1. ОДЕЉАК - ФОРМИРАЊЕ ИЗРАЕЛА КАО НАЦИЈЕ
ПРЕГЛЕД ОДЕЉКА
Први одељак овог предмета
Формирање Израела као
представиће увод у Стари завет и
нације
прећи ће садржај првих пет књига
1. Лекција
Увод у Стари
Мојсијевих. Увод у Стари завет
завет
темељиће се на важности Старог
завета и на методама нашег
2. Лекција
Петокњижје
проучавања овог предмета. Помоћи
ће ти да изградиш сажет преглед
3. Лекција
1. Мојсијева
историје Израела, онако како је
записана у Старом завету и
4. Лекција
2. Мојсијева
дискутоваће
се
о
израелском
5. Лекција
3. Мојсијева
стратегијском лоцирању у Ханану, и
исто
тако
објасниће
сврху
6. Лекција
4. Мојсијева
израелског специфичног односа са
Богом у Старом завету. Овај
7. Лекција
5. Мојсијева
одељак ће такође разматрати
природу Старог завета као канон
Светог писма, укључујући и књижевну структуру.
Проучавање првих пет књига Старог завета почеће дискусијом о
Петокњижју, пет књига, као књижевној целини. После тога, доне ћемо
преглед сваке књиге. Проучаваће се име књиге, њене теме и садржај.
Најважнији циљ у нашем проучавању биће изградња знања о
садржају Старог завета и разумевање Божјег самооткривења садрж аног
у тим књигама.
15
1. ЛЕКЦИЈА - УВОД У СТАРИ ЗАВЕТ
ПРЕГЛЕД ЛЕКЦИЈЕ
Стари завет је врло важан
део
Божјег
самооткривења
човечанству. Гледајући на то из
наше перспективе двадесет првог
века, Стари завет није толико
привлачан као Нови завет, зато
што је у сенци крста. Пунина
Божјег откривења у Исусу из
Назарета
чини
да
ранија
откривења
у
Старом
завету
изгледају као застарела. Иако
изгледа као да је застарео, у
стварности није. Сам Исус је
изјавио да није дошао да укине
закон и пророке (јеврејски назив
за Стари завет). Он је дошао да
испуни Писмо (Матеј 5,17).
Увод у Стари завет
1. Део
Важност проучавања
Старог завета
2. Део
Кратак преглед Старог
завета
3. Део
Израелско
стратегијско
лоцирање у Ханану
4. Део
Израелски однос са
Богом у Старом завету
5. Део
Стари завет као канон
Однос обећање - испуњење између Старог и Новог завета, показан
кроз Исуса, открива зашто је важно да знамо шта је Бог открио кроз
Писмо пре Новог завета.
ЦИЉЕВИ ЛЕКЦИЈЕ
По завршетку ове лекције, требало би:












16
Описати однос између Старог и Новог завета.
Објаснити како је Стари завет део комплетне Божје објаве.
Препознати ауторитативну природу Старог завета.
Описати метод редоследа у предмету проучавања Старог
завета.
Скицирати преглед Старог завета од 1. Мојсијеве до Малахије.
Набројати наслове четири дела која ћеш учити у овом предмету.
Прокоментарисати стратегијску локацију Израела у Ханану.
Разликовати четири географске области Ханана и описати
карактеристике сваке од њих.
Оценити израелски однос према Богу у Старом завету.
Описати како су Божја сувереност и старање за цео свет
очигледни у Старом завету.
Препознати главне теме Старог завета.
Објаснити шта то значи да је Стари завет “канонски”.

Набројати четири главне књижевне области протестантског
Старог завета и навести књиге које припадају појединим
областима.
Одредити на чему је нагласак овог предмета, Прегледа Старог заветa.
Први део - важност проучавања Старог завета
Библија од 1. Мојсијеве до Откривења јесте акумулативно
откривење Бога и његовог плана спасења за људски род. Реч
акумулативан означава потпуност. Она наглашава важност сваког дела.
Свака библијска књига Старог или Новог завета открива важан део
целокупне слике - ко је Бог. Свака књига нам помаже да разумемо како
је Бог поступао са људским родом. Исусов долазак да донесе покајање
за грехе људског рода не би имао смисла без откривења у 1. Мојсијевој
1-3. Почетне главе 1. Мојсијеве говоре нам о паду људског рода у грех.
