11 Drami
od Vilijam [ekspir
Дигиталните верзии на овие книги се објавени според
условите на лиценцата на Криејтив комонс Наведи изворНекомерцијално-Без адаптирани дела. 2.5 Македонија
Можете:
• да споделите – да умножувате, дистрибуирате, јавно да го
прикажувате или јавно дигитално да го прикажувате делото
Под следните услови:
• Наведи извор. Морате да го наведете изворот на ист начин
како што тоа го направил авторот или давателот на лиценцата (но не
на начин кој би сугерирал дека тие ве поддржуваат вас или вашето
дело).
• Некомерцијално. Не смеете да го користите ова дело за
комерцијални цели.
• Без адаптирани дела. Не смеете да го промените,
трансформирате или да го адаптирате ова дело.
• Во случај на понатамошно користење или дистрибуција морате
на другите јасно да им ги дадете до знаење условите под кои е
лиценцирано ова дело. Најдобар начин за да го направите тоа е да
поставите врска до оваа веб-страница.
http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/2.5/mk
• Секој од горенаведените услови може да биде поништен ако
добиете дозвола од носителот на авторските права.
• Ништо во оваа лиценца не ги нарушува или ограничува моралните
права на авторот.
Prevodite se raboteni spored
angliskoto ARDEN izdanie na
delata na Vilijam [ekspir
Sodr`ina
1. Veselite `eni od Vindzor
13
2. Komedija na zabuni
95
3. Kroteweto na opakata
149
4.So sila ubavina ne biduva
221
5. Od vlakno ortoma
305
6. Sekoe zlo za arno
383
7. Tante za kukurigu
469
8. Romeo i Julija
549
9. Ri~ard Treti
633
10. Koriolan
727
11. Timon od Atina
827
Preveduvaweto na golemite avtori od svetskata kni`evnost me|u koi, sekako, Vilijam [ekspir e eden od najgolemite, s# u{te, za `al, e edna od klu~nite zada~i na sovremeniot
makedonski kni`even preveduva~. Velime za `al, za{to golem propust e na na{ata nacionalna kultura {to dosega ne gi priop{tila negovite trieset i sedum drami, site 154 soneti i
nekolkute t.n. nedramski dela i pokraj postoeweto na tolkav broj {koluvani anglisti, talentirani poeti, pisateli, preveduva~i. Ne deka [ekspir ne bil vo fokusot na interesiraweto na na{ite intelektualci, ne deka ne se pravele obidi za negovo preveduvawe, tuku
zatoa {to delumnoto i mo{ne neorganizirano negovo prenesuvawe na na{e tlo, glavno od
akutnite potrebi na nekoj na{ teatar da igra nekoja negova piesa, napravi neobi~en haos
vo dolovuvaweto na vistinskata slika pred makedonskiot ~itatel za ona {to navistina go
napi{al ovoj majstor na dramata i na pi{anata re~, voop{to.
Ovoj kus voved nema za zada~a da govori za istorijata na preveduvaweto na [ekspir
kaj nas (toa e ve}e napraveno - vidi: Ivanka Koviloska-Poposka, [ekspir vo Makedonija)
tuku samo na kuso da potseti {to e prevedeno od nego, {to treba u{te da se prevede, da
go opravda pojavuvaweto na ovoj tom vo vakva, navidum, vnatre{no nesredena forma, da
ka`e ne{to za osnovnite karakteristiki na {ekspiroviot stih i da objasni kako e prenesen “na~inot na namera” ili “na~inot na koj {ekspiroviot stih zna~i” na makedonski
jazik kako {to bi rekol Valter Benjamin vo negoviot poznat (i deneska neodminliv za
sekoj teoreti~ar na preveduvaweto) esej za preveduvaweto od 1924 godina “Zada~ata na
preveduva~ot.”
Od trieset i sedumte drami za koi se smeta deka se napi{ani od rakata na [ekspir
(spored nadvore{nite i spored vnatre{nite podatoci) zaedno so ovie edinaeset, dosega na
makedonski, spored na{ata evidencija, se objaveni vo pe~atena forma dvaeset i {est drami
od koi dve, Hamlet i Romeo i Julija vo dva razli~ni prevodi. Hamlet prv go prevede Aco
[opov, Bla`e Koneski e avtor na prevodot na Otelo, Georgi Stalev na Venecijanskiot
trgovec i Romeo i Xulieta, Ivanka Koviloska-Poposka na Henri [esti (prv i vtor del),
Bogomil \uzel na Hamlet, Kral Lir, Makbet, Troil i Kresida, Julie Cezar, Antonio i
Kleopatra, Tit Andronik, Son na letnata no}, Bura i No} sproti Vodici, a ovoj tom gi
vklu~uva prevodite {to gi napravi Dragi Mihajlovski: Ri~ard Treti, Romeo i Julija,
Koriolan, Timon od Atina, Komedija na zabuni, Kroteweto na opakata, So sila ubavina
ne biduva, Veselite `eni od Vindzor, Od vlakno ortoma, Tante za kukurigu i Sekoe zlo za
arno. Od [ekspir objaveni se vo posebna kniga u{te 60 soneti vo prepev na Aco [opov
(spored prozniot prevod na Taska Dubrovska) i 20 soneti vo periodikata, prepevi na Dragi
Mihajlovski. Zna~i, za da go imame kompletniot [ekspir na makedonski, potrebno e da se
prevedat u{te dvanaeset drami (Kako {to miluvate, Zimska bajka, Perikle, Simbelin, Dvajcata velmo`i od Verona, Kralot Jovan, Henri Petti, Henri [esti(prv, vtor i tret del),
Henri Osmi i Ri~ard Vtori), 74 soneti i nekolkute nedramski dela (Venera i Adonis, Grabnuvaweto na Lukrecija, Taguvaweto na zaqubenata, Zaqubeniot axija i Feniksot i grlicata).
Zo{to ovoj tom se pojavuva vo vakva forma? Odgovorot e ednostaven. Avtorot na
prevodite, ne sakaj}i da gi povtoruva ve}e prevedenite (za negova `al, najpoznatite i najdobri drami na [ekspir) se nafati, po~nuvaj}i od 1985 godina, da go preveduva ostatokot, ona ponepoznatoto (no ne i zadol`itelno polo{o) od ovoj avtor, smetaj}i deka dobro
e edna{ da se ima celiot [ekspir a potoa novite, sekako potrebni, normalno neophodni
prevodi mo`at sekoga{ da bidat dobredojdeni vo procesot na deavtomatizirawe na avtomatiziranoto, obnovuvawe na zastarenoto, o~uduvawe na banalnoto, dokolku sakame, a toa
sekako e edna od klu~nite zada~i na sekoj dobar preveduva~, da go obezbeduvame i vo idninata {to doa|a opstanokot na ovoj nepovtorliv genij na svetskata kni`evnost. Edinstvena
otstapka vo ovoj pogled e noviot prevod na Romeo i Julija koj{to namenski be{e praven
za Kumanovskiot teatar a opravduvaweto e {to prviot prevod na Romeo i Julija(isto kako
i prevodite na Venecijanskiot trgovec, Otelo i prviot prevod na Hamlet) bea praveni, od
razbirlivi pri~ini, posredno, naj~esto preku ruskite prevodi na Pasternak. Ova sekako,
avtomatski, ne zna~i deka prevodite praveni od originalot se nu`no podobri i poubavi (ne
e voop{to lesno da se drznete da preveduvate otkako toa pred vas go pravele golemi majstori
na stihot kakvi {to se [opov, Koneski ili Stalev,) tuku samo deka doa|aat kako neophodni
obidi {to podobro, poprecizno i poto~no da se fati na~inot na namera (Art des Meinens) na
originalniot tekst kako {to veli Benjamin, za potoa, so qubov i do detaq, da se vgradi vo
jazikot-cel.
[ekspir e golem avtor zatoa {to, kako {to veli Borhes, nikoj pred nego i po nego
(osven Bog, se razbira) ne uspeal da bide tolkumina ili, kako {to toa naj~esto se veli, ne
sozdal tolkav broj likovi so koi navlegol vo, re~isi, sekoja sfera na ~ovekovoto `iveewe,
go opfatil, re~isi, sekoj sloj na op{testvenoto ureduvawe, osvetlil tolku mnogu osobini na ~ove~kiot karakter, dal tolku mnogu situacii ili, ednostavno re~eno, go napi{al
urne~kiot rakopis na na{ata `ivea~ka vo ovoj, sekako, ubav, neobi~en i, ne do kraj poznat
za nas, svet. No preveduva~ot, osobeno dobriot preveduva~, e sekoga{ svesen deka likovite,
so seta svoja `ivost, plasti~nost, so site svoi radosti, tagi, me~ti i soni{ta, nikoga{ ne
se nadvor od jazikot. Tie se ra|aat, pominuvaat del od svojot `ivot ili umiraat samo i edinstveno vo jazikot. Nadvor od sinorite na jazikot e svetot na stvarnosta so koj preveduva~ot
nema nikakov dopir. Toj edinstveno se zanimava so metastvarnosta ili so lingvisti~kite
ujdurmi i zavrzlami {to ve}e nekoj gi kodiral pred nego. Ottuka i velime deka preveduva~ot
ne se zanimava so hermenevtika (vo sekoj slu~aj ne prvenstveno) tuku so stilistika ili so
toa kako ne{tata, rabotite zna~at vo samiot jazik, ili, kako {to ve}e prethodno ka`avme so
na~inot na namera ili Art des Meinens kako {to veli Benjamin. Iznao|aweto na na~inot na
namera vo originalot e prvata, najva`na, najkrupna, najsu{testvena zada~a na preveduva~ot
ili, ka`ano poinaku, praveweto na matricata na prevodlivosta ili praveweto karta,
lista na o~uduvawa, otstapki, kodovi, hermenevtiki na sintakti~ko, leksi~ko, fonolo{ko
i semanti~ko ramni{te odnosno iznao|awe na s# ona vo jazikot na originalot {to ja
~inat, uslovno ka`ano literarnosta na edno delo, ili, kako {to velat ruskite formalisti, ona zaradi koe edno delo go smetame za umetni~ko, isklu~itelno po odnos na drugite, banalizirani, leksikalizirani, avtomatizirani pisma. Praveweto na matricata na
prevodlivosta e najva`nata zada~a na preveduva~ot pred da sedne tehni~ki, spored svoite
steknati kompetencii, se razbira, da go napi{e noviot tekst vrz ve}e postaveniot kostur
vo novata jazi~na sredina, odnosno najdobro {to mo`e snimeniot na~in na namera na originalot. Dobro napravenata matrica na prevodlivost e edinstvenata garancija deka prevodot }e ja ispolni svojata osnovna zada~a – obezbeduvawe na opstanokot na originalot.
Samo spored ovoj kriterium, mo`e da se ceni uspe{nosta ili neuspe{nosta na eden prevod
a ne spored zastarenite i ve}e sme{ni metodi koi se zanimavaat so toa dali preveduva~ot
rabotel spored originalot, dali uspeal da go razbere originalot, dali mo`ebi se ogledal
na drugi prevodi pred sebe, na svojot ili na nekoj sroden jazik itn.. Da ka`eme samo deka
deneska, vo vreme koga angliskite i amerikanskite nau~nici od oblasta na kni`evnosta,
pred s#, preku bezbroj fusnoti i bele{ki, osobeno vo dobrite izdanija na [ekspir od tipot
na Arden, na primer, detalno go razrabotile i osvetlile re~isi sekoe t.n. temno mesto vo
izrazot na golemiot majstor, sekoe nedorazbirawe {to mo`e da se dol`i na zastaruvaweto
na zborovite, frazite, idiomatskite izrazi, nivnoto obesmisluvawe so tekot na vremeto i
pridobivaweto novi zna~ewa i smisli, re~isi e sme{no, za dobro izverziraniot i iskusen
anglist-preveduva~ da zgre{i vo t.n. razbirawe na tekstot pa da mora da posegnuva ({to
kreativno e mnogu frustrira~ki) vo tu|i prevodi i re{enija. Raboteweto od originalot
e zadol`itelno ne samo zaradi zakonot na preveduvaweto spored koj dobrite originali vo
sebe, me|u redovi, najpodatno gi sodr`at sopstvenite prevodi, tuku zatoa {to, na toj na~in,
op{tata namera na jazikot ili kako {to veli Benjamin Das Gemeinte najdobro i najcelosno, ko ogromna pra{ina od smisla }e se nafati vrz Art des Meinens, na~inot na namera
{to dobriot preveduva~, niz kompetentna, municiozna egzegeza prethodno go vgradil vo
jazikot-cel.
Ovde, se razbira, nemame nitu vreme nitu prostor da go opi{eme iznao|aweto na
na~inot na namera ili praveweto matrica na prevodlivost vo dramite na [ekspir po {to
sledi rabotata vrz formiraweto na prevodniot tekst za{to toa bi n# odvelo vo dolgi, tu~ni
analizi, zbor po zbor, fraza po fraza, re~enica po re~enica. Ne deka toa ne e praveno, tuku
deka tuka, vo eden, prvenstveno, prigoden tekst, ednostavno, ne mu e mesto. ]e se zadr`ime
samo na, spored nas, najproblemati~noto pa spored toa i najva`noto: t.n. jampski deseterec
na [ekspir i argumentite zo{to toj ne treba bukvalno da se sfa}a i vgraduva vo na~inot
na namera ili kosturot na makedonskiot prevod. Vedna{ da ras~istime: niti dramite na
[ekspir postojano se pi{uvani vo jampski deseterec (vrzan stih od pet dvoslo`ni stapki
naj~esto bez rima) niti pak samiot jampski deseterec e dosleden, pa naj~esto, napadnat od
genijalnosta na avtorot, e tolku ispokr{en, o~uden, oneobi~en vo samata svoja sintakti~ka
postavenost, osobeno so mnogubrojnite op~ekoruvawa, {to ponekoga{ nalikuva na fina,
nesekojdnevna vo oblikot, no dlaboko produhovena proza. Toa e edno. Drugo, insistiraweto
dosledno da se gradi jamb vo makedonskiot jazik za koj jambot e neprirodna, natrapni~ka,
tu|a stapka, e vistinsko nasilstvo vrz jazikot. Ne deka toj ne mo`e da se izgradi po primerot
na mnozina makedonski avtori koi prethodno se obiduvale i uspevale da go napravat (Bla`e
Koneski, Gane Todorovski, Georgi Stalev, na primer), tuku za{to takvoto nasilni~ko
turkawe na jambot a so toa i na silabi~kata versifikacija gi pravi, re~isi, nevozmo`ni
naporite da go ka`ete ona {to [ekspir tolku slikovito i precizno go ka`uva na svojot
jazik. Ednostavno imate ~uvstvo deka vo stihot koj{to, najverojatno, zaradi potrebite
na jambot, }e mora da go zapo~nuvate i da go zavr{uvate so ednoslo`en zbor a ~estopati,
osobeno pri zavr{uvaweto na nekoj govor, monolog, ili, naj~esto, razgovor me|u dva `enski
lika, istiot toj posleden ednoslo`en zbor i da go rimuvate so drug ednoslo`en zbor, ste se
na{le vo tesno nebare piknati i skukuleni vo nekoja zadu{liva zatvorska }elija vo koja
va{iot duh ne mo`e, slobodno i mo}no, do samite sinori na svoite mo`nosti, da ja ispolnuva
svojata sveta preveduva~ka zada~a. Ottuka, a i zaradi svesta deka prevodot {to go rabotevme
treba da stigne i da iskomunicira so krajniot ~initel vo sekoj kreativen proces, publikata,
re{ivme t.n. jampski deseterec da go transformirame na na~in {to najdobro }e ovozmo`i
pa|awe na pra{inata od smisla vrz osnovnata konstrukcija na noviot tekst, odnosno preku
transformacija na silabi~kata versifikacija so tonska. Toa prakti~no zna~i zadr`uvawe
na pette naglaseni sloga vo stihot no zatoa brojot na nenaglasenite se ostava slobodno da
varira spored naodite, potrebite i muzi~kiot oset na preveduva~ot. Vrz vakvata osnovna
postanovka na noviot dramski tekst vo makedonskata jazi~na sredina, se razbira, dosledno,
detalno i so qubov gi dodadovme i site drugi, prethodno izdvoeni, t.n. otstapki, o~uduvawa
{to smetavme deka ja ~inat literarnosta ili stilskite osobenosti ili vol{ebnata
vrednost na tekstovite na [ekspir: mnogubrojnite op~ekoruvawa, inverzii, elipti~ni
mesta vo sintaksata, neologizmite, arhaizmite, slo`enkite, kovankite, zaemkite vo leksikata, aliteraciite, asonancite, simplohite, verbalnite repeticii, rimite, konsonancite, pararimite vo fonologijata, silnite i slabite figuralni re{enija vo semantikata.
Vrz takvata gri`livo izrabotena matrica na prevodlivost potoa be{e samo zadovolstvo,
niz rabotata da se pu{ta smislata, op{tata namera vo jazikot na originalot, cvrsto i mo}
no da se prilepuva vrz nea i da go formira vtoriot, osve`en, obnoven, podgotven za opstanok
vo novata jazi~na sredina, tekst.
Ova se osnovnite raboti {to smetavme deka, vo eden vakov prigoden voved, treba da
se spomenat pri izleguvaweto na ovie edinaeset drami na makedonski jazik od, kako {to
veli Viktor Igo, vtoriot najgolem sozdava~ na svetot po Boga, Vilijam [ekspir. Za toa
dali uspe{no sme ja ispolnile svojata zada~a, odnosno vo kolkava mera sme go obezbedile
opstanokot na originalot, ne e na{e da sudime. Va`no e deka obidot e napraven. Za drugoto
neka sudi publikata i vremeto.
Naslov na originalot:
The Merry Wives of Windsor
LICA:
Ser Xon Falstaf
Fenton
[upelko, okru`en sudija
Su{ko, rodnina na [upelko
Gospodin Plitkavoda, blagorodnik od Vindzor
Gospodin Rabu{, blagorodnik od Vinzor
Vilijam Rabu{, mom~e, sin na gospodin Rabu{
Ser Hju Evans, vel{ki pop
Doktor Kajus, francuski lekar
Gostilni~ar
Nam}or, pridru`nik na Falstaf
Pi{tol, pridru`nik na Falstaf
Nemtur, pridru`nik na Falstaf
Robin, pa` na Falstaf
Naivko, sluga na Su{ko
Ragbi, sluga na doktor Kajus
Gospo|a Plitkavoda
Gospo|a Rabu{
Gospo|ica Ana Rabu{, nejzina }erka zaqubena vo Fenton
Gospo|a Brzofatka, sluginka na doktor Kajus
Slugi na Rabu{, Plitkavoda itn..
Komedijata1 vo princip, se pi{uva i se igra za da gi nasmee lu|eto. Dokolku ne uspee
vo toa, toga{ vinovnikot treba da se bara vo avtorot ako toj pi{uva na va{iot jazik ili vo
preveduva~ot koj{to e zadol`en da go obezbedi opstanokot na originalot. Vpe~atok e deka
mnogu retko dosega, publikata se smeela i u`ivala vo prevedena komedija na [ekspir vo
Makedonija. Toa zna~i deka ili [ekspir e lo{ komediograf pa sledstveno treba da se isfrli
od repertoarite na na{ite teatri ili problemot le`i vo na~inot na koj preveduva~ite
go tolkuvaat i aktueliziraat. Preveduvaweto i postavuvaweto na Veselite `eni od Vindzor ovde, na scenata na Bitolskiot teatar, pokraj drugoto, ima za cel da go doka`e tokmu
vtoroto.
[ekspir, i samiot “krpa~” i “kreativen preveduva~” na postari tekstovi i poznati
prikazni za {to bil i luto napa|an od svoite sovremenici kako ~ovek “{to se kiti so tu|o
perje” a za kogo, od dene{en aspekt gledano, mo`e da se ka`e deka e avtor koj{to primenuval tipi~no postmodernisti~ka postapka, ja napi{al . vrz kosturot na edna postara piesa
Komedija na qubomorata za prigodata od 23 april 1597 godina verojatno, kako {to e potvrdeno duri vo 1702 godina, po nara~ka na kralicata Elizabeta Prva koja po dramata Henri
^etvrti (prv i vtor del) sakala da go vidi svojot omilen Falstaf vo drama vo koja toj e
zaquben. Komedijata prvpat e pe~atena vo 1602 godina, a prepe~atena so popraven tekst vo
prvoto i najva`no folio izdanie od 1623 godina.
Ova e edna od retkite drami na [ekspir (od trieset i sedumte kolku {to ni
e poznato deka napi{al) ~ie dejstvo celosno se slu~uva vo Anglija i niz koe se dava
verna slika na veselata Anglija od krajot na [esnaesettiot vek preku portretiraweto na
niza likovi od gra|anskoto op{testvo i dolovuvaweto na nivnata prostodu{nost, nivnata
srde~nost, polnokrvnost i podgotvenost za {ega vo sekoe vreme. Zdraviot humor, dobronamernosta i veselosta brzgaat od sekoj stih, sekoja re~enica, sekoja replika i s# e ka`ano
na ednostaven, razgovoren no mo{ne duhovit jazik. Glavniot zaplet – Falstafovoto la`no
dodvoruvawe na `enite od gospodata Rabu{ i Plitkavoda za da se izvle~e od te{kata
finansiska sostojba i negovoto nasamaruvawe – napi{an e vo so~na, bleskava proza (2.703
redovi), dodeka sporedniot – romanti~nata prikazna za mladata moma Ana Rabu{, nejzinite
dodvoruva~i i ma`a~kata so Fenton – vo stih (296 stihovi).
Ova e prviot makedonski “prevod” na Veselite `eni od Vindzor. Ova prevod e
staveno pod navodnici bidej}i napraven e napor originalniot tekst maksimalno da se aktualizira za da mo`e gleda~ot, na nekoj na~in, da se poistoveti i da gi po~uvstvuva likovite
bliski do sebe, da gi vidi kako lu|e {to sekojdnevno se {etaat po bitolskite ili po koi
bilo drugi ulici niz Makedonija, lu|e normalni {to vodat sekojdneven `ivot, se qubat,
qubomorat, sozdavaat, se {eguvaat, ra|aat, umiraat, lu|e naivni, lu|e pametni, lu|e optovareni i neoptovareni koi se podgotveni vo sekoe vreme za {ega i qubov, da zaboravat i
prostat bez, ni vo eden mig, da zastranat vo vilaetite na omrazata i krvaviot rasplet. Se
razbira, re`iserot Qubi{a Georgievski kako potvrden kreativec od evropski rang, odi
mnogu ponatamu vo “preveduvaweto” i aktualiziraweto na tekstot. Vodej}i gi mnogu ve{to
prekalenite profesionalci od Bitolskiot teatar go dopira “duploto dno” na dramata i
nudi svoe novo, mo{ne inteligentno i zavodlivo viduvawe na tekstot. No toa neka ostane
tajna {to }e ja otkriete po gledaweto na pretstavata.
Tekstot e prvpat objaven po povod izveduvaweto na premiernata pretstava na Veselite
`eni od Vindzor na 31 oktomvri 1997 godina, na scenata od Bitolskiot naroden teatar vo
re`ija na Qubi{a Georgievski. Ovde go prenesuvame vo celina, bez nikakvi izmeni.
1
^in PRVI
Scena 1
(Vleguvaat sudijata [upelko,
Su{ko i popot Hju Evans)
[upelko
Evans
Nemojte taka, o~e Hju. Vi velam od ova }e
ispadne golemata. Stopati neka se vika Xon
Falstaf ne mo`e so mene, pre~esniot sudija
Robert [upelko, da si igra majtap.
Bleber vo{ki pola`at po grbot {tane{
partal. Otli~no. Pa{ent! Vo{ka e bli{ka
do ma{ot i `na~i qubov.
[upelko
Su{ko
Koj{to koli i besi vo grofovijata Gloster.
Edno e {tuka na grbot, drugo vo{ka po
grbot.
Su{ko
[upelko
Ba{ taka Su{ko, brate, ama i se~i i pe~i.
Mo`am i jas da si skrpam grb.
[upelko
Su{ko
More i glavi gme~i; a blagorodnik e po
krv, a pop~e? I se potpi{uva so “xelat”
pod sekoja smetka, potvrda, priznanica i
obvrznica: so “xelat”.
Mo`e{, preku brak.
Evans
Mrak }e bide {tvarno ako i toj {krpi.
[upelko
[upelko
Tokmu taka, rodnino, ba{ taka pravam, kako
{to sum pravel poslednive trista godini.
[imi {ivko.
Su{ko
Evans
Site negovi potomci pred nego taka se
potpi{uvaa a taka }e se potpi{uvaat i site
negovi pretci po nego. Jata beli {tuki
mo`at da poka`at na grbot.
Nema {ivko, {imi bogorojca. Ako ima
~etvrt krpa od tvojot partal, po moja
pro{ta {metka, ima {amo tri {ukwi tebe
da ti o{tanat: Ama i{to ti {e fa}a. Ako
{er Xon Fal{taf {o ne{to te poni{il,
ja{ {um {ve{teno lice i {e {tavam na
ra{polagawe da ve {miram `a da nema kavga
me|u va{.
[upelko
Grbot e epten star.
Veselite `eni od Vindzor
19
Su{ko
More do Parlamentot }e ja teram rabotata;
ova e bezzakonie.
Evans
Da, da, a i od tatka {i dobra para }e lapne.
[upelko
Evans
Ja poznavam mladata gospojca. Ima dobri
darovi.
Ne mu li~i na Parlamentot da {lu{a
be``akonie. Nema {trav od Poga vo
be``akonieto. Parlamentot, {lu{nete me,
}e {aka da {lu{ne ne{to `a {travot
Po{ji, a ne `a be``akonieto. Berete um,
go{podine.
[edum{totini funti plu{ drugo {e dobri
darovi.
[upelko
[upelko
Ah! Da sum pak mlad, `imi s#, glavi za ova
}e letaa.
Evans
Arno, da pojdeme dokaj gazda Toma Rabu{.
Tamu e Falstaf?
Evans
Evans
[mirete {e, go{podine. Prijatel{tvoto e
lek `a me~ot. Ama i ne{to drugo mi {e
vrti v glava, koe na arno mo{e da i`le`e.
Mi{lam na ~e{nata moma Ana Rabu{, }erka
na ga`da Toma Rabu{.
Vi li~am na la{go? Mra`am la{kovci kako
{to gi mra`am tie {to la{at ili kako
{to gi mra`am tie {to ne ja ka{uvaat
vi{tinata. Vite`ot Xon e tamu i {ega {o
Go{pod napred }e tropnam na vratata od
ga`da Rabu{.
(Tropa na vratata.)
@a arno `a dobro, kaj e Go{pod nikoj ne e!
Su{ko
Gospojca Ana Rabu{? So kostenliva kosa i
so usta stokmena ko `ena?
Evans
Ba{ taa; poarna prilika od nea, `dravje.
A i dedo & , pred da umre - go{pod
du{ata da mu ja pro{ti - {edum{totini
funti & o{tavi i `gora u{te {rebro i
`lato kilnici `a da {tanat nej`ini ko
}e napolni {edumnae{et. @atoa velam da
gi o{tavime {ite na{i {itni `aka~ki
maka~ki i da pravime rabota da {e `emat
mladiot Avram i gospojcata Ana Rabu{.
Rabu{
(Odvnatre) Koj e?
Evans
Go{pod {ladok i tvojot prijatel, i {udijata [upelko i u{te mladiot ga`da [u{ko
{to }e vi ka{e u{te ne{to ako ka{anoto
vi godi na u{ite.
(Vleguva gazda Rabu{.)
Rabu{
Su{ko
Navistina dedoto & ostavil sedumstotini
funti?
Milo mi e {to ve gledam na arno. Vi blagodaram za srne~koto, gazda Su{ko.
20
Vilijam [EKSPIR
[upelko
Gazda Rabu{, i mene mi e milo. Na zdravje
neka vi e! Kamo srnata da be{e poarna;
nekako kilavo be{e zastrelana. - Kako vi
e gazdaricata? - I jas sekoga{ od srce vi
zablagodaruvam, da, od srce.
Rabu{
Vnatre e, gospodine; i mnogu sakam da
posreduvam pome|u vas dvajca.
Evans
Najpo{le nekoj ka{a ne{to ri{jan{ko.
Rabu{
[upelko
Vi blagodaram, gospodine.
Toj mnogu me navredi, gazda Rabu{.
[upelko
Rabu{
Jas vam vi blagodaram, gospodine. Spolaj mu.
Gospodine, toj toa donekade i go priznava.
Rabu{
[upelko
Milo mi e {to ve gledam, dobar gospodine
Su{ko.
Su{ko
Kako e va{ata ‘rtka, zagarot, gospodine?
Slu{am lo{o pominal na trkata kaj Kotsvold.
Edno e da priznae{ a drugo da se opravda{.
Zarem ne e taka, gazda Rabu{? Toj me
navredi; navistina me navredi, vi velam;
veruvajte mi oti me navredi.. Jas, blagorodniot Robert [upelko velam: navreden sum
od nego!
(Vleguvaat vitezot Xon Falstaf, Nam}or,
Nemtur i Pi{tol)
Rabu{
Rabu{
Pa ne mo`e ba{ taka da se ka`e, gospodine.
Doa|a vitezot Xon.
Su{ko
Vitezot Xon Falstaf
Priznajte, priznajte.
[upelko
E nema! Va{a gre{ka, va{a gre{ka. (Na
Rabu{). Ama pesot e aren.
Rabu{
Ko kompir varen, gospodine.
[upelko
Gospodine, pesot e dobar, pesot e i ubav.
[to u{te mo`e da se ka`e? Dobar e i ubav.
Dali e tuka gospodinot Xon Falstaf?
Zna~i, gazda [upelko, navistina }e me
tu`ite pred kralot?
[upelko
Vitezu, mi gi tepavte lu|eto, ubivte moj
elen, mi provalivte vo love~kata ku}a.
Falstaf
Ama ne ja {tipnav }erkata na va{iot ~uvar.
[upelko
Ih, golema rabota. Ama za ova }e mi odgov-
Veselite `eni od Vindzor
21
Nemtur
arate.
Falstaf
Boc, boc, velam pauca, pauca. Vo krvta mi e
da bockam.
Vedna{ }e vi odgovoram: Priznavam, kriv
sum. Na zdravje odgovorot.
[upelko
Su{ko
(Na [upelko) Kaj e Naivko, slugata moj kaj
mi e? Znaete, rodnino?
Ne znam dali }e vi bide na zdravje koga }e
~ujat vo Sovetot.
Falstaf
Za vas e poarno da ne ~ujat. Rezil }e ve
storat.
Evans
Evans
[mirete {e, {ivi Go{pod. Da {e
ra`bereme. Po moemu ima tri {udii vo
{lu~ajov: odno{no ga`da Rabu{, toe{t
ga`da Rabu{; po{lem ja{, toe{t ja{; i
kone~no i najpo{le {topanot na mojata
go{tilnica “Kaj [prinkite”.
Pauca verba, vite`u Xon, `borovi asol.
Falstaf
Rabu{
Nie trojcata da gi ~ueme i da go re{ime
sporot me|u niv.
Zborovi asol? Tikvi so rasol! - Su{ko, jas
vi ja dupnav timbata: imate ne{to protiv
mene?
Su{ko
Evans
Taka e. Na ku{o }e `api{am vo
bele{nikov, a po{le na mira i na dolgo }e
pri{tapime kon negovo ra`re{uvawe.
Imam vitezu. Polna mi e glavata so raboti
protiv vas i ovie va{i apa{i vo zaja~ka
ko`a, Nam}or, Nemtur i Pi{tol.
Falstaf
Pi{tol!
Nam}or
Pi{tol
Ti, gadu nizaeden!
Pretvoren sum vo uvo.
Su{ko
Evans
Da, ama ne velam. . .
Pi{tol
Zevzek eden zerzevulski!
Su{ko
Da, ama ne velam. . .
\avol da te `eme, ami taka {e veli,
“Pre{toren {um vo u{o!” ^i{ta gluma!
Falstaf
Pi{tol, ti mu go drpna }eseto na gazda
Su{ko?
22
Vilijam [EKSPIR
Su{ko
Da, `imi rakavicive ili da dade Bog pove}e
nikoga{ da ne stapnam vo mojata ogromna
spalna, toj mi drpna sedum gro{a vo novoiskovani pari~ki od {est peni i dva {ilinga
so likot na kral Edvard kupeni od Ed Miler
po cena od dva {ilinga i dva peni po par~e.
@imi rakavicive, vi velam.
Falstaf
Pravo veli, Pi{tol?
Evans
Krivo, {e ra`bira, ako e drpni-ke{e.
Pi{tol
[to? Ti mene jabanxio gorska! Gospodaru, na megdan go vikam nadrkaniov
vo{lo.
Povle~i go zborot lajprdski {to go
izblu, povle~i go: crvu, gadu, la`e{!
Su{ko
(Poka`uva na Nemtura) @imi rakavicive, toga{, onoj be{e.
Nam}or
[to se odnesuva do mene, gospodaru, velam
deka gospodinov se na~ukal do stotka.
Evans
Ko {toka, {aka da ka{e. Bog da n# vardi od
neuko{t!
Nam}or
I natreskan, gospodaru, bil, kako {to se
veli, olesnet, pa kako takov prebrzal vo
zaklu~ocite.
Su{ko
Da, i toga{ govorevte latinski, ama {to e
tuka e. Posle ovaa mestenka duri sum `iv
pove}e nikoga{ nema da se napijam osven
vo ~estito, prijatno, nabo`no dru{tvo. Ako
treba da se napijam, }e se napijam so lu|e
{to imaat strav od Boga, a ne so pijani bagabonti.
Evans
[imi go{pod, pametna odluka.
Falstaf
Nemtur
Poslu{ajte me, gospodine, i {egite na
strana. Gledam ubavo }e si nalepite ako ne
vi dojde umot so vreme. So mene trte-mrte
nema!
Su{ko
@imi palarijava, toga{ sigurno bil ovoj
so crvenovo lice. Za{to iako ne pametam
dobro {to pravev koga gospodinov me opi,
sepak tolkavo magare ne sum.
Falstaf
(Na Nam}or) [to velat na ova Vil i maliot
Xon?
^uvme, gopodo, i vidovme, deka obvinenijata
ne dr`at.
Vleguva Ana Rabu{, so vino.
Rabu{
Nemoj }erko, vrati go vinoto; }e pieme
vnatre. (Ana izleguva).
Su{ko
Ej, eve ja gospojcata Ana Rabu{!
(Od drugata strana vleguvaat gospo|a
Plitkavoda i gospo|a Rabu{)
Veselite `eni od Vindzor
Rabu{
Kako ste, gospo|o Plitkavoda?
Falstaf
Gospo|o Plitkavoda, iskreno se raduvam na
ovaa sredba. So va{a dozvola, ubava gospo|o.
(Ja baknuva.)
Rabu{
@eno, posakaj im dobredojde na gospodava.
-Povelete, imame topol srne~ki kotlet za
ve~era. Povelete, gospoda, da gi natopime
site nedorazbirawa so dobro vince. (Izleguvaat site osven Su{ko.)
Su{ko
Ah da ja imam ovde knigata so pesni
i soneti, od ~etirieset {ilinzi bi se
otka`al.(Vleguva Naivko.)
O-paa Naivko, kade ste do sega? Da ne treba
sam na sebe da si sluguvam, a? Sigurno ja
nemate so sebe knigata gatanki, a?
23
[upelko
Dobro, ama me razbirate.
Su{ko
Ve razbiram, gospodine.
Evans
Po{lu{ajte {to ima da vi ka{e. Ga`da
[u{ko, ja{ obja{nam {# ako mo{ete mene
{lu{a{.
Su{ko
A ne, }e storam kako {to }e ka`e mojot
rodnina [upelko. Prostete, ve molam. Toj
e sudija na celava okolija, ako jas vaka vi
izgledam.
Evans
Ama ne {e raboti `a toa. [e raboti `a
va{ata {ena~ka.
[upelko
Naivko
Da, tokmu za toa stanuva zbor, gospodine.
Knigata gatanki? Pa zarem ne & ja pozajmivte na Alisa Kek lani za Petrovden dve
nedeli pred sveti Arangel?
(Vleguvaat [upelko i Evans)
Evans
@a toa, `a toa, ami {to drugo - {o
go{pojcata Ana Rabu{.
[upelko
Su{ko
(Na Su{ko) [to ~ekate, rode, ajde idete,
rode; site na vas ~ekame. (Na strana samo
nemu). Samo ne{to da vi ka`am, rode. (Go
trga Su{ka na strana.) Za ova se raboti,
rode: se gotvi, tukure~i, ne{to kako stroj
{to odokolu go navesti pop~evo ovde. Me
razbirate?
Su{ko
Ve razbiram, gospodine, }e vidite deka sum
~ovek na mesto. Ako taka stoi rabotata, }e
storam s# vo granicite na razumot.
Aha, ako taka stojat rabotite, }e se o`enam
so nea ama pod razumni uslovi.
Evans
A dali mo{ete da go {akate momi~evo?
[akame od va{a u{ta da ~ueme, ili od
va{i u{ni - oti ra`ni filo{ofi mi{lat
deka u{nite {e del od u{tata. @atoa, da
bideme na ~i{to, mo{ete da go `a{akate
devoj~eto?
24
Vilijam [EKSPIR
[upelko
Avrame Su{ko, rode, mo`ete da ja qubite?
Su{ko
Se nadevam, gospodine. S# }e pravam kako
{to mu dolikuva na eden razumen ~ovek.
Evans
Ama ne toa, go{pode i {ite {veti
ma~enici, ka{ete ja{no i gla{no dali
mo{ete {tra{ta va{a vo nea da ja pi~nete?
[upelko
Toa mora. Dali mo`ete da ja zemite za `ena
sose ~eizot?
Su{ko
Mo`am i mnogu pove}e da storam ako
vie barate, rodnino, i ako e razumno.
mu e dobra.
[upelko
I jas mislam deka mojot rodnina dobro
misle{e.
Su{ko
Dobro, ami kako, inaku na, obesete me!
(Vleguva Ana Rabu{.)
[upelko
Eve ja ubavata gospojca Rabu{. Samo zaradi
vas, gospojce, sakam pak da sum mlad.
Ana
Ve~erata e postavena. Tatko mi ve moli da
povelite.
[upelko
]e povelime, ubava gospojce.
[upelko
Evans
Ama sfatete me, sfatete me, rode moj
najmil. Ova go pravam za va{e dobro, rode.
Mo`ete da ja qubite devojkata?
Go{podi, pro{ti ako ja propu{tam molitvata.
(Izleguvaat [upelko i Evans.)
Su{ko
Ana
]e se o`enam so nea, gospodine, na va{e
barawe. Ako nema golema qubov na
po~etokot, bog }e dade da se smali koga
podobro }e se zapoznaeme, koga }e bideme vo
brak i }e imame mo`nost da se zbli`ime.
Veruvam deka so zbli`uvaweto }e porasne
i prezirot. No ako vie velite “o`eni se so
nea”, }e se o`enam. Ova sam go re{iv i so
strav pred Boga.
Evans
Taka {e odgovara, ami kako, o{ven {to
gre{i vo i`ra`ot. Po na{e mi{lewe,
i`ra`ot “{o {traf pred Boga” treba da
gla{i “po{rav pred Boga”. Inaku, mi{lata
(Na Su{ko) ]e poveli va{eto gospodstvo da
vleze, gospodine?
Su{ko
Ne, blagodaram, spolaj vi; eptem sum dobar.
Ana
Ve ~ekaat, gospodine, za ve~era.
Su{ko
Ne, ne sum gladen, spolaj vi, navistina. (Na
Naivko) Odi mom~e; iako si moj sluga, odi
Veselite `eni od Vindzor
25
da mu se najde{ na mojot rodnina [upelko.
(Izleguva Naivko).
I sudijata mo`e nekoga{ da ti dol`i
zaradi pozajmen sluga. Sega za sega, s# u{te
dr`am tri slugi i edno slugin~e, barem duri
e `iva majka mi. A {to fajde? Pak `iveam
kako roden siromav od blagoroden soj.
A mene ba{ toa me rani. Stopati sum go
videl me~okot Mi{ko odvrzan i sum go
dr`el za sinxir. Ama vi tvrdam, `enite
tolku vreskaa i piskaa {to golemata stana.
Vsu{nost, `enite ne sakaat me~ki. Me~kite
se mnogu nam}ori, mnogu grubi ti}iwa.
(Vleguva Rabu{.)
Ana
Rabu{
Ne smeam da se pojavam vnatre bez va{eto
gospodstvo. Ne sednuvaat bez vas.
Su{ko
Veruvajte mi, ni{to ne mi se klava v usta.
Vi blagodaram, isto kako da sum jadel.
Ana
Ve molam gospodine, vlezete vnatre.
(Odvnatre se slu{a ku~e{ki lae`)
Su{ko
Ne, ne, spolaj vi, }e {etam nadvor. Minatiot pat se udriv po piska koga so me~ i
kama se tepav so eden majstor za me~uvawe tri udari v meta za ~am~e vareni slivi - i
ottoga{, veruvajte mi begam od mirisot na
pe~eno meso kako poparen. Zo{to tolku vi
lajat ku~iwata? Da ne ima me~ki vo gradov?
Ana
Mislam deka ima, gospodine, taka velat.
Su{ko
Sakam koga }e dojdat me~ki v grad - ama gi
pcujat pove}e od koj bilo Angli~anec. Vi
fufka od odvrzana me~ka, ne?
Vlezete, gazda Su{ko, vlezete. Samo na vas
se ~eka.
Su{ko
Ni{to ne mi se jade, vi blagodaram, gospodine.
Rabu{
Vi se jade ne vi se jade, mora da vlezete,
gospodine. Ajde, povelete.
Su{ko
Ne, ve molam, samo posle vas.
Rabu{
Vleguvajte, gospodine.
Su{ko
Povelete prvin vie, gospojce Ana.
Ana
A ne, jas nikako; ve molam samo napred.
Su{ko
Navistina nema prv da vlezam, nema pa nema,
ne sakam do tolku da ve navredam.
Ana
Ana
Da, gospodine, epten.
Su{ko
Ama jas ve molam, gospodine.
Su{ko
26
Vilijam [EKSPIR
Poarno nedodelkan otkolku dosaden.
Ama posle da ne re~ete vaka-taka: - toj n#
navredi!
(Izleguvaat) (Prv Su{ko, drugite po nego.)
Scena 2
(Vleguvaat Evans i Naivko (od ve~era))
Evans
Odi {o {re}a i ra{pra{aj {e `a ku}ata
na doktor Kaju{. Vo nea {e vrtka nekoja
{i go{po|a Br`ofatka, koja e ne{to
kako negova manuka, doilka, kuvarka,
pera~ka, mija~ka, {ti{ka~ka.
Naivko
Dobro, gospodine.
Evans
Dobro, ama ima i podobro. Daj & go pi{movo,
oti ovaa {ena dobro {e znae {o go{pojcata
Ana Rabu{. Vo pi{moto od nea {e moli
i {e bara da gi prene{e na go{pojca Ana
Rabu{ {elbite na tvojot go{podar. Trgni
vedna{. (Izleguva Naivko).
Ja{ da {i go dovr{am jadeweto; doprva }e
{tavat jabol~iwa i {iren~e (Izleguva)
Veselite `eni od Vindzor
Scena 3
(Vleguvaat Falstaf, Nam}or, Nemtur,
Pi{tol i Robin.)
Falstaf
Meanxio na [prinkite!
(Vleguva Meanxijata od “Kaj {prinkite”)
Meanxijata
Na zapoved, delio moj fidanbojlio! Zboruvaj u~eno i umno!
Falstaf
Velam, meanxio, da ja skusam malku
dru`inava.
Meanxijata
^kartiraj, Herkul-delio, otpu{taj. Neka
kva~at malku na drugo mesto. I{, i{.
Falstaf
Stignav do ar~ od deset funti nedelno.
Meanxijata
Ti si car: Cezar, kajzer i vezir. ]e go vpregnam Nam}or. Toj malku neka crpi, neka to~i.
Arno velam, Hektor-delio?
Falstaf
Stori taka dobar moj meanxio.
Meanxijata
Rekov; neka trgne po mene. (Na Nam}or) Da
vidam kako }e mi go peni{ pivoto i od
vinoto kako }e mi pravi{ krstena voda.
Edna{ velam: po mene. (Izleguva).
Falstaf
Nam}or, po nego. Pivni~ar e dobar zanaet.
27
Od edno staro dve novi pravi. Od drtav
izme}ar, silen pivni~ar. Odi; zbogum.
Nam}or
Cel `ivot ova go sakav. ]e prokopsam.
(Izleguva)
Pi{tol
O podol Ungarine, zar so ~epot sega }e
povela{?
Nemtur
Za~nat e vo vino; krvta voda ne stanuva.
Falstaf
Najposle se kurtuliv od ovoj kibritlija.
Krade{e bez namuz. Drpa{e ko nekoja
neve{ta kelnerka. Epten nema{e usul.
Nemtur
Ve{tina e da ukrade{ koga i |avolot spie.
Pi{tol
Umnite velat “da privatizira{“. “Da
ukrade{“? Mo`e{ zborot da si go pikne{
znae{ kade.
Falstaf
Zna~i, gospoda, re~isi sum gol i bos.
Pi{tol
Vnimavajte da ne posinite od stud.
Falstaf
Drugo ~are nema: }e moram malku leva rakadesen xeb, malku mi`i da ti bajam.
Pi{tol
I carot negde mora pe{ki.
28
Vilijam [EKSPIR
Falstaf
Koj od vas go poznava ovde{niov Plitkavoda?
Pi{tol
A vie buluk itri |avol~iwa, zatoa “Navali,
mom~e!” velam.
Nemtur
Ujdurmava se kova; dobro e. Ujdurmete me
angeli!
Jas go znam ~ovekot. Dobro nafatiran gazda.
Falstaf
Falstaf
Slu{ajte sega vamu, da vi ka`am na {to sum
nastrven.
Pi{tol
(Poka`uva pisma.) Eve & napi{av pismo - a
ovde imam u{te edno za `enata na Rabu{,
koja isto taka zavodlivo me pogledna, me
“soble~e” od glava do petici; sonceto od o~i
de nozeve vite{ki mi gi pozlatuva{e, de
mojov - “seksi” mev.
Na ne{to debelo i mrsno.
Pi{tol
Falstaf
Toga{ sonceto na buni{te bolskalo.
E, pak ja prekarda{i, Pi{tol. Navistina
ne sum nekoj maneken, ama sega za drugo mi
e nadrven; gledam nekoe fajde da imam. Na
kratko, nastrven sum da ja osvojam `enata na
Plitkavoda. ^uvstvuvam deka kaj nea imam
{ansi. Ne e nemtur, znae da te {trekne,
prosto si go bara so borin~e. Epten ja
sfa}am zo{to vaka & mrda opa{kata. Ili,
ova nejzino odnesuvawe, tikvari, prevedeno
na prost angliski zna~i “Vitezot Xon Falstaf e mojot princ od soni{tata.”
Pi{tol
Ja prou~il arno i ja prevel ma{ki i merodavno!
Nemtur
Da ne e zalakov pregolem? Mislite }e
projde ujdurmava?
Nemtur
Dobra “kontrastivna analiza”.
Falstaf
O, so tolku “gladna” strast taa me
“soblekuva{e” {to mi se stori deka
pohotata vo nejzinite o~i }e me spr`i kako
slanin~e za doru~ek! Eve go pismoto za nea.
I taa e gazda na }eseto. Taa e El Dorado,
zemja na zlato i izobilstva. Dvete }e mi
bidat rizni~arki, a jas niven naredbodavec.
Ednata Isto~na, drugata Zapadna Indija }e
mi bide, a jas me|u niv, so dvete }e trguvam.
(Mu dava pismo na Pi{tol.) Nosi go pismovo kaj gospo|a Rabu{, (mu dava pismo na
Nemtur), a ti ova kaj gospo|a Plitkavoda.
]e procvetame momci, }e procvetame.
Pi{tol
Falstaf
Potoa, velat, taa epten vladee so }eseto na
ma`ot & ; toj ima buluk zlatni an|el~iwa.
(Go vra}a pismoto)
Zarem Pandar Trojanski da stanam,
jas {to za ma` ~etvoren va`am?
Poarno |avolot crn da me zeme!
Pi{tol
Nemtur
Veselite `eni od Vindzor
29
Pi{tol
(Go vra}a pismoto)
Ne si go pikam nosot vo |avolski raboti.
Eve, zemete si go |avolskovo pismo. Sakam
da si go so~uvam obrazot.
A jas na Rabu{, da mi prosti{,
deka Falstaf gadot saka
grlicata da mu ja losti, zlatoto gosti a
du{ekot pre~ist valka.
Falstaf
Nemtur
(Na Robin)
Ajde ti, mom~e. Stegni gi pismava cvrsto, i
ko gulab letni kon zlatnive pesci.
(Mu gi dava pismata na Robin.)
Li{ki, mar{, da ve nema! Isparete ko
magla! Fevga! Skitajte, ‘rmbajte, mavnete
mi se, sose partali
kaj drug tupnete se! Falstaf otsega }e pee
druga: francuska, slepci -samo jas i samo
eden sluga!
(Izleguvaat Falstaf i Robin.)
Pi{tol
Orli mevot da ti go jadat! - Ama skala e
svetot: denes si gore, no ve}e utre mo`e{ da
si dolu.
Pari }e imam v }ese koga ti, gadu, }e nema{
Nemtur
V glava ve}e smisluvam te{ka odmazda.
Pi{tol
]e mu vrati{?
Nemtur
@imi nebovo sose yvezdi.
Pi{tol
So um ili me~?
Nemtur
I so edno i so drugo.
Na Plitkavoda }e mu ka`am za vakvata
qubov.
Ni mojot gnev nema da stivne. ]e go
na{ilkam Plitkavoda da mu turi otrov; }e
go stegnam vo men|eme od qubomora; oti a
zbesnam mi se mati umot i toga{ sum epten
lo{.
Pi{tol
Ti si Mars na ligu{ite.
So tebe sum. Vodi me!
(Izleguvaat.)
30
Vilijam [EKSPIR
Scena 4
(Vleguvaat gospo|a Brzofatka i Naivko)
Naivko
Ne, ni slu~ajno; toj ima sitno licence so
bradi~e `olto ko na Evrein.
Brzofatka
Brzofatka
O-paa, Xon Ragbi!
(Vleguva Xon Ragbi.)
Te molam, odi na penxere i vidi da
vidi{ dali doa|a mojot gospodar, gospodarot doktor Kajus. Oti ako dojde i najde
nekogo doma, uneri }e stanat i poroj
navredi }e se vturat vrz bo`joto trpenie i
kralskiot angliski.
Zna~i mlak ~ovek, taka?
Naivko
To~no taka; ama jak na race. Od ovde
do nego nikoj ne mu ja mo`i. Edna{
se turka{e i so ~uvar na lovi{te.
Ragbi
Brzofatka
Brzofatka
Navistina? - Toga{, mora da go znam: ne e
toj onoj {to odi so ispravena glava ko da
goltnal sukalo i {to mnogu se pr~i vo odot?
Odam.
Odi; a posle koga }e se sno}i i koga ognot
dobro }e se zgori, }e pieme vareno vince
so karanfil~e. (Izleguva Ragbi). ^esen,
poslu{en, dobar momok; samo takov, xanam,
i mo`e da bide sluga {to ti e v ku}i; i,
vi velam, ne e nekoj {to {iri muabeti, ne
e ni tutule-bale. Najlo{a mana mu e {to
visi mnogu po crkvite; zatoa ponekoga{ e ko
udren so voden ~orap - ama ka`ete mi `iv
~ovek bez mana. No, drug mi e zborot. Petre
Naivko rekovte se vikata, ne?
Naivko
Da, ne go birav jas nunkoto.
Naivko
Da, tokmu taka pravi.
Brzofatka
Rabu{ da kurtuli od polo{a sre}a! Ka`ete
mu na gospodinot paroh Evans deka }e
storam s# {to mo`am za va{iot gospodar.
Ana e dobra devojka i bi sakala (Vleguva Ragbi)
Ragbi
Begajte vedna{! Doa|a gospodarot!
(Izleguva)
Brzofatka
Brzofatka
I gazda Su{ko vi e gospodar?
Naivko
To~no taka.
Brzofatka
Da ne e onoj {to ima bradi{te ko vntre da
mu kva~i Parlamentot so site pratenici?
Site }e go jademe brutot. Begajte vamu,
mom~e; `ivi gospod, vlezete vo sop~evo. Toj
nema da ostane dolgo.
(Naivko vleguva vo sop~eto)
Ej, Xon! Xon Ragbi! Ej, me slu{a{?
(Vleguva Ragbi)
(Na glas) Odi, Xon, odi raspra{aj se za gospodarot. Da ne ne{to mu se slu~ilo {to go
nema da si dojdi doma. (Izleguva Ragbi)
Veselite `eni od Vindzor
(pee) Lele majko {to me rodi tolku siromav
(itn.)
(Vleguva doktor Kajus)
31
Ragbi
Spremen e, gospodine. ^eka vo hodnikot!
(Odi i go nosi me~ot)
Kajus
Kajus
Sto tuka peese? Nekam tuka nerapota.
Molam otete vo moja sopa i doneses un boitier
vert - kutija, etno selena kutija. Sfakas sto
namera kasuvam? Edno selena kutija.
Gospote, sapaen sum baagi. Ete, qu’ai-j’ oublie!
Imam trofki v sopa sto ne smeam ta gi saboravam sa nisto zivo na sfetot.
Brzofatka
Brzofatka
Se razbira, sekako, vedna{ }e vi ja
donesam. (Za sebe) Dobro e {to sam ne
otide. Da go najde{e mom~eto, }e skoka{e
ko kosten na ogan.
(Odi da ja donese kutijata)
Kajus
Fe, fe, fe,fe! Ma foi, il fait fort chaud! Je m’en vais
a la cour. La grande affaire.
(za sebe) Te{ko mene, }e go najde mom~eto i
}e zbesni.
Kajus
(Go otkriva Naivko) O diable, diable! Sto
ofa fo mojata sopa? Gatu, aramijo! Ragpi,
me~ot!
(Go zema me~ot)
Brzofatka
Brzofatka
Dobar gospodaru, smirete se!
Ovaa ja baravte, gospodine?
Kajus
Kajus
Qui. Mets-le a ma pochette. Depeche, brso!Kate
onaj gat Ragpi?
Brzofatka
A sosto da se smiram?
Brzofatka
Mom~evo e ~esen ~ovek.
Kajus
Ej, Xon, Xon Ragbi!
(Vleguva Xon Ragbi)
Ragbi
A sto bara cesen covek vo moja sopa? Cesen
~ovek ne flegufa fo moja sopa.
Brzofatka
Povelete, gospodine.
Kajus
Ti si Xon Ragpi, i ti si \on Ragpi. Ajte,
semaj mecot i sleti moi stapki to tforot.
Ko gospod ve molam, ne bidete tolku
flegmati~ni. ]e vi objasnam. Dojde kaj mene
so nekakva poraka od parohot Evans.
Kajus
Pa?
32
Vilijam [EKSPIR
Naivko
Taka be{e, navistina, da ja zamolam Brzofatka
Naivko
(Na samo na gospo|a Brzofatka)
Golema te`ina za edna du{a.
Brzofatka
Ne otvorajte usta, ve molam.
Kajus
A fie satvorete ja. (Na Naivko) Prodolzete, da cujam.
Naivko
Da ja zamolam ovaa ~esna gospo|a, va{ata
slu{ka, da frli nekoj dobar zbor kaj gospojcata Ana Rabu{ za mojot gospodar zaradi
sklopuvawe brak.
Brzofatka
Ete, s# e objasneto; ama mene u{te ~avkite
ne mi go ispile umot. Koj e budala da si
stava trn vo zdrava noga.
(na samo na Naivko)
Golema, golema, ami kako? Ne e malku rano
da stanuva{, a docna da legnuva{. Ama
seedno, da vi {epnam ne{to na uvo -ova
me|u nas neka ostane - i mojot gospodar
e zaquben vo gospojcata Ana Rabu{. Ama
seedno, jas ja poznavam du{ata na Ana:
a taa vi e, od kaj }e duvne vetrot.
Kajus
(Mu dava pismo na Naivko) Ti, tepilu, taj
mu go pismovo na popot Hju. Putala, saka
tfoboj so mene. ]e mu go presecam grklanot
ko na pile i }e go naucam toj sugaf ajfan
pop ta ne tura piper fo tu|a manza. A ti
oti. Ne e topro ta si ofte. Putala, jajcata
}e mu gi isecam. Putala, putala, }e nema sto
ta vapca sa Velikten. (Izleguva Naivko).
Kajus
Popot Hju te pratil? - Ragpi, baile mua
malku hartija.
(Ragbi nosi hartija)
(Na Naivko) Ti ne mrtaj, cekaj tuka.
(Kajus pi{uva)
Brzofatka
(Na strana na Naivko).@iv bil Gospod,
se smiri. Da se izvade{e od pamet, }e
videvte kako od yver stanuva buba~ka. Ama
seedno, prijatele, }e gledam da storam s#
{to mo`am za va{iot gospodar. A vamu
francuskiov doktor, mojot gospodar - gospodar moj navistina, oti, vidi, jas mu ja
vodam ku}ata, peram, cedam, varam, pe~am,
ribam, gotvam, spremam za piewe, gi mestam
postelite, i toa s# sama -
Brzofatka
Gospode, toj samo saka da mu pomogne na prijatelot.
Kajus
Bas mi e gajle. Sarem ti ne rece mene
teka Ana Rapus }e pite moja? Putala, }e
go upijam toa gatno popiste. I go samoliv
mojot meanar od “Kaj sprinkite” ta ni gi
meri mecevite. -Putala, Ana Rapus }e bite
samo moja!
Brzofatka
Gospodine, devojkata ve saka i s# }e bide
kako {to treba. A rajata si e raja. Tuku
blaboti. Druga rabota nema.
Veselite `eni od Vindzor
33
Kajus
Brzofatka
Ragpi, otime fo dforot. (Na gospo|a Brzofatka) Putala, ako ne ja topijam Ana Rapus,
glavecki }e te xitnam ot toma. A ti po mene,
Ragpi!
[to e pravo, gospodine, s# e vo racete na
Gorniot. No s#edno, gospodaru Fenton, raka
se~am deka ve saka. Zarem vie nemate bemka
nad oko?
Brzofatka
Fenton
]e ja dobiete Ana(Izleguvaat Kajus i Ragbi)
-koga }e se bri~at komarcite! Znam jas
dobro {to misli Ana. Nema `ena vo cel
Vindzor {to gi znae poarno od mene mislite na Ana. A i, spolaj mu na gospoda, samo
mojot zbor vrvi kaj nea.
Fenton
(Od nadvor) Koj e tamu, ej?
Brzofatka
A koj misli{ deka e? Ela, sam vidi.
(Vleguva gazda Fenton)
Imam, navistina imam. A zo{to?
Brzofatka
Le`i tuka nekoj zajak. So pravo velat:
Mirna voda breg roni! -Ama za nea jas
tvrdam, ~esna e, od ~esna po~esna. -Cel ~as
zboruvavme za taa bemka. Samo vo nejzino
dru{tvo tolku mnogu se smeam. Navistina
malku si potpivnuva i se zanesuva. -Ama
kako za vas-ptu, ptu - da ne~ue zloto!
Fenton
Zna~i, }e ja vidam deneska. Eve, ova se pari
za tebe. Ka`i & nekoj ubav zbor za mene. Ako
ja vidi{, pozdravi ja.
Fenton
Brzofatka
A ti si, dobra `eno! Kako mi si denes?
Brzofatka
]e ja pozdravam kako ne. A za bemkata i za
drugite {to & go frlile merakot - drugpat,
koga }e se vidam so Ana na samo.
Mnogu dobro koga vie me pra{uvate.
Fenton
Fenton
Sega ostani so zdravje, brzam.
[to ima novo? Kako e ubavata gospojca Ana?
Brzofatka
Brzofatka
Navistina, gospodine, taa e ubava, ~esna i
mila, a patem da vi spomnam, i srceto ja trga
kon vas, spolaj mu na gospoda.
Fenton
[to misli{, dali }e uspeam? Da ne mi dade
korpa?
So zdravje, gospodine. (Izleguva Fenton)
Navistina, ~estit gospodin; ama Ana ne go
saka. Samo jas znam kaj ja trga srceto - Lele,
majko! [to sum zaboravena! (Izleguva)
^in VTORI
Scena 1
(Vleguva gospo|a Rabu{ so pismo v race.)
Gospo|a Rabu{
[to? Ne primav qubovni pisma koga
treba{e tuku sega. Da vidam. (^ita)
“Ne pra{uvajte me zo{to ve sakam, za{to
iako qubovta razumot ja uto~nuva, taa od
nego ne prima soveti. Vie ne ste mladi; a
ne sum ni jas. Eve, zna~i edna srodnost. Vie
ste veseli; vesel sum i jas. Ha, ha, zna~i eve
i vtora srodnost. Vie sakate vince, vince
sakam i jas. Ima li pogolema srodnost od
ovaa? No neka ve zadovoli, gospo|o Rabu{,
- a qubovta na eden vojnik sigurno mo`e da
zadovoli, - samo toa {to ve sakam. Nema da
re~am “So`ali se nad mene” - ova ne mu li~i
na eden vojnik - tuku velam “sakaj me”.
Svoera~no, tvojot vitez veren
denono}no vperen
so pogledot vo tebe
i postojano spremen
so me~ da izleze
za tebe na teren.
Xon Falstaf”
Irodi{te edno evrejsko! Rasipan, lo{ svet!
Zarem smee edno staro drtalo so edna noga
v grob da glumi mlad zavodnik? Da mu
se snevidi, {to imam storeno, {to imam
re~eno, za ova Flamansko pijani~i{te vaka
da mi se obra}a? Od kade? Ni dvapati se
nemame videno. [to mu imam re~eno? Gospode prosti mi ako toga{ go predizvikav so
ne{to. ]e podnesam barawe do Parlamentot
da n# za{titi od vakvite. Bo`e ka`i mi
{to da mu napravam? Mora da mu vratam, a }e
mu vratam makar vo volov rog da se skrie.
(Vleguva gospo|a Plitkavoda)
Gospo|a Plitkavoda
Gospo|o Rabu{, ba{ na kaj vas sum trgnata.
Gospo|a Rabu{
I jas do kaj vas idev. Mnogu nasekirana mi
se gledate.
Gospo|a Plitkavoda
Ba{ sum dobra. Ne{to ste vo gre{ka.
Gospo|a Rabu{
Ne sum. Izgledate lo{o, barem mene taka mi
se ~ini.
Gospo|a Plitkavoda
Toga{, neka e po va{e. Ama mo`am da vi
potvrdam deka e obratno. O gospo|o Rabu{,
dajte mi um {to da pravam!
Gospo|a Rabu{
Ka`uvaj, `eno, {to te najde!
Gospo|a Plitkavoda
O `eno, da ne mi e na pat edna sitna pre~ka
{to se vika obzir, mo`am da stignam do
golema ~est!
Gospo|a Rabu{
Batali go obzirot, `eno, grabni ja ~esta. Vo
{to e rabotata? Sitnite pre~ki na strana.
Veselite `eni od Vindzor
Za {to se raboti?
Gospo|a Plitkavoda
Koga bi se odelo v pekol samo za vikend, bi
stanala `ena na vitez.
Gospo|a Rabu{
[to? Ne e vozmo`no! Alisa Plitkavoda,
blagorodni~ka! Ama obi~no ovie vitezi se
kqofnati, zatoa poarno e da si ostane{ vo
svojot stale`.
Gospo|a Plitkavoda
Da ne ar~ime vreme. Eve: ~itajte, ~itajte.
(& dava pismo na gospo|a Rabu{)
(Eve gledajte kako mo`am da stanam
blagorodni~ka).
(Gospo|a Rabu{ ~ita)
S# duri imam o~i da gi dvojam ma`ite po
likot, debelite }e gi smetam za najdolni.
A sepak ovoj ne pcue, ja fali smernosta kaj
`enite, i tolku ubavo i smisleno ja kudi
sekoja nepristojnost {to ~ovek mo`e da se
zakolne deka ~uvstvata sovr{eno mu se poklopuvaat so iskrenosta na zborovite. No
tie se poklopuvaat i odat zaedno kolku {to
se poklopuvaat i odat zaedno zborovite na
psalmite i notite na “Tri neveste tikve
brale”. [to luwa }e da be{e ta go isfrli
na bregot vindzorski ovoj kit so toni loj vo
mevot? Kako da mu vratam? Najdobro e da mu
ja kotkam nade`ta, s# duri poro~niot ogan
na pohotata ne go stopi vo sopstvenoto salo.
Dali nekoga{ ste ~ule za vakvo ne{to?
Gospo|a Rabu{
Pismava se isti od zbor do zbor, samo {to
ednoto glasi do Rabu{, drugoto do Plitkavoda.
(& go dava na gospo|a Plitkavoda svoeto
pismo)
Za vedna{ da se smiri{ vo bo`emniov
rezil {to n# snajde, ti go predavam bratot
bliznak na tvoeto pismo. No prvin tvojot
neka se “omrsi”, za{to mojov, ti velam,
35
nema bel den da vidi. Tvrdam deka gadov
ima iljadnici vakvi pisma so prazni mesta
za imiwata -more i pove}e, a ovie mu se
od vtoroto, dopolneto izdanie.Gi pe~ati,
sigurna sum - ama ba{ mu e gajle {to stava
vo pe~at, pa saka i nam dvete da ni go
zape~ati. Poprvo }e stanam `ena-xin i }
e legnam pod planinata Pelion. Sakam da
ka`am, gospo|o, polesno e da najde{ dvaeset
pohotni grlici odo{to eden ~esen ma`!
Gospo|a Plitkavoda
Gledaj, kako jajce na jajce: istiot rakopis,
istite zborovi. [to n# misli toj nas?
Gospo|a Rabu{
Navistina ne znam. Mi idi duri da si poigram so svojata ~esnost. ]e se prepravam
deka samata sebesi ne se poznavam; oti, sigurna sum, da ne videl ne{to vo mene za koe
samata ne sum svesna, nikoga{ nema{e da mi
se “ka~i” na brodot.
Gospo|a Plitkavoda
Da ti “se ka~i”, veli{? Jas ne bi mu “dala”
ni na paluba da mi stapne.
Gospo|a Rabu{
Ni jas. Ako mi go “pikne” nosot pod paluba,
pove}e nikoga{ nema da isplovam. Ajde
da mu vratime. Da mu zaka`eme sostanok,
neka pomisli deka go hrabrime vo dodvoruvaweto, pa so svilen konec }e go vle~eme za
nos s# duri ne gi zalo`i kowite kaj meanxijata od “Kaj {prinkite”.
Gospo|a Plitkavoda
Va`i, prifa}am sekakva ujdurma protiv
nego koja nema da ni gi izvalka dostoinstvoto i ~esta. O kamo ma` mi da go vidi
pismovo. ]e crkne od qubomora!
(Vleguvaat gazda Plitkavoda so Pi{tol i
gazda Rabu{ so Nemtur)
36
Vilijam [EKSPIR
Gospo|a Rabu{
Ej, eve go doa|a, a so nego i ma` mi. Toj
e, kutri~kiot, daleku od qubomorata kolku
{to sum jas od pomislata da mu dadam povod
za nea; a toa e, veruvam, dale~ina i pol.
O, grdi se, nadenati se grdi.
Plitkavoda
Za {to zboruvate, gospodine?
Pi{tol
Gospo|a Plitkavoda
Tuka me {iete.
Gospo|a Rabu{
Poarno da pomuabetime u{te malku i ubavo
da mu go skroime na ovoj mrsen vitez. Ela
vamu.
(Se povlekuvaat)
Plitkavoda
Za rogovi, govoram. A sega zbogum.
Vardi; otvori o~i; aramii {etaat no}e.
Vardi pred leto da dojde, pred gugutka da
gugne, Odime, gospodine kaplare Nemtur! - Veruvajte Rabu{,
toj umno govori.
Plitkavoda
(Za sebe) Trpenie, trpenie! Rabotava mora
da se ispita.
Sepak se nadevam, deka nema da bide taka.
Nam}or
Pi{tol
Vo nekoi raboti nade`ta e dvanaesetto
prase.
Vitezot Xon ja qubi va{ata `ena.
Plitkavoda
Ama, gospodine, `ena mi ne e mlada.
Pi{tol
Toj saka i blagorodni i prosti, i ima{ni i
skudni,
i mladi i stari, {to }e padne, lorde.
Toj jade tur{ija so {e}er. Vardi se, Plitkavoda.
(Na Rabu{) Ova e vistinata. Ne sum od onie
{to la`at bez vrska. Toj me ~epna so
vrska. Treba{e da mu bidam vrska i da &
go odnesam pismoto; ama jas sum ma`, i
znam ma{ki da zastanam koga treba. Toj ja
qubi va{ata `ena. Ova e celata prikazna.
I to~ka. Se vikam kaplar Nemtur. Velam,
ustava mi fa}a pena. Se vikam Nemtur,
a Falstaf ja qubi va{ata `ena. Zbogum,
zbogum! Ne sakam samo leb i voda. Drugo sega
e vo moda! (Izleguva)
Rabu{
(Za sebe) Drugo bilo vo moda, re~e? Koga
nekoj vaka pod pat nad pat mi zboruva, znam
deka se mrdnal.
Plitkavoda
Plitkavoda
Ja qubi `ena mi?
(Za sebe) ]e go pobaram Falstaf.
Pi{tol
Rabu{
So siot `ar na xigerot svoj. Spre~i,
spre~i go ili ko Akteon i ti odi
zad ~ii petici Hilaktor mu lae.
(Za sebe) Smrde`! Ama tegni, su~i vo
zborot!
Veselite `eni od Vindzor
Gospo|a Rabu{
Plitkavoda
(Za sebe) Ako ne{to otkrijam - toga{...
37
(Na Brzofatka) Dojdovte da ja vidite }erka
mi Ana?
Rabu{
Brzofatka
(Za sebe) Ne mu veruvam na ovoj vo{kar, pa
makar gospod da slezi od nebo.
Plitkavoda
(Za sebe) Dobar, pameten ~ovek. Ne znam.
(Doa|aat gospo|a Rabu{ i gospo|a Plitkavoda).
Ba{ taka; i kako mi e ubavata gospojca Ana?
Gospo|a Rabu{
Vlezete so nas i }e vidite. Malku }e si
napravime muabet.
(Izleguvaat gospo|a Rabu{, gospo|a Plitkavoda i gospo|a Brzofatka)
Rabu{
Rabu{
Ej, Meg.
[to sega, gazda Plitkavoda?
Gospo|a Rabu{
Plitkavoda
Kaj si trgnal, Xorx? ^ekaj da ti ka`am.
(Zboruvaat na strana).
^uvte, ne, {to mi re~e gadov?
Gospo|a Plitkavoda
[to ti e Frenk? Ne{to mi si skisnat?
Rabu{
A vie {to mi re~e drugiot.
Plitkavoda
Jas skisnat? Ne sum skisnat. Odi doma, odi.
Plitkavoda
Mislite deka ne n# la`at?
Gospo|a Plitkavoda
Pak ti vlegle mu{i~kite! ]e odime,
gospo|o Rabu{?
Gospo|a Rabu{
Idam. - ]e si dojde{ za ve~era, ne, Xorx?
(Vleguva gospo|a Brzofatka)
(Na gospo|a Plitkavoda) Gledajte koj idi.
Taa }e ni gi nosi porakite kaj nedokvakanion.
Rabu{
More la`at su{at, degenive. Ne mu li~i
na vitez vakva podlost. Mislam deka
obvinenijata protiv nego za lo{ite nameri
kon na{ite `eni se zavera na tikvari
otpu{teni od rabota {to sega gorat od
`elba da mu vratat.
Plitkavoda
Rabotea za nego?
Gospo|a Plitkavoda
(Na gospo|a Rabu{) I jas mislev na nea. Ni
dojde ko pora~ana.
Rabu{
Ami kako.
38
Vilijam [EKSPIR
Plitkavoda
Hju, sve{tenik od Vels i Kajus, doktor od
Francija.
Ova ne mi mirisa na arno. Toj no}eva “Kaj
{prinkite”, ne?
Rabu{
Ami kade. Ako mu teknalo da zaplovi kon
`ena mi, }e go pu{tam da & go vidi bregot;
ama ako osven lo{i zborovi dobie i ne{to
drugo, ova drugoto neka se isturi na moja
glava.
Plitkavoda
Meanxijo, samo malku.
Meanxijata
Ka`i, delijo, fidanbojlio.
(Zboruvaat na strana)
[upelko
Plitkavoda
&
veruvam na `ena mi, ama nikako ne mi
fa}a okoto da gi vidam zaedno. A i nikoga{
ne se znae. Znam samo deka ne sakam ni{to
da mi porasne na glava. Plukni mu se na
takvoto zadovolstvo.
(Vleguva meanxijata od “Kaj {prinkite”)
(Na Rabu{) ]e dojdete so nas na seirov?
Meanxijata ve}e im gi izmeri me~evite i im
dogovori razli~ni mesta. Oti slu{am deka
pop~eto ne znae za majtap. Slu{nete sega
{to spremame za seirov.
(Zboruvaat na strana)
Meanxijata
Rabu{
Eve go, ide naduen meanxijata od “Kaj
{prinkite”. Koga e vaka vesel, ja bo~vite
mu se preturaat so vino ja }eseto so pari.
Kako si, meanxijo?
Meanxijata
Blagosloven da si, delijo, blagosloven! Ti
si gospodin so tapija.
(Vleguva [upelko)
Gospodin sudija, ej!
[upelko
Eve me, meanxijo, idam. - Dobra ve~er sekoja
ve~er, gazda Rabu{. Gazda Rabu{, sakate so
nas? Golem seir }e gledame.
Meanxijata
Ka`i mu, gospodin sudija, ka`i mu, delijo.
[upelko
Gospodine, }e ima dvoboj pome|u pre~esniot
(Na Plitkavoda) Da ne ima{ ne{to protiv
mojot vitez, mojot najovarda mu{terija?
Plitkavoda
Taman rabota. Ve ~estam {i{e {ampawsko
samo i samo da dojdam do nego; vie treba da
mu ka`ete deka se vikam Rezil - se raboti
za {ega.
Meanxijata
Eve raka, delijo. Vleguvaj, izleguvaj kolku
ti du{a saka - ~esno? -I }e se vika{ Rezil?
Car e vitezot. (Na [upelko i Rabu{) Da
odime, sultani{ta!
[upelko
Odime!
Rabu{
Slu{am Francuzov e mnogu ve{t so me~ot.
Veselite `eni od Vindzor
[upelko
Drapate kol~i{ta, gospodine. Ne mi
otvorajte usta. Denes e poinaku - se ~uva
otstojanie, se govori za pasadi, stokadi cela teorija: na srceto se zaborava, gazda
Rabu{; a ba{ srce treba, ne teorii. Porano
samo {to }e zamavnev so me~ot, po ~etiri
ma`i{ta mi igraa piperevka!
Meanxijata
Ajde, be, mrdnete malku!
Rabu{
Mrdame, mrdame! Poarno mi e na du{a koga
se karaat a ne koga se tepaat.
(Izleguvaat Meanxijata, [upelko i
Rabu{)
39
i so me~ moram da go otvoram!
Falstaf
Ni petpare. Dosta gospodine, si igravte
sajkal, so moeto dobro ime. A {to s# ne
storiv za vas. Im se ka~iv na glava na
moite dobri prijateli da vi prostat tri
dolga vam i na va{iot sopajtonxija Nemtur,
inaku deneska }e se yverevte ko dva majmunabliznaci preku re{etki. V pekol }e goram
{to se kolnev pred moite blagorodni prijateli deka ste dobri vojnici i re{itelni
fraeri. A koga gospo|a Brigita ja zagubi
dr{kata od pavkaloto, se zakolnav vo ~esta
deka ne e kaj tebe.
Pi{tol
A zarem ne delevme? Zarem ne dobi petnaeset pari~iwa?
Plitkavoda
Falstaf
Ovoj Rabu{ e od glup poglup {tom vaka
cvrsto veruva vo slabosta na `ena si.
Ama jas ne sum lekoveren. Bila vo negovo
dru{tvo doma kaj Rabu{a, a {to pravele
tamu, |avol znae. Zna~i, }e ja ispitam dobro
rabotava; prepraven }e vidam {to mati ovoj
Falstaf. Ako ispadne ~esna, xabe sum se
ma~el, ako ne ispadne, makata ne mi bila
xabe. (Izleguva)
(Vleguvaat Falstaf i Pi{tol)
Falstaf
More ni petpare ne ti davam.
Pi{tol
Razmrdaj ja malku, timbata, ajvan. Misli{
tolku evtino go davam gazot pod kirija? So
eden zbor, trgni mi se od vratot. Najdi si
druga besilka. Da te nema, o~ite v race i
me|u rajata na ulica Temnica broj ne se
gleda, mr{! Ne}i{ edno pismo da odnese{,
a? Pod ~est ti e, ne? E, ama da znae{,
smrde`u bes~esen, deka duri i jas odvaj se
pridr`uvam do propisite na ~esta. Da, da,
duri i jas ponekoga{ koga }e se najdam vo
zort, go ostavam stravot od Boga na strana i
`rtvuvaj}i ja ~esta, maftam, matam, mamam,
potkradnuvam; a vamu ti, nikoj i ni{to,
saka{ da gi skrie{ partalite, ma~kiniot
pogled, “seqa~kiot” re~nik i pis ustata pod
branikot na ~esta? E, na, nema!
]e vi vratam s# toptan.
Pi{tol
Falstaf
Ni petpare.
Pi{tol
Toga{ svetot za mene e {kolka
(Go stava me~ot v kanija)
Jas popu{tam. Mo`e li ~ovek pove}e da
stori?
(Vleguva Robin)
40
Vilijam [EKSPIR
Robin
Jas samata `iveam kaj gospodinot doktor
Kajus -
Gospodine, edna `ena saka da zboruva so vas.
Falstaf
Falstaf
Dobro, dobro. Gospo|a Plitkavoda, velite.
Neka dojde vamu.
(Vleguva gospo|a Brzofatka)
Brzofatka
Brzofatka
To~no kako {to rekovte. Ve molam dojdete
malku poblisku.
Dobro utro, gospodine.
Falstaf
Falstaf
Dobro utro, dobra `eno.
Brzofatka
Toa ne, da mi prosti va{eto gospodstvo.
Ti tvrdam deka nikoj ne slu{a. Ova se moi
lu|e, moi lu|e.
Brzofatka
Navistina se va{i? Bog da gi blagoslovi i
svoi slugi da gi napravi!
Falstaf
Falstaf
Dobra devojko, toga{.
Zna~i, gospo|a Plitkavoda: {to e so nea?
Brzofatka
Brzofatka
Se kolnam: ko majka mi {to bila
prviot ~as koga me rodila.
Falstaf
Im veruvam na tie {to se kolnat. [to
saka{?
Brzofatka
Ni{to, gospodine, taa e krasno su{testvo.
Bo`e, bo`e, ama ste vie nevnimatelen! No
Gospod neka vi prosti i vam i na site nas,
molam Falstaf
Gospo|a Plitkavoda, `eno, gospo|a Plitkavoda.
Dali }e me slu{nete da vi ka`am zbor-dva?
Brzofatka
Falstaf
Mo`e i dve iljadi, ubava `eno, a jas }e
bidam poslu{niot.
Brzofatka
Ima edna gospo|a Plitkavoda, gospodine Ve molam dojdete malku poblisku do mene.
(Go trga Falstafa na strana)
Ova e nakuso celata prikazna. Ne ste svesni
na kolkava maka ja kladovte. Koga kralskata svita dojde vo Vindzor, najarniot od
site ma`i ne ja frli vo takvo isku{enie. A
doa|aa vitezi, lordovi, gospoda na pajtoni;
`imi o~ive, s# pajton do pajton, pismo do
pismo, podarok na podarok, i mirisaa, zalevaa, ~ista miskojna; i celi krckaa, `imi
s#, vo svila i brokat, i govorea kralski,
Veselite `eni od Vindzor
vinoto i {e}erot od najdobri sorti, sekoja
`ena tuka bi padnala; a taa, `imi majka, ni
da trepne. I samata utrovo dobiv dvaeset
zlatni angel~iwa - ama da vi se pluknam
na takvite angel~iwa, {to velat, koga ne
se ~esno zaraboteni. I, vi velam, ne uspeaa
da ja ubedat da trgne barem edno golt~e od
~a{ata na najdoblesniot me|u niv. A ima{e
tuka i grofovi i {to e pova`no, na~alnici
na policija. Ama, `imi vas, nikogo ne klade
na maslat.
41
ako voop{to takva ima - sekoj den se moli
i nautro i nave~er - i ba{ taa mi naredi da
vi ka`am deka ma` & retko koga ne e doma,
no se nadeva deka koga toga{ }e se re{i da
izleze. Prvpat gledam `ena tolku spulaena
po ma`. Ama ste ja {a{ardisale! Se {ekna
po vas!
Falstaf
E, takov sum! Li~nosta moja {a{ardisuva!
Drugi arnini nemam!
Falstaf
Brzofatka
Ama {to mi pora~uva mene? Skrati, skrati,
aberxike moja dobra.
Brzofatka
Zna~i, go primi va{eto pismo, za koe iljadapati vi blagodari, i vi pora~uva deka
ma` & nema da bide doma me|u deset i edinaeset.
Od arno da ne kurtulite!
Falstaf
A sega ka`i mi iskreno: dali `enata na
Plitkavoda i `enata na Rabu{ si ka`ale
edna na druga deka me sakaat?
Brzofatka
Falstaf
Deset i edinaeset!
Brzofatka
To~no vo tolku. Toga{ mo`ete da dojdete,
re~e, i da ja vidite onaa slika, znaete koja.
Gazda Plitkavoda, ma` &, nema da bide doma.
Tuf, tuf, kutri~kata! Ima s# samo nema
`ivot so nego. Qubomoren e od umot nadvor.
Nema den a da ne se potkaraat. Te{ko nejze!
Falstaf
Me|u deset i edinaeset. @eno, pozdravi ja.
Nema da ja razo~aram.
Taman rabota, gospodine; ne se tie od
v~era! Nikoga{ tolku nisko ne bi padnale,
mislam. Ne im trebaat ujdurmi! No gospo|a
Rabu{ bi sakala, vo znak na qubov, da & go
ispratite na rabu{, va{iot najmal sluga.
Ma` & e ~udno zagudan vo maliot; a gazda
Rabu{ navistina e ~esen ~ovek. Niedna
`ena vo Vindzor ne `ivee poubavo od nejze.
Pravi {to saka, zboruva {to saka, zema
s#, pla}a s#, legnuva koga }e & se prisaka,
stanuva koga }e & tekne, sekoga{ e po
nejzino. A, raka na srce, ova i go zaslu`uva,
oti ako voop{to ima ~esna `ena vo Vindzor, toga{ taa e edinstvenata. Mora da & go
pratite slugata, trte-mrte so nejze nema.
Falstaf
Brzofatka
Nema ni da ima. ]e go pratam!
Ubavo zboruvavte. No imam u{te edna
poraka za vas. I gospo|a Rabu{ najsrde~no
ve pozdravuva. I dozvolete mi na uvo da
vi {epnam: taa e dobra, ~esna i skromna
`ena, ba{ kako i sekoja druga vo Vindzor
Brzofatka
Toga{ vedna{ pratete go; po nego mo`ete da
razmenuvate poraki. Za sekoj slu~aj imajte
42
Vilijam [EKSPIR
si nekakva javka za da si znaete {to misli
sekoj od vas, a deteto da ne seti za {to se
raboti - oti ne e dobro da gi rasipuvame
decata od mali. Vozrasnite, znaete, imaat
obyiri, kako {to se veli, i znaat {to
pravat.
Falstaf
Toga{ zbogum. Pozdravi gi dvete od mene.
Eve ti go }eseto; u{te ti dol`am. -Dete,
pojdi so `enava.
(Izleguvaat Brzofatka i Robin)
(Za sebe) Me raspameti vesta.
Pi{tol
(Za sebe) Glasni~ka na Kupidon e
kurve{tijava.
Krevaj edra! Vo potera! Ni{ani vo celta!
Pali! Taa mi e plen ili na dno }e potonam!
(Izleguva)
Falstaf
Neka dojde vamu. (Trgnuva od vinoto) Od
Rezil e, ama ne e za rezil. (Izleguva
Nam}or) Aha! Gospo|i moi, ve v~opiv, a?
(Pie) Sega mi dojde du{ata na mesto!
(Se vra}a Nam}or so prepraveniot Plitkavoda)
Plitkavoda
Za arno za dobro, gospodine.
Falstaf
Amin, gospodine. Sakavte da zboruvate so
mene?
Plitkavoda
Si zedov sloboda vaka apansas da dojdam.
Falstaf
Falstaf
Veli{ taka, a? Taka stojat rabotite? Toga{
napred! ]e izvle~am pogolema polza od
starovo telo! Gleda{, `enive u{te se ludi
po nego! Izgleda najposle, po tolkav ar~,
i jas }e imam nekakvo fajde. A s# blagodarenie na dobrovo telo. Telo moe, spolaj
ti! Neka si brm~at deka si lo{o skroeno,
va`no da mi si ubavo spoeno!
(Vleguva Nam}or so me{ina)
Nam}or
Vitezu Xon, tuka e nekoj gospodin Rezil
koj{to saka da pozboruva so vas i da se
zapoznae so vas i vi ja pra}a me{inava so
vince malku da gucnete sabajle~ki.
Falstaf
Veli{ Rezil se vika?
Nam}or
Da, gospodine.
Povelete. [to sakate? (Na Nam}or) Brkaj
si rabota, kr~mar~e.
(Izleguva Nam}or)
Plitkavoda
Gospodine, jas sum gospodin ~ovek {to propiskal mnogu pari. Se vikam Rezil.
Falstaf
Rezile, gospodine! Sakam podobro da se
zapoznaeme.
Plitkavoda
Xone, vitezu, toa i go sakam - ne za da
vi bidam tovar, za{to, kako zajmodavec,
smetam deka s# u{te sum vo podobra pozicija
od vas; toa i me ohrabri vaka, vo nevreme, da
vi se natrapam; oti velat: parata i `elezna
porta otvora.
Veselite `eni od Vindzor
Falstaf
Para na raka, gospodine, Mara za raka!
Falstaf
Pa, gospodine?
Plitkavoda
Taka e, a jas imam ovde celo }ese pari
{to mnogu mi te`i. Ponosete mi go malku,
vitezu, pa zemete polovina, ili celo, kako
nagrada za trudot.
Falstaf
Ne znam, gospodine, so {to zaslu`iv da vi
bidam amal.
Plitkavoda
]e vi ka`am, gospodine, ako me soslu{ate.
Falstaf
Zboruvajte, dobar gospodine Rezil. So
radost }e vi slu`am.
43
Plitkavoda
Odamna ja sakam i veruvajte mi celo bogatstvo poarxiv na nea; ja sledev kako ma|epsan,
ja koristev sekoja prilika da & prijdam,
pla}av duri i za najmala mo`nost da ja skivnam; ne samo {to & kupuvav podaroci, tuku
i so ra{ireni race davav za da doznaam {to
saka da bide daruvana. Na kratko, tr~av po
nea kako {to tr~a{e qubovta vo mene i
za s# mi dava{e krila. No, bez ogled {to
zaslu`iv, po ona {to go imav na um ili
ona {to go potro{iv, znam deka nikakvo
fajde nema{e, osven ako iskustvoto ne e bescenet kamen. Ama i nego go kupiv po basnoslovna cena, a toa me nau~i da go re~am ova:
“Qubovta ko senka bega {tom qubov prava
bara{, go bara{ ona {to bega, a toa bega od
onoj {to go bara.”
Falstaf
Plitkavoda
Zarem so ni{to i nigde ne vi dala nade`?
Gospodine, slu{am deka ste u~en ~ovek zatoa }e bidam kratok - a i odamna ste mi
poznat, iako dosega, za `al, ne najdov na~in
i li~no da imam ~est. ]e vi otkrijam edna
tajna i pritoa, sakal ili ne, i edna moja
slabost; no, gospodine viteze, slu{ajte gi
so ednoto uvo, ve molam, moite ludosti, a
drugoto na~ulete go kon va{ite, za da bide
va{iot prekor pomal, za{to samite najdobro znaete kolku lesno se stanuva takov prestapnik.
Falstaf
Plitkavoda
So ni{to i nigde.
Falstaf
A dali ja brkavte vo onaa smisla?
Plitkavoda
Nikoga{.
Falstaf
Vo red, gospodine. Prodol`ete.
Za kakva qubov toga{ govorite?
Plitkavoda
Plitkavoda
Ima edna gospo|a vo gradov; ma` & se vika
Plitkavoda.
Kako za preubava ku}a soyidana na tu|o
zemji{te, koja ja zagubiv za{to go zgre{iv
mestoto na gradba.
44
Vilijam [EKSPIR
Falstaf
A zo{to ova mene mi go ka`uvate?
Plitkavoda
Koga ve}e tolku vi ka`av, kako da sum vi
ka`al s#. Iako gospo|ata izgleda ~esno,
se govori deka na drugi mesta “mrda
so opa{kata” pa lu|eto toa poinaku go
sfa}aat. Zna~i, vitezu, eve za {to se
raboti. Vie ste gospodin ubavo vospitan,
imate odnos so lu|eto i ste duhovit, od visokoto op{testvo ste, ugleden i po~ituvan,
site ve falat zaradi vojni~kite, dvorskite
i akademskite ve{tini.
Falstaf
Nemojte, vi se molam, gospodine!
Plitkavoda
Ne bidete skromen. Eve vi pari. (Mu dava
pari) Tro{ete, tro{ete; kolku {to du{a vi
saka a i pove}e; potro{ete s# {to imam; za
vozvrat,
od vas da odvoite malku vreme za da kreneme
qubovna opsada okolu ~esnosta na `enava
na Plitkavoda. Upotrebete ja seta va{a
dodvoruva~ka ve{tina, osvoete ja, neka vi
se dade. Ako nekoj voop{to mo`e, vie ste
najdobriot.
Falstaf
Dali ova dobro }e se slo`uva so `estinata
na va{ata strast, jas da go dobijam ona vo
koe vie bi u`ivale? Mi se ~ini deka lekot
ne vi e pogoden!
race, `elbive bi imale primer i dokaz vrz
koj{to bi mo`ele da se zasnovaat. Toga{ bi
mo`el da ja isteram od tvrdinata na nejzinata ~istota, ugledot, bra~nata zakletva i
iljadnicite drugi odbranbeni izgovori {to
sega ko ~eli~ni branici mi se istoporeni
na pat. [to velite na ova, vitezu Xon?
Falstaf
Gospodine Rezil, kako prvo }e bidam sloboden da vi gi zemam parite. (Gi zema
parite) Kako vtoro, eve vi raka. (Se rakuvaat) I kako posledno, gospod da me razvitezi, ako vie, dokolku sakate, ne se
iznau`ivate vo `enata na Plitkavoda.
Plitkavoda
O, dobar gospodine!
Falstaf
Vi velam, }e se iznau`ivate!
Plitkavoda
Ne berete gajle za pari, vitezu, }e gi imate
preku glava.
Falstaf
Ne berete gajle za gospo|a Plitkavoda, gospodine Rezil, }e vi dojde preku glava. ]e
bidam so nea, vi velam, na sostanokot {to
samata mi go zaka`a. Taman vie idevte, od
kaj mene zamina `enata {to taa ja prati.
Vi velam }e bidam so nea me|u deset i edinaeset oti vo toa vreme ne }e bide doma onoj
qubomoren serko, nejziniot ma`. Ve~erva
dojdete kaj mene; }e doznaete kako mi odi.
Plitkavoda
Plitkavoda
O, sfatete me to~no. Taa cvrsto se potpira
vrz bezgre{nosta na svojata ~estitost pa
zatoa ludosta {to mi le`i na srce ne smee
da izleze na videlo. Tolku e sjajna {to
~ovek ne smee ni da ja pogledne. Zna~i koga
bi mo`el da & pristapam so nekakov adut v
Sre}en sum {to ve zapoznav. A dali go
znaete Plitkavoda, gospodine?
Veselite `eni od Vindzor
Falstaf
Besilka znam deka treba za toj siromav
akmak, za toj roglest ajvan! Ne go znam. A i
zo{to siromav. Velat, ovoj qubomoren ajvan
le`el na pari, zatoa i `en~eto negovo mi
e milo. ]e ja upotrebam kako klu~ za da go
otvoram ~ekmexeto na roglestiov ugursuz, a
posle kolaj rabota.
Plitkavoda
Sepak poarno e da go znaete, gospodine, za da
go odbegnuvate koga }e go vidite.
Falstaf
Na besilka so toj zagulen zanaet~ija {to
`ivee od ma{tenica! ]e go duvnam, }e go
isu{am! ]e go udram }e go alosam!. Gazot
rende }e mu go napravam. Tri metra v zemja
}e go nabijam! Gospodine Rezil, }e vidite
deka }e mu go spopikam na `ivarov, a vie
}e legnete so `ena mu. Dojdete {to pobrzo
ve~erva. Plitkavoda e prostak, a }e vidite
gospodine Rezil deka jas na prostakov }e mu
nadenam i rogovi. Dojdi kolku {to mo`e{
pobrzo. (Izleguva)
Plitkavoda
Ajvani{te pohotno! Sr~ka }e me udri od
maka! I nekoj }e mi ka`e deka od ni{to
qubomoram? Demek tuku-taka mi teknalo.
@ena mi mu zaka`ala, satot se znae, sostanokot e dogovoren. Koj ma` mo`e ova da go
predvidi? Ete ti pekol od neverna `ena!
Postelata }e mi se izvalka, ~ekmexeto
opqa~ka, ugledot izgloda, a mene nema da me
snajde samo ova, tuku }e treba da gi trpam
i site gnasni imiwa {to }e mi gi nadeni
ajvanov {to seto ova mi go mesti. Imiwa!
Mimiwa! “Velzevut” zvu~i dobro, “Lucifer” zvu~i dobro, “Moloh, Mamon” zvu~at
dobro; iako se |avoli, imiwa na vragovi!
Ama “rogle”, “nadenat”! “Rogle” - ni |avolot
nema takvo ime. Rabu{ e magare, magare
bez um. Toj & veruva na `ena si. Ne saka
~ovekot da bide qubomoren. Poprvo bi mu
45
go doveril mojot puter na nekoj Flamanec,
moeto sirewe na popot Hju, Vel{aninot,
moeto pagur~e so rakija na Irec, mojot kow
na nekoj aramija da mi go {eta, od kolku
`ena mi da ja pu{tam taka. Pu{tena, taa
duma, {esta, pusti {turi, kova; i ona {to
}e go skova v srce, toa i }e go ostvari pa
Jana majka da mu e. Spolaj mu na gospoda za
qubomorava! Zna~i dogovoreni se vo edinaeset. ]e go spre~am ova, }e ja fatam `iva
ovaa mojata, }e mu vratam na Falstafa i
}e go ismejam Rabu{a. A sega na rabota.
Poarno tri ~asa porano odo{to minuta predocna. Gospod neka mi e na pomo{: roglest,
nadenat, rogle!
(Izleguva)
(Vleguvaat doktor Kajus i Xon Ragbi so
me~evi)
Kajus
Yek Rakpi!
Ragbi
Gospodine?
Kajus
Kolku ~asot, Xek?
Ragbi
Pomina ~asot, gospodine, koga pre~esniot
Hju treba{e da dojde.
Kajus
Bose moj, si ja spasil dusata sto ne dojden;
topro molel svoja Piblija sto ne dojden.
Bose moj, Rakpi, toj mrtov ve}e ako dojden.
Ragbi
Itar e gospodine, znael deka }e go ubiete
ako dojde.
46
Vilijam [EKSPIR
Kajus
(Go vadi me~ot) Bose moj, mrtovec ne tolku
mrtov kako sto jas ubijam. Semi mecot, Yek.
Jas kasam tebe kako nego ubijam.
ja vidime tvojata distanca, tvojot udar
ozgora. Dali e mrtov, Etiopjanine? Dali
e mrtov, Fran~esko? A, delijo? [to veli
mojot Eskulapij, mojot Galen, moeto srce
blagorodni~ko, a? Dali e mrtov, delijo gornomalska? Dali e mrtov?
Ragbi
Kajus
Nemojte, gospodine, ne znam da se me~uvam!
Kajus
Nikakvec, semaj mecot!
Ragbi
Prestanete: nekoj ide.
(Kajus go stava me~ot v kanija)
(Vleguvaat Meanxijata, sudijata [upelko,
gazda Rabu{ i gazda Su{ko)
Simi boka, toj najgolemata popska kukavica
na svetot. Ne saka suratot vitam.
Meanxijata
Pisoaru na kralot od Kastilja, Hektore
gr~ki, dete moe!
Kajus
Ve molam ta mi posvedo~ite deka ko cekav
sest- sedum, tva- tli casa, a toj ne tojten.
Meanxijata
[upelko
Zdrav da si mi, doktor delijo.
[upelko
So Gospod napred, gospodin doktore.
Rabu{
Toj e popameten od vas gospodine doktore.
Toj le~i du{i, a vie tela. Ako se tepavte }e
gi skusevte i doktorite i popovite. Zarem
ne sum vo pravo, gospodine Rabu{?
Rabu{
Gospodine [upelko, vie porano bevte golem
megdanxija, a sega stanavte miraxija.
Kako ste, doktore?
Su{ko
[upelko
Dobro utro, gospodine.
Kajus
Sosto site vie eden, tva, tli, ~etiri
dojdeni?
Meanxijata
Da te vidime kako se bori{, da te vidime
kako napa|a{, da te vidime kako proboduva{, da te vidime ovde, da te vidime
onde; da vidime kako go zadava{ tvojot
punto, tvojata stokata, tvojot reverso, da
Navistina gospodine Rabu{ sega sum star
i na strana na mirot, ama i den denes
a vidam isukana sabja vedna{ mi gap~i
gazot za beqa. Iako sme sudii, doktori i
sve{tenici, gospodine Rabu{, u{te vo nas
gori plamenot na mladosta. I nie sme od
majka rodeni, gospodine Rabu{.
Rabu{
Pravo govorite, gospodine [upelko.
Veselite `eni od Vindzor
Kajus
[upelko
A i krivo ne sudam, gospodine Rabu{. - Gospodine doktore Kajus, dojdov da ve odvedam
doma. Jas sum zakolnat za mir. Se poka`avte
kako mudar lekar, a pre~esniot otec Hju
se poka`a kako mudar i trpeliv sve{tenik.
Morate so mene, gospodine doktore.
Meanxijata
47
Mnogu vi sum plagodaren.
