u s t r o u g a r s k i m đeneralima i vojskovođama. Sve je bilo spokojno u ime velike velike »hrvatske kulture«. Što danas rade t i isti h r v a t s k i pisci
i naučnici, što p r e d s t a v l j a j u » k u l t u r u « H r v a t a koji
još juče nisu imali n a j p r i m a r n i j e g atributa k u l t u r e —
političku slobodu. N i jedan glas protesta, b u n e i l i
revolte! Oni zdušno i podmuklo s a r a đ u j u na o b a r a n j u
bez svoje m u k e zasluženih kulturno-političkih tekovina, oni strastveno s a r a đ u j u u n a j s r a m o t n i j e m atent a t u n a k u l t u r u časti, srca i duše, k o j a znači mnogo
više nego sve k r a v a t e »domaće tvornice rublja« ili
homoseksualne pidžame »Engleskog magazina«. O n i
sadistički uživaju i p o d u p i r u vođu »naroda«, čija j e
politika rezultat samo jedne n e k u l t u r e , politika koja
je osnovana s jedne strane na m r ž n j i i g r a m ž l j i v o j
egocentričnosti jasnog budalizma a s druge s t r a n e
bazira isključivo n a n e k u l t u r n i m uvredama i pogrdama n a j k u l t u r n i j e g na B a l k a n u — srpskog stvaralačkog naroda. Z a p a m t i t e : m i nismo Hristosi i n e
ćemo dopustiti, da ljude do k r a j a p o p l j u j u i razapnu»kulturne« b a r a b e !
I n a j r a v n o d u š n i j i prema političkim mišolovkama
i šoveno-nacionalističkim smicalicama mora u ovim
časovima najveće h r v a t s k e reakcionarnosti i degeneracije da se buni, da revoltira u i m a g i n a r n o m »kult u r n o m centru« baš u ime k u l t u r e , u i m e čovečje
časti — u ime onih Srba, koji su u prilog k u l t u r e
(obeščašćene po hrvatskim pelivanima), dali sve
u j e d n o i za legiju umišljenih regionalnih i patoloških
puzavaca. B u n i m se i ja kao čovek u ime onih, koji
su pred celim svetom zasvedočili k u l t u r o m l j u b a v i i
heroizmom srca veliki energetički imperativ i neosporno čovečansko pravo svog k u l t u r n o g a po tome
i političkog vitaliteta.
Daleko sam od toga, da veličan uopšte našu k u l t u r u .
A ne želim se u p u š t a t i niti u p o r e đ e n j a niti u nizanje
činjenica što je vrlo lak posao. Ali nije zgorega da
opet spomenem: kako je S r b i n Nikola Tesla otkrio
čovečanstvu t e l e g r a f i j u bez žica a električno oko
čeka u p r i p r e m i t r i u m f a l n u p r i m e n u u životu zemlje.
(Ovo je dosta da izleči bolest »cultura croatiensis«).
Ali, da se jedna fikcija jedna obmana, jedna proračunana p a p a g a j s k a laž kao što je »hrvatska k u l t u r a «
nametljivo i nama veša oko vrata kao k a t a n a c ili konopac vešala od istovetnih l j u d i i da s e bezobrazno
s u p r o t s t a v l j a n e k o j s r p s k o j »nekulturi« — to m i n e
ćemo ne samo za to, što smo ubeđeni da su Srbi kult u r n o nadmašniji i s a d r ž a j n i j i za pedeset zagrebačkih
katedrala od H r v a t a i po svojoj starini i po savremenosti, nego i za t o što smo željni da istinski čovečno
i stvarno sudelujemo tek u s t v a r a n j u nove čovečanske
k u l t u r e . Za to ćemo se odlučno b r a n i t i od s u r a d n j e
mediokriteta i podlih nametljivaca i centralno-evropskih b r a b o n j a k a , kao što su to zenitisti i dosada činili.
U ime k u l t u r e i naše mlade rase tražimo, da se ovo
patološko m a h n i t a n j e što p r e zaulari, pošto preči
svaki k u l t u r n i progres. M i smo dovoljno prečistili
te leteće pojmove k u l t u r e i civilizacije, ali uistinu,
nismo nigde u istoriji našli primera, da b i se negativnost i destruktivnost nazivali k u l t u r o m t e nevaljalstvo lakirano k u l t u r o m a lišeno svih etičkih
osnova, ili degeneracija nazivali civilizacijom. M i
nigde nismo našli, da bi u evropskoj k u l t u r i (pa n i
u p o s l e đ a j o j k l u p i ! ) k o j a je gotovo sinonim bele rase,
postojala i neka bezgrešna đevica »hrvatska k u l t u r a « .
Naprotiv, dobro znamo, da je svet podeljen samo u
nekoliko k u l t u r n i h sfera, da postoji osim evropske,
kineska, indijska i a r a p s k a k u l t u r a . Sve j e t o starije
od otrcanih »hiljadu godina hrvatskog kraljevstva«.
Neke su aktivne a neke su samo muzejski rekvizit
ili relikvija. Tako, m i n a d a l j e znamo, da je A l e k s a n d a r Veliki Makedonski bio B a l k a n a c (zato je i
mogao raseći Gordijski čvor!) i da je prva k u l t u r a
E v r o p e rođena u Heladi. Sve to lia m r s k o m B a l k a n a ,
čiju e l e m e n t a r n u snagu čuva još i danas srpski barb a r o g e n i j e u svom velikom srcu i bistrini u m a .
Baš na B a l k a n u postavljena je nekada prva k u l t u r n a
granica između E v r o p e i Azije. Sve m i to znamo.
A trebalo bi, da to naše z n a n j e p r e u z m u i »evropske«
papige, pošto bi time u korisnije mogle u p o t r e b i t i
svoj i n f e r i o r n i i snobovski automatizam. Evo, t u leže
sva naša istorijska, progresivna i etička prava, da sup r o t s t a v l j a m o srpski k o n s t r u k t i v n i balkanizam des t r u k t i v n o m hrvatskom »evropeizmu«. B a l k a n i z a c i j a
Evrope, naš je poziv i zapoved. B a l k a n i z a m j e prasnàga dnevnog ognjišta prve evropske k u l t u r e , t e kao
sinteza mladoga divljega slavenizma i zrelih plodova
klasičnog helenizma, pobedićemo duhovno u budućnosti snažnije, nego fizički u prošlosti i sadašnjosti.
S r p s k i prilog čovečanskoj k u l t u r i biće neosporno
označen žigom rasne balkanske k u l t u r e i nove b a l kanske civilizacije. A »hrvatska k u l t u r a « ?