Уједно, историја људског рода у Старом завету открива да човек не
може сопственом вољом да изврши откривену вољу Божју. Идеја о
заступничкој смрти невине особе ради опроштења грех а особи која је
крива приказана је у Старом завету кроз типологију жртвовања. Само
ових неколико разматрања показују јасно да је Стари завет важан део
укупног откривења Бога у Библији.
Библија, Стари и Нови завет, јесте ауторитативна реч Божја.
Павле, пишући Тимотеју, објављује божанску испирацију Писма:
Све Писмо је Богом надахнуто и корисно за поуку, за карање, за
поправљање. За одгајање у праведности, да Божји човек буде
савршен, приправљен за свако добро дело (2. Тимотеју 3,16-17).
Писмо на које Павле упућује у 16. стиху у ствари је Стари завет. Нови
завет је тек био у процесу писања када је Павле писао посланицу.
Апостол Петар потврђује исто разумевање старозаветног Писма:
Јер никада пророштво не би човечјом вољом, него су Духом
светим ношени свети људи говорили од Бога (2. Петрова 1,21).
Стари завет представља божанско-људску сарадњу, у којој Бог користи
мушкарце и жене да објави своју вољу људском роду. Као божанска
откривена воља, Библија је у целости ауторитативна.
Природа Старог завета, као део укупног и ауторитативног
откривења Бога, приказује важност правилног разумевања дате поруке.
Обим и разноликост Старог завета захтева систематско учење да
бисмо правилно разумели поруку. Не изненађује стога што Павле
захтева од Тимотеја да се да на марљиво проучавање Писма:
17
Потруди се да се покажеш врстан пред Богом као радник који не
мора да се стиди, који правилно управља речју истине (2. Тимотеју
2,15).
Павле није захтевао само од Тимотеја, као пастора, да пр оучава
Писмо. Он је писмом цркви у Риму охрабривао све њене чланове да
проучавају старозаветну поруку:
Све, наиме, што је унапред написано, написано је нама за поуку, да
стрпљивошћу и утехом Писма имамо наду (Римљанима 15,4).
Павле каже да “све што је записано у прошлости” (позива се на Стари
завет), дано је хришћанима као упутство. Због тога и ми, проповедници,
и лаици такође, имамо хришћанску одговорност да Бога упознамо у
потпуности његове речи.
18
Други део - Кратак преглед Старог завета
Разумевање Старог завета једино је могуће стећи интензивним и
редовним учењем. Најбољи начин је да се прво сачини костур, или
скица историје Старог завета. Ова скица треба да буде кратка да би се
могла запамтити и описати без помоћи бележака. Такође, скица би
требало да буде подељена по логичним и последично-узрочним
целинама за детаљније проучавање. Када је свака целина проучена,
твоме знању Старог завета додаје се нова целина, на један
систематски начин, да би лакше запамтио. У суштини, то је стављање
“меса на костур”. Оваквим обликом учења, почећемо опис суштине
садржаја Старог завета. После тога ћемо одредити четири главе
проучавања, коришћене у овом предмету. Веома је битно да овај
преглед прорадиш да би га добро знао. То ће ти обезбедити основу за
овај предмет.
Стварање
Насељење
Ханана
Пад
Потоп
Порекло
У
Излазак
Израела
Египту
Стари завет почиње стварањем света и
људског рода. У почетку, све створено било је
савршено. Нажалост, то није остало тако.
Људска раса је искусила “пад”. То је био пад из
невиности и праведности. Пад људског рода
прекинуо је однос са Богом, створитељем. То је
водило у последице греха: болест, корупцију и
смрт. Божје реаговање на трагедију греха било
је да обезбеди начин спасења. Бог је
обезбедио
заступничку
помирницу,
кроз
животињску жртву и обећање о доласку
Спаситеља. Потоп и вавилонска кула јасни су
показатељи да је грех био усађен у људско
понашање.
Аврамов позив је корен зачетка израелског
народа. Бог је склопио завет са Аврамом и
његовим потомством да би се сачувала права
спознаја Бога за свет. Људи завета су били
настањени у Ханану, земљи која је спајала
континенте
настањеног
света.
Током
Јаковљевог живота, Израел је сишао у Египат.
После периода мира, Египћани су почели грубо
да се понашају према Израелцима и да их
бацају у ропство. Бог је подигао Мојсија као
вођу и ослободио Израел из ропства кроз
Излазак. Израелци су дошли до планине Синај
и
обновили
завет
са
Богом.