Meanxijata
I u{te, delijo - (Na strana na drugite)
Ama prvin gospodine sudijo i gospodine
Rabu{ i vie gospodine Su{ko, pominete niz
grad do Frogmor.
Rabu{
Prostete, Sudijo. (Na Kajus) Samo zbor,
m’sje Ebiveter.
Tamu e popot Hju, ne?
Kajus
Meanxijata
Ebiveter? Sto e toa?
Meanxijata
Tamu e ami kade. Videte vo kakvo
raspolo`enie e toj, a jas }e go dovedam doktorot preku trupa niz pole.Razbravte?
Na na{iot angliski jazik, ebiveter zna~i
hrabar, delijo.
Kajus
Bose, bose, snaci jas sum ebiveter kako
Anglicanite. Popiste edno krastavo! Zimi
boka, usite }e mu gi isecam!
[upelko
Razbravme.
Rabu{, [upelko i Su{ko
Zbogum gospodine doktore.
(Izleguvaat Rabu{, [upelko i Su{ko)
Meanxijata
Kajus
Toj ima da te izede za doru~ek, delijo.
Kajus
(Go vadi me~ot) Zimi boka, ubijam jas popiste oti polni usi na Ana Rabus sa onaj
tikvar.
Isete sa dorucek? Sto e toa?
Meanxijata
Meanxijata
Mislev }e ti plati obe{tetuvawe.
Kajus
Zimi boka, i jas mislam toj mene isede sa
dorucek; jas, zimi boka, si go baram!
Meanxijata
A i }e si go najde{! Ako ne, aj so zdravje!
Neka umre. V kanija so tvoeto netrpenie;
oladi malku. Da odime preku trupa do Frogmor niz pole. ]e te odnesam kaj gospojcata
Ana Rabu{: se gosti vo edna selska ku}a; a
ti }e & se dodvoruva{. Va`i?
Kajus
(Go stava me~ot v kanija) Zimi boka, jas
vam za ova blagodaren. Zimi boka, jas ve
sakam, i jas donesam kaj vas dopri gosti:
48
Vilijam [EKSPIR
grof, vites, lortovi, gospota, moi pacienti
Meanxijata
A zatoa jas }e vi bidam du{man kaj Ana
Rabu{. Dobro rekov?
Kajus
Zimi boka topro. Otlicno receno.
Meanxijata
Toga{ da odime.
Kajus
Idi po mene, Rakpi.
(Izleguvaat)
^in TRETI
Scena 1
(Vleguvaat popot Hju Evans (so me~ i kniga)
i Naivko ( ja nosi nametkata na Evans))
Evans
Ve molam, {lugo dobar na ga`da [u{ko
i prijatele moj po imeto Naivko, kade {e
go baravte go{podinot Kaju{, onoj {to {e
narekuva doktor po medicina?
Naivko
Sekade, gospodine. Kon crkvata, kon parkot,
kon stariot del na Vindzor, samo kon gradot
ne otidov.
Evans
Kraj vodite na Vaviloni iljadnici miri`livi mimo`i.
Kraj plitki. . .
(Vleguva Naivko)
Naivko
Eve go doa|a. Od onde, o~e.
Evans
Neka poveli.
(Pee) “Kraj plitki reki kraj ~ii vali -”
Neka Bog go brani pravedniot! Sto oruzje
ima?
Ve molam, ve molam, pobarajte i natamu.
Naivko
Naivko
Vedna{, gospodine.
(Izleguva)
Nikakvo, o~e. Doa|a mojot gospodar, gospodinot [upelko so u{te eden gospodin od
Frogmor. Ve}e go pominuvaat prelezot i
idat na vamu.
Evans
Evans
(Ja otvora knigata) I{u{e blago{lovi
me, poln {um be{ovi i {e tre{am ko prat!
]e mi bide milo ako me izlazal. Tazen
{um, tazen! ]e mu gi tre{nam madlacite po
~rpkata koga }e go vidam! Boze, pro{ti! (Pee)
Kraj plitki reki, kraj ~ii vali
ra{peani ptici pejat madrigali.
Tuka }e kurdi{ame po{tela od ro`i
i iljadnici miri`livi mimo`i.
Kraj plitki Boze, milo{t, ama mi {e place! (Pee) Ra{peani ptici pejat madrigali. -
Te molam, daj mi ja nametkata - ili drzi ja
v race.
(^ita)
(Vleguvaat sudijata [upelko, gazda Su{ko
i gazda Rabu{.)
[upelko
Kako ste, gospodine pope? Dobro utro.
Pravo ~udo e da vidi{ kockar bez kocka,
nau~nik bez kniga!
50
Vilijam [EKSPIR
Su{ko
(Za sebe) Ah, ubava Ano!
Evans
[to e toj?
Rabu{
Bog da ve vardi, o~e.
Rabu{
Mislam deka go poznavate: gospodin doktor
Kajus, poznat francuski doktor.
Evans
Evans
Bog da ve vardi i ~uva, {ite va{.
[upelko
Zimi odot hri{tov po mukami! Poarno da
mi `boruvate `a tikvi {o ra{ol!
Rabu{
[to, me~ i slovo? Da ne gi prou~uvate i
obete, o~e?
Zo{to?
Rabu{
Evans
I ko mom~e: so elek i po yivri na vakov
studen, revmati~en den!
Evans
Imam pri~ini i povodi.
Rabu{
Dojdovme kaj vas, o~e, da vi napravime edno
dobro.
Evans
Mnogu topro. @a {to {e raboti?
Rabu{
Ima onde eden ugleden gospodin. Nekoj mu
stapnal na ganglija, pa sega vrni, grmi, pcue,
ne znae koj pat da fati.
Toj ni{to ne `nae `a Hipokrat i Galen, a
i golem ajvan e - kukavi~a i ajvan kakov {to
go nema na vekot.
Rabu{
(Na [upelko) Vi velam, so ovoj ~ovek
treba{e da izlezat na dvoboj.
Su{ko
(Za sebe) Of, ubava Ano!
[upelko
Oru`jeto ka`uva s#!
(Vleguvaat Meanxijata, doktor Kajus i
Xon Ragbi.)
Dr`ete gi na otstojanie - eve go ide doktor
Kajus.
(Evans i Kajus se mestat za borba)
[upelko
Rabu{
Sum ostarel duri od merata nadvor; ama
prvpat gledam ~ovek od negov rang, ugled i
so tolkava u~enost vaka da se zaboravi.
A ne, o~e. me~ot v kanija!
[upelko
Isto i vie, doktore!
Veselite `eni od Vindzor
Meanxijata
Da gi razoru`ame pa neka ras~istat. Poarno
neka strada na{iot sirot angliski odo{to
ko`ite da im gi vidime na plot!
([upelko i Rabu{ im gi odzemaat me~evite
na Kajus i Evans)
Kajus
(Na Evans) Fe molam, etno sbor fo fase
ufo. Sosto ne tojte na sostanok?
Evans
(Na strana na Kajus) Ve molam `a trpenie.
(Glasno) [e vo {voe vreme!
Kajus
Zimi boka, fie kukafica, fie magare, fir
majmun.
51
Kajus
Topro receno, otli~no.
Meanxijata
Mir, presuduvam. Slu{nete go Meanxijata
od “Kaj [prinkite”. Dali sum iter? Dali
sum bistar? Dali sum Makiavel? Zarem
mojot doktor da go zagubam? Nikako, bez
lekovite da mu gi goltam, }e si umram na
polpat. Zarem mojot paroh da go zagubam,
mojot pop, mojot otec Hju? Nikako, bez negovite pogovorki, }e staneme verni povorki.
(Na Kajus) Daj mi ja tvojata raka zemska
- taka. (Na Evans) Daj mi ja tvojata raka
zemska - taka. ^eda moi u~eni, jas ve izmamiv obajcata, jas ve upativ na pogre{ni
mesta. Srcata vi se mo}ni, ko`ite na mesto,
varenoto vino neka bide ishod. (Na [upelko
i Rabu{) Odnesete im gi me~evite na pazar.
(Na Kajus i Evans) Po mene, ~eda na mirot,
po mene, po mene, po mene. (Izleguva)
Evans
[upelko
(Na strana na Kajus) Ve molam, da ne im
{luzime `a {eir na lu|evo. [akam da {me
prijateli i vaka ili onaka }e vi dadam
obe{tetuvawe. (Glasno) [imi I{u{, madlacite }e vi gi obe{am na kikiritka.
Ama se mrdnal Meanxijava! Po nego, gospodo, po nego.
(Izleguvaat [upelko i Rabu{)
Su{ko
Kajus
Djafol! Rakpi, meanyio, kazete jas cekaf
nego da upijam? Cekaf na sakasano mesto?
(Za sebe) Of, ubava Ana!
(Izleguva)
Kajus
Evans
[imi du{ava ri{jan{ka, mocko, ofa e
`aka`anoto me{to. Neka pre{udi meanxijata od “Kaj [prinkite”.
Meanxijata
Mir presuduvam me|u Galija i Gelija,
me|u Francuzinot i Vel{aninot, me|u
du{ole~itelot i telole~itelot.
Ha, tali jas topro gletam? Ta ne
naprafifte lutak ot mene?
Evans
@na~i taka: epten n# napravi majmuni.
[akam da bideme prijateli, da pomo`game
`aedno i da mu vratime na ovoj ajvan, na ovoj
rani-ku~e -da- te -lae, na ovoj lajno ga`da od
“Kaj [prinkite”.
52
Vilijam [EKSPIR
Kajus
Scena 2
Zimi boka, od s# srce. Toj mene feti kaj Ana
Rabus odnesi. Zimi boka, ni Ana ni diable
fidof.
(Vleguvaat Robin i gospo|a Rabu{)
Evans
]e vidi toj. Xrckite }e mu gi i`vadam.
[ledete me, ve molam.
(Izleguvaat)
Gospo|a Rabu{
Samo napred, xentelemen~e. Si naviknalo
da odi{ pozadi, ama sega treba da vodi{.
Dali ti e poarno da mi gi vodi{ o~ive ili
da se xari{ so o~ite vo peticite od tvojot
gospodar?
Robin
Poarno mi e da odam pred vas odo{to nego
da go sledam ko xuxe.
Gospo|a Rabu{
Gledam deka znae{ da laska{! ]e stane{
dvorjanin i pol.
(Vleguva gazda Plitkavoda)
Plitkavoda
Vo prav ~as, gospo|o Rabu{. Kade ste trgnale?
Gospo|a Rabu{
Da se vidam so `ena vi, gospodine. Doma e?
Plitkavoda
Doma. Ne znae {to da pravi so sebe. & fali
dru{tvo. Da vi umrat ma`ite mislam deka i
dvete vedna{ }e se prema`ite.
Gospo|a Rabu{
Normalno - za drugi dva ma`a.
Plitkavoda
Od kade vi e ubavovo petle?
Gospo|a Rabu{
Ne znam to~no kako se vika gospodinot {to
Veselite `eni od Vindzor
mu go dade na ma` mi. - Mom~e, kako ti se
vika{e vitezot?
Robin
Vitez Xon Falstaf.
Plitkavoda
Vitez Xon Falstaf?
Gospo|a Rabu{
Tokmu taka. Postojano mu go zaboravam
imeto. Ma` mi e edno so nego! Doma e `ena
vi ili ne?
Plitkavoda
Doma e, vi rekov.
Gospo|a Rabu{
Dozvolete mi, gospodine, }e umram ako ne ja
vidam.
(Izleguvaat Robin i gospo|a Rabu{)
53
Falstaf e tamu. Odam.
(Vleguvaat gazda Rabu{, sudijata [upelko,
gazda Su{ko, Meanxijata, otec Hju Evans,
doktor Kajus i Xon Ragbi)
[upelko, Rabu{ i Drugite
Vo prav ~as, gazda Plitkavoda.
Plitkavoda
(Za sebe) @imi krstov, dru{tvence i pol!
(Na site) Kaj mene doma e gozba,pa ve molam
da povelite.
[upelko
Ne }e mo`am, gazda Plitkavoda.
Su{ko
Nitu jas, gospodine. Zaka`avme ve~era so
gospojcata Ana, a so nea ne sakam da imam
davawe zemawe pa makar i vekot da mi go
dadat.
[upelko
Plitkavoda
Dali e Rabu{ tokmu so umot? Ima o~i?
Misli malku? Izgleda zatapil i site setila
mu spijat; xabe mu se. Budala! Mom~evo ne
e ovde da slu`i za drven advokat! Rabu{ ja
kotka sklonosta na `ena si; & dava zdiv i
polet na nejzinata bludnost. A sega eve ja,
odi kaj `ena mi i toa so mom~eto na Falstafa. Gledam vetrevo }e donese luwa. I toa
so mom~eto na Falstafa. Ujdurmi! Podli
ujdurmi! A na{ite neverni `eni vjasaat
zaedno vo propast! Ama }e go v~opam Falstafa na delo; potoa nejze gr~manikot }e
& go izvadam , }e go trgnam pozajmeniot
dulak ~ednost od |omti-sveticata Rabu{,
a Rabu{a li~no rezil }e go storam kako
pluknat Akteon; site kom{ii do eden, }e
bidat na moja strana.
(Udira ~asovnikot)
Vreme e. Ne me dr`i mesto.Ubeden sum sto
posto. Kako {to e opak svetot, sigurno i
Podolgo vreme se nadevame na sklu~uvawe
brak pome|u Ana Rabu{ i mojot bratu~ed
Su{ko, a tokmu deneska treba da go dobieme
odgovorot.
Su{ko
Se nadevam deka go imam va{iot
blagoslov, dedo, - ovaj, gospodine Rabu{.
Rabu{
Go imate od mene, gazda Su{ko. (Na Kajus)
Ama ne i od `ena mi. Gospodine doktore, taa
smeta deka vie ste podobra prilika.
Kajus
Ta, zimi boka, a i tevojkata mene saka. Taka
parem feli Brsopatka, moja domakinka.
54
Vilijam [EKSPIR
Meanxijata
(Na Rabu{) A {to mislite za mladiot
gospodin Fenton? Duhovit e, tancuva, mu
igraat o~iwata; pi{uva stihovi, govori
svetski, mirisa na prolet. Toj }e ja lapne,
toj }e ja lapne; vo negovi race e i velam toj
}e ja lapne.
Rabu{
Bez moj blagoslov. Gospodinot e gol i bos.
Se dru`e{e so ona zbesnato Krale i so
Poins; toj puka na golemo. Saka da bide
petel na tu|o buni{te. Ako ja zeme, neka ja
zeme bez ni{to: bogatstvoto {to go imam
~eka na mojot blagoslov, a mojot blagoslov
go davam na drug.
Plitkavoda
Dobro ama barem nekolkumina dojdete so
mene doma. Pokraj dobroto jadewe, }e ima i
posebna to~ka:nastap na a`daja. Gospodine
doktore, vie sekako nema da me odbiete. Ni
vie, gazda Rabu{, ni vie o~e Hju.
[upelko
E pa, ostanete so zdravje! (Na strana na
Su{ko) Vaka mnogu potrezveno }e ja barame
devojkata od gazda Rabu{.
(Izleguvaat [upelko i Su{ko)
Kajus
Toma oti, Rakpi; jas fednas itam.
(Izleguva Ragbi)
Meanxijata
So zdravje, du{i~ki. Jas odam kaj mojot
vitez Falstaf, da drmneme malku kanarsko
vince.
(Izleguva Meanxijata)
Plitkavoda
(Za sebe) Prvin jas }e go drmnam po
gajdi{teto. Ima da mi zaigra. (Na Rabu{,
Kajus i Evans) Odime, narode!
Rabu{, Kajus i Evans
Odime! Ajde da ja vidime a`dajata!
(Izleguvaat)
Veselite `eni od Vindzor
Scena 3
(Vleguvaat gospo|a Plitkavoda i gospo|a
Rabu{)
Gospo|a Plitkavoda
55
-Odete, i dojdete koga }e ve viknam.
(Izleguvaat Xon i Robert. Vleguva Robin)
Gospo|a Rabu{
Doa|a maliot Robin.
Gospo|a Plitkavoda
Xon! Robert!
Gospo|a Rabu{
Brzo, brzo! Dali ko{nicata za ali{ta Gospo|a Plitkavoda
Zdravo, pilence moe ga}esto, {to ima novo?
Robin
Mojot gospodar, vitezot Xon Falstaf,
vleze od drugata vrata i bara da go primite.
Bez gajle. - Robert! Me slu{a{?
Gospo|a Rabu{
Gospo|a Rabu{
Slu{aj vamu, klukajdrv~e, da ne mu ka`a?
Ajde! Ajde! Ajde!
(Vleguvaat Xon i Robert, so ko{nica za
ali{ta)
Gospo|a Plitkavoda
Ovde, spu{tete ja.
Robin
Ni zbor, se kolnam. Mojot gospodar ne znae
deka i vie ste tuka. Mi se zakani deka }e
me kazni so do`ivotna sloboda, ako ne{to
vi zucnam; se zakolna deka }e me otera vo
maj~inata.
Gospo|a Rabu{
Gospo|a Rabu{
Ka`ete im na lu|evo {to treba da pravat.
Mora da brzneme!
Gospo|a Plitkavoda
Zna~i, kako {to vi rekov. Celo vreme ste
na {trek tuka kraj pivarnicata; koga }e me
slu{nete deka ve vikam, vedna{ idite i bez
dvoumewe ja krevate ko{nicava na ramewa.
Potoa, najbrzo {to mo`ete ja nosite kaj
pera~kite na livadata Da~et, i tamu ja
praznite vo batakot kraj bregot na Temza.
Ti si dobro mom~e. Znae{ da ~uva{ tajni, a
toa ti e kroja~ {to }e ti skroi nov elek i
yivri. - Odam da se skrijam.
Gospo|a Plitkavoda
Odi. (Na Robin) A ti odi i ka`i mu na
tvojot gospodar deka sum sama.
(Izleguva Robin) Gospo|o Rabu{, ne go zaboravajte va{iot znak.
Gospo|a Rabu{
Gospo|a Rabu{
(Na Xon i Robert) Zapametivte?
Gospo|a Plitkavoda
Stopati im ka`av; ne mo`at da zgre{at.
Ne se sekiraj. Ako ne odglumam dobro,
isvirkaj me.
Gospo|a Plitkavoda
Toga{ ajde.
56
Vilijam [EKSPIR
(Izleguva gospo|a Rabu{)
]e mu poka`eme na toa nezdravo me{i{te,
na toa gnilo ~kembi{te. ]e mu go vterame
umot v glava da znae {to e bri~eno a {to
stri`eno.
(Vleguva Falstaf)
Falstaf
Te dofativ li, dijamantu moj nebesen? Da,
sega mo`am da umram oti dovolno `iveev.
Na vrvot sum od sre}ata. O, ~asu nepovtorliv!
Falstaf
@imi Gospod, surova tiranka si kon sebe
koga taka zboruva{. Ti bi bila sovr{ena
dvorjanka, a tvojot cvrst ~ekor bi mu daval
odli~en zamav na tvojot ód vo zdolni{te so
poluobra~i. Gledam {to bi bila da ne ti e
sre}ata du{manka kako {to ti e prirodata
prijatelka. Ti velam, toa ne mo`e{ da go
sokrie{.
Gospo|a Plitkavoda
Veruvaj mi, nema kaj mene {to da se skrie.
Gospo|a Plitkavoda
Falstaf
O ne`en moj vitezu Xon!
Gospo|o Plitkavoda, ne znam da mamam; ne
znam da pqampam, gospo|o Plitkavoda. Sega
}e zgre{am vo `elbata: Sakam ma` ti da e
mrtov. I pred kralot ova bi go ka`al. Bi te
napravil moja gospo|a.
A vo {to toga{ se zaqubiv? Neka ova te
ubedi deka ima ne{to nesekojdnevno vo tebe.
Ete, ne umeam da te veli~am, da ka`am vakva
si takva si, kako mnogute ligavi peder~iwa
{to doa|aat ko `eni vo ma{ki pantaloni i
mirisaat kako lanski rasol na prolet. Ne
umeam. Ama te sakam, samo tebe te sakam;a ti
toa go zaslu`uva{.
Gospo|a Plitkavoda
Gospo|a Plitkavoda
Falstaf
Jas va{a gospo|a, vitezu? Toga{ duri }e
bidam za `alewe.
Falstaf
Neka poka`e francuskiot dvor podobra.
Gledam tvoeto oko e posjajno od dijamant.
Tvoeto ~elo ima vajana ubavina na koja
& prilega prevez od gondola, prevez od
vojvotka, ili koj bilo prevez {ien po
venecijanski terk.
Gospo|a Plitkavoda
Bri{ka, vitezu Xon - na moeto ~elo ve}e ne
mu prilega ama ba{ ni{to, duri ni obi~na
bri{ka.
Ne maftajte me, gospodine. Mislam deka ja
sakate gospo|a Rabu{.
Falstaf
Poarno da re~evte deka sakam da se {etam
pokraj portata od Zatvorot a od nea mi se
gadi kako od smrdeata na prde` od rasipan
stomak.
Gospo|a Plitkavoda
Neboto mi e svedok kako ve sakam; a eden den
i sami }e doznaete.
Falstaf
Samo taka prodol`i. S# }e zaslu`am.
Veselite `eni od Vindzor
Gospo|a Plitkavoda
Ne, moram da vi ka`am, ve}e zaslu`ivte;
inaku zo{to vaka bi se odnesuvala.
(Vleguva Robin)
57
Gospo|a Plitkavoda
Lele majko! Ka`ete ve}e edna{ za {to se
raboti.
Gospo|a Rabu{
Robin
Gospo|o Plitkavoda! Gospo|o Plitkavoda!
Na porti e gospo|a Rabu{, se poti, fr~i,
celata e izlezena od mente{iwa i bara
vedna{ da zboruva so vas.
Falstaf
Taa ne smee da me vidi. ]e se skrijam zad
tapiserijava.
Ma` vi doa|a vamu, `eno, so site “faci”
od Vindzor, vo potraga po nekoj gospodin za
kogo veli deka, po va{a volja, tokmu sega
e kaj vas doma za da go iskoristi negovoto
otsustvo vo valkani celi. Gotova ste!
Gospo|a Plitkavoda
Ne ba{, se nadevam.
Gospo|a Rabu{
Gospo|a Plitkavoda
Ve molam, gospodine; taa drdori ko naviena.
(Falstaf se skriva zad tapiserijata).
(Vleguva gospo|a Rabu{)
[to e so vas? [to se slu~ilo?
Gospo|a Rabu{
O gospo|o Plitkavoda, {to ste storile? Za
`iv rezil ste, gotovi ste, propadnavte za na
vek!
Daj bo`e ovde da go nemate baraniot gospodin! Ama dal gospod i ma` vi doa|a
so polovina Vindzor po sebe, da go najde
doti~niot. Dojdov malku porano da vi
ka`am. Ako ste ~isti, vo red, milo }e mi
bide, ama ako ne ste, ako imate nekoj prijatel ovde, vedna{ neka se ~isti, vedna{! Ne
stojte ko zdrvena! Mislete. Branete si go
ugledot ili zboguvajte se za navek so udobniot `ivot.
Gospo|a Plitkavoda
Gospo|a Plitkavoda
Oti? [to se slu~ilo, gospo|o Rabu{?
Gospo|a Rabu{
O crna gospo|o Plitkavoda! Kolku ~esen
ma` imate za soprug, a kolku ne~esen povod
za somne` ste mu dale!
Gospo|a Plitkavoda
Kakov povod za somne`?
Gospo|a Rabu{
Kakov povod za somne`? Sram da vi e! Ama
se izla`av vo vas!
[to da pravam? Imam tuka eden gospodin,
mnogu mil prijatel; za nego se pla{am, a ne
za sramot {to }e pukne. Od iljada funti bi
se otka`ala samo da ne e sega tuka!
Gospo|a Rabu{
“Bi se otka`ala”, “bi se otka`ala”. Komu
mu e sega va`no od {to bi se otka`ale?
Ma` vi samo {to ne stignal. Smislete
vedna{ kako da go snema prijatelot: doma ne
mo`ete da go skriete. Bo`e, ama se izla`av
vo vas! Eve, eve edna ko{nica. Ako ne e
nekoj od merata nadvor, lesno }e go sobere
vnatre; i nafrlete valkani ali{ta na nego
kako da odi na perewe. Ili - bidej}i ba{
sega gi belat platnata - neka dvajca va{i
58
Vilijam [EKSPIR
slugi go odnesat na livadata Da~et.
Gospo|a Plitkavoda
Kaj go sobira, mori, tuka. Lele, {to da
pravam, {to da ~inam!
Plitkavoda
(Na Rabu{, Kajus i Evans) Ve molam, dojdete
povamu. Ako se somnevam bez pri~ina, toga{
zemete me na ududu; terajte si majtap so mene
- nema da se lutam. (Na Xon i Robert) A
vie? Kade ja nosite?
Falstaf
Xon
(Se pojavuva) Da vidam, da vidam, da vidam!
Me sobira. Me sobira. Poslu{ajte ja
va{ata prijatelka; me sobira.
Kaj pera~kite, gospodine.
Gospo|a Plitkavoda
Gospo|a Rabu{
[to, vie vitezu? (Na strana nemu) Dali se
ova va{i pisma, vitezu?
Falstaf
(Na strana na gospo|a Rabu{) Te sakam.
Pomogni da zbri{am. ^ekaj da se napikam
ovde.
(Vleguva vo ko{nicata)
Pove}e nikoga{ Gospo|a Rabu{ i gospo|a Plitkavoda
frlaat valkani ali{ta vrz nego
Gospo|a Rabu{
(Na Robin) Pomagaj da ti go pokrieme gospodarot, mom~e - Povikajte gi slugite, gospo|o
Plitkavoda. (Na strana na Falstaf) Ugursuz eden vite{ki!
Gospo|a Plitkavoda
Xon! Robert!
(Vleguvaat Xon i Robert)
Vedna{ nosete gi od ovde ali{tava. Kade e
naramnikot?
(Xon i Robert go pikaat naramnikot)
[to stoite ko zdrveni? Nosete ja
ko{nicava kaj pera~kite na livadata Da~et!
Vedna{!
(Tie ja krevaat ko{nicata i trgnuvaat.)
(Vleguvaat gazda Plitkavoda, gazda Rabu{,
doktor Kajus i popot Evans).
[to e sega? Gajle vi e i za ko{nicava? Od
koga po~na da ve boli glava i za pereweto?
Da ne vi rastat rogovi?
Plitkavoda
Perewe? Kamo da mo`am glavata da si ja
isperam pa da mi gi snema! Elen! Elen!
Elen? Da, elen so rogovi, tvrdam, elen so
rogovi. A i zrel e, azer e za parewe.
(Izleguvaat Xon i Robert so ko{nicata)
Gospoda, soniv son no}eska. ]e vi go ka`am
poposle. Eve, eve, eve vi gi klu~evite.
Odete gore niz odaite, barajte, pustete,
{turete. Vi tvrdam }e go isterame lisecot
na videlo!Prvin da mu zaklu~am ovde.
(Ja zaklu~uva vratata)
A sega, po nego!
Rabu{
Poleka malku, gospodine Plitkavoda.
Zarem do tuka dojdovte?
Plitkavoda
Dojdov, dojdov, gospodine Rabu{! Gore, gospoda! Tamu }e bide {to }e bide. Po mene,
gospoda! (Izleguva)
Evans
[e pome{til go{podinov od qubomora!
Veselite `eni od Vindzor
Kajus
Zimi boka, vaka ne fo Frans; qupomora ne
fo Frans.
Rabu{
Odime po nego, gospoda. Da go vidime
cirkusov do kraj.
(Izleguvaat Kajus, Evans i Rabu{)
Gospo|a Rabu{
Gospo|a Plitkavoda
A da ja pratime onaa guska Brzofatka kaj
nego i da mu se izvinime za frlaweto vo
voda? Taka }e dobie nova nade`, a toga{ e
lesno da go namamime vo nova klopka.
Gospo|a Rabu{
Odli~no. Da mu pora~ame da dojde utre vo
osum sabajle za da mu se izvinime.
(Vleguvaat Plitkavoda, Rabu{ i Evans)
Plitkavoda
Ubava, slatka dvojna ubavino!
Gospo|a Plitkavoda
Go nema nikade. Pezevenk! Rabotava mi li~i
na onaa narodnata: koj se fali ne pali.
Ne znam koja pove}e me rani: dali {to se
zafrkna ma` mi ili {to se zezna vitezot.
Gospo|a Rabu{
Gospo|a Rabu{
(Na strana na gospo|a Plitkavoda)
Slu{navte {to re~e?
Ama mu be{e fufka koga ma` vi pra{a {to
ima vo ko{nicata!
Gospo|a Plitkavoda
Gospo|a Plitkavoda
Ama fino se odnesuvate so mene, gospodine
Plitkavoda.
Posle ova sigurno mu treba kapewe. ]e ni
bide blagodaren {to }e go frlat vo voda.
Gospo|a Plitkavoda
59
Plitkavoda
Fino, ami kako!
Gospo|a Plitkavoda
Na besilka so majmunov ne~esen! Kamo site
kako nego vakvo kapewe da do~ekaat!
Da dade gospod Finska da fatite!
Gospo|a Plitkavoda
Plitkavoda
Dosega ne sum go videla ma` mi vaka spoulaven. Ko da znae{e deka Falstaf e tuka.
Gospo|a Rabu{
]e postavam stapica za da otkrieme. A so
Falstafa u{te ne sme zavr{ile. Negovata
razvratna bolest te{ko se le~i so edna
doza.
Amin!
Gospo|a Rabu{
Sami rezil se pravite, gospodine Plitkavoda.
Plitkavoda
Taka e, sega treba da se izdr`i.
60
Vilijam [EKSPIR
Evans
Ako ima nekogo vo ku}ata, vo odaite, vo
kov~e`ite, dolapite, bog neka mi {udi na
{udniot den!
Kajus
Plitkavoda
Biva.
Evans
Togas ja{ {um vtoriot.
Kajus
Zimi boka, i mene. Nema nikoj!
Rabu{
Da mu se snevidi, gospodine Plitkavoda, ne
vi e sram? \avolot da ne ve dup~i? Cacko da
ne vi go mati umot? Za seto azno vindzorsko
nema vaka da se nasamaram.
A jas tretiot.
Plitkavoda
Ve molam povelete, gospodine
Rabu{.
(Izleguvaat site osven Evans i Kajus)
Plitkavoda
Evans
Moja gre{ka, gospodine Rabu{, moja maka
te{ka.
Ot {ega ve molam, da ne go `aboravite utre
onoj vosliv ajvan, na{iot go{tilni~ar.
Evans
Kajus
Maka te{ka od {ove{t {e{ka, go{podine.
Va{ata {opruga e naj~e{na vo ~ela
Anglija. More ne! Vo ~el Vind`or.
Nikako, zimi boka; samo na toa }e mislam!
Evans
Kajus
Zimi boka, gledam taa cesna zena.
Plitkavoda
Vi vetiv gozba. Ve molam povelete,
pro{etajte se malku na vozduh. Prostete mi,
ve molam. Podocna }e vi objasnam zo{to go
storiv ova. - Ajde `eno; povelete gospo|o
Rabu{. Ve molam prostete. Od srce ve
molam.
Rabu{
(Na Kajus i Evans) Da pojdeme, gospodo.
(Na strana Nemtur) , Ama vi tvrdam, pak
}e imaa lakrdii. (Na Plitkavoda, Kajus
i Evans) Ve kanam utre sabajle kaj mene
na doru~ek. Potoa, }e lovime ptici. Imam
stra{no sokle za letawe. Biva taka?
Ajvan ajvano{an! Toj na{ taka }e n# dupi!
(Izleguvaat)
Veselite `eni od Vindzor
61
Scena 4
[upelko
(Vleguvaat gazda Fenton i Ana Rabu{)
Neka prekinat so razgovorot, gospo|o Brzofatka. Mojot rodnina ima usta sam da
zboruva.
Fenton
Su{ko
Gledam na tatko ti drug mu e planot
zatoa ne pra}aj me ve}e kaj nego, mila Ano.
]e pu{tam strela pa kaj }e udri neka udri.
Ana
[upelko
[to da se pravi?
Ne sramete se.
Fenton
Su{ko
]e mora da re{i{ sama.
Ne mu e pravo {to sum od previsok rod.
Veli deka sostojbata svoja, mnogu bedna
od rasipni{tvo, so negovi pari sakam
da ja zakrpam. A mi prefrla i za drugo - za
veselbite stari, dru`bite bludni; i mi veli
deka vo tebe gledam samo na~in da dojdam
povtorno do pari.
Me~ka strav mene nestrav..
Tuka sum na ~isto. Samo po malku mi e
fufka.
Brzofatka
(Na Ana) Slu{nete, gazda Su{ko saka so vas
da zboruva.
Ana
Ana
Mo`ebi vistinata ja ka`uva tatko!
Fenton
Toga{ Bog da ne mi dade bel den da vidam!
Iako priznavam aznoto na tvojot tatko mi
be{e povod da te pobaram, Ana, no, prosej}i
te, vidov deka vredi{ pove}e od torbi
polni zlato; i samo rasko{ot tvoj li~en
sega go qubam.
Eve vedna{. (Na Fenton) Ova e izborot na
tatko.
O, kolku edno more nakazanija grdi
go razubavuvaat prihodot od trista funti!
Brzofatka
Kako ste gospodine Fenton? Ve molam, imam
ne{to da vi ka`am.
(Go trga Fentona na strana)
Ana
[upelko
Gospodine mil, sepak prvin treba
tatko mi da go pridobiete; nego prvin gospodine. A ako poniznata molba ne pomogne,
e, toga{ - }e storime vaka - (Zboruvaat na
strana)
(Vleguvaat sudijata [upelko,gazda Su{ko
(doteran) i gospo|a Brzofatka)
Eve ja ide. Napred, rode! Mom~e, ama tatko
~etvoren ima{e!
Su{ko
^etvoren tatko imav, gospojce Ana; vujko mi
so denovi mo`e za nego da vi prika`uva. -Ve
molam vuj~e, ka`ete & na gospojca Ana kako
tatko mi ukral dve guski od koko{arnik i
62
Vilijam [EKSPIR
Su{ko
pak `iv ostanal?
[upelko
Gospojce Ana, mojot rodnina ve saka.
Amanetot? Ama ste bile vie majtapxika.
Spolaj mu na boga, ne mi potrebalo da go
sostavam. U{te ne sum grobu na vrata!
Ana
Su{ko
Da, to~no, ba{ kako {to go sakam koe bilo
`ensko vo Gloster.
Mislev, gospodine Su{ko, {to sakate od
mene?
Su{ko
[upelko
Pokraj nego }e `iveete na visoka noga.
Su{ko
Tokmu taka, jas sum debelo “nafatiran”
velmo`a.
[to se odnesuva do mene, navistina ne sakam
re~isi ni{to od vas. Tatko vi i vujko mi
ne{to tuka matea. Ako mi bila sre}a, arno.
Ako ne, zdravje bo`e. Tie mo`at podobro da
vi ka`at {to matele.
(Vleguvaat gazda Rabu{ i gopo|a Rabu{)
Pra{ajte go tatko vi: eve go doa|a.
[upelko
Rabu{
]e prenese na vas sto i pedeset funti
prihod.
Ana
Gospodine [upelko, ostavete go, ve molam,
sam da me prosi.
Gospodine Su{ko. -Sakaj go, }erko
Ana. [to e ova? [to pravi gazda Fenton ovde?
Navreden sum, gospodine, {to u{te se matkate
kaj nas. Vi rekov, }erka mi e dadena na drug.
Fenton
[upelko
Toa i go pravam, gospojce. Vi blagodaram za
pomo{ta. -Vas ve bara, rode. ]e ve ostavam.
(Zastanuva na strana)
Ana
Poleka, gospodine Rabu{, smirete se.
Gospo|a Rabu{
Gospodine Fenton, ponastrana od }erka mi.
Rabu{
Zna~i, gospodine Su{ko.
Su{ko
Zna~i, gospojce Ana.
Taa ne e za vas!
Fenton
Ana
Slu{nete me, gospodine!
[to vi e amanetot?
Rabu{
Nema {to da ve slu{am. Povelete sega
Veselite `eni od Vindzor
gospodine [upelko; poveli sinko Su{ko
vnatre. Jas ka`av {to ka`av, Fenton. Zborot nazad
ne go vra}am!
(Izleguvaat Rabu{, [upelko i Su{ko)
63
Fenton
Zbogum dobra gospo|o. Zbogum Ana.
(Izleguvaat gospo|a Rabu{ i Ana)
Brzofatka
Brzofatka
(Na Fenton) Zboruvajte so gospo|a Rabu{.
Fenton
Dobra gospo|o Rabu{, zatoa {to }erka vi ja
qubam
na najispraven i najiskren mo`en na~in,
i pokraj tradicijata, prekorite i site
brani
moram da go razveam barjakot na mojata
qubov
i da ne se povle~am. Bidete na moja strana.
Ana
Maj~ice mila, ne davaj me za onoj {utrak.
Gospo|a Rabu{
Ne te davam; poaren ma` za tebe baram.
Brzofatka
(Na strana na Ana) A toa e mojot gospodar, gospodinot doktor.
Ana
Poarno `iva da me zakopate v zemja
i repi na glava da mi rastat!
Gospo|a Rabu{
Poleka. Sredete se, gospodine Fenton.
Jas ne vi sum ni prijatel ni du{man.
]e vidam prvin kolku }erka mi ve saka,
kako }e ka`e taa, taka verojatno i }e bide.
Do toga{, zbogum, gospodine. Taa mora doma.
Tatko & }e se luti.
Gledate kako rabotam? “Ne,” & rekov, “}e si
go frli{ ~edoto vo ustata na onoj akmak,
na onoj doktor? Poglednete go malku gospodinot Fenton.” Ete, ba{ taka rabotam.
Fenton
Blagodaram, (& dava prsten) i te molam
ve~erva u{te daj & go prstenov na Ana. (&
dava pari) Eve za trudot.
Brzofatka
Dobra sre}a neka neboto vi prati!
(Izleguva Fenton)
Dobro srce ima. @enite skokaat v ogan i
vo voda po takvo srce. Sepak sakam gospodarot moj da ja dobie Ana; ili gazda Su{ko;
ili navistina gazda Fenton. ]e storam {to
mo`am za site trojca, oti taka vetiv, a
vetenoto go ispolnuvam - osobeno koga }e
mu vetam na gazda Fenton. A sega moram
po druga rabota do vitezot Xon Falstaf
so porakata od dvete gospo|i. Mrazam koga
namerno zaboravam!
(Izleguva)
64
Vilijam [EKSPIR
Scena 5
(Vleguva Xon Falstaf)
Nam}or
Vlezi, `eno!
(Vleguva gospo|a Brzofatka)
Falstaf
Brzofatka
Nam}or, rekov!
(Vleguva Nam}or)
Nam}or
(Na Falstaf) So va{a dozvola; bo`e
pomo`i. Vi posakuvam dobro utro!
Falstaf
Povelete, gospodine.
Falstaf
Donesi mi bokal vino; so pr`eno lep~e
vnatre. (Izleguva Nam}or) Do~ekav da me
nosat vo ko{nica kako koski od kasapnica
i da me frlat vo Temza!Ako pak nekoj vaka
me nasedne, neka mi go izvadat mozokot, neka
go zdrop~kaat i neka mu go frlat na nekoe
ku~e za Bo`ik. Gadovite me xitnaa v reka
bez nikakva gri`a na sovest nebare frlaa
slepi ku~enca koga ku~kata petnaeset }e
okoti! A lesno na mene se gleda deka sum
tip {to brzo tone. Dnoto da e vo pekolot,
sigurno }e go dopram. ]e se udavev da ne
be{e bregot kamenest i plitok -smrt {to ja
mrazam, oti vodata due, a na {to bi li~el
jas koga u{te i bi se nadul? Na trup ko
planina, skraja da e.
(Vleguva Nam}or so dva bokala vino)
Nam}or
Dojde gospo|a Brzofatka, gospodine. Saka
da zboruva so vas.
Falstaf
^ekaj, prvin da doleam malku {pansko vince
na temzinovo vodi{te, oti mevot mi e
studen kako da sum goltnam grutki sneg
mesto ap~iwa za bubrezi.
(Pie vino)
(Sega mo`e da vleze.)
(Pie a potoa na Nam}or) Trgaj mi go ova
|ubre. Donesi mi vino za lu|e.
Nam}or
So jajca, gospodine?
Falstaf
Bez. Ne}am pile{ko seme vo pija~kata.
(Izleguva Nam}or) Zna~i?
Brzofatka
Kaj vas, gospodine, me ispra}a gospo|a Plitkavoda.
Falstaf
Gospo|a Plitkavoda? Preku takvoto mi e
od plitka voda: me frlija vo plitka voda,
mevot mi e poduen od plitka voda.
Brzofatka
Denot da ne me osuni ako, sirotata, e kriva.
Samo da znaete kako gi kastri sega slugite;
gre{no ja razbrale, idiotite. Gi postroi i
gi zdrvi.
Falstaf
Im go drvi? Isto kako i mene. Moron!
Gradev vrz vetuvaweto na glupa `ena.
Veselite `eni od Vindzor
65
Brzofatka
Falstaf
Srceto }e ve zaboli, gospodine, da ja vidite
kako umira sega od maka. Ma` & odi
sabajlevo na lov. Taa vi pora~uva u{te
edna{ da otidete kaj nea pome|u osum i
devet. Moram brzo da & ka`am. ]e ve
obe{teti, vi tvrdam.
Zna~i dojdovte, gospodine Rezil, da
doznaete {to se slu~i me|u mene i `enata na
Plitkavoda?
Falstaf
Dobro, }e ja posetam. Ka`i & taka i nateraj
ja da podrazmisli {to e ~ovekot; neka vidi
koi mu se slabostite, a duri potoa neka mi
sudi za zaslugite.
Brzofatka
]e & ka`am.
Plitkavoda
Taka e, vitezu Falstaf, tokmu zatoa sum
dojden.
Falstaf
Gospodine Rezil, }e bidam iskren so vas.
Bev doma kaj nejze vo zaka`aniot ~as.
Plitkavoda
I kako vi ode{e, gospodine?
Falstaf
Stori taka. Pome|u devet i deset, veli{?
Brzofatka
Falstaf
Mnogu tersene, gospodine Rezil.
Plitkavoda
A zo{to? Da ne se predomislila?
Osum i devet, gospodine.
Falstaf
Falstaf
Dobro, odi! ]e bidam tamu!
Brzofatka
Bidete pozdraveni, gospodine.
(Izleguva)
Falstaf
Ne{to mi go nema gospodinot Rezil; re~e
deka ovde }e dojde. Izgoren sum po negovite
pari.
(Vleguva gospodinot Plitkavoda prepraven kako Rezil)
Opaa, eve go doa|a.
Ne, gospodine Rezil, ama ona du{kalo so
rogovi, nejziniot ma`, gospodine Rezil,
{to `ivee vo hroni~na treska na qubomora,
ete ti go naedna{ ko padnat od nebo to~no
vo klu~niot mig na na{ata sredba - ve}e
se imavme gu{nato, baknato, re~eno deka se
sakame, so drugi zborovi taman ja zavr{ivme
predigrata - a so nego cela surija negovi
~apkuni, dovle~kani za u{i od negovata
~uknatost da ja prevrtat ku}ata naopaku i da
go najdat manukot na `ena mu.
Plitkavoda
[to? Celo vreme bevte tamu?
Falstaf
Plitkavoda
Celo, celo, ami kako!
Zdravo `ivo, gospodine.
66
Vilijam [EKSPIR
Plitkavoda
A toj ve pobara i ne ve najde?
Falstaf
Strpete se, }e vi ka`am. Naedna{, za sre}a,
se pojavuva nekoja si gospo|a Brzofatka,
ka`uva za nenadejnoto pojavuvawe na Plitkavoda i malku zaradi nejzinata snaodlivost, a pove}e zaradi smetenosta na `enata
od Plitkavoda, me pikaat vo edna ko{nica
za ali{ta Plitkavoda
Vo ko{nica za ali{ta?
Falstaf
@imi gospod, vo ko{nica za ali{ta! Me nastegaa vnatre zaedno so valkanite
ko{uli{ta, yivri{ta, smrdlivi ~orapi{ta,
mrsni krpi{ta taka {to, gospodine Rezil,
se stvori najgnasnata zbir{tina od
odvraten bazde` kakov {to ne setile
nozdrinkite na najsmrdliviot pita~ vo
Anglija!
jas so valkanite ali{ta. Ama slu{nete,
gospodine Rezil, {to bidna ponatamu. Gi
pretrgav makite od tri razli~ni smrti.
Prvo, nepodnosliviot strav da ne me fati
`iv odvratniot qubomoren pr~. Vtoro,
{to kako dobar {panski me~ bev svitkan
kako nekoj crv, bal~akot do vrv, gazot
preku glava. I treto, {to me zatnaa, kako
jaka prepe~enica so ~ep, srede smrdenite
ali{ta {to se raspa|aa vo sopstvenata
ne~istotija. Zamislete samo - ~ovek graden
kako mene- zamislete samo - {to mo`am da
izgoram ko vlakno, ~ovek {to postojano se
topi i se raspa|a. ^udo e kako ne se zagu{iv.
I koga daveweto ve}e ja prekarda{i, koga
bev pove}e od polovina svaren vo maslo
kako nekoe holandsko jadewe, koga zovrev
i po~nav da klokotam - plaaas! Me frlija
vo Temza da se izladam onaka v`aren
kako kowska potkovica. Zamislete samo
- ~vr~kav kako slanina - samo zamislete,
gospodine Rezil!
Plitkavoda
Zamisluvam, zamisluvam, gospodine. @al mi
e za s# {to pretrgavte zaradi mene. Zna~i
qubovta mi ojde po petlite. Sega sigurno }e
ja ostavite na rajat.
Plitkavoda
Falstaf
I kolku vreme ostanavte vo nea?
Falstaf
Malku trpenie, gospodine Rezil i }e ~uete
niz {to s# pominav da ja navedam, za va{e
dobro, `enava na zlo. Taka, zna~i, piknat vo
ko{nicata, dvajca nejzini ajvani, ugursuzi
ugursozani, po nejzina zapoved, dojdoa da me
odnesat ko |omiti ne~isti ali{ta na livadata Da~et. Me krenaa na ramewa, i me zanesoa pravo pred nosi{teto na qubomorniot
crv, nivniot gospodar koj{to edna{ ili
dvapati gi pra{a {to nosat vo ko{nicata.
Se stresov od strav da ne poludeniot kalap
ne{to buri~ne vnatre, ama sudbinata koja
go odredi da si nosi rogovi, mu ja zadr`a
rakata. Taka, toj zamina so poterata, a
Gospodine Rezil, vo Etna da me frlat kako
{to me frlija vo Temza, nema da ja ostavam
na rajat. Ma` & sabajlevo otide da lovi
ptici. Taa povtorno mi zaka`a. Sredbata e
pome|u osum i devet, gospodine Rezil.
Plitkovoda
Sega e osum i pol, gospodine.
Falstaf
Koga dojde tolku? Vedna{ odam. Dojdete
koga }e vi odgovara da vidite kako napreduvam; krajot go krasi deloto: }e ja imate.
Zbogum. ]e ja imate, gospodine Rezil; gospodine Rezil, rogovi }e mu nabiete na Plit-
Veselite `eni od Vindzor
kavoda.
(Izleguva)
Plitkavoda
Hm! Ha! Tokmu sum ili ne sum? Sonuvam
ili ne? Dali spijam? Plitkavodo, gospodine, razbudi se! Razbudi se, gazda Plitkavodo! Nekoj ti go spopikal na nevideno,
gazda Plitkavodo. Taka ti e koga si `enet.
Taka ti e koga ima{ ali{ta za perewe
i ko{nici za perewe! Ama sega mora da
bidam ona {to sum. ]e go fatam `iv razvratnikov. Doma mi e. Ne mo`e nigde da
bega; nema kako. Ne go beri ni v pipernik
ni v solarnik. ]e go prebaram sekoe kat~e,
sekoe nevozmo`no mesto. Pssst! Samo da ne
~ue |avolot, pomo{nikot negov. Ne mo`am
da izbegam od ona {to sum, ama od ona {to
ne sakam da bidam, mir nema da imam. Ako mi
nabijat rogovi za bodewe, toga{ }e bodam do
ludilo.
(Izleguva)
67
^in ^ETVRTI
Scena 1
(Vleguvaat gospo|a Rabu{,
gospo|a Brzofatka i Vilijam Rabu{)
Gospo|a Rabu{
Gospo|a Rabu{
Misli{ deka e ve}e kaj gospo|a Plitkavoda?
Ajde sinko. Gore glavata. Odgovori mu na
u~itelot; ne se srami.
Evans
Gospo|a Brzofatka
Sigurno e, ili sekoj mig }e bide tamu. Ama
navistina e epten lut zaradi ona frlawe vo
voda. Gospo|a Plitkavoda ve moli vedna{ da
odite kaj nea.
Vilijam, kolku broevi ima kaj imenkite?
Vilijam
Dva.
Gospo|a Rabu{
Brzofatka
Eve odam. Samo da go odnesam mladiov gospodin na u~ili{te.
(Vleguva otec Hju Evans)
Eve doa|a negoviot u~itel. Denes kako
ne{to da se praznuva. - O~e Hju, ne rabotite
denes?
Evans
A jas mislev deka ima eden broj pove}e, oti
velat: Bog pomaga do tripati.
Evans
Pre{tanete da tre{ete glupo{ti! - Kako
{e veli “prele{tna” na latin{ki, Vilijam?
Ne, ga`da [u{ko {redi decata da poigraat.
Vilijam
Brzofatka
Retki se takvite kako nego!
“Pulcher”.
Brzofatka
Gospo|a Rabu{
O~e Hju, ma` mi veli deka u~eweto i~ ne mu
odi od raka na sin mi. Ve molam raspra{ajte
go malku latinski.
Evans
Dojdi vamu, Vilijam; gore glavata. Dojdi.
Pre-lesna? Bog da n# vardi od prelesni
`eni.
Evans
Ti {i mnogu pro{ta {ena. Te molam, {miri
{e. - [to `na~i “lapis“, Vilijam?
Veselite `eni od Vindzor
69
Evans
Vilijam
Ne drapaj kol~i{ta, `eno! - A vokativ,
Vilijam?
Kamen.
Evans
Vilijam
A {to `na~i “kamen”, Vilijam?
Vilijam
O - vocativo, O Evans
^akal.
@apomni, Vilijam, vokativ e morkovum.
Evans
Brzofatka
Ne, `na~i “lapis”. Te molam `apameti dobro.
Morkov! Dobar e za o~ite!
Vilijam
Evans
“Lapis”.
@amol~i, `eno.
Evans
Gospo|a Rabu{
Odlicno, Vilijam. A koj, Vilijame,
po`ajmuva ~lenovi?
(Na Brzofatka) Mir!
Evans
Vilijam
^lenovite se pozajmuvaat od zamenki i vaka
se menuvaat: Singulariter nominativo: “hic, haec,
hoc”.
A kako gla{i dativniot pade{ vo mnozina
od curvus, Vilijame?
Vilijam
Evans
Nominativo: hig, hag, hog. Te molam, pa`i: genitivo: huius. A kako e vo aku`ativ?
Dativniot pade`?
Evans
Da.
Vilijam
Vilijam
Accusativo: hinc Evans
Ama te molam `apameti dete. Accusativo:
hing, hang, hog.
Dativus: curvum, curva, curvi.
Brzofatka
Kurva sekoga{ “pa|a” vo “dativ”. Gaden rod!
Zaboravi & ja, dete, imenkata ako e kurva.
Brzofatka
Evans
Ova king-kong, hong kong ili ping-pong na
latinski zna~i kremenadla, vi tvrdam.
[ram da ti e, zeno!
70
Vilijam [EKSPIR
Brzofatka
Samo gubite vreme {to gi u~ite decata na
takvi zborovi. Zaboravate deka tie samite
mnogu pobrzo gi u~at. Ajde dobro, kurva.
Ama zo{to i kurvi? Kako ne vi e sram!
Evans
Zeno, da ne {i {e mrdnala? @arem ni{to
ne `nae{ `a tvoite “pade`i”, “brojot” i
“vidot”? Do{ega ne {um {retnal volku
kr{tena utka!
Gospo|a Rabu{
(Na gospo|a Brzofatka) Dosta mori!
Evans
A {ega ka{i mi, Vilijame, kako {e menuvaat `amenkite?
Vilijam
Zaboraviv, gospodine.
Evans
Quik, quak, quok. Ako `aborava{ da kvi~i{,
kva~i{ i kvo~i{, toga{ ga`ot }e ti `apameti. A {ega odi da {i poigra{; ajde.
Gospo|a Rabu{
Ubav na majka! Ama znael!
Evans
@nae, `nae, deteto. Mnogu e {ilen vo pomneweto. @bogum gospo|o Rabu{.
Gospo|a Rabu{
Zbogum, o~e Hju.
(Izleguva Evans)
Odime doma, sin~e.
(Izleguva Vilijam)
(Na Brzofatka) Odime, premnogu se
zadr`avme.
(Izleguvaat)
Veselite `eni od Vindzor
Scena 2
(Vleguvaat Falstaf i gospo|a Plitkavoda)
Gospo|a Rabu{
Navistina mi e milo {to nema{ nikogo
doma.
Gospo|a Plitkavoda
Falstaf
Gospo|o Plitkavoda, so`albata va{a gi
goltna site moi maki. Gledam deka ste mi
verni vo qubovta, a jas se kolnam deka xentlemenski }e vi vozvratam: ne samo, gospo|o
Plitkavoda, vo prostata slu`ba na qubovta
tuku so site nejzini dodavki, naddavki i
dol`nosti. No dali sme sega bezbedni od
ma` vi?
Gospo|a Plitkavoda
Na lov e, vitezu sladok.
71
Zo{to?
Gospo|a Rabu{
Kako zo{to, `eno, na ma` ti pak mu vlegle
mu{i~kite. Ene go onde so ma` mi, pcue,
vrni, gi kolne site `eneti i site }erki
Evini bez ogled na bojata, se ~uka po ~elo
i vika “Niknete, niknete!”. Mnogu ludila
sum videla ama vo sporedba so rastrojstvoto
negovo sega{no, site mi se ~inat krotki,
smireni i trpelivi. Sre}a {to debeliot
vitez ne e tuka.
Gospo|a Rabu{
Gospo|a Plitkavoda
(Od nadvor) Ej, sestro, sestro Plitkavodo,
ej!
Gospo|a Plitkavoda
Vo spalnata, vitezu.
(Falstaf vleguva vo spalnata. Vleguva
gospo|a Rabu{.)
Gospo|a Rabu{
Zdravo `ivo, sestro, sama si?
Gospo|a Plitkavoda
Sama. Nema nikoj osven doma{nite.
Gospoa|a Rabu{
Navistina?
Zo{to, da ne go spomenuva nego?
Gospo|a Rabu{
Samo nego i nikoj drug; i se kolne deka go
iznele, posledniot pat koga go baral ovde,
vo ko{nica; go ubeduva ma` mi deka i sega
e ovde, gi dovle~kal nego i drugite od lov
za u{te edna{ da go proveri svojot somne`.
Ama milo mi e {to vitezot ne e ovde. Neka
vidi deka sam od sebe se pravi budala.
Gospo|a Plitkavoda
A kolku e daleku odovde?
Gospo|a Rabu{
Ene go na agolot od ulicata. Samo {to ne
stignal.
Gospo|a Plitkavoda
Gospo|a Plitkavoda
Navistina. (Na strana) Zboruvaj poglasno.
Gotova sum: vitezot e ovde.
72
Vilijam [EKSPIR
Gospo|a Rabu{
Toga{ posramoteni ste za navek, a toj e
mrtov ~ovek. Kakva `ena ste vie! Trgajte go,
trgajte go! Poarno sram odo{to ubistvo.
Gospo|a Plitkavoda
A kade? Kaj da go pikam? Pak da go nastegam
v ko{nica?
(Falstaf izleguva od spalnata)
Falstaf
A ne, pove}e ne se pikam v ko{nica. A
nekako da kidnam pred da dojde?
Gospo|a Rabu{
Nikako. Trojcata bra}a na gospodinot
Plitkavoda vardat na vratata so pi{toli.
Pile ne mo`e da preleta.Inaku bi mo`ele
da mu ja zduvnete pred da dojde. A {to
pravite, vsu{nost, vie tuka?
Falstaf
Toga{ }e odam nadvor.
Gospo|a Rabu{
Ako otidete nadvor vakvi kakvi {to ste,
ve ~eka smrt, vitezu - osven ako ne se prepravite.
Gospo|a Plitkavoda
A vo {to da go prepravime?
Gospo|a Rabu{
Natemago, ne mi teknuva. Vo nieden `enski
fustan ne go sobira; inaku bi mo`el da si
stavi kapela, {al, da se zabradi so {amija i
taka da se spasi.
Falstaf
Du{i~ki dobri, smislete {to bilo. Samo
`iva glava da izvle~am.
Falstaf
Gospo|a Plitkavoda
A {to da pravam? ]e se skrijam vo oxakot.
Gospo|a Plitkavoda
Gore imam fustan od tetkata na mojata
slu{ka, onaa debelata od Brentford.
Tamu sekoga{ gi praznat pu{kite po lovot.
Gospo|a Rabu{
Gospo|a Rabu{
Taman }e mu bide; kolku nego e debela; tamu
& e i kapelata so prevez i {alot. - Tr~ajte
gore, vitezu.
A da se skriete vo furnata?
Falstaf
Kade e?
Gospo|a Plitkavoda
Odete, odete, sladok vitezu. Vo me|uvreme,
gospo|a Rabu{ i jas }e vi najdeme i {amija.
Gospo|a Plitkavoda
Gospo|a Rabu{
I tamu }e yirne, vi tvrdam. Nema dolap,
~ekmexe, kov~eg, sanduk, bunar, vizba {to
ne se od nego zapi{ani za da gi pomni. ]e
gi prebara po spisok. Doma nema kade da se
skriete.
Brzo, brzo! Vedna{ idime da ve
preoble~eme. Dotoga{ natnete go fustanot.
(Izleguva Falstaf)
Veselite `eni od Vindzor
Gospo|a Plitkavoda
Ba{ bi sakala vakov da mu izleze na ma`
mi pred o~i. Ne mo`e da ja smisli onaa starica od Brentford. Tvrdi deka e ve{tica,
& zabrani da ni doa|a v ku}i, pa duri & se
zakani deka }e ja tepa.
Gospo|a Rabu{
Bog neka go dovle~ka pred stapot na ma` ti,
a potoa |avolot neka go prevzeme stapot!
73
Lo{o ne pravime, se {eguvame, si igrame
sade no po narodnata: Na krajot sepak - sviwata pomijata ja jade. (Izleguva)
(Vleguvaat gospo|a Plitkavoda so Xon i
Robert)
Gospo|a Plitkavoda
Ajde momci, krenete ja pak ko{nicata na
ramena. Gospodarot e re~isi na vrata. Ako
vi ka`e da ja spu{tite, poslu{ajte go. Brzo,
odete!
(Izleguva)
Gospo|a Plitkavoda
Xon
Dali navistina ide ma` mi?
Krevaj, krevaj, taka!
Gospo|a Rabu{
Robert
Ide ami kako i zboruva za ko{nicata, iako
ne znam kako do{ikal.
Gospo|a Plitkavoda
]e go ispitame i toa, oti }e im naredam na
slugite pak da ja nosat ko{nicata za da gi
sretne na vrata kako minatiot pat.
Gospo|a Rabu{
Ama toj samo {to ne do{ol. Da go prepravime sepak Falstafa kako ve{ticata od
Brentford.
Gospo|a Plitkavoda
Prvin }e im ka`am na slugite {to da napravat so ko{nicata. Ti ka~i se gore; vedna{
}e najdam i {amija za nego.
Gospo|a Rabu{
Da dade gospod da go obesat, prase edno
nedozgoeno! [to da mu napravime, malku }e
mu bide!
(Izleguva gospo|a Plitkavoda)
Eve }e doka`eme vo igrava {to se bistri
`enite mo`e da se veseli a sepak ~esni i
~isti.
Ne daj bo`e pak da e vnatre vitezot.
Xon
Ne daj bo`e; poarno da e polna olovo.
(Ja krevaat ko{nicata.)
(Vleguvaat gazda Plitkavoda, gazda Rabu{,
doktor Kajus, otec Evans i sudijata
[upelko.)
Plitkavoda
Da, no ako ispadne deka e vistina, gospodine
Rabu{, dali povtorno }e me proglasite za
ludak? (Na Xon i Robert) Spu{tete ja
ko{nicata, ajvani
(Xon i Robert ja spu{taat ko{nicata)
Viknete ja `ena mi. Manuk v ko{nica!
O, ugursuzi edni rasipani! Ima tuka jato,
razbojni~ka dru`ina, banda, zavereni~ko
duvlo protiv mene. Sega }e pukne |avolot.
- @eno, `eno mori! Doa|aj mori vedna{!
Da vidi{ kolku ~esni ali{ta pra}a{ na
belewe!
Rabu{
Ova gi nadminuva site granici, gospodine
Plitkavoda. Ve}e ne odi vaka; mora da ve
74
Vilijam [EKSPIR
Evans
vrzeme.
Evans
Ludilo! Ludilo! Pobe{nal kako be{en
pe{!
Ova nera`umno: `arem }e ni gi poka`ete
ga}ite na `ena vi? Pre{tanete.
Plitkavoda
[upelko
Navistina, gospodine Plitkavoda, ova ne }e
e na arno.
(Na Xon i Robert) Ispraznete ja
ko{nicata, velam!
Rabu{
Plitkavoda
Zo{to, ~oveku, zo{to?
I jas istoto go velam, gospodine.
(Vleguva gospo|a Plitkavoda)
Dojdete vamu, gospo|o Plitkavoda! Gospo|a
Plitkavoda, ~esnata `ena, skromnata
sopruga, doblesnoto su{testvo {to ima
qubomorna budala za ma`! Se somnevam bez
pri~ina, gospo|o, taka?
Gospo|a Plitkavoda
Plitkavoda
Gospodine Rabu{, da propadnam vzemi ako
v~era ne iznesoa ~ovek od mojata ku}a tokmu
vo ovaa ko{nica. Zo{to i denes da ne e
vnatre? Siguren sum deka e kaj mene doma.
Izvestuvaweto mi e to~no, qubomorata zasnovana. (Na Xon i Robert) Istresete mi go
siot ve{!
(Buri~ka po ali{tata)
Bez pri~ina, `imi gospod, ako se somnevate
vo mojata ~esnost.
Plitkavoda
Samo taka, besramnice; prodol`i si.
(Toj ja otvora ko{nicata i po~nuva da gi
vadi ali{tata)
Izleguvaj, apa{u!
Rabu{
Ova gi preminuva granicite.
Gospo|a Plitkavoda
Ako najdete nekogo vnatre, sma~kajte go
kako bolva!
Rabu{
Nema nikoj.
[upelko
@imi zakonot, ova ne e na arno, gospodine
Plitkavoda. Samo se rezilite.
Gospo|a Plitkavoda
Evans
(Na Plitkavoda) Kako ne vi e sram? Ostavete gi ali{tata na rajat.
Plitkavoda
]e mi izleze{, gadu!
Go{podine Plitkavodo, morate da {e
molite a ne da gi {ledite budal{tinite na
va{eto {r~e. Ova e qubomora.
Plitkavoda
Zna~i, ne e ovde toj {to go baram.
Veselite `eni od Vindzor
Rabu{
Ne e, nikade ne e osven vo va{iot mozok.
Plitkavoda
Ama lu|e, pomognete mi u{te samo ovojpat
da ja prebarame ku}ata. Ako ne go najdam ona
{to go baram, ne prostuvajte mi za grevot;
zemete me na ududu za navek; velete “qubomoren kako Plitkavoda {to go bara{e kalapot na `ena si vo volov rog!” Bidete so
mene u{te sega; u{te edna{ so mene da ja
prebarame ku}ata. (Izleguvaat Xon i Robert so ko{nicata)
75
ostavajte da ja tepa staricata.
Gospo|a Rabu{
(Na Falstaf) Ajde maj~e. Poleka, dr`i se
za raka.
Plitkavoda
Sega jas }e ja maj~osam!
(Go tepa Falstafa)
Da te nema, ve{terko, grdosijo, orospijo,
krasto krastava, smrdlo smrdlosana!
Nadvor, nadvor! Eve ti za vra`binite, eve i
za gataweto!
(Izleguva Falstaf)
Gospo|a Plitkavoda
Gospo|a Rabu{
Ej, gospo|o Rabu{! Slezete so staricata.
Ma` mi doa|a vo spalnata.
Zarem ne vi e sram? Mislam deka ja ubivte
kutri~kata.
Plitkavoda
Gospo|a Plitkavoda
So staricata? Kakva starica?
I }e ja ubie. - Neka vi slu`i na ~est!
Gospo|a Plitkavoda
Plitkavoda
Tetkata na mojata sluginka. Tetkata od
Brentford.
Plitkavoda
Ve{terka, kurve{tija, stara rasipana
kurve{tija! & rekov deka ne smee doma da mi
stapne. Zna~i taa prenesuva poraki, taka?
Nie sme ednostavni lu|e; ne znaeme {to s#
se vr{i pod maskata na |omti gata~kiot
zanaet. Taa raboti so baja~ki, ku{a~ki,
pretska`uvawa, priseni kako ovaa, raboti
za nas nerazbirlivi. Nie ni{to ne znaeme.
-Slezi, slezi ve{terko, gangsterko, sleguvaj, velam!
(Vleguvaat gospo|a Rabu{ i Falstaf prepraven kako starica.)
(Plitkavoda trgnuva kon niv.)
Gospo|a Plitkavoda
Nemoj, crni ma`u, nemoj! Lu|e, gospodo, ne
Na besilka so nea! Ve{terka!
Evans
@imi I{u{, mi{lam oti `enava
navi{tina e ve{terka. Ne {akam `eni {o
dolga brada. Gledam deka ima dolga brada
pod {alot.
Plitkavoda
]e dojdete so mene, gospodo? Ve molam, dojdete. Ishodot da go vidite na mojata qubomora. Ako sum xavkal a nemalo traga, pove}e
nikoga{ ne doa|ajte ako zalajam.
Rabu{
Da izdr`ime u{te malku. Odime, gospoda.
(Izleguvaat ma`ite)
76
Vilijam [EKSPIR
Gospo|a Rabu{
@imi s#, ma{ki mu ja zede merata.
Gospo|a Plitkavoda
Ma{ki i bezmilosno, bi rekla.
Gospo|a Rabu{
]e go dadam stapov na svetewe i }e go
obesam nad oltar. Doblesno delo napravi.
Gospo|a Plitkavoda
[to mislite - mo`eme li, so potvrdenata
na{a `enska zrelost i svedo~eweto na
~istata sovest, da go gonime Falstafa do
kraj so odmazdata?
Gospo|a Rabu{
Duhot na bludnosta sigurno zduvnal od nego
i toa posran od strav. Ako ne ja prodal
du{ata na |avolot za navek, mislam deka
pove}e nikoga{ nema da posegne po nas kako
da sme selo bez ku~iwa.
Gospo|a Plitkavoda
Dali }e im ka`eme na ma`ite kako go
uslu`ivme?
Gospo|a Rabu{
Da, sekako, ako za ni{to drugo barem da
mu gi isterame mu{i~kite od glava na ma`
ti. Ako imaat srce i ponatamu da go ma~at
kutriot, jaden, debel vitez, toga{ nie sme
tuka da pomagame.
Gospo|a Plitkavoda
Ubedena sum deka }e go iskamfuzat pred
site, oti mi se ~ini deka {egata nema da
ja postigne celta s# duri toj ne bide javno
izrezilen.
Gospo|a Rabu{
Toga{ v kova~nica so nea, a potoa kovawe.
@elezoto se kova duri e `e{ko.
(Izleguvaat)
Veselite `eni od Vindzor
77
Scena 3
Scena 4
(Vleguvaat Meanxijata i Nam}or)
(Vleguvaat gazda Rabu{, gazda Plitkavoda,
gospo|a Rabu{, gospo|a Plitkavoda i otec
Hju Evans)
Nam}or
Gospodine, Germancite sakaat da najmat tri
va{i kowi. Li~no Vojvodata }e pristigne
utre na dvorot, a tie treba da mu izlezat na
sre{ta.
Meanxijata
Kakov e toj Vojvoda {to doa|a tajno? Ni{to
za nego ne se slu{a na dvorot. Da porazgovaram so gospodata. Zboruvaat angliski?
Evans
Do{ega ne {um {retnal popametna
`ena.
Rabu{
Zna~i na obete vi pratil pisma istovremeno?
Gospo|a Rabu{
Nam}or
Mene samo ~etvrt sat podocna.
Da, gospodine. ]e gi viknam kaj vas.
Plitkavoda
Meanxijata
]e im gi dadam kowite, ama ima da platat;
debelo. Cela nedela im ~uvam sobi; drugi
gosti sum vra}al. Ima debelo da mi platat.
Ajde!
(Izleguvaat)
Prosti mi, `eno. Otsega pravi {to saka{.
Pobrgu sonceto }e go ovbinam za studot
odo{to tebe za blud. Sega ~esta tvoja
}e stoi vo nego {to krivoklevetnik be{e
cvrsta ko vera.
Rabu{
Dobro, dobro; dosta.
Krajni~av si vo pokornosta, ko vo navredata
{to be{e. Neka padne v zamka. @enite na{i
neka u{te edna{, zaradi zabava op{ta,
mu zaka`at sredba na prijatelot nivni
debel,
a nie `iv }e go fatime i rezil }e go storime pred site.
Plitkavoda
Najdobar e na~inot {to tie dve go
predlo`ija.
Rabu{
Kako? Da mu pratat aber deka }e go sretnat
vo parkot na polno}? Te{ko, nikoga{ nema
da dojde.
78
Vilijam [EKSPIR
Evans
Velite deka bil frlen v reka i pretepan
do {mrt kako {tarica? Mi{lam deka {ega
fatil takov {traf {to nema da dojde.
Mi{lam deka teloto mu e ka`neto; ubiena e
pohotata vo nego.
Rabu{
Istoto go mislam i jas.
Gospo|a Plitkavoda
Mislete {to }e mu pravite koga }e dojde,
ostavete nie dvete da go dovle~kame tamu.
Gospo|a Rabu{
Starata bajka za lovecot Hern veli
deka nekoga{niot ~uvar na Vindzorskata
{uma zime, vo gluvo doba, okolu-naokolu
eden dab vrvi so ogromni rogovi na glava,
pa drvjeto se su{i, stokata ja fa}a bolest,
od kravite molzat krv, a toj samo trese so
sinxirot i strav nasekade {iri.
Ste ~ule za seni{tevo i znaete dobro deka
praznoverenite badijalxii, na{ite pretci,
ja prifatele i ja prenele vo na{e vreme
ovaa bajka za lovecot Hern kako vistinska.
Rabu{
Znaeme, ima mnogumina {to u{te se pla{at
no}e, vo gluvo doba, da projdat kraj dabot
Hernov.
No, dobro. I?
{to toga{? [to so nego? Mislevte na ova?
Gospo|a Rabu{
Mislevme ami kako. Eve kako }e bide.
Ana Rabu{, }erka mi, sin~eto moe
i u{te tri-~etvorica od niven rast, kako
babari i samovili }e gi oble~eme, vo zeleno
i belo,
so obra~i voso~ni sve}i na nivnite glavi,
i ~egrtala v race. Odedna{,taman Falstaf
taa i jas se sre}avame, tie ripaat od endek
kako popareni peej}i nekoja bu~na pesna.
A gi vidime, nie dve |omti prepla{eni
fa}ame magla.
Potoa tie zaigruvaat oro okolu nego
i samovilski, go {tipat ne~istiot vitez
pra{uvaj}i go zo{to, vo ~asot za tancot
niven se osmelil da gazi po vrvicite im
sveti vo oskvernet oblik.
Gospo|a Plitkavoda
I duri vistinata ne ja ka`e |omti-samovilite go {tipat, go kornat
i so fitlite go gorat.
Gospo|a Rabu{
A koga s# }e ka`e, site se pojavuvame,
soblaznenieto }e svr{i, i so potsmev go
ispra}ame doma vo Vindzor.
Plitkavoda
Site deca treba dobro da se izve`baat,
inaku ni{to!
Gospo|a Plitkavoda
Evans
Klopkata ja smislivme vaka:
Falstaf kraj toj dab obete da n# sretne,
prepraven kako Hern, so ogromni rogovi na
glava.
Ja{ }e gi i`ve`bam decata a i {amiot }e
{tanam babar, `a koga }e mi nababri da mu
{e i`na`e`am na vite`ot {o mojov fitiq.
Plitakavoda
Rabu{
Odli~no. Za vomjazite jas }e platam.
Dobro, da re~eme toj sigurno }e dojde, taka
prepraven. No koga }e go namamite tamu,
Veselite `eni od Vindzor
Gospo|a Rabu{
Mojata Ani~ka kralica }e bide na site
samovili oble~ena vo preubav bel fustan.
79
Scena 5
(Vleguvaat Meanxijata i Naivko)
Meanxijata
Rabu{
A svilata za nego jas }e ja platam. (Za sebe)
A vo seta zbrka gazda Su{ko }e ja grabne
mojata Ana i }e se o`eni so nea vo Iton.
(Na gospo|a Rabu{) Vedna{ pratete mu aber
na Falstafa.
Plitkavoda
Ne, prvin jas }e odam kaj nego kako Rezil.
]e razberam {to }e pravi. Sigurno }e dojde.
Gospo|a Rabu{
]e dojde ami kako. (Na Rabu{, Plitkavoda
i Evans). A sega napred
po rekvizitite i ukrasite za samovilite
na{i.
Evans
Na rabota na trud. N# ~eka {mea, igra,
~e{na ra{ipano{t {o predigra.
(Izleguvaat Plitkavoda, Rabu{ i Evans)
Po koe dobro, be akmak? Po koe, lejko
edna lejkosana? Zboruvaj, gukni, ka`i. Kuso,
kratko, brzo. Tap-tap.
Naivko
Gazda Su{ko me pra}a, gospodine, da go
pra{am ne{to vitezot Falstaf.
Meanxijata
Onde mu e spalnata, ku}ata, zamokot, postelata, krevet~eto. ]e ja najde{ po sve`o
naslikanata prikazna za Bludniot Sin. Odi
tropni i vikni. ]e ti zboruva kako Antropofag. Tropni, ti velam.
Naivko
Edna starica, edna debela `ena, vleze vo
negovata soba. ]e bidam sloboden, gospodine, da po~ekam ovde dodeka taa ne izleze.
Vsu{nost, sakam da zboruvam so nea.
Meanxijata
Gospo|a Rabu{
Gospo|o Plitkavodo, vie Brzofatka pratete ja kaj Falstaf da znaeme na {to sme.
(Izleguva gospo|a Plitkavoda)
Jas odam kaj doktorot. Samo toj go ima blagoslovot moj da se o`eni so Ana Rabu{.
Onoj Su{ko, iako bogat, prav e moron; a za
zet ba{ nego ma`ot mi najmnogu go saka.
Doktorot e poln pari, a i na dvorot mo}ni
vrski ima. Nemu }e mu ja dadam, da vi ka`am,
pa makar za milion poarni da mo`am da ja
ma`am.
(Izleguva)
Opaa, debela `ena? ]e mi go ograbat
vitezot. ]e viknam. - Vitezu, delijo. Vitezu
Xon! Provikaj od grloto juna~ko! Tamu si?
Jas sum tvojot meanxija, tvojot Efe`anin,
jas te vikam.
Falstaf
(Od vnatre) [to ima, Meanxijo?
Meanxijata
Eden ~e{ki Tatarin ~eka ovde da sleze tvojata debela `ena. Neka se simne, delijo,
neka se simne. Ova e ~esna ku}a. Gospode,
site ne{to matat. Zo{to?
(Vleguva Falstaf)
80
Vilijam [EKSPIR
Meanxijata
Falstaf
Be{e edna debela starica kaj mene, Meanxijo; ama si zamina.
Ajde, pej! Brzo!
Naivko
Naivko
Ne smeam da gi krijam, gospodine.
Prostete vitezu, zboruvate za gata~kata od
Brentford?
Falstaf
Za nea, {upoglavecu, ami za kogo? [to ima{
ti so nea?
Naivko
Gospodarot moj, gospodine, gospodarot moj
gospodinot Su{ko ja videl na ulica, i
me prati kaj nea da mi ka`e, gospodine,
dali nekojsi Nemtur, gospodine, koj{to
mu go maznal sinxir~eto, go ima kaj sebe
sinxir~eto ili ne.
Falstaf
Jas ve}e zboruvav so staricata za toa.
Naivko
Meanxijata
Krij gi, ili ti se plaka majkata.
Naivko
Ama, gospodine, site se vo vrska so gospojca
Ana Rabu{; dali mojot gospodar }e ja ima
taa sre}a da ja dobie ili ne.
Falstaf
]e ja ima, }e ja ima taa sre}a.
Naivko
Za {to, gospodine?
Falstaf
Da ja dobie ili ne. Odi i ka`i mu deka vaka
mi re~e `enata.
I {to veli staricata, ve molam, gospodine?
Naivko
Falstaf
Smeam ova da mu go re~am, gospodine?
Veli, mrsulko, deka sinxir~eto go maznal
istiot ~ovek {to mu go maznal sinxir~eto
na gazda Su{ko.
Falstaf
Da, gospodine Nedore~enko; koj drug smee?
Naivko
Naivko
Ba{ sakav da zboruvam li~no so `enata.
Gospodarot mi pora~a da ja pra{am i za
nekoi drugi raboti.
Falstaf
Na primer? Da ~ueme!
Vi blagodaram, gospodine. ]e go izraduvam
gospodarot so vesta. (Izleguva)
Meanxijata
Ve{t si na zborot, ve{t, vitezu. Navistina
ima{e gata~ka kaj tebe?
Veselite `eni od Vindzor
Falstaf
Ima{e, ima{e moj Meanxijo, i toa kakva:
taa mi go dotera pametot kako nikoj drug
dosega. I toa xabe: ne samo {to ne plativ za
poukata tuku u{te i plata dobiv.
(Vleguva Nam}or (kalosan))
81
[lu{nete, ova vi go velam dobronamerno.
Vie {te umni, {akate da {e `aebavate {o
drugi i da gi me{tite, pa ne bi bilo ubavo
va{ da ve `aebat. @bogum.
(izleguva)
(Vleguva doktor Kajus)
Kajus
Nam}or
Kate moj meanar od Sprinka?
Te{ko mene, gospodine, aramiluk,
~ist aramiluk!
Meanxijata
Kade mi se kowite? Ne majtapi se so niv,
bagabonto.
Nam}or
So aramiite. Oti {tom go zaminavme Iton,
me isfrlija od sedloto vo koe javav zaedno
so eden od niv, vo nekoe bata~i{te; potoa
gi zbodnaa kowite i neviden bist se storija
kako tri germanski |avoli, kako tri doktorfaustovci.
Meanxijata
Mu otidoa na sre{ta na Vojvodata, apa{u.
Ne veli deka pobegnale. Germancite se
~esni lu|e.
(Vleguva otec Evans)
Meanxijata
Eve sum, gospodine doktore, zbunet i vo
nedoumica.
Kajus
Ne snam sto e, ama felat prafite golemi
potgotofki za vojvotata ot @ermani, ama
zimi skalpelot, na tforot ne snaat teka
nekoj vojfota trepa ta tojte. Ofa kazuvam
topronamerno. Orevuar.
(Izleguva)
Meanxijata
(Na Nam}or) Po niv, gadu, po niv! (Na Falstaf) Pomogni mi, vitezu. Propadnav. (Na
Nam}or) Mrdni, tr~aj po niv, gadu. Propadnav.
(Izleguvaat Meanxijata i Nam}or)
Falstaf
Evans
Kade e go{tilni~arot?
Meanxijata
Ka`ete, gospodine.
Evans
Otvorete dobro o~i, ga`da. Eden moj
prijatel dojde v grad i ka`uva deka tri
Germobagabonti gi pqa~ko{ale {ite
go{tilni~ari vo Reding, Mejdenhed i
Kolbruk, {# im pqa~ko{ale: kowi, pari.
More cel svet sega da go zaebat, so maloto
prste nema da mrdnam, oti mene me zaebaa i
u{te }otek mi udrija. Ako stigne do u{ite
na onie vo dvorot deka sum se prepravil i
deka taka prepraven me iskapile i ispotepale, masta }e mi ja izvadat, kapka po kapka,
i so mene }e ma~kaat ribarski ~izmi. Vi
tvrdam, }e me izedat `iv od majtaplaci i
}e mi go skinat frfulot ko na petle.Bel
den ne vidov od onaa partija beqot koga si
namestiv tri aduti na son. Eh, barem glasot
podolgo da me dr`e{e, ubavo }e se pokaev.
(Vleguva Brzofatka)
Opaa, od kade pak sega ti?
82
Vilijam [EKSPIR
Brzofatka
Od dvete stranki.
Scena 6
(Vleguvaat gazda Fenton i Meanxijata)
Falstaf
\avol da ja zeme ednata stranka, a majkata na
|avolot drugata. Taka i na obete ni{to nema
da im fali. Za niv pretrgav pove}e odo{to
mo`e da trga apa{kata nepostojanost na
~ovekovata priroda.
Brzofatka
Meanxijata
Gospodine Fenton, ne velete mi ni{to.
Te{ko mi e. ]e krenam race od s#.
Fenton
Sepak, slu{ni me. Pomogni mi vo zortov,
a jas, kako xentlemen, }e ti dadam
sto funti vo zlato zgora na zagubata tvoja.
A znaete li {to s# ne pretrgaa tie, gospodine? Ne znaete, osobeno ne za ednata od niv.
Gospo|a Plitkavoda, taa dobra du{a, seta e
sina prpor od }otekot i nema zdravo mesto
kaj da ja pipne{.
]e ve soslu{am, gospodine Fenton, i barem
tajnata }e vi ja so~uvam.
Falstaf
Fenton
Vidi ja, mene najde da mi ka`uva za }oteci!
Aj taa sina prpor stanala, ami mene {to
me ispotepaa {areno, vo site boi na
bo`ilakot, pa zali~iv na gaz od paun i za
malku {to }e me uapsea kako ve{terkata od
Brentford? Samo mojata genijalna dosetlivost i moeto fantasti~no snao|awe vo ulogata na starica me spasija, inaku onoj kopuk
od pop }e me zapale{e na klada kako
ve{terka.
Sum ti ka`uval pove}epati do sega
za qubovta {to ja kotkam kon ubavata Ana
Rabu{, koja, na moja radost, mi vozvra}a na
ist na~in kolku {to ima pravo, se razbira,
sama na sebe
da si nao|a izbranik. Ovde imam i pismo od
nea ~ija sodr`ina za golemo ~udo }e bide;
{egata vnatre epten se vklopuva so mojot
naum; taka {to niedna ne mo`e na videlo
sama, ako drugata ostane tajna. Debeliot
Falstaf ima uloga mnogu va`na. [egata
vaka glavno }e se odviva. Meanxijo, slu{aj.
No}eska kaj dabot hernov, me|u dvanaeset i
eden, mojata mila Ana samovilskata kralica
}e ja igra (Go poka`uva pismoto)
a eve ja pri~inata zo{to - vo takov vomjaz
dodeka drugite {egi s# u{te traat, po tatkova zapoved, taa da pobegne treba so Su{ko
i so nego vo Iton vedna{ da se ven~a. Taa
soglasnost dade. Arno ama, gospodine, majka
& koja sekoga{ se protivela na ova, sakaj}i
da ja dade na doktor Kajus, sredi na ist
na~in doktorov da ja grabne duri drugite se
zajdeni vo zabavi i igri i vo hramot, kaj{to
sve{tenik }e gi ~eka,
vedna{ da ja ven~a. So ovaa maj~ina spletka,
Brzofatka
Gospodine, da porazgovarame vo va{ata
soba. ]e slu{nete kako stojat rabotite i
vi tvrdam deka }e bidete zadovolni. Eve i
pismo koe ne{to ka`uva. Gulap~iwa li~ni,
kolkava maka trebalo za da gi spari{. Eden
od vas lo{o mu slu`i na Gospoda, pa zatoa
vi trgna vaka tersene.
Falstaf
Dojdi gore kaj mene v soba.
(Izleguvaat)
Meanxijata
Veselite `eni od Vindzor
taa, navidum poslu{na, isto taka se slo`i
i mu se veti na doktorot. Zna~i sega vakva
e rabotata. Tatko & misli seta da bide vo
belo;
i vo takvo ruvo, koga Su{ko }e ja vidi,
da ja fati za raka i na znakot daden da
zamine so nego. Majka & pak saka, doktorot
polesno da ja prepoznae Ana- oti site mora
da nosat vomjazi i maski- pa smeta da ja
oble~e vo zelen fustan, lefteren i ubav, a
okolu glava lenti da & se viorat; koga na
doktorot mo`nost }e mu se uka`e, treba za
raka da ja {tipne,
a na toj znak taa se slo`i so nego da pojde.
Meanxijata
Kogo misli da go izla`e, tatkoto ili
majkata?
Fenton
Obajcata, Meanxijo, za da pojde za mene.
A eve {to treba da stori{: zamoli go popot
da ostane za mene v crkva me|u dvanaeset i
eden
i preku zakonskiot ven~alen obred
sve~eno da gi spoi dvete na{i srca.
Meanxijata
Pa toga{ neka e so sre}a. Odam kaj popot.
Moma vie donesete, a sve{tenik nema da vi
fali.
Fenton
Do`ivoten, Meanxijo, }e ti bidam dol`nik
a nagradata, jasno, }e ja dobie{ vedna{.
(Izleguvaat)
83
^in PETTI
Scena 1
(Vleguvaat Falstaf i Brzofatka)
Falstaf
Te molam, preku nos mi e od pqampawa;
begaj; rekov i sekov. Ova e tretpat; mo`e
sre}a nosat neparnite broevi. Odi si, da
te nema! Velat tek broevie nosat vo sebe
nekakvo pretska`uvawe: za ra|awe, sre}a
ili smrt. Da te nema!
Brzofatka
]e vi najdam sinxir i }e storam s# {to
mo`am da vi snabdam ~ift rogovi.
Falstaf
Begaj, rekov! Vremeto se ar~i. Nozete pod
gaz i magla.
(Izleguva Brzofatka)
(Vleguva Plitkavoda prepraven kako Rezil)
Zdravo `ivo, gospodine Rezil. Gospodine
Rezil, ve~erva }e stane s# jasno. Ili }e ja
bide ili ne. Bidete vo parkot okolu polno}
kaj dabot na Hern. ^uda nevideni }e se
slu~uvaat.
Plitkavoda
Zarem ne bevte v~era kaj nea, gospodine,
kako {to mi rekovte deka bilo dogovoreno?
Falstaf
Otidov kaj nea, gospodine Rezil, vakov
kakov {to sum, sirot starec; a se vrativ
od kaj nea, gospodine Rezil, kako sirota
starica. Vo onoj ist podlec Plitkavoda,
nejziniot ma`, se prisenil naj{vrknatiot
|avol na qubomorata, gospodine Rezil,
kakov {to ne se prisenil vo nieden ludak.
I da vi ka`am, mi udri stra{en }otek koga
bev `ena - za{to koga sum ma`, gospodine
Rezil, ne mu se pla{am ni na Golijata so
tkaja~koto krosno, oti znam deka `ivotot e
i sovalka na razboj. Brzam. Pojdete so mene;
s# }e vi ka`am, gospodine Rezil. Od vremeto
koga tepav guski, begav od u~ili{te i
frlav fanta, do v~era imav zaboraveno {to
e }otek. Pojdete so mene. ]e vi ka`uvam
~udni raboti za kopukov Plitkavoda, komu
ve~erva }e mu vratam i }e ja predadam `ena
mu vo va{i race. Po mene. ^udni raboti se
na povidok, gospodine Rezil. Po mene.
(Izleguvaat)
Veselite `eni od Vindzor
85
Scena 2
Scena 3
(Vleguvaat gazda Rabu{, sudijata [upelko
i gazda Su{ko)
(Vleguvaat gospo|a Rabu{, gospo|a Plitkavoda i doktor Kajus)
Rabu{
Gospo|a Rabu{
Taka, taka; }e se pritaime vo endekov
zamo~ki duri ne ni svetnat samovilite.
Sinko Su{ko, ne zaboravaj ja }erka mi.
Su{ko
Bez gajle. Ve}e zboruvav so nea i dogovorivme javka za raspoznavawe. & prio|am,
taa e vo belo, & vikam “kupa”; taa mi vika
“~upa”; i gotovo; raspoznati sme.
Gospodine doktore, }erka mi e vo zeleno.
Koga }e vi se uka`e prilika, fatete
ja za raka, odvedete ja vo hramot i
sekavi~no zavr{ete ja rabotata.Vlezete
prvi vo parkot. Nie dvete morame zaedno.
Kajus
Snam sto treba prafam. Orevuar.
Gospo|a Rabu{
[upelko
I taka e dobro. Ama zo{to vi se “kupa” i
“~upa”? Po beloto vedna{ }e ja poznae{.
(Na Rabu{) Ot~uka deset.
Rabu{
No}ta e temna; kako stvorena e za svetilki
i duhovi. Neka ni odi od raka rabotava!
Nikoj `iv ne misli zlo osven |avolot, a
nego }e go poznaeme po rogovite. U{te
malku. Po mene.
(Izleguvaat)
Zbogum, gospodine.
(Izleguva Kajus)
Ma` mi nema tolku da se raduva na
stradaweto falstafovo kolku {to }e go
doboli srceto koga doktorot }e mu ja zeme
}erkata. Ama ne e va`no. Poarno sega da
me kara mene, odo{to cel `ivot srceto da
& vene.
Gospo|a Plitkavoda
Kade e sega Ana, kade e trupata samovili,
kade e onoj vel{ki |avol, popot Hju?
Gospo|a Rabu{
Site se skrieni vo jamata vedna{ do dabot
hernov, so zatemneti svetilki; vo migot
koga Falstaf }e se sostane so nas, tie
naedna{ }e blesnat vo no}ta
Gospo|a Plitkavoda
]e se isposeri v ga}i od strav.
Gospo|a Rabu{
Ako ne se isposeri od strav, }e umri od
sram. Ako se isposeri od strav, pak }e umri
od sram.
86
Vilijam [EKSPIR
Gospo|a Plitkavoda
Ubavo }e go izneverime.
Gospo|a Rabu{
Kon takvi rasipnici i nivnoto sladostrastvo
izvr{enoto neverstvo ne e predavstvo.
Gospo|a Rabu{
Se bli`i ~asot. Kon dabot, kon dabot!
(Izleguvaat)
Scena 4
(Vleguvaat otec Hju Evans prepraven kako
satir i Vilijam Rabu{ i drugite deca prepraveni kako samovili)
Evans
Op-cap {amovili! Ajde! I `apomnete {i gi
ulogite. Hrabro, hrabro, ve molam. [o mene
v jama a koga }e ka`am “Ujaa” pravete kako
}e vi `apovedam. Ajde, ajde, op-cap na kalap,
op-cap!
(Izleguvaat)
Veselite `eni od Vindzor
Scena 5
(Vleguva Falstaf prepraven kako Hern so
rogovi na glava i sinxir v race)
87
Gospo|a Plitkavoda
So mene e gospo|a Rabu{, srcule.
Falstaf
Falstaf
Kambanata vo Vindzor ~ukna dvanaeset;
bli`i ~asot. Sega neka mi pomognat
toplokrvnite bogovi! Seti se Jupiter, ti
be{e bik za qubov na tvojata Evropa;
qubovta ti gi nabi rogovite. O mo}na
qubov, ti {to vo edni priliki go pravi{
yverot ~ovek; a vo drugi ~ovekot yver!
Ti be{e Jupiter, i lebed, za qubov na
Leda. O semo}na qubov! Kolku blisku eden
bog se pribli`i do izgledot na gusan!
\avol{tilak storen prvin vo oblik na
yver - O Jupiter, yverski |avol{tilak! a potoa drug |avol{tilak vo oblik na
ptica - pomisli na ova Jupiter, pti~ji
|avol{tilak! Koga bogovite gorat vo
sladostrastie, {to ostanuva za nas, kutrite
lu|e? [to se odnesuva do mene, jas sum elen
vo Vindzor i toa najdebeliot, mi se ~ini,
vo {umava. Isprati mi sve`ina vo vreme na
pareweto, Jupiter, oti koj }e mo`e potoa da
me iskara deka sum ja utnal?
(Vleguva gospo|a Plitkavoda a po nea
gospo|a Rabu{)
Koj doa|a? Mojata srna!
Gospo|a Plitkavoda
Vitezu Xon! Dali si tamu, elenu moj,
ma`jaku moj mil?
Falstaf
Srno moja so crno opav~e! Od nebo neka
vturat kompiri, neka zgrmi na zvukot od
“Libe moe so rakav~iwa zeleni”, neka udri
grad od {e}er~iwa, neka zavrne sneg od
ir~iwa; neka nadojde bura od strasti, jas
ovde }e se zasolnam.
(Ja pregrnuva)
Podelete me kako ~ornat elen, za sekoja po
but. Rebrata }e gi ~uvam za sebe, ple{kite
za ~uvarot na ovoj del od {umata, a
rogovite gi podaruvam na va{ite ma`i. Jas
sum {umski ~ovek! Ha! Zboruvam kako lovecot Hern. Zna~i no}va Kupidon e sovesno
mom~e; mi nadopolnuva dvojno. Jas sum vistinski duh, dobro mi dojdovte dvete!
(Se slu{a xagor odnadvor)
Gospo|a Rabu{
Lele, go slu{ate xagorot?
Gospo|a Plitkavoda
Bo`e prosti ni gi grevovite!
Falstaf
[to mo`e ova da bide?
Gospo|a Rabu{ i gospo|a Plitkavoda
Da begame! Da begame!
(Izleguvaat gospo|a Rabu{ i
gospo|a Plitkavoda tr~aj}i)
Falstaf
Mislam deka |avolot me ne}i od strav da ne
mu go zapalam pekolot so masloto vo mene.
Inaku nikoga{ vaka ne bi mi go spopikal.
(Vleguvaat otec Evans, Vilijam Rabu{ i
decata, maskirani kako i porano, so sve}i;
Brzofatka, maskirana kako Samovilskata
kralica; Ana Rabu{ kako samovila i eden
glumec maskiran kako \avol~e.)
Brzofatka
Samovili crni, beli, zeleni i sivi
na no}ta veselnici i senki `ivi,
88
Vilijam [EKSPIR
sira~iwa zemski {to zla kob ve snajde
spremete se vedna{, na rabota ajde. \avol~e, samovilite prozivaj gi vedna{.
\avol~eto
Kepci, imiwata da gi ~ujam. Molknete,
edna{!
[tur~e, vo domovite vindzorski ti sega
yirni
i kaj{to ogan nezapretan najde{ i ogni{ta
{tirni
tamu slu{kite {tipi gi da posinat ko od
svrdli
Kralicata na{a sjajna gnasotilak mrazi i
smrdli.
Falstaf
(Za sebe) Nagaziv na navi. A zborne{, mrtov
}e bidi{. ]e zami`am i }e se skrijam;nikoj
`iv ne smee da gi vidi.
(Legnuva i si go skriva liceto)
Evans
Kade e Grav~e? Odi i kaj{to }e najde{ moma
tripati pred spiewe {to se prekrstila
doma, daj & soni{ta najubavi da plete, da
zaspie cvrsto ko nevino dete.
No tie {to zaspale bez grevot da go skrotat, {tipi gi, po race, po noze, po ple}i,
ko{mari da im se kotat.
Brzofatka
Ajde, ajde!
Posetete go, kepci, dvorot Vindzorski,
nadvor i vnatre,
donesete sre}a, navi, vo site odai sveti
blagosostojba za navek dvorecot da seti
blagosostojba ve~na od radosti i smea, dostojna na vladarot, vladarot na nea.
Stolovite na ~lenovite na dvorskiot sovet
so balzam svetnete gi od presve`a prolet.
Seto znamewe, sekoj grb, sekoj tronec
stamen so vernost neka bolskaat ko bescenet
kamen;
A no}e, livadarki, zapejte pesna
fateni na oro vo krug, na noga lesna.
Do kaj{to }e stapnete, zelenilo da nikne
poplodno i posve`o od sekade da blikne; i
“Honi soit qui mal y pense” po trevnikot zelen
neka pi{uva cvetot sin, bel i rumen,
ko safir, biser i zlaten podvez
{to go resi kolenoto od li~niot vitez samovilite pi{uvaat so mirisot cveten.
Odete, ajde! - no s# do eden ~asot
oroto na{e starsko okolu-naokolu dabot na
lovecot Hern, }e go igrame nie.
Evans
A sega, raka za raka, na oro fatete se vie;
dvaeset svetulki feneri }e ni bidat
vodilki okolu dabot na ovaa rida. Opaa! Stoj! ^ove~ki miris nozdrite mi gi
rie!
Falstaf
Od toj vel{ki ve{ter so bo`ja pomo{ }e se
branam,
mo`e da me uro~i i bieno sirewe da stanam!
\avol~eto
(Na Falstaf) Crvu dolen, od ra|awe ti si
uro~en da bide{ vole!
Brzofatka
(Na samovilite) Ogan prinesete, prstite
neka mu gi gori, ako e ~ist, plamenot nema
zijan da mu stori,
bolka }e nema; no ako po~ne da krcka
toga{ gre{nik si ti beden, rasipnik, srcka!
\avol~eto
Na sud! Na sud!
Evans
Dali drvovo }e gori?
(Go gorat Falstafa so sve}i.)
Veselite `eni od Vindzor
Falstaf
Of, of, of!
Brzofatka
Rasipan, rasipan, i sladostrastie go mori.
Okolu nego, navi; potsme{liva samovili
pojte
[tipete go, {tipete go, duri umot ne mu
dojde!
(Tie igraat okolu Falstafa, go {tipat i
pejat:)
Samovilite
Gre{ni misli, sram da vi e,
sramna blud i sladostrastvie!
Bludot ti e samo `ar vo krvta
na porokot ve~na `rtva,
go kotka{ v srce i ognot mu se {iri
od me~tite raspalen ne mo`e da se smiri.
[tipete go slo`no, samovili
vo nego se vlezeni zli sili!
[tipete go, gorete go, neka seti {to e
kazna,
s# duri sve}ite, zvezdite, mese~inata ne
zgasnat.