»Urrraaa
Obesićemo vašu p e r v e r z n u k u l t u r u
Za ženske šešire u javnim kućama
Baš kad budete u položaju puzavaca
I smejati se : ha ha ha . ..«
» H r v a t s k a k u l t u r a « j e vanbračno dete n e n a r a v n o g
b r a k a dresiranog m a j m u n a i papige, čije j e pravo ime
i adresa — preuzvišena gospođa P o l i t u r a I m i t a c i j a de
K u l t u r a , Zagreb. » H r v a t s k a k u l t u r a « j e švindl i veštačko nasledstvo onih, koji još i danas č u v a j u nedeljivost k r u n e Sv. S t j e p a n a . » H r v a t s k a k u l t u r a « j e
l j u p i n a ili mućak — svejedno — kako hoćete!
sînçy-sinçj jašemo
Himalaju
Ve P O L J A N S K I — Zagreb
Autotaksi biće rekordno brze obiteljske grobnice 1000
kilometara u minuti. Verujte.
Banke biće klanice, mozgovi prsnuće u
horizontalan pepeo sarkofag.
Jašemo na oblacima da hvatamo vasionske zlatne ribe.
Vesele doktrine rasuše smehove u bolesni zvižduk
lokomotiva.
Plamenovi riknuše razorno u sumrak balavih
univerziteta.
2 X 2 = 4 — evo vam vaše Dona Logike.
Ubi ravno vas po čelu.
Nismo ni mi ubudale sipali slane stihove!
Među nogama prošlosti cvale su orgulje u seni
crnih mantija.
Ritam paklenih novčarskih laži trese dušama našim.
Pa čemu onda da usta naša ne zatrube veselje na
Ekvatoru.
Rušiti kameno groblje pasjih ulica i fabrika korzeta.
Trista mu eruptivnih stihova.
Advokati su rastegnuli njuške u smehove.
Za grobovima jauču justificirani kao tvorničke
sirene.
a
a
£t
Grobnice nisu lađe kojima se ulazi u crveno more
oganj.
Duboko je zasekla ranu halapljivost bestijalna
i otrovna u čovekovo telo!
Pazite
Mirno
sar» s n e v a l a tri p e s n i k a luda
Lava miriše
Sviraju antene smrtne skokove zelenih semafora
Stravom raskidani izleteće vagoni iz ovih tračnica
HRSS—K
Ni kost na kosti od vas ostati neće
neće
Svi što vas oko naše besom ošinuti može
Klin zabijati klin
Uže gvozdeno teladi neboderskoj neka je plata
Klin
Klin
U Indiju plivati na Himalaju zajašiti drsko
Lajati probuđenje zaspalim milijunima pod teretom
sunca.
sing ]
s i n g
s l n g a p o r e
sing I
Z E N I T N o 23
L O Z O W I C K : Crtež — M A J A K O V S K I : P r o l o g
»Misteriju B u f u « — P O L J A N S K I : U s t a j — M I C I Ć : R a d i o - f i l m i zenitistička okomica duha —
B E H R E N S : D i e Doliar-Arie — M I K A C : K o n t r a cveba-gospodična — P O L J A N S K I : Gewehre lacheu
— L j . M. : E i l m o g r a f i j a . M A K R O S K O P : A r h i p e n k o v
poziv u m e đ u n a r o d n o društvo novih u m e t n i k a .—
Nova u m e t n o s t — repova ili repista — I z ostavštine
A. G. Matoša? — K n j i g e — Časopisi — T r a ž i se redakcioni saradnik i dr.
«
0
B
3eHHTHCTHHKO
o o s o p e n i T e
\
»B
«
B
(8
A
le théâtre
zenitiste
B
A
Josif Klek — Belgrade
JocHtb K/sex — beorpaa
les costumes
S
souffrances ďémail
L ' a u b e chaque fois m e s u r p r e n d i n t e r r o g e a n t l e s
somnambules ' au coeur blessé, p a r des rayons de
b r u m e e t m a vie n o c t u r n e s'achève v e n d a n g e a n t le
Céline A R N A U L D — Paris
péril et l a s o u f f r a n c e d'émail.
D é v o r a n t e la soif qui descend en clair de lune s u r le Les vers luisants s ' é t i r e n t e t m e u r e n t s u r m a
chanson.
reposoir-lagune au r y t h m e des marées! L à nous avons
r e t r o u v é l'inondation de l ' a r l e q u i n a d e céleste e n
b a t e a u x de givre, l'inévitable drame f é e r i q u e en
gestes inassouvis, e t u n tableau vert de lune.
rOBOpn
Nous sommes libres e t p o u r t a n t nos chaînes suivent
le m u r d'orgueil en cortège de sortilèges; fascinés
n e T a p TMHTOP — B e o r p a f l
p a r la p r i è r e de la nichée mi-close nous plions
K a K O B a j e 6 n n a n p o w n o c T PMMjbaHa T p K a m T y p a n a
l'échelle sous-jacente en m o n u m e n t a l regret.
To MM floôpo 3H3M0 H3K M y CHy
pHMCKH 6yHap
Wmbot
nyfcepaKa
hblumx
He3HaM0
Ha jaBM
T o u t a u fond de m a tristesse s'entrechoquent de
flaBHO
n p e H e r o cmo n o 3 H a n n
Apyre
g r a n d s mouvements dè clair-obscur et de claire-joie.
Mm cmo ripe3penM c e 6 e
Les g u i t a r e s dressent l'oreille a u x mystères de nos
B m o j e H e p o H a n o n e o H m H e i a p BenMKM
palais, e t les. pianos mécaniques irisent les cabanes
B H / I M c y r i O M n e j M C a H <T>paHL(MCKO M a n e f l O H M j a
soyeuses autels des vers à soie.
MM
joui
Pmmckh fiyHap non 6 p 3 M M CTOnaMa flyHaBa
Joui y B e K 3 a C y f l y t î H o c T n y B a K p B a B o M n ě n o
Mais quand les vers luisants a u x n e r f s cassés p a r la
brise des coeurs a g i t t e n t leurs collerettes de d i a m a n t
sur l e sommeil e t l ' a f f a i s s e m e n t des esprits, l a n u i t
investit la ville de ses régiments d'archers. L e s
maisons s ' e n d o r m e n t s u r l'ombre des passants, p e u à
peu les lumières m o n t e n t en clair de lune, nerveuses
et soumises, puis le r o m f l e m e n t général s ' a n é a n t i t
dans u n adagio de danse la ville a mis sa s o u r d i n e
d'ébène.