У
18
17
периоду који је потом следио, Бог је формирао
Израел као народ.
Израелска нација је била настањена у Ханану,
управо како је Бог обећао Авраму. То је била
добра земља у којој су текли мед и млеко. Али,
та земља је била испуњена идолопоклонством.
Израелци су непрестано били у искушењу да
обожавају хананске богове
судија
У првим вековима, израелским
народом у
хананској земљи управљале су “судије”. Ти
мушкарци и жене били су духовне вође које је
Бог подигао да би избавио Израелце од
непријатеља. Период судија је било бурно
време у односу Израела са Богом. Ово време
се често помиње као дани “апостасије”
(напуштања вере).
Уједињено
царство
Подељено
царство
Северно
царство
Почетак царства је донео промену у израелској
историји. Централистичка фигура цара је
повезала Израел као никада пре. Израел је
израстао из нације у царство, владајући над
другим нацијама Палестине. Уједињење свих
дванаест племена под једним царем довело је
Израел до “златног доба” његове историје.
Давид и Соломон су били цареви тог славног
доба. Јерусалим је постао политички и
религиозни центар Израела под владавином
Давида, а Соломон је изградио храм, који је
постао центар израелског обожавања у даљој
историји
нације.
Соломоново
жалосно
напуштање вере у његовим каснијим годинама
довело је до поделе царства након његове
смрти.
Подела Израела на две нације после смрти
Соломона био је неизмењив догађај у
израелској историји. Грађански рат је повезао
десет северних племена против два јужна
племена, Јуде и Венијамина. Тај раскол никада
није био уклоњен. Свака страна бившег царства
наставила је самосталним путем своје историје,
до свог уништења.
Северно царство је наставило да носи име
Израел. Карактерисали су га идолопоклонство,
политички немири и неправда. Од деветнаест
царева који су владали Израелом, ниједан није
Период
18
запамћен као веран Господу.
Пророци
Јужно царство
Пророци
Вавилонско
изгнанство
Пророци
После
изгнанства
Природа Северног царства је проузроковала да
Бог подигне пророке који су опомињали о
последицама греха. Илија, Јелисије, Јона, Амос
и Осија говорили су реч Божју. И други пророци
су пророковали. Људи северног царства се
ипак нису покајали. Национална пропаст је
била последица непокајања. Асирија је заузела
северно царство 722. године пре Христа.
Нација је била уништена и већина народа је
одведена у изгнанство.
Јужно царство је почело да носи назив Јуда и
карактерисала га је мешавина верности завету
Божјем и време напуштања вере. Присутност
храма у Јерусалиму имала је позитиван утицај.
Од двадесет царева који су владали Јудом,
најмање шест је показало оданост Господу.
Цареви Јудини су били из Давидове лозе.
Једна
династија
је
створила
политичку
стабилност.
Погубна погрешка која је изгледа била
укорењена у Јуди било је идолопоклонство.
Оно се враћало непрекидно, чак и после
периода религиозне реформе, и на крају
довело до уништења царства.
Иако је Бог подигао бројне пророке - Исаију,
Михеја, Авакума, Софонију, Наума, Јеремију људи у Јуди су остали у својим гресима.
Последица је била иста као и за северно
царство - национална пропаст. За Јуду, то су
били Вавилонци, који су уништили нацију 586.
године пре Христа и одвели у изгнанство
већину људи.
Запис Старог завета не прати више северно
царство, Израел, после његовог уништења 722.
године пре Христа. Уместо тога, усмерава се на
јужно царство, на Јуду. Наставља да прати
историју Јуде и после њеног уништења и
изгнанства. Јудејци су остали у вавилонском
ропству до 538. године пре Христа.
Пророци Језекиљ и Данило живели
служили у периоду изгнанства. Авдија је
су
и
19
вероватно изнео своје кратко пророштво у том
времену.
Успон персијске империје 539. године пре
Христа донео је значајне промене у судбини
Јуде.
Обнова
царства
Завршетак строзаветног
периода
Персијски цар је ослободио Јудејце из
вавилонског заробљеништва, дозволивши им
да се врате у земљу својих предака, у Ханан.
Око педесет хиљада Израелаца се вратило у
Ханан и поново је успостављена израелска
нација. Обнова је била постепена, али
комплетна. Обнови нације је следила обнова
храма у Јерусалиму. Под вођством Јездре и
Немије дошло је до обновљења завета између
Бога и Израела. Пророци Агеј, Захарија, Јоил и
Малахија били су активни у периоду обнове.