(Za vreme na pesnata, vleguva doktor Kajus
od ednata strana i izleguva so ukradenata
samovila vo zeleno; vleguva gazda Su{ko
od drugata strana i izleguva so ukradenata samovila vo belo; vleguva Fenton
i izleguva so ukradenata Ana Rabu{. Po
pesnata od nadvor se slu{a lovxiski
xagor. Izleguvaat tr~aj}i Brzofatka,
Evans, \avol~eto i Samovilite. Falstaf
stanuva i saka da bega.)
(Vleguvaat gazda Rabu{, gazda Plitkavoda, gospo|a Rabu{ i gospo|a Plitkavoda)
Rabu{
Ne, ne begajte. Mislam deka dokusuren ste
sega.
Koj drug bi ve spasil osven lovecot Hern?
89
Gospo|a Rabu{
Ve molam, dosta. [egava ve}e nema smisla.
Vitezu Xon, kako vi se dopa|aat sega `enite
od Vindzor?
(Poka`uva na rogovite od Falstaf)
Gi gleda{, ma`u? Zarem ovoj ubav jarem
ne mu li~i pove}e na {umata odo{to na
gradot?
Plitkavoda
(Na Falstaf) E, pa, gospodine, koj nosi sega
rogovi? Gospodine Rezil, Falstaf e apa{,
apa{ so rogovi. Eve mu gi rogovite, gospodine Rezil. I, gospodine Rezil, ni{to
od Plitkavoda toj ne se omrsi osven negovata ko{nica za ali{ta, stapot i dvaesette
funti {to }e mora da gi vrati na gospodinot Rezil; zatoa kowite mu se zemeni reim,
gospodine Rezil.
Gospo|a Plitkavoda
Vitezu Xon, ne n# poslu`i sre}ata. Nikako
da se stavime. Pove}e nikoga{ nema da
ve smetam za moj veren, tuku samo za moj
najdebel elen.
Falstaf
Gledam deka od mene napravivte magare.
(Gi vadi rogovite)
Plitkavoda
Da, ama i vol. Dokazi ima kolku ti du{a
saka.
Falstaf
Zna~i ovie ne bea samovili? Bo`e gospode,
dva-tri pati pomisliv deka ne se samovili,
ama sepak ne~istata sovest, nenadejniot
prepad na moite mo}i, go napravija prividot stvarnost i , pokraj glasot na razumot,
poveruvav deka se samovili. Ete kako mo`e
so sajkal da ti pobegne kumot, koga kon lo{o
nastroen ti e umot!
90
Vilijam [EKSPIR
Evans
Vite`u Xon Fal{taf, {lu`ete mu na
go{poda i `aboravete gi gre{nite mi{li,
pa {amovilite nema da ve {tipat.
Plitkavoda
[to? Da ti se dopadne turlitavava?
Vre}i{tevo gnoj?
Gospo|a Rabu{
Plitkavoda
Ovoj ofkaxija?
Ova dobro go rekovte, o~e Hju.
Rabu{
Evans
A va{ ve molam da ja `aboravite qubomorata.
Ovoj bes~uvstvitelen, drt starec so
mevi{te kako nilski kow?
Plitkavoda
Plitkavoda
I podmolen kako Satana?
Nema da se posomnevam vo `ena mi s# dodeka
ti ne stane{ kadaren da & se dodvoruva{ na
dobar angliski.
Rabu{
I siromav kako Jov?
Falstaf
Plitkavoda
^avkite da ne mi go ispile umot {tom dozvoliv vakvo magare da napravite od mene?
Zarem da me vjajvne eden vel{ki jarec? Da
ne mi fali u{te magare{ka kruna? Vreme e
da se udavam vo kapka mo~!
Evans
Mo{awe dobro `a va{a `dravje; debel mev
mnogu mo{.
Falstaf
“Mo{awe” i “`dravje”? Zarem do`iveav da
mi se potsmeva ~ovek {to a }e otvori usta
na angliski me tera na zdravo mo~awe? Ova
e znak deka mu odyvoni na u`ivaweto i
no}noto {laewe vo kralstvovo.
Gospo|a Rabu{
Vitezu, vitezu, duri i da mislevte deka
mo`eme da ja isfrlime doblesta od na{ite
srca i da se predademe bez zbor na pekolot,
zarem ne vi be{e jasno deka |avolot ni
toga{ ne bi n# nateral da ni se dopadnete?
I zol kako `ena mu?
Evans
I {o umot `ajden po ra`vrat, meani,
{pan{ko vino, obi~no vino, medovina,
lokawe, p{uewe, {eir, `aka~ki maka~ki?
Falstaf
Za podbiv me imate; ama ako. Vo prednost
ste. Ne mo`am duri ni da mu go spu{tam na
ovaa vel{ka pa~avra. Ednostavno sum paraliziran od negovoto neznaewe. Pravete so
mene {to sakate.
Plitkavoda
]e ve odvedeme, gospodine, vo Vindzor kaj
eden gospodin po ime Rezil, komu na prevara
ste mu zele pari pretstavuvaj}i se sebesi
kako nekoj makro. Iako dosta pretrgavte,
sepak mislam deka najmnogu }e ve zdoboli
vra}aweto na parite.
Veselite `eni od Vindzor
Rabu{
Sepak razveseli se, vitezu. Ve~erva }e
jade{ i }e pie{ kaj mene doma, kaj{to sakam
da & se smee{ na `ena mi kako {to taa sega
ti se smee tebe. Ka`i & deka gazda Su{ko se
o`eni so }erka & .
91
Su{ko
Pogre{en ami kako? I jas taka pomisliv
koga zedov mom~e mesto devojka. Da se
ven~av so nego, iako be{e vo `enski
ali{ta, nikoga{ ne bi spiel so nego.
Rabu{
Gospo|a Rabu{
(Za sebe) Ne velat taka doktorite! Ako Ana
Rabu{ e moja }erka, taa, dosega e `ena na
doktor Kajus.
(Vleguva Su{ko)
Su{ko
Eeej! ej,ej, dedo Rabu{!
Rabu{
[to e sine, {to e? [to e, {to e, zetko?
Zavr{ivte?
Su{ko
Zavr{ivme? More na najdobrite vo okolijava }e im ka`am; }e im ka`am, ako ne, neka
me obesat, eve na!
Rabu{
[to }e im ka`e{, zete?
Sami ste vinovni. Jas vi ka`av deka }e ja
prepoznaete }erka mi po bojata na fustanot.
Su{ko
I prijdov. Be{e vo belo. Viknav “kupa” a
taa vikna “~upa” isto kako {to se dogovorivme so Ana; a sepak ne be{e Ana tuku
deteto na po{tarot.
Gospo|a Rabu{
Xorx, Xorx, nemoj da se luti{. Razbrav
za tvojata namera, ja oblekov }erka mi vo
zeleno i sega sigurno e so doktorot vo
hramot kaj{to ve}e se zele.
(Vleguva Kajus)
Kajus
Kate madmazel Ana? Zimi boka, islazan sum!
Se ozeniv so un garson, momce, un paysan,
zimi boka. Momce! Ne Ana Rabus, zimi boka.
Izlazan sum.
Su{ko
Rabu{
Otidov vo Iton da se ven~am so gospojca
Ana Rabu{, a vamu `enskoto - ma{ko.
Deti{te edno nedokvakano. Da ne be{e v
crkva, }e mu poka`ev jas ubavo, ili obratno,
}e mi poka`e{e toj mene. Od mesto da
ne se pomrdnam ako ne poveruvav deka e
Ana Rabu{; a toa da ti bilo deti{teto na
po{tarot.
Gospode, zarem ne ja zedovte onaa vo zeleno?
Rabu{
Zna~i, zedovte pogre{en ~ovek.
Kajus
Da, zimi boka, ama e momce. Zimi boka, cel
Vindzor krenam na noze.
Plitkavoda
^udno, koj ja ima toga{ vistinskata Ana
Rabu{?
(Vleguvaat Fenton i Ana)
92
Vilijam [EKSPIR
Rabu{
Sr~ka }e me udri: ide gospodin Fenton. [to zna~i ova, gospodine Fenton?
Falstaf
Odvrzan pes `ivo pile ne pu{ta.
Gospo|a Rabu{
Ana
Prosti mi, tatko. Majko moja, prosti.
Rabu{
Zna~i gospo|ice, kako se slu~i da ne pojde{
za gazda Su{ko?
Gospo|a Rabu{
Zo{to ne pojde za gospodinot doktor, dete?
Fenton
Ja zbunivte. Vistinata slu{nete ja sega.
Sakavte da ja ma`ite, mo{ne sramno,
tamu kaj{to nema{e vo qubovta skladnost.
Vistinata e deka taa i jas, svr{eni damna,
vrzani sme sega cvrsto i nikoj i ni{to ve}e
nema da n# razdeli. Prestapot storen od
nejzina strana e svet i za po~it.
Prevarava nejzina ne krstete ja delo
na neposlu{nost, itrina ili nepo~it,
za{to preku ~inov taa samo se spasi od
mnogute nesveti, kolnati sati nametnati
vrz nejze od prisilniot brak.
Plitkavoda
(Na Rabu{ i gospo|a Rabu{) Ne stojte ko
zdrveni. Lek tuka nema.
qubovta vo brakot samo neboto ja ra|a, zemjata so pari, `enata po”pisano” ti pa|a.
Falstaf
Milo mi e {to va{ata strela proma{i,
iako fativte dobra pusija da me zastrelate.
Rabu{
Od pi{anoto ne se bega. Fenton, neka ti e
so sre}a!
Dosta so ~am~e muabeti. Gospodine Fenton
za mnogu godini i so sre}a neka vi e brakot!
Ajde ma`u, povelete site kaj nas doma, najadeni da ja zalieme {egata kraj ognot, i vie
vitezu, povelete site.
Plitkavoda
Amin, vitezu, amin,
sega ne mora{ ni od gospodin Rezil da
se krie{, ka`i mu, ve~erva toj so gospo|a
Plitkavoda }e spie.
Naslov na originalot:
Comedy of Errors
LICA:
Solin, vojvoda od Efes
Egeon, trgovec od Sirakuza
Antifol od Efes
Antifol od Sirakuza, bliznaci, sinovi na Egeon i Emilija
Dromio od Efes
Dromio od Sirakuza, bliznaci, robovi na dvata Antifola
Baltazar, trgovec
Anxelo, zlatar
Prv trgovec, prijatel na Antifol od Sirakuza
Vtor trgovec, na kogo mu e dol`en Anxelo
Pin~, u~itel
Emilija, `ena na Egeon, igumanija vo Efes
Adrijana, `ena na Antifol od Efes
Lu~ijana, nejzina sestra
Metresa
Temni~ar,Xandar, Slu`benici i Svita
Mesto na dejstvieto: Efes
Piesata Zabuni e vesela komedija so lesni dramski elementi, bez nekoja pogolema
filosofska podloga iako, kako {to veli Kolrix, taa, na najdobar mo`en na~in, gi potvrduva tokmu filosofijata i karakterot na farsata.
Ovde, poradi neprepoznavaweto i zamenite na li~nostite, nastanuvaat brojni
nedorazbirawa i komi~ni situacii vrz koi [ekspir go gradi zapletot na komedijata.
Spored bele`nikot Gesta, piesata Zabuni, prvpat e igrana na 28 dekemvri 1594
godina. Deloto prvpat e pe~ateno vo Kvarto izdanieto od 1623 godina. Deka e me|u prvite,
ako ne i prvo teatarsko delo na [ekspir, potvrduvaat stilot i metrikata na deloto:
stihovite se ramnomerni, ~estopati rimuvani so mnogu igra na zborovi, a malku proza.
Zabuni e najkusata komedija na [ekspir, zasnovana vrz tripati pokusiot latinski
original na komedijata Menehmi od rimskiot komediograf Plaut. No, za razlika od
Plaut, [ekspir go zgolemuva brojot na zabuni, gi udvojuva bliznacite i voveduva nekolku
novi likovi (Egeon, Emilija, Lu~ijana…)
Zabuni ne e prosta adaptacija na Plautovata komedija, tuku originalno delo koe,
nadrastuvaj}i go izvornikot, so sve`inata na karakterite i silata na poezijata, go najavuva sigurniot podem na idniot golem dramski pisatel.
Komedijata Zabuni prvpat e igrana vo Makedonija na 11.03.1989
godina na scenata na MNT, vo re`ija na Dimitrie Osmanli.
Prevodov {to ovde go pe~atime e popravena verzija na tekstot vrz koj se igra{e
ovaa pretstava, a {to prvpat be{e objaven na makedonski vo 1987 godina.
^in PRVI
Scena 1
(Vleguvaat Solin, vojvoda od Efes, Egeon,
trgovec od Sirakuza, Zatvorni~ar i drugi.)
Egeon
Brzni Soline, skrati mi go vekot,
za makite moi smrtta bil lekot.
Vojvodata
Ne moli ve}e, trgovecu od Sirakuza
nemam niet zakonot da go kr{am.
Kavgata i sporot {to izbija
po ~inot krvav na vojvodata va{
nad ~esnite na{i trgovci koi
nemaj}i dovolno zlato za otkup
so krv propisot mu go zape~atija
ja topi milosta vo pogledot tvrd;
za{to po razdorot lo{ {to stana
me|u buntovnite tvoi zemjaci
i nas, vrhovnite soveti re{ija,
i na{iot i va{iot od Sirakuza,
da se prekine trgovijata
me|u zajadenite gradovi na{i
i sekoj roden vo Efes {to }e go
vidat na pana|ur vo Sirakuza
ili roden Siraku`anin vo
zalivot Efes, da bide ubien
a imotot daden na vojvodata,
osven ako ne plati nekoj otkup
od iljada dukati za nego.
Imotot tvoj, preku mera vredi
sto dukati; zatoa, Siraku`ane,
po zakonot na{ osuden si na smrt.
Egeon
Ute{no ba{; po tvoite besedi
ve~erva kraj na makite me sledi.
Vojvodata
Zna~i, trgovecu, ka`i na kratko
{to te natera da trgne{ od doma
i zo{to si ba{ deneska vo Efes.
Egeon
Najte{ko od s# mi pa|a za alot
moj maten jasno da zboruvam; sepak
za da re~e svetot deka krajot
od pi{ano mi bil a ne od podlost
}e raska`am ovde s#, red po red.
Roden sum vo Sirakuza, zedov `ena
{to sre}na be{e so mene a so nea
i jas, do ~asot koga n# navasa zlo.
Bogatstvoto ni raste{e vo radost
po moite ~esti patuvawa do
Epidamno, no eden den umre
delovoditelot i gri`ata za stokata
ostavena na razni mesta, od nea
me trgna; ni {est meseci ne bevme
razdvoeni a taa, iako
iscrpena od bremeto slatko,
re{i sama kaj mene da dojde.
I dojde naskoro `iva i zdrava.
I po kratko, sre}na majka stana
na li~ni sina dva; i za ~udo
isti tie na lika bea i po
ime samo gi raspoznavavme.
Vo isto vreme, nekako, vo istata
kr~ma, siroma{ka edna se porodi
sli~no i rodi dve blizni ma{ki;
no, bedni bidej}i roditelite bea
na doen~iwata - gi kupiv toga{
na decata moi da im slu`at.
@ena mi, gorda na porodot {tedar,
vezden me nagovara{e za vra}awe
101
Komedija na zabuni
doma; se slo`iv bezvolno no prerano
se ka~ivme na brod. Odvaj na milja
bevme od Epidamno koga moreto,
sekoga{ pokorno na vetrot
bolno go navesti zloto na{e.
I brzo potoa v beznade` bevme,
matnata svetlost {to bolsna od nebo
samo ni stana za du{ite plahi
garant siguren za brzata smrt
{to rado sigurno }e ja primev,
no pla~ot postojan na `ena mi
{to pred kobot pretstoen raste{e
i kemkaweto bolno na beb~iwata,
koi ne znaeja od {to im e strav,
me podbodnaa i probav izlez
nekakov da najdam od bezizlezot.
Mornarite pobaraa spas so ~amec
a brodot {to tone{e ni ostana nam.
@ena mi go vrza vtororoden~eto
za rezervnata katarka {to
mornarite ja ~uvaat za neol ~as
a so nego i eden od drugite
bliznaci; na ist na~in i jas se
pogri`iv za drugite dvajca;
{tom taka gi zgri`ivme decata
`ena mi i jas, so pogledite vo niv,
se vrzavme za po eden kraj od
katarkata i plovevme napred
kon Korint, noseni od strujata,
ili taka ni se stori. Najposle,
sonce ogrea nad zemjata
i v ~as gi rastera maglite gadni,
i pod naplivot na snopot svetlina
moreto se smiri i vidovme
brodovi dva {to itaa kon nas,
eden od Korint, od Epidamno drug,
no pred da stignat - o, tolku e dosta
Soline, du{ava polna e so ~emer do ram
{to stana posle }e sfati{ i sam.
Vojvodata
Prodol`i, star~e, ne zapiraj tuka,
so`alba te ~eka no ne i milost.
Egeon
Bogovite takvi da bea so mene
sega }e nemav zo{to da gi kolnam,
za{to pred da stignat brodovite
na ostri steni nie naidovme
i silno, pomnam, udrivme vo niv
i brodot na{ na dve se rascepi
i pri delbata nepravedna sudbinata
pravedno ni podeli po isto,
po malku radost i po malku taga;
no delot nejzin, bidej}i pod pomal
tovar plove{e, vetrot pobrzo
go ponese napred; i vidov koga
ribarite od Korint gi fatija
site trojca. Najposle i drugiot
stigna brod a posadata, bidej}i
znae{e koi sme, prijatelski
n# primi nas, brodolomcite.
Tie sakaa i ribarite
od plenot da gi li{at, no baven
im be{e brodot, pa najposle kon
tatkovinata go naso~ija.
Tuka mene mi svr{i sre}ata
a nesre}ata na svet me ostavi
za lo{ata kob da raska`uvam.
Vojvodata
Za ater na tie po koi `ali{
ka`i mi s# {to vi se slu~i ottoga{.
Egeon
Postariot sin, postaroto gajle,
koga napolni osumnaeset
po~na za brat mu da se raspra{uva
i me mole{e so slugata svoj,
koj isto od brat mu be{e li{en,
no isto ime nose{e ko nego,
da trgnat vedna{ po onoj za kogo
umirav da go vidam; mu odobriv
`ivotot negov rizikuvaj}i go.
Pet dolgi leta vo Grcija minav,
niz sinorite Aziski lunyav sam
i na vra}awe, ete, doploviv do Efes,
bez nade` da go najdam no re{en
da go pretresam sekoe mesto
vo koe `iveat lu|e. No ovde
skon~anieto mi bilo i sre}en
sigurno }e bidat vo smrtta moja
bezvremena ako site patuvawa
moi potvrdat deka sepak se `ivi.
102
Vilijam [EKSPIR
Vojvodata
Egeone jaden, tebe {to sudbinata
so najstra`en jad te bele`ila,
veruvaj mi, da ne e ova protiv zakonot
protiv krunata, dostoinstvoto moe,
protiv ona {to duri ni knezovite
i da sakaat, ne smeat da go zgaznat,
sigurno sega }e te za{titev
no, iako si na smrt osuden
i presudata ne mo`e da se smeni
osven na {teta na ~esta na{a,
sepak }e ti pomognam kolku {to mo`am;
eve ti davam u{te eden den
pomo{ da pobara{ prijatelska;
probaj kaj site poznati vo Efes,
moli, koli, sumata natokmi ja
i `ivej; vo sprotivno }e mora
da umre{. Zatvorni~aru, vodi go!
Zatvorni~arot
Dobro, gospodaru.
Scena 2
(Vleguvaat Antifol od Sirakuza, eden
trgovec i Dromio od Sirakuza.)
Trgovecot
Zatoa re~ete deka ste od Epidamno
imot da ne vi go konfiskuvaat;
ba{ deneska eden trgovec od Sirakuza
uapsen e a dojde ovde. I bidej}i
nema pari za otkup, po zakonot mora da umre
pred zajdisonce. Ne,
eve gi parite {to vi gi ~uvav.
Antifol od Sirakuza
Odnesi gi vo Kentaur na konak
Dromio, i ~ekaj me tamu. Ru~ek
}e bide u{te malku, a dotoga{
}e se provrtkam malku niz grad,
da gi vidam trgovcite, zgradite, a potoa legnuvam v kr~ma oti skapan
umoren sum od patot. Odi sega.
Egeon
Dromio od Sirakuza
Bez nade`, po pomo{ odam leden
malku da go odlo`am krajot svoj beden.
Mnogumina bi ve
dr`ele za zbor i bi zbri{ale
ba{ so parite v xeb.
Antifol od Sirakuza
Doverlivo mom~e, gospodine,
i ~esto koga maki, zla me ma~at
so dosetki znae da me raspolo`i.
Sakate zaedno da {etneme niz grad
a potoa da jademe kaj mene v kr~ma?
Trgovecot
Viknat sum, gospodine, od edni trgovci
od koi dobar pazar o~ekuvam.
Prostete mi, ve molam. No, vo pet
ako vi e po volja, da se sretneme
na plo{tadot i mo`eme da bideme zaedno
do pred legnuvawe. A sega odam,
me ~eka rabotata.
103
Komedija na zabuni
Antifol od Sirakuza
Doviduvawe. Toga{ odam sam
vamu-tamu niz gradot da pominam.
Trovecot
Antifol od Sirakuza
Ne maftaj me, mom~e, ne mi e do {ega
ka`i, bez matkawe, parite kaj se?
Ovde sme stranci a ti si dozvoluva{
tolkavi pari da ostavi{ na drug?
Dromio od Efes
Dobar pomin, gospodine.
Antifol od Sirakuza
Koj mene dobar pomin mi posakuva
mi po`eluva ne{to tu|o za mene.
Na svetot sum ko kapka voda
{to druga kapka vo okeanot bara
i koga dru{kata ne ja nao|a
pa|a i se gubi. Taka i jas, jadnik
majka mi baraj}i ja i brat mi
pa|am i se gubam.
(Vleguva Dromio od Efes.)
Eve go, se vra}a. Kalendarot na mojot `ivot.
[to e? [to se vrati tolku brzo?
Dromio od Efes
Se vrativ brzo? Pa jas epten docnam,
pileto zagorelo, praseto e ladno
~asovnikot mi udri dvanaeset,
a gospodarkata edna po lice,
taa e `e{ka, jadeweto ladno,
a ladno e oti ne ste doma,
a ne ste doma oti ne ste gladni
ne ste gladni oti ne postite
a nie molitva {to znaeme i post
za grevot va{ si dobivme po nos.
Antifol od Sirakuza
Dosta, dosta gospodine, ka`i
parite kaj ti se {to ti gi dadov?
[egi gospodine teraj na trpeza
a mene gospodarkata me prati po vas
i ako vedna{ ne dojdete odma
po timba }e me fukne. I mislam
`eludnikot va{ ko mojot, gospodine
treba da bide ~asovnik i bez glasnik
vedna{ da ve isprati doma.
Antifol od Sirakuza
Slu{aj Dromio, {ega si e {ega
no za drugpat ~uvaj ja, ~oveku.
Kaj e zlatoto {to ti go dadov?
Dromio od Efes
Zlato gospodine? Nikakvo zlato
ne sum primil od vas.
Antifol od Sirakuza
Slu{aj ti, gospodine gadu,
dosta so glupostite, ka`i
{to napravi so doverenoto?
Dromio od Efes
Dovereno edinstveno mi be{e
od plo{tad na ru~ek doma da ve dovedam.
Gospo|ata i sestra & ve ~ekaat.
Antifol od Sirakuza
Dromio od Efes
[to? Zar onoj sitne` {to minatata
sreda go dobiv da mu platam na sara~ot
za kuskunot na gospodarkata?
Na sara~ot mu gi ostaviv, se kolnam.
Ko na ~ovek odgovori mi
na koe sigurno mesto mi se parite
ili sega }e ti ja zdrobam crpkata
{to se majtapi koga }e & prdne.
Kaj se iljadata dukati od mene
{to gi primi?
104
Vilijam [EKSPIR
Dromio od Efes
Nekolku modri dukati od vas
po timba sum primil i u{te nekolku
po ple}i od gospodarkata, no,
zaedno nikako ne se iljada.
Koga bi vi gi vratil, se pla{am,
nema trpelivo da gi primite.
Antifol od Sirakuza
Od gospodarkata?
Koja ti e gospodarka, robe?
Dromio od Efes
@enata na va{eto gospodstvo
i moja gospodarka vo Febiks,
taa {to gladuva ~ekaj}i ve za ru~ek
i ve moli doma da pobrzate.
Antifol od Sirakuza
[to zarem v lice mi se potsmeva{?
E, nema! Eve ti gospodine robe!
Dromio od Efes
[to vi e gospodine? Na strana
racete! Ne}ete? Toga{ bri{am!
Antifol od Sirakuza
@imi boga, vaka ili onaka,
site pari mu gi zele na podlecov!
Velat gradov prepoln e izmami,
ma|ioni~ari {to te zaslepuvaat,
mra~ni gleda~ki {to te zbudaluvaat,
ve{terki {to ti ja kinat du{ata,
teloto ti go bodat, la`govci
prepraveni, zborlesti izmamnici,
i mnogu drugi ro`bi na grevot.
Ako e taka, brzo zaminuvam.
Vo Kenataur odam gadov kaj{to pojde
se pla{am zlatoto po petlite ojde!
^in VTORI
Scena 1
(Vleguva Adrijana, `ena na Antifol
od Efes i Lu~ijana, sestra & .)
Adrijana
Ni ma` mi go ima, ni robot
{to itno go prativ po gospodarot
a ve}e e dva, Lu~ijana.
Lu~ijana
Mo`e nekoj trgovec go viknal
i od plo{tad oti{le pravo na ru~ek.
Smiri se i da jademe. So svojata
sloboda gospodari ma`ot, a so ma`ite
vremeto;
toa odreduva koga da dojdat,
zatoa strpi se.
Adrijana
Zo{to ma`ite poglema sloboda
imaat od nas?
Lu~ijana
Zol kam{ik demne nad suetnata sloboda.
Ne postoi ne{to pod nebesnite stegi
na zemja, vo vozduh, v more, {to nema megi.
Yverovite, ribite, pticite vozdu{ni,
na ma`jacite svoi im se poslu{ni.
Lu|eto, iskonski mnogu nad niv, sami
vladeat so svetot i so temnite okeani
imaj}i um pove}e i darba za uka,
od pticite, ribite, - gospodarat tuka
so niv i so `enite svoi; taka i ti
treba ve~no pokorna da im si.
Adrijana
I poradi ova ne saka{ da se ma`i{?
Lu~ijana
Ne, ne{to drugo kaj brakot me pla{i.
Lu~ijana
Adrijana
Za{to rabotata ne im e doma.
Bi go podnela li ova so mirna du{a?
Adrijana
Lu~ijana
Taka da pravam sekoj bi me plukal.
Pred da se vqubam }e nau~am da slu{am.
Lu~ijana
Adrijana
Uzda e toj tvoja {to te zauzduva.
A so druga ma`ot da ti pojde?
Adrijana
Lu~ijana
Samo magarici za uzda se vodat.
]e ~ekam mirno doma da si dojde.
106
Vilijam [EKSPIR
Adrijana
Adrijana
Trpenieto e mirno mir {tom mu se dade,
meki se tie janya {to ne gi jade.
Du{i~ka nekoja v jad {to kuka sama
ja te{ime gri`no da ne pla~e. Ama
nekoj od nas bol sli~en da go snajde
vo pla~ ist pogolem }e zajde.
Taka i ti, nemaj}i ma` da te jade,
trpenie saka{ za uteha da mi dade{.
No ako do~eka{ ma` tvoj da ti mrda
i ti od ko`a }e izleze{, ti tvrdam.
Ka`i, te molam, doa|a li doma?
Se ~ini premnogu se trudi
`enata da si ja zadovoli.
Dromio od Efes
Gospo|o, gospodarot moj e ludo rogat!
Adrijana
Ludo rogat? \ubre edno!
Lu~ijana
Dromio od Efes
]e se ma`am da vidam kako }e mi bide.
Eve go slugata, mo`e i ma` ti ide.
Adrijana
Blizu li e gospodarot tvoj baven?
Dromio od Efes
Preblizu mi be{e, `imi u{ive crveni.
Adrijana
Ne rekov deka e rogonosec
no sigurno e lud. Koga go vikav doma
na ru~ek, pra{a za iljada dukati.
“Ru~ek e vreme,” rekov; “Zlatoto,” re~e;
“Vi se ladi jadeweto,” rekov; “Zlatoto,”
re~e;
“]e dojdete?” rekov; “Zlatoto,” re~e;
“Kaj se iljadata dukati, gadu,
{to ti gi dadov?” “Praseto,” rekov
“Zlatoto,” re~e. “Gospodarkata, gospodine,”
rekov; “\avol da ja zeme! Ne ti ja znam,
gospodarkata, mi e gajle za nea…”
Ka`i, zboruva{e li so nego,
{to ima na um?
Dromio od Efes
[to mu be{e na um sega mi e na u{i
rakata da mu kapne, ne znam {to mu stana.
Adrijana
Zboruva{e li nejasno pa ne mo`e{e
smislata da mu ja po~uvstvuva{?
Dromio od Efes
More udira{e tolku jasno {to
predobro mu gi po~uvstvuvav udarite;
tuku povodot mu be{e nejasen
i zatoa ne mo`ev da go sfatam.
Lu~ijana
Re~e koj?
Dromio od Efes
Gospodarot; “Nemam,” re~e toj.
“ni dom, ni `ena, ni gospodarka.”
I taka negoviot odgovor na
pokanata moja doma go nosam na ple}i,
oti na krajot tamu i me ispotepa.
Adrijana
Odi pak, dovedi go doma.
Dromio od Efes
Da odam pak za pak da me tepa?
@ivi gospod! Nekoj drug sega pratete.
107
Komedija na zabuni
Adrijana
Nazad, robe, ili po timba }e te aknam.
Lu~ijana
Otfrli ja qubomorata {tetna.
Dromio od Efes
A toj udarot so nov udar }e go
blagoslovi; me|u vas dvajca
celata glava }e mi stane xumki.
Adrijana
Mnogu lomoti{, prostaku.
Odi dovedi go gospodarot.
Dromio od Efes
A tolku li sum trkalezen za kako
topka po cel den da me {utkate?
Vie udirate tuka a toj tamu.
I udirate za da vi se mno`at
barem duri slu`am druga stavete mi ko`a.
Lu~ijana
Adrijana
Ne sum ni budala ni maloletna.
Znam sega & se dodvoruva na druga,
inaku zo{to ne bi bil tuka.
Znae{, sestro, |erdan toj mi veti,
i zarem na nego da ne se seti,
i da ne mu tekne za postelata bra~na
i vrz kamenot bescenet senka mra~na
pa|a, na zlatoto sjajot mu go zema
‘r|ata zgorna; i ~ovek na svet nema
{to dobriot glas ne }e go zagubi
ako ‘r|ata mesto zlatoto ja qubi.
Na ubavinata toj mi na{ol mana
zatoa }e pla~am nad ona {to ostana
i pla~ej}i so smrtta }e se zdru`am.
Lu~ijana
Mnogu budali na ludata qubomora & slu`at.
Uf, ama ti e liceto gnevno.
Adrijana
Kraj metresata ne mu e zdodevno,
a jas doma goram po nasmevka blaga.
Dali starosta ubavinata druga
od obraz mi ja zede? Ne, toj v `al ja svi.
Dali sum glupa? ^avka da ne umot mi go
ispi?
Nequbeznosta od mermerot pove}e
duhovitosta ja gnasi. Zarem ve}e
i ali{ta poubavi nosat drugi?
No, negovi se toa zaslugi,
toj e stopan na sostojbata moja.
Ako ~arite mi ostanale bez boja,
edinstveniot vinovnik samo e toj,
no sepak, so samo eden son~ev pogled svoj
seta ubavina mo`e da mi ja vrati.
No, toj, elen raspu{ten, bez `al da me
trati,
se hrani nadvor, preku plot skoka,
a jas mu slu`am ko najdolna stoka
108
Vilijam [EKSPIR
Scena 2
(Vleguva Antifol od Sirakuza.)
Antifol od Sirakuza
Zlatoto {to mu go dadov na Dromio
navistina e vo Kentaur, a verniot
moj sluga trgnal nekade da me bara.
Po moja presmetka i spored kr~marot
ne sum mo`el da zboruvam so Dromio
vo me|uvreme, no eve go, doa|a.
Kako e mom~e? Ti minaa lunkite?
Ako saka{ }otek, pak igraj si so mene.
Ne si ~ul za Kentaur? Ne si primil zlato?
Gospodarkata te prati za ru~ek da me
vika{?
Domot mi e vo Feniks? Da ne be{e lud
{to taka ludo mi odgovara{e?
Dromio od Sirakuza
Odgovarav ludo?
Koga i kade, gospodine?
Antifol od Sirakuza
Antifol od Sirakuza
[to? V o~i me la`e{,
mi se potsmeva{? Misli{ se {eguvam?
Eve ti, eve!
Dromio od Sirakuza
Stojte, gospodaru, `ivi gospod.
Gledam |avolot {egata ja odnel.
No, zo{to vaka so mene postapuvate?
Antifol od Sirakuza
Za{to prijatelski koga toga{
ko so {ut so tebe si muabetam
ti si dozvoluva{ da se poigra{
so qubovta moja i ~asovite zreli
mi gi uni{tuva{ koga }e ti tekne.
Koga sveti sonceto i komarecot
prazen neka se veseli, no v dupka
neka se skrie {tom ova se smra~i.
Ako saka{ so mene da se {eguva{
prvin pogledaj me i po izgledot moj
prisposobi se ili so }otek
timbata tvrda }e ti ja prisposobam.
Dromio od Sirakuza
Ba{ pred malku, ovde,
pol~as nema.
Dromio od Sirakuza
Ne sum ve videl otkako me prativte
doma vo Kentaur so zlatoto.
Antifol od Sirakuza
\ubre, odrekna deka
zlatoto go primi,
mi zboruva{e za gospo|ata i ru~ekot,
no se nadevam deka ~uvstvuva{ i sega
kolku toa mi se bendisa.
Dromio od Sirakuza
Milo mi e {to
ste raspolo`en,
no {egava na strana, gospodine.
[to zna~i taa?
Tvrda velite? Sakam
da mi bide samo glava
ako prestanete so udarite, no ako
prodol`ite
}e moram da si najdam {lem ili da
vi svrtam grb i da fatam magla; no ve molam,
gospodine, zo{to sum tepan?
Antifol od Sirakuza
Ne znae{?
Dromio od Sirakuza
Ne, gospodaru, znam
samo deka sum tepan.
Antifol od Sirakuza
Saka{ da ti ka`am zo{to?
109
Komedija na zabuni
Dromio od Sirakuza
Dromio od Sirakuza
I zo{to i za{to,
gospodaru; velat sekoe zo{to
si ima i za{to.
Ako stane takvo, gospodaru,
toga{, ve molam, da ne jadete.
Antifol od Sirakuza
Antifol od Sirakuza
Zo{to?
Prvo za{to mi se potsmeva{
a vtoro {to se obiduva{ pak
da mi se potsmeva{.
Dromio od Sirakuza
Izel li nekoj }otek tolku debel
bez zo{to i bez za{to? Pa, gospodaru
vi blagodaram.
Antifol od Sirakuza
Dromio od Sirakuza
Da ne zbesnete pa da si dobijam
novo prepe~eno smeknuvawe.
Antifol od Sirakuza
Pa mom~e, nau~i
da se {eguva{ vo vistinsko vreme;
s# vo svoe vreme.
Dromio od Sirakuza
Mi blagodari{ zo{to?
Dromio od Sirakuza
Bi vi odreknal da ne ste
taka gnevni.
Za ne{tovo {to go dobiv
za ni{to, gospodaru.
Antifol od Sirakuza
Sledniot pat, kako dopolnenie,
}e ti dadam ni{to za ne{to. No,
mom~e, ru~ek li e vreme?
Dromio od Sirakuza
Antifol od Sirakuza
Vrz koja osnova, mom~e?
Dromio od Sirakuza
Pa, gospodaru,
vrz osnova na faktot
~ist ko lejkata }elava na samiot
tatko na vremeto.
Ne, gospodaru, mesoto u{te ne e kako mene.
Antifol od Sirakuza
Antifol od Sirakuza
Da ~ujam.
Kako?
Dromio od Sirakuza
Dromio od Sirakuza
Onoj {to o}elavil po
priroden pat nema vreme
da si ja povrati kosata.
Smeknato.
Antifol od Sirakuza
Antifol od Sirakuza
Mo`e }e se prepe~e, mom~e.
Ni po sudski pat?
110
Vilijam [EKSPIR
Antifol od Sirakuza
Dromio od Sirakuza
Ni sudski. Edinstveno
mu ostanuva da si kupi perika
i da si ja povrati kosata, no od drug ~ovek.
Antifol od Sirakuza
Nemoj dobri, te molam.
Dromio od Sirakuza
Toga{, sigurni.
Antifol od Sirakuza
Zo{to vremeto e tolkava cicija
za kosa, koga taa tolku bujno raste?
Dromio od Sirakuza
Zatoa {to toj blagodet
im go dava na
`ivotnite a ona {to im go zelo na lu|eto
vo kosata im go dalo vo pametot.
Ne mo`e sigurni
vo takva somnitelna rabota.
Dromio od Sirakuza
Vidlivi, toga{.
Antifol od Sirakuza
Antifol od Sirakuza
Ka`i gi.
No, mnogu lu|e imaat
pove}e kosa od pamet.
Dromio od Sirakuza
Nieden ne e bez tolku
pamet za da si ja zagubi kosata.
Antifol od Sirakuza
No ti zaklu~i deka
koj{to ima mnogu kosa
im malku pamet.
Dromio od Sirakuza
Prvata e da za{tedi
pari {to gi tro{i za doteruvawe;
a vtorata, koga jade da ne mu
pa|aat vlakna v ~orba.
Antifol od Sirakuza
Celo vreme saka{ da
doka`e{ deka nema vreme s# da se stigne.
Dromio od Sirakuza
Dromio od Sirakuza
Pomalku pamet pobrzo se gubi;
no i za toa ima pri~ina.
Antifol od Sirakuza
Koja?
Dromio od Sirakuza
Ima dve i toa dobri.
Toa i go storiv, gospodaru;
doka`av deka nema vreme da se povrati
kosata izgubena po priroden pat.
Antifol od Sirakuza
No, ne ti e dobra
pri~inata zo{to nema
vreme taa da se povrati.
Dromio od Sirakuza
]e ja podobram; i
vremeto e }elavo pa do
111
Komedija na zabuni
propasta na svetot }e ima
}elavi sledbenici.
Zatoa bidi veren na vernata postela tvoja,
za ~ista da ostanam a ti ~estit.
Antifol od Sirakuza
Znaev deka i
zaklu~okot }e bide }elav:
no gledaj, nekoj ni mafta.
Adrijana
Da, da, Antifole, ne me poznava{,
se murti{, nasmevkata za druga
ja ~uva{; jas ne sum Adrijana,
ne sum `ena ti. Ponekoga{ i sam
se kolne{e deka nema zborovi
{to se muzika za uvoto tvoe,
ni predmet prijaten za pogledot tvoj,
ni dopir mil za tvojata raka,
ni jadewe vkusno ako li~no
ne ti zboruvam, ne te gledam, ne te
dopiram ili ne te slu`am jas.
I od kade sega, ma`u moj, od kade,
sam od sebe si se ottu|il ti?
Da, velam, sam od sebe, oti si ottu|en
od mene {to sum neraskinlivo so tebe
spoena i podobra ti sum polovina.
Oh, ne deli se ma`u moj od mene;
znaj, sakan moj, oti e polesno
kapka voda v more da frli{ i
ottamu nesme{ana da ja vrati{,
ni zgolemena ni smalena, odo{to
da se odzeme{ sebesi od mene bez
i mene da me zeme{. Zar sr~ka
ne }e te udri da ~ue{ deka sum kurva?
I deka telovo, {to tebe ti pripa|a
izvalkano e od razvrat besramen?
Bi me plukal, gme~el i ma`ot
izmajmuren postojano bi go spomnuval,
ko`ata bi mi ja odral od teloto gre{no,
prstenot bi mi go otsekol od rakata neverna,
i bi go skr{il baraj}i razvod.
Znam deka mo`e{, pa da vidam, ajde!
Me opfa}a sega prequbni~ki sram,
krvta mi se me{a so besramen razvrat,
oti ako dvajcata sme edno a ti neveren,
toga{ i jas od tebe otrovot go primam
i so dopirot tvoj stanuvam bludnica.
Antifol od Sirakuza
Mene mi zboruvate, gospo|o
li~na? Ne ve poznavam. Samo
dva ~asa sum vo Efes i gradot va{
kako i govorot va{ mi se tu|i.
Sekoj va{ zbor bez napor go fa}am,
no zna~eweto, prostete, ne go sfa}am.
Lu~ijana
Bo`e, kolku si se izmenil, zete.
Nikoga{ ne si bil so sestra mi vakov.
Taa go prati Dromio da te vikne
doma na ru~ek.
Antifol od Sirakuza
Dromio?
Dromio od Sirakuza
Mene?
Adrijana
Tebe, a ti odgovor mi donese
deka te tepal i tepaj}i ti odreknuval
deka domot moj e negov a negova `ena jas.
Antifol od Sirakuza
Si zboruval li, mom~e, so gospo|ava?
So kakva cel zagovor si skoval?
Dromio od Sirakuza
Jas gospodaru? Prvpat sega ja gledam.
Antifol od Sirakuza
La`e{, podlecu, ba{ ovie zborovi
nejzini ti na plo{tadot mi gi ka`a.
112
Vilijam [EKSPIR
Dromio od Sirakuza
Nikoga{ so nea ne sum zboruval.
Antifol od Sirakuza
Kako toga{ imiwata ni gi znae.
osven, bo`e moj, ako ne e vidovita?
Adrijana
Ne ti dolikuva na dostoinstvoto
da se vadi{ so slugata tolku nisko
teraj}i go mene da me luti.
Otkako zamina, du{ata mi te`i,
ne gazi me u{te i so svojot prezir;
jas, eve, se fa}am za rakavot tvoj,
ti si dab a jas loza ma`u moj,
i slaba bidej}i, so silata ti se pletam
i taka uspevam da se poistovetam;
i ako ne{to od mene te trga,
troskot e toa, mov, ili pirej prgav,
{to na son }e te pie, gu{i,
s# duri ti ne se isplevi{ v du{a.
Antifol od Sirakuza
Mene mi zboruva, me kori mene,
zarem na son so nea sum se `enel?
Ili mo`e spijam a mislam deka slu{am?
Kakva gre{ka setilata ni gi ku{a
duri ne go proveram somne`ov siguren
go primam prividov od drugi iznuden.
Lu~ijana
Lu~ijana
[to tuku drdori{, Dromio, |avol
da te zeme,
mesto da odgovori{, ko trut, pol`av,
ligavec mi dremi{.
Dromio od Sirakuza
Preobrazen sum, zarem ne, gospodaru?
Antifol od Sirakuza
Vo mislite da, isto ko i jas.
Dromio od Sirakuza
Ne, gospodaru, tuku i v misli i na lik.
Antifol od Sirakuza
Ist ima{ oblik.
Dromio od Sirakuza
Ne jas sum majmunolik.
Lu~ijana
More magare si stanal celo.
Dromio od Sirakuza
To~no, taa me java a jas gledam belo.
Taka e magare sum, glupavo sum tael,
inaku, ko taa mene i jas nea bi ja znael.
Dromio, neka go stavat ru~ekot, odi!
Adrijana
Dromio od Sirakuza
Brojnicite kaj mi se,
gre{nik sum gospodi, ova e ma|epsana zemja;
bog neka ni se smili,
govorime so ve{tici, duhovi, vili
treba pokoren pred niv da se sedi
inaku propast, }otek na mrtvo ni sledi.
Dosta glumev budala,
gi pikav prstite v o~i i pla~ev
a gospodarot i negoviot sluga
prezrivo mi se potsmevaa.
Odime gospodine na ru~ek; Dromio
zastani na vrata. Ma`u, }e ru~am so tebe
gore, a ti site ujdurmi tamu
}e mi gi raska`e{. Mom~e, ako nekoj
pra{a za gospodarot, re~i mu
ru~a v grad i nikoj `iv ne pu{taj;
Komedija na zabuni
ajde sestro! Dromio pravi ko {to rekov.
Antifol od Sirakuza
Na zemja li sum, na nebo
ili v pekol? Son li e ova ili jave?
Zdrav sum ili sum se mrdnal negde?
Sam da ne se znam, a poznat sum segde?
]e zboruvam so niv s# kako {to im godi
a samo bog niz maglava neka me vodi!
Dromio od Sirakuza
Gospodaru, da zastanam na vrata sega?
Adrijana
I ne pu{taj ni pile. Umot neka ne te stega.
Lu~ijana
Da ru~ame, Antifol, vremeto si bega.
113
^in TRETI
Scena 1
(Vleguvaat Antifol od Efes, Dromio od Efes,
zlatarot Anxelo i trgovecot Baltazar.)
Antifol od Efes
Prosti za ova, gospodine Anxelo
no `ena mi e alergi~na na docnewe;
ka`i sum se zdr`al kaj tebe v du}an
okolu izrabotkata na |erdanot
{to utre li~no }e & go donese{.
Ha, ova e podlecot {to tvrde{e
deka sum go sretnal na plo{tad,
sum go tepal baraj}i mu iljada dukati
i u{te sum rekol deka nemam ni `ena ni
dom,
Ka`i pijanico, {to misle{e so toa?
Dromio od Efes
Ti samo baboti, jas si znam toa {to go znam.
Na plo{tadot me iskr{i i dokaz }e ti
dadam.
Ko`ava da e pergament, udarite mastilo
rakopisot ti ka`uva kako s# si bilo.
Antifol od Efes
Magare!
Dromio od Efes
More magare magarosano sum,
{tom sedam da me tepa{ bez pri~ina;
da imam pravo barem edna da ti vratam
dru{tvoto magare{ko }e ti go skratam.
Baltazar
Od dobredojdeto podobra nema gozba.
Antifol od Efes
No gospodine,
trpezata so dobredojde ne vredi ni{to
ako nema riba ili mevce fri{ko.
Baltazar
Dobrata trpeza prosto e delo.
Antifol od Efes
A poprosto dobredojdeto od zborovi celo.
Baltazar
Prost obrok i ubav do~ek, ete ti pomin.
Antifol od Efes
Da, za stegnat gazda i {tedliv gostin
mo`e hranata, gospodine, mnogu da mi vredi
no, dobredojde kralsko sigurno vi sledi.
[to, zaklu~eno? Odi, neka otvorat vedna{!
Dromio od Efes
Mod, Brigita, Marijana, Xeni, Lucio
vredna!
Antifol od Efes
Dromio od Sirakuza
Seriozen ste, Baltazar, no ovde
}e ve nagostime kako da ste doma.
(Od vnatre.) Mamlazu, kowu, gojdo, kretenu
stoko bedna, ~isti se ne vredi{ ni za edna
115
Komedija na zabuni
Dromio od Efes
iako po tolku `eni se dere{
ko da si vo javna ku}a. Magla, rekov, {i{ko!
Pu{ti go gospodarot.
Dromio od Efes
Lucija
Da ne si se mrdnal ~oveku?
Zarem gospodarot na ulica da visi
so saati?
Docna e. Nego ve}e ni{to ne go pere. Taka
ka`i mu.
Dromio od Efes
Dromio od Sirakuza
Ako e budala mo`e i nastin da fati.
Pogovorkata veli:
Tropni da ti otvorat pred vratata vlezna,
Antifol od Efes
Lucija
Koj zboruva od vnatre? Ej, otvorete!
Onaa na kukuvden e popolezna.
Dromio od Sirakuza
Dromio od Sirakuza
Prvin ka`ete zo{to, gospodine?
Ako si Lucija, bravo Lucija, dobro go zezna.
Antifol od Efes
Antifol od Efes
Zo{to? Za da jadam! Gladen sum ko kutre!
Slu{aj devojko, otvoraj ve}e edna{.
Dromio od Sirakuza
Lucija
Ne mo`e denes, probaj, dojdi utre!
^uvte {to treba.
Antifol od Efes
Dromio od Sirakuza
Koj si ti {to ne me pu{ta{ doma?
A vedna{ ne ~uvte.
Dromio od Sirakuza
Antifol od Efes
Vratar gospodine, se vikam Dromio.
Trtore{ke, pu{ti me!
Dromio od Efes
Lucija
Gad, i rabotata i
imeto mi gi ukral,
a {to imam od niv? Samo beda kutra.
Da be{e denes na moeto mesto
sigurno imeto ne }e go ka`uva{e ~esto.
Aha, ama oti?
Dromio od Efes
Gospodaru, udrete!
Lucija
Lucija
(Od vnatre.) [to e Dromio? Koj nadvor se
dere?
Ba{ }e se ispoti.
116
Vilijam [EKSPIR
Antifol od Efes
]e mi plati{ mo~lo, samo pragov da se
mine.
Lucija
Pred toa robija te{ka ne ti gine.
Adrijana
Koj pravi pred vrata tolkava vreva?
Dromio od Sirakuza
Dromio od Efes
A oblekata ne{to slabo ve ~uva;
vnatre kola~iwa topli, a vie na stud
straden
sekoj bi poludel vaka nasamaren i gladen.
Antifol od Efes
Donesi ne{to, vratata }e ja skr{am.
Dromio od Sirakuza
(Od vnatre.) Samo probaj, }e ve storam
‘r{um.
Batak~ii vi e gradov prs i pleva.
Dromio od Efes
Antifol od Efes
Ti si `eno? Kaj si da se javi{?
Adrijana
Tvoja `ena? Gadu, najdi druga da ja davi{.
(Izleguva so Lucija.)
‘R{um od zborovi pravi{ no, ete
zborovite se samo magla i veter
ka`uvaj gi zatoa pravo vo na{ite lica
a ne skrien ko nekoja kukavica.
Dromio od Sirakuza
Vidi go, ko da mu fali {tica. Nadvor!
Dromio od Efes
Dromio od Efes
Za ova gadu, gospodaru, mora da & vrati{.
Nadvor pa nadvor, sakam edna{ vnatre.
Anxelo
Dromio od Sirakuza
Ovde nema ni dobdredojde ni gozba vredna.
Koga }e se bri~at komarcite.
Baltazar
Antifol od Efes
Raspravavme {to e podobro, a ostanavme bez
niedna.
Dromio od Efes
Sega gospodaru, ponudete im gozba
izvonredna.
Donesi ~ivija. ]e vlezam na sila.
Dromio od Efes
^ivija, ~ivija, odrana lija.
Komarecu, na {utki {to ti li~ime
so edna ~ivija na suvo }e te izbri~ime!
Antifol od Efes
Antifol od Efes
^uden nekoj veter ovde mi duva.
Mrdni ~oveku, donesi mi ~ivija!
117
Komedija na zabuni
Baltazar
Za trpenie gospodine ve molam
za{to vaka na svojot ugled
atakuvate i frlate somne`
vrz ~esta neoskverneta na `ena vi.
Va{eto dolgogodi{no poznavawe
na mudrosta nejzina, trezvenosta
potoa po~itta kon godinite nejzini,
smernosta, uka`uvaat deka gospo`ata
od pri~ina nepoznata za vas
ova go napravila. Ubeden sum
gospodine, deka opravduvawe
ima {to deneska na zaklu~ena vrata
naidovte. Zatoa, poslu{ajte me.
Da odime mirno vo Tigar i tamu
zaedno da ru~ame a prikve~er
vratete se sam i doznajte ja
pri~inata za postapkava ~udna.
So sila ako vlezete sega,
sred bel den {to se veli,
samo za toa cel Efes }e zboruva
a prostacite brgu }e vi izvadat glas,
glas lo{ {to kotkan podmolno
mo`e potoa do grob da ve bie.
Klevetata kleveti bezbroj si ra|a
valkanoto od niv ni{to ne go va|a.
Antifol od Efes
Me ubedivte. ]e zaminam
mirno, i pokraj gnevot, }e bidam vesel.
Znam edna vo s# odli~na `ena
li~na, umna, `estoka a ne`na;
}e jademe kaj nea; `ena mi za ova
~esto nepravedno me kore{e.
]e jademe ba{ tamu; (Na Anxelo)
Odi, donesi go, |erdanot, {to veruvam
e gotov; donesi go, te molam,
vo Bodlikavo prase, taka ku}ata se vika
za inaet ba{, |erdanot od `ena mi
na doma}inkata }e & go dadam.
Brzni, te molam, gospodine.
Bidej}i kaj mene klu~ na vrata ima
}e ~uknam drugo mesto, belki tamu }e me
primat.
Anxelo
Za eden ~as gospodine }e dojdam.
Antifol od Efes
Da. I taka so {egava skapo }e projdam.
118
Vilijam [EKSPIR
Scena 2
(Vleguvaat Lu~ijana i Antifol od Sirakuza.)
Lu~ijana
Mo`no li e sosem da si zaboravil
na dol`nosta bra~na? Zarem ne e sram
vo proletta qubovna cutot da e gnil
na qubovta {to s# u{te zree? Ako
pak sestra mi si ja zel za pari, toga{
za parite po~ituvaj ja glavno. A
~uvstvata kon drugata {to te gospodari
barem pritaj gi, ne fali se javno.
Ne davaj sestra mi da gleda kako
sramot tvoj golem niz zabi ti se cedi,
bidi fin, slatkore~iv, neveren iako,
od porokot pravi doblest {to vredi.
Na srce gnasen no ~ist na lik bidi,
u~i go grevot vo svetec da se kali,
gre{i tajno: zarem mora taa s# da vidi?
Ima li kradec so plenot {to se fali?
Dvojno e zlo - postelata da ja valka{
a nevinata `ena da go znae grevot?
Sramot se {iri so ve{tina mala
od lo{oto, zborot lo{, dve zla pravi.
A `enata lekoverna, si ja dal gospod,
kon zborot va{ plitok, dlaboko e smerna,
qubi druga no barem eden posto
davaj & nea i pak }e ti e verna.
Zatoa zete, kaj sestra mi pojdi
ute{i ja, obodri ja, da ne se luti
svesta e rabota so laski da se slu`i{
koga pravat doma mirot da ti cuti.
Antifol od Sirakuza
Gospo|o slatka, ne znam kako se vika{
ni od kade ti imeto mi go znae{,
no po znaeweto, ~arite, mi si slika
na na{eto veli~estvo sveto.
Nau~i me zatoa da zboruvam i mislam,
na umot moj temen, tap i plitok
otkrij mu go sega, mila damo
od zborovite tvoi zna~eweto skrito.
Vistinata ~ista zo{to li ja kori{
po nepoznat megdan vezden da lida?
Bo`ica da ne si? Pak li }e me stvori{?
Prestori me, toga{ pokoren }e ti bidam
no ako sega vo svojata sum ko`a
ti tvrdam deka sestra ti ne mi e `ena,
na postelata nejzina ne & dol`am ni{to
po tebe jas sega najmnogu venam.
O, ne losti me sireno da se davam,
vo moreto solzi na tvojata sestra,
pej, i srcevo srceto }e ti go nosi
po talazite raspu{ti gi srebrenite kosi
na niv da legnam za da se smiram,
i v zanes da sfatam deka dobivka
e smrtta za onoj {to vaka umira.
Lu~ijana
Lud li si {to zboruva{ vaka?
Antifol od Sirakuza
Lud ne sum tuku zaluden a ne znam kako.
Lu~ijana
Okoto tvoe te zaslepi zna~i.
Antifol od Sirakuza
[tom gleda vo tebe o, sonce {to zra~i{.
Lu~ijana
Gledaj kaj{to treba pa }e gleda{ ~isto.
Antifol od Sirakuza
Mi`eweto, draga, i gledaweto se
isto.
Lu~ijana
Ne vikaj me draga. Sestra mi ti e s#.
Antifol
Sestra na sestra ti.
Lu~ijana
Zna~i sestra mi.
119
Komedija na zabuni
Dromio od Sirakuza
Antifol od Sirakuza
Ne toa si ti, edinstvena moja vilo
na okovo oko bistro, na srcevo srce milo,
sudbina i nade` vo mene {to gnezdat
na zemjata raj, vo rajot yvezda.
Navistina gospodine, ne sum pri sebe,
i pripa|am na edna `ena, onaa {to polaga
pravo
na mene, {to me progonuva, {to veli }e me
ima.
Lu~ijana
Antifol od Sirakuza
Sestra mi znam toa bi bila.
Kakvo pravo polaga na tebe?
Antifol od Sirakuza
Dromio od Sirakuza
Sestra ako saka{ nare~i se mila,
no jas te qubam za vek }e te zemam,
ti nema{ ma` a jas nemam `ena.
Daj mi raka.
Lu~ijana
Takvo kakvo {to vie, gospodine, bi polagale na va{iot kow; a bi sakala da me ima
ba{ kako
`ivotno, a pravoto na mene go polaga
ne zatoa {to sum `ivotno, tuku za{to taa e
mnogu `ivotinsko su{testvo.
Toa e gospodine, ve}e nade`.
]e ja viknam sestra mi soglasnost da dade.
(Zaminuva. Vleguva Dromio od Sirakuza.)
Antifol od Sirakuza
[to e taa?
Antifol od Sirakuza
Dromio od Sirakuza
[to e sega Dromio? Kaj brza{ taka?
Dromio od Sirakuza
Me poznavte li gospodine? Dali sum jas
va{eto mom~e? Dali sum jas- jas?
Antifol od Sirakuza
Ti si Dromio, ti si moeto mom~e,
ti si ti.
Mnogu po~ituvano `ivotno. Takvo
za koe, pred da zboruva{, mora da se
izvini{.
Taa e slaba partija za mene ama `ena~kata
bi mi bila debela.
Antifol od Sirakuza
Kako misli{ `ena~kata bi ti bila debela?
Dromio od Sirakuza
Dromio od Sirakuza
Jas sum magare, jas sum mom~e na edna
`ena i ne sum pri sebe.
Antifol od Sirakuza
Mom~e na koja `ena? I zo{to
ne si pri sebe?
Taka gospodine, taa e gotva~ka i seta e salo
i ne znam za {to bi mi koristela osven
da napravam lamba od nea i so pomo{ na
nejzinata svetlina da zbri{am.
Tvrdam deka nejzinite partali i lojot vo
niv }e gorat cela zima. Ako go do`ivee
denot na Stra{niot sud, cela edna nedela
}e gori podolgo od svetot.
120
Vilijam [EKSPIR
Antifol od Sirakuza
Antifol od Sirakuza
Kakva e na lik?
A kade e [kotska?
Dromio od Sirakuza
Dromio od Sirakuza
Crna ko |on a na lice kako zapr{ka. Zo{to?
Za{to se poti, ~ovek mo`e da & se zacapa do
kolena v lice.
Ja najdov po golotijata. To~no na dlankata
od nejzinata raka.
Antifol od Sirakuza
Antifol od Sirakuza
A Francija?
Toa e mana {to ja ~isti vodata.
Dromio od Sirakuza
Dromio od Sirakuza
Ne gospodine, manata e vnatre{na. Ni potopot na Noe ne bi ja is~istil.
Na nejzinoto ~elo, vooru`ena i buntovna,
vo
vojna protiv sopstveniot vladetel.
Antifol od Sirakuza
Antifol od Sirakuza
Kako se vika?
A Anglija?
Dromio od Sirakuza
Nela, gospodine. No ni imeto nejzino
i tri ~etvrtini, odnosno ni ar{ini i
tri~etvrtini
ne }e ja izmerat od edniot kolk do drugiot.
Antifol od Sirakuza
Zna~i epten e {iroka.
Dromio od Sirakuza
Kolku {to e od glava do petici, tolku
e od kolkot do kolkot; i u{te e trkalezna
ko globus,
na nea mo`am da najdam razni zemji.
Antifol od Sirakuza
Na koj del od nejzinoto telo stoi Irska?
Dromio od Sirakuza
Pa da prostite, gospodine, na zadnikot.
Toa go otkriv po mo~uri{tata.
Dromio od Sirakuza
Gi barav grebenite od varovnik, no ne
najdov
belina vo niv no mislam deka & stoi na
brada sudej}i po
solenata voda {to te~e{e me|u nea i Francija.
Antifol od Sirakuza
A [panija?
Dromio od Sirakuza
Da bidam iskren, ne ja vidov; no ja setiv
nejzinata vrelina vo zdivot na gotva~kata.
Antifol od Sirakuza
A Amerika, Indija?
Dromio od Sirakuza
O, gospodine, na nejziniot nos ukrasen
so rubini, safiri i smaragdi i svrten so
121
Komedija na zabuni
siot sjaj kon vreliot zdiv na [panija koja
isprati cela armada trgovski brodovi da se
natovarat so bogatstvoto od nejziniot nos.
Antifol od Sirakuza
i odnos smeren, }e me natera{e
za malku predavnik svoj da stanam;
vo luwite bo`ji nad mene da ne se krenat
}e se oglu{am na pesnata od taa sirena.
(Vleguva Anxelo so |erdanot.)
Anxelo
Kade se Belgija, Holandija?
Dromio od Sirakuza
E, da prostite, gospodine, tolku
nisko ne gledav. I da zavr{am. Ovaa
prosta~ka
ili ve{terka re~e deka sum nejzin, me
nare~e
Dromio, se zakolna deka sme dale zavet
eden na drug; mi gi iznaredi ni{anite {to
gi imam kako {to se belegot na ramoto,
bemkata na vratot, golemata bradavica na
levata raka, a jas, v~udoviden pobegnav od
nea kako od avet. I ~inam
da nemav gradi tvrdi, srce ~elik
pes }e me store{e, da vrtam ra`ni celi.
Antifol od Sirakuza
Odi brzo do pristani{teto
i ako vetrot duva od bregot
kon bilo kade, pove}e vo gradot
ni den ne ostanuvam; a ako
vidi{ brod da isplovuva
na plo{tad javi mi vedna{
tamu }e se vrtkam ~ekaj}i te;
ako nikogo ne poznavame a nas n# znae sekoj
znak e da begame vo drug pravec nekoj.
Dromio od Sirakuza
Ko ~ovek od me~ka vo strav {to bega
begam pred taa {to za ma` me bara sega.
(Izleguva.)
Antifol od Sirakuza
Edinstveno ve{terki `iveat ovde,
zatoa moram da zaminam vedna{;
taa {to ma` svoj me vika,
od du{a za `ena ja ne}am. No sestra & li~na
{to tolku ne`na ubavina ja krasi
Gospodine Antifol.
Antifol od Sirakuza
Da, taka se vikam.
Anxelo
Znam, znam, gospodine. Eve go |erdanot.
Mislev da go donesam kaj Bodlikavo prase
no ne be{e gotov pa se zadr`av.
Antifol od Sirakuza
[to sakate da storam so nego?
Anxelo
Va{a volja. Za vas go pravev.
Antifol od Sirakuza
Za mene, gospodine?
Ne sum go pora~al.
Anxelo
Ne edna{, ne dvapati, tuku stopati.
Odete doma, izraduvajte ja `ena vi,
a negde po ve~era }e svratam
parite da gi primam za |erdanot.
Antifol od Sirakuza
Poarno sega primete gi
oti ni |erdan ni pari }e vidite.
Anxelo
Ba{ ste duhovit gospodine, zbogum.
(Izleguva).
122
Vilijam [EKSPIR
Antifol od Sirakuza
Ne znam {to da mislam za s# ova
no edno sigurno znam: bi bil golema gluperda
da odbijam vaka ponuden |erdan,
ovde za nikogo nema zima
{tom darovi zlatni po ulici ima…
Po Dromio odam sega na plo{tadot
ako na{ol brod, da begame od gradot.
^in ^ETVRTI
Scena 1
(Doa|aat Trgovec, Anxelo i Xandar.)
Trgovecot
U{te za Duhovi rokot iste~e,
no jas mnogu ne navaluvav;
i ne bi ni sega no ete, zaminuvam
za Persija a parite mi trebaat
za pat; zatoa vedna{ isplati mi
ili xandarov }e te apsi.
Anxelo
Istata suma {to ti ja dol`am
ja imam za primawe od Antifol;
ba{ preeska pred da te sretnam
mu go dadov |erdanot a vo pet satot
toj treba da mi plati. Te molam,
zatoa, da pojdeme do domot negov
kaj{to, so blagodarnost, dolgot
}e ti go vratam.
(Doa|aat Antifol i Dromio od Efes)
Xandarot
Ne ma~ete se, eve go, gospodinot, doa|a.
Antifol od Efes
Jas odam doma kaj zlatarot, a ti
kupi ja`e; toa e podarok za `ena mi
i nejzinata banda {to mi zatvorija
denes vratata pred nos. No, sre}a
eve go zlatarot. Sepak trkni,
kupi ja`e i doma donesi mi go.
Dromio od Efes
Toa ja`e stopati niv }e gi ja`osa.
(Zaminuva.)
Antifol od Efes
Samo ludak mo`e da se potpre na vas;
vetiv deka vie so |erdanot }e dojdete
no ni |erdan vidovme ni zlatar. ^inam
pomislivte qubovta n& e so |erdan
vrzana pa zatoa, gospodine,
ne povelavte da dojdete.
Anxelo
[egata nastrana, eve vi potvrda
za te`inata na |erdanot do gram,
za finosta na zlatoto i cenata za raka
{to zaedno ~inat tri dukati pove}e
od dolgot moj kon gospodinot. Ve molam,
vedna{ da mu isplatite; toj zaminuva
na more i samo ova tuka go zadr`uva.
Antifol od Efes
Ne nosam pari so sebe a i imam
rabota v grad. Gospodine, bidete
dobar, odvedete go tu|inecot kaj mene
doma, odnesete go |erdanot, a `ene mi,
po priemot vedna{ }e vi plati; mo`ebi
i jas }e stignam dotoga{.
Anxelo
Toga{ |erdanot dajte & go vie.
Antifol od Efes
Ne, odnesete go vie; mo`e }e zadocnam.
124
Vilijam [EKSPIR
Anxelo
Dobro, gospodine neka e taka. Go
imate li |erdanot kaj vas?
Antifol od Efes
Jas go nemam,
no veruvam deka vie go imate inaku
bez pari }e se vratite od kaj mene.
Anxelo
Najseriozno ve molam, gospodine
da mi go dadete |erdanot; i vremeto
i veterot se povolni za gospodinov
kaj{to ne mo`e da isplovi samo zaradi
mene.
Antifol od Efes
Bo`e! Zarem sakate vaka
da go opravdate va{eto nedoa|awe
vo “Bodlikavo prase”? Mesto
jas da ve koram za nedostojnosta
vie ovde mi se prepravate kako `ena.
Trgovecot
Vremeto vrvi. te molam, gospodine,
svr{i so ova.
Anxelo
Gledate deka sum vo maka. \erdanot!
Antifol od Efes
Dajte & go na `ena mi pa }e vi platam.
Anxelo
Znaete deka pred malku vi go dadov.
Ispratete go ili ispratete me so
potvrda nekakva.
kamo |erdanot da go vidam.
Trgovecot
Vremeto mi e skapo. Ka`ete,
gospodine, }e pla}ate ili ne?
Ako ne pla}ate toga{ na xandarov
go predavam.
Antifol od Efes
Da vi platam? [to da vi platam?
Anxelo
Parite {to mi gi dol`ite za |erdanot.
Antifol od Efes
]e vi platam ako |erdanot mi go dadete.
Anxelo
Vi go dadov pred polovina ~as.
Antifol od Efes
Ni{to ne mi dadovte;
velej}i go ova mnogu me navreduvate.
Anxelo
A vie u{te pove}e, gospodine, odre~uvaj}i.
Pomislete samo, kolku ova mi {teti
na ugledot.
Trgovecot
Na moja tu`ba,xandare, apsi go.
Xandarot
Sekako,
vo ime na vojvodata, sledete me.
Anxelo
Antifol od Efes
E, sega navistina preteravte;
E, tuka ve}e nema mrdawe;
ili platete za mene ili
125
Komedija na zabuni
xandarov, na moja tu`ba, }e ve apsi.
Antifol od Efes
Da platam za ona {to ne go primiv?
Apsi me, glupaku, ako smee{.
Anxelo
Eve ti pla}a, xandaru. Apsi go!
Ni bratot roden ne bi po{tedil
vaka bezobrazno da me uni`i.
Xandarot
Dromio od Sirakuza
Onoj za koj me prativte da go najdam
i za plovidba na{a da uplatam.
Antifol od Efes
Robu pijan, po ja`e te prativ
i u{te ti ka`av zo{to mi treba.
Dromio od Sirakuza
Po ja`e za besewe mo`ebi.
Gospodine, me prativte po brod na
pristani{te.
Ve apsam, gospodine. Tu`bata ja ~uvte.
Antifol od Efes
Antifol od Efes
Do pla}aweto na otkupot, se pokoruvam,
no za ova ne }e mo`e{, siwore,
da plati{ ni so seto zlato od du}anot.
Anxelo
Ubeden sum gospodine deka `iv rezil
}e stane{ vo Efes. Pravdata znam
e na moja strana.
(Doa|a Dromio od Sirakuza od kaj
pristani{teto.)
Dromio od Sirakuza
Gospodaru, eden brod od Epidamno
~eka samo stopanot da se ka~i
pa da otplovi. Na{ite pqa~ki
ve}e gi tovariv a kupiv i
maslo,balsam i dobra rakija.
Brodot e spremen, dobar vetar
od kopnoto duva; go ~ekaat u{te
gospodarot, kapetanot i vas.
Antifol od Sirakuza
[to? Lejko luda, ovco glupa!
Koj brod od Epidamno mene me ~eka?
Ova drugpat }e go ras~istam so tebe
i }e gi nau~am u{ite da slu{aat
dobro; a sega, gadu, mar{ kaj Adrijana,
daj & go klu~ot i ka`i & deka
vo kov~egot poslan so turski diftik
ima }ese so dukati; neka mi go prati.
Ka`i & deka sum uapsen na ulica
a so toa otkupot }e se plati.
A sega trk, robu! Napred, xandaru,
duri ne stigne }eseto, vodime v zatvor.
(Zaminuvaat site osven Dromio od Sirakuza.)
Dromio od Sirakuza
Kaj Adrijna, - ba{ tamu ru~avme,
a tamu onaa kaca tvrde{e
deka sum & ma`! No mislam deka
e predebela za pregratkata moja.
Tamu moram iako me vle~e du{a,
slugata mora gospodarot da go slu{a!
126
Vilijam [EKSPIR
Scena 2
(Doa|a Adrijana i Lu~ijana.)
Adrijana
[to? Lu~ijana, i te zaveduval?
Mu vide li jasno v o~i deka te
posakuva? Ka`i mi, re~i da ili ne,
be{e li crven ili bled, go misle{e
li toa ili seto be{e blef? Zboruvaj
za odsjajot na lik {to mu {eta
od meteorite v srce {to mu svetat.
Lu~ijana
So zborovi strasni, {to, bo`e me prosti,
iskreni da bea }e gi cenev bezmerno.
Glavno ubavinata mi ja fale{e, pa re~ta
smerna.
Adrijana
[to? Taka fino pqampavte?
Lu~ijana
Smiri se, pa }e ti ka`am.
Lu~ijana
Adrijana
Prvin odre~e deka na nego ima{ pravo.
Adrijana
A koe pravo ne mi odrekol vragot?
Lu~ijana
Niti sakam niti pak mo`am.
Od ovaa vo druga ne se mo`e ko`a,
ulogav e toj, star, surov, gaden,
zloben, alipen, bezobli~en, jaden;
nam}or, {utrak, razvraten do gu{a,
nikakov na telo, poinakov na du{a.
Lu~ijana
Potoa se zakolna deka stranec e vo gradot,
Adrijana
Zarem po gadov, toga{, qubomori{ vaka?
Po zloto propadnato nikoj ne podal raka.
U{te i ~esno se zakolnal gadot.
Adrijana
Lu~ijana
Potoa mu zboruvav za tebe.
Adrijana
Podobro mu mislam od ona {to go velam,
pa taka lo{oto od nego se gubi,
pticata podaleku od gnezdoto civka,
jazikot go kolne, no srceto go qubi.
Dromio od Sirakuza
I?
Lu~ijana
Trk, kov~egot, }eseto, brzo, ah ~udo!
Lu~ijana
Qubovta {to ja barav za tebe
toj od mene ja bara{e za sebe.
Kaj si go zagubil zdivot?
Adrijana
Dromio od Sirakuza
I zboruvaj so {to proba da te losti?
Tr~av ludo.
127
Komedija na zabuni
Adrijana
Kaj ti e gospodarot? Dali e aren?
Dromio od Siraluza
V aps e, zna~i e aren ko kompir varen.
\avol vo nametka podmolno go zgrabi,
so kameno srce i ~eli~ni zabi,
zmev, furija, nafaka lo{a,
vrag, ne! Polo{o, ~ovek vo volovska ko`a,
du{kalo, kodo{, temni~i{te edno
{to lu|eto gi sledi po sokaci bedno,
zagar {to te pika vo smrtonosna mamka
pred sudot na vrat da ti navre jamka.
Adrijana
[to, |erdanot?
Dromio od Sirakuza
Yvon~eto. Znak da odi slugata veren,
be{e dva koga trgnav, sega e eden.
Adrijana
^asovite nanazad odat! Neverojatno!
Dromio od Sirakuza
Ne e, xandar da ve lovi od ~as vo ~as!
Adrijana
Adrijana
[to e ~oveku? Vo {to e rabotata?
Nebare vremeto e dol`nik; gluposti redi{
Dromio od Sirakuza
Dromio od Sirakuza
Vo toa {to ne znam,
znam samo deka e v zatvor.
Adrijana
Zatvor veli{? A po ~ija tu`ba?
Dromio od Sirakuza
Po ~ija tu`ba, gospo|o. jas ne znam,
no deka onoj so ko`ata go apsi, toa znam.
]e mu go platite li otkupot
so parite od turskiot kov~eg?
Adrijana
Odi, donesi gi, sestro.
(Izleguva Lu~ijana.)
Ba{ slu~ka gadna,
a jas ne znam ni koga v dolg padna.
Dromio od Sirakuza
Padna na dolgot i toj
i toj sega go goni
a dolgot e |erdan, slu{ate yvoni?
Vremeto e bankrot.
Dol`i pove}e odo{to vredi.
I kradec e; po narodot glas kru`i mo}en
vremeto se prikraduva i dewe i no}e.
Dol`nik {tom e i kradec i vlasta u{te da
e tuka,
ete zo{to po ~as nanazad ~uka.
Adrijana
Eve gi parite! Dromio, odi
gospodarot dovedi go kako {to e redno.
Sestro, misla sega mi se rodi,
misla {to me godi i te{i voedno.
128
Vilijam [EKSPIR
Scena 3
Antifol od Sirakuza
Nema nikoj da ne pozdravi
ko da sum niven poznanik star
i sekoj ba{ na ime me vika:
pari mi davaat, me kanat doma,
nekoi na qubeznosta mi blagodarat,
nekoi stoka ko napazar mi nudat;
ba{ sega eden terzija me vikna v du}an mi ja
poka`a svilata za mene {to ja kupil
i vedna{ mi zede merka. Se razbira,
s# e ova privid na fantazijata,
magioni~ari laponski `iveat ovde.
(Vleguva Dromio od Sirakuza.)
Dromio od Sirakuza
Gospodaru, eve go zlatoto po koe
me prativte. [to, zarem slikata
na stariot Adam ja vidoizmenivte?
Antifol od Sirakuza
Kakvo zlato? Na koj Adam misli{?
Dromio od Sirakuza
Ne na onoj {to go ~uva{e rajot
tuku na onoj {to go ~uva zatvorot;
na onaj {to odi vo ko`a od tele
zaklano vo ~est na zabludeniot sin;
na onoj {to vi se prikrade od zad grb.
Kako crn demon, i ve natera
od sopstvenata sloboda da se li{ite.
Antifol od Sirakuza
Ne te razbiram.
na “odmor”; na ~ovekot, gospodine,
{to se so`aluva nad partalkovcite
i partalite im gi zamenuva so
zatvoreni~ki ali{ta; na ~ovekot
{to po`estoko udira so pendrekot
od bilo koj mavarski xelat.
Antifol od Sirakuza
[to, zarem misli{ na xandar?
Dromio od Sirakuza
Da, gospodine, na zatvorskiot temni~ar;
onoj {to n# vadi pred pravdata {tom
gi prekr{ivme obvrskite; onoj gospodine,
{to mir im posakuva na nemirnite
{to gi vodi v aps.
Antifol od Sirakuza
Slu{aj, mom~e, ostavi gi lunkite.
Ka`i, dali nekoj brod trgnuva ve~erva
za edna{ ve}e da zamineme.
Dromio od Sirakuza
U{te pred eden ~as,
gospodine, vi ka`av
deka brodot “Nade`” trgnuva ve~erva
no toga{ xandarot ve zadr`a
i ve natera na brodot “Bakne`”
da se ka~ite. Eve gi angelite
po koi prativte da ve oslobodat.
Antifol od Sirakuza
^ovekot e mrdnat, a mrdnat sum i jas;
vo vilaetite na prividot lunyame
veruvaj}i deka }e n# spasi
od prisenot nekoja blagoslovena sila.
Dromio od Sirakuza
Metresata
Ne? A zo{to?
Rabotata e mo{ne ednostavna;
mislam na onoj {to e kako vas vo
ko`nena kutija; na ~ovekot,
gospodine, {to umornite gospoda
po ramo gi tapka i gi pra}a
Milo mi e {to ve gledam, gospodine
Antifol; zna~i ste go na{le zlatarot.
Ovoj li |erdan, denes mi go vetivte?
129
Komedija na zabuni
Antifol od Sirakuza
Begaj satano! Ne losti me ve}e!
Dromio od Sirakuza
Gospodaru, ova li e gospo|a Satana?
Antifol od Sirakuza
Dromio od Sirakuza
Nekoi |avoli baraat samo strugotinki
od nokot, vlakno, slamka, kapka krv,
igli~ka, orev, koska od vi{na; no taa,
podr~na, bara |erdan. Gospodaru,
bidete mudri; ako & go dadete,
|avolot }e go strese |erdanot
od |avolicata i }e n# spa{ka.
Metresata
\avol e taa.
Dromio od Sirakuza
I polo{o, na |avolot |avolica,
sega prepravena ko lesna `ena,
a koga `ena veli “Prokleta da sum bo`e”
se znae deka misli”Bo`e, pretvorime
vo lesna `ena.” Nekade
e napi{ano deka tie mu se javuvaat
na ma`ot ko angeli na svetlosta;
svetlosta e od ognot, a ognot pali.
Zna~i, lesnite `eni palat, zatoa
nastrana od nea.
Metresata
Gospodine,
vie i va{iot ~ovek ste neobi~no
veseli. Vi se kasnuva ne{to?
Dromio od Sirakuza
Ako kasnuvate, gospodaru, barem
zemete so dolga la`ica.
Antifol od Sirakuza
Begaj, satano! So jadewe li me losti{?
Ve{terka si ti i site okolu tebe.
Ti nareduvam da se trgne{!
Metresata
Dajte mi go prstenot moj {to za ru~ek
mi go zedovte ili |erdanot
{to go vetivte za dijamantot moj
pa }e si odam.
Ve molam, gospodine,
prstenot dajte mi go ili |erdanot;
se nadevam, nema da me izmamite.
Antifol od Sirakuza
Is~ezni ve{terke. Odime Dromio.
Dromio od Sirakuza
“Odi si sueto”, veli paunot; toa
i sami go znaete, gospo`a.
Metresata
Sega sum sigurna Antifol e lud
inaku nikoga{ vaka ne bi postapil.
Mi zede prsten od ~etirieset dukati
a za nego mi veti |erdan; no sega
seto toa go odre~uva. Pokraj ovaa
ludost nevidena, luda mu be{e
i prikaznata denes za ru~ek
deka doma pred nos mu zatvorile;
verojatno, `ena mu, znaej}i mu go ujot,
namerno vratata ja zaklu~ila.
Sega, treba da pobrzam vo domot negov
i da & ka`am na `ena mu, deka toj, ko lud,
doma mi vleze i na sila mi go zede
prstenot, vaka e najdobro da storam
~etiriesette dukati da ne mi izgorat.
130
Vilijam [EKSPIR
Scena 4
(Doa|aat Antifol od Efes i temni~ar.)
Antifol od Efes
Ne pla{i, se ~oveku, nema da begam
Pred da odam, site pari }e gi dobie{
za koi sum zatvoren. @ena mi, denes,
ne e ba{ so site i nema lesno
da poveruva deka uapsen sum vo Efes.
No, eve go slugata. Mislam ba{
parite gi nosi. Zdravo mom~e.
Go nosi{ li ona po koe te prativ?
Dromio od Efes
Temni~arot
Bidete trpeliv, gospodine dobar.
Dromio od Efes
Trpeliv treba da sum jas.
mene me }ofkaat.
Temni~arot
Zapri go jazikot, mom~e.
Dromio od Efes
Podobro nego nagovorete go da gi zapre
racete.
So ova na site }e im platime.
Antifol od Efes
Antifol od Efes
Kopile edno bes~uvstvitelno.
Kade se parite?
Dromio od Efes
Dromio od Efes
Gi dadov gospodaru, za ja`eto.
Antifol od Efes
Petstotini dukati, gadu, za edno ja`e?
Kamo da bev bes~uvstvitelen gospodine.
Sega nema{e da gi ~uvstvuvam udarite va{i.
Antifol od Efes
^uvstvitelen si samo na udari, ba{ kako
magare.
Dromio od Efes
Dromio od Efes
Za nikakvi petstotini dukati ne sum ~ul.
Antifol od Efes
Pa ka`i, toga{, po {to te prativ doma?
Dromio od Efes
Po ja`e, gospodine, so taa cel se vra}am.
Antifol od Efes
Za taa cel i ova dobredojde ti sledi.
Navistina sum magare; toa ubavo se gleda
po dolgite u{i. Mu slu`am od ~asot
koga se rodiv, a za slu`ba do sega
ne sum dobil ni{to osven }otek. Koga mi
studi so }otek me stopluva, koga mi e
`e{ko so }otek me razladuva; ako spijam,
so }otek me razbuduva; ako sedam so }otek
me stanuva; a izleguvam so }otek me ispra}a
a se vra}am so }otek me do~ekuva; }otekot
na grb go nosam ko prosja~ka porodot svoj;
i mislam koga }e me oskati, so nego
}e prosam od porta na porta.
(Doa|aat Adrijana, Lu~ijana, Metresata i
Pin~.)
131
Komedija na zabuni
Antifol od Efes
na mrakot da pobrza{. Te zakolnuvam so
site nebesni svetci.
Odime, eve, `ena mi doa|a.
Antifol od Efes
Dromio od Efes
Mol~i ve{teru, jas ne sum lud.
Gospo|o rescipe finem, misli na krajot
ili kako papagal da pretska`am: “Vardi se
od kraj so ja`e.”
Adrijana
Kamo da ne e, zavalijata.
Antifol od Efes
Antifol od Efes
U{te }e mele{?
(Go tepa Dromio.)
Metresata
[to velite sega? Lud li e ma`ot vi?
Adrijana
Negovata surovost toa go potvrduva.
Doktore Pin~, vie ste vra~ot;
vratete go vo zdrava pamet
pa }e vi dadam s# {to }e posakate.
Ova li e bandata? Ovoj li ~ovek
so nam}orest surat piruvale vesel
vo domot moj denes a jas ostanav
zaklu~en nadvor pred vlezot moj
roden, besramnice?
Adrijana
Gospod mi e svedok,
ma`u, deka ti ru~a{e doma
i deka ako ne izleze{e, ni
kletvive ne }e gi do`ivee{e
ni javniot sram,
Lu~ijana
Antifol od Efes
Bo`e, kolku mra~no, divja~ki me gleda.
Ru~av doma? [to veli{ na ova podlecu?
Metresata
Dromio od Efes
Gledajte kako se trese, kutriot.
Raka na srce gospodaru, ne ru~avte doma.
Pin~
Antifol od Efes
Dajte mi raka, da vi go vidam pulsot.
Antifol od Efes
Eve vi raka, neka vi go vidi uvoto.
(Go udira.)
Pin~
Ti nareduvam Satano, vlezena
vo ovoj ~ovek, da go ostavi{
vo vlasta na molitvite sveti
a ti vedna{ vo vilaetot tvoj
Dali mi be{e zaklu~eno doma i
i dali ostanav nadvor?
Dromio od Efes
[to e pravo gospodaru, vi be{e zaklu~eno a
vie ostanavte nadvor.
Antifol od Efes
I neli taa me poni`uva{e?
132
Vilijam [EKSPIR
Dromio od Efes
I taa ve poni`uva{e gospodaru.
Antifol od Efes
I neli nejzinata skuginka si igra{e majtap
so mene, neli me prezre?
Antifol od Efes
Ne be{e li kaj nea po }eseto dukati?
Adrijana
Be{e, i jas }eseto mu go dadov.
Lu~ijana
Dromio od Efes
A jas sum svedok deka toa i go stori.
I nejzinata sluginka si igra{e
majtap so vas, i ve napravi majmun.
Antifol od Efes
Dromio od Efes
Gospod i ja`arot mi se svedoci
deka samo po ja`e bev praten.
I neli besen zaminav od tamu?
Pin~
Dromio od Efes
I besen zaminavte, `imi krstot.
Koskive moi najdobro znaat
deka po niv besot go isturivte.
Gospo|o, i gospodarot i pa`ot
se ~uknati. Po blediloto na liceto
toa im go gledam. Da gi vrzeme
predlagam i vo nekoja prostorija
temna da gi zatvorime.
Adrijana
Antifol od Efes
Treba li vaka da mu popu{ta
pred navalata negova razmirena.
Pin~
Sigurno. Mom~evo mu go znae ujot,
i popu{taj}i mu, go smiruva.
Antifol od Efes
Ti go natera zlatarot da me apsi.
Adrijana
Se kolnam deka pari za otkupot
po Dromio ti prativ.
Ka`i mi,
zo{to mi ja zaklu~i vratata denes?
A zo{to ti uporno tvrdi{
deka }eseto so dukati ne si go primil?
Adrijana
Ne ti ja zaklu~iv vratata, ma`u moj dobar.
Dromio od Efes
Niti pak jas pari primiv,
gospodaru moj dobar. No edno priznavam,
vratata be{e sigurno zaklu~ena.
Adrijana
Dromio od Efes
Gadu podol, vo dvete raboti la`e{ ti.
Pari po mene? Mo`ebi dobra volja
pratila no pari gospodaru, sigurno n#.
Antifol od Efes
A ti vo site, bludnice bolna,
133
Komedija na zabuni
{to zdru`ena sega so prokletava
banda na op{t prezir me izlo`i;
no so noktive }e gi iskopam o~ite
la`ni {to sramot moj golem bezobzirno go
gledaat.
Adrijana
Vrzete go, vrzete go,
ne pu{tajte da mi se pribli`i.
ka`at, s# }e ti bide natokmeno.
Gospodine doktore, vodete go pravo
doma. O, den baksuzen!
Antifol od Efes
O bludnica baksuzna!
Dromio od Efes
Gospodaru, zaradi vas me vrzaa i mene.
Pin~
Antifol od Efes
U{te, u{te lu|e! Jak e |avolot vo nego.
Mol~i podlecu, u{te }e me luti{?
Lu~ijana
Dromio od Efes
Kutriot, ba{ izgleda izguben i bled.
Antifol od Efes
[to, da ne sakata da me ubiete?
Temni~aru, zatvorenik sum tvoj,
zarem }e dopu{ti{ da me vodat?
A da ve vrzat za xabe? Nema toga{
da vikate |avol da ve zeme!
Lu~ijana
Bog da ~uva i da brani! Kutrite,
kolku besmisleno zboruvaat.
Temni~arot
Adrijana
Pu{tete go! Toj e moj zatvorenik
i nema da vi dozvolam da go vodite.
Pin~
Vodete gi! Sestro ti dojdi so mene.
Ka`i mi po ~ija tu`ba e uapsen?
(Zaminuvaat Pin~ i pomo{nicite, vodej}i
gi Antifol i Dromio od Efes.)
Vrzete go i onoj i toj e lud.
Temni~arot
Adrijana
[to ti e xandarska timbo?
Zarem u`iva{ gledaj}i go bolniov
kako sam se uni`uva?
Temni~arot
Po tu`ba na nekoj zlatar Anxelo.
Go znaete?
Adrijana
Go znam. Kolkava e sumata?
Temni~arot
Toj e zatvorenik moj. Ako go pu{tam,
dolgot negov }e treba da go platam jas.
Dveste dukati.
Adrijana
Adrijana
]e ti platam jas. Vodi me
kaj doveritelot! [tom sumata mi ja
Za {to e dadena?
134
Vilijam [EKSPIR
Antifol od Sirakuza
Temni~arot
Za nekoj |erdan {to ma` vi od nego go zel.
Adrijana
Trk do Kentaur!
Donesi gi pqa~kite! Znam deka
samo na brod }e bideme sigurni.
Dromio od Sirakuza
To~no e deka |erdan mi veti
no nikoga{ ne sum go primila.
Metresata
Otkako ma` vi deneska, siot besen,
dojde kaj mene i prstenot mi go zede,
onoj prsten {to sega mu go vidov na raka,
vedna{ potoa go sretnav so |erdanot.
Adrijana
Mo`e da e taka. No jas ne go dobiv.
Temni~aru, odvedi me sega kaj zlatarot
sakam sama da ja ~ujam vistinata.
(Doa|aat Antifol i Dromio od Sirakuza
so izvadeni me~ovi.)
[teta {to mora da zamineme.
Siguren sum deka lu|eto ovde
nikakvo zlo nema da ni storat.
Gledate kolku u~tivo ni se obra}aat,
zlato ni davaat. Mislam deka se
odli~en narod i da ne e onaa kaca
meso {to me saka za ma`, bi mo`el,
pretvoren vo ve{ter da ostanam
ovde za sekoga{.
Antifol od Sirakuza
Cel grad da mi go dadat ni den pove}e ne
ostanuvam ovde
ni edna edinstvena no}. Zatoa,
brzni, pqa~kite da gi natovarime.
Lu~ijana
Bo`e pomo`i, slobodni se pak!
Adrijana
So goli me~evi napa|aat! Da vikame
za pomo{ povtorno da gi vrzat.
Temni~arot
Ne, da begame. ]e n# ubijat!
(Begaat upla{eni.)
Antifol od Sirakuza
Ve{terkive gledam od me~ se pla{at.
Dromio od Sirakuza
Pred malku saka{e da vi bide `ena
a sega pobegna od vas.
^in PETTI
Scena 1
(Doa|aat Anxelo i trgovecot.)
Anxelo
@al mi e gospodine {to ve zadr`av
no, ~esen zbor, |erdanot toj go primi
iako najbes~esno potoa odre~e.
nedorazbiraweto na{e, ne krena edra
i ne otplovi denes na more. Ovoj
|erdan od mene go primivte.
Go odre~uvate li toa?
Antifol od Sirakuza
Trgovecot
Kakov glas go bie vo gradov?
Anxelo
Mnogu visok mu e gospodine ugledot,
doverbata vo zborot negov bezgrani~na,
sakan od sekogo, site go smetaat
za prv gra|anin, Vo mestovo,
zborot negov vredi pove}e od
celo bogatstvo moe.
Se razbira deka go primiv i
toa nikoga{ ne sum go odrekol.
Anxelo
Go odrekovte, gospodine, i toa so kletva?
Antifol od Sirakuza
A koj ~ul deka sum odrekol so kletva?
Trgovecot
Trgovecot
Potivko ~inam odonde doa|a.
(Doa|aat Antifol i Dromio od Sirakuza.)
Anxelo
Ete, i |erdanot mu e okolu vrat
a najbesramno se zakolna deka go nema.
Gospodine, dojdete, }e zboruvam
so nego. Siwor Antifol, se ~udam
so kakva cel me donesovte i s#
donesovte na vakvo derexe odre~uvaj}i
|erdanot od mene iako sega
otvoreno i javno go nosite?
Osven tu`bata, sramot i zatvorot
na koi {to nepotrebno se izlo`uvate
mu nanesovte zlo i na ovoj moj
~estit prijatel, koj, samo zaradi
U{ive moi, znae{ oti te ~uja.
Sram da ti e! [teta e {to
`ivee{ i se dvi`i{ me|u ~esni lu|e.
Antifol od Sirakuza
Gad si ti {to vaka me kleveti{
vedna{ ovde, ~esta i ugledot moj
}e go odbranam ako smee{
pred me~ov da mi izleze{.
Trgovecot
Smeam oti te smetam za nikakvec.
(Gi vadat me~evite. Doa|aat Adrijana,
Lu~ijana, Metresata i drugi)
136
Vilijam [EKSPIR
Adrijana
Stojte! Ne povreduvajte go, `ivi
boga, toj e lud; poleka nekoj
me~ot neka mu go zeme; i Dromio
vrzete go! Nosete gi pravo
kaj mene doma.
Dromio od Sirakuza
Begaj, gospodaru, begaj,
da vlezeme vo ku}ava, `ivi vera;
se ~ini e nekoja opatija; brgu
vnatre ili ko`ata na stap n&
otide.
(Antifol i Dromio od Sirakuza vleguvaat
vo opatijata.
Doa|a Emilija, igumenijata.)
Igumenijata
Da ne mu potonale site gemii
na more? Blizok nekoj da ne mu
umrel? Da ne okoto ne{to
mu go nateralo srceto vo
nezakonska vrska, grev poznat
kaj pomladite {to o~ite svoi
im dozvoluvaat pregolema
sloboda? Koja od
makive nego go ma~i?
Adrijana
Niedna,
osven poslednata mo`ebi; edna
metresa ~estopati od doma go vade{e.
Igumenijata
Igumenijata
Smirete se , lu|e kaj odite?
Za toa treba{e ~esto da go kori{.
Adrijana
Adrijana
Da go odvedeme mojot jaden, razmiren
ma`; da vlezeme nenadno, nabrzina
da go vrzeme i pravo doma.
Anxelo
Toa i go pravev.
Igumenijata
No, nedovolno strogo.
Adrijana
Znaev deka ne{to mu fali.
Trgovecot
Kolku {to skromnosta mi dozvoluva{e.
Igumenijata
@al mi e {to izvadiv me~ na nego.
Igumenijata
Zna~i tajno.
Adrijana
Od koga e toj vo vakva sostojba?
Adrijana
Cela nedela e stemnet, ta`en i lut,
poinakov sosem, kako da e drug ~ovek,
no, s# do poladnevo negovata
voznemirenost go nema{e prejdeno
stepenot na ludilo.
I pred dru{tvo, isto taka.
Igumenijata
Da, no nedovolno.
Adrijana
Toa be{e na{ postojan predmet na
137
Komedija na zabuni
razgovor; ne mo`e{e da zaspie oti
za toa mu zboruvav; na jadewe samo
mu prefrlav; nasamo, samo za toa
pqampav, a ~esto i vo dru{tvo;
nieden mig ne pominuva{e a da ne mu
re~am na kolkav rezil n# izlo`uva.
Igumenijata
Zatoa na krajot ~ovekot poludel.
Otrovniot prekor na qubomornata `ena
poopasno true od pobesneto ku~e.
Prekorite tvoi go ostavija bez son
i zatoa sega matna mu e glavata;
Veli{, so kavgi mu ja za~inuva{ hranata
no nemirni obroci go vlo{uvaat varaweto
i ottkuka se koti ognot na treskata.
A {to e treskata ako ne nastap na ludilo?
U{te veli{, so raspraviite tvoi
zabavata si mu ja rasipuvala ti;
no znaj, bez razonoda, ~ovekot go ~eka
poti{tenost samo ma~na, te{ka taga,
rodnina bliska na o~ajot neute{liv
{to verno go sledat bolestite lo{i,
du{mani mo}ni na `ivotot. Bez odmor,
zabava i mir vo jadeweto duri
i yver nekoj bi poludel. Zna~i,
tvoite qubomorni napadi
go oteraa ma`ot ti vo ludilo.
Lu~ijana
Prekorot nejzin sekoga{ bil blag
kon odnosot negov grub i surov.
[to trpi{ ukori a ne odgovara{?
Adrijana
Me pottikna da se preispitam.
Vlezete lu|e i odvedete go.
Igumenijata
Stojte, vi zabranuvam, ova e moj dom.
Adrijana
Toga{ slugite va{i neka go dovedat.
Igumenijata
Ne. Svetili{tevo mu e
pribe`i{te i toa }e go ~uva od va{ite race
s# duri povtorno ne go donesat vo svest
ili pak naporot ne se poka`e zaluden:
Adrijana
Jas }e go neguvam ma`ot moj,
}e bdeam nad nego dodeka e bolen,
toa mi e dol`nost, a za dol`nosta
takva dovolna sum samata jas;
zatoa daj mi go da go nosam doma.
Igumenijata
Bidi trpeliva oti ne go zema{ ma` ti,
s# dodeka ne gi upotrebam
proverenite sredstva: napivki
iscelitelni, lekovi, molitvi
sveti i od nego ne napravam
povtorno ~ovek prav. Toa e del
od zakletvata moja, od dol`nosta
milosrdna na mojot red; zatoa
odi, ostavi mi go.
Adrijana
Ne. Ne doa|a vo predvid ovde da go
ostavam, a i na va{ata svetlost
n# i prili~i ma` od `ena da razdeluvate.
Igumenijata
Smiri se i odi.
Ve}e ti rekov deka ne go dobiva{.
(Vleguva vo opatijata.)
Lu~ijana
]e mora{ na vojvodata da mu se po`ali{.
Adrijana
Odime, }e padnam na kolena pred nego
i ne stanuvam duri solzite i
molitvite moi ne ja podbodnat
negovata milost da dojde li~no
138
Vilijam [EKSPIR
i so sila da go odzeme ma`ot mi
od igumenijata.
ne veruvam deka ne{to vi zgre{ila.
Adrijana
Trgovecot
Sega e blizu pet. Naskoro li~no
vojvodata }e pomine od ovde
na patot svoj kon dolinata na `alta
predelot {tur na smrtta i mrakot
smesten zad grobjeto na opatijava.
Anxelo
A zo{to doa|a?
Trgovecot
Da prisustvuva
na javnoto pogubuvawe na eden
ugleden trgovec od Sirakuza
koj{to, denes, za `al, pristignal
vo zalivot kr{ej}i go na toj na~in
redot i zakon na ovoj grad.
Anxelo
Eve doa|aat; }e prisustvuvame
na negovata smrt.
Lu~ijana
Klekni pred
vojvodata pred da ja mine opatijata.
Vojvodata
U{te edna{ objavete javno
deka nema da umre ako nekoj
ja plati sumata za nego. Ova e
posledno {to mo`e da napravime.
Adrijana
Pravda, vojvodo, baram od
igumenijata.