Kafla tie
CpHMTe
Tfle
cmo
finnM
m Kafla
6MTM
wmbot
cyïpa
noTOMUM xoflaTM
H3LUMM
cTonaMa
He3HaM0
nyïyjTe
H3
flaneKo
flMBn.aMo
MM
flyfioKMX,
TOHM
njaHM
o f l liypfeeBMx,
ôanKaHCKHX
ce H a u e
MNENO
Hama KpB
Haute ycneHMje,
à)
«
i
s
B
N
IN
ropAMBa
c y HaM K M f l M c a n n
3aôopaBMTe
fceMo
0
B
B
S
e
floujnM
cmo
CpfiMja
•
IN
a n n He n M T a j ï e
He3H3M0 fionaH 6 p a h o
Tfle
Beorpafla
fleuo
CMLUMTe 3 e M n . y
To
m Bena
HMCMO 6HJIM
Le ciel envoie son messager de nacre glissant s u r m a
portée de chagrin, vers le p a r a d i s d u cassis e t des
boissons b r û l a n t e s e t dévorantes comme des blessures.
O l'immensité de ces descentes de b r u m e q u e nous
déguisons en mensonge p o u r griser n o s f a n t a i s i e s !
L'abolition de t o u t e u n e lignée de vers à soie f o l l e t s !
L e u r musique c h i f f o n n é e e t i m p r é v u e en archit e c t u r a l e mélodies ouatées comme des nids de sardoine, amuse nos sentiments.
OïKyfla
c.
ôyHapa
ypaHana
N
X
300 : ISO = O
Marijan MIKAC — Petrinja
Čovek je putnik.
Znanost bi litela uzeti monopol za prevoz putnika.
No kabineti teraju u sušicu.
Filozofija bi rado da vam dade krila da preletite. Na
koncu vam pruža revolver da se ubijete.
Religija hoće . i trutove i genije i idijote u jednom
automobilu prevesti u raj. No automobil ne može
u vazduh.
Umetnost jedina vodi čoveka gore, i drži kontakt
sa dole.
Ne znanost — za n j u trebaju živci od kamena.
Ne filozofija — tu je potrebna veština: držati noge
u vazduhu.
Ne religija — t u čovek mora imati fiksnu ideju: Misliti, da vidi kad ne vidi, verovati, da ne vidi kad vidi.
Umetnost drži noge u vazduhu i glavu u vazduhu,
što ne priznaje zemaljske gravitacije. No, usled
dvaju suprotnih položaja telesa, nastaju i dva raznovrsna s t r u j a n j a : gore-dole, dole-gore. Jedni imaju
nerazmerno lakše glave i strše gore, nerazmerno teže
noge i udaraju dole i obrnuto. U glavnom, umetnost
diže revoluciju u carstvu puževa. Pocepana u dvoje
fiksira raskršće: Zabarikadirati kućicu koprivama —
balavom slinom i postaviti ženku pauka za stražara.
I l i : lagumisati teret na grbači — večni pokoj ostacima! Pouzdati se u maćehu prirodu, da pruži oružje.
Borbeniji bliže su parcovima nego puževima. Puževi
su rasa, koja postoji u opadanju, parcovi rasa u
formiranju.
Borbeniji groze se: bacićemo čikove s vaših glava.
Obećavaju: kuhamo čudesan ala turka bez soca.
U v e r a v a j u : pljuvačke sačuvaće muzejske pljuvačnice. Vaša delà, vaše rukopise izješće moljci u uredničkom košu.
Uistinu vam kažemo: nikome ne ćemo dati monopol,
da prosuđuje vrednost umetničkog delà.
H r v a t žigoše srpski balkanizam da prikrije svoj
vlastiti.
Srbin se ne stidi balkanizma.
Novi čovek ponosi se mladom balkanskom rasom.
Njegov je cilj: pobeda balkanizma. Sve što imamo a
nije pogađeno zapadnim žabama ni posijano zapadnim
gljivama — to je u nama balkansko.
Mi ne želimo smrt — hoćemo uskrsnuće
J e li pravo imati štalsku i salonsku dijalektiku? Mi
ćemo i h komunizirati.
U komuniziranju novi čovek učvrstio je ekavštinu,
pošto je len prekapati Boranićev pravopis.
Naš je položaj u 360. Mi se moramo učvrstiti u 180,
i to ne takvim skokom u kojem se lome rebra. Sudar
naših kostiju mora biti muzika. Naš bojovni klik —
pesma, skok virtuozan — dostajan da 'se modeluje.
Tu je sinteza umetnosti.
Potrebno je, da prođemo niz stepenice pod kutom od
90 gradi, a da ne slomimo noge; da se spustimo niz
lestve bez oslona (nagib isto 90), a ne razbijemo nos
Molim — nos — ne glavu. J e li pojmom nosa uvetovan pojam glave? — to je pitanje. Postavljamo: paradoks prvi. I paradoks d r u g i : lestve mogu stajati
bez oslona cmeći nagib 90.
Svejedno je, da li letite vazduhom nogama ili glavom
sa 360. Nula je vrhunac konstruktivizma koji je poželjan. Nula je steci;te genija!
Li tome je konstrukcija: sa 360 na 180.
L tome je vrhunac konstrukcije: zauzeti položaj
nule.
To znači: ubediti sebe "da si lud.
Sa starom gluposti nikada ne ćeš primiti novu
mudrost.
schokoladene
ballade
Franz Richard B E H R E N S — Berlin
Tausend und eine kleine Scheiben spriihen Licht und
Schokolade
Nachtschicht Grôsstes Kakaowerk des Kontinents
Sarotti siiss
Modernster Massivblock Eisenbeton Achteckiger
Schornstein
Achtiache Dividende
Die kleine Náherin erschrickt uber die bescheidenen
Prei.?e im
Schokoladenladen
K urse iiberklettern uberfette Aktionàre
Jedeš Sarottimădchen bekommt zum M o r g e n k a f f e e
eine
T a f e l Schokolade
Trotzdem sie aile rote Blusen Kommunistinnen sind
und
Sagen
Der Me use h soli die N a t u r unterkriegen
Sarotti milch
Silberpapier im P a c k r a u m i m Kellergéschoss entziindet sieli
S ich
Sarotti f e u e r
Trotz Eisendecken Betonwánde H y d r a n t e n t r e p p e n
Zehntausend Zentner Kakao und eine Fabrik ein
o
. .