По завршетку старозаветног записа, око 400.
године пре Христа, Израел је био потпуно
обновљен као нација; али то је била вазалска
позиција у персијској империји. Израел је
наставио као нација кроз период између два
завета и ушао у период Новог завета
Историја старозаветног периода дата до сада треба да се слаже са
приказом времена на слици А. Приказ времена даје визуелни преглед
старозаветног записа са више кључних датума о важним догађајима.
Преглед Старог завета може се поделити у четири логично
повезана одељка за даље проучавање:
ПРВИ ОДЕЉАК: Формирање Израела као народа.
Ова целина почиње стварањем и раном историјом света. Главни
нагласак је на изградњи Израела од позива Авраму до
организовања Израела као народа после изласка.
ДРУГИ ОДЕЉАК: Развој Израела као царства
Ова целина почиње заузимањем хананске земље под вођством Исуса
Навина. Овај одељак покрива дуг период одступања од вере, који
карактерише време судија. Описује се прелаз Израела у царство
које влада Палестином. Пошто је то било време књижевне
креативности под вођством Давида и Соломона, поетске књиге се
проучавају у овом одељку.
20
ТРЕЋИ ОДЕЉАК: Уништење Израела као царства
Ова целина говори о времену после Соломонове смрти. Обухвата
период подељеног царства. Ту је преглед северног царства,
Израела, укључујући пророке који су служили у том царству. Такође,
ту је преглед јужног царства, Јуде, са његовим пророцима. Одељак
се завршава проучавањем уништења Јуде и Јерусалима од стране
Вавилона. Пророк Јеремија је био сведок трагедије. Он је
наговестио и обнову нације.
ЧЕТВРТИ ОДЕЉАК: Обнова Израела као народа
Последњи део почиње проучавањем вавилонског ропства. Када је
одређено време за изгнанство истекло, Бог је вратио израелски
народ у Ханан. Нагласак ове целине је на обнављању израелског
народа, људи, храма, града Јерусалима и савеза са Господом.
Ова четири одељка служе као камени за изградњу, уз помоћ којих ћемо
конструисати систематско проучавање Старог завета.
21
Трећи део - Израелско стратегијско лоцирање у Ханану
Разумевање стратегијске локације Израела у Ханану представља
допуну систематском проучавању Старог завета. Када је Бог позвао
Аврама да напусти Ур халдејски (Дела 7,2-4), имао је посебан разлог за
то. Бог је одлучио да насели Аврама у Ханану зато што је то била
раскрсница насељеног света у том времену. Х анан је био земља која је
повезивала Азију, Европу и Африку. Главни трговачки путеви између
већег дела античке цивилизације Блиског истока пролазили су кроз
Ханан. То је био витални део света, тако да га историчари називају
“плодни полумесец”. Ту, на раскрсници бившег света, Бог је населио
Аврама да би остали могли учити о његовом Богу, Јехови.
На североистоку Ханана налазила се Месопотамија. Месопотамија
је обухватала простор око река Еуфрата и Тигра. То је локација
Асирије, Вавилона и Персије. Свака од тих држава формирала је
империју, која је владала целом Месопотамијом и шире, у различитим
временским периодима. Израелци
су одржавали односе са
Месопотамијом, од Аврама до краја старозаветног периода. Аврам је
пореклом одатле. Он је послао слугу назад у Харан, северни део ове
области, да би нашао жену за Исака. Јаков је побегао у ту исту област
да би се спасао од брата. Он је такође узео жену из те области.
Касније, императори Месопотамије су доминирали и коначно уништили
подељено израелско царство. На крају, персијски цар је дозволио
Израелу да буде обновљен као народ, под његовом влашћу.
Југозападно од Ханана налазио се Египат. Египат је смештен у
северном делу Африке. Његово постојање је зависило од реке Нил.
Једном годишње, изливање Нила чинило је да земљиште буде плодно и
да расту житарице. Египат је постојао као развијена цивилизација
стотину година пре времена патријарха. То је била житница источномедитеранске области. Аврам и Јаков су преживели сушом донету глад
Ханана, набављајући житарице из Египта. У Египту су настали
заробљеништво и притисак за Израелце. Бог је ослободио Израел из
египатског ропства. Бог је био против израелских каснијих настојања да
се заштите од својих непријатеља, склапајући савез са Египтом.