Vojvodata
Taa e doblesna i sveta `ena
Ve molam, gospodaru, poslu{ajte me:
Antifol, mojot ma`, kogo so va{
blagoslov gospodar go storiv
na sebe i na s# {to imam jas,
na ovoj lo{ den nalet na ludilo
go razmiri i toj nasilni~ki
izleze na ulica zaedno so
slugata svoj, poluden ko nego,
i mnogu pakosti po lu|eto storija
v ku}i vleguvaj}i im; zemaa prsteni
nakit i s# drugo {to na besot negov
mu se bendisa. Edna{ uspeav
da go vrzam i da go pratam
doma, a jas otidov da gi platam
{tetite od gnevot negov predizvikani.
Vo me|uvreme, ne znam so koja sila
toj se oslobodi od tie {to go ~uvaa
i zaedno so negoviot ulav sluga
n# sretnaa gnevni i so goli me~evi
se frlija na nas da ne kolat.
Pobegnavme za sre}a, a potoa,
koga nova pomo{ prisobravme,
se vrativme po niv da gi vrzeme.
Toga{ tie vlegoa vo opatijava.
Se obidovme po niv da vlezeme
no igumenijata ne saka da n# pu{ti
ni ja zatvori vratata i ne ostava
da go izvle~eme ottamu niti pak
& e po volja da n& go predade
sama. Zatoa, vojvodo mo}en,
naredi da n& go predadat za
pomo{ta nu`na da im ja uka`eme.
Vojvodata
Ma` ti mi slu`el mnogu vojni
i toga{ kne`evski zbor dadov
koga edna{ }e go zeme{ za gospodar
na postelata tvoja }e gi u`iva toj
site dobra {to eden vojvoda
mo`e da gi pru`i. Nekoj neka,
sega, tropne na vratata od
opatijata i neka ja vikne
igumenijata ovde. Ne mrdam
nikade pred da go re{am ova.
139
Komedija na zabuni
(Doa|a eden sluga.)
Slugata
Gospo|o, gospo|o, spasuvajte se!
Gospodarot moj i pa`ot negov
se oslobodija; site sluginki po red
gi ispotepaa, go vrzaa doktorot
i bradata cela mu ja podgorija
so glamni; {tom }e se zapale{e
vedna{ ja gasea frlaj}i mu
kofi valkana voda v lice.
Sega gospodarot za trpenie
mu zboruva a pa`ot negov
so no`ici go stri`e Pin~a ko da e
prle; i ako vedna{ ne ispratite
pomo{ mislam deka naskoro
}e go ispratat na nebo.
a sega e onde. Toa razumot ~ove~ki
ne mo`e da go sfati.
(Vleguvaat Antifol i Dromio od Efes.)
Antifol od Efes
Pravda, vojvodo velik, pravda dajte mi,
za deloto {to go storiv za vas
koga vo bojot ve op~ekoriv
i gi primiv ranite mesto vas;
za krvta barem {to ja zagubiv
toga{, sega pravda dajte mi!
Egeon
Stravot od smrtta ako sosem
ne me zaslepi toga{ go gledam
sin mi Antifol, a onoj do nego
e Dromio.
Adrijana
Antifol od Efes
Tikvar!
Gospodarot tvoj i pa`ot negov
se ovde; seto {to go ka`a
najgnasna e laga.
Slugata
Gospo|o, se kolnam, vistinata
ja zboruvam;
odvaj edna{ ako sum se izdi{al
od migot koga ova go vidov. Toj glasno
ve priziva i sve~eno se kolne
deka ako ve fati, liceto }e vi go
sma~ka i }e ve izobli~i.
(Glasovi od nadvor.)
Begajte, gospo|o, go slu{am, begajte vi
velam!
Vojvodata
Zastanete do mene i ne pla{ete se,
Stra`a! [titete ja so helebardite.
Pravda, mil moj knezu,
pravda protiv `enata! Onaa {to ti
za sopruga mi ja dade a taa
me izrezili stra{no, me poni`i
najpogano. Nesfatlivo, nepojmlivo
zlo taa denes mi nanese.
Vojvodata
Ka`i kakvo i pravda }e dobie{.
Antifol od Efes
Denes, vojvodo, mi ja zaklu~i
vratata i taa so nekolku
razbojnici blude{e doma.
Vojvodata
Te`ok grev! Ka`i, go stori li ova?
Adrijana
Adrijana
Lele! Pa toa e ma` mi; `ivi ste
svedoci deka nevidliv ottuka projde;
samo pred malku vleze vo opatijata
Ne, gospodaru. jas, toj i sestra mi
denes zaedno ru~avme doma. Se kolnam
so lagi te{ki toj sega me tovari.
140
Vilijam [EKSPIR
Lu~ijana
Ni videlo da imam ni son, gospodaru
ako vistinata ne vi ja ka`a.
Anxelo
La`gi! Dvete se kolnat la`no,
barem za ova ludakov so pravo gi
obvinuva.
Antifol od Efes
Gospodaru, sosem sum
pri sebe i dobro znam {to zboruvam;
pijan ne sum, ne sum ni mamuren,
niti pak gneven bes podmolno me grize,
iako od makive bi se mrdnal i
poizdr`liv. Ovaa `ena, denes
za ru~ek vratata mi ja zatvori
pred nos; zlatarov da ne e vo sojuz
so nea mo`e ova da go potvrdi za{to
ba{ toga{ be{e so mene a potoa
se razdelivme, a toj otide po
|erdanot {to treba{e da mi go donese
vo “Bodlikavo prase” kaj{to otidov
jas da ru~am zaedno so Baltazar.
Ru~avme {to ru~avme no ni trag
vidovme ni glas ~uvme od zlatarot.
Zatoa otidov da go baram. Go sretnav
na ulica vo dru{tvo so onoj gospodin.
Tuka toj la`no se zakolna deka
|erdanot od nego sum go primil
a bog mi e svedok deka ne e taka.
Zaradi toa, na negova tu`ba
eden xandar me uapsi. Se pokoriv
i go prati pa`ot doma po dukati
potrebni za otkup no toj bez niv
se vrati. Potoa go zamoliv
temni~arot da dojde so mene doma.
Po pat ja sretnav `ena mi, sestra &
celava surija podli zagovornici;
so niv be{e eden krvopien gad
po ime Pin~, xuxe edno nikakvo,
nekakov si nadrilekar, magioni~ar,
gata~, celiot ispien, partalav,
pla{ilo edno suvo, `iv kostur.
Ovoj podol rob se nafati da gi tera
besovite od mene, mi se vnese v lice
i odedna{ vikna deka |avolot
e vo mene. Potoa cela orda
se xitna na mene, me vrzaa i me
piknaa vo temniot agol od mojata
vizba zaedno so pa`ot moj, vrzani
eden za drug. Tamu n# ostavija
da crkneme se dodeka ne uspeav
da go pregrizam ja`eto so zabi
i da se oslobodam. Ottamu doa|am
i ve molam da mi ovozmo`ite
pravo vamu kaj visosta va{a
polno zadovoluvawe za sramot
i navredite te{ki {to gi jadov.
Anxelo
Gospodaru, mo`am da potvrdam
za nego deka ne ru~a{e doma i deka
vratata mu be{e zaklu~ena.
Vojvodata
A dali primi |erdan od tebe ili ne?
Anxelo
Primi, gospodaru. Koga vleze ovde
mu go vidoa lu|eto obesen na vrat.
Trgovecot
I jas mo`am da se zakolnam deka
u{ive te ~uja koga prizna
deka |erdanot si go primil od
gospodinov otkako pred toa,
na plo{tad, go tvrde{e obratnoto
na {to jas ti izvadiv me~. Potoa
pobegna vo ovaa opatija
od kaj{to, priznavam, po nekoe
~udo nevideno izleze.
Antifol od Efes
Nikoga{ ne sum vlegol vo opatijava,
nikoga{ me~ ne si izvadil na mene
nikoga{ |erdanot ne sum go videl.
Se kolnam, la`no me tovarite.
141
Komedija na zabuni
Vojvodata
Ova e nekoj ma|epsan krug, ~inam
site ste piele od peharot na Kirk.
Da go zatvorevte vo ovaa opatija
toj s# u{te vo opatijata }e be{e.
Da e lud, nema{e vaka prisebno da
zboruva. Velite ru~al doma
a zlatarot toa go odre~uva.
Mom~e, {to veli{ ti na ova?
Egeon
Zarem vie ne ste Antifol, gospodine,
a ovoj va{ pa` neli e Dromio?
Dromio od Efes
Do preeska, gospodine, mu bev
samo vrzan pa` no toj, spolaj mu,
go pregriza ja`eto i sega sum
pak Dromio, odvrzan ~ovek.
Dromio od Efes
Egeon
Gospodaru,
toj ru~a{e kaj nea vo “Bodlikavo prase”.
Siguren sum deka obajcata me pomnite.
Dromio od Efes
Metresata
To~no, i prstenot toga{ mi go zede.
Antifol od Efes
Taka e, gospodaru, prstenot e nejzin.
Po vas gospodine, se pomnime
samo samite sebe za{to do pred
malku bevme vrzani ba{ kako vas.
[to e, da ne ste i vie eden
od mu{teriite na Pin~?
Egeon
Vojvodata
Go vide li nego da vleguva vo opatijata?
Ne gledajte me taka ~udno.
Vie dobro me poznavate.
Metresata
Antifol od Efes
Ko {to ve gledam sega vas, gospodaru.
Nikoga{ ne ve imame videno vo `ivotot.
Vojvodata
Egeon
Ba{, ~udno: viknete ja igumenijata.
Site ste so lunki, sosem poludeni.
(Eden od stra`ata odi po igumenijata.)
Egeon
Najsvetol vojvodo, molam za zbor.
Mi se ~ini deka gledam prijatel
{to }e ja plati sumata za mene
i }e me spasi.
O, tagata znam me izmenila
od na{ata posledna sredba a
~asovite na gri`i so grubata
raka na vremeto mi ispi{aa
~udni crti na lice. Barem ka`i,
mi go poznava{ glasot?
Antifol od Efes
Ne.
Vojvodata
Egeon
Slobodno zboruvaj Siraku`anine,
ka`i {to saka{.
A ti Dromio?
142
Vilijam [EKSPIR
Dromio od Efes
}e svedo~at deka ne ste vo pravo,
vo `ivotot ne sum bil vo Sirakuza.
Ne, gospodine, navistina ne.
Vojvodata
Egeon
Znam deka go poznava{.
Dromio od Efes
A jas znam deka ne e taka.
Vie zatoa ste vrzani za da
veruvate vo ona {to drugite
vi go odre~uvaat.
Siraku`anine, Antifol e moj
{titenik ve}e dvaeset godini
i za toa vreme, ti tvrdam, toj
voop{to ne stapnal vo Sirakuza.
Gledam starosta i opasnosta
pred smrtta sosem te izmestile.
(Doa|aat Emilija, Antifol i Dromio od
Sirakuza.)
Igumenijata
Egeon
Ni glasot ne mi go poznava{?
O, bezmilosno vreme! Vo ovie sedum
kratki godini
se ~ini, do tolku jazikot mi go
osakati {to i mojot edinec sin
ne mi ja poznava neskladnata
boja na mojot ra{timan glas.
Sepak, iako liceto izbrazdeno
od gri`i ne se gleda sega
od zimskiot sneg {to sokot `ivoten
go cica, a kanalite na krvta
smrznati se do negde, jas s# u{te
imam vo predve~erov na `ivotot
pomnewe dobro i u{i verni.
Svedocive stari, nevozmo`no e
da gre{am, mi velat ba{ sega
deka ti si sinot moj Antifol.
Antifol od Efes
Nikoga{ go nemam videno svojot tatko.
Vojvodo mo}en, pogledaj go ~ovekot
komu tolku zla mu se naneseni.
(Site se sobiraat okolu niv.)
Adrijana
Dva ma`a gledam ili o~ive me la`at.
Vojvodata
Dvajca od lu|evo se duhovi
na drugite dvajca. Koj e priroden
~ovek a koj duh? Znae li nekoj?
Dromio od Sirakuza
Jas sum gospodaru, Dromio.
naredi mu da si odi.
Drmio od Efes
Jas sum gospodaru, Dromio.
Ve molam, ne terajte me od ovde.
Egeon
Antifol od Sirakuza
No pred sedum godini vo Sirakuza
se razdelivme, toa mora da go pomni{.
Ili mo`ebi sega, gledaj}i mi ja
sostojbata od tatka si se srami{.
Zarem ne si ti Egeon ili barem
duhot negov?
Dromio od Sirakuza
Antifol od Efes
Vojvodata i site ovde {to me znaat
O, gospodaru moj star, koj go vrzal
nego vaka?
143
Komedija na zabuni
Igumenijata
Koj i da go vrzal, jas }e go oslobodam
i ma` }e dobijam osloboduvaj}i go.
Zboruvaj Egeon star, ti li si
~ovekot {to edna{ ima{e `ena
po ime Emilija {to dva li~ni sina
ti rodi? O, ako si toj ist Egeon
zboruvaj & toga{ na istata stara
Emilija.
Egeon
Antifol od Efes
Jas sum dojden od Korint,
gospodaru moj.
Dromio od Efes
A so nego i jas.
Antifol od Efes
Ne donese ovde onoj silen voin
vojvodata Menafon, va{iot slaven ~i~ko.
Ako ova ne e son ti si Emilija,
ako si taa, ka`i mi kade e onoj sin
{to otplovi so tebe na kobniot splav?
Igumenijata
Lu|eto od Epidamno, nego, mene
i bliznakot Dromio ne zedoa na brod
no, surovite ribari od Korint
na sila gi zedoa so niv sin mi i Dromio
a mene me ostavija so onie od
Epidamno. [to stana potoa so niv,
ne znam a gleda{ i sam kako
zavr{iv jas.
Adrijana
Koj od vas dvajca denes ru~a{e
so mene?
Antifol od Sirakuza
Jas, ~estita damo.
Adrijana
Zna~i ti ne mi si ma`?
Antifol
Vojvodata
Ne, na toa jas velam ne.
Prikaznata od utrinava ubavo
se raspletuva. Dvava Antifola
ko jajce na jajce {to si li~at
bra}a se a isto i dvata Dromia.
Taa i brodolomot go pomni.
Ova se roditelite na ovie deca
{to slu~ajno ovde se sretnaa.
Antifol, dali prvobitno dojden
si od Korint.
Antifol od Sirakuza
Ne, gospodaru. Od Sirakuza.
Vojvodata
Zastanete na strana, ne znam
koj e koj.
Antifol od Sirakuza
I jas isto taka iako me nare~e ma`.
A ovaa ubava blagorodni~ka,
nejzinata sestra, me nare~e zet.
(Na Lu~ijana.)
Ona {to vi go rekov toga{
se nadevam deka }e go ostvaram
ako s# ova {to go gledam i slu{am
ne e son.
Anxelo
Toa e gospodine |erdanot
{to go dobivte od mene.
144
Vilijam [EKSPIR
Antifol od Sirakuza
To~no, gospodine, ne velam ne.
Antifol od Efes
A ti gospodine, za ovoj |erdan
me uapsi.
Anxelo
To~no gospodine, ne velam ne.
Adrijana
Ti isprativ pari za otkupot
po Dromio, no mislam ne ti gi donese toj.
Igumenijata
Vojvodo mo}en, poveli sega
vo opatijata, da ja ~ue{ do kraj
prikaznata na{a; i site ovde
{to ste zbrani i {to stradavte
na nekoj na~in od zabunive
pravete mi dru{tvo. Nie prijatno
}e vi se oddol`ime. Trieset i tri
godini stradav za vas, sinovi moi,
i duri sega se oslobodiv od
te{koto breme. Vojvodo, ma`u moj,
sin~iwa moi, vie kalendari
na ra|aweto nivno, povelete na
kr{tevkata i raduvajte se so mene.
Posle tolku dolga taga, takva radost!
Vojvodata
Dromio od Efes
Ne, ne, po mene ne.
Od s# srce doa|am na proslavata.
Zaminuvaat site osven dvata Dromia i dvata
Antifola.
Antifol od Sirakuza
Dromio od Sirakuza
Ova }ese dukati od tebe go primiv
a mi go donese Dromio, mojot pa`.
Gledam deka postojano so drug
pa` sme se sre}avale pa taka
jas sum bil ti, a ti si bil jas;
sega e razbirlivo {to se dojde
do site ovie zabuni.
Antifol od Efes
Dukative gi davam za tatko mi.
Vojvodata
Gospodaru, da odam da vi gi zemam
pqa~kite od brodot?
Antifol od Efes
Dromio,
kakvi re~e moi pqa~ki
si natovaril na brod?
Dromio od Sirakuza
Onie, gospodaru {to vi bea
ostaveni kaj gazdata vo Kentaur.
Nepotrebno. Toj e sloboden.
Antifol od Sirakuza
Metresata
Gospodine, mora da mi go dadete
onoj dijamant.
Antifol od Efes
Eve, zemete go. I mnogu
vi blagodaram za gozbata.
Toj mene mi se obra}a. Jas sum
tvojot gospodar, Dromio.
Ajde so nas! Za pqa~kite
podocna }e se pogri`ime;
pregrni go brat ti; raduvaj se
so nego.
(Si odat dvata Antifola.)
Komedija na zabuni
Dromio od Sirakuza
Ima edna polni~ka prijatelka
vo domot na tvojot gospodar
{to denes, mesto tebe ubavo me
nagosti; taa zna~i, }e mi bide
snaa a ne `ena.
Dromio od Efes
Mi se ~ini deka si mi ogledalo
a ne brat; po tebe gledam
deka ne sum ba{ za frlawe.
Vleguvaj! Da im ja vidime proslavata.
Dromio od Sirakuza
Posle tebe, ti si postar.
Dromio od Efes
E, toa ne se znae. Kako da re{ime?
Dromio od Sirakuza
]e frlame ~kurta za toa koj e postar
Dotoga{ ti ima{ prednost.
Dromio od Efes
A ne! Toga{ vaka. Na svet
dojdovme ko brat i brat, zatoa
ramo do ramo }e vlezeme sega
ve}e nikoj napred nema da bega.
145
Naslov na originalot:
The Taming of The Shrew
LICA:
PREDIGRA
Kristofer Slaj, kalajxija
Kr~marka
Gospodar
Lakej, Lovci, Slugi
Glume~ka dru`ina
KROTEWETO NA OPAKATA
Batista Minola, bogat gra|anin od Padova
Katerina, opakata, postara }erka na Batista
Petru~io, gospodin od Verona, prosec na Katerina
Grumio, li~en sluga na Petru~io
Kertis, glaven sluga na Petru~io vo negovata ku}a na selo
Kroja~
Trgovec
Bjanka, pomalata }erka na Batista
Gremio, bogat, star gra|anin na Padova, prosec na Bjanka
Hortenzio, gospodin od Padova, prosec na Bjanka
Lu~enco, gospodin od Piza, prosec na Bjanka
Tranio, li~en sluga na Lu~enco
Biondelo, sluga na Lu~enco
Vin~enco, bogat gra|anin na Piza, tatko na Lu~enco
U~itel od Mantova
Vdovica
Slugi na Batista
Kroteweto na opakata ne e najdobrata komedija na [ekspir no sigurno deka e
edna od najuspe{nite ako ne i najuspe{na. Napi{ana e, najverojatno, pome|u 1592 i 1594
godina, a prvpat pe~atena vo izdanieto od 1623 godina. Postojat mnogu dilemi okolu izvornosta na tekstot. Nekoi kriti~ari smetaat deka Kroteweto na opakata e prerabotka na
edna postara piesa od nepoznat avtor pod naslov Opakata, a drugi deka i postarata verzija
e napi{ana od [ekspir no, po obi~ajot {to toga{ vladeel, divo pe~atena i vo mnogu ne{ta
iskasapena.
Komedijata se sostoi od tri dela, razli~ni po sodr`ina koi me|usebno se isprepletuvaat: prviot del e nedovr{enata i zaboravena prikazna za pijanicata Slaj koj{to, izmamen, smeta deka se razbudil kako velmo`a pa gleda pretstava za kroteweto na edna opaka
`ena. Interesno e kako bi se razvivala ovaa prikazna ponatamu, osobeno {to, koristej}i se
so postari dramatur{ki sredstva, avtorot imal mo`nost, od pristojna distanca, postojano
da go komentira razvojot na nastanite vo sopstvenoto delo. Za `al, osven edno “upa|awe”
na Slaj i toa mo{ne efektno, ponatamu s# se ostava na imaginacijata na re`iserot. Vtorata, klu~na prikazna, e vrzana so kroteweto na opakata Katerina od strana na krotitelot
Petru~io, edna ne mnogu izvorna tema, no mo{ne korisna po odnos na razmisluvawata za
brakot i qubovta. Tretata prikazna, vsu{nost, podzapletot vo tekstot, e vrzana so Bjanka,
sestrata na Katerina i nejzinite dodvoruva~i.
Efektot od me{aweto na ovie tri prikazni vo edna e pove}e od o~igleden: divata,
gruba, neizdelkana farsa pretvorena e vo bujna komedija vo ~ija sr` le`at razli~nite
razmisluvawa za qubovta i brakot prika`ani preku `ivi, plasti~ni, polnokrvni likovi.
Ova e vtoro izdanie na prviot prevod na Kroteweto na opakata na makedonski
jazik. Nejzinoto prvo pretstavuvawe vo Makedonija be{e na Ohridsko leto 2000, preku
scenata na Bitolskiot naroden teatar vo re`ija na Dimitar Stankovski.
Predigra
Scena 1
(Vleguvaat Slaj i Kr~markata.)
Slaj
Sus mori oti te sma~kav!
Kr~markata
More }otek e za tebe, gnaso edna!
Slaj
Gnasa si ti mori a ne jas Slaj. Yirni malku
vo istorijata. Moite se dojdeni u{te so
Ri{ar Osvojuva~ot. Zatoa muckos zatnios,
i~ ne beri gajle – mar{!
Kr~markata
Gospodarot
Lovxio, ti nareduvam, vardi gi zagarive
dobro.
Neka zdivne [arko, kutriot pes cel se peni,
a Sivko vrzi go so kafeaviot laja~.
Vide mom~e kako se snajde Bemko
na krajot od plotot koga tragata ja snema?
Takov zagar celo bogatstvo vredi.
Prviot lovxija
Ama i Belko, gospodaru, podolu ne pa|a
Toj du{ka i koga sosem }e go snema tragot;
Denes dvapati go izdu{ka i najmaliot
miris.
Veruvajte mi, za mene toj e podobar zagar.
Ne gi pla}a{ ~a{ite {to gi skr{i?
Gospodarot
Slaj
Za koi ~a{i, mori, blada{? Aj kr{i glava
tamu, legni si, ku}o edna bez }eramidi.
Begaj da ne ti ja bapnam edna!
Kr~markata
Fala {to mi ka`a, }e viknam policija.
Slaj
More vikni ja cela koalicija ako saka{, go
znam jas zakonot. Ne mrdam ni peda, ma{ko.
Samo neka dojdat, i~ ne mi e gajle.
(Zaspiva.)
(Zvuk od love~ki rogovi. Od lov doa|a Gospodarot so svojata svita.)
Toga{ ne si so site. Da e tolku brz Am~o,
bi go cenel kako cela duzina takvi.
No dobro narani gi i gri`i se za site.
Utre sakam pak da odam na lov.
Prviot lovxija
Sekako, gospodaru.
Gospodarot
[to e ova ovde? Mrtov e ili pijan? Vidi
dali di{e!
Vtoriot lovxija
Di{e, gospodaru. Da ne e poln toplo pivo,
kako e zaspan, pod nego }e mu bide ladno.
155
Kroteweto na opakata
Gospodarot
@ivotno smrdlivo, dro~i ovde kako sviwa!
Umira~ko grda, grozen, odvraten ti e likot!
Momci, so pijani~i{tevo }e poteram {ega.
[to mislite, v krevet da go odneseme sega,
vo svilena ruba da go vovreme, so prstewe
na prsti,
kraj postela vkusno ovo{tie i vino
i velelepna posluga koga }e stane,
dali prosjakov }e zaboravi koj e?
Prviot lovxija
]e zaboravi, gospodaru, vi tvrdam.
Vtoriot lovxija
]e mu bide malku ~udno koga }e stane.
Gospodarot
Ko ubava me~ta, ko pusti sni{ta.
Zemete go i {egata neka bide svetska.
Ne`no odnesete go vo najubavata soba,
nakitete ja so mnogu raskala{eni sliki.
Izmijte mu ja valkanata glava so ~ista,
topla voda
zapalete temjan da zamirisa stanot.
Pora~ajte svira~i za koga }e stane
da eknat blagoprijatno bo`enstveni zvuci.
Ako ka`e ne{to, bidete na {trek
i so dlaboka, ponizna po~it
re~ete ‘[to ni nareduva va{ata milost?’
Neka eden mu prinese srebren legen
poln trendafil-voda i cve}a razni,
drug bokal neka nosi, a tret riza
pa re~ete ‘Dali gospodaru }e razladete
race?’
Nekoj neka spremi ali{ta skapi,
pa neka go pra{a {to saka da nosi.
Drug neka mu govori za zagarite i kowot
deka gospo|ata mu e ta`na {to e tolku
bolen.
Ubedete go deka malku se mrdnal
a koga }e ka`e koj e, re~ete mu deka soni,
za{to toj e vsu{nost velmo`a mo}en.
Ova storete go, napravete go so usul.
]e bide radost kakva {to ne bila na vekot
samo ako s# se izvede so dikat.
Prviot lovxija
Gospodaru, taka }e odigrame, vi tvrdam
{to i samiot zamelu{en od na{ata igra
}e misli deka e samo ona {to nie mu velime.
Gospodarot
Krenete go ne`no i nosete go v krevet
a potoa podgotvete se za koga }e stane.
(Go nosat Slaja. Zvuci na truba.)
Mom~e, trkni vidi koj trubi.
(Izleguva slugata.)
Mo`ebi velmo`a nekoj minuva tuka
pa tokmu ovde saka da se odmori.
(Vleguva slugata.)
I koj e, ka`i!
Slugata
Glumci, gospodaru
{to sega pretstava vi nudat.
Gospodarot
Neka vlezat.
(Vleguvaat glumcite.)
Dobredojdovte, momci.
Glumcite
Vi blagodarime, gospodaru.
Gospodarot
Dali no}eska }e ostanete kaj mene?
Prviot glumec
So zadovolstvo ako uslugite gi primate
na{i.
Gospodarot
Od s# srce. Ovega ovde go pomnam, sinot
najstar na selanecot go ima igrano.
Prosevte edna velmo{ka mnogu ve{to.
Vilijam [EKSPIR
156
Ne vi go pomnam imeto; ama taa rolja
Dobro vi legna i prirodno ja odglumivte.
Vtoriot glumec
Va{eto lordstvo sigurno misli na Soto. 1
Gospodarot
Taka e, odli~no izigrana rolja.
A sega ba{ ko pora~ani mi dojdovte,
najmnogu za{to podgotvuvam edna {ega
za koja va{ata ume{nost }e mi treba.
Kaj mene e eden lord {to ve~erva }e ve
gleda;
Ama ne znam dali ne }e prsnete vo smea
koga }e go vidite odnosot negov
za{to ~udakov nikoga{ ne ~ul za drama. Pa
samo ako ne{to vi izleta od usta
mnogu }e go navredite; zatoa vi velam,
nemojte da se smeete; ne sakam da zbesne.
Prviot glumec
Ne berete gajle, gospodaru, umeeme nie
duri i so najotka~enite na svetot.
Gospodarot
Odi, mom~e, odnesi gi pravo v kujna,
neka gi najadat i napijat dobro.
Sakam da im se dade s# {to imam vo domov.
(Izleguva slugata so glumcite.)
Mom~e, ti odi kaj mojot lakej Bartol,
neka se oble~e vedna{ kako dama
i {tom se stokmi, vodi go kaj pijaniov v
soba.
Obra}aj mu se so “madam”, oddavaj mu po~it.
Ka`i mu, ako qubovta moja mu e mila
neka se odnesuva najotmeno {to mo`e
tokmu kako blagorodni~kite fini
koga se vo dru{tvo so svoite ma`i,
ba{ vaka pijanicava neka go dvori,
najponizen vo likot, najqubezen na usta,
i neka go pra{a “[to saka milosta va{a
za va{ata dama, va{ata sopruga smerna
dol`nosta si ja ispolni i vi poka`e
qubov?”
Potoa neka go gu{ne, zavodlivo neka go
bakne,
i neka ja spu{ti glavata na negovite gradi
pa neka prolee solzi, nebare umira od
radost
{to gospodarot nejzin ozdravel sosem
otkako sedum godini sebesi se smetal
za podolen i od najodvratniot prosjak.
A ako mom~eto ja nema taa `enska darba
da lee poroj od krokodilski solzi,
za taa cel dobro }e mu dojde malku kromid
koj{to vo {amiv~e potajno skrien
bez prestan }e mu tera solzi na o~i.
Gledaj ova da se svr{i najbrzo {to mo`e{
a koga }e se vrati{ }e mi treba{ i za drugo.
(Izleguva slugata.)
Znam deka lakejot }e gi odglumi dobro
privle~nosta, glasot, odot na edna dama.
Sakam da go ~ujam koga “ma`u” }e go vika
pijani~i{tevo i da vidam dali }e se smejat
momcive koga }e koleni~at pred prostak.
Odam da im dadam sovet. Mo`e }e znaat za
dosta
ako sum tamu i gi zamolam za istrajnost
inaku smeava }e im otide vo krajnost.
(Izleguvaat.)
157
Kroteweto na opakata
Scena 22
(Vleguva Slaj ka~en pogore so slugi; nekoi
so ali{ta, nekoi so bokal, nekoi so legen i
drug pribor; vleguva i Gospodarot.)
Slaj
ja Marija Haket, debelata kr~marka od
Vinkot, dali ne me znae. Ako ne vi re~i deka
mi ima udreno recka na rabu{ot za edna
obi~na pomo~ana bira, site da mi mo~ate
na glava kako na najla`liviot smrde` vo
celoto kralstvo. (Eden sluga mu prinesuva
krigla pivo.) [to! Ne sum zabegan! Ova e –
(Go pie pivoto)
Ebavi tikvarite, dajte edna bira.
Tretiot sluga
Prviot sluga
O, zaradi ova taguva gospo|ata va{a.
Da ne saka va{ata milost ~a{a {ampawsko?
Vtoriot sluga
Vtoriot sluga
O, zaradi ova slugite vi se ta`ni.
]e proba malku va{eto lordstvo od suvovo
grozje?
Tretiot sluga
[to }e saka va{ata milost da nosi denes?
Slaj
Jas sum Kristofer Slaj, Ne sum ni “milost”
ni “lordstvo.” Ne sum ispil ni kapka
{ampawsko vo `ivotot. A ako ve}e mi
nudite ne{to su{eno, toga{ dajte mi ne{to
posoleno i pu{eno. I ne pra{uvajte {to
}e oble~am oti xaketa imam kolku i tela,
~orapi kolku i noze, ~evli kolku i stapala
– more ne, ponekoga{ pove}e stapala od
~evli ili ~evli niz koi mi yirkaat palcite.
Gospodarot
Bog da ve ~uva i spasi od prisenov te`ok!
O, tolku mo}en ~ovek so poteklo takvo
So bogatstva tolku i tolku visok ugled
A nagazen od olku besovi lo{i?
Slaj
Eeej! Da ne mislite deka sum ~uknat? Deka
ne sum Kristofer Slaj, sin na stariot Slaj
od Pusta Reka, po ra|awe ala{verxija,
po obrazovanie vla~ar, po napredilok
me~kar a sega po zanaet kalajxija? Pra{ajte
Gospodarot
Zatoa i rodninite ja odbegnuvaat va{ata
ku}a,
oti gi tera ludosta va{a ~udna,
O lorde blagoroden, seti se na rodot,
od progonstvo vikni gi starite misli
i progoni gi niskive, gadni sni{ta.
Vidi kako slugite besprekorno te slu`at
vo sekoj mig spremni na usluga da ti bidat.
Da ne si za muzika? Slu{aj, Apolon sviri
i od kafez dvaeset slavej~iwa pejat.
Ili ti se spie? ]e te odneseme v krevet
pomek i pomirizen od postelata bludna
namerno pospremena za Semiramida 3
ako ti se {eta, tloto }e go postelime so
cve}a.
Da ne ti se java? Kowite vedna{ }e ti svetnat
po grivite monisti od biseri i zlato.
Saka{ sokliwa? Sokliwata }e ti se vivnat
nad utrinskata ~u~urliga. Ili si za lov?
Zagarite tvoi do nebesa }e lajat
a {uplata zemja potresena }e e~i.
Prviot sluga
Saka{ vo potera, ku~iwata ti se brzi
ko najsilnite eleni, da, pobrzi od srna.
Vilijam [EKSPIR
158
Vtoriot sluga
Saka{ sliki? ]e go doneseme vedna{
Adonis naslikan kraj `uborliv potok,
i Kitereja cela skriena v rasje,
koe kako da se ni{a i igra so zdivot nejzin
nebare povieno pred naletot na vetrot.
Gospodarot
]e ti ja poka`eme Jona, devojka koga bila
i kako taa iznenadena i zavedena bila
`ivo naslikana ko navistina {to bilo.
Tretiot sluga
Ili Dafna kako skita niz trnlivata {uma
nozete si gi grebe nebare krvari seta.
I ta`niot Apolon na gletkata kako pla~e
tolku majstorski krvta i solzite se fateni.
Gospodarot
Ti si lord i ni{to drugo osven lord.
Ti ima{ gospo|a poubava mnogu
od sekoja `ena vo ova skudno vreme.
O, kolku sme radosni {to umot vi se vrati!
O, {to pak znaete koj ste to~no!
Ovie petnaeset godini vo son bevte,
a i koga se budevte ko da ne bevte budni.
Slaj
Petnaeset godini! Bo`e ama dremka svetska.
I zarem ni{to ne rekov za seto ova vreme?
Prviot sluga
Rekovte, lorde, ama re~enoto be{e mo{ne
ludo,
za{to iako le`evte vo ovaa prekrasna soba,
velevte deka ve isfrlile nadvor,
i postojano pcuevte po nekoja kr~marka,
se zakanuvavte deka na sud }e ja odnesete
oti vi to~ela pivo vo zemjeni krigli.
Ponekoga{ vikavte po nekoja si Sisilija
Haket.
Slaj
Da, pomo{ni~kata na kelnerkata vo taa
kr~ma.
Prviot sluga
Tretiot sluga
I duri solzite {to za tebe gi prolea taa
ubavoto lice ne & go preplavija so zavist
najubavoto su{testvo be{e na svetot
a i vaka niedna ne & e ramna.
Slaj
Navistina sum lord i imam gospo|a takva?
Ili sonuvam? Ili sonuvav do sega?
Ne spijam. Gledam, govoram, slu{am.
Mirisam vkusovi slatki i se}avam stvari
meki.
@imi o~ive, navistina jas sum lord,
a ne kalajxija ili Kristofero Slaj.
Toga{, donesete ja na{ata gospo|a da ja
vidam,
i u{te edna krigla od onaa bira.
Vtoriot sluga
]e sakate racete da si gi izmiete sega?
Ama ne znaete ni takva kr~ma ni takva
`enska,
gospodaru, ni lu|eto {to gi spomenavte
toga{,
nekojsi Stiven Slaj, stariot Xon Neps,
grkot,
pa Piter Tarf ili Henri Pimpernel
i dvaesetina drugi imiwa i lu|e
koi nitu postoele nitu nekoj nekoga{ gi
videl.
Slaj
Slava mu na gospoda {to me vrati.
Site
Amin!
(Vleguvaat lakejot kako `ena so
pridru`ba. Eden od slugite mu podava na
159
Kroteweto na opakata
Slaj
Slaja pivo.)
Slaj
Gospo|o `eno, sum sonuval i spiel
velat edno petnaeset godini i zgora.
Fala ti, od ova }e nema{ zijan.
Lakejot
Lakejot
Kako vi odi so te~nata hrana, gospodaru?
Slaj
Nema gre{ka, od s# se pretura ovde.
Kade e `ena mi?
To~no, a mene nad trieset mi se vide
seto vreme proterana od tvojot krevet.
Slaj
[to e mnogu mnogu e. Ostavete n# sami.
(Izleguvaat slugite.)
Gospo|o, sle~i se i legnuvaj v krevet.
Lakejot
Ovde, gospodaru, {to sakate od nea?
Slaj
Ti si mi `ena a ne me vika{ ma`u?
Slugite treba da me vikaat gospodaru a jas
ti sum ma`.
Lakejot
Ma`u moj i gospodaru, gospodaru moj i ma`u
jas sum tvojata `ena {to od srce te qubi.
Slaj
Toa odli~no go znam. Kako treba da ja
vikam?
Gospodarot
Gospo|o.
Slaj
Gospo|o Alis ili gospo|o Xoan?
Gospodarot
Samo gospo|o i ni{to drugo. Taka se vika.
Lakejot
Gospodaru blagoroden, najsrde~no te molam
izvini me u{te barem za dve-tri no}i;
ili ako ne saka{, barem do zajdisonce.
Za{to lekarite tvoi naredija strogo
pred opasnosta bolesta da ti se vrati
da otsustvuvam u{te malku od tvojot krevet.
Vaka stojat rabotite, zatoa prosti.
Slaj
A mene mi stoi poinaku i zatoa te{ko }e
izdr`am. Ama mrazam povtorno da potonam
vo porane{nite soni{ta. Zatoa }e ~ekam
iako siot vrijam.
(Vleguva glasnik.)
Glasnikot
Glumcite, na vesta deka ste ozdravele,
pobrzaa da odglumat prijatna komedija;
lekarite smetaat deka dobro }e vi dojde
za{to pregolema taga krvta vi ja pie
a tagata e dadilka na sekoja ludost.
Zatoa mislea deka e dobro da ~uete drama
i umot da go pothranite so veselost i smea
koi `ivotot go prodol`uvaat i go ni{tat
zloto.
Slaj
Dobro, }e slu{am. Neka igraat. Ne e
komendija
Vilijam [EKSPIR
160
bo`ikna gozba ili ne{to kako cirkus?
Lakejot
Ne gospodaru, mnogu poprijaten xumbuz.
Slaj
Kakov, doma{en xumbuz?
Lakejot
Eden vid skazna.
Slaj
Pa da vidime. Dojdi gospo|o `eno, ne se vadi
s# neka te~e a nie da sme ve~no mladi.
^in PRVI
Scena 1
(Trubi. Vleguvaat Lu~enco i negoviot pridru`nik Tranio.)
Lu~enco
Tranio, od golemata `elba {to ja imav
da ja vidam ubavata Padova, lulka na zborot4
dojdov vo plodnata Lombardija,
toj li~en raj na velikata Italija;
naoru`an so qubovta i blagoslovot na
tatko
negovata dozvola, pridru`uvan od tebe
mojot veren i mo{ne iskusen lakej
ovde }e se predadam so siot svoj elan
na postojano u~ewe i otkrivawe na svetot.
Piza, poznata po svoite gra|ani umni
`ivot mi dade a pred s# mojot tatko
trgovec so vrski nadaleku niz svetot,
Vin~enco, od lozata na Bentivoli.
Sinot na Vin~enco, vospitan vo Firenca
mora da go ispolni o~ekuvanoto od nego
i da se zakiti so doblesni dela.
Zatoa, Tranio, sega }e ja u~am
doblesta i onoj del od filosofijata
posebno {to veli deka sre}ata
edinstveno se postignuva niz doblest.
Ka`i {to misli{ ti za{to zaminav od
Piza
i dojdov vo Padova kako ~ovek {to bega
od plitki vodi za vo dlabokoto da se nurne
i do sitost da ja zgasne svojata `ed.
Tranio
Mi perdonato, moj gospodaru velik.
Apsolutno se soglasuvam so vas.
Se raduvam {to ete ste re{ile cvrsto
da gi cicate slastite na slatkata filosofija.
Samo, dobar gospodaru, duri iska`uvame
voshit
na ovaa doblesna i moralna disciplina,
da ne bideme stoici i kladi, molam,
pa da se dr`ime striktno do Aristotel
a Ovidij da go otfrlime ko gre{nik.
Logika poka`ete so prijatelite va{i,
krasnore~ivosta ve`bajte ja niz prostiot
govor
od muzikata i poezijata crpete `ivot
a matematikata i metafizikata
primajte gi samo onolku kolku {to vi godi.
Nema korist kaj{to zadovolstvo nema.
So eden zbor, gopodaru, u~ete samo so volja.
Lu~enco
Fala ti, Tranio, mi dava{ dobar sovet.
Da be{e u{te Biondelo so nas ovde
mo`evme vedna{ da po~neme so planot
i da najdevme stan~e zgodno za priem
na prijatelite {to }e ni gi donese Padova.
Ama ~ekaj malku, koe e ova dru{tvo?
Tranio
Kojznae gospodaru, mo`e povorka za do~ek.
(Lu~encio i Tranio se povlekuvaat na
strana.)
(Vleguvaat Baptista so dvete }erki
Katerina i Bjanka, Gremio arlekinot, Horetenzio, prosec na Bjanka.)
Batista
Gospoda, pove}e ne zdodevajte, ve molam,
za{to to~no znaete deka sum re{il cvrsto
da ne ja ma`am pomalata }erka
pred da najdam ma` za postarata.
Ako eden od vas dvajca Katerina ja qubi
Vilijam [EKSPIR
162
a bidej}i dobro ve znam i obajcata ve sakam
}e mu dozvolam da ja pobara vedna{.
vidot!
Batista
Gremio
Pa da stane popara. Pregruba e za mene.
Ajde, ajde, Hortenzio, ti treba `ena?
Gospodo, da go ispolnam ona
{to go rekov - Bjanka, vlezi vnatre.
I ne bidi ta`na zaradi ova, mila Bjanka,
za{to ova ne zna~i deka pomalku te sakam.
Katerina
Katerina
Ve molam tatko, dali po va{a `elba
}e me pravite rezil pred ovie prosci?
Hortenzio
Prosci, devojko? [to blada{? Nema prosci
za vas duri ne stanete blaga, ne`na.
Katerina
Ne pla{ete se gospodine moj krotok
takva pomisla skraja mi e od srce.
No ako se ma`am, prva gri`a }e mi bide
da ve ~e{lam po glava so trono`no stol~e
i ukrasen so nokti da ve gledam ko bivol~e.
Pekmez ubav na tato! Odvaj ~eka da se rascimoli
samo da ima zo{to.
Bjanka
Sestro, zadovolna bidi od moeto nezadovolstvo.
Tatko, ponizno ja prifa}am va{ata volja.
Knigite i muzikata }e mi pravat dru{tvo,
}e ~itam i ve`bam sosem sama.
Lu~enco
Slu{aj Tranio, Minerva govori niz nea.
Hortenzio
Hortenzio
Bo`e spasi n# od |avolici vakvi!
Gremio
Siwor Batista, zo{to pravite taka?
@al mi e {to na{ata qubov taga
na Bjanka }e & donese.
I mene, bo`e gospode dobar!
Gremio
Tranio
Opaa, gospodaru, nasetuvam zabava fina
devojkava e ili luda ili drska ko malkumina.
]e ja piknete v kafez
siwor Batista, nedol`na da pla}a kazna
za ovoj adski |avol so jazi~i{te lo{o?
Batista
Lu~enco
No vo mol~eweto na drugata se skrila
devoj~inska blagost i trezvenost mila.
Mol~i Tranio.
Tranio
Ba{ taka, gospodaru! Mir! I sitete go
Pomirete se so ova, gospoda. Taka re{iv.
(Vleguvaj Bjanka.)
(Izleguva Bjanka.)
I bidej}i znam deka najmnogu saka
muzika, instrumenti i poezija,
doma{ni u~iteli }e najmam doma
dobro da & ja ostru~at mladosta. Ako vie
Hortenzio ili vie Gremio znaete za takov
163
Kroteweto na opakata
prepora~ajte mi go; so u~enite lu|e
}e bidam dare`liv i mnogu u~tiv
zaradi dobroto vospituvawe na moite deca.
A sega zbogum. Ti Katerina, ostani ako
saka{
za{to u{te treba da zboruvam so Bjanka.
(Izleguva.)
Katerina
[to, i jas }e si odam, smeam, ne? [to,
mene vremeto da mi se odreduva nebare ne
znam {to sakam a {to ne? Gluposti!
(Izleguva.)
Gremio
Ma`? Poarno re~i |avol.
Hortenzio
Jas velam ma`.
Gremio
Jas velam |avol. Misli{, Hortenzio, deka
}e se najde nekoj {utrak {to }e se o`eni so
pekolot samo zatoa {to tatko & e bogat?
Hortenzio
Gremio
Pustinata fati. Tolku si dobra {to nikoj
ne saka da te zadr`i ovde. @enskata
qubov e tolku mala, Hortenzio, {to n#
ostavija zaedno da klin~ime i da se ispostime do kraj. Obajcata ne go ispekovme
lebot. Zbogum. Sepak, zaradi qubovta {to
ja kotkam za slatkata Bjanka, ako slu~ajno
najdam soodveten ~ovek da ja u~i na ona {to
najmnogu go saka, }e go ispratam kaj tatko &..
Nemoj taka Gremio. Ako nie nemame trpenie
da ja podneseme nejzinata bu~na vreva, }e se
najde nekoja dobra du{a bratko, i ako na
vreme ja nabasame, }e ja zeme so site nejzini
mani i so edno ~udo pari.
Gremio
Ne znam. I jas bi go zel vedna{ mirazot no
uslovot e da mekam{ikuvaat na raskrsnica
sekoe sabajle.
Hortenzio
Hortenzio
Isto i jas, siwor Gremio. Ama po~ekaj
malku ne{to da ti ka`am. Iako prirodata
na na{eto soperni{tvo nikoga{ ne dozvoluvala dogovor me|u nas sepak, moj
sovet e, bidej}i ni e vo zaedni~ki interes povtorno da dobieme pristap do na{ata ubava sakana i da bideme
sre}ni sopernici za qubovta na Bjanka,
da se potrudime i da zavr{ime edna rabota.
Da, vo pravo si. Nema golem izbor koga
site jabolka se rasipani. No, {tom ovaa
semejna pre~ka n# sprijateli, najprijatelski }e sorabotuvame dodeka ne & najdeme
ma` na najstarata }erka na Batista za da ja
oslobodime pomalata za ma`a~ka i pak da
staneme sopernici. Slatka Bjanka! Blaze si
mu na onoj {to }e te dobie. Koj poprv nemu
nevestata. [to veli{, a, Gremio?
Gremio
Gremio
Koja rabota, ti se molam?
Hortenzio
Ednostavno, gospodine, da najdeme ma` za
nejzinata sestra.
Se soglasuvam, i ba{ bi sakal ve}e da
mu go dadev najdobriot kow vo Padova za
proseweto na onoj {to }e ja isprosi, }e se
o`eni so nea, }e ja legne v krevet i }e ja
oslobodi ku}ava od nea.
Odime.
(Izleguvaat Gremio i Hortenzio.)
Vilijam [EKSPIR
164
Tranio
Ve molam, gospodaru, ka`ete mi, dali e
mo`no
tolku naedna{ qubovta da ve zgrabi?
Lu~enco
O Tranio, duri na svoja ko`a ne setiv
nikoga{ ne bi pomislil deka e mo`no.
No ete, dodeka se {laev i gledav od strana,
~arot na qubovta vo bezdelni{tvoto me
strefi, i sega najotvoreno ti priznavam
tebe, koj{to mi si mene mil i veren
ko Ana na kralicata od Kartagina {to &
be{e, deka goram, kopneam, Tranio i }e
umram ako ne ja dobijam ovaa mlada, skromna
moma. Sovetuvaj me, Tranio, oti znam deka
mo`e{, Pomagaj Tranio, za{to znam deka
saka{.
Tranio
Gospodaru, ova ne e vreme za prekor;
za{to so prekor srceto ne se ~isti.
Ako srceto vi e zarobeno toga{ treba
Redime te captum quam queas minimo.
(Od ropstvoto otkupi se najeftino {to
mo`e{)
Tranio
I samo tolku? Ne zabele`avte kako sestra &
svreska i krena takva xeva
od koja u{noto tapan~e puka?
Lu~enco
Tranio, vidov kako crvenite usni & se
dvi`at
kako so zdivot go namirisuva siot vozduh
sveto i slatko be{e s# {to vidov na nea.
Tranio
Opaa, zna~i vreme e da go slezam na zemja.
Ve molam razbudete se, gospodaru. Ako taa
moma ja qubite, skoncentrirajte se da ja
dobiete. Vaka stojat rabotite: nejzinata
postara sestra e tolku zla i kleta {to duri
tatko & ne se ottarasi od nea
vie samo }e mo`ete da & pluknete pod
penxere za{to tatkoto ja zaklu~il doma i ne
dava da & zdodevaat nafr~enite prosci.
Lu~enco
Ama surov tatko, neli Tranio?
No zarem ne ~u deka namera ima
u~iteli da & najde za da ja u~at?
Lu~enco
Tranio
Odli~no drugar. Prodol`i, ova me te{i.
Drugoto }e me ute{i za{to sovetot ti e
dobar.
^uv, ~uv gospodaru - i ve}e s# smisliv.
Lu~enco
Tranio
Isto i jas, Tranio.
Gospodaru, taka zjapavte vo onaa moma
{to mislam ne sfativte kade le`i zajakot.
Lu~enco
O da. Na lice & vidov ubavina slatka,
ramna na onaa od }erkata na Agenor
koja so raka velikiot Jupiter go skroti
za so kolena pred nea bregot kritski da go
qubi.
Tranio
Gospodaru, se kladam
deka obata plana mo`at da napravat eden.
Lu~enco
Da go ~ujam prvin tvojot.
165
Kroteweto na opakata
Tranio
Vie }e bidete u~itel,
i }e go prezemete obrazuvaweto na momata
vrz sebe.
Toa e va{iot plan.
Lu~enco
Zna~i bidi ova, Tranio oti Lu~enco qubi;
i sega rob }e stane za taa moma da ja ima
koja odedna{ go pleni ranetoto mu oko.
(Vleguva Biondelo.)
Eve go apa{ov. Mom~e, kaj be{e do sega?
Lu~enco
Biondelo
Da. Dali e ostvarliv?
Tranio
Ne e. Za{to koj }e go zeme va{eto mesto
ovde vo Padova da bide sin na Vin~enco,
da go dr`i domot, da u~i, prijatelite da gi
prima,
zemjacite da gi posetuva ili da gi gosti?
Lu~enco
Basta, smiri se, sega go imam vo celost.
S# u{te ne n# videle vo niedna ku}a,
nitu nekoj mo`e da n# razlikuva po likot
koj e gospodar a koj sluga. Zatoa slu{aj:
Ti }e bide{ gospodarot, Tranio, mesto
mene,
}e go dr`i{ domot, mojata pozicija, mnogu
slugi
a jas }e bidam nekoj drug, nekoj Fiorentinec
Napolitanec ili obi~en gra|anin od Piza.
Gotovo, smisleno e. Tranio, vedna{
presle~i se, zemi ja mojata zakitena {apka
i pla{tot. [tom dojde Biondelo, tebe }e te
slu`i,
no prvin }e go nateram da mol~i za ova.
Tranio
Potrebno e.
Na kratko, gospodaru, takva e va{ata volja.
A mojata dol`nost e da ve slu{am Za{to u{te tatko vi na odewe mi re~e
“Najdi mu se na sin mi” iako mislam
ova go re~e vo sosema druga smisla Zadovolstvo mi e Lu~enco da bidam
za{to epten mnogu Lu~enco go sakam.
Kaj bev jas? Poarno ka`ete kaj bevte vie?
Gospodaru, dali Tranio ali{tata vi gi
ukral
ili vie negovite? [to se slu~uva, ve molam?
Lu~enco
Ela mom~e vamu. Ova ne e vreme za {ega
zatoa prisposobi se sosem na nego.
Tvojot drugar Tranio, za da me spasi,
me igra mene i moite ali{ta gi zede
a jas negovite, zaradi moeto begstvo.
Za{to vo kavga koga dojdov na bregot
ubiv ~ovek i se pla{am deka ve}e me znaat.
Slu`i go ti nego, ti nareduvam, kako {to
treba,
dodeka najdam na~in `ivotot da si go
spasam.
Me razbira{ sega?
Biondelo
Jas, gospodaru? Ni malku.
Lu~enco
I da ne si go brbnal zborot Tranio.
Tranio sega Lu~enco e stanat.
Biondelo. Blaze si mu. Kamo i jas da stanev.
Tranio
I jas bi sakal navistina da sum toj, osobeno
ako uspeam
Lu~enco navistina da ja dobie pomalata
}erka na Batista.
No mom~e, ne zaradi mene tuku zaradi gospodarot te sovetuvam
da ne se otka~uva{ vo koe i da e dru{tvo.
Vilijam [EKSPIR
166
Na samo, vikaj me Tranio,
ama na drugi mesta za tebe sum tvojot gospodar Lu~enco.
Scena 2
(Vleguvaat Petru~io i negoviot sluga
Grumio.)
Lu~enco
Petru~io
Tranio, da odime.
Ti ostanuva u{te ne{to da zavr{i{,
da stane{ eden od proscite. Ne pra{uvaj
oti
za{to odgovorot go znae{ “za trista poti!”
(Izleguvaat.)
(Od gore govorat prisutnite na pretstavata.)
Verono, za kratko zaminav od tebe,
da gi vidam prijatelite vo Padova, a pred
site
mojot najmil i najdoka`an prijatel
Hortenzio; ova e sigurno negovata ku}a.
Ovde Grumio, mom~e, udri velam.
Grumio
Prviot sluga
Gospodaru, samo kimate a ba{ vi e gajle za
pretstavata.
Slaj
Kimam, kimam `imi sveta Ana. 5Dobro
e, dobro e. ]e trae u{te mnogu?
Lakejot
Gospodaru, {totuku po~na.
Slaj
Genijalna rabota ti velam. Ba{ bi sakal da
e svr{ena.
Sedat i gledaat. 6
Da udram, gospodine? Kogo da udram? Dali
nekoj
ja navredi va{ata milost?
Petru~io
Gadu, udri mi edna ovde ma{ki, velam.
Grumio
Da vi udram edna, gospodine? Zo{to,
gospodine, {to sum jas, gospodine, za da vi udram edna, gospodine?
Petru~io
Gadu, velam, udri mi ja ovaa porta,
i bapni mi ja silno ili }e te tresnam po
apa{kiot surat.
Grumio
Gospodarot mi stana kavgaxija. Ako ve
udram prv
na krajot }e platam so skr{en nos i krv.
Petru~io
Zna~i ne}e{?
E koga ne}e{, }e ti ja svirnam edna ko na
vol pa da vidam kako }e ja pee{ do re mi
fa sol.
(Go tegne za u{i.)
167
Kroteweto na opakata
Grumio
Pomagajte lu|e, pomo{! Gospodarot mi se
{ekna.
Petru~io
A sega tropaj koga ti velam, kopile edno
apa{ko.
(Vleguva Hortenzio.)
Hortenzio
[to e, {to se slu~uva? Mojot star
prijatel Grumio, i mojot odli~en prijatel Petru~io? Kako si vrvite
vo Verona?
porta
ama ne mo`ev ni so sila da go nateram.
Grumio
Da tropnam na porta? Gospode bo`e! Zarem
doslovno vaka
ne rekovte, “Mom~e, udri mi ovde, bapni me
ovde, udri mi ja ma{ki, i bapni mi ja silno”? A sega mi
velite
“tropni na porta” ste mi rekle!
Petru~io
Mom~e, bri{i, ili zatni se, ti davam sovet.
Hortenzio
Petru~io
Siwor Hortenzio, n# najdovte sred kavga.
Con tutto il cuore ben trovato, od srce se raduvam
na ovaa sredba, velam.
Hortenzio
Alla nostra casa ben venuto, molto honorato signor
mio Petruchio, Dobro dojdovte vo mojot dom,
moj mnogupo~ituvan siwor Petru~io.
Stani, Grumio, stani. ]e ve smiram vedna{.
Grumio
Ne, gospodine, ne pridavajte va`nost na ona
{to go treska na latinski. Osven ako ova ne
e zakonski na~in da si gi soberam partalite
i da me nema od negovata slu`ba. Gledajte,
gospodine. Me natera da go udram i da mu javlepam edna ma{ki, gospodine. A dali treba
eden sluga taka da postapi kon gospodarot
koga ovoj e za eden preku trieset i eden,
izgoren, vo aut? 7
Kamo sre}a, bo`e, da go tepav u{te kako
mal, sega toj za Grumio, tvrdam, du{a bi dal.
Petru~io
Kopile {vrknato. Hortenzio dobar,
mu narediv na gadov da tropne na va{ata
Smirete se, Petru~io, jas zad Grumio stojam,
ova e nedorazbirawe me|u vas i nego,
va{iot star, veren, dobar sluga Grumio.
A sega ka`ete mi, mil prijatele, koj sre}en
veter
ve donese od starata Verona ovde vo Padova?
Petru~io
Vetrot {to gi raznesuva mladite po svetot
da si ja baraat sre}ata podaleku od doma,
kaj{to ni{to ne im se slu~uva. Na kratko,
siwor Hortenzio, vaka rabotite stojat:
Antonio, tatko mi, neodamna umre,
a jas zaakav navamu onaka bez vrska
mo`ebi da se `enam i da storam ne{to od
sebe.
Pari imam vo }esevo a imawe doma
pa ete sakam i svetot malku da go vidam.
Hortenzio
Petru~io, smeam li, toga{, bez zaobikoluvawe,
da te prepora~am kaj edna zla i opaka `ena?
No za sovetov, veruvaj mi samo }e me pcue{,
iako, veruvaj mi bogata e mnogu,
od merata nadvor. No za prijatel te smetam
i ne bi sakal so nea da se pletka{.
Vilijam [EKSPIR
168
Petru~io
Siwor Hortenzio, me|u prijateli kakvi
{to sme nie,
malku zborovi treba; i zatoa, ako znae{
moma
dovolno bogata na Petru~io da mu bide `ena
- a celta na `ena~kata mi e dobar miraz neka e i grda ko sakanata na Florent,
stara ko Sibila, opaka i lo{a
ko Ksantipa na Sokrat, pa i polo{a u{te,
toa ne }e me spre~i nitu pak tapa
}e mi ja stori o{tricata na moite ~uvstva
pa makar pobesna da e od penliviot Jadran
Dojdov bogato da se o`enam vo Padova
a ako e bogato, se podrazbira deka e i
sre}no.
Grumio
Ete, gledate gospodine, v lice vi ka`a {to
misli. Vi velam,
samo dajte mu dovolno zlato i toj }e se
o`eni so {utka, so najgolemiot akrep na svetot, so bezzaba
baba ako treba pa makar
taa da gi ima sobrano site bolesti od pedeset i dve kobili. Vi velam, ne propu{ta toj
ni{to kaj{to ima mandro.
Hortenzio
Petru~io, bidej}i ve}e zagazivme dosta,
}e prodol`am so ona {to samo na {ega go
spomnav.
Mo`am, Petru~io, da ti pomognam da dojde{
do `ena, bogata mo{ne, ubava i mlada,
odgledana navistina ko velmo{ka prava.
Edinstvena mana, a manata golema e mnogu,
e taa {to momava e nepodnoslivo ostra,
drska i lo{a i toa od merata nadvor
pa sostojbava da mi e polo{a od {to mi e
ti velam ne bi ja o`enil ni za zlaten
rudnik.
Petru~io
Mol~i Hortenzio. Ti ne ja znae{ od zlatoto
mo}ta.
Ka`i kako se vika tatko & i toa mi e dosta.
Oti }e ja stutkam pa makar pcuela glasno
ko grom {to udira od esenski oblak.
Hortenzio
Tatko & se vika Batista Minola
blagorodnik eden, dru{tven i u~tiv
a nejzinoto ime e Katerina Minola
poznata vo Padova po svojot zmiski jazik.
Petru~io
Sum ~ul za tatko & iako nejze ne ja poznavam,
toj dobro go poznava{e pokojniot mi tatko.
Oko ne sklopuvam Hortenzio, duri ne ja
vidam,
zatoa dozvoli mi da bidam so tebe drzok
i da te ostavam u{te na prvata sredba
osven ako ne saka{ do tamu da me prati{.
Grumio
Ve molam, gospodine, pu{tete go da odi duri
e na svoite. Vi tvrdam, koga bi go poznavala
kako mene, bi znaela deka opakosta
kaj nego ne pali. Mo`ebi pet-{est pati
}e mu re~e gadu ama, vi velam, za nego toa
ne e ni{to. Ama koga edna{ toj }e po~ne,
mami~eto ima da & go raspla~e. Vi velam,
gospodine, ako samo malku mu se opira, }e
ja napika od kaj{to izlegla i taka }e ja rasturi {to bela ma~ka ne }e mo`e da gleda. Ne
go znaete vie nego, gospodine.
Hortenzio
^ekaj Petru~io, mora da dojdam so tebe,
za{to Batista e ~uvar na moeto blago.
Toj go ima biljurot na mojot `ivot,
najmalata }erka, ubavata Bjanka
i ne mi ja dava ni mene ni na site drugi
prosci nejzini i sopernici moi.
Smetaj}i deka ne doa|a vo predvid
zaradi manite {to preeska ti gi spomnav
Katerina nekoga{ na vekov da se ma`i
zatoa Batista stroga zapoved dade
nikoj da nema pristap do Bjanka
s# duri opakata Katerina ne dobie ma`.
169
Kroteweto na opakata
Grumio
Opakata Katerina,
polo{ glas na devojka ne mo`e da & izleze.
Hortenzio
Sega Petru~io usluga od tebe baram,
}e me ponudi{ prepraven vo skromna ruba
na stariot Batista kako u~itel
ve{t po muzika {to }e ja podu~uva Bjanka
Vaka, so ova lukavstvo }e imam barem
dozvola i vreme so nea da bidam
i nepre~eno da & se dodvoruvam na samo.
Lu~enco
[to i da & ~itam, vas }e ve veli~am
kako moj dobrotvor, tolku verno
ko vie samite da ste na lice mesto,
a mo`ebi i so zborovi poubavi mnogu
od va{ite, osven ako i samiot ne ste u~en.
Gremio
O u~enost, u~enost, tolku si mo}na!
Grumio
O, glupost, glupost, tolku si namagar~ena!
Grumio
Petru~io
Ova ti se vika bezobrazie. Se zdru`ile mladite
da im podvalat na starite.
(Vleguvaat prepraveni Gremio i Lu~enco.)
Gospodaru, gospodaru, svrtete se. Nekoj
doa|a, ej?
Hortenzio
Mol~i, Grumio. Toa mi e sopernikot.
Petru~io, da se trgneme malku na strana.
Grumio
Ubav fraer, pr~ nad pr~ovite. 8
Gremio
Mnogu dobro. Ja pregledav listata knigi.
Slu{aj, gospodine; ubavo da gi podvrze{,
gledaj,
samo qubovni knigi za sekoj slu~aj
i ni{to drugo da ne ~ita, dobro?
Me sfa}a{. Pokraj, ti velam,
{irokogradosta na siwor Batista
i jas bogato }e te nagradam. Bele{kite isto
zemi gi i namirisaj gi dobro
za{to se nameneti za onaa {to mirisa
poubavo od parfem. [to }e & ~ita{?
Mol~i, mom~e.
Hortenzio
Grumio, psst! Dobar den, siwor Gremio.
Gremio
Dobar den, siwor Hortenzio.
Znae{ kaj odam? Kaj Batista Minola.
Vetiv deka navistina }e mu najdam
dobar u~itel za ubavata Bjanka.
Ete mi se nasmea sre}ata pa go najdov
ovoj mlad ~ovek, po u~enost i odnos
dostoen na nea, na~itan vo poezija
i drugi knigi, mnogu dobri, ti tvrdam.
Hortenzio
Dobro e. I jas gospodin najdov
koj mi veti deka u~itel }e mi najde
odli~en muzi~ar za na{ata moma.
I taka ne }e ja propu{tam svojata dol`nost
kon ubavata Bjanka koja tolku ja sakam.
Gremio
I jas ja sakam i toa }e go doka`am na delo.
Vilijam [EKSPIR
170
Grumio
]e go doka`e toa negovoto }ese.
Grumio
]e ja dobie? ]e ja dobie ili }e ja obesam.
Hortenzio
Petru~io
Gremio, sega ne e vreme da iska`uvame
qubov.
Slu{ni me, i toa prijatelski ~uj me,
i }e ti ka`am vesti za objacata dobri.
Ovde e eden gospodin kogo slu~ajno go sretnav
koj{to, ako uslovite na{i mu se arni,
}e se nafati da ja prosi opakata Katerina
i da ja zeme ako mirazot & e bogat.
A zo{to sum ovde ako ne tokmu za toa?
Misli{ od malku vreva }e mi puknat u{ite?
Zarem na vremeto ne sum slu{al rik od
lavovi?
Zarem moreto ne sum go slu{al, razgneveno
seto,
kako besnee ko poten, pobudalen, zapenet
vepar?
Zarem topovi ne sum slu{al na bojnoto pole
i nebesnata artilerija kako po nebo bufta?
Zarem ne sum slu{al sred bitkite stra{ni
uzbuni glasni, fr~ewe na kowi, trube`i na
trubi?
A vie mi bladate za nekakov `enski jazik
~ij pukot ne e ni polovina silen
ko pukotot na kosten vo ogni{te selsko.
Gluposti! Ne sum dete da me pla{ite so baba
roga!
Gremio
Re~eno, storeno, dobro e.
Hortenzio, mu gi ka`a site nejzini mani?
Petru~io
Znam deka e nezgodna, opaka pr~la.
Ako ova e s#, gospodo, ne gledam tuka pre~ka.
Grumio
Gremio
Ne se pla{i od baba roga!
Ne gleda{ pre~ka, gospodine? Od kade si?
Gremio
Petru~io
Roden sum vo Verona, sin na stariot Antonio.
Tatko mi e mrtov, bogatstvoto mi e `ivo,
i o~ekuvam dolgo da `iveam i sre}no.
Gremio
Ama gospodine takov `ivot so vakva `ena
ne odi.
No ako ti stiska, ti velam so boga napred!
Za s# {to ti treba }e ti bidam pri raka.
Navistina }e ja prosi{ ovaa diva ma~ka?
Hortenzio, slu{aj.
Gospodinov ni dojde kako pora~an,
mislam, za negovo i za na{e dobro.
Hortenzio
Mu vetiv deka }e gi pokrieme li~no
tro{ocite za proseweto, site do eden.
Gremio
I }e gi pokrieme, pod uslov da uspee.
Grumio
Petru~io
I }e `iveam.
Kamo vaka da se kladam vo dobar ru~ek.
(Vleguvaat Tranio sve~eno oble~en i Biondelo.)
171
Kroteweto na opakata
Tranio
Gospoda, dobar den. Smeam da ve pra{am
koj e najkratkiot pat {to vodi
do ku}ata na siwor Batista Minola?
Biondelo
Gremio
Ne, ako bez zbor vedna{ fatete xade.
Tranio
Zo{to? Da ne ste vie drumski razbojnici
pa patot e samo va{?
Mislite na onoj {to ima dve ubavi }erki?
Gremio
Tranio
Samo na{ e patot do nea.
Na nego, Biondelo.
Tranio
Gremio
A od kade, vi se molam?
Da ne mislite i na nea, gospodine, a?
Grmeio
Tranio
I na nego i na nea, gospodine. Zo{to vi e
gajle?
Od kaj {to mi dade. Vi velam
taa e izbrani~kata na siwor Gremio.
Hortenzio
Petru~io
Taa e izbrani~kata na siwor Hortenzio.
Ama sigurno ne na onaa {to pcue, vrni.
Tranio
Tranio
Ne gi sakam pcuja~ite, gospodine. Biondelo,
ajde.
Lu~enco
Dobar po~etok, Tranio.
Hortenzio
Gospodine, samo malku.
Dali dojdovte da ja barate momata {to ja
spomnavte,
da ili ne?
Tranio
A i da sum do{ol, gospodine, pravam nekoj
zijan?
Poleka, gospoda. Ako ste velmo`i
imajte trpenie ne{to da vi ka`am.
Batista e velmo`a komu tatko mi
ne mu e sosema nepoznat, pa negovata }erka
da e duri i poubava od {to e, bi mo`ela da
ima
pove}e prosci a me|u niv i mene.
Ubavata }erka na Leda iljadnici prosci
ima{e pa i ubavata Bjanka mo`e u{te
eden pove}e da ima i eve sega Lu~enco ide
pa makar i Paris vo trkata za nea da bide.
Gremio
[to, zarem gospodinov }e n# nadzboruva
site?
Lu~enco
Samo pu{ta rogovi, gospodine. Brgu }e
papsa.
Vilijam [EKSPIR
172
Petru~io
Hortenzio, zo{to tolku zborovi se tro{at?
arno.
Bidej}i se izjasnivte i samiot za prosec
morate, kako i site nas, da go nagradite
gospodinov komu site sme mu dol`ni.
Hortenzio
Tranio
Gospodine, dozvolete ne{to da ve pra{am.
Dali ste ja videle }erkata na Batista?
Tranio
Ne gospodine, no dve slu{am deka ima;
ednata pro~uena po ostriot jazik
ko {to e drugata po ubavata skromnost.
Petru~io
Gospodine, gospodine, prvata e za mene, ne
gibajte ja nea.
Gospodine, za toa bez gajle. Deka sum od zbor
ve kanam da se najdeme nekade ve~erva
i da pieme za zdravjeto na na{ata moma
ba{ kako protivni~kite advokati {to
pravat
`estoko se borat no ko prijateli jadat i
pijat.
Grumio i Biondleo
Odli~en predlog! Da odime, prijateli.
Hortenzio
Gremio
Da, ostavete go toj potfat na silniot
Herkul.
Pote`ok e toj od site negovi juna~ki dela.
Petru~io
Gospodine, slu{nete go ova, ve molam.
Pomalata }erka za koja kopneete vie
tatko & ja ~uva podaleku od site prosci,
i veli nema nikomu da ja dade
dodeka postarata sestra ne ja ma`i.
Duri toga{ pomalata }e bide slobodna.
Tranio
Ako e s# taka, gospodine, ako ste vie
~ovekot {to na site }e im pomogne pa i
mene,
Ako go skr{ite mrazot i napravite podvig,
ja osvoite postarata i ja oslobodite pomalata
za site nas, toga{ onoj {to }e ja dobie
sigurno }e vi bide blagodaren za navek.
Hortenzio
Gospodine, dobro govorite i razbirate
Predlogot e bez gre{ka, predlogot e petka.
Petru~io, velam jadi i pij na moja smetka. 9
^in VTORI
Scena 1
(Vleguvaat Katerina i Bjanka.)
Bjanka
Dobra sestro, ne rezili me mene ni sebe,
pravej}i od mene robinka i plenik.
Toa me vadi od pamet. No za dranguliite
drugi
racete odvrzi mi gi i }e gi frlam sama.
Da, i seta ruba, zdolni{teto duri,
naredi {to saka{, toa }e go storam
bidej}i dol`nosta kon postarite ja znam.
Katerina
Od site tvoi prosci, ti nareduvam da mi
ka`e{
kogo najmnogu go saka{. I toa bez gluma.
Bjanka
Veruvaj mi, sestro, od site `ivi ma`i
u{te ne sum go zdogledala ona lice
{to }e mi se bendisa pove}e od site drugi.
Bjanka
Zarem za nego mi qubomori{ vaka?
Toga{ si igra{ majtap i sega mi e jasno
deka celo vreme samo si se majtapela.
Odvrzi mi gi racete, sestro, te molam.
Katerina
Ako ova e majtap, zna~i s# drugo bilo majtap.
(Ja udira.)
(Vleguva Batista.)
Batista
[to e pak sega? Od kade taa drskost?
Bjanka, trgni se. Kutro devoj~e, pla~e.
Odi zemaj ja iglata; nejze ostavi ja na mira,
sramota, ti skotu od |avolska sorta
{to ja ma~i{ kako taa da ti e kriva?
Koga ti rekla barem eden lo{ zbor?
Katerina
Katerina
La`e{ su{i{. Zarem ne e toa Hortenzio?
Bjanka
Ako ti se dopa|a, sestro, eve da umram
ako ne storam s# na svetot da go ima{.
Katerina
Ti si al~na, saka{ da `ivee{ vo rasko{.
Zatoa, velam, Gremio e toj {to go saka{.
Me nervira {to mol~i, }e ja stol~am.
(Tr~a po Bjanka.)
Batista
[to, zarem pred moi o~i? Bjanka, begaj.
(Izleguva Bjanka.)
Katerina
[to, zarem mi branite? Aha, sega gledam,
taa vi e bogatstvoto, taa mora da se ma`i,
a jas treba bosa da & igram na svadba
i zaradi vas dvajca da ostanam stara moma.
Vilijam [EKSPIR
174
Ne zboruvajte mi, odam da sedam i pla~am
dodeka za odmazda ne najdam na~in.
(Izleguva.)
Batista
Dali nekoj tatko nekoga{ bil vo moja ko`a?
No koj ide?
(Vleguvaat Gremio, Lu~enco prepraven kako
Kambio vo obi~ni ali{ta; Petru~io so
Hortenzio prepraven kako Licio i Tranio
prepraven kako Lu~enco so svojot sluga
Biondelo koj nosi lauta i knigi.)
Gremio
Dobro utro, kom{ija Batista.
Batista
Dobro utro, kom{ija Gremio. Dobar den,
gospodo.
Petru~io
I vam, dobar gospodine. Ve molam, zarem
nemate }erka
{to se vika Katerina, doblesna i li~na?
Batista
Imam }erka, gospodine, Katerina {to se
vika.
Gremio
Pozavieno, gospodine. Mnogu ste smeli.
Petru~io
Ne sum, siwor Gremio, pu{tete me samo.
Jas sum velmo`a, gospodine, od Verona,
~uv za nejzinata ubavina i pamet
za nejzinata privle~nost i smerna krotkost,
prekrasnite osobini i blagiot odnos,
pa se drznav da dojdam ko nekanet gostin
vo va{iot dom za da se uveram li~no
vo glasot za nea nadaleku {to se slu{a.
A kako nadopolna za toa {to vi sum gostin
vi nosam eve eden moj blizok ~ovek
(poka`uva na Hortenzio)
mnogu ve{t vo muzika i matematika,
za da ja ostru~i dokraj vo ovie uki
za koi ve}e, siguren sum, dosta znae.
Prifatete go ili navreden }e bidam.
Se vika Licio, vo Mantova e roden.
Batista
Dobredojden ste mi, gospodine,
a i toj zaradi vas.
No treba edno da znaete za }erka mi Katerina
za moja `al, taa ednostavno ne e za vas.
Petru~io
Zna~i ne sakate da se razdelite od nea
ili mo`ebi ne vi se dopa|am jas.
Batista
Ne sfa}ajte me gre{no. [to mislev rekov.
Od kade ste, gospodine? Kako da ve vikam?
Petru~io
Petru~io se vikam, sin na Antonio
~ovek poznat {irum cela Italija.
Batista
Dobro go poznavam. Dobrodojdeni ste zaradi
nego.
Gremio
So seta po~it, Petru~io, ve molam
dozvolete ni i nam, poniznite moliteli
da ka`eme ne{to. Vi velam, mnogu ste
naglit!
Petru~io
Prostete, siwor Gremio, ama kaj mene nema
trte-mrte.
Vedna{ rabotam.
175
Kroteweto na opakata
Gremio
Se gleda, nema {to, ama se pla{am da ne vi
se trtne rabotata .
Kom{ija, prifatliv dar, nema {to, siguren
sum. Ama za da vi iska`am sli~na
qubeznost, posebno {to ste blago nakloneti kon mene a ne kon nekoj drug, od s# srce
vi go davam ovoj mlad
u~en ~ovek (poka`uva na Lu~enco) koj{to
dolgo vreme studira{e na Rems; ve{t
za gr~ki i latinski kako {to e drugiot za muzika i matematika. Se vika
Kambio. Ve molam, prifatete gi negovite uslugi.
Batista
Iljadapati fala, siwor Gremio. Dobro mi
dojdovte, dobar Kambio. (Na Tranio.) Ama dobar gospodine,
mi izgledate za stranec. Dali e neopravdano da znam zo{to
ste dojdeni?
Tranio
Prostete, gospodine, jas treba da se
pravdam.
{to kako stranec vo gradov ovde
se osmeluvam da bidam prosec na va{ata
}erka
ubavata i doblesna Bjanka.
I za va{ata cvrsta odluka sum slu{nal
vo prilog {to e na postarata sestra.
S# {to baram e, otkako mojot koren
}e go doznaete, da imam ist pristap
i sloboda kako i site drugi prosci.
A za obrazovanieto na va{ite }erki
ja prilo`uvam ovaa lauta prosta
i ovoj izbor od gr~ki i latinski knigi.
Ako gi prifatite, toga{ mnogu }e vredat.
Tranio
Od Piza, gospodine, sin sum na Vin~enco.
Batista
Mnogu mo}en vo Piza. Mnogu imam
slu{ano za nego. Dobro mi dojdovte
na gosti, gospodine. (Na Hortenzio.) Lautata
zemete ja, (Na Lu~enco) a vie knigite.
Vedna{
odete kaj u~enicite va{i. Ej, mom~e!
(Vleguva sluga.)
Mom~e, gospodava vodi gi kaj moite }erki
i ka`i im deka se nivnite u~iteli. I u{te
da gi slu{aat dobro.
(Izleguvaat slugata, Hortenzio, Lu~enco,
Biondelo.)
A sega niz gradina da pro{etame malku
pa potoa na ru~ek. Site ste mi mili gosti,
i ve molam ~uvstvuvajte se kako doma.
Petru~io
Siwor Batista, mojata rabota ~ekawe ne
trpi,
i ne mo`am sekoj den da prosam devojka.
Dobro go znaevte tatko mi, a niz nego i
mene,
edinstveniot naslednik na negoviot imot,
koj{to uspeav da go zgolemam a ne da go
smalam.
Zatoa ka`ete mi, ako ja osvojam qubovta na
va{ata }erka
kakov miraz }e dobijam pokraj nea?
Batista
Po mojata smrt, polovina od seta zemja,
a na raka vedna{ dvaeset iljadi kruni.
Petru~io
Batista
Se vikavte Lu~enco? Od kade ste, molam?
Za takov miraz }e ja osiguram nejze
vo vdovi~lukot, vo slu~aj da me nad`ivee
]e & go ostavam siot svoj imot i prihod.
Seto ova podrobno vo dogovorot }e stoi
za obete strani do nego da se dr`at.
Vilijam [EKSPIR
176
Batista
Da, samo ako najgolemata podrobnost se
sredi
a toa e nejzinata qubov: bez toa nema ni{to.
Petru~io
Toa e sitnica. Za{to vi velam, dedo,
re{itelen sum kolku taa {to e lo{a;
i kaj{to dva razbesneti ogna se sretnat
se tro{i ona {to go hrani nivniot gnev.
Vetreto go rasplamtuva maloto ogne vo
po`ar
no uraganot go gasne ognot i s# drugo.
Takov so nea }e bidam a taa }e potklekne
vedna{
Za{to jas sum surov i ne prosam ko malo
dete.
Batista
Trudi se kolku {to mo`e{ i neka ti e so
sre}a.
No sepak o~ekuvaj po nekoj te`ok zbor.
Petru~io
Da, da. }e bidam ko planinite za vetrot
{to ne se tresat iako ovoj postojano duva.
(Vleguva Hortenzio so skr{ena glava.)
Batista
[to e prijatelu, {to si tolku bled?
Batista
Ne ja nau~i da udira vo lauta?
Hortenzio
Kaj }e ja nau~am koga mi ja udri lautata od
glava.
Samo & rekov deka ne ja dr`i lautata dobro
i ja svitkav rakata da vidi kako prstite se
dr`at
a taa netrpeliva ko |avolska ro`ba mi
svika:
“Ne ja dr`am dobro, a? Sega ti }e vidi{!”
I vedna{ po timbata me tresna
i glavata niz lauta mi izleze nadvor
i stoev taka zamelu{en i mrdnat
i nebare so alka okolu vratot zjapav
a taa mi se dere{e, petpare~ki svira~
me nare~e, zadrogaz i {to u{te ne, bo`em
odnapred se spremala vaka dolno da me grdi.
Petru~io
Vesela `enska, nema {to, takva mi treba,
sega ja sakam mnogu pove}e od napred.
Umiram da vrzam nekoj zbor so nea.
Batista
Dojdete so mene i vedro vi se molam,
podu~uvajte ja barem pomalata }erka.
Saka da u~i i blagodarna e na toa.
Siwor Petru~io, }e dojdete so nas
ili vedna{ }erka mi Katerina da vi ja
pratam?
Hortenzio
Petru~io
Ako sum bled, toga{ veruvajte, sum od strav
Batista
]e stane }erka mi dobar muzi~ar?
Hortenzio
Pobrgu }e stane dobar vojnik.
Za `elezo e stvorena a ne za lauta.
Pratete mi ja, ve molam.
(Izleguvaat site osven Petru~io.)
]e ja ~ekam ovde,
i revnosno }e ja prosam koga }e dojde.
Ako po~ne da pcue, toga{ ednostvano
}e & re~am deka pee kako slavej.
Ako po~ne da se murti, }e re~am deka e mila
na lik ko utrinski rozi izmieni so rosa.
Ako e nema i ne saka ni zbor da ka`e
zborlivosta }e & ja pofalam toga{
177
Kroteweto na opakata
i }e re~am deka zborovite me paraat v srce.
Ako mi re~e da fa}am magla, }e se zablagodaram
nebare me pokanila cela nedela da & bidam
gostin.
Ako odbie da se ven~a, }e ja molam denot
da go oglasime na strojot i brakot.
No eve ja ide. Zboruvaj Petru~io sega.
(Vleguvaat Batista, Gremio i Tranio.)
Batista
[to napravi, siwor Petru~io, so }erka mi?
Petru~io
Uspeav, {to drugo? Mo`e{e da ne uspeam?
Batista
Pa toga{ }erko Katerino? [to se murti{?
Katerina
Me vikate }erka? A poka`avte vamu
tatkovska gri`a sakaj}i da me dadete
na eden poluludak, na eden ~uknat silexija
koj{to a }e otvori usta pcue vrni i misli
deka so psovki }e mi go najde krajot.
Petru~io
Dedo, vaka stojat rabotite: vie i siot narod
govorevte za nea i govorevte gre{no.
Ako e opaka, opaka e oti e mudra,
i ne e drska tuku skromna kako gulab
i ne e izbuvliva tuku krotka ko utro.
Po trpenieto e vtora Grizelda a rimska
Lukrecija po svojata ~ednost. I na krajot
da vi ka`am deka se dogovorivme slo`no
u{te ovaa nedela svadbata da ni bide.
Katerina
besilka.
Tranio
Vaka uspea? Zna~i i nam denot }e ni se
stemne.
Petru~io
Trpenie, gospodo, jas nejze ja izbrav.
Ako nie sme zadovolni, {to vas ve boli?
Se dogovorivme me|u nas, na samo,
da bide s# u{te zajadliva vo dru{tvo.
Vi velam, prosto nema da veruvate
kolku mnogu me saka. O, najmila Kate!
Mi se obesi na vrat, me qube{e ne`no
bakne` po bakne` i mi se kolne{e cvrsto
{to vedna{ potkleknav pred nejzinata
qubov.
O, vie ste amateri! Fantasti~no e da se vidi
kako eden krotok ~ovek najlo{ata sprija
ja skrotuva koga ma` i `ena se sami.
Daj mi raka, Kate, za Venecija odam,
da kupam ruba za denot na svadbata na{a.
Spremaj gozba, dedo, pokani gosti,
znam Katerina }e bide nevesta za merak.
Batista
Ne znam {to da re~am, samo dajte raka.
Gospod da te blagoslovi, Petru~io, vereni
ste.
Gremio i Tranio
Amin, velime. Svedoci sme nie.
Petru~io
Dedo, `eno, gospodo, zbogum,
zaminav za Venecija; nabli`uva nedela.
]e dademe prsteni, pri}e, ubava promena
bakni me, Kate, vo nedela sme ma` i `ena.
(Izleguvaat Petru~io i Katerina.)
Poprvo }e te vidam na besilka!
Gremio
Gremio
Dali nekoj nekoga{ tolku brgu se veril?
Slu{a{, Petru~io, poprvo }e te vidi na
Vilijam [EKSPIR
178
Batista
Navistina, gospodo, sega trgovec igram
{to ludo se vpu{ta vo o~ajni~ki potfat.
Tranio
Ama taa stoka samo gnie{e kaj vas,
ja }e }arite, ja po moriwa }e skapi.
Batista
Smirete se, gospodo. Sporot jas }e go
re{am.
Po delata treba da se sudi; koj od vas dvajca
pogolemo bogatstvo za }erka mi }e dade
toj }e ja ima nejzinata qubov.
Gremio, ka`i ti {to & nudi{?
Gremio
Batista
Mir da ima vo brakot, takva dobivka sakam.
Gremio
Mirno nekako plenot mu padna v raka.
No sega, Batista, za pomalata }erka;
ova e denot {to tolku dolgo go ~ekavme
site,
jas sum vi sosed i prviot nejzin prosec.
Tranio
A jas pove}e ja sakam Bjanka
odo{to zborot mo`e da ka`e ili mislata da
smisli.
Gremio
Ti si golobrad i ne mo`e{ pove}e da ja
qubi{.
Tranio
Ti si belobrad, qubovta tvoja smrznuva.
Gremio
A tvojata pr`i.
Skakulec eden, trgni se, vozrasta e taa {to
hrani.
Prvo, kako {to znaete, mojata ku}a vo
gradot
seta bolskoti vo srebro i zlato,
so le|eni i bokali za nejzinite ne`ni race,
draperiite site se original Tirski.
Kov~ezite od slonova koska polni se pari,
a vo onie od kiparis pokriva~ite stojat,
skapocenite ali{ta, baldahinite i ruvo
od najdobro platno, turski perni~iwa so
biser
opto~eni, zavesi od Venecija so vez od zlato,
od tu~ i kalaj posatkite mi se site
i s# {to eden gazda treba da ima. Na selo
v pondila imam sto mlekodajni kravi
a v jasli sto dvaeset debeli vola
i s# drugo potrebno za vakvata brojka.
Malku sum podostaren, priznavam, ete,
i ako umram utre ova & pripa|a nejze
ako dodeka sum `iv, bide samo moja.
Tranio
Ova “samo” dobro zvu~i. Gospodine, a sega
mene slu{nete me. Jas sum sin edinec
i edinstven naslednik na mojot tatko.
Ako ja dobijam }erka vi za `ena
}e & ostavam tri ili ~etiri ku}i
vo bogatata Piza dobri kako koja bilo
ku}a na stariot siwor Gremio vo Padova,
plus dve iljadi dukati godi{en prihod
od plodna zemja; seto e nejzino ako umram.
[to, da ne ve zdoboli, siwor Gremio?
Tranio
Gremio
No mladosta `enskoto oko go pleni.
Dve iljadi dukati godi{no od zemja?
(Na strana) Seta moja zemja ne vredi tolku.
Toa taa }e go ima, plus gemija edna
179
Kroteweto na opakata
Gremio
sega zakotvena vo pristani{teto Marsej.
[to, da ne ve potonav so brodot?
Tranio
Gremio, poznato e deka tatko mi ima
tri golemi gemii, dva broda
i dvanaeset novi galii. Ova & go davam,
i sekoga{ dvojno od ona {to }e go ponudi{
sledno.
Zbogum, sosedu dobar. (Izleguva Batista.)
Sega ne ti se pla{am.
Mom~e nedodelkano, tatko ti bi bil {utrak
s# tebe da ti dade i na stari godini
da te moli za tro{ka leb. Gluposti!
Starite italijanski lisci ne se tolku
prosti!
(Izleguva.)
Gremio
Sledno? Ve}e ponudiv s#, drugo nemam.
Ne mo`e da dobie pove}e od ona {to go
imam.
Ako ti se dopa|am, }e me ima mene i s# moe.
Tranio
Toga{ e jasno deka devojkata e moja
spored vetuvaweto va{e. Gremio gubi.
Tranio
Da ti se pluknam vo drtata, itra ko`a!
Sepak igrav ko site aduti da mi se v race.
Naumiv za gospodarot da storam dobro.
Izlez nema osven la`niot Lu~enco
da dobie tatko, {to }e bide la`en
Vin~enco.
A toa e ~udno. Obi~no tatkovcite
dobivaat deca; no vo ovaa prosidba luda
ako ne potfrlam, mo`ni se i takvi ~uda.
(Izleguva.)
Batista
Priznavam deka najdobra e ponudata va{a.
Neka tatko vi garancija & dade,
pa taa e va{a; inaku, prostete za ova,
ako umrete pred tatko vi, kako taa
nejzinoto }e go dobie?
Tranio
Zabele{kata ne vi e na mesto. Toj e star, a
jas mlad.
Gremio
Zarem mladite ne umiraat kako site stari?
Batista
Zna~i, gospodo,
re{iv vaka: znaete deka vo nedela
mojata }erka Katerina }e se ma`i.
Drugata nedela po ova Bjanka
}e vi bide nevesta, ako garancijata
ja donesete; ako ne, toga{ Gremio }e ja ima.
A sega odam, vi blagodaram na dvajcata.
^in TRETI
Scena 1
(Vleguvaat Lu~enco, Hortenzio i Bjanka.)
Lu~enco
Dosta so toa }emaneto. Ama si drzok.
Tolku brzo zaboravi kakov do~ek
ti priredi sestra & Katerina? 10
^asot negov }e svr{i pred da go na{timate.
Hortenzio
]e si odite od ~as ako go na{timam?
Hortenzio
Ama, pimpirlio u~ena, taa e patron
na nebesnata harmonija. Zatoa bidi
u~tiv i daj mi prvenstvo prvin
~asot po muzika da go odr`ime
a potoa ti dr`i go svojot ~as.
Lu~enco
Ti samo odi i {timaj, {timalo edno!
Bjanka
Kade zastanavme?
Lu~enco
Magare edno tvrdoglavo, koga si ~ital
da znae{ zo{to muzikata ni slu`i?
Ne si ~ul deka taa go osve`uva umot
po napornata rabota i u~eweto te{ko?
Zatoa dozvoli filosofija da & ~itam
a potoa so tvoeto drndawe po~ni.
Lu~enco
Ovde, gospo|ice:
Hic ibat Simois, hic est Sigeia tellus,
Hic steterat Priami regia celsa senis.
Bjanka
Prevedete.
Hortenzio
Lu~enco
Vidi go ti nego, uvredite nema da gi trpam.
Bjanka
Gospodo, od obajcata navredena sum sega
za{to se glodate okolu ona {to e moj izbor.
Ne sum prva~e od nekoe zapu{teno selo,
ne sakam da me vrzuvaat ~asovi, odredeno
vreme.
]e u~am samo kako {to mene mi se saka.
Za da nema pove}e kavga, da sedneme.
A vie zemete go instrumentot i svirete
malku;
Hic ibat, kako {to ve}e vi rekov - Simois, jas
sum Lu~enco
- hic est, sin na Vin~enco od Piza - Sigeia
tellus, vaka prepraven za da ja osvojam va{ata
qubov - Hic steterat, a onoj Lu~enco {to
doa|a da ve prosi - Priami, e mojot sluga
Tranio - regia, koj{to mene me pretstavuva celsa senis, za da go izmamime stariot degen.
Hortenzio
Gospo|ice, si go na{timav.
181
Kroteweto na opakata
Bjanka
Da ~ueme. Uf! Gornite `ici.
Lu~enco
Fal{ ti e ~ove~e, pak na{timaj go!
Ama dobro. Sega Licio, tvoj e redot.
U~itelu dobar, ne lutete se, ve molam,
{to vaka se po{eguvav so vas dvajca.
Hortenzio
(Na Lu~enco) A sega {etaj i ostavi n# malku.
Muzikava {to }e ja sviram ne e za tri glasa.
Bjanka
^ujte go sega mojot prevod: Hic ibat Simois,
ne ve poznavam - hic est Sigeia tellus, ne vi
veruvam - Hic steterat Priami, vnimavajte da ne
n# slu{ne - regia, ne nadevajte se premnogu celsa senis, ne o~ajuvajte.
Lu~enco
Ne bidete picajzla, gospodine! Moram da
~ekam
(na strana) i da vardam oti ako ne sum vo
krivo
na{iot u~en muzi~ar e zaquben do u{i.
Hortenzio
Hortenzio
Gospo|ice, sega mi e na{timan.
Lu~enco
Fal{ira dolu.
Hortenzio
Dolu ne fal{ira tuku dolniov gad ne mi
{tima.
(Na strana) O kolku e ognen i drzok na{iov
daskal.
@imi s#, apa{ov ja {meka mojata qubov.
Otsega, daskali{te, dobro }e te vardam.
Gospo|ice, pred da go fatite instrumentov
i da nau~ite kako prstite se mestat
moram osnovnite pravila da vi gi ka`am
za da ja sovladate skalata pobrzo, polesno
i podobro odo{to so drug nekoj u~itel.
Zatoa vi napi{av s# ubavo ovde.
Bjanka
Ama jas ja nau~iv skalata u{te lani.
Hortenzio
Ako, sega nau~ete ja skalata na Hortenzio.
Bjanka
Bjanka
So vreme mo`e }e veruvam, no se somnevam
sega.
Lu~enco
Nemojte, vi se molam, za{to navistina
Ajant
bil Ekid, po pradedo nare~en taka.
Bjanka
Moram na u~itelot da mu veruvam, inaku,
velam,
za toj somne` bi se raspravala u{te.
Skala sum jas, temel na sekoja skladnost,
do re na Hortenzio podaj raka
mi fa Bjanka, ma`i se za nego so radost
fa sol za{to od srce toj te saka.
Sol la eden klu~, a dve noti dumam
si do smiluvaj mi se ili }e umram.
Ova e skala? Ne mi se dopa|a ni malku!
Stariot na~in mi e pomil. Ne sum luda
da gi napu{tam dobrite pravila zaradi
nekoi izumi novi.
(Vleguva eden sluga.)
Vilijam [EKSPIR
182
Slugata
Gospo|ice, tatko vi ve moli knigite sega
da gi ostavite i da pomognete da se sredi
sobata na va{ata sestra. Svadbata e utre.
Scena 2
(Vleguvaat Batista, Gremio, Tranio, Katerina, Bjanka, Lu~enco i drugi so slugite.)
Batista
Bjanka
Zbogum, u~iteli mili. Moram da odam.
(Izleguvaat Bjanka i slugata.)
Lu~enco
Toga{ ni jas nema zo{to da bidam ovde.
(Izleguva.)
Siwor Lu~enco, ova e denot koga
Katerina i Petru~io treba da se zemat
a sepak nema ni traga ni glas od zetot.
[to }e re~at lu|eto? Kakov rezil }e pukne
da ne dojde zetot koga sve{tenikot treba
da go izvr{i ~inot na ven~avkata?
[to veli Lu~enco na ovoj na{ sram?
Katerina
Hortenzio
A jas imam zo{to daskalov da go vardam.
Mi se ~ini i toj e zaquben do u{i.
No Bjanka, ako mislite ti se tolku niski
pa frla{ oko na sekoj dolen prostak
toga{ drug neka te zeme. Te vidov li na ruga
Hortenzio, gospo|ice, }e si zeme druga.
(Izleguva.)
Sramot e moj. Moram na sila,
da ja dadam rakata, protiv mojata volja,
na eden lud silexija, nastran bandit,
prebrz na prosidba, baven na `enidba.
Vi rekov toj e samo naluni~av {utrak
{to so grubosta gi pokriva kiselite {egi.
I za da go mislat deka e vesel fraer
toj bi isprosil iljada, bi go zaka`al denot
svadben,
gozba bi spremil, prijatelite bi gi viknal,
svatovite a sepak ne bi do{ol da se `eni.
Sega svetot za Katerina }e {u{ka
i }e veli “Opaa, ene ja ludata `ena na
Petru~io
ako mu e }ef da dojde i so nea da se `eni.”
Tranio
Trpenie Katerino, trpenie Batista.
Se kladam deka Petru~io naumil ne{to
dobro,
bez ogled {to go spre~uva da ostane na
zborot.
Iako e grub, znam deka mudrost vo sebe ima;
iako e {egaxija, sepak ~esnost od srce mu
blika.
Katerina
Sepak poarno nikoga{ da ne go videv.
(Izleguva pla~ej}i sledena od Bjanka i slugite.)
183
Kroteweto na opakata
Tranio
Batista
Odi devojko, ne te obvinuvam za pla~ot,
takov sram i svetica bi `egnal
a ne lo{otija zla kakva {to tebe te dal
gospod.
(Vleguva Biondelo,)
Biondelo
Gospodaru, gospodaru, novosti! I toa tolku
stari novosti {to
takvi do sega ne ste ~ule.
Batista
I novi i stari? Kako e toa mo`no?
Biondelo
Zarem ne e novost da ~ueto za ideweto na
Petru~io?
Batista
Dojde?
A {to e so tvoite stari novosti?
Biondelo
Petru~io doa|a so nova palarija i star
xaket; vo izliteni bri~-pantaloni tripati
zasukani; so ralo iskinati ~izmi, ednata so
toka, drugata so vrvca; nosi star, za’r|an
me~ zemen od gradskiot voen otpad, so
skr{en bal~ak i so kanija ~ij vrv go
nema a remenite se iskinati; kobili{teto
is~a{eno - so staro muvlosano sedlo i dve
razli~ni uzengii - u{te boluva od {ap i
ligavka, niz nozdrite & te~e slina,
nepcata podueni i krvavi, nafrlena so
mozolki, babuwosana, ispri{tena, modra
xiger od `oltica, `lezdite pote~eni,
pripa|a od vrtoglavica, raskapana i crvjosana, grbot klapnat, skukulena, nozete
rahiti~ni, oglavnikot razlabaven i od ov~a
ko`a, uzdite skinati od ~estoto zategawe da
ne padne vrzani vo jazli; remenot na{ien od
{est par~iwa, a `enskiot kai{ od somot,
so dve bukvi za nejzinoto ime so{ien na
nekolku mesta so debel konec.
Biondelo
Batista
Ne, gospodine.
Koj doa|a so nego?
Batista
Biondelo
Pa kako toga{?
Biondelo
Doa|a.
Batista
Koga }e dojde ovde?
Negoviot lakej, gospodine, opremen re~isi
kako i negovata kobila; na ednata noga
platnen a na drugata dolg volnen ~orap, a
go podvrzal edniot so crvena, drugiot so
sina krpa; na starata palarija mesto per~e,
zadenal pesnarka od ~etirieset qubovni
pesni; akrep, prav akrep e vo toa ruvo i
ne li~i ni na risjanski pa` ni na lakej od
gospodin.
Biondelo
Tranio
Koga }e zastane kaj{to stojam jas i ottuka
}e ve gleda.
