Godina L l Sremska Mitrovica l Sreda 11. avgust 2010. l Broj 2581 l Cena 40 dinara
Oluja
u ovom broju:
Me|unarodni
volontereski kamp
na Zasavici
strana 2.
Kako u Sremu proti~e
zapo{qavawe invalida
strana 3.
Tragedija
na Jarkova~kom jezeru
strana 4.
U Surduku poku{aj
iznude pola miliona
evra
strana 4.
U Sremskoj Mitrovici
po~eo Folk fest
strana 17.
evreme koje je u petak kasno popodne zahvatilo pojedine delove sremskomitrova~ke op{tine, nanelo je ogromne {tete ratarskim,
povrtarskim i vo}arskim kulturama u Fru{kogorju. Pqusak pra}en
N
gradom veli~ine le{nika i ve}im,
skinuo je rod u vo}wacima i vinogradima, a u pojedinim atarima sela [uqam, Be{enovo i Grgurevci
o{tetio i povr{ine pod kukuruzom.
Velike {tete su i na objektima, ka-
ko u gradu, tako i u ovim selima. Nakon kompletnog uvida u stawe na
terenu i procene {teta gradske
vlasti }e odlu~iti da li }e biti
progla{ena elementarna nepogoda.
S.N.
2
Sreda, 11. avgust 2010.
@IVOT NA[
Pi{e: Du{an Poznanovi}
Jade, mori
...jade
Na{ lepi srpski jezik, sa najsavr{enijom azbukom i najlep{im pismom, ka`u, na ~itavom belom
svetu, odavno je podlo`an uticaju kako drugih naroda i wihovih jezika, govora raznih osvaja~a, suseda i „jezi~kih sila“, tako i pomodnih trendova,
a svakako je nemo}an i pred naletom modernih,
elektronskih, globalnih tehnologija.
Sve se to, donekle, mo`e i razumeti, pa smo
odavno oguglali na svakojake turcizme, anglicizme, ma|arizme, arapizme, pa i kroatizme... Zvani~no ih ne podr`avamo, ali im se nekako mlako,
bezvoqno odupiremo!
E, ali, kada sami sebi zakuvamo „jezi~ku ~orbu“, pa po~nemo izmi{qati, koristiti i umno`avati razne lingvisti~ke bisere, kovanice i
(ne)ma{tovite, nebulozne re~i i nazive, onda
glupostima nikad kraja.
Re~ je, naravno, o na{im nadaleko ~uvenim ...ijadama?!
Najpre smo saznali za olimpijade, univerzijade i balkanijade, koje nam i nisu mnogo smetale,
jer su jo{ stari Grci izmislili ~uvenu sportsku
olimpijadu. Onda smo mi, u sli~nom takmi~arskom fazonu, „iznedrili“ biciklijadu, fijakerijadu, xipijadu, ponijadu, pili}ijadu, rolerijadu,
~am~ijadu... [ap~ani se odavno ponose svojom {aqivom ~ivijadom, Leskov~ani ro{tiqijadom, Vojvo|ani kulenijadom.
A kada se jednom krenulo sa organizovanim izno{ewem na videlo i}a i pi}a, raznih gurmanluka, izlo`bi vo}a i povr}a, sa narodnim jelima i
lokalnim specijalitetima, ma{tovitosti nikad
kraja. Tako danas u na{im selima i gradovima
postoje i ovakve manifestacije: patlixanijade,
kupusijade, pasuqijade, pe~urkijade, bostanijade,
pa sarmijade, gibanicijade, {trudlijade, pitijade, kotli}ijade, slaninijade, kobasicijade, kajganijade, pihtijade, sirijade, belmu`ijade, `umerijade, jagwijade, mud(r)ijade, onda somijade, {tukijade i smu|ijade... A gde je slasnog zalogaja, tu se
onda mora i dobro zaliti: vinarijade, vinijade,
rakijade, dudarijade...
U ne ba{ predugom istra`ivawu i popisivawu
raznih na{ih ...ijada, da ne zaboravimo jo{ neke:
gitarijade, vrti}ijade, lon~arijade, komunalijade, klincijade, ba~ijade... Ne}ete verovati, u Novom Sadu je organizovana guglijada, u brzom snala`ewu na internetu, u selu Toma{evcu - topovijada (pravqewe topova od blata), u Beogradu - kaporijada (u ~ast pisca i slikara Mome Kapora)...
Spisak je daleko od toga da bude progla{en kona~nim, pa su dopisivawa i nova izmi{qawa ~ak
korisna i po`eqna
U^ESNICI ME\UNARODNOG VOLONTERSKOG KAMPA NA
ZASAVICI KOD MITROVA^KOG GRADONA^ELNIKA
Zasavica je na{
turisti~ki brend
-Uvek mi je zadovoqstvo kada
mugu da pozdravim grupu mladih
qudi koji dolaze iz raznih evropskih zemqa, a ove godine
imamo i predstavnike iz Koreje.
Vi }ete u narednih desetak dana
svojim anga`ovawem i zadu`ewima na Zasavici doprineti da
ona bude jo{ lep{a i sa bogatijom ponudom. Rezervat Zasavica
je na{ turisti~ki brend. Ima}ete priliku da upoznate i bogatu
pro{lost ovog grada i okoline,
steknete nove prijateqe i da u
svoje zemqe ponesete, nadam se
jedno dragoceno iskustvo, rekao
je sremskomitrova~ki gradona~elnik Branislav Nedimovi}
u obra}awu mladim istra`iva~ima iz Evrope i jo{ nekih zemaqa, koji su mu proteklog ~etvrtka do{li u goste.
Oni, ina~e, borave u Me|unarodnom volonterskm kampu, koji
se tradicionalno, sada ve} osmi
put, organizuje ovde sa Mladim
Mladi istra`iva~i kod gradona~elnika
istra`iva~ima Srbije. Ove godine mladi volonteri su do{li
iz Francuske, Turske, [panije,
Belgije, Italije i po prvi put iz
Koreje i Hrvatske. Po re~ima
Slobodana Simi}a, upravnika
Retka vrsta zabele`ena na kampu
Tre}eg dana istra`iva~kog kampa na Zasavici registrovana je retka vrsta ~igre pod nazivom Gelochelidon nilotica. Ova vrsta ~igre retka je u Srbiji i zabele`ena je
svega petnaest puta za proteklih
pedeset godina.-Ova vrsta se kolonijalno gnezdi na jezerima, mo~varama i obalama. U gnezdu pola`e od dva do pet jaja. Hrani se ribom i insektima u letu, a ~esto na
vla`nim stani{tima hvata vodozemce i male sisare, kao i sitne
sisare, javqa na{ saradnik dipl.
ekolog Marko Cvijanovi}.
Gelochelidon nilotica
SRP Zasavica, oni }e tokom svog
boravka pomagati u teku}im poslovima na rezervatu, raditi na
ure|ewu pa{waka Vaqevac i ra{~i{}avawu terena za autokamp na Zasavici. Organizatori
su im pripremili program koji
}e im predstaviti Sremsku Mitrovicu, region i Srbiju u najlep{em svetlu. Volonterski
kamp po~eo je 4.avgusta i traja}e
do polovine meseca. Tako|e,
mladi iz sveta mo}i }e da se
upoznaju sa vrednostima rezervata kroz rad mladih istra`iva~a studenta biologije i ekologije koji tako|e borave na Zasavici do 10. avgusta i koji imaju
zadatak da obave moritoring
flore i faune, pre svega ptica,
sitnih sisara, reptila, tvrdokrilaca...
J.Z.-@.N.
NACIONALNA [email protected] ZAPO[QAVAWA
U Sremu 27.340 nezaposlenih
Od kraja maja do kraja juna broj nezaposlenih smawen za 1,8 procenata
a kraju prvog polugodi{ta ove
godine na evidenciji nezaposlenih u Sremu bilo je 27.340 nezaposlenih {to je 1,8 odsto mawe od
broja nezaposlenih sa kraja maja,
saop{tili su iz Nacionalne
slu`be zapo{qavawa Filijala
Sremska Mitrovica, gde raspola`u podacima da je smawewe broja
nezaposlenih u posmatranom periodu prisutno u pet op{tina, a
N
minimalno pove}awe samo u jednoj op{tini.
Smawewe nezaposlenosti najizrazitije je u op{tini Stara Pazova gde je u posmatranom periodu
broj lica na evidenciji ove slu`be smawen za 5,8 procenata. U op{tini In|ija smawewe iznosi
tri odsto, u Irigu 1,8 odsto, u Pe}incima 5,2 posto, a u Rumi je zabele`eno pove}awe od 0,3 odsto.
Osniva~ i izdava~ NIPD „Sremske novine“ d.o.o. Sremska Mitrovica, Trg vojvo|anskih brigada 14/11,
DIREKTOR Dragan \or|evi}, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Jovanka Zurkovi},
DIREKTOR MARKETINGA Zlatko Zrili}, REDAKCIJA: Svetlana \akovi}, Katica Kuzmanovi},
Zorica Gara{anin-Stefanovi}, Du{an Poznanovi}, Sawa Mihajlovi},
Milan Mileusni} (fotoreporter), Gordana Majstorovi}, @ivan Negovanovi}
TEHNI^KI UREDNIK Marko Zrili}, Telefoni: 610-144 (centrala i telefaks), 610-469 (marketing)
e-mail:[email protected], Teku}i ra~un: 335-14254-73 Metals banka
[tampa „ [tamparija Borba a. d.“, Beograd.
PRETPLATA: za {est meseci 1.100,00 dinara, za godinu dana 2.200,00 dinara za inostranstvo trostruko.
U Sremskoj Mitrovici je broj nezaposlenih smawen za 1,3 odsto a
u [idu za 1,1 odsto u odnosu na
kraj maja.
Stopa nezaposlenosti, iskazana po staroj metodologiji, na podru~ju ove filijale u julu bila je
28,9 posto {to je na nivou proseka u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini.
S.\.
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
32+659.3(497.113)
SREMSKE novine/glavni i odgovorni urednik Jovanka Zurkovi}.
- God. 1. br. 1 (1961)- . - Sremska Mitrovica: Sremske novine,
1961.-. - Ilustr.; 45 cm
Nedeqno.
ISSN 0651-7294
COBISS.SR-ID 35321351
3
Sreda, 11. avgust 2010.
U SREMSKOMITROVA^KOM DOMU ZDRAVQA
Pacijenti izabrali
svog lekara
Ocewivawe lekara
rojekat
Ministarstva
zdravqa o primeni kapitacije u primarnoj zdravstvenoj za{titi, u koji je od
pre tri godine ukqu~eno tridesetak domova zdravqa, trebalo bi da se zavr{i slede}e
godine, a wegovu realizaciju
finansira Evropska unija. Do
tada je ve}ina gra|ana u obavezi da izabere svog lekara,
te da o tome da i svoju pismenu saglasnost. Izabrani lekar
se brine o svim segmentima
zdravqa pacijenta, kod wega
se pregledi zakazuju telefonom i na taj na~in se izbegava
~ekawe. On je upoznat sa prethodnim zdravstvenim stawem i faktorima rizika po
zdravqe pacijenata, sa wegovim na~inom `ivota i lo{im
navikama. Izabrani lekar
ima mogu}nost da poziva pacijente i zakazuje redovne go-
P
di{we i preventivne preglede. Lekar se bira iz oblasti
op{te medicine, pedijatrije,
ginekologije i stomatologije.
Ovaj sistem bi trebalo da
vrati poverewe pacijenata u
lekare, da im omogu}i ve}u
brigu i pa`wu, a s druge strane i samim lekarima da donese adekvatnu nagradu za ulo`eni trud, kroz sistem nagra|ivawa i vrednovawa u
skladu sa brojem pacijenata
koji su ba{ wega odabrali.
A kakva su iskustva u sremskomitrova~kom Domu zdravqa kada je u pitawu sprovo|ewe ovog projekta pitali smo
direktorku dr Nadu Zec Petkovi}.
- Prema podacima Republi~kog zavoda za zdravstveno
osigurawe Dom zdravqa Sremska Mitrovica, koji pokriva
teritoriju od 85 hiqada sta-
Fiksni, odnosno zagarantovani deo iznosi 80 posto
zarade, dok }e se za onaj varijabilni deo lekari morati dodatno potruditi. Najvi{e se mo`e zaraditi
do 120 posto plate.
Ocene lekara se kre}u u rasponu od dva do
deset. Petica je neki standard, odnosno reperna vrednost koja obezbe|uje prose~nu platu. To zna~i da }e
postojati lekari koji }e imati mawu platu, ali i oni
koji }e imati, recimo, maksimalnih 120 posto plate.
To }e biti oni lekari ~ija }e ocena biti devetka ili
desetka - ka`e dr Nada Zec Petkovi}.
novnika, nalazi se na {estom
mestu u Srbiji prema broju opredeqenih pacijenata, odmah
nakon domova zdravqa Beograda, Vaqeva i Kraqeva, jer
je kod nas ve} 76 posto pacijenata izabralo svog lekara. Na
taj podatak smo veoma ponosni, zato {to je upravo to osnovni postulat za primenu
projekta kapitacije u na{oj
sredini, s obzirom da nosi 40
posto svih bodova koje }e lekar dobiti, a koji }e biti os-
ZAPO[QAVAWE OSOBA SA INVALIDITETOM
Posao zvani `eqa
„Iton elektrik“ primio u radni odnos 13 osoba sa invaliditetom
sa evidencije nezaposlenih na kojoj se nalazi jo{ 846 lica koja tra`e posao. Za procenu preostale radne sposobnosti novoformiranoj
komisiji podneto 89 zahteva
mitrova~kom „Iton elektriku“ doo , odnosno biv{em
„Meleru“, nedavno je radni odnos zasnovalo 13 osoba sa invaliditetom. Svi koji su zaposleni su bili sa evidencije nezaposlenih Nacionalne slu`be
zapo{qavawa Filijale Sremska Mitrovica i ovo je pozitivan primer primene Zakona o
profesionalnoj rehabilitaciji
i zapo{qavawu osoba sa invaliditetom u praksi.
- „Iton elektrik“ nam je uputio zahtev za posredovawem u
zapo{qavawu ve}eg broja osoba
sa invaliditetom sa evidencije nezaposlenosti, a wihovom
prijemu u radni odnos prethodili su selekcija, probni rad i
testirawe kandidata u samoj
firmi - objasnio je Todor Kuzman~evi}, direktor filijale.
Pro{lo je vi{e od dva meseca od kako je stupio na snagu Za-
U
kon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo{qavawu osoba
sa invaliditetom. Zakon je,
podse}amo, obavezao poslodavce koji imaju do 20 radnika da
zaposle jednu osobu sa invaliditetom, a one sa vi{e zaposlenih da zaposle proporcionalno
vi{e ovakih osoba, ili da pla}aju penale odnosno izdvajaju
sredstva u fond za rehabilitaciju i radno osposobqavawe invalida. Koliko se, {ire posmatrano, ovaj zakon primewuje u
praksi u mitrova~koj filijali
Nacionalne slu`be zapo{qavawa ne raspola`u podacima,
jer za to nisu ni nadle`ni. Kontrolu primene zakona, kako saznajemo, vr{i poreska uprava
preko spiskova radnika prilikom isplate mese~nih zarada.
Ali, u mitrova~koj Filijali
Slu`be zapo{qavawa isti~u
veliki broj podnetih zahteva
„Iton elektrik“ primer zapo{qavawa osoba sa invaliditetom
za utvr|ivawe preostale radne
sposobnosti. Naime, Fond penzionog i invalidskog osigurawa i Nacionalna slu`ba zapo{qavawa Srbije od sredine
juna imaju zajedni~ke komisije
za procenu preostale radne
sposobnost, a jedna od wih radi
u Sremskoj Mitrovici. Komisija
radi po zahtevima nezaposlenih lica ili lica koja su u radnom odnosu, a koja poslodavci
upu}uju na procenu radne sposobnosti. Na osnovu stru~nih
mi{qewa i ocena vr{i kategorizaciju invalidnosti lica i
to u ~etiri kategorije: od nulte
koja zna~i da lice nema invalidnost do tre}e kategorije koja zna~i da lice ima smawenu
radnu sposobnost. Do sada je
podneto 89 takvih zahteva, uglavnom su ih podnela lica koja
imaju ote`ane mogu}nosti zapo{qavawa, a nemaju kategorijsku invalidnost.
- Po broju podnetih zahteva
mi predwa~imo u odnosu na
mnogo ve}e filijale. Na{oj komisiji je podneto 89 zahteva, a
komisiji za Ju`noba~ki okrug
69 ili 20 mawe. To zna~i da
smo mi dobro vr{ili edukacije
i uspe{no sproveli druge neophodne aktivnosti na ovom planu
- ocewuje Todor Kuzman~evi}.
Zajedni~ka komisija u Sremskoj Mitrovici izdala je 33
mi{qewa i na osnovu toga treba da se izdaju pojedina~na re{ewa o preostaloj radnoj sposobnost. Ina~e, na evidenciji
ove
filijale
Nacionalne
slu`be zapo{qavawa nalazi
se ukupno 846 invalida.
S.\.
nov za zaradu - isti~e direktorka Doma zdravqa Sremska Mitrovica dr Nada Zec
Petkovi}, dodaju}i da taj proces jo{ uvek nije zavr{en i
apeluje na pacijente koji to
jo{ uvek nisu uradili da se jave i do|u u Dom zdravqa i izjasne kod kojeg lekara `ele da
se le~e.
Ina~e, pored broja opredeqenih pacijenata, druga stavka koja se u procesu kapitacije ocewuje jeste racionalnost,
Direktorka Doma zdravqa
dr Nada Zec Petkovi}
odnosno cena propisanog leka, {to tako|e nosi 40 posto
bodova u ukupnom finansirawu timova lekar - sestra.
Preostala dva faktora koja
nose po deset posto bodova jesu efikasnost, odnosno broj
pregledanih pacijenata i preventiva, koja podrazumeva
procenat pru`enih preventivnih usluga.
S. Mihajlovi}
NOVA ORGANIZACIJA U STAROPAZOVA^OM
DOMU ZDRAVQA
Br`e i lak{e do
lekara
ra|anima staropazova~ke op{tine je od po~etka pro{le nedeqe omogu}eno da u svih devet
zdravstvenih stanica Doma zdravqa Dr Jovan Jovanovi}-Zmaj od ku}e putem
telefona zakazuju lekarski pregled. Postoje}i telefoni u svim zdravstvenim stanicama na podru~ju op{tine postaju
kol-centri putem kojih pacijenti dobijaju potrebna
obave{tewa o zakazivawu
pregleda kod izabranog
lekara, terapiji koju
sprovode ili o nabavci
G
potrebnog leka. De`urni medicinski tehni~ar
kraj telefona bi}e spona
izme|u lekara i pacijenta ka`e o novoj organizaciji
posla direktor Dom zdravqa dr @eqko Kati} i poja{wava da se na ovaj na~in
izbegava nepotrebno maltretirawe pacijenata, vi{esatno ~ekawe ispred
{altera ili lekarske ordinacije. Ova nova organizacija prvenstveno je va`na za bolesnike koji primaju odre|enu terapiju u du`em vremenskom periodu i
za wih va`i pravilo da se
svom izabranom lekaru moraju javiti tri do pet dana
do isteka perioda primene
terapije, kako bi na vreme bilo obezbe|eno sve {to je neophodno za nastavak terapije.
Dr @eqko Kati}: Mawe redova
pred {alterima
Tako|e, pro{lost postaju i
gu`ve pred vratima laboratorije. Nakon prijave pacijent kod ku}e ~eka telefonski poziv o datumu dolaska u
laboratoriju.
Pod kapom Doma zdravqa su
zdravstvene stanice u naseqima Stara i Nova Pazova,
Vojka, Krwe{evci, Golubinci,
Stari i Novi Banovci, Belegi{ i Surduk. Zbog razu|enosti teritorije i velikog broja
vikenda{a koji su takore}i
stalno naseqeni na teritoriji ove op{te, kao i izbeglica,
ka zdravstvenim stanicama
gravitira blizu 80 hiqada
stanovnika, pa su svakodnevne
gu`ve neminovnost. Prema nekim pokazateqima lekarsku
pomo} dnevno zatra`i oko pet
hiqada stanovnika, pa }e nova
organizacija sigurno smawiti
B.M.
redove.
4
Sreda, 11. avgust 2010.
TRAGEDIJA NA JARKOVA^KOM JEZERU
OTVOREN KOMPLEKS BAZENA U SURDUKU
Utopio se 13-godi{wi de~ak
Besplatan
prevoz za |ake
olicijska uprava u Sremskoj Mitrovici saop{tila je da je u petak ujutro, oko
pet ~asova, prona|eno telo
maloletnog, 13-godi{weg Marka Zori}a, de~aka iz sela Golubinci kod Stare Pazove, koji se utopio u sredu, oko 18 ~asova, prilikom kupawa na Jarkova~kom jezeru kod In|ije.
Potraga za de~akom po~ela
je po{to se ni uve~e nije vratio u Golubince. Otac Milan
i majka Gordana najpre su sina tra`ili po kom{iliku i
ku}ama drugova, ali ga u Golubincima nisu prona{li. Tek
kada su od jednog Markovog
druga ~uli da je vi|en u poqu,
na putu prema Jarkovcima i jezeru kraj tog sela, alarmirana
je i policija.
P
utorak, 10. avgusta i zvani~no je krenuo s radom velelepni kompleks bazena u
Surduku, koji su izgra|eni na
samoj obali Dunava. Kompleks
„Horizont“ sadr`i pet najmodernijih bazena okru`enih
prirodom i to dva de~ja, dva
za odrasle i jedan |akuzi. Zajedno sa predsednikom op{tine Goranom Jovi}em, predstavnici „Horizont Sweeming Spa“ su u utorak sve~ano
otvorili ovaj kompleks a s obzirom da su wegovi predstavnici izuzetno zadovoqni saradwom sa lokalnom samoupravom, omogu}i}e u~enicima da s |a~kom kwi`icom u
U
bazen u|u po povoqnijim cenama, odnosno za 300 dinara,
dok je redovna cena 450.
Besplatan prevoz koji je
omogu}ila op{tina do bazena
u Surduku po~eo je od ponedeqka 9. avgusta. Ispred po{te u Novoj Pazovi autobus polazi u 9:30 sati, a iz Stare
Pazove s perona 4 „Lastine“
autobuske stanice u 9:40, iz
centra Starih Banovaca u
9:50, a iz Belegi{a sa centra
u 10 ~asova. Iz centra Surduka se kre}e u 10:15 i u 10:30
~asova sti`e do bazena. Povratak je u 18 sati ispred bazena.
G.M.
De~akova majica i bicikl prona|eni na mestu koje izbegavaju i iskusni pliva~i
Marko Zori}
- Nikada nigde nije oti{ao
na nekoliko sati, a da se prethodno ne javi. Ovoga puta je
oti{ao bez javqawa. Na jezero niko nije ni pomi{qao jer
je Marko bio nepliva~. Vodu
~ak nije ni voleo, skoro da je
zazirao od jezera - pri~a de~akov otac.
Veliki broj qudi dao se u
potragu za telom de~aka. Tokom potrage, na obali jezera,
policija, roditeqi i rodbina
nesre}nog de~aka prona{li su
narednog dana samo wegov bicikl i majicu.
Tek kada se pro{irila vest
o utapawu de~aka, pojedini
me{tani Jarkovaca, koji su igrom slu~aja bili kraj jezera u
vreme tragedije, prise}aju se
delova doga|aja.
- I{la sam po vodu sa jednom kom{inicom, kada mi se
u~inilo da se ~uje zapomagawe
iz vode. Niko na ovakve povike vi{e i ne obra}a pa`wu jer
se svaki dan na jezeru mladi
{ega~e tako {to izmi{qaju
davqewe. Verujem da ni drugi
qudi kraj jezera nisu pridavali zna~aj pozivima za pomo}, posebno jer se meni samo
u~inilo da neko zapoma`e pri~a jedna od me{tanki Jarkovaca.
Jarkova~ko jezero je duga~ko oko tri kilometra, {iroko
izme|u 150 i 250 metara, a
prose~na dubina je od ~etiri
do pet metara. Dno je uglavnom
~isto, bez ve}ih prepreka,
mestimi~no se nailazi na vodenu vegetaciju pri obali i
zato je ovo jezero jedno je od
najpopularnijih kupali{ta za
me{tane ovog dela Srema.
Po svemu sude}i, nesre}ni
de~ak koji nije voleo vodu, do{ao je po prvi i posledwi put
na jezero. Wegova majica i bicikl prona|eni su na mestu
gde je jezero duboko vi{e od
pet metara, mestu koje izbegavaju i iskusni pliva~i.
^uvari na jezeru ka`u da je
kupawe na jezeru zabraweno,
ali da kupa~e niko ne mo`e da
otera s jezera tokom leta.
Ne{to ni`e, postoji improvizovana pla`a gde je jezero
ne{to pli}e, ali ni tamo nema spasilaca tokom sezone kupawa. Opomene ~uvara da je
kupawe zabraweno, niko ne
slu{a.
O tragi~nom doga|aju obave{teni su zamenik vi{eg javnog tu`ioca i istra`ni sudija
Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici, po ~ijem ovla{}ewu su
policijski slu`benici izvr{ili uvi|aj. Po naredbi istra`nog sudije Vi{eg suda u
Sremskoj Mitrovici, telo 13godi{weg de~aka je poslato
na sudsko-medicinsku obdukciju.
@.N.
DRAMA U SURDUKU
Poku{ali iznudu 450.000 evra !
eogradska policija uhapsila je ~etvoro~lanu kriminalnu grupu koja je od P.T. iz
Surduka uz pretwu smr}u wemu i wegovoj porodici tra`ila 450.000 evra! U akciji kriminalisti~ke policije uhap{eni su Milo{ M.(23), Goran
P.(32), Miqan M.(30) i Vuk
T.(21), svi iz Beograda.
Kako se saznaje, policija
sumwi~i Milo{a M. da je organizator grupe. On je odranije poznavao P.T. koji je, ina~e,
tast ubijenog Cvetka Simi}a,
koji je pre nekoliko meseci
prona|en raskomadan u Zagrebu. Milo{ se izvesno vreme
zabavqao sa sestrom Cvetkove `ene i tako je znao da wen
otac P. T. ima nekretnine, novac, automobile i ku}u u Surduku.
