Seme rađa
profit
Limagrain d.o.o.
POLJOPRIVREDA
SAVETOVANJE
Godina II • Broj 10 • 22. februar 2013. • cena 40 dinara
U
okviru priprema za nastupajuću prolećnu setvu, 19. februara u Skupštini Grada Sremske Mitrovice, stručnjaci Instituta
za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog
Sada predstavili su sremskim paorima sortiment sorti i hibrida Instituta
i dali dragocene preporuke.
Regionalno savetovanje, održano je po deseti put, organizovao je mr Đorđe Krstić, promoter
Instituta za Srem.
U u okviru svog izlaganja pod
nazivom "Zajedno sa Vama do re-
:
ITAOCIMA
POKLON Č
MA
ODSTICAJI
ZAKON O P
IVREDI
U POLJOPR
M RAZVOJU
I RURALNO
Foto: D. Ćosić
SREMSKA
21000 Novi Sad, Radnička 30a
Tel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789
www.limagrain.rs
kordnih prinosa", prof. dr Miroslav
Malešević, direktor novosadskog
Instituta podsetio je sremske poljoprivrednike na profil ove renomirane naučne kuće, podsećajući
da je ovo godina u kojoj Institut
slavi 75 godina rada i postojanja,
kao i to da su naučni i stručni radnici Instituta uvek na usluzi svim
poljoprivrednicima radi ostvarivanja što boljih rezultata u njihovoj
proizvodnji.
D. Ć.
Strana 4.
DESET GODINA KLUBA VINOGRADARA I VINARA "SVETI TRIFUN"
U OVOM BROJU
Članarinu
plaćali u grožđu
INTERVJU
GORAN JEŠIĆ:
Da imamo
jake, bogate
poljoprivrednike
M
Strane 2-3.
ODRŽANI
12. DANI VINA
U RIVICI:
Sremačko vino,
vojvođanski brend
Strana 9.
ada se broj članova banoštorskog kluba
"Sveti Trifun" smanjio, njih sedamnaest danas poseduju pet do deset puta više čokoti
nego 2003, imaju sedam registrovanih porodičnih
vinarija. Kada se tome pridodaju i mali podrumi,
jasno je zašto "mali Banoštor" na vinskoj karti fruškogorskoj danas zauzima važno mesto.
Ipak, ostaje žal za zajedničkim podrumom, za
čiju izgradnju su spremili i projekat, ali nije bilo dovoljno sredstava da se želja pretoči u stvarnost. Ako
onda i nije bilo mogućnosti, danas pojedini vlasnici
vinarija dosta ulažu u razvoj vinskog turizma, u tzv.
etno i ruralni turizam. U tome im naruku idu nastojanja na nivou opštine, Mesne zajednice i drugih
udruženja u selu, posebno onih ženskih. Uostalom,
ovo malo podunavsko mesto se odavno pročulo po
manifestaciji "Banoštorski dani grožđa", koja je jesenas održana po 16. put. O brojnim priznanjima za
kvalitet vina da se i ne govori.
SMS MALI OGLASI 064/1629-737
Strana 15.
Od 11.2. do 14.2. 2013.
• Pad cene pšenice
• Pad cene kukuruza
"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5
Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932
E-mail:[email protected], www.proberza.co.rs
• Pad cena žitarica i uljarica
na svetskim berzama
AKTUELNO
INTERVJU: GORAN JEŠIĆ, POKRAJINSKI SEKRETAR ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO
Da imamo jake,
bogate poljoprivrednike
- Moj glavni politički cilje jeste da vodoprivreda Vojvodine bude kao 1981. godine, a to znači da kanalska mreža
bude u projektovanom stanju - Kada god država donosi administrativne mere pogledajte ko se s kim druži
i shvatićete da su nekome uterani milioni u džep, a da su seljacima isterani milioni iz džepa. Što se ticalo ministara
iz Beograda, oni su hteli da zabrane kompletan izvoz
P
okrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Goran Ješić izjavio je za
„Sremsku poljoprivredu“ da u slučaju pojave aflatoksina u kukuruzu
država i ministarstvo poljoprivrede
apsolutno nisu reagovali na adekvatan način.
- To je teško krivično delo od
strane predsednika Vlade, ministra
poljoprivrede i svih ostalih! Oni su
doveli u problem čitavu naciju. Aflatoksini su kancerogeni organizmi od
kojih će, konzumirajući ih, izvestan
broj ljudi definitivno umreti za nekoliko godina. Umesto da su jasno
utvrdili gde se nalazi zaraženi kukuruz, istretirali taj kukuruz i iskoristili
ga za druge svrhe, očistili silose i
pripremili ih za pšenicu, mi sad ne
znamo koji je kukuruz sa aflatoksinima, a to je definitivno kancerogena materija pa će, za koju godinu,
nekome reći da je umro od pušenja
a ne od aflatoksina – kategoričan je
Ješić.
Govoreći o našem agraru, u intervjuu za naš list Goran Ješić je
naglasio da najpre treba postići dogovor o tome kakva nam poljoprivreda treba.
- Prvi odgovor na to pitanje jeste
status državng poljoprivrednog zemljišta: da li mi hoćemo da posredujemo kao Hrvati za prodaju tog
zemljišta i da li hoćemo da vršimo
restituciju tog zemljišta. Ja se zalažem da to zemljište ne sme da ide u
restituciju i da ne sme da se privatizuje. To je kamen temeljac budućeg
razvoja i osnovna šansa da mali poljoprivredni proizvođač, mlad čovek
u Turiji ili u Stejanovcima ima šansu da sledeće godine izlicitira pet
ili deset hektara i to mu je šansa
za razvoj, a da se restitucija za zemljište obavi isto onako kako će se
obavljati za nepokretnosti. To znači
vaučerskom restitucijom, da se to
ljudima plate, a ne naturalno vrati
jer je vrlo komplikovano naturalno
vratiti itd..- navodi Ješić.
- Drugo je pitanje kako mi hoćemo da razvijamo poljoprivredu ako
se dogovorimo da državno zemljište ostane tu gde jeste, gde treba da ostane. U tom slučaju, ovaj
način na koji mi sada imamo ideju da razvijamo poljoprivredu pravljenjem novih kombinata je, po
meni, vrlo pogrešan. I tu, po meni, negde postoji konenzus između
DS i SNS. Ja verujem u poljoprivredu gde imamo jake poljoprivredne
proizvođače, bogate poljoprivredne
proizvođače, da mali postanu mali-srednji, da mali-srednji postanu
od kukuruza nema ništa i slično...
S druge strane, moramo da omogućimo navodnjavanje svuda gde
imamo potencijal da navodnjavamo, naročito u Bačkoj i delu Banata. Ove godine ćemo oko 100.000
hektara staviti pod nove sisteme za
navodnjavanje. Ako kažem da je
u ovom trenutku registrovano oko
60.000 hektara takvih parcela, mi
ćemo samo za godinu dana imati
dvostruko više.
U koje konkretne projekte će
se još usmeravati sredstva?
Goran Ješić
srednji, da srednji postanu veliki. I
tu država mora da ima veliki uticaj
u smislu kapitalne podrške, kapitalne infrastrukture u poljoprivredi. To
znači da pomognemo njima kada se
udružuju da naprave smešajne kapacitete, hladnjače, silose, u smislu mehanizacije, male prerađivačke kapacitete, u voćarstvu zaštitne
mreže, sisteme za navodnjavanje,
tifone, centar pivote... I druga stvar
jeste ruralni razvoj. To znači da u
svakom selu imamo školu vrtić, dobru električnu energiju, ambulantu
i da imamo dobar javni prevoz da
deca mogu da idu u srednju školu.
To je već nešto što su kapitalne investicije u poljoprivredu. I to sve
treba da pomogne privatnom poljoprivrednom proizvođaču. Još bolje
ako on prepozna svoj interes, a to
je svima zajednički interes, da se
udruži sa nekoliko svojih prijatelja,
komšija iz istog ili nekog drugog sela i naprave zadrugu. Država treba
da se umeša na nekom drugom nivou gde mora da pomogne zato što
nema dovoljno investicija u smislu
da tamo gde postoji inicijativa pruži podršku prerađivačkoj industriji,
pruži pomoć u brendiranju, prodaji
na druga tržišta.
U koje oblasti će se ove godine uložiti najviše sredstava?
- U liberalnim ekonomijama i tržišno orijentisanim zemljama u poljoprivredi, pored stvaranja većeg
profita, imate i drugi aspekt priče
kojeg nema u drugim industrijama,
a to je socijalno odgovorna politika. Poljoprivreda ima i tu socijalnu
komponentu. Treća komponenta je
ekologija i održivi razvoj. Ovde to
imate i zato u EU postoje ogromne subvencije ka poljoprivredi. Da
je samo profit, oni bi pustili poljoprivredu da bude profitabilna, ali to
prosto nije tako.
Mi smo odlučili da imamo te dve
komponente: socijalnu komponentu u našem budžetu koja je relativno mala i ogromnu komponentu u
vidu kapitalnih bespovratnih sredstava. Ne samo kroz ove kredite,
već bespovratna sredstva koja će
krenuti u februaru mesecu. Mi ćemo uložiti oko 100 miliona eura u
vodoprivredu, jer smo 2010. godine imali situaciju da je oko 400.000
hektraa bilo poplavljeno ili prevlažno u optimalnom vremenu za setvu kukuruza. Samim tim, prosečan
prinos u Vojvodini je katastrofalno
mali. Znači, oko milijardu dinara ćemo bespovratno uložiti u subvencionisanje sistema za navodnjavanje.
Između 40 i 60 odsto će biti bespovratna sredstva od strane Sekretarijata. Ako kupite centar pivot za
navodnjavanje, dođete kod nas i mi
platimo 40 odsto, a za manje sisteme kao što su „kap po kap“ 60 odsto. Pri tome, intenzivno ulažemo u
čišćenje kanalske mreže. Moj glavni
politički cilje jeste da vodoprivreda
Vojvodine bude kao 1981. godine,
a to znači da kanalska mreža bude
u projektovanom stanju, odnosno
da kada imate višak vode ona bude
izdrenirana u kanal, omogući kukuruzu da kapilarno razvije korenov
sistem i dođe do vode koja se nalazi
u dubljim slojevima, a ne da ostane
sa plićim korenom i u julu i avgustu
- Za Srem su veoma važne zaštitne mreže. Tu priznajemo 13.000
eura po hektaru za cenu zaštitnih
mreža. Za cenu zaštitnih mreža 60
odsto bespovratno plaća Sekretarijat i mi ćemo ove godine pokriti 200
hektara. Toliko nije pokriveno ukupno do sada. Naš cilj je da podignemo i pokrijemo hiljadu hektara. Pri
tome imate i bespovratna sredstva
za sistem „kap po kap“ i za bušenje
bunara. To je naročito interesantno
za Srem, Fruškogorje, severnu Bačku i južni Banat gde postoji potencijal u voćarstvu.
Intenzivo podržavamo kapitalne
investicije za izvoz voća. Dali smo
podršku, a ljudi su sami osmislili
prvu pravu kooperativu u Jasku i u
Remeti. Mi želimo da u toj kooperativi, pored jihovih 570 hektara, imamo makar stotinu malih proizvođača koji imaju i do dva hektara. Oni
sa dva hektara mogu dobro da žive
ako im mi pomognemo sa zaštitnim
mrežama i sistemima kap po kap.
Radimo i veliki kapitalni projekat
u Slankamenu i Jasku. U Slankamenu će započeti ove ili sledeće građevinske sezone, a u Jasku verovatno
sledeće godine. Reč je o dovođenju
sistema za navodnjavanje. U Slankamenu će se voda dovesti iz Dunava pa na Slankamenački breg da
bi se 500 hektara pokrilo sistemom
„kap po kap“. U Jasku se još radi
studija odakle će voda doći. Za sada
ćemo kao kratkoročnu meru podržavati bušenje bunara.
Pored toga, imamo za stočarstvu
podršku za usvajanje svih mogućih sertifikata, od HASAP-a, HALAL, Global G.A.P. i drugih. Dajemo
i bespovratna sredstva za uvoz vrhunskih grla, znači čiste genetike,
naročito u govedarstvu, svinjarstvu, ovčarstvu, kozarstvu. Bukvalno subvencionišemo uvoz ovoga.
Pored toga, dajemo i bespovratna
sredstva za male privatne smeštajne i prerađivačke kapacitete...
Imamo i liniju koja podrazumeva ruralni razvoj i koja je ključna.
Pre dva-tri meseca smo dali 150
miliona za projektnu dokumentaciju. Ove godine ćemo nastaviti s
izrdom projektne dokumentacije
očekujući evropske pare, a s druge strane, radimo rekonstrukciju
i izgradnju vodovodnih sistema na
teritoriji cele Vojvodine. Tu imamo
ogromnu količinu sredstava. Sa opštinama udružujemo sredstva za poljočuvarske službe i čišenje kanalske
Goran Ješić u razgovoru sa našim urednikom
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
OSNIVAČ I IZDAVAČ: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica
• Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • DIREKTOR: Dragan Đorđević
• GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Živan Negovanović • UREDNIK IZDANJA: Dragan Ćosić
• DIREKTOR MARKETINGA: Zlatko Zrilić TEHNIČKI UREDNIK: Marko Zrilić • REDAKCIJA: Svetlana Đaković,
Katica Kuzmanović, Zorica Garašanin-Stefanović, Dušan Poznanović, Sanja Mihajlović, Stevo Lapčević,
Milan Mileusnić (fotoreporter), Gordana Majstorović • MARKETING: 064/16-29-737
• ŠTAMPARIJA: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • E-mail: [email protected]
TELEFON/FAX: 022/610-144
2
63(497.113)
Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan
Negovanović.
- God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske
novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm
Dva puta mesečno.
ISSN 2217-9895
COBISS.SR-ID 273701127
22. februar 2013.
AKTUELNO
SREMSKA MITROVICA
DANAS VELIKA SVETKOVINA
Sabor
rekordera
S
Za navodnjavanje 100 miliona evra
mreže. Idemo u selekcijske poslove
u stočarstvu, podržavamo sve kapitalne projekte u smislu hladnjača,
prerađivačkih kapaciteta u nekom
procentu, nabavku mehanizacije
takođe. Konkursi za ovo će tek biti
objavljeni jer je budžet skoro dobijen. To su kapitalne stvari koje finansiramo ove godine.
Kao predsednik opštine Inđija digao glas protiv kamata na
doprinose za odvodnjavanje.
Kako na to sada gledate kao pokrajinski sekretar?
- Naknada za vode nije problem,
već kamate koje guše. Ja sam pokušao da to ispravim i kroz Dinkićev
vencije i bespovratna sredstva već
50 godina, a mi tek sada uvodimo.
GMO osvaja i naše područje.
Ima li načina da se ovaj proces
zaustavi?
- Jasno je da je GMO zabranjen
u Srbiji, međutim njega ima u srbiji, naročito soje i sojine sačme.
Ulaskom u STO, gde moramo da
uđemo, jer u tome nisu samo Avganistan, Irak i Iran, i gde nam je mesto, uslov je da ne postoji zabrana
bilo kakve trgovine. Ali, to ne znači
da, kada uđete u Svetsku trgovinsku organizaciju ne možete svojom
zakonskom regulativom da sprečite postojanje GMO organizama na
Da li su kooperative
ili zadruge spas za poljoprivredu?
- Svuda u svetu je tako, ali ne
ove, ovakve zadruge i ovakav zadružni savez. Te zadruge, a sada
ne pričam o novim zadrugama
poput „Slankamenke“, „Voćara“ i
sličnim, država treba da uzme u
svoje ruke, da ljude raspusti kući i da sa 55.000 hektara zemljišta koje se kontinuirano uzima,
cepka svaki dan, uradi nešto korisno, s nekim planom, da ubaci
u zadružni fond i podstiče razvoj
novih zadruga. Ovi su sada fiktivni zadrugari naše imovine. Ljudi
upravljaju kooperacijama i ozbilj-
zakon o otpisu kamate jer su zaboravili da pomenu naknade za vode, ne samo naše, već i srbijanske.
Kamata je nešto što ubija lokalne
samouprave, privredu, kompletno
sve, a opet su zaboravili. Naknada
za vode nije problem, već kamate koje guše. Problem je pošto je
kamata bila 24 odsto i to je katastrofalno. Drugi problem je što se u
vodoprivredi realno ništa nije radilo.
Vi nešto plaćate, makar i dinar, hoćete nešto od toga da vidite, a ništa
nije urađeno i to je bio problem.
Da li su opravdani strahovi od
monopola?
- Mi imamo konkurentnu poljoprivredu. Kod nas je problem monopol, i to ne malo, monopol je
mnogo veći problem. Najveći problem je što decenijama unazad nije
bilo ovih kapitalnih investicija kao
podrška poljoprivrednim proizvođačima. Pristojna cena poljoprivrednih
proizvoda je napravila neke bogate
seljake koji nisu tajkuni već su od
zemlje napravili to što su napravili
i ima ih pun Srem, puna Vojvodina. Ako država svojom regulativom
smanji monopolizam, cenu inputa,
tu subvencije nisu uopšte krucijalne. U Hrvatskoj su subvencije pokazale kako treba pogrešno davati
subvencije. Visoka subvencija ubija konkurentnost poljoprivrede. Ali,
ključno je da mi moramo da pomažemo našu poljoprivredu. I nemački i danski poljoprivrednik ima sub-
22. februar 2013.
nim kombinatima koje nisu oni
napravili, nisu udružili sredstva.
Znači, to sve privatizovati, ubaciti u jedan fond i odatle podsticati
zadrugarstvo. Kada se, na primer,
u Miškovcima pojave seljaci koji
hoće da rade, pomogneš im da
naprave zadrugu. Ovo sada nema veze sa zadrugarstvom. Prave
zadruge su ovo novo što se pojavljuje u Jasku, zadruga u Slankamenu gde su ljudi izvadili pare iz
svog džepa da prave hladnjaču i
čitav niz sličnih primera po Vojvodini – kaže Ješić.
svojoj teritoriji. Na kraju, sad je veći problem, a to je i moj problem
sa ovom Vladom Srbije, što ona dozvoljava da po rafovima u prodavnicama imate meso koje je hranjeno
GMO sojinom sačmom iz uvoza, a
nije obeleženo. Znači, vi možete legitimo da imate GMO na polici, ali
ja ga neću kupiti, već ću kupiti neko
koje nije hranjeno GMO hranom.
GMO je neprihvatljiv iz dva razloga: mi ne znamo šta će se ubudućnosti desiti sa GMO. To je nov proizvod. Ako vam kažem da se u viktorijansko doba u poljoprivredi početo da se koristi mesno brašno kao
proteinska komponenta za ishranu
stoke i da je trebalo 120 godina da
se ustanovi da je to zoonoza koja
izaziva encefalitis, bolest ludih krava, prenosiv na ljude. A mi imamo
manje od 15 godina uspostavljene
GMO organizme. Ne znamo šta se
desiti, na primer, sa kukuruzom kome je osetljivi genom zadužen na
otpornost ili neotpornost na totalni
herbicid zamenjen sa žabinim genonom. To su stvari koje čak i etički
nisu prihvatljive, a u ekonomskom
smislu, ne možete nikome prodati
GMO kukuruz. Cena takvog hibrida je u startu dramatično skuplja,
druga stvar je što taj kukuruz ne
možete ostaviti na tavanu, doraditi ga pa sejete jer bi to bila krađa
autorskog prava... Drugo, vi nemate veće prinose, imate samo manje
troškove agrotehnike, i treće kad se
ustanovi GMO cena mu je dramatično manja.
Zabrana izvoza poljoprivrednih proizvoda uvek izazivaju polemike. ?
- Ma, nisu to neselektivne mere.
Zar mislite da će država da zabrani izvoz zato što misli da će ostati
pšenice i kukuruza? Za administrativnim merama i zabranama na tržištu posežte da biste uterali nekome
pare u džep. 2006. godine, ministar
poljoprivrede je bio Sloba Milosavljević, a cena kukuruza je bila, ako
se sećam, 18 dinara. On je zabranio
izvoz, a kukuruz pao na šest. Znate ko je ove godine tražio zabranu?
Oni koji su stvorili najveće naturalne obaveze. Velike kompanije su
napolju stvorile naturalnu obavezu.
Kad je kukuruza bilo malo i cena mu
bila vrlo korektna, pokušali su da
spreče izvoz, da ne ispoštuju svoje ugovore i kad bude bolja godina
vrate to pod drugim okolnostima.
Ne postoji nijedan razlog, naročito
što kršite ugovore CEFTA i EU, da
nešto administrativnim zabranama
sprečavate. Ja sam lično sprečio da
se donese zabrana izvoza kukuruza
i pšenice. Onda su oni gurali zabranu industrijskog bilja što, kad sam
stavio na papir, nisam siguran da je
to nešto dobro za nas.
Prosto, kada god država donosi
administrativne mere pogledajte ko
se s kim druži i shvatićete da su nekome uterani milioni u džep, a da su
seljacima isterani milioni iz džepa.
Iz nekoliko razloga, ja sam insistirao da se nikako ne zabrani izvoz
kukuruza i pšenice: suša je bila regionalna, Ukrajina je imala vrhunski prinos a to je na 800 kilometara
odavde. Drugo, kad potrošite svoj
kukuruz, dozvolite uvoz, spustite
carine i prelevmane, pare uzme i
država i izbalansira tržište. Treće,
svaki mali seljak ima svoju pšenicu
i svoj kukuruz. Mali seljak se ne bavi uljanom repi com, sun co kre tom,
še ćer nom re pom, već pše ni com i
ku ku ru zom i ako nje mu us kra ti te
da taj re kord no ma li pri nos na plati po do broj ce ni, to ne ma ni kakvog smi sla. I to smo mi spre či li i
on da smo „ugla vi li“ ovu me ru da
dr ža va ot ku pi 200.000 to na po
28 di na ra. To se na kra ju za vr ši lo
na 150.000 to na. Ne znam za što
se lja ci ću te u ve zi to ga. Od lu ka
Vla de je na 200 hi lja da to na, oni
su ot ku pi li, či ni mi se, sa mo 150
hi lja da do sko ra.
Mi smo pokušali da spasemo katastrofalnu godinu za poljoprivredu, Inače, što se ticalo ministara iz
Beograda, oni su hteli da zabrane
kompletan izvoz. Cena kukuruza
u tom obrtu bila bi 14-15 dinara.
I ako veliki diktiraju kupovinu, oni
sednu i kafani se dogovore o ceni.
Oni imaju smeštajne kapacitete, istovare taj kukuruz kod sebe i posle
prodaju po 18 ili 20 dinara. Nema
u poljoprivredi administrativnih zabrana. Svako seljak mora imati mogućnost da izveze i zato mi hoćemo
da damo pare da dobiju međunarodne standarde pa koliko je sposoban, toliko će da izvozi.
Živan Negovanović
abor takmičara zemljoradnika
Srema, 39. po redu, održaće
se danas, 22. februara u 10
časova u velikoj sali Skupštine grada Sremska Mitrovica. Kako se očekuje, saborovanju će, po tradiciji,
prisustvovati i gosti iz republičkog
ministarstva i pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, Privredne
komore Vojvodine, kao i predstavnici svih sremskih opština.
- U ovom ciklusu takmičenja
učestvovalo je 340 rekordera iz svih
krajeva Srema. Takmičenje se odvijalo u ratarskoj, povrtarskoj, voćarskoj-vinogradarskoj proizvodnji,
proizvodnji duvana i stočarstvu.
Očekujemo da će jedan od rezultata ovog takmičenja biti i produbljivanje svesti svih planera politike da
pođu od činjenice da su stanovnici sela eksperti kada je reč o njegovom razvoju, odnosno njihovom
neophodnom uključivanju u kreiranje politike, kako bi se motivisali ne
samo za priču kako selo treba da
izgleda, već i da učestvuju u obnovi i razvoju sela. Neophodno je
tragati za rešenjima, kojih ima, i to
na nivou sela, opštine, okruga i pogotovo na nivou države, jer je selo
„nacionalni i državni interes“ – navodi sekretar Takmičarske komisije
Vladimir Vlaović.