Krater
oarotti bitter
Den Feuerwehrleuten platzen die Schláuche sie
waten in
bchokolade
I n Schokolade rutschen die blassen Madchen von den
mechanisohen Leitern
In die Arme der siissen lebenden wenn auch
verqualmten
e . . . ,
fccliokoiadenmànner
volja Ra stilu
Théo van D O E S B U R G — Holandija
E r a g m e n a t »De Stijl«
Sto više se n o v o očituje u našem životu i našoj
umetnosti, to više se ocrtavaju protivnosti između
novoga i staroga. Ove oštre protivnosti ne bi postojale, kad bi staro od novoga bilo sasvim potisnuto.
Ali posto će u svako vreme — danas takođe — postojati staro gledište na umetnost, to jasno iskaču
karakteristične markantnosti obaju nazora na život.
Oznake nove volje ka stilu nasuprot staroj jesu na pr. :
određenost mesto neodređenosti,
glavu'
° j e d a letÍte' 1d a nUŽn° i m a t e n o g e 1
otvorenost mesto zatvorenosti,
Rekosmo, sa 360 na 180. I još 90 + 90. to su nagibi
jasnoća mesto zamućenosti,
l o je matematika. Ona ubija. Nužno je da se uvereligija energije mesto vere i religijskog autoriteta,
rite da matematika ubija. (Oprostite, gospodo pro- istina mesto lepote,
fesori matematike — ovo- ne govorim iz lične anti- jednostavnost mesto komplikovanosti,
patije prema matematici, što sam iz nje. kao đak
odnos mesto forme,
sinteza mesto analize,
0
d0biva
Sam
2
i m , , 'J
°
i - to je vaša slavljena
logička konstrukcija mesto liričke konstelacije,
logika!). Matematika se sama ubija svojom nemate- mehanizam mesto zanata,
maticnosću. Dopustite, 360. — Ovome stupnju nikako ne moze pripasti stupanj istovetan nuli 360 je stvaranje mesto imitacije i dekorativne ornamentike
kolektivizam mesto individualizma.
polazna tacka — ona stvarno postoji, na njoi mi
jesmo (ih smo bili). 180 je nužna konstelacija'onih
ika-ika-î-Ju-ju
ordonnance
Stevan ŽIVANOVIĆ — Zagreb
kolporteri izvikuju
kad bundeve budu besmrtne
biće neumrla slava
oko kajmakovog gnezda
urliče zvezda
šepiri se slava
grmi otava
rađa se kobila
buni se rodilja
rime su svodilja.
pomiluj gospode
tresu se vulkani
rep-rep-republika
ika
ika
iju
i-juju
večnaja pamjat! večnaja pamjat!
jeflHo
M o j e
oiiiTpo
K o n j b e
Mnoflpar
PAflOBMfi
—
HoBMcafl.
B p 3 M H 0 M C B e m o c T M j y p n o j e j e f l a H 3 p a K OKO 3eMn>e, 6p3MHOM
w e / i n n a , M 3 a p n o c e y M o j a n p c a . C i a o j e . J a c a M oceTMO fla n o CTojM H e r n e
flaneKO
(cBejeflHo m e ) HeujTo Mano, jeflHa
Mpn>a,
M/IM M o w f l a M a n o T y r e M n u naK j e f l H a n M H M j a n y s a .
A o n e i e o j e flpyrn 3 p a n , M c i a o . T a n c a M n y c T M o T p e ł i M
HeBMfln>MB 3 p a H , / ţ a j y p M n y f l o , o K o n o , o K o n o , o K o n o , Hao n e n u K . T a j
3 p a K oceTMo j e HeKM n w c T , o c e m o j e HeuM 6 o r n n M jeflHO OKO
finaBo
flaneKO.
ki aKO c a f l CBM MM HMJ'M MO3SK x.ofce n a ce CMp3He, M HMje MMcnM
M 3 r n e f l a j y Kao K o r u b a , n y c T H M O
flpyre
3 p a K e MyibeBMTOM 6 p 3 M HOM y B a c e / b e n y , T a f l a łse CBM OHM HMjw ce MO33K T o n M , M HMje
MMcnM M 3 r n e f l a j y Kao j a j e
Emile M A L E S P I N E - Lyon
Il ne faut pas, n'est ce pas,
me dire que vous m'aimez.
Je finirai par croire à cette histoire.
That should be, my darling, for my heart, very bad.
Ne badinez pas delà sorte!
Mon coeur fait toc, toc
Et c'est l'heure du five o'clock
I must take my tea with my toasts
Le médecin me l'a recommandé
Et tout au long, il l'a inscrit sur l'ordonnance:
Ni danses, ni flirt, ni footing
A 5 heures du pain grillé, un peu de beurre
avec du thé
léger au laits.
Pas d'émotions!
II a souligné cette recommandation.
Alors, si vous venez tout près de moi
et que vous passiez votre menotte
sur ma joue
en faisant jou-jou
en me disant comme tout à l'heure:
Give me your lips, I w i l l . . .
I will kiss you, der, I love you.
You are for me the life and the death.
Decidez vous donc à être plus sage
autrement, je vais vous épouser
Et, huit jours après
Vous me direz: »I am busy«
Quand je vous demanderai
à l'heure du five o'clock
mon thé léger
au lait,
comme le médecin me l'a recommandé.
Quoi?
C'est ce que vous demandez!
YKOHMTM c e
M
OCeTMTM
fla y n p o c T o p y
nocToje (inka
HeMMpHa,
nyfla,
npxiaBa,
Koja
x o t ï e OHO, LIJTO OHM He M o r y x j e T M ( j a j e ! ) , a TO j e : S e n a n p y r a
c y u j T M H e C B a n e r a . KI K o j a x o k e fla H a t j y HOB M 3 p a 3 3 a HOBO,
n y f l o , n p x j a B o o c e ł s a t t e K o j e ce BpTM K a o K n y n n e , xnaflHO o f l
flyre
HMTM, n p o ô o f l e H O fienMM M IJPHMM
HO>neBHMa.
H K o j e fce CBojoM
i^eHTpwneTanHOM
cHaroM
n o c T e n e H o OAĎMTM
BpeflHe rnaBe,
M3ByhM
M3 TMX(
CBe C M p 3 H ý T e WMLie
(m3 MCTon/beHe M a c e ) ,
CBe
M yHMHMTM
rnaBa
Ofl Tora
OHO UiTO
j a jOLU He 3 H 3 M
T o ce c a f l 30Be 3 E H M T M 3 A M , a n o c n e fce c e 3 B 3 t m M o w f l a l i e r a
>KyTa C B e T n a , MnM M o w f l a m B o r . H e 33BMCM OR TMX, HeKonMKo
c n o B a MnM o f l HeKonMKo r n a c o B a . H e 3aBMCM o f l MMeHa.