MUP Srbije je saop{tio da
su pripadnici ove grupe 27. ju-
B
la, po prethodnom dogovoru,
pratili P. T. koji je svojim kolima do{ao u Surduk. U ve~erwim satima, maskirani Milo{ M. i Goran P. nasilno su
u{li u ku}u P.T., dok ih je u
automobilu ~ekao Miqan M.
Oni su tukli P.T., uzeli mu 550
evra i oko 5.000 dinara, a zatim mu zapretili da u roku od
nekoliko dana spremi jo{
450.000 evra! U protivnom, rekli su da }e nauditi wemu i
wegovoj porodici.
Ali, P.T. je obavestio policiju o poku{aju iznude.
Sa ucewiva~ima je za sredu,
~etvrtog avgusta, dogovorena
primopredaja novca na jednom
mestu u okolini Beograda. P.T.
je poneo 450.000 evra. Prilikom
primopredaje novca, ova grupa
je uhap{ena efikasnom akcijom
beogradske kriminalisti~ke
policije.
Po isteku policijskog zadr`avawa od 48 sati, grupa
osumwi~ena za poku{aj iznude
privedena je, uz krivi~nu prijavu, istra`nom sudiji Vi{eg
suda u Beogradu.
Prema pouzdanim informacijama, ovaj poku{aj iznude nema veze sa tim {to je P.T. tast
Cvetka Simi}a (44), koji je mu~en i ubijen u Zagrebu, a pre
toga je povezivan sa klanom
Luke Bojovi}a i odbeglim pripadnicima „zemunskog klana“.
P.T. kao uspe{an privrednik, postao je `rtva mladi}a
koji se svojevremeno zabavqao sa wegovom }erkom. Nesu|eni zet je dolazio kod wega
ku}i i video da je bogat. Kasnije, kada je raskinuo sa wegovom }erkom, Milo{ M. je poku{ao da ga reketira.
@.N.
Bazeni u Surduku
ZLO^IN U KRU[EDOLU
Ub
b ii l
l a
a
U
ma
a jj k
ku
u ?
?
m
bog osnovane sumw
Z
e da je izvr{ila
krivi~no delo ubis-
tva, policija je uhapsila Jelicu B. (39)
iz Kru{edola kod
Iriga.
Prema navodima
iz zvani~nog saop{tewa Policijske
uprave u Sremskoj
Mitrovici, osnovano
se sumwa da je Jelica B. tokom no}i izme|u utorka i srede,
oko 02,00 ~asa, nakon
sva|e i prepirke zadala vi{e udaraca u glavu majci Evici B. (79) iz Kru{edola.
Od zadobijenih povreda Evica
B. je preminula na licu mesta.
Druge detaqe ovog zlo~ina
kakav se ne pamti u ovom delu
Srema, policija nije saop{tila.
Kako se nezvani~no saznaje, u
vreme tragedije u ku}i nije bio
Slavko, sin ubijene starice i
brat sestre osumwi~ene za
ubistvo majke.
Po nekim kazivawima, sva|e
majke i k}erke bile su decenijama uobi~ajena stvar za kom{ije, tako da nisu reagovali jer
niko nije ni slutio da }e se dogoditi zlo~in.
Kada je Evici umro suprug,
Mesto tragedije
ona nije dozvoqavala k}erki
da izlazi iz ku}e i devojka je
iznenada obolela. Bila je na
le~ewu i u bolnicama, ali najvi{e vremena je provodila kod
ku}e. Le{ nesre}ne starice
prona{ao je jedan od kom{ija
kada je ujutro po{ao u prodavnicu po hleb. U prvom trenutku
niko nije ni pomi{qao da je u
pitawu ubistvo. Onda je policija privela k}erku Jelicu pod
sumwom da je ubila majku.
Jelica B. je privedena istra`nom sudiji Vi{eg suda u
Sremskoj Mitrovici koji joj je
odredio jednomese~ni pritvor.
Ubijena starica sahrawena je
u ~etvrtak na seoskom grobqu u
Kru{edolu.
@.N.
PETA STRANA SVETA
Sreda, 11. avgust 2010.
5
[email protected] [email protected] U MUZEJU SREMA U SREMSKOJ MITROVICI
Tetova`a - vi{e od
um
u
mee tt n
no
o ss tt i
i
metnost tetovirawa je drevna ve{tina ~ove~anstvu poznata ve} hiqadama godina. Tetova`e imaju dugu tradiciju u predstavqawu ~lanova odre|enih
kulturnih grupa, etni~kih plemena ili
bandi predgra|a. Kakvu god svrhu tetovirawe imalo, ono je oduvek bilo univerzalno za svakoga ko je nosio i predstavqalo je izraz li~nih potreba. S
po~etka veka qudi koji su nosili tetova`e uglavnom su tretirani kao kriminalci i bili su socijalni prognanici,
ali se situacija vremenom drasti~no
mewala. Danas su tetova`e veoma prihva}ene i {iroko rasprostrawene kao
forma ukrasa tela koja {aqe li~nu poruku i postale su autenti~an primer `ive umetnosti, a ne devijacija dru{tva.
Savremene tetova`e su stilski razli~ite kao i sama moda, a umetnost tetovirawa danas je u estetskom i tehni~kom smislu dostigla najvi{u ta~ku.
Upravo iz tog razloga, u Muzeju Srema
nedavno je odr`ana izlo`ba tetova`a i
ilustacija, a posetioci i qubiteqi tetova`a mogli su da vide najboqe radove
i tehnike tetovirawa, kao i ilustrovanu epsku fantastiku i dizajnerske radove.
Mitrov~ani su imali priliku da po
prvi put prisustvuju ovakvoj vrsti izlo`be, na kojoj su {estorica izlaga~a,
~etvorica „tattoo“ majstora i dvojica
ilustratora, predstavili svoje radove
kao nagradu dugogodi{wem radu.
- Bilo je mnogo radova koje smo hteli
da izlo`imo, ali morali smo se opredeliti za najboqe. Tako je svaki od nas dobio mogu}nost da izlo`i po osam radova, koji su zajedno doprineli tome da izlo`ba bude uspe{na u celini. Ovo je samo po~etak izlagawa na{ih radova, jer
je veoma va`no da publika bude upoznata sa tim ~ime se bavimo i sa profesionalno{}u onoga {to radimo, rekao je
„tattoo“ umetnik, Branko Sladi}.
Tetovirawe je zanat druga~iji od svih
Pi{e ko stigne, ure|uje ko mora
Be}arski biseri
sremskih tambura{a
[unke jedem, a papke preska~em
U tepsiju volem da uma~em!
Ala sam se pasuqa nazuvo,
Ne bi li se od gladi sa~uvo!
U
Ala sam se najeo pasuqa,
Pa me ne{to u stomaku `uqa.
Ala smo se pasuqa najeli,
Zato smo ti ovako debeli!
Napisao:
Zoran Nedeqkovi}
@iravac
„Tattoo“ majstori i ilustratori na izlo`bi u Muzeju Srema
drugih, jedinstven je i veoma odgovoran,
a, sa druge strane, jedini koji budu}eg
nosioca tetova`e sve vreme ukqu~uje u
wen tok nastarawa.
- Tetova`a nije samo izraz umetnika,
jer ~ovek koji nosi tetova`u sara|uje u
izgradwi, mo`e da vidi to {to se tetovira, usko je povezana sa wim i tako postaje wegovo vlasni{tvo, obja{wava
Sladi}.
Prema re~ima jednog od izlaga~a,
ilustratora epske fantastike, Marija
Kova~evi}a, izlo`ba je veoma zna~ajna
jer obuhvata razli~ite teme, sli~nu dozu kreativnosti i primenu zanata kroz
ma{tu i prave vrednosti.
- Osnovna ideja za bilo koji oblik
fantastike je ma{ta. Ona mo`e sve, a
vo|en tom idejom, nastale su moje slike
sa svim razli~itim motivima, ka`e Marijo.
Ova izlo`ba izuzetno je va`na zbog
toga {to su qudi imali priliku da vide
profesionalne tetova`e, tehnike tetovirawa, da bi se edukovali i videli da
je to sada industrija koje nema gre{aka
i nedostataka.
- Na{i prijateqi, koji su bili i gosti
na ovoj izlo`bi, vrlo dobro znaju {ta i
kako mi radimo. Va`no nam je da i javnost sazna pozitivne stvari o ovom zanatu na pravi na~in, tako {to }e pa`qivo posmatrati tehnike, motive, mesta na
kojima se tetova`e rade, i na taj na~in
}e stvoriti pravu sliku o tome da je tetovirawe evoluiralo do granica perfekcionizma, objasnio je Nenad Kojovi} - Koja, „tattoo“ umetnik i jedan od
izlaga~a. On dodaje da tetova`a, u principu, ne mo`e imati zna~ewe u globalnom slislu, ve} svaka slika za sebe ima
simboliku onome ko je nosi. Svaka tetova`a ima neku pri~u iza sebe i obi~no
podse}a vlasnika na neki wemu bitan
doga|aj, princip, stav ili ne{to drugo
vezano za wegov `ivot.
Kako „majstori za tetova`e“ ka`u, tetovirawe uop{te nije lagan posao kao
{to se mnogima ~ini. Potrebno je mnogo
rada, truda i odricawa da bi se dostigao neki odre|eni nivo. Svaka tetova`a
mo`e boqe da se uradi i iz tog razloga
umetnici te`e konstantnom usavr{avawu. Majstor koji postane zadovoqan svojim radom ne mo`e vi{e ni napredovati.
S.Zari}
l Koga svrbi o drugog se ~e{e!
l Ko peva zlo ne misli! [ta je sa
onima {to sviraju?!
l ^izma je glavu ~uvala dok nismo
po~eli da je potpe}ujemo.
l Ko la`e taj i krade, a neki kradu
bez re~i.
l Svaka ptica svome jatu, ako u tu|em nije boqe.
l Ko radi ne boji se gladi. Nije mi
jasno kako gladan da radi.
l Ko ga ne zna, skupo bi ga prodao.
l Konac delo krasi ako je dobro
u{iven.
l Pametan pi{e, lud pamti. Ne bih
rekao da su svi {to pi{u pametni.
l Ko drugome jamu kopa mora da je
grobar.
l Dok nekom ne smrkne drugom ne
svane - re~e sadista.
l Mislim, dakle postojim. Mnogi ne
postoje!
l Put ka uspehu im je bio pun veza
ali mi nije jasno za{to veziva{e ~vorove?
l Malo zara|ujem iako sam mnogo
radio - {efa.
KART:
@arko Ga}e{a
l Dajem fotequ za motiku!
l Zapeo mi za zub. Ih, {to nisam
krezav?!
l Pamet u glavu dok ti je nisu pojeli.
l Meni kopaju rupu da bi zatrpali
svoje provalije.
l Bio sam posledwi tamo gde su
mnogi bili prvi.
l @ednog bih ga preko vode preveo
ako je sa druge strane kafana.
l ^ovek je najve}a gre{ka prirode majmune niko ne okrivquje.
l Ko radi taj i gre{i - ali su opasni oni koji pogre{e pa onda rade.
l Ne `ivim u carevini ali bi vredelo da caruje pamet.
l Svima je zvono pred vratima, a
meni je odzvonilo iza vrata.
l Sada izjavqujem da sam seqak da
ne bih za koju godinu tra`io svedoke.
6
Sreda, 11. avgust 2010.
PRAVO I PRAVDA: SAWA ROGUQA VEQANOVSKI, DOSKORA[WI SUDIJA PREKR[AJAC
Put kojim se re|e ide
itrov~anka Sawa Roguqa
Veqanovski, sudija prekr{ajac posle vi{e godina rada u pravosu|u samo je jedna od
sudija koji nisu ponovo izabrani. A ta brojka je pozama{na.
Ipak, za sve wih se ne mo`e
re}i samo biv{i sudija. Biv{a jeste po tome {to vi{e ne
obavqa sudijsku du`nost. Me|utim, re{ewe o prestanku radnog odnosa ili razre{ewu
nikada nije dobila, kao ni
mnogobrojne kolege koje su
pro{li sli~no ili isto u op{toj reformi srpskog pravosu|a. Upravo to re{ewe koje
im nije stiglo pravi dodatne
probleme i zavrzlame u ovoj,
ina~e, komplikovanoj pri~i.
Jer da bi se prijavila na tr`i{te rada potrebna su joj upravo ova re{ewa, da bi onda
po tom osnovu ostvarila bar
pravo na zdravstvenu za{titu sebe i ~lanova svoje porodice jer je jedina u wihovoj
~etvoro~lanoj porodica koja
je radila.
M
-Nama prekr{ajcima nisu
produ`ili period za primawe nov~ane naknade dok se ne
razre{e pravne zavrzlame,
kao {to je to zakqu~kom Vlade donetim po~etkom jula,
omogu}eno neizabranim sudijama i tu`iocima. Krajem juna
prestala nam je {estomese~na
nadoknada, a radnu kwi`icu
nismo mogli da dobijemo tog
datuma kako nala`e zakon ve}
su nas pozvali tek 14. jula i
time nam skratili „manevaraski prostor“, jer od dana
prestanka radnog odnosa rok
je 30 dana za prijavu na tr`i{te rada.Bar tako ka`e
slovo zakona. Da smo dobili
ta re{ewa dobili bi pouku o
pravnom leku i pravo `albe
na re{ewe. Ovako smo ni na
nebu, ni na zemqi. U nekom vakuum prostoru. Da su nas tretirali kao radnike u upravi
imali bismo pravo na otpremninu. Dane provodim pi{u}i
`albe, pritu`be, zahteve za
ocenu ustavnosti. Odgovori i
kada stignu su obi~no nedore~eni i ~esto zakonski neutemeqeni. U me|uvremenu treba
ZA VE^NO SE]AWE
Odlazak velikog
osmeha
( Veqko Kuzmanovi}, poslasti~ar 1912 - 2010.)
Revizija
-Kad god na{i zvani~nici govore o reformi pozivaju se te
na Venecijansku komisiju, ali iz tog zakqu~ka uzmu samo ono
{to im odgovara. Nikada ne navedu i ono {to je podvu~eno da
se mora ispraviti jer nije dobro ura|eno. Tako|e, ne ka`u ni
{ta su evropski parlamentarci rekli o reformi u potpunosti i ~ak ~esto u svojim izjavama nas koji govorimo jezikom argumenta i samo tra`imo pravno utemeqen odgovor, nazivaju
raznoraznim imenima, ~ak i krugovima bliskim kriminalcima, ili ne{to sli~no. Revizija }e morati da se uradi pod
pritiskom Evrope, a kako }e sve to ispasti tek }emo videti,
ka`e Sawa Roguqa Veqanovski.
pritu`bu po osnovu diskriminacije, pislali smo i ustavnu
`albu, ali odgovora nema.
Wihovo ne~iwewe i okon~awe postupka nama uskra}uje
neka druga prava koja nam pripadaju. Oni koji bi trebalo da
se dr`e zakona kr{e ga i nama
su uskra}ena osnovna qudska
prava. Bez obzira pod koji nas
zakon podveli, da li o radu
ili o sudijama, navodi Sawa
Roguqa i napomiwe da me|u
izabranim ima i onih koji su
onih nesretnih devedesetih godina vr{ili
izbornu kra|u, pa su
vaqda podobni. Ima i
takvih kojima je procenat ukinutih presuda
vi{i od 50-60 odsto, a
kada ovaj postotak prema{i 25 odsto mo`e biti razlog za neizbor na
funkciju.
Reviziju celokuponog reizbora o~ekuje do
kraja godine i to pod
pritiskom evropskih
institucija.-Mo`da je
lak{e biti partijski
poslu{nik i osugurati
sebi radno mesto. Ja
nisam ni u jednoj partiji i ne mislim da sam
pogre{ila. Radni rezultati su mi solidni
Palata pravde u Sremskoj Mitrovici i ne znam za{to nisam
izabrana. KonkurisaO reformi pravu|a ka`e da la sam i za sudiju prekr{ajca
nije ura|ena transparento, ni i ovde i u Rumi, za sudiju Osvaqano, da se zapravo ne zna- novnog suda u Mitrovici i jo{
ju stvarni kriteriji izbora, na neka mesta. Obrazlo`ewe
jer ni oni koji se navode od nikada nismo dobili pa da
a`urnosti, ugleda, stru~nosti znam {ta ja to kao sudija ninisu kod svih primewivani.- sam dobro radila, a {ta je bio
Pojednostavqeno re~eno me|u kriterij izbora za one koji
izabranim ima i onih koji su imaju daleko lo{ije referepo u~inku i ocenama i ukupnom nce. Ne bih se qutila da su
broju bodova ispod mojih, te izabrani samo boqi od mene,
me to upu}uje na zakqu~ak da ali to naprosto nije ta~no.
je izbor bio neselektivan i Mo`da je ovaj moj na~in poimanepravedan. Govorilo se da su wa prava i pravde put kojim
neki birani i po partijskoj se re|e ide, ali posle svega
pripadnosti iako su na{i zva- ~ovek mora da se zapita kuda
ni~nici takve navode deman- ide srpsko pravosu|e? Mo`da
tovali, ali {ta da ~ovek dru- }emo mi na{e pravo uspeti da
go pomisli kada znate da mno- ostvarimo u sudu u Strazburu,
gi me|u izabarnim imaju u~i- ali je to slaba uteha. Dr`ava
nak lo{iji od va{eg. Mi „pre- koja slovi za demokratsku ne
kr{ajci“ smo fakti~ki gurnu- kr{i zakone koje je sama doneti me|u gra|ane drugog reda, la, a u na{em slu~aju prekrda li iz razloga {to na{e ud- {eno je mnogo toga. Zato bi od
ru`ewe nije glasno i aktivno krucijalnog zna~aja za ovu nakao sudijsko i tu`ila~ko pa {u dr`avu bilo da uradi komsu uspeli da ostvare prava ko- pletnu revizuju reforme. Bez
ja su nama uskra}ena, a to je toga nema ni demokratije, ni
produ`etak materijalne na- istinske sudske vlasti, niti
doknade do okon~awa ovih budu}nosti, smatra nekada{pravnih stvari. Ali to je onda wa sutkiwa.
diskriminacija i pisali smo
J.Zurkovi}
od ne~ega `iveti. Suprug ne
radi, bili smo podstanari i
imamo dvoje dece. Sada smo se
preselili kod moje bolesne
majke penzionerke i ta wena
penzija je jedini prihod u ku}i, pri~a svoju pri~u Sawa,
koju potkrepquje ~lanovima
zakona, re{ewima, zahtevima,
obimnom prepiskom i dokumentima i dodaje da je svesna
da pravo nije uvek i pravda,
ali da bi vaqda bar oni-sudije trebalo da streme tome.
a Trga ]ire Mileki}a
u Sremskoj Mitrovici
odlepr{alo je jedno jato
golubova onog dana kada
je ~ika Veqa poslasti~ar
oti{ao u penziju. Be{e
~inio deci i svojim sugra|anima slatka zadovoqstva vi{e od pola veka.
Svako jutro, kako otvori
radwu da u|e malo sve`ine, odlazio je na trg da
hrani golubove. Oni su gugutali oko wegovih nogu Veqko Kuzmanovi}-^ika Veqa
kao da je on sa wima veselo razgovarao.
U ranim danima wegovog poslasti~arskog rada deca su se
otimala ko }e, tu u blizini, od wegove ku}e, pa do poslasti~arnice da nosi tepsije sa sve`e pe~enim orasnicama.
Za svog radnog veka nikada ka`wavan, nikada opomenut.
Sladoled, limunada, bonbone i }etena alva, dva mala stola i ve~iti {iroki osmeh ~ika Veqin. Ako je u{lo dete bez
novaca, siroma{ak ili prosjak, sa kuglom sladoleda „ku}a
~asti“. Pravio je sladoled najlep{i na svetu i nikada ga
nije slu`io van sezone. Zna se vreme kad se sladoledom osve`ava. Za odrasle po `eqi hladna limunada, deci malo
razbla`ena, da sa~uvaju grlo.
Wegov ve~ito veliki osmeh oti{ao je sa wegovih usana
zauvek 3. avgusta. Sahrawen je dva dana kasnije na starom
Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Mitrovici u svojoj 99. godini. Tako se pridru`io onim legendama koje su uveliko
tro{ile desetu deceniju `ivota i koje }e grad uvek pamtiti: Branku Joleru - ~ika Brani slikaru, dr \or|u Pani{i}u
hirurgu kao i vazda strpqivom ~ika Mi{i, domaru iz [ahovskog kluba.
Golubovi na Trgu ]ire Mileki}a ne gugu~u vi{e onako veselo.
S.N.
S
U ERDEVIKU OD 13. DO 19. AVGUSTA
U susret
Preobra`ewu
ove godine Erdevik je doma}in tradicionalne, 15.
po redu, manifestacije „U susret Preobra`ewu“. Okupqawe u~esnika po~iwe kotli}ijadom, koja se odr`ava u petak, 13. avgusta na bazenu u Erdeviku, sa po~etkom u 13 sati,
Svi zaniteresovani mogu da
se prijave u Mesnoj zajednici,
a uplata po ekipi iznosi dve
hiqade dinara. U subotu popodne, 14. avgusta, u 15 sati,
bi}e uprili~ene degustacija
meda, kao i izlo`ba vina i vo}a ispred Doma kulture. Tog
dana svoje radove i specijaltete izlo`i}e i ~lanice Udru`ewa `ena „Panonka“. U 17
sati po~iwe smotra folklora, u kojoj, pored doma}ina
KUD-a „Branko Radi~evi}“,
SKOS-a „Erdevik“ i mali{ana
iz Osnovne {kole „Sava [umanovi}“, u~estvuju i ~lanovi
kulturno - umetni~kih dru{tava iz Mramorka, Kukujeva-
I
ca, Stare Pazove i Stan~eva
iz Rumunije. Nakon defilea u
21 sat bi}e odr`an koncert
folklora na {kolskom igrali{tu, a iste ve~eri, samo sa
po~etkom u 20 sati, u Lova~kom domu bi}e uprili~eno „Ve~e vina i tambure“. Nedeqa,
15. avgust, je dan rezervisan
za pecaro{e, bo}are, fudbalere i bicikliste. U ve~erwim satima na {kolskom igrali{tu je rok koncert Ksenije
Mijatovi}, kojoj }e predgrupa
biti {idski bend „Neuni{tivi“. U ponedeqak je takmi~ewe u pikadu i turnir za `ene
u odbojci, a u utorak turnir u
{ahu.
Dan uo~i Preobra`ewa je
tradicionalni odlazak u vinograde, a u ~etvrtak, 19. avgusta, povodom Dana Mesne
zajednice u 8 sati bi}e odr`ana sve~ana sednica Saveta, nakon ~ega }e uslediti
liturgija.
S. M.
7
Sreda, 11. avgust 2010.
U NASEQU „MATIJA HU\I“
Od srede do srede
Otvoren novi Drvengrad
Vrednost investicije je oko 700 hiqada dinara
Subota 14. avgust 2010.
u 12 sati
„Gospodari metle“
Predstava za decu
Mala scena Pozori{ta
„Dobrica Milutinovi}“
Priprema: Svetlana \akovi}
NASTAVAK RADOVA
NA ZGRADI SOCIJALNOG STANOVAWA
Iz mati~arskog
zvawa
Prikqu~ak za
topliju zimu
Prikqu~ivawem na gradsku mre`u u potpunosti
}e se obezbedeti kvalitetno grejawe za budu}e
stanovnike ovog objekta
Radovima na prikqu~ivawu
na toplifikacioni sistem
grada zgrade socijalnog stanovawa u nasequ ‘’Marko Peri~in Kamewar’’, nastavqena je
adaptacija ovog objekta kojeg,
za potrebe izbeglih i raseqenih lica gradi Sremska Mitrovica.
Direktor JKP ‘’Toplifikacija’’ Slavko Sladojevi}, istakao je ovom prilikom da }e
se prikqu~ivawem na gradsku
mre`u u potpunosti obezbedeti kvalitetno grejawe za budu}e stanovnike ovog objekta.
- Radimo trasu du`ine 200
metara, i o~ekujem da }e se
poslovi u skorije vreme privesti kraju. Tako|e, iskoristi}emo priliku da uradimo i
jedan prikqu~ni {aht za budu}i Gerontolo{ki centar koji
}e se graditi na ovoj lokaciji.
Sama investicija je u vrednosti oko 1,7 miliona dinara i
JKP ‘’Toplifikacija’’ finansira radove iz sopstvenih
sredstava, rekao je direktor
Sladojevi} prilikom obilaska radova, dodav{i da je ovo
preduze}e u potpunosti spremno za nastupaju}u grejnu sezonu.
S.L.
DOSITEJEVA ULICA
Zavr{ena prva
faza radova
Prva faza radova na ure|ewu Dositejeve ulice u Sremskoj Mitrovici je zavr{ena,
radnici JKP „Vodovod“ u predvi|enom roku obavili su rekonstrukciju vodovodne mre`e, a odmah po zavr{etku wihovih aktivnosti u zonu gradili{ta u{li su i putari. Podse}amo, re~ je o slo`enim radovima, ali se nadle`ni ipak
nadaju da }e sve biti zavr{eno do kraja ovog meseca. Nakon
toga usledi}e ure|ewe travnatih povr{ina i sadwa novih sadnica, po{to su stara
stabla zbog dotrajalosti ve}
ukolowena.
S. Z.
Sreda 11. avgust 2010.
u 21 sat
[email protected] u`ivo“
Ciklus filma: Slobodna
zona: Retrospektiva
Mala scena Pozori{ta
„Dobrica Milutinovi}“
Novi Drvengrad
ali{ani iz Stambenog naseqa „Matija Hu|i“ od
pro{le nedeqe imaju novo
mesto za igru. Uz muziku, soki}e i de~ju graju, proteklog ~etvrtka otvoren je jo{ jedan Drvengrad.
Kako je rekao Sr|an Kozlina, zamenik gradona~elnika,
ovo igrali{te je poklon Grada
najmla|im Mitrov~anima.
- Nastavqamo sa ure|ewem
centralne gradske zone. Ovoga puta smo izgradili predivno de~je igrali{te u nasequ
„Matija Hu|i“ i na taj na~in
obezbedili da roditeqi imaju gde da dovedu svoju decu.