Odbor za takmičenje zemljoradnika Srema Sremske privredne
komore proglasio je najuspešnije
takmičare u biljnoj i stočarskoj proizvodnji 2012. godine u okviru 39.
sabora rekordera Srema u poljoprivrednoj proizvodnji.
Rekorderi (kg/ha) na površini
do tri hektara su – pešnica: Žarko
Radojčić, Voganj (ostvaren prinos
8.640 kg/ha); kukuruz: Dušan Popović, Voganj (7.907); šećerna repa: Nikola Krička, Čalma (79.221);
suncokret: Duško Jovanović, Prhovo (5.000); soja: Duško Alčaković,
Putinci (3.184). Rekorderi (kg/ha)
na površini preko tri hektara su –
pšenica: Pavle Nenadović, Voganj
(9.098 kg/ha); kukuruz: Siniša
Kovačević, Golubinci (7.323); šećerna repa: Stevan Bajić, Sremska
Mitrovica (75.610); suncokret: Mihal Domonji Lakatoš, Stara Pazova
(4.790); soja: Goran Ljuštinić, Buđanovci (2.876).
Mihal Domonji Lakatoš, jedan od
rekordera u proizvodnji suncokreta
Re kor der u pro iz vod nji ječ ma
je Go ran Ru nja nin iz Ku zmi na sa
pri no som od 8.034 kg/ha, u proiz vod nji ov sa Ra da Pe kić iz Golu bi na ca (pri nos 3.620 kg/ha), u
pro iz vod nji di nja Dra gan Vu kaj lović iz Do bri na ca sa pri no som od
65.810 kg/ha, u pro iz vod nji lu beni ca re kor der je Slo bo dan Ži vano vić iz Go lu bi na ca sa pri no som
od 91.500 kg/ha, u pro iz vod nji
krom pi ra Dra gan Ma noj lo vić iz
Do bri na ca sa pri no som od 39.340
kg/ha, pro iz vod nji pa ra daj za Tiho mir Bo ja nić, Čal ma (58.260
kg/ha), pro iz vod nji du va na Dani lo Go jić, Lju ko vo
(2.300 kg/
ha), pro iz vod nji kru ša ka Di mitri je Za rić, Irig (16.000 kg/ha),
pro iz vod nji bre sa ka Đor đe Ma rić,
Irig (29.000 kg/ha).
Re kor der u pro iz vod nji mleka je Mar ko Mi lo sa vlje vić iz Novih Kar lo va ca sa pro iz ve de nih
373.269 li ta ra mle ka ra, a re korder u pro iz vod nji tov nih svi nja je
Mi lo van Ivan ko vić iz se la Za sa vica I sa pro iz ve de nih 326.324 kilo gra ma.
Ž. N.
Najveći robni proizvođači
Kultura
Proizvođač
Mesto
Kilograma
Pšenica
Pavle Nenadović
Voganj
1.241.496
Kukuruz
Darko Danilović
Kuzmin
530.004
Š. repa
Miodrag Lazić
Golubinci
29.175.300
Suncokret
Srđan Kovačević
Golubinci
99.498
Soja
Darko Danilović
Kuzmin
181.569
3
SAVETOVANJA
SREMSKA MITROVICA • REGIONALNO SAVETOVANJE NOVOSADSKOG INSTITUTA ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO
Zajedno sa Institutom
do rekordnih prinosa
- Mi ćemo ponuditi kao i uvek potpunu saradnju poljoprivrednicima i kompletnu pomoć
tokom celog vegetacionog perioda - rekao je prof. dr Miroslav Malešević, direktor NS Instituta
U
okviru priprema za nastupajuću prolećnu setvu, 19. februara u Skupštini Grada Sremske
Mitrovice, stručnjaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada
predstavili su sremskim paorima sortiment sorti i hibrida Instituta i dali
dragocene preporuke.
Regionalno savetovanje, održano je
po deseti put, organizovao je mr Đorđe Krstić, promoter Instituta za Srem.
U u okviru svog izlaganja pod nazivom "Zajedno sa Vama do rekordnih
prinosa", prof. dr Miroslav Malešević,
direktor novosadskog Instituta podsetio je sremske poljoprivrednike na
profil ove renomirane naučne kuće,
podsećajući da je ovo godina u kojoj
Institut slavi 75 godina rada i postojanja, kao i to da su naučni i stručni
radnici Instituta uvek na usluzi svim
poljoprivrednicima radi ostvarivanja
što boljih rezultata u njihovoj proizvodnji.
Seme iz Doradnog
centra vrhunskog
kvaliteta
U izjavi za "Sremsku poljoprivredu" direktor Malešević je rekao:
- Ovo je tradicionalni susret sa
Sremcima u kojem mi danas predstavljamo naš program za proleće.
Nadam se da će on biti i kvalitetniji i
potpuniji u odnosu na prethodne godine tim pre što sva semena svih biljnih vrsta dolaze iz našeg Doradnog
centra, koji smo toliko dugo čekali i
koji sada daje seme vrhunskog kvaliteta. Mislim da ćemo i po sortimentu
ponuditi jedan dobar izbor kod kukuruza, suncokreta, soje i kod drugih
biljnih vrsta, ali i ponuditi konkurentne, najbolje hibride koje imamo i koji
su se i u 2012. godini pokazali kao
adaptabilni na ovako stresne uslove.
Takođe, cene sa kojima Institut
nastupa za svoja semena prilagođene
su datom trenutku ekonomske moći
poljoprivrednih proizvođača. Mi ćemo
ponuditi kao i uvek potpunu saradnju poljoprivrednicima i kompletnu
pomoć tokom celog vegetacionog perioda. Sve ono što nastane kao eventualno problem naši stručnjaci će to
rešavati. Pratićemo šta se događa u
Prof. dr Miroslav Malešević
proizvodnji i reagovati tokom celog
vegetacionog perioda.
Institut ove godine obeležava 75
godina postojanja i sigurno da ćemo
dati sve od sebe da se pokažemo u
najboljem izdanju - rekao je prof. dr
Miroslav Malešević.
U okviru savetovanja svoja izlaganja su imali Dr Vladimir Miklič, rukovodilac Odeljenja za uljane kulture ("I
prinos i kvalitet ulja naših hibrida"),
dr Miloš Vidić, rukovodilac Odeljenja
za soju ("Novim sortama do većeg
prinosa"), dr Đura Karagić, rukovodilac Odeljenja za krmno bilje ("Više krmnog bilja na našim poljima") i
prof. dr Đorđe Jocković, rukovodilac
Odeljenja za kukuruz ("Deset tona po
hektaru - realan cilj").
Semena suncokreta
ima dovoljno
- Na nivou Srbije u prošloj godini
ostvaren je prosečan prinos od skoro
2,7 tona, što je zaista odlično i među
najboljim evropskim prinosima. Sve
to govori da su agroekološki uslovi
Srbije izuzetno povoljni za gajenje
suncokreta i da ga treba više gajiti
pogotovo kad se ima u vidu da imamo jako dobro razvijenu prerađivačku industriju.
Ono što ta ko đe pred sta vlja mo
je su i re zul ta ti iz pro šle go di ne gde
REČ POLJOPRIVREDNIKA
Institut isprati celu našu
proizvodnju
Na savetovanju smo razgovarali sa Đorđem Nenadovićem, farmerom iz Sremske Mitrovice.
U kojoj meri Vam u poljoprivrednoj proizvodnji pomaže ovo savetovanje Instituta?
- Pu no nam zna či jer uvek
ču je mo od na ših struč nja ka nešto no vo, da ju nam sa ve te kako, kad i šta da ura di mo, ko ja
se me na da ko ri sti mo, a na še
je da ka že mo šta mi že li mo da
po stig ne mo u na šoj pro iz vodnji. Uglav nom mi iz ra zi mo svoju že lju, oni nam da ju sa ve te
i ro ko ve se tve, iz bo ra se me na
i dru go. Ta ko đe, In sti tut pra ti
na šu ce lu pro iz vod nju. Kon kret-
4
Učesnici savetovanja
Đorđe Nenadović
no kod me ne pra te pro iz vod nju
krm nog bi lja i pro iz vod nju kuku ru za, od iz bo ra se me na pa do
ber be, ko še nja i si la že. Da kle,
is pra te kom plet nu pro iz vod nju
- ka že Ne na do vić.
Dr Vladimir Miklič
su na ši hi bri di i u Sr bi ji i u Ru muni ji i svu gde gde su se ga ji li po kaza li za i sta od lič ne re zul ta te, i ovi
kla sič ni, i ovi no vi ji. Do bi li smo prvi put i pri no se od pre ko 6 to na u
ogle di ma što ni smo ni kad ima li. To
je ap so lut ni re kord sa no vim hi bridom NS Fan ta zi ja. Ima li smo i ja ko
uspe šnu se men sku pro iz vod nju tako da smo pri pre mi li do volj ne ko liči ne se me na.
Predstavljamo osam novih hibrida, nove genetike a od toga pet su
klasičnih - NS Novak, NS Fantazija,
NS Oskar, Gigant i Orfej i u grupi Clearfield hibrida otpornih na herbicide
iz grupe imidazolinona pored Rimija
PR tu su sada Pegaz i Maestro, dva
potpuno nova hibrida. Najveća novina od svih jeste jedna sasvim nova
tehnologija, otpornost na herbicide iz
grupe sulfonil urea sa aktivnom materijom tribenuron metil. Zato sada
preporučujemo preparat Ekspres 50
jer se možemo boriti i protiv takvih
korova kao što je palamida. Mi smo
jedina kompanija u svetu koja radi
na obe ove tehnologoije i već od ove
sezone proizvođači mogu da probaju
sve te novitete i da vide koje su to
prednosti. Naravno, ništa nije GMO,
sve je klasičan proces selekcije.
Imamo puno novina i očekujemo
da će se ti novi hibridi potvrditi i u
praksi već u ovoj sezoni.
Što se tiče agrotehničkih mera
kada je suncokret u pitanju, to je
poštovanje plodoreda, što uvek moramo da naglasimo, iako je to opšte
poznato. Ne sme se suncokret nikada gajiti u nekom užem plodoredu od
četiri-pet godina niti bar dve-tri godine iza soje ili uljane repice zbog bolesti, jer nikada ne znamo da li će se
ponoviti 2005. godina, ili neće. A ako
se poseje na vreme, negde u prvoj
dekadi aprila u nekom sklopu koji je
optimalan i da se da barem neka količina đubriva, jer kod nas se još uvek
slabo đubri, onda ovi vrhunski prinosi
zaista mogu da se realizuju.
Preporuke od naših hibrida za setvu su, pre svega, Duško, Sremac,
Novosađanin, Baća, od ovih iz Clearfield grupe to je Rimi PR, a od novih
hibrida izdvojiću NS Oskar, NS Fantazija i Gigant, koji je u sortnim ogledima Ministarstva pre dve-tri godine
bio ubedljivo najbolji od sve konkurencije koja je tada bila prisutna. Semena ima dovoljno i ono je odlično
jer smo imali odličnu sezonu iza nas
- rekao je dr Vladimir Miklič, poželevši Sremcima dobar rod.
Kvalitetan
sortiment soje
- Soja zadnjih nekoliko godina zauzima značajne površine i svrstala se
u red vodećih ratarskih kultura u našoj zemlji, naročito u Vojvodini, gde
se seje na oko 150.000 hektara, dok
je u Srbiji to preko 160.000 hektara.
Mislim da će i u predstojećoj setvi biti
slično, mada je jesenas posejano nešto više pšenice. Prethodna godina je
bila nepovoljna za soju, niski prinosi, najniži u ovih prvih 12 godina 21.
veka, ali ipak mislim da su se ljudi
navikli na soju i da ove godine neće
biti velikih odstupanja u odnosu na
prošlu. Lično mislim da se u Vojvodini ne može mnogo više povećavati
površina pod sojom.
Institut je u mogućnosti da ponudi
veoma raznovrstan i kvalitetan sortiment soje. Naš trenutno aktuelni
sortiment je komponovan tako da su
u njemu inkorporirane i one starije,
klasične sorte, zatim sorte koje su u
ekspanziji i sve više se šire, novije
sorte i, čak, i najnovije sorte koje će
se po prvi put naći na njivama naših
poljoprivrednih proizvođača. Vama
Dr Miloš Vidić
je poznato da u našim agroekološkim uslovima to su uglavnom sorte
prve, druge i nulte grupe zrenja. Od
tih klasičnih sorti to su Sava, Balkan
iz prve grupe zrenja, a u poslednje
vreme širi se sorta Viktorija. Kod druge grupe zrenja imamo starije sorte
Vojvođanka i Venera, ali novije sorte Trijumf i Rubin polako potiskuju
ove starije i šire se sve više. U nultoj
grupi zrenja imamo standardne sorte Valjevku i Galinu, ali od ove godine će po prvi put u proizvodnju ući
na nešto manjim površinama jer su
ograničene količine semena sorte NS
Zenit. Jedna izvanredna sorta iz prve
grupe zrenja će se takođe po prvi put
naći ove godine u širokoj proizvodnji
a to je NS Maximus koja je pokazala
izvanredne rezultate u trogodišnjim
ogledima na većem broju lokaliteta u
Vojvodini.
Ne smemo zaboraviti ni vrlo rane sorte, koje se doduše malo seju
kod nas, i to su uglavnom naše izvozne sorte koje prodajemo na severu
Evrope. To su sorte kratke vegetacije
koje se kod nas mogu gajiti u slučaju neke okasnele redovne setve zbog
raznoraznih problema koji mogu u
proleće nastupiti, ili se seju kao drugi
usev, čak i posle pšenice, ali najčešće
posle graška i ječma. To su sorte Fortuna, Merkur i najranostasnija sorta
Favorit - rekao je dr Miloš Vidić.
D.Ćosić
22. februar 2013.
ANALITIKA
AGRAR SRBIJE U SUSRET EVROPSKIM INTEGRACIJAMA I AGRARNOJ POLITICI EU
Finansiranje
poljoprivredne proizvodnje
Piše: Branislav Gulan
F
inansiranje poljopivredne proizvodnje predstavlja u ovom
trenutku najznačajniji problem
poljoprivredne politike, polazeći od
činjenice da ni jedna ekonomska
delatnost ne može imati valjane
performanse ako pitanje njenog finansiranja nije adekvatno rešeno. U
dosadašnjem periodu država se pokazala kao odlučujući faktor u kreiranju monetarno - kreditnih mera
i bila je osnovni činilac u politici finansiranja srpske poljoprivrede.
U izgradnji, funkcionisanju i razvoju sistema finansiranja poljoprivrede u tržišnim uslovima, država bi
trebalo da obezbedi: funkcionisanje
integralnog tržišta na celom srpskom privrednom prostoru; razvojnu orijentaciju i koncept ekonomske politike u saglasnosti sa stanjem, ograničenjima i potencijalnim
mogućnostima uključivanja Srbije
u međunarodne privredne tokove;
sprovođenje ekonomskih reformi
i postizanje opšte stabilnosti tržišta i povećanje kupovne moći stanovništva; svojinsku i upravljačku
transformaciju privrednih društava;
razvoj i osposobljavanje poslovnih
banaka, osiguravajućih društava i
penzionih fondova kao institucionalnih, potencijalnih investitora preko
kojih bi se objedinjavala sredstva
i obavljalo finansiranje poljoprivrede. U investicionoj politici prioritet
trebalo bi da imaju programi koji
obezbeđuju ekonomičnu proizvodnju, rentabilnost i profit, kao i da
ispunjavaju kriterijume u eliminisanju deficita, povećanju izvoza i
oživljavanju sela. To su tri kriterijuma koji bi trebalo da budu osnova
za određivanje prioriteta.
Pored sredstava iz budžeta Republike Srbije namenjenog poljoprivredi koji ima svoju ulogu u podsticanju proizvodnje, poljoprivreda
bi trebalo da učestvuje u ukupnim
proizvodnim investicijama najmanje sa 20 odsto. Uz postojeće, u
poljoprivrednoj proizvodnji trebalo
bi koristiti hipotekarne i lombardne
kredite što bi, bez sumnje, povećalo
Omogućiti oslobađanje i plaćanje
od carinskih dažbina na uvoz
poljoprivredne mehanizacije
Pored sredstava iz budžeta Republike Srbije namenjenog poljoprivredi koji ima svoju
ulogu u podsticanju proizvodnje, poljoprivreda bi trebalo da učestvuje u ukupnim
proizvodnim investicijama najmanje sa 20 odsto - Zadruge se moraju osnivati na principu
da, pored uloženog udela, obavezno da postoji obezbeđeno jemstvo čime se stvara veća
sigurnost kod kreditiranja poljoprivrede
obim investicija i doprinelo bi većoj
odgovornost za namensko korišćenje sredstava.
Zadruge se moraju osnivati na
principu da, pored uloženog udela,
obavezno da postoji obezbeđeno
jemstvo čime se stvara veća sigurnost kod kreditiranja poljoprivrede.
Osloboditi zadruge plaćanja PDV-a,
za sve preuzete proizvode
od zemljoradnika na čuvanje
Mere za obnovu
reformisanog
zadrugarstva
Organizovanjem savremene poljoprivredne proizvodnje, prerade
i prometa u zadrugama i njihovim
savezima značajno se doprinosi
obezbeđenju prehrambene sigurnosti zemlje, jačanju robnih rezervi i većem izvozu poljoprivredno
- prehrambenih proizvoda. U tom
cilju neophodno je da se po hitnom
postupku donese novi zakon o zadrugama, koji je u dužem periodu u
formi nacrta.
U cilju veće efikasnosti u poslovanju zadruga i njihovih saveza u
tržišnim uslovima privređivanja, pored racionalne organizovanosti zadruga, neophodna je veća podrška
Vlade radi stvaranja stimulativnijih
uslova za rad zadruga. Brži razvoj
zadrugarstva razvojem i unapređenjem poljoprivredne proizvodnje i
prerade u zadružnim organizacijama i šire, zahteva donošenje adekvatnih mera poljoprivredne politike, od kojih su najvažnije:
• Polazeći od značaja finansiranja tekuće proizvodnje i investicija
u poljoprivredi potrebno je da se u
Republici dugoročno reši sistem finansiranja poljoprivrede u skladu
sa specifičnostima ove delatnosti.
Od posebne je važnosti obezbediti
stalne i realne izvore sredstava za
finansiranje tekuće poljoprivredne
proizvodnje, kao i neophodna investiciona ulaganja u poljoprivrednu
mehanizaciju i opremu za prerađivačke pogone, osnovno stado i dugogodišnje zasade.
• Merama poljoprivredne politike
trebalo bi da se obezbedi da državni
podsticaji budu usmeravani preko
zadruga za sva registrovana i neregistrovana porodična gazdinstva
koja ugovaraju proizvodnju i nabavku inputa preko zadruga.
• Preko nacionalne službe za zapošljavanje treba obezbediti sufinansiranje dela ličnog dohotka za
sva lica zaposlena u zadrugama na
poslovima sa posebnom odgovornošću, ili ceo iznos godišnjeg ličnog
dohotka prilikom prvog zapošljavanja.
• Izmenama i dopunama Zakona
o carinama omogućiti oslobađanje
i plaćanje od carinskih dažbina na
uvoz poljoprivredne mehanizacije
i opreme, semena, sadnog materijala i priplodne stoke (koje se ne
proizvode u zemlji) za potrebe zadrugara i zadruga.
• Poreskom politikom treba stimulisati razvoj zadrugarstva i poljoprivredne proizvodnje u brdsko-planinskim regionima. Pored postojećih
poreskih olakšica, treba osloboditi
zadruge poreza na dobit, ukoliko
ga ulažu u svoj razvoj, a takođe potrebno je poreskim olakšicama stimulisati promene proizvodne strukture u skladu sa ekološkim, tržišnim
i ekonomskim kriterijumima.
• Merama poreske politike potrebno je osloboditi zadruge plaćanja PDV-a, za sve preuzete proizvode od zemljoradnika na čuvanje,
skladištenje ili preradu, do prodaje
kupcu.
• Zadruge i njihovi savezi treba
da budu oslobođeni plaćanja takse,
prilikom osnivanja, kao i ugovora
o osnivanju, a potrebno je ispitati
mogućnosti oslobađanja takse pri
registrovanju pogonskih mašina i
opreme, koja se koristi u primarnoj
proizvodnji i preradi.
nik, jedno lice. Ako nijedan od naslednika ne bi ispunjavao propise
ovim Zakonom, nasleđivanje bi se
odložilo sve dok se ne nađe lice
koje bi preuzelo to zemljište. Vlasnika neobrađenog poljoprivrednog
zemljište potrebno je oporezovati
nekoliko puta više u odnosu na postojeću poresku tarifu.
• U duhu Zakona o zadrugama
neophodno je obezbediti kadrovske i materijalne pretpostavke radi
sprovođenje dosledne zadružne revizije. Zadružna imovina mora da
ostane u vlasništvu zadruga i ne
može da se transformiše u državno
vlasništvo.
• Radi brže obnove i reformisanja zadrugarstva i njihovih saveza
potrebno je preduzeti odgovarajuće
mere na primeni Zakona o vraćanju
oduzetog zemljišta, oslobađanjem
zemljoradničkih zadruga obaveza
plaćanja naknada bivšim vlasnicima. U primeni Zakona o vraćanju
zadružne imovine zadrugarima i Zakona o svojinskoj transformaciji, za
preduzeća u čijim su nastajanjima
učestvovale i zadruge, a koja su u
međuvremenu privatizovana, država je dužna da zadrugama vrati pun
iznos procenjenih sredstava zadruga- ulagača.
Predlog subvencija
i finansijskih podsticaja
Brže proizvodno i tehnološko
prestrukturiranje
poljoprivredne
proizvodnje u pravcu veće tržišne
orijentacije, racionalizacije, specijalizacije, povećanja produktivnosti i
kvaliteta proizvodnje, ostvarivanja
ekvivalentnih ekonomskih uslova
poslovanja svih ekonomskih subjekata, međusobno i prema uslovima u drugim privrednim oblastima, obezbeđivanja stabilnog rasta
i razvoja proizvodnje, snabdevanja
domaćeg tržišta i izvoza, zahtevaju
odgovarajuće instrumente direktne
i indirektne, materijalno - finansijske podrške proizvođača na jedinstvenim osnovama.
Nacionalnim programom poljoprivredne proizvodnje, na dugoročnoj
osnovi, potrebno je definisati vrstu
proizvodnje, njen obim, strukturu i
kvalitet uvažavajući agroekološke i
proizvodne potencijale na regionalnom nivou zavisno od veličine gazdinstva, kao i procenama o kretanju
tražnje na domaćem i međunarodnom tržištu. Merama poljoprivredne
politike bila bi obuhvaćena programom definisana proizvodnja uz selektivan i izdiferencirani pristup. U
skladu sa Nacionalnim programom
poljoprivredne proizvodnje, u prvoj godini primene zbog ograničenih mogućnosti, povećanja učešća
agrarnog budžeta u nacionalnom
budžetu, potrebno je odrediti prioritete u sistemu podsticaja poljoprivrede Srbije.
Kako poslednjih godina visina
sredstava u agrarnom budžetu beleži tendenciju relativnog i apsolutnog smanjenja (učešće agrarnog
budžeta u nacionalnom budžetu
smanjeno je u periodu 2004 - 2012.
godine sa 5,3 odsto na 2,2 odsto),
predlaže se da u 2013. godini učešće agrarnog budžeta bude pet odsto ukupne vrednosti nacionalnog
budžeta, a da u narednim godinama
taj udeo dostigne 10 odsto.