Земља хананска, у коју је Бог довео Аврама, лоцирана је на
крајњем истоку Медитеранског мора. Стари завет назива Медитеранско
море Великим морем. Ханан је у суштини данашња Палестина. Аврам је
живео у тој земљи, али је није поседовао. Патријарси - Аврам, Исак и
Јаков - живели су у Ханану као странци-дошљаци. Хананци су
поседовали земљу све док је Израелци нису освојили под вођством
Исуса Навина. Израелци су поседовали ту земљу од тада до краја
старозаветног периода.
Старозаветни Ханан су чиниле четири различите области: 1)
брдски предео, 2) приобална равница, 3) долина Јордана, 4)
22
Трансјордан. Брдски предео је био планинска област са северне стране
Јордана. То је првенствено била домовина Израелаца. Израелци су се
настанили у брдском крају зато што је био безбедан за живот.
Освајачка армија се није могла лако кретати кроз брда и планине.
Главни градови, као нпр. Јерусалим, грађени су на врху планине, тако
да су се лако бранили од напада непријатеља. Северни део брдског
предела био је познат као Галилеја. Јужни део брдског предела звао се
Јудеја. Крајњи јужни део био је јудејска дивљина. Највеће планине у
брдском пределу биле су 650-1000 метара од нивоа мора. Израелски
живот у брдском пределу допринео је да су се људи добро оријентисали
према елевацији (висини). Кад год Стари завет говори о људима како
иду “горе” или “доле”, према неком месту, то се односи на питање
висине. Пошто је Јерусалим био у највишем делу брдског краја, у
описима је готово увек назначено да су људи ишли “горе” у Јерусалим.
Приобална равница је северно од брдског краја. То је релативно
раван део земље који се пружа поред Великог мора (Медитеранског
мора). Била је то плодна обрадива земља, али веома мали број људи је
живео у тој области током старозаветног периода. Приобална равница
је била главни пролаз кроз Ханан. Армије Египта и различитих
месопотамских царева често су се кретале кроз приобалну равницу да
би се бориле. Неке од битака су се одигравале и у приобалним
равницама. То је било опасно место за живот. Поврх тога, обала мора
заједно са приобалном равницом није имала добру природну заштиту
од мора. Филистеји су живели на крајњем јужном делу равнице.
Фенићани су живели у северном делу равнице.
Јорданска долина је источно од брдског краја. То је карактеристичан
састав Ханана, што се може видети на топографској карти Палестине.
Јорданска долина се креће од севера до југа средином Палестине. Ту
су била смештена три позната града у Израелу. На северу је смештено
Генисаретско море. Генисарет је старозаветно име за Галилејско море.
То је било језеро са свежом водом и врло богато рибом. Јордан тече од
јужног краја Генисаретског мора и има ток око 100-110 километара кроз
јорданску долину до Сланог мора (данас се зове Мртво море). Слано
море се налази у јужном делу долине. Област је током целе године
била са мало кише и са високим температурама. Вода из Јордана је
утицала у Слано море, али море није имало никакав излив (истицај).
Заробљена вода је доста испаравала због климе. Вода која се
задржавала у језеру током година постала је богата минералима,
толико да је добила слан укус. Тако да је језеру дато описно име, Слано
море. Садржај минерала је био врло велик, тако да рибе више нису
могле ту да живе.
Трансјордан је смештен источно од јорданске долине. Земљиште се
нагло подиже из јорданске долине да би формирало раван на источном
23
делу Палестине. Израел је окупирао северни и централни део
Трасјордана током старозаветног времена. Северни део Трансјордана
звао се Башан. Централни део се звао Гиленд. Јужни део Трансјордана
је био домовина три неизраелске нације: Моава, Амона и Едома.
Трасјорданска регија је буквално “с друге стране Јордана”, од места где
је већина израелског становништва живела. Име Трансјордан значи
једноставно “преко Јордана”.
Израелска земља није била велика географски. Староз аветни Израел је
био око 255 км удаљен од града Дана на северу до града Витсавеје на
југу. Стратегијска позиција Израела је била много важнија него његова
величина. Израел је постављен на раскрсници путева цивилизација,
обогаћен сазнањем о Богу.
24
Четврти део - Израелски однос са Богом у Старом завету.
Врло је битно разумети однос према Богу у Старом завету. Израел
је у центру пажње од 1. Мојсијеве 12, па све до краја Старог завета.