Mali{ani su ovde bezbedni,
skloweni sa ulice, ovde nema
M
saobra}aja i sasvim je sigurno
da i na ovaj na~in dajemo svoj
puni doprinos razvoju i unapre|ewu detiwstva na{ih mali{ana - rekao je Sr|an Kozlina, dodaju}i da je vrednost
investicije oko 700 hiqada
dinara.
U ime investitora, Direkcije za izgradwu grada, direktor Bojan Gavri} rekao je da
}e do kraja avgusta biti izgra|eno i tre}e de~je igrali{te
koje }e se nalaziti u Bloku B.
- Ovu akciju nastavi}emo i
slede}e godine, a Direkcija
za izgradwu grada ve} radi na
komunalnoj i saobra}ajnoj infrastrukturi kako bi i za na{e najmla|e sugra|ane napra-
vili zanimqive i zabavne sadr`aje kao {to je ovaj - rekao
je Bojan Gavri}, direktor.
A da novim Drvengradom nisu odu{evqeni samo mali{ani, nego i wihovi roditeqi,
potvrdila nam je Katarina
Popov, majka dvoje dece koja
`ive u blizini novog igrali{ta.
- Ovo je jako lep gest i divan poklon za najmla|e koji
`ive u ovom delu naseqa, ali
i za decu koja `ive u blizini
pa }e dolaziti ovde da se igraju. Drvengrad }e ulep{ati
ne samo ovo naseqe nego i na{
grad - rekla je Katarina Popov, iz naseqa „Matija Hu|i“.
S. M.
BAZAR ZDRAVQA U MZ ‘’CENTAR’’
U slu`bi najstarijih
Ovo je zaista najmawe {to mo`emo da u~inimo za na{e sugra|ane, a Bazar predstavqa samo po~etak ~itavog niza aktivnosti koje }e se nastaviti na svaka tri
meseca, istakao je predsednik Saveta MZ ‘’Centar’’ Vladimira Lukjan~enka
U prostorijama MZ ‘’Centar’’,
proteklog ~etvrtka organizovan je Bazar zdravqa, na kojem
su najstariji `iteqi ove Mesne
zajednice mogli da prekontroli{u svoje vitalne parametre.
Ova akcija organizovana je uz
podr{ku mitrova~kog Doma
zdravqa.
Prema re~ima predsednika
Saveta
MZ
‘’Centar’’,
Vladimira Lukjan~enka, akcija je sprovedena na inicijativu
najstarijih ~lanova ove Mesne
Zajednice.
- Na proteklom sastanku Saveta, dogovorili smo se da omogu}imo na{im sugra|anima da
pored besplatne provere krvnog pritiska, obave i proveru
triglicerida i holesterola.
Ovo je zaista najmawe {to mo`emo da u~inimo, a Bazar predstavqa samo po~etak ~itavog
niza aktivnosti koje }e se nastaviti na svaka tri meseca, istakao je ovom prilikom Lukjan~enko.
Direktorka mitrova~kog Doma zdravqa, dr Nada Zec- Petkovi}, izrazila je zadovoqstvo ~iwenicom da je inicijativa za organizovawe ovih pregleda do{la upravo od gra|ana,
dodav{i da }e Dom zdravqa odgovoriti i u budu}nosti na svaki sli~an poziv.
- Mi ~esto sara|ujemo sa mesnim zajednicama i to daje dobre
Redovna kontrola je uslov sigurnosti
rezultate. Kao {to je poznato
na{i stariji sugra|ani su, na
`alost, ~esto lewi i ne vole
da idu kod lekara na obimnije i
ozbiqnije preglede. Na ovj na~in, dolaskom „na noge“, mi im
omogu}avamo preglede i, po po-
trebi, upu}ujemo ih daqe, rekla
je dr Zec- Petkovi}, dodav{i
da je dobro i to {to }e ovi pregledi biti tromese~ni, jer se
na taj na~in omogu}uje boqi tretman.
S.Z.- S.L.
OBAVE[TEWE
Za izbegla i interno raseqena lica
Komesarijat za izbeglica Republike Srbije nastavqa raspodelu humanitarnih paketa hrane najugro`enijim porodicama izbeglih i interno raseqenih lica, ~ime obezbe|uje dodatnu podr{ku Lokalnim akcionim planovima za re{avawe problema izbeglih i interno raseqenih lica.
Da bi ostvarili pravo na humanitarnu pomo} (paketi sa hranom) svi zainteresovani (socijalno ugro`eni) sa boravi{tem - prebivali{tem na podru~ju grada Sremska Mitrovica treba da se jave gradskom povereniku za izbeglice najkasnije do 25. avgusta 2010. godine.
SKLOPILI BRAK: Duki}
Du{an, voza~ i Vukovi} Nata{a, trgovac, Popovi} Slobodan, automehani~ar i Vetmi}
Valerija, preh.tehni~ar, Ili}
Mladen, gimn. i Pejakovi} Marija, preh.tehn., Luki} Nenad,
policajac i \uri} Qubica,
med.sestra, Herceg Neboj{a i
Nimet Lidija, Ke~i} Ratomir,
ekonomista i Mrk{i} Katarina, prof.srpske kwi`evnosti,
Jevti} Sa{a, bravar i Domazet Marijana, preh.tehni~ar,
Lobo`inski Miodrag, gimnaz.
i Pindovi} Tawa, gimnaz.,Nedi} Ilija, prof.istorije i [uput Jelena, prof.engleskog
DOBILI ]ERKU:
^e~eri} Jovan i Jovana, Begu{evi} Stanislav i Nikolina Srem.Mitrovica, Pejakovi}
Mirko i Valentina - Vel.Radinci, Jankovi} \or|e i Vera Bu|anovci
DOBILI SINA: Beko Dragoqub i Gorica, Moro Ivica i
Anamarija, Simjanovski Paskal i Nata{a - Srem.Mitrovica, Trivkovi} Miroslav i Olga, Parmakovi} Vladan i Dragica - No}aj, Bursa} Branislav
i Milanka - Irig, Ili} Miodrag i Slobodanka, Varagi} Mile i Jelena - Ruma, Vlaisavqevi} Dejan i Jovana - [id,
Smiqani} \or|e i Daniela Siba~, Kon~ar Neboj{a i Vesna - Ba~inci
UMRLI:
Stoj{i} Ilija
ro|.1938, Petrovi} Milan
ro|.1980, Popovi} Radivoj
ro|.1947, Pavlovi} Gojko
ro|.1958, Petrovi} Dobrila
ro|.1942, Nesvanulica Mara
ro|.1944, Vlaisavqevi} Nevenka ro|.1938, Jovanovi}
\or|e ro|.1952, Bere{ Mata
ro|.1944,
Mi{i}
Milka
ro|.1924, Ceh Mira ro|.1958,
Tumbas Hermina ro|.1920, \ukanovi} An|elija ro|.1947,
Pap An|elija ro|.1942, Kuzmanovi} Veqko ro|.1912, Feratovi} Fadil ro|.1964, Blagojevi} Toda ro|.1933, Brki} Nada
ro|.1932, Jovi~i} Bogdanka
ro|.1960,
Vasi}
@ivka
ro|.1960,
Papi}
Sava
ro|.1928,
Tadi}
Sreto
ro|.1955, Vojnovi} Vladimir
ro|.1938, Ni}kovi} Bo{ko
ro|.1961, Dabi} Vera ro|.1942,
^avi} Nenad ro|.1956, ^upi}
Milica ro|.1931, <@>ivkovi}
Tomislav ro|.1934, Simeunovi} Gojko ro|.1961,
PRIPREMIO MATI^AR
@ivojin Jankovi}
8
Sreda, 11. avgust 2010.
RUMA
AKTUELNO U JUP ‘’PLAN’’
Kako urediti Borkovac?
Postoje zainteresovani investitori za izgradwu bazena, hotela, bungalova, sportskih terena
PRIPREMA: Katica Kuzmanovi}
orkova~ko jezero je rumsko
more, a borkova~ka dolina
oaza mira, odmora, u`ivawa u
`ivopisnoj prirodi. Ove, dugo
godina kori{}ene sintagme u
me|uvremenu su postale i pomalo istro{ene, iz prostog
razloga {to se u ure|ewe ‘’rumske lepotice’’ malo ulagalo.
Aktuelna kretawa u op{tini,
i JUP ‘’Plan’’, nagove{tavaju
da bi uskoro moglo biti i druga~ije, to jest da bi Borkovac
u sinergiji doma}ih i stranih
investiotora mogao, u pravom
B
smislu, postati turisti~ki
centar Rume, pa i Srema.
Plan detaqne regulacije
‘’Park-{uma-Borkovac’’ je dobio ‘’zeleno svetlo’’ na pro{logodi{wem decembarskom
skup{tinskom zasedawu, potom je usvojen koncept plana.
Sledi izrada nacrta plana,
pa javni uvid u isti taj plan, u
drugoj polovini septembra.
Javni uvid traje 30 dana, a potom kompletan plan, sa primedbama i sugestijama, ide
pred odbornike Skup{tine
op{tine.
Ovo su planovi urbanista, a
{ta gra|ani mogu u budu}nosti
o~ekivati od svog omiqenog
izleti{ta. Pre svega, povr{ina za ure|ewe obuhvata 80
hektara, to je prostor od ‘’15.
avgusta’’ do kraja katastarske
op{tine Ruma, Borkova~kog jezera i akumulacije Borkovac.
Planom se bitno mewa sadr`aj ove povr{ine. Umesto zelenog pojasa, ovde se planiraju sportski, rekreativni i tu-
Direktor Tatjana Markovi}
risti~ki sadr`aji i, naravno,
ugostiteqstvo.
Vi{e podataka o budu}em
izgledu Borkovca iznela nam
je u pro{lonedeqnom razgovoru direktor JUP ‘’Plan’’ Tatja-
na Markovi}:
-To zna~i ure|ewe obale i
pla`e oko jezera, izgradwu
terena za sport i rekreaciju,
hotela, bungalova, uz izgradwu objekata uslu`nog kara-
kera, kao {to su restorani i
sli~no. Pre toga podrazumeva
se gradwa kompletne infrastukture - parking, objekti
energetike,
vodoprivrede,
PTT. Ono {to raduje, javqaju
se zainteresovani investitori za izgradwu bazena otvorenog i zatvorenog tipa, hotela,
bungalova, sportskih terena.
Dostavqeni su wihovi zahtevi koji }e se uzeti u razmatrawe prilikom izrade ovog plana, kako plan kasnije ne bi
bio ograni~avaju}i faktor za
iste te investitore.
U slede}oj fazi radi}e se
na ure|ewu stadiona ‘’Slovena’’, gde se planiraju sadr`aji
za sport, rekreaciju, {etali{te, biciklisti~ke staze,
ali i objekti kulture jer se
stvaraju uslovi za rad Likovne kolonije Borkovac.
Ukoliko se sve ovo ostvari,
ili bar ve}i deo plana, bi}e
to pravi mali {umski raj, a u
Rumi.
JP ‘’GAS-RUMA’’
POQOPRIVREDNA STRU^NA [email protected] ‘’RUMA’’
Gas na - rate
Borba s ambrozijom
Cena gasnog prikqu~ka sa popustom od 20
odsto i mogu}nost odlo`enog pla}awa na
{est i 12 rata, do pu{tawa gasa u mre`u
Ova opaka biqka uni{tena na 90 hektara u naseqima i u`oj
gradskoj zoni Rume, {to je jedna tre}ina u odnosu na snimqeno
stawe u op{tini - Najvi{e ambrozije u ataru Dowih Petrovaca
i Bu|anovaca
vogodi{wi plan JP ‘’GasRuma’’ o pro{rewu distributivne gasne mre`e, po svemu
sude}i, bi}e ispuwen, jer je
ve} po~eo da se ostvaruje - radovi se izvode u slede}im
ulicama - ‘’Alekse [anti}a’’,
O
Direktor Aleksandar Spalevi}
‘’Prvomajska’’, ‘’Tivolska’’ i
‘’Borkova~ka’’, u ukupnoj du`ini od tri kilometra.
O tome {ta to zna~i za budu}e potro{a~e, govori direktor ovog preduze}a Aleksandar Spalevi}:
-Za potro{a~e nudimo popust na va`e}u cenu gasnog
prikqu~ka, taj popust va`i
samo za period izgradwe gasne mre`e, do po~etka grejne
sezone, odnosno do pu{tawa
gasa u cevi. Popust je 20 procenata, tako da tipski gasni
prikqu~ak G-4, sa popustom
iznosi 51.420 dinara, a gasni
prikqu~ak G-6 je 66.038 dinara. Radovi na ovom delu gasovodne mre`e treba da budu zavr{eni do kraja septembra,
najkasnije do 15. oktobra. Pored popusta na cenu
gasa, nudimo i odlo`eno pla}awe na
{est ili 12 rata. Prvi deo pla}a se odmah, a ostatak iznosa
u jednakih pet, odnosno 11 rata.
U odnosu na va`e}i
cenovnik, redovna cena gasnog prikqu~ka
za G-4 je 61.304, a za G6 75.472 dinara.
Direktor Spalevi} tvrdi da je u rumskoj op{tini, i mimo
ovog popusta, cena
gasnog prikqu~ka najni`a u okru`ewu,
primera radi ni`a
od cena u In|iji ili
Sremskoj Mitrovici.
Za o~ekivati je da }e budu}i potro{a~i ove povoqnosti
znati da iskoriste, ako razmi{qaju u stilu: dinar po
dinar - poga~a, u ovom slu~aju,
gas.
mbrozija izaziva ~ak 25
oblika bolesti, a ako se
ovome doda podatak da su mnogi qudi alergi~ni na wu, onda
to poprima dimenzije horor
filma. Dakle, {tetnost od
ove opake biqke je ogromna,
ogromne su i povr{ine na kojima se ona ukorenila, shodno
tome, bi}e potreban i ogroman
napor da ova {teto~ina nestane sa na{ih poqa. Lokalna samouprava ~ini sve {to je u wenoj (finansijskoj) mo}i, kada
bi svi doma}ini uni{tili ambroziju na svojim wivama, tek
tada bi to bila pesma. A od horora do pesme, dug je i mukotrpan put.
Ovo bi mogao biti kroki na
temu ambrozije. U pro{lonedeqnom razgovoru u Poqoprivrednoj stru~noj slu`bi ‘’Ruma’’, a sagovornik nam je bio
savetodavac-agroekonomista
Ugqe{a Trkuqa, do{lo se do
saznawa koliko je ova tema ozbiqna.
-Op{tina nam je poverila
zadatak da napravimo projekat za uni{tavawe ambrozije,
i to za period od pet godina. U
tom smislu odobrena su nam
A
MATI^AR
Sklopili brak: David Suba i Sawa Savi}, Mitar Hrenek i
Branka Pacek, Milan Blagojevi} i Ivana Vla~i}, Damir Nikoli} i Gordana Stanoj~ev, Predrag Samarxi} i Nada Marjanovi}
Dobili sina: Milka i Sr|an [kaqac, Jelena i Aleksandar
Milo{evi}
Umrli: Milutin Pe{ovi} - 1968, Jela Bi}ani} - 1929, ^aslav
Savi} - 1931, Simo Stojakovi} - 1949, Dragiwa Kosanovi} - 1924.
Ugqe{a Trkuqa
sredstva u visini od dva miliona dinara, {to je, brzo se
pokazalo, nedovoqno za kompletno re{ewe ovog problema. Projektom su obuhva}ene
javne ili ‘’ni~ije’’ povr{ine,
kao {to su kanali, poqski putevi, napu{tena stara~ka doma}instva u selima, prostori
oko deponija i repi{ta. Na{a
procena je da na teritoriji rumske op{tine ima 290 hektara
pod ambrozijom, to se odnosi
na javne povr{ine, na privatnim parcelama ima je sigurno
na hiqadu hektara. Ovim raspolo`im sredstvima fokusirali smo se na naseqena mesta i u`u gradsku zonu. Posao
treba da bude zavr{en do 10.
avgusta, posle nema efekta,
jer ambrozija cveta i ostavqa
polen - ka`e Trkuqa.
Posao je obavqen na 90 hektara, to je jedna tre}ina od
snimqenog stawa. Najvi{e povr{ina pod ambrozijom bilo je
u Dowim Petrovcima i Bu|anovcima, jer su tu bile prizme
repe, i strni{ta.
Reklo bi se, ovo je po~etak
jednog velikog budu}eg posla.
Verovatno, rukovode}i se kineskom poslovicom da ~oveka
mo`e{ nahraniti kada ga nau~i{ da peca ribu, zaposleni u
ovoj slu`bi koristi}e mogu}nosti Zimske {kole za poqoprivrednike - kod proizvo|a~a treba podi}i svest o {tetnosti ambrozije, {to je najte`e od svega. Nakon toga, ko{ewe, tarupirawe i prskawe,
bi}e rutinski posao.
9
Sreda, 11. avgust 2010.
55. ME\UNARODNA, DUNAVSKA REGATA DO^EKANA U STAROM SLANKAMENU
Manifestacija od velikog
zna~aja za In|iju
Srbiju smo do`iveli u najlep{em svetlu , rekao je Nemac Georg Mihelovski, dok je
austrijski predstavnik Peter Wetzler dodao, „poku{a}u da budem najve}a reklama za
In|iju, Stari Slankamen i Srbiju uop{te, jer je moj prvi utisak zaista neopisiv“
IN\IJA
www.indjija.net
www.moja.indjija.net
Priprema: Z. G. Stefanovi}
UKRATKO
Zapra{ivawe
komaraca
U drugoj polovini pro{le
nedeqe na teritoriji in|ijske op{tine, odnosno u
Slankamenu, ^ortanovcima
i Kr~edinu obavqeno je
avionsko zapra{ivawe komaraca. Zapra{ena je kr~edinska ada, ~ortanova~ka
{uma i priobaqe Dunava.
Larve komaraca tretirane
su visokoselektivnim preparatom K-Stop koji nije
{kodqiv za druge organizme i nema negativan uticaj
na `ivotnu sredinu. Na teritoriji in|ijske op{tine
zapra{ivawe komaraca vr{i firma „Miva“ kojoj je pokrajinski Sekretarijat za
za{titu `ivotne sredine i
odr`ivi razvoj poverio ovu
delatnost.
eliko mi je zadovoqstvo
{to mogu da vas pozdravim u ime Op{tine In|ija i
drago mi je {to ste ponovo
ovde. In|ija je oduvek znala
da prepozna prave vrednosti
i veliko nam je zadovoqstvo
{to smo, na neki na~in doma}ini 55. me|unarodne dunavske regate. Ovo je manifestacija od zna~aja za Op{tinu
In|ija i svake godine se za
wu opredequju sredstva iz
buxeta op{tine. Raduje me
{to je starosna struktura
tako raznolika, {to imamo
jednu u~esnicu od tri godine
i {to je u~esnika iz Srbije
sve vi{e - rekla je Olivera
Mo~evi}, na~elnica op{tinskog Odeqewa za dru{tvene
V
Regata{i u krugu bawe u Starom Slankamenu
Adaptacija Doma
kulture pri kraju
Radovi na adaptaciji Doma kulture u Novim Karlovcima privode se kraju. Treba jo{ da se zavr{e mala
sala, deo fasade i prostorije koje }e ovda{we Kulturno-umetni~ko dru{tvo
koristiti za svoje kancelarije. Ukupna investicija
vredna je oko 100 hiqada
evra a kad se radovi zavr{e Dom kulture }e povratiti svoju prvobitnu funkciju,
odnosno onu koju je imao pre
{ezdesetak godina.
Aktivnosti
Kancelarije za
mlade
Od kako je osnovana marta ove godine, in|ijska Kancelarija za mlade ukqu~ila se u niz akcija kao {to su
obele`avawe Svetskog dana informisawa mladih, 9.
maja, Dana pobede i Dana
Evrope, uspostavila je saradwu sa |a~kim parlamentom Tehni~ke {kole „Mihajlo Pupin“, u~estvovala u
gradskoj slavi i „Velikom
spremawu Srbije“ i drugo, a
prvu narednu akciju organizova}e povodom Dana mladih, 12. avgusta.
Pristizawe
delatnosti povodom do~eka
u~esnika 55. me|unarodne
dunavske regate (TID) u Starom Slankamenu i po`elela
da i narednih godina do|u u
goste.
Ina~e, svake godine 26. juna regata kre}e iz nema~kog
grada Ingol{tadta i zavr{ava se u bugarskom gradu
Silistri. U Srbiju ulazi 28.
jula kod Apatina a izlazi 14.
avgusta kod Brze Palanke.
Ova regata okupqa oko 150
u~esnika iz evropskih podunavskih zemaqa, kao i drugih delova Starog kontinenta i sveta. Regatu su 3. jula u
Starom Slankamenu do~ekali predstavnici Op{tine
In|ija, in|ijske Turisti~ke
organizacije i osobqe Specijalne bolnice „Dr Borivoje
Gwati}“ iz Starog Slankamena. Svake godine u Starom
Slankamenu, jednoj od 15
etapnih stanica u Srbiji za
u~esnike regate organizuje
se sme{taj, ishrana, izlet i
drugi oblici zabave i rekreacije. Direktor Turisti~ke
organizacije, Boris Pa{ko
je podsetio da je ovo 55. put
da u ovo podunavsko mesto
in|ijske op{tine dolazi regata i dodao -Danas su ovde
predstavnici svih podunavskih zemaqa, kao i onih koje
su dosta daleko kao {to su
Australija i Izrael. Mi se
trudimo da ih uvek lepo do~ekamo, da ih povedemo na
neki izlet, kako bi videli
jo{ neke krajeve na{e op{tine i `elimo kada odu odavde, da zaista ponesu lepe
utiske.
Direktorka Specijalne
bolnice u Starom Slankamenu dr Mira Albot predstavila je kapacitete i usluge koje wena ustanova nudi
i predstavnicima regate po`elela ugodan boravak. - Na{a bolnica je ve} godinama
doma}in dunavskoj regati i
mi se trudimo da vam uvek
obezbedimo dobre uslove kako biste lak{e nastavili
svoj put -, kazala je dr Mira
Albot.
U kongresnoj sali u slankamena~koj
bawi
predstavnici zemaqa u~esnica
zahvalili su se doma}inima
i podelili utiske sa kolegama i novinarima. - Srbiju
smo do`iveli u najlep{em
svetlu. Qudi su srda~ni i
veoma qubazni. Hvala vam
od srca u ime svih mojih sunarodnika koji su krenuli na
ovaj put - rekao je Georg Mihelovski, pedstavnik nema~kih kajaka{a i dodao da
se „ose}a fenomenalno“.
Najstarija
regata
Sekretar Kajaka{kog saveza Srbije Predrag Bogdanovi}, podsetio je da je TID
regata najstarija na svetu i
da je prva odr`ana 1956. godine. Organizator TID regate kroz Srbiju je Odbor za
turizam Kajaka{kog saveza
Srbije. Podse}aju}i da je
najstariji srpski regata{
Quba Cvetkovi}, na `alost
preminuo pre mesec dana,
direktor TID-a za Srbiju
Dejan Jovanovi} je kazao
da }e oni podneti inicijativu da se od idu}e godine
etapa od Slankamena do Beograda posveti wemu i nazove wegovim imenom, „Etapa
Qube Cvetkovi}a.
Predstavnik austrijske ekipe Peter Wetzler je dodao da
je prvi put u Srbiji i da je iznena|en do~ekom. - Ja }u poku{ati da budem najve}a reklama za In|iju, Stari Slan-
kamen i Srbiju uop{te, jer je
moj prvi utisak zaista neopisiv. Sli~nog mi{qewa bili su i predstavnici Slova~ke, Bugarske, Velike Britanije, Australije, Ma|arske
i drugi. Najmla|a u~esnica
regate je Nemica Rigel Felina, ro|ena 2007. godine i
koja je na put krenula sa
ocem. Wen otac Tobajas Rigel je izjavio da je ona prvi
put u Srbiji i da }e veslati
celu etapu od Ingol{tadta
do Silistra i da su pripreme po~eli pro{le godine na
sli~nim manifestacijama.
Na kraju treba re}i da je
osnovno pravilo TID-a plovidba Dunavom ~amcima (kajak-kanu) koje pokre}e ~ovek
svojom snagom po etapnim
mestima koje za svaku zemqu
utvr|uje Me|unarodna konferencija a dnevne etape u
proseku iznose oko 43 kilometra. U etapnim mestima
regata boravi po jedan dan,
sem u glavnim gradovima, po
dva.
G.Majstorovi}
U SLANKAMENA^KOJ BOLNICI
Solarna energija za sanitarnu vodu
pecijalna bolnica „Dr Borivoje Gwati}, koja se nalazi u Starom Slankamenu i
namewena je za le~ewe neurolo{kih oboqewa i posttraumatskih stawa, uskoro }e po~eti da koristi solarnu energiju za zagrevawe sanitarne
vode. Prema navodima direktorke ove zdravstvene ustanove dr Mire Albot uskoro
S
}e biti zavr{eni solarni kolektori koji }e omogu}iti da
se sanitarna voda zagreva na
solarnu energiju.-O~ekujemo
da posao bude uskoro okon~an
i da u narednih deset dana solarni koletori budu u funkciji, {to }e nam doneti veliku u{tedu u gasu - ka`e dr Mira Albot.
S.N.
10
Sreda, 11. avgust 2010.
AKCIJE ODEQEWA ZA STAMBENOKOMUNALNE
POSLOVE I ZA[TITU @IVOTNE SREDINE
Suzbijawe ambrozije
i planovi
p{tinsko odeqewe za stambeno-komunalne poslove i
O
za{titu `ivotne sredine ove
PAZOVA^KA
HRONIKA
Pripremila:
Gordana
Majstorovi}
Zajedni~ka fotografija ispred op{tine
DELEGACIJA IZ ROJTLINGENA U STAROJ PAZOVI
Mogu}nosti saradwe
pro{li ~etvrtak staropazova~ku op{tinu posetila je Eldertaut [tidl sa svojim saradnicima, ina~e predstavnica grada
Rojtlingena u nema~koj pokrajni
Baden-Vertemberg. Ona je savetnik u gradskoj upravi, zadu`ena
za oblast saobra}aja, porodi~nog
prava i rodne ravnopravnosti a
obavqa i funkciju zamenika predsednika grada Rojtlingena. U
ime Op{tine Stara Pazova dele-
U
gaciju pomenutog nema~kog grada
do~ekali su zamenik predsednika
op{tine Goran Vrawe{, potpredsednik SO Stara Pazova Sr|an
Stankovi} a sastanku je prisustvovao i Radivoj \uki}, predsednik MZ Nova Pazova. Tom prilikom stvorene su mogu}nosti saradwe izme|u tog nema~kog grada i
staropazova~ke op{tine, a bilo je
re~i i o dosada{woj saradwi koja
je tradicionalno dobra jer se u
Rojtlingenu nalazi sedi{te Udru`ewa podunavskih [vaba pod nazivom „Nova Pazova“.