Nastaviće se
(Autor je član Odbora za selo
Srpske akademije nauka i umetnosti)
Stimulisati razvoj zadrugarstva
i poljoprivredne proizvodnje
u brdsko-planinskim regionima
• Izmeniti i dopuniti Zakon o nasleđivanju ili doneti Zakon o nasleđivanju poljoprivrednog zemljišta i
porodičnih gazdinstava. Osnovno
načelo izmena i dopuna važećeg
Zakona o nasleđivanju ili predloženog posebnog zakona je da poljoprivredno gazdinstvo, po pravilu,
može naslediti samo jedan nasled-
22. februar 2013.
5
SAVETI STRUČNJAKA
Stanje nitrata i vlage u zemljištu,
prihrana i nega strnih žita
Prof. dr Miroslav Malešević,
doc. dr Goran Jaćimović,
dipl. inž – master Vladimir Aćin,
prof. dr Branko Marinković,
prof. dr Jovan Crnobarac,
doc. dr Dragana Latković
Institut za ratarstvo i povrtarstvo,
Novi Sad
Univerzitet u Novom Sadu,
Poljoprivredni Fakultet
M
eđu elementima mineralne
ishrane azot ima najvažniju ulogu u povećanju prinosa strnih žita. Osnovni je elemanat
u građi aminokiselina i belančevina, ulazi u sastav nukleotida, amida, vitamina i hlorofila, te indirektno
učestvuje i u procesima fotosinteze.
Veoma značajno utiče i na usvajanje
drugih elemenata mineralne ishrane.
Usled veće količine N unetog pojedinačno ili u nepravilnom odnosu
prema fosforu i kalijumu, dolazi do
izmena u građi stabljike koja postaje „nežna“ i poleže. Pravilna ishrana azotom važna je u toku celog
života biljke. Usvajanje N kod strnih žita počinje već od faze dva lista
(ukorenjavanje), a završava se u fazi
formiranja ili u početku nalivanja zrna. Optimalne količine, blagovremena i izbalansirana N-ishrana posebno
je važna u periodu formiranja klasa i
diferencijaciji klasaka u klasu, dakle
već u fazi bokorenja i vlatanja. Prekomerna upotreba N kod strnih žita
izaziva izduživanje svih tkiva, pojačava bokorenje, produžava vegetaciju i slabi otpornost prema nepovoljnim biotičkim i abiotičkim činiocima.
Suvišak N utiče i na veću potrošnju
vode, što se u kasnijim fazama razvića, pri suvom vremenu, može negativno odraziti na prinos.
Đubrenje azotom u odnosu na
fosfor i kalijum je specifično, pošto
je mineralni - pristupačni oblik N za
biljke iz zemljišta sa jedne strane
podložan gubicima u vidu ispiranja
(zbog svoje mobilnosti u zemljištu)
i denitrifikaciji, a sa druge strane
povećanju sadržaja usled mineralizacije organske materije zemljišta.
Nitratni jon je preovlađujuća forma
pristupačnog azota u zemljištu tipa
černozem, a takođe i u većini drugih tipova zemljišta, jer se u aerobnim uslovima u zemljištu amonijačni jon brzo transformiše u nitratni.
Za razliku od azota, pomeranje P i
K u zemljištu pod uticajem padavina
je beznačajno, jer se oba elementa
vezuju za adsorptivni kompleks zemljišta.
Vreme primene N zavisi od količine koju treba uneti, agroekoloških
uslova i sorte. U umereno-kontinentalnom klimatu, pri godišnjim količinama padavina od oko 600 mm, na
normalnim tipovima zemljišta, deo
N unosi u jesen pre osnovne obrade
zemljišta. Ovako unet N se delimično
koristi u toku jesenjeg dela vegetacije žita. Drugi deo N se unosi krajem
zime, tokom februara i marta u vidu prihranjivanja, pri čemu unošenje
N treba okončati do faze vlatanja.
Postoje i mogućnosti prihranjivanja
preko lista u fazi klasanja, pri čemu
folijarna primena N daje bolje efekte
u sušnim godinama, kada je efekat
primenjenih čvrstih đubriva obično
slabiji.
Osim azota unetog đubrivima
(organskim i mineralnim), biljke se
snabdevaju azotom iz zemljišta, koji
se nalazi u zoni korena kao rezerva
i azotom ugrađenim u organsku materiju zemljišta, a koji će se mineralizovati tokom vegetacionog perioda. Za određivanje potreba biljaka
za azotom u poslednjih 20-ak godina
najčešće se koristi metoda rezidualnog azota, tzv. N-min metoda.
Pomoću ovog postupka potrebna doza azota određuje se na osnovu količine mineralnog N u zemljištu pre
setve odnosno osnovnog đubrenja,
mineralizujuće sposobnosti zemljišta i potreba useva u toku vegetacije. Za primenu N-đubriva u našoj
zemlji prihvaćen je u osnovi koncept
N-min metode preuzet iz Nemačke
(Wehrmann i Scharpf, 1979). Ranih
90-tih godina 20 veka u našoj zemlji
N-min metoda je prihvaćena u Sistemu kontrole plodnosti zemljišta i upotrebe đubriva za referentnu metodu za primenu N-đubriva u
biljnoj proizvodnji. Osnovu N-min
metode prema Scharpf-u i Wehrmann-u čini određivanje: a) rezervi
rezidualnog azota u profilu zemljišta u zoni rasprostiranja korenovog
sistema rano u proleće (Nrezid.), b)
mineralizujuće sposobnosti zemljišta u vegetacionom periodu gajenog
useva, merene na ugaru, bez đubrenja (Nmin), c) usvojenog N biološkim
prinosom (Nu) i d) potreba gajenog
useva za azotom (Nđ), koja se izračunava iz razlike ukupnih potreba
useva za N umanjenih za zbir rezerve rezidualnog azota i mineralizuju-
će sposobnosti zemljišta. Na osnovu
ovih elemenata, osnovna jednačina
za potrebe N đubrenja po N-min metodi je: Nđ = Nu – (Nrezid. + Nmin). Egzaktna primena N đubriva na osnovu
njegovog sadržaja u zemljištu i potreba useva, tj. na osnovu lokalno
modifikovane N-min metode i primenom brojnih korekcionih faktora,
primenjuje se i u mnogim evropskim
zemljama.
Smatra se da je količina mineralnog azota (uglavnom nitratnog
- NO3-, ili zbir NH4+ +NO3- -N) u zoni
korenovog sistema određena predhodno gajenim usevima, primenom
N đubriva za predhodne kulture, mineralizovanim azotom iz organske
materije, načinom korišćenja žetvenih ostataka, vremenskim uslovima
do momenta uzimanja uzoraka i dr.
Dakle, količina mineralnog azota u
datom momentu predstavlja sintezu
dejstva svih tih faktora, i umesto da
se meri učinak svakog od njih pojedinačno, određuje se posledica njihovog zajedničkog dejstva – rezerva
rezidualnog azota.
Količina stvorenog rezidualnog
azota u proleće je vrlo promenljiva,
a zavisi od plodnosti zemljišta, količine zaoranih žetvenih ostataka i sadržaja organske materije u zemljištu,
preduseva i njegovog prinosa i đubrenja azotom, osnovnog đubrenja
i klimatskih faktora, što znači da je
specifična za svaku parcelu. Ona
takođe zavisi od tipa zemljišta, načina njegovog iskorišćavanja (sistema
obrade), temperature, vlažnosti i sadržaja vode u zemljištu. Maksimalna mineralizacija u našim uslovima
je krajem maja ili početkom juna, u
zavisnosti od vremenskih uslova. Tokom leta, usled nedovoljne vlažnosti
i visokih temperatura mikrobiološka
aktivnost se smanjuje, da bi u septembru postigla drugi (niži) maksimum. Veliki uticaj rezidualnog azota
na prinos uslovljava da količina N iz
đubriva za postizanje maksimalnog
prinosa bude lokalnog karaktera,
odnosno da na istoj parceli varira
od godine do godine u zavisnosti
od klimatskih uslova. U planiranju
visine prinosa i količina hraniva značajnu ulogu treba da imaju i količine zimskih padavina i raspored
N-min u zemljišnom profilu.
STANJE NITRATA I VLAGE
U ZEMLJIŠTU I PREPORUKE
ZA 2013. GODINU
Ove
godine
prihranjivanje
strnih žita (prvenstveno pšenice) biće delikatnije u odnosu na
prethodne godine, uglavnom zbog
povoljnih uslova za bokorenje i mogućeg prevelikog sklopa. Zato posebno apelujemo na potrebu vršenja analize zemljišta na sadržaj
mineralnog azota, a postupak izračunavanja doza azota mora uzeti
u obzir relativno dobru razvijenost
useva. Ove godine strna žita su ušla
6
u zimski period u veoma dobrom
stanju. Gotovo 80% useva je u različitim fazama bokorenja (1-4 bočna
izdanka), oko 10% je u fazi pojave
trećeg lista, dok je samo oko 10% u
fazama 1-2 lista. Odavno žitna polja
nisu izgledala kao u jesen 2012. Tek
na ponekoj njivi biljke su pokazivale
simptome žućenja ili gubitka intenzivno zelene boje, a štete od lisnih
vaši, sitnih glodara ili od divljači su
zanemarljive. Međutim, pošto je zima tek počela i teško se može predvideti kakav će biti njen tok, biće
još iskušenja za sva strna žita. Tek
početkom aprila 2013. biće moguće oceniti pravi potencijal za prinos
žita, jer je to period kada započinje
porast u stablo (vlatanje) i kada će
biti jasno koliko će se klasova formirati, koliko će biti klasića u klasu, te
koliko će biti efikasno prihranjivanje
i mere zaštite.
Vremenski uslovi tokom jeseni
omogućavali su kvalitetnu setvu, dobro nicanje i relativno brz prolazak
početnih faza porasta. Bokorenje
je rano započelo, tako da danas na
terenu imamo i veoma guste useve kojima će biti potrebna dodatna zaštita sredstvima za regulaciju
rasta. Toplo zemljište i prve kiše u
drugoj dekadi oktobra obnovile su i
aktivnost mikroorganizama u zemljištu. Tokom prethodne letnje suše u
2012. vlažnost zemljišta padala je
ispod tačke venjenja biljaka, čime
je i rad mikroorganizama bio veoma
ograničen. Sa aspekta priprema za
šta od 50 do 70 cm dubine. Jasno se
vidi iz tabela da su dublji slojevi još
uvek suvi, odnosno potrebno je još
oko 150-200 l/m2 padavina kako bi
se navlažili i donji slojevi (60-150
cm). Tek to bi bila garancija da su
zalihe zimske vlage dovoljne i dobre,
te i da se nastavak vegetacije žita,
ali i zasnivanje jarih useva može
očekivati bez većih ograničenja.
U proizvodnji strnih žita prvo je
na redu prihranjivanje, koje će kao
što smo istakli biti nešto delikatnije zbog mogućeg prevelikog sklopa.
Kada prihraniti? Pravo vreme za
prvo prihranjivanje je od 10. II do
5. III, u zavisnosti od vremena setve. Usevi iz ranih rokova imaju veću
potrebu za N i za njegovom ranijom
primenom. Zato ranije zasejane useve treba ranije prihraniti. U prvom
prihranjivanju treba uneti 60-80%
predviđenog N. Optimalno vreme za
drugo prihranjivanje je period 5-25.
III, kada treba uneti ostatak predviđene doze, 20-40%. Ovo važi i za
ječam i za tritikale. Drugo prihranjivanje je ujedno i korektivno, a svakako se mora obaviti pre početka
vlatanja.
Korekcije - dozu N u prihranjivanju treba prilagoditi i sorti. Sortama
kao što su NS-40S, Milijana, Arija,
Etida, Pesma ili Astra treba povećati
dozu N za 10% u odnosu na sorte
Simonida, Zvezdana, Gordana, Pobeda, Renesansa i Rusija. U odnosu
na ovu grupu sorti pažljivije treba
prihranjivati sorte Evropa 90, Dra-
prihranjivanje to je značilo da će u
zoni korena žita biti manje lakopristupačnog azota, što bi dalje značilo da će biti potrebno više azota iz
đubriva u periodu prihranjivanja.
Međutim, s kasnijim povećanjem
vlažnosti zemljišta došlo je do brze aktivacije mikroorganizama koji
obavljaju nitrifikaciju, odnosno mobilizaciju nitratnog azota. Padavina
međutim ipak nije bilo dovoljno da
se nadoknadi ogromni deficit vlage u
slojevima zemljišta od 0 do 150 centimetara.
Sta nje vla ge i sta tus ni tratnog azo ta kao i sva ke go di ne redov no se pra ti u In sti tu tu za ratar stvo i po vr tar stvo, kao i u veći ni po ljo pri vred nih sta ni ca na teri to ri ji AP Voj vo di ne. Pre li mi nar ni
po da ci iz na red nih ta be la uka zu ju
da je mo bi li za ci ja ni trat nog azota ipak bi la do bra. To po tvr đu ju i
po da ci iz po ljo pri vred nih sta ni ca
Som bor i Ki kin da. Me đu tim, konač ne ana li ze ko ja će bi ti osnova za pri hra nji va nje, bi će go to ve
po čet kom fe bru a ra. Iz pri ka za nih
po da ta ka se uoča va da su naj razvi je ni ji use vi iz ra nih ro ko va setve već usvo ji li 40-60 ki lo gra ma
azo ta (raz li ka u su mi iz me đu 1.
i 5. ro ka se tve na Rim skim Šanče vi ma). O ovoj či nje ni ci se mo ra
vo di ti ra ču na pri li kom iz ra ču na vanja do ze N za pri hra nji va nje.
Rezerve vlage - Padavine od X
do kraja XII prokvasile su sloj zemlji-
gana i Ljiljana. Njima treba za oko
10% niža doza N. Razlike između
sorti treba poštovati. Zanemarivanje
razlika može prouzrokovati gubitke u
prinosu i u kvalitetu zrna.
Važan korektivni faktor je i gustina useva. NS sorte pšenice daju vrhunske prinose pri sklopu od 450 do
500 biljaka po m2. Neke od njih daju
dobre prinose i pri manjim gustinama, ako su zasejane u ranijim rokovima setve. Svaka sorta ima svoju
optimalnu gustinu, odnosno specifičan odnos između tri glavne komponente prinosa: broja klasova po m2,
broja zrna u klasu i mase 1000 zrna.
Gušće useve (preko 500 biljaka po
m2, tj. više od 60 biljaka na jedan
dužni m) treba prihraniti sa 10-15%
manje N. Kod ređih useva, ispod 400
biljaka, doza N se može za isti %
uvećati. Kod pregustih useva (preko
600 biljaka po m2), jedini spas je primena regulatora rasta u fazama pri
kraju bokorenja (Modus, CCC i sl.).
Tako će se biljke osigurati od ranog
poleganja, jer ovi preparati skraćuju
donje internodije.
Zaštita useva morala bi biti kompletna i stručnija jer će bujni usevi
donositi specifične probleme (intenzivnija pojava bolesti i sl.). Problematiku zaštite uvećava i količina nedeklarisanog semena koja je jesenas
upotrebljena. Sve druge mere nege
će biti blagovremeno sugerisane kako bi rod 2013. bio što bolji, kvalitetniji i profitabilniji.
22. februar 2013.
REČ POLJOPRIVREDNIKA
ŠTA POLJOPRIVREDNICI KAŽU O ZAKONU O PODSTICAJIMA U POLJOPRIVREDI
Država shvatila značaj poljoprivrede
- S obzirom da je poljoprivreda poslednjih godina gotovo namerno i sistematski srozavana na najniže moguće
grane, sve što se danas nudi je samo mala nadoknada koja teško može da pokrije sve ono što je uništeno
– kažu sremski poljoprivrednici
U
ovom broju „Sremska poljoprivreda“ svojim čitaocima poklanja tekst Zakona o podsticajima
u poljoprivredi i ruralnom razvoju koji
je, na inicijativu Ministarstva poljoprivrede, љumarstva i vodoprivrede, a
na predlog Vlade Srbije, usvojila Narodna skupљtina 30. januara ove godine. To je bio i povod da sremski poljoprivrednici za naљ list iznesu prve
utiske o osnovnim odredbama zakona sa kojima su se do sada delimično
upoznali.
Dragan
Kličković,
Laćarak
- Koliko vidim,
Vlada
je taj Zakon
pompezno najavila, a iz iskustva znamo
da kada se tako radi, obično realizacija
bude slaba. U
proteklih nekoliko godina poljoprivrednici su često
bili, da tako kažem, varani, pa zbog
toga ne mogu reći da sam i ovaj put
optimista.
Доо ветеринарска
станица
САВА СРЕМ
Uroš
Mitrović,
Voganj
- Ideja u suštini nije loša.
Mislim da je za
početak bitno to
da je Vlada konačno
shvatila
da je poljoprivreda suštinska grana
razvoja u Srbiji. Isto tako mislim ni da
suma od 6.000 dinara po hektaru nije
mala i jedina zamerka bila bi to što
je podsticaj limitiran na 100 hektara.
Ipak, ostalo je da sačekamo da primena krene, pa ćemo onda i suditi.
propala i mislim da je prodaja zemlje
strancima dokaz da ništa više nije „na
svome mestu“. Sa jedne strane se
podstiču domaći, a sa druge domaće
se prodaje strancima. Tu i nema mnogo logike
Milisav Savić,
Radenković
- S obzirom
da je poljoprivreda poslednjih
godina
gotovo
namerno i sistematski
srozavana na najniže
Piše:
Dr vet. med.spec.
Sava Šarac
P
orođaj predstavlja završnu fazu
graviditeta i ujedno njen najosetljiviji i najrizičniji trenutak, kako
za plotkinju tako i za mladunče. U zavisnosti od vrste životinja, razlikuje se
priprema i praćenje porođaja, a razlike
postoje čak i unutar rasa. Velika razlika
u pripremama i praćenju toka porođaja
postoji i u nivou stočarske proizvodnje.
Ekstenzivno i poluintezivno stočarenje,
ostavićemo po strani iz razumljivih razloga, jer stvarnost i budućnost pripada
intezivnom stočarstvu.
Da bi sistematično prišli problemu,
moramo da se osvrnemo na nekoliko
vrlo bitnih aspekata.
Zdravstveno stanje mora biti pod
kontrolom stručne službe saglasno
statusu grla i rasi.
Objekat u kojem se obavlja porođaj (porodilište) mora biti čisto, dezinfikovano, suvo, prilagođeno plotkinji
i zagrejano (objekat od 24 do 28 stepeni Celzijusa, dok prostor za prihvat
prasadi 30 do 33 stepeni Celzijusa).
Držalac ili stočar mora da bude
edukovan i pripremljen, u smislu da
je u posao uveden od nekog stručnog
ili iskusnog lica, jer njegova blagovre-
22. februar 2013.
- Iako živim u gradu, bavim se poljoprivredom i mali sam proizvođač.
Mislim da je Zakon dobro somišljen
- Mislim da
je još uvek rano
o tome govoriti,
ako ako je verovati onome što
je rečeno i što
je u krajnjem zapisano u Zakonu, ne
može se reći da ideja nije dobra. Međutim, naša poljoprivreda je odavno
Лаћарак, 022/670-750, ул. 1. Новембар 266
Др. вет. мед. Радован Цикуша и Др. вет. мед. Ненад Раичевић
Сремска Митровица, 022/618-020, ул. Петра Прерадовића 80
Др. вет. мед. спец. Миленко Перић
Чалма, 022/685-600, ул. Победа 24
Др. вет. мед. Милорад Кевиљ
VETERINA
Nikola
Stojanović,
Sremska Mitrovica
jer upravo su manji proizvodjači ti koje treba zaštiti i pomoći. Ali, pored toga, potrebno je da prođe vreme da se
Zakon pokaže u praksi. Koliko znam
sredstva neće biti ispod pet odsto nacionalnog budžeta, što i nije toliko loše. Sad, drugo je
potanje da li je
dosta... Naravno da nije, ali je
ipak zadovoljavajuće, naročito
ako se poredi sa
prethodnim „podrškama“ koje su
bile i do pedeset
posto manje.
Dragan
Juzbašić,
Sremska
Mitrovica
Мартинци, 022/ 668-387, ул. Војвођанска 9
Др. вет. мед. спец. Сава В. Шарац
Лаћарак
moguće grane, sve što se danas nudi
je samo mala nadoknada koja teško
može da pokrije sve ono što je uništeno. Ja shvatam da je cilj ovde da se,
pre svega, pomogne manjim proizvođačima, ali to je na neki način nepravedno jer ima dosta onih koji imaju
preko 100 hektara, ali isto loše stoje
kao i mi sa manje.
Велики Радинци, 022/660-230, ул. Моше Пијаде 7
Др. вет. мед. Наташа Секулић
- Лечење
- Вакцинација
- Вештачко осемењавање
- Превентива
- Трихиноскопија
- Продаја пилића
- Сточна храна
- Премикси
- Лекови
Najosetljiviji
i najrizičniji trenutak
mena i stručna pomoć može da bude i
jeste jako bitna.
Sam čin porođaja, plotkinja „najavljuje“ ranije i do nekoliko dana. Primećuju se otoci, crvenilo vimena i genitalne regije. Životinja je tiša, manje
uzima hranu, a ukoliko ima prostirku,
skuplja je ispod sebe (pravi gnezdo ili
brlog), više leži. Bliženjem dana i sata
porođaja, te promene i manifestacije
se inteziviraju. Domaća svinja – krmača - nosi plodove 114 dana (prvi
dan se računa sutradan posle osemenjavanja ili priplođavanja) + - 7 dana.
Porođaj najčešće počinje noću, kada
je najtiše i najmirnije, kada je opasnost po mladunčad najmanja (atavistički poriv od divljih predaka).
Porođaj počinje otvaranjem grlića
materice, pucanjem vodenjaka (pre
ovog momenta ne treba i ne sme da
se vrši nikakva intervencija), pojačavaju se porođajne kontrakcije. Životinja najčešće leži na strani, opuštena
sa ubrzanim disanjem. Najčešće traje
od 2 do 6 časova, mada neretko može da traje i do 12 pa i 24 časa. Kod
produženih porođaja najčešće je potrebna intervencija stručne službe.
Pregled rukom i pomoć pri porođaju,
trebalo bi da se ukaže uoliko je došlo
do zastoja većeg od 2 časa, sa prisutnim intezivnim grčenjima plotkinje.
Ukoliko se pristupa pregledu, mora
da se uradi stručno sa maksimalnim
merama asepse i antisepse,odnosno
ispoštovati higijenu i pregled izvršiti
Objekat u kojem se obavlja porođaj mora biti čist, dezinfikovan,
suv, prilagođen plotkinji i zagrejan
dugom rukavicom (tako se čuva i plotkinja i lice koje inteveniše). Završetkom porođaja smatra se izbacivanjem
posteljica i prestankom porođajnih
kontrakcija.
Tokom porođaja potrebno je prasad prihvatati, sušiti ih, skraćivati
pupčanu vrpcu i tretirati pupak preparatima joda (u ovij fazi su vrlo česte infekcije preko pupčane vrpce).
Prihvaćenu prasad stavljati u pripremljen prostor i tek posle završenog
porođaja ih pustiti na podoj. Ostavljanje prasadi da slobodno šetaju i
sisaju, koliko je dobro ima i negativan efekat. Dobro je jer njihovo hvatanje za dojke ima pozitivan efekat
na hipofizu, prouzrokujući pojačano
lučenje hormona oxitocina, koji ima
efekat na pojačanje kontrakcija materice, brži porođaj, kao i na kvalitet i količinu mleka. Negativno je što
njihova borba za dojak i neprestalno kretanje uznemiruje plotkinju, te
dovodi do povremenih prekida toka
porođaja, praćeno priklještenjima i
ugušenjem mladunčadi jer je plotkinja tokom porođaja manje obazriva.
Sa vre me ne ra se do no se na svet
12 do 16 pra sa di te ških od 1,5
do 2,5 kg. Upra vo za to je dan od
osnov nih se lek cij skih pa ra me ta ra
mo ra da bu de broj mleč nih žle zda,
ne sme da ih bu de ma nje od 16.