1922. rofl.
pričam kući
ZENIT No 22 •
A E H I P E N K O : Žena kod toalete — M I T Z I T S C H .
Zenitismus — P O L J A N S K I : T. B. C. — B E H R E N S :
Liebeserklarung an die Metaphysik — M I C I Ć : Anatema i klepetanje g. Bogdana Popovića predsednika
»Ku-kluks-kana« — Drvena crnačka plastika —
K A S S A K : Pesma — P O L J A N S K I : Kroz rusku izložbu u Berlinu — M I K A C : Zenit-spektar — ŽIVAN O V I Ó : Ve rujete matere nerotkinje — L. M. : Ua gde s t e mladi? — P I K A S O : Arlekin.
MAKROS K O P : Veliki uspeh I I . zenitističke večernje —
Zenitizam u inostranstvu — Šiberstvo u našoj književnosti — Umetničko odelenje u kavani »Corso« —
Filmografija.
Andre J U T R O N I Ć — Sonibor
Na trgu bigota luđački se stoka goni
Kuća se očajno davi
Od ekscesa truli su panjevi
Urliipu odurne miline
Vrišti
Orljava krši muk
Pad je spas
Pesma je belina
Duhovi rušećeg zida
Grcaju
Stide
Dave se automobilske kabine
Neumorno
Nezvano
Pletu se u trajna nina
Pada crep
I stena i crep
Pada.
filmograiija
Pravo na ljubav (Apolo-kino). — Otmena je Američanka M a y M u r r a y kao glumica američkog društvenog filma. E a f i n o v a n a je režija u filmovima, u
kojima ona elegantno i plastično promiče. Slikarski
je plastična povlaka njezine bele haljine u simboličkoj
priči njezine ljubavi i tragikę. Velika dobrota izraz je
njezinog lepog mladolikog lica. Film »Pravo na ljubav« opravdava svoje vlastito pravo na život. Dobar
f i l m sa nešto nespretnim završetkom. Dobre slike, ali
dobar f i l m je- iskušenje za rđavog operatera i oči gledalaca. Ime May nije isto što Mac kako je stajalo na
plakatima iz nečijeg neznanja.
Smrt vojvode Feranta, projiciran u istom kinematog r a f u , ne zaslužuje venac. P . W e g e n e r j e snošljiv
glumac do granica. U istom f i l m u on je i autor i režiser. A u t o r mu nije teško biti, ali kao režiser znači
nešto više. Mladi glumac Daje, podseća suviše n a
r
Zenitizam je i z a m par excellence. Onaj koji nam
jedino odgovara (ljudima). Kao što se čovek razlikuje
od čoveka, tako se i i z a m razlikuje od i z m a. Zenitizam sjedinjuje i prekuvava u sebi sve ranije, nadmašujući ih. Zenitizam magijski pojam vrlo jednostavan: kao Kolumbovo jaje. Da, trebalo ga je naći.
Mi smo ga našli.
Boško Tokin (Manifest Zenitizma 1921.)
M A K R O S K O P
Josif Klek — Beograd
3aBeca 3emHcTH4!ior no3opniuTa
le rideau du théâtre zenitiste
iskrivljene glave nemačkih ekspresionista. F i l m razglednica ili film panorama.
Baby Peggy kao cirkuski klovn film je detinje gracije i grotesknosti pošto sve čini sasvim »kao velika«
Ova simpatična balavica -sa svojim dresiranim psetom
zaslužuje više hvale od nepismenih romanopisaca,
dramatičara i pesnika u našoj zemlji. Lov psa i belog
miša po sobama njezinog filma veća je senzacija od
celog godišta naših štampanih knjiga. Režija nadmašuje svu istôriju H r v . narod, kazališta u Zagrebu.
Kraljica oblaka (Olimp-Kino) F i l m lepe cirkuske
akrobatkinje. Film ljudi onakovih kakovi jesu a ne
literarnih tipova ili ljudi kakovi bi trebali biti. Ljudi
sa velikim manama i velikim vrlinama. Film onih koji
su u s t r u j a n j u života. Ko zna kuda nose s t r u j e i ko
zna gde se može biti velik čovek.
Otkud samo Americi toliko dobrih filmova? Otkuda
tako mnogo dobrih i velikih umetnika? Možda je
amerikanski film i najveća amerikanska nmetnost?
Možda je film amerikanska narodna umetnost?
Kao obično i u ovome filmu deluje ceo i kompletan
život: ljudi, deca, životinje, p r i r o d a , ' n e m a n i , strasti,
čovekove mane, predrasude, vrline — akrobatska
moderna tehnika, padobrani — sve u izmeni komičnog i tragičnog života.
G 1 a d y s W a l t o n je opet za nas nova umetnica
dobrih očiju, uzburkanog temperamenta i čovečne
vrline. I jedan divan dečko kome ne znam imena.
Čini se da naši bioskopi svaki amerikanski film nemilosrdno kasape i seku što granici sa trgovačkim
bezobrazlukom.
Dva teška protivnika. (Olimp-Kino) Divni H a r i Kárej! I ovde je čovek koji je stradao i patio za drugoga — i ovde se bori za druge: sa o,smehom velike
dobrote i pokretima duhovite ležernosti. Projekcije
jasne. — Slike i režija matematski precizna.
Kažnjenik kaznione Sing-Sing (Metropol-Ivino). Nije
prvoklasni amerikanski film. Zahvalan siže svakako
jači je i od glumaca i režije. Mnogo neuverljivosti
oduzima filmu onu ustaljenu vrednost dobrih jakih
američkih filmova W. H a r t a ili H . Kareja.
Indijska grobnica (Metropol-Kino). Po drugi put pod
posve rđavim i iskrivljenim napisom. (Da prevađač
uezna našeg jezika, to smo već naglasili! Nemački
monumentalni film izrađen dobro i precizno bez velikih umetničkih vrlina. Više je sve eksotično panoramski nego vitalno umetnički.
STO SU G E N I J I ? Na to pitanje odgovara nam bez
mnogo truda »Riječ« od 16. januara 1923., u uvodniku
» 0 pozivu poslanika«. Evo, kako lako svako tako
govori o geniju: — »oni koji se u životu države najbolje snalaze, koji se znadu najlakše orijentirati i
postižu s najmanjim ulogom sila i svojih i državnih
najviše i najbolje, koji najsigurnije predviđaju, za
svoja djela preuzimaju punu odgovornost, — to su
geniji.« Zato zenitistima i ide tako dobro u zemlji u
kojoj se svaki poslanik drži da je genije.