U poseti je bilo i nekoliko wihovih sugra|ana sa kojima Eldertaut [tidl u~estvuje u biciklisti~koj ekspediciji do Crnoga mora, prolaze}i kroz nekoliko evropskih zemaqa i obilaze}i usput znamenitosti gradova pored
Dunava.
godine ozbiqnije se pozabavilo oko suzbijawa ambrozije kao
opasnog alergenta, ali i drugim
akcijama kao {to su akcija ~i{}ewa i izmuqivawa ki{nih kanala i uklawawa deponija {uta
i smetili{ta i akcija uni{tavawa komaraca. Akcija oko suzbijawa ambrozije, po re~ima
Milenka Bubowe, rukovodioca
op{tinskog odeqewa za stambeno komunlne poslove i za{titu `ivotne sredine, vo|ena je
u saradwi sa Udru`ewem poqoprivrednika Stare Pazove i
ekolo{kim pokretima, tako da
je odeqewe od Ekolo{kog pokreta „Eko san“ dobilo jedan
projekat koji podrazumeva anga`ovawe poqoprivrednika u pomenutoj akciji kada nemaju poqske radove. To zna~i da }e se
oni, po nalogu op{tinske komisije u saradwi sa mesnim zajednicama ukqu~iti u radove na
suzbijawu ambrozije uz nadoknadu ispod komercijalnih cena.
Sredinom jula u Staroj Pazovi
iz pravca In|ije na utrinama i
Kazne za napu{tawe
qubimaca
AKTIVNOSTI KANCELARIJE ZA MLADE
Obele`avawe Dana mladih
toku ovog mesca Kancelarija
za mlade Op{tine Stara Pazova ima}e dve zna~ajne akcije.
Sa Omladinskim klubom, pod generalnim pokroviteqstvom op{tine, organizova}e fudbalski
Turnir (Fair Play Street football) za decu od 8 do 18 godina.
Po re~ima Borisa Muti}a, ~lana tima Kancelarije za mlade,
ovaj turnir }e po~eti 10. avgusta
i traja}e desetak dana a utakmice }e se igrati na Stadionu „Jedinstvo“ svakim danom od 17:30
do 22 sata. Za najboqe ekipe bi}e obezbe|ene nagrade, pehari i
medaqe, kao i robne nagrade.
„Potrebno je ista}i fer-plej
karakter Turnira“ ka`e Boris
Muti} i dodaje da }e posebno bi-
U
ti nagra|ene fer-plej ekipe, kao
i najboqi golman i najboqi igra~
u svakoj ekipi. Slede}a aktivnost Kancelarije za mlade je izbor najlep{e fotografije povodom 12. avgusta Dana mladih (jer
su Ujedinwene nacije od 12. avgusta ove do 12. avgusta slede}e
godine, proglasile godinom mladih). Za Dan mladih na Gradskom
trgu u Staroj Pazovi organizova}e se izlo`ba fotografija mladih po slobodnoj temi uz muzi~ke
sadr`aje, jer je ciq da se mladi
i dru`e. Po izboru stru~nog `irija najlep{e fotografije, kasnije }e krasiti zidove Kancelarije za mlade. Ina~e, ovom prilikom Boris Muti} isti~e dobru
saradwu Kancelarije sa lokal-
Boris Muti}, ~lan tima
Kancelarije za mlade
nom samoupravom i predsednikom
op{tine Goranom Jovi}em, koji,
kako ka`e, ima najvi{e razumevawa za mlade.
TURISTI^KA ORGANIZACIJA OP[TINE
Podr{ka razvoju turizma
taropazova~ka op{tina u novije vreme sve vi{e pa`we
poklawa razvoju turizma. S obzirom da se na wenoj teritoriji gradi Srpska ku}a fudbala i da }e
ona biti sportska prestonica Srbije, ima}e itekako potrebe za bogatijim turisti~kim sadr`ajima.
Sem oboga}ivawa novim, op{tina
podr`ava i postoje}e manifestacije. Tako je, izme|u ostalog podr`ala i Dunavsku regatu.
- Op{tina Stara Pazova je jedan od najzaslu`nijih sponzora
Dunavske regate pod nazivom „Dunavske avanture 2010.“. Pored
op{tine, Turisti~ka organizacija je tako|e, pomogla pomenutu regatu koju je u prethodna tri puta
organizovao Klub ekstremnih
sportova „Pustolov“ iz Starih
Banovaca, a osoba koja je imala
najvi{e razumevawa za ovu manifestaciju je predsednik op{tine
Goran Jovi}, - nagla{ava Vesna
Bogdanovi}, direktorka staropazova~ke Turisti~ke organizacije. Dakle, predsednik op{tine
smo promovisali turisti~ke potencijale staropazova~kog Podunavqa koje, zaista ima velike
mogu}nosti za razvoj podunavskog
i seoskog turizma - naglasila je
Bogdanovi}eva i dodala da }e TO
Stare Pazove uskoro izdati „Turisti~ki vodi~“ u kome }e gosti
mo}i da na|u sve neophodne informacije o boravku na teritoriji staropazova~ke op{tine.
S
S izgradwom azila za napu{tene pse i ma~ke bi}e
predvi|ene i kaznene mere
za nesavesne vlasnike, {to
do sada nije bio slu~aj. Qudi }e mo}i svoje ku}ne qubimce da predaju u prihvatili{te gde }e se s wima humano postupati uz nadzor veterinarske slu`be a ukoliko ih i daqe budu prepu{tali ulici, pla}a}e kazne za
tako nemaran odnos.
ovratinama i oko poqskih puteva na povr{ini oko tridesetak
hektara, ambrozija je tretirana
hemijskim sredstvima. Me|utim, najefikasnije je biqku pre
faze cvetawa po~upati ili pokositi, ka`e gospodin Bubowa
i nagla{ava da je „ovakav na~in
rada kako smo zapo~eli ove godine, korak napred u odnosu na
prethodne godine, posebno kada
se radi o velikim zemqi{nim
povr{inama u sklopu gradskog
gra|evinskog zemqi{ta, poqskih puteva i saobra|ajnica“.
Suzbijawe ambrozije kod nas
jo{ uvek je nedovoqno sistemski re{eno i pravi na~in bi
bio kada bi se gra|ani u saradwi sa svojim mesnim zajednicama i lokalnom samoupravom,
na volonterskoj osnovi u ovu
akciju masovno ukqu~ili. - Dobra stvar je pojava nevladinih
organizacija koje u svom programskom delovawu vide i borbu
protiv ambrozije i nude svoju
stru~nu i organizacionu pomo}ka`e Milenko Bubowa. Prska-
Milenko Bubowa
we komaraca ove godine izvedeno je dva puta i to je finansirano iz sredstava ekolo{ke
takse, dok }e se suzbijawe ambrozije finansirati delom od
sredstava dobijenih na licitaciji od zakupa poqoprivrednog
zemqi{ta u dr`avnoj svojini.
Za ~i{}ewe ki{nih kanala u
Novoj Pazovi, dr`ava je kroz
projekat javnih radova odobrila odre|eni broj radnika. S obzirom da u svim mesnim zajednicama isti~e samodoprinos, sve
vi{e }e se obra}ati op{tini za
finansirawe i mnogi poslovi
iz wihove nadle`nosti, bi}e
preneti na javna preduze}a.
-U tom smislu op{tina je dala nalog Vodovodu da iz kreditne linije kupi jedan veliki
bager koji bi, po nalogu komunalne inspekcije na teritoriji
op{tine ~istio i izmuqivao
kanale, dok bi JP „^isto}a“ s
kupovinom buldo`era, tako|e
iz kreditne linije ~istila
smetli{ta i deponije {uta, isto po nalogu komunalnih inspektora. S nabavkom tih ma{ina u narednim godinama o~ekujemo ozbiqniji pomak u stawu
kanalske mre`e u naseqima,
deponijama {uta i smetli{tima, kao i divqim deponijama rekao je Milenko Bubowa i dodao da wegovo odeqewe priprema i niz novih odluka koje
bi na jesen trebale da u|u u
skup{tinsku proceduru. Re~ je o
novoj odluci o upravqawu komunalnim otpadom, o programu
smawewa napu{tenih pasa i ma~aka i planirawu izgradwe
prihvatili{ta i azila za wih,
kao i izgradwe sabirnog punkta
za animalni otpad koji bi omogu}io zatvarawe svih sto~nih
grobaqa na teritoriji op{tine.
Poslom oko upravqawa animalnim otpadom bavila bi se
„^isto}ina“ Zoohigijena koja
mora da se podigne na jedan
stru~an i profesionalni nivo,
s primenom metoda koje su u
skladu sa svim sanitarnim merama i zakonskim propisima. Za
sada, takve depoe za uginule
`ivotiwe imaju samo gradovi
Vr{ac i Pan~evo.
„^ISTO]A“
Odr`avawe cve}a i gradskog zelenila
Vesna Bogdanovi}
je pomenutu regatu podr`ao u `eqi da populari{e sport s ciqem
da se {to vi{e mladih opredeli
za bavqewe nekim od sportova,
pa bilo to i sportovima na vodi.
- Izme|u ostalog i na taj na~in
- Ovog leta sezonskog cve}a u Staroj i Novoj Pazovi
imamo oko 20 hiqada komada i mi ga redovno odr`avamo, kao i drugo ukrasno drve}e u sklopu gradskog zelenila. U gradskim centrima Stare i Nove Pazove nismo
pove}avali cvetne fleke od pro{le godine ali smo zadovoqni kvalitetom postoje}ih. Mo`emo pohvaliti i
na{e gra|ane da vode ra~una o cve}u i gradskom zelenilu (ne gaze ga, ne lome) - ka`e Bosiqka Ili}, in`ewer hortikulture u staropazova~koj JP „^isto}i“. Ona
dodaje da su, ove godine u Staroj Pazovi na mestima gde
su bili kiosci postavqeni travwaci i ukrasno {ibqe
a ispred de~jeg Dispanzera dve cvetne aleje. U parku u
Staroj Pazovi su samo ru`e o kojima i gra|ani, tako|e
vode ra~una. Ne diraju ih.
- Park nam je lep i prozra~an - dodaje Ili}eva istakav{i da im u avgustu predstoji ure|ewe uli~nog prostora oko O[ „Simeon Aranicki“, postavqawe travwaka i drvoreda a „malo bi akcenat stavili i na ure|ewe
Dositejeve ulice“. Tako|e, sada „^isto}inim“ radnicima „Zelenila“ predstoji orezivawe ptuja koje ~ine `ivu ogradu na grobqu u Staroj Pazovi. Oni su ove godine
imali i mnogo posla oko ko{ewa trave i korova na javnim povr{inama, te uz svu racionalnost po re~ima Ili}eve, radnici „Zelenila“ su preoptere}eni.
11
Sreda, 11. avgust 2010.
TOKOM LETA U MITROVA^KOJ BIBLIOTECI [email protected] SE LAK[A LITERATURA
Kwige ~itaju oni koji ih vole
o~etkom 21. veka, qudi se
sve vi{e odri~u kwige u
korist nekih drugih sadr`aja
i aktivnosti. Nestankom socijalizma i pojavom slobode medija kod nas, televizija je postala sve popularniji predmet
interesovawa pre svega mladih qudi, a sredinom 90-ih
prikqu~uje joj se i internet. Naravno, i jedno i drugo
se pokazalo vi{e nego korisnim. Na`alost, wihova ekspanzija dovela je do zanemarivawa kwige kao izuzetnog
izvora informacija i znawa,
posebno kod mla|e populacije.
- ^iwenica je da mladi qudi sve mawe ~itaju, a sada ~ak
ni {kolska lektira nije obavezna. Gre{ka je {to nemaju
naviku da ~itaju i qubav prema kwizi jer kwige ~ita neko
ko kwige voli, ka`e Borka
Beukovi} - ]osi}, bibliotekarka u gradskoj biblioteci
„Gligorije Vozarovi}“.
Kada govorimo o naslovima
koji su aktuelni i autorima
~ija se dela ~itaju u odre|enim periodima, trebalo bi
naglasiti da je doma}a literatura veoma tra`ena, a ovogodi{wa dobitnica NIN- ove
nagrade Grozdana Oluji} „Glasovi u vetru“, sigurno je
jedna od autora ~ije se {tivo
naj~e{}e uzima iz biblioteke.
Od doma}ih kwi`evnica,
svakako su nezaobilazne Mi-
P
rjana Bobi} - Mojsilovi}, Isidora Bjelica, Vesna Radusinovi}, Qiqana Habjanovi} - \urovi}, Milica Jakovqevi} MirJam, a dela
Mome Kapora i kwi`evnika
novije generacije Duleta Nedeqkovi}a, ~itaju se u jednom
dahu.
Od stranih autora, aktuelni su Amin Maluf „Taniosova
stena“, japanski pisac Haruki
Murakami, a ve~iti Den Braun, Sofi Kinsela, Orhan Pamuk ili naslovi dela Paola
Koeqa stalno su prisutni me-
kwige, imaju mogu}nost da je nose
svuda sa sobom,
da se lako vrate
na ono na {ta `ele. ^esto nam tra`e i savete kada
ne znaju {ta da
iznajme, ali smo
nau~ili da prepoznamo {ta neki
~italac voli i
{ta bi moglo da
mu se svidi, obja{wava bibliotekarka.
Leto za lak{u literaturu
- Zanimqivo je to da mladi qudi ~itaju uglavnom savremene autore, a prema raspolo`ewu biraju i kwige koje }e ~itati. Tako|e, u letwem periodu uglavnom se ~ita lak{a literatura, i to
najvi{e razni putopisi pred odlazak na letovawe, dok su u zimskom periodu to neki kompleksniji sadr`aji, dodaje Branislav Radivojevi},
kwi`ni~ar u mitrova~koj biblioteci.
|u iznajmqenim kwigama.
U svetu, a i kod nas, razvija
se sve ve}a zabrinutost o ~itala~kim navikama i budu}nosti kwige, koja je rezultat
sve ve}ih tehnolo{kih promena.
- Ta~no je da je internet odradio veliki deo posla, u
smislu da je ~itawe kwiga
dostupno i na wemu. Ali, mi
imamo stalne ~itaoce, koji
dolaze zbog toga {to vole
Ali, ~itawe se vezuje i za
period u odrastawu, za trenutak raspolo`ewa ili za period u godini kada vam prija
lak{a ili te`a literatura.
Analiti~ari u Srbiji ka`u
da je jedan od najsigurnijih pokazateqa koliko je jedna nacija zaista obrazovana ~iwenica koliko weni pripadnici
kwiga pro~itaju. Bibliotekari su izra~unali da u Srbiji
samo tri odsto qudi ~ita
Naslovi koje Mitrov~ani ~esto tra`e u gradskoj biblioteci
kwige, bilo da je re~ o beletristici, bilo o
stru~noj literaturi. Taj podatak poklapa se sa brojem visokoobrazovanih qudi koji
ina~e spadaju u redovnu ~itala~ku publiku. Ali pritom ne
treba zanemariti va`an faktor kao {to je standard stanovni{tva. Da li su kwige
skupe, svakako je dobro pitawe. Ukoliko znamo
da je prose~na cena kwige
oko 400 do 1.000 dinara, onda
to i ne izgleda tako mnogo.
Neko mo`e re}i da je dovoqno
presko~iti neki izlazak i za
te pare kupiti neku dobru
kwigu. Ali iako taj argument
ima dobar rezon, to opet zna~i da ako `elimo novu kwigu u
na{oj
ku}noj biblioteci, moramo
se ne~ega odre}i. Izgleda da
je za na{ standard i ta cena
visoka, pa je najboqe re{ewe
ipak odlazak u gradsku biblioteku.
S. Zari}
MITROV^ANIN ZORAN [IMUNI], LIKOVNI UMETNIK
Magi~ni svetovi na platnu i papiru
Ovaj zaqubqenik u nau~nu i epsku fanstastiku, svakim svojim crte`om i
slikom, nastoji da taj svet bajke i magije prenese na papir i platno
klonost ka crte`u i slikarstvu,
trideset~etvorogodi{wi Zoran [imuni} otkrio
je jo{ u detiwstvu, zahvaquju}i
svom ocu Petru, od kojeg je, kako
ka`e, najvi{e i nau~io. Tokom
godina rada i usavr{avawa, ovaj
Mitrov~anin je, kombinacijom
razli~itih tehnika stvorio jedinstven stil,
svojstven samo
wemu.
- Od malih
nogu imao sam
afinitet prema slikarstvu
i
crte`ima.
Prve crta~ke i
slikarske korake
nau~io
sam od svog
oca, koji je tako|e slikao i
na mene preneo
qubav prema
ovoj umetnosti.
On je bio, ne samo moj prvi u~iteq, nego i jedini uzor tokom
svih potowih godina rada i
usavr{avawa. Zahvaquju}i wegovoj bezrezervnoj pomo}i i podr{ci, jo{ kao {kolarac, bio
sam zapa`en po svom ume}u. Pobe|ivao sam na takmi~ewima, a
neke od mojih slika
bile su izlo`ene u {kolskim
hodnicima na panou.
Kada sam po{ao u peti razred, nastavnik likovne umet-
S
nosti je primetio moju privr`enost slikarstvu i uspeo da istan~a
moj
ukus. Ipak,
moj otac ostao je moj aps o l u t n i
uzor. U`ivao sam da
Neki od
Zoranovih
radova
gledam dok slika, poku{avaju}i da uradim
ne{to sli~no, pri~a Zoran, isti~u}~i da ga je upravo nemogu}nost da parira ocu Petru u slikawu na platnu i navela da se
po~ne baviti crte`om, opredeliv{i se za crte`e olovkom ili
drvenim bojicama.
Godine crtawa i slikawa su
u~inile svoje. Usavr{iv{i i poboq{av{i svoj talenat, ovaj zaqubqenik u nau~nu i epsku fantastiku, svakim svojim crte`om
i slikom, nastoji da taj svet baj-
ke i magije prenese na papir i
platno.
- Kada sam savladao tehniku olovke i bojica, po~eo
sam da me{am flomastere
i drvene boje, ugqene {tapi}e sa vo{tanim bojama i
sli~no, prave}i na taj na~in jedan potpuno nov i jedinstven stil. Slikam sve
{to mi se svidi, sve {to
vidim,
dodaju}i pri tome ne{to
iz svoje ma{te i realnih
stvari, ka`e Zoran.
@ude}i za dodatnim
usavr{avawem i u~ewem
od najboqih, Zoran po~iwe
sa radom u slikarskoj radionici ~uvenog mitrova~kog slikara Dragana Martinovi}a.
- @ele}i da zaista doprem do
tajni likovne umetnosti koje su
mi bile nepoznanica, pomno sam
posmatrao rad ovog velikog umetnika, nau~iv{i neke nove stilove
koje sam kasnije u svom radu preradio po sopstvenom ukusu, isti~e
Zoran.
Do sada, ovaj Mitrov~anin nije imao nijednu samostalnu izlozbu, ali to ga, kako sam isti~e, ne}e spre~iti da se i daqe
bavi ovim vidom umetnosti.Nastavqam sa slikawem i nadam se da }u jednog dana preneti
talenat na svoju decu, kao {to je
i moj otac preneo na mene, jasan
je Zoran.
S.Lap~evi}
Stevan Sav~i} sa svojim „izumom“
NEOBI^AN IZUM MITROVA^KOG PO[TARA
Bicikl za ki{u
tevan Sav~i}, iz Kuzmina, zaposlen je u Po{ti u Sremskoj Mitrovici tek dva meseca a ve} je poznat po svojoj neodi~noj ideji.
Od starog bicikla koji voze mitrova~ki po{tari, Stevan je napravio svoj funkcionalan i neobi~an bicikl.
Naime, on je na stari bicikl kao predwu korpu za dnevnu po{tu
stavio plasti~nu korpu iz marketa, na zadwi deo stavio je korpu
od skutera, a ono {to je najzanimqivije je krov koji pokriva ~itav
bicikl.
- Na ovu ideju sam do{ao slu~ajno, jer imamo problem sa ki{nim
vremenom. De{ava nam se da ~esto pokisne dostavna lista za preporuke, a to je veoma va`an dokument, pa sam smislio na~in kako
da re{im problem, kako bi svi potpisi na dokumentu bili va`e}i,
obja{wava Stevan.
Ovim neobi~nim izumom, kako Stevan ka`e, svi su odu{evqeni,
a ovo novo „po{tansko vozilo“ postalo je svima prepoznatqivo.
- U po~etku je mnogima bio sme{an ovaj moj izum, ali kasnije, kada su qudi videli da je ovo itekako funkcionalno, bili su odu{evqeni. Neki su mi ~ak tra`ili da i wima napravim isti, jer je
zaista korisna i prakti~na stvar, zadovoqno pri~a Stevan. S.Z.
S
12
Sreda, 11. avgust 2010.
Iri{ka
hronika
Priprema: Katica Kuzmanovi}
ASOCIJACIJA ZA RAZVOJ OP[TINE
Ekonomsko-socijalni
ambijent na lokalu
Za pet godina realizovane donacije
u iznosu od 300 hiqada evra
spe{na saradwa lokalne
samouprave sa nevladinim
sektorom evidentna je na primeru iri{ke op{tine: Asocijacija za razvoj Op{tine Irig,
koja je osnovana 2005. godine,
postavila je sebi kao osnovni
ciq stvarawe ekonomskog, so-
U
Zoran Kova~evi}
cijalnog i kulturnog ambijenta. Kao metod ostvarivawa
svojih ciqeva Asocijacija je
odabrala konkurse kod doma}ih i starnih donatora, {to je
i urodilo plodom - od osniva-
wa do danas realizovane su
donacije u iznosu od 300 hiqada evra.
Pored ovih aktivnosti,
Asocijacija je u~estvovala u
svim bitnijim razvojnim aktivnostima lokalne samouprave, a to se, pre svega, odnosi na izradu strate{kih dokumenata i na pru`awe pomo}i
prilikom
implementacije
projekata kod doma}ih fondova, i fondova EU. U tom smislu, trenutno je aktuelan projekat ‘’Osnivawe kancelarije za
LER’’ koji finansira Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu u inoosu od 2,5
miliona dinara. U fazi realizacije su jo{ dva projekta:
‘’Podsticawe socijalnog i
emocionalnog razvoja i kreativnosti kod dece osnovno{kolskog uzrasta koja su u riziku’’, i ‘’Osnivawe tima za definisawe i sprovo|ewe politike za mlade na teritoriji
Op{tine Irig’’.
Projektni tim ~ine zamenik
predsednika op{tine Zoran
Kne`evi}, sekretar Zoran
Kova~evi}, Nada Kosani} i
Biqana [ija~ki.
KAO PRILOG RAZVOJU TURIZMA
Iri{ko
manastirsko blago
Osam manastira na teritoriji op{tine bogat su istorijskoturisti~ki potencijal: od majke Angeline do cara Uro{a
nogi krajevi u Srbiji, pa i
~itavoj Evropi, mogli bi
pozavideti iri{koj op{tini
na bogatstvu prirodnih resursa koji se naj~e{}e dovode u
vezu sa turizmom tog podnebqa. Blizina Fru{ke gore, bawa Vrdnik, ~etiri jezera,
osam manastira, nepregledni
vo}aci i vinogradi, sve su to
potencijali sa kojima treba
ozbiqno ra~unati u budu}nosti, ali su , do sada, nedovoqno iskori{}eni.
U jeku leta, dakle turisti~ke sezone, neka ovo bude kratko podse}awe na tajne iri{kog manastirskog blaga.
Krenimo od manastira Staro Hopovo koji je u periodu od
1496. do 1520. godine podigao
despot \ur|e Brankovi}.
Prvobitna crkva, posve}ena
sv. Nikoli, bila je sagra|ena
od drveta, i stradala je od
zemqotresa 1751. godine.
Umesto we, 1752. godine nikla
je nova crkva, posve}ena sv.
Pantelejmonu ( u vreme igumana Zaharija). To je crkva koja i
danas postoji, u to vreme nije
bila oslikana, nije imala ni
ikonostas.
Manastir Velika Remeta,
prema legendi, poti~e iz 15.
veka, a za wegovo nastajawe
vezuje se sremski kraq Dragutin. Ovaj manstir je poznat po
visini zvonika, 38,60 metara.
Za `enski manastir Ravanica
u Vrdniku vezuje se ime kneza
Lazara. Mo{ti kneza Lazara
sada su u Ravanici u Srbiji, u
M
Vrdniku je ostao jedan komad mo{tiju i izlo`en je u
staklenoj posudi ugra|enoj
u kivot. Od dragocenosti,
manastir je imao haqinu
kneza Lazara, danas samo
komad, manastir poseduje i
mo{ti
velikomu~enice
Anastasije.
Manastir Kru{edol osnovali su despot \ur|e
Brankovi} i wegova majka
Angelina. Smatra se da je
gradwa zapo~ela 1509. godine i jedan je od najstarijih manastira u Fru{koj gori. Od dragocenosti koje se
~uvaju ovde najvredniji su
ostaci spaqenih mo{tiju
sremskih Brankovi}a, Angeline, Maksima i Stefana. Izme|u ostalih velikana, ovde su sahraweni patrijarh Arsenije ^arnojevi}, patrijarh Arsenije Jovanovi} [akabenta, kraq
Milan Obrenovi} i knegiwa
Qubica.
Manastir Jazak je `enski
manstir. Kao najdragocenije
blago, tu su mo{ti posledweg
Nemawi}a, cara Uro{a koje su
posle 59 godina, 2001. godine,
iz Beograda vra}ene u Jazak.