Kod in te ziv nog sto ča re nja, pra vilnim for mi ra njem gru pa za pra še nje,
pod ba ci va nje pra sa di i ega li za ci ja
le ga la, pred u slov je eko no mič no sti
pro iz vod nje, od no sno omo gu ća va
plot ki nji da mo že da od ga ji 25 do
30 pra sa di go di šnje.
Da za klju čim - po ro đaj je vr lo
de li kat na i vi so ko so fi sti ci ra na faza sto čar stva ko ja je ujed no i ba za
uspe šno sti i eko no mič no sti. Mak simal nim tru dom, uslo vi ma i sa radnjom sa stru kom,ova vr lo bit na fa za
mo že po sta ti ru tin ska,pro fi ta bil na i
vr lo eko no mič na kao i sti mu la tivna. Pro gram zdrav stve ne za šti te i
pro fi lak se ko ji pra ti ovu pro iz vodnju je vr lo obi man i de li ka tan i bi će
sva ka ko pred met jed nog po seb nog
ra da.
Da bi olakšali sebi, a istovremeno izašli vama u susret, pozivamo Vas da nam se obratite
- kojim temama bi želeli da se
bavimo, odnosno da ih približimo i pokušamo da pojasnimo.
V.S. “Sava-Srem“
7
AKTUELNO
NAUČNO-STRUČNI SKUPOVI
NOVI SAD - NA POLJOPRIVREDNOM FAKULTETU
BEOGRAD • SITUACIJA NA TRŽIŠTU MLEKA
Pojačana kontrola Savetovanje
o
no
voj
se
tvi
mleka i farmi
Bila je to jedinstvena prilika za više od pet
stotina poljoprivrednika da prate aktuelna
predavanja iz oblasti ratarstva, tržišta, kao i
upotrebi sekundarnih sirovina za energetiku
Na superanalizu, samo u jednom danu, iz Srbije je poslato
hiljadu uzoraka
Prof. dr Milan Popović i doc. dr Dragana Latković
Sumnjivo mleko povlači se iz prodaje
D
ržavni sekretar u Ministarstvu poljoprivredu dr Dejan
Krnjajić izjavio je da će polovinom iduće nedelje biti poznati rezultati superanalize spornih uzoraka
mleka na prisustvo aflatoksina, koja
se obavlja u Holandiji, gde je referentna laboratorija EU. On je rekao
da u Srbiji postoji pet akreditovanih
laboratorija, ali da sve one primenjuju trijažnu metodu ispitivanja i
da se zbog toga sporni uzorci šalju
EU na dodatno ispitivanje.
Krnjajić je podsetio da su u utorak imali sastanke sa predstavnicima mlekara i da su sve serije sumnjivog mleka povučene iz prodaje,
kao i da je Ministarstvo poljoprivrede formiralo Radnu grupu koje će se
baviti temom mleka.
- Predstavnici mlekara dobili su
jasne smernice koji su to koraci koje
moraju sami da urade. To je povećana samokontrola, povećana kontrola sirovina i eliminisanje mleka
gde se dokaže prisustvo aflatoksina
M1 - rekao je Krnjajić. On je dodao
da će ove godine biti povećan broj
uzoraka mleka koji se ispituju i da
Aflatoksin M1
Materija aflatoksin M1 nastaje razvojem plesni najčešće
na žitaricama i voću, tamo gde
je vlažna klima i posle suša, a
pretpostavlja se da se u Srbiji
pojavilo na žitu. Dozvoljene doze u Srbiji su 0,05 mikrograma
po kilograma, ta doza dozvoljena je u EU.
će biti uveden monitoring prisustva
aflatoksina u hrani za životinje.
Krnjajić je podvukao da inspekcija trenutno kontroliše da li su sporni uzorci mleka povučeni sa tržišta,
kao i da će biti pojačana kontrola na
farmama i da se mleko neće prikupljati na farmama gde bude dokazano prisustvo ove materije.
Kako je izjavio v.d. direktora
Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Ivan Sočo, povećana koncentracija aflatoksina pronađena je kod
pojedinih proizvođača iz Srbije i po
dobijanju rezultata od referentne
laboratorije u Holandiji biće uništeno sve što je škodljivo.
- Radi se o proizvođačima iz Srbije, ali ne i o svim proizvodima svakog proizvođača. Sve što prelazi referentne vrednosti je povučeno ili je
izdat nalog za povlačenje iz prodaje
- rekao je Sočo. On je precizirao da
postoje jasno propisani načini kako
se uzorak uzima i koje količine se
uzimaju i jasna obaveza da se uradi
superanaliza, što je i učinjeno.
- Povućićemo sve količine mleka
u kojem je pronađena veća koncentracija afla toksina i sačekaćemo rezultate superanalize evropski referente laboratorije, sve što
je zaista škodljivo biće uništeno
- podvukao je on. Sočo, međutim,
nije mogao da precizira kada se
mogu očekivati rezultati te laboratorije, jer, kako je objasnio, ona
mesečno obradi oko 50 uzoraka, a
iz Srbije joj je poslato u jednom
danu hiljadu uzoraka.
S. P.
SREMSKA MITROVICA
N
a Poljoprivrednom fakultetu
u Novom Sadu, 13. februara,
održano je naučno-stručno
savetovanje "Poruke minule godine
i nova setva". Bila je to jedinstvena
prilika za više od pet stotina poljoprivrednika da prate aktuelna predavanja iz oblasti ratarstva, tržišta,
kao i upotrebi sekundarnih sirovina
za energetiku.
Dekan fakulteta, prof. dr Milan
Popović, povodom održavanja savetovanja je izjavio:
- Svojim dolaskom poljoprivrednici iz okoline Novog Sada, Mačve i
Srema, kao i sa severa Bačke pokazali su da veruju u struku i nauku
i da računaju na nas u obavljanju
svojih poljoprivrednih poslova. Departman za ratarstvo i povrtarstvo
našeg fakulteta ima veliku mogućnost da ostvari punu saradnju sa
gazdinstvima, kao i da sve inovacije
u agrotehnici primeni u praksi - rekao je dr Popović.
Direktorka Departmana za ratarstvo i povrtarstvo, dr Dragana Latković, rekla je da su ratari na savetovanju svojim prisustvom do kraja
programa i pohvalama za izbor i realizaciju tema dali najveću moguću
ocenu ovom skupu.
Na Savetovanju su realizovane
sledeće teme: "Proizvodnja i tržište hrane u 2013. godini" - dipl.
ecc. Žarko Galetin, dir. Produktne
berze Novi Sad; "Suša i proizvodni
rezultati u 2012. godini" - prof. dr
Branko Marinković, Poljoprivredni
fakultet Novi Sad; "Stanje nitrata i
vlage u zemljištu, prihrana i nega
strnih žita" - prof. dr Miroslav Malešević, doc. dr Goran Jaćimović, dipl.
inž. – master Vladimir Aćin, Institut
za ratarstvo i povrtarstvo i Poljoprivredni fakultet Novi Sad; "Specifičnosti i greške u zasnivanju lucerišta" - prof. dr Pero Erić, prof. dr
Branko Ćupina, Polj. fakultet Novi
Sad; "Setva šećerne repe" - prof. dr
Branko Marinković, Poljoprivredni
fakultet Novi Sad; "Setva kukuruza
u očekivanim klimatskim uslovima"
- doc. dr Dragana Latković, prof. dr
Branko Marinković, Poljoprivredni
fakultet Novi Sad; "Razvoj i formiranje prinosa soje" - prof. dr Jovan
Crnobarac, Poljoprivredni fakultet Novi Sad i "Troškovi korišćenja
kukuruzovine kao izvora energije"
- prof. dr Vladislav Zekić, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.
Inače, među učesnicima savetovanja gotovo i da nije bilo savetodavaca iz poljoprivrednih stanica, koji
su, kao što je poznato, zaduženi za
kontakte sa domaćinima.
Održavanje Savetovanja pomoglo je 15 donatora, a u prezentaciji
roba i usluga u okviru "Setvenog izloga" učestvovalo je 25 izlagača.
D. Ć.
Novine svakom poljoprivredniku
Z
imsko predavanje – NS SEME
sortiment 2013.- koje je prošlog utorka održano u Sremskoj Mitrovici, privuklo je veliku
pažnju sremskih ratara. Redakcija
„Sremske poljoprivrede“ je iskoristila ovu priliku da svakom poljoprivredniku pokloni poslednje brojeve
„Sremskih novina“ i „Sremske poljoprivrede“ kao i poseban dodatak
– tekst Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Naša akcija je naišla na dobre
reakcije zadovoljnih poljoprivrednika, a mi nastavljamo sa poklonima, pa će tako već danas, ovaj broj
„Sremske poljoprivrede“ biti poklonjen svakom od učesnika 39. Sabora takmičara zemljoradnika Srema
u Sremskoj Mitrovici.
S. L.
8
Štand naše kuće: Poklon za svakog poljoprivrednika
Učesnici savetovanja
22. februar 2013.
RIVICA • ODRŽANI DVANAESTI DANI VINA
Sremačko vino,
vojvođanski brend
Ovogodišnje „Dane vina“ svečano je otvorio pokrajinski sekretar za privredu, zapošljvanje i ravnopravnost
polova Miroslav Vasin koji istakao da će pokrajinska administracija i dalje podržavati sve aktivnosti usmerene
na unapređenje vinarstva koje će u budućnosti postati najbolji vojvođanski brend
D
vanaesti po redu rivički
„Dani vina“ koji su ove
godine okupili oko sedamdesetak izlagača iz čitave
Srbije, još jednom su potvrdili
čvrstu rešenost iriške lokalne
samouprave da razvoj ove male
sremske opštine veže za razvoj
vinarstva, voćarstva i vinskog
turizma. I ove godine, najveću manifestaciju u čast vinu i
vinogradima u regionu, organizovali su uz pomoć prijatelja
i zaljubljenika u „rajsko piće“
Opština Irig, Mesna zajednica
Rivica i Zavičajno udruženje
„Fruškogorje“ iz Rivice.
Kako ističe predsednik Opštine Irig Vladimir Petrović, „Dani
vina“ predstavljaju poseban deo
svečanosti koje se počev od 14.
februara organizuju u čast velikog svetitelja i zaštitnika vina i
vinara Velikomučenika Trifuna.
- Mi smo bili, a i danas smo
vinski centar Srema, a to poMiroslav Vasin otvorio manifestaciju
tvrđuju i ovi naši „Dani vina“
koji iz godine u godinu pobudvanaestih „Dana vina“ koji su se,
đuju sve veće interesovanje mno- usled nedostatka prostora bili prinugobrojnih ljubitelja vina iz čitave đeni da se tiskaju na platou ispred
Srbije. Opština Irig je sve svoje ob- novosagrađenog rivičkog Doma kulnoviteljske pogone usmerila upra- ture, imali su priliku da probaju i prvo na razvoj vinarstva i voćarstva voklasne vruće čvarke i ostale đai u narednim godinama imamo vrlo konije čuvene sremske kuhinje.
ozbiljne planove koji će, ako se rePrema rečima Svetozar Brkić,
alizuju omogućiti obnovu čitave Op- predsednik Zavičajnog društva „Fruštine. U tom smislu naročito je zna- škogorje“ iz Rivice i uz doktora Iliju
čajno i to što smo nedavno rešili i Ćosića, profesora na novosadskom
pitanje „Podruma Irig“ čija je obno- Tehničkom fakultetu, jedan od pokreva poverena svima dobro poznatoj tača ove izuzetne manifestacije, od
„Vinariji Kovačević“, koja će u na- prvih „Dana vina“ do danas, Rivica je
rednom periodu u obnovu Podruma doživela preporod i jedno je od najuložiti preko 150 miliona dinara, sa aktivnijih sela u iriškom Fruškogorju.
ponosom ističe Petrović.
Zasadili vinograd,
a izniklo selo
- Čast i zadovoljstvo je posmatrati kako iz godine u godinu
„Dani vina“ napreduju u svakom
pogledu. Sve je više gostiju, sve
je više vinara, a paralelno sa tim
i organizacija postaje sve složenija i ozbiljnija. To je velika sreća
za sve nas koji smo ovu inicijativu pokrenuli, ali i veliki zalog
da istrajemo i dalje. Kada smo
rešili da krenemo u ovaj posao,
cilj nam je bio da afirmišemo naše Fruškogorje i da podstaknemo
mlade poljoprivrednike da se bave vinarstvom. U tome smo i uspeli jer iz godine u godinu raste
broj onih koji svoju budućnost
vide upravo u vinu. Sa obnavljanjem našeg vinogradarstva,
krenulo je da se obnavlja i selo
i danas mogu slobodno reći da
je Rivica jedno od najživljih sela
na obroncima Fruške gore, tako
da se slobodno može reći da smo
posadivši vinograde, omogućili našoj Rivici da ponovo iznike,
Brkić.
dobrih vina i vinara. Vinarstvo ima
perspektivu i ako budemo dobro
radili, upravo će vino uskoro postati naš najprepoznatljiviji brend,
istakao je Vasin.
Izlagalo oko 70 vinara
Vladimir Petrović
O tome koliki je ugled rivičkih
„Dana vina“ svedoči i podatak da je
ove godine svoje proizvode izlagalo
oko 70 vinara iz čitave Srbije. Neki
od njih su došli da budu viđeni, neki
da podele svoja znanja i nauče nešto novo, a neki da pokušaju da pomute slavu rivičkih vinara koji slove
za jedne od najboljih u Srbiji.
Neki su u svom naumu uspeli,
neki opet nisu, no bilo kako bilo,
Rivičani su protekle subote još jednom bili na vrhuncu zadatka, pokazavši da se entuzijazmom i ljubavlju
mogu ostvariti svi zacrtani ciljevi.
U kategoriji crvenih vina, prvo
mesto i pehar pripali su Savi Vojnoviću (merlot). Da pravi dobra
vina, potvrdio je i Savin „kaberne“
kojem je žiri dodelio srebrnu medalju, dok je bronza otišla „Malom podrumu dobrih vinara“ (merlot).
U kategoriji roze vina, zlatna medalja pripala je Zoranu Radojčiću,
dok je srebrni bio Steva Puzić.
U kategoriji belih vina, zlatna
medalja pripala je Vladimiru Pajiću, srebrni je bio Pavle Brkić, dok
je Jovan Ćirić zauzeo treće mesto.
Za apsolutnog pobednika dvanaestih rivičkih „Dana vina“, žiri
je proglasio Novicu Miljkovića iz
Sremskih Karlovaca.
S. Lapčević
Foto: M. Mileusnić
Vinarski dan
Ponos Fruškogorja
Pored prvoklasnog vina koje se
prodavalo po ceni od 200 do 300 dinara po litri, mnogobrojni posetioci
Vino vredno
svake hvale
Novica Miljković, apsolutni pobednik
Pokrajina podržva
sremske vinare
Nada Puzić
Đorđe Ćosić
Ovogodišnjim „Danima vina“, zadovoljan je i Rivičanin
Đorđe Ćosić, čiji je „Vranac“
ove godine jednu od pet zlatnih
medalja za kvalitet.
- Vinarstvom se bavim gotovo ceo život. To je bio posao
mog oca, ja sam tu tradiciju
nasledio od njega, a od mene
moj sin. „Dani vina“ su izuzetna
manifestacija, pre svega zbog
toga što su naša zaista prvoklasnog kvaliteta i zasigurno su
dostojna svake hvale, smatra
Ćosić.
22. februar 2013.
Svoja vina izlagao je i Vrdničanin Zvonimir Prislan koji se
vinarstvom bavi već pet godina. Kako ističe, najveći značaj
„Dana vina“ leži u činjenici da
se vinari međusobno upoznaju
i razmenjuju iskustva koja im
pomažu u daljem radu.
Sa Zvonimirom se slaže i
Nada Puzić, koja smatra da
„Dani vina“ iz godine u godinu
potvrđuju ugled celokupnog iriškog vinogorja.
- Utisak je fantastičan. Gostiju je više nego prošle godine,
više je i vinara, u svom smo Domu kulture, a ni na prodaju se
ne mogu posebno požaliti. Ovo
je pravi vinarski dana i nadam
se da će iduća godina biti još
bolja, napominje Nada Puzić.
Ovogodišnje „Dane vina“ svečano je otvorio Pokrajinski sekretar za
privredu, zapošljvanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin koji
je sa oduševljenjem, probijajući se
kroz gomilu glasova veselih ljubitelja vina, istakao da će pokrajinska
administracija i dalje podržavati sve
aktivnosti usmerene na unapređenje vinarstva koje će u budućnosti
postati najbolji vojvođanski brend.
- Ovo je izuzetna manifestacija koja dokazuje koliko je bitno
brinuti o selima. Sa druge strane,
ovogodišnji „Dani vina“ označavaju i početak udruživanja više od
trideset vinara iz Gudurice i Rivice
što za cilj ima spajanje vojvođanskih vinarskih regiona u jedinstvenu celinu. Sve je više vinograda,
Veselo na Danima vina
Sava Jojić, Mačkov podrum
Iako ne izlaže svoje proizvode, na „Danima vina“ našao
se i Sava Jojić, prvi čovek nadaleko čuvenog „Mačkovog podruma“.
- „Dani vina“ su ponos i dika
našeg Fruškogorja i najbolji dokaz da se upornim radom može
mnogo postići. Oni su iznikli iz
entuzijazma i upornosti vrednih
Rivičana i drago mi je što oni i
danas imaju snage da istraju u
svom naumu. Što se tiče vinarije „Mačkov podrum“, kao što je
poznato, mi u Rivici ne izlažemo svoja vina, ali smatram da
se upravo ovakvim manifestacijama širi ugled fruškogorskih
vina, što van svake sumnje ima
pozitivne posledice i po nas veće proizvođače, rekao je Jojić.
9
GAZDINSTVA
LAĆARAK • U POSETI PORODICI ŠULJMANAC
Jedino u Srbiji seljaci radom propadaju
- Mi smo od poljoprivrednika postali seljaci, a sada ćemo od seljaka postati kmetovi. Kako god se koja
vlast menja, sve sve gore, ne samo seljacima, nego generalno svima u državi. Ne vidim budućnost, ne samo
u poljoprivredi, nego nigde, zato i ne znam kako i na koju stranu da usmerim svoju decu, a imam ih troje
– kaže Bogdan Šuljmanac iz Laćarka
I
ako je završio srednju ekonomsku
školu, Bogdan Šuljmanac, 37godišnji poljoprivrednik iz Laćarka,
nikada nije bio zaposlen u nekoj firmi,
nego je odmah nakon školovanja nastavio da se bavi porodičnim poslom,
kojeg je nasledio još od svog dede.
Zajedno sa svojim roditeljima držao je
i po 600 komada svinja, ali kaže da je
od tog posla ove godine odustao.
- Osim svinja, držali smo i krmače, bikove i krave, ali više ne planiramo da ulazimo u tu proizvodnju, jer
nije rentabilna. Trenutna cena svinja
je 160 dinara, a mene koštaju 230.
Najgore od svega je što niko ne može
da predvidi koliko će one koštati ove
godine, odnosno da li bi na njima imali ikakvu zaradu ili samo trošak. A u
poljoprivredi je veoma važno da se
planira proizvodnja, jer ne može se
ništa stvoriti za jedan dan. Međutim,
kod nas je politika države takva, da
seljaci radeći propadaju, a to nema
nigde na svetu, samo u Srbiji. Mi smo
od poljoprivrednika postali seljaci, a
sada ćemo od seljaka postati kmetovi. Kako god se koja vlast menja, sve
sve gore, ne samo seljacima, nego
generalno svima u državi. Ne vidim
budućnost, ne samo u poljoprivredi,
nego nigde, zato i ne znam kako i na
koju stranu da usmerim svoju decu,
a imam ih troje. Otac i ja radimo 70
jutara zemlje, većina od toga je naše,
a nešto uzimamo i u arendu. Imamo
kompletnu mehanizaciju, kombajn,
traktore, sve, a sezonski uzimamo i
10
Od ove godine prazna tovilišta
Dragiša Šuljmanac: Pamtim
i srećnija vremena u poljoprivredi
Bogdan Šuljmanac,
poljoprivrednik iz Laćarka
radnike da nam pomažu. Do sada smo
naše proizvode sa njive: soju, pšenicu
i kukuruz ulagali u svinje, ali od sada
ćemo da ih prodajemo. Prošle godine
sam uzeo sam traktor na kredit, ali
sad vidim da je bilo bolje da to nisam
radio. Sad se kajem, jer dospeva rata,
pa moram da lupam glavu kako ću i od
čega da je platim. Jer, od poljoprivrede se ne može živeti ako ste kreditno
zaduženi. Samo onaj ko nema nikakav kredit nekako sastavlja kraj sa
krajem i životari. Zato ću svoju decu
savetovati da se sklanjaju odavde i da
se nikako ne bave poljoprivredom –
razočarano priča Bogdan Šuljmanac,
dodajući da je godinama unazad imao
nadu da će biti bolje, ali da sada više
nije optimista.
Prema njegovom mišljenju, trenutno je dobro baviti se ratarstvom, jer
ti proizvodi imaju dobru cenu, dok se
svinjarstvo i govedarstvo loše kotiraju
i dodaje:
- Mislim da država greši što ne napravi neki drugoročan plan u oblasti
poljoprivrede. Ali, u Srbiji ne postoji
nikakva strategija, jer nijednog poljoprivrednika koji obrađuje zemlju nema
u resornom Ministarstvu. Tamo sede
samo oni koji se razumeju u teoriju, a
teorija i praksa su kao nebo i zemlja.
Bogdanov otac Dragiša Šuljmanac, koji ima 61 godinu, kaže da je
zapamtio i neka bolja vremena u poljoprivredi.
- To je bilo 70–ih godina, kada je bio
progres u celoj bivšoj Jugoslaviji. Ja
sam se 1977. godine podelio sa svojim
ocem, kupio 120 komada svinja i kada
sam ih prodao napravio sam zgradu od
30 metara. Bilo je mogućnosti da se
zaradi, bilo je više posla, više usluga.
Nekada je postojala mogućnost da se
sav repromaterijal uzme od zadruge,
pa posle, kad se seljak razduži, ostane
mu još dosta novaca. Međutim, toga
više nema. Takođe, problem je i to što
kod nas nema konkurencije i mi poljoprivrednici smo na neki način stalno
ucenjeni. A mi seljaci bi bili u stanju
da proizvedemo šta god treba i to ekstra kvaliteta, samo da za to dobijemo
adekvatnu cenu. Moji su se bavili poljoprivredom i sve ovo što sada imam
sam od njih nasledio. Da nismo dobili
zemlju od naših očeva i dedova, još
uvek bi bili sluge. Tako da u poljoprivredi neke perspektive nema. Nisam
optimista, ali neka vreme pokaže da
li sam u pravu – kaže Dragiša Šuljmanac, poljoprivrednik iz Laćarka.
tekst: S. Mihajlović
foto: M. Mileusnić
22. februar 2013.
GAZDINSTVA
ŠID
ADAŠEVCI • JOVICA STEPANIĆ, POLJOPRIVREDNIK
NA TRADICIONALNOM
„SREMSKOM SVINJOKOLJU I KOBASICIJADI“
Tretiraju nas kao azilante
Najbolji mesari
ekipe „Janjić“
- U novom zakonu za subvencije određeni su sve neki minimumi za nas, mada
ne znam zašto je to tako. Zašto nisu odredili nešto realno, nego samo minimalne
iznose? Zar trebamo mi seljaci opet da izlazimo na asfalt, da pravimo blokade
puteva, pa da se svaki dan taj iznos povećava za hiljadu dinara, kao što je to
bilo u prošloj Vladi – kaže Jovica Stepanić, poljoprivrednik iz Adaševaca
P
oljoprivrednik iz Adaševaca Jovica Stepanić kaže da su se poljoprivredom bavili njegov deda i
otac, a potom je posao na zemlji on
nasledio.