PET K O N T I N E N A T A . Svetska antologija savremenog pesništva od Ivana Golla na f r a n c u s k o m jeziku. Doista jedan impozantan spomenik našeg
vremena. Sastavljač antologije naglašava sledeća
»estetska« merila iznad svega: »emanacije života,
krikove zemlje: ništa drugo«. Za nas veli — »oni su
crnci Evrope, koji su nama potrebni« — što nam se
ne čini sasvim tačno. Za E v r o p u mi smo možda i
nešto .drugo i nešto više nego njezini crnci. No svejedno: naše zdravo seme treba Evropa danas više
nego ikada.
Goli je razdelio antologiju po grupama ovako--r- A.
Anglosaksonska g r u p a : Amerika, Engleska, Irska
— B. Latinska g r u p a : Francuska, Belgija, Italija,
Španija, Katalonija, J u ž n a Amerika (3), P o r t u g a l ,
Grčka (?), R u m u n j s k a . — C. Germanska g r u p a : Nemačka-Austrija, Holandija, Švedska, Norveška, Danska, Finska. — D. Slavenska g r u p a : Rusija, Poljska,
Mađarska (? svakom se može desiti nezgoda!) (Jehoslovačka, Jugoslavija. — E. Istočna g r u p a : J a p a n ,
Kina, Indija, Jevreji, Turska, Armenija, Indijanci
jugo-zapadne Amerike, Crnci A f r i k e .
P e t kontinenata diše na 116 pluća u ovoj antologiji.
(Toliko je u n j o j pesnika.) Pluća kontinenata su
pesnici. Pluća svetova su pesnici. Pluća naroda su
pesnici. A ipak, ipak ne daju pesnicima danas ni
disati. Pesnici su pluća zemlje! Što u ovoj antologiji
čovečanstva nisu 'S. H . S. zastupani onako kako je
trebalo, ima mnogo razloga.. J e d a n je od tih takode
i taj, što pisac ovih redaka nije z,nao smer antologije.
Imao je samo već štampanu reviziju naših pesnika u
rukama, gde su još sretno izvršene i neke važne
promene.
Nepobitna je činjenica, da je »Zenit« doprineo najviše što smo ovako ušli u čovečansku pěsničku zajednicu, pošto je zenitizam već treću godinu aktivni
učesnik u međunarodnoj m l a d o j i velikoj utakmici
savremenog života i nove umetnosti.
Ljubomir Micić zastupan je u t o j antologiji sa f r a gmentom br. 20 pod napisom »Reč.i u prostoru« iz
knjige »Kola za spasavanje«. Zenitistička poezija ipak &
je ušla u zaključanu Evropu i čovečanstvo kao re- *
prezentacija S. H . S., šestog kontinenta — Balkana.
Urednik »Zenita« predložio je sastavljaču, da se u
Pariz sazove međunarodni kongres sviju pesnika zastupanih u antologiji, što bi nesumnjivo doprinelo
živom zbliženju i kontaktu sviju rastavljenih kontinenata i njihovih naroda.
ZENITISTIČKO POZORIŠTE.
Nekoliko mladih
ljudi svojom vlastitom inicijativom priredili su 16.
decembra 1922. u gombalačkoj dvorani I. realne
gimnazije svoje veče, na kome je glavni deo bila
t. zv. zenitistička tačka pod imenom »Aeroplan bez
motora«. Ta zenitistička tačka bila je sastavljena iz
raznih f r a g m e n a t a Micića, Poljanskog, Marinetija i
Golla, kako se to najbolje činilo samim priređivačima.
Nesumnjivo je bilo, da je do haosa moralo doći, ali
on se baš publici najviše sviđao i ona je burnim i
urnebesnim povlađivanjem i zviždanjem pratila tu u
Zagrebu neviđenu senzaciju. H r a b r i mladi zenitisti
nipošto se nisu dali smesti. U s t r a j n o i časno izvršili
su započeto delo, koje je praćeno efektnim izmenama
svetla, plesom, sviranjem vergla, harmonike, glaso-
I
„
B
O
S
N
A
-
F
I
L
M
O
V
»»
I
s u i
n o s i o c i
feoltare
I
dobro se bar naslućuje onaj koji sišući krv stvaralaca
žive parazitskim tuđim životom u životu i u celokupnom njegovom radu. Upravo smo dirnuti onom
nadrifrazeologijom u ; »drami« kao i režijom, ko ja
namešta scenu tako, da nam se čini kao,da smo pred
izlogom pokućtva »Bothe i Ehrman«. Možda režiseri
našeg pozorišta i dobivaju u trgovinama za pokućtvo
svoje »umetničke« inspiracije? Možda je tatina kći
zaboravila, kod svog prvog nastupa, da nam ponovi
tatinu pesinu sa nezaboravnim svršetkom, (koju je
nekada gromko deklamovala u Beču!) — » S v i ć e
Dalmatinci izginuti
z a H a b s b u r g a«.
Svakako je propust, da to nije učinjeno kao prolog
ovoj svodbenoj »drami« jednog zagrebačkog piscaKOLA ZA S P A S A V N J E . Zenitistička barbarogenika pelivana, čiji se anonimni stihovi mogu čuti i u zau 30 činova, izdanje »Zenit« Zagreb 1922. od koga grebačkim barovima, kao »N a š a m a l a A n č i c a ,
naša uprava ima još samo nekoliko primeraka, II. n e z n a š t o j e s l a m č i c a « . (Dalje p i t a j t e one
izdanje, preporuča se svima onima, koji žele znati što koji su bili poškakljani! . . .) P i t a se napokon, kada
je zenitizam i što je nova umetnost, da se sami uvere će ovaj autor »Lake službe«, koji je u n j o j nazvao
kako je lažna sva ostala pornografska literatura u jednog p s a imenom ruskog kneza Nikołaja Nikolajenašoj zemlji. Knjiga je dokumenat savremenosti i vića, biti odlikovan, kao što je odlikovan i njegov
vesnik budućnosti u kojoj nema ni plača, ni suza, ni
dramski takmac P r e j a c koji je napisao proslavljenu
očajanja, ni sentimentalnosti, ni literature ni fraze. operetu »Za k r a l j a i dom«. Alal im vira, ovo je doKnjiga je puna urlika, bune, protesta — puna mla- ista više nego tragično — ovo je smešno i šaljivo —
dosti, žilavosti i prve balkanske divljine u našoj knji- dovoljno za groteskni siže. Možda bi g. Benešić hteo
ževnosti.
posle ovoga uspeha davati prvu dramu Ljubomira
Micića, »Na obali života«, koju je čitao 1915. god.