Manastir Novo Hopovo je mu{ki, tu se ~uvaju mo{ti sv. Teodora Tirona koji je 306. godine
posle Hrista mu~eni~ki postradao. Toko 2006. godine obele`en je zna~ajan jubilej 1700 godina od stradawa Teodora Tirona. Za manastir Gr-
Manastir Velika Remeta
geteg mnogi tvrde da je najlep{i na Fru{koj gori - tvrdi se
da ga je podigao Vuk Grgurevi},
Zmaj Ogweni. Ovde po~iva ~uveni istori~ar Ilarion Ruvarac. Po legendi, manastir Mala Remeta podigao je sremski
kraq Dragutin. Manastir poseduje komad mo{ti sv. \or|a
Kratovca, crkva nema baroknih uticaja, predstavqa ~ist
primer tradicionalne arhitekture iz krajeva ju`no od
Dunava i Save.
[email protected] I U BEO^INU
Beo~inska
hronika
KULTURNI CENTAR, OD 20. DO 24. AVGUSTA
Bebi Beo-leto
radicionalni
kulturni
program za decu, Bebi Beoleto, koji tokom raspusta organizuje Kulturni centar op{tine, traja}e od 20. do 24.
avgusta. Predvi|eno je vi{e
zanimqivih predstava, susreta i radionica, za koje su odre|ena dva termina - u 18 sati
(mala sala) i 19,30 sati (plato ispred Doma kulture). U toku prve ve~eri (petak, 20. avgust) mali{ani }e imati susret sa omiqenim pesnikom
Qubivojem R{umovi}em, a
potom muzi~ki program kantautora Branka Pra`i}a. Za subotu je planirana ekolo{ka
radionica, kao i pozori{na
predstava „^uvari prirode“, u
kojoj igra poznata mlada glumica Mirka Vasiqevi}. U nedequ se odr`ava muzi~ka ra-
T
Ovako je izgledalo pro{le godine
dionica, potom lutkarska predstava „Veseli muzi~ari“ novosadskog Pozori{ta mladih.
Za ponedeqak su planirane
radionioca o pozori{nim lutkama i predstava „Kako su nastale ru`ne re~i“, a za utorak
(24. avgust) radionica na temu
ka{irawa i predstava „Princeza i dva quta gusara“.
Negovawe ba{tine i mogu}nost zarade
tno-mre`a, udru`ewe proizvo|a~a rukotvorina, osnovano 2005. godine, do danas
je okupilo oko hiqadu `ena
iz svih krajeva Srbije. Uz direktnu podr{ku USAID-a, nekoliko ministarstava, Izvr{nog ve}a Vojvodine i lokalnih samouprava, osnovni ciq
mu je o~uvawe nacionalne
kulturne ba{tine, ali i anga`ovawe {to ve}eg broja nezaposlenih `ena. Etno-mre`a
ima sopstveni edukativni
centar, koji u saradwi sa
stru~wacima razli~itih profila i institucijama, osposobqava
zainteresovane,
kreira rukotvorine i suvenire koji bi mogli da postanu
nacionalni, ili barem lokalni brend.
Jedna od aktivnosti Etnomre`e, tokom jula, odvijala
se i u Beo~inu, gde je pet `ena
savladavalo tehniku zlatoveza. Polaznica tog kursa,
slikar i ikonopisac Branka
Juki}, prenosi svoja iskustva:
- Imali smo ukupno 150 sati
E
Rad Branke Juki}
Obuka `ena iz Beo~ina za zlatovez
obuke, uz prisustvo mentora
iz Beograda, istori~arke
umetnosti Milice Jovanovi}
- Markovi}. Kurs se sastojao
od teorijskih ~asova i prakti~nog rada, {to je obuhvatalo u~ewe vi{e vrsta vezewa
(boda) na pe{kirima, platnenim vre}ama, koricama za
kwige i drugim predmetima suvenirima. Po{to je obuka
zavr{ena, ostaje svakoj od nas
da uradi po {est predmeta i
dostavi ih Etno-mre`i, ~iji
}e stru~waci oceniti na{u
osposobqenost i spretnost.
Ukoliko dobijemo sertifikate, mo}i }emo da osnujemo sop-
stvenu lokalnu zadrugu - udru`ewe i tada }e nam biti otvoren put za ozbiqnije bavqewe ovim poslom.
Pokloni ovakve vrste su
veoma tra`eni, ka`e Branka
Juki}, a kada Beo~inke osnuju
svoju zadrugu mnogo lak{e }e
dolaziti do neophodnog materijala, dobijati poruxbine i
imati mogu}nost da izla`u,
prodaju i zara|uju. Zainteresovanost u Vojvodini za pristupawe Etno-mre`i je velika, o ~emu svedo~i i poseta
`ena iz Ka}a tokom obuke za
zlatovez u Beo~inu.
D. P.
13
Sreda, 11. avgust 2010.
Izbor predsednika
Na osnovu ~lana 23. Pravilnika o izborima za organe
i tela Sremske privredne komore, u vezi sa nadle`no{}u
iz ~lana 50. Statuta, Upravni
odbor na sednici odr`anoj
04.08.2010.godine donosi slede}u
Odluku o sprovo|ewu izbora za predsednika Sremske
privredne komore
Pali i stoletni platani u @elezni~koj ulici: Na licu mesta i gradona~elnik
Branislav Nedimovi}
PRO[LOG PETKA NEVREME PROTUTWALO DELOM SREMA
Platani na kolovozu
evreme koje je u petak kasno
popodne zahvatilo pojedine
delove sremskomitrova~ke op{tine, nanelo je ogromne {tete
ratarskim, povrtarskim i vo}arskim kulturama u Fru{kogorju. Pqusak pra}en gradom veli~ine le{nika i ve}im, skinuo je rod u vo}wacima i vinogradima, a u
pojedinim
atarima sela
[uqam, Be{enovo i Grgurevci o{tetio i povr{ine pod kukuruzom.
Vetar
je
odneo delove
krovnih pokriva~a
sa
pojedinih banaka, {kola,
privatnih ku}a i zdravstvenih ustanova. Jak
vetar i ki{a
s gradom naneli su i veliku
{tetu na Novom grobqu u Sremskoj Mitrovici gde je o{te}eno nekoliko spomenika.
Zbog obilnih padavina, neke mitrova~ke ulice li~ile
su na jezera. U @elezni~koj
ulici kolovoz je bio zakr~en
N
polomqenim delovima kro{wi i grana za{ti}enih stoletnih platana. U jednom trenutku grana platana o{tetila
je „jugo“ u pokretu koji je zavr{io u obli`wem kanalu, sre}om bez posledica po putnike.
Prema nekim procenama
olujni vetar je duvao brzinom
Pusto{ na ulicama
ve}om i od 130 kilometara na
sat. Najve}e {tete oluja i
grad naneli su `iteqima podfru{kogorskog sela [uqam, u
kojem je uni{tena sva letina i
a mnoge ku}e pretpele su {tetu. Vetar je nosio krovove,
crepove, polupao prozore, a
posebna {teta
naneta je vo}wacima i vinogradima.
Me{tani svedo~e da je grad
bio veli~ine
jajeta. Branko
Tojagi}
iz
ovog sela pri~a da ne}e
imati {ta da
bere u svom
{qiviku i da
je {teta oko
350.000 evra.
-Na
mojoj
farmi pili}a
vetar je odneo
krov, a kom{iUlice pretvorene u jezera ji je uni{ten
Elementarna
nepogoda?
Prema navodima gradona~elnika Sremske Mitrovice Branislava Nedimovi}a, odmah posle nevremena
u gradu su mobilisane sve
ekipe „Komunalija“ i vatrogasci da se raskr~e ulice.Ve} u subotu je po~ela sanacija krovova na bolnici,
sportskoj hali i zgradi op{tine. Kada se snimi kompletno stawe na terenu zna}emo da li }emo proglasiti
elementarnu nepogodu. Sigurno je da su {tete velike,
mada je svih 14 lansirnih
rampi protivgradne odbrane dojstvovalo. Ipak, primera radi, u [uqmu svih
270 doma}instava ima velike {tete, a svi usevi su
uni{teni, navodi Nedimovi}.
sav paradajz na jedanaest hektara. Potpuno su uni{teni i
{qivici i vinogradi. Nema
ku}e i objekata koji nisu pretpreli {tetu, navodi Zoran
Ili} iz [uqma.
Sli~no je bilo i u ostalim
podfru{kogorskim selima.
[teta se jo{ uvek procewuje,
a sanacija je po~ela odmah nakon nepogode. Radnici „Komunalija“ i „Elektrodistribucije“ imali su pune ruke posla
posle pusto{i koju je oluja nanela ovom delu Srema. E.S.N.
Ta~ka 1.
Kandidata za predsednika
Komore mogu ista}i:
a) ^lanovi Komore ( najmawe 10 ~lanova)
b) Odbori (udru`ewa i odbori) najmawe 3 odbora)
c) ^lanovi Skup{tine (najmawe 10 ~lanova) i
d) ^lanovi Upravnog odbora (najmawe 5 ~lanova)
Ta~ka 2.
Predlo`eni kandidat mora
biti:
- istaknuti privrednik sa
dokazanim rezultatima rada
- privrednik od koga se mo`e o~ekivati zna~ajan doprinos u ostvarivawu zadataka
Komore
- lice koje ima sposobnost i
autoritet da komunicira sa
stru~wacima uprava, agencija,
ministarstvima i stranim
partnerima
- lice koje ima radno iskustvo najmawe 5 godina na poslovima sa posebnim ovla{}ewima
Ta~ka 3.
Uz predlog kandidata ov-
la{}eni predlaga~ treba da
dostavi u pismenoj formi:
- izjavu kandidata da prihvata kandidaturu
- izja{wewe o svim bitnim
uslovima pod kojima se prihvata du`nosti predsednika i
- svoje programske ciqeve
Ta~ka 4.
Predlog kandidata za predsednika Komore u pismenoj
formi sa obrazlo`ewem i
prilozima iz ta~ke 3. ove odluke dostavqaju se Izbornoj
komisiji do 31.8. 2010. godine.
Ta~ka 5.
Za sprovo|ewe izbora obrazuje se Izborna komisija u
sastavu:
1. Josip Logaru{i} - ‘’[idrojekt’’ [id , predsednik
2. Momir Antoni} - ‘’Gasteh’’
In|ija, ~lan
3. \or|e Faor - ‘’Elektrodistribucija’’ Sremska Mitrovica, ~lan
Izborna komisija u roku od
10 dana po isteku roka za prijem predloga kandidata dostavqa izve{taj Upravnom odboru.
Ta~ka 6.
Ova odluka stupa na snagu i
primewuje se od dana dono{ewa.
Ta~ka 7.
Ovu odluku objaviti na sajtu SPK, informativnom biltenu „Sremko’’ i dostaviti je
ovla{}enim predlaga~ima ozna~enim pod b,c i d iz 1. ~lana Odluke.
Besplatno na
poslovne susrete
u Frankfurt
Obave{tavamo Vas da Evroska mre`a preduzetni{tva organizuje me|unarodne poslovne susrete 15. septembra 2010. godine u Frankfurtu u okviru sajma Automehanika.
Poslovni susreti predstavqaju mogu}nost firmama da preko
Evropske mre`e preduzetni{tva unapred organizuju sastanke
sa potencijalnim partnerima iz Evrope i {ire.
Doga|aj je namewen firmama koje imaju `equ da ostvare poslovnu saradwu sa partnerima van granice zemqe: distributerima, zastupnicima, podizvo|a~ima, tehnolo{kim partnerima,
pru`aocima usluga...
Kotizacija za u~e{}e u poslovnim susretima u visini od 180
evra za doma}e firme je obezbe|ena iz sredstava organizatora. Organizatori obezbe|uju i objavqivawe profila komapnije
na internetu, organizaciju i zakazivawe sastanaka, ulazak na
sajam, ketering tokom doga|aja i ve~erwi koktel.Za sve potrebne informacije, pomo} u vezi sa prijavom ili drugo, obratite
se na telefon 011 33 00 932.
SREM FOLK FEST U RUMI
I Rumqani doma}ini
U okviru me|unarodnog
festivala folklora „Srem
Folk Fest“, a pod pokroviteqstvom Op{tine Ruma, danas se u ovom gradu, po prvi
put, organizuje manifestacija
„Razigrana Evropa“, na kojoj
}e brojni ansambli predstaviti publici svoje najlep{e tradicionalne igre.
Ovom prilikom, Rumqani }e
ugostiti ansamble iz Gr~ke,
Slova~ke, Italije i Rumunije, zajedno sa ansamblima iz
Republike Srpske i Srbije.
U 19.30 ~asova bi}e organizovan defile kroz centar Rume, dok koncert na Gradskom
trgu po~iwe u 20.30 ~asova.
Ovu, za Rumqane, veoma
zna~ajnu kulturnu manifestaciju zvani~no }e otvoriti
predsednik Op{tine Ruma,
Goran Vukovi}, a posetioci
i qubiteqi folklora imaju
priliku da gledaju najlep{e
igre, slu{aju najlep{u muziku
i u`ivaju u {arenilu najlep{ih narodnih no{wi iz Evrope.
S.Z.
14
Sreda, 11. avgust 2010.
POVODI: AN\ELKO ERDEQANIN, PISAC OP[TE PRAKSE
Ko se posledwi smeje, boqe da pla~e
Jedan od prvih novinara "Sremskih novina", odavno svrstan u red vode}ih
srpskih humorista i satiri~ara - "Pitali magarca kakvu bi `eleo nagradu
za `ivotno delo. 'Sja{ite!' - rekao je magarac." - NATO kao simbol nasiqa i
"omiqeni neprijateq" - Za zdravqe najboqi smeh bez razloga
rofesionalno je po~eo da se
P
bavi novinarstvom 1961. godine, u Sremskim novinama,
ba{ kada su i sreski osniva~i
do`ivqavali sa nama te{ke
(post)poro|ajne muke. Dolazio je
i odlazio, kako to obi~no biva
sa nemirnim, "usijanim" i glavama punim svakakvih ideja, bio
reporter, urednik, zamenik
glavnog i odgovornog urednika.
Ure|ivao je listove Crveni
~ot, Savez omladine i Indeks,
a potom pre{ao u Radio Novi
Sad, 1976, gde se na{ao "svoj na
svome" - bacio se na humor i satiru, sve "pame}u protiv uma"
(tako se naziva wegova prva
"otka~ena" kwiga).
An|elko Erdeqanin (Vojka,
1941) vodi se u leksikonima,
kako ve} wihovim prire|iva~ima zatreba, kao kwi`evnik (humorista, satiri~ar, aforisti~ar, pesnik, pripoveda~, dramati~ar, de~iji pisac) ili kao novinar (urednik, publicista, reporter, kriti~ar). A on u jednom
od odgovora za svoje Sremske
novine iskreno priznaje: "Da
nisam bio novinar, ne bih bio
ni pisac."
Nije ga bilo te{ko nagovoriti na intervju, u godini kada sa
Sremskim novinama obele`ava
i pola veka sopstvenog bavqewa ovim lepim, opasnim i stresnim poslom. Tim pre, {to je pitawa odavno "sâm napisao"?!
Naime, ideja An|elkovog sagovornika je bila da umesto propitivawa u stilu "kada si po~eo da pi{e{, za{to, {ta misli{ o ovoj ili onoj pojavi, koji
ti je slede}i projekat", iz desetina wegovih kwiga jednostavno
izvu~e i "baci mu u lice" ona
ve} postavqena, intrigantna
pitawa.
ll Aforizam je velika misao koja ho}e da bude mala... I
ukratko se mo`e ne kazati
ni{ta... Lajem trajem, pa se kajem, i sve mislim dugo trajem
kol'ko lajem.
- Aforizam je stara kwi`evna vrsta. U srpskom narodu vekovima je negovan u formi narodnih poslovica, od kojih su mnoge originalne, na{e, a neke preuzete od drugih naroda, iz starih jezika. Autorski aforizam
se javqa u nas u 19. veku (Zmaj),
a pravi procvat se doga|a u drugoj polovini 20. veka. Ja sam se
sa modernim (satiri~nim) aforizmom sreo na po~etku tog novog talasa, jo{ kao sredwo{kolac, krajem pedesetih godina
pro{log veka. Pisao ih je, u Je`u, Milovan Ili} (koji tada jo{
nije bio Minimaks) pod naslovom Sitna razmi{qawa. I ja
sam objavio tri aforizma u Je`u, zajedno s jednim Milovanovim, pod zajedni~kim naslovom
Razmi{qawa o blatu. Bio sam
ponosan (imao sam jedva 18 godina), {to je u tom slu~aju bilo 3:1
za mene. Kasnije sam to ispri~ao Minimaksu, pa smo se zajedno slatko nasmejali. A zajedqivi kriti~ar bi mogao re}i da
sam ja, eto, kao pisac aforizama iza{ao iz blata.
Milovan Ili} je, dakle, prvi
na{ pisac aforizama u drugoj
polovini 20. veka, pre Viba i
Crn~evi}a, ali ova dvojica su
aforizmu udahnuli novu snagu i
zato se po~eci modernog srpskog aforizma s pravom vezuju
stariju generaciju koja nije bila
u stawu da zaposli sve pametne,
stru~ne i vredne mlade qude.
Jo{ u ono vreme, pre pola veka,
bilo je nezaposlenosti u ovoj
zemqi. Mislio sam da je to
stra{no. Pa sam, izme|u ostalog, smi{qao takve stihove.
Jedna takva pesma (Te{ko je biti mlad) trebalo je, uz jo{ nekoliko mojih songova (koje je komponovao Vojkan Borisavqevi}),
da se otpeva pred drugom Titom,
na Dan mladosti, na stadionu
JNA, ali neki bezbednosni "supervizor" na generalnoj probi
je sve songove (ukupno sedam) izbacio iz programa. A meni ni{ta. I, ka`em, stra{no je bilo
{to je nekada deo omladine bio
bez posla, a danas, u 21. veku,
kad su bez posla i stari i mladi, i oni koji kao imaju posao,
danas... pa danas - opet ni{ta.
Imamo veliko ni{ta, od kojeg se
i mo`e i ne mo`e `iveti. Zavisi od demokratskog opredeqewa.
An|elko Erdeqanin
za wihova imena. I ja sam ih ~itao s po{tovawem, kao i (Stanislava) Leca, koji nam je svima
bio uzor. Prave, ozbiqne, satiri~ne aforizme po~eo sam da
objavqujem od 1966. godine, u
novosadskom studentskom listu
Indeks... I od tada - "lajem i
trajem", jer i danas pi{em aforizme. A moja definicija glasi:
"Aforizam je sa`et opis nepodno{qive kratko}e postojawa."
ll Novine `ive samo jedan
dan. Zato {to su preoptere}ene istinom... Opet su novinari ka`weni: tra`i se da budu
objektivni. Nove gazde ka`u:
vi{e nema nepo`eqnih, zabrawenih tema!... A ipak je
sloboda medija jedna nova
tu`na komedija!
- Da nisam bio novinar, ne
bih bio ni pisac. U novinarskom
poslu nau~io sam ponovo da pi{em: da zapa`am, opisujem, razmi{qam, zakqu~ujem. Da postavqam pitawa i, kadikad, odgovaram na wih. Da bele`im otvorena pitawa. Dodu{e, ja sam
specifi~an slu~aj. Dve tre}ine
radnog sta`a sam radio posao (u
Radio Novom Sadu) u kojem se
prepli}u novinarstvo i "kwi`evna praksa". I, naravno, ni{ta nije i{lo glatko. Od prvih
po~etni~kih (novinarskih) dana, pa do penzije, i posle, uvek
je bilo prepreka i ograni~ewa.
Borba za istinu ve~na je obaveza i novinara i pisca. Ne zna se
~ija je ve}a. Ali, zna se da danas, u demokratiji, mnogi posustaju, ~ak odustaju od istine.
Sloboda je neodvojiva od istine, pa joj se, danas, isto pi{e.
Danas je tako vidqiva ("transparentna") sloboda ignorisawa istine. Nekada, davno, u
vreme "samoupravnog socijalizma", kao mladi}, napisao sam (i
objavio) otka~enu misao: "Slobode, kao i one stvari, nikad
dosta." Danas, izgleda, "one
stvari" imaju naj{iru slobodu i
daleko su, u "medijima" (mrzim
tu re~!), iznad istinske slobode.
l To je najdra`a tema mog
l
dede, mudrog starca: bez upornosti nema ni genija ni magarca... Pitali magarca kakvu bi
`eleo nagradu za `ivotno delo. "Sja{ite!" - rekao je magarac.
- "Bez upornosti nema ni genija ni magarca." To sam napisao
jo{ kadgod, u prvoj fazi mog satiri~nog "magare}luka". A, eto,
misao se primila. Prihva}ena
je i kao de~ji aforizam, a na{la se (uz druge moje aforizme) i
u svetskoj Antologiji mudrosti
(Moskva). Ima neke prirodne
energije koja spaja ~oveka (ne
samo genija) i magarca. Jedan
moj prijateq, pisac (umalo genije!), voli da ka`e: "Kad bih se
ponovo rodio, izu~io bih za magarca!" I ja sam nekako usvojio
(prisvojio) tu wegovu mudrost,
iako, mo`da, s druk~ijom motivacijom. Upornost je va`na u
ovom mom poslu, iako mo`e biti
i pogubna ({ta zna magarac kako
napisati kwigu, a tek objaviti!). Jedan nekada{wi politi~ar visokog ranga, koji je, na
svoju sre}u, na vreme smewen sa
svih funkcija, re~e mi, kad smo
se nedavno sreli: "Tolike godine opstati u tom poslu..." Sigurno je mislio na moju upornost,
ali, za~udo, nisam se ose}ao
kao stari magarac.
ll [ta }e meni ruke mlade,
{ta da rade, {ta da rade? [ta
}e meni mlade noge, jel da nose molbe mnoge?... Ako ti te{ke nevoqe prete zaigraj igru
marionete.
- Kad sam bio mlad i lud
({tavi{e, omladinski rukovodilac), bio sam iskreno qut na
ll Kad god sretnem svetskog
policajca vidim kako bese me
za jajca... [to Amera, svetskog
policajca, boli briga za Avnoj iz Jajca?!... Duga brazda rodne oranice prese~ena kod
neke granice. Na severu na
granici NATO, na zapadu granica sa bratom...
- NATO je moj omiqeni neprijateq! Mnogo ga mrzim. Mislim
da drugih neprijateqa, osim
wega, i nemam. Opet se prise}am jedne svoje misli iz "magare}ih godina": "Silexija koji
siluje nekoliko `ena mnogo gore prolazi nego oni koji siluju
ceo narod." Verovatno sam mislio na NATO, iako, u ono vreme,
nisam ni znao za wega. Aforizmi kadikad nastaju i u podsvesti. Iako me neki ube|uju da sam
mislio na onda{wu vlast, koja
(sre}om) nije razumela aforizam. Pa, dobro, ako nisam tada
mislio na NATO, sada tu misao s
wim povezujem. Jer, NATO je za
mene simbol nasiqa, i to onog
najgoreg - nasiqa planetarnih
razmera. Ali to nije razlog, je
li, da ne nastavimo na{u politiku evroatlantskih integracija. I treba da priznamo realnost: Kosovo je Srbija.
ll Srpski junaci, ne ginite
xabe, boqe vam je: budite barabe!... Nikad ne}e biti takvog gada kao Srbin {to izgleda sada!
- U svojoj dugoj, magare}i
upornoj (da ne ka`em genijalnoj!) karijeri nevaqalog satiri~nog pisca, napisao sam mnogo
pesama i aforizama o Srbima i
Srbiji. Ne znam samo da li je to
prosrpska, me|usrpska ili, nedajbo`e, antisrpska satira. Nisam pametan. Ali, ne treba se
bojati te opojne gor~ine satiri~ne misli o ~emernoj sudbini
sopstvenog naroda. Ima u tome
ne~ega lekovitog, ako se uzima
umereno i uporno (opet ta upornost!). Uostalom, ako se ja kao
Srbin ne stidim starinskog srpskog juna{tva, za{to bi ga se
stideli ideolozi natovskog
Partnerstva za mir?!
ll Srpski kockar, `iv nam
bio, jedinstven u celom svetu,
milenijum izgubio, istorijski, na ruletu!
- U mome bli`em kom{iluku
ima desetak kockarnica, a sutra }e biti otvorena jo{ jedna.
[ire gledano, slika na{e privrede mo`e se videti po samo
jednoj strani ulice: krpice i
patike, kockarnica, apoteka,
kockarnica, patike i krpice,
kockarnica, kafana sa kockarnicom, nao~ari za sunce, kockarnica, krpice i patike... I
onda opet to ispo~etka. Glupi
stranac (publika na "Egzitu")
pomislio bi da `ivimo u izobiqu. Pogotovo kad vidi da su i
firme ispisane na wegovom (agresorskom) jeziku.
To je trenutna slika na{eg
privredno-kockarskog mentaliteta, modifikovanog prema
zakonima "tranzicije" (gadne li
re~i!). Ona se skladno dopuwuje
s predstavom kockawa na politi~kom nivou. Tu smo jo{ ve}i
gubitnici, ali to nije razlog, je
li, da ne nastavimo na{u politiku evroatlantskih integracija. Ne vaqa nam (kockarski) posao na dr`avnom nivou, ali isto je i - na lokalu. To je jo{ jedan od omra`enih jezi~kih bisera koje nam je donela (omra`ena) tranzicija. U tome izrazu
- na lokalu - ima toliko prezira prema malom i obi~nom sastojku `ivota. I to je neka vrsta
kocke: kockamo se jezikom, gubimo jezik.
ll Dok se vodi izborna kampawa, sa svih strana lete obe}awa! Obe}ava ko se ~ega seti,
gladan narod jede sve {to leti!... Pod okriqem narodnog
re`ima rukovodstvo narod ne
zanima, onda narod di`e gorku kletvu a ponekad i usranu
letvu.
- [ta mi to biramo, kad nemamo izbora?! To je sad neka vrsta
zabavnog programa u "medijima",
naro~ito elektronskim. Ne{to
poput onih "farmi" i sli~nih
programa, koje demokratski
izabrana vlast (preko svojih
strogih "organa") kritikuje i
ka`wava. Izbori nam uglavnom
slu`e da bi, odmah posle izbora, mogla da po~ne nova izborna
kampawa (uz ista obe}awa).
Izabrani
narodni
predstavnici stra{no su se izve{tili u disciplinovawu naroda.