Nekoja ~udna lunka go podbodnala vaka da se
oble~e.
Obi~no e skromno doteran.
Vilijam [EKSPIR
184
Batista
Se raduvam {to doa|a. Ne e va`no kako e
oble~en.
Batista
Va`no ne krivite.
Tranio
Biondelo
I ne ste ba{ oble~eni kako {to bi sakal.
Ama gospodine, toj ne doa|a.
Petru~io
Batista
Neli re~e deka doa|a?
Biondelo
Koj? Petru~io deka doa|a?
Batista
Da, deka Petru~io doa|a.
Biondelo
Ne gospodine, velam kobilata mu doa|a so
nego na grb.
Batista
Pa toa e edno isto.
Biondelo
Ne, `imi sveta Mara
se kladam po para
kowot i ~ovekot pove}e se od eden
iako ne se broj za mnozinstvo vreden.
(Vleguvaat Petru~io i Grumio.)
Petru~io
Eeej, kade se tie gospoda? Koj e doma?
Zarem ne e podobro {to poitav vaka?
Kade e Kate? Nevestata moja li~na?
Kako e mojot dedo? Ne{to ste mi namurteni.
I {to se xarite gospodo moja
nebare zjapate vo pametnik ~uden
nekakva kometa ili ~udo nevideno?
Batista
Pa, gospodine, znaete deka ova vi e denot
svadben,
prvin bevme ta`ni, mislevme }e ve nema,
a sega sme pota`ni {to dojdovte vakvi.
Soble~ete go sramot od va{eto telo
{to e trn v oko za na{eto slavje.
Tranio
Ka`ete ni, kakva pri~ina va`na
tolku dolgo ve trgna od nevestata va{a
i ve prati ovde bez da li~ite na sebe?
Petru~io
Dolgo treba da ka`uvam i zdodevno e da se
slu{a.
Dosta e deka dojdov da go odr`am zborot
iako morav malku i da docnam,
no vo pogodno vreme }e vi bide jasno
i zadovolni sosem }e bidete site.
No kade e Kate? Predolgo ja ~ekam.
Utroto vrvi, vreme e za v crkva.
Batista
Tranio
Dobrodojdovte, gospodine.
Petru~io
Ne sum dobredojden.
Nemojte vakov nevestata da ve vidi,
odete kaj mene i oble~ete ali{ta moi.
185
Kroteweto na opakata
Petru~io
Ni slu~ajno. Odam vakov da ja vidam.
Batista
Ama vakov, ne veruvam deka }e ve zeme.
Lu~enco
Da ne e onoj moj kolega daskal
{to budno go sledi sekoj Bjankin ~ekor
dobro bi bilo begalka da ja zemam,
a koga }e ja imam, cel svet ne neka veli
}e go ~uvam svoeto pa makar |avolot da se
buni.
Petru~io
Tranio
More }e me zeme i oro }e igra. No dosta!
Za mene }e se ma`i a ne za ali{tata moi.
Koga bi mo`el da go obnovam toa {to }e mi
go iznosi
ko {to bi mo`el da go smenam ova bedno
ruvo
dobro bi bilo za Kate, a podobro za mene.
Ama ba{ sum {utrak {to muabetam so vas
mesto dobroutro na nevestata da & ka`am
i da go zape~atam svoeto pravo so bakne`.
(Izleguvaat Petru~io i Grumio.)
Tranio
Ima toj pri~ina za otka~enoto ruvo.
]e go ubedime nekako, ako e mo`no,
da se promeni pred da odi v crkva.
Batista
Odam po nego, da vidam {to }e se slu~i.
(Izleguvaat Batista, Gremio, Biondelo,
slugite.)
Do sitnica treba da go razgledame planot
postojano mislej}i vo na{a polza.
]e go nadmudrime belobradiot Gremio,
itro vnimatelniot tatko Minola
prefriganiot muzi~ar, zaqubeniot Licio
s# zaradi gospodarot moj Lu~enco.
(Vleguva Gremio.)
Siwor Gremio, izbegavte od crkva?
Gremio
Ko nekoga{ {to begav od u~ili{te.
Tranio
Dali idat doma i nevestata i zetot?
Gremio
Zetot velite? Zevzek e toj, zevzek
neviden a devojkata doprva }e sfati.
Tranio
Tranio
Poopak od nea? Ne mi se veruva.
No pokraj nejzinata qubov vi treba
i soglasnosta na tatkoto, a za da uspee ova
kako {to ve}e porano vi rekov
moram da najdam nekoj ~ovek - seedno koj
{to }e ni poslu`i za celta na{atoj }e izjavi deka e Vin~enco od Piza
i }e zagarantira pogolemi sumi ovde
vo Padova od onie {to jas gi vetiv.
Taka mirno }e u`ivate vo va{ata nade`
i }e ja zemete slatkata Bjanka so soglasnost
od nejziniot tatko.
Gremio
Toj e |avol, zerzevuli{te, sotona lo{a.
Tranio
A taa |avolica, vragolica, lo{otija gorda.
Gremio
Ne! Taa e jagne, gulab, nevin~e prema nego.
Vi velam, gospodine Lu~enco, koga popot
Vilijam [EKSPIR
186
ja pra{a Katerina dali }e mu bide `ena
“Da, |avol da ja nosi,” re~e toj i opcu tolku
glasno {to popot, vxa{en, knigata ja pu{ti
a koga se navedna da ja krene mlado`enecot
pobudalen i zbesnat mu ja tresna edna
i popot se najde kraj knigata, dolu na podot.
“Sega krevajte gi,” re~e toj, “ako vi stiska!”
Tranio
[to re~e nevestata koga ovoj stana?
Gremio
Seta se trese{e sirotata. Oti udira{e so
noga
i pcue{e nebare sve{tenikot sakal da go
zezne.
A koga ceremonijata najposle se svr{i,
svika po vino. “Na zdrvaje!” se dere{e,
bo`em
e na paluba i so mornarite loka
po pominatata bura; potoa vinoto go dopi
a talogot mu go isturi na |akonot v lice
onaka od naval za{to mu se storilo deka
bradata na |akonot, ko{trava i retka
livkala duri piel, za goltka vino.
Potoa grubo ja fati nevestata za vratot
i ja {lapna v usta tolku glasno
{to seta crkva e~e{e od bakne`ot.
Koga go vidov toa, pobegnav od sram,
a po mene, sega celata povorka ide.
Takva luda ven~avka do sega ne bila
Slu{ajte! Slu{ajte! Svira~ite gi slu{am.
(Se slu{a muzika.)
(Vleguvaat Petru~io, Katerina, Bjanka,
Batista, Hortenzio so Grumio i drugite
slugi.)
Batista
Mo`no e u{te ve~erva da si odite?
Petru~io
Moram da si odam u{te pred da se sno}i.
Ne ~udete se. Da znaete {to imam na umot
vie i sami }e me podbodnete da odam.
Svatovi ~estiti, vi blagodaram na site
{to bevte prisutni koga se dadov
na ovaa mnogu trpeliva, slatka, doblesna
`ena.
Ru~ajte so dedo mi, nazdravete i za mene,
za{to moram da odam. Zbogum na site!
Tranio
Ve molam barem ostanete so nas za ru~ek.
Petru~io
Ne e mo`no.
Gremio
I jas ve molam.
Petru~io
Ne e mo`no.
Katerina
I jas te molam.
Petru~io
Epten mi e milo.
Petru~io
Katerina
Gospodo, prijateli, vi blagodaram na
trudot.
Znam deka sakate da ru~ate so mene
i deka spremivte bogata svadbena trpeza
no, za `al, itna rabota me ~eka
i zatoa sega moram da se prostam od vas.
Dali ti e milo da ostane{?
Petru~io
Milo mi e {to me moli{ da ostanam;
no ne ostanuvam, makar do utre da me moli{.
187
Kroteweto na opakata
Katerina
Ostani, ako me saka{.
Petru~io
Grumio, kowot!
Grumio
Spremen e, gospodaru; ve}e se prejade od
zobot!
Katerina
Toga{ pravi {to saka{, deneska ne mi se
odi
a ne odam ni utre, ni nikoga{ ako ne}am.
Vratata e otvorena, gospodine, fa}aj xade
i akaj duri ti se ~izmite zdravi.
Jas ostanuvam duri ne mi projde }efot.
Te{ko so tebe }e se `ivee, ve}e gledam,
po utroto se poznava denot.
Petru~io
O Kate, smiri se, ne luti se te molam.
nazdravete & na mominstvoto so polni ~a{i.
Luduvajte, veselete se, obesete se!
No mojata li~na Kate mora so mene.
Ne, ne blabotete, ne udirajte so noze,
ne kokorete se, ne murtete se;
jas sum gazdata na ona {to e moe.
Taa e mojot imot, moeto doma}instvo,
mojata dvi`nina, mojata ku}a,
moeto doma}instvo, mojata niva, mojot
ambar,
mojot kow, mojot vol, moeto magare, moeto
s#,
ba{ taa ovde. Neka ja dopre samo koj smee!
]e go branam i od najdrskiot svoeto pravo
ako mi zastane na pat ovde vo Padova.
Grumio,
vadi go me~ot, opkoleni sme od kratci,
spasuvaj ja gospodarkata, ako si ~ovek.
Ne pla{i se, nevesto slatka, nema da te
gibnat
oti }e te branam, Kato, pa da se i milioni.
(Izleguvaat Petru~io, Katerina i
Grumio.)
Batista
Neka zaminat, neka zamine ovaa mirna
dvojka.
Katerina
Gremio
]e se lutam; {to ima vrska toa so tebe?
Tatko, vie mol~ete; }e ostane oti jas taka
sakam.
Da ne zaminea brzo, }e umrev od smea.
Tranio
Gremio
Od site ludi brakovi ovoj e najlud.
Ete, gospoda, gledate, ve}e ~adi.
Lu~enco
Katerina
Gospoda, napred na svadbeniot ru~ek,
gledam kako od `enata budala pravat
ako nema duh da se sprotivstavi.
Petru~io
Odete, {to ~ekate koga vi veli Kate.
Po~ituvajte ja nevestata, svatovi mili.
Gostete se, lumpuvajte, pijte,
Gospo|ice, {to mislite vie za va{ata
sestra?
Biandelo
Deka e luda, a ludite ludo i se ma`at.
Gremio
Glava se~am ako Petru~io ne se pokati.
Vilijam [EKSPIR
188
Batista
Kom{ii, prijateli, iako nevestata i zetot
ne se tuka za da sedat na po~esnite mesta
znaete deka trpezata do ram e polna.
Lu~enco, ti }e sedi{ na mestoto od zetot
A Bjanka }e go zazeme nevestinskoto mesto.
Tranio
Za nevesta }e ve`ba slatkata Bjanka?
Batista
Za nevesta, Lu~enco. Povelete gospodo, ajde.
(Izleguvaat.)
^in ^ETVRTI
Scena 1
(Vleguva Grumio.)
Grumio
Da ti se pluknam vo site papsani kqusiwa,
vo site ~uknati gospodari, vo site lo{i
pati{ta! Dali nekoj bil vaka modrosan?
Dali nekoj bil vaka batakosan? Dali nekoj
bil vaka papsan? Me pratija napred da go
nalo`am ognot, a tie idat po mene da se
ogreat. Da ne sum tenxerxe {to brzo se gree,
usnite }e mi se zalepat za zabi, jazikot
za nepca, srceto za rebra, pred da stignam
kraj ogan {to }e me odmrzne. ]e se ogream
duvaj}i vo ognot. Kakvo e vremeto i mnogu
pogolemo ~ove~i{te od mene }e nastine. Ej,
oj, Kertis!
(Vleguva Kertis.)
Kertis
Dali e navistina tolku opaka kako {to se
govori?
Grumio
Be{e, Kertise, pred ovoj stud. Ama ti znae{
deka zimata gi skrotuva ma`ot, `enata,
yverot; ve}e go skroti mojot star gospodar,
mojata nova gospodarka, mene pa i tebe,
batko Kertis.
Kertis
Begaj da te nema, budalo edna od peda! Jas ne
sum yver.
Kertis
Grumio
Koj vika tolku zasipnat?
Grumio
Dedo mraz. Ako ne mi veruva{, mo`e{ da
mi se lizne{ od ramoto do peticite a da
misli{ deka si mi se spu{til od glavata do
vratot. Ogan, ogan, Kertise.
Kertis
Doa|a gospodarot so `ena mu, Grumio?
Opaa, jas sum samo peda, ne? Rogovite ti se
dve pedi, a jas barem tolku sum visok. A
sega }e go nalo`i{ ognot ili da te ka`am
na gospodarkata ~ija raka, a sega koga e
pri raka, vedna{ }e ja oseti{ vrz svojata
studena sre}a zatoa {to si baven vo svojata
`e{ka slu`ba?
Kertis
Te molam, dobar Grumio, ka`i mi kako e vo
svetot?
Grumio
Grumio
Doa|a, Kertis, doa|a - zatoa lo`i, lo`i go
ognot i ne sipaj voda na nego.
Studeno e vo svetot, Kertis, vo sekoja
rabota osven vo tvojata; zatoa pali koga ti
velam. Vr{i si ja rabotata za da raboti{
Vilijam [EKSPIR
190
Kertis
oti gospodarot i gospodarkata }e ni
smrznat od stud.
Ka`i mi ja dobar Grumio.
Kertis
Grumio
Ognot e ve}e zapalen; zatoa, dobar Grumio,
ka`i mi {to e novo?
Daj go uvoto.
Kertis
Grumio
Novo, novo, novo, novosti kolku ti du{a
saka!
Na ti go.
Grumio
Kertis
Eve mi ti! (Go udira.)
Ajde ka`uvaj. Ne tuku me matkaj!
Kertis
Grumio
Vaka prikaznata se ~uvstvuva a ne se slu{a.
Prvin dobro nalo`i go ognot oti smrznav
od stud. Kade e gotva~ot? Dali e ve~erata
gotova, ku}ata pospremena, rogozinata
sprostrena, paja`inite is~isteni, dali se
slugite vo novo odelo i beli ~orapi, a
slu`benicite vo svadbeno ruvo? Dali gi
svetnavte ~a{ite odvnatre, peharite odnadvor, dali gi poslavte masite, dali e s# kako
{to treba?
Grumio
Zatoa i se vika ~uvstvitelna prikazna; a
ovaa kvrga ti e samo ~ukawe na uvo za podobro da slu{a. Sega po~nuvam. Imprimis, prvo,
odevme po edna opasna udolnica, gospodarot
java{e zad gospodarkata
Kertis
Kertis
Obajcata na ist kow?
S# e kako {to treba; te molam, novostite.
Grumio
Grumio
[to ti e toa tebe gajle?
Prvin znaj deka kowot mi e crknat od umor
a gospodarot i gospodarkata padnaa.
Kertis
Kertis
Gajle mi e za kowot.
Grumio
Kako padnaa?
Grumio
Od sedlata vo kalta a ova e ve}e cela prikazna.
Toga{ ti raska`uvaj. Da ne me prekine{e,
}e ~ue{e kako kowot & padna, a taa se najde
pod kowot; }e ~ue{e vo kakov batak padna
i kako seta se izvalka, kako toj ja ostavi so
kowot na nea, kako me iznatepa {to kowot
& se sopnal, kako capa{e niz kalta za da go
trgne od mene, kako toj pcue{e, kako taa go
191
Kroteweto na opakata
mole{e a nikoga{ porano ne molela, kako
jas kukav, kako kowite pobegnaa, kako &
be{e uzdata ispokinata, kako si go zagubiv
kuskunot, so site raboti vredni za pametewe {to sega }e padnat vo zaborav a ti }e
zamine{ v grob kako tikvar.
Kertis
Grumio
Ama ti izgleda ne znae{ za{to bara{ slugite da & dadat poklon.
Kertis
Baram samo da & se poklonat.
Grumio
Vaka ispa|a deka toj e poopak od nea.
Grumio
Da, a toa i ti i site drugi lo{otilaci
ovde }e si go setite na ko`a koga }e si
dojde doma. No zo{to ti zboruvam za ova?
Vikaj gi vedna{ Nataniel, Josif, Nikola,
Filip, Valter, [e}era{ot i drugite. Neka
se is~e{laat kako lu|e, neka gi is~etkaat
sinite palta, vlakno da nema na niv. Neka
se poklonat so podadena leva noga napred i
neka ne se drznat da doprat ni edno vlakno
od opa{kata na mojot gospodar pred da si gi
baknat racete. Dali se site spremni?
A ne sebesi da se poklonat. [to }e & se?
(Vleguvaat ~etiri-pet slugi.)
Nataniel
Dobre dojde doma, Grumio.
Filip
Zdravo, Grumio.
Josif
O, Grumio.
Kertis
Nikola
Da.
Drugar Grumio.
Grumio
Nataniel
Vikaj gi.
Kako mi si, stara kajlo.
Kertis
Grumio
Slu{ate, eej? Mora da go do~ekate gospodarot i da & napravite poklon na gospodarkata.
Grumio
[to ima da & poklonuvaat? Ne e taa
siroma{na.
Kertis
Toa i vrap~iwata go znaat.
Dobro ve najdov, zdravo, drugar~e, kajlo.
Ete se pozdravivme. A sega, drugar~iwa moi
nakonteni, dali e s# spremno, dali ne{to
fali?
Nataniel
Ni{to ne fali. S# e kako pod konec. Dali e
blisku gospodarot?
Grumio
Samo {to ne stignal. Mo`ebi ve}e e vo
Vilijam [EKSPIR
192
dvorot. Zatoa nemojte - da mu se snevidi,
ti{ina! Go slu{am gospodarot.
(Vleguvaat Petru~io i Katerina.)
Petru~io
Kaj se kopiliwava? [to, nikoj na vrata
uzengijata da mi ja dr`i, da mi go prifati
kowot?
Kade se Natanail, Gregor, Filip?
Site slugi. Ovde sme gospodaru, ovde.
Petru~io
Ovde gospodaru, onde gospodaru, ovde gospodaru!
Prosta~i{ta edni neizdelkani i glupi!
Ne znaete za po~it, vnimanie, {to vi e
dol`nost?
Kade e tikvarot {to go prativ napred?
Grumio
(Izleguvaat slugite.)
(Pee) Ah {to `ivot si `iveev libe
Kade se tieSedi Kate, dobro mi dojde. Hrana, hrana,
hrana, hrana!
(Vleguvaat slugi so ve~erata.)
Mrzi edni! O, slatka Kate, vesela bidi.
Izvadete mi gi ~izmite, degeni! Sus! Vadi!
(Pee) Edno malo mome
bez tatko ostana...
Ouu! Kreten! Nogata mi ja svitka!
Eve ti, na drugata da pazi{! (Go udira.)
Bidi vesela, Kate. Voda donesete! Brzo!
(Vleguva sluga so voda.)
Kaj mi e zagarot Troil? Mom~e, odi brgu
i re~i mu na bratu~ed mi Ferdinand da
dojde.
Mora{ da go bakne{ Kato, da se zapoznae{
dobro.
Kaj mi se vle~kite? ]e donese nekoj voda?
Ajde Kate, izmij se, dobro mi dojde, velam.
Skot eden skotosan, zo{to go ispu{ti?
(Go udira slugata.)
Ovde, gospodarot, si bev i si ostanav
tikvar.
Petru~io
Seqa~i{te edno! Pi~leme edno rospisko!
Ne ti rekov da me do~eka{ vo parkot
toptan so site ovie apa{i dolni?
Grumio
Xaketot na Nataniel, gospodaru, ne be{e
gotov,
a ~evlite na Gavril nemaa polovina |on;
nema{e fakel da se ocrni {apkata na
Petar,
me~ot na Valter v kanija se zaglavi sosem.
Nikoj ne be{e spremen osven Adam, Ralf i
Gregor,
drugite bea ispokinati, drti, so prosja~ki
faci;
No kakvi se, takvi se, eve se za do~ek.
Katerina
Poleka, te molam, ne saka{e gleda{.
Petru~io
Tikvar eden skoftaen, idiot, kreten!
Ela Kate, sedi, znam deka si gladna.
]e se pomoli{ Kate ili saka{ jas?
[to e ova? Jagne{ko?
Prviot sluga
Da.
Petru~io
Koj go donese?
Petar
Jas.
Petru~io
Mar{, gadovi, ve~erata ja sakam na masa.
193
Kroteweto na opakata
Petru~io
Prepe~eno e kako i jadeweto celo.
]e vi ka`am jas vam, pezevenci edni! Kaj e
gotva~ot? Kako smeete, apa{i{ta edni,
da mi nosite ne{to {to ne go sakam?
Mar{! Nosete s# nazad, ~a{i, pajnci! Na vi!
(Ja prevrtuva masata sose ~iniite i
jadeweto.)
Bezxumni gojda, nevospitano robje!
[to? Mi mr~ite? Mami~eto }e vi go
pla~am.
(Izleguvaat slugite.)
Katerina
Te molam, ma`u, smiri se, `iti gospod.
Mesoto be{e dobro, ama ti be{e nam}or.
Petru~io
Ti velam Kato, be{e izgoreno i suvo,
a mene mi e zabraneto takvo da go jadam,
oti me pravi nam}or i me fa}a safra.
Poarno e obajcata da postime malku,
za{to sami od sebe nam}ori sme dvata
pa ne ~ini na safrata da & davame meso.
Strpi se, ve}e utre podobro }e bide
a no}eska zaedno }e gladuvame site.
Dojdi, }e te odnesam vo bra~nata spalna.
(Izleguvaat. Se vra}aat slugite.)
Nataniel
Petar, si videl do sega vakvo ne{to?
i vika, pcue, grmi a taa, sirotata,
ne znae koj pat da go fati, kaj da gleda.
{to da veli pa samo sedi i se xari
ko nekoj so voden ~orap da ja udril.
Brznete, brznete, eve go ide.
(Izleguvaat. Vleguva Petru~io.)
Petru~io
Mudro go zapo~nav vladeeweto svoe,
i se nadevam deka na krajot }e imam uspeh.
Jastrebicata mi e ostra i mo{ne gladna,
i duri ne se pokori nema da ja hranam
za{to najadena, i~ nema da me ferma.
Imam i drug na~in divja~kava da ja skrotam
da ja nau~am da ide koga ~uvarot ja vika
t.e. da ja dr`am budna ko divite petli
{to gi dr`ime so krilata da bijat
oti se neposlu{ni. Ne jade{e denes,
nitu }e jade, sno{ti ne spie{e, nitu
no}eska }e spie. Kako so jadeweto,
i za postelata mana bo`em }e najdam,
]e go frlam perni~evo vamu, pernicata
tamu,
pokriva~ot na edna, ~ar{afite na druga
strana.
Da. I sred cel toj darmar }e glumam
nebare s# pravam od gri`a za nea.
A taa, na krajot, }e si ostane bez spawe,
ako zadremi }e vikam, }e grmam,
i so vikawe budna }e ja dr`am.
Vaka so qubeznost `enata se kroti,
i vaka ujot lo{ i nam}or se zauzduva. Koj
znae podobro opakosta da ja kroti
da ~ujam: prijatni }e bidat toa noti.
(Izleguva.)
Petar
So opakost opakosta ja ni{ti.
(Vleguva Kertis.)
Grumio
Kade e toj?
Kertis
Vo nejzinata odaja,
propoved za izdr`livosta & dr`i
Vilijam [EKSPIR
194
Scena 2
Hortenzio
(Vleguvaat Tranio i Hortenzio.)
Tranio
Dali e mo`no, Licio, gospo|ica Bjanka
da saka nekoj drug osven Lu~enco?
Imam ~uvstvo deka qubezno me mami.
Hortenzio
Gospodine, za da poveruvate vo ona {to
rekov
zastanete na strana i videte kako ja u~i.
(Vleguvaat Bjanka i Lu~enco.)
Lu~enco
Dali imate korist od ona na {to ve u~am?
Bjanka
Na {to me u~ite? Objasnete go prvin ova.
Lu~enco
Ne gre{ete pove}e, jas ne sum Licio, nitu
pak sum muzi~ar kako {to vi velam
tuku ~ovek {to mrazi da `ivee vo ovaa
maska
zaradi onaa koja od velmo`a eden bega
za da saka eden obi~en goltar.
Znajte gospodine deka Hortenzio se vikam.
Tranio
Siwor Hortenzio, ~estopati sum slu{al
za va{ata golema qubov kon Bjanka,
No bidej}i so svoi o~i vidov kolku e plitka
jas zaedno so vas, ako se slo`ite vie,
zasekoga{ }e se otka`am od nejzinata
qubov.
Hortenzio
Gledajte kako se qubat! Siwor Lu~enco
eve vi raka, i ovde sve~eno se kolnam
deka pove}e nema da ja prosam i deka
od nejze se otka`uvam kako nedostojna sosem
za porane{nata qubov i dodvoruvaweto
ludo.
Ve u~am na najva`noto, kako da se saka.
Tranio
Bjanka
A dali vie samiot znaete kako se saka.
Lu~enco
Eve i jas isto najiskreno se kolnam
nikoga{ so nea da ne se o`enam pa makar i
da me moli.
Sram da & e! Kolku yverski mu se pika pod
ko`a.
Zasakajte me od srce pa od vas }e u~am.
Hortenzio
Hortenzio
Brzo, navistina brzo! [to velite sega,
vie {to se kolnete deka gospo|ica Bjanka
ne saka nikogo na svetot kako Lu~enco?
Tranio
O qubov neverna, o, la`liv rode `enski!
Ti velam Licio, ova e mnogu ~udno.
Kamo cel svet da ja prezre osven nego!
A jas, za sigurno na zakletvata da si stojam,
za tri dena so bogatata vdovica
}e se `enam {to me saka{e celo vreme
duri jas bev zacapan vo ova gordo ti}e.
A sega zbogum, siwor Lu~enco,
Qubeznosta `enska a ne ubavinata nivna
qubovta }e mi ja osvoi; ba{ vaka si odam
cvrsto re{en na zakletvata da stojam.
(Izleguva.)
195
Kroteweto na opakata
Tranio
Gospo|ice Bjanka, neka va{ata qubov
blagoslov bla`en ja prati i sre}a!
Eve, ve fativ na delo, qubov ne`na,
pa se odrekov zaedno so Hortenzio.
Bjanka
Tranio, dali obajcata se odrekovte niz
kletva?
koj{to sekoj den predava krotewe na opaka
i vrzuvawe na pis jazik za zabi.
(Vleguva Biondelo.)
Biondelo
O, gospodaru, gospodaru, nabquduvav dolgo
ko pes sum crknat, no najposle vidov
u~en starec kako niz ridot se spu{ta
]e ni poslu`i, mislam.
Tranio
Tranio
[to e toj, Biandelo?
Da, gospo|ice.
Biondelo
Lu~enco
Zna~i se ottarasivme od Licio.
Profa, trgovec ili u~itel dobar,
ne znam to~no; no oble~en e svetski,
vo odot i izgledot kako prav tatko.
Tranio
Lu~enco
Sega trgna nekoja bludna vdovica da zeme
{to vo ist den }e ja isprosi i }e ja ven~a.
Bjanka
Bog neka mu dade radost.
Tranio
Da, i toj }e ja skroti.
Bjanka
Toj taka veli, Tranio.
Tranio
Veli i pravi za{to vo {kola za krotewe
odi.
Bjanka
[kola za krotewe? Postoi takvo mesto?
Tranio
Da, gospo|ice a profesor e Petru~io
A zo{to ni e, Tranio?
Tranio
Ako e lekoveren i prikaznata mi ja primi,
}e uspeam toj da go odglumi Vin~enco
i da mu dade garancii na Batista Minola
nebare e vistinskiot Vin~enco.
Odete so Bjanka i ostavete me sam.
(Izleguvaat Lu~enco i Bjanka.)
(Vleguva U~itelot.)
U~itelot
Dobar den, gospodine.
Tranio
Dobar den. Dobro dojdovte.
Odite natamu ili ve}e stignavte na celta?
U~itelot
Ovde }e ostanam, gospodine, nedela-dve,
a potoa odam natamu, vo Rim prvin
pa vo Tripoli ako gospod mi dade zdravje.
Vilijam [EKSPIR
196
Tranio
Od kade ste, ve molam?
U~itelot
Ne go poznavam, no sum ~ul za nego,
trgovec so ogromno azno.
U~itelot
Tranio
Od Mantova.
Tranio
Od Mantova, gospodine? Bog neka ve vardi!
Dojdovte od Padova za da umrete ovde?
U~itelot
Toj mi e tatko, gospodine, i pravo da vi
ka`am
vo likot mnogu na vas li~i.
Biondelo
(Na strana) Ama li~at, ko pirustija so
rasol.
Da umram, gospodine? Zo{to, ve molam?
Tranio
Tranio
Smrt go ~eka sekogo od Mantova
{to }e dojde vo Padova. Zar ne ste ~ule?
Gemiite va{i se sopreni vo Venecija, a
vojvodata,
zaradi li~na kavga so va{iot vojvoda
go objavi toa i go obnarodi.
^udo e no vie ste mnogu presno dojden
inaku sigurno }e go ~uevte proglasot.
Za da vi go spasam `ivotot vo zortov
zaradi nego, vakva usluga }e vi storam,
za da ne mislite deka najlo{oto ve sna{lo
samo za{to ste pluknat siwor Vin~enco:
]e gi prisvoite negovoto ime i ugled
a }e ve primam vedna{ kaj mene doma.
A vie ulogata glumete ja najdobro {to mo`e.
Me razbirate? I }e ostanete taka
s# duri rabotata vo gradov ne ja svr{ite.
Ako ova vi e pomo{, prifatete ja.
U~itelot
U~itelot
Ama za mene, gospodine, polo{o e vaka.
Za{to imam menici od Firenca
{to moram ovde da gi predadam.
Tranio
Toga{, gospodine, za da vi se najdam
}e go storam ova i }e vi dadam sovet:
Prvin ka`ete mi, ste bile vo Piza?
U~itelot
Da, gospodine, ~estopati sum bil vo Piza,
Piza e poznata po gra|ani so ugled.
Tranio
Dali me|u niv go poznavate Vin~enco?
O gospodine, prifa}am i ve~no }e velam
deka `ivotot i slobodata vam vi gi dol`am.
Tranio
Toga{ ajde so mene da izvedeme s# kako {to
treba;
i u{te ova, patem, sakam da vi go ka`am;
na tatko mi ovde sekojdnevno se ~eka
da dade garancii za brakot ovde
me|u mene i edna od }erkite na Batista.
Za sekoja okolnost upatstva }e vi dadam.
A sega dojdete da ve oble~am kako {to
vi li~i.
(Izleguvaat.)
197
Kroteweto na opakata
Scena 3
(Vleguvaat Katerina i Grumio.)
Grumio
Ne znam dali i toj }e ve drazni.
A {to velite za pr`ena {nicla so senf?
Grumio
Katerina
Ne, ne, nikako, ne smeam ni za `iva glava.
Toa jadewe najmnogu go sakam.
Katerina
Grumio
Kolku pove}e se ma~am, tolku pove}e me
kudi
[to, zarem me zede za da me umri od glad?
Prosjak ako tropne na portata od tatko
{tom zamoli milostina dobiva vedna{;
ako ne, na drugo mesto par~e leb }e najde.
A jas, koja ne molela vo svojot `ivot,
nitu pak sum morala ne{to da molam,
umiram od glad, a od nespawe mi se vrti v
glava.
So pcosti me dr`i budna, so vikawe me
hrani,
a najmnogu me boli {to celo vreme veli
deka s# ova go pravi od naj~ista qubov
bo`em saka da ka`e ako jadam i spijam
bolest te{ka }e me najde ili smrt na mesto.
Odi te molam donesi mi malku hrana
ne mi e gajle kakva, samo da e zdrava.
Da, ama senfot najmnogu luti.
Katerina
Toga{ donesi ja {niclata, ostavi go senfot.
Grumio
A, ne. Ili }e go jadete i senfot
ili nema {nicla od Grumio.
Katerina
Toga{ obete, ili edno, kako saka{.
Grumio
Zna~i senf bez {nicla.
Grumio
Katerina
[to velite za tele{ka noga?
Katerina
Odli~na e, te molam donesi ja samo.
Grumio
Se pla{am deka go pothranuva gnevot.
A {to velite za debelo but~e pe~eno na
`ar?
Mar{, da te nema, kopile edno gadno,
{to me hrani{ samo so imiwa od meso.
^uma da te sotre i tebe i seta banda tvoja
{to likuvate sega vrz nesre}ata tu|a!
Begaj, limje fati, velam.
(Vleguvaat Petru~io i Hortenzio.
Petru~io nosi ~inija so jadewe.)
Petru~io
Kako mi si Kato? [to, iznemo{tena, mila?
Katerina
Hortenzio
Ve}e ligi mi te~at. Grumio, donesi go, te
molam.
Kako ste, gospo|o?
Vilijam [EKSPIR
198
Katarina
Polo{o ne mo`e da bide.
Petru~io
Razvedri si go duhot, veselo gledaj,
eve, du{o, vidi kolku sum vreden,
sam ti zgotviv hrana i sam ti ja nosam.
Za ova, slatka Kato, blagodarna treba da
bide{.
[to, mol~i{? Zna~i, ne ti e po volja,
i xabe sum se ma~el. Ej, nosi go ova.
Katerina
Ra{iri go fustanot.
(Vleguva Trgovecot so pomodarska roba.)
[to nosite, gospodine, vie?
Trgovecot
Eve ja kapelata {to ja nara~avte.
Petru~io
[to? Da ne ja kalapevte na pajnca? Tenxere
od krpi! Uf,uf! Prosta~ki i grdo.
Mi li~i na lubenica, na platnena diwa,
na oreova lu{pa, na igra~ka za mali deca.
Trgaj mi ja od pred o~i! Donesi pogolema.
Katerina
Te molam, nemoj.
Petru~io
I na najmalata usluga velime fala,
pa taka treba i na mojata pred da kasne{.
Katerina
Ne sakam pogolema. Ovaa ba{ e vo moda,
site otmeni `eni vakvi denes nosat.
Petru~io
Koga }e stane{ otmena i ti }e nosi{,
pred toa - ne.
Ti blagodaram, gospodine.
Hortenzio
Hortenzio
(Na strana.) Toa nema brgu da se slu~i.
Siwor Petru~io, dosta! Vie ste krivi.
Ajde gospo|a Kate, }e vi pravam dru{tvo.
Petru~io
(Na strana) Izedi s#, Hortenzio, ako me
saka{ Dobro neka ti dojde na tvoeto ne`no srce.
Kate, jadi brzo. Za{to sega, du{o slatka,
}e se vratime vo ku}ata na tvojot tatko
i }e se gostime onaka kako {to treba,
vo svileno ruvo i kapi, prsteni zlatni,
so narakvici, maklici, zdolni{ta mnogukatni,
so {al~iwa, pavkal~iwa, topli papucaki,
so kilibar brazletni, biseri i site caki.
[to, sita si? Toga{ kroja~ot te ~eka, mila.
teloto da ti go pokrie so {u{kava svila.
(Vleguva Kroja~ot.)
Vlezi kroja~u, da vidime {to ni nosi{.
Katerina
Mislam, gospodine, deka slobodna sum da
ka`am
i }e ka`am. Ne sum ni bebule ni dete.
I podobri od tebe trpele da ~ujat
{to imam da re~am. Ako ne mo`e{
zatni si gi u{ite. Jazikov }e go ka`e
gnevot na srceto ili srcevo }e mi pukne,
a za da ne pukne, sloboda }e si zemam
da govoram najslobodno, po moja volja.
Petru~io
Velam, ima{ pravo. Toa e mizerna kapa,
korka od kola~, glupost, torta od srma.
Te qubam mnogu {to ne ja saka{.
199
Kroteweto na opakata
Katerina
Qubi me, ne qubi me, kapata ja sakam,
ili nea, ili nikoja druga.
Kroja~ot
Veli vie mislite da napravite kukla od nea.
Petru~io
Petru~io
[to, fustanot? Ah, da. Kroja~u, davaj!
(Izleguva Trgovecot.)
O milost gospode! Maskaradava ja vika{
fustan?
[to e ova? Rakav? Mene mi li~i na topovska
cevka.
Siot e istutkan, izbrazden ko burek so
spana}.
Recka ovde, recka onde, dup~e vamu, dup~e
tamu.
Mi li~i na sito za seewe pesok.
Kako go vika{, terzijo, ~udovo, a?
Hortenzio
(Na strana.) Gledam deka }e ostane i bez
kapela i bez fustan.
[to, mene mi prodava{ basma na kilo?
La`e{, la`e{ kon~e edno bedno,
naprsto~e, ar{in~e,tri fartaq~e, pal~e,
polojn~e, ~ere~e, bolvo, gnido, vo{ko
zimska!
Zarem vo mojata ku}a mi inati{, vre}o
krpi?
Da te nema, partal eden, par~e, bri{ko
ili }e te zbri{am so ar{inot pa za navek
da ne ti tekne ovde da mi blaboti{.
Velam go uni{ti nejziniot fustan.
Kroja~ot
Se la`ete; fustanot e {ien
spored pora~kata {to majstorot ja dobi
a nalogot Grumio go dade.
Grumio
Kroja~ot
Mu dadov materijal, a ne nalog.
Mi rekovte da go so{ijam po najnova moda.
Kroja~ot
Petru~io
No {to rekovte? Kako da se {ie?
Ti rekov, navistina. Ama ako pomni{
ne ti rekov da go uni{ti{ po najnova moda.
Zatoa trgaj mi se od pred o~i
i drug, gospodine pobaraj si kupec.
Mene ne mi treba. Nosi si go na `ena ti
doma!
Katerina
Nikoga{ ne sum videla poubav fustan,
pove{to, poprikladno, pootmeno skroen.
Da ne saka{ kukla da napravi{ od mene.
Petru~io
Vo pravo si, saka od tebe da napravi kukla.
Grumio
So igla, gospodine, i so konec.
Kroja~ot
A {to rekovte, mislam, kako da se skroi?
Grumio
Ti si {iel i prikrpuval, ti najdobro znae{.
Kroja~ot
Sum {iel. Ne velam ne.
Vilijam [EKSPIR
200
Grumio
Nemoj mene da mi pri{iva{. So mnozina
si inaetel, ama nemoj so mene. Nitu sakam
da mi pri{iva{ gluposti, nitu da mi se
inati{. Ti velam, mu rekov na majstorot da
go skroi fustanot, ama ne i da go isecka. Ti
velam, la`e{!
Grumio
Priznavam dva rakavi.
Kroja~ot
“Rakavite ubavo izreckani”
Petru~io
Kroja~ot
Da, tuka le`i izmamata.
^ekaj, ovde e bele{kata za krojot.
Grumio
Petru~io
^itaj!
Grumio
Gre{ka vo bele{kata, gospodaru, gre{ka vo
bele{kata! Narediv rakavite da se prese~at
a potoa da se so{ijat; a toa i }e ti go
doka`am, iako si naoru`an so naprstok na
maloto prste.
Bele{kata la`e su{i ako sum rekol taka.
Kroja~ot
Kroja~ot
(^ita) Imprimis, {irok fustan.
Grumio
Gospodaru, ako nekoga{ sum rekol “{irok
fustan”, so{iete me vo fustanot i pretepajte me do smrt so makara od crn konec.
Rekov fustan.
Vistinata ja govoram. Da si na drugo mesto,
}e ti poka`ev jas ubavo.
Grumio
Eve me vedna{ na megdan. Zemi ja
bele{kata, daj mi go ar{inot i nemoj da me
{tedi{.
Hortenzio
Petru~io
Poleka, Grumio, toga{ nekoj }e ostane bez
partali.
Prodol`i!
Kroja~ot
“So mala trkalezna kapela.”
Petru~io
Pa gospodine, na kratko, fustanot ne e za
mene.
Grumio
Grumio
Priznavam samo kapela.
Kroja~ot
“So {irok rakav.”
Vo pravo ste gospodaru, toj e za gospodarkata.
Petru~io
Daj mu go na majstorot.
201
Kroteweto na opakata
Grumio
Gadu, da ne si se osmelil! Ni{to od gospodarkata moja ne e za tvojot majstor!
nego.
Izvadi gi kowite do {irokiot sokak
tamu }e gi vjavneme, a dotamu odime pe{ki.
Da vidam, tuka e nekade okolu sedum ~asot,
sigurno }e stigneme to~no za ru~ek.
Petru~io
Katerina
[to ti e tebe gajle?
Grumio
O gospodaru, gajleto e podlaboko od {to vi
se ~ini. Fustanot od gospodarkata da mu se
dade na majstorot? Nikako, nikako, nikako!
Petru~io
(Na strana) Hortenzio, re~i deka ti na
kroja~ot }e mu plati{.- Ajde nosi go, da te
nema, i ni zbor pove}e.
Te uveruvam, gospodine, deka e dva poru~ek
i samo za ve~era mo`e da stigneme.
Petru~io
]e bide sedum pred da se ka~am na kowot.
A ti {to i da re~am, namislam ili storam,
vedna{ se sprotivstavuva{. Odete, lu|e.
Ne odam deneska, a pred da odam
}e bide onolku ~asot kolku {to jas }e
re~am.
Hortenzio
Hortenzio
(Na strana) Kroja~u, utre za fustanot }e ti
platam.
Nemoj da se luti{ na negovite pcosti.
Odi, velam, i pozdravi go tvojot majstor.
(Izleguva Kroja~ot.)
Ovoj junak i na sonceto mo`e da mu bide
gazda.
(Izleguvaat.)
Petru~io
A sega ajde Kato, kaj tatko ti odime
ba{ vo ova prosto, ~estito ruvo.
]esiwata }e ni bidat polni, iako
ali{tata siroma{ki, za{to teloto
bogato umot go pravi. I kako {to ova sonce
niz najtemnite oblaci se probiva
taka i ~esta niz prostoto ruvo yirka.
Dali od ~u~uligata podragocena e edna sojka
samo za{to ima poubavo perje?
Ili zmijata od jagulata
oti {arenata ko`a na okoto mu godi?
O, ne dobra Kate; polo{a ni ti ne si
zaradi prostovo, ednostavno ruvo.
A ako ova sram go smeta{, na mene prefrli
go.
Zatoa, bidi vesela. Trgnuvame vedna{
na zabava i gozba vo tatkovata ti ku}a.
(Na Grumio.) Vikni po lu|eto, i pravo kaj
Vilijam [EKSPIR
202
Scena 4
Tranio
(Vleguvaat Tranio i U~itelot prepraven
kako Vin~enco.)
Ti si fino mom~e. Eve, po~esti se ne{to.
Doa|a Batista. Bidete sega kako treba.
(Vleguvaat Batista i Lu~enco.)
Siwor Batista, ba{ dojdovte vo zgodno
vreme. - Gospodine, ova e gospodinot {to vi
go spomnav
Ve molam dobar tatko bidete mi sega
i pogri`ete se Bjanka da mi stane `ena.
Tranio
Ova e ku}ata, gospodine. Da vikam?
U~itelot
Da, se razbira. Ako ne se la`am
siwor Batista mo`e }e se seti na mene
za{to pred dvaesetina godini vo \enova
zaedno prestojuvavme vo “Pegaz.”
Tranio
Dobro; seriozno igrajte ja ulogata
kako {to mu prilega na eden tatko.
U~itelot
Bez gajle.
(Vleguva Biondelo.)
No eve, slugata vi ide,
dobro bi bilo i toj za s# da znae.
Tranio
Ne pla{ete se od nego. Mom~e Biandelo
odnesuvaj se kako {to treba, ti velam.
Zamisli deka ova e vistinskiot Vin~enco.
Biondelo
Terajte rabota.
Tranio
Dali ja zavr{i rabotata so Batista?
Biondelo
Mu ka`av deka tatko vi e vo Venecija
i deka deneska go o~ekuvate vo Padova.
U~itelot
Poleka, sine.
Gospodine, dozvolete mi da vi ka`am deka
dojdov
vo Padova da soberam nekoi dolgovi, a sinot
moj Lu~enco me izvesti za golemata qubov
pome|u va{ata }erka i nego. I bidej}i
s# najdobro za vas slu{am i za qubovta
{to toj ja ~uvstvuva kon va{ata }erka
a i taa kon nego, ne sakam na pat da mu stojam
tuku kako odgovoren tatko, re{iv
da se `eni; pa ako ova e i va{a volja
jas sum spremen da se spogodime i da & dadam
garancii na }erka vi. Sitni~av nema da
bidam
siwor Batista, za{to za vas samo dobro
slu{am.
Batista
Gospodine, prostete {to }e govoram sega.
Ednostavnosta i kratkosta mi se dopadnaa
mnogu.
To~no e deka sin vi Lu~enco ja saka
}erka mi a deka i taa go saka nego
osven ako obajcata ne se prepravaat ve{to.
Zatoa ako velite deka kako tatko
}e postapite so nego i ona nu`no
nasledstvo }e & go ostavite na }erka mi
spogodbata e gotova; soglasnost }e dadam
sin vi da ja dobie mojata Bjanka.
Tranio
Vi blagodaram, gospodine. Kade toga{
mislite e najdobro da se verime i spogodbata
203
Kroteweto na opakata
Biondelo
da se utvrdi povolno za obete strani?
Batista
Ne kaj mene doma, Lu~enco, oti znae{
yidovite imaat u{i, a imam mnogu slugi
i stariot Gremio naslu{nuva ~esto
pa verojatno ne }e n# ostavat na rajat.
Kambio.
Lu~enco
[to ima{ da mi ka`e{, Biondelo?
Biondelo
Tranio
Toga{ kaj mene vo stanot, ne e lo{o.
Tamu prestojuva tatko mi; i tamu no}va
}e ja zavr{ime rabotata spokojno i dobro.
Ispratete go slugata da ja vikne Bjanka.
Mojot sluga notar }e dovede vedna{.
Najlo{o e {to zaradi brzawevo celo
}e mora da se zadovolite so tenok do~ek.
Batista
Ne e va`no. Kambio, odi ti doma
i re~i & na Bjanka da se spremi.
Ka`i & {to se slu~i: deka tatkoto
na Lu~enco pristigna vo Padova
i deka taa }e stane `ena na Lu~enco.
(Izleguva Lu~enco.)
Vidovte kako mojot gospodar vi namignuva i
vi se nasmevnuva?
Lu~enco
Vidov, pa {to?
Biondelo
Pa ni{to. No me ostavi ovde da vi gi objasnam zna~eweto i naravou~enieto od negovite znaci i namigawa.
Lu~enco
Te molam objasni mi gi.
Biondelo
Biondelo
Molam boga navistina da stane.
Zna~i vaka: Batista e sreden, otkako
razgovara{e so la`niot tatko na la`niot
sin.
Tranio
Lu~enco
Ne moli go boga tuku mrdni sam.
(Izleguva Biondelo.)
(Vleguva slugata Petar.)
Siwor Batista, dali jas da odam napred?
Dobrodejdeni ste. Gozbata od edno jadewe }e
vi bide
no s# ubavo }e nadopolnime vo Piza.
I?
Biondelo
Vie treba }erka mu da ja odvedete na ve~era.
Lu~enco
Batista
I?
Odime.
(Vleguvaat Lu~enco i Biondelo.)
Biondelo
I stariot sve{tenik od crkvata sveti Luka
ve ~eka vo sekoe vreme.
Vilijam [EKSPIR
204
Scena 5
Lu~enco
I?
(Vleguvaat Petru~io, Katerina, Hortenzio i Slugite.)
Biondelo
Petru~io
I tolku. Tie }e se baftaat okolu dogovorot
i nasledstvoto. Za toa vreme, dogovorete si
ja vie za sebe, cum privilegio ad imprimendum
solum, so isklu~itelno pravo na pe~atewe.
Odete v crkva! Zemete go sve{tenikot,
nekolku |akoni i nekolku ~esni svedoci.
Ako zelnikov ne vi e po volja pa barate i
{tave
toga{ re~ete & zbogum na Bjanka za navek.
Pobrzo, `iti boga! Pak kaj tvojot tatko.
Gospode bo`e, kolku jasno mese~inata sveti.
Katerina
Mese~inata? Misli{ sonceto, mese~ina
nema.
Petru~io
Lu~enco
Velam mese~inata tolku jasno gree.
Slu{aj, Biondelo.
Katerina
Biondelo
Znam deka sonceto tolku jasno gree.
Nemam vreme. Znam edna devojka {to se
ma`ila za edno popladne koga oti{la v
bav~a da nabere magdonos za da napravi
zapr{ka. Taka mo`ete i vie, gospodine.
A sega zbogum, gospodine. Gospodarot mi
naredi da odam vo crkvata sveti Luka i da
mu ka`am na sve{tenikot da ve ~eka koga }e
dojdete so va{eto slepo crevo.
(Izleguva.)
@imi sinot na majka mi - a toa sum jasova e mese~ina, yvezda ili {to }e re~am
inaku ne odam kaj tatko ti.
(Na slugite) Ajde, vra}ajte gi kowite nazad
Samo mi protivre~i, protivre~i, ni{to
drugo ne znae.
Lu~enco
Hortenzio
Sakam, sakam, ako i taa saka.
}e & bide milo, {to ima toga{ da se somnevam?
[to i da se slu~i patot sega kaj nea me vodi
}e bide mnogu te{ko ako Kambio bez Bjanka
si odi.
(Izleguva.)
Petru~io
Ka`ete kako {to veli ili ni{to od patot.
Katerina
Napred, te molam, koga sme ve}e do ovde,
neka bide mese~ina, sonce, {to }e ka`e{
Ako go nare~e{ sve}a, se kolnam
otsega }e bide sve}a i za mene.
Petru~io
Velam deka e mese~ina.
205
Kroteweto na opakata
Katerina
Znam deka e mese~ina.
Petru~io
kade si trgnala? Od kade si?
Blaze si im na roditelite so tolku li~no
dete,
Blaze si mu na ~ovekot komu yvezdite mu
dale
so nego vo bra~nata postela da le`i{.
La`e{. Ova e blagoslovenoto sonce.
Petru~io
Katerina
Toga{, `imi gospod, ova e blagoslovenoto
sonce.
No ne e sonce ako ka`e{ deka ne e sonce.
A mese~inata se menuva po tvoja volja.
Kako }e go nare~e{ ti, taka }e se vika
a taka i Katerina }e go vika.
Hortenzio
Petru~io, teraj si go patot, pobednik si
sega.
[to ti e Kate, da ne si luda?
Ova e ma`, star, br~kosan, svenat, papsan,
a ne devojka, kako {to ti veli{.
Katerina
Prostete, gospodine {to o~ite me la`at
{to tolku mi se zaslepeni od sonceto
pa s# nekako zeleno gledam. Sega gledam
deka ste ~estit starec. Ve molam,
prostete {to vaka luda~ki zgre{iv.
Petru~io
Petru~io
Napred, napred! Taka kuglata treba da odi
a ne da skr{nuva od prirodniot pravec.
No gledajte, nekoj ni ide na sre{ta.
(Vleguva Vin~enco.)
(Na Vin~enco.) Dobro utro, gospo|o otmena,
kade vaka?
Ka`i, slatka Kate, progovori pravo.
Dali posve`a gospo|a nekoga{ si videla?
Kakov boj me|u beloto i crvenoto na obrazot nejzin!
Koi yvezdi neboto go krasat so li~otija
vakva
ko ovie dve o~i {to go krasat
bo`enstvenovo lice?
Li~no, krasno mome, dobar den u{te edna{.
Slatka Kate, pregrni ja {to e tolku divna.
Hortenzio
]e go pobudali ~ovekov pravej}i go `ena.
Katerina
Mlada, bujna devstvenice, ubava, sve`a,
slatka,
Prostete & , gospodine ~estit i ka`ete ni
na kade odite: ako ist ni e patot
}e ni bide milo da vi pravime dru{tvo.
Vin~enco
Doblesen gospodine i vie gospo|o li~na
{to so ~udniot pozdrav me stapisavte.
Se vikam Vin~enco, doa|am od Piza
i odam za Padova, vo poseta
na sin mi koj odamna ne sum go videl.
Petru~io
Kako se vika?
Vin~enco
Lu~enco, gospodine.
Petru~io
Dobro {to se sretnavme. Najdobro za sinot.
I sega po zakon, a i zaradi starosta ~esna,
mo`am da te vikam mil tatko.
So sestrata na `ena mi, ovaa gospo|a ovde,
Vilijam [EKSPIR
206
do sega sin ti verojatno se o`enil. Ne ~udi
se
i ne `ali, od odli~na ku}a e taa,
mirazot & e bogat, rodot visok;
i site kvaliteti, ~inam, gi ima
za sopruga na eden gospodin ~estit.
Da se pregrneme, Vin~enco,
pa ajde da go vidi{ sinot svoj ~estit
koj{to, ti tvrdam, }e ti se izraduva mnogu.
Vin~enco
Dali e ova vistina ili obi~aj imate taka
ko patnici da se po{eguvate malku
so sekoj na pat {to }e go sretnete?
Hortenzio
Te uveruvam, tatko, taka e kako {to veli.
Petru~io
Dojdi so nas i sam uveri se deka
vistinata ja ka`uvam. Prvata {ega
veruvam, malku nedoverliv te stori.
(Izleguvaat site osven Hortenzio.)
Hortenzio
Pa Petru~io, ova me ispolni so smelost.
Kaj vdovicata odam! A ako se prepira
ti me nau~i kako strogo da ja smiram.
(Izleguva.)
^in PETTI
Scena 1
(Vleguvaat Biondelo, Lu~enco i Bjanka.
Gremio e ve}e tamu pred niv.)
Biondelo
Tiho i brzo, gospodine, za{to sve{tenikot
e spremen.
Lu~enco
Letam, Biondelo. No mo`e }e im treba{
doma, zatoa odi.
(Izleguvaat so Bjanka.)
Biondelo
Ne, ni za `iva glava, prvin da ve vidam v
crkva a posle }e se vratam kaj mojot gospodar najbrgu {to mo`am. (Izleguva.)
Gremio
Izgleda rabotat ne{to. Tropnete posilno.
(Na prozorecot se pojavuva U~itelot.)
U~itelot
Koj tropa ko da saka da ja skr{i vratata?
Vin~enco
Dali e doma siwor Lu~enco, gospodine?
U~itelot
Doma e gospodine, ama so nego ne mo`e da se
zboruva.
Gremio
Vin~enco
Se ~udam {to Kambio u{te go nema.
(Vleguvaat Petru~io, Katerina,
Vin~enco, Grumio, so Slugite.)
Petru~io
Ova e portata, gospodine od domot na
Lu~enco.
Ku}ata na dedo mi e poblisku do pazarot.
Jas odam tamu, a vas ve ostavam ovde.
Vin~enco
Ne ve pu{tam pred da se napiete ne{to.
Mislam deka ovde mo`e da ve primam.
Izgleda i za kasnuvawe ne{to }e se najde.
(^uka na vratata.)
A {to ako nekoj mu nosi sto-dveste funti da
go razveseli?
U~itelot
^uvajte si gi parite za vas. Nemu ne mu se
potrebni dodeka sum `iv jas.
Petru~io
Ete, vi rekov, sin vi e omilen vo Padova.
Me slu{ata, gospodine? Da ne matkame xabe,
ve molam ka`ete mu na siwor Lu~enco deka
tatko mu e dojden
od Piza i ~eka ovde na vrata da zboruva so
nego.
Vilijam [EKSPIR
208
U~itelot
La`e{. Tatko mu dojde od Mantova i eve go
gleda niz penxere.
Biandelo
Da ve zaboravam? Ne, gospodine. Ne sum
mo`el da ve zaboravam bidej}i nikoga{
porano ne sum ve ni videl.
Vin~enco
Vin~enco
Vie ste mu tatko?
U~itelot
Da, gospodine, barem taka veli majka mu ako
mo`e da & se veruva.
Petru~io
(Na Vin~enco.) [to e ova sega, gospodine?
^ekajte, pa toa e ~ist
majmunluk da se prisvoi imeto na drug
~ovek.
[to, degenu eden degenosan, nikoga{ ne
si go videl tatkoto na tvojot gospodar,
Vin~enco?
Biondelo
[to, mojot star po~ituvan gospodar? Sum go
videl kako ne, ene go na penxere, gospodine.
Vin~enco
Zna~i taka, a?
(Go udira Biondelo.)
U~itelot
Biondelo
Fatete go prevarantot. Sigurno saka da
izmami nekogo vo gradov pod moe ime.
(Vleguva Biondelo.)
Biondelo
Gi vidov zaedno v crkva; bog da gi blagoslovi! No koj e ovde? Mojot star gospodar
Vin~enco! Sega go jadovme brutot, gotovi
sme!
Vin~enco
(Na Biondelo) Doa|aj vamu, apa{i{te edno
nizaedno.
Pomo{! Pomo{! Ovoj ludak ovde }e me ubie.
(Izleguva.)
U~itelot
Pomo{, sinko! Pomo{ siwor Batista!
(Se trgnuva od prozorecot.)
Petru~io
Te molam Kate, da se trgneme na strana i da
vidime kako
}e zavr{i ovaa ujdurma.
(Vleguvaat U~itelot so slugite,
Batista, Tranio.)
Biondelo
Tranio
]e odam kaj{to sakam, gospodine.
Vin~enco
Doa|aj vamu koga ti velam! [to? Da ne me
zaboravi?
Gospodine, koj si ti {to se osmeluva{ da mi
go tepa{ slugata?
Vin~enco
Koj sum jas, gospodine? Ne, koj si ti, gospodine? O besmrtni bogovi! O nakonten gadu!
209
Kroteweto na opakata
Svilen xaket, somotski pantaloni, crvena
nametka i belosvetska {apka! O, gotov
sum, gotov sum! Dodeka jas doma r’mbam i
sobiram ko mravka, sin mi i negoviot sluga
rasipni~ki tro{at na univerzitetot!
Tranio
Kako, kako? [to ti e tebe?
vojvodata. O, sinko, sinko! Ka`i, banditu,
kade e sin mi Lu~enco?
Tranio
Viknete xandar.
(Vleguva Xandar.)
Odnesete go ovoj pobudalen nikakvec v
zatvor. Dedo Batista, pogri`ete se da
izleze na sud.
Batista
Vin~enco
[to mu e na ~ovekov, da ne e mrdnat?
Mene da me odnesat v zatvor?
Tranio
Gremio
Gospodine, po ali{tata li~i{ na star,
trezven gospodin ama po zborovite si ludak.
[to ti e gajle gospodine ako sum oble~en vo
biseri i zlato? Blagodaren sum mu na svojot
dobar tatko {to mo`am da gi nosam.
Vin~enco
Na tvojot tatko? O yveru! Toj krpi yivri vo
Bergamo.
Batista
Gre{ka ste, gospodine, gre{ka ste. Ve
molam, {to mislite, kako se vika?
Vin~enco
Kako se vika? Pra{uvate kako da ne znam
kako se vika! Pa jas go gledav od tri
godi{no bebe! Se vika Tranio.
U~itelot
Da te nema, da te nema, magare edno ludo!
Se vika Lu~enco i toj mi e sin edinec
i naslednik na siot moj imot, imotot na
siwor Vin~enco.
Vin~enco
Lu~enco? O, toj go ima ubieno svojot gospodar! Fatete go, vi nareduvam, vo imeto na
^ekaj malku. Toj nema da odi v zatvor.
Batista
Mol~ete, siwor Gremio. Jas velam deka }e
odi v zatvor.
Gremio
Vnimavajte siwor Batista da ne izlezete
namagar~en vo rabotava. Bi mo`el da se
zakolnam deka ova e vistinskiot Vin~enco.
U~itelot
Toga{ zakolnete se.
Gremio
Sepak ne mo`am da se zakolnam.
Tranio
Toga{ najdobro vi e da re~ete deka ne sum
Lu~enco.
Gremio
Dobro znam deka ti si siwor Lu~enco.
Vilijam [EKSPIR
210
Batista
Mi se sma~i od ovoj debil. A onoj nosete go
v zatvor!
Vin~enco
Kade e onoj proklet, podol Tranio
{to v lice me ismeva{e i me prave{e
ludak?
Vin~enco
Batista
Zarem vaka se do~ekuvaat i uni{tuvaat
stranci? O gadu rasipan!
(Vleguvaat Biondelo, Lu~enco i Bjanka.)
Ka`ete mi, zarem ova ne e mojot Kambio?
Bjanka
Biondelo
Kambio Lu~enco stana.
O, propadnavme, ene go onde. Odre~ete se od
nego, zakolnete se deka ne go poznavate ili
otidovme jabana
Lu~enco
(Kleknuva na kolena.) Prosti, tatko.
Vin~enco
Ti si `iv, sinko?
(Brzo begaat Biondelo, Tranio i
U~itelot.)
Bjanka
Lu~enco
Qubovta ~udava gi stori. Qubovta kon
Bjanka
me natera so Tranio da se smenam,
Toj mene me pretstavuva{e vo gradot
a jas najposle sre}no stignav
do sakaniot pristan na moeto bla`enstvo.
S# Tranio {to stori, moja zapoved be{e,
zatoa tatko, zaradi mene, prosti mu.
Vin~enco
More nosot }e mu go skr{am na toj apa{
{to zatvor saka{e da me prati.
Prosti, tatko mil.
Batista
Batista
No slu{ajte vie, gospodine! Zarem se
o`enivte so }erka mi bez moj blagoslov?
[to zgre{i?
Kade e Lu~enco?
Vin~enco
Lu~enco
Lu~enco e ovde
vistinskiot sin na vistinskiot Vin~enco
koj{to so ven~avka }erkata ti ja zede
duri izmamata dolna te la`e{e na o~i.
Ne pla{ete se Batista, sosema }e ve zadovolime. A sega
odam vnatre da se odmazdam za bezobrazlukot. (Izleguva.)
Batista
Gremio
Ova ti e laga, laga so opa{ka, izmameni sme
site.
I jas, da ja izmeram dlabo~inata na ovoj aramilak. (Izleguva.)
211
Kroteweto na opakata
Lu~enco
Ne pripa|aj Bjanka. Tatko ti }e se smiri.
(Izleguvaat Lu~enco i Bjanka.)
Gremio
Izvisiv sosem, no so drugite sepak }e bidam
nade` pove}e nema, no barem air od gozbata
}e vidam.
(Izleguva.)
Katerina
Ma`u, da odime i nie, sakam da go vidime
krajot.
Petru~io
Se razbira Kate, ama bakni me prvin.
Katerina
Scena 2
(Vleguvaat Batista, Vin~enco, Gremio,
U~itelot, Lu~enco, Bjanka, Petru~io,
Katerina, Hortenzio, Vdovicata, Slugite, Tranio, Biandelo, Grumio postavuvaat gozba.)
Lu~enco
Najposle, fal{ notite ni stanaa skladni
i vreme e koga lutata vojna svr{i
pa se smeeme na minatite opasnosti i beqi.
Ubava moja Bjanka, dobredojde na tatko mi
ka`i
a jas, so istata qubeznost na tvojot tatko.
Baxanaku Petru~io, svesko Katerino,
i ti Hortenzio so vdovicata mila,
gostete se i dobro mi dojdovte doma.
Veselbata e za site da staneme vedri
po go{tevaweto {to sledi. Sednete, ve
molam,
da sedime, da jademe i da muabetime.
[to, na sred ulica?
Petru~io
Petru~io
Samo }e sedime, sedime, i }e jademe, jademe.
[to, da ne se srami{ od mene?
Batista
Katerina
Vo Padova samo mo`e da se jade i pie, zete.
Ne, ne daj bo`e; sram mi e da se baknuvam.
Petru~io
Petru~io
Vo Padova, vo Padova e rajot!
Toga{ se vra}ame doma. Grumio, spremen?
Hortenzio
Katerina
Zaradi nas bi sakal ova da e to~no.
Ne, ne, }e te baknam. Ostani, ne bidi temen.
Petru~io
Petru~io
Zarem ne e ova dobro? Odime Kate moja mila
Poarno edna{ od niedna{, ova mi dava sila.
(Izleguvaat.)
@imi s#, nekoj od nekogo
ovde se pla{i.
Vdovicata
Smetajte me za la`livka ako jas se pla{am.
Vilijam [EKSPIR
212
Petru~io
Bistri ste, nema {to, ama ne me razbravte.
Sakav da ka`am Hortenzio od vas se pla{i.
Katerina
Mnogu lo{o sakavte da ka`ete.
Vdovicata
Vdovicata
Na lo{otijata i mislev.
Koj ima vrtoglavica misli deka svetot se
vrti.
Petru~io
Katerina
Vo sporedba so vas jas sum cve}e za mirisawe.
Vrtoglav odgovor.
Petru~io
Katerina
Navali, Kato!
Gospo|o, {to sakate da ka`ete?
Hortenzio
Vdovicata
Navali `eno!
Toj vaka me zavede.
Petru~io
Petru~io
Po {to saka{, mojata Kate }e ja kutne.
Jas ja zavedov? Kako ti se dopa|a, Hortenzio,
ova?
Hortenzio
Saka da ka`e deka vie ja zavedovte vaka da
ka`e.
Petru~io
Dobar si ti matka~. Baknete go za ova, ve
molam.
Katerina
“Koj ima vrtoglavica misli deka svetot se
vrti” - [to sakavte, ve molam, da ka`ete so
ova?
Hortenzio
Ne sum cajkan!
Petru~io
Ama zboruva{ ko cajkan! Aj na zdravje! Mu
nazdravuva na Hortenzio.
Batista
Gremio, kako ti se dopa|aat ovie bistri
de~ki?
Grmeio
Pa, gospodine, bi rekol deka odli~no se
bodat.
Vdovicata
Bjanka
Ma` vi, podjarmen od edna zmija
ja meri tagata na ma` mi niz svoja dulbija.
Sega znaete {to sakav da ka`am.
Odli~no se bodat? Sekoj pameten bi rekol
koj se bodi na krajot rogovi mu rastat.
213
Kroteweto na opakata
Lu~enco
Vin~enco
Da, nevesto, dali ova i vas od zanes ve vrati?
Dobro mu go spu{ti, dobar Tranio.
Hortenzio
Bjanka
Da, ama ne me upla{i. Pak vo zanes }e si
spijam.
Priznaj, priznaj, te pogodi dobro!
Petru~io
Petru~io
Te{ko. No {tom ve}e zapo~navte
}e pu{time i na vas po nekoja strela.
Priznavam, samo malku me grebna,
i bidej}i strelata od mene se odbi
se kladam deka vas dvajca ve osakati.
Batista
Bjanka
Da ne vi sum ptica?
Toga{ grmu{kata }e ja smenam
a vie brkajte me so zategnat lak.
Dobro mi dojdovte.
(Izleguvaat Bjanka, Katerina i Vdovicata.)
Petru~io
Mi pobegna, siwor Tranio
Pticata vo koja strelavte a ne ja pogodivte;
Pijam za site ni{anxii {to proma{ija.
Tranio
Ama gospodine, Lu~enco me pu{ta{e ko
zagar
da tr~am a za svojot gospodar da lovam.
Zete Petru~io, najseriozno mislam
ti ja dobi najopakata od site.
Petru~io
Ne e taka. A za da vidime koj e vo pravo
neka sekoj prati `enite da ni gi viknat
a toj, ~ija `ena e najposlu{na
i prva dojde na povikot od svojot ma`
go zema oblogot za koj }e se dogovorime.
Hortenzio
Dobro. Kolkav e oblogot?
Lu~enco
Dvaeset kruni.
Petru~io
Petru~io
Dobra, bistra sporedba, no mirisa na ku~e.
Tranio
Imate sre}a, gospodine, {to lovevte za
sebe.
No velat, va{ata srna v dupka ve pikna.
Dvaeset kruni?
Na tolku se kladam vo mojot zagar ili sokol
a dvaeset pati pove}e vo svojata `ena.
Lu~enco
Toga{ na sto.
Hortenzio
Batista
O,O, Petru~io! Tranio te pogodi sega.
Va`i.
Vilijam [EKSPIR
214
Hortenzio
Petru~io
Dogovoreno!
Hortenzio
Biondelo, odi i zamoli ja mojata `ena
vedna{ ovde da dojde.
(Izleguva Biondelo.)
Petru~io
Koj }e po~ne?
Lu~enco
Gluposti, odi zamoli ja!
E duri toga{ nema da dojde.
Eve jas.
Odi Biondelo, ka`i & na gospodarkata da
dojde.
Biondelo
Odam.
Hortenzio
Siguren sum, gospodine,
kaj va{ata nikoga{ ne pomaga molba.
(Vleguva Biondelo.)
I? Kade e `ena mi?
Biondelo
Batista
Zete, polovina od oblogot primam. Velam,
Bjanka }e dojde.
Taa veli deka o~igledno biete {ega.
Ne doa|a. Veli vie da odite tamu.
Lu~enco
Ne sakam da delam. Cel }e go dobijam.
(Vleguva Biondelo.)
I?
Biondelo
Petru~io
Od lo{o polo{o, ne doa|a! O kolku gnasno,
nepodnoslivo, neizdr`livo!
Grumio, odi kaj gospodarkata tvoja
i ka`i & deka & nareduvam da dojde.
(Izleguva Grumio.)
Hortenzio
Gospodaru, gospodarkata amanet vi pra}a
deka e zafatena i ne mo`e da dojde.
Znam {to }e odgovori.
Petru~io
Petru~io
[to? Zafatena e i ne mo`e da dojde?
Ova e odgovor?
[to?
Hortenzio
Gremio
Da. I toa qubezen.
Go molam boga, gospodine, va{ata
da ne vi prati polo{.
Petru~io
Se nadevam na podobar.
Ne doa|a.
Petru~io
Toga{ te{ko mene, {to da ka`am drugo.
(Vleguva Katerina.)
215
Kroteweto na opakata
Batista
Sveta bogorodice, eve ja doa|a Katerina.
Katerina
[to povela{, gospodaru, zo{to me vika{?
Petru~io
so novi znaci za nejzinata poslu{nost
za nejzinata novostvorena pokornost i
doblest.
(Vleguvaat Katerina, Bjanka i Vdovicata.)
Eve ja ide i vi gi nosi tvrdoglavite `eni
ko robinki na svojata ubeditelnost `enska.
Katerina, {apkata navistina grdo ti stoi.
Frli ja i zgazi ja ovde pred site.
(Katerina go poslu{uva.)
Kade e sestra ti i `enata na Hortenzio?
Vdovicata
Katerina
Sedat i razgovaraat kraj kaminot.
Gospode, nov den da ne do~ekam
ako nekoj nekoga{ me natera na vakva glupost!
Petru~io
Bjanka
Odi donesi gi vedna{. Ako odbijat,
so kam{ik donesi gi kaj ma`ite nivni.
Odi, velam, i dovedi gi vedna{.
(Izleguva Katerina.)
Gluposti! Zarem poslu{
nost se vika ovaa ludost?
Lu~enco
Lu~enco
Ako postojat ~uda, toga{ ova e ~udo.
Hortenzio
^udo ami kako! Samo ne znam {to
pretska`uva.
Bi sakal i tvojata poslu{nost da e vaka
luda.
Tvojata mudra poslu{nost, ubava Bjanka,
ve~erva me ~ine{e sto kruni.
Bjanka
Samo ludak na mojata poslu{nost se kladi.
Petru~io
Petru~io
Spokoj pretska`uva, qubov i miren `ivot,
po~it i znaewe koj e {to vo domot.
Ili na kuso, s# slatko i sre}no.
Batista
Neka sre}a te prati, dobar Petru~io!
Ti go dobi oblogot, a jas ti davam
u{te dvaeset iljadi kruni
kako drug miraz za druga }erka,
oti taa se smeni, nikoga{ ne bila vakva.
Katerina, sega ka`i im na ovie tvrdoglavi
`eni
kakva im e dol`nosta kon gospodarite
nivni i ma`i.
Vdovicata
Sigurno se {eguvate. Ne sakame nekoj da ni
popuva.
Petru~io
Petru~io
Stori taka, ti velam, i po~ni so nea.
U{te podobro }e go dobijam oblogot
Vilijam [EKSPIR
216
Vdovicata
E, nema.
Petru~io
E, ima. Po~ni, zna~i, so nea.
Katerina
Tu, tu! Razvedri go toa namurteno, gnevno
~elo,
i ne pu{taj prezrivi streli od tie o~i,
da go rani{ gospodarot svoj, vladetelot,
kralot.
Ubavinata taka si ja uni{tuva{ ko mrazot
livadata {to ja grize, dobriot glas si go ni{ti{ ko tajfunot krasnite pupki
a toa ne e ubavo, ne e na mesto.
Gnevnata `ena e kako zamaten izvor
kalliv, gaden, ne~ist, od ubavinata li{en,
i duri e takov ni naj`edniot v pustina
ne }e se navedne kapka od nego da goltne.
Ma`ot e tvojot gospodar, tvojot `ivot,
tvojot ~uvar,
tvoja glava, tvoj vladetel; onoj {to za tebe
se gri`i,
te odr`uva; teloto si go izlaga
i na more i na kopno na napori ma~ni
sred burite bdee no}e, a denski na studot
duri ti vo toplina i spokoj le`i{ doma;
I s# {to od tebe bara za vozvrat
e malku qubov, pogledi topli, poslu{nost;
mala otplata za dolgot golem.
Ista poslu{nost ko podanikot na kralot
mu dol`i `enata na svojot ma`.
A koga e opaka, mrzovolna, kisela, tvrda
i neposlu{na kon negovata ~esna volja,
toga{ ne e ni{to drugo osven buntovna,
podla
odmetni~ka, surova predavni~ka
na svojot gospodar dobar. Se sramam
{to `enite se tolku prosti pa nudat
vojna tamu kaj{to za mir treba da kle~at
ili baraat vlast, pokornost i nadmo}
toga{ i tamu kaj{to treba da slu`at
slu{aat i qubat. Zo{to ni se telata meki,
slabi i mazni, nepogodni za ‘rmbawe i maki
ko ne zatoa na{ite ne`ni ujovi i srca
da bidat vo sklad so nadvore{niot izgled?
Slu{ajte! Samo slu{ajte vie opaki,
nemo}ni zmii,
duhot mi be{e golem kako va{iot,
srceto isto taka, a razumot pogolem u{te
za borba so zborovi, za vojna so inaet.
No sega gledam deka kopjata ni bile samo
slamki
snagata krevka, slabosta nad sekoja merka
koga stremime kon ona za {to sigurno ne
sme.
Zatoa gordosta na strana, od nea nema polza,
ne mislete deka ma`ite postojano n# molzat,
a vo znak deka ma` mi go po~ituvam i sakam
sekoga{ koga treba }e mu bidam pri raka. 11
Petru~io
Ete, ova e `ena! Dojdi, bakni me Kate!
Lu~enco
I }e te bakne. Tebe sre}a te prati brate!
Vin~enco
Ubavo e da slu{a{ koga decata se poslu{ni
vaka.
Lu~enco
No grdo e da slu{a{ koga `enata e opaka.
Petru~io
Ajde Kate, odime v krevet.
Trojcata se `enivme, ama vam dvajca vi
brojam do devet.
(Na Lu~enco.) Go dobiv oblogot iako ti ja
pogodi ubavata Bela 12
pa sega ko pobednik dobra no} vi velam.
(Izleguvaat Petru~io i Katerina.)
Hortenzio
Mu vadam kapa, sepak najopakata ja skroti.
Kroteweto na opakata
Lu~enco
I toa kako: nikoga{ lo{otilok da ne koti.
217
(Bele{ki)
Soto, najstariot sin na selanecot, se pojavuva vo dramata na Fle~er, Zadovolni `eni
(Women Pleased) ama ne se dodvoruva na edna velmo{ka.
2
Postavuvaweto na ovaa scena e problemati~no. Spored Arden izdanieto, Enter aloft Sly. .
sugerira deka Slaj se nao|a nekade gore i deka dejstvoto se slu~uva na nekoja potkrenata
bina ili galerija. No, na primer, na drugo mesto scenskata bele{ka veli ne{to drugo: Enter
two with a table and a banquet on it, and two other, with Slie asleepe in a chaire. . . Vleguvaat dvajca
slugi so masa i bokal na nea, pa drugi dvajca so Slaj zaspan na stol. . .
3
Legendarna Asirska kralica poznata po svojata razvratnost. [ekspir ja spomenuva ovde i
u{te dvapati vo Tit Andronik.
4
Vo Padova e osnovan vo 1228 godina eden od najstarite univerziteti vo Italija
5
Sveta Ana, majkata na Deva Marija iako ne e spomnata vo Biblijata. Kolneweto vo sveta
Ana e mnogu ~esto vo vremeto na [ekspir.
6
Ova uka`uva deka tie ostanuvaat do krajot na pretstavata iako pove}e ne govorat ni{to.
7
Ili e igra na vozrasta na Petru~io, eden preku trieset i eden, zna~i 32 godini ili, {to
e poverojatno, se odnesuva na igrata so karti trieset i eden; koga e eden preku trieset
i eden, zna~i oti{ol preku dozvolenoto, izgorel {to vo figurativna smisla bi zna~elo
deka e napien.
8
Sarkasi~en komentar za Gremio.
9
Kaj [ekspir stoi ben venuto. Za da ne go optovarime tekstot,italijanskiot izraz soodvetno go zamenivme so makedonski.
10
Ovde Lu~enco e prepraven kako Kambio, a Hortenzio kako Licio. Hortenzio ja dr`i
rakata na Bjanka za da ja nau~i kako se dr`i instrumentot a ova go provocira Lu~enco.
Ottuka drskiot ton na po~etokot od scenata.
11
Ovoj poznat govor na Katerina e tolkuvan na razli~ni na~ini. Zatoa tonot na interpretacijata e klu~en za razbiraweto na dramata.
12
Bjanka zna~i belo. Aluzijata na Petru~io e deka Lu~enco e vtoriot dobitnik po nego.
1
Title page
Naslov na originalot:
Love’s Labour’s Lost
L I C A:
Kralot Ferdinand od Navara
Biron
Longavil, lordovi, pridru`nici na kralot
Dimen
Bojet
Markad, lordovi, pridru`nici na frncuskata princeza
Don Adrijano de Armado, {panski zabavuva~
Pre~esniot Nataniel, sve{tenik
Holofern, u~itel
Akmak, policiski slu`benik
Torlak, klovn
Molec, pa` na Armado
[umar
Princezata od Francija
Marija
Katarina
Rozalina, dami-pridru`ni~ki na princezata
@akeneta, selanka
Slu`benici i drugi od svitite na kralot i princezata.
Mesto na slu~uvawe: Navara
Ako treba da se otka`eme od nekoja
od komediite na [ekspir, toga{, se ~ini, So
sila ubavina ne biduva e najpogodnata za toa,
veli pribli`no Hazlit i negovoto mislewe
e glavno prifateno od kriti~arite i va`i
do deneska. Ova se dol`i, prete`no na stavot
deka ova e edno od najranite dela na majstorot
od Stratford na koja toj ~irakuval i go u~el
zanaetot. Kako potvrda na ova naj~esto se
poso~uvaat preusilenite rimuvani kupleti,
preteranite i nekoga{ na sila izvedeni
igri so zborovi, nedovolno `ivite likovi i
~esto prekinuvanoto dejstvo za da mo`e da se
izvedat nekakvi eftini {tosevi i bizarni
ske~evi koi ne dozvoluvaat doiska`uvawe
na zamislenite nameri na avtorot. Poup,
na primer, smetal deka komi~nite sceni se
tolku suvoparni i bledi {to re{il da gi
isfrli od tekstot stavaj}i gi vo fusnoti
za eventualnite istra`uva~i na razvojot na
[ekspir, da vidat so kakvi napori i maki toj
stignal do svoite podocne`ni golemi ostvaruvawa.
Vo najnovo vreme rabotite so ovaa
drama stojat ne{to podobro. [ekspirolozite utvrdile deka ova sepak ne e edna od
najranite drami, tuku deka e sozdadena vo
periodot koga se napi{ani Ri~ard Vtori,
Romeo i Julija, na primer, ili nedramskite
dela vklu~uvaj}i gi i sonetite. Istovremeno, mnogubrojnite postavuvawa na scena,
poka`aa deka So sila ubavina ne biduva e
s# u{te privle~na kako zabavna piesa, misterija, pa i kako drama. Osobeno se naglasuva va`nosta na stilot {to ja pravi drama
so svoj pe~at, so svoj poseben {arm, drama
bliska do muzi~ko delo bidej}i, na primer,
posledniot, mnogu dolg ~in, e kako nekakov
bal pod maski postojano sleden od muzika i
igri s# do samiot kraj.
Najraniot tekst na dramata e od
kvarto izdanieto od 1598 godina na ~ija
naslovna strana stoi: “Prijatno sro~ena
komedija nare~ena So sila ubavina ne biduva.
Kako {to be{e prika`ana pred nejzinoto
veli~estvo ovoj Bo`ik. Popravena i zgolemena od Vilijam [ekspir… itn.” Ova pos-
lednoto, “popravena i zgolemena”, uka`uva i
na mo`niot na~in na nastanuvawe na deloto:
zna~i, ili postoelo prethodno izdanie na
dramata koe, za ovaa prigoda [ekspir go
popravil i pro{iril, ili pak, kako {to e
naj~est slu~aj so drugite dela na [ekspir,
postoela ista takva drama so istiot naslov
od nekoj drug avtor {to [ekspir go doteral i pro{iril. Sepak, mo`e da se pretpostavi deka ova e avtenti~na prikazna na
[ekspir, iskombinirana od slu~ki vrzani
so istoriski li~nosti i slu~ki izmisleni
od avtorot za potrebata na dejstvoto.
Ova e prv prevod na komedijata So
sila ubavina ne biduva na makedonski jazik.
Kralot
Neka slavata po koja vo `ivotot tr~ame
site
`ivee vpi{ana vrz tu~nite ni plo~i
za potoa da n# krasi vo grdosta na smrtta;
koga i pokraj strvnoto dr~no Vreme
trudot na sega{niov `ivot mo`e da ni ja
kupi
onaa ~est {to tapa }e ja stori ostrata mu
kosa
i naslednici }e staneme na seta ve~nost.
Zatoa, osvojuva~i hrabri, za{to vie ste
takvi,
{to boj biete so sopstvenite ~uvstva
i vojskata brojna na zemskite strasti neodamne{niot na{ propis strogo ostanuva
vo sila:
Navara }e stane ~udo na svetot
dvorot na{ }e stane akademija mala
vo koja ume{nosta na `iveeweto na mir }e
se u~i.
Vie trojca, Biron, Dimen i Longavil,
se zakolnavte tri godini da `iveete so mene
ko moi drugari {kolski, i da se dr`ite do
sekoj propis
napi{an na ovaa lista ovde:
zakletva dadovte a sega u{te potpis fali
so koj sekoj od vas }e si ja rizikuva ~esta
ako go prekr{i zapi{anovo i vo najmal
detaq.
Ako ste kadri da pravite ko {to se zakolnavte so pamet
potpi{ete se i odnesuvajte se spored
va{iot zavet.
Longavil
Jas re{iv; samo tri godini postot trae:
umot }e praznuva, iako teloto }e trpi:
kaj debeliot mev kus e umot a obilniot
namet
rebrata gi goi no sosem te li{uva od pamet.
Dimen
Gospodaru sakan, Dimen e uspokoen:
^in PRVI
Scena 1
(Vleguvaat Ferdinand, kralot od Navara,
Biron, Longavil i Dimen.)
pogrubiot vid na nasladive ovozemski
gi prepu{ta toj na niskoto grubo robje;
od qubov, bogatstvo, slava, sega sum li{en
ko sekoj onoj za mudrost {to di{e.
Longavil
Za ova i za s# drugo dadovme raka.
Biron
Biron
[to mo`am drugo osven so niv da se slo`am;
barem za ova, kralu moj, vi dadov zavet,
tri godini da u~am i `iveam ovde.
No tuka ima i drugi propisi strogi;
da ne se gleda{ so `ena, na primer, celo
vreme,
{to se nadevam ne e propi{ano strogo:
pa edna{ nedelno da ne se jade ni{to,
a vo drugite denovi po samo eden obrok;
{to se nadevam ne e propi[ano strogo;
potoa da ne se spie pove]e od tri ~asa no]e
a denski da ne te vidat ni edna{ da trepne{
iako sum sviknal no}e da spijam ko jagne
i vo temna no} da pretvoram polovina od
denot
{to se nadevam ne e propi{ano strogo.
Jalov zavet za mene, prete`ok da se ~uva,
da ne bide{ so `ena, da ne spie{, da posti{,
da buba{.
I da i ne za{to se zakolnav na {aka.
Koja e celta na u~eweto, ka`ete, da znaeme?
Kralot
Zavet, zna~i, dadovte deka ne ste obvrzani
na ova.
Biron
Ne kralu moj, dozvolete, a eve i dodavka
nova
}e u~am so vas za toa go dadov zborot
i tri godini }e ostanam ovde na dvorot.
Kralot
Da go znaeme ona {to inaku ne go znaeme.
Biron
Mislite skrienoto i branetoto od du{ata
volna?
Kralot
Da, toa e za onoj {to u~i bo`ja nadopolna.
Biron
Toga{ e lesno; se kolnam deka }e u~am taka
da go nau~am zabranetoto od prva raka;
Na primer, - kako mo`am da se nakrkam arno
koga na post strog treba da bidam stvarno;
ili kako da se dograbam do devojka fina
koga bludot so devojkite e podlo`en na
vina;
ili, zakolnat tolku te`ok zavet da me vlada
da nau~am da go prekr{am bez ~esta da mi
strada.
Ako dobivkata od u~eweto e vakva i kako i
da e
na krajot se doznava ona {to inaku ne se
227
So sila ubavina ne biduva
znae
se kolnam vedna{ na ova i zavetot ve~no }e
mi trae.
Longavil
Go plevi `itoto a sepak plevel `itoto mu
go su{i!
Kralot
Biron
Vaka frlate vrz u~eweto bludni petna
da ni gi zaveduva umovite vo naslada suetna.
Ne e prolet koga }e vrevnat dve-tri glupi
du{i!
Biron
Dimen
Site nasladi se suetni no najsuetno kolka
taa {to niz maka bolna donesuva bolka;
ko na primer, bolno da se xari{ v kniga
baraj}i go zrakot na vistinata; no duri e zad
{titot
predavni~i taa so slepilo te stiga
zrakot {to bara zrak od videlo ti go li{i
vidot:
Taka, pred da sfati{ kade svetlinata le`i
vo mrakot
o~ite gi gubi{, ti se zatemnuva zrakot.
Izu~ete kako da se zadovoli okoto stvarno
vtren~eno vo nekoe drugo oko mnogu pomilo
koe zaslepeno taka, prvovo }e go vardi arno
svetlina }e mu dava na ona od koe zaslepeno
bilo.
Naukata e kako nebesnoto sonce sjajno
vo koe ne mo`e so drzok pogled dlaboko da
se rie
malku u~enite iskopuvaat za trajno
osven po ne{to {to vo tu|ite knigi se krie.
Ovie zemni nunkovci na nebesnite mo}i
{to ime & davaat na sekoja yvezda {to sveti
nemaat korist pogolema od svetlite im no}i
od {eta~ot {to minuva bez niv da gi seti.
Premnogu znaewe, znaewe ne e tuku xeva
nunkoto krsti i bez da kreva vreva.
Kralot
Ama darba ima u~enosta so u~eno da ja ru{i!
Dimen
Dobro voveden, vovedenosta sosem da ja
gu{i!
[to ima toa vrska?
Biron
Mesto i vreme ima.
Dimen
Ama nema smisla.
Biron
Barem ima rima.
Kralot
Biron e ko mraz zajadliv {to fr~i
i gi jade prvorodenite proletni ~eda.
Biron
I da sum; no zo[to vozgordoto leto da se
pr~i
pred pticite so pri~ina pesna da vedat?
Zo{to da se raduvam na nedonosen~e?
Na Bo`ik trendafilot go sakam
kolku snegot vo maj koga s# odnovo preta;
go sakam samo ona {to vo svoe vreme cveta.
Taka i vie, predocna e nekoj na {kolo da ve
prati
ko ~ovek ste ka~en na krov da otklu~uva
vrati.
Kralot
Toga{ odete si Biron, slobodni ste ko
{tuka!
228
Vilijam [EKSPIR
Biron
Ne, gospodaru dobar; se zakolnav da ostanam
tuka:
Iako za neukosta pove}e rekov
odo{to mo`ete da ka`ete za taa u~enost
sveta
jas stojam na zborot i ne se odrekov
sekojdnevno da pla}am vo ovie tri leta.
Dajte mi go listot, va`na e sekoja reda
pod strogive propisi }e se potpi{am
vedna{!
Kralot
Sega ja trgnavte od vas sramotijava bedna!
Biron
(^ita) Zna~i: niedna `ena da ne se pojavi
na kilometar i pol od mojot dvor, - Dali e
ova objaveno?
Protiv dobroto odnesuvawe opasna
sablazna.
(~ita) Zna~i: ako nekoj ma` bide viden da
zboruva so `ena vo period od tri godini,
}e bide podlo`en na javen rezil {to }e go
smislat drugite od dvorot.
Ovoj ~len, gospodaru, }e morate da go
prekr{ite sami
za{to znaete dobro deka vo poseta vi ide
}erkata na francuskiot kral, moma
sovr{ena, da bi
razgovarala so vas ko so gospodar viden
za predavaweto na Akvitanija
na nejziniot snemo}en, bolen i nepodvi`en
tatko:
ottuka zaludno propisov na pokornost n#
kani
i zaludno e ideweto na ubavata dama, bratko.
Kralot
[to velite, gospoda? Ova go zaboraviv
sosem.
Biron
Longavil
Pred ~etiri dena.
Biron
Da ja vidime kaznata - inaku }e & bide
otse~en jazikot.
Koj ja smisli vakvata kazna?
Longavil
Vi velam, u~eweto sekoga{ e so kratki noze.
Duri go bara ona {to navistina mu godi
kon la`na cel u~eniot go vodi;
a koga najposle do baranoto }e dojde
toa e ko spalen grad, dobien a }arot sjojden.
Kralot
Od nu`nost zaboravete deka ovaa propiska
bila
nejze mora tuka da ja smestime po vi{a sila.
Jas li~no.
Biron
Biron
A zo{to, gospodine?
Longavil
Da ne im tekne da se priberat pred
stra{nava kazna.
Biron
Vi{ata sila }e n# natera da se zakolneme
site
tri iljadi pati vo ovie tri godini vreme
za{to rodeni sme vo nagonski vitel
{to ne se kroti so sila tuku so milozliv
remen.
Ako zakletvata ja skr{am i prestapnik
stanam
toga{ so potrebata vo nu`da }e se branam.
Zatoa stavam potpis vrz site tezi
229
So sila ubavina ne biduva
a onoj {to }e gi prekr{i i vo najmal stepen
neka mu e sram, aram i za navek da e rezil;
Isku{enijata va`at za drugite ko i za mene;
no veruvam iako posleden na potpis se
re{iv
posleden }e bidam {to na zavetot }e
zgre{i.
No zarem nema barem malku zabavno da ni
bide?
Biron
Ovoj ovde, mom~e. [to saka{?
Akmak
Jas samiot ja pretpostavuvam negovata
li~nost, za{to jas sum malocenitel na negovata visost: no bi sakal li~nosta da mu ja
vidam vo krv i meso.
Kralot
Biron
Za toa bez gajle. Na dvorov, znaete, ~esto
ide
prefinet eden [panec, pojava nova,
vo najnovata svetska moda mnogu viden,
~ij mozok ko na {aka frazi razni kova;
Muzikata od sopstveniot prazen govor
go voshituva nebare e toa melodija na
zborot;
~ovek strosan kogo dobroto i zloto
go izbrale za sudija glaven vo sporot.
Ova ~edo na me~tite, Armado {to se vika,
ko odmor od u~eweto prikazni mnogubrojni
za vitezi }e ni ka`uva dolovuvaj}i ni slika
na son~evata [panija za koja zaginale vo
vojni.
Ne znam kako vi se dopa|a vam, blagorodni
du{i,
no mene me {eknuva koga la`e, su{i
za ko moj bard, zadovolstvo da mi pru`i.
Biron
Za Armado govorlivosta e luk i voda
od nego zborovite izviraat, vitez e na svojata moda.
Ova e toj.
Akmak
Gospodinot Arm-Arm - ve prepora~uva. Naokolu vrie od rasipni{tvo. Pismovo }e vi
ka`e pove}e.
Torlak
Gospodaru, rezilot me ~ini mene odnesuva.
Kralot
Pismo od veli~enstveniot Armado.
Biron
Bez ogled kolku nisko vo sodr`inata, na
Boga mu se molam da e visoko vo stilot.
Longavil
Visoka molba do nisko nebo: Bog neka ni
dade trpenie!
Longavil
Biron
So nego i so Torlak studiite }e ni bidat
slatki
a dnite od trive godini mnogu kratki.
(Vleguvaat Akmak so pismo i Torlak.)
Akmak
Koj od vas e li~nosta na vojvodata?
Da slu{ame? Ili da ne se kikotime?
Longavil
Da slu{ame krotko, gospodine i da se
smeeme umereno; ili da se otka`eme i od
ednoto i od drugoto.
230
Vilijam [EKSPIR
Biron
Toga{ gospodine, neka stilot odredi kolku
}e se iska~ime na skalite od veselosta.
Torlak
Slu~ajot e samo moj, gospodine, a se odnesuva
na @akeneta.
Postapkata negova e {to me fatija vo postapka.
o~ite po meso.
Kralot
(^ita). Veziru golem, opolnomo{teniku
nebesen i du{egri`niku na Navara, bogu
na mojata zemska du{a i hranitelu i
za{titniku na moeto telo.
Torlak
S# u{te ni zbor za Torlak.
Kralot
Biron
Vo kakva postapka?
Ba{ e taka, Torlak
Torlak
Postapkata i na~inot eden po drug sledat,
gospodine; zna~i vkupno ima tri raboti: Mi
idea po stapkata i me vidoa kako sedam so
nea vo na~inot; me fatija kako eden po drug
ja sledam vo parkot {to zaedno pravat postapkata i na~inot eden po drug da sledat.
[to se odnesuva do postapkata, - toa e postapka na ma` kon `ena; a na~inot, - na~inot
ti e na~elen.
Biron
Mo`ebi i e ba{ taka, no ako toj veli deka
e ba{ taka toga{, raka na srce, malku e
onakov.
Kralot
Mir!
Torlak
Za mene i za sekoj {to ne mu stiska da se
tepa.
A {to sledi, gospodine?
Kralot
Torlak
Ni zbor!
Sledi mojot popraven; zatoa Bog neka ja
vardi pravdata!
Kralot
]e go soslu{ate vnimatelno pismovo?
Biron
Ko {to se slu{a proro{tvo.
Torlak
Prost e ma{kiot svet koga }e mu svetnat
Torlak
Za tu|ite tajni, ve molam.
Kralot
Ba{ e taka, opkolen od samurno temna
taga, ja prepora~av svojata crno skislena
poti{tenost na iscelitelnata mo} na
tvojot zdravjenosen vozduh i, gospodin kakov
{to sum, se predadov sebesi na pro{etka. Vo
koe vreme? Tuka nekade okolu {est poru~ek
koga `ivotnite najmnogu grizat, pticite
231
So sila ubavina ne biduva
najdobro kolvaat a lu|eto sednuvaat da go
primat onoj obed {to se vika ve~era; tolku
okolu pra{aweto vo koe vreme. Sega malku
za tloto po koe, po koe, mislam, odev: toa se
vika tvojot park. Potoa malku za mestoto
kaj{to, sakam da ka`am, naletav na onoj
gnasen i neprikladen prizor, koj go vle~e
od mojata sne`no bela perodr{ka abonosovovo mastilo koe ovde ti go zabele`uva{,
gleda{, posmatra{, puli{. No da se vratam
na mestoto kade: stoi na sever-severo-istok
i toa isto~no od tvojot zapaden agol na
tvojata ~udesno spletkana gradina; tamu
go vidov ona rasipni~ko gojdo, ona apa{ko
kopile so koe se razveseluva{,Torlak
ka`am ona so,Torlak
So edna `enska.
Kralot
So edna ro`ba na na{ata pramajka Eva,
so edna `enska du{a ili, za podobro da
me razbere{, so edna `ena. Nego, jas, po
svojata izve`bana dol`nost, ti go prativ,
da ja seti pofalbata na kaznata, po slugata
na tvojata slatka milost, Antonio Akmak,
~ovek po~ituvan, poznat, cenet i ugleden.
Akmak
Po mene, ako nemate ni{to protiv. Jas sum
Antonio Akmak.
Koj, jas?
Kralot
Kralot
Onoj glau~, onoj zabegan degen,Torlak
Koj jas?
Kralot
Onaa prazna tikva
[to se odnesuva do @akeneta - taka se
imenuva onaa poslaba tikva {to ja v~opiv so
gore spomenatiot degen, ja dr`am kako tikva
za gnevot na tvojot zakon; i na najmal tvoj
sladok mig, }e ja odvedam na soslu{uvawe.
So site izrazi na najdlaboka po~it i na
vernost kon dol`nosta koja v srce mi gori
kako rasplamten ogan, tvoj Don Adriano de
Armado.
Torlak
Biron
Pak jas?
Kralot
[to, mi se ~ini, se vika Torlak,Torlak
Ne e ba{ ona {to go o~ekuvav ama e najdobroto {to dosega sum go ~ul.
Kralot
Da, najdobroto od najlo{oto. No, {to veli{
ti na ova, mom~e?
Zna~i jas.
Torlak
Kralot
Ja priznavam `enskata, gospodaru.
Zdru`en i bagabontiran, sprotivno na
tvojot donesen i objaven proglas i zakon za
vozdr`uvawe, so, so - o, ama mi e ma~no da go
232
Vilijam [EKSPIR
Kralot
Dali slu{na za proglasot?
Torlak
Priznavam deka mnogu slu{nav, gospodaru,
ama malku zapametiv.
Kralot
Be{e objaveno deka sledi godina zatvor za
onoj {to }e go fatat so `enska.
Torlak
Jas ne bev faten so takva, gospodaru: bev
faten so devojka.
Kralot
Pa objaveno e i so devojka.
Torlak
Ama ovaa ne be{e ni devojka, gospodaru;
be{e devica.
Kralot
I taka tamu e re~eno, za{to stoe{e i
devica.
Torlak
Ako stoelo toga{ ja poreknuvam nejzinata
devstvenost. Me fatija so sluginka.
Kralot
Nema da se poslu`i{ so ovaa sluginka, gospodine.
Torlak
]e se poslu`am odli~no, gospodaru.
Kralot
Gospodine, sega slu{ni ja kaznata: ima da
posti{ nedela dena i da bide{ samo na
trici i voda.
Torlak
Poarno da bidam mesec dena na `ensko meso
i oves.
Kralot
A Don Armado }e ti bide ~uvar.
Vie Biron, pogri`ete se da go kaznat.
Nie pak, gospoda, da go rabotime strogo
ona na koe tolku cvrsto se zavetivme.