Cena knjizi 10 dinara i šalje se putem uprave »Zea napisana je kad je piscu bilo 19 godina?
nita«, samo uz unapred poslani novac.
3. Pod ovaj napis spada i jedna nadasve komična
Lj. MICIĆ N A E S P E R A N T U . U poslednjem broju »kulturna« pojava - »Glazbeno društvo intelektualaca«.
velikog esperantskog časopisa »Esperanto Trium- H m ! Možda je sve ovo društveno glazbalo sirotih
fonta« izašao je članak Lj. Micića »Conrad Veidt i praznoglavaca, pošto nam i n t e l e k t u a l n a m u film kao projekcija umetnosti« u převodu S. Ziva- zika odaje »glazbeno« odsustvo mozga a »intelektunovića.
alno« delovanje mačje muzike svako odsustvo umetnosti. Ovo sve zajedno spada u »filozofiju« — »UniH R V A T S K E P A R O D I J E . 1. Prigodom dodeljivanja
versuma«, kao poslednju klupu neizbežive hrvatske
Demetrove nagrade, doneo je »Obzor« r e f e r a t o do»kulture«.
bitniku i popis »dela« koja je napisao. Među njima
našli smo i jedno pod napisom »Hrvatska parodija«.
CENTAR KULTURE. Prokleta k u l t u r a ! K o će o
Doista, slagač ili pisac nije promašio, pošto je dao
čem a Zagrepčani o k u l t u r i kao baba o uštipcima.
najtačnije mišlenje o piscu, koji ima navadu pripoTako i redarstveno ravnateljstvo izdajući neko saopvedati, da ga je i »Zenit« zvao na saradnju, ali da je
štenje, smatra jza potrebno uneti u svoju stilizaciju i
to on odbio. Doduše, t a imaginacija o pozivu je vrlo
ovo : » . . . konstatovana je žalosna i po grad Zagreb
karakteristična po tog pisca za tržište, tim više što
kao centar kulture ružna i pogubna, te porazna čije to jedna ordinarna laž i mistifikacija. Ako je to
njenica . . .« i t. d.
učinio u zabuni koji bivši saradnik »Zenita«, bez
E
t o vraga — i redarstveno ravnateljstvo! P a đo
urednikovog znanja i odobrenja (što je moglo i povraga,
mora nešto biti »na stvari« kad svi govore o
laskati g. Krleži!) zato ne treba »slavni« pisac da
pravi sebi ovakovu neumesnu reklamu — na t u đ i »kulturi«. Čini se ovo: bolesnici uporno govore samo
o onome mestu koje ih najviše boli! Da nije t a »kulračun.
tura« nešto slično zaraznim bolestima? Bili gradski
2. U istom broju »Obzora« bila je još jedna vanredna fizikat u sporazumu sa zenitistima otvorio jedan poštamparska greška — »Svodbeni let«. (Reč »svodmični laboratorij za ceplenje protiv srednjo-evropske
beni« dolazi od reči svoditi!) To je po pričanju na- bolesti t. zv. »kulture«? Da se možda uštrcava zeniših novina neuspela drama onoga pisca, koji se dugo tizam kao balkanski protuotrov, ako već ne stara
vremena potpisivao u »Novostima« — »Vaš devotni istina o istinskoj našoj n e k u l t u r i koja boli i koja je
rob«. Inače je u glazbenom zavodu otvorio zavod za
samo bolesna imaginacija i fiksna ideja? Uostalom,
ljubavna pisma. Neznam, da li je pisac još i danas mi ne možemo sve ni znati: možda faktično postoji
naročito znatiželjan, što će Ljubomir Micić reći na
neka »hrvatska« k u l t u r a i »centar« kulture, ali neka
njegovu »dramu« koja u to vreme (oko 1920. g.)
se već jednom »sa nadležnog mesta«, pa makar i sa
nije imala ni aeroplana ni konstruktora kao protago- strane redarstvenog ravnateljstva, izda službeno saniste. (Siromah progutao je i t e pilule iz »Zenita«!)
opštenje — što j e k u l t u r a — da se razumemo. J e r
Po autorovom p r i č a n j u bio je glavni junak lečnik bogami ovako preti revolucija nemirnih duhova prokoji umire kao t r u t pošto j e osvojio ženu koju je tiv te neizlečive bolesti: »kulture«. Doista: u Zavoleo. (Oh kako otrcano!) I zbilja, t a j »Svodbeni grebu lakše j e biti »kulturan« nego pametan ili lud!
let« (Tada je pisac čitao »Život pčela« od Materlinka
Lakše je biti vođa naroda nego samo — k u l t u r a n
i dobio inspiraciju s papira! — Talijan po imenu Tra- čovek!
verzi ima takođe »dramu« kojoj je napis »Svadbeno
putovanje«!) bio je izvođen u Narodnom Kazalištu. A N I N S E R E F R E U N D E IM A U S L A N D . Die ReVideli smo svu golotinju ovog pisca, koji se nastojao daktion des »Zenit« wird ôfters benachrichtigt von
pomoću drugih pisaca da spase i održi u književnosti dortigen Besuchen verschiedener »Zenitisten« aus
(Ibsen, Pšibiševski i t m a drugih feljtonsko-donhu- unserem Staate S. H . S. Indem dass nur unsere Feinde
anskih pomagala!) pošto smo ga već 1921. g. putem sind, die'uns zu Hause beschimpfen, und im Auslande
»Zenita« javno ispisali iz književnosti kao stvaralačke den Zenitismus als E m p f e h l u n g s k a r t e und »goldenen
umetnosti. Paraziti imaju večnu ambiciju da budu
Schliissel« beniitzen, ersuchen wir unsere geehrte
životodavna stabla. Begović je najbolje ocrtao sebe F r e u n d e nicht aufzusitzen verschiedenen liter.-kiinstl.
u pilotu Mariu, koji je njegova sliíva i prilika. I ako Hochstaplern. W i r kônnen n u r jene verantworte-n
je t a j »tip« besprimerno slab i đačko-điletantski, welche eine besondere K a r t e oder Brief unserer
(kao, i cela »drama« koja se svršava u prvom činu)
Redaktion vorweisen konnen.
vira i divljim u d a r a n j e m u bubanj. Imena t i h odlučnih mladih zenitista glumaca moraju biti ispisana
i podvučena : D . I I e r j a n i ć, J . K 1 e k-S e i s s e 1,
gđica K r a n j č e v i ć , Z. M e g i e r , V. P i l a r , D .