Iako su svi nezadovoqni, vi{e
nego ikad, niko vi{e ne pomiwe
onu kakanu letvu, a kletve su
samo folklor prevazi|ene pro{losti.
ll Cerekaj se, ako smeh ti srcu prija, cerekaj se, svet je
ovaj smejurija.
- Nije obavezno cerekawe.
Mo`e - smeh, u bilo kojoj varijanti, osim smeha podle propagande i oru`ane sile, smeha koji poni`ava i ubija. Smeh je prirodna pojava, potrebna mu je
ekolo{ka za{tita. Smeh ima
demokratske vrednosti: nema
sme{nije demokratije od ove
na{e. Smeh je koristan za masa`u unutra{wih organa, naro~ito posle terapije organa unutra{wih poslova. Smeh je dobar
protiv stresa, osim ako stres
nije posledica smeha u pogre{nom trenutku. Za zdravqe je
najboqi smeh bez razloga. Ali,
mi uvek na|emo neki razlog... A
ko se posledwi smeje, boqe da
pla~e.
Du{an Poznanovi}
15
Sreda, 11. avgust 2010.
MILAN SLAVUJEVI], PREDSEDNIK OP[TEG [email protected] PREDUZETNIKA
Siva ekonomija
goru}i problem
Na{e usluge su spale na niske grane zbog nelojalne konkurencije - ka`e
Milan Slavujevi}, predsednik
[ID
Priprema: S. Mihajlovi}
UKRATKO
Jubilej Slovaka
Ovog meseca Slovaci u
[idu obele`i}e 200 godina od dolaska wihovih predaka iz Slova~ke i 100 godina od izgradwe i posve}ewa Slova~ke evangeli~ke crkve. Proslava }e po~eti u petak, 13.avgusta, kada }e ve~e u okviru „[idskog kulturnog leta biti
posve}eno ovom jubileju. Za
subotu, 14. avgust planirana je fudbalska utakmica
izme|u „Jednote i „Budu}nosti iz Glo`ana. Centralna sve~anost, u nedequ,
15.avgusta, po~e}e bogoslu`ewem u evangeli~koj crkvi, nastavi}e se promocijom monografije „Slovaci u
[idu u Slova~kom domu i
zavr{iti kulturno - umetni~kim programom.
p{te udru`ewe preduzetnika Op{tine [id ove godine je obele`ilo ~etiri decenije neprekidnog postojawa i
rada. Ne{to vi{e od 800 preduzetnika organizovano je esnafski, {to zna~i da rade u okviru
sekcija: za zanatstvo i usluge,
za trgovinu, ugostiteqstvo, za
saobra}aj i taksi prevoz...
Na mestu predsednika Udru`ewa ve} godinama nalazi
se Milan Slavujevi} Belin,
vlasnik Auto servisa „Auto
Beli.
- Na{e Udru`ewe je jedno
O
Saveti za izbeglice
Gra|ani i izbegla lica
koja `ive na podru~ju op{tine [id, a nosioci su
prava na nepokretnostima
ili imaju neka druga prava
ili interese u Hrvatskoj,
pravne informacije mogu
dobiti utorkom i ~etvrtkom od 9 do 13 ~asova, na
telefonski broj 011/3820250 i 011/3820-251. Besplatne pravne savete, pravnik Srpskog demokratskog
foruma, dava}e u sredu,
11.avgusta, u Crvenom krstu
u [idu, od 10 do 13 ~asova.
Morovi}
Od protekle subote JKP
„Standard po~elo je sa odno{ewem ku}nog sme}a u Morovi}u. Me{tani su du`ni
da za odlagawe sme}a obezbede adekvatne posude.
davno smo, u saradwi sa inspekcijom i policijom, organizovali akciju kako bi nelojalnu konkurenciju prisilili
kaznama da pre|e u legalne
tokove poslovawa. Na`alost,
nije bilo nekih zna~ajnijih pomaka na tom poqu, ali ja sam
ipak optimista i verujem da
}e neko od nadle`nih u lokalnoj samoupravi da shvati
na{e probleme i da zajedno sa
nama poku{a da ih {to pre re{i - ka`e Milan Slavujevi},
predsednik Op{teg udru`ewa
preduzetnika Op{tine [id.
Milan Slavujevi}, predsednik Op{teg udru`ewa
DOBROVOQNO DAVALA[TVO U [IDU
Humanost postaje
porodi~na tradicija
Nakon Ba~inca, naredne akcije su ovog ~etvrtka u [idu i
19. avgusta u Erdeviku
Pe{a~ke staze
U okviru izgradwe pe{a~kih staza u [idu, Mesna zajednica zavr{ava radove u ulicama Majke Jevrosime, u du`ini od 400
metara i Cara Lazara, u du`ini 300 metara. Nakon toga staze }e se praviti i u
Tolstojevoj ulici u du`ini
od 168 metara. Tako|e, u toku je i izgradwa staza na
zelenoj sportsko - rekreativnoj povr{ini u Vojvo|anskoj ulici.
od najorganizovanijih u Sremu
i ve} godinama se trudimo da
zajedni~ki re{imo mnogobrojne probleme sa kojima se svakodnevno suo~avamo. Jedan od
goru}ih, svakako, je siva ekonomija. Na{e usluge su spale
na niske grane ba{ zbog nelegalnog poslovawa i nelojalne
konkurencije, koja ne pla}a
poreze ni bilo kakve druge
obaveze, za razliku od nas iz
Udru`ewa, koji radimo u potpunosti u skladu sa zakonom.
Upravo u nastojawu da se izborimo sa sivom ekonomijom ne-
Ivica Jovi}, sekretar
Crvenog krsta
letwem periodu ve} uobi~ajeno javqa se ve}a potra`wa za dobrovoqnim davaocima krvi, tako da u {idskom
Crvenom krstu tokom avgusta
organizuju tri akcije na kojima
}e gra|ani biti u prilici da
daju ovu dragocenu te~nost. U
U
Ba~incima je akcija odr`ana
pro{le subote, u [idu }e biti
ovoga ~etvrtka, a 19. avgusta,
za Preobra`ewe, odr`a}e se
u Erdeviku.
Kako ka`e Ivica Jovi},
sekretar Crvenog krsta, tradicija davala{tva u Vojvodini i Sremu je veoma razvijena,
a u [idu se kre}e se izme|i
~etiri i pet posto davalaca,
{to je sasvim dovoqno da krv
~eka pacijenta, a ne obrnuto.
- [id svake godine ima pove}an broj onih koji `ele dobrovoqno da daju krv i trenutno se taj broj kre}e oko
310. Konstantno podmla|ujemo
U OKVIRU [IDSKOG KULTURNOG LETA
Dani pozori{ta
i filma
okviru [idskog kulturnog leta, u ~etvrtak, 12. avgusta je
Dan mladih, kada po~iwe turnir u uli~nom basketu, dok
}e sutradan biti odr`ana centralna proslava „200 godina
Slovaka u [idu. Tom prilikom bi}e predstavqena sva kulturno umetni~ka dru{tva Slovaka sa podru~ja {idske op{tine, ali i iz drugih mesta u Vojvodini. Koncert „Melodije Ruskog dvora bi}e odr`an u subotu, 14. avgusta u 21 sat u
Ruskom dvoru, a istog dana na platou ispred Kulturno - obrazovnog centra sa po~etkom u 22 sata bi}e organizovan „pena parti. Tom prilikom muziku }e birati DJ Tole (Space Motion) - Radio AS Novi Sad, uz pratwu „Vatrenih igra~ica.
Svoj koncert }e 15. avgusta imati i Tambura{ki orkestar
„Ravnica, a slede}i dan bi}e posve}en pozori{tu i dokumentarnom filmu. Tom prilikom, sa po~etkom u 18 sati, bi}e organizovana radionica Lutkarskog pozori{ta pod nazivom „Prvo lice imenice - ma{ta, zatim u 19 sati uli~no pozori{te „Brana i prijateqi, a u 20 sati predstava za decu
„^arobwak iz Oza. U 21,30 sati Filmsko preduze}e „Fiks
fokus uprili~i}e filmsko ve~e „Kratkog metra, u okviru
koga }e biti prikazani kratki dokumentarni filmovi.
U utorak, 17. avgusta je koncert {idske grupe „Neuni{tivi, a dan posle, nastupaju „Master bend“ i Truba~ki orkestar
„Danijela Jokanovi}a.
U
strukturu davalaca i ~esto
nam se ~esto de{ava da roditeqi, koji su pri kraju veka
kao davaoci jer je 65.-ta godina granica u davala{tvu, dovode ~lanove svoje porodice
kako bi na taj na~in nastavili
ovu humanu tradiciju. Tako|e,
u podmla|ivawu davaoca mnogo nam zna~e i omladinske akcije koje organizujemo po {kolama, u Tehni~koj {koli „Nikola Tesla i u Gimnaziji „Sava
[umanovi}“. Do pro{le godine smo imali samo jednu, a od
ove godine imamo dve akcije
tokom {kolske godine. U~enici su veoma odgovorni u tom
pogledu i razvijaju svest jedni
kod drugih, kako kod svojih
drugara, tako i kod ~lanova
svoje porodice. Zao se kod nas
stvorila takva atmosfera da
vi{e niko i ne pita {ta dobija za uzvrat ukoliko doborovqno da krv, nego je svako
svestan va`nosti tog postupka kojim na taj na~in nekome
spa{ava `ivot - ka`e Ivica
Jovi}, sekretar Op{tinske
organizacije Crvenog krsta
[id, napomiwu}i da samo davaoci imaju tu privilegiju da
kad ustanu sa kreveta da su
ve} u tom trenutku nekome
spasli `ivot.
POZORI[NA PREDSTAVA O @IVOTU ROMA
I mi smo qudi
U okviru [idskog kulturnog
leta glumci Amaterskog pozori{ta „Branislav Nu{i} protekle
nedeqe svojim sugra|anima izveli su predstavu pod nazivom „Peva pet’o u {upi.
Kako je rekao re`iser Cvetin
Ani~i}, bila je to prilika da se
podsetimo na to kakav je `ivot
Roma u Srbiji.
- Kroz predstavu se moglo videti koliko su Romi prihva}eni od
strane dru{tva u dana{wem vremenu, odnosno da li smo sa svim
mogu}im organizacijama i akcijama uspeli da osvestimo qudski
um i uspemo u borbi protiv diskriminacije. Predstava se zavr{ava re~enicom koja je ujedno i
sam refren „I mi smo qudi, a wihov vedar duh, plemenitost i darovitost nam govori da su Romi
veliki draguq ovoga sveta - ka`e
o predstavi re`iser Cvetin Ani~i}.
Vrlo duhovito, poput neobi~nog kabarea, glumci Mirjana Jovanovi} i Igor Greksa ve{to, s improvizacijama, uveli su publiku u
svet ma{te i bajki i to kroz klasi~nu bajku o Crvenkapi, ali ispri~anu na wihov na~in.
Ina~e, predstava „Peva pet’o u
{upi je na Festivalu duo drame
nacionalnih mawina u Novom Sadu osvojila drugo mesto, a izvedena je i na Me|unarodnom festivalu „MESDAM u Hrvatskoj.
Detaq iz predstave
16
KULTURA
Sreda, 11. avgust 2010.
NAD KWIGOM JEDNOG NOVINARA
Otpe~a}ena se}awa
Du{an Poznanovi}: „Sedmi pe~at“, „Sremske novine“, Sremska Mitrovica - „Kairos“,
Sremski Karlovci 2009.
gledni novinar i zaslu`ni
istra`iva~ pro{losti Sremske Mitrovice i Srema Du{an
Poznanovi} (1951) nizu svojih
vrednih kwiga prikqu~io je jo{
jednu, u svakom pogledu izuzetnu - Sedmi pe~at. Izme|u korica koje nose ovaj zagonetni, istovremeno biblijski i bergmanovski naslov, sakupqeni su razgovori, se}awa i zapisi o qudima koje je autor tokom godina
objavqivao u „Sremskim novinama“ i koji bi, da nisu ovako
objediweno {tampani, ve} danas bili dostupni samo malobrojnim pasioniranim ~itaocima starih kompleta novina i
pojedinim nau~nim radnicima.
Sudbina novinskih tekstova je
poput sudbine leptira, zalepr{aju, privuku mawu ili ve}u
pa`wu i s novim danom ve} bivaju zaboravqeni, zaseweni
{arenilom novih leptirova. U
najboqem slu~aju, zavr{e, probodeni iglom, u zbirci nekog
kolekcionara. Zato je naknadno
objavqivawe odabranih novinskih priloga koristan pothvat,
pogotovo kad je re~ o zanimqivim i ve}inom trajno aktualnim
zapisima kakvi su ovi Poznanovi}evi, wih sedamdeset na broju.
Sedmim pe~atom autor, prema sopstvenim re~ima, `eli da
skromno doprinese „otvarawu
kwige i razlamawu pe~ata wezinih“, kako stoji u Svetom Pismu, potpuno svestan sudbinske
odgovornosti i dalekose`nosti, ali i opasnosti toga ~ina,
antologijski predo~ene u metafori~koj predstavi sredwovekovnog viteza koji u Bergmanovom „Sedmom pe~atu“ igra par-
U
tiju {aha sa samom smr}u. Pred
svim izazovima koje nosi otpe~a}ivawe kwige se}awa, Du{an
Poznanovi} je, pored velikog
profesionalnog iskustva, pouzdano za{ti}en pripadno{}u porodici onih „qudi dobre voqe
i ~ista srca“, o kojima govori u
„Re~i na kraju“ svoje kwige.
Sedmi pe~at skida reze s kapija zaspalog, izgubqenog, a neretko i zatrtog se}awa na na{u
pro{lost i na one, velike i male, koji su je stvarali. Konvencionalno odre|ewe „veliki i
mali“ iziskuje dodatno razja{wewe. Ono je ovde navedeno u
skladu s op{tom, uvre`enom
predstavom, s vi{e neznawem
nego znawem dodeqenim mestom
delatnika iz mahom bli`e pro{losti u kolektivnoj memoriji
potomaka. A, zapravo, zasluga
Poznanovi}evog svedo~ewa ba{
i jeste u tome {to uverqivo pokazuje koliko su neki „mali“, pa
i sasvim nepoznati i zaboravqeni pregaoci u raznim oblastima ustvari veliki zaslu`ni-
ci za dobrobit zajednice kojoj
su pripadali i kojoj su svojim
sposobnostima i trudom slu`ili. Iz nekih razgovora (npr. s
Markom Babcem, Vojinom Ba{i~evi}em, Slobodanom Despotom
ili Vidom Ogwenovi}...), nije
te{ko zakqu~iti s koliko se
tendenciozne
metodi~nosti
ili naprosto java{lijskog nemara uspe{no radilo na potiskivawu se}awa na pojedine qude i na wihova dela. Zato se
ove novinarske minijature do`ivqavaju kao pupoqci, kao izdanci koji, mimo osu{enih grana, iz `ivotodavnog korena crpu svoju sve`u otvorenost za nove podvige duha i stvarala{tva
kojima }e, nadajmo se, biti
~vrsto poplo~ana istorijska
(samo)svest budu}ih pokoqewa.
Re~ je o naporu da se pouzdanom
i trajnom gra|om premosti jaz
diskontinuiteta, tog, reklo bi
se, usudnog prokletstva srpske
istorijske sudbine.
Du{an Poznanovi} je kao moto za svoju kwigu uzeo Borhesovu poruku: „Pi{i i se}a}e{ se!“.
Posle ~itawa i pro~itavawa
Sedmog pe~ata (jer, ~italac }e
mu se sigurno vi{ekratno vra}ati!), name}e se potreba da se
ova elipti~na misao velikog
pisca i mislioca razvije prema
meri i misiji Poznanovi}eve
kwige. Naravou~enije bi, recimo, moglo glasiti ovako: Razgovaraj, zabele`i i objavi razgovor - se}a}e{ se, produ`iti i
umno`iti `ivot se}awu, {iroko razmi~u}i kapije dijaloga
me|u generacijama. U su{tini
ukupnog Poznanovi}evog novinarskog, a i `ivotnog stava
~vrsto je usa|eno opredeqewe
za dijalo{ki odnos s qudima i
sa svetom. A sve je jasnije da bez
stvarawa pretpostavki za dijalog i bez wegovog doslednog negovawa u praksi pojedina~nih i
kolektivnih me|uqudskih odnosa ne mo`e biti skladnog sa`ivota, i to od mitrova~kog,
sremskog, srpskog, balkanskog,
evropskog... do globalnog horizonta tre}eg milenijuma.
Treba, stoga, pozdraviti svaki prilog obnavqawu i razvijawu kulture dijaloga, ukqu~uju}i i onaj izme|u pro{losti i sada{wosti koji je ~esto na velikim, prividno nesavladivim
isku{ewima, a zalog je budu}nosti. ^itawe Sedmog pe~ata i
sli~nih dijalo{kih kwiga, kak-
vih je, sre}om, u nas sve vi{e,
upu}uje na potrebu da se ovom
vidu dragocenog kulturnog delovawa u na{oj sredini posveti
{ire osmi{qena, organizovana
i usredsre|ena pa`wa, kako bi
se potencijal individualnih
doprinosa {to potpunije dru{tveno iskazao. A to bi i te kako va`no bilo, jer su sposobnost i spremnost da se razgovara, da se sopstveno mi{qewe
ne saop{tava kao monolog bez
interesa za odgovor, da se sagovornik slu{a, a ne samo ~uje,
prema svim pokazateqima ozbiqno ugro`ene, s ve} sagledivim te{kim posledicama.
Dr Darko Tanaskovi}
[ID: VE^E POSVE]ENO ME[I SELIMOVI]U
Vek od ro|ewa pisca
qudske sudbine
O `ivotu, delu i zna~aju Selimovi}evih dela
govorile profesorke Nada Hromi{ Ani~i} i
Qiqana Luki}, rediteq programa Cvetin Ani~i}, a glumci ~lanovi {idskog AP „Branislav
Nu{i}“
FOTO GALERIJA
„Dervi{„ Me{e Selimovi}a na {idskoj sceni
ve godine se obele`ava
stogodi{wica ro|ewa velikog pisca Mehmeda Me{e
Selimovi}a, oko kojeg se i
danas vodi polemika ~iji je on
zapravo: srpski ili bo{wa~ki?
Me{a je jednom izjavio da je
on „srpski pisac muhamedanske vjere“. Kako god bilo, Selimovi} je svakako ~ovekov
pisac, pisac dobrote i plemenitosti, koji u svojim romanima uvek nosi svoju Bosnu kao
`ig, da li kao prekor, da li
kao patwu, ali uvek prisutnu.
I danas, kada ~itamo wegova
dela, osetimo duh toga vremena i nemir qudskih sudbina.
Ba{ tako je i zami{qeno
ve~e posve}eno stogodi{wici
ro|ewa Me{e Selimovi}a, nedavno odr`ano u Kulturno obrazovnom centru u [idu. U ambijentu kafi}a, koji se nalazi
u prostorijama KOC-a, napravqena je prava mala turska
kafana sa baldahinom. Uz
sevdalinke, scenski su prikazani delovi iz Selimovi}e-
O
Steva Bili}: Gradski park u Mitrovici
vih
najpoznatijih
dela
Tvr|ava, Sje}awe, Dervi{ i
smrt, Ostrvo. Autenti~ni kostimi i atmosfera odveli su
nas u doba kada se u piscu ra|ala Tvr|ava, kada su na hartiji zadrhtale prve re~enice
Dervi{a.
O `ivotu, delu i zna~aju
Selimovi}evih dela govorile
su profesorke srpskog jezika
i kwi`evnosti Nada Hromi{
Ani~i} i Qiqana Luki}.
Kwi`evno ve~e je pripremqeno u re`iji Cvetina Ani~i}a,
a u~estvovali su glumci AP
„Branislav Nu{i}“ iz [ida :
Marina Filagi}, Ines Papuga, Sawa \uri}, Davor Greksa, Milan ^avi}, Dajana Manojlovi}, Dejana Posav~i},
Teodora Merdanovi}, Jovana Peri}, Jovana @diwak,
Sara Haramba{i}, Predrag
Terzi}, Sne`ana Nikoli},
Bojan Stegi}, Vawa Todorovi}, Vladan Peri}, Igor
Greksa i Ana Trzin.
S. M.
KULTURA
Sreda, 11. avgust 2010.
POVODOM SEDMOG ME\UNARODNOG FESTIVALA FOLKLORA „SREM FOLK FEST
17
PROMOCIJA KWIGE U MITROVA^KOJ
[email protected] BUK BAR
Tragawe za izvorom
Najve}i festival
folklora u regionu mladosti
edmi po redu Me|unarodni
festival folklora „Srem
S
Folk Fest, u organizaciji Centra za kulturu „Sirmijumart, a
pod pokroviteqstvom Grada
Sremska Mitrovica, koji je po~eo 9. avgusta i traje do sutra, i
ove godine okupio je mnogo izvo|a~a iz razli~itih zemaqa {irom sveta.
Uz veliki broj posetilaca i
turista kojima je ovo jedinstvena prilika da posete Sremsku Mitrovicu, tradicionalni
Festival folklora ponovo }e
Mitrov~ane u~initi izuzetnim
doma}inima a grad predstaviti
kao kulturni centar ~itavog regiona.
Na ovogodi{wem sremskom
Festivalu nastupa 15 ansambala, iz devet zemaqa - Gr~ke,
Italije, Izraela, Rumunije,
Poqske, Slova~ke, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije, sa
preko 500 u~esnika.
- Pored velikog broja u~esnika iz raznih zemaqa, i ove godine uspeli smo da, finansijski i organizaciono, u~inimo
Srem Folk Fest najve}im festivalom folklora u regionu.
Ove godine, sa velikim zadovoqstvom, ugostili smo ansambl iz Izraela, kao i mnoge ansamble iz ~itave Evrope. Veoma
je va`no to {to su tro{kovi ~itavog festivala mawi nego pro{le godine i iznose oko milion
dinara, rekao je Josip Novot-
Sa konferencije za novinare povodom teku}eg Srem Folk Festa
ni, direktor festivala, na nedavno odr`anoj konferenciji
za novinare.
Doma}in festivala i umetni~ki rukovodilac KUD- a „Branko Radi~evi} iz Sremske Mitrovice, Dragan \or|evi}, objasnio je da je u~e{}e ansambala i interesovawe za Festival
svake godine sve ve}e.
- Ono {to je veoma va`no jeste ~iwenica da svake godine
Festival pose}uje sve vi{e qudi, a turisti~ke organizacije
dovode sve vi{e turista u na{
grad. Ove godine ugosti}emo i
turiste iz Kine koji dolaze
specijalno na Srem Folk Fest,
a pored manifestacije u na{em
gradu, koncerti }e se odr`ati u
Rumi, Staroj Pazovi, [idu i
No}aju, istakao je \or|evi}.
Da je Srem Folk Fest glavna
kulturna manifestacija i turisti~ka atrakcija u ~itavom regionu, istakao je i Bo{ko Umeti}, resorni pomo}nik gradona~elnika.
- Jedna od osnovnih ideja
Festivala je da predstavimo
Sremsku Mitrovicu kao zanimqivu turisti~ku destinaciju,
gde se odr`avaju manifestacije
ovog tipa, a ujedno i da negujemo
prijateqske odnose sa gostuju}im zemqama, zakqu~io je Umeti}.
S.Z.
romocija kwige „14 tajni Fru{ke gore,
autora Sa{e Jovanovi}a iz Sremske
Mitrovice, odr`ana je pro{log ~etvrtka u
mitrova~koj kwi`ari Buk Bar.
Ovaj kra}i roman pisan je savremenim jezikom, a poenta ~itave pri~e je tragawe za
izvorom ve~ne mladosti po Fru{koj gori.
Ovo je pri~a o novinaru i wegovoj k}erki
koji nastavqaju porodi~nu tradiciju tragaNaslovna
wa za izvorom mladosti na Fru{koj gori.
strana kwige
- Nastanak ovog romana delom je uslovila fikcija a delom ve} postoje}a pri~a o svetiwama i lepotama Fru{ke gore, ali i o onome {to one kriju.
Sa`imawe imaginacije i
`eqe da pored sebe imamo
ne{to vredno dovela je do
inspiracije za pisawe romana o tragawu za najve}om
~ovekovom patwom i iluzijom, a to su besmrtnost i
ve~na mladost, objasnio je
autor romana, Sa{a Jovanovi}.
Uz doma}u rakiju i zvuke
gitare, sada{wi i budu}i
prijateqi kako autor ka`e,
imali su priliku da prisustvuju i video prezentaciji
osnovne poruke i ideje romana, koji napisan u jednom
dahu zahteva od ~itaoca da
ga u jednom dahu i pro~ita.
S.Z.
P
Sa{a Jovanovi} na promociji kwige
18
Sreda, 11. avgust 2010.
U MOROVI]U [email protected] „MOROVI]KI LETWI DANI“
Promocija pesme, vina
i dobrog raspolo`ewa
Takmi~ewa u ribolovu, kuvawu paprika{a, fudbalu, odbojci, ekolo{ke akcije i izlo`ba `enskog stvarala{tva bile su samo deo sadr`aja koji su se proteklih dana tradicionalno, kao i
svakog leta, odvijali na u{}u Studve u Bosut
- Dobrodo{li u Morovi}, na
u{}e Studve u Bosut, u selo
koje ima jednaki broj mostova
kao i Beograd, a vi{e od Novog Sada, na tradicionalne
„Morovi}ke letwe dane“, koji
svake godine okupqaju veliki
broj gostiju i u~esnika ne samo iz na{e, nego i iz brojnih
drugih zemaqa - ovako je protekle nedeqe predsednik Saveta Mesne zajednice Morovi} Miladin Pini} pozdravio prisutne na otvarawu
~etvrtog po redu Me|unarodnog Etno festivala. Bila je
to prilika da se na Festivalu hrane, pi}a i `enske radinosti predstave brojna `enska udru`ewa iz tridesetak
gradova Srbije, Hrvatske i
Republike Srpske.
Festival je sve~ano otvorio Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za rad, za-
Miroslav Vasin, pokrajinski
sekretar otvara Festival
Gosti probaju specijalitete
po{qavawe i ravnopravnost
polova.