(Izleguvaat Kralot, Longavil i Diman.)
Biron
Glavata ja davam ako zavetive te{ki
i zakonov na krajot ne ispadnat majtap.
Mrdni, mom~e.
Torlak
Trpam zaradi vistinata, gospodine; oti vistina e deka me fatija so @akeneta a @akeneta e vistinski ~esna moma; zatoa velam
dobredojde na gorkiot pehar na napredilakot! Eden den mo`e pak }e mi se nasmee
makata; a dotoga{, tago moja, sedi madro!
233
So sila ubavina ne biduva
Scena 2
Molec
(Vleguvaat Armado i Molec.)
A jas ve narekov pr~ `ilav oti eptem vi
li~i na va{ite poodminati godini a kako za
~ovek vo poodminati godini, }e se slo`ite,
mo{ne ste `ilavi.
Armado
Mom~e, {to misli{, {to mo`e da zna~i
koga ~ovek so golem duh go navasa taga?
Molec
Toa e siguren znak, gospodine, deka }e bide
poti{ten.
Armado
Gluposti. Tagata e edna i ne mo`e{ da ja
deli{ tuku-taka, more apa{.
Molec
Gre{ite, gospodaru, gospodine, ne ste vo
pravo.
Armado
Taman i na mesto.
Molec
[to sakate da ka`ete, gospodaru? Jas sum
taman, a zborot ne mi e na mesto, ili zborot
mi e taman, a jas ne sum na mesto?
Armado
Ti si taman oti si mal.
Molec
Malku taman, oti mal. A zo{to na mesto?
Armado
Armado
Kako mo`e{ da ja oddeli{ tagata od
poti{tenosta, pile moe nedokvakano?
Molec
So prost prikaz na nivnoto dejstvo, pr~u
moj `ilav.
A na mesto oti ti teknuva.
Molec
Da ne mi udirate ~etki, gospodaru?
Armado
Armado
Ne. Zaslu`eno te falam.
Jas pr~ `ilav? Jas?
Molec
Molec
Taka se falat magariwata.
Tis. Ami jas pile nedokvakano?
Armado
Armado
Saka{ da ka`e{ deka magareto ima um?
Te narekov pile nedokvakano oti eptem ti
li~i na tvoite mladi godini, a mladite
godini, }e se slo`i{, se mo{ne nedokvakani.
Molec
Ne. Tuku deka ima teknuvalo.
234
Vilijam [EKSPIR
Molec
Armado
Sakam da ka`am deka ti ima{ teknuvalo: me
vadi{ od pamet.
Toga{ sigurno znaete kolkav e zbirot od
dvojka i kec.
Armado
Molec
Samo koga me vle~at za jazik, gospodaru.
Zbirot e eden pove}e od dva.
Molec
Armado
Ne sakam nekoj da si igra majtap so mene.
Molec
(Za sebe) Saka da ka`e majtapot ne saka da si
igra so nego.
Armado
Vetiv da u~am tri godini so vojvodata.
Molec
Zo{to, gospodine, tri godini koga mo`e s#
za eden ~as.
Armado
Ili, kako {to velat prostacite, tri.
Armado
Ba{ taka.
Molec
Ete, gledate, gospodine. Be{e te{ko?
Nau~ivte kolku e tri, a ne stignavte ni
tripati da trepnete. A kolku e lesno na
zborot tri da mu se zalepi zborot godini, pa
tri godini u~ewe da imate vo dva zbora, toa
i vrap~iwata go znaat.
Armado
Dobro go ka`a ova.
Nevozmo`no.
Molec
Kolku se tripati po eden?
Armado
Ne{to slabo mi odi smetaweto. A i ne sum
kr~mar da mu se snevidi.
Molec
Ama ste blagorodnik i komarxija, gospodine.
Armado
Priznavam, sum. Ama bez takov {lif, ne si
~ovek.
Molec
I doka`av deka ste nula.
Armado
Samo sakav da ti ka`am deka sum vquben vo
edna; no bidej}i e prostakluk eden vojnik da
bide zaquben, za inaet se zacapav vo edna
obi~na prosta~ka. Ako so me~ gi ubijam
mu{i~kite na strasta i se oslobodam od
gre{nata misla, rado, ko zatvoreni~ka,
bi ja razmenil pohotata za nekoja nova
qubovna majstorija so nekoj francuski
mangup. Mrazam vozdi{ki; mi se ~ini, so
niv go valkam Kupidona. Daj mi nade`,
mom~e. Ka`i, koi golemi lu|e na svetot
bile zaqubeni?
235
So sila ubavina ne biduva
Molec
Herkul, gospodaru.
Armado
Slavniot Herkul? Redi u{te junaci, mom~e,
redi, neka jazikot ti se pozlati, ama gledaj
da se odbrani, da imaat te`ina.
Molec
Kolku {to znam da ~itam, gospodine, da: a
i najdobra e od site. Samson nemal nekoja
posebna pri~ina da se zaleta po `ena so
takva boja. Mora da bila umna.
Molec
Sigurno, gospodine; bila zelena vo umot.
Molec
Armado
Eve, Samson, gospodaru; toj be{e ~ovek so
te`ina, nose{e te`ina; edna{ duri, kako
amal, na vrat gi istegli gradskite porti; a
be{e zaquben.
Armado
O, Samsone stamenit! O, gramaden Samsone!
Vo me~uvaweto mi si ramen kolku {to sum
ti jas vo noseweto porti. I jas sum zaquben.
A vo {to be{e zaquben Samson, a, Mol~e?
Mojata sakana e od bela pobela.
Molec
Pod belinata namerite se od crni pocrni.
Armado
Ka`i zo{to, {tom mi se pravi{ tolku u~en.
Molec
Molec
Vo edna `ena, gospodaru.
Armado
So kakva boja na lice?
Molec
Od site ~etiri, ili od tri, ili od dve, ili
edna od ~etirite.
Armado
Ka`i ja to~no bojata.
Molec
Morsko-zelena, gospodine.
Armado
Dali e edna od ~etirite?
Dojdete mi na pomo{ umu tatkov, jaziku
maj~in.
Armado
Ama najde kogo da vika{: em {uto em bode.
Molec
Ako od bela pobela e taa
ne }e znae{ koga e gre{na,
koga gre{i, crvenee seta
koga se pla{i e bledo sme{na;
vaka, ne }e doznae{, jaden
koga se pla{i koga se srami,
za{to ve~no na lice }e ja ima
prirodnata boja {to te mami.
Opasna pesni~ka, gospodaru, ne odi ba{ vo
prilog na ona va{e od bela pobela.
Armado
Slu{aj, mom~e, nema{ nekoja balada za car
i pita~ka?
236
Vilijam [EKSPIR
Molec
Svetot u{te od pred tri veka nosi na du{a
edna takva balada: ama siguren sum, sega
ne{to sli~no te{ko se nao|a; i da se najde
ne vredi ni da se zapi{e a kamoli da se pee.
Armado
Crvenilovo me izdava. Slu{aj devojko!
@akeneta
Slu{am, ma{ko!
Armado
Armado
Ba{ bi sakal povtorno da se sklepa ne{to
sli~no za da vidat lu|eto deka i pred
mene imalo nekoj vakov. Mom~e, navistina
se zacapav vo onaa selanka {to ja fativ
v grmu{ka so ona `ivotno Torlak. Epten
zaslu`uva.
]e navratam kaj {to }e bide{!
@akeneta
Tuka sum blisku.
Molec
(Za sebe) Barem sto kam{ici i da ja saka
nekoj sepak poaren od gospodarov.
Armado
Znam kade si.
@akeneta
Armado
Ama ste bister.
Pej, mom~e, te{ka sevda mi le`i na du{a.
Armado
Molec
]e ti iznaka`am ~uda.
Te{ka e sevdata koga se qubi lesna `ena.
@akeneta
Armado
So takov surat?
Pej, ti rekov!
Armado
Molec
Te sakam.
Strpete se da pominat pijanicive.
(Vleguvaat Akmak, Torlak i @akeneta.)
Akmak
Gospodine, `elba na vojvodata e da go
dr`ite Torlakov na oko; ne smeete, veli
vojvodata, da go ostavate da gnete i da azdisuva; tri dena vo nedelata mora da posti.
A gospojcava ja vodam kaj vojskata. Treba da
pomaga ne{to. Zbogum.
@akeneta
Zdravje.
Armado
Odi so zdravje.
@akeneta
Zdravje da ima{.
237
So sila ubavina ne biduva
Akmak
Ajde @akeneta, mrdni.
(Izleguvaat Akmak i @akeneta.)
Molec
[to }e vidat? Ka`i!
Torlak
Armado
Gadu, dobro }e se isposti{ pred da ti se
prosti.
Torlak
Se nadevam, gospodaru, ne }e postam so
prazen stomak.
Armado
]e bide{ debelo kaznet.
Torlak
]e vi bidam dol`en pove}e od va{ite lu|e
koi se slabo plateni.
Armado
Trgaj mi go gadov od pred o~i; zatvori go.
Molec
Trgnuvaj, prestapniku, napred mar{!
Torlak
Ne me zatvorajte, gospodaru; mo`am da
postam a da nemam zatvor.
Molec
Ne, gospodine; samo koga mrsi{ nema{
zatvor. Zatoa odi{ v zatvor. 1
Torlak
Dobro. Ama koga pak }e gi vidam veselite
dni na o~ajot nekoi }e vidat.
Ni{to, ni{to, gospodine. Samo ona {to im
e pred nosot. Ne mu li~i na zatvorenik
tolku da zboruva. Poarno da ne otvoram
usta. Mu blagodaram na gospoda {to me
nau~i da trpam, zatoa i trpam.
(Izleguvaat Molec i Torlak.)
Armado
Go qubam i tloto gnasno po koe gazi so
~evliwata pognasni i noxiwata najgnasni.
Ako qubam, }e ja prekr{am zakletvata, ako
ja prekr{am zakletvata zna~i sum podlec. A
dali qubovta e vistinska ako e za~nata vo
podlost? Se znae {to e qubovta. Qubovta e
|avol. Ne postojat angeli {to se lo{i dusi.
Samo qubovta e lo{ duh. I Samson bil vaka
isku{uvan, ama toj bil mnogu silen: i Solomon, ama toj bil epten umen. Ako mo`e{e
Kupidon so strelata da go skr{i bozdoganot
na Herkul toga{ kakvi mi se mene {ansite
so ovoj obi~en {panski me~? Ne mo`e{ da
go pogodi{ ni v grb ni v gradi a kamoli
v srce. Kaj nego pravila nema: sramno e
od nego {to se narekuva dete a slavata ja
steknuva pobeduvaj}i ma`i. Zbogum oru`je!
R|osuvaj me~u! Molknete barabani za{to toj
{to ve slu{a{e sega e vquben, da – toj qubi.
Viknete mi na pomo{ nekoja nebesna muza
oti mora da stanam poet. Misli umu, pero
pi{uvaj, mi trebaat sobrani dela!
238
Vilijam [EKSPIR
Bojet
Sega, madam, poka`ete ja seta umnost svoja
setete se kogo kralot, va{iot tatko go
pra}a
i kaj kogo i koja e celta na negovata misija.
Vas ve pra}a, visoko ceneta vo svetot
da pregovarate so edinstveniot gazda
na site sovr{enosti {to ~ovek mo`e da gi
ima,
nesporedliviot Navara; so barawe te{ko
za Akvitanija, pri}e dostojno za kralica.
Bidete sega {tedri vo svoite ~ari
ko prirodata {to be{e vo sozdavaweto ~ari
koga siot svet go ostavi skuden
za {tedro site vam da vi gi dade.
ko moliteli so temni lica, voljata na
kralot.
Bojet
Gord na zada~ata, so volja jas odam vakva.
Princezata
Sekoja gordost e volna gordost; i va{ata e
takva.
(Izleguva Bojet.)
Koi se zavetnicite, velmo`i moi mili
{to so vojvodata ~estit dadoa ist zavet?
Prviot velmo`a
Princezata
Vitezot Longavil e eden.
Na mojata ubavina, Bojet, iako mala,
ne & e potrebno kinxureweto od va{ite
falbi
ubavinata se kupuva so procenkata na okoto
a ne so vikawe po tezgite na onoj {to ja
nudi.
Pomalku se gordeam {to ja falite mojata
vrednost
odo{to vam vi e va`no da ve smetaat za
mudar
dodeka umot go tro{ite vo falbi za mene.
A sega da go isku{ame isku{itelot: dobar
Bojet,
sigurno ste ~ule za glasot {to se {iri
i nadaleku yuni deka Navara dal zavet
duri tri godini ne pominat vo u~ewe te{ko
niedna `ena ne smee da mu dojde vo dvorot
skrovit:
zatoa, mi se ~ini, nu`data vakva bara
pred da mineme niz zabranetite porti
da znaeme {to misli; i vo toa ime
svesni za va{ata vrednost, ve izbravme vas
kako na{ najve{t i najpogoden zastapnik.
Ka`ete mu deka }erkata na kralot francuski
dojdena e po seriozna rabota {to ne trpi
bavnost
pa saka li~no da razgovara so negovata
visost.
Neka pobrza, tolku ka`ete mu; a nie }e ja
so~ekame ovde
Princezata
Go znaete ~ovekov?
Marija
Go znam, madam: na svadbenata gozba
koga lordot Perigor se `ene{e so
nasledni~kata li~na
na @ak Folkonbrix, i slave{e {tedro
vo Normandija, ovoj Longavil go vidov:
toj e ~ovek obdaren i na visoka cena,
znalec na umetnosta, velelepen voin;
na {to }e se nafati, go izvr{uva do kraj,
edinstvena damka vrz sjajot na negovata
doblest
ako sjajot na doblesta so damki mo`e da se
valka
e zdru`enosta kaj nego na ostar duh i plaha
volja;
so umot oster se~i, so voljata nikogo ne
{tedi
{to vo krugot na negovata mo} }e se najde.
Princezata
Vesel gospodin {to za podbiv go biva, neli?
Marija
^in VTORI
Scena 1
(Vleguvaat Princezata od Francija, Marija,
Katarina, Rozalina, Bojet, Velmo`i i druga pridru`ba.)
Glasot od najbliskite ba{ taka za nego
veli.
~ujat
a pak mladite, velam, ma|epsani se sosem,
tolku te~en i sladok mu e govorot.
Princezata
Princezata
Dosetkite brzi brzo zgor~uvaat ko pelin.
Koi se drugite?
Katarina
Mladiot Dimen, re~isi sovr{en mlad
~ovek,
zaradi doblesta sakan od site doblesta {to
ja qubat:
so mo} silna za golemo zlo, najmalku za zlo
znae,
za{to duh ima najgrdiot lik da go stori ubav
a lik koj i bez duh, ubavina bi imal.
Edna{ go vidov kaj vojvodata Alanson
i ona {to go rekov za dobroto {to go vidov
e samo tro{ka od negovata bezmerna vrednost.
Rozalina
U{te eden od ovie studenti vo toa vreme
tamu so nego be{e, ako setilata ne me la`at
po ime Biron; so povesel ~ovek
koj{to vo veselosta i {egata znae za merka
nikoga{ ne sum pomuabetila vo svojot
`ivot.
Okoto priliki mu bara za duhot bister,
za{to s# ona {to }e go dofati ova
bistrinata go pretvora vo dosetliva {ega,
koja jazikot negov ubav (tolkuva~ na sekoja
smisla)
vo tolku prikladni i bistri zborovi ja redi
{to i starcite rabotata ja batalat da go
Gospode bo`e, {to im e na damive? Zarem
site
se zaqubile pa sekoja go kiti svojot pulen
so vakvi ukrasi na falbata?
Prviot velmo`a
Se vra}a Bojet.
(Vleguva Bojet.)
Princezata
I {to veli, }e n# primi?
Bojet
Navara ve}e znae za va{eto doa|awe svetlo;
pa toj i drugarite negovi vo onoj zavet
bea spremni za do~ekot, blagorodna damo,
u{te pred da dojdam. Za `al samo malku
slu{nav;
toj misli da ve smesti vo poleto tuka,
ko nekoj {to do{ol da mu go opsedne dvorot
za{to ne saka da go prekr{i dadeniot zavet
pu{taj}i ve vnatre vo nepodgotvenata ku}a.
No eve ide kralot li~no.
(Vleguvaat Kralot, Longavil, Dimen,
Biron so pridru`ba.)
240
Vilijam [EKSPIR
Kralot
Princezo li~na, Navarskiot dvor so dobredojde ve prima.
Princezata
Ova li~na mo`ete da si go zemete nazad; a od
dobredojdeto
u{te nemam ni{to: pokrivot na va{iot
dvorec e previsok
za da bide va{ a dobredojdeto vo {irokoto
pole prenisko
za da bide moe.
Kralot
]e bidete dobredojdena, madam, na mojot
dvor.
Princezata
I so vas da e taka, neznaeweto bi vi bilo
mudro,
no sega mora neve{tost znaeweto da vi
glumi.
^uv deka od gostoprimstvoto ste se
otka`ale so zavet
smrten grev e zakletvata vakva da se dr`i
a grev da se prekr{i.
No prostete, prenaglito sum drska,
ne mi li~i mene u~itelot da go u~am.
Bidete dobri i pro~itajte zo{to sum ovde
i vedna{ re{ete okolu baraweto moe.
Kralot
Sekako gospo|o, ako navistina mo`am.
Princezata
Princezata
Toga{ - da, }e bidam dobredojdena. Vodete
me tamu.
Mo`ete oti za moeto zaminuvawe srceto vi
~uka
i }e ja prekr{ete zakletvata ako me
zadr`ite tuka.
Kralot
Biron
Slu{nete me, gospo|o mila; vrzan sum so
zavet.
Princezata
Deva Marija neka vi e na pomo{! ]e se
odvrzete.
Zarem so vas ne tancuvav edna{ vo Brabant?
Rozalina
Zarem so vas ne tancuvav edna{ vo Brabant?
Biron
Kralot
To~no, tancuvavte.
Ni za `iva glava, gospo|o li~na, po moja
volja.
Princezata
Voljata samo volja ja zgaznuva i ni{to
drugo.
Rozalina
Zo{to toga{ se ma~evte da me pra{ate?
Biron
Zarem morate vedna{ vo galop?
Kralot
Rozalina
Va{eto gospodstvo ne znae {to e toa.
Vie ste toj {to me mamuzi so pra{awa
241
So sila ubavina ne biduva
takvi.
Biron
Itri ste no jurite naglo, brgu }e setite
zamor.
Rozalina
Ne duri java~ot ne go frlam vo kalta.
Biron
A koga toa }e se slu~i?
Rozalina
Samo {utrak so vakvo pra{awe kaska.
Biron
Ubavo vi stoi vakvata maska.
Rozalina
Poubavo e pod nea liceto na deva.
Biron
I qubovnici da vi namami prs i pleva.
Rozalina
Amin, daj gospode vas da ne ve vodam..
Biron
Sigurno, za{to pred toa }e si odam.
sto iljadi u{te; poradi {to ko zalog
sme zadr`ale del eden od Akvitanija
iako toj del vrednost tolkava nema.
Pa ako kralot, va{iot tatko, ni ja plati
taa polovina svota {to ni ja dol`i
spremni sme da se otka`eme od Akvitanija
i da odr`uvame dobri odnosi so nego.
No toj, se ~ini, takva namera nema,
bidej}i eve ovde bara nadopolna ~ista
od celi sto iljadi kruni; a ne bara
so pla}aweto na sto iljadi kruni
da ja povrati za sebe vlasta vo Akvitanija
od koja nie rado bi se otka`ale sosem
za parite {to na zaem vi gi dal mojot tatko
otkolku da dr`ime tolku posna i neplodna
zemja.
Princezo mila, da ne bea negovite barawa
tolku
nerazumno tvrdi, va{ata ubava stava
nerazumno }e go smekne{e tvrdoto mi srce
i zadovolni }e se vratevte nazad vo Francija.
Princezata
Go navreduvate premnogu kralot, mojot
tatko
a go navreduvate i presti`ot na sopstvenoto ime
so toa {to neuverlivo go odrekuvate
priemot
na ona {to naj~esno plateno bilo.
Kralot
Vi se kolnam deka za ne sum ~ul za takvo
ne{to
a ako doka`ete celiot iznos }e go vratam
ili Akvitanija }e vi ja otstapam.
Kralot
Princezata
Gospo|o, va{iot tatko spomnuva tuka
isplata od sto iljadi kruni;
[to e samo polovina suma od celiot iznos
{to tatko mi go dade za negovite vojni.
No da re~eme deka toj ili jas, {to ne e
to~no,
sme ja primile taa suma, neplateni ostanuvaat sepak
Ve dr`am za zbor:
Bojet, poka`ete gi priznanicite
na toj iznos izdadeni od slu`benite lica
na [arl, negoviot tatko.
242
Vilijam [EKSPIR
Kralot
Biron
Sakam da gi vidam.
Bojet
Prostete, veli~estvo, vrzopot ne e u{te
stignat
vo koj se priznanicite so drugi dokumenti:
utre site }e gi imate na uvid.
Bi sakal da go ~uete kako grofta.
Rozalina
Da ne e ludoto bolno?
Biron
Kralot
Bolno od vnatre me pe~e.
Zadovolen sum: na taa sredba utre
kon pravdata }e se priklonam i doblesta na
umot.
Vo me|uvreme, primi dobredojde od mojata
raka
kakvo {to ~esta bez oskvernetost na ~esta
na va{ata doblest mo`e da & ja pru`i.
ne }e mo`ite, princezo li~na, niz portite
moi
no ovde pod vedro nebo }e ve primat isto
ko da ste se smestile vo moeto srce
iako so toa ste li{eni od prestojot v ku}i.
So misli dobronamerni prostete mi i
zbogum:
utre povtorno }e ve posetime nie.
Rozalina
Pu{tete malku krv da te~e.
Biron
Mislite taka bolot se le~e?
Rozalina
Toj {to znae taka veli bo`em.
Biron
A da go bocnete so oko, mo`e?
Princezata
Rozalina
Dobro zdravje i ubavi `elbi neka ve pratat.
Tapo e – zatoa imam no`e.
Kralot
Biron
Kaj da bidete, istite `elbi neka ve sjatat.
(Izleguva kralot so pridru`bata.)
Biron
Gospo|o, od vas }e go pozdravam srceto moe.
Rozalina
Pozdravete go, ve molam; ba{ bi sakala da
go vidam.
Bog neka ve vardi ko alem!
Rozalina
A vas da ne stanete Metuzalem!
Biron
[teta, mi vrvi vremeto ko na kalem.
(Biron se povlekuva.)
Dimen
243
So sila ubavina ne biduva
Ve molam gospodine, eden zbor; koja e onaa
dama?
Bojet
Katerina, gospodine, na knezot Alenson
nasledni~ka sama.
Dimen
Prekrasna dama, gospodine, zbogum.
(Izleguva Dimen.)
Longavil
Lutinata vedna{ mi projde.
Taa e navistina momi~e zlatno.
Bojet
Mo`ebi i e, gospodine; najverojatno.
(Izleguva Longavil.)
Biron
So {apkata koja e gospo|icata fina?
Longavil
Bojet
Samo malku, ve molam; {to e onaa vo belo?
A taa? Toa e Rozalina.
Bojet
Biron
@ena ponekoga{ {to denski bolska pod
velot.
Longavil
Denski lesna mo`ebi. Imeto & go baram
milo.
Da ne e ma`ena ili ne{to taka?
Bojet
So svojot narav, goaspodine, na svoja raka.
Biron
Bojet
O dobredojde, gospodine. Zbogum sega.
Samo edno ima; da & go bara{ sramno bi
bilo.
Longavil
Bojet
Dobredojde za vas, gospodine. Jas }e begam.
(Izleguva Biron.)
Ve molam, gospodine, ~ija e }erka?
Marija
Bojet
Na majka si kolku i da ja kradat!
Ovoj posledniov e Biron, naj{armantniot
na dvorot:
Sekoj zbor mu e {ega.
Longavil
Bojet
Bog da ja vardi va{ata brada!
A {egata mu prili~i na zborot!
Bojet
Princezata
Ne lutete se, gospodine taka mi dojde,
Nasledni~ka e taa na Falkonbrix.
Dobro e {to ubavo mu vlegovte vo zborot.
244
Vilijam [EKSPIR
Bojet
Jas nemu srpot toj mene sorot.
na srceto vidov deka ~udni ~uvstva mu
rastat.
Katerina
Dve divi ovci, velam!
Princezata
Kakvi?
Bojet
A zo{to ne moreplovci?
Ne ovci, rudo jagne tuku na usni paseni
lovci.
Bojet
Nie qubovxiite bi rekle zarobenik e na
strasta.
Princezata
Katerina
Objasnete!
Bidete ovca, a jas pasi{te, dali e ova dosta?
Bojet
Bojet
Zna~i pasi{teto mi go nudite mene.
Katerina
Vie ve}e go obravte svojot bostan,
usnite ne gi razdavam, pa makar svetot
fatil xenem.
Bojet
Zna~i gi ~uvate, no za kogo?
Katerina
Za sre}ata na srcevo i za mene.
Princezata
Na duhovitosta & nema kraj; no, lu|e, drugo
e vreme:
pomislete, kolkav bi bil }arot olku duhoviti volci
da se nafrlea na kralot i negovite kni{ki
molci?
Seta mo} na izrazot mu se sobrala tamu
vo dvorot na okoto i niz pohota yirka{e
vamu;
srceto, ko ahat, so likot va{ snimen i
vre`an
gordo na ova, gordeliva niz oko pu{ta{e
mre`a;
jazikot negov, nestrpliv da govori a ne da
gleda besen
potfa}a{e vo brzinata s# v zenici da vnese;
site setila kon ova setilo jurnaa vo trk
iten
samo za da & se nagleda na najubavata od site;
setilata, ~inam, zarobeni mu bea vo o~ite
krupni
ko alemi vo biljur za nekoj princ da go kupi.
koi, nudej}i ja svojata vrednost od ramot
staklen
namamuvaat da gi kupi{ minuvaj}i patem.
Na lice voshit mu ree{e po va{ite ~ari
i site vidoa kako ma|epsan vo vas se xari.
Akvitanija vi ja davam i s# po {to toj e
vreden
ako zaradi mene bakne` mu dadete eden.
Princezata
Bojet
Odime v paviljon; Bojet vo soni{ta dro~i.
Ako setilata ne me la`at, a mnogu retko se
slu~uva ova
vo o~ite na kralot i zanesenosta nova
Bojet
So sila ubavina ne biduva
Da go ka`am so zborovi ona {to mu go vidov
v o~i
samo okoto mu go pretvoriv vo usta
dodavaj}i mu i jazik {to znam ne si igra so
~uvstva.
Marija
Podvodaxija e golem a i ve{tina ima pusta.
Katerina
Dedo mu e na Kupidon i od nego novosti
molzel.
Rozalina
Toga{ Venera e ko majka & za{to tatko & e
grozen.
Bojet
Imate u{i, more devojki ludi?
Marija
Ne.
Bojet
A o~i more momi?
Marija
Za patot svoj – da.
Bojet
Te{ko nekoj lesno da ve zdomi.
(Izleguvaat.)
245
246
Vilijam [EKSPIR
Armado
Kako go kupi ova iskustvo?
Molec
Gugaj, dete: so strast nato~i mi go setiloto
za sluh.
Evtino. So gledawe.
Molec
Armado
(Pee). Konkolinel.
Ama o, ama o, Armado
Molec
Sjajno, sjajno! Odi, fidanko moja mlada,
zemi go klu~ov, izvadi go od zandana onoj
kico{, dovedi go ovde kako znae{ i umee{,
}e mi treba za pismoto do mojata sakana.
Molec
Drvenoto kow~e e zaboravenooo.
Armado
Qubovta mi ja narekuva{ drveno kow~e?
Molec
Gospodaru, zarem so francuska piperevka }e
ja osvojuvate sakanata?
Armado
[to saka{ da ka`e{? Da pravime xumbus po
francuski?
Ne, gospodaru, drvenoto kow~e e samo
`drebe a va{ata qubov mo`ebi javna
kobila (na strana). No zarem zaboravivte
na va{ata qubov?
Molec
Armado
Ne, gospodaru moj svetski, tuku da vi se
lizga pesnata niz vrvot od jazikot, da potskoknuvate pritoa na stapalata, da & davate
`ivost so kokorewe na o~ite, edna nota
niz vozdi{ka druga preku glasot da se ~ue,
ponekoga{ niz grlo nebare qubovta ja goltate peej}i za nea, ponekoga{ na nos, nebare
ja du{kate qubovta mirisaj}i qubov; so
{apkata nakrivena ko strea preku kepenecot na va{ite o~i; so racete prekrsteni
na ramniot dublet ko zajak na ra`en; ili
piknati v xeb ko lu|eto na starite portreti; i da ne dol`ite mnogu so edna arija
tuku da ~epnete malku i da prodol`ite
ponatamu. Toa se majstorii, toa se ve{tini,
toa pali kaj finite devojki koi se palat
i bez ova; a poznati se (prepoznavate, ne?)
onie koi najmnogu do ova se pridr`uvaat.
Pa, re~isi.
Molec
Nemaren u~eniku! Nau~ete ja na pamet.
Armado
Na pamet i od pamet, mom~e.
Molec
I von pamet, gospodaru: site tri }e gi
doka`am.
Armado
[to }e doka`e{?
Armado
Molec
^in TRETI
Scena 1
(Vleguvaat Armado i Molec.)
Deka sum ~ovek, ako po`iveam; a ovie na
pamet, od pamet i von pamet, vedna{. Na
pamet ja sakate, za{to pametta vi e daleku
od nea; od pamet ja sakate za{to od pametta
qubovta kon nea vi izvira i von pamet ja
sakate za{to ne mo`ete da se nasladuvate so
nea.
Armado
Site ovie tri raboti sum jas.
Nema{ mnogu za odewe; trgnuvaj!
Molec
]e brzam kako olovo, gospodaru.
Armado
[to saka{ da ka`e{, genijal~e edno nedokvakano?
Zarem olovoto ne e metal te`ok, tap i
trom?
Molec
Molec
I u{te tri drugi a sepak ste ni{to.
Armado
Odi i dovedi go onoj kico{. Treba da mi
odnese edno pismo.
Minime, ili vo prevod gospodaru, ni
slu~ajno.
Armado
Velam olovoto e tromo.
Molec
Molec
Soodvetno, nema {to. Da se nazna~i kow za
pratenik na magare.
Armado
[to?[to? [to veli[?
Molec
Velam gospodaru, da go pratite magareto na
kowot za{to e mnogu trom. No odam.
Armado
Prebrzi ste, gospodaru, ne velete taka;
tromo li e olovoto ispaleno od top?
Armado
O sladok ~adu na govorni{tvoto!
Me smeta za top a sebe si za |ule.
Ima da te ispalam do kico{ot.
Molec
Pali toga{ i da me nema.
(Izleguva.)
248
Vilijam [EKSPIR
Armado
Mangup eden iter; brzoumen, od doblest
li{en
Dopu{ti mi, nebo slatko, v lice da ti
di{am,
Hrabrosta me napu{ta, tagata surova mi e
ni{an!
Glasnikot moj se vra}a!
(Se vra}a Molec so Torlak.)
Molec
^udo, gospodaru! Torlakov epten ja utna.
Armado
[to blaboti{ vo zagatki? Ne vidov klu~ot
da go tutna.
Torlak
Ni zatki, ni patki, ni klu~; gospodaru,
rajska smokva,
obi~na rajska smokva dajte mi! ni klu~,
ni patka, ni zatka mi treba! Samo rajska
smokva!
lisicata, majmunot i smernata p~ela
Mo`at li da se sparat a se trojka cela?
Ova e zada~ata; ka`i go ti klu~ot.
Molec
]e go dodadam klu~ot. Povtorete u{te
edna{.
Armado
Lisicata, majmunot i smernata p~ela
mo`at li da se sparat a se trojka cela?
Molec
Dotr~a guskata, od vratata kima
pa sega se parni, ~etvorica gi ima.
A sega jas }e ja postavam zada~ata a vie
klu~ot moj dodajte go.
Lisicata, majmunot i smernata p~ela
mo`at li da se sparat a se trojka cela?
Armado
Dotr~a guskata, od vratata kima
pa sega se parni, ~etvorica gi ima.
Molec
Armado
@imi doblesta, ti tera{ na smea; a tvojata
glupa
misla me {treka pod la`i~ka; i taka gradite
mi di{at sme{na smea: Prostete mi yvezdi!
Zarem {utrakov smeta deka klu~ot e melem
a zborot melem klu~?
Molec
A zarem umniov misli poinaku? Zarem ne e
klu~ot melem?
Dobar klu~, zavr{uva so guska: {to sakate
pove}e?
Torlak
Mangupot vo pazarot mu utrapi guska i toa
rasna
gospodine, dobar pazar a guskata masna.
Za dobar pazar ve{tina treba i itrina
krasna
pa da vidam; klu~ot e masen pa da i guskata
e masna.
Armado
Armado
Ne e, pa`u. Tuku dodatok {to dopolnuva
i prethodnite praznini gi popolnuva.
Kako na primer:
Dobro, dobro, dosta. Kako raspravava mi ja
butna?
249
So sila ubavina ne biduva
Molec
Vi rekov deka Torlak epten ja utna.
A vie navalivte so klu~ot.
Torlak
Taka e, a jas so rajskata smokva: pa vie so
pri~inite
po~navte pa dojde debeliot klu~ na mangupov,
odnosno guskata {to ste ja kupile pa
zavr{il pazarot.
Armado
Ama ka`ete mi: kako se slu~i Torlakov da
ja utne?
Molec
Armado
@imi du{ava mila, sakam da ka`am deka }e
te oslobodam, li~nosta tvoja }e ja spasam od
prangi, ti be{e frlen v zandana, ograni~en,
zaroben, zatvoren.
Torlak
Taka e, taka e a sega vie }e me pro~istite i
}e me oslobodite.
Armado
Ti davam sloboda, ti ja skusuvam kaznata;
a za vozvrat ne baram ni{to od tebe osven
da & go odnese{ pismovo na selankata @akeneta. Eve ti remuneracija; za{to najdobra
za{tita za mojata ~est e nagraduvawe na
pot~inetite. Molec, po mene.
(Izleguva.)
]e vi ka`am so ~uvstvo.
Molec
Torlak
Slu{aj Molec, ti nema{ ~uvstvo: jas }e go
ka`am klu~ot.
Jas, Torlak, na izleguvawe, a ubavo bev
vnatre butnat
se sopnav od pragot i rabotata ja utnav.
Armado
Od ova, navistina, ve}e mi e preku glava.
Torlak
Duri ova ne se pretvori vo druga utka.
Armado
Ba{ kako prodol`etok. Zbogum, gospodine
Torlak.
Torlak
Mila moja funto ~ove~ko meso, mila, mila,
mili~ka!
(Izleguva Molec.)
Da mu ja vidam malku remuneracijata. Remuneracija! Pa toa e latinski zbor za mangarka od pet pari; pet pari, remuneracija.
‘Kolku ~ini vrvcava?’ ‘I~ pari’; ‘Ne, }e vi
dadam cela remuneracija’, pove}e, zdravje.
Remuneracija! Zborov mi e poubav od francuskata kruna. Od sega natamu celiot
ala{veri{ }e go vikam vaka.
(Vleguva Biron.)
Mom~e moe Torlak, sloboda }e ti dadam.
Biron
Torlak
O! ]e me o`enite so nekoja Slobodanka – mi
smrdi tuka na nekoj klu~, na nekoja guska.
Ba{ vo pravo vreme, Torlak! Ko nara~an mi
dojde.
250
Vilijam [EKSPIR
Torlak
Ve molam, gospodine, kolku gajtan so boja na
meso mo`e da se kupi za edna remuneracija?
Biron
Vidi go mufquz, prvin treba da ja znae{.
Torlak
Biron
]e dojdam kaj vas utre sabajle.
[to e remuneracija?
Biron
Torlak
Mangarka od pet pari, gospodine.
Biron
E pa toga{, svilen gajtan za pet pari.
Torlak
Vi blagodaram. Bog da ve vardi i ~uva!
Biron
^ekaj malku! Treba ne{to za mene da
stori{.
Ako saka{ blagodaren da ti bidam
edna rabota zavr{i mi za koja te molam.
Mora da se zavr{i popladnevo. Slu{aj,
mom~e,
se raboti za ova:
princezata doa|a na lov ovde vo parkov,
a vo svitata najzina ima edna fina dama;
kaj{to se govori slatko, nejzinoto ime
se spomenuva a ja vikaat Rozalina: pra{aj za
nea
i gledaj vo nejzinite beli race da ja stavi{
zape~atenava poraka. Eve ti bak{i{: odi.
Torlak
Bak{i{, o sladok bak{i{! Podobar od
remuneracija; za {est pari~ki podobar.
Najsladok bak{i{! Odam gospodine, letam.
Bak{i{! Remuneracija!
(Izleguva.)
Torlak
Biron
A za koga vi treba, gospodine?
Biron
Za popladnevo.
Torlak
Smetajte deka e zavr{ena, gospodine.
Zbogum.
Biron
Ama ne ni znae{ {to e.
Torlak
]e znam, gospodine koga }e ja zavr{am.
O! A jas zacapan do u{i! Jas {to za qubovta
bev kam{ik!
Tera~ bezmilosen na vozdi{kite ludi!
Laja~, ne, popravo de`uren xandar
vadidu{a sitni~arska kon onoj kopiq
{to me|u smrtnite e najkrenat, najgord.
Kon ovoj kopiq so vrzani o~i, kon ovoj
pla~ko,
slep~o, tvrdoglavko, staromalo,
kon ovoj xin-xuxe, kon donot Kupidon.
Toj vladar na stihovite qubovni, gospodar
na prekrsteni race,
miropomazan suveren na vozdi{kite i
pla~ot,
vlastodr`ec na site le{peri i bunxii,
knez stra{en na sukwite, kral na u~kurite,
samodr`ec i vrhoven general
na prequbolovcite. O srcence moe malo!
So sila ubavina ne biduva
Zarem jas da bidam bajraktar vo bojot negov
i znameto da mu go nosam ko sme{en cirkuzant? No jas… Jas qubam, molam, posakuvam
`ena!
@ena {to na germanski ~asovnik li~i,
koj{to popravan stalno, postojano ne{to mu
fali,
i nikoga{ ne raboti kako {to treba, ~uka
ama treba da se pot~uknuva za da raboti
pravo!
A i zakletvata ja kr{am, {to e najstra{no
od s#;
i me|u trite, najlo{ata jas ja qubam;
bledolikata po`elnica so kadifest obraz
i so dve dup~iwa na lice mesto o~i;
pa i zemjata da se prevrti, taa ~inot }e go
svr{i
pa makar Argus da & e evnuh i budna stra`a;
i u{te da vozdivnuvam po nea! Da ja vardam!
Za nea da se molam! Vidi sega; toa e ~uma
so koja Kupidon }e me sotre {to bev nam}or
kon negovata mo}na i stra{na sila. No }e
sakam,
}e pi{uvam, }e vozdivnuvam, }e molam, }e
pla~am.
Qubovta doa|a i nikoga{ od nea ne e dosta
Nekoj dobiva gospodarka, nekoj `ena prosta.
(Izleguva.)
251
252
Vilijam [EKSPIR
Princezata
Be{e li ona kralot {to silno go bodiwa{e
kowot
po ugornicata strmna na ridot?
~esnosta tvoja
ubava nagrada za grd zbor e nadle`nost moja.
[umarot
Samo ubavina li~nosta va{a ja krasi.
[umarot
Princezata
Ne znam; ama mislam deka ne be{e toj.
Princezata
Koj i da be{e poka`a streme` na duhot.
Pa, gospoda, rabotata }e ja svr{ime denes;
vo sabota se vra}ame vo Francija.
Zna~i, {umaru, prijatele, kade e xbunot
{to ni e pusija od koja ubijci }e glumime?
[umarot
Onde, na rabot od onoj ~estak;
pusija koja najubava mo`nost nudi.
Princezata
Blagodarenie na ubavinata moja, ubav lovec
i }e me lovi. Zatoa veli{ najubava mo`nost
nudi.
[umarot
Prostete, gospo|o, ama ne mislev taka.
Princezata
[to?[to? Prvin me fali{ pa odrekuva{
onaka?
O kusove~na gordost! S# za vas e {aka!
[umarot
Ne e, ubava ste.
Princezata
Nemoj, ne ma~kaj mi v srce `alba
ako e neubavo, liceto ne se razubavuva so
falba.
Eve ti, ogledalce moe dobro, zemi za
Ete, ete! [irokogradosta ubavinata }e mi
ja spasi.
O kolku li~i toj eres vo ubavinata za ova
vreme!
[irokata raka, iako gre{na, od faleno e
pleme.
No dajte mi strela: milosta }e ubiva sega,
pogodi li dobro, za zlo }e se smeta,
taka mojot ugled ko strelec }e go ceni sekoj,
Proma{am li, }e re~at srce ima meko,
pogodam li, samo }e poka`am kolku sum
ve{ta
{to od sueta ubila a ne od lo{a me~ta.
A ponekoga{, tuka ne se vo pra{awe
gre{ki,
porivot sueten e vinoven za zlostori te{ki,
koga, poradi slava, zaslugi, nadvore{ni
mo}i,
go pravime ona za koe du{ata ni deni, no}i,
ko jas {to sega za ~ista falba sum po{la
elenot da go ubijam bez da mu mislam lo{o.
Bojet
Dali itrite `eni za samovlast se borat
~isto za pofalba, koga vo poriv gorat
nad ma`ot da vladeat?
Princezata
^isto za pofalba; i treba silno da se slavi
sekoja `ena {to ma`ot pod papu~a }e go
stavi.
(Vleguva Torlak.)
Bojet
Eve eden od ~lenovite na taa kvazi-dr`ava.
Torlak
^in ^ETVRTI
Scena 1
(Vleguvaat Princezata, Marija, Katarina,
Rozalina, Bojet, Velmo`i, Pridru`nici i eden [umar.)
Dobrove~er na site! Ve molam, koja e ovde
glava
Damite?
O! dajte go, dajte go; toj mi e dobar prijatel.
Zastani ovde, donositelu dobar. Bojet, ti
kini;
stru~wak si za vratovi.
Princezata
Bojet
]e ja prepoznae{, brate, po drugite koi se
bez glava.
Torlak
Dol`en sum da slu`am.
No pismovo e gre{ka; nikomu ovde ne e
nameneto.
Na plikot stoi do @akeneta.
Koja e najgolema gospo|a, najvisoka?
Princezata
Princezata
Najdebelata i najizdol`enata.
More ima da se ~ita
vo u{i neka se pretvori seta svita.
Torlak
Bojet.
Najdebelata i najizdol`enata! Zna~i taka;
gledaj pa sudi. Polovinata, gospo|o, da vi e
tenka ko {to mi e umov, eden od pojasite na
devojkive }e vi stoi ko za vas da e skroen.
Zarem vie ne ste glavnata? Vie mi ste najdebela.
(^ita) @imi neboto, deka si ubava, pove}
e e od to~no; vistina e deka si prekrasna;
samo ~ista vistina e deka si li~na. Podivna i od samovila, poubava od najubavata,
poiskrena od iskrenosta, imaj milost za
tvojot juna~ki podanik! [irokogradiot i
bezmerno slaven kral Kofetua frli oko
na zlobnikavata i stopostotna pita~ka
Zenelofona, i toj so pravo mo`e{e da ka`e
veni, vidi, vici; koe prevedeno na prost
jazik (O beden i zatutulen prost jazik) bi
bilo videlicet ili toj dojde, vide i pobedi:
zna~i prvo dojde, potoa vide i na krajot
pobedi. Koj dojde? Kralot: zo{to dojde? Da
vidi: zo{to vide? Za da pobedi. Kaj kogo
dojde? Kaj pita~kata: {to vide? Pita~kata:
kogo go pobedi? Pita~kata. Zaklu~okot e
pobeda: koj pobedi? Kralot. Zarobenikot
Princezata
[to sakate, gospodine? [to sakate?
Torlak
Nosam pismo od gospodinot Biron za nekoja
si gospo|a Rozalina.
Princezata
254
Vilijam [EKSPIR
se zbogati: Koj se zbogati? Pita~kata.
Na krajot ima svadba: Vo ~ija korist? Na
kralot; ne, na obajcata vo eden ili eden vo
obajcata. Jas sum kralot, oti takva e sporedbata; ti si pita~kata, za{to taka veli
tvojata niska polo`ba. Dali da ti nalo`am
da me saka{? Mo`am. Dali da te prisilam
da me saka{? Bi mo`el. Dali da te molam
da me saka{? Toa sakam. [to }e dobie{
mesto partalite? Fustani. Mesto rabu{ot?
Ime. Mesto tebe? Mene. Taka, vo o~ekuvawe
na tvojot odgovor, gi skvernavam usnive
na tvoeto stapalo, o~ive na tvojata slika,
srcevo na s# drugo tvoe.
Tvojot do kraj zagrean sluga,
Don Adriano de Armado.
Go slu{ne{ li od Nemejskiot lav revot
kako te goni, o ti jagne, {to ko plen negov
stoi{
vedna{ legni pod kralskite {epi od yverot
pa nema da te lapne tuku igri so tebe }e
broi.
No ako se buni{ {to }e stane{ kutre moe
beglo?
Hrana za gnevot negov, obed za negovoto
leglo.
Princezata
Koj go sklepa ova, koj znamenosec i pulen?
Koj vetrokaz, dali nekoga{ podobro ste
~ule?
Bojet
Malku sum zaveden no se se}avam na stilot.
Princezata
Vo vrska so sporot,
mom~e, koj ti go dade pismoto?
Torlak
Vi ka`av: gospodarot.
Princezata
I komu treba da go dade{?
Torlak
Od gospodarot e za nekoja dama.
Princezata
Od koj gospodar za koja dama?
Torlak
Od mojot gospodar Biron, perjanica moja
sina,
za nekoja dama od Francija {to ja vika
Rozalina.
Princezata
Si go sme{al pismoto. Odime, mene mi se
vjasa,
a ti, mila, priberi go, drugpat }e ti pi{e
vistinskiot dasa.
(Izleguvaat princezata i svitata.)
Princezata
Pametite slabo iako pred o~i s# vi bilo.
Bojet
Koj e strelecot? Koj e strelecot?
Bojet
Ova e Armado, {panec, {to go dr`at ovde
na dvorot;
zanesenik eden, Monarko, {egaxija so
zborot
{to go zabavuva kralot.
Rozalina
Go saka{ od mene znakot?
Bojet
Pa da, ubavice.
255
So sila ubavina ne biduva
be{e u{te dej~e.
Rozalina
Onaa {to go dr`i lakot.
Se izvlekov fino!
Bojet
Gospo|ata moja rogovi lovi; no koga ne }e
bide{ deva
neka me obesat ako toga{ rogovi nema prs
i pleva.
Ba{ te srediv fino.
Rozalina
Ti ne mo`e{ da pogodi{, da pogodi{, da
pogodi{
ti ne mo`e{ da pogodi{, ~ove~e, o bo`e.
(Izleguva.)
Bojet
Ako jas ne mo`am, ne mo`am, ne mo`am
ako jas ne mo`am, toga{ drug mo`e.
Torlak
Rozalina
Bo`e, bo`e, ama se zabavni: objacata ja
pogodija celta!
Sega ga|am jas.
Bojet
A koj ti e elen?
Marija
^udesna meta pogodena sjajno:obajcata ja
pogodija celta!
Rozalina
Bojet
Ako birame po rogovi, ti ne mi si ~elen.
Ba{ te srediv fino.
Marija
Postojano so nea se jadete, Bojet, a taa ga|a
pravo v ~elo.
Bojet
Nejze nikoga{ ne ja godat pravo, ja pogodiv
li na delo?
Rozalina
Dali da ti se nafrlam so edna stara pogovorka {to se odnesuva na pogodokot, koja
be{e vozrasen ~ovek koga kralot francuski
Pipin be{e u{te dete?
Meta! O! Metni ja ovaa meta; meta, veli
gospo`ata.
No vo taa meta za poarno da se ga|a i {ilec
se stava.
Marija
Rakata slabo ve slu`i. Pogodokot ne vi e
vreden
Torlak
Treba od poblisku da godi za da pogodi
srede.
Bojet
Ako rakata slabo me slu`i, va{ata mnogu
mi alka.
Bojet
Torlak
Taka mo`am i jas so edna isto tolku stara
{to se odnesuva na pogodokot, koja be{e
`ena koga kralicata britanska Gvinever
Toga{ ~ivija neka si stavi pa da ne talka.
256
Vilijam [EKSPIR
Marija
Ama valkan jazik imate; sram da vi e.
Torlak
Ne mo`ete so nea, gospodine; predizvikajte
ja na kuglawe,
Scena 2
(Vleguvaat Holofern, ser Nataniel i
Akmak.)
Nataniel
Mnogu dostojna zabava, navistina; i izvedena
so dobra sovest.
Bojet
Holofern
Trieweto me pla{i. Dobra no}, buv~e. Prijatno dudlawe.
(Izleguvaat Bojet, Marija i Katarina.)
Torlak
[valerxija, nema {to! Zadrogaz prva liga!
Ama go ispeglavme, devojkite i jas, u{te ne
mu stiga!
Smeewe do puknuvawe be{e! Zafrkancija do
poser, {to e pravo;
i si te~e ko od rakav, mrsno, bratko, ama
zdravo.
Armado od edna strana, o, kolku fin i tenok
boj,
pred damata odi, pavkaloto & go nosi toj.
I da vidi{ samo kako sam sebesi rakata si
ja qubi!
I kako najslatko se kolne, pametot mu se
gubi!
A pa`ot negov od drugata strana zadi{an
lida,
bo`e, srceto da ti se raspara od takva
gnida!
(Od nadvor vreva.)
(Torlak izleguva.)
Elenot be{e, kako {to znaete, sanguis, vo
krvta; zrel
ko so~no jabolko, {to vise{e kako skapocen
kamen vo uvoto
na coelo, neboto, svodot nebesen, siniot {ir;
i ottamu padna ko
divjak vrz liceto na na{ata terra, zemja, tlo,
po~va.
Nataniel
Navistina, gospodine Holofern, krasno
nani`ani
epiteti, ko, vo najmala raka, da ste poet; no,
gospodine, ve
uveruvam, stanuva zbor za vozrasen elen.
Holofern
Haud credo, ne veruvam, gospodine Nataniel.
Akmak
Ne be{e haud credo, tuku elen samak.
Holofern
Mnogu prosta~ka intimacija! Eden vid
insinuacija
kako vo via, nebare nekakva eksplikacija;
facere, bo`em
replikacija, ili, poto~no ostentare, da se
poka`e negovata inklinacija, - na negoviot
nedoteran, neizdelkan, neuk, nesro~en,
neopiten, ili u{te pove}e neobrazovan ili
najve}e, nepotvrden na~in - za da se pod-
257
So sila ubavina ne biduva
metne moeto haud credo kako nekakov si elen.
Akmak.
Akmak
Ne rekov deka elenot e haud credo tuku elen
samak.
Akmak
[to e Diktina?
Nataniel
Holofern
Ti go krsti{ toj ti prdi, bis coctus!
O, monstrume na neznaeweto, zarem samo
dotamu umot ti stiga!
Nataniel
Gospodine, nikoga{ ne kasnal od |akoniite
{to se pe~at
v kniga.
ne jal hartija, se gleda; ne piel
mastilo; ni{to ne dotural vo umot; toj e
samo obi~no
`ivotno, ~uvstvitelen samo vo delovite na
gluposta;
a takvata nedugava bilka pred nas e stavena,
za nie
{to imame vkus i ~uvstva, blagodarni da sme
za delovite vo nas
{to plod nam ni nosat a ne nemu;
Za{to kako {to ne mi li~i mene da bidam
sueten, ~uknat
tupak
taka e nedoli~no eden glupak da u~i, da go
sednete
v klupa;
no, omne bene, velam jas; drevnata mudrost
sega mi se javi,
na slepoto pile gospod sedelo mu pravi.
Akmak
Vie obajcata ste u~eni lu|e: mo`ete na
pamet da mi ka`ete
kolku be{e stara mese~inata vo vreme na
ra|aweto na Kain
koga mese~inata ni pet nedeli nema?
Holofern
Diktinata, dobar moj Akmak, Diktinata,
Drugo ime za Feba, Luna, za mese~inata.
Holofern
Mese~inata ima{e mesec ko na Adam vozrasta seta
a ni pet nedeli koga Adam napolni sto leta.
Aluzijava odgovara na tvojata.
Akmak
Taka e; polucijava ti e ko mojava.
Holofern
Bog neka ti e na pomo{: velam, aluzijava
odgovara na tvojata.
Akmak
Taka de, polucijava odgovara na tvojata,
za{to mese~inata nikoga{ ne e postara od
eden mesec; a osven ova velam deka princezata ubi elen samak.
Holofern
Gospodine Nataniel, sakate da ~uete eden
ekstemporalen epitaf za smrtta na elenot?
I, za da go razveselam tikvarov, }e go
nare~am elenot {to go ubi princezata, elen
samak.
Nataniel
Perge, samo napred, gospodine Holofern,
perge, ako vi e po volja da ja sotrete vulgarnosta.
Holofern
Malku }e se rasfrlam so zvu~ni efekti; no
258
Vilijam [EKSPIR
taka
}e ja izbegnam banalnosta,
prekrasnata princeza potegna i preubav
elen samjak prcna
se raznebi neboto nesvesno za nervoznata
gu{a;
zagnaa zagarite, ko{utata ili elenot krcna;
tr~aa trkum trapavite dunsterski do divata
du{a;
mo`e eden elen edinstven ko Elin ezde{e
ejdi;
ili stotina leeja lejki pred lovot na
li~nata lejdi!
{to pika ne treba mnogu da zboruva. N#
pozdravuva edna `enska du{a.
(Vleguvaat @akeneta i Torlak)
@akeneta
Bog neka bi posaka dobroutro, gospodine
sve{ten!
Holofern
Gospodine sve{ten! Onoj {to vi sveti. Ako
treba na nekoi da im sveti, koi se tie pa da
im sveti?
Nataniel
Torlak
Retka darba!
Gospodine daskale, onie {to bodat.
Akmak
Holofern
Darbata zatoa se dava; da ima {to da te
~e{a!
Holofern
[to se mo`e tuka, darba si e darba. Imam
luda~ki otka~en duh, poln sum formi, stilski figuri, sliki, temi, idei, procenki,
bravuri, obrti: site se za~nati vo `eludnikot na moeto pomnewe, kotkani vo utrobata na pia mater, a mi pukaat koga }e se rodi
mo`nost. No darbata vredi samo kaj onie kaj
koi drasti~no e izostrena, a jas sum krajno
blagodaren za toa.
Nataniel
Gospodine, slava mu na gospoda {to ve
donese kaj nas, a vaka treba da velat i site
moi vernici; za{to odli~no im gi u~ite
sinovite, a }erkite mnogu dobivaat pod vas;
vie ste dobar ~len na zaednicata.
Holofern
Mehercle, `imi Herkul! Ako sinovite im
imaat dar, za upatstvoto tuka sum jas; a ako
}erkite im se raspolo`eni, moe e da im go
piknam. No vir sapit qui pauca loquitur, onoj
Zna~i da im sveti na tie {to bodat! Vidi
majkata, stokmeno nema {to; ko samiot da ne
znae da bodi pa treba nekomu da sveti: da
gori ama samo da sveti; fino, ba{ fino!
@akeneta
Gospodine sve{ten, bidete dobri i
pro~itajte mi go pismovo; mi go dade Torlak
a prateno mi e od Don Armado: ve molam,
pro~itajte mi go.
Holofern
Facile precor gelida quando pecus omne sub umbra
Ruminat, polnonade`no ti se molam duri
na~i~kanoto stado pase vo ladot pod drvjata
itn. Ah, dobar star Mantov~anecu. Za tebe
mo`am da go ka`am ona {to patnikot go
veli za Venecija:
Venetia, Venetia,
Chi non ti vede, non ti pretia.
Venecijo, Venecijo
koj ne te gleda, ne te ni ceni.
Stariot Mantov~anec! Stariot
Mantov~anec! Koj{to ne te razbira, ne
te ni saka. Ut, re, sol, la, mi, fa. Prostete,
gospodine, {to pi{uva vo pismoto? Ili,
259
So sila ubavina ne biduva
podobro, kako {to Vergilij veli vo svojata [to, stihovi?
Nataniel
Da, gospodine, i toa mnogu ve{ti.
Nazon ako ne zatoa {to ima{e nos da gi
namirisa mirizlivite cve}iwa na voobrazbata i {armot na inventivnosta? Imitacijata, podra`uvaweto ne se ni{to; i zagarot
go imitira gospodarot, majmunot ~uvarot,
umorniot kow java~ot. No, devojko nevina,
dali pesnava vi e posvetena vam?
Holofern
@akeneta
Da ~ujam nekoja strofa, nekoj stih, nekoj
red: lege, domine. ^itaj, gospodine.
Da, gospodine; od nekoj gospodin Biron,
eden od ~udnite pridru`nici na kralicata.
Nataniel
Holofern
Ako zakletvata qubovna se kr{i kako da se
zakolnam na qubov?
Samo na ubavinata dadeni, zakletvite se
dr`at;
kon sebe neveren, za tebe }e ostanam veren,
ubav,
dabje za mene se tie, za tebe vrbi `alosni
{to se kr{at.
Gi zatvoram site knigi, samo knigata ti ja
sakam v o~i
vo koja radostite zreat {to umetnosta gi
la~i
znaeweto ima smisla samo za tebe ako se
to~i
u~en e samo onoj jazik od koj ti bo`estveno
zra~i{.
Prazna e du{ata {to vo tebe ne gleda ~udo,
pa zatoa se gordeam koga tebe {tedro te
falam;
v o~i molwa Jupiterova, od grloto gromoglasje ludo
koe, li{eno od gnevot, v du{a pali simfonija mala.
Nebesna ko {to si, o, qubov, prosti {to ti
gre{am
pa bo`estvenata slava so jazik zemen ti ja
me{am.
]e yirnam u{te edna{ komu e nameneto.
Li~no na sne`nobelata raka na najubavata
gospo|ica Rozalina. Pak }e vidam koj e
avtor na pismoto, za{to sakam da utvrdam
koj mu pi{uval na li~nosta na koja & e
pi{ano: Vo slu`ba na va{ata milost za
{to sakate, Biron. Gospodine Nataniel,
ovoj Biron e eden od onie {to se zakolnaa
so kralot; a ovde sostavil pismo do edna
od pridru`bata na tu|inskata kralica, koe,
slu~ajno, ili po logi~niot razvoj na nastanite, stignalo na pogre{na adresa. Trkni i
pojdi, devoj~e slatko; predaj go pismoto vo
vladarskite race na kralot; mo`e da bide
od golema va`nost. Ne zadr`uvaj se mnogu
na formalnostite; od taa dol`nost te osloboduvam; zbogum.
@akeneta
Torlak, pojdi so mene. Gospodine, Bog neka
ve blagoslovi!
Torlak
Tvoj sum, devojko.
(Izleguvaat Torlak i @akeneta.)
Holofern
Nataniel
Nema apostrof, fali akcent; dozvolete da
ja yirnam pesni~kata. Metrikata izgleda
samo e vo red; no elegancijata, dikcijata
i zlatnata kadenca na poezijata, caret, gi
nema. Tuka be{e car Ovidij Nazon. A zo{to
Gospodine, ova ste go storile pred strav od
boga, mnogu nabo`no i kako {to veli eden
od svetite oci -
260
Vilijam [EKSPIR
Holofern
Scena 3
Ve molam, gospodine, dosta so tie sveti oci;
edinstveno se pla{am od la`ni metanii. No
da se vratime na pesnata; dali vi se dopadna,
gospodine Nataniel?
(Vleguva Biron so pismo v raka.)
Nataniel
Izvonredna za takvo pero.
Holofern
Deneska }e ru~am kaj tatkoto na edna moja
u~eni~ka; kade {to, ako ne vi pre~i da ja
blagoslovite trpezata so molitva, li~no }e
se pogri`am, vrz osnova na privilegijata
{to ja imam kaj roditelite na pogore spomenatoto dete ili u~eni~ka, da bidete ben
venuto, dobredojdeni; tamu }e vi doka`am
deka stihovive ne se izlezeni od sofisticirana du{a, deka se li{eni od poetski vkus,
bistrina i inventivnost. Ve molam da mi
pravite dru{tvo.
Nataniel
Vi blagodaram za{to dru{tvoto, veli Svetoto pismo, e radosta na `ivotot.
Holofern
A sigurno, Svetoto pismo tuka ne gre{i.
(Na Akmak) Gospodine, i vie ste pokaneti;
sigurno nema da me odbiete; pauca verba, {to
pomalku zborovi. Odime! Velmo`ite si ja
teraat svojata igra, a nie samo sakame da se
potkrepime.
(Izleguvaat.)
Biron
Kralot lovi elen; a jas se lovam samiot
sebe: tie frlaat mre`i; a jas samiot
v mre`a pa|am, - pad {to obes~estuva:
obes~estuvawe! Grd zbor. No smadri se tago!
Taka velat rekol akmakot a taka velam i jas,
zna~i jas sum akmak; dobro se poka`a, umu,
nema {to! @imi boga, ovaa qubov e luda
ko Ajant: ubiva ovci, me ubiva mene, zna~i
jas sum ovca: pak dobro se poka`av, nema
{to! Nema da sakam; ako sakam, obesete me;
navistina, nema. O! Ama o~ite nejzini, - da
gi nema tie o~i, o~i da nemam ako ja sakam.;
samo da ne se tie o~i. Ni{to ne pravam
na svetov, samo la`am, la`am su{am.
@imi boga, navistina sakam, a toa ~uvstvo
me nau~i da pi{uvam pesni i da bidam
ta`en. Kaj nejze e ve}e eden od moj sonet:
go napi{a majtapxija, akmak go prati i
sega gospo|icata go ima; majtapxio sladok,
akmaku posladok, gospo|ice najslatka! I~ ne
bi mi bilo gajle ako i drugite trojca se vo
ista ka{a. Eve eden od niv so hartija v race;
bog neka mu dade sila da vozdivnuva i da
ofka!
(Zastanuva na strana.)
(Vleguva Kralot, so hartija v race.)
Kralot
Te{ko mene!
Biron
Pogoden, spolaj ti gospode! Gori, pe~i,
Kupidone sladok; si go udril so luta strela
pravo v srce. Tajni, a? Tajni!
Kralot
(^ita) So tolku sladok bakne` zlatniot
fener ne
kresnal
vrz sve`ite utrinski kapki na trendafilot
261
So sila ubavina ne biduva
ko tvoite o~i koga so sve`ina }e blesnat
so no} od rosa po obrazite moi, tilot.
Nit svetnala mese~inata so svetlina bistra
niz dlabinite proyirni {to srebrenost
sipa
ko ti {to sveti{ niz solzava {to blista
dur sekoja solza likot tvoj go lipa.
I sekoja kapka ko ko~ija tebe te nosi
pa java{ pobedonosno niz mojata bolka,
i samo gleda{ kako du{ava mi rosi
i sjajot svoj kako niz jadov me kolka.
No ne vozgorduvaj se; oti vaka {tom se
ma~am
ne teraj me u{te pove}e po tebe da pla~am.
O kralice kralska! Tolku doblesti te
krasat
{to ni umot ni jazikot smrten mo`at da gi
ka`at.
Kako makite }e mi gi znae? Hartijo, smadri
se ovde:
listovi slatki, ludosta zasenete ja. Nekoj
ide!
(Se trga na strana.)
[to, Longavil! ^ita! slu{aj uvo!
(Vleguva Longavil so nekolku listovi.)
Biron
Opa, ist ludak ide, vo isto luda~ko ruvo!
Longavil
Te{ko mene! Zavetot go zgaznav.
Biron
[to, zborot go prekr{i, a hartija nosi!
Kralot
Zaquben e, mislam: slatko e prijatelstvoto
vo
sramot.
Biron
Pijaniot na pijanicata mu go saka {armot.
Longavil
Dali sum prviot {to ispadnal kukajca?
Biron
Eve ti uteha; pred tebe znam barem dvajca.
So tebe sme trojca, golo sveto trojstvo
ko besilkata na Tajbern kaj{to se umira
za qubogojstvo.
Longavil
Se pla{am stihovive ne mo`at da te trognat
o Marija, carice, na qubov da te podbodnat!
]e gi iskinam i }e ti pi{am vo proza.
Biron
O, stihovite gi vardat be~vite na bludniot
Kupidon:
ne rasipuvaj mu gi.
Longavil
Neka ostanat sepak.
(Go ~ita sonetot.)
Zarem ne bea nebesnite slova na o~ite tvoi
protiv koi svetot samo la~i zavera prazna
pri~ina {to srcevo gre{no krivokletstvo
go doi?
Zakletvata za tebe prekr{ena ne zaslu`uva
kazna.
Od `eni se otka`av; no }e doka`am grubo
deka od tebe ne se otka`av, bo`ica si, re~i
zavetot mi be{e zemski; ti nebesna qubov,
milosta vo tebe, nemilosta v du{a mi ja
le~i.
Zavetite se zdiv a vozduh e zdivot:
zatoa sonce li~no na zemja {to gree{
ispari go vozduhov-zavet; zemi go so
naplivot
i ako toga{ go prekr{at, nemoj mene da mi
se smee{.
Pa ako sum go prekr{il, ima li {utrak kus
vo sjajot
{to zavetot bi go dr`el a bi go zagubil
rajot?
262
Vilijam [EKSPIR
Dimen
Biron
Suetniot xiger, mesoto ko bo`estvo go
slavi,
zelenata guska ko bo`ica; ~ista perverzija.
Gospod neka ni e na pomo{! Izlegovme od
|onija.
Prava e ko kedar!
Biron
Olabavi malku, velam.
Ramoto & e trudno.
Longavil
Dimen
Po kogo da go pratam? Stoj! Nekoj ide.
(Zastanuva na strana.)
Biron
Site se krijat, site; mi`itatara e vo moda.
Ko polgubog sedam ovde na nebo,
i tajnite na budalite gi krijam vo xebot.
U{te vre}i vo mlinot! Bo`e! U{te ima
{to
se krijat:
(Vleguva Dimen so pismo.)
Dimen prepraven: ~etiri misira v ~inija!
Ko den sjaen bela.
Biron
Ko nekoj den: oti sonceto ne }e mora da gree.
Dimen
O kamo `elbata da mi se ispolni.
Longavil
I mojata podolu da ne e!
Dimen
Kralot
O preubava Kate!
I mojata, gospode bo`e!
Biron
Biron
O nezrela tikvo!
Amin, vo svoe ime velam. Taka mo`e.
Dimen
Dimen
@imi boga, za smrtnite o~i ~udo!
Biron
Ti se molam, pa taa e samo telo! La`e{,
ludo!
Dimen
Kilibarot v kosi ko na pile & stoi.
Biron
A {to & fali na stra~kata vo kilibar boi?
Sakam da ja zaboravam, no taa e treska
piknata vo krvta i postojano me pleska.
Biron
Treska vo krvta! Pa bocni edna vena
neka iste~e v pajnca. Ama slatka prisena!
Dimen
U{te edna{ }e ja pro~itam odata {to ja
sklepav.
263
So sila ubavina ne biduva
Biron
Ete kako od mudrec stanuva{ skepar
Dimen
(Go ~ita sonetot)
Edno mom~e eden den
qubovta cuti po veligden
vide mnogu li~en cvet
zaigran so vetrot klet.
Niz lisjeto somotsko, kedro,
nevidliv se provira vetrot
a qubovnikot smrtno spalen
posaka zdiv nebesen da stane.
Zdivot, re~e, beskrajno te saka
kamo i jas da te qubam taka!
No si dadov crna kletva
od tebe da ne vidam `etva
no kaj se ~ulo mom~e mlado
da ne kine cvet~e rado.
I ne veli gre{en imav poriv
{to za tebe krivokletnik se storiv
pa i Zevs za tebe v pekol
od Junona bi se odrekol
i napu{taj}i go tronot dovek
za tebe bi se storil ~ovek.
Ova & go pra}am, i u{te ne{to {to }e ja
kolka
vistinskata qubov niz neiska`liva bolka.
O! kamo kralot, Longavil i Biron
da li`nale barem malku od qubovnovo miro.
Toga{ ~isto od sramot }e bide ova ~elo
kaj{to mnozina gre{at, gre{no ne postoi
delo.
Longavil
(Izleguva napred) Diman, qubovniot poriv
ti e
mo{ne pogan
{tom vo bolot quboven i tu| posakuva{
ogan;
bledni, no jas bi pocrvenel, bi umrel od
maka
da me ~ujat kako bludno se zanesuvam vaka.
Kralot
(Izleguva napred) Pocrvenete, gospodine,
ist ste ko
nego olo{,
samo {to korej}i go, stanuvate dvapati
polo{:
vie ne ja sakate Marija! Vam vi {teti
{to nikoga{ za nea ne ste pi{uvale soneti,
i nikoga{ ne ste gi svile racete mladi
vrz srceto zaqubeno pod zovrienite gradi.
Skrien bev tuka blisku vo xbunot
obajcata ve vidov, za obajcata mi pocrvene
klunot.
Pesnite bludni vi gi ~uv, vidov si ja vadite
masta
vozdi{kite vi gi setiv, vi ja namirisav
strasta:
te{ko mene! veli eden: Zevse! drugiot pla~e
zlatokosa e, veli eden, ko biljur, vika drugiot smra~en:
(Na Longavil)
ti zavetot bi go skr{il po cena na rajskoto
mesto
(Na Dimen)
a i Zevs, za nea bi se simnal od prestol.
[to }e re~e Biron koga }e ~ue
deka nekoj vrz zavetot sve~en bludno blue?
Kolkav li prezir, kolku pogrdna rea
od zaka~ki }e istura duri }e umira o smea?
Za siot rasko{ viden od mene koga i da e
ne bi sakal toj takvo ne{to za mene da znae.
Biron
(Izleguva napred)
Istapuvam napred na licemerieto da mu
udram kam{ik.
Ah! kralu moj dobar, prosti, te molam za
mig,
ka`i, koj ti dade pravo vaka da gi ru{i{
zaqubenive gluvci koga i samiot si zacapan
do u{i?
O~ite ko~ii ne ti se; vo tvoite solzi
nema princeza {to rasko{no polzi
zavetot ne bi go prekr{il, ne daj bo`e,
ti i soneti? Samo poet~e nekoe toa go mo`e.
Zarem ne vi e sram? Zarem ne ste za rezil
{to site trojca stanavte dostojni za
264
Vilijam [EKSPIR
prezir?
Ti trn mu najde v oko; kralot kaj tebe najde,
a jas greda kaj site, nema tuka fajde.
O! [to gluposti se iznaslu{av, suetni lagi,
vozdi{ki, ofkawa, treskawe zeleni, tagi;
O! Kolku strpliv bev, dopu{tiv nekoj da me
davi,
pred o~ive moi kralot komarec da mi se
pravi,
golemiot Herkul bilii da frla,
premudriot Solomon vo ni{alka da se krla,
umniot Nestor zaspivalki da pee
Zlovolniot Timon ko bebe da se smee!
Kaj te ma~i bolka? O, ka`i mi dobar moj
Dimen,
i tebe, Longavil, kaj ti tlee jadot zimen?
I tvojot, kralu moj? S# ne{to v gradi ve
stega:
da mavneme po edna, na zdravje!
Kralot
Biron
Spas baram od qubovta; qubovniku,
trgni mi se od patot.
(Vleguvaat @akeneta i Torlak.)
@akeneta
Da `ivee kralot!
Kralot
[to gre{no za mene ima{ ?
Torlak
Predavstvo gre{no.
Kralot
Zarem za predavstvo gleda{ klima?
Torlak
Gor~liva pravi{ {ega.
Bdeeweto tvoe, zna~i, n# izdade pred tebe?
Ni slu~ajno, gospodaru.
Biron
Kralot
Ne toa, tuku vie me izdadovte mene.
Mene {to sum ~esen; mene {to za grev go
smetam
kr{eweto na ona {to sve~eno }e go vetam;
Jas sum izdaden, za mene praviloto va`i
go zgre{iv dru{tvoto, nepostojani ste vie
ma`i.
Ste me videle li nekoga{ da klepam pesni?
Vremeto da go tro{am, da tr~am po `eni
lesni?
Dali ste me ~ule da vospevam race, noze,
o~i, lice, stava, ~elo, gradi, odeweto kroce?
Kralot
Poleka! {to si navalil tolku tvrdo?
^esen li si ili krade{ {to ita{ tolku
grdo?
Toga{ sose nego, fa}ajte xade,
@akeneta
Ve molam, gospodaru, neka se pro~ita ova
pismo.
Popot na{ se somneva; veli predavstvo tuka
le`i.
Kralot
Biron, pro~itaj go. (Biron go ~ita pismoto.)
Od kade ti e?
@akeneta
Od Torlak.
265
So sila ubavina ne biduva
Kralot
Od kade ti e?
Dimen
Sega sme tokmu na broj.
Torlak
Od Dun Adramadio, Dun Adramadio.
Biron
Taka e, tuka e i ~etvrtiot gu{ter.
]e mrdnat `elkive?
Kralot
Kralot
[to e? [to ti stana? Zo{to go kine{?
Biron
Gluposti, kralu, gluposti; zakana za vas
ovde nema.
Longavil
Ako e taka, toga{ zo{to tolkava trema?
^itaj!
Diman
(Gi sobira del~iwata) Rakopisot e na
Biron, a ovde i
imeto mu stoi.
Biron
(Na Torlak) Kopile edno gadno, roden si
rezil da
mi skroi{.
Vinoven sum, gospodaru, vinoven! Priznavam,
zgre{iv!
Nadvor, gospoda, ne terajte me da
pukam!
Torlak
Za verniot ulicata, predavnikot ostanuva
tuka!
(Izleguvaat Torlak i @akeneta.)
Biron
Gospoda mili, qubovnici, o, da se pregrneme
sega.
Postojani sme ko voda me|u dva brega;
moreto nadoa|a i si odi, neboto sjae ko
|akon
no mladata krv vrie, ne se sviva pred stariot zakon.
Se ra|ame i tuka popravki ne mo`e da se
vr{at
dadenite zakletvi prirodno e da se kr{at.
Kralot
[to! Da ne saka{e niz stihuvanava mina
nekakva qubov da iska`e{?
Kralot
Biron
[to?
Biron
Deka na vas trojca {utraci vi falev u{te
jas,
u{te eden {utrak za na masa da ve te{i;
toj, toj i vie, i ti, kralu moj pa ijas,
kesexii sme vo qubovta i smrt ni sledi nas.
O, raspu{tete gi site pa }e vi ka`am u{te.
Da ne sakav? Koj u{te koga edna{ }e ja vidi
bo`estvenata Rozalina, ko grub indiski
divjak
pri yastrata prva {to ma|esno ja budi no}ta
siva
ne bi padnal na zemja, zaslepen od sjajot,
navednat so glavata ko da go videl rajot?
Koi o~i orloliki mo`at vo neboto sjajno
na ~elo da & yirnat bez da oslepat trajno?
266
Vilijam [EKSPIR
Kralot
Kakva strast, kakva furija ti nadoa|a ko
metla?
Qubovta moja, gospodarkata nejzina, e luna
prekrasna, taa samo pratilka yvezda, odvaj
svetla.
Biron
Toga{ slep sum i nemam o~i, a jas ne sum
Biron;
o, da ne e taa, denot no} }e bide.
Od site boi bo`estvena skladnost
ko na pana|ur, na krasnoto lice & ide;
kaj{to nekolkute doblesti dostoinstvo
~inat
i kaj{to kopne`ite bez kopne` minat.
Pozajmi mi ja pesnata na site ne`ni du{i
no {to }e & e? Re~itost e taa {to gu{i.
Stokata za prodavawe prodava~ot neka ja
fali,
taa e nad falbata; a falbite kusi, falbi se
mali.
Pustinik istro{en, sto godini vo gnidi,
pedeset bi smalil, pogled da & vidi.
Ubavinata starosta ja mladi nebare bebe
novoroden~e pokrieno so li~no }ebe.
O, sonce e taa i od nejze site ne{ta svetat.
Biron
\avolot, ko no}en duh svetot go losti.
O, ako so mra~ni taa taguva misli
odu{evuvaweto od beliloto i crnite kosi
kaj neve{tite qubovnici nejze ja boli.
Tokmu so nea crnoto ubavo stana.
^arta nejzina modata dene{na ja smena,
pa duri i krvta, neprirodna boja ima;
zatoa crvenoto, da izbegne da go korat,
vo crno se oboi, imitiraj}i ja nea.
Dimen
I oxa~arite, da li~at na nea, se borat.
Longavil
A jaglenarite ne se pove}e za smea.
Kralot
A crncite se gordi na licata {to im svetat.
Dimen
Mrakot stanal svetlina, sve}i ne treba da
gorat.
Biron
Kralot
Bo`e gospode, ko abonos e crno tvoeto libe.
Biron
Ko abonos, veli{? O bo`estveno drvo,
od nego da ima{ `ena, bla`enstvo prvo!
O, koj ne bi se zaklel? Dajte kniga
da se zakolnam deka ubavinata ni{to ne
zna~i
ako ne nau~i od o~ite da & zra~i;
liceto ubavo ne e ako ne e crno sosem.
Kralot
Gluposti! Crnoto e beleg na adot,
boja na duvlata, u~ili{te na no}ta;
a krunata na ubavinata od neboto mu li~i.
Va{ite sakani ne bi smeele da izlezat pred
vo`dot,
od strav belilata da ne im gi izma~ka
do`dot.
Kralot
Tvojata smee, nikogo taa nema da pleni
za{to mnogu se poubavi i neizmieni.
Biron
]e doka`am deka e ubava pa makar
govorel do denot suden!
Kralot
Toga{ pove}e od nea }e se upla{i{
267
So sila ubavina ne biduva
otkolku od \avolot ve~nobuden!
Dimen
Ne sum videl ~ovek da go pravi
grdoto tolku li~no!
Longavil
Eve, vidi go |onov! \on-lice taa ima!
Mu gi poka`uva ~evlite.
Biron
O, plo~nikot poplo~en da e so o~ite tvoi,
prefina nogata bi & bila da go gazi.
Dimen
O, rezil! koga }e vrvi, ona {to gore stoi
ozdola ulicata }e go gleda pa }e ja mrazi{.
Kralot
I {to? Zarem ne sme zaqubeni site?
Biron
Sme i tovarot na krivokletstvoto
go delime ko ~in svr{en.
Kralot
Toga{ kavgata na strana; Birone dobar,
dokaz najdi
deka qubime zakonski, a zavetot ne e
skr{en.
Dimen
Taka, taka! da go razubavime malku zloto.
Longavil
Potporka najdi, da znaeme ponatamu kako,
ujdurma stori, itro{tina, samo da kidneme
od
dnoto.
Dimen
Lek najdi za grevot!
Biron
O, potrebno e i toa mnogu.
Podgotvete se zna~i, vojni na qubovta,
i setete se na prviot va{ zavet:
da postite, da u~ite i da ne se gledate so
`eni;
~isto predavstvo na kralskoto mlade{ko
doba.
Ka`ete, dali ste kadri da postite? Stomacite vi
se bunat,
a vozdr`uvaweto bolesti nosi.
A tamu kaj{to se zakolnavte da u~ite,
tuka predavstvo izvr{i sekoj od vas.
Mo`ete li v misli da bludite, a sepak
da se xarite i da se yverite v kniga?
Oti kako vie kralu, ili ti, ili ti,
}e ja soznaete na u~eweto vistinskata vrednost
li{eni od ubavinata na `enskoto lice?
Ovoj nauk go izvlekov od `enskite o~i:
Tie se temelot, knigite, {kolite,
od kaj{to vistinski {ika prometejskiot
ogan.
Univerzalniot napor bezmerno ja true
duhovnata mo} vo ~ove~kite veni,
ko {to dolgotrajnata rabota i oddot
muskulnata snaga na patnikot ja cedat.
Taka se otka`avte od upotrebata na o~ite
svoi
a so toa i od u~eweto zaradi koe dadovte
zavet;
oti postoi li na svetot avtor {to na takva
ubavina u~i ko {to u~i `enskoto oko?
U~eweto ne e ni{to drugo tuku samo
dopolna na{a,
i tamu kaj{to sme, tamu e i toa;
pa koga }e si se vidime vo o~ite na `ena
ne go gledame li tamu i znaeweto na{e?
O, se zakolnavme da u~ime gospodo,
a so toj zavet se odrekovme od knigite na{i;
oti kade bi na{le moj kralu, ili ti, ili ti,
niz olovnite dosetki na va{ata pamet
tolku ogneni stihovi ko {to brzite o~i
268
Vilijam [EKSPIR
na vestalkite na ubavinata vi dadoa na
pretek?
Ve{tinite drugi bavni sosem go zauzduvaat
umot
pa zatoa nao|aj}i zanaet~ii jalovi,
ne davaat `etva od te{kata svoja maka;
no qubovta, prvin nau~ena vo o~ite na `ena,
ne `ivee sama, soyidana vo umot,
tuku so dvi`eweto na site elementi,
brzo protekuva ko misla niz site na{i
mo}i,
i sekoja mo} ja zgolemuva dvojno
bez ogled na namenata, obvrskata.
Izvonredna ostrina mu dava taa na vidot;
qubovnikot so ostriot pogled zaslepuva
orel;
a so uvoto najtivkiot zvuk }e go ~ue
i tamu kaj{to za nego e gluv od kradecot
sluhot:
Po~uvstvitelno kaj qubovnikot e setiloto
za dopir,
od ne`nite rok~iwa na sogoleniot pol`av;
za vkusot na qubovnikot grub e jazikot na
Bahus.
Po odnos na smelosta zarem ne e qubovta
kako
Herkul,
{to s# u{te gi ka~uva drvjata na Hesperidite?
suptilna ko sfinga; polnozvu~na i slatka
ko ma|i~nata lira na Apolon {to mava
po zategnetite struni od svoite kosi;
a koga qubovta }e progovori, so glasot
toga{
site bogovi go zaspivaat neboto so skladnost.
Nokoga{ poet ne zel da pi{uva pero pred
mastiloto da go natopi vo vozdi{ki od
qubov;
o, toga{ stihot smiruva i divja~ki u{i
i vsaduva vo tiranite ~ove~nost blaga.
Od `enskite o~i go vle~am ovaj nauk:
so vistinski prometejski ogan tie iskrat;
tie se knigite, ve{tinite, {kolite
{to upat davaat, {to sodr`at i go hranat
svetot;
i ni{to, da ne se tie, ne bi bilo sjajno.
Zatoa od `eni koga se otka`avte bevte
glupi
i glupi }e ostanete ako do zavetot se
dr`ite.
vo ime na mudrosta, zbor {to site ma`i go
qubat
ili vo ime na qubovta, zbor {to ma`ite na
srce go nosat,
ili vo ime na ma`ite, sozdava~i na sojot
`enski,
ili vo ime na `enite po koi nie ma`ite sme
ma`i,
dajte na zakletvive da zaboravime za edna{
sebesi da se najdeme, ili vo sprotivno
}e se zagubime sebesi dr`ej}i nekakov zavet.
Da si vaka neveren nabo`nost ~ista zna~i
oti i milosta do vakviot zakon se dr`i;
a mo`e li nekoj od milosta da la~i qubov?
Kralot
Toga{ vo imeto na svetiot Kupidon
vojnici na megdan!
Biron
Bajracite razvijte gi udrete po niv!
Legnete gi, stutkajte gi! No imajte na um
prvin
za vreme na bojot kon sonceto da gi svrtite.
Longavil
Na rabota toga{; no bez kitewa, toga{
prosto;
re{ivme zna~i da gi barame francuskive
momi.
Kralot
I da gi osvoime: zatoa najdobro e velam
nekakva zabava da smislime vo {atorite
nivni.
Biron
Kako prvo, od gradinata da gi odvedeme
pravo tamu; potoa sekoj za raka ne`no da ja
zeme gospo|icata svoja li~na i da ja odvede
doma.
Popladne so prekrasna zabava }e gi zabavu-
So sila ubavina ne biduva
vame
ve{to, onakva kakva {to kratkosta na
vremeto
}e ni ovozmo`i;
oti so veselba, igri, maski, ludosti na satot
qubovta se najavuva, postilaj}i & go so cve}
e patot.
Kralot
Odime, odime! Sekoj mig skapoceno ni nosi
ime.
Zatoa vremeto zgodno gospoda, ne smeeme
da go propu{time.
Biron
Allons, allons! Koj korov see, ne `nee `ito,
a melnicata na pravdata mnogu e bavna;
lesnata `ena mo`e da e ~uma za ma`ot
plitok
no ako, toga{ razmenava }e bide merodavna.
269
270
Vilijam [EKSPIR
Holofern
Satis quid sufficit, dosta e kolku {to e dovolno.
Nataniel
Go slavam gospoda zaradi vas, gospodine;
va{ata rasprava za vreme na ru~ekot be{e
ostroumna i lapidarna; prijatna a bez
prostakluk, duhovita a bez izve{ta~enost,
hrabra a so skrupuli, u~ena a nenametliva
i {to e naj~udno bez ereti~ki naplivi;
Denovive razgovarav so eden od dru{tvoto
na kralot koj{to nosi titula, nare~en e, se
vika Don Adriano de Armado.
Holofern
Novi hominem tanquam te, go poznavam ~ovekot
ba{ kako tebe; mnogu e nadmen, govorot mu
e strog, jazikot melem, okoto slavoqubivo,
odot kralski, a op{toto odnesuvawe suetno,
sme{no, golemo kur~alo e. Premnogu e, bi
rekol, ispeglan, izve{ta~en, ekscentri~en,
pateti~en, epten mirisa na stranec, so eden
zbor.
Nataniel
Dobro i precizno go opi{avte.
(Go vadi bele`nikot.)
dobro razbiram.
Holofern
Bone? Bon, fort bon; Priskijan e malku izgreban: ama mo`e da projde.
(Vleguvaat Armado, Molec i Torlak.)
Nataniel
Videsne Quis venit? Gledate koj doa|a?
Holofern
Video, et gaudeo, gledam i u`ivam.
Armado
Momce!
Holofern
Zo{to momce a ne mom~e?
Armado
Lu|e miroqupci, zdravo!
Holofern
Holofern
Najvojnoqubiv, gospodine, pozdrav!
Toj strunata na svojata re~itost ja predi
potenko odo{to mu dozvoluva zajreto
argumenti. Mornici mi idat od takvite
fanati~ni otka~enkovci, od takvite samosvojni tapoglavci {to s# merat na konec; od
surovite uni{tuva~i na jazikot, koi mesto
se somnevam velat {e {omnevam; dug mesto
na{eto dolg, - komsija mesto kom{ija, sisa
mesto {i{a. Navistina uzasno kako {to bi
rekol toj mesto u`asno - mi udira na udrenost; ne intelligis domine? Me razbira{, gospodine? ^uknatost, zabeganost.
Nataniel
Laus Deo, bone intelligo,Fala mu na gospoda,
Molec
Izgleda bile na nekoja rasko{na jazi~na
gozba, pa gi dobile tro{kite.
Torlak
More predolgo `iveele od kov~egot na
milosta poln zborovi. Se ~udam kako ne
te izel do sega gospodarot mesto zbor; oti
da se sprostre{ kolku si dolg i {irok }e
ispadne{ pokus od honorificabilitudinitatibus;
najdolgiot zbor; ~ovek mo`e polesno da te
goltne od kocka {e}er.
^in PETTI
Scena 1
(Vleguvaat Holofern, ser Nataniel i Akmak,)
Molec
Ti{ina! Kanonadata zapo~nuva.
Armado
@imi solenite blanovi na meditelanot, ova
ti e
udal bas vo ~elta: Mo`ok od usi culi! Umot
moj
se laduva; Mo`ok i pol!
(Na Holofern) Gospodine, da ne ste slucajno
ucen?
Molec
U~en, e u~en. Gi u~i decata na roglesta alfa
vita.
Ako stavime rog na bukvata o i pred nea i ja
tutneme bukvata r, pa na toa stavime rog,
{to
}e izleze?
Molec
Mozok na dete vo lice so br~ki; Br~kosan
mozok.
Holofern
Koja e metaforata? Metaforata! Metaforata!
Molec
Holofern
Rogovi.
Pa }e izleze bog plus rog.
Holofern
Molec
Rasuduva{ ko dete. Odi {etaj.
Ne. Po Verneroviot zakon b preo|a vo v, g
vo l
i ispa|a vol. Glup vol rogonosec. Ete kako
u~i.
Holofern
Molec
Pozajmi mi eden rog pa }e ti {etam niz
detstvoto
do sabajle.
Torlak
Od kade g vo l?
Molec
Od sekade. Ne me terajte da doka`uvam.
Armado
Da imam samo edno pare na svetot }e ti go
dadam da si kupi{ gurabija. Eve ti, zemi ja
onaa ista
remuneracija {to ja dobiv od gazdata, ti
denar-}ese od pamet, jajce - pamet od ~avka.
272
Vilijam [EKSPIR
Holofern
O,o kamo
neboto da be{e milozlivo pa da mi be{e
kopile
ba{ }e me naprave{e sre}en tatko. Dobro
de,
ne beri gajle, umot ti e vo maloto prste, da
~uknam
{to se veli.
Holofern
Mi smrdi, mi smrdi tuka na rasipan latinski;
nekoj celo vreme blada.
Armado
Ucen coveku, praeambula, nepotreben voved;
tleba
da se izdvoime od valvalite. Vie gi poducuvate
mladite, gole na vlvot od planinata?
Holofern
Ili mons, {to se veli, rid.
Armado
Neka vi bide po va{a volja, znaci rid mesto
planina.
Holofern
Planinaram kako ne, i podu~uvam.
Armado
Gospodine, plet s# i nad s# {latka volja i
}ef
e na klalot na plincezata vo nejziniot
paviqon
da & gi izlie svoite cuvstva vo casovite sto
pa|aat vo posledniot del na denesniov den,
vleme
koe plostata masa glubo go vika popladne.
^asovite koi pa|aat vo posledniot del na
denot,
toa vi e ime, plemenit gospodine, koe to~no
se
poklopuva so popladne, prikladno e, i
ednostavno
skroeno po merka: Zborot e dobro izvagan,
izbran;
vkusen i soodveten, gospodine ve uveruvam,
navistina ve uveruvam.
Armado
Gospodine, klalot e gospodin od visok lod
i nie
dvajcata, ve uveluvam, sme kako gas i ga}i,
mislam
plijateli sme mnogu bliski. [to se odnesuva do
ona sto e v dusa me|u nas, pleku toa da pomineme:
Te plekolnuvam, seti se na plistojnosta; te
plekolnuvam, klaj si ja palalijata na glava
i sled
dlugite taze i seliozni zamisli, mnogu
vazni, se
lazbila… no i ova da go ostavime na stlana:
Oti molam da ti kazam nekogas na negovata
milost
mu pa|a na um, da oslepam ako lazam, da se
potple
na moeto kukavicko lamo, pa so svojot klalski
plst, eve vaka da mi gi pogali ovie moi
izlastoci,
mustakite de: No dusko moj, da ne se pletkame so
toa. Videlceto da mi se zemi ako ti kazuvam
bajki;
negovata milost ponekogas znae da dade
isklucitelni pocesti na Almado, vojnikot,
patnikot koj go videl svetot: Ama i ova da
go
tlgneme nastlana. Ona pak sto e vsusnost sve
i
vsja od s# ova, ama ziti gospod dusko neka ova
ostane stlogo me|u nas, toa e sto klalot saka
pled
273
So sila ubavina ne biduva
Armado
plincezata toa pilence slatko, da izmajmulam
nekakvo zanesno plikazanie ili pletstava,
ili
teatal, ili ziva slika, ili lakldija, ili
ognomet.
Pa doznavaj}i deka gospodinot paloh i
vasata
slatka licnost ste doblo potkovani i
peceni
za takvi glomoglasni izlivi i za takvi
neocekuvani plolivi na ladost, taka da
kazam
jas ve zapoznav so toa, za najzivo da ve
zamolam
plitoa da mi se najdete pli laka.
Holofern
Gospodine, treba pred nejze da gi predstavite
Devette Veli~enstveni. Gospodine Nataniel,
koga e vo pra{awe dobar pomin, nekakov
teatar
vo posledniot del od denot, a koj so na{a
pomo{
i po zapoved kralska i voljata na ovoj mnogu
galanten, blagoroden i mnogu u~en gospodin,
treba
da se odigra pred princezata, jas velam deka
ni{to
poprikladno nema od Devette
Veli~enstveni.
Plostete gospodine gleska toj e siten ko
sitni
pali. Nema matelijal ni za palecot na toj
velikan, nema ni za jabolkoto na negoviot
bozdogan.
Holofern
Smeam da ka`am ne{to? ]e go pretstavuva
koga
bil mal; cela negova rolja }e bide davewe
na zmija
a jas, za taa cel }e spremam dobra odbrana.
Molec
Ama vi teknuva! Alal da vi e! Ako nekoj od
gleda~ite zasvirka i s’sne, mo`ete da
viknete:
“Odli~no Herkul! Sega sma~kaj & ja glavata!”
A toa e odli~en na~in navredata da se pretvori
vo voodu{evuvawe samo {to malkumina so
odu{evenost toa mo`at da go storat.
Armado
A sto e so dlugite velicenstveni?
Holofern
Jas samiot }e igram trojca.
Molec
Nataniel
A kade, `ivi gospod, da najdeme tolku
veli~enstveni lu|e za ova prikazanie.
Trojno - veli~enstven veli~enstveniku!
Armado
Holofern
Zajte sto?
Xo{ua }e bidete vie; jas ili ovaj galanten
gospodin, Juda Makavejski; ovoj torlak
bidej}i
e graden ko kow, }e go igra Pompej Veliki;
pa`ot
- Herkul-
Holofern
Ne znaeme.
274
Vilijam [EKSPIR
Armado
Ako vdime ova ne odi }e plikazeme lakldija.
Ve molam, po mene.
Scena 2
(Vleguvaat Princezata, Marija, Katarina
i Rozalina.)
Holofern
Via, ura, Akmak! Celo vreme }uti{.
Akmak
Nitu pak ne{to razbrav gospodine.
Princezata
Du{i~ki slatki, ne si odime siroma{ki od
ovde,
ako porojot darovi prodol`i da tura;
gospo|ica opto~ena so dijamanti!
Gledajte {to s# dobiv od zaqubeniot kral.
Holofern
Allons! ]e ti najdeme ne{to da matka{.
Rozalina
Zarem so ova ne stigna i ne{to drugo?
Aklmak
Princezata
Dajte mi da matkam ne{to okolu oroto; ili
da
udiram na baraban za veli~enstvenite a tie
da
matkaat, da razmatkuvaat.
Ne, samo ova! Ah da. I more rimuvana qubov
na~i~kana i navezena na par~e hartija,
od obete strani, na marginite i segde,
pa odvaj na{ol mesto za pe~atot Kupidonov.
Holofern
Rozalina
Epten akma~ki, bravo Akmak; da brzneme,
zabavata
n# ~eka!
(Odat.)
Taka se najde na~in bogovskata glava
so vosok da ja zape~ati i da po~ne da raste
za{to pet iljadi godini be{e palavo derle.
Katerina
Da, i prefrigan majmun zrel za besilka.
Rozalina
So nego nema prijatelstvo; sestra vi toj ja
ubi.
Katarina
Toj ja napravi poti{tena, zamislena, ta`na,
i taa si umre; da be{e lesna, kako tebe
so vesel, podvi`en, lesnoigriv duh,
mo`e{e i baba da stane pred da umre;
a mo`e{ i ti, za{to lesnoto srce `ivee
dolgo.
275
So sila ubavina ne biduva
Rozalina
Koe e temnoto zna~ewe, du{o, na svetliov
zbor?
Katarina
Svetli uslovi vo ubavina temna.
Rozalina
Rozalina
Nema tuka {to da se krie;
liceto ko va{eto da mi e li~no,
i darot moj bi bil tolku golem; eve dokaz.
A i stihovi dobiv, blagodarenie na Biron,
metrikata e to~na; no koga bi bilo
i ona {to e vnatre to~no, }e nema
od mene poubava bo`ica na svetot;
So dvaeset iljadi ubavici sum sporedena,
o, me naslikal verno vo svoeto pismo.
Treba borin~e za zna~eweto da go vidime.
Princezata
Katarina
Po {to e veren?
Borin~eto }e se ugasni od va{eto fr~ewe;
zatoa ona {to go mislam }e go ~uvam vo
temno.
Rozalina
Po bukvite verojatno, po falbite ne.
Rozalina
Princezata
Gledajte, s# {to pravite vo te`ok mrak
da go pravite.
Katarina
Samo lesnite na svetlo s# pravat.
Rozalina
Ne te`am kolku tebe pa polesno mi e na
du{a.
Katarina
Ne te`i{ kolku mene? Zna~i ne se ni
gri`i{ za
mene.
Odli~no! Ko mastilo, zna~i, li~na.
Katarina
Ubava ko tekst {to se pi{uva so crno.
Rozalina
Smrt za perodr{kite! Ne sakam da vi
dol`am.
Rumeno moe mome, rumeno i belo;
kamo da ne vi napi{ea na liceto tolku
to~ki.
Princezata
Rozalina
[egata e luda! Tolku mnogu mo~ki-lo~ki
no Katarina, {to vi podari ubaviot Dimen?
Se razbira; kaj{to lek nema, ni gri`a nema.
Katarina
Princezata
Dobri ste, dobri; obete ste dosetlivi i
itri.
No Rozalina, podarok dobivte i vie;
od kogo e? I {to e?
Rakavicava, gospo|o.
Princezata
A drugata za periodot zimen?
276
Vilijam [EKSPIR
Katarina
I taa, gospo|o, i u{te zgora
iljada stihovi {to od qubov gorat;
golem prevod na dvoobraznosta
ve{to sro~en, dlabok vo ednostavnosta.
Marija
Ova i nizava biseri Longavil mi gi prati
pismoto e predolgo, ne mu teknalo da go
skrati.
Princezata
Se soglasuvam. Samo srcevo ni dava viza
pismoto da e pokratko a podolga taa niza.
Marija
ludosta {to od mudrosta se ra|a,
od mudrosta garancii ima i toga{ e dobra
ruda
pa ukras stanuva mudar na u~eniot ludak.
Rozalina
Mlade{kata krv ne plamti so tolku jarost
ko zreliot svet {to gori padnat vo razvratnost.
Marija
Ludosta kaj ludiot ne e tolku silna
ko onaa kaj mudriot koj{to, od qubovta
{ilnat
od petni `ili zapnuva da doka`e deka e
vredno
duri i ona {to e prosta~ko i bedno.
(Vleguva Bojet.)