P l a v š i č ml. i M. Š « n. Naročito se mora istaći
mladi J o s i p K l e k , čiji vanredno efektni plakati,
nacrt scene i izvedba kostima u bojama od papira,
zadiru mnogo dalje od običnih pokušaja koje druge
vrste, a kamoli ove zenitističke. U ovom broju donosimo reprodukcije dvaju zenitističkih kostima (izrađenih po uputama Lj. Micića) i zavesu pozornice koju
je učinio t a j mladi i veoma daroviti zenitista kome
je tekar — 18 godina.
I „BOSNA-FILMOVr su nosioci kulture!
\r
1 „BOSNA-FILMOVI^ su nosioci
R U S K O K O M O R N O P O Z O R I Š T E iz Moskve, pod
vodstvom A l e k s a n d r a Tairova (vidi ruski »Zenit«
br. 17—18) nalazi se u B e r l i n u , gde i z n e n a đ u j e svojim novim scenama i i g r o m nemačke kritičare, k o j i
se k o p r c a j u a l i i p r i z n a j u , da su doista premašeni.
N a p r . cela »Saloma« davana j e kao ples (genialno!)
a scena j e bila k o n s t r u k t i v n o - s u p r e m a t i s t i č k a : plohe
samo crne, crvene i malo zlata. D i v a n p r i m e r »oslobođenog pozorišta«.
à
OD R E D A K C I J E . K a o i dosada »Zenit« ne podržava n i k a k o v i h veza sa nekim mladim piscima k o j i
se. k u p e oko »Uta« u Novom Sadu. P r o t i v volje, bez
pitanja i dopuštenja, otštampan je u posleđnjem broju
m a n i f e s t L j . Micića » D r u g a provala B a r b a r a « u mađ a r s k o m převodu never.no i bez n a k n a d n i h k o r e k t u r a ,
koje j e a u t o r proveo. P r o t i v ovakovog nasilnog i net a k t i č n o g p o s t u p k a , pisac se ponovo i za buduće najodlučnije o g r a đ u j e , kao i protiv toga, da se njegovo
ime vrsta u red beznačajnih kabaretista i đada-epigona. D r u g o : I ako je jedan časopis od koga je izašao opet samo prvi b r o j u B e o g r a d u , uzeo za prog r a m »Zenitovu« osnovicu o raskrsnici Istoka i Zapada, postavljenu j o š 1921. g. (Vidi »Zenit« b r . 8,
članak L j . Micića »Delo zenitizma« ! ) — t o m u j o š
nipošto n e d a j e prava, d a bez dozvole preštampava
o b j a v l j e n e rukopise u »Zenitu« kao na pr. p e s m u
• M. C r n j a n s k o g a »Poslanica iz P a r i z a « (Vidi »Zenit«
br. 4/1921. g.) I protiv ovoga šverca se o g r a đ u j e m o
i izrično naglašavamo, da k r a đ a ove vrsti t a k o d e
nije dopuštena, pa m a k a r časopis bio u naslovu oplođen zenitističkim zrnom — »Raskrsnica«. »Mi smo
danas n a j e d n o j v e l i k o j raskrsnici« — ponovio j e
Lj. Micić na I . zenitističkoj vecernii u B e o g r a d u
(Vidi, »Zenit« br. 21/1923. god.!) D o i s t a !
N i j e R a s t k o P e t r o v i ć prvi n i poslednji, koji se prošetao po našoj književnosti na zenitističkom v r a n c u .
kulture!
isto kao ni ova m a l j u š n a gljiva posle zenitističke k i ; e
što se igra velikog p a t u l j k a .
P o v o d o m članka »Zenitizam«, objavljenom u » F r a n k f u r t e r Zeitung« od 21. I I I . 1923. u kome su citirani
svi f r a g m e n t i o zenitizmu iz b r . 22, samo ovoliko:
Liebe » F r a n k f u r t e r « ! ( W i r d e n k e n a n W u r s t c h e n . )
E s ist uns sehr lieb, dass ihr uns so g u t v e r s t a n d e n
habt. Schade nur, dass euch der »stinkenđe Blodsinu
u n t e r E u r o p a s Idioten« noch nicht g e n u g blocl und
idiotisch ist, sonst k o m i t e t ihr a n eine bessere unidiotische Z u k u n f t ein wenig h o f f e n . A b e r was v o n
»vorgestern« bleibt (wie Gemiise!) dass s t i n k t wirklich w i e i h r , liebe w e l t b e r i i h m t e » F r a n k f u r t e r « .
Trotzdem, i h r nicht wisset, wie Zenitismus d u r c h
L. M i t z i t s c h noch im J a h r e 1921 i n die W e l t gcsetzt w u r d e (europàisches U n wis.sen w i e gewôhnlich und wie »vorgestern«!) haben wir sehr viei Mitleid m i t e u e r e n klassischen »Blôdsiun, welcher, u n t e r
E u r o p a s Idioten schmettert«. Arme, arme, das einzige was i h r noch von »vorgestern« und von heute
habet!
E s ist w a h r , wir B a l k a n e r sind h u n g r i g und haben
einen gesunden, g u t e n A p p é t i t .
V e r o
i
Dí
l
c o v í
N a k l a d n o i grafičko r e p r o d u k c i o n o p o d u z e ć e
Zagreb, Marovska ulica 21. — Telefon 11-78.
IZRAĐUJE:
Klišeje, auto- i fototipije, za tisak u jednoj i
više boja. Crteže za reklamu, plakete, etikete,
tiskanice. Dionice i vrijednostne papire.
d i o n i č a r s k o društvo
J e l a č i ć e v trg 23 - ZAGREB — J e l a č i ć e v trgr 25
Dionička g l a v n i c a K 200,000.000-— — Telefon broj 8 - 6 5
Brzoji vni n a s l o v : „BAŁKANBAKKA"
i 7-03
II
II
PRIMA
uloške
n a uložne
knjižice s a 6 posto
čistih
PRIMA uloške na tekući račun uz najpovoljnije ukamaćenje
ESKONTUJE mjenice
1ZVRŠUJE burzovne n a l o g e , te isplate n a sva tuzemna i
inozemna mjesta
I
Obavlja s v e b a n k o v n e p o s l o v e najkulantnije.
I „BOSNA-FILMOVI" su nosioci
Izdavač i odgovorni urednik: Ljubomir Micić
kulture!
Štamparija »Gaj« Zagreb, Gundulićeva 22a Tel. 26-09
Download

papiga i monopol „hrvatska kultura" <8 S (8 B 8 N