- Imam svojih 30 jutara i još deo
zemlje koji sam uzeo u zakup, tako
da sve ukupno radim oko 70 hektara. Imam svu potrebnu mehanizaciju,
porodica mi pomaže u tome. Imam
ženu i petoro dece, a u sezoni plaćam
i radnike. Supruga Dragana je 16 godina radila u mitrovačkoj „Dijani“, pa
od kako je fabrika
propala, posvetila
se i ona ovom poslu
zajedno sa mnom.
Ustajemo rano da
bi sve postigli i zimi
i leti u pola šest,
nemamo godišnji odmor, a ni bolovanje. Ali, i pored sveg tog žrtvovanja,
rada i truda, od poljoprivrede se u
ovoj našoj državi, ipak, teško živi. Nas
poljoprivrednike tretiraju kao azilante.
U ovom novom zakonu za subvencije
određeni su samo minimumi za nas,
mada ne znam zašto je to tako. Zašto nisu odredili nešto realno, nego
samo minimalne iznose? Zar trebamo
mi seljaci opet da izlazimo na asvalt,
da pravimo blokade puteva, pa da se
svaki dan taj iznos povećava za
hiljadu dinara, kao što je to bilo
u prošloj Vladi. Pitam se da li
su valjda taj ministar i njegovi
savetnici školovani da naprave
neki program koji treba da bude
dobar za nas poljoprivrednike, a
ne da sve uzmu od strane Vlade, kao što su to već uradili.
Jovica Stepanić,
poljoprivrednik
iz Adaševaca
22. februar 2013.
Malo su samo izmenili onaj deo koji
se odnosi na subvencije za krave, ali
sve ostalo su prekopirali od ranije. Za
konjare nisu dali nikakve olakšice, a
to bi mi značilo, pošto imam četiri grla
lipicanerske rase - kaže Jovica Stepanić, poljoprivrednik iz Adaševaca.
On i njegova porodica na 70 hektara uzgajaju pšenicu, kukuruz, šećernu
repu i soju. Osim toga, u svom domaćinstvu drže 80 ovaca, 20 krmača i 40
tovljenika, a takođe imaju i 70 košnica sa pčelama. Međutim i pored svega
toga, Jovica ističe da se od poljoprivrede teško može živeti.
- Ne može se reći od čega se danas bolje živi, da li od ratarstva ili od
stočarstva. Trenutno za stočarstvo
nije dobro vreme, to se vidi na osnovu cene žive vage stoke, a i po tome
što ja novac od ovaca i svinja koje
prodam sav dam za dažbine državi.
Imam registrovano gadinstvo, plaćam
redovno i penziono osiguranje, tako
da su mi izdaci veliki. Mislim da nama
koji plaćamo sve te obaveze država,
na neki način, treba izaći u susret, bilo
kroz mehanizaciju bilo kroz repromaterijal, ali eto, niko ne vodi računa o
tome – razočarano konstatuje Jovica,
a na pitanje da li je optimista i da li
veruje da će za poljoprivrednike doći
neka bolja vrema, samo uzdahne, odmahne rukom i kaže:
- Daj Bože, nadamo se, samo što
se već dugo nadamo, pa nam je i optimizam pri kraju.
tekst: S. Mihajlović
foto: M. Mileusnić
U brzom jedenju kobasica pobedio je prošlogodišnji
šampion Dušan Kulačanin, a u izradi najukusnije
sveže kobasice ekipa Gojka Šuše
Foto: D. Ćosić
Pobednička ekipa „Janjić“ iz Šida
N
a tradicionalnom „Sremskom
svinjokolju i kobasidijaci“,
koje je i ove godine održano
u Šidu, u organizaciji Turističke organizacije i SKUD „Jednota“, najbrži
u brzom klanju i obradi tovljenika
bili su takmičari iz Klanice „Janjić“:
Željko Devetak, Saša Bornjak i
Radivoj Grujić, „Agropapuk“ je bio
drugi, dok su treći bili članovi ekipe
MZ Gibarac. U brzom jedenju kobasica pobedio je prošlogodišnji šampion Dušan Kulačanin, a u izradi
najukusnije sveže kobasice ekipa
Gojka Šuše.
Inače, za takmičenje u brzom
klanju svinja i obradi mesa prijavljeno je bilo pet ekipa: Klanica
„Agropapuk“ iz Kukujevaca, ekipa
Mesne zajednice Gibarac, Klanica
„Janjić“ iz Šida, ekipa „Mitin mlin“ iz
Šida i peta prijavljena bila je ekipa
iz Slovenije „Janezi“.
Na izbor za najbolju suvu kobasicu doneto je 35 uzoraka, a prvo
mesto osvojio je Predrag Lemajić,
drugo Stevan Farkaš, dok su treće
podelili Mladen Lemajić i Branislav Vrabac.
S. M.
11
SAVREMENO VINOGRADARSTVO
Vinogradarstvo
na malim površinama
Prof. dr Nada Korać
Poljoprivredni fakultet Novi Sad
Departman za voćarstvo, vinogradarstvo,
hortikulturu i pejzažnu arhitekturu
List
Na svakom kolencu lastara se razvija po jedan list. Oni su raspoređeni
naizmenično (u cik-cak). Na listu razlikujemo peteljku i lisku. Kroz peteljku prolaze sprovodni sudovi koji se na
mestu ulaska u lisku granaju na pet
glavnih nerava. Oni se dalje granaju
na nerve drugog reda i nerve viših redova, tako da se dobija mrežasta nervatura.
Oblik, veličina, uglovi nervature,
izdeljenost, nazubljenost, boja lista i
druga svojstva bitne su ampelografske karakteristike sorti i služe za njihovu lakšu determinaciju.
Fiziološka aktivnost listova. U
listovima se odvijaju veoma važni fiziološki procesi kao što su: fotosinteza,
transpiracija i disanje. Procesi fotosinteze se kod vinove loze odvijaju u
svim zelenim delovima čokota, međutim najviše hranljivih materija se formira u listovima.
Fotosintetička aktivnost listova je
u velikoj meri određena njihovim uzrastom. Mladi listovi imaju slabiju aktivnost i tek kada dostignu otprilike
polovinu svoje konačne veličine, stvaraju više asimilativa nego što im je
potrebno za sopstveni porast. Listovi
srednje starosti su najaktivniji, dok se
u starijih listova intenzitet fotosinteze
postepeno smanjuje. Maksimum fotosintetičke aktivnosti listova se tokom
vegetacije pomera sa donjih ka srednjim listovima, potom ka gornjim i od
listova osnovog lastara ka listovima
zaperaka.
Veličina lisne površine. Za izražavanje veličine lisne površine najčešće se koristi pokazatelj "indeks listova" (IL) koji predstavlja odnos lisne
površine čokota po jedinici površine
zemljišta. Kod današnjih savremenih
uzgoja u vidu vertikalnih špalira, optimalna vrednost lisnog indek
sa je iz2
među 2 i 3 (od 2 do 3m listova na
1 m² površine zemljišta). Posledice
premale lisne površine (IL<2) su: neracionalno korišćenje zemljišne površine, slabljenje čokota, manji prinosi
i lošiji kvalitet grožđa. Prevelika lisna
površina (IL>3) dovodi do samozasenjivanja, a u vezi sa tim do slabijeg
formiranja i diferenciranja rodnih okaca, velike bujnosti čokota, smanjenja prinosa, lošijeg sazrevanja grožđa, većeg napada gljivičnih bolesti i
dr. Optimalna vrednost IL se postiže
pravilnim formiranjem uzgojnog oblika, pravilnim i kvalitetnim izvođenjem
svih agro i fitotehničkih operacija (ishrana, zaštita loze, rezidba, zelene
operacije i sl).
Često proizvođači greše još pri podizanju vinograda ako nepravilno for-
miraju uzgojni oblik. Kasnije, u toku
eksploatacije, jedna od najučestalijih
grešaka je prekratko zalamanje lastara (neposredno iznad gornjih žica na
špaliru), pri čemu na rodnim lastarima
ostaje malo listova. Na lastarima treba da bude ukupno od 13–15 listova,
odnosno 8–10 listova iznad zadnjeg
grozda.
Organi i ekologija
vinove loze
Pre zasnivanja zasada vinove loze neophodno je uraditi detaljnu analizu
agroekoloških uslova sredine u cilju što pravilnijeg odabiranja sortimenta,
načina gajenja i povećanja sigurnosti proizvodnje
Rašljike
Rašljike su specijalni organi koji služe lozi da se prihvati za oslonac
i na taj način omogući uspravan položaj i bolji porast lastarima. One se
nalaze na kolencima lastara na suprotnoj strani od lista. Kod nerodnih
lastara prva rašljika se razvija od 3 do
5 kolenca od osnove lastara. Na rodnim lastarima prva rašljika se javlja
iznad poslednje cvasti. Rašljike su na
lastarima Vitis viniferae raspoređene
po istom principu kao i cvasti, po formuli 2+1. Na dva kolenca su prisutne, a jedno je bez njih i tako do vrha
lastara.
Cvast i cvet
Cvast loze je složena od većeg
broja cvetnih pupoljaka, odnosno
cvetova. Ovaj tip cvasti se zove metlica. Peteljka cvasti se produžava u
osu, grana se više puta, i završava
se peteljčicama na kojima se nalaze
cvetni pupoljci, odnosno cvetovi (slika
160) Broj cvetova u cvasti jako varira
i kreće se od oko 200 pa sve do preko
1000. Samo oko 1/3 cvetova se oplodi
i daje bobice.
S obzirom na morfološku građu i fiziološku funkciju, kod vinove loze se
razlikuju tri osnovna tipa cveta i niz
prelaza između njih. To su:
- Morfološki i funkcionalno hermafroditan (dvopolan) cvet. Kod njega
su normalno razvijeni i tučak i prašnici
(slika 161). Ovaj tip cveta ima najveći
broj gajenih sorti.
- Morfološki hermafroditan a funkcionalno ženski, kod koga je normalno
razvijen i funkcionalan tučak, a polen
je sterilan. Prašnici postoje, ali su savijeni nadole. Ovaj tip cveta je zastupljen samo kod manjeg broja sorti. Za
takve sorte je neophodan oprašivač u
istom zasadu.
- Morfološki i funkcionalno muški,
koji ima duge prašnike, klijav polen i
više ili menje zakržljao, nerazvijen tučak. Ovaj tip cveta imaju lozne podloge.
Cvet vinove loze je mali (2-5 mm)
zelene boje sa pet kruničnih, pet čašičnih listića, pet prašnika i jednim
tučkom. Pri cvetanju zbacuje krunične
listiće u vidu zvezdice.
Slika 160. Cvast vinove loze (N. Korać).
Grozd i bobica
Od oplođenog cveta nastaje bobica, a od cvasti grozd. Grozd ima peteljku, peteljkovinu ili ogrozdine i bobice. Veličina, oblik i zbijenost grozda
su karakteristični za sorte, odnosno
ekološko-geografske grupe sorti. Tako
sorte iz grupe orientalis imaju krupne, rastresite i razgranate grozdove,
pontica sorte imaju srednje krupne
zbijene ili srednje zbijene grozdove, a
sorte iz grupe occidentalis imaju sitne
zbijene grozdove.
Bobica se razvija iz plodnika tučka i predstavlja plod vinove loze. Od
zametanja pa do početka sazrevanja
ona je zelene boje i obavlja fotosintezu. U to vreme je osetljiva na gljivične
bolesti slično kao i listovi i ostali zeljasti organi vinove loze. U vreme sazrevanja bobice dobijaju boju karakterističnu za sortu. Po obliku bobice
mogu biti spljoštene, okrugle, ovalne,
izdužene, krive. Bobica se sastoji iz
pokožice, pulpe (mesa) i semeki. Pokožica je spolja prekrivena voštanom
prevlakom (pepeljak). U pokožici se
nalaze bojene i mirišljave materije. U
raznih sorti debljina i čvrstina pokožice je različita. Meso bobice se sastoji iz parenhimskih ćelija i vrlo velikih
vakuola koje su napunjene ćelijskim
sokom. Konzistencija mesa može biti
različita, a najčešče je sočna (vinske
sorte), mesnata (stono-vinske ili stone sorte) ili hrskava (stone sorte). Sok
od grožđa se zove šira ili mošt.
EKOLOGIJA
VINOVE LOZE
Slika 161. Dvopolni tip cveta vinove loze (N. Korać).
12
Pre zasnivanja zasada vinove loze
neophodno je uraditi detaljnu analizu
agroekoloških uslova sredine u cilju
što pravilnijeg odabiranja sortimenta,
načina gajenja i povećanja sigurnosti
proizvodnje. Na primer, u rejonu gde
niske temperature pričinjavaju zna-
čajne štete odabraćemo sorte otporne
na niske temperature dok ćemo se na
severu i na većim nadmorskim visinama gde je kraća vegetacija opredeliti
za sorte ranijeg sazrevanja.
Klimatski uslovi
Temperatura
Loza je biljka sunca i zahteva mnogo toplote i svetlosti. Uspešno se gaji u rejonima gde je srednja godišnja
temperatura od 9°C do 13-14°C. Većina gajenih sorti najbolje rezultate
daje u toplijim rejonima ili u umerenom klimatu gde tokom zime nema
ekstremno niskih temperatura. Odnos
sorti prema niskim temperaturama je
vrlo različit i uslovljen je velikim brojem faktora. Osetljive sorte, kao što
su većina stonih i veliki broj autohtonih vinskih, izmrzavaju već na -16° C.
Otpornije vinske sorte (rajnski rizling,
traminac, kaberne sovinjon i dr.) dobro podnose temperature do -20°C,
ali su na nižim temperaturama oštećenja značajna. Na nadzemnim delovima najosetljivija su tkiva jednogodišnjeg lastara. Prvo izmrzava centralni
ili glavni pupoljak zimskog okca pa suočice, zatim floem, kambijum i ksilem.
Višegodišnji delovi čokota su otporniji.
Delovi pri zemlji najviše stradaju jer
su tu temperature najniže.
Nekada su se vinogradi od niskih
zimskih temperatura štitili zagrtanjem.
To je veoma težak, mukotrpan posao
koji zahteva mnogo ručnog rada, prvo za zagrtanje a zatim za odgrtanje.
Danas se u našoj zemlji u intenzivnoj
proizvodnji zagrtanje primenjuje samo izuzetno. Pravilnim izborom mesta
za vinograd i sorti na visokim uzgojima sa uspehom se može gajiti vinova
loza i bez zagrtanja.
Korenov sistem je mnogo osetljiviji
na niske temperature nego nadzemni
delovi. Žile evropskih sorti izmrzavaju
već na -5°C. Žile loznih podloga izdrže
samo nekoliko stepeni niže temperature. Zbog toga se mora veoma paziti
da se loza ne transportuje u vreme kada postoji opasnost od izmrzavanja.
Zeleni delovi loze ne podnose mrazeve. Nabubrelo okce izdrži -2, -3°C,
ali mladi lastarići izmrznu već na -1°C.
Grožđe se smrzava u zavisnosti od sadržaja šećera na temperaturama nižim od - 4°C.
Previsoke
temperature
(preko
35°C) su takođe štetne za vinovu lozu
jer deluju inhibitorno na sve fiziološke
i biohemijske procese u ćelijama, a na
listovima i bobicama može doći do pojave ožegotina.
Svetlost
Vinova loza zahteva puno svetlosti, ali veoma dobro koristi i difuznu
svetlost. Prilikom izbora terena za vinograd, pre svega treba odabirati dobro osunčane, južne položaje, jugozapadne i na kraju jugoistočne. Ako se
čokoti gaje u senci, na njima lastari
lošije sazrevaju, u okcima se formira
manji broj cvasti, što ima za posledicu manji prinos, manji sadržaj šećera i veći sadržaj kiselina u grožđu.
Na bolje korišćenje svetlosti utiče se
izborom pravca redova, uzgojnog oblika, rezidbom, zelenim operacijama i
drugim fitotehničkim merama.
Voda
Poznato je da vinova loza u odnosu
na neke druge voćne vrste, a naročito
u odnosu na ratarske kulture, mnogo
bolje podnosi sušu. Međutim, najbolje
rezultate loza daje u uslovima dobre
obezbeđenosti zemljišta vodom, naročito u fazi intenzivnog porasta lastara
i bobica. U vreme sazrevanja grožđa
poželjno je da bude manje padavina.
Godišnja količina padavina od 550700 mm je uglavnom dovoljna za normalno uspevanje vinove loze. U toplijim rejonima na poroznim zemljištima
loza se može gajiti samo uz navodnjavanje (Crna Gora, Makedonija). No i
u severnim krajevima navodnjavanje
može biti jedan od bitnih faktora intenziviranja proizvodnje.
22. februar 2013.
POLJOPRIVREDNA STRUČNA SLUŽBA
Kraj zime - početak radova
u voćnjaku
Februar je mesec kad počinju radovi u voćnjacima. Izvode se pomotehničke mere kao što su orezivanje voća,
đubrenje, prolećno prskanje
Piše: Dipl. inž. zaštite bilja
Ružica Mikić
R
ezidbom se odstranjuju prekomerni cvetni pupoljci, odnosno
reguliše rodnost i kvalitet plodova, ali i delovi biljke koje su zaraženi ili na drugi način oštećeni. Posebnu pažnju, pri rezidbi, posvetiti
kod jabučastih voćnih vrsta (jabuka,
kruška, dunja) koje su u toku prethodne vegetacije bile zaražene bakterioznom plamenjačom. Alat koji se
koristi u rezidbi neophodno je dezinfikovati. Bitno je navesti da, pre početka rezidbe, treba izvršiti analizu
rodnosti cvetnih pupoljaka u cilju određivanja intenziteta rezidbe.
Neophodan tretman
insekticidima
Analizom
cvetnih
pupoljaka,
utvrđuje se diferenciranost pupoljka jer, svaki pupoljak ne mora biti
i rodni, bez obzira što se nalazi na
tzv. rodnim grančicama.
Porast temperatura je i vreme
za početak hemijske zaštite voćnjaka od aktuelnih bolesti i štetočina.
Obilaskom terena ustanovili smo
pojavu velikog broja imaga kruškine buve na pupoljcima kruške.
Prema preporukama prognoznoizveštajne službe u cilju suzbijanja
kruškine buve neophodno je uraditi
tretman nekim od insekticida iz grupe piretroida (Decis 2,5-EC, Fastac
10–EC, Cipkord 20-EC... uz dodatak uljnih preparata). Tretman uraditi po mirnom i tihom vremenu kad
srednja dnevna temperatura bude
oko 10 stepeni, jer su tad imaga veoma aktivna i nalaze se na granama
a preparati deluju kontaktno.
Potrebno je suzbiti odraslog insekta kako bi se sprečilo polaganje
jaja, odnosno smanjila populacija
štetočine, koja ima pet generaci-
ja u toku godine, svaka generacija
ima pet larvenih stadijuma i postoji
međusobno preplitanje i generacija
i stadijuma u razviću, svaki od njih
je osetljiv na posebnu grupu insekticida tako da je njihovo suzbijanje
veoma teško u toku vegetacije.
U zasadima kruške, u fenofazi
bubrenja pupoljaka potrebno je izvršiti preventivni tretman preparatima na bazi bakra, u cilju suzbijanja čađave krastavosti ploda i lista
(Venturia pirina) i bakteriozne plamenjača (Erwinia amylovora).
U zasadima breskve, u cilju zaštite od kovrdžavosti lista (Tafrine
deformans) pre kretanja vegetacije izvršiti tretman nekim od bakarnih preparata (Nordox 75WG,
Kocide-2000, Cupracaffaro 50 WP,
Cuprozin 35 WP, Curoxat...) uz dodatak okvašivača Silwet L-77. Ovaj
tretman izvršiti po mirnom vremenu, bez vetra, pri temperaturi od
oko 7-8 stepeni, sa većom količinom
tečnosti tzv. kupanje breskve. Tretman obavezno uraditi pre kretanja
vegetacije, odnosno, pucanja pupoljaka i pojave zelene tačke. Sledeći
tretman za suzbijanje kovrdžavosti
izvršiti u fazi pojave zelene tačne na
vrhu terminalnog pupoljka i pri pojavi igličastih listića. Ove tretmane
uraditi fungicidima na bazi hlorotalonila, cirama, dodina.
Ukoliko se na granama breskve
uoče štitaste vaši koje su u obliku
štitića pričvršćene za grane i stablo
breskve i svojim usnim aparatom
crpe hranu i dovode do postepenog propadanja zasada, potrebno
je uraditi tretman uljima pre kretanja vegetacije. Kasnije u toku vegetacije pratiti pojavu krilatih formi
mužjaka feromonskim klopkama ili
vizuelnim pregledima pratiti piljenje
i pojavu tzv. larvi lutalica i tretirati
ih insekticidima jer su one veoma
osetljive. Ženke su zaštićene štitom
i teško ih je suzbiti.
Pepelnica jabuke
Jabuka-voćna vrsta koja je veoma intenzivna sa aspekta zaštite
bilja, jer je napada velik broj bolesti
i štetočina.
Zaštita bakarnim
preparatima
Po če tak ve ge ta ci je, fe no faza po ja ve miš jih uši ju je znak
da tre ba po če ti sa za šti tom ba-
Kovrdžavost lista breskve
22. februar 2013.
kar nim pre pa ra tom u ci lju su zbija nja ča đa ve kra sta vo sti plo da i
li sta ja bu ke kao i ne kih bak te rijskih bo le sti. Ne ret ko, u fe no fa zi
bu bre nja pu po lja ka ka da su tempe ra tu re vi so ke a do đe do po jave ki še mo gu se stvo ri ti po volj ni
uslo vi za raz voj ča đa ve kra sta vosti pa ta ko, u na ja vi ova kvog vreme na po treb no je ura di ti tret man
ba krom i pre po ja ve miš jih uši ju.
Ka sni je, u to ku ve ge ta ci je odabir pre pa ra ta za su zbi ja nje bo lesti za vi si od tem pe ra tu ra, od stepe na in fek ci je kao i od fe no fa ze
raz vo ja ja bu ke.
Pe pel ni ca (Po dosp he ra le u cotric ha) je glji vi ca ko ja pre zim ljva
u pu polj ci ma ja bu ke, pa se primar ne za ra ze ma ni fe stu ju po javom tzv. „be lih mla da ra“ - za ra za
iz pret hod ne ve ge ta ci je. U pro leće, po ra stom tem pe ra tu ra iz „belih mla da ra“, po či nje po rast mice li je i ostva re nje se kun dar nih
za ra za no vo stvo re ne li sne ma se
i plo do va.
Tretman za suzbijanje pepelnice
izvesti preparatima na bazi dinokapa koji se aktiviraju i pri nižim
temperaturama, a kasnije porastom dnevnih temperatura mogu
se raditi preparati na bazi sumpora ili neki sistemični fungicid ako
imamo jaču zarazu i povoljne vremenske uslove.
Kruškina buva
13
SAVREMENO VOĆARSTVO
Proizvodnja jagodastog voća
Doc. dr Nenad Magazin
Poljoprivredni fakultet Novi Sad
Departman za voćarstvo, vinogradarstvo,
hortikulturu i pejzažnu arhitetkturu
Načini sadnje jagode
Jagode se mogu saditi ručno i
mašinski. Ručna sadnja može biti
sadnja sadiljkom, u brazdice ili sadnja pomoću ašova i motike. Sadnja
sadiljkom se primenjuje na dobro
pripremljenom i umereno vlažnom
zemljištu. Uz zategnuto vezivo ili
kanap sadiljkom se prave rupe, stavljaju u njih živići i posle toga se
zemlja sadiljkom sabije uz živić. Pri
sadnji u brazdice, prave se brazdice
duboke 5–7 cm i na određenom rastojanju stavljaju živići, zatim se na
njih nagrne zemlja, pa se ona dobro
pritisne da bi se istisnuo vazduh.