Taka e, takvo e `enskoto srce.
Princezata
Princezata
Eve go Bojet, liceto mu plamti od smea.
Mudri sme devojki {tom vaka
qubovnicite gi ismevame.
Rozalina
Glupi se tie {to potsmevot na{ taka
go kupuvaat. Toj Biron, pred da si odam,
ima bezmilosno so maki da go bodam.
O, kamo nekoj edna nedela so nego da mi dade,
ima da go nateram da mi polze, od raka da
mi jade,
da se vrtka okolu mene, da bara pogodno
vreme,
pametot stihoklepstvoto da mu go zeme,
ima da mi igra piperevka, vo s# da me slu{a,
da bide gord {to gordost mi ra|a v du{a!
Tolku bi go zela pod svoe ko klovn bez glas
{to sluga toj }e mi stane a sudbina negova
jas.
Bojet
Da, da, srceto duri me stega. Kade e princezata?
Princezata
[to ima novo?
Bojet
Podgotvete se gospo|o, vojnata ne e {uta!
Oru`jeto v race, devojki! Surija edna luta
mirot saka da vi go sru{i: Amor majstori
platil
pa oble`en ~udno, navamu trgnal na prepad
da ve fati;
umot v glavi, spremajte odbranbena {ema,
kukavi~ki skrijte se ili begajte, da ve nema.
Princezata
Princezata
[tom razumot pobudali, najlesno v stapica
se
pa|a;
Sveti Denis protiv Sveti Kupidon! Koi
se toa ma`i
277
So sila ubavina ne biduva
{to so vozdi{ki ni se zakanuvaat? Ka`i,
kodo{u, ka`i!
Bojet
Pod ladnata senka na edna smokva
bev naumil bar pol~as da dremnam krotko
koga, op! za da me spre~at vo naumot ubav
kon ladovinata naedna{ mi buvna
kralot so dru`inata: jas na vesta
vedna{ se zatskriv vo bliskiot ~estak
i go ~uv ona {to sega }e go ~uete i vie
deka, preoble~eni, navamu trgnale tie,
Glasnik niven eden pa` }e bide siten
{to na pamet go nau~i aberot im iten,
i kogo go u~ea kako da govori, kako da se
dr`i:
“Vaka }e govori{, onaka teloto }e go
dr`i{.”
No s# se somnevaa deka }e ima mnogu trema
deka kralskiot pogled }e go izvadi od {ema.
“Oti,” re~e kralot, “ angel pred sebe }e
vidi{,
no ne pla{i se, mora hrabar da bide{.”
Mom~eto re~e, “Angelot e ko sveti Savo,
}e se pla{ev navistina da be{e taa |avol.”
Na toa se nasmeaja site, go tapkaa po ramo
a odobruvawata nikakvecot go bodrea samo.
Eden lakotot si go po~e{a i niz smea kletva
dade
deka takov govor nikoga{ ne bil onaden;
drug, so palecot i prstot be{e viden
kako pukna i vikna “Via! ]e bide {to }e
bide!;”
Tret skokna vo vis, vrevna, “Ko podma~kano
odi!”
^etvrt na stapalo se svrte i na zemja se
sploti.
Potoa site na zemja se spru`ija ko stoka
i se kikotea vo nepodnosliva toka
taka {to `ol~kata }e im pukne{e od smea
da ne po~nea solzi luda~ki da im se leat.
Princezata
Zna~i, veli{, vo poseta sega ni idat?
Bojet
Vi idat, vi idat; i oble~eni se za da bidat
ko Moskovjani ili Rusi, ili ne{to sli~no.
Namerata im e niz igri, dodvori, besedewe
li~no,
quboven da ostvarat podvig kaj svoite dami
{to po darovite }e gi prepoznaat sami.
Princezata
A zna~i taka? Toga{ }e se najdat na maka,
za{to, dami, }e se prepravime site taka,
{to nieden od niv ne }e ima mo`nost
liceto da ni go vidi, da ja ispolni svojata
dol`nost.
Eve Rozalina, ovoj dar stavi go na sebe
pa kralot mesto mene }e ti se dodvoruva
tebe;
ti zemi go ovoj a mene daj mi go tvojot, mila,
pa Biron mene }e me smeta za Rozalina.
Darovite smenete gi; pa sekoj dodvoruva~ }e
bide sveden
na druga da se dodvoruva, od zamenata zaveden.
Rozalina
Toga{ ajde; neka darot ubavo se gleda.
Katarina
So zamenata, kakvi nameri sledat?
Princezata
Namerata e nivnata namera da se spre~i:
sekoj {to se podbiva na vreme treba da se
le~i;
podbivot so podbiv treba da se vrati.
Sekoj od niv ona {to na srce mu le`i
na druga }e go otkrie ona {to mu te`i
pa so nego {ega }e se tera koga }e dojdat
bez maski ubavo so nas da si projdat.
Rozalina
A dali da igrame so niv ako n# pokanat?
278
Vilijam [EKSPIR
Princezata
Ne; ni slu~ajno pa makar majmuni da stanat.
A i na govorite nababreni da pisneme nema
pa tie neka babotat nie }e sme publika
nema.
Bojet
Takviot prezir srcata epten }e im gi kine
i nieden so govorot nema da mine.
Princezata
Toa ba{ i go sakam; somnenie nemam
deka govorot }e sopre edna{ prekinat,
zeman.
Nema podobra {ega od {egata so {ega
naditrena; go zema{ tu|oto, a i tvoeto ne ti
bega.
Zna~i ostanuvame, so podbiv nikoj nema da
n# mezi
tie }e do`iveat podbiv, }e gi napravime
rezil.
(Zvuci na trubi.)
Bojet
Maskirajte se, maskiranite idat.
(Vleguvaat Crnci so muzika; Molec so
govor; Kralot i drugite lordovi maskirani kako ruski velmo`i.)
Molec
Pozdraveni bidete, ubavini najrasko{ni na
svetot!
Bojet
Ubavini ne porasko{ni od rasko{nite
dulaci.
Biron
O~ite, gadu, o~ite.
Molec
[to nekoga{ gi svrtele o~ite na zemnite
dela!
Nadvor Bojet
Taka e, nadvor, navistina.
Molec
Nadvor od stravot, bo`enstveni dusi, smeknete
i ne n# poglednuvajte
Biron
Poglednete n#, glupaku.
Molec
Poglednete n# so svoite sinozra~ni o~i, Bojet
Te{ko }e go primat ovoj kompliment,
podobro da ka`evte }erkozra~ni o~i.
Molec
Ne mi obrnuvaat vnimanie i toa me vadi od
takt.
Biron
Ova e s# {to mo`e{? Da te nema, apa{ nizaeden!
(Izleguva Molec.)
Molec
Rozalina
Svet soboru od najubavi dami,
(Damite mu go vrtat grbot)
{to nekoga{ gi svrtele - grbovite- na zemnite dela!
[to sakaat tu|incive? Vidi, Bojet.
Ako govorat po na{ki, neka nekoj
me|u niv edostvano ni ka`e {to sakaat;
279
So sila ubavina ne biduva
doznaj {to baraat.
tolku mnogu milji, princezata ve pra{uva
kolku palci vo edna milja ima.
Bojet
Biron
[to barate od princezata?
Ka`ete & deka merevme so te`ok ~ekor.
Biron
Bojet
Ni{to, samo mir i poseta blagorodna.
I samata slu{a.
Rozalina
Rozalina
[to velat deka baraat?
Bojet
Ni{to, velat, samo mir i poseta blagorodna.
Rozalina
Pa toa i go imaat; ka`i im da si odat.
Bojet
Veli, deka toa i go imate pa saka da si
odite.
Kralot
Ka`ete & deka mnogu izmerivme milji
za po nekoj ~ekor vo takt da izmerime
na trevava.
Bojet
Velat, mnogu izmerile milji
za po nekoj ~ekor vo takt da izmerat
na trevava.
Kolku zna~i ~ekori te{ki
vo mnogute te{ki milji {to gi minavte
izmerivte deka gi ima vo edna milja?
Biron
Ni{to ne broime {to e potro{eno za vas;
dol`nosta ni e tolku bogata, beskrajna
tolku,
{to ja izvr{uvame bez nikakva merka.
Otkrijte ni go sjajot na va{eto lice
za nie, ko divjaci da go obo`uvame.
Rozalina
Likot mi e mese~ina, pod oblak sega {to
pliva.
Kralot
Blaze si mu na oblakot takov lik {to
skriva.
Trgni go oblakot, mese~ino, pa so yvezdite
blesni
i otkriena vo vodnive o~i plesni.
Rozalina
Rozalina
Ne e to~no. Neka ka`at kolku palci
ima miljata; ako izmerile mnogu
toga{ lesno mo`e da se izmeri edna.
O molitelu sueten! Pobaraj drugo ~are,
vaka samo sjajot mese~inski vo voda ti e
}aren;
Kralot
Bojet
Ako do ovde ste izmerile tolku milji,
Toga{ igrata neka go smeni ona {to e
trudno
280
Vilijam [EKSPIR
Rozalina
bara{ da baram a baraweto ne mi e ~udno.
A, pove}e ne mo`e po starata cena.
Rozlaina
Kralot
Toga{ neka svirat! Brzo, brzo neka denat.
No, ne! Ne igram. I jas se vrtam ko
mese~inska
mena.
Kralot
Ka`ete ja novata: kolku dru{tvoto ~ini?
Rozalina
Kolku otsustvoto va{e.
Kralot
Ne igrate? [to ve tera taka da se bega?
Rozalina
Na polne` dojdovte, izedina e sega.
Kralot
No pak si e mese~ina, a jas ona {to si bev.
Muzikata sviri; i dvi`ewa treba da sledat.
Ne doa|a predvid.
Rozalina
No ne mo`ete ni da n# kupite; pa, zbogum
sega;
dva bakne`i za maskata, eden za onoj zad nea!
Kralot
Rozalina
Ako ne vi se igra, da zboruvame barem.
So u{i ja sledam.
Rozalina
Kralot
Bi trebalo so noze.
Rozalina
Bidej}i ste stranci i ovde ste slu~ajno
eve vi raka, no nema da igram. Toa e krjano.
Kralot
Zo{to toga{ raka?
Samo pod uslov eden.
Vo ~etori o~i.
Kralot
Uslovot e izvonreden.
(Razgovaraat na strana.)
Biron
Beloraka gospo|ice, zbor sladok bi vi
rekol.
Rozalina
Princezata
Za razdelba prijatelska.
U~tivost pred s# i zavr{uva sekoja merka.
Eve vi vedna{ tri: {e}er, med i mleko.
Kralot
Biron
Pro{irete ja merkata, ustata mi fati pena.
Dve tabaki toga{, a ako ste tolku fina
kockata neka igra: {erbet, {ira i medovina
ve}e {est slatki ne{ta.
281
So sila ubavina ne biduva
(Razgovaraat na strana.)
Princezata
Katarina
Sedmo slatko ne{to, zbogum. Mene
kockar raskala{en ne mo`e da me plene.
Biron
Samo zbor na strana.
Biron
[to? Zarem maskata vi e bez jazik?
Longavil
Ja znam pri~inata, damo, zo{to velite vaka.
Katarina
Ja znaete? Toga{ ka`ete ja! Pretvorena sum
vo uvo.
Ne sladok belkim.
Biron
Longavil
Vo `ol~kata me bocka{.
Princezata
Vo `ol~kata? Ba{ pelin.
Biron
Zatoa dojdete.
(Razgovaraat na strana.)
Va{ata maska dvojazi~no nosi ruvo,
a mojata, nema, ni polovina od toa ne mele.
Katarina
Fele? veli Germanecov. Ne e fele tele?
Longavil
Tele e, ubava damo.
Dimen
Katarina
Dali bi sakale da porazgovarame malku?
Ne e, ubav gospodine tele.
Marija
Longavil
Porazgovarajte.
Da go podelime zborot.
Dimen
Katarina
Ubava damo.
Marija
Velite? Ubav gospodine,
dali }e sme ramo do ramo
ako vaka vi vozvratam?
Dimen
Mo`e li zbor-dva na samo?
Vedna{ potoa odam.
Ne sakam polovina da vi bidam.
Zadr`ete go celo, mo`e dogodina vol }e ve
vidam.
Longavil
Ama grdo vi stojat dosetkive.
Ko rogovi da nabivate! Dama ne gazi ni na
mrava.
282
Vilijam [EKSPIR
Katarina
voshit?
Toga{ umrete ko tele bez rogovi na glava.
Bojet
Longavil
Ne pred da razmenam zbor-dva so vas.
Sve}i se tie {to duhot va{ sladok gi
zgasna.
Katarina
Toga{ mukajte tiho; kasapot poznava po
glasot.
(Razgovaraat na strana.)
Rozalina
Ko kralot se vo umot: goropadni, mrsni
no}vi.
Princezata
Bojet
Jazikot zajadliv na devojkive tolku oster mu
idi
ko {to e ostro se~iloto nevidlivo na
bri~ot,
{to se~e positno vlakno od {to mo`e da se
vidi;
smislata nad smislite im ja fa}a umot;
tolku sila
vo nego se krie; dosetkite im nosat itri
krila
poitri od streli, kur{umi, vetri{ta i
misli.
O siroma{tijo vo umot, {ego kralska bednorasna.
Zarem nema, {to mislite, da se obesat u{te
no}va?
Ili ve~no licata pod maski da im bdeat?
Ama od |onija izleze Biron siot.
Rozalina
More za `alewe site do eden bea.
Kralot te{ko zbor prikladen mo`e{e da
najde.
Princezata
Rozalina
Biron se otka`a od site molbi. Da pukne{!
Zamol~ete, devojki, ni zbor pove}e, ni
cuvka!
Biron
Marija
Dimen vo robovski prangi saka{e da zajde:
nema fajde, mu rekov, a toj ni zbor da gukne.
Pomo{ gospoda, zar ne gledate n# napravija
pufka?
Kralot
Zbogum, devojki {vrknati; prosti ste vo
umot!
Katarina
Lordot Longavil mi re~e deka na srce mu
te`am
i znaete kako me nare~e?
Princezata
Princezata
Verojatno mre`a.
Zbogum Moskovjani; gledam vi se smrzna
kumot.
(Izleguvaat Velmo`ite i muzikata.)
Ova li se umovite na koi gledavme so
283
So sila ubavina ne biduva
Katarina
Navistina, ba{ taka.
Princezata
Ne daj bo`e na srce da mu le`am!
Rozalina
Obi~en kalfa znae mnogu poitro da vra}a.
No znaete {to? Na qubov mi se zakolna
kralot.
Princezata
A umniot Biron na vernost do groba.
Katarina
A Longavil deka }e mi robuva do veka.
Marija
Dimen e moj ko stadoto {to e na nekoj ~oban.
Bojet
Gospo|o, gospo|ici li~ni, ko srcevo {to
~uka
siguren sum deka naskoro pak }e dojdat tuka
i toa ovojpat bez maski; za{to mnogu e
bolno
da se progolta lesno uni`uvaweto dolno.
Princezata
Mislite }e se vratat?
Bojet
Da, da, za{to Bog saka;
i }e skokaat od radost iako alipni od maka;
zatoa darovite smenete gi; i koga }e dojdat,
ete,
cvetajte ko trendafili ne`ni nabujateni
lete.
Princezata
Da cvetame? Kako? Zboruvajte bez dupki.
Bojet
Ubavite dami, pod maski, se samo mili
pupki
no bez niv, {tom licata im zasvetat rujni
angeli se od oblaci {to milat ili trendafili bujni.
Princezata
Nemojte, vi se molam! Ka`ete kako da se
kudat
ako se vratat i bez maski qubov ni ponudat?
Rozalina
Gospo|o dobra, {to se odnesuva do mene,
jas sum da prodol`ime so {egata, iako likot
im e smenet,
da im ka`eme, na primer, deka {utraci edni
oble~eni ko Moskovjani, vo ali{ta bedni,
dojdoa ovde pa sme se pra{uvale vo ~udo
koi se, {to se i {to naumile ludo
so plitkite umotvorbi nabubani glupo
so nivnoto odnesuvawe, prosta~ko, tupo
raskqavteni nekontrolirano ko nekoj da im
se pla{i
ovde, na ledinava, pred {atorite na{i.
Bojet
Gospo|ici, povle~ete se; idat sakanite sega.
Princezata
Brzo vo {atorite. Ko srna po pole {to
bega!
(Izleguvaat Princezata, Rozalina,
Katarinaa i Marija.)
(Vleguvaat Kralot, Biron, Longavil, i
Dimen, bez maski.)
Kralot
Bog neka ve brani, gospodine! Kade e
princezata?
284
Vilijam [EKSPIR
Bojet
V {ator. Dali va{eto veli~estvo
nekakva poraka da & prenesam tamu?
Kralot
Deka sakam zbor-dva nejze da & ka`am jas.
Bojet
Vedna{, gospodaru, a znam i taa }e re~e da.
(Izleguva.)
Biron
Ovoj ~ovek dosetki kluka, ko gulab proso,
pa od klun gi spu{ta ko s# da mu e pred
nosot.
Car e na dosetkite pa {irokogrado gi dari
na sedenki, sobiri, pana|uri, pazari;
a nie {to pazarima angro, samo bog znae
zo{to sme skudni so niv, da se poka`eme kaj
i da e.
Duri i devojkive od rakav mu pasat treva
da be{e Adam }e ja izloste{e i Eva.
A znae i da kasapi, da zbori; a i mu ide
sam rakata da si ja bakne, samo qubezen da
bide.
Majmun na pravilata, m’sje Finec,
pa duri i koga gubi na tabla, prekoruva,
sine,
so zborovi fini; a i glasot sreden
znae sredno da go pee oti i za toa e vreden!
I nikoj ne mu zabele`uva; za damite e dragi,
skalite mu gi qubat negovite tragi.
Ovoj e cvet {to sekomu nasmevka loska,
bel vo zabite ko bela kitova koska;
i sekoj {to ne saka da umre ko dol`nik na
svet }e go vikaat medenore~iviot Bojet.
Kralot
Jazikot meden da mu se ispri{ti, taka }e mi
plati smetka
{to pa`ot na Armado se zbuni vo ulogata i
se spletka!
(Vleguvaat Princezata, vo pridru`ba
na Bojet; Rozalina, Marija, Katarina i
pridru`ba.)
Biron
Do kade se stigna! Stavo, {to be{e edna{
duri zevzekov ne te zezna? A sega si bedna!
Kralot
Zdravje ko grad, princezo slatka i den
diven!
Princezata
Grad i ubav den, sme{no, velam.
Kralot
Skrojte mi go govorov krotok a zdiven!
Princezata
Posakajte mi podobro; dozvola, eve, vi
delam.
Kralot
Dojdovme da ve posetime
a imavme niet
vo dvorot da ve povedeme; re~ete samo, va`i.
Princezata
Ledinava e dobra za
mene i za va{iot zavet
ni gospod ni jas ne sakame krivokletni
ma`i.
Kralot
Ne korete me mene, za vinata vie bevte
prorok:
doblesta na va{ite o~i ja skr{ija mojata
verba;
Princezata
285
So sila ubavina ne biduva
Gre{ite za doblesta; ste ja sme{ale so
porok,
koj e doblesen ne ja kr{i svojata opredelba.
Sega, so ~esta devstvena, tolku ~ista
ko neizvalkan zambak, se kolnam,
cel svet da izdr`am od maki trista
no kaj vas v dom ne vleguvam ko gostinka
dolna.
Tolku mrazam za krivokletstvo da slu{am
za skr{en zavet daden cvrsto od du{a.
Dosetkava e nepitka za mene. Ubavice mila,
mudro mudrosta ja pravite gnila;
koga gree ognenoto nebesno oko,
od sjajot go gubime vidot; pa toga{ qoko
izgleda mudriot, bogatiot ~ista beda
za{to riznici mnogu doblestite vi vredat.
Kralot
Biron
O, vo pusto{ov prebivavte vie,
nevidena, neposetena, rezil prav na vekot.
Rozalina
Zna~i bogati ste i mudri no ko {to gledam-
Budala sum, budalesto poln so beda.
Rozalina
Princezata
Se la`ete, gospodine; ne be{e taka, se kolneme nie;
prekrasno si minavme, so zabaven ~ekor.
Edna ~etvorka ruska ba{ si zamina sega.
Kralot
Kakva, kakva, gospo|o?
Princezata
Ruska, gospodaru, ruska, vi velam.
Ma`i{ta pravi, blagorodni, so nega.
Koga ne bi ste go kradele ona {to mi
pripa|a mene
bi bila mana zborot od usta da mi se zema.
Biron
O, jas sum va{ i va{e e s# {to imam.
Rozalina
[to, cela budala?
Biron
Drugo nemam {to da se prima.
Rozalina
Rozalina
Gospo|o, ka`ete ja vistinata. Ne e taka, vi
velam
gospodaru. Gospo|ata moja, nenaviknata na
`albi
od qubeznost deli nezaslu`eni falbi.
Navistina ~etvorica kaj nas ~etirite bea
oble~eni ko Rusi; i trpevme cel ~as rea
od nedovetni {egi; i za seto vreme, bo`e
gluposti tresea no {to se mo`e;
ne velam deka {utovi bea, no koga bi bile
`edni, tvrdam, ko {utraci bi se napile.
Biron
Koja od maskite ja nosevte vie?
Biron
Kade? Koga? Koja maska? [to e sega?
Rozalina
Tamu, toga{, onaa maska; ona prekumerno
ne{to
{to dobroto go poka`a kriej}i go lo{oto
ve{to.
Kralot
286
Vilijam [EKSPIR
N# fatija; sega }e n# storat pufka.
Dimen
Da priznaeme pa {ega od s# neka ~uvka.
Princezata
Zbuneti ste, gospodaru? Zo{to ste tolku
skisnat?
Rozalina
Pomo{! [amiv~e vla`no stavete mu na
~elo.
Morska bolest dobi idej}i od Moskva.
[izna!
Samo, ve molam, bez ovie “bez”.
Biron
U{te sum ko molec
so star manir; trpenie malku, imam bolest;
{to poleka }e mi mine. @ivi bogorojca,
napi{ete “Gospod neka ni se smili” na onie
trojca
tie se zarazeni, na srcata im le`i
taa crna ~uma {to vo o~ite va{i te`i;
fateni se gospodava; a i vie ne ste ~isti
za{to bo`jiot beleg od ~elata vi vri{ti.
Princezata
Barem se izvlekoa tie {to beleg ni storija
nam.
Biron
Biron
Vaka pa|aat ~umi za bogohulno delo.
Ima li otporno lice pa makar od bronza?
Eve me, gospo|o, strelaj vrz mene pravo;
so prezir `egni me, zbuni me ko |avol;
probodi me so umot bistar vo neznaeweto
moe
na par~iwa ise~i me so potsmevot ve~en;
za igra ne }e te molam, ne sum za toa skroen,
nitu pak po moskovski }e bidam oble~en.
O, nikoga{ ve}e nema da mrmoram sceni
da pelte~am ko u~eni~e li~na tvorba lesna
ni maska od prijatelot glupo da me pleni
ni vo stih qubov da nudam, ko vo od slep
harfist pesna
rimi da redam, svileni izrazi krevki,
hiperboli vo tri kupa, strasta da ja cepam,
figuri stilski da cedam; ovie muvi letni
ko larvi od crvja za mene se lepat.
No sega od s# ova se otka`uvam i se kolnam
vo rakavicava bela (bela e rakava, bog znae)
deka od sega srceto }e mi nudi ili bara
qubov
samo so grubo “da” ili so resko “ne”; za koj
i da e.
Zatoa devojko, grubo ti velam, bez sme{ka,
qubovta za tebe mi e cvrsta, bez puknatina
ili gre{ka.
Rozalina
Propadnavme; ni gospod ne mo`e da n#
izvle~e sam.
Rozalina
Ne e taka. Oti kako mo`e da e verno,
vie da izgubite a vlo`ivte neimoverno?
Biron
Ve molam! So vas ve}e zagubiv prekumerno!
Rozalina
I jas so vas, kolku {to se znam, ako e po moe.
Biron
Sekoj za sebe: duhot mi e iscrpen i so lunki
doen.
Kralot
Nau~ete n#, gospo|o mila, na ubavo izvinenie
za grubiot prestap.
Princezata
287
So sila ubavina ne biduva
Rozalina
Poubavo od priznanie
nema. Ne bevte li pred malku maskirani
ovde?
Kralot
Gospo|o, se kolne{e deka mnogu sum mu mila
ko videlceto skapoceno, i deka sum vredna
pove}e od svetov; i u{te se zakolna taka
deka }e se o`eni so mene ili }e umre ko moj
sakan.
Bev, gospo|o.
Princezata
Princezata
A dali so umisla bevte?
Toga{ radost so nego neka ve prati! Gospodinov od dvorot
se zaveti ~esno deka }e se dr`i do zborot.
Kralot
Kralot
Bev, gospo|o li~na.
Princezata
A koga ovde ja najdovte sama
{to & {epotevte na uvoto na va{ata dama?
Kralot
Deka pove}e od cel svet taa mi zna~i.
Princezata
A koga ova }e go prifati, ni{to nema da vi
zna~i.
[to sakate da ka`ete, gospo|o? Neka stanam
avet
ako na gospo|ava sum & dal takov zavet.
Rozalina
No mi dadovte, se kolnam; i za potvrda
vedna{
ova mi go dadovte; no eve, vi go vra}am.
Kralot
Darot i zavetot na princezata & gi dadov:
ja poznav po biljurot na rakavot zaka~en
rado.
Kralot
Princezata
Ne, `imi ~esta.
Princezata
Poleka! Poleka! U{te e presno;
edna{ prekr{en, po vtorpat zavetot se
kr{i lesno
Kralot
Prezrete me ako ovoj zavet go skinam.
Princezata
Sekako; ~uvajte go zatoa. Rozalina,
{to vi {epote{e na uvo onoj Rusin - sila?
Prostete, gospodine, no biljurov na nejziniot
be{e rakav,
a lordot Biron, da mi prosti, be{e mojot
sakan.
Biljurot si go sakate ili me sakate mene?
Biron
Ni edno ni drugo; niedno nema da me plene.
Sega sosem mi e jasno; dogovor padnal
koga ja otkrivte odnapred {egata jadna
da ja pretvorite vo lakrdija dolna.
Nekoj glasopletka~, nekoj ligu{, nekoj
kodo{,
288
Vilijam [EKSPIR
nekoj pqampa~, nekoj kvazi vitez, nekoe
kopile lo{o,
komu ustata mu e rastegnata ve~no a znae
kako
{ega za gospo|ata da sklepa koga & e drago,
odnapred namerite ni gi otkril; na znak na
vragot
gospo|ite darovite gi smenile, a potoa nie
sledej}i go znakot, mesto sakanata na{a,
tie,
darovite sme gi prosele. I makata da ni e
pote{ka
pak zavetot go skr{ivme po svoja volja iako
po
gre{ka.
Vaka be{e, tvrdam: - (Na Bojet) Zarem vie,
gospodine smerni
ne n# otkrivte pa pak n# storivte neverni?
Zarem ne ste maher za sekoja dama?
So nasmev da & prijdete koga e sama?
Da zastanete me|u ogni{teto i nea
i tabakata da & ja prinesete so smea?
Vie pa`ot ni go presekovte: o, s# vi e dozvoleno vam,
umrete koga vi e volja, so sukwa na glava,
sam.
Popreku me gledate, ne? Toa okoto va{e
ranuva ko oloven me~.
Biron
[to, samo tri se?
Torlak
Ne, gospodine, oti ako po pravo smetame,
sekoja edna pretstavuva po tri.
Biron
A tripati po tri se devet.
Torlak
Ne ba{, gospodine; }e mi prostite, gospodine, ama
mislam deka ne se. Oti koga }e presmetame,
gospodine, ve uveruvam, gospodine, deka
znaeme
{to znaeme, mislam, gospodine, tripati
trojno,
gospodine,Biron
Ne e devet.
Torlak
Bojet
Veselo ova na{e
zbidnuvawe be{e, smelo, velam, iako
gre{no.
]e mi prostite, gospodine, nie znaeme koga
treba
da se stigne do taa cifra.
Biron
Biron
Eve go, pak se kostre{i! No rekov! Za govor
pove}e nema mesto!
(Vleguva Torlak.)
Bardu na ostroumieto, zdravo! Ti razdeli
dva
petla!
Vidi, `iti gospod, sekoga{ sum smetal
deka tripati po tri se devet.
Torlak
O gospodaru, gospodine! Sramota e
`ivea~kata
da si ja zarabotuvate so smetawe, gospodine.
Torlak
O, gospodaru, gospodine, pra{uvaat tie,
dali trite znamenitosti da dojdat ovde ili
ne.
Biron
289
So sila ubavina ne biduva
Kolku se, zna~i?
Torlak
O gospodaru, gospodine! Pa samite ulogi,
odnosno
glumcite, gospodine, }e poka`at kolku }e
ispadne;
{to se odnesuva do mene, gospodine, jas
treba, kako
{to velat, da sredam samo eden tip, da si
zamislam
samo edno bedno su{testvo, Pumpej
Golemiot,
gospodine.
Biron
Ti si eden od veli~enstvenite?
Ve}e sme dovolno posramoteni, gospodaru;
vaka
barem imame garancija deka nekoj }e izvede
polo{a pretstava od kralot i negovata
dru`ba.
Kralot
Velam da ne idat.
Princezata
Ne, gospodaru, dozvolete sega da bide po
moe,
najdobrata {ega ishodi{teto ne go znae
svoe,
koga nekoj so `ar po odli~nost silno zapne
toj `ar redovno odli~nosta }e ja lapne;
zbrkata najdobro se voobli~uva vo {ega
ne koga e gotova tuku koga se ma~i, stega.
Torlak
Biron
Taka sakaa, gospodine, da me smetaat za
dovolno
golem da go igram Pumpej Golemiot; {to se
odnesuva do mene, ne znam kolkava e
veli~inata
na ovoj velikan, no jas treba da go pretstavuvam nego.
Biron
To~no ko na{ata {ega, gospodaru.
(Vleguva Armado.)
Armado
Miropomazan, te molam da dades vo ra{hod
onolku kralski zdiv kolku sto e potreben
da se kazat nekolku sbora.
(Govori so kralot i mu predava pismo.)
Odi, neka se podgotvat.
Princezata
Torlak
Dali ~ovekov mu slu`i na boga?
Fino, gospodine, }e izigrame; }e se potrudime,
mislam.
(Izleguva.)
Kralot
Biron, }e n# posramotat; ne pu{tajte gi
vamu.
Biron
Biron
Zo{to pra{uvate?
Princezata
Zboruva kako da ne e od boga stvoren.
Armado
290
Vilijam [EKSPIR
Toa e edno te isto, ubav moj, sladok, meden
vladaru;
zimi s#, toa daskalce e svrknato od merata
nadvor;
i suetno, suetno; mnogu, mnogu suetno: ama s#
ostavame, kako sto se veli, na fortuna de la
guerra, na
voenata sre}a. Posakuvam spokojstvo na
tvoeto, nad
s# nadkralsko veli~estvo. (Izleguva.)
Pompej sum jas, Biron
La`e{, ti ne si toj v kajak.
Torlak
Pompej sum jas, Bojet
Kralot
Mo`ebi, ama nekoj Pompej - zajak.
Izgleda dobro }e bidat pretstaveni
veli~enstvenite. Toj go igra Hektor od
Troja; mom~eto, Pompej Veliki; parohiskiot sve{tenik
Aleksandar; pa`ot na Armado Herkul;
u~itelot Juda Makavejski. I ako ~etvoricava uspeat vo
prvata pojava, ~etvoricava }e se preoble~at
i }e
gi igraat drugite petmina.
Biron
Dobro sro~eno, majtapxijo: mo`e i prijatel
da ti stanam.
Torlak
Jas Pompej sum, Pompej nare~en Golemiot, Dimen
Biron
Veliki.
Petmina se i vo prvata pojava.
Torlak
Kralot
Ne, se la`e{.
Biron
Daskalot, falbaxijata, nadri-popot, {utot
i
mom~eto:Se kladam deka po cel svet da gi bara{
vakvi petmina ne }e najde{, tolku razli~ni
se
i svoeglavi.
Kralot
Razveani se site edra, i eve go pred nas
stiga.
(Vleguva Torlak kako Pompej.)
Torlak
“Veliki” de, gospodine. Pompej nare~en
Veliki;
{to ~esto na megdan, so {tit na du{manot
pot mu vadev, setiki;
i patuvaj}i po bregot, slu~ajno sum ovde ko
lija
pa oru`jeto go polagam pred nozete na
momevo
slatko od Francija.
Ako gospodstvoto va{e, “fala ti Pompej”
ka`e
jas bi bil gotov.
Princezata
Fala ti mnogu, Pompeju golem.
Torlak
291
So sila ubavina ne biduva
Ne e, priznavam, od kojznae kakva vrednost,
no
se nadevam, deka bev sovr{en. Samo zgre{iv
malku
vo ona “veliki”.
Samo slu`beno inaku Torlak.
Biron
Odvedi go osvojuva~ot, Alisander.
Biron
Torlak
]e si pluknam v kapa ako Pompej ne se
poka`e
kako najdobriot veli~enstven.
(Vleguva pre~esniot Nataniel kako Aleksandar.)
Nosot vi ka`uva deka ne ste: prav e po rast.
(Na Nataniel) O! gospodine, vie go sotrevte i go simnavte od prestol golemiot
Aleksandar. Za ova yrckite }e vi gi izvadat
zad zavesa. Va{eto lav~e, {to dr`i bozdogan sednato vo stol~e, }e mu go dadat na
Ajant; toj }e bide devettiot veli~enstven.
Osvojuva~ a se pla{i da govori! Sram da ti
e Alisander, da te nema! (Nataniel se povlekuva,) Ete, gledate, da prostite: {vrknata
meka du{a; ~esen ~ovek, nema {to, no {tom
izleze na scena, nozete mu se se~at! Inaku
kako kom{ija e prva liga, a i za kuglawe
e car; no kako Alisander, e tuka zapna,
malku ulogata mu izleze od {ema. No idat
drugite veli~enstveni i tie }e bidat kako
{to treba.
Biron
Princezata
Nataniel
Koga bev na svet, svetski bev komander,
na istok, zapad, sever, jug, ja {irev svojata
vlast;
grbot moj jasno vi ka`uva deka sum
Alisander,Bojet
Va{iot nos du{ka “ne”, vitezu so isten~en
plast.
Zastani na strana, dobar Pompej.
(Vleguvaat Holofern kako Juda i Molec
kako Herkul.)
Princezata
Holofern
Osvojuva~ot ne{to se trese. Prodol`i
Alisander.
Nataniel
Koga bev na svet, svetski bev komander, Bojet
Taka e, navistina, ti be{e, Alisander.
Ova mom~e golemiot Herkul go igra,
~ija lastagarka go ubi Kerber, troglaviot
canus,
a koga be{e mal, doen~e u{te, dete,
zmii vaka dave{e so negovata manus.
Quoniam sega ko nedonosen~e e ovde
ergo prostete za s# {to be{e do ovde.
Malku napravi se va`en, pa da te nema.
(Izleguva Molec.)
Juda sum jas, -
Biron
Dimen
Pompej Veliki, Juda!
Torlak
292
Vilijam [EKSPIR
Bojet
Holofern
Ne Iskariotski, gospodine.
Juda sum jas, od milost zamilen ko Makaveec.
Vrat bez glava.
Dimen
Dimen
Glava na {nola.
Zamileniot Juda Makavejski e praviot Juda.
Biron
Biron
Mrtve~ka glava na prsten.
Predavnik {to baknuva. Kako }e stignete
do Juda?
Holofern
Longavil
Glava na stara rimska para odvaj vidliva.
Bojet
Juda sum jas, Dimen
Toga{ za pogolem ste rezil, Judo.
Holofern
[to sakate da ka`ete, gospodine?
Bojet
[to go nateravte Juda da se obesi.
Holofern
Setete se, gospodine. Vam vi e poprvo.
Biron
Ra~ka od me~ot na Cezar.
Dimen
Izgravirano |on-lice na pagur~e.
Biron
Profil na Sveti \or|i na nekoj bro{.
Dimen
Da i toa na oloven bro{.
Biron
I toa nosen na vrvot od zabarski kle{ti.
A sega, teraj; ete stigna do samata glava.
Odli~no. Juda i se obesi na drvo.
Holofern
Holofern
Kako koga epten ostanav bez glava?
Glavata nema tuku taka da mi padne.
Biron
Biron
Zarem malku so niv te zaglavivme?
Misli{ deka ima{ glava?
Holofern
Holofern
A {to e ova?
Prvin me zaglavivte a potoa me
obezglavivte.
293
So sila ubavina ne biduva
Bojet
Biron
Da si lav, istoto }e te snajde{e.
Ama dali ova e Hektor?
Kralot
Bojet
A bidej}i e magare, neka go nema.
Zna~i gubi se, Judo slatka! [to stoi{ ko
zdrven?
Dimen
Mislam Hektor ne bil olku dobro izdelkan.
Longavil
Pregolema mu e nogata za eden Hektor.
Dimen
Na vtoriot del od svoeto ime.
Biron
Magare do Juda? Zna~i pove}e ne
Juda Makaveec
tuku Juda Magareec.
Ko da e tele{ka.
Bojet
Piskite mu se mali.
Biron
Holofern
Ova ne e fer, ne e ubavo, ne e smerno.
Ova ne mo`e da e Hektor.
Bojet
Svetlo za gospodinot Juda! Se stemnuva,
mo`e da se sopne.
(Izleguva Holofern.)
Dimen
Ovoj e ili bog ili slikar; oti licata
gi menuva ko ~orapi.
Armado
Princezata
Kutriot Makaveec, ama go sredija ko nikoj.
(Vleguva Armado kako Hektor.)
Mars, semo}niot, kopjonosec silen
na Hektora mu dade dar, Dimen
Biron
Orev~e kalaisano.
Ahil, skrij ja glavata; doa|a vooru`en
Hektor.
Dimen
Biron
Limon.
Longavil
Iako {egata mo`e da mi se vrati, sega
vesel }e bidam.
I zgora so cinet.
Kralot
Dimen
Hektor, vo sporedba so ova, be{e samo
obi~en Trojanec.
Ne, tuku so ciment.
294
Vilijam [EKSPIR
Armado
Tisina!
Mars semo}niot, kopjonosec silen
na Hektora mu dade dar, na naslednikot
Ilionski
covek tolku mo}en za neprestajno da se bori
od utro do mrak von nastresnikot dvorski.
Toj cvet sum jas, -
Armado
Ja obozuvam vleckata na tvoeto slatko
gospodstvo.
Bojet
Ja saka na stapala.
Dimen
Dimen
Za{to ne mo`e na ar{ini.
Toa nane.
Armado
Longavil
Ovoj Hektor vo s# go nadminuvase Hanibal,
drustvoto e na pat -
Taa smrdlivka.
Armado
Lorde Longavil, jazikot zauzdi si go.
Longavil
Uzdite moram da mu gi pu{tam, za{to odi
protiv
Hektor.
Dimen
Da, a Hektor e zagar.
Armado
Megdanyijata sladok e mrtov i gnil; piliwa
slatki, ne kolvajte gi koskite na pogrebaniot;
duri mu cuka{e srceto, toj bese covek. No
jas }e turkam do kaj sto mi stiga umot;
(Na princezata) Velicestvo slatko,
podarete mi go vaseto setilo za sluh.
(Biron istapuva napred.)
Princezata
Govori, hrabar Hektore; nie sme mnogu
odu{eveni.
Torlak
Batka Hektor, taa e na pat; dva meseca ve}e.
Armado
Sto sakas da kazes?
Torlak
S# duri ne ja zemete na sebe ulogata na ~esen
Trojanec, crno & se pi{uva na kutrata devojka;
trudna e; bep~eto ve}e kloca vo nejziniot
mev;
va{e e.
Armado
Sakas da me incriminiras pred velmozive?
]e umres.
Torlak
Toga{ Hektora }e go kam{ikuvaat poradi
toa {to
@akeneta e trudna od nego, a }e go obesat
poradi
toa {to Pompej e ubien od nego.
Dimen
295
So sila ubavina ne biduva
Pompej, ti nema ramen!
Bestra{en Pompeju!
Molec
Bojet
Pompej, ti si slaven!
Biron
Pogolem od golemiot, golem, golem, golem
Pompeju! Pompeju gramaden!
Dimen
Hektor se trese.
Biron
Pompej se raspalil. Maslo vo ognot! Maslo
vo
ognot! [ilkajte gi! [ilkajte gi!
Dimen
Hektor }e go predizvika.
Biron
Gospodaru, dozvolete da ve smiram i vrazumam.
Ne gledate deka Pompej se soblekuva za
bitka?
[to vi pa|a na um? ]e vi otide ugledot po
petlite.
Armado
Gospoda i vojnici, se isvinuvam; nema da se
bijam
po kosula.
Dimen
Toa ne mo`ete da go odbiete; Pompej vi
frli
rakavica.
Armado
I mozam i sakam, srciwa moi slatki.
Biron
Da, pa makar i da nema ma{ka krv v stomak
dovolna da nadoi edna bolva.
A od koja pri~ina?
Armado
Armado
@imi severniot pol, }e te predizvikam.
Torlak
Nema da se boram so pol. Ne sum Nordiec:
ima da te sma~kam i toa so me~. Ve molam
pozajmete mi go ona moe oru`je u{te edna{.
Dimen
Mesto za zapalenite veli~enstveni.
Torlak
Golata vistina e deka nemam kosula. Odam
vo
volneno, po kazna.
Bojet
Taka e; a taa mu e izre~ena vo Rim koga
snema
platno; i od toga{, mo`am da se zakolnam,
ne nosi
ni{to osven edna pa~avra od @akeneta i toa
pokraj srce ja nosi kako amajlija.
(Vleguva gospodin Markad, glasnik.)
]e se bijam po ko{ula.
Markad
Dimen
296
Vilijam [EKSPIR
Bog neka ve {titi, gospo|o!
Princezata
Dobro ni dojdovte, Markad,
no zabavata ni ja prekina.
Markad
@al mi e, gospo|o; za{to vest jas nosam
{to na jazik mi te`i. Kralot, va{iot tatko
Princezata
Umrel, bog da go prosti!
Markad
Tokmu taka; toa imav da ka`am.
Biron
Odete veli~enstveni! Scenata se obla~i.
Armado
[to se odnesuva do mene, sega disam slobodno.
Go vidov denot na nepravdata niz dupceto na
razumot, pa }e si dobijam zadovoluvawe kako
vojnik.
(Izleguvaat veli~enstvenite.)
Podgotvete, velam. Vi blagodaram na site
za siot va{ napor; a od mojata du{a,
{totuku o`alostena, srde~no ve molam
so mudrosta obilna da ni prostite ili sosem
da ja skriete slobodata {to si ja dadovme na
duhot,
{to bevme presmeli vo odnesuvaweto na{e
pri razgovorot a za {to vinovna be{e
pitomosta va{a. Zbogum, blagoroden lordu!
[tom tovar imate na srce, jazikot ne e
u~tiv.
Prostete {to blagodarnosta mi e tolku
{tura
za {tedroto ispolnuvawe na baraweto
krupno.
Kralot
Isklu~itelnite migovi isklu~itelen na~in
nalo`uvaat tamu kaj{to ita od ne{tata
tekot,
i ~esto, tokmu pri krajot, razre{ka nosat
na ona za koe, inaku, mnogu vreme treba;
pa iako na obrazot lipa roditelska taga
i go zabranuva qubezniot quboven nasmev,
koj{to vaka nikako ne bi mo`el da ubedi,
sepak qubovnata ponuda {to te~e{e ovde
neka ne ja prekine i skr{ne oblakot od taga
od namerata prvobitna; za{to, nema korist
od taga po zagubenite prijateli kolku {to
ima
mesto za radost po prijatelite steknati
sega.
Kralot
Princezata
Kako se ~uvstvuvate, veli~estvo?
Ne ve sfativ. Premnogu sum ta`na.
Princezata
Biron
Podgotvete s#, Bojet; patuvam ve~erva.
Kralot
Ne odete, gospo|o; ostanete, ve molam.
Princezata
Iskreniot, ednostaven zbor najdobro stiga
do na`alenoto uvo; vaka podobro }e go
sfatite
kralot.
Poradi vas, vremeto ni be{e devetta gri`a,
i gre{no si poigravme so dadeniot zavet.
Dami,
ubavinata va{a, n# izobli~i i vozbudata ni
ja
297
So sila ubavina ne biduva
svrte
duri i kon nesakaniot kraj na namerite
na{i;
a i sme{no na nas izgleda{e toa, ko qubovta {to e seta polna neprikladni
struni;
raskala{ena ko dete, palava pa duri luda;
seta voobli~ena od okoto pa ko nekoe oko
prepolna sliki neobi~ni, oblici, nastroenija
~udni,
sekoga{ privle~ena od ne{to drugo
ko okoto {to skoka so pogledot od predmet
na predmet;
pa dokolku zemaj}i ja palavosta qubovna
ko pla{t od pajak na sebe, gi izvalkavme
vo va{ite o~i dostoinstvoto na{e i ~esta,
na toa, znajte, n# navedoa nebesnite va{i
o~i
zagledani vo gre{kite na{i. Zatoa, dami,
bidej}i qubovta na{a e va{a i gre{kite
{to
qubovta gi pravi se isto va{i; zgre{ivme
kon
sebe
i gre{ej}i edna{ sakame da sme ve~no verni
kon onie {to n# navedoa na toa, - kon vas,
ubavi
dami;
pa duri i ova neverstvo, grev samo po sebe,
vaka se ~isti i se pretvora vo doblest.
Princezata
Gi primivme va{ite pisma polni qubov,
va{ite darovi, glasnicite na qubovta;
i na na{iot mominski sobir, gi ocenivme
vedna{
ko dodvoruvawe, qubeznost, prijatna {ega,
bomasta krasnore~ivost za vremeto da se
skrati.
Pogolema va`nost od ovaa {to vi ja ka`av
ne im pridadovme; zatoa izlivite qubovni
va{i
gi sfativme spored izgledot nivni. Kako
{ega.
Dimen
Pismata na{i, gospo|o, iska`uvaa pove}e
od {ega.
Longavil
A isto i pogledite na{i.
Rozalina
Nie ne gi cenevme taka.
Kralot
Barem sega, vo poslednata minuta na ~asot,
vetete ni ja va{ata qubov.
Princezata
Mi se ~ini, prekuso vreme
za spogodba da se sklu~i {to za sekoga{ }e
va`i.
Ne, gospodine, ne, premnogu grev na du{a vi
le`i,
premnogu vina gorka; zatoa velam vaka:
ako za qubovta moja, a pri~ina, vsu{nost,
nema,
sakate ne{to da storite, storete go toga{
ova:
bidej}i na zavetot ne vi veruvam, zaminete
vedna{
vo nekoj zafrlen, pustinski predel,
daleku od site zadovolstva na svetot;
ostanete tamu, duri dvanaesette znaci
nebesni na Zodijakot ne pominat site.
Ako ovoj osameni~ki, pustinski `ivot
ne ja promeni ponudata dadena so krv vrela,
ako ni mrazot ni postot, tvrdata postela,
oblekata skudna,
ne go svenat cutot na va{ata qubov,
tuku taa i niz isku{enijata ostane qubov,
toga{ vie na istekot od godinata
dojdete i pobarajte me, pobarajte me
zaslu`eno
sosem
i, vo dlankava mominska {to dlankata va{a
sega ja qubi, vi se kolnam deka }e bidam
va{a.
A dotoga{, }e go zatvoram ova u`aleno
telo vo domot na tagata kaj{to solzi
298
Vilijam [EKSPIR
`alosnici }e ronam za pokojniot mi tatko.
Ako ova go odbie{, da se razdelime sega ko
lu|e
za posle na srcata da n# ni ostani u|e.
dadam.
Dimen
Dotoga{ }e vi slu`am iskreno i verno.
Kralot
Katerina
Ako ova, ili pove}e odbijam od nego,
za vo laskawe i spokoj gi minam godinite
mladi,
nenadejno smrtta da me zgrabi sega!
Otsega srcevo vo tvoite po~iva gradi.
Biron
A {to e, mila so mene, {to e so mene?
Rozalina
I vie niz ~istili{te da minete treba;
polni ste prestapi i prevari mnogu;
zatoa, ako naklonosta moja vi treba
edna godina mora da ja minete bez prekin
vo poseti ma~ni na bolnite lu|e.
Sepak zavet ne davajte, da ne go skr{ite
lekoverno.
Longavil
[to veli Marija?
Marija
[tom dojde krajot na godinata smeren
crninata }e ja smenam so prijatel veren.
Longavil
Trpelivo }e ~ekam; no vremeto e dolgo.
Marija
Dimen
A {to mi se pi{uva mene, {to mene?
@ena?
Tolku e posli~no na vas; malkumina visoki
se tolku mladi.
Biron
Katerina
Brada, dobro zdravje i ~esnost;
so trojna qubov vi gi posakuvam trive
ne{ta.
Dimen
[to umuva gospo|ata moja? Pogledni me
mila,
Vo okoto moe, prozorecot na srceto moe
yirni i vidi kolku krotka molba odgovorot
tvoj
go ~eka;
zapovedaj ne{to za qubovta tvoja da storam.
O, dali da ka`am, ti blagodaram `eno moja?
Rozalina
Katerina
Ne, gospodine. Edna godina i den u{te zgora
ne sakam ni zbor da ~ujam od dodvoruva~i bez
brada;
dojdete koga i kralot kaj gospo|ata moja
mora;
toga{, ako sum qubov polna i vam malku }e
vi
^esto za vas sum slu{ala, lordu moj Biron,
u{te pred da ve vidam i pred dolgiot jazik
na svetot da razglasi deka ste ~ovek ve{t za
{egi;
poln zajadlivost i ostroumni sporedbi
koi ne po{teduvaat nikogo {to }e se najde
pod milosta na va{iot mnoguzna~en udar;
za da se iskoreni pelinot od umot va{
299
So sila ubavina ne biduva
ploden
i mene da me dobiete, ako vi e po volja,
bez {to da me dobie ne mo`e nikoj,
vie vo ovie godina dena kataden po vezden
}e gi posetuvate mol~elivite bolni
razgovaraj}i
so tie {to ofkaat; a zada~a }e vi bide
so seta mo} i napor na va{iot bistar duh
da gi naterate bolnite nemo}nici da se
smeat.
Biron
@iva smea da podbodnam vo grloto na
smrtta?
Nevozmo`no; toa ne mo`e da bide;
veselosta ne mo`e da prodre do du{ata vo
bolka.
Rozalina
Toa e na~in podsmeva~ot malku da se svesti,
~ie vlijanie svoj zarodi{ ima vo ona
dopa|awe
neodgovorno
koe na budalite mu go delat slu{a~ite
plitki.
Uspehot na dosetkata vo uvoto le`i
na onoj {to ja slu{a, nikoga{ vo jazikot
na onoj {to ja pravi; pa ako bolnoto uvo
zaglu{eno od lelekawata na sopstvenata
bolka
saka da gi slu{a rugawata va{i, prodol`ete
toga{
pa }e ve zemam zaedno so ovoj va{ porok;
no ako ne saka, otfrlete go toj manir
pa }e ve najdam o~isten od toj porok
i }e bidam radosna {to ste se izmenile.
(Na kralot) E, pa, mil moj kralu, ostanete
zbogum!
Kralot
Ne, gospo|o; ne ve pu{tame po pat sama.
Biron
Ne zavr{uvame ovde ko vo nekoja stara
drama;
Xek ne se `eni so Xuli; qubeznive dami
mo`ea {egata so komedija da ja svr{at sami.
Kralot
Dobro de, samo godina edna i u{te den zgora
pa toga{ }e zavr{i, }e mora.
Biron
Da, no treba i ne{to i drugo predvid da se
zeme;
za edna drama toa }e bide premnogu vreme.
(Se vra}a Armado.)
Armado
Slatko velicestvo, udostojte me Princezata
Ne be{e ona Hektor?
Dimen
Blagorodniot vitez od Troja.
Armado
Biron
Godina! Dobro, }e pre`iveam odewe po
{tici!
Edna godina pravewe {egi po bolnici!
Princezata
]e ti gi baknam prstite kralski i }e zaminam.
Dadov na sebe savet. I se sakolnav na Zakeneta
deka tri godini }e oram so ralo sa qubov na
nejsinata slatka qubov. No isvonredno
ceneta
vosvisenost svetla, }e sakate li da go cuete
sto onie dvajca uceni lu|e go skrpija ko
300
Vilijam [EKSPIR
pofalba sa
buvot i kukavicata? Toa trebase da bide na
krajot
od naseto prikasanie.
Kralot
Viknete gi brgu; }e gi soslu{ame.
Armado
Ej!Ej! Vamu!
(Se vra}aat Holofern, Nataniel, Molec,
Torlak i drugite.)
Od ovaa strana e Hiems, zima, od onaa Ver,
prolet:
Prvoto go prikazuva buvot, vtoroto kukavicata.
Ver, pocni.
PESNA
Koga mrazulci na sekoj yid visat
i kravarot Diki ~eka da dojde Badnik
i Tomevci drva nosat, odvaj di{at
i mlekoto v dom smrznato stiga v ra~nik
koga krvta smrznuva i bespa}e e {uto
toga{ no}e pee okokoren utot,
uuut-ut;
uuut, ut, veselinka ve{a,
duri Xoan debelata tenxereto go me{a.
0
Koga glasno veterot duva
i razigrano re`i popovata pila
i pticite dro~at vo sne`nata ruva
i nosot na Mari crven e od sila,
koga rak~iwata pr`eni cvr~kaat v pajnca
luto
toga{ no}e pee okokoren utot,
uut, ut;
uut, ut, veselinka ve{a
duri Xoan debelata tenxereto go me{a.
Armado
Prolet
Koga margaritki {areni i sinoli~ki sini
i zumbuli krevki, srebreno beli
i laliwa ne`ni, `olti i fini
so radost bojat livadi celi
kukavicata toga{, od sekoe drvo
go ismeva `enetiot i vaka pee prvo:
Kuku!
Kuku, kuku: o zbor {to neprijatno
gi pla{i
`enetite ma`i!
Koga ov~arot v {upelka sviri po du{a
i veselite ~u~uligi ora~ot go budat
koga skok na potpolo{ki, vrani, ~avki se
slu{a
i devojkite platnoto letno go belat
kukavicata toga{, od sekoe drvo
go ismeva `enetiot i vaka pee prvo:
Kuku!
Kuku, kuku: o zbor {to neprijatno
gi pla{i`enetite ma`i!
Zima
Zborovite na Merkur zvu~at grubo
po pesnite na Apolon.
(Izleguvaat.)
So sila ubavina ne biduva
(Bele{ki)
1
Igrata ovde e na zborot zatvor {to zna~i
i zatvor kako temnica, zandana i zatvor
kako zapek, konstipacija.
301
Naslov na originalot:
Much Ado About Nothing
LICA:
Don Ped­ro, princ od Ara­gon
Don Hu­an, ne­gov po­lub­rat
Kla­u­dio, mlad grof od Firenca, milenik na Don Pedro
Benedik, mlad velmo`a od Padova, isto milenik na Don Pedro
Leonato, upravnik na Mesina
Antonio, negov brat
Baltazar, sluga na Don Pedro
Bora~io, ~ovek na Don Huan
Konrad, ~ovek na Don Huan
Dren, priglup ~inovnik
Talpa, isto
Pisar
Sve{tenik
Mom~e
Hera, }erka na Leonato
Beatri~e, vnuka na Leonato
Margaret, pridru`ni~ka na Hera
Ursula, isto
Glasnici, stra`ari, pridru`nici.
Ko­me­di­ja­ta Od vlak­no or­to­ma prv­pat se po­ja­vu­va vo 1598 go­di­na. Vo kvar­to iz­da­ni­e­to
od 1600 go­di­na, se uka­`u­va de­ka de­lo­to e pret­hod­no ig­ra­no od gru­pa­ta na lor­dot ^em­ber­len.
Vo pr­vo­to fo­lio iz­da­nie od 1623 go­di­na glav­no e pre­pe­~a­ten is­ti­ot tekst od kvar­to iz­da­ni­
e­to od 1600 go­di­na. Glav­ni­ot zap­let se te­me­li pre­te`­no vrz ed­na pri­kaz­na od Ma­teo Ban­de­lo
vrz ko­ja se na­dog­ra­de­ni de­lo­vi od Bes­ni­ot Or­lan­do na Ari­os­to.
Ovaa ro­man­ti~­na ko­me­di­ja, kri­ti­~a­ri­te ja sme­ta­at za sjaj­no no ne­iz­ba­lan­si­ra­no de­lo.
Glav­na­ta pri­kaz­na za He­ra i Kla­u­dio bled­nee pok­raj os­tro­um­ni­te dvo­boi po­me­|u bis­tra­ta,
zbor­les­ta Be­at­ri­~e i za­ko­ra­ve­ni­ot er­gen Be­ne­dik, li­ko­vi vne­se­ni vo iz­vor­na­ta pri­kaz­na
od sa­mi­ot [ek­spir. Dren, Tal­pa i dru­gi­te spo­red­ni li­ko­vi is­to ta­ka iz­mis­le­ni od [ek­spir
u{­te po­ve­}e go od­vle­ku­va­at vni­ma­ni­e­to od glav­ni­te li­ko­vi. Ka­ko {to uka­`u­va i sa­mi­ot nas­
lov, niv­na­ta ma­ka i ona­ka ne tre­ba da se sfa­}a se­ri­oz­no. Pos­toi ed­na nep­re­ved­li­va ig­ra
na zbo­ro­vi vo nas­lo­vot na Not­hing-No­ting, ho­mo­ni­mi na vre­me­to, ko­ja ja su­ge­ri­ra pri­mar­na­ta
te­ma na [ek­spir: spo­sob­nos­ta da se za­be­le­`i niz nab­qu­du­va­we raz­li­ka­ta po­me­|u po­jav­nos­ta
i su{­ti­na­ta zad taa po­jav­nost. Dra­ma­ta izo­bi­lu­va so ne­za­be­le­`u­va­wa na su{­ti­na­ta (no­tings)
koi vo­dat do la`­ni zak­lu­~o­ci. Ia­ko lo­{o­to za­be­le­`u­va­we ili de­lum­no­to sle­pi­lo na Le­o­
na­to, Don Ped­ro, Kla­u­dio i Be­ne­dik vo Od vlak­no or­to­ma re­~i­si do­ve­du­va­at do tra­gi­~en
kraj, se­pak [ek­spir naj­mno­gu po­ka­`u­va in­te­res za ko­mi~­ni­te im­pli­ka­cii {to pro­iz­le­gu­
va­at od lo­{o­to za­be­le­`u­va­we a ne od ~is­to­to gle­da­we. Se­pak, ako na­~i­not mu e ko­mi­~en,
na­me­ra­ta mu e se­ri­oz­na. Os­ven ova, nes­po­sob­nos­ta na li­ko­vi­te da ja vi­dat o~ig­led­na­ta pod­
lost na Don Hu­an, niv­no­to po­vr{­no raz­bi­ra­we na qu­bov­ta, niv­na­ta ne­mo} da ja sfa­tat su{­
ti­na­ta na sa­ka­we­to i bra­kot, ja ot­kri­va­at i niv­na­ta ne­iz­be`­na mo­ral­na glu­post. Ili, ako
odi­me po­na­ta­mu, gle­da­me de­ka ce­lo­to op­{te­stvo za koe go­vo­ri [ek­spir e pol­no so eden vid
ci­vi­li­zi­ra­na plit­kost, svet na­i­ven i nes­po­so­ben da se bra­ni pred jas­no vid­li­vi­te kan­xi na
zlo­to.
Pro­za­ta, se ~i­ni na­mer­no vmet­na­ta za plas­ti~­no i ve­le­lep­no da gi pre­ne­se in­te­
li­gen­tni­te du­e­li po­me­|u Be­at­ri­~e i Be­ne­dik, do­mi­ni­ra vo de­lo­to. Upot­re­ba­ta na pro­za
za gra­de­we na os­tro­u­men di­ja­log po­me­|u aris­tok­rat­ski­te li­ko­vi e va­`en nov ele­ment vo
{ek­spi­ro­va­ta dra­ma, ele­ment {to mno­gu kri­ti­~a­ri go sme­ta­at za mo{­ne vli­ja­te­len vo
po­doc­ne`­ni­ot raz­voj na vi­so­ka­ta dra­ma.
Ova e prv pre­vod na Od vlak­no or­to­ma na ma­ke­don­ski ja­zik.
^in PRVI
Sce­na 1
Me­si­na. Pred ku­}a­ta na Le­on
­ a­to.
(Vle­gu­va­at Le­o­na­to, He­ra, Be­at­ri­~e i dru­gi so glas­nik.)
Le­o­na­to
iz­ra­du­va.
Glas­ni­kot
Pis­mo­vo ve­li de­ka Don Ped­ro od Ara­gon
do­a­|a ve­~er­va vo Me­si­na.
Glas­ni­kot
Mno­gu e blis­ku; go os­ta­viv na de­se­ti­na
ki­lo­met­ri od ov­de ko­ga trg­nav.
Ne­mu ve­}e mu pre­da­dov ne­kol­ku pis­ma i ne
mo­`e­{e da ja skrie ra­dos­ta; du­ri za da ne
is­pad­ne ra­dos­ta nes­krom­na toj & ud­ri pe­~at
na ta­ga.
Le­on
­ a­to
Le­o­na­to
Da ne se ras­pla­ka?
Kol­ku­mi­na bla­go­rod­ni­ci za­gu­biv­te vo
bo­jov?
Glas­ni­kot
Mal­ku­mi­na od ug­led a ni­e­den poz­nat.
Le­o­na­to
Po­be­da­ta vre­di dvoj­no ko­ga voj­sko­vo­de­cot ja
vra­}a voj­ska­ta do­ma `i­va i zdra­va. Gle­dam
ov­de de­ka Don Ped­ro so mno­gu po­~es­ti go
op­si­pal mla­di­ot fi­o­ren­ti­nec Kla­u­dio.
Glas­ni­kot
Zas­lu­gi­te mu se go­le­mi pa tak­vi se i po­~es­
ti­te od Don Ped­ro. Ni­koj ne o~e­ku­va­{e
tol­ku od ne­go­va­ta mla­dost; la­vov­ski de­la vo
ko­`a od jag­ne! Na­vis­ti­na gi nad­mi­na o~e­ku­
va­wa­ta i ne o~e­ku­vaj­te od me­ne so zbor da vi
gi pre­ne­sam!
Glas­ni­kot
Ka­ko ma­lo de­te.
Le­o­na­to
Is­kren iz­liv na is­kre­nost. Ne­ma po­is­kre­ni
li­ca od onie {to va­ka se mi­jat. Kol­ku e
po­dob­ro da pla­~e{ od ra­dost ot­kol­ku da se
ra­du­va{ na pla~!
Be­at­ri­~e
Ve mo­lam, da­li gos­po­di­not Boc­ka~ se vra­ti
od bo­jot ili ne?
Glas­ni­kot
Ne poz­na­vam ni­ko­go so tak­vo ime, gos­po­|o;
ta­kov ne­ma­{e vo na­{a­ta voj­ska.
Le­o­na­to
Le­o­na­to
Za ko­go pra­{u­va­te, vnu­ko?
Toj ima vuj­ko ov­de vo Me­si­na i mno­gu }e se
311
Od vlakno ortoma
Glas­ni­kot
He­ra
Bra­tu­~et­ka mi mis­li na gos­po­di­not Be­ne­
dik od Pa­do­va.
Pred da­ma­ta gos­po­din, pred ma­`ot ma`; pol­
net e so dob­les­ti.
Be­at­ri­~e
Glas­ni­kot
Toj se vra­ti dob­ro ras­po­lo­`en ka­ko i
se­ko­ga{.
Be­at­ri­~e
Toj iz­le­pi og­la­si niz ce­la Me­si­na i go pre­
diz­vi­ka Ku­pi­do­na na dvo­boj so stre­li: a
{u­tot na vuj­ko mi, ko­ga pro­~i­ta, se pot­pi­{a
ka­ko Ku­pi­don i go pre­diz­vi­ka na dvo­boj so
boc­ki od trn. - Ve mo­lam, kol­ku­mi­na ubi
i ize­de vo voj­na­va? Dob­ro, kol­ku­mi­na ubi?
Za{­to jas ve­tiv de­ka }e gi ize­dam tie {to
toj }e gi ubie.
Le­o­na­to
Vnu­ko, prem­no­gu go ima­te ze­me­no na zab gos­
po­di­not Be­ne­dik; ama kol­ku {to go znam, ni
toj ne­ma da vi os­ta­ne dol­`en.
Glas­ni­kot
De­ka e pol­net, ne se som­ne­vam; ko­ja e raz­li­
ka­ta me­|u pol­ne­ta pi­per­ka i pol­net ma`? Za
pi­per­ka­ta se znae, a so {to e pol­net toj? No
{to se mo­`e tu­ka, si­te sme smrt­ni.
Le­o­na­to
Ne sfa­}aj­te ja pog­re{­no vnu­ka mi, gos­po­
di­ne; po­me­|u nea i gos­po­di­not Be­ne­dik pos­
to­ja­no se vo­di ne­kak­va {e­ga­xi­ska voj­na: A se
sret­nat ved­na{ se ze­ma­at na udu­du.
Be­at­ri­~e
Se ze­ma­me ama toj se­ko­ga{ os­ta­nu­va po­kus.
Od naj­pres­ni­ot meg­dan {to go spo­de­liv­me,
~e­ti­ri od ne­go­vi­te pet uma mu kid­naa ko
po­pa­re­ni, pa se­ga na kut­ri~­ki­ot mu os­ta­na
sa­mo u{­te eden kol­ku da se raz­li­ku­va od
ne­go­vi­ot kow i da si se za­ne­su­va de­ka s#
u{­te e su{­te­stvo {to mis­li. Koj mu e se­ga
dru­gar? Se­koj me­sec ima nov pob­ra­tim.
Dob­ro se po­ka­`a vo voj­na­va, gos­po­|o.
Glas­ni­kot
Be­at­ri­~e
Na­vis­ti­na?
Da ne vi muv­lo­sa del od hra­na­ta pa ne­ma­{e
koj da ja smav­ne? Me­vot, znam, mu e ka­ko
|up­ska tor­ba. Za ja­de­we znam de­ka mu ne­ma
ra­men
Glas­ni­kot
Ama i ka­ko voj­nik e do­bar, gos­po­|o.
Be­at­ri­~e
Do­bar e voj­nik ko­ga pred ne­go stoi da­ma; no
ka­kov e ko­ga }e zas­ta­ne pred ma`?
Be­at­ri­~e
Na­vis­ti­na ami ka­ko; ver­nos­ta mu trae kol­ku
i ob­li­kot na pa­la­ri­ja­ta; ja me­nu­va so se­koj
nov ka­lap.
Glas­ni­kot
Gle­dam, gos­po­|o, de­ka gos­po­di­nov vi e pos­le­
den na lis­ta­ta.
Be­at­ri­~e
Da mi be­{e prv, }e ja za­pa­lev. No ve mo­lam,
koj mu e se­ga dru­gar? Za­rem ne­ma ne­koj mlad
Vilijam [EKSPIR
312
kav­ga­xi­ja {to trg­nal so ne­go na pat za pe­ko­
lot?
bi tre­ba­lo da vi oles­ne na du­{a; no ko­ga vie
si za­mi­nu­va­te, ta­ga me ob­ze­ma, a ra­dos­ta me
na­pu{­ta.
Glas­ni­kot
Don Ped­ro
Naj­~es­to e vo dru{­tvo so bla­go­rod­ni­ot Kla­
u­dio.
Mno­gu {i­ro­kog­ra­do go sfa­}a­te sops­tve­ni­ot
to­var. - Ova mo­ra da e }er­ka vi.
Be­at­ri­~e
Le­o­na­to
Gos­po­de bo­`e! ]e mu vle­ze pod ko­`a ka­ko
bo­lest: po­za­ra­zen e i od ~u­ma, a za­ra­ze­ni­ot
ved­na{ fa­}a lu­di­lo. Gos­pod ne­ka mu e
na po­mo{ na bla­go­rod­ni­ot Kla­u­dio! Ako
fa­til Be­ne­dik­tis, }e pot­ro­{i ce­lo az­no
pred da se iz­le­~i!
Glas­ni­kot
Sa­kam da os­ta­ne­me pri­ja­te­li, gos­po­|o.
Tok­mu ta­ka mi ve­le­{e maj­ka & .
Be­ne­dik
Da ne se som­ne­vav­te {tom ste ja pra­{u­va­le?
Le­o­na­to
Ne­mav zo{­to, gos­po­di­ne Be­ne­dik. Vie
to­ga{ u{­te bev­te de­te.
Be­at­ri­~e
Don Ped­ro
Os­ta­ne­te, gos­po­di­ne.
Le­o­na­to
Vas, vnu­ko, ni­ko­ga{ ne­ma da ve fa­ti lu­di­lo.
Be­at­ri­~e
Ta­ka e! Du­ri ni na ku­kuv­den!
Glas­ni­kot
Do­a­|a Don Ped­ro.
(Vle­gu­va­at Don Ped­ro so Bal­ta­zar i dru­gi,
Don Hu­an, Kla­u­dio i Be­ne­dik.)
Opaa, sam si go ba­rav­te i si go do­biv­te,
Be­ne­dik; po ova mo­`e da se vi­di ka­kov ste
se­ga ko­ga po­ras­nav­te. Vsu{­nost, gos­po­|i­ca­ta
sa­ma ka­`u­va koj & e tat­ko. - Bi­de­te sre}­ni,
gos­po­|i­ce! Za{­to li­~i­te na tat­ko dos­to­en
za po­~it.
Be­ne­dik
Da re­~e­me gos­po­di­not Le­o­na­to & e tat­ko i da
re­~e­me taa li­~i na ne­go, se­pak tvr­dam de­ka
ni za se­ta Me­si­na, taa ne bi sa­ka­la da mu ja
no­si gla­va­ta na ra­me­na.
Be­at­ri­~e
Don Ped­ro
Gos­po­di­ne Le­on
­ a­to, doj­dov­te da si ja pre­~e­
ka­te bel­ja­ta; lu­|e­to obi~­no be­ga­at od tro­
{ok a vie si go nav­le­ku­va­te na vrat.
Le­o­na­to
Ni­ko­ga{ ne sum go sme­tal za bel­ja va­{e­to
do­a­|a­we; za{­to ko­ga od bel­ja }e se spa­si­te,
Sa­mo vie dro­be­te si, gos­po­di­ne Be­ne­dik.
Ni­koj ne ve fer­ma.
Be­ne­dik
Opaa, da­li dob­ro ~uv? Mi­la­ta gos­po­|i­ca
Maj­tap­xi­ka? Ne zna­ev de­ka u{­te ste `i­vi!
313
Od vlakno ortoma
Be­at­ri­~e
Kaj se ~u­lo maj­ta­pot da um­re ko­ga pred se­be
ima tol­ku le­sen za­lak ka­ko {to e gos­po­di­
not Be­ne­dik? Du­ri i u~­ti­vos­ta se pret­vo­ra
vo maj­tap ko­ga vie }e se po­ja­vi­te.
i da ne po­ka­`e­{e za­mor. No vie te­raj­te si,
gos­pod ne­ka vi e na po­mo{. Jas za­vr­{iv!
Be­at­ri­~e
Se­ko­ga{ za­vr­{u­va­te ko klap­nat kow; ne ve
poz­na­vam od v~e­ra.
Be­ne­dik
Don Ped­ro
To­ga{ u~­ti­vos­ta e pre­vrt­li­va i ne­ma ka­rak­
ter. - No si­gur­no e de­ka si­te da­mi umi­ra­at
po me­ne, so is­klu­~ok na vas; a jas bi sa­kal
sr­ce­vo da ne mi e tol­ku tvr­do za{­to, ve­ru­
vaj­te mi, ni­ed­na ne sa­kam.
Be­at­ri­~e
Sre­}a ne­vi­de­na za `e­ni­te; ina­ku, si­ro­ti­te,
}e bea na go­lem zort od eden opa­sen ba­di­jal­
xi­ja. Spo­laj mu na gos­po­da i na mo­ja­ta stu­
de­na krv, {to vo ova sme is­ti; po­ve­}e bi
slu­{a­la ka­ko ku­~e­to mi lae po ne­ko­ja ~av­ka
odo{­to ne­koj ma` da mi se kol­ne de­ka me
qu­bi.
Zna­~i va­ka sto­jat ra­bo­ti­te: Gos­po­di­ne Kla­
u­dio, gos­po­di­ne Be­ne­dik! Le­o­na­to, mo­jot
drag pri­ja­tel Le­o­na­to n# ka­ni si­te kaj ne­go.
Mu ve­lam }e os­ta­ne­me naj­mal­ku me­sec de­na
a toj od sr­ce mo­li da se slu­~i ne{­to za da
os­ta­ne­me po­ve­}e: mo­`am da se za­kol­nam de­ka
ne e li­ce­mer i de­ka mol­ba­ta mu do­a­|a od
sr­ce.
Le­o­na­to
Ako se za­kol­ne­te, gos­po­da­ru, ne­ma la`­no da
se za­kol­ne­te. - Vi po­sa­ku­vam dob­re­doj­de, gos­
po­da­ru; i bi­dej­}i se smi­riv­te so prin­cot,
va­{i­ot brat, vi dol­`am ce­los­na po­~it.
Be­ne­dik
Don Hu­an
Sa­mo vie os­ta­ne­te si tak­va! Ta­ka ba­rem eden
od go­po­da­ta }e ja iz­beg­ne sud­bi­na­ta da mu go
iz­gre­bat li­ce­to!
Be­at­ri­~e
I iz­gre­ba­no ne bi mu bi­lo po­gr­do od
va­{e­to.
Vi bla­go­da­ram: ne sum mno­gu ve{t na zbo­
rot, no sa­kam da vi se zab­la­go­da­ram.
Le­o­na­to
Da­li }e sa­ka­te, gos­po­da­ru, da odi­te nap­red?
Don Ped­ro
Be­ne­dik
Va­kov maj­stor za pa­pa­ga­li u{­te ne sum sret­
nal.
Be­at­ri­~e
Daj­te mi ra­ka, Le­o­na­to; odi­me za­ed­no.
(Iz­le­gu­va­at si­te os­ven Be­ne­dik i Kla­u­
dio.)
Kla­u­dio
Pi­le {to go­vo­ri so mo­jot ja­zik e po­dob­ro od
yver­~e­to {to go­vo­ri so va­{i­ot.
Be­ne­dik, da­li ja za­be­le­`a }er­ka­ta na gos­po­
di­not Le­o­na­to?
Be­ne­dik
Be­ne­dik
Ka­mo ko­wot da mi be­{e brz ko va­{i­ot ja­zik
Ne ja za­be­le­`av, ama ja pog­led­nav.
Vilijam [EKSPIR
314
Kla­u­dio
Za­rem ne e skrom­na mla­da gos­po­|i­ca?
Kla­u­dio
Vo nej­ze ja gle­dam naj­u­ba­va­ta gos­po­|i­ca na
sve­tot.
Be­ne­dik
Be­ne­dik
Da­li me pra­{u­va­te ka­ko {to bi tre­ba­lo
da pra­{a ~e­sen ~o­vek, za mo­e­to pros­to i
is­kre­no mis­le­we ili sa­ka­te da vi od­go­vo­ram
spo­red mo­jot obi­~aj ka­ko za­kol­nat du{­man
na niv­ni­ot pol?
Kla­u­dio
Ne, te mo­lam, go­vo­ri se­ri­oz­no i raz­um­ski.
Be­ne­dik
Ne znam, mi se ~i­ni de­ka e pre­ni­ska za
vi­so­ki fal­bi, pre­cr­na za svet­li fal­bi, i
pre­sit­na za krup­ni fal­bi; vo nej­zin pri­log
mo­`am da ka­`am sa­mo ed­no: da ne e onak­va
kak­va {to e, bi bi­la ne­u­ba­va; a bi­dej­}i e
tak­va kak­va {to si e, ne mi se do­pa­|a.
Kla­u­dio
Ti mis­li{ de­ka se {e­gu­vam; te mo­lam, ka­`i
mi is­kre­no ka­ko ti se do­pa­|a.
Be­ne­dik
Da ne ja ku­pu­va­te {tom va­ka po­li­ci­ski se
ras­pra­{u­va­te?
Kla­u­dio
Za­rem ne e sve­tot pre­si­ro­ma­{en da ku­pi
ta­kov bil­jur?
Be­ne­dik
Mo­re bo­gat e toj da ku­pi du­ri i ku­tiv­~e
vo koe }e se ~u­va. Tu­ku, se­ri­oz­no li mi
zbo­ru­va­te? Ili pak si ig­ra­te maj­tap za da
mi ka­`e­te de­ka Ku­pi­don e do­bar du{­ka~
na za­ja­ci a Vul­kan iz­von­re­den dr­vo­de­lec?
Ka­`e­te mi, ve mo­lam, na koj dur da ve
fa­tam?
Jas s# u{­te gle­dam bez o~i­la i tak­vo ne{­to
ne mo­`am da vi­dam. Bra­tu­~et­ka &, na pri­mer,
da ne e pol­na be­so­vi, ja {ie vo uba­vi­na ko
{to pr­vi maj go {ie tri­e­set i pr­vi de­kem­
vri. Se na­de­vam ne­ma­te ni­et da sta­ne­te sop­
rug, ne?
Kla­u­dio
Da sa­ka He­ra da mi sta­ne `e­na, ne bi si
re­kol se­be­si de­ka sum se zak­lel vo spro­tiv­
no­to.
Be­ne­dik
Za­rem do ta­mu e doj­de­na ra­bo­ta­ta? Za­rem ne
os­ta­na ni­e­den ma` na sve­tov {to ne }e ja
no­si {ap­ka­ta na ro­go­vi? Za­rem po­ve­}e ne­ma
da sret­nam ni­e­den {e­e­set­go­di­{en er­gen?
To­ga{, po­ve­li, sle­po pik­ni si ja gla­va­ta vo
tvr­di­ot ja­rem, no­si mu go be­le­got i of­kaj vo
ne­de­li­te ko ne­tok­mu. Gle­daj, Don Ped­ro se
vra­}a po vas.
(Pov­tor­no vle­gu­va Don Ped­ro.)
Don Ped­ro
Kak­va taj­na ve za­dr­`a ov­de pa ne doj­dov­te po
nas kaj Le­o­na­to?
Be­ne­dik
Bi sa­kal va­{a­ta svet­lost da me pri­si­li da
ka­`am.
Don Ped­ro
Ti na­re­du­vam ka­ko na ~o­vek {to mi se
za­kol­nal na ver­nost.
315
Od vlakno ortoma
Be­ne­dik
Slu­{a­te, gro­fe Kla­u­dio? Jas mo­`am da
~u­vam taj­na ka­ko nem ~o­vek, - na ova ve­ru­
vaj­te mi, no ka­ko ~o­vek {to se za­kol­nal na
ver­nost, - imaj­te na um, - ka­ko ~o­vek {to
se za­kol­nal na ver­nost: - Toj e za­qu­ben. Vo
ko­go? - Ova e ulo­ga­ta na va­{a­ta svet­lost. Vni­ma­vaj­te kol­ku mu e kus od­go­vo­rot: - Vo
He­ra, ku­sa­ta }er­ka na Le­o­na­to.
Kla­u­dio
Va­ka da bi­lo (pra­{a­no), va­ka i }e be­{e
(od­go­vo­re­no).
Be­ne­dik
Ko vo pri­kaz­na­ta, gos­po­da­ru: ‘ne bi­lo va­ka,
ni­tu bi­lo ta­ka, ama, ne daj bo­`e, da bi­de
va­ka!’
Kla­u­dio
^uvs­tvu­vam de­ka ja sa­kam.
Don Ped­ro
De­ka zas­lu­`u­va, znam.
Be­ne­dik
De­ka ni­tu ~uvs­tvu­vam ka­ko taa tre­ba da se
qu­bi, ni­ti pak znam so {to taa tak­vo ne{­to
zas­lu­`u­va, toa e ube­du­va­we koe ni so ogan ne
mo­`at da go is­te­ra­at od me­ne: spre­men sum
so ne­go da um­ram na kla­da.
Don Ped­ro
Se­ko­ga{ si bil ne­po­ko­leb­liv ere­tik vo
pre­zi­ra­we­to na po­u­ba­vi­ot pol.
Kla­u­dio
Kla­u­dio
Ako stras­na­va qu­bov na­br­gu ne se pro­me­ni,
ne daj bo­`e da bi­de po­i­na­ku!
I ni­ko­ga{ ne si mo­`el da ja ig­ra{ ulo­ga­ta
do kraj bez tvr­do­kor­nos­ta na svo­ja­ta vol­ja.
Be­ne­dik
Don Ped­ro
Amin, ako ja qu­bi­te, za{­to gos­po­|i­ca­va e
dos­toj­na za toa.
Kla­u­dio
Va­ka mi go­vo­ri­te, gos­po­da­ru, za da se ulo­
vam?
Don Ped­ro
De­ka vo `e­na sum za~­nat, priz­na­vam so bla­
go­dar­nost; de­ka `e­na me od­gle­da­la i toa
naj­po­niz­no go priz­na­vam so go­le­ma bla­go­
dar­nost; no lov­ci i za­ga­ri da mi se so­bi­ra­at
na ~e­lo i da ne znam kaj mi e gla­va­ta - e, za
toa mal­ku }e po­~e­ka­at. Bi­dej­}i ne sa­kam da
sto­ram grev is­ka­`u­vaj­}i ne­do­ver­ba kon ed­na
od niv, }e si ze­mam za pra­vo na ni­ed­na da ne
& ve­ru­vam; po {to sle­di de­ka ne sa­mo {to
po­u­ba­vo }e se no­sam tu­ku i }e si os­ta­nam
er­gen za na­vek.
^e­sen zbor, go go­vo­ram toa {to go mis­lam.
Don Ped­ro
Kla­u­dio
Is­to i jas, gos­po­da­ru.
Be­ne­dik
Is­to i jas, gos­po­da­ru, `i­mi si­te ve­ri i zak­
let­vi.
Mo­re }e te vi­dam jas te­be, u{­te pred da
um­ram, ka­ko mi pri­pa­|a{ od qu­bov.
Be­ne­dik
Mo­`e od gnev, od bo­lest, od glad, ama
ni­ko­ga{ od qu­bov: ako mi do­ka­`e­te de­ka
Vilijam [EKSPIR
316
ne­ko­ga{ }e pri­pad­nam od qu­bov, bez da
mo­`am toa br­gu da go na­do­pol­nam so dob­ra
pi­ja~­ka, ved­na{ iz­va­de­te mi gi o~i­te so per­
o­to na ne­koj po­et i obe­se­te me na por­ta­ta
od ne­ko­ja jav­na ku­}a ka­ko tab­la so sle­pi­ot
Ku­pi­don.
Don Ped­ro
Dob­ro, so vre­me i vie }e se pri­pi­to­mi­te. Vo
me­|uv­re­me, do­bar gos­po­di­ne Be­ne­dik, ode­te
do­ma kaj Le­o­na­to, pre­po­ra­~aj­te me i ka­`e­te
mu de­ka do­a­|am na ve­~e­ra za{­to znam de­ka
na­go­le­mo ja spre­ma.
Don Ped­ro
Be­ne­dik
Ako ne­ko­ga{ skr{­ne{ od ovaa ver­ba, re­zil
na ve­kot }e sta­ne{!
Mis­lam de­ka sum spo­so­ben za ed­na tak­va
mi­si­ja. Za­toa os­ta­ne­te -
Be­ne­dik
Kla­u­dio
Ako skr{­nam, obe­se­te me ka­ko ma­~or i stre­
laj­te vo me­ne, a toj {to }e me po­go­di, po­tap­
kaj­te go po ra­mo i na­re­~e­te go Ro­bin Hud.
Don Ped­ro
Dob­ro, vre­me­to }e po­ka­`e.
Ko­ga to­ga{ i di­vi­ot bik nav­le­ku­va ja­rem.
(Tho­mas Kyd: Spa­nish Tra­gedy)
Be­ne­dik
Di­vi­ot bik mo­`e­bi; no ako ne­ko­ga{ it­ri­ot
Be­ne­dik go nav­le­~e, is­kor­ne­te gi ro­go­vi­te
od bi­kot i na­sa­de­te mi gi na ~e­lo: pa ne­ka
me za­le­pat na tab­la i so krup­ni buk­vi ka­ko
{to pi­{u­va­at Ov­de se iz­naj­mu­va do­bar kow
ne­ka mi na­pi­{at oz­do­la Ov­de mo­`e da go
vi­di­te o`e­ne­ti­ot Be­ne­dik.
Kla­u­dio
Ako ova ne­ko­ga{ se slu­~i, }e sta­ne{ `i­vo­
tin­~e, em rog­les­to, em lu­do.
Don Ped­ro
Ne, ako Ku­pi­don ne se is­tre­sil si­ot vo
Ve­ne­ci­ja, nas­ko­ro, za­ra­di ova {to go re­~e,
ima da se tre­se{ pred ne­go ka­ko prat.
So gos­pod na po­mo{: Od do­ma, - ko­ga bi ja
imalDon Ped­ro
[es­ti ju­li. Is­kre­no va{, Be­ne­dik.
Be­ne­dik
Da, sa­mo maj­ta­pe­te se. Pred­me­tot na va­{i­ot
raz­go­vor na mes­ta e na­ki­ten so krp­~i­wa,
no i tie uk­ra­si se mno­gu la­ba­vo pri­{i­e­ni.
Pred da pro­dol­`i­te so ver­gla­we na dob­ro
poz­na­ti­te iz­li­te­ni fra­zi, is­pi­taj­te si ja
so­ves­ta! Zna­~i, ve os­ta­vam.
(Iz­le­gu­va Be­ne­dik.)
Kla­u­dio
Gos­po­da­ru, se­ga po­mo{ od vas mi tre­ba.
Don Ped­ro
Qu­bov­ta mo­ja od tvo­ja­ta }e u~i; ka­`i & ka­ko
i }e vi­di{ kol­ku sprem­na e da ja sfa­ti
i naj­te{­ka­ta za­da­~a {to dob­ro }e ti sto­ri.
Kla­u­dio
Da­li Le­o­na­to ima sin, gos­po­da­ru?
Be­ne­dik
Don Ped­ro
To­ga{ po­br­gu i zem­ja­ta }e se zat­re­se.
Ne, ja ima sa­mo He­ra, taa edins­tve­no
Od vlakno ortoma
}e go nas­le­di; da­li ja sa­ka{, Kla­u­dio?
Kla­u­dio
Gos­po­da­ru,
u{­te ko­ga poj­dov­te na za­vr­{e­ni­ov po­hod,
ja pog­led­nav nej­ze so voj­ni~­ko oko,
mi se do­pad­na, no imav pog­ru­ba za­da­~a
to­ga{,
pa do­pa­|a­we­to ne stig­na da soz­ree vo qu­bov:
No se­ga {tom se vra­tiv i {tom voj­ni~­ki­te
mis­li
se pov­le­koa mol­kum, na niv­no mes­to
vo su­ri­ja na­vi­ra­at ne`­ni, mil­ni stras­ti
{to mi ve­lat kol­ku uba­va e mla­da­ta He­ra
i kol­ku sum ja sa­kal pred da za­mi­nam vo
bo­jov.
Don Ped­ro
Ve­}e se od­ne­su­va{ ko za­qu­ben ~o­vek,
i slu­{a­~ot go za­mo­ru­va{ so mo­re zbo­roj:
Ako ja sa­ka{ uba­va­ta He­ra, sa­kaj ja!
]e zbo­ru­vam so nea i so nej­zi­ni­ot tat­ko
i ti }e ja ima{. Pa ne­li ba{ po­ra­di ova
tol­ku kras­na pri­kaz­na mi raz­vr­za?
Kla­u­dio
Kol­ku ne`­no qu­bov­ta ja is­ce­lu­va­te,
poz­na­vaj­}i & ja ra­na­ta po sa­mi­ot iz­gled!
No za da ne se ~i­ni de­ka pre­br­zo ja do­biv,
so me­lem od zbo­ro­vi pro­bav da ja le­~am.
Don Ped­ro
Zo{­to mos­tot da e po­{i­rok od te­kot?
Naj­do­bar dar e ona {to e treb­no.
Sa­mo so­od­vet­no­to slu­`i; jas­no e, za­qu­ben
si;
a jas so­od­vet­ni­ot lek }e ti go snab­dam.
Znam de­ka ve­~er­va }e ima goz­ba;
pod ma­ska }e ja pre­ze­mam ulo­ga­ta tvo­ja,
i }e & re­~am na He­ra de­ka jas sum Kla­u­dio;
}e go ras­pet­lam vo nea mo­e­to sr­ce,
i slu­hot }e & go za­ro­bam so na­pad
`es­tok na qu­bov­na­ta sto­ri­ja mo­ja:
Po­toa, na tat­ko & s# }e mu ka­`am;
a zak­lu­~o­kot e de­ka taa }e bi­de tvo­ja:
317
Od zbo­ro­vi ved­na{ da prej­de­me na de­lo.
(Iz­le­gu­va­at.)
Vilijam [EKSPIR
318
Sce­na 2
So­ba vo ku­}a­ta na Le­o­na­to.
(Vle­gu­va­at Le­o­na­to i An­to­nio.)
Le­o­na­to
[to e bra­te? Ka­de e vnuk mi, va­{i­ot sin?
Da­li se pog­ri­`i za mu­zi­ka­ta?
An­to­nio
Za­fa­ten e so toa do gu­{a. Ama bra­te, dru­go
sa­kam da vi ka­`am, no­vos­ti mno­gu ~ud­ni za
koi ne ste ni so­nu­va­le de­ka se mo`­ni.
Le­o­na­to
Da­li se dob­ri?
An­to­nio
Za­vi­si od pe­~a­tot {to }e im go sta­vi is­ho­
dot. Ob­viv­ka­ta im e dob­ra; uba­vo iz­gle­da
od nad­vor. Od raz­go­vo­rot po­me­|u prin­cot i
gro­fot Kla­u­dio koi {e­ta­le niz naj­gus­ti­ot
del od mo­jot ovo{­tar­nik, eden moj ~o­vek
vol­ku ~ul: prin­cot mu ot­kril na Kla­u­dio
de­ka bil za­qu­ben vo vnu­ka mi, va­{a­ta }er­ka
i de­ka imal na­me­ra toa ve­~er­va, na ig­ran­
ka­ta, da & go ka­`e; pa ako ovaa pri­fa­te­la,
mis­lel ved­na{ da ja is­ko­ris­ti mo`­nos­ta i
da do­go­vo­ri so vas.
Le­on
­ a­to
Da ne ne bil so si­te ovoj va{ ~o­vek ko­ga ova
vi go ka­`al?
An­to­nio
Ni slu­~aj­no. Bis­ter e i raz­u­men. ]e vi go
pra­tam pa sa­mi ras­pra­{aj­te go.
Le­o­na­to
Ne, ne, se­ga za se­ga }e sme­ta­me de­ka ra­bo­
ta­va e son, du­ri ne se po­ka­`e ka­ko ja­ve - no,
vo se­koj slu­~aj, }e ja iz­ves­tam }er­ka mi za da
ne ja fa­ti na spi­e­we ako is­pad­ne de­ka ova
e na­vis­ti­na to~­no. Ode­te vie i ka­`e­te & s#.
(Po­mi­nu­va­at ne­kol­ku­mi­na pre­ku sce­na­ta.)
Rod­ni­ni moi, zna­e­te {to tre­ba da se sto­ri
vo va­kov ~as. - O, pri­ja­te­lu, ve mo­lam; doj­
de­te so me­ne, }e mi tre­ba va­{a­ta ve{­ti­na. Vnu~­ko moj do­bar, bi­de­te na vi­si­na; da si gi
is­pol­ni­me ob­vrs­ki­te vo uz­bu­na­va.
(Iz­le­gu­va­at.)
319
Od vlakno ortoma
Sce­na 3
Dru­ga so­ba vo ku­}a­ta na Le­on
­ a­to.
ne­go­va­ta mi­lost; ne­voz­mo`­no e da fa­ti­te
vis­tin­ski ko­ren ako sa­mi­te ne soz­da­de­te
po­vol­na kli­ma; sa­mo vo pra­vo­to go­di{­no
vre­me }e ima­te dob­ra `et­va.
(Vle­gu­va­at Don Hu­an i Kon­rad.)
Don Hu­an
Kon­rad
Gos­po­da­ru! Zo{­to ste ne­ras­po­lo­`e­ni od
me­ra­ta nad­vor?
Don Hu­an
Za­toa {to ne­ma me­ra okol­nos­ta od ko­ja ova
se is­pi­li; ot­tu­ka i ne­ras­po­lo­`e­ni­e­to mi e
bez me­ra.
Kon­rad
Pos­lu­{aj­te go raz­u­mot.
Don Hu­an
A ako go pos­lu­{am, {to bla­go­det }e mi
doj­de?
Kon­rad
Mo­`e­bi ne­ma da ve iz­le­ku­va ved­na{, ama
ba­rem }e ve na­u­~i na tr­pe­li­vo pod­ne­su­va­we.
Don Hu­an
Se ~u­dam {to ti, ro­den, ka­ko {to ve­li{, vo
zna­kot na Sa­turn, sa­ka{ so mo­ra­len lek da
ja le­~i{ bez­na­de`­na­ta bol­ka. Ne mo­`am da
kri­jam {to sum: Mo­ram da bi­dam ne­ras­po­lo­
`en ko­ga za toa imam pri­~i­na, a ne da se sme­
jam na se­~ii {e­gi; da ja­dam ko­ga sum gla­den,
a ne da ~e­kam do­de­ka ne­ko­mu mu tek­ne; da
spi­jam ko­ga sum pos­pan, a ne da se gri­`am za
ne­~i­ja ra­bo­ta; da se sme­jam ko­ga sum ve­sel, a
ne da ~e­kam ko­ga ne­ko­mu }e mu bi­de }ef.
Kon­rad
Ta­ka e, no ne pra­ve­te go toa ot­vo­re­no tu­ku
so raz­um­na voz­dr­`a­nost. Du­ri ne­o­dam­na se
smi­riv­te so brat vi i se­ga ste pov­tor­no vo
Po­ar­no da sum {ip vo tr­we odo{­to tren­
da­fil vo ne­go­va­ta mi­lost; na krv­ta mo­ja
po­ve­}e & li­~i da bi­dam nam­ra­zen od si­te
ot­kol­ku da go tok­mam od­ne­su­va­we­to za
da mo­`am da is­~em­nam tro{­ka qu­bov od
ne­ko­go; vo ova, ia­ko ne mo­`e da se ka­`e de­ka
sum ne­ka­kov las­kav na­muz­li­ja, se­pak ni­koj ne
mo­`e da po­rek­ne de­ka sum ot­vo­ren pod­lec.
Me­ne mi ve­ru­va­at sa­mo ko­ga imam uz­da na
us­ta ili ja­rem na gu­{a: za­toa re­{iv da ne
pe­jam vo sops­tve­ni­ot ka­fez. Ako me pu{­tat
od sin­xir, }e ka­sam. Da imam do­vol­no slo­
bo­da, }e si go te­ram }e­fot bez­mi­los­no; vo
me­|uv­re­me pu{­ti me da si bi­dam ona {to sum
i ne obi­du­vaj se da me sme­ni{.
Kon­rad
Za­rem ne mo­`e­te da ima­te ne­kak­va pol­za od
va­{e­to ne­za­do­vol­stvo?
Don Hu­an
Se­ta pol­za vo `i­vo­tot ja imam sa­mo od ne­go,
za{­to sa­mo ne­go i go upot­re­bu­vam. No koj
do­a­|a? [to ima no­vo, Bo­ra­~io?
(Vle­gu­va Bo­ra­~io.)
Bo­ra­~io
Do­a­|am od ed­na go­le­ma goz­ba; prin­cot,
va­{i­ot brat, kral­ski go gos­tat kaj Le­on
­ a­to;
a mo­`am da vi go­vo­ram i za eden sko­re­{en
brak.
Don Hu­an
Mo­`e li da pos­lu­`i za ur­nek vrz koj }e se
iz­gra­di ne­kak­va nes­re­}a? Ko­ja e taa bu­da­la
{to sa­ka da se vr­ze so ne­mi­rot?
Vilijam [EKSPIR
320
Bo­ra­~io
Des­na­ta ra­ka na brat vi.
Don Hu­an
Don Hu­an
To­ga{ da odi­me ved­na{ na goz­ba­ta; niv­no­to
ras­po­lo­`e­nie se zgo­le­mu­va so mo­ja­ta ta­ga.
Ka­mo got­va­~ot da mis­li ka­ko me­ne! - ]e
odi­me li da vi­di­me {to mo­`e da se sto­ri?
Koj? Dob­les­ni­ot Kla­u­dio?
Bo­ra­~io
Bo­ra­~io
Vi sto­i­me na ras­po­la­ga­we, gos­po­da­ru.
Tok­mu toj.
(Iz­le­gu­va­at.)
Don Hu­an
Prek­ra­sen gos­po­din! A na ko­ja, `i­ti s#,
fr­lil oko?
Bo­ra­~io
Na He­ra, }er­ka­ta i edins­tve­na­ta nas­led­
ni~­ka na Le­o­na­to.
Don Hu­an
Vi­di go ti, }e­ra­ta! Ka­ko go doz­na ova?
Bo­ra­~io
Do­de­ka naj­men ka­ko ka­di­tel, ka­dev ed­na
mno­gu za­gu{­li­va oda­ja, na­i­doa, ra­ka pod
ra­ka, prin­cot i Kla­u­dio vne­se­ni vo eden
mno­gu se­ri­o­zen mu­a­bet. Se mu{­nav zad ed­na
dra­pe­ri­ja i ~uv ko­ga se do­go­vo­ri­ja prin­cot
da ja iz­mo­li He­ra za se­be i ot­ka­ko }e ja
do­bie, da mu ja da­de na gro­fot Kla­u­dio.
Don Hu­an
Odi­me ved­na{ ta­mu! Ov­de mo­`e da ima
hra­na za mo­e­to ne­za­do­vol­stvo; toj mlad
pi­li­{ta­rec ja sob­ra se­ta sla­va od mo­jot
po­raz. Ako, na ne­koj na­~in, mu na{­te­tam,
to­ga{ se­ka­ko }e si ~es­ti­tam. Vie ste mi
ver­ni i }e mi po­mog­ne­te, ne?
Kon­rad
Do­de­ka sme `i­vi, gos­po­da­ru.
^in VTO­RI
Sce­na 1
Sa­lon vo ku­}a­ta na Le­o­na­to.
(Vle­gu­va­at Le­o­na­to, An­to­nio, He­ra, Be­at­ri­~e i dru­gi.)