- Veoma mi je drago da se
sastajemo i u`ivamo u programu koji prire|ujete i `elim
da zahvalim doma}inima {to
se trude da iz godine u godinu
ova manifestacija bude sve
ve}a i sve lep{a. Ove godine
u posetu Morovi}u do{li su i
gosti iz Holandije, kako bi
u`ivali u lepotama i raznolikosti ovog mesta na obali
dveju reka - rekao je Miroslav
Vasin, pokrajinski sekretar
Posetioci razgledaju {tandove
za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova.
U ime doma}ina prijatan
boravak u Morovi}u gostima je
po`elela i predsednica Udru`ewa `ena „Morovi}anke“
Veronika Gavri}.
Qubazni doma}ini tog dana
ugostili su i predstavnike
lokalne vlasti: predsednicu
Op{tine
[id
Nata{u
Cvjetkovi}, predsednika SO
[id @eqka Kostelnika narodnog republi~kog poslanika @eqka Brestova~kog, direktora Turisti~ke organizacije [id Miroslava Jawi}a,
kao i ~lanove Op{tinskog ve}a.
U okviru ove manifestacije odr`ana su i brojna takmi~ewa: u fudbalu, pripremawu
kotli}a, ribolovu... Tako|e,
Morovi} je proteklih dana
bio doma}in i grupi omladinaca iz celog sveta koji su
~istili obale Studve i Bosuta u okviru me|unarodnog „Eko
kampa“.
Popodne tog dana gosti su
Pozdravna re~ Miladina Pini}a, predsednika Saveta MZ
Vo`wa katamaranom
imali nesvakida{wu priliku
da se Studvom i Bostuom provozaju katamaranom, koji je
Mesna zajednica kupila kako
bi obogatila turisti~ku ponudu sela. A u ve~erwim satima
odr`an je kulturno - umetni~ki program, u kome su u~esto-
vali ~lanovi {idskog SKUD-a
„Sveti Sava“. Tom prilikom
za najlep{e ure|en {tand na
Festivalu progla{en je onaj
kojeg su aran`irale ~lanice
Udru`ewa `ena iz Va{ice.
tekst: Sawa Mihajlovi}
foto: Milan Mileusni}
Veselo u centru sela
19
Sreda, 11. avgust 2010.
POLA VEKA SREMSKIH NOVINA (36)
ZA SVE OVE GODINE
Novine napunile tri
i po decenije
Pi{e:
Milenko
Bobi}
-1995. godina
a samom po~etku 1995. godine, ~iji je dolazak poN
drazumevao ulazak u jubilarnu godinu obele`avawa trideset pete godi{wice, a ove,
2010. godine u kojoj se prosalavqa pedesetogodi{wica
izla`ewa „Sremskih novina,
pomenimo pismo iz Vukovara,
autora Borivoja ^ali}a objavqeno 4. januara pod naslovom: „Sremske novine“ - ime
starije od veka, ~iji podnaslov otkriva zanimqivu istoriju jo{ jednih „Sremskih novina koje su izlazile u Vukovaru: Jo{ 1888. godine vukovarski {tampar (Ernest Jan~ik) pokrenuo „Sremske novine“, a 1894. godine novi
vlasnici osnovali uz list i
istoimenu
{tampariju...
„Sremske novine“, koje su na
pragu 35. godi{ta svoga izla`ewa, nezaobilazno su ogledalo u kome se, eto, ve}
godinama oslikavaju sve
dru{tvene i javne prilike u
Sremu... Najstariji sa~uvani
danas poznati primerci
ovih novina poti~u iz 1890.
godine. Interesantno je zabele`iti da su sve vesti koje su se odnosile na Srbe
{tampane }irilicom... Iz
1904. je izve{taj o polagawu
kamena temeqca mitrova~ke
sinagoge itd... Ove novine su
izlazile do 1918. godine. Nakon vi{egodi{we pauze, ponovo su pokrenute 1929. a izlazile su do 1940. godine. U istom broju objavqena je novogodi{wa ~estitka Koste \eki}a, upu}ena „Sremskim novinama iz daleke Australije,
iz Sidneja. Izme|u ostalog
gospodin \eki} pi{e: Ujedno
pozdravqam sve moje drage
Mitrov~ane koje sam verno
uslu`ivao kao vodoinstalater...
Velika pqa~ka
kulturnog blaga
Dvadeset petog januara
„Sremske javqaju o pqa~ki
Muzeja Srema: U Sremskoj
Mitrovici, u no}i izme|u
17. i 18. januara odigrala se
velika pqa~ka kulturnog
blaga. Te no}i, grupa pqa~ka{a odnela je iz Muzeja takore}i sve ono {to je bilo
na dohvat ruke, ukupno 229
predmeta, od kojih su mnogi
unikati i imaju neprocewivu vrednost... Istim povodom, a pod naslovom: O ~uvarima, portirima i nestalom
blagu „Sremske“ su pisale i
19. aprila, a podnaslov donosi: Negovan Vitomirovi}
(direktor): „Nestali predme-
^etiri pune decenije
{ezdesetih, sedamdesetih,
osamdesetih i devedesetih godina 20. veka Sremske novine su bile jedini informativi list u
Sremu. Iz neprekinutog pedesetogodi{weg kontinuiteta, tokom 2010. godine,
na ovoj strani posve}enoj
velikom jubileju, sa`etim
izborom tema ukori~enih
godi{waka proteklih decenija, podse}amo ~itaoce
na najzanimqivije doga|aje veoma dinami~ne i sveobuhvatne, najnovije poluvekovne istorije Srema.
ti nemaju veliku tr`i{nu i
kolekcionarsku vrednost.
Vojislav Qubi{i} na~elnik
dru{tvenih delatnosti): „Upravni odbor je konstatovao
ozbiqan propust u radu ~uvarske slu`be. Vladimir
Belo{ (predsednik SO Sremska Mitrovica): „Program
obezbe|ewa da se sli~no ne
ponovi“.
Posluju}i naj~e{}e u senci
poqoprivredno-industrijskih
giganata u Sremu koji su proizvodili strate{ke sirovine
p{enicu, kukuruz, repu ili
suncokret i svih wihovih ekonomskih turbulencija, proizvo|a~i vo}a i vo}nih prera|evina kao {to je Poqoprivredno dobro „Bo{ko Palkovqevi} Pinki“ iz Sremske
Mitrovice, tiho je decenijama
gradilo svoj proizvodni autoritet. Osmog marta ~itaoci su
detaqnije upoznati sa ovom
uspe{nom radnom oraganizacijom: ...Pinki“ je 1948. godine, kada je osnovan, zapo~eo
proizvodwu na tek 120 hektara u tri katastarske op{tine sa svega 27 zaposlenih... Ni jedna poslovna godina od dana osnivawa, nije
zavr{ena negativnim saldom. Trudi}emo se da i u budu}e tako bude - rekao nam je
nedavno Borivoje Laketi},
diplomirani in`ewer poqoprivrede, od 1. januara
direktor „Pinkija“... Na ju`nim padinama Fru{ke gore,
u potesima od Stejanovaca
do Bingule prote`e se oko
1.500 hektara na kojima
„Pinki organizuje svoju proizvodwu... Za blizu pet decenija postojawa „Pinki“ je
na osnovu kvaliteta svojih
prizvoda postao poznat,
vaqda, u celom svetu... So~ni, zdravi, krupni plodovi
kru{aka, jabuka, bresaka...
odneli su brojne medaqe,
pehare, vrhunska priznawa...
Ispovesti prognanih
Dvadeset ~etvrtog maja
„Sremske bele`e u`ase jo{
jednog egzodusa: Drama Srba
iz zapadne Slavonije: ispovest prognanika na grani~nom prelazu sa Srbijom, predstavqa sa`et nadnaslov za
ispovesti sakupqene pod naslovom: Mi vi{e nemamo zem-
„Lete}i oreziva~i“ na sremskoj vetrometini
qu... Me|utim, nepregledne
kolone traktora, kamiona, zaprega sa prognanicima iz Srpske Krajine postaju dramati~na avgustovska tema. Ovaj
mesec mo`da najupe~atqivije
ilustruje naslov: Avgust za
Srbe postao kolovoz, objavqen 16. avgusta...
Drevna japansaka poezija
haiku do`ivela je u Sremu
1995. godine istinsku afirmaciju. Ve} 4. januara „Sremske“ pi{u o Aleksandru Erdeqanu, pobedniku na Prvom
me|unarodnom festivalu „Japanska drevna kwi`evnost,
na koji se prijavilo 150 pesnika iz Jugoslavije, Republike Srpske, Republike Srpske
Krajine, Hrvatske, Makedonije, Austrije, Nema~ke i Australije. Trideset prvog maja objavqena je vest da su tri haiku pesme studentkiwe kwi`evnosti Sla|ane Milenkovi}, objavqene u japanskom
magazinu
„Ko“,
a
predstavqaju}i wen pesni~ki
portret u broju koji je iza{ao
2. avgusta, „Sremske pi{u da je
japanski dnevni list The daily yomiuri objavio jednu
wenu haiku pesmu. O brojnim
publikacijama u kojima su predstavqeni stihovi haiku pesnika Srema pisale su „Sremske 5. jula, pomiwu}i ~asopise „^egarske vatre“, „Na{
trag“ i „Bela hrizantema“.
Devetog avgusta ~itamo da su
haiku stihovi veoma uglednog
stavraoca ove vrste poezije
Nedeqka Terzi}a ve} drugi
put objavqeni u
japanskim
kwi`evnim ~asopisima. O jo{
jednom Terzi}evom uspehu u Japanu saznajemo iz intervjua
obavqenog upravo tim povodom, a objavqenom 20. septembra pod naslovom: Niko mi
nije ~estitao, u ~ijem podnaslovu je zapisano: Na [estom
svetskom konkursu za novi
haiku u Tokiju, bilo je prijavqeno vi{e od 80.000 haiku pesama iz 33 zemqe. U
konkurenciji na engleskom
jeziku u~estvovalo je 2.130
pesnika - dodeqene su 42 nagrade, od ~ega tri pesnicima
iz Jugoslavije. Jedna je pri-
pala Nedeqku Terzi}u, ina~e zaposlenom u „Sremskim
novinama“...
Povremeni tekstovi iz proteklih decenija o tajanstvenoj
bari Zasavici i wenim zanimqivostima, predstavqali
su samo wenu stidqivu turisti~ku promociju, nedovoqnu
da konkuri{e slavi svetski
poznate, Zakonom o za{titi
prirodnih draguqa ve} za{ti}ene Obedske bare. Ali tekst
objavqen 14. juna, jasano ukazuje na ~iwenicu da se ova
ekolo{ka oaza 1995. godine
ve} nalazila u `i`i veoma
ozbiqnih ekolo{ki opservacija. Toga dana pojavio se tekst sa velikim naslovom: Sa~uvati baru Zasavicu, u ~ijem
podnaslovu je pisalo: Republi~ki ministar za za{titu
~ovekove okoline dr Jordan
Aleksi}, predstavnici Republi~kog zavoda za za{titu
prirode,
predstavnici
„Srbija
{uma“,
sremskomitrova~ke op{tine i
~lanova goranske organizacije Sremske Mitrovice
obi{li su protekle subote,
10. juna baru Zasavicu i tom
prilikom pokrenuli inicijativu da se ovaj prirodni
rezervat stavi pod za{titu
dr`ave... U istom broju „Sremske pi{u o proslavi 40. ro|endana O[ „Bo{ko Palkovqevi} Pinki“ i skupu na kome su govorili Milan Kova~evi} direktor i Bladimir
Belo{ predsednik SO Sremska Mitrovica.
Sto godina mitrova~kog zatvora
Petog jula cena „Sremskih
je podignuta na 1 dinar. Ovaj
mesec je obilovao brojnim izve{tajima o toku `etve, a 19.
jula je iza{ao 1.800-ti broj
„Sremskih. O stogodi{wici mitrova~ke kaznione
„Sremske su pisale 20. i 27.
septembra, a Trivun Ivkovi}
upravnik zatvora, bio je doma}in brojnim uglednim gostima.
Osamnaestog i 25. oktobra
„Sremske donose vesti o zanimqivim razgovorim sa Slo-
bodanom i Mirom Pavlovi},
biznismenima iz ^ikaga, koji
tvrde da mo`emo biti bogatiji od Hong Konga i da je mogu}e podi}i Las Vegas na Savi...
Po ve} ustaqenoj slavqeni~koj praksi, a slavqene su
petogodi{wice i decenije i
ovaj slavqeni~ki broj, koji je
iza{ao 27. decembra objavquje priloge svojih aktuelnih i
biv{ih radnika, ali i veoma
uglednih spoqnih saradnika,
koji su svoju stru~nost stavili u slu`bu za dobrobit „Sremskih novina. Evo tih imena
~iji tekstovi ispuwavaju prvih sedam od ukupno 32 strane, od kojih je 18 strana zauzimaju novogodi{we ~estitke
radnih i dru{tvenih organizacija: Vladimir ]osi}: Svi
na{i ro|endani, Du{an Poznanovi}: Kako smo po~eli,
Zorica Gara{anin-Stefanovi}: Ni{ta me nije demoralisalo, Todor \uri}: Srem i
„Sremske za nezaborav, An|elko Erdeqanin: Pandleraj
i dotov, dr Petar Milo{evi}: Vreme leti i grabi, dr
Du{an Vuleti}: [tampa u
Sremu na prelasku 19. u 20
vek, Biqana Uzelac: Senke
velikih majstora, Jovanka
Zurkovi}: Crveno, plavo, belo, Milan Mileusni}: Radni~ka klasa voli ananasa
(fotoreporta`a), Radomir
Prica: Stare sremske razglednice, Katica Kuzmanovi}: I ako umre{, briga me,
Svetlana \akovi}: Pri~a o
vernosti, Borislav Bogdanovi}: Pobuwene misli, @arko
Ga}e{a: Karikature, Nedeqko Terzi}: Mani protivnike,
~uvaj na{eg beka, Svetlana
Velimirovi}: @enska su nam
prava
pregolema,
Todor
Bjelki}: Od brkova od ~upawa {qiva, Borislavka Vu~eti}: Ovo nije za novine, Jelena Topi} (lektor): Jezi~ke
dileme, Radivoj Lazi} (kulinarstvo): Prazni~na trpeza
„Sremskih novina“, Nikola
Nik{i} (fotoreporter): Crno-belo u koloru.
( Nastavi}e se )
22
Sreda, 11. avgust 2010.
PROJEKAT LOKAL PRESA [email protected] OD NED-A
„SRBIJA, DESET GODINA NAKON PROMENA“:
VAQEVO
Nije, ipak, sve crno...
Po~elo je, u jesen 2000. godine, odricawem Milo{evi}u statusa po~asnog
gra|anina Vaqeva i stiglo, minulog prole}a, do otimawa o vampira Savu
Savanovi}a
ajpre je novoizabrani odborni~ki sastav Skup{tine op{tine Vaqevo, pod predsedni{tvom Tomislava Milanovi}a, na svojoj prvoj radnoj sednici, dr`anoj u jesen
(radi istorije bi}emo precizni - 24. novembra) 2000. godine, odrekao Slobodanu Milo{evi}u zvawe po~asnog gra|anina Vaqeva. Time je, verovalo se onda, bar Vaqevo za
svagda raskrstilo sa Milo{evi}evom epohom u istoriji Srbije. Sad nam se ~ini da se
wegov duh docnije mnogo kad
povampireno javqao, pribojavamo se da bi mogao da bude i
u kakvom srodstvu sa nesre}nim Savom Savanovi}em {to
ga je ovekove~io Milovan \.
Gli{i}. A taj Sava, nastawen
u vaqevskom kom{iluku, u~inio se, pre koji mesec, novostasalim promoterima vaqevskih turisti~kih ambicija i
mogu}nosti sre}nim predvodnikom u beri}et. U~inio im se
podobnijim i privla~nijim od
pesnikiwe Desanke i memoariste prote Matije, pouzdanijim od mno{tva nadaleko zna-
N
moralo je da se uradi. Okviri
novinskog ~lanka upu}uju da se
prostor za poklawawe pa`we
celovitije ispuwava ukoliko
se okrenemo onome {to je u~iweno. Na sre}u - ima i toga.
Ima ga i vi{e nego {to na prvi pogled izgleda. I ima ga i
na onim stranama koje nam se
~ine sasvim zanemarenim.
Vaqevo na listi
izvoznika
Po~iwemo od privrede. Na
najnovijoj listi deset najve}ih izvoznika iz Srbije na osmom mestu je kompanija „Vali“
iz Vaqeva. Nastala je po~etkom ove decenije na jednoj prostranoj ledini kraj Vaqeva,
posluje u sastavu italijanskog
koncerna „Golden Lejdi“, proizvodi `ensku i poneku de~ju
i mu{ku laku ode}u, ima oko
700 radnica i jo{ toliko, ili
i vi{e, u svom ogranku u Loznici. Nekako u isto vreme, i
opet na ledini, slovena~ko
„Gorewe“ je podiglo u Vaqevu
fabriku rashladnih ure|aja,
tako|e sa vi{e od 500 radnika. I na wu se
nailazi u popisima ve}ih
srpskih izvoznika. Iz tog
vremena je, nedaleko od vaqevskog „Gorewa“, i nastanak „Austroterma“, po svemu znatno mawa fabrika
ali ni ona nije
za potcewivawe.
Na ledinama su tokom
pro{lih deset
godina na ovim
vaqevskim
prostorima iznikle i ~etiri
fabrike vode
- „Vuji} voda“ u
Petnici, „Voda
voda“ u Vrujcima, „Gala“ u
Ulaz u Fabriku „Gorewe“
Kqu~u i „Raj
voda“ u Rajkonih i slavnih narodnih prva- vi}u. U bawi Vrujci je nastao
ka i mudraca poniklih u ovom novi hotel „Kondir“ a uskoro
podnebqu. Prevideli su pri }e tamo biti zavr{en jo{ i vitome da ono {to i te kako pri- {estruko ve}i i privla~niji
staje u Zaro`ju, zaturenom iz- hotel u sklopu vruja~ke Prve
me|u planina, ne ide uz slavu nove bawe koju stvara prof.
Vaqeva.
dr Milisav ^utovi}. Iz temeMogla bi se, ina~e, napisa- qa su rekonstruisani hoteli
ti ~itava kwiga o tome {ta „Div~ibare“ na Div~ibarama i
sve u vremenu od onog odrica- „Narcis“ u Vaqevu.
wa Milo{evi}u do ovog svojaNa temeqima nekada mo}ne
tawa vampira Save nije u Va- pa potom sasvim zanemo}ale
qevu i u Vaqevskom kraju (Ko- „Podgorke“ u Ose~ini je nastalubarskom okrugu) ura|eno a la, sa ve}inskim austrijskim
moglo je i trebalo je. Ta~nije - kapitalom, fabrika „Fruht“.
Poqoprivredna {kola
Sli~an preporod doga|a se i
tamo gde je nekad bila Lajkova~ka zadru`na mlekara a odnedavno se odoma}ila i ve}
se razgranava „Vindija“ iz Vara`dina. U selu [u{eoka je
porodica Tomi} podigla svoju
fabriku za preradu vo}a „Agranela“ a na bre`uqcima u
wenom okru`ewu desetak hektara zasadila {qivom i drugim vo}em.
Tokom ove decenije razrasle su se tri autenti~no vaqevske gra|evinske firme „Gejt“ Ace Mitrovi}a i „Greda“
Zorana Stankovi}a u oblasti
visokogradwe, a „Ingrap Omni“ Teodosija Krsti}a kao graditeq puteva i pruga. „Greda“
se, uz poslove u Vaqevu, afirmisala i u Beogradu visokim
kvalitetom svoje stambene
gradwe ali i po{tovawem
svih propisanih uslova i zadatih rokova.
O~igledan procvat do`ivelo je i vaqevsko {tamparstvo. Pomiwemo „Bosis“ Bogoquba Panteli}a, „Publik“ Miroslava Kraqevi}a, „Vaqevo
print“ D. Peri{i}a i R. Mati}a i „Vaqevac“ V. Jovanovi}a
i J. Radovanovi}a, svesni da
smo se u tom nabrajawu ogre{ili o bar jo{ toliko sna`nih grafi~kih firmi.
Lepu reputaciju stekle su
dve vaqevske turisti~ke
agencije, „Nacional“ Rada Mari}a i „Balkanik“ D. Zekavice
i J. Bejatovi}a. U svojim poslovima to su postigli „ABC“
test Vlade Tanaskovi}a (pro-
daja i odr`avawe putni~kih
automobila) i „Europa bus“
Dragana Brdarevi}a u autobuskom (gradskom i me|umesnom) prevozu putnika.
Najve}e promene u
zdravstvu
i obrazovawu
O~igledan probra`aj u vremenu posle jeseni 2000. godine
dogodio se u zdravstvu Vaqeva i Vaqevskog kraja. Po konforu i raspolo`ivoj dijagnosti~koj opremi ali i po mnogo
~emu drugom ono je nadma{ilo
i poneke ugledne klinike. Po~etak tog preobra`aja poklopio se sa dolaskom na rukovode}u du`nost u Zdravstvenom
centru Vaqevo primarijusa dr
Ilije Tripkovi}a.
Preobra`aj se lako uo~ava
i u bar dve ovda{we sredwo{kolske obrazovne institucije - u Poqoprivrednoj i
Tehni~koj {koli - koje ~esto
porede sa kolexima na zapadu.
Poneseni tom o~igledno{}u,
~lanovi novinarskoj `irija
Revije „Kolubara“ su za Vaqevca li~nost protekle godine proglasili in`ewera agronomije Milana Gaji}a, direktora vaqevske {kole koja
stvara poqoprivredne stru~wake. (Pre Gaji}a to po~asno
zvawe ponela su jo{ dvojica
od ovde pomenutih qudi - Aca
Mitrovi} i dr Ilija Tripkovi}.)
U stalnom usponu je Istra`iva~ka stanica u Petnici
{to je pre godinu i po dana beogradsko „Vreme“ obavezalo
da Vigora Maji}a, najzaslu`nijeg za taj rast, promovi{e u
li~nost godine u Srbiji.
Ne posustaje ni Moderna galerija, o ~emu dovoqno ubedqivo svedo~i sada{wa velika izlo`ba crte`a Qube Popovi}a, wenog tvorca i neprestano za ovu instituciju delotvorno zainteresovanog patrona. Ve} slavnom pariskom
Vaqevcu odli~an ovda{wi
asistent u tom poslu je Du{an
Jovanovi}.
Vaqevci su, ~ini se, najmawe bili zadovoqni prvom garniturom novijih gradskih
vlasti, onom {to je nastupila
u jesen 2000. Vaqda i otuda
{to su nam onda i o~ekivawa
bila ogromna. Sad se vidi da
je upravo u te prve ~etiri godine - dok je gradona~elnik
bio Tomislav Milanovi}, predsednik op{tinske vlade
@arko Kova~ a upravom rukovodila Mira Stani} - najvi{e
i ura|eno. Tih godina je, izme|u ostaloga, otpo~ela i toplifikacija Vaqeva. Otpo~ela
da bi se docnije, sa odlaskom
iz vlasti te trojke, umrtvqeno sprovodila i napokon sasvim zamrla. Ali, to je ve} za~etak jednog od poglavqa za
nenapisanu kwigu koja nam se
u~inila mogu}om na po~etku
ovoga pregleda.
Zdravko Rankovi},
Revija „Kolubara“
Sreda, 11. avgust 2010.
SREMSKE ZA MLADE
23
POPULARNE ONLAJN IGRICE
Realna mr`wa i virtuelni rat
^iwenicu da se u ovom virtuelnom svetu radi o realno postoje}im dr`avama dodatno optere}uje podatak da najve}i antagonizmi postoje upravo me|u onim narodima koji se i na realnom planu sukobavqaju (kao {to su Srbi i
Hrvati, odnosno Albanci, ili pak Rusi i Poqaci, odnosno Amerikanci), kao i oni narodi koji su ‘’zakopali ratne sekire’’ (takvi su Francuzi i Nemci)
epublike eSrbija i eHrvatska, ponovo su u ratu!
Ova vest je kao grom iz vedra
neba pogodila one koji su, nakon {estomese~ne okupacije
eSrbije od strane eHrvatske,
politi~ki kurs usmerili ka
smirivawu strasti. U svom otvorenom pismu biv{i predsednik eSrbije Lipec, demantovao je napade sada{wih
vlasti koji su wegovu miroqubivu politiku, pre svega prema eHrvatskoj i eBiH, okarakterisali kao ‘’glavni razlog
ekonomskog i svakog drugog
propadawa dr`ave’’.
- Sada, kada je nova vlast
pokrenula veliku vojnu kampawu sa jasnim ciqem da pot~ini Slavoniju, koja je ekonomski najrazvijeniji deo eHrvatske, mnogi kriti~ari moje miroqubive politike polako
shvataju da sam bio u pravu.
Svakako, ima i onih koji imaju
druga~ija strate{ka re{ewa i
takti~ke zamisli, i ja ~isto
sumwam da }e se vojnom kampawom, u kojoj kao lojalni gra|anin i patriota pristajem da
R
Nare|ewa
za 975 dan
Novog Saveta
e Srbije
[ifra- idemo
na more!
U vreme pisawa ovog teksta Vojska eSrbije je, nakon
istiskivawa iz Slavonije,
pokrenula sveop{tu kampawu {ifrovanog naziva
‘’Idemo na more!’’, usmerenu
ka Centralnoj eHrvatskoj i
Ju`noj Dalmaciji. Veliki
broj qudi pod oru`jem, iz
pravca pokorene eBiH, svakim danom sve vi{e pritiska ove delove eHrvatske.
Kako prenose mediji eSrbije, u danima koji predstoje,
pokaze}e se koliko su eSrbi ‘’spremni na `rtvu, kako
bi povratili svoju zemqu.’’
u~estvujem, mo}i i{ta re{iti,
istakao je u svom obra}awu
biv{i predsednik eSrbije.
Da podsetimo, u strahu od
eventualnog
napada oru`anih snaga
eSrbije, eHrvatska
je
pre pola godine proglasila vanredno stawe na
~itavoj svojoj teritoriji, krstiv{i
nedequ u kojoj je pokrenula opse`nu vojnu kampawu protiv
eSrbije imenom
„Dani
gweva Hrvatske vojske“. U tim
danima, eHrvatske Oru`ane
snage uspele su da pot~ine
najve}i deo eSrbije. Tek nakon
dugih i iscrpnih borbi, vojska
eSrbije uspela je da povrati
svoju zemqu. Tada{wi predsednik Lipik, odmah nakon
oslobo|ewa, pokrenuo je kampawu sa jasnim ciqem da se
Udar eSrbije na eHrvatsku
‘’eRepublika’’, Aleksis Bonat i Xorx Lemnari, odradili pravi posao.