Sadnja pomoću ašova ili motike
(slika 28) se radi tako što se uz zategnutu žicu pobije ašov ili motika
pa se pokretom ruke ka sebi napravi otvor na suprotnoj strani u koji se
drugom rukom stavlja pripremljeni
živić. Zatim se ašov ili motika vade i
ponovo zakopavaju na 8–10 cm koso prema živiću i pokretom prema
živiću se sabija zemlja uz njega.
Za ručnu sadnju živića na foliji
najčešće se koriste račvaste sadiljke kojima se koren može najbolje
postaviti na odgovarajuću dubinu, a
da se istovremeno i prekrati. Nakon
toga se zemljište oko sadnice dobro
sabije.
Mašinska sadnja se primenjuje
na većim površinama. Za ovaj način
sadnje jagode, pored mašina specijalno napravljenih za sadnju jagoda, sa uspehom se mogu koristiti
mašine za sadnju paprike, kupusa
ili duvana, ili pak mašine za sadnju
podloga u rastilu. Ovaj način sadnje
je znatno brži, ali i lošiji, pa se mora
vršiti ručna korekcija tamo gde je to
potrebno.
Najvažniji momenat pri sadnji
živića je postavljanje sadnice na
odgovarajuću dubinu. Sadnica mora biti posađena tako da centralni
pupoljak bude tik iznad površine
zemljišta. Drugi momenat je da
se biljkama obezbedi dovoljna količina vode neposredno nakon sadnje. Zbog toga je najbolje sadnju
obavljati po oblačnom vremenu, a
zatim odmah početi sa zalivanjem
koje mora biti intenzivno u naredne
dve sedmice koje su kritične za prijem živića.
ćima, nakon sadnje se pojavljuju i
cvasti. One mogu da donesu solidan
jesenji rod i do 150 g/biljci, ali se
time umanjuje prolećni rod. Cvasti treba ostaviti samo ako je sadnja obavljena na vreme u toku leta,
sa kvalitetnim sadnim materijalom
i ako postoji ekonomska opravdanost. U ostalim slučajevima se preporučuje obavezno uklanjanje cvasti kada one izrastu toliko da se mogu lako ukloniti ručnim zakidanjem.
Pri tome se mora voditi računa da
se biljke ne čupaju.
Načini sadnje i nega jagode
Navodnjavanje je neophodna mera u savremenom gajenju jagode.
Posebno je voda važna u periodu nakon sadnje, kao i periodu
cvetanja i plodonošenja
Nega zasada
jagode u rodu
Zasadi jagode u našim uslovima
imaju eksploatacioni vek od 3 do 4
godine i u tom periodu je potrebno
vršiti sve neophodne agro i pomotehničke mere: obradu zemljišta,
prihranu, navodnjavanje, postavljanje malča, regulisanje rodnosti,
uništavanje korova, zaštitu od niskih temperatura, zaštitu od prouzrokovača bolesti i štetočina.
U toku godine obrada zemljišta
se najčešće izvodi do 6 puta. Prva obrada se izvodi rano u proleće,
druga neposredno pred cvetanje
kada treba uneti prvu polovinu đubriva za prihranu, treća pred početak zrenja kada se unosi i druga
polovina đubriva, četvrta se obavlja
posle berbe jagode i peta, prašenje,
obavlja se krajem prve polovine
avgusta. Krajem oktobra se obavlja dublja obrada kojom se zaorava kompleksno mineralno đubrivo,
a istovremeno se dublje popravlja
struktura zemljišta.
razvoja jagode kroz sistem se puštaju određena đubriva. Folijarno
prihranjivanje (prihranjivanje preko
lista) je veoma korisna i u savremenim zasadima neophodna mera
kojom se biljke snabdevaju neophodnim mikroelementima. Najčešće
Nega jagode
od sadnje do
zimskog mirovanja
Neposredno po sađenju zemljište oko jagoda treba plitko obraditi.
Ovu meru treba ponavljati tokom
čitave vegetacije, osim ako je jagoda posađena na foliji. Dve sedmice
nakon sadnje može se pristupiti popunjavanju praznih mesta. Prihrana posađenih živića se izvodi ručno
oko svake biljke ili kroz sistem za
navodnjavanje. U ovoj fazi biljkama su najpotrebniji fosfor i azot.
Za dobar prijem živića neophodno
je navodnjavanje, posebno ako su
biljke posađene na foliji. Korovi se
mogu uništavati ručno u redovima
i mašinski između redova, a prostor između folija se može tretirati
herbicidima pazeći da ne dođe do
zanošenja herbicida na jagode. Važna mera u periodu nakon sadnje je
zakidanje stolona. Oni bespotrebno
iscrpljuju biljku i mogu da umanje
prinos i za više od 50%. Budući da
je ovo mera koja zahteva i do 300
radnih sati po hektaru, vrši se tek
kada se po biljci razviju 3–4 stolona. Vrši se makazama ili nožem.
Ako je sadnja obavljena frigo živi-
14
Слика 28. Техника сађења јагоде под мотику или ашов
(А. Станчевић, 1990)
Ukoliko je na osnovu analize zemljišta izvršeno meliorativno đubrenje pre zasnivanja zasada, onda
se zasad u rodu treba samo prihranjivati. Prva prihrana se vrši zajedno sa drugom obradom. Za kiselija
zemljišta koristi se KAN, a za krečna i neutralna amonijum sulfat ili
urea. Druga prihrana se vrši nakon
cvetanja nekim od nitratnih azotnih
đubriva. Budući da se zasadi jagoda kod nas gaje više godina, svake
jeseni se vrši zaoravanje kompleksnih mineralnih đubriva u količini
od 300 do 400 kg po hektaru. Ovim
đubrenjem se u zemlju unose prvenstveno fosfor i kalijum. Prihrana
jagode na foliji se vrši kroz sistem
za navodnjavanje, tako što se vodotopiva đubriva rastvaraju i u određenim koncentracijama puštaju
kroz sistem. Za svaku fazu rasta i
su to lakopristupačni oblici gvožđa,
mangana, bakra, cinka i drugih mikroelemenata.
Navodnjavanje je neophodna
mera u savremenom gajenju jagode. Posebno je voda važna u periodu nakon sadnje, kao i periodu
cvetanja i plodonošenja. Zasadi jagode na golom zemljištu se mogu
navodnjavati brazdama i veštačkom kišom. Uspešnost navodnjavanja brazdama zavisi pre svega od
propustljivosti zemljišta, ali i od nagiba. Pored redova jagoda iskopaju se brazde niz koje se slobodnim
padom pušta voda. Navodnjavanje
veštačkom kišom je veoma dobar
način navodnjavanja nakon sadnje,
dok se u periodu cvetanja i plodonošenja ne preporučuje zbog veće
pojave bolesti. Najpogodniji način
navodnjavanja jagode je navodnja-
vanje sistemom kap po kap. Ovaj
sistem omogućava uštede u vodi,
ravnomernu raspodelu vode u zoni korenovog sistema, istovremenu
prihranu, a izbegava se kvašenje
nadzemnog dela biljke. Ovaj sistem
je jedini mogući sistem navodnjavanja pri gajenju jagode na foliji
gde se ispod folije postavi kapajuća
traka. Kod bankova sa tri ili četiri
reda jagoda, ali i na peskovitom,
propusnom zemljištu, neophodno je
instalirati dva reda kapajućih traka
po banku.
Ako se jagoda gaji na golom zemljištu obavezno je postavljanje
malča u međuredni prostor. Malč
(najčešće slama) se postavlja na
proleće nakon zametanja plodova.
Slama značajno umanjuje prljanje
plodova, zadržava vlagu u zemljištu, sprečava nicanje korova, olakšava radove i obogaćuje zemljište
organskom materijom. Slama ne
treba da se postavi prerano, odnosno pre cvetanja jer može da doprinese izmrzavanju cvetova. Na
alkalnim zemljištima umesto slame
može da se koristi i strugotina četinara. Malč je preporučljivo postaviti
i u međuredni prostor ako se jagode
gaje na foliji.
Regulisanje rodnosti jagode
značajno poboljšava rodni potencijal i dugovečnost zasada. U zasadu jagode u punom rodu obavezno
se moraju uklanjati stoloni. Oni se
veoma intenizivno razvijaju u toku leta i znatno slabe matičnu biljku. Broj i veličina stolona zavise
od sorte. Uklanjaju se zakidanjem,
odnosno sečenjem kada ih po biljci bude formirano 3–4. Zakidanje
se u toku vegetacije ponavlja 2–3
puta po potrebi. Pred kraj zimskog
mirovanja i nakon berbe poželjno
je ukloniti staro lišće iz zasada.
Ova mera se najkvalitetnije vrši
ručno, ali je daleko ekonomičnije
to uraditi košenjem kosom ili trimerima. Mera kojom se u višegodišnjim zasadima jagode podspešuje krupnoća i kvalitet plodova je
rezanje bokora. Oštrim nožem se
u dubini zemljišta režu i odvajaju bokornice, i ostavljaju se samo
3–4 onih koje su dobro razvijene
i po mogućnosti mlađe. Na ovaj
način se dobija manji broj cvasti,
ali su one znatno kvalitetnije. Ova
mera se vrši krajem februara–početkom marta.
Bez obzira da li su pre zasnivanja zasada primenjeni totalni
herbicidi, u zasadu jagode u rodu
potrebno je vršiti redovno uništavanje korova. Mehaničko uništavanje se najčešće kombinuje sa obradom zemljišta. Problem predstavlja prostor u redu gde se korovi
moraju ručno pleviti ili okopavati.
Već je rečeno da u međurednom
prostoru treba zastirati slamu, koja smanjuje prisustvo korova, a
najefikasnija preventiva za zaštitu
od pojave korova u redu jeste korišćenje plastičnih folija. Korišćenje herbicida u zasadu jagode je
znatno teže nego kod drugih voćnih vrsta zbog niskog rasta biljke.
Herbicidima se tretira samo međuredni prostor pri čemu se mora voditi računa da ne dođe do zanošenja
sredstva na list jagode.
Niske temperature mogu da načine velike štete u zasadu jagode. Niske zimske temperature su posebno
opasne ako se kasnilo sa sadnjom,
ako su sađene neotporne sorte i
ako nema snežnog pokrivača. Zaštita od niskih zimskih temperatura se vrši pokrivanjem redova
biljaka slojem slame ili agrotekstilom. Najveće štete na jagodi najčešće čine prolećni mrazevi koji
unište prvu seriju cvetova, a nekad i kompletan rod. Posebno je
važno zaštititi od izmrzavanja prve
cvetove jer oni daju najkvalitetnije
i najskuplje plodove. Najefikasnija
mera za zaštitu od prolećnih mrazeva na otvorenom je orošavanje
vodom uz pomoć rasprskivača.
Ova mera se zasniva na svojstvu
vode da pri prelasku iz tečnog u
čvrsto agregatno stanje oslobađa
toplotu. Za ovu meru je potrebno imati dovoljne količine vode i
odgovarajuće rasprskivače. Zaštita od prolećnih mrazeva može
uspešno da se izvodi pokrivanjem
zasada agrotekstilom ili gajenjem
jagoda u zatvorenom prostoru (niski ili visoki plastenici).
22. februar 2013.
BANOŠTOR • DESET GODINA OD OSNIVANjA KLUBA VINOGRADARA I VINARA "SVETI TRIFUN"
Kada se članarina
plaćala u grožđu
Zašto ovo malo selo danas zauzima tako važno mesto na fruškogorskoj vinskoj karti
– Žal za zajedničkim podrumom – Lepa tradicija priredbe "Banoštorski dani grožđa"
L
judi koji piju vino su dobri
ljudi, rekao je prvi predsednik Kluba vinogradara i vinara
"Sveti Trifun" u Banoštoru Milan
Šijački, primajući posebnu plaketu od svojih kolega za desetogodišnji jubilej. Ovaj ugledni domaćin,
vlasnik vinarije "Bononija", jedan
je od desetak vrhunskih proizvođača vina u selu, među kojima su
još Jovan Stojković, Pera Silbaški,
Jovan Urošević, Jovan Radošević,
Jovan Ačanski i drugi, a koji su se
na Dan svetog Trifuna, 14. februara, okupili da bi obeležili klupsku
slavu i deceniju postojanja svoga
udruženja.
Pošto je u mesnom hramu Svetog Georgija osveštan slavski kolač, a potom i vinograd kuma
ovogodišnje slave, Zorana Veličkovića, uz molitve svetom Trifunu - zaštitniku vinara i vinogradara, slavljenici su u mesnom Domu
kulture obeležili svoj jubilej. Bila
je to prilika da se prisete vremena osnivanja Kluba, dogovore o
daljim planovima i odaju priznanja
najzaslužnijima.
Aktuelni predsednik banoštor-
Molitva sv. Trifunu pred orezivanje vinograda
skog Kluba vinogradara i vinara
"Sveti Trifun", Pera Silbaški, kaže da je osnivačka skupština održana, 24. maja 2003. godine, u
prostorijama tadašnje Zemljoradničke zadruge "Grozd":
- Naš še sto ri ca za lju blje ni ka
u vi no gra de i vi no sa sta li smo
se ta da zbog ide je da osnu je mo
da na šnji klub. Se bi smo da li zada tak da oku pi mo do ma ći ne ko ji
ima ju za sa de vi no gra da, ali da bi
taj bu du ći klub bio ozbilj na or gani za ci ja po sta vi li smo i po ma lo
ri go ro zan uslov za član stvo – da
li mit bu de po se do va nje hi lja du
čo ko ti. Na osni vač ku skup šti nu je
do šlo 27 do ma ći na i na njoj smo
iza bra li or ga ne Klu ba – sa vet i
sud ča sti, a za pr vog pred sed ni ka
Mi la na Ši jač kog. Po sao oko re gistra ci je ni je bio ni ma lo lak, ali u
po moć nam je pri te kla go spo đa
Zo ra Plav šić, ko joj smo i da nas
pu no za hval ni.
Pre ma re či ma Sil ba škog, na
sa mom po čet ku se čla na ri na plaća la u gro žđu, a uz po moć ZZ
"Grozd", ko je su se Ba no štor ci,
ka že sa se tom, "ta ko ola ko odre kli".
- Pra vi li smo i na še vi no, ku pi li
bu rad i po če li sa pred sta vlja njem
na ra znim te le vi zi ja ma, u li stovi ma i ča so pi si ma. Mo gu da se
po hva lim, bez la žne skrom no sti,
da smo u pr vim emi si ja ma se ri je
"Put vi na" baš bi li mi za stu pljeni, kao je dan ma li klub, sa ma lim
za sa di ma, iz jed nog ano nim nog
se la sa se ver nih pa di na Fru ške
go re. Ta ko je bi lo on da. Da nas
klub bro ji 17 čla no va, po što su
ne ki oti šli, jer ni su vi de li se be u
či ta voj pri či, ne ki iz za vi sti, ali i,
na ža lost, bož jom vo ljom. Na pu-
Bazar vina
u Beočinu
Sadašnji i raniji predsednici:
Pera Silbaški, Jovan Stojković i Milan Šijački
U susret Svetom Trifunu,
zaštitniku vinogradara i vinara,
Kulturni centar opštine Beočin
već četvrti put zaredom organizuje privrednu, turističku i
kulturno-zabavnu manifestaciju pod nazivom "Bazar vina,
rukotvorina i tamburice". Na
ovoj priredbi, 12. februara,
učestvovali su najčuveniji proizvođači vina iz Banoštora, Čerevića, Beočina i Beočin sela, dok su
sremačke rukotvorine i đakonije predstavile članice udruženja
žena "Jana" i "Majkina radionica" iz Banoštora, "Gorska ruža" i
sti li su nas za u vek Ste va ra, de da
Jo va Mi la nov, de da To le, Mi ša Rakić... – sa no stal gi jom pri ča Pe ra
Sil ba ški.
I mada se broj članova banoštorskog kluba "Sveti Trifun" smanjio,
njih sedamnaest danas poseduju
pet do deset puta više čokoti nego
2003, imaju sedam registrovanih
porodičnih vinarija. Kada se tome
pridodaju i mali podrumi, jasno je
zašto "mali Banoštor" na vinskoj
karti fruškogorskoj danas zauzima
važno mesto.
Ipak, ostaje žal za zajedničkim
podrumom, za čiju izgradnju su
spremili i projekat, ali nije bilo dovoljno sredstava da se želja pretoči u stvarnost. Ako onda i nije bilo
mogućnosti, danas pojedini vlasnici
vinarija dosta ulažu u razvoj vinskog turizma, u tzv. etno i ruralni
turizam. U tome im naruku idu nastojanja na novou opštine, Mesne
zajednice i drugih udruženja u selu, posebno onih ženskih. Uostalom, ovo malo podunavsko mesto
se odavno pročulo po manifestaciji
"Banoštorski dani grožđa", koja je
jesenas održana po šesnaesti put. O
brojnim priznanjima za kvalitet vina
da se i ne govori.
D. Poznanović
"Miroškine rukotvorine" iz
Rakovca, "Moje selance"
iz Čerevića. Bilo je tu i nekoliko samostalnih autora slika, nakita, suvenira i
drugih umetničkih i zanatskih predmeta.
Po prvi put, u programu
su učestvovali članovi više
sekcija Kulturno-umetničkog društva "Brile" iz Beočina. Zapravo, čitava manifestacija je i započela narodnim igrama iz Srema, u
izvođenju folklornog ansambla i
tamburaškog orkestra pod rukovodstvom Baneta Rakića.
Prognoza vremena do 15. marta
22. februar 2013.
15
PRODUKTNA BERZA NOVI SAD
Promet roba na Produktnoj berzi
od 11. do 14. februara 2013. godine
Najva`nije iz protekle nedelje:
- Pad cene pšenice
- Pad cene kukuruza
C
ene svih roba iz sektora primarnog agrara su u padu. Posle kratkotrajnog i očekivanog
rasta cena na samom početku godine, u februaru mesecu usledio je
ipak neočekivano veliki pad. Cene
najzastupljenijih berzanskih roba
u protekloj nedelji našle su se na
ovosezonskom minimumu. U takvim okolnostima svi tržišni akteri
su veoma oprezni što za posledicu ima i manji od očekivanog prometa. U nedelji za nama količinski
obim prometa na „Produktnoj berzi“ u Noviom Sadu je iznosio 548,38
tona robe ili za 28,13% manje nego
prethodne nedelje, dok je finansijska vrednost prometa u vrednosti
od 17.028.478 dinara manja od
upoređujućeg podatka iz prethodne
nedelje za 29,97%.
Pšenica je svoj cenovni „hod po
mukama“ završila na kraju nedelje
na nivou od 25,80 din/kg bez PDV.
Ponude ove robe poslednjeg prošlonedeljnog dana su bile i ispod
navedene cene, ali tražnja očekuje
dalji pad i ne odgovara na kandidovane ponude. Prosečna cena pšenice iznosila je 28,01 din/kg (25,93
bez PDV). To je za 2,14% manja
cena nego prethodne nedelje. Neke
procene govore da će se narednih
nedelja ipak znatnije otvoriti svetsko izvozno tržište, što bi moglo da
utiče na rast cene pšenice na međunarodnom tržištu. Na najvećoj
svetskoj robnoj berzi u Čikagu, trenutno je cena na sedmomesečnom
minimumu.
- Pad cena žitarica i uljarica
na svetskim berzama
Minimalna cena kukuruza roda
2012. godine u ovom trenutku
iznosi 22,50 din/kg bez PDV, što
je cena iz poslednje zaključenog
kupoprodajnog ugovora u prethodnoj nedelji. Prosečna cena trgovanja od 24,64 din/kg ( 22,82
bez PDV) za 2,07% je manja u
odnosu na prethodnu nedelju.
Pored hronične nelikvidnosti tražnje, opreznost zbog zdravstvene
ispravnosti oborili su cenu kukuruza na nivo koji niko nije mogao
da predvidi u vreme berbe u oktobru kada je cena ove robe iznosila čak 27,50 din/kg bez PDV.
Pad cene na međunarodnim tržištima pravda se padom tražnje u
sektoru proizvodnje bioetanola i
velikim očekivanjima od prinosa nove berbe. Sve pretpostavke oko novog roda su neizvesne
bar toliko koliko je daleka i berba
kukuruza na severnoj polulopti,
tako da sve procene ovakvog tipa
treba uzeti sa maksimalnom rezervom.
Sojina sačma 44% proteina
se protekle nedelje prodavala po
ceni 59,60 din/kg bez PDV, što je
za 2,30% manja cena u odnosu
na prethodnu nedelju.
Od ostalih roba svoje mesto
na berzanskom tržištu su našli
još mineralno đubrivo AN koje se
prodavalo po 38,34 din/kg i mineralno đubrivo UREA po ceni od
44,80 din/kg.
Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih
cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:
PONUĐENA
KOLIČINA (t)
CENA PONUDE DIN/KG SA
PDV-OM
ZAKLJUČENA
KOLIČINA (t)
ZAKLJUČENA
CENA DIN/KG SA
PDV-OM
Kukuruz, rod 2012.
275
24,30-24,84
275
24,30-24,84
Pšenica, rod 2012.
600
27,43-28,08
150
27,86-28,08
25,38
71,52
25,38
71,52
Mineralno đubrivo AN
(fco-kupac)
24
38,34
24
38,34
Mineralno đubrivo UREA
(odložena plaćanje 15 dana)
25
45,80
25
45,80
Mineralno đubrivo UREA
24
44,86
24
44,86
Sojina sačma, 47% proteina
100
72,60
-
-
Soja, rod 2012.
15
62,64
-
-
Stočni ječam
200
29,16
-
-
ROBA
Sojina sačma, min 44%
(fco-kupac)
PRODEX je na novom osmomesečnom minimumu od 246,27
indeksnih poena, što je za 2,68
PRODEX
indeksnih poena manja vrednost u
odnosu na poslednji dan trgovanja
prethodne nedelje.
Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedelji
na vode}im robnim berzama su bile slede}e:
BUDIMPE[TA
PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP MART 2012.
ponedeljak
utorak
sreda
četvrtak
petak
Pšenica
277.86 $/t
272.42 $/t
268.97 $/t
270.22 $/t
-
Kukuruz
279.12 $/t
276.45 $/t
274.08 $/t
273.77 $/t
-
P[ENICA
KUKURUZ
235.65 EUR/t
(futures mart 12)
207.27 EUR/t
(futures mart 12)
EURONEXT PARIZ
P[ENICA
KUKURUZ
242.50 EUR/t
(futures mart 12)
225.00 EUR/t
(futures mart 12)
Cene su pale i na evropskim berzama. U
Budimpešti je fjučers na pšenicu jeftiniji za
2,7%, a na kukuruz za 6,5%. Pad cene martovskog fjučersa na pšenicu u Parizu iznosi
1,02%, a na kukuruz 1,53%.
Bilo koja vest o rastu izvoza pšenice iz SAD-a je bila više nego nadjačana padom cena na tržištima kukuruza i soje i optimističkim predviđanjima oko proizvodnje
pšenice u ključnim regionima. Velik pritisak na strani ponude koji su stvorili špekulativni fondovi, uz zabrinutost oko potražnje iz sektora proizvodnje etanola i izvoza
su gurali cenu kukuruza na dole. Martovski fjučers na pšenicu je u odnosu na kraj prošle nedelje jeftiniji za 2,73%, a a fjučers na kukruz za 2,14%.
E-mail: [email protected],
internet sajt: www.proberza.co.rs INFO [email protected]
021/443-413 od 730 do 1430
PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP
ponedeljak
utorak
sreda
četvrtak
petak
Soja, zrno mar. 12
533.68 $/t
525.96 $/t
521.99 $/t
522.87 $/t
-
Sojina sačma mar. 12
422.40 $/t
413.00 $/t
410.30 $/t
408.10 $/t
-
Povoljni vremenski uslovi u J. Americi, odnosno očekivan rast proizvodnje soje u odnosu na prošlu godinu su doveli do pada cene na ovom tržištu. Soja sa
martovskom isporukom je na čikaškoj berzi pojeftinila za 4,28%, dok je sojina sačma jeftinija za 6,74%.