Тако интензивна заинтересованост за Израел може да створи утисак
како је Бог у Старом завету био заинтересован само за Израел. Али,
без обзира на све, то није истина. Стари завет почиње стварањем зато
што је Божја намера да објави себе самог као Бога целог света. Чак
иако
Израел доминира у писањима Старог завета, Божја
заинтересованост за цео свет очигледна je у Писму. Божји је план био
да кроз Израел утиче на цео свет. Израел је имао кључну улогу у
измирењу света са Богом.
Позив Авраму био је камен темељац у Божјем плану за спасење
људског рода. Људи Старог завета су имали велико познавање Бога.
Ноје и његов син Сим добили су праву спознају Бога у својим животима.
Људи који су потекли од Ноја окренули су се идолима. Бог ј е позвао
Аврама да изађе из идолопоклонства и поставио га je на статегијско
место - Ханан. Тамо у Ханану, Бог се поново открио Авраму и ступио у
савез са њим. Савез је био искључив однос у којем је Јехова био Бог
Авраму и његовом потомству; Аврам и његово потомство били су
Јеховини људи. Улога Јеховиних људи је била исказана када је Мојсије
довео Израел до планине Синај: ''Бићете ми царство свештеничко и
народ свет'' (2. Мојсијева 19,6). Израелска улога као светог народа била
је да представи правог Бога свету. То је јасно изречено кроз пророка
Исаију:
Ја Господ, дозвах те у правди, и држаћу те за руку, и чуваћу те, и
учинићу те да будеш завет народу, видело народима (Исаија 42,6).
Исаија је чекао будуће дане када ће Израел испунити своју заветну
улогу:
“Биће у потоња времена гора дома Господњега утврђена уврх гора и
узвишена изнад хумова, и стјецаће се к њој сви народи. И ићи ће
многи народи говорећи: ходите да идемо на гору Господњу, у дом
Бога Јаковљева, и учиће нас својим путевима, и ходићемо стазама
његовијем; јер ће из Сиона изаћи закон, и ријеч Господња из
Јерусалима. И судиће међу народима, и караће многе народе, те ће
расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће
дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју (Исаија 2,24).
На основу Исаијиног пророштва, можемо рећи да је Божје
евангелистичко појављивање кроз Израел окарактерисано речју “ићи”.
Народи ће доћи Израелу и упознаће истинитог Бога, Јехову. Нажалост,
Израел је био непослушан Богу и није испунио своју улогу. То је разлог
25
што је нација прошла кроз изгнанство. Израел никада није постао
“светло народима”, као што је Бог намеравао. Напротив, Израел је
имитирао идолопоклонство других народа и био је кажњен због тога.
Израелски пад је проузроковао да се Бог поново пока же у Исусу из
Назарета.
Упркос израелском промашају да испуни своју улогу, сувереност
Јехове и његова заинтересованост за цео свет очигледна је у многим
старозаветним текстовима. Бог је осудио Содом и Гомору због њихових
греха (1. Мојсијева 18-19). Опоменуо је Ниневљане, у данима Јоне, о
последицама њиховог греха. У другим случајевима, Бог је доносио
ослобођење народима. У Јосифово време, Бог је опоменуо фараона о
долазећој глади (1. Мојсијева 41). Ослободио је Моава, Амона и Едома
од израелског освајања (5. Мојсијева 2). У овим догађајима осуде и
ослобођења, види се да Јехова господари над целом људском
историјом. Сви народи су вредни пред Јеховом. Он их награђује према
њиховим делима. Овакво право разумевање Јехове покренуло је
пророке да пророкују против неизраелских народа (Амос 1-2; Исаија 1323; Јеремија 46-51; Језекиљ 25-32). Пророци су чак паганске цареве
називали “слугама” Јеховиним (Исаија 44-45 и Јеремија 25-27), зато
што су чинили вољу Божју, а да им то није било познато. Главна тема
Старог завета јесте Божји план откупљења. Почетак је у 1. Мојсијевој 3,
и у последњој глави Старог завета још увек се говори о томе (Малахија
4). Израелска улога у том плану постављена је у центар старозаветних
списа. Без обзира на то, не смемо дозволити да нас израел ска
истакнутост удаљи од Божје универзалне суверености и његовог
настојања да доведе цео свет у савез са собом.
26
Download

Uvod u Stari Zavet - Početna – crkve.net