Od kada se krajem
novembra 2007. goSve {to smo pro`iveli u
dine pojavila, ova
ovoj igri, svi porazi i sve
virtuelna verzija
pobede - danas Vas molim da
stvarnog sveta u kozaboravite na sve to. Danas
joj igra~i, kako kaVas, u svoj svojoj poniznosti,
molim da jo{ jednom svi poUzbuna- pripravnost za borbu `u weni tvorci,
slede svoje polika`emo za{to neprijateq
ti~ke, ekonomske i
sukobqene strane primire i
treba da se pla{i srpskog
vojne te`we da bi promenili
tako oporave od razarawa.
vojnika! Danas je dan da se
tok istorije, osvojila je svet.
svedu ra~uni! Danas nije
Ova igra kombinuje koncept
dan da se {tedimo i kalkuRatne igre
dru{tvenih mre`a i strategili{emo! Danas je dan kada
Zvu~i suvi{e realno? Mo`- ja u jednu onlajn igru ~iji igrase pokazuje {ta o~ekuje onog
da krvavo i nelogi~no, nakon ~i mogu u~estvovati u raznim
koji se usudi na kro~i nogom
svega {to se de{avalo na aktivnostima. Gra|ani u eRena sprsko tlo! Danas se piovim prostorima u prethodnih publici mogu voditi poslove,
{e nova zlatna stranica
20 godina? Ako je tako, onda su osnivati politi~ke stranke,
eSrpske istorije!
kreatori masovne onlajn igre glasati na izborima, pisati
novinske ~lanke, ~ak i}i i u
rat kao gra|ani virtuelnih
verzija stvarnih dr`ava.
Nakon registracije, gra|anin bira kojoj se virtuelnoj
dr`avi `eli pridru`iti.
Svaka od tih dr`ava nazvana
je po stvarnoj dr`avi u pravom
svetu i geografski se nalazi
na sli~nom mestu. Gra|anin
nakon toga tra`i posao u nekoj
mi
u Ru
firmi unutar te dr`ave, a
l
a
tiv
ima i priliku da trenira kao
fes
a
n
U SUBOTU, 14. AVGUSTA, U RUMI
Pe
vojnik te dr`ave. Trenirawe
i rad u firmi obavqa se na
dnevnom nivou. Jedna od glavnih prednosti igre je ta da je
U subotu, 14. avgusta, na sportskim terenima na Bregu u Rumi, sa po~etkom u 21 sat odr`a}e se potrebno tek petnaest minuta
„Pena festival. Re~ je o jednom od trenutno najpopularnijih vidova zabave na svetu koje pose}u- igrawa dnevno da bi se u~esje mla|a populacija i qubiteqi dobrog nesvakida{weg provoda. Muzi~ki program se zasniva na tvovalo.
Kao u realnom `ivotu, i ovzvucima trenutno najpopularnijih svetskih klupskih hitova koje pu{taju di xejevi, uz razne qudske i tehni~ke performanse. Pena se pu{ta u udarnom delu ve~eri, a predvi|eno je da festival de imate Ministarstvo odbrane, vojna glasila u kojima vas
traje do ~etiri sata ujutro.
Organizator ovog nesvakida{weg doga|aja nazvanog RU: 14-08 je tim mladih i ambicioznih qu- pozivaju da kao lojalni gra|adi iz Ekolo{kog radija „Fru{ka gora, koji je ve} organizovao „EKO festival 2010. u Bawi Vr- nin uzmete pu{ku, prijateqe i
kom{ije, a svaki gubitak teridnik.
S. M. torije, kako ka`u oni koji ig-
Pena festival za mlade
raju, do`ive}ete zaista realno i vrlo bolno.
Mr`wa kao zabava
^iwenicu da se u ovom virtuelnom svetu radi o realno
postoje}im dr`avama, dodatno optere}uje podatak da najve}i antagonizmi postoje upravo me|u onim narodima koji
se i na realnom planu sukobqavaju (kao {to su Srbi i Hrvati, tj. Albanci, ili pak Rusi
i Poqaci, odnosno Amerikanci), kao i oni narodi koji su
‘’zakopali ratne sekire’’ (kakvi su Francuzi i Nemci). Ova
igrica po ko zna koji put otvara uvek sporna i tabu pitawa
vezana za qudsku `e| za krvqu, odnosno trajna i privremena prijateqstva naroda koji su nekad bili saveznici,
odnosno sukobqene strane.
Pored toga, ona ne mo`e a
da nas ne ostavi zabrinutima
pred pitawem- {ta je to {to
milione qudi {irom sveta
pokre}e da se ukqu~uju u ovakav virtuelni svet? Ose}aj
odgovornosti, kako ka`u qubiteqi ove onlajn igre i mr`wa pema ‘’vekovnom naprijatequ’’, svakako su glavni motivi.
Zapravo, kao i svaka virtuelna stvarnost, i ova predstavqa potrebu i mogu}nost
da se pobegne od realnosti. U
svetlu skora{weg zakqu~ka
do kojeg je do{ao Me|unarodni
sud pravde u Hagu, a po pitawu
jednostranog progla{ewa nezavisnosti Kosova, mo`e se
o~ekivati da se pove}a broj
Srba, koji na ovaj na~in nalaze mogu}nost da se osvete i usput dobiju ono {to im ‘’po istorijskom pravu pripada’’.
S.Lap~evi}
26
SPORT
Sreda, 11. avgust 2010.
RAKETNO MODELARSTVO
„SREMSKE NOVINE“
MEDIJSKI POKROVITEQ
18.SVETSKOG PRVENSTVA U RAKETNOM MODELARSTVU
ATLETIKA
Prijavqeno 350 takmi~ara
iz 24 dr`ave
a prostoru u blizini sela
pavlovci, od 21. do 28. avgusta odr`a}e se 18. Svetsko prvenstvo u raketnom modelarstvu
za seniore i 9. Prvenstva sveta
za juniore. Organizator prvenstava je Modelarski klub Sirmijum iz Sremske Mitrovice, a
medijski pokroviteq „Sremske
novine“.
Direktor Prvenstva Andrija
Du~ak ka`e da je za takmi~ewe
prijavqeno oko 350 takmi~ara
iz 24 zemqe, kao i oko 150 sudija.
- U toku su zavr{ne pripreme
tako da je ve} sada skoro sve
spremno za po~etak prvenstva.
Takmi~ari i zvani~nici bi}e
sme{teni u Vrdniku, Rumi i Sremskoj Mitrovici, a na samom terenu, pored puta Ruma-Vrdnik,
postavi}e se mali grad od {atora - ka`e Andrija Du~ak.
Takmi~ewe }e se odvijati u
osam disciplina za juniore i seniore. Najatraktivnija disciplina je svakako S7 - modeli kosmi~kih raketa izra|eni u sra-
N
Marija Vu~enovi}, trener Dragi{a \or|i} i Nikola ^ankovi}
PRVENSTVO BALKANA ZA MLA\E JUNIORE
Marija Vu~enovi}
prvakiwa Balkana
Marija Vu~enovi} pobedila u bacawu kopqa, a Nikola ^ankovi} osvojio srebrne medaqe u bacawu kugle i diska
a Prvenstvu Balkana za mla|e
juniore, odr`anom u turkom
gradu Jedrene, srpska reprezentacija je osvojila ukupno 15 medaqa,
a `enska selekcija je u ukupnom
plasmanu zauzela tre}e mesto.
Uspehu na{e reprezentacije
doprineli su i sjajni atleti~ari
mitrova~kog Srema, Marija Vu~enovi} sa osvojenom zlatnom medaqom u bacawu kopqa i Nikola
^ankovi} sa dve srebrne medaqe,
u bacawu diska i kugle. Marija Vu~enovi} je do balkanskog zlata u
bacawu kopqa stigla rezultatom
51,18m, dok je Nikola ^ankovi}
srebrnu medaqu u bacawu diska
osvojio rezultatom 48,77m, a u bacawu kugle rezultatom 17,09m.
Takmi~ewe je odr`ano po izuzetno toplom vremenu, na 45 stepeni u hladu, {to je smetalo takmi~arima da ostvare boqe rezultate. I pored toga, Marija je ubedqivo osvojila prvo mesto sa
51,18m i tre}u godinu za redom
postala prvakiwa Balkana. Sa
ovim rezultatom bi bila u finalu Svetskog prvenstva u Monktonu
(Kanada) na kojem je nastupila pre
dve nedeqe, ali nedovoqno oporavqena od povrede sko~nog zgloba koja joj se tamo pogor{ala zbog
N
dugog i napornog putovawa, dugog
23 sata, {to je onemogu}ilo da
postigne rezultat za koji je bila
spremna. Da nije bilo te povrede,
Marija bi u Monktonu sigurno ostvarila rezultat od preko 54m sa
kojim bi se ukqu~ila u borbu za
medaqu.
Zablistao je i Nikola ^ankovi}. Na svom debitanskom nastupu
za reprezentaciju Srbije, osvojio
je dve srebrne medaqe. U bacawu
kugle osvojio je drugo mesto sa
li~nim rekordom od 17,09m {to je
izuzetno ostvarewe. U bacawu
diska bio je ne{to slabiji od svog
najboqeg ostvarewa, bacio je
48,77m {to mu je bilo dovoqno za
drugo mesto. Nikola je potvrdio
da je izuzetan talenat i sa godinu
dana bavqewa atletikom ve} osvaja medaqe na me|unarodnim
takmi~ewima.
U sastavu reprezentacije kao
trener je bio i Dragi{a \or|i},
Marijin i Nikolin trener, koji je
bio zadu`en za baca~ke discipline.
Boje reprezentacije Srbije na
Prvenstvu Balkana branila je u
troskoku Qiqana Deli} iz Rume
koja je zauzela peto mesto rezultatom 11,41m.
MITING U LUCERNU
Dragani peto mesto
a Klasik mitingu u Lucernu Dragana Toma{evi} je osvojila peto
meto u bacawu diska daqinom 59,36. Na{a rekorderka (63,63) i
{estoplasirana sa posledweg Prvenstva Evrope, nije bila zadovoqna postignutim rezultatom zbog klizavog kruga koji je spre~avao
dobar oslonac za izba~aj.
Ipak, Draganin trener Danilo Krtini} ka`e da je ovo veoma dobar plasman jer je Dragana imala izuzetnu konkurenciju.
Po Krtini}evim re~ima, Dragana sada o~ekuje britansku vizu kako bi nastupila na Dijamantskoj ligi 14. avgusta, a slede}i veliki
ciq je Han`ekovi}ev memorijal, prvog septembra.
N
[AH
zmeri
prema
pravim kosmi~kim nosa~ima
raketa. Ovi modeli se prvo
boduju od strane sudija koji
ocewuju izradu,
srazmeru, dokumentaciju i delove, a potom
se modeli takmi~e u {to realisti~nijem letu kosmi~ke rakete: odvajawe
bustera,
ste{en leta, odvajawe kabine sa
posadom i sigurno prizemqewe
svakog
Najatraktivnije makete kosmi~kih raketa
del na zemqu.
Upravo u ovoj
Za u~esnike Prvenstva sveta
disciplini reprezentacija Srbije je bila pobednik pro{logo- predvi|eni su i izleti, odnosno
di{weg Evropskog prvenstva i posete Muzeju vazduhoplovstva,
ove godine juri{a na osvajawe Kalemegdanskoj tvr|avi i drugim znamenitostima.
Prvenstva sveta.
ME\UNARODNI ILINDANSKI TURNIR
Pobednik Rudolf Serti}
Drugo mesto zauzeo Stefan Mazur, inter majstor iz Slova~ke, a tre}e Mladen Milenkovi}
iz Srbije koji je titulu inter majstora osvojio na ovom turniru
ahovski kulb Stara Pazova, povodom gradske slave
svetog Ilije i ove godine organizovao je 4. me|unarodni Ilindanski velemajstorski {ahovski turnir. Turnir je odr`an od
prvog do osmog avgusta pod pokroviteqstvom Op{tine i Mesne zajednice Stara Pazova, Vlade Vojvodine i op{tine Vukovar, a pomogli su ga i brojni
sponzori, me|u kojima, pored
Ministarstva sporta i naka
staropazova~ka javna preduze}a
i firme. U~estvovalo je 18 takmi~ara, velemajstora, inter i
fide majstora i jedan velemajstorski kandidat. Direktor
ovog turnira bio je mr Milutin
Luki}, a sudije mr Petar \ur|evi} i mr Petar Radosavqevi}.
Turnir je zatvoren u nedequ
8. avgusta a prisutnima se pre
dodele skromnih nagrada obratio u ime doma}ina Milan Skoko, inter majstor iz Stare Pazove, po`elev{i im da se dogodine ponovo sretnu. Sudije su
ocenile da je turnir protekao u
najboqem redu a skromne nagrade uru~ene su prvoj sedmorici.
Prvo mesto zauzeo je Rudolf
Serti}, inter majstor iz Hrvatske, drugo Stefan Mazur, inter
majstor iz Slova~ke i tre}e
Mladen Milenkovi}, iz Srbije koji je titulu inter majstora
osvojio na ovom turniru u Staroj
Pazovi.
Nagra|eni su jo{ Goran ^abrilo, Dragan Kosi}, Goran
\urovi} i Milko Pop~ev. Ovaj
[
Pobednik Rudolf Serti} (u sredini)
turnir ima karakter me|unarodnog jer su na wemu, pored {ahista iz na{e zemqe, u~estvo-
vali i {ahisti iz Hrvatske,
Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Bugarske i Slova~ke. G.M.
BO]AWE
Turnir na Bawici
o}arski klub Bawica organizovao je Memorijalni turnir trojki „Oluja 2010“, u znak se}awa na proterivawe i stradawe Srba u Hrvatskoj 1995. godine.
Rezultati prvog kruga: Prijateq - Novi Beograd 8:7, Bawica 1 - Smederevo 13:3, Lasta - Dinara 8:6, Kanarevo brdo - Mladost 13:0, Zele Bawica 2 7:6 i [imanovci - Zemun 13:2; ~etvrtina finala: Zele - Lasta 8:6, Prijateq - Kanarevo brdo 11:10 i Bawica 1 - [imanovci 8:7; polufinale: Zele - Prijateq 10:3 i Kanarevo brdo - Bawica 1 11:4; finale: Zele - Kanarevo brdo 13:10, za tre}e mesto: Bawica 1 - Prijateq
13:12.
@.Radivojevi}
B
SPORT
Sreda, 11. avgust 2010.
27
FUDBAL
In|ija pi{e istoriju
In|iji s nestrpqewem o~ekuju istorijski start u Super
ligi Srbije. Posle dvonedeqnih priprema u Sloveniji, gde je
u pet prijateqskih utakmica ostvaren skor od tri pobede i po
jedan nere{en rezultat i poraz,
do{lo je vreme da In|ija odmeri snage sa najboqim srpskim
klubovima.
Za dres prvotimca konkuri{e
25 igra~a koji su bili na pripremama u Sloveniji: Poleksi},
Vujasinovi}, \urovi}, Jovanovi}, Jak{i}, Joksimovi}, Novakovi}, An|elkovi}, Kosti}, Koxo, Jankovi}, Vu~eti}, Nagli},
Bubalo, Isidorovi}, Lemaji},
Dimitrov, ^ovilo, Dubqevi},
Qubinkovi}, Bareiro, Martin,
Alberto, Davidov, Vejnovi} i
Krasi}.
Trener Mom~ilo Rai~evi}
insistirao je da se individualne vrednosti igra~a podrede kolektivu, a posledwi dani posve}eni su postizawu homogenosti ekipe, poboq{awu brzine i
te~nosti akcija.
Raduje {to su se novajlije odli~no uklopile u ekipu, tokom
priprema pokazali su svoje vrednosti i skoro svi }e tokom prvensva imati priliku da opravdaju poverewe.
I interesovawe gledalaca za
start prvenstva je sve ve}e. Voqom sudbine, u prva dva kola
In|ija }e se sastati sa na{im
najboqim ekipama: najpre gostuje Partizanu, a u drugom kolu
In|ija je doma}in Crvenoj zvezdi.
Upravni odbor fudbalskog
kluba In|ija nedavno je odredio
cene ulaznica za utakmice superliga{kog takmi~ewa. Neznatno su pove}ane u odnosu na
U
Tim In|ije s kraja protekle sezone
pro{logodi{wu prvoliga{ku
sezonu. Iznosi}e 250 dinara.
Klupsko rukovodstvo zadr`alo
je pravo da za pojedine utakmice, koje privla~e posebnu pa`wu, posebno utvrdi cenu, u zavisnosti od pokazanog interesovawa.
Posebna pa`wa u In|iji i
okolini vlada i za nabavku godi{wih, pretplatnih, karata.
One }e mo}i da se nabave po ceni od 3.000 dinara, a ukqu~iva}e mogu}nost pra}ewa svih prvenstvenih i kup utakmica na
Gradskom stadionu u narednoj
takmi~arskoj sezoni. Po ceni od
4.000 dinara, uz godi{wu pretplatnu kartu navija~i novog superliga{a mo}i }e da dobiju
dres i ostala obele`ja kluba.
Generalnu probu pred start u
Super ligi Srbije, fudbaleri
In|ije imali su u Zrewaninu
gde su savladali doma}i tim
Banata rezultatom 2:0. Kako In|ija u prvom kolu gostuje Parti-
zanu, trener Rai~evi} je postavio igru u kojoj se opredelio vi{e na odbranu i Jankovi}em u
napadu kome su se pridru`ivali
Bubalo i Davidov. Fudbaleri su
ispunili sve takti~ke zamisli
i In|ija je zaslu`eno trijumfovala.
BANAT - IN\IJA 0:2 (0:1)
ZREWANIN: Gledalaca 200,
sudija Luki} (Zrewanin). Strelci: Bubalo u 26. i An|elkovi} u
80. (iz jedanaesterca). @uti karton: ^ovilo (In|ija).
BANAT: Kne`evi}, Ki{, Marsel, ]ulibrk, Milutinovi}, Paunovi}, Stamenkovi}, Stevanovi},
Kujunxi}, Milojevi}, Jeremi}. Igrali su jo{: Kompaore, Ristovi},
An|elkovi}, Samarxi}.
IN\IJA: Poleksi}, novakovi},
\urovi}, Dubqevi}, Qubinkovi},
^ovilo, Davidov, Nagli}, Bubalo,
Jankovi}, Vu~eti}. Igrali su jo{:
Jovanovi}, Joskimovi}, Bareiro,
krasi}, Kosti}, Batnoja, Isidorovi}, Jak{i}, An|elkovi}, Koxo.
Pe}in~ani pobednici Kupa
Pehar u rukama kapitena Berowe
PE]INCI: Sportski centar „Suva~a“. Gledalaca 500.
Sudija: Milorad Ma`i} (Vr-
Mitrova~ki Srem u prvenstvenu trku ulazi
sa znatno izmewenim sastavom.
a Skup{tini klubova Prve
lige izabran je predsednik
Udru`ewa klubova Prve lige
Srbije. Na tu funkciju je jedoglasno izabran Dragoqub Leki},
predsednik FK Radni~ki 1923
iz Kragujevca.
Skup{tina je, tako|e, odlu~ila da funkciju komesara takmi~ewa i daqe obavqa Branko
Stojakovi}, a komesar za bezbednost i disciplinski sudija
su \or|e Caran i Slobodan Pajovi}. Selektor lige je Slobodan Kustudi}, {ef stru~nog
{taba FK Zemun.
Klubove }e u Udru`ewu predstavqati: Dragoqub Leki} (Radni~ki 1923), Mihajlo Mileti}
(Novi Sad), Dragan Guti} (Big
bul Radni~ki), Zoran Pavlovi}
(Sin|eli}), Goran Anti} (Proleter), Goran Nasti} (Dinamo), Koviqko Hajder (Teleoptik), Belo
Klimenta (Novi Pazar), Vladimir Zorica (Radni~ki, Sombor),
Miodrag Rajkovi} (Mladi radnik), Du{an Ostoji} (Zemun),
Ga{ar Salma (Banat) i Milomir
Jovi~i} (Mladost, Lu~ani).
Na Skup{tini su izvu~eni
takmi~arski brojevi i donet raspored takmi~ewa.
Mitrova~ki prvoliga{ Srem
u prvom kolu gostuje u Novom Pazaru i bi}e, to, svakako, ozbiqno isku{ewe za Sremce, s obzirom na kvalitet ove ekipe. Zato
bi za iazbranike novog {efa
stru~nog {taba Dragana Bogi}a
bio uspeh ukoliko bi se ku}i
vratili nepora`eni.
Qubiteqi fudbala u gradu
na Savi ima}e prilike da vide
N
FINALE KUPA FSV
DOWI SREM
- DOLINA 5:0 (1:0)
Poverewe Leki}u
bas). Strelci: ]iri} u 28, 51 i
68, Jovanovi} u 70. i Prqevi} u 80 minutu. @uti kartoni: Radi{i} i Laki}-Pe{i}
(Dowi Srem), Staji} i [alipugovi} (Dolina).
DOWI SREM: Varga 7,5,
Markovi} 7,5 (Mirkovi}), Prqevi} 8, Risti} 7,5, Bukorac
7,5, Berowa 7,5, ]iri} 9 (Mrkaji}), Radi{i} 7,5 Laki}-Pe{i} 8, Jovanovi} 8,5, Antunov
7,5 (To{i}).
DOLINA: Aleksi} 6,5, Ostoji} 6, Staji} 6 (Arbutina 6),
Nedu~i} 6, To{kov 6, O`egovi} 6,5, [alipugovi} 6, Stanisavqevi} 7 (Tomin 6), Staj~i}
6,5 (Kova~ 6), \akovi} 7, Tripkovi} 6.
Na najboqi mogu}i na~in
Dowi Srem je zapo~eo zvani~nu sezonu. Protiv vrlo mlade
ekipe iz Padine ostvarena je
ubedqiva pobeda, koja je mogla biti i izra`enija. Posebno
raspolo`en za igru bio je trostruki strelac ]iri}. Najlep{i trenutak na utakmici bio
je gol Jovanovi}a, kada je sa
sredine terena lobovao Aleksi}a. U svakom slu~aju, izabranici ^ede Mati}a opravdali su ulogu favorita i najavquju da }e, pored pehara koji
su dobili za osvojen Kup, na
kraju Srpske lige - Vojvodina
imati i {ampionski.
@.R.
na delu novu postavu Srema u
drugom kolu Prve lige Srbije,
kada }e ovde gostovati Radni~ki iz Sombora. Mada je prelazni
rok jo{ uvek u toku, izvesno je da
}e ekipa Sremu u odnosu na onu
koja je igrala u proteklom prvenstvu pretrpeti zna~ajne izmene.
Boje Srema vi{e ne}e braniti: Raji}, Mijanovi}, Vukovi},
Milo{ Nikoli}, Vukmir, Vuka{inovi}, Kala~anin, Kuzmanovi}, Jovanovi} i Biokovi}.
Mitrov~anima su pristupili:
Karanovi}, Milanov, Milosavqevi}, Nenadovi} i Vuji}.
Novi stru~ni {tab mo}i }e i
da ra~una na povratnike: Radunovi}a, Sre}kovi}a i Stanojevi}a. Klubu su ostali verni: Boji},
Soviq, Tatomirovi}, Milo{evi},, \uri}, Zec, @ivkovi}, Borko Nikoli} i Kaizi. Bi}e to, uglavnom, ekipa sastavqena od
mladih, talentovanih igra~a,
kojima se sada pru`a mogu}nost
da poka`u svoje vrednosti u borbama za bodove u prvoliga{kom
dru{tvu.
Pripreme Mitrov~ana za novo prvenstvo odvijale su se na
stadionu kraj Save, a odigrano
je devet kontrolnih utakmica,
koje su Sremci u najve}em broju
re{ili u svoju korist.
- Srem uvek ima velike ambicije. Verujem da }emo i u ovom
prvenstvu biti u dru{tvu najboqih prvoliga{kih klubova, a
ako nam se uka`e prilika bori}emo se i za sam vrh, isti~e novi {ef stru~nog {taba Dragan
Bogi}.
S.Lov~anin
RUKOMET
STARTOVALE RUKOMETA[ICE @ELEZNI^ARA
Odbili status superliga{a
Pripreme za narednu takmi~arsku sezonu in|ijski, `enski rukometni klub [email protected]~ar Gas Teh“ po~iwu ovih dana. Prvih desetak
dana trenira}e u In|iji, a zatim }e otputovati u Sloveniju gde }e
treninge nastaviti u Radqama na Dravi gde su im obezbe|eni sme{taj i dobri uslovi za rad. Po dogovoru rukovodstva Kluba i trenera
in|ijske rukometa{ice i u narednoj sezoni predvodi}e Aleksandar
Roganovi}. Prethodnu sezonu In|ijke su zavr{ile na tre}oj poziciji
na prvoliga{koj tabeli. Za vreme priprema u Sloveniji one }e odigrati prijateqsku utakmicu sa @RK Ceqe „Ceqske mesnine“ i u~estvova}e na turniru u Velewu gde }e se takmi~iti sa doma}im klubom
@RK Veplas Velewe i @RK Koka Vara`din.
Uprava in|ijskog @elezni~ara je odlu~ila da ove sezone odbije
ponudu Rukometnog saveza Srbije, da umesto Kikinde koja je odustala
od superliga{kog takmi~ewa, nastupi u Superligi, nego da umesto toga ostane u Prvoj ligi Srbije. Pored dugogodi{weg sponzora „Gas Teh“,
ovaj Rukometni klub je ostvario saradwu i sa „Metal-Cinkarom“ In|ija, koja }e ove sezone sponzorisati opremu i deo tro{kova priprema, a donira}e i zna~ajna sredstva za realizaciju planova kluba u vezi rada sa mla|im kategorijama. Ina~e, ovom Klubu nije ciq samo da
se takmi~i u Superligi, nego da vodi ra~una o stvarawu podmlatka i
ozbiqnog Kluba.
G.M.
U Sloveniju na pripreme: Rukometa{ice @elezni~ra
Download

Me|unarodni volontereski kamp na Zasavici Kako u Sremu proti~e