*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.
16
SPONZOR
Francuski hibridi
kukuruza i suncokreta
21000 Novi Sad, Radni~ka 30a
Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789
[email protected]
[email protected]
www.limagrain.rs
22. februar 2013.
STIPS - VOJVODINA
MINISTARSTVO
POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA
I VODOPRIVREDE
REPUBLIKA
SRBIJA
IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE
VOĆE OD 11.2.2013.DO 18.2.2013.
Datum prikupljanja podataka: 11.2 - 18.2. 2013. god.
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo - zelena pijaca
R.B.
Proizvod
Poreklo
Jed.
Mere
1
Ananas (sve sorte)
Uvoz (uvoz)
kg
* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno
Cena (din)
Trend
Ponuda
prosečna
min
max
dom
220
250
220
pad
dobra
dobra
2
Banana (sve sorte)
Uvoz (Ekvador)
kg
110
120
110
bez
promene
3
Grejpfrut (sve sorte)
Uvoz (Turska)
kg
140
150
140
pad
4
Jabuka (Ajdared)
Domaće
kg
80
100
80
5
Jabuka (Delišes ruž.)
Uvoz (Italija)
kg
120
130
130
6
Jabuka (Delišes
zlatni)
Uvoz (Italija)
kg
120
130
130
7
Jabuka (Greni Smit)
Domaće
kg
80
100
80
8
Jabuke (Mucu)
Domaće
kg
80
100
80
9
Jabuka (ostale)
Domaće
kg
80
100
80
10
Kivi (sve sorte)
Uvoz (Turska)
kg
140
150
150
11
Kruška (ostale)
Uvoz (Italija)
kg
280
300
300
12
Lešnik (očišćen)
Domaće
kg
800
1.000
800
13
Limun (sve sorte)
Uvoz (Španija)
kg
140
150
150
14
Mandarina (sve
sorte)
Uvoz (Španija)
kg
140
160
160
15
Mušmula (sve sorte)
Domaće
kg
80
100
80
16
Nar (sve sorte)
Uvoz (Turska)
kg
220
250
250
17
Orah (očišćen)
Domaće
kg
900
1.000
1.000
18
Pomorandža
(sve sorte)
Uvoz (Turska)
kg
80
100
80
19
Smokva (suva)
Uvoz (uvoz)
kg
400
500
500
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
bez
promene
rast
bez
promene
bez
promene
-
prosečna
Poreklo
Jed.
Mere
Cena (din)
min
max
Cena (din)
R.B.
Proizvod
Pakovanje
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
dom
1
Lucerka
(seno u
balama)
bala 12-25
kg
Domaće
kg
30
33
30
Trend
Ponuda
bez
promene
prosečna
MALOPRODAJA
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
prosečna
dobra
dobra
R.B.
dobra
Proizvod
Pakovanje
Poreklo
Cena (din)
Jed.
Mere
min
max
dom
Trend
Ponuda
1
Sojina sačma
(44% proteina)
džak 33
kg
Domaće
kg
110
120
120
bez
promene
vrlo
slaba
2
Suncokretova
sačma (33%
proteina)
džak 33
kg
Domaće
kg
60
70
70
bez
promene
vrlo
slaba
dobra
prosečna
dobra
PIJACA
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
dobra
R.B
dobra
slaba
1
dobra
dobra
dobra
dobra
2
Proizvod
Kukuruz
(okrunjen,
prirodno
sušen)
Lucerka
(seno u
balama)
Trend
Ponuda
Blitva (sve sorte)
Domaće
veza
35
40
40
rast
prosečna
2
Brokola (sve sorte)
Uvoz (Italija)
kg
220
250
250
rast
prosečna
3
Celer (sve sorte)
Domaće
kg
150
180
150
bez promene
dobra
4
Cvekla (sve sorte)
Domaće
kg
50
60
60
bez promene
dobra
5
Karfiol (sve sorte)
Uvoz (Italija)
kg
220
250
250
rast
prosečna
6
Kelj (sve sorte)
Domaće
kg
80
100
100
bez promene
prosečna
7
Krastavac (salatar)
Uvoz (Grčka)
kg
230
250
250
bez promene
slaba
8
Krompir (beli)
Domaće
kg
70
80
80
bez promene
dobra
9
Krompir (crveni)
Domaće
kg
60
70
70
bez promene
dobra
10
Kupus (sve sorte)
Domaće
kg
30
40
30
bez promene
prosečna
11
Luk beli (sve sorte)
Domaće
kg
250
300
300
bez promene
dobra
12
Luk crni (mladi)
Domaće
veza
30
35
35
pad
dobra
13
Luk crni (sve sorte)
Domaće
kg
50
60
60
bez promene
dobra
14
Paprika (Babura)
Uvoz (Španija)
kg
300
350
300
bez promene
prosečna
15
Paprika (ljuta)
Uvoz (uvoz)
kg
500
550
500
bez promene
prosečna
16
Paprika (šilja)
Uvoz (uvoz)
kg
300
350
300
bez promene
prosečna
17
Paradajz (chery)
Uvoz (Italija)
kg
350
400
400
-
prosečna
18
Paradajz (sve sorte)
Uvoz (Španija)
kg
220
230
220
bez promene
prosečna
19
Pasulj (beli tetovac)
Domaće
kg
350
400
350
bez promene
dobra
20
Pasulj (beli)
Domaće
kg
300
350
300
bez promene
dobra
21
Pasulj (šareni)
Domaće
kg
300
350
300
bez promene
dobra
22
Pasulj (žuti)
Domaće
kg
400
450
450
rast
slaba
23
Patlidžan (sve sorte)
Uvoz (Italija)
kg
250
300
300
bez promene
prosečna
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
dom
džak 50 kg
Domaće
kg
30
32
džak 12-25
kg
Domaće
kg
30
Trend
Ponuda
30
bez
promene
prosečna
33
30
bez
promene
prosečna
Pšenica
džak 50 kg
Domaće
kg
30
32
32
4
Stočni ječam
džak 50 kg
Domaće
kg
33
35
35
bez
promene
bez
promene
Cena (din)
Proizvod
Pakovanje
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
dom
1
Kukuruz
(okrunjen,
prirodno
sušen)
rinfuz
Domaće
kg
23.5
25
2
Kukuruz
(okrunjen,
veštački
sušen)
rinfuz
Domaće
kg
23.7
3
Pšenica
rinfuz
Domaće
kg
26
Ponuda
23.5
pad
prosečna
24.5
23.7
pad
prosečna
27
26
pad
prosečna
CENE @IVE STOKE - 11.2 - 18.2. 2013. god.
Mesto prikupljanja cena Pančevo - stočna pijaca
* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno
Cena (din)
max
dom
R.B.
Naziv živ.
Težina/uzrast
Rasa
Jed.
Mere
min
1
Krmače za
klanje
>130 kg
sve rase
kg
150
150
2
Prasad
16-25 kg
sve rase
kg
240
250
3
Prasad
<=15 kg
sve rase
kg
250
250
Trend
Ponuda,
broj grla
150
bez
promene
vrlo slaba
250
rast
slaba
250
bez
promene
vrlo slaba
IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA
24
Paškanat (sve sorte)
Domaće
kg
150
180
150
bez promene
dobra
Peršun (korenaš)
Domaće
kg
150
180
150
bez promene
dobra
26
Peršun (lišćar)
Domaće
veza
15
20
20
bez promene
dobra
Mesto prikupljanja cena: Ju`no-banatski okrug
* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno
27
Pečurke (šampinjoni)
Domaće
kg
180
200
200
bez promene
dobra
Praziluk (sve sorte)
Domaće
kg
80
100
100
rast
prosečna
29
Rotkva (sve sorte)
Domaće
kg
50
60
60
bez promene
dobra
30
Rotkvica (sve sorte)
Domaće
veza
50
60
50
pad
dobra
31
Spanać (sve sorte)
Domaće
kg
150
180
150
bez promene
dobra
32
Tikvice (sve sorte)
Uvoz (uvoz)
kg
220
250
250
bez promene
prosečna
33
Zelen (sve sorte)
Domaće
veza
50
60
50
bez promene
dobra
34
Zelena salata (sve sorte)
Domaće
komad
50
60
50
bez promene
prosečna
35
Šargarepa (sve sorte)
Domaće
kg
80
100
80
bez promene
dobra
22. februar 2013.
slaba
Trend
25
28
prosečna
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
R.B.
dom
1
Cena (din)
Pakovanje
3
SILOS
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo - zelena pijaca
Proizvod
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
dobra
POVRĆE OD 11.2.2013.DO 18.2.2013.
R.B
GAZDINSTVO
Datum prikupljanja podataka: 11.2. - 18.2. 2013. god.
R.B.
Naziv živ.
Težina/uzrast
Rasa
1
Junad
>480 kg
2
Krmače za
klanje
3
Tovljenici
Cena (din)
Trend
Ponuda
220
rast
vrlo slaba
144
144
bez
promene
vrlo slaba
180
180
rast
prosečna
min
max
dom
sve rase
210
220
>130 kg
sve rase
140
80-120 kg
sve rase
170
17
BESPLATNI MALI OGLASI
"GEOPLAN-SREM"
MALI OGLASI
POLJOPRIVREDNA
MEHANIZACIJA
• Prodajem traktor 533, Zetor
5711, prikolicu Kikinda 3 t, špediter,
setvospremač, sejalica pneumatska
4 reda Olt, levator, špartač, grabulje
sunce, prskalica, plug 1,2 braz IMT,
žitna sejalica, uski točkovi IMT, drljača,
tanjirača. Tel: 022/470-993, 063/526008.
• Prodajem traktor IMT 539, plug
IMT 755, plug IMT jednobrazni, plug
dvobrazni na pomeranje, špartač
IMT dvoredni, špediter 2,5 tone.
Tel: 064/31-59-118
• Prodajem traktor Tornado 92 konja
ili menjam za stariji ili manji uz doplatu,
sejačicu pneumatsku 4 reda RAU
za kukuruz, prikolicu 5 tona Crvena
zastava, kiperka. Tel: 063/82-59-342
• Prodajem traktor IMT 539 1988.
godište, može zamena za IMT 542. Tel:
064/24-94-505
• Kupujem traktor Zetor od 60 do 75
KS, da je u dobrom stanju. Tel:
063/726-35-31
• Kupujem traktor: 560, 565, 577,
novi tip kabine. Prodajem kukuruz.
Kuzmin. Tel: 064/36-96-145
• Prodajem traktor Ferguson 539,
plug, drljaču i kamionsku prikolicu 17 t.
Tel: 063/15-97-772
• Prodajem traktor IMT 533, drljaču 4
krila, špediter 2.5 tone, plug dvobrazni
IMT 756, plug dvobrazni na pomeranje,
plug IMT jednobrazni, špartač IMT
dvoredni, Golf 2 dizel. Tel: 064/31-59118
• Prodajem Vladimirac 1979. godište
sa kabinom i Lifamov elevator za klip
kukuruza. Tel: 063/105-07-89
• Prodajem traktor Torpedo 4006
dajcov motor, rasturivač za veštačko
đubrivo, abrihter radne površine 10 cm,
2 mašine za izradu kesa i džakova, 2
nazimeta 75-80 kg, polovinu kuće na
sprat sa lokalom i posebnim ulazom.
022/449-348, 062/44-93-41
• Prodajem traktor RX 170, kombajn
Zmaj 142 i berač Zmaj 223. Tel:
060/066-88-44
•
Prodajem traktor Vladimirac u dobrom
stanju cena povoljna. Tel: 061/217-2710
• Prodajem Vladimirca T25 u odličnom
stanju. Cena povoljna. Tel: 064/45-10423
• Prodajem traktor Rus Tornado ili
menjam za jeftiniji ili manji uz doplatu,
sejačicu za kukuruz 4 reda pneumatsku,
sejačicu za žito zahvata 2,5 m. Tel:
063/82-59-342
• Prodajem traktor Rakovica 60
očuvan sa kabinom u dobrom stanju.
Može zamena za jači traktor. Tel:
063/7263-531
• Prodajem John Deere 3130
neispravan, ili u delovima. Tel:
064/2099-042
• Menjam IMT 558 sa hidro volanom
za IMT 533 ili 539 i prodajem berač
Zmaj 213. Tel: 022/752-975, 062/8776497
• Prodajem Klasov adapter za
kukuruz 4 reda, garažiran, Voganj. Tel:
064/2563689
• Prodajem prikolicu Dubravu 2,5
tone, plug 3 brazde 12 coli i 25 tona
kukuruza. Tel: 022/681-424
• Prodajem traktor IMT 539 u
odličnom stanju, star 6 godina. Tel:
063/1738-646
• Prodajem prikolicu za stoku i
špediter Kikinda u dobrom stanju. Tel:
022/2713-674
• Prodajem IMT 539 u odličnom stanju
i baliranu detelinu. Tel: 063/469-016
• Prodajem široke točkove za torpedo
ili IMT 577. Tel: 064/413-27-63
• Prodajem traktor IMT 560, godina
proizvodnje 1984. registrovan, 4.000
evra. Tel: 022/442-500
• Prodajem plug Oltov dvobrazni 12
coli u dobrom stanju. Tel: 022/668-809
• Prodajem traktor Zetor kristal 80-11,
moguća zamena. Tel: 022/661-132 i
063/802-4634
• Prodajem kombajn za vađenje
krompira i utovarivač za bale. Tel:
064/102-98-93
• Prodajem traktor Ferguson 539,
godina proizvodnje 2004, registrovan.
Tel: 060/687-26-80
• Prodajem traktor IMT 533, plug IMT
jednobrazni, plug dvobrazni IMT 756,
plug dvobrazni na pomeranje, drljača 4
krila, špartač IMT dvoredni, špediter 2,5
tone. Tel: 064/3159-118
• Silosi pocinkovani, sušare za zrno
mobilne i stabilne, sve vrste elevatora
i mlinska oprema. Tel: 062/8488-108,
064/3576-201, miroljubvukasinovic@
yahoo.com
• Felga za prikolicu Zmaj 485 original,
neupotrebljavana. Tel: 064/4647-625
• Prodajem plug trobrazni od 12 coli
i prikolicu Dubrava 2,5 tone, metalne
stranice. Tel: 022/681-424
• Prodajem traktor Rakovicu 60 u
solidnom stanju. Tel: Tel: 022/737283, 063/72-63-531
• Prodajem krunjač na korpe trofazni
i elevator Lifamov. Tel: 022/670-901,
063/83-68-768
• Prodajem traktor IMT 560, godina
proizvodnje 1984 registrovan, 4.000
evra. Tel: 022/442-500
• Prodajem berač za kukuruz Zmaj
222-U dobrom stanju. Tel: 064/42-22491
• Prodajem traktor Zetor kristal 8011, moguća zamena. Tel: 022/661-132,
063/802-4634
• Prodajem Oltov plug na pomeranje
10 coli i drljaču četiri krila. Cena 400 E.
Tel: 060/429-81-13
OPREMA
• Prodajem plug Vogel, 3 brazde 2006.
godište, prvi vlasnik. Tel: 064/40-55179
• Prodajem pneumatsku mašinu za
kukuruz. Tel: 063/77-293-69
• Prodajem pneumatsku sejalicu
OLT PSK dobro očuvana, ima sve vrste
pločica za setvu. Tel: 066/455-540
• Prodajem sejalicu za kukuruz Beker,
sejalicu za pšenicu Gama 18 i cisternu
3000 litara za naftu. Tel: 063/76-14-683
• Prodajem traktor IMT 560, godina
proizvodnje 1984. registrovan, 4.000
evra. Tel: 022/442-500
• Prodajem adapter Zmaj 4 reda
sa adaptacijom i roto sečkama. Tel:
061/68-65-217
• Prodajem kombajn za vađenje
krompira i utovarivač za bale. Tel:
064/102-98-93
• Prodajem prikolicu Tehnostroj 4 tone
kipericu, može zamena. Tel: 064/2494-505
• Prodajem Ferguson 539 sa
priključcima. Tel: 063/1597-772
• Prodajem setvospremač 2.90 IMT,
može zamena za 2.20 IMT uz doplatu.
Tel: 061/11-18-972
• Prodajem adapter za kukuruz Clas, 4
reda, sečka, očuvan, garažiran. Voganj.
Tel: 064/25-63-689
• Prodajem presu New Holand 940,
2004. godište. Tel: 022/444-145
• Prodajem traktor IMT 533, drljaču 4
krila, špediter 2.5 tone, plug dvobrazni
IMT 756, plug dvobrazni na pomeranje,
plug IMT jednobrazni, špartač IMT
dvoredni. Tel: 064/3159-118
• Prodajem plug OLT jednobrazni u
odličnom stanju. Tel: 061/20-49-633
• Prodajem traktor IMT 577 prva serija
nove limarije u dobrom stanju, rasipač
SIP sa lulom i sejalicu za kukuruz Beker.
Tel: 060/6703-660
• Kupujem žitni kombajn manji, do 3
metra. Tel: 063/8313-004
• Prodajem motokultivator IMT 506,
i kazan za rakiju od 80-100 litara. Tel:
022/631-179
• Prodajem plug OLT jednobrazni u
odličnom stanju povoljno. Tel: 061/20496-33
• Prodajem samohodna strižnu
kosačicu Morava i prskalica Morava 100
litara. Tel: 060/63-08-030
• Prodajem rasipač creina sa lulom.
Tel: 060/670-36-60
• Prodajem traktor Zetor kristal 8011, moguća zamena. Tel: 022/661-132,
063/802-4634
• Prodajem prikolicu Inex Lifam,
kiperica u odličnom stanju i
setvospremač RAU 3.3 m sa dva reda
valjaka. Tel: 064/11-94-222
• Prodajem kombajn Zmaj 141 Tel:
063/70-84-914
• Prodajem Fergusona 539 sa kabinom
94. god. Tel: 022/715-406
• Prodajem traktor Ferguson 539,
godina proizvodnje 2004, registrovan.
Tel: 060/687-26-80
• Prodajem plug IMT 756, trobrazni,
kompletan, malo radio ili menjam za
veći. Tel: 064/22-62-171
Prodajem krunja~ ru~ni,
tu~ani. Tel: 022/685-081,
064/4615-799
• Prodajem krunjač na korpe trofazni
i elevator Lifamov. Tel: 022/670-901,
063/83-68-768
• Prodajem plug OLT jednobrazni u
odličnom stanju, povoljno. Tel: 061/2049-633
• Prodajem pneumatsku sejačicu za
kukuruz i soju. Tel: 022/737-309
• Prodajem 2 kompleta metalnih
donjih stranica za prikolicu Kikinda 3t.
Tel: 064/41-92-087
• Prodajem špartač IMT 4 reda,
tanjiraču 24 diska Leopard i 100 bala
sojine slame,. Tel: 022/666-228
• Prodajem futoški špartač, 4 reda.
Buđanovci. Tel: 022/447-503
• Prodajem kamionsku prikolicu 16
t, registrovana, pogodna i za
poljoprivredu, nemačke marke
Akerman, sandučarka sa rol ciradom
i dva šibera, aluminijumske stranice
s nadograđenim novim metalnim
stranicama, dvoosovinka, prikolica
u perfektnom stanju garažirana.
Tel: 061/200-32-17
• Kupujem trobrazni plug Leopard ili
IMT. 063/109-47-59
• Prodajem rasipač veštačkog đubriva
400 kg, slovenački i prskalicu 440 litara
Rau. Tel: 022/668-355, 064/2749-710
• Prodajem plug OLT jednobrazni u
odličnom stanju. Tel: 061/2049-633
• Prodajem kosačicu za travu
samohodnu u odličnom stanju. Tel:
063/7659-856
•
Prodajem dvobrazni plug 15
coli i jednobrazni IMT, očuvani. Tel:
064/0135-300
D.O.O. ZA GEODEZIJU I [email protected]
Kancelarija: Sremska Mitrovica, Kraqa Petra I br. 5
Tel/faks: 022/626-566, 614-706
• SNIMAWE I IZRADA KATASTARSKO-TOPOGRAFSKIH PLANOVA
• SNIMAWE I IZRADA SITUACIONIH PLANOVA ZA PROJEKTOVAWE
• SNIMAWE OBJEKATA
• SNIMAWE SVIH VRSTA INSTALACIJA
• SUDSKA VE[TA^EWA IZ OBLASTI GEODEZIJE
• DEOBA PARCELA
• OSTALI POSLOVI U [email protected] I PRIMEWENOJ GEODEZIJI
E-mail: [email protected]
www.geodezija.com/GeoplanSm.html
Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje
zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,
cve}a i ukrasnog bilja.
Tel: 063/8334-064 i 063/589-780
• Prodajem dvobrazni plug IMT 756 u
dobrom stanju. Tel: 069/717-615
• Prodajem adapter za kukuruz Class,
4 reda, sečka, očuvan, garažiran,
Voganj. Tel: 064/2563-689
• Prodajem ratarsku prskalicu 400
litara. Tel: 064/168-46-52
ZEMLJA, PLACEVI,
KUĆE, STANOVI, LOKALI
• Prodajem obradivu zemlju 23 ara,
pogodnu i za vinograd ili voćnjak,
potes Velebić iza gibaračkog bazena.
Tel: 062/180-99-42
• Prodajem atestiranu prikolicu 370 kg
nosivosti, cena 120 evra. Tel: 063/74878-23, 062/52-03-30
• Prodajem zemlju u Berkasovu,
livadu od 19 ari ispod placeva i njivu
u Despotovcu od 26 ari pogodnu za
voćnjak. Tel: 063/348-236
• Prodajem berač Šempeter 3500. Tel:
063/728-5803
• Prodajem kuću u Vašici sa pomoćnim
prostorijama. Tel: 022/731-524
• Prodajem fabričku cisternu za
naftu 2.000 litara cena 200 evra. Tel:
022/670-442
• Prodajem kuću u Noćaju na 20 ari
placa, baliranu kukuruzovinu cena 1 E,
dvoredni oltov špartač. Tel: 064/42256-92
• Prodajem jednoredni berač
kukuruza, rotacionu kosačicu, levator.
Tel: 063/700-58-89
• Prodajem kuću u Laćarku ili menjam
za stan. Tel: 063/10-69-777
• Prodajem sejalicu pneumatik za
kukuruz. Tel: 064/079-72-82
• Prodajem plac 20 ari u Staroj Pazovi,
povoljno. Tel: 022/315-760, 064/2563-689
• Prodajem plug IMT 757/2. Tel:
060/70-12-582
• Prodajem veću količinu štapova za
tunele. Tel: 022/453-486, 060/4533799
• Prodajem prikolicu Zmaj 8 t. Tel:
061/6078-788
• Prodajem prikolicu za stoku i
špediter 2,5 t, kompletno sređen. Tel:
022/2713-674
• Prodajem viljuškar Caterpillar
nosivosti 2,5 t, visina strele 6 m. Tel:
060/7001-093
• Kupujem presu tvrde bale. Tel:
066/400-927
• Prodajem kukuruznu korpu za
aksijalni kombajn Case Internacional,
povoljno. Tel: 061/2003-217
• Prodajem prikolicu Dubrava 3 t i
kupujem traktorsku gumu 15.5.38 Tel:
022/715-406
• Prodajem sejačicu za kukuruz i
sejačicu za žito, uvoz iz Austrije. Tel:
063-8259-342
• Prodajem plug Olt orač 2 14c. Tel:
060/5001-605
• Prodajem ratarsku prskalicu 400
litara. Tel: 064/168-46-52
• Prodajem čekićar, pumpu Bauer,
prikolicu 5 tona, auto prikolicu i roto
drljaču Lejli. Tel: 063/888-13-31
• Povoljno prodajem stan u Šidu na
istoku. 4. Sprat 67 m2. Tel: 064/56-81294
• Prodajem kuću sa svim pratećim
objektima u Šidu, ulica 12. april 18. Tel:
060/414-03-59
• Izdajem jednoiposoban stan u Šidu,
G-2 naselje. Tel: 063/86-00-628
• Prodajem manju kuću u Sremskoj
Mitrovici (nema placa), struja, voda,
kanalizacija, cena 10.000 eura. Tel:
022/473-872, 063/78-43-922
• Prodajem kuću u Vašici sa pomoćnim
prostorijama. Tel: 022/731-524
• Prodajem vikendicu i plac 34 ara u
Ležimiru. Tel: 065/68-99-449
• Prodajem kuću u Noćaju na 20
ari placa i veću količinu balirane
kukuruzovine (šarovine). Tel: 064/4225-692
• Kupujem njivu površine do 1 hektar.
Tel: 064/12-50-853
• Prodajem 1,5 jutara šume u ataru
sela Ilinci. Tel: 021/443-493
• Prodajem kuću na placu od 13 ari sa
baštom, bunarom i pomoćnim zgradama
i 2,5 jutra zemlje u Novom Slankamenu.
Cena po dogovoru. Tel: 060/5922-644
• Prodajem kuću od 200 m2 na 6
ari placa u elitnom naselju Sremske
Mitrovice. Tel: 064/4615-799
• Prodajem kuću u Šašincima. ul. V.
Karadžića 34. Tel: 062/446-515
• Prodajem aparat za varenje, bušilicu
i gorionik za peć CG. Tel: 630-544 i
064/20-155-21
• Prodajem krunjač na korpe trofazni
i elevator lifamov. Tel: 022/670-901,
063/8368768
• Izdajem jednosoban namešten
stan sa grejanjem, naselje Orao, Sr.
Mitrovica. Tel: 064/365-9267
• Prodajem mašinu za drvo frezu. Tel:
022/472-061
• Prodajem prikolicu za stoku i
špediter 2,5 t u dobrom stanju. Tel:
022/2713-674
• Menjam kuću u Velikim Radincima
za stan ili kuću u Novom Sadu. Tel:
022/660-146
• Prodajem prekrupač, krunjač i
komplet priibor za klanje. Tel: 022/627602
• Prodajem kuću na placu od 34 ara
sa baštom u Martincima, Železnička 74.
Tel: 063/888-10-23
PRETPLATITE SE!!!
Godišnja pretplata 1.500,00 dinara
Svakog drugog petka na Vašu adresu
Novine za savremenu poljoprivredu
18
0
0
2
5
1
6
a
t
s
e
m
Nazovite s
22. februar 2013.
BESPLATNI MALI OGLASI
• Izdajem ili prodajem nameštenu
kuću u Laćarku ulica 1. Novembar 407 ili
menjam za stan. Tel: 064/4260-088
• Prodajem kuću u Beočinu naselje
Šljivik. Tel: 021/454-357 063/108-1906
• Prodajem kuću u Beški na 7 ari
placa, vlasnik. Tel: 064/287-18-98
• Prodajem dve kuće na jednom placu,
Stari šor 6, cena 128.000 evra. Tel:
022/628-479
• Kupujem manju kuću u
fruškogorskom selu. Tel: 022/625-414
• Prodajem kuću u Badovincima na 10
ari placa i 30 ari šume. Tel: 064/423932-55
•
Prodajem salaš. Tel: 022/613-977
• Prodajem 3,5 jutra zemlje u Ilincima
potes Marinci. Tel: 021/527-329
• Prodajem stan 43 m2 u naselju
Kablar Novi Banovci. Tel: 064/1107454
• Prodajem kuću u centru Čalme sa
pratećim objektima i velikom baštom.
Tel: 064/4615-799
• Prodajem 0,5 jutara zemlje kod
Agrounije (kudeljara). Tel: 022/551-518
• Prodajem kuću u Šašincima, ulica
Vuka Karadžića 34, sa pomoćnim
objektima i nameštajem. Odmah
useljiva, cena po dogovoru. Tel:
062/446-515
POLJOPRIVREDNI
PROIZVODI
• Prodajem baliranu slamu. Vrdnik.
Tel: 022/465-526, 064/36-16-054
• Prodajem baliranu detelinu. Tel:
022/736-338, 065/97-00-681
• Prodajem baliranu detelinu, prvo i
drugo košenje. Manđelos. Tel: 022/681477, 064/134-73-85
• Vaš poljoprivredni savetnik
• Novine koje Vas uvode
u savremeni agrobiznis
MARKETING
Tel/fax: 022/610-496
Mob: 064/1629-737
USLUGE, POSLOVI
• Kupujem muznu kravu. Tel:
064/5384-164
• Freziram bašte u Mitrovici i okolini.
Tel: 022/631-495
• Prodajem bravca od 120 kg. Tel:
711-896
• Industrija mesa Zmajevac iz Iriga
potrebni automehaničari sa iskustvom.
Tel: 022/462-433, 064/891-38-11
• Prodajem bravca oko 140 kg. Tel:
660-146
• Usluga zavarivanja. Tel: 066/9421117
• Prodajem junicu, baliranu detelinu,
motor APN 6 i motokultivator frezu. Tel:
062/9739-674
• Tražim ženu za pomoć u kući
stan, hrana i plata po dogovoru.
Tel: 061/2892-945
• Prodajem 3 ovce i 5 jaganjaca.
Tel: 064/2494-505
• Vršim negu starih, bolesnih i osobe
sa posebnim potrebama. Tel: 064/13319-35
• Potreban električar za servis i
montažu. Tel: 060/6070-106
• Prodajem jare za klanje. Tel:
022/631-462
• Prodajem jaganjce od 35 kg. Tel:
022/631-495
ZALIVNI SISTEMI
• Pouzdan čovek održavao bi vikendice
na Fruškoj gori. Tel: 064/514-7251
• Prodajem pumpu za navodnjavanje
Tomos. Manđelos. Tel: 022/681-664,
064/3311-638
• Freziram bašte u Sremskoj
Mitrovici i okolini i prodajem 2 dizel
motokultivatora i kupujem Tomu
Vinkovića. Tel: 022/631-495, 066/403677
• Diplomirani ekonomista daje časove
matematike. Tel: 064/264-76-91
• Kupujem okiten crevo fi 50, 100m.
Tel: 061/1148-153
• Ozbiljna žena negovala bi
nepokretne starije osobe i čuvala decu.
Tel: 064/050-16-36
• Prodajem zalivni sistem za
navodnjavanje kompletan, plug obrtač
dvobrazni Cron i plug dvobrazni
leskovački, krunjač sip na kardan. Tel:
064/4944-907
• Prodajem veću količinu balirane
deteline i priplodnog jarca alpske rase.
Tel: 066/922-08-06
• Prodajem kukuruz i rakiju
šljivovicu. Tel: 060/711-27-40
• Prodajem seme deteline Osiječka 66,
selektovano. Cena 350 din/kg. Tel: 022
657 078
• Dajem časove engleskog i nemačkog
jezika za sve uzraste. Tel: 064/3144666
• Ženskoj osobi hitno potreban bilo
koji posao. Tel: 061/173-94-52
DOMAĆE ŽIVOTINJE
• Prodajem tri bravca tezine 110kg
komad i 100 bala deteline. Tel:
022/710-331
• Kupujem kravu za mužu sa 20 i više
litara. Tel: 064/36-16-054
• Prodajem ovna Virtemberg sa
pedigreom. Tel: 065/258-01-28
• Prodajem dva ovna rase Šarole i
baliranu detelinu. Tel: 022/732-293
• Prodajem baliranu detelinu, može
zamena za prasice ili kukuruz. Tel:
069/224-19-55
• Kupujem steonu kravu simentalku.
Tel: 062/17-18-982
• Prodajem kukuruz i rakiju
šljivovicu. Tel: 060/711-27-40
• Prodajem ovna Virtemberg rase,
šiljegan 60-70kg ili ga menjam za Il de
fransa uz dogovor. Tel: 064/412-77-05
• Prodajem 60 bala deteline,
metalnu vagu koja meri do 200 kg,
mešalicu za beton Lifamovu. Tel:
064/24-94-505
• Prodajem žensko tele, simentalske
rase, starosti dva meseca. Broj telefona
022/682-130, 064/351-82-39
• Prodajem baliranu detelinu 200 bala
i 200 bala kukuruzovine. Bačinci. Tel:
022/742-878, 064/45-26-004
• Prodajem kukuruz. Tel: 060/71127-40
• Prodajem lipov i bagremov med,
veću količinu. Tel: 022/718-292,
064/652-24-53
• Prodajem 700 bala sena. Tel:
015/440-007
• Prodajem 500 bala deteline. Tel:
022/682-027, 061/1506-084
• Kupujem pšenicu. Plaćanje odmah.
Tel: 060/7001-092
• Prodajem veću količinu sena. Tel:
064/2195- 652
• Prodajem baliranu detelinu.
Tel: 060/6676-626
• Prodajem rakiju, šljiva prepečenica.
Tel: 063/344-836
• Prodajem bravca težine 110 kg.
Erdevik. Tel: 022/753-089
• Prodajem prasice 20 komada. Tel:
022/682-146, 064/34-25-810
• Prodajem bravca težine oko 150-160
kg. Tel: 022/660-146
• Prodajem sjagnjene ovce i magaricu.
Može i zamena za IMT 357. Tel: 064/2188-266
• Prodajem junicu, baliranu detelinu i
motokultivator sa frezom. Tel: 062/9739-674
• Kupujem telad simentalske rase. Tel:
061/29-18-944
• Prodajem 25 komada prasica od 1617 kg i ovna Virtemberga dvogodca. Tel:
064/412-7-705
•
Prodajem junicu, baliranu detelinu,
motokultivator frezu i motor apn. Tel:
062/9739-674
• Prodajem baliranu detelinu, cena 30
dinara za kilogram. Tel: 064/2071-138
• Prodajem zensko tele, starosti dva
meseca, simentalske rase. Tel: 022/682130, 064/351-82-39
• Prodajem veću količinu deteline i
sena. Tel: 063/569-417.
• Prodajem 2 bravca 180 kg, traktor
IMT 5136 i soju. Tel: 022/710-973
22. februar 2013.
• Dajem pozajmice ozbiljnim
poljoprivrednicima. Tel: 064/3697-915
• Prodajem šumski med 350 din/kg.
Tel: 022/712-355
• Prodajem mlin trofazni za klip i zrno.
Tel: 069/0040-198
• Prodajem 10 košnica sa pčelama.
Tel: 022/2710-130, 063/8574-180
• Prodajem kombinovanu lovačku
pušku, kao nova. Tel: 062/339-821
• Prodajem 30 košnica sa pčelama.
Tel: 064/33-11-629
• Prodajem čokove ili menjam za
detelinu. Tel: 066/403-677
• Prodajem 30 društava pčela. Tel:
022/630-843, 064/66-11-629
• Pouzdan čovek održavao bi vikendice
na Fruškoj gori. Tel: 064/514-7251
• Prodajem 30 košnica sa pčelama.
Tel: 022/325-110, 063/81-61-031
• Prodajem fazane, može
kompenzacija za žito ili svinje. Tel:
063/875-0875
• Prodajem pčele sa košnicama. Tel:
022/714-575
• Prodajem LR košnice nove sa
pčelama ili menjam za razno. Tel:
063/574-211
Kupujem jagnjad. Tel: 061/2918-944
• Prodajem žitnu slamu i veću količinu
kukuruza. Tel: 064/911-29-49
• Prodajem veću količinu kukuruza.
Kuzmin. Tel: 064/36-96-145
• Prodajem med Lipov i bagremov na
veliko. Tel: 066/005-655
KUĆNI LJUBIMCI
•
• Prodajem stajsko đubre, oko 30
tona. Tel: 064/36-16-054
• Prodajem zmajevku čokova. Kuzmin.
Tel: 064/413-27-63
• Kupujem sečku sa 3 noža na
elektromotor. Tel: 022/506-689
E-mail: [email protected]
• Tražim posao: čuvanje dece, pomoć
u kući i starima za stan, hranu i platu.
Tel: 064/4723-813
Prodajem vikendicu sa {ljivikom u
Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend
zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12
godina stare, asfaltni put, trofazna struja.
Cena 20.000 evra.
Mob: 063/592-235
• Prodajem med lipa i bagrem.
Tel: 022/716-516, 064/6522-453
• Prodajem 10 aluminijumskih cevi za
navodnjavanje sa rasprskivačima. Tel:
022/688-133
• Prodajem 30 cevi za navodnjavanje,
aluminijumske, slovenačke proizvodnje.
Tel: 022/465-808
• Prodajem pumpu Morava za
zalivanje, ima 2 usisna i 2 potisna creva.
Veliki Radinci. Tel: 022/660-016
• Prodajem cevi za navodnjavanje fi
50, 9 komada sa prskalicama i 3 para
krajeva cevi fi 70. Tel: 060/5840-183
• Prodajem pumpu Tomos za
navodnjavanje i cevi za sistem kap po
kap. Tel: 022/715-095
• Prodajem 4 plastenika dužine 40 m i
visine 8 m sa najlonom. Tel: 062/405-539
• Prodajem aluminijumske cevi za
navodnjavanje, fi 70, 60 komada
sa prskalicama i 9 komada fi 50 sa
prskalicama. Tel: 064/4113-590
• Prodajem tifon Fores prečnika 90
mm, 420 cm, 2003. godište, pumpa
Bauer. Tel: 022/445-375, 063/1188-219
• Prodajem Honda MIO 10, pumpu
kapaciteta 1100 l/min, benzinska. Cena
400 evra. Tel: 022/312-740, 063/7166-245
• Prodajem cevi za navodnjavanje
prečnika 70 i 90, kompletan sistem.
Radinci. Tel: 022/660-249
PLASTENICI,
STAKLENICI
• Staklenik 1100 m2 u radu.Tel:
063/535-179
• Kupujem rasadnik 8 x 50 m sa
duplom konstrukcijom. Tel: 022/453028
• Plastenici alu konstrukcija 28x4,5 m.
Tel: 063/85-11-323
• Prodajem plastenik 12 x 4 m, 300
evra. Tel: 013/839-300
PČELARSTVO
• Prodajem med bagremov, lipov,
polen i društva sa 10 ramova. Tel:
022/718-292 064/6522-453
• Prodajem štence Labradora. Tel:
060/010-19-71
• Prodajem kučiće rotvajlere stare
mesec dana (60 evra). Tel: 060/7352070
• Sibirski haski, ekstra štenad. Tel:
065/6573-857
• Hitno poklanjam ženku šarplaninca
sa papirima, zbog odlaska u
inostranstvo. Tel: 031/154-001
• Pikinezeri stari preko dva meseca.
Tel: 064/2159-053
• Lesi muško štene odnegovano staro
osam meseci. Tel: 063/234-219
• Prodajem kučiće pekinezera,
patuljaste pinčeve, nemačke kratkodlake
ptičare, lovne terijere, vakcinisani i
revakcinisani. Dublje. Tel: 062/188-00-24
• Prodajem štence kratkodlakog
ptičara. Tel: 022/716-200
• Prodajem razboj za tkanje. Tel:
022/612-045
• Prodajem đubrivo od koka nosilja,
cena po dogovoru. Tel: 069/294-94-80
• Prodajem trofazni el. motor snage 5
kw. Tel: 062/8776-497
• Prodajem kazan za rakiju od 150
litara. Tel: 064/1734-144
• Prodajem mlin na kamen za palentu i
integralno. Tel: 063/8701-913
• Prodajem mašinu za pletenje žice ili
menjam za drva ili auto do 500 evra.Tel:
670-940
• Prodajem čekićar, pumpu Bauer,
prikolicu 5 tona, auto prikolicu i roto
drljaču Lejli. Tel: 063/888-13-31
• Prodajem prekrupač, krunjač i
komplet priibor za klanje. Tel: 022/627602
• Prodajem aparat za varenje, bušilicu
i gorionik za peć CG. Tel: 022/630-544 i
064/20-155-21
• Prodajem furunu za topljenje masti
Tel: 063/587-782
• Prodajem kazan za rakiju od 160
litara. Tel: 064/1734-144
LIČNI OGLASI
MOTORNA VOZILA
• Prodajem juga 55 u odličnom stanju
prva boja 1990. godište. Tel: 063/8022-562
• Prodajem Renault Lagunu 1.9 dizel,
2001. godište. Tel: 065/575-02-79
• Prodajem Fiat Punta 1997. godište,
plin 1.100 E. Tel: 064/04-27-320
• Prodajem Tojotu korolu, registrovan,
1991. godište, u dobrom stanju,
povoljno. Tel: 062/220-510
• Prodajem Yugo 55, 1989. godište,
registrovan do oktobra 2013, plin
atestiran, stanje odlično. Cena 600 E.
Šid. Tel: 063/76-59-856
• Prodajem Opel kadet 1.3, povoljno.
Tel: 061/67-47-076
• Prodajem Fiat punto 2005. godište,
benzin/gas, troje vrata, cena 2.000 E.
Ruma Tel: 063/890-11-93
• Prodajem folkswagen bubu 1975.god.
u dobrom stanju. Tel: 061/2049-633
• Prodajem kamion TAM-10-110
fabrički produžen, registrovan, u
odličnom stanju. Tel: 061/2049-633
• Prodajem BMW 325, 1986. godište.
Registrovan do kraja marta 2013. Cena
povoljna i po dogovoru. Tel: 022/670332
• Prodajem Pežo 206 HDI, 2,0 godina
proizvodnje 2002, u besprekornom
stanju. Tel: 063/852-60-21
• Tražim penzionera stambeno
obezbeđenog do 65 godina za brak. Tel:
065/2004-958
• Tražim dobru skromnu i slobodnu
damu do 50 godina. Tel: 063/8703-014
• Slobodan ozbiljan muškarac upoznao
bi slobodnu ženu mitrovčanku do 60
god. Tel: 063/8817-329
• Razveden (25) iz Šida traži ženu sa
detetom za brak. Tel: 065/4588-419
• Penzioner (57), stambeno
obezbeđen traži ženu od 45 do 55
god radi druženja i braka. Tel: 062/630881
• Muškarac (50) želi upoznati
ženu istih godina bez obaveza. Tel:
065/6653-301
• Razveden, ozbiljan muškarac 55
godina iz Šida zeli upoznati skromnu
slobodnu ženu sa područja Šida. Tel:
063/1048-111
• Penzioner 63 godine upoznao bi
žensku osobu radi druženja, moguć
brak. Tel: 064/576-67-89
• Ozbiljna žena penzionerka 70-ih
godina traži situiranog penzionera od
70-75 godina radi braka. Tel: 022/671135
• Razveden muškarac, 40 godina,
želeo bi da upozna žensku osobu za
vezu. Tel: 061/1848-617
• Tražim slobodnog muškarca od 5560 godina. Tel: 061/1500-575
Prodajem Opel Kadet, kocka 1,2,
godi{te '83., benzin-plin, povoljno. Tel:
064/14-69-263
• Prodajem Alfa Romeo 153, godina
proizvodnje 2002, registrovan do
avgusta. Tel: 061/17-33-789
RAZNO
• Prodajem kopletnu opremu za
klanje, viseći kantar (meri 250 kg) i
šivaću mašinu Bagat. Tel: 022/685-081,
064/4615-799
• Prodajem cisternu Creinu, dvobrazni
plug i špartač. Sve u odličnom stanju.
Tel: 064/3298-102
• Prodajem fabričku auto prikolicu Tel:
064/3185-923
• Prodajem prskalicu Morava 100 litara
sa crevom od 30 metara, kao nova.
Cena 150 evra. Tel: 060/6308-030
Mali oglasi
064/1629-737
• Prodajem prikolicu 4 tone
jednoosovinka fak Loznica nekorištena.
Tel: 064/5536-066
19
INĐIJA • POVODOM PRIČE O ZARAŽENIM RIBAMA U DUNAVU
Ribolovci na oprezu,
ugostiteljima manje posla
- Nema bojazni od zaražene ribe - poručuju ribolovci na Dunavu
kod Starog Slankamena – Vlasnici restorana već osetili manjak u kasi
Iz Ministarstva poljoprivrede
„Uzorkovanjem rečne ribe iz
prometa nije utvrđeno prisustvo
parazita, što ukazuje da se ne
radi o zabrinjavajućem stepenu invazije“, poručuju iz Veterinarske inspekcije Ministarstva
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede povodom saopštenja
Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu da je otkriven parazit
iz roda Eustrongilus koji napada
rečne ribe.
„Ribu treba kupovati na mestima koja su registrovana i pod
nadzorom a ne izlovljenu ribu sa
nelegalnih i improvizovanih tezgi
ili iz gajbica na ulici“, naglašavaju
iz Uprave za veterinu.
„Savetujemo građane da prilikom kupovine rečne ribe obrate pažnju na boju, miris, i izgled
ribe i da sve sumnje prijave veterinarskoj inspekciji. Ovaj parazit nije opasan ukoliko se dobro
termički obradi, ubija ga niska
temperatura tako da ni od smrznutih riba ne postoji bojazan“,
objašnjavaju nadležni iz veterinarske inspekcije.
Kako se u saopštenju napominje, Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede nadležna
je za kontrolu bezbednosti hrane
i veterinarska inspekcija sprovodi
nadzor nad prometom izlovljene
ribe koja je izložena prodaji.
Riba bezbedna za jelo
C
rvljiva riba u celom toku
Dunava, Pronađena zaražena riba u Šapcu na Savi i
slični naslovi preplavili su poslednjih
dana dnevnu štampu. Tragom ovih
priča, posetili smo Stari Slankamen
kako bi na licu mesta, od lokalnih ribolovaca saznali kakvo je stanje na
ovom delu Dunava.
20
- Naš teren je od beščanskog
mosta do Surduka i za sve ovo vreme nije nam se desilo da upecamo
zaraženu ribu, a svaki dan smo na
vodi - kaže Slavko Popović dugogodišnji ribolovac iz Starog Slankamena i dodaje:
- Šaljem ribu svakodnevno u Inđiju na pijacu i mogu vam reći da je
potražnja znatno opala od kako su
počele priče u javnosti oko parazita
u ribi. Crv je, kako sam čuo, vidljiv
golim okom dugačak nekoliko santimetara tako da je nemoguće ne primetiti ga kad se obrađuje riba. Stalni
domaćini, odnosno nosioci, ove vrste
parazita su ptice i to kormorani i čaplje koje se hrane grabljivicama - somom, smuđem, štukom i bandarom,
a kojima mogu da prenesu zarazu.
Ribu treba kupovati na mestima koja su registrovana i pod nadzorom
Popović dalje navodi da se ribolovom bavi više od 15 godina i da
nikada nije bilo ovakvih slučajeva.
Razloga za strah nema, a smatra da
je priča preuveličana.
Sa druge strane riblji restorani
na ovom delu Dunava poput „Čarde
kod Mike alasa“ već osete manjak
u kasi.
- Primetno je smanjena potražnja za smuđom, somom i kečigom,
sve više naši gosti traže tostolobik,
šarana i belu ribu, a najčešće roštilj
što nije uobičajeno za riblji restoran. Brinemo o ispravnosti hrane
svakodnevno. Imamo pet ribara u
marini i još nigde nije pronađen parazit, a videćemo kako će biti ubuduće - kaže Milan Kovanić,poznatiji kao „Mika alas“.
Inače, riba zaražena crvom kod
ljudi izaziva obolenje u organizmu
koje se može odstraniti jedino hirurškim putem, ali do sada nije zabežen takav slučaj. Da li će tako i
dalje ostati i hoće li medijska pompa drastično smanjiti potražnju za
ribom, ostaje da se vidi. Za sada
nema opasnosti –s lažu se ribolovci
na Dunavu.
M. Balabanović
22. februar 2013.
Download

Sremska poljoprivreda broj 10 22. februar 2013.