Le­o­na­to
Za­rem ne be­{e ov­de na ve­~e­ra gro­fot Hu­an?
Le­o­na­to
Tvr­dam, vnu­ko, de­ka so tol­ku pis ja­zik
te{­ko }e si naj­de{ ma`.
An­to­nio
An­to­nio
Ne go vi­dov.
Na­vis­ti­na e pre­za­jad­li­va.
Be­at­ri­~e
Be­at­ri­~e
Toj gos­po­din na­vis­ti­na iz­gle­da ki­se­lo!
Se­ko­ga{ ko­ga }e go vi­dam, cel ~as po­toa mi
idi ufu­net.
He­ra
Mno­gu ta`­na du­{a.
Be­at­ri­~e
So­vr­{en ~o­vek bi bil onoj {to bi sto­el
nas­re­de me­|u ne­go i Be­ne­dik: pr­vi­ov e ka­ko
trup i ne zbo­ru­va ni{­to, a vto­ri­ov e ka­ko
raz­ga­le­no sin­~e i sa­mo me­le bez pre­kin.
Le­o­na­to
Zna­~i po­lo­vi­na od ja­zi­kot na gos­po­di­not
Be­ne­dik vo us­ta­ta na gro­fot Hu­an i po­lo­
vi­na od ta­ga­ta na gro­fot Hu­an na li­ce­to od
gos­po­di­not Be­ne­dik.
Pre­za­jad­li­va e po­ve­}e od sa­mo za­jad­li­va.
Ta­ka }e go ut­nam bo`­ji­ot dar: za{­to se ve­li,
Kra­va­ta {to bo­de {u­ti ro­go­vi ima; no
kra­va­ta {to prem­no­gu bo­de, ne­ma ni­kak­vi.
Le­on
­ a­to
Zna­~i ako prem­no­gu bo­de{, }e ne­ma{
ni­kak­vi ro­go­vi?
Be­at­ri­~e
]e ne­mam ako ne­mam ma`; za va­kov bla­gos­
lov na ko­le­na go mo­lam Ne­go se­koe ut­ro i
se­ko­ja ve­~er! Bo­`e! Ne bi mo­`e­la da pod­ne­
sam ma` so bra­da na li­ce: po­ar­no da si leg­
nam na bod­li­ka­vo pra­se!
Le­o­na­to
Mo­`e }e leg­ne{ so ma` {to ne­ma bra­da!
Be­at­ri­~e
Be­at­ri­~e
So dob­ri no­ze i so sil­ni sta­pa­la, stri­ko, i
so do­vol­no pa­ri v }e­se, tak­vi­ot ma` bi ja
os­vo­il se­ko­ja `e­na na sve­tot, - ako us­pee da
ja pri­do­bie, se raz­bi­ra.
[to }e pra­vam so ta­kov? Da mu gi nat­nam
mo­i­te ali{­ta i da go sto­ram {ef na so­bar­
ki­te? Ma­`ot so bra­da e po­ve­}e od mom­~e, a
Vilijam [EKSPIR
322
ma­`ot bez bra­da e po­mal­ku od ma`: onoj {to
e po­ve­}e od mom­~e ne e za me­ne; a onoj {to e
po­mal­ku od ma`, jas ne sum za ne­go; za­toa, }
e ze­mam gro{ od me~­ka­ri­te ka­ko ka­par i }e
im gi vo­dam maj­mu­ni­te v pe­kol!
stri­ko, ne sa­kam ni­e­den. Si­no­vi­te na Ada­ma
se moi bra­}a; i na­vis­ti­na, za me­ne e grev, da
se ma­`am za naj­blis­ki­ot rod­ni­na.
Le­o­na­to
]er­ko, za­pam­te­te {to vi re­kov; ako prin­cot
za ona vi go­vo­ri, zna­e­te ka­ko da mu od­go­vo­
ri­te.
Zna­~i re­{iv­te da odi­te v pe­kol?
Le­o­na­to
Be­at­ri­~e
Be­at­ri­~e
Ne; sa­mo do ne­go­vi­te por­ti; to­ga{ }e mi
iz­le­ze |a­vo­lot na sre{­ta, ko ne­koj star
ro­go­no­sec, so ro­go­vi na gla­va i }e mi re­~e;
Odi v raj, Be­at­ri­~e; odi v raj, ova ne e
mes­to za de­voj­ki; jas }e mu gi pre­da­dam maj­
mu­ni­te i trk, pra­vo kaj sve­ti Pe­tar vo ra­jot;
toj }e mi po­ka­`e ka­de se­dat ne­`e­ne­ti­te i
ne­ma­`e­ni­te i po­toa dol­go i sre}­no }e si
`i­ve­e­me od ut­ro do mrak.
Ako ne ve po­ba­ra vo vis­tin­ski­ot ~as, vi­na­ta
}e pad­ne na mu­zi­ka­ta; ako prin­cot prem­no­gu
na­va­li, ka­`e­te mu de­ka za s# tre­ba takt, pa
ta­ka is­tan­cu­vaj­te mu go od­go­vo­rot. Za{­to,
slu{­ne­te me, He­ra, dod­vo­ru­va­we­to, ven­~a­va­
we­to i ka­e­we­to se ka­ko za­bav­na, se­ri­oz­na i
{und mu­zi­ka: pr­vo­to dod­vo­ru­va­we e og­ne­no i
nag­lo ko stra­stven pop-rok, pol­no e za­nes i
hi­ro­vi; ven­~a­va­we­to smi­re­no i smer­no ka­ko
avs­tri­ski me­nu­et, pol­no sta­rov­rem­ski spo­
koj i pa­ti­na; po­toa do­a­|a ka­e­we­to i so svo­
i­te stak­le­ni no­ze za­pa­|a vo te­`ok {und, s#
po­br­zo i po­br­zo du­ri ne po­to­ne v grob.
An­to­nio
A vie, vnu­ko, (na He­ra) se na­de­vam, vo s# }e
go slu­{a­te tat­ko vi.
Le­on
­ a­to
Be­at­ri­~e
Vnu­ko, pre­os­tro gle­da­te na ra­bo­ti­te.
Ba{ ta­ka; dol­`nost na bra­tu­~et­ka mi e sa­mo
da se pok­lo­ni i da re­~e, Ka­ko {to }e za­po­
ve­da­te, tat­ko. - No i pok­raj se­to ova, bra­
tu­~et­ko, gle­daj­te se­pak mom­~e­to da e uba­vo
ina­ku pok­lo­ne­te se u{­te ed­na{ i re­~e­te,
Tat­ko, ka­ko {to mi za­po­ve­da sr­ce­to.
Be­at­ri­~e
Imam oko so­ko­lo­vo, stri­ko; gle­dam crk­va na
ki­lo­met­ri.
Le­o­na­to
Le­o­na­to
Se na­de­vam, vnu­ko, eden den }e ve vi­dam
snab­de­na so ma`.
Be­at­ri­~e
Si­gur­no ne do de­not do­de­ka Bog ne po~­ne
da pra­vi ma­`i od ne­ko­ja dru­ga gra­|a a ne od
zem­ja. Za­rem ne bi bi­lo ta`­no za `e­na­ta so
nea da gos­po­da­ri ed­no obi~­no kup­~e pra­
{i­na? Da pod­ne­su­va smet­ka za svo­jot `i­vot
pred ed­na grut­ka ne­pos­to­ja­na kal? Ne,
Vle­gu­va­at goz­ba­xi­i­te, bra­te; da nap­ra­vi­me
mes­to.
(Vle­gu­va­at Don Ped­ro, Kla­u­dio, Be­ne­dik,
Bal­ta­zar; Don Hu­an, Bo­ra­~io, Mar­ga­ret,
Ur­su­la i dru­gi pod ma­ski.)
Don Ped­ro
Gos­po­|i­ce, }e sa­ka­te mal­ku da se za­ba­vu­va­te
so eden va{ obo­`a­va­tel?
323
Od vlakno ortoma
Mar­ga­ret
He­ra
Ako odi­te po­po­le­ka i ako gle­da­te qu­bez­no i
ako ne ka­`e­te ni{­to, so ra­dost }e poj­dam a
so po­ra­dost }e si sjoj­dam.
Don Ped­ro
Na pri­mer glas­no se mo­lam.
Bal­ta­zar
To­ga{ u{­te po­ve­}e ve sa­kam; tie {to }e ve
~u­jat }e mo­`at da re­~at amin.
So me­ne vo va­{e dru{­tvo?
Mar­ga­ret
He­ra
Gos­po­de, spoj me so do­bar ig­ra~!
Pa i so vas ako mi e po vol­ja.
Bal­ta­zar
Don Ped­ro
Amin!
A ko­ga }e vi bi­de po vol­ja?
Mar­ga­ret
He­ra
Ko­ga }e mi se ben­di­sa va­{e­to li­ce; ne daj
bo­`e la­u­ta­ta da bi­de ko nej­zi­na­ta fut­ro­la!
I trg­ni mi go od pred o~i ko­ga ig­ra­ta }e
za­vr­{i! - Od­go­vo­ri, po­pe!
Bal­ta­zar
Don Ped­ro
Od­go­va­ram so molk; po­pot si go do­bi.
Mas­ka­ta mi e ko pok­ri­vot na Fi­le­mon; vo
ku­}a­ta e Ju­pi­ter.
He­ra
Ur­su­la
Dob­ro ve poz­na­vam; vie ste gos­po­din An­to­
nio.
Zo{­to to­ga{ mas­ka­ta ne vi e od sla­ma?
An­to­nio
Don Ped­ro
So eden zbor, ne sum.
Go­vo­re­te po­tiv­ko, ako zbo­ru­va­te za qu­bov.
(Odat na stra­na.)
Bal­ta­zar
Bi sa­kal da vi se do­pad­nam.
Mar­ga­ret
A jas ne, za va­{e dob­ro; oti imam mno­gu
lo­{i oso­bi­ni.
Bal­ta­zar
Na pri­mer?
Ur­su­la
Sa­mo vie va­ka ja ni­{a­te gla­va­ta.
An­to­nio
Pra­vo da vi ka­`am, sa­mo go imi­ti­ram.
Ur­su­la
Ni­ko­ga{ ne bi go imi­ti­ra­le tol­ku od­vrat­no
to~­no da ne ste sa­mi­ot toj. Eve ja ne­go­va­ta
su­va ra­ka, sa­mo ne­go­va i ni­~i­ja dru­ga; vie
ste toj, vie ste toj.
Vilijam [EKSPIR
324
An­to­nio
So eden zbor, ne sum.
Ur­su­la
Ne­moj­te, vi se mo­lam! Mis­li­te de­ka ne
ve pre­poz­na­vam po va­{a­ta bles­ka­va du­ho­vi­
tost? Mo­`e li da se skrie dob­les­ta? Pres­
ta­ne­te, vi se mo­lam; vie ste toj; ma­ni­ri­te
si se ma­ni­ri i ne se me­nu­va­at! Dos­ta, vi se
mo­lam!
Be­at­ri­~e
Ne­ma da mi ka­`e­te koj vi go re­~e toa?
Be­ne­dik
Be­at­ri­~e
Ni­ko­ga{ ne ve nas­me­al?
Be­ne­dik
Ve mo­lam, koj e toj?
Be­at­ri­~e
Zad­ro­gaz na prin­cot. Mno­gu zdo­de­ven {ut;
edins­tve­no e ta­len­ti­ran da iz­mis­lu­va
ne­voz­mo`­ni kle­ve­ti: sa­mo ras­i­pi­ku­}i­te mu
se vos­hi­tu­va­at; no vos­hi­tot ne pro­iz­le­gu­va
od ne­go­va­ta du­ho­vi­tost tu­ku od ne­go­va­ta
pa­kost; za{­to toj i gi za­ba­vu­va i gi lu­ti
lu­|e­to, pa tie pr­vin se sme­at pa go te­pa­at.
Si­gur­na sum de­ka e tu­ka ne­ka­de. Ba{ bi
sa­ka­la da me ~ep­ne.
Pros­te­te mi, no ne­ma.
Be­ne­dik
Be­at­ri­~e
I ne­ma da mi ka­`e­te koj ste vie?
Be­ne­dik
Ne se­ga.
Be­at­ri­~e
De­ka sum opa­ka! - I de­ka se­ta du­ho­vi­tost sum
ja cr­pe­la od ed­na edins­tve­na kni{­ka? - Ova
mo­ra da go re­kol gos­po­di­not Be­ne­dik.
Ako slu­~aj­no go za­poz­nam }e mu ka­`am {to
re­kov­te za ne­go.
Be­at­ri­~e
Sa­mo nap­red, po­ve­le­te. Znam de­ka ved­na{
}e me ~ep­ne so ne­kak­va zlob­na spo­red­ba;
ko­ja, ako os­ta­ne ne­za­be­le­`a­na, ili ako ni­koj
ne se nas­mee, ved­na{ }e go fr­li vo ta­ga
i po­ti{­te­nost; {to }e zna­~i za{­te­da od
ba­rem eden ko­pan za{­to {ut­ra­kot ne­ma
ni{­to da kas­ne taa ve­~er. (Se slu­{a mu­zi­ka
od­vnet­re.) ­Tre­ba da gi sle­di­me pr­ven­ci­te.
Be­ne­dik
Be­ne­dik
Koj e toj?
Vo s# {to e dob­ro.
Be­at­ri­~e
Be­at­ri­~e
Si­gur­na sum de­ka dob­ro go poz­na­va­te.
Be­ne­dik
Ne go poz­na­vam, ve­ru­vaj­te mi.
Ta­ka e, za{­to ako n# po­ve­dat vo lo­{o, gi
na­pu{­tam na pr­vi­ot svi­ok.
(Ig­ra. Iz­le­gu­va­at si­te os­ven Don Hu­an,
Bo­ra­~io i Kla­u­dio.)
325
Od vlakno ortoma
Don Hu­an
A toa e Kla­u­dio. Go poz­na­vam po na­~i­not na
koj stoi.
no zlo­ves­ti­ve gi ~uv so u{i­te na Kla­u­dio.
Si­gur­no e ta­ka;- prin­cot pro­si za se­be.
Pri­ja­tels­tvo­to e ver­no vo s# dru­go
os­ven vo ~uvs­tvo­to {to se vi­ka qu­bov;
za­toa, se­koe sr­ce, za qu­bov­ta, sa­mo zbo­ri
i se­koe oko sa­mo za se­be pre­go­va­ra,
bez pos­red­nik; za{­to ve{­ter­ka e uba­vi­na­ta
i so ~in­ki ver­nos­ta vo krv ja to­pi.
Ovaa vis­ti­na se­koj­dnev­no se pot­vr­du­va
a sa­mo jas ne ve­ru­vav: za­toa zbo­gum, He­ro!
(Se vra­}a Be­ne­dik.)
Don Hu­an
Be­ne­dik
Na­vis­ti­na, brat mi e za­qu­ben vo He­ra i go
vik­na tat­ko & na stra­na ova da mu go ka­`e.
Gos­poj­ci­te odat po nea a os­ta­na sa­mo ed­no
mas­ki­ra­no li­ce.
Bo­ra­~io
Ne ste vie gos­po­di­not Be­ne­dik?
Gro­fe Kla­u­dio?
Kla­u­dio
Kla­u­dio
Dob­ro me poz­na­va­te; toj sum.
Da, toj sum.
Be­ne­dik
Don Hu­an
Gos­po­di­ne, brat mi mno­gu ve ima pri sr­ce;
toj e vqu­ben vo He­ra; ve mo­lam ube­de­te go da
se trg­ne od nea; taa ne mu do­li­ku­va spo­red
po­tek­lo­to; vie tu­ka mo­`e da odig­ra­te ulo­ga
na ~e­sen ~o­vek.
Kla­u­dio
Od ka­de zna­e­te de­ka ja sa­ka?
Don Hu­an
^uv ka­ko se kol­ne de­ka ja sa­ka.
Aj­de, }e poj­de­te so me­ne?
Kla­u­dio
Ka­de?
Be­ne­dik
Pa, do pr­va­ta vr­ba; za va­{a ra­bo­ta sta­nu­va
zbor, gro­fe. Ka­ko }e go no­si­te ve­ne­cot?
Oko­lu vra­tot, ko lih­var­ski sin­xir? Ili
pod mi{­ka ko po­ru~­ni~­ki ~in? Ne­ka­ko }e
mo­ra da go no­si­te za{­to prin­cot ve­}e ja ima
va­{a­ta He­ra.
Bo­ra­~io
Kla­u­dio
Is­to i jas; i u{­te se za­kol­na de­ka }e ja
o`e­ni ve­~er­va.
Don Hu­an
A se­ga da odi­me i mal­ku da kas­ne­me.
(Iz­le­gu­va­at Don Hu­an i Bo­ra­~io.)
Kla­u­dio
Va­ka od­go­va­rav vo ime­to na Be­ne­dik
Mu po­sa­ku­vam ra­dost so nea.
Be­ne­dik
Se­ga zbo­ru­va­te ko xam­baz na pa­zar. Ta­ka se
pro­da­va­at go­ve­da. No da­li po­mis­liv­te de­ka
prin­cot vi pra­vi us­lu­ga?
Vilijam [EKSPIR
326
Kla­u­dio
Ve mo­lam, os­ta­ve­te me.
Be­ne­dik
Opaa! Se­ga ud­riv­te ba{ ko onoj sle­pi­ot;
de­te­to vi go uk­ra­de me­so­to, a vie pra­vo vo
stol­bot!
Kla­u­dio
Ako ne­}e­te, to­ga{ jas ve os­ta­vam vas.
(Iz­le­gu­va.)
Be­ne­dik
Kut­ro­to pi­le po­pa­re­no! Se­ga }e se mu{­ne v
gr­mu{­ka. - No gos­po­|i­ca­ta Be­at­ri­~e da me
znae a da ne me poz­nae! [ut na kne­zot! - Do
ka­de do­tur­kav! Mo­`e ta­ka me vi­ka­at za{­to
sum ve­sel! Da, no va­ka sam se­be­si si ~i­nam
nep­rav­da; ne me bie va­kov glas: tu­ku sa­mo
lo­{i­ot, opak uj na Be­at­ri­~e se za­me­nu­va
se­be­si so sve­tot, pa mi {i­ri mu­a­be­ti. Ama
}e se od­maz­dam va­ka ili ona­ka.
(Pov­tor­no vle­gu­va Don Ped­ro.)
Don Ped­ro
Be­ne­dik
Naj­na­i­ven pres­tap na ed­no u~e­ni­~e koe,
pres­re}­no {to na{­lo pti~­jo gnez­do, otr­
~a­lo da mu go po­ka­`e na svo­e­to dru­gar­~e a
ova mu go uk­ra­lo.
Don Ped­ro
Za­rem do­ver­ba­ta za te­be e pres­tap? Pres­ta­
pot e kaj onoj {to uk­ral.
Be­ne­dik
Pa se­pak, kam­{i­kot ne bi bil na od­met, a i
ve­ne­cot; za{­to ve­ne­cot bi mo­`el da go no­si
i sam a kam­{i­kot bi mo­`el da vi go da­de
vam za{­to, ka­ko {to mi se gle­da, vie mu go
uk­ra­dov­te gnez­do­to.
Don Ped­ro
Sa­kav sa­mo pi­le­to da go na­u­~am da pee a
po­toa da mu go vra­tam na sops­tve­ni­kot.
Be­ne­dik
Ako i pi­le­to pee ka­ko {to vie zbo­ru­va­te,
to­ga{, `i­mi krs­tot, ~es­no zbo­ru­va­te.
Gos­po­di­ne, ka­de e gro­fot? Da­li go vi­dov­te?
Don Ped­ro
Be­ne­dik
Gos­po­|i­ca­ta Be­at­ri­~e se `a­li na vas; gos­po­
di­not {to ig­ral so nea & ka­`al de­ka mno­gu
ja na­pa­|a­te.
@i­mi krs­tot, gos­po­da­ru, ja odig­rav ulo­ga­ta
na gos­po­|a­ta Rek­la-ka­`a­la. Go naj­dov ov­de
skis­nat ko da mu po­to­na­le si­te ge­mii; mu
re­kov, i mis­lam vis­ti­na­ta mu ja ka­`av, de­ka
va­{a­ta mi­lost gi pri­do­bi sim­pa­ti­i­te na
mla­da­ta da­ma; i mu se po­nu­div da odi­me do
pr­va­ta vr­ba za da mu nap­ra­vam ve­nec za­toa
{to e na­pu{­ten ili da go vr­zam za kol
bi­dej­}i zas­lu­`u­va da go kam­{i­ku­va­at.
Don Ped­ro
Da go kam­{i­ku­va­at? [to nap­ra­vil?
Be­ne­dik
O, taa me­ne tol­ku me ocr­ni {to toa du­ri ni
kla­da ne bi go iz­dr­`a­la; du­ri i dab so eden
edin­stven ze­len list bi & vra­til; du­ri i
mas­ka­ta {to ja no­sev mi o`i­vea i na­va­li da
se ka­ra so nea; taa mi re­~e, - bez da po­mis­li
de­ka spro­ti nej­ze sum jas, - de­ka sum bil {ut
na kne­zot; de­ka sum bil pog­lup i od vol; i
ta­ka mi fr­la­{e v li­ce ku­pi{­ta ga­dos­ti
i pod­mol­nos­ti so tak­va ume{­nost {to jas
sa­mo sto­ev ko ~o­vek kraj me­ti­te vo ko­go
na­ni­{a­ni­la i pu­ka ce­la ed­na voj­ska. Zbo­ro­
327
Od vlakno ortoma
vi­te & se tr­we i {tom ot­vo­ri us­ta - boc­ka.
Zdi­vot da & e stra­{en ko {to & se iz­ra­zi­te,
s# `i­vo i di­vo oko­lu nej­ze }e crk­ne i sve­tot
}e opus­ti s# do yvez­da­ta Se­ver­ni­ca! Ne bi
se o`e­nil so nea pa ma­kar vo ~e­i­zot da go
no­si si­ot mi­raz {to Adam go do­bi pred da
zgre­{i. Taa du­ri i Her­ku­la bi go na­te­ra­la
da vr­ti ra­`en, da, da, du­ri i kr­lu­kot da si
go skr­{i i da go fr­li v ogan. Vi se mo­lam,
ne zbo­ru­vaj­te mi za nea; }e vi­di­te de­ka e
pe­kol­na­ta Ata vo uba­vi ali{­ta. Na Gos­po­da
se mo­lam da se naj­de ne­koj ve{­ter pa da &
za­bai i da ja vra­ti. Za{­to, vi tvr­dam, do­de­ka
e ov­de, ~o­vek mo­`e da si `i­vee v pe­kol spo­
koj­no i mir­no ko vo sve­ti­li{­te. I lu­|e­to
na­mer­no }e gre­{at sa­mo za da odat ta­mu;
na­vis­ti­na si­te kav­gi, u`a­si i zbr­ki idat po
nea.
Don Ped­ro
Eve ja, do­a­|a.
(Se vra­}a­at Kla­u­dio i Be­at­ri­~e, Le­o­na­to
i He­ra.)
Be­ne­dik
Ne mo­`e­te da me pra­ti­te na iz­vr­{u­va­we na
ne­kak­va za­da­~a na kra­jot na sve­tot? Pod­got­
ven sum da trg­nam po ko­ja bi­lo ra­bo­ta {to
}e vi tek­ne: mo­`am da vi do­ne­sam ~ep­kal­ka
od naj­da­le~­ni­ot }o{ na Azi­ja; da vi gi do­ne­
sam di­men­zi­i­te na sta­pa­lo­to na sve­ti Jo­van;
da vi do­ne­sam vlak­no od bra­da­ta na Go­le­
mi­ot Kan; da od­ne­sam po­ra­ka do Pig­mej­ci­te,
- s# bi pra­vel sa­mo da ne pro­go­vo­ram ni
tri zbo­ra so ovaa har­pi­ja. Ne­ma­te ama ba{
ni{­to za me­ne?
(Iz­le­gu­va.)
Don Ped­ro
Ete, gos­po­|i­ce, ete; go za­gu­biv­te sr­ce­to na
gos­po­di­not Be­ne­dik.
Be­at­ri­~e
Vsu{­nost, gos­po­da­ru, mi go ima­{e po­zaj­
me­no za mal­ku; a jas na toa mu pla­}av lih­va,
- dve sr­ca za ne­go­vo­to ed­no; a ed­na{ na­vis­
ti­na od me­ne go do­bi so la`­ni koc­ki, pa
za­toa, gos­po­da­ru, mo­`e­te da ka­`e­te de­ka sum
go za­gu­bi­la. Don Ped­ro
Mo­re go leg­nav­te, gos­po­|i­ce, go kut­nav­te na
ple­}i.
Be­at­ri­~e
Po­ar­no va­ka, gos­po­da­ru, odo{­to toj da me
leg­ne­{e pa da sta­nev maj­ka na tik­va­ri! Go
do­ve­dov gro­fot Kla­u­dio po ko­go me pra­
tiv­te.
Don Ped­ro
[to e so vas, gro­fe, {to ste mi ta­`en?
Kla­u­dio
Ne sum ta­`en, gos­po­da­ru.
Don Ped­ro
Da ne ste to­ga{ bo­len?
Don Ped­ro
Kla­u­dio
Ne­mam ba{ ni{­to os­ven `el­ba­ta da os­ta­
ne­te so me­ne.
Ne sum ni toa, gos­po­da­ru.
Be­ne­dik
Be­at­ri­~e
O Bo­`e, gos­po­da­ru, ova e ja­de­we od koe mi se
ga­di; ne mo­`am da ja pod­ne­sam gos­po­|i­ca­ta
Ala­pa­~a!
Gro­fot ne e ni­tu ta­`en, ni­tu bo­len, ni­tu
ve­sel, ni­tu aren; tu­ku sa­mo u~­tiv: u~­tiv
grof ko ki­se­la pi­per­ka i qu­bo­mor­na zol­va!
Vilijam [EKSPIR
328
Don Ped­ro
Mis­lam, gos­po­|i­ce, de­ka ste blis­ku do vis­
ti­na­ta ia­ko, vi tvr­dam de­ka, ako e ta­ka,
to­ga{ pret­pos­tav­ka­ta mu e gre{­na. Za{­to
Kla­u­dio, ja ba­rav vo tvoe ime i uba­va­ta
He­ra e do­bi­e­na. Mu go ka­`av ova na tat­ko &
i toj ne­ma ni{­to pro­tiv. Ka­`i go de­not na
ven­~av­ka­ta i Bog ne­ka ti da­de sre­}a!
Be­at­ri­~e
Gos­po­de bo­`e, si­te se zdru­`u­va­at! Cel svet
ta­ka pra­vi os­ven jas za­va­li­ja­ta! Ko da sum
kras­ta­va, tre­ba da si se­dam v }o{ i da vi­kam
‘Naj­de­te mi ma`! Naj­de­te mi ma`!’
Don Ped­ro
Gos­po­|i­ce Be­at­ri­~e, jas }e vi naj­dam ma`.
Le­on
­ a­to
Be­at­ri­~e
Gro­fe, pri­me­te ja od me­ne }er­ka mi a so
nej­ze i mo­jot imot. Ne­go­va­ta mi­lost bra­kov
go sre­di, a bo`­ja­ta ne­ka go bla­gos­lo­vi!
Be­at­ri­~e
Zbo­ru­vaj­te, gro­fe; na vas e re­dot.
Kla­u­dio
Mol­kot e naj­so­vr­{e­ni­ot glas­nik na
ra­dos­ta; bi mi bi­la ma­la sre­}a­ta ko­ga bi
mo­`el da ka­`am kol­ka­va mi e. - Gos­po­|i­ce,
ko {to ste vie moi, ta­ka jas sum va{: ce­li­ot
vi se da­vam i nes­trp­li­vo ~e­kam za raz­me­na.
Be­at­ri­~e
Zbo­ru­vaj, bra­tu­~et­ke, ili ako ne mo­`e{,
zat­ni mu ja us­ta­ta so bak­ne` pa ne­ka
za­mol­~i i toj.
Don Ped­ro
Na­vis­ti­na, gos­po­|i­ce, ima­te ve­se­lo sr­ce.
Be­at­ri­~e
Ta­ka e, gos­po­da­ru; spo­laj mu; kut­ri~­ko­to
bu­da­li{­te, se­ko­ga{ e ta­mu kaj­{to du­va vet­
rot na gri­`i­te. - Bra­tu­~et­ka mi na uvo mu
ka­`u­va de­ka & e v sr­ce.
Kla­u­dio
Ba{ ta­ka i pra­vi, rod­ni­no.
Ba{ bi sa­kal eden stvo­ren od tat­ko vi.
Ne­ma­te, gos­po­da­ru, brat {to e ka­ko vas?
Tat­ko vi soz­dal od­li~­ni mla­do­`en­ci, sa­mo e
te{­ko za de­voj­ka da stig­ne do niv.
Don Ped­ro
Me sa­ka­te me­ne, gos­po­|i­ce?
Be­at­ri­~e
Ne, gos­po­da­ru; os­ven ako ne mi se doz­vo­li
da imam u{­te eden za del­ni­ci­te; vie ste ko
praz­nik, a praz­ni­ci­te se mno­gu ret­ki! No,
vi se mo­lam, pros­te­te mi; jas sum ro­de­na da
go­vo­ram sa­mo ve­se­lo a ne ne{­to se­ri­oz­no.
Don Ped­ro
Va­{i­ot molk me nav­re­du­va, a ve­se­los­ta naj­
mno­gu vi li­~i; za{­to, si­gur­no e, ro­de­ni ste
vo ve­sel ~as.
Be­at­ri­~e
Ne, gos­po­da­ru, maj­ka mi pi{­te­{e od bol­ka;
no to­ga{ ed­na yvez­da za­ig­ra i pod taa yvez­da
se ro­div. Rod­ni­ni, Bog ne­ka vi da­de ra­dost!
Le­o­na­to
Vnu­ko, }e se pog­ri­`i­te za ona {to ve za­mo­
liv?
329
Od vlakno ortoma
Be­at­ri­~e
se­dum de­na; du­ri i ova e pre­mal­ku vre­me da
go sto­ram s# ona {to sum na­u­mil.
Ve mo­lam pros­te­te mi, stri­ko. - So va­{a
doz­vo­la, gos­po­da­ru.
(Iz­le­gu­va Be­at­ri­~e.)
Don Ped­ro
Mno­gu pri­jat­na i du­ho­vi­ta gos­po­|i­ca.
Le­o­na­to
Mno­gu mal­ku ta­ga ima vo nea, gos­po­da­ru;
ni­ko­ga{ ne e ta`­na os­ven ko­ga spie; no du­ri
i to­ga{, mi ka­`u­va­la }er­ka mi, ia­ko znae
da so­nu­va ne{­to nep­ri­jat­no, se bu­di i umi­ra
od smea.
Don Ped­ro
Don Ped­ro
Dob­ro, dob­ro, se gle­da de­ka ne vi e po }ef
tol­ka­vo­to od­lo­`u­va­we; no vi tvr­dam, Kla­
u­dio, ne­ma da se {la­e­me tu­ku-ta­ka. Imam
na­me­ra, vo me­|uv­re­me, da os­tva­ram Her­ku­
lov­ski pod­vig, od­nos­no da gi na­ma­mam gos­po­
di­not Be­ne­dik i gos­po­|i­ca­ta Be­at­ri­~e da se
za­qu­bat eden vo drug so strast sil­na ka­ko
pla­ni­na. Ba{ bi sa­kal da gi spo­jam; a bez
som­ne­nie mo­`am ako vie troj­ca mi po­mog­
ne­te i go pra­vi­te ona {to }e vi re­~am.
Le­o­na­to
Gos­po­da­ru, vi sto­jam na us­lu­ga, ma­kar po
ce­na de­set no­}i da ne sklo­pam oko.
Ne pod­ne­su­va da & se go­vo­ri za ma`.
Kla­u­dio
Le­o­na­to
I jas, gos­po­da­ru.
Ni slu­~aj­no; si­te dod­vo­ru­va­~i gi ze­ma na
udu­du.
Don Ped­ro
Bi bi­la od­li~­na `e­na za Be­ne­dik.
Le­o­na­to
Ne daj bo­`e, gos­po­da­ru! Ed­na ne­de­la da se vo
brak, }e si go spu{­ta­at do lu­di­lo!
Don Ped­ro
A i vie, ne­li, uba­va He­ro?
He­ra
Se sog­la­su­vam da pra­vam s# {to e pris­toj­no,
gos­po­da­ru, za da & po­mog­nam na bra­tu­~et­ka
mi da doj­de do do­bar sop­rug.
Don Ped­ro
Don Ped­ro
Gro­fe Kla­u­dio, ko­ga mis­li­te da zas­ta­ne­te
pred ol­tar?
Kla­u­dio
Ut­re, gos­po­da­ru. Vre­me­to odi na pa­te­ri­ci
do­de­ka qu­bov­ta ~e­ka da mi­ne niz obi­~a­i­te.
Le­o­na­to
Ne pred po­ne­del­nik, ze­te, {to zna­~i u{­te
A Be­ne­dik ne e naj­bez­na­de`­ni­ot ma` {to
go znam; ima za {to da go po­fa­lam: od bla­
go­rod­no ko­le­no e, so do­ka­`a­na hrab­rost i
pot­vr­de­na ~es­nost. ]e ve na­u­~am ka­ko da ja
na­te­ra­te va­{a­ta bra­tu­~et­ka da se za­qu­bi
vo Be­ne­dik. - a jas, so po­mo{ na vas dvaj­ca,
ta­ka }e go sre­dam Be­ne­dik {to i pok­raj
se­ta svo­ja os­tro­um­nost i se­ta svo­ja pre­bir­
li­vost, }e se za­ca­pa vo Be­at­ri­~e. Ako go
sto­ri­me ova, Ku­pi­don }e tre­ba da ni no­si
vo­da; ne­go­va­ta sla­va }e sta­ne na­{a a nie }
e sta­ne­me edins­tve­ni­te bo­go­vi na qu­bov­ta.
330
Vilijam [EKSPIR
Da vle­ze­me vnat­re, pa }e vi ka­`am {to sum
za­mis­lil.
(Iz­le­gu­va­at.)
Sce­na 2
Dru­ga so­ba vo ku­}a­ta na Le­o­na­to.
(Vle­gu­va­at Don Hu­an i Bo­ra­~io.)
Don Hu­an
Ta­ka e na­vis­ti­na; gro­fot Kla­u­dio }e se
`e­ni so }er­ka­ta na Le­o­na­to.
Bo­ra­~io
To~­no, gos­po­da­ru, no jas mo­`am da im ja ras­
i­pam ra­bo­ta­ta.
Don Hu­an
Se­ko­ja pre~­ka, prep­re­ka, se­ko­ja sop­ka za
me­ne }e bi­de le­ko­vi­ta; bo­len sum od zer na
ne­go; i s# {to vo toj pra­vec de­lu­va, me­ne mi
slu­`i. Ka­ko mo­`e{ bra­kov da go spre­~i{?
Bo­ra­~io
Sa­mo ne­~es­no, gos­po­da­ru; no tol­ku ele­gan­
tno {to ni{­to ne­~es­no ne­ma da se vi­di na
me­ne.
Don Hu­an
Ka­`i mi na krat­ko.
Bo­ra­~io
Mis­lam de­ka u{­te pred go­di­na vi ka­`av,
gos­po­da­ru, kol­ku sum & mil na Mar­ga­ret,
slu­gin­ka­ta na He­ra.
Don Hu­an
Se se­}a­vam.
Bo­ra­~io
Mo­`am da ja na­go­vo­ram vo koe bi­lo nez­god­no
vre­me na no}­ta da gle­da nad­vor od oda­ja­ta na
svo­ja­ta gos­po­dar­ka.
331
Od vlakno ortoma
Don Hu­an
I ka­de tu­ka gle­da{ `i­vot {to mo­`e da mu
do­ne­se smrt na ovoj brak?
Don Hu­an
]e go spro­ve­dam ova vo de­lo, bez og­led kol­
ka­vo zlo }e pro­iz­le­ze. Bi­di ve{t i pref­ri­
gan vo ra­bo­ta­ta i }e do­bi­e{ il­ja­da du­ka­ti.
Bo­ra­~io
Bo­ra­~io
Ot­ro­vot vo se­to ova }e tre­ba da go pu{­ti­te
vie. Poj­de­te kaj prin­cot, brat vi; ne sno­be­te
se da mu ka­`e­te de­ka u`as­no zgre­{il {to
go `e­ni slav­ni­ot Kla­u­dio - ~ii dob­les­ti od
me­ra­ta nad­vor }e gi is­tak­nu­va­te - so ed­na
ras­i­pa­na oros­pi­ja kak­va {to e He­ra.
Don Hu­an
A ka­ko se­to toa }e go do­ka­`am?
Bo­ra­~io
So do­ka­zi {to }e go iz­la­`at prin­cot, Kla­u­
dio }e go sta­vat na ma­ka, He­ra }e ja pos­ra­mo­
tat a Le­on
­ a­to ubi­jat. [to dru­go sa­ka­te?
Don Hu­an
]e sto­ram s# sa­mo da im na­pa­kos­tam.
Bo­ra­~io
To­ga{ ode­te; naj­de­te zgo­den ~as da gi od­vo­
i­te na sa­mo Don Ped­ro i Kla­u­dio; ka­`e­te
im de­ka zna­e­te oti He­ra me sa­ka me­ne; po­ka­
`e­te de­ka od ~ist ob­yir, a pred s# za­toa {to
ja sa­ka­te ~es­ta na brat vi koj­{to ovoj brak
go uj­di­sa i od po­~it kon ne­go­vi­ot pri­ja­tel
koj­{to na ovoj na­~in }e bi­de iz­ma­men od
la`­no ne­vi­na de­voj­ka, im go ka­`u­va­te ova.
Te{­ko }e vi po­ve­ru­va­at bez da se uve­rat;
za­toa daj­te im mo`­nost da me vi­dat me­ne pod
nej­zi­ni­ot pro­zo­rec ka­ko ja vi­kam Mar­ga­ret
He­ra a Mar­ga­ret me­ne Bo­ra­~io; do­ve­de­te gi
da go vi­dat ova to~­no vo no}­ta pred ven­
~av­ka­ta: za{­to, vo me­|uv­re­me, jas }e sre­dam
He­ra da bi­de ot­sut­na; pa pri­vid­na­ta vis­ti­na
za ne­vers­tvo­to na He­ra }e iz­le­ze ta­ka na
vi­de­lo {to som­ne­`ot les­no }e sta­ne iz­ves­
nost i si­te pod­go­tov­ki za ven­~av­ka­ta }e se
ot­ka­`at.
Bi­de­te pos­to­jan vo op­tu`­bi­te, a mo­ja­ta
pref­ri­ga­nost ne­ma da me zas­ra­mi.
Don Hu­an
Odam ved­na{ da doz­na­am ko­ga im e ven­~av­
ka­ta.
(Iz­le­gu­va­at.)
Vilijam [EKSPIR
332
Sce­na 3
Vo gra­di­na­ta na Le­o­na­to.
(Vle­gu­va­at Be­ne­dik i ne­go­vi­ot slu­ga.)
Be­ne­dik
Mom­~e, Slu­ga­ta
Gos­po­di­ne.
Be­ne­dik
Na pro­zo­re­cot od mo­ja­ta so­ba ima ed­na
kni­ga; do­ne­si mi ja vo gra­di­na­va.
Slu­ga­ta
Ama ve­}e sum ov­de, gos­po­di­ne.
Be­ne­dik
Znam, ama sa­kam da si ta­mu pa pak tu­ka.
(Iz­le­gu­va slu­ga­ta.) Mno­gu se ~u­dam ko­ga
eden ~o­vek ot­ka­ko }e vi­di kol­ka­va bu­da­la
sta­nal drug ~o­vek za­toa {to do u{i se za­ca­
pal vo ne­ko­ja `e­na i ot­ka­ko }e se iz­nas­
mee na vak­vi­te plit­ki lu­dos­ti kaj dru­gi­te,
sta­nu­va pred­met na sops­tve­ni­ot pre­zir
so toa {to i sa­mi­ot }e se vqu­bi. A ta­kov
~o­vek e Kla­u­dio. Pa­me­tam ko­ga ne sa­ka­{e
da slu­{a ni­kak­va dru­ga mu­zi­ka os­ven zvu­
ci­te na ba­ra­ba­not i tru­ba­ta; a se­ga, pla~­
ko­to, se raz­ne­`il pa sa­ka sa­mo gi­ta­ri i
{u­pel­~i­wa. Pom­nam ko­ga zna­e­{e da izo­di
i pet­na­e­set ki­lo­met­ri pe{ za da vi­di
do­bar ok­lop; a se­ga le­`i pet­na­e­set no­}i
bu­den i vo gla­va­ta go kroi no­vi­ot grad­nik.
Ne­ko­ga{ zbo­ru­va­{e pros­to i raz­um­no, ko
~e­sen ma` i voj­nik; a se­ga se pret­vo­ril vo
ras­e­an lin­gvist; go­vo­ri ko v gla­va da mu se
odr­`u­va sim­po­zi­um za lin­gvis­ti­ka, sog­la­
ski i sa­mog­la­ski mu fr­~at na si­te stra­ni.
Mo­`e li do tol­ku da se izo­pa­~am, a s# u{­te
da gle­dam so ovie o~i? Ne znam; no mis­lam
de­ka ne­ma {an­si; ne ve­lam de­ka qu­bov­ta ne
mo­`e da me pret­vo­ri vo pif­ti­ja, ama ve­lam,
s# do­de­ka ne nap­ra­vi ~o­ve~­ka pif­ti­ja od
me­ne, ne­ma da doz­vo­lam da me pra­vi tol­
ka­va bu­da­la. Ed­na `e­na e uba­va, me­ne mi e
ar­no. Dru­ga e pa­met­na, me­ne pak mi e ar­no.
Tre­ta e dob­les­na, me­ne pak mi e ar­no. No s#
do­de­ka ne sret­nam `e­na so si­te ovie dob­
les­ti vo se­be, ed­na `e­na ni­ko­ga{ ne }e me
ma­|ep­sa. Bo­ga­ta mo­ra da bi­de, toa e si­gur­no;
pa­met­na, se raz­bi­ra, ina­ku ne do­a­|a pred­vid;
dob­les­na, se­ka­ko ina­ku {to }e mi e; uba­va,
nor­mal­no ina­ku ne­ma ni da ja pog­led­nam;
bla­ga, naj­pri­rod­no ina­ku ne­ma ni da mi se
prib­li­`i; bla­go­rod­na, vo se­koj slu­~aj ina­ku
ne bi ja zel pa du­ri da e i an­gel; in­te­res­na
vo mu­a­be­tot, od­li~­na vo mu­zi­ka­ta a bo­ja­ta
na ko­sa­ta ne­ka bi­de ka­ko {to Bog sa­ka. Ha!
Idat prin­cot i mus­je Za­ca­pan­kov­je ! ]e se
skri­jam vo ras­je­vo!
(Se zats­kri­va.)
(Vle­gu­va­at Don Ped­ro, Le­o­na­to i Kla­u­
dio.)
Don Ped­ro
Aj­de, }e ja ~u­e­me pes­na­ta?
Kla­u­dio
Se­ka­ko, gos­po­da­ru. - Kol­ku ve­~er­ta e tiv­ka,
ko na­mer­no za­mol­~a­na za po­~est
na mu­zi­ka­ta da & da­de!
Don Ped­ro
Vi­dov­te ka­de Be­ne­dik se skri?
Kla­u­dio
Mno­gu dob­ro, gos­po­da­ru; {tom pes­na­ta
svr­{i
}e si do­bie li­se­cot ved­na{ po muc­ka.
(Vle­gu­va Bal­ta­zar so la­u­ta.)
Don Ped­ro
Aj­de Bal­ta­zar, pes­na­ta pov­to­ri ja.
333
Od vlakno ortoma
Bal­ta­zar
O, gos­po­da­ru do­bar, ne ba­raj­te glas tol­ku
lo{, dva­pa­ti mu­zi­ka­ta da ja gr­di.
Don Ped­ro
Naj­do­bar do­kaz za od­li~­nos­ta
e ko­ga so­vr­{ens­tvo­to sops­tve­no se ku­di; Te mo­lam, pej, ne os­ta­vaj dol­go da te mo­lam.
Bal­ta­zar
[tom za mol­ba go­vo­ri­te, }e pe­jam:
oti mno­gu dod­vo­ru­va­~i tr~­ka­at
po mo­ma {to ne ja ce­nat; no se­pak ja mo­lat,
se kol­nat de­ka ja qu­bat.
ma­`i­te ne­ver­ni od se­ko­ga{ bi­le;
bi­lo na kop­no ili neg­de na mo­re
ver­ni ne bi­le ni na ed­no pi­le;
za­toa ne pla­~e­te mi­li
du­ri ko­ga i si odat tie de­bi­li
ne pla­~e­te lu­to, kle­to
ne ot­kri­vaj­te de­ka sr­ce­to vi cvi­li
tu­ku pej­te, ne­ka v ra­dost ig­ra sve­tot!
2
Dos­ta so ta­`al­ki, dos­ta so pla~­ki
ne bi­de­te ta`­ni i lu­ti,
la`­gov­ci se ma­`i­te, ne­ver­ni ra~­ki
od ko­ga pos­toi pro­let i taa cu­ti.
Ne pla­~e­te za­toa...
Don Ped­ro
Don Ped­ro
Dob­ra pes­na, `i­mi s#.
Po~­nu­vaj, aj­de!
Ili ako u{­te sa­ka{ da go­vo­ri{,
go­vo­ri na no­ti.
Bal­ta­zar
Ama lo{ e pe­ja­~ot, gos­po­da­ru.
Bal­ta­zar
Kla­u­dio
No­ti­raj­te go ova pred no­ti­te moi,
ni­ed­na mo­ja no­ta za no­ti­ra­we ne e vred­na.
Don Ped­ro
Toj na­vis­ti­na go­vo­ri po no­ti;
no­ti­raj no­ti, no­ti­ra­we!
(Mu­zi­ka.)
Be­ne­dik
Ete, bo­`es­tve­na pes­na! Se­ga du­{a­ta mu e von
se­be od vos­hit! Ne e mal­ku ~ud­no {to ed­ni
ov­~i cre­va ima­at mo} od te­lo­to ~o­ve~­ko
du­{a­ta da ja va­dat? Se­pak za moi pa­ri sa­kam
da si slu­{am sa­mo rog!
(Bal­ta­zar pee:)
Ne, ne! Dob­ro pe­e{ ko za vo ih­ti­za.
Be­ne­dik
(Od stra­na.) Da be­{e pes i va­ka da za­vi­va­{e
si­gur­no }e go obe­sea: sa­mo go mo­lam gos­po­da,
ne­go­vi­ot grd glas da ne is­ko­bi ne­kak­va nes­
re­}a! Po­ar­no da ~u­ev ka­ko mi gra­ka ne­koj
no­}en gav­ran, pa ako sa­ka­{e i ~u­ma ne­ka
do­ne­se­{e!
Don Ped­ro
Da, se­ka­ko (Na Kla­u­dio.) Slu­{a{ Bal­ta­
zar? Te mo­lam naj­di ni dob­ri svi­ra­~i za{­to
ut­re­ve­~er tre­ba da svi­rat pod pro­zo­re­cot
na gos­po­|i­ca­ta He­ra.
1
Bal­ta­zar
Bal­ta­zar
Naj­dob­ri­te, gos­po­da­ru.
Ne pla­~e­te da­mi, kre­ne­te gla­vi go­re,
Vilijam [EKSPIR
334
Don Ped­ro
Sto­ri ta­ka; zbo­gum. (Iz­le­gu­va Bal­ta­zar so
la­u­ta­ta.) Doj­de­te, Le­o­na­to. [to be­{e ona
{to mi go pod­re­kov­te de­ne­ska de­ka vnu­ka vi
Be­at­ri­~e se za­qu­bi­la vo gos­po­di­not Be­ne­
dik?
Kla­u­dio
Ta­ka, ta­ka, - ide­te, ide­te; pti~­ka­ta za­sed­na
(na stra­na na Don Ped­ro.) Ni­ko­ga{ ne bi
po­mis­lil de­ka taa gos­po­|i­ca bi za­sa­ka­la
ne­koj ma`.
Kla­u­dio
(Na stra­na)Za­ka­~e­te dob­ra mam­ka na ja­di­
ca­ta; ovaa ri­ba }e zag­ri­ze.
Le­o­na­to
Kak­vi zna­ci, gos­po­da­ru! Pa taa }e vi se­di, ja ~uv­te }er­ka mi ve­}e ka­ko.
Kla­u­dio
Vi ka­`a, na­vis­ti­na vi ka­`a.
Don Ped­ro
Le­on
­ a­to
Ni­tu pak jas; ama naj­~ud­no e {to va­ka lu­du­va
po gos­po­di­not Be­ne­dik ko­go, ba­rem po s# ona
{to do se­ga go po­ka­`u­va­{e, se ~i­ni go ima
zam­ra­ze­no za na­vek.
Be­ne­dik
Mo`­no li e? Za­rem ot­ta­mu du­va vet­rot?
Le­o­na­to
Pra­vo da vi ka­`am, gos­po­da­ru, ne znam {to
da mis­lam; ama de­ka go sa­ka od dno­to na
du­{a­ta, tu­ka ne­ma ni naj­mal som­ne`.
Ka­ko, ka­ko, ve mo­lam? Me za­~u­du­va­te; bev
ube­den de­ka du­hot nej­zin e ot­po­ren na si­te
na­pa­di na stras­ta.
Le­o­na­to
I jas bev go­tov da se za­kol­nam de­ka e ta­ka,
gos­po­da­ru; oso­be­no ko­ga Be­ne­dik e vo pra­
{a­we.
Be­ne­dik
(Na stra­na.) ]e po­mis­lev de­ka e mes­ten­ka,
da ne go slu{­nev ova od ovoj be­lob­rad gos­po­
din; pod ovoj dos­to­in­stven lik si­gur­no ne se
krie pod­lec.
Don Ped­ro
Kla­u­dio
Mo­`e­bi sa­mo glu­mi.
Zag­ri­za, zag­ri­za; daj­te mu u{­te.
Kla­u­dio
Don Ped­ro
I toa e mo`­no.
Le­o­na­to
Da glu­mi? Gos­po­de, ni­ko­ga{ la`­na­ta strast,
ako e la`­na, ne bi­la tol­ku sli~­na na vis­tin­
ska­ta.
Don Ped­ro
A kak­vi zna­ci na strast po­ka­`u­va?
Da­li ve­}e mu ka­`a­la na Be­ne­dik {to ~uvs­
tvu­va za ne­go?
Le­o­na­to
Ne; i se kol­ne de­ka ne­ma ni­ko­ga{ ni da mu
ka­`e; na go­le­ma ma­ka e.
335
Od vlakno ortoma
Kla­u­dio
Ta­ka e, na­vis­ti­na; ta­ka }er­ka vi ve­li: Za­rem
jas, rek­la taa, {to tol­ku ~es­to go sre­}a­vav
so pre­zir, da mu pi­{am se­ga de­ka go sa­kam?
Le­o­na­to
Ova go ve­li ko­ga po~­nu­va da mu pi­{u­va;
za{­to sta­nu­va po dva­e­set pa­ti no­}e i se­di
ta­ka vo no{­ni­ca­ta do­de­ka ne is­pi­{e cel
list har­ti­ja; }er­ka mi s# mi ka­`u­va.
ko­ga{ }er­ka mi stra­vu­va de­ka vo o~aj, mo­`e
du­ri da kre­ne ra­ka na se­be. Va­ka sto­jat ra­bo­
ti­te.
Don Ped­ro
Dob­ro bi bi­lo Be­ne­dik da doz­nae pre­ku drug
ako ve­}e taa ne sa­ka da mu ka­`e.
Kla­u­dio
So kak­va cel? Toj sa­mo }e si ig­ra maj­tap so
nea i }e & gi ud­voi ma­ki­te.
Kla­u­dio
Don Ped­ro
Ko­ga ve­}e go spo­me­nav­te lis­tot har­ti­ja, se
pri­se­tiv na ed­na {e­ga {to ni ja ka­`a }er­ka
vi.
Le­o­na­to
O! - Ko­ga go is­pi­{a­la, pa sed­na­la da go pro­
~i­ta, pa gi na{­la Be­ne­dik i Be­at­ri­~e eden
vrz drug ko dve stra­ni­ci vnat­re vo lis­tot?Kla­u­dio
Ba{ na taa.
Toa da go sto­ri, }e mu nap­ra­vi us­lu­ga onoj
{to }e go obe­si. Taa e prek­ras­na, mi­la
gos­po­|i­ca a dob­les­ta & e nad­vor od se­koj
som­ne`.
Kla­u­dio
A i pa­met­na e od me­ra­ta nad­vor.
Don Ped­ro
Vo s# os­ven vo qu­bov­ta kon Be­ne­dik.
Le­o­na­to
Le­o­na­to
O! Go nap­ra­vi­la pis­mo­to pa­ram­par­~e; pa se
pre­ko­ru­va­la se­be­si {to mu pi­{a­la na tip
za ko­go zna­e­la de­ka }e ja is­mee. Su­dam za
ne­go, rek­la taa, spo­red se­be; za{­to i jas bi
go is­me­ja­la toj da mi pi­{e; da, bi go is­me­a­la
ia­ko go sa­kam.
O gos­po­da­ru, ko­ga raz­u­mot i krv­ta vo­ju­va­at
vo tol­ku ne`­no te­lo, vo de­vet slu­~ai od
de­set, krv­ta po­be­du­va. Ja `a­lam, a i pri­~i­na
pra­ved­na imam za toa za{­to sum & i stri­ko
i sta­ra­tel.
Don Ped­ro
Kla­u­dio
Po­toa pad­na­la na ko­le­na, pla­~e­la, li­pa­la,
of­ka­la, ko­si ku­be­la, mo­le­la, kol­ne­la; - O
mil moj Be­ne­dik! Sa­mo ne­ka Bog mi da­de
tr­pe­nie!
Ka­mo qu­bov­ta da ja na­so­~e­{e kon me­ne: s#
dru­go }e os­ta­vev na stra­na i }e ja sto­rev
mo­ja vto­ra po­lo­vi­na. Ve mo­lam, ka­`e­te mu
na Be­ne­dik i vi­de­te {to }e re­~e toj.
Le­o­na­to
Le­o­na­to
Mis­li­te de­ka ta­ka }e bi­de dob­ro?
Ta­ka pos­to­ja­no pra­vi; ve­li }er­ka mi; a za­ne­
sot do tol­ku ja ima sov­la­da­no {to po­ne­
Vilijam [EKSPIR
336
Kla­u­dio
Don Ped­ro
He­ra e si­gur­na de­ka taa }e um­re; za{­to ve­li
de­ka }e um­re ako toj ne ja sa­ka; i de­ka }e
um­re pred da mu ot­krie de­ka go sa­ka: i de­ka
}e um­re ako toj ja po­ba­ra za `e­na a taa tre­ba
da se ot­ka­`e od vo­o­bi­~a­e­na­ta ne­qu­bez­nost.
A toa i go pra­vi, za{­to toj ~o­vek ima strav
od Bo­ga ia­ko toa ne mo­`e da se ka­`e spo­red
ne­koi ot­ka­~e­ni {e­gi {to gi pra­vi. Na­vis­
ti­na mi e `al za vnu­ka vi. Da­li sa­ka­te da
odi­me kaj Be­ne­dik i da mu ka­`e­me za nej­zi­
na­ta qu­bov?
Don Ped­ro
Kla­u­dio
Dob­ro pra­vi; za{­to ako mu ka­`e de­ka go
sa­ka, mno­gu e ve­ro­jat­no de­ka toj }e ja prez­re;
za{­to ~o­ve­kot, ka­ko {to zna­e­me si­te, e
prez­riv po pri­ro­da.
Kla­u­dio
Toj e mo{­ne za­be­le­`i­te­len ~o­vek.
Ni slu­~aj­no, gos­po­da­ru; da ja os­ta­vi­me niz
raz­mis­la se­to toa vo nej­ze da os­la­bi i
is­pa­ri.
Lo­e­na­to
Ne; ne e voz­mo`­no; po­pr­vo sr­ce­to }e &
os­la­be i puk­ne.
Don Ped­ro
Don Ped­ro
Nad­vo­re{­no, se­ka­ko, toj iz­gle­da do­pad­li­vo.
Kla­u­dio
A {to e pra­vo i pa­me­ten e.
Pa, to­ga{ da ~u­e­me po­ve­}e od }er­ka vi, a
do­to­ga{ i ra­bo­ta­va mal­ku }e se ola­di. Be­ne­
dik mi e pri sr­ce i bi sa­kal mal­ku da se
pre­is­pi­ta za da sfa­ti kol­ku e ne­dos­to­en za
vak­va ed­na dob­ra gos­po­|i­ca.
Don Ped­ro
Le­o­na­to
Na­vis­ti­na, od vre­me na vre­me, znae da bi­de
is­kri­~av.
Gos­po­da­ru, sa­ka­te da vle­ze­me? Ru­~e­kot e
go­tov.
Le­o­na­to
Kla­u­dio
Jas sme­tam de­ka e i hra­bar.
Don Ped­ro
Ka­ko Hek­tor, ve uve­ru­vam: a vo sre­du­va­we­to
na kav­gi­te mo­`e da se ka­`e de­ka e du­ri i
mu­dar; za{­to ili mo{­ne ve{­to gi iz­beg­nu­va
ili se vpu{­ta vo niv so go­lem ris­jan­ski
strav.
Le­o­na­to
Ako ima strav od Bo­ga, mo­ra da go ~u­va
mi­rot; ako go uri­va mi­rot, mo­ra da vle­ze vo
ras­pra­vi­i­te so strav i tre­pet.
Ako po ova ne po~­ne da lu­du­va po nea, po­ve­}e
ni­ko­ga{ ne­ma da mu ve­ru­vam na svo­i­te pret­
~uv­stva.
Don Ped­ro
Ne­ka is­ta vak­va mre­`a se fr­li i za nea: ova
mo­ra da go sto­rat }er­ka vi i nej­zi­na­ta slu­
gin­ka. ]e bi­de za­bav­no ko­ga se­koj od niv }e
po­ve­ru­va vo lu­da­ta za­qu­be­nost na dru­gi­ot
bez, vsu{­nost, da ima ne{­to. Ovaa glet­ka
ba{ bi sa­kal da ja vi­dam! ]e bi­de pr­vok­
las­na pan­to­mi­ma! Da ja is­pra­ti­me da go
vik­ne za ru­~ek.
337
Od vlakno ortoma
(Iz­le­gu­va­at Don Ped­ro, Kla­u­dio i Le­o­
na­to. Be­ne­dik iz­le­gu­va od zad ras­je­to.)
Be­ne­dik
Ova ne mo­`e da bi­de uj­dur­ma. Raz­go­va­raa
se­ri­oz­no.- Ja doz­na­le vis­ti­na­ta od He­ra.
Iz­gle­da ja `a­lat gos­po­|i­ca­ta; se ~i­ni
stras­ta nej­zi­na ze­la go­lem za­mav. Me sa­ka
me­ne! A toa mo­ra da se voz­vra­ti. ^uv so
svoi u{i ka­ko me osu­du­va­at; ve­lat }e sum se
voz­gor­del ako sum za­be­le­`el de­ka me sa­ka;
i u{­te ve­lat de­ka taa po­pr­vo bi um­re­la
odo{­to da mi ja ot­krie svo­ja­ta taj­na. - Ne
mis­lev ni­ko­ga{ da se `e­nam. No ne mo­`am
da doz­vo­lam da me sme­ta­at za gor­de­liv. Sre}­ni se onie {to }e si gi ~u­jat ma­ni­te pa
mo­`at da se pop­ra­vat! Ve­lat gos­po­|i­ca­ta e
uba­va; vis­ti­na e, sa­mi­ot mo­`am da pot­vr­dam:
i dob­les­na - ta­ka e, ni ova ne mo­`am da
go od­re­~am; i um­na, os­ven {to se za­ca­pa­la vo
me­ne. - Ra­ka na sr­ce, ova ba{ i ne pot­vr­du­va
de­ka e um­na ama ne ni do­ka­`u­va de­ka e glu­pa,
za{­to i jas lu­do }e se zat­res­kam vo nea.
- Mo­`e }e me {ib­nat po ple­}i so ne­koi
ba­ja­ti {e­gi i za­ka~­ki za{­to tol­ku vre­me
bla­dav pro­tiv `e­na~­ka­ta; ama za­rem ape­ti­
tot ne se me­nu­va? Vo mla­dos­ta ja­de­te me­so
{to vo sta­ros­ta ne mo­`e­te ni da go po­mi­
ri­sa­te. Za­rem maj­tap­la­ci, pre­ko­ri i har­
ti­e­ni kur­{u­mi od mo­zo­kot mo­`at da go
up­la­{at ma­`ot i da go skr{­nat od ne­go­vi­ot
na­um? Ne; zem­ja­ta mo­ra da se na­se­lu­va. Ko­ga
re­kov de­ka }e um­ram er­gen ne mis­lev de­ka }e
`i­ve­am do `e­na~­ka­ta. - No eve ja ide Be­at­
ri­~e. @i­mi vi­del­ce­vo den­sko, taa e uba­va:
za­be­le­`u­vam kaj nea zna­ci na za­qu­be­nost.
(Vle­gu­va Be­at­ri­~e.)
Be­at­ri­~e
Me pra­ti­ja pro­tiv mo­ja­ta vol­ja da ve vik­nam
za ru­~ek.
Be­ne­dik
Uba­va Be­at­ri­~e, vi bla­go­da­ram za na­po­rot.
Be­at­ri­~e
Po­na­por­no vi be­{e vam da mi se zab­la­go­
da­ri­te odo{­to me­ne da ja zas­lu­`am va­{a­ta
bla­go­dar­nost; da mi be­{e na­por­no ne­ma­{e
da doj­dam.
Be­ne­dik
Zna­~i po­ra­ka­ta vi do­ne­se za­do­vol­stvo?
Be­at­ri­~e
Da; i toa tol­ka­vo {to od­vaj mo­`e da go
so­be­re na vr­vot od no­`ot i so ne­go da se
za­da­vi ne­kak­vo si vrap­~e. - Jas­no mi e de­ka
ne vi e do ja­de­we, gos­po­di­ne; za­toa zbo­gum.
(Iz­le­gu­va.)
Be­ne­dik
Ha! Me pra­ti­ja pro­tiv mo­ja­ta vol­ja da ve
vik­nam za ru­~ek - ova e ep­ten dvos­mis­le­no.
Po­na­por­no vi be­{e vam da mi se zab­la­go­
da­ri­te odo{­to me­ne da ja zas­lu­`am va­{a­ta
bla­go­dar­nost - ova e is­to ka­ko da re­~e­{e,
se­koj na­por {to go pra­vam za vas mi e le­sen
ka­ko {to e les­no da se zab­la­go­da­ri{. - Ako
ne se smi­lu­vam nad nea, to­ga{ sum gad; ako ne
ja za­sa­kam, to­ga{ sum be­ter od Ev­re­in. Odam
da na­ba­vam nej­zi­na sli­ka.
(Iz­le­gu­va.)
^in TRE­TI
Sce­na 1
- Vo gra­di­na­ta na Le­on
­ a­to.
(Vle­gu­va­at He­ra, Mar­ga­ret i Ur­su­la.)
He­ra
Odi Mar­ga­ret, do oda­ja­ta trk­ni;
ta­mu bra­tu­~et­ka mi Be­at­ri­~e }e ja naj­de{
ka­ko raz­go­va­ra so Kla­u­dio i prin­cot;
{ep­ni & na uvo de­ka jas i Ur­su­la
sme vo gra­di­na­ta i de­ka ce­lo vre­me
sa­mo za nea zbo­ru­va­me; ka­`i & de­ka si n#
~u­la;
i re­~i & kri­{um da doj­de vo se­ni­ca­va gus­ta,
kaj­{to xbu­not or­lo­vi nok­ti, zrel od son­
ce­to,
son­ce­to go bra­ni; - ko mi­le­nik ne­koj car­ski
koj po car­ska vol­ja, stig­nat do ~es­ta
pro­tiv is­ta­ta se voz­gor­du­va; - ta­mu ne­ka se
skrie,
za da ~ue {to ima­me na um. Za­da­~a vak­va
ima{,
iz­vr­{i ja so di­kat i os­ta­vi n# sa­mi.
Mar­ga­ret
Bez gaj­le, }e ja na­ma­mam ved­na{ da doj­de.
(Iz­le­gu­va.)
He­ra
Slu­{aj, Ur­su­la, ko­ga Be­at­ri­~e }e doj­de
do­de­ka niz dr­vo­re­dov se {e­ta­me
tre­ba da zbo­ru­va­me sa­mo za Be­ne­dik;
A go spom­nam, tvo­ja ulo­ga }e bi­de
da go fa­li{ do ne­be­sa ko ni­e­den ma`
{to ne zas­lu­`il: jas }e ti go­vo­ram kol­ku
Be­ne­dik e za­ca­pan vo Be­at­ri­~e. Ba{ od ova,
ve{­ta­ta stre­li~­ka na Ku­pi­don e nap­ra­ve­na,
i ra­nu­va sa­mo po ~u­e­no. Po~­ni se­ga;
(Od­na­zad vle­gu­va Be­at­ri­~e.)
Oti gle­daj, Be­at­ri­~e, sku­ku­le­na, ko pi­le
ka­lu­|er­~e, it­ro
ni se prik­ra­du­va raz­go­vo­rot da ni go
slu{­ne.
Ur­su­la
Pri­jat­no e da lo­vi{ ko­ga ri­ba­ta ja gle­da{
so zlat­ni ka­ko ves­la sreb­re­na­ta ja se­~e
stru­ja
za dr~­no da ja gol­tne pre­dav­ni~­ka­ta mam­ka:
ta­ka i nie ja lo­vi­me Be­at­ri­~e; se­ta se­ga
skri­e­na zad ras­je­to gus­to;
ne pla­{e­te se za mo­jot del od ulo­ga­ta.
He­ra
To­ga{ da & se dob­li­`i­me, za s# da ~ue
od slat­ki­ot ma­mec za nea na­me­net.(Pri­o­|a­at do se­ni­ca­ta.)
Ne, na­vis­ti­na, Ur­su­la, taa e pol­na pre­zir;
znam de­ka ta­bi­e­tot & e div i opak
ko jas­treb zas­ta­nat na kar­pa.
Ur­su­la
No da­li ste si­gur­ni
de­ka Be­ne­dik ja qu­bi Be­at­ri­~e od sr­ce?
He­ra
Ta­ka ve­lat prin­cot i mo­jot ve­re­nik.
Ur­su­la
Da­li ve te­ra­at da & go ka­`e­te ova?
339
Od vlakno ortoma
He­ra
Me mo­lea da ja iz­ves­tam no gi ube­div
de­ka ako ba­rem mal­ku go sa­ka­at Be­ne­dik,
naj­dob­ro e da go pot­tik­nat ~uvs­tva­ta da gi
skro­ti
i ni­ko­ga{ za ova da ne & ka­`at na Be­at­ri­~e.
Ur­su­la
Zo{­to ta­ka sto­riv­te? Za­rem toj gos­po­din
ne zas­lu­`u­va pos­te­la pol­na i sre}­na
kak­va {to Be­at­ri­~e mo­`e da ja da­de?
He­ra
O bo­`e qu­bo­ven! Znam de­ka zas­lu­`u­va toj
s# {to mo­`e na eden ma` da mu se da­de.
Ama pri­ro­da­ta ne soz­da­la `en­sko sr­ce
po­gor­de­li­vo od ona vo Be­at­ri­~e {to ~u­ka:
od o~i­te & mol­ska­at opa­kost i pre­zir,
pot­ce­nu­vaj­}i s# {to }e vi­dat; a du­hot nej­zin
tol­ku vi­so­ko sam se ce­ni, {to za nej­ze
s# dru­go e bed­no: ne mo­`e da sa­ka,
ni­ti pak mo­`e da za­mis­li {to e qu­bov
tol­ku e sa­mo­za­qu­be­na.
Ur­su­la
Na­vis­ti­na ste vo pra­vo;
za­toa, si­gur­na sum, ne bi bi­lo dob­ro da doz­
nae za{­to na udu­du }e go ze­me.
Ur­su­la
Da, da, tol­kav pre­zir ne vo­di kon ni{­to.
He­ra
Ne vo­di ami ka­ko; ka­ko mo­`e­lo tol­kav pre­
zir
nad­vor od se­ko­ja mer­a da vo­di kon ne{­to?
No koj mo­`e ova da & go ka­`e? Da & ka­`am
}e me is­mee; o, }e me iz­lo­`i na te­`ok pod­
biv
}e me ras­pa­me­ti, do smrt }e mi bie {e­gi.
Za­toa Be­ne­dik, ko zap­re­tan ogan,
vo voz­di{­ki ne­ka so­go­ru­va, ne­ka gas­ne;
Toa e po­dob­ra smrt odo{­to od pod­biv da
um­re{;
ne­ba­re ne­koj do smrt te sko­kot­kal.
Ur­su­la
Se­pak ka­`e­te & ; vi­de­te {to }e re­~e.
He­ra
Ne; po­br­gu kaj Be­ne­dik bi oti{­la
i bi mu rek­la pro­tiv stras­ta da se bo­ri;
i u{­te bi smis­li­la kle­ve­ta ~es­na
pro­tiv bra­tu­~et­ka mi. Lu­|e­to ne zna­at
kol­ku mo­`e da ja zat­ru­jat qu­bov­ta
zli­te ja­zi­ci.
Ur­su­la
He­ra
Vo pra­vo ste; u{­te ne sum vi­de­la ma`
bez og­led kol­ku da e umen, bla­go­ro­den, mlad
i ubav ko­go na­o­pa­ku ne bi go ~i­ta­la; ako
e li­~en na li­ce, ve­li po­ar­no da & e ses­tra;
ako e ka­le{, pri­ro­da­ta cr­taj­}i klovn
tem­na fle­ka nap­ra­vi­la; ako e vi­sok, su­ka­lo
gol­tnal;
ako e ni­zok, ahat e del­nat mno­gu gr­do;
ako e zbor­liv, per­ka vr­te­na od se­koj ve­ter;
mol­~e­liv, kla­da ne­pod­vi`­na, Tal­pa.
Ta­ka na se­koj ma` mu na­o­|a ma­na;
i ne & da­va ~es­nost na dob­les­ta
{to na ed­nos­tav­nos­ta i zas­lu­ga­ta im pri­
pa­|a.
O, ne pra­ve­te & nep­rav­da tak­va.
Ne ve­ru­vam de­ka do tol­ku za­gu­bi­la raz­um.So tol­ku sjaj­ni bis­tri­na i pa­met
ko {to ja fa­lat de­ka gi ima, - ni­ko­ga{ taa
ne bi od­bi­la gos­po­din ko {to e Be­ne­dik.
He­ra
Vo Ita­li­ja, ve­lat, ni­koj ne mu e ra­men
os­ven, se raz­bi­ra, mo­jot sa­kan Kla­u­dio.
Ur­su­la
Ve mo­lam, ne lu­te­te mi se, ma­dam,
{to ot­vo­re­no go­vo­ram: gos­po­di­not Be­ne­dik,
Vilijam [EKSPIR
340
po iz­gled, od­nos, bis­tri­na i hrab­rost
nes­po­red­liv e ve­lat vo ce­la Ita­li­ja.
Sce­na 2
So­ba vo ku­}a­ta na Le­o­na­to.
He­ra
Da, na­vis­ti­na, na­se­ka­de e mno­gu poz­nat.
Ur­su­la
Sla­va­ta si ja zas­lu­`i so dob­les­ni de­la. Ko­ga, gos­po­|i­ce, }e bi­de­te ven­~a­ni?
He­ra
Se­koj den od ut­re. Da vle­ze­me aj­de,
sa­kam da ti po­ka­`am ne­koi uk­ra­si,
pa da mi ka­`e{ koj od niv ut­re da go no­sam.
(Vle­gu­va­at Don Ped­ro, Kla­u­dio, Be­ne­dik i
Le­o­na­to.)
Don Ped­ro
Os­ta­nu­vam do va­{e­to ven­~a­va­we, a po­toa
odam za Ara­gon.
Kla­u­dio
]e ve is­pra­tam do­ta­mu, gos­po­da­ru, ako mi
doz­vo­li­te.
Don Ped­ro
Ur­su­la
(Na stra­na.) Go­to­va e, vi tvr­dam; }e se fa­ti,
ma­dam!
He­ra
Ako e ta­ka, to­ga{ slu­~a­jot qu­bov­ta ja vo­di,
eden pa­|a v zam­ka, drug Ku­pi­don go bo­di!
(Iz­le­gu­va­at He­ra i Ur­su­la.)
Be­at­ri­~e
(Iz­le­gu­va nap­red.)
[to mi go­rat u{i­te? Vis­ti­na li e ova?
Me ko­rat za gor­de­li­vost, me ko­rat za pre­
zir?
Pre­zi­ru, zbo­gum! I ti gor­dost mo­min­ska,
zbo­gum!
So tak­va dob­lest ne se gor­dee ve­}e ni­koj.
Be­ne­dik, qu­bi! So qu­bov te­be }e ti vra­tam;
i skro­te­no sr­ce {to di­vo kon te­be bi­lo:
Ako me sa­ka{, sa­ka­we dvoj­no od me­ne }e
ima{,
{to vo sve­ta vr­ska }e n# vr­ze mi­lo;
Oti dru­gi­te ve­lat ti za ova si vre­den
a jas toa go ~uvs­tvu­vam ko od niv ni­e­den.
(Iz­le­gu­va.)
Ni slu­~aj­no; toa bi bi­la go­le­ma fle­ka vrz
no­vi­ot sjaj na va­{i­ot brak, ko da sum mu
po­ka­`al na de­te no­vo pal­to a ne sum mu
dal da go no­si. ]e go po­ba­ram dru{­tvo­to
na Be­ne­dik; za{­to od gla­va do pe­ti­ci si­ot
e ve­se­lost; dva-tri pa­ti go ima pre­se­~e­no
la­kot na Ku­pi­don i ma­li­ot ubi­ec ne smee
po­ve­}e da stre­la vo ne­go. Sr­ce­to mu e yvon­
li­vo ko kam­ba­na, a ja­zi­kot mu e man­da­lo.
Oti ona {to mu e na sr­ce, na ja­zik go
ka­`u­va.
Be­ne­dik
Gos­po­da, ne sum ve­}e is­ti­ot.
Le­on
­ a­to
I jas go ve­lam is­to­to; ne­ka­ko mi e po­se­ri­o­
zen.
Kla­u­dio
Se na­de­vam de­ka se za­qu­bil.
Don Ped­ro
Ta­kov pe­ze­venk te{­ko se za­qu­bu­va; ne­ma
ni­ed­na kap­ka vis­tin­ska krv vo ne­go {to
mo­`e da se za­ra­zi so qu­bov; ako e se­ri­o­zen
341
Od vlakno ortoma
Kla­u­dio
sa­ka pa­ri.
Be­ne­dik
Me bo­li zab.
Ako ne e za­qu­ben vo `e­na to­ga{ tre­ba
po­ve­}e da ne ve­ru­va­me vo pro­ve­re­ni­te zna­ci;
go ~et­ka, na pri­mer, {e­{i­rot, se­koe sa­baj­le.
Ne vi e ova som­ni­tel­no?
Don Ped­ro
Don Ped­ro
Iz­va­di go!
Go vi­del ne­koj na bar­ber?
Be­ne­dik
Kla­u­dio
Na be­sil­ka so ne­go!
Kla­u­dio
Ne, ama ber­be­rot e vi­den kaj ne­go; i ne­kol­ku
te­ni­ski top­~i­wa ve­}e se na­pol­ne­ti so vlak­
na­ta od ne­go­va­ta po­ra­ne{­na bra­da.
Pr­vin na be­sil­ka pa pos­le va­de­we.
Le­o­na­to
Don Ped­ro
Na­vis­ti­na, iz­gle­da pom­lad za ed­na bra­da.
[to e, voz­div­nu­va­te od ed­na za­bo­bol­ka?
Don Ped­ro
Le­o­na­to
Od ne­kak­va si te~­nost i crv­~e?
Be­ne­dik
Tu­|a­ta bol­ka br­zo po­mi­nu­va. Te{­ko toj {to
ja ima.
A i se ma~­ka so ne­ka­kov si mi­ris. Ne mo­`e
da se na­mi­ri­sa ne{­to od ova?
Kla­u­dio
S# mi­ri­sa de­ka de~­ko­vo e za­ca­pan do u{i.
Don Ped­ro
Kla­u­dio
Na­jo­~ig­le­den znak e ne­go­va­ta ne­ve­se­lost.
Jas se­pak ve­lam de­ka e za­qu­ben.
Kla­u­dio
Don Ped­ro
A ko­ga po­ra­no si go mi­el li­ce­to?
Ne znam ka­ko gle­da­te za­nes kaj ne­go, os­ven
ako ne e za­nes po pre­ob­le­ku­va­we vo stra­nec;
na pri­mer, de­ne­ska vo Ho­lan­|a­nec, ut­re vo
Fran­cu­zin, a po­ne­ko­ga{ vo dvaj­ca oded­na{;
na pri­mer Ger­ma­nec od po­lo­vi­na na­do­lu,
ce­li­ot vo dip­li, a [pa­nec od po­jas na­go­re,
bez grad­nik. Ako ne se za­ne­su­va so ovaa
lu­dost, a, na­vis­ti­na, se za­ne­su­va, to­ga{ ne e
lud vo za­ne­sot, ka­ko {to vi se ~i­ni.
Don Ped­ro
Ili se ma~­kal so pud­ra? A sum ~ul i {to
ve­lat za ova.
Kla­u­dio
A {to da se ka­`e za ne­go­vi­ot ve­sel duh; {to
se­ga se vov­le­kol vo tam­bu­ra­ta i ~kri­pi ka­ko
ski­na­ta `i­ca?
Vilijam [EKSPIR
342
Don Ped­ro
Na­vis­ti­na ova ka­`u­va mno­gu za ne­go: od ko­ja
stra­na da svr­ti{ - toj e za­qu­ben.
Don Ped­ro
Dob­ra ve­~er, bra­te.
Don Hu­an
Kla­u­dio
A jas du­ri i znam ko­ja go sa­ka.
Ako ste slo­bod­ni, bi sa­kal da po­raz­go­va­
ra­me.
Don Ped­ro
I jas toa bi sa­kal da go znam; se ob­lo­`u­vam,
ne­ko­ja {to ne go ni znae.
Don Ped­ro
Vo ~e­ti­ri o~i?
Don Hu­an
Kla­u­dio
Mo­re ne sa­mo {to go znae, tu­ku i ma­ni­te mu
gi znae a se­pak umi­ra za ne­go.
Don Ped­ro
Tre­ba da ja za­ko­pa­at so li­ce­to svr­te­no na­o­
pa­ku.
Ako ta­ka sa­ka­te; - no mo­`e i gro­fot Kla­u­
dio da slu­{a; oti ona {to }e go ka­`am se
od­ne­su­va i na ne­go.
Don Ped­ro
Za {to sta­nu­va zbor?
Don Hu­an
Be­ne­dik
(Na Kla­u­dio) Da­li ut­re }e se `e­ni­te?
So vak­vi ba­ja~­ki ne mi se le­~i za­bo­bol­ka­ta.
Gos­po­di­ne, doj­de­te so me­ne, ve mo­lam; smis­
liv osum ili de­vet pa­met­ni zbo­ro­vi i sa­kam
da vi gi ka­`am, a koi zad­ro­ga­zi­ve ne sme­at
da gi ~u­jat.
(Iz­le­gu­va­at Be­ne­dik i Le­o­na­to.)
Don Ped­ro
Tvr­dam po {to sa­ka­te, de­ka }e mu go­vo­ri za
Be­at­ri­~e.
Kla­u­dio
Se sog­la­su­vam. Vo me­|uv­re­me, He­ra i Mar­
ga­ret ja za­vr­{i­ja ra­bo­ta­ta so Be­at­ri­~e; pa
se­ga ko­ga dve­te me~­ki }e se sret­nat, po­ve­}e
ne­ma da se gri­zat.
(Vle­gu­va Don Hu­an.)
Don Hu­an
Gos­po­da­ru i bra­te, Bog ne­ka ve ~u­va.
Don Ped­ro
Zna­e­te de­ka }e se `e­ni.
Don Hu­an
Ne sum ba{ si­gu­ren ko­ga }e ~ue {to imam
da ka­`am.
Kla­u­dio
Ako ima ne­kak­va pre~­ka, ve mo­lam ka­`e­te
ja.
Don Hu­an
Mo­`e­bi mis­li­te de­ka ne ve sa­kam; ne­ka ova
se po­ka­`e po­doc­na, a vie su­de­te za me­ne po
ona {to }e go ~u­e­te se­ga. [to se od­ne­su­va
do brat mi, mis­lam de­ka mno­gu ste mu pri
sr­ce i za­toa naj­is­kre­no vi po­mog­na bra­kov
da go sklu­~i­te; no vi ve­lam, xa­be se ma­~el i
343
Od vlakno ortoma
za­lud­no vlo­`il trud.
Don Ped­ro
Zo{­to, vo {to e ra­bo­ta­ta?
Don Hu­an
Toa doj­dov da vi ka­`am; i da ne dol­`am, za{­to pre­dol­go za toa se go­vo­ri, - gos­po­|i­
ca­ta e ne­ver­na.
Kla­u­dio
Don Hu­an
Ako ne sme­e­te da ve­ru­va­te vo ona {to go gle­
da­te, ne priz­na­vaj­te {to zna­e­te. Ako doj­de­te
so me­ne, do­vol­no }e vi po­ka­`am; a ko­ga }e
vi­di­te po­ve­}e i }e ~u­et­ e po­ve­}e, pos­ta­pe­te
ka­ko {to sa­ka­te.
Kla­u­dio
Ako vi­dam ne{­to ve­~er­va za­ra­di koe ne­ma
da ja ze­mam ut­re za `e­na, }e ja pos­ra­mo­tam
pred si­te sva­to­vi na mes­to­to na koe tre­ba­{e
da ja ze­mam.
Koj? He­ra?
Don Ped­ro
Don Hu­an
Da, da, ba{ He­ra; He­ra na Le­o­na­to; va­{a­ta
He­ra, se­~i­ja­ta He­ra.
Kla­u­dio
Ne­ver­na?
Don Hu­an
Toj zbor e pre­do­bar za da ja za­ma~­ka nej­zi­
na­ta ras­i­pa­nost; bi mo­`el da ka­`am de­ka e
po­ve­}e od toa; smis­le­te ne{­to po­ra­si­pa­no
od ras­i­pa­na i jas ta­ka }e ja na­re­~am. Ne
~u­de­te se do­de­ka ne do­bi­e­te no­vi do­ka­zi:
sa­mo doj­de­te ve­~er­va so me­ne i }e vi­di­te
ka­ko ne­koj vle­gu­va niz pro­zo­re­cot na nej­
zi­na­ta so­ba du­ri i vo no}­ta spro­ti ven­~av­
ka­ta; ako i to­ga{ s# u{­te ja sa­ka­te, to­ga{
`e­ne­te se ut­re; no po­dob­ro bi vi li­~e­lo na
ug­le­dot da se pre­mis­li­te.
Kla­u­dio
Mo`­no li e ova?
Don Ped­ro
Ne mi se ve­ru­va.
A ka­ko {to ja ba­rav za te­be da ti sta­ne
`e­na, ta­ka }e ti se prid­ru­`am za­ed­no da ja
pos­ra­mo­ti­me.
Don Hu­an
Ne­ma po­na­ta­mu da ja ocr­nu­vam du­ri sa­mi ne
se uve­ri­te; str­pe­te se sa­mo do pol­no}, pa
ne­ka se vi­di za {to se ra­bo­ti.
Don Ped­ro
O de­nu {to na­o­pa­ku trg­na!
Kla­u­dio
O ja­du {to tol­ku ~ud­no prs­na!
Don Hu­an
O ~u­mo nav­re­me spre­~e­na!
Va­ka }e ka­`e­te ko­ga s# }e se svr­{i.
(Iz­le­gu­va­at.)
Vilijam [EKSPIR
344
Sce­na 3
Na uli­ca.
(Do­a­|a­at Dren i Tal­pa so stra­`a.)
Dren
Da­li ste dob­ri i ver­ni lu­|e?
go ka­`e{, ne? Zna­~i, za dob­ri­ot iz­gled,
gos­po­di­ne, zab­la­go­da­re­te mu se na Bo­ga i
ne­moj­te da se fa­li­te so ne­go; za pi­{u­va­we­to
i ~i­ta­we­to, gle­daj­te da gi ko­ris­ti­te ko­ga
za tak­vi­te su­et­nos­ti }e ne­ma pot­re­ba. Ov­de
sme­ta­at de­ka ste naj­be­zum­ni­ot i naj­prik­lad­
ni­ot ~o­vek za za­po­ved­nik na stra­`a­ta; za­toa
no­se­te go fe­ne­rot. Za­da­~a­ta vi e vak­va; tre­ba da gi sfa­}a­te si­te skit­ni­ci; i tre­ba
se­ko­go da za­pi­ra­te vo ime­to na prin­cot.
Tal­pa
Vto­ri­ot stra­`ar
Da, ina­ku bi bi­lo {te­ta da ne stig­nat do
spa­se­nie na du­{a­ta i te­lo­to.
Dren
Ne, ne, toa bi bi­la preb­la­ga kaz­na za niv,
ako ima­at ba­rem ron­ka lo­jal­nost vo se­be,
oti se od­re­de­ni da go ~u­va­at prin­cot.
A {to ako ne­koj ne sa­ka da zap­re?
Dren
To­ga{ pra­ve­te se na ud­ren i pu{­te­te go da
si odi; ved­na{ po­toa svi­kaj­te gi dru­gi­te i
zab­la­go­da­re­te mu se na Bo­ga {to ste se ot­ta­
ra­si­le od ga­dot.
Tal­pa
Tal­pa
Dob­ro, ka­`e­te im ja za­da­~a­ta, kom­{i­ja Dren.
Dren
Ka­ko pr­vo, koj mis­li­te de­ka e naj­tik­var od
si­te za da vi bi­de za­po­ved­nik?
Pr­vi­ot stra­`ar
Hju Ere­bi­ca­ta, gos­po­di­ne ili \or­|i \e­ri­
zot; tie zna­at da ~i­ta­at i da pi­{u­va­at.
Dren
Doj­di va­mu, kom­{i­ja \e­riz; Bog ti dal ime
za me­rak: da iz­gle­da{ dob­ro - toa e dar­ba na
sre­}a­ta no da ~i­ta{ i pi­{u­va{ - toa do­a­|a
od pri­ro­da­ta.
Ako ne zas­ta­ne ko­ga }e mu se ka­`e stoj,
zna­~i ne e po­da­nik na prin­cot.
Dren
Ta­ka e. A vie tre­ba da si ima­te ra­bo­ta sa­mo
so po­da­ni­ci na prin­cot. - Po­toa ne kre­vaj­te
vre­va niz uli­ci­te; oti xa­go­rot i mu­a­be­te­
we­to na stra­`a­ta tre­ba najs­tro­go da se to­le­
ri­ra i ne­ma da se tr­pi.
Vto­ri­ot stra­`ar
Po­pr­vo }e spi­e­me odo{­to da mu­a­be­ti­me;
zna­e­me nie {to mu do­li­ku­va na eden stra­
`ar.
Dren
Vto­ri­ot stra­`ar
A dve­te ra­bo­ti, gos­po­di­ne na­red­nik...
Dren
[to gi ima­te vie, zna­ev, ova sa­ka­{e da
Ta­ka be brat; mi zbo­ru­va­te ka­ko dob­ro
iz­ves­ten i mno­gu smi­ren stra­`ar; oti ne
gle­dam ka­ko mo­`e spi­e­we­to da pra­vi ne­red;
sa­mo, vni­ma­vaj­te da ne vi gi uk­ra­dat bal­
ti­i­te. - Po­na­ta­mu, tre­ba da nav­ra­ti­te vo
se­ko­ja kr~­ma i si­te pi­ja­ni da gi na­te­ra­te da
345
Od vlakno ortoma
odat na spi­e­we.
~es­nost.
Vto­ri­ot stra­`ar
A {to ako ne­}at?
Tal­pa
Ako ~u­e­te be­be da pla­~e vo no}­ta mo­ra da ja
vik­ne­te da­dil­ka­ta da go smi­ri.
Dren
Vto­ri­ot stra­`ar
Ako ne­}at, ne­}at; os­ta­ve­te gi to­ga{ ne­ka se
ot­rez­nat; ako i to­ga{ ne vi da­dat po­pa­me­ten
od­go­vor, ka­`e­te im de­ka ne se tak­vi za kak­vi
ste gi mis­le­le.
A {to ako da­dil­ka­ta spie i ne mo­`e da n#
slu{­ne?
Dren
Vto­ri­ot stra­`ar
Dob­ro, gos­po­di­ne.
Dren
Ako na­i­de­te na kra­dec, po slu`­be­na dol­
`nost mo­`e­te da go ob­vi­ni­te de­ka ne e
~e­sen ~o­vek; a so tak­vi­te lu­|e {to po­mal­ku
si ima­te ra­bo­ta i {to po­mal­ku se me­{a­te,
tol­ku po­dob­ro za va­{i­ot do­bar glas.
Go­le­ma ra­bo­ta. Vo toj slu­~aj za­mi­ne­te si
spo­koj­no pa ne­ka de­te­to ja raz­bu­di so pla~
do ne­bo; oti ov­ca­ta {to ne mo­`e da si go
~ue jag­ne­te {to blee, ni­ko­ga{ ne­ma da go
slu{­ne te­le­to {to mu­ka.
Tal­pa
Ta­ka e na­vis­ti­na.
Dren
Vto­ri­ot stra­`ar
Ako zna­e­me de­ka e kra­dec, za­rem ne tre­ba da
go fa­ti­me?
Dren
Po slu`­be­na dol­`nost, mo­`e­te; no jas mis­
lam de­ka tie {to ba­ra­at bel­ja }e si ja naj­
dat: naj­mi­ro­qu­bi­vi­ot na­~in za vas e ako vi
se slu­~i da fa­ti­te kra­dec, da mu doz­vo­li­te
sa­mi­ot da vi po­ka­`e koj e i da vi se is­kra­de
od va­{e­to dru{­tvo.
Tal­pa
Vie se­ko­ga{ ste va­`e­le za ~o­vek so du­{a,
or­tak.
Ova se va­{i­te za­da­~i. Vie, za­po­ved­ni­ku go
pret­sta­vu­va­te prin­cot li~­no. Ako go sret­
ne­te prin­cot no­}e mo­`e da go zas­ta­ne­te.
Tal­pa
E ne, `i­mi bo­go­roj­ca, toa ne mo­`e.
Dren
Po ki­lo krv, vi ve­lam, se­koj {to ba­rem
mal­ku gi znae pro­pi­si­te, }e vi re­~e de­ka
mo­`e; ra­ka na sr­ce, ne bez vol­ja na prin­cot;
oti, vsu{­nost, stra­`a­rot ne smee ni­ko­go da
nav­re­di, a da zas­ta­ne­te ~o­vek pro­tiv ne­go­
va­ta vol­ja e nav­red­li­vo.
Tal­pa
Dren
E, ova e ve­}e dru­go dvaj­se. Ta­ka mo­`e.
So pra­vo za{­to po svo­ja vol­ja ne bi obe­
sil ni pes; no gre­o­ta bi bi­lo da ne obe­sam
~o­vek koj­{to po­ka­`u­va i naj­ma­li zna­ci na
Vilijam [EKSPIR
346
Dren
Bo­ra­~io
Ete, gle­da­te! Zna­~i, gos­po­da, dob­ra no}; ako
ne{­to go­le­mo se slu­~i, vik­ne­te me; ~u­vaj­te
ja slu`­be­na­ta taj­na si­te za­ed­no i se­koj za
se­be i dob­ra no}. - Aj­de kom­{i­ja.
Zas­ta­ni pob­lis­ku pod stre­a­va oti do`­de­cov
si ka­pi; a jas, ko vis­tin­ska pi­ja­ni­ca, s# pod­
rob­no }e ti tu­ram.
Stra­`a­rot
Vto­ri­ot stra­`ar
Ete gos­po­da, ~uv­me {to ni e za­da­~a; pred­la­
gam da pod­re­mi­me ov­de na cr­kov­na­ta klu­pa
do dva po pol­no} a pos­le si­te na spi­e­we.
Dren
U{­te ne{­to, ~es­ni kom­{ii; ve mo­lam, vni­
ma­vaj­te na ku­}a­ta od gos­po­di­not Le­o­na­to;
ut­re ta­mu }e na­va­lat sva­to­vi, pa ve­~er­va
}e vrie ko vo ko{­ni­ca. Zbo­gum, dre­me­te na
{trek, ve mo­lam.
(Iz­le­gu­va­at Dren i Tal­pa.)
(Vle­gu­va­at Bo­ra­~io i Kon­rad.)
Bo­ra­~io
Ej, Kon­rad!
Stra­`a­rot
(Ti­ho) Ne­kak­vo pre­dav­stvo, lu­|e! Se­pak
os­ta­ne­te skri­e­ni.
Bo­ra­~io
Eve ti ka­`u­vam, od Don Hu­an za­ra­bo­tiv
il­ja­da du­ka­ti.
Kon­rad
Mo`­no li e ne­koe raz­boj­ni{­tvo da ~i­ni
tol­ku ska­po?
Bo­ra­~io
Tre­ba­{e da pra­{a{ mo`­no li e ne­koe raz­
boj­ni{­tvo da ~i­ni tol­ku bo­ga­to; za{­to ko­ga
bo­ga­ti­te raz­boj­ni­ci ima­at pot­re­ba od si­ro­
ma{­ni­te, si­ro­ma{­ni­te raz­boj­ni­ci mo­`at da
po­ba­ra­at kak­va sa­ka­at ce­na.
Kon­rad
(Ti­ho) Sus, ne mr­daj­te!
Bo­ra­~io
Kon­rad, Kon­ra­di{­te ve­lam!
Kon­rad
Ne se de­ri ~o­ve­ku, tu­ka ti sum do lak­tot.
Bo­ra­~io
Da be, za­toa lak­tot me ~e­{a! Ved­na{ na­mi­
ri­sav de­ka tu­ka ima ne{­to {u­ga­vo!
Ba{ ~ud­no.
Bo­ra­~io
^ud­no ti e oti si ep­ten ze­len. Sa­mi­ot zna­e{
de­ka mo­da­ta na eden grad­nik, ili {e­{ir ili
pal­to ne zna­~i ni{­to za ~o­ve­kot.
Kon­rad
Da, se ra­bo­ti za ali{­ta.
Bo­ra­~io
Kon­rad
Mis­lam na mo­da­ta.
]e ti vra­tam za ova; a se­ga ka­`u­vaj {to
ima{!
347
Od vlakno ortoma
Kon­rad
Mo­da­ta si e mo­da.
Bo­ra­~io
Glu­pos­ti! Is­to mo­`am da ka­`am bu­da­la­ta si
e bu­da­la. Za­rem ne gle­da{ kol­ku gna­sen kra­
dec e vak­va­ta mo­da?
|i­ca He­ra, ka­ko da e He­ra; taa po­diz­le­ze
na pro­zo­re­cot na nej­zi­na­ta gos­po­dar­ka i
il­ja­da­pa­ti mi po­sa­ka dob­ra no}, - ama ~e­kaj,
ti ka­`u­vam zgo­ra-pre­ku; - pr­vin tre­ba da ti
ka­`am ka­ko prin­cot, Kla­u­dio i mo­jot gos­
po­dar, pos­ta­ve­ni, smes­te­ni i iz­ves­te­ni od
mo­jot gos­po­dar Don Hu­an, od­da­le­ku vo gra­di­
na­ta ja gle­daa ovaa qu­bov­na sred­ba.
Kon­rad
Stra­`a­rot
I si po­mis­li­ja de­ka Mar­ga­ret e He­ra?
Onoj Gna­sen go znam; kra­de, se­dum go­di­ni
ima; a mi se {et­ka ko gos­po­din; du­ri ime­to
mu go pom­nam.
Bo­ra­~io
Ne slu{­na ne{­to?
Kon­rad
Ne; si­gur­no e vet­ro­ka­zot na ku­}a­ta.
Bo­ra­~io
Za­rem ne gle­da{, ve­lam, kol­ku gna­sen kra­
dec e mo­da­va? Kol­ku lu­da~­ki ja zov­ri­va
vre­la­ta krv na si­te od ~e­ti­ri­na­e­set do tri­
e­set i pet? Ka­ko po­ne­ko­ga{ gi do­te­ru­va
ko onie fa­ra­o­no­vi voj­ni­ci od po­`ol­te­ni­te
sli­ki; po­ne­ko­ga{ ko sve{­te­ni­ci na bo­got
Bel na sta­ri­te cr­kov­ni pro­zor­ci; a po­ne­
ko­ga{ ka­ko iz­bri­~e­ni­ot Her­kul na iz­mas­
te­ni­te, od crv­ja pod­ja­de­ni ta­pe­ti kaj­{to
ne­go­va­ta amaj­li­ja iz­gle­da og­rom­na ko ne­go­
vi­ot stap?
Kon­rad
Gle­dam ka­ko ne gle­dam; gle­dam du­ri de­ka
mo­da­ta iz­no­su­va po­ve­}e ali{­ta od lu­|e­to.
Ama ne ti zov­re i te­be gla­va­ta so mo­da­ta pa
mi ja sme­ni te­ma­ta so pri­kaz­ni za mo­da­ta?
Bo­ra­~io
Ne, ni mal­ku. Znaj de­ka no}­va & se dod­vo­
ru­vav na Mar­ga­ret, slu­gin­ka­ta na gos­po­
Bo­ra­~io
Dvaj­ca od niv si­gur­no, prin­cot i Kla­u­dio;
no |a­vo­lot, gos­po­da­rot moj, zna­e­{e de­ka e
Mar­ga­ret; pa de­lum­no za­ra­di ne­go­vi­te zak­
let­vi, na koi naj­pr­vo gi v~o­pi, de­lum­no
za­ra­di tem­na­ta no}, ko­ja mo{­ne gi iz­ma­mi,
no naj­mno­gu za­ra­di mo­ja­ta pod­la uj­dur­ma ko­ja
gi pot­vr­di si­te kle­ve­ti iz­ne­se­ni od Don
Hu­an, Kla­u­dio za­mi­na gne­ven; se kol­ne­{e
de­ka }e ja sret­ne ka­ko {to e do­go­vo­re­no
ut­re vo hra­mot i ta­mu pred se­ta svad­be­na
po­vor­ka, }e ja iz­re­zi­li so ona {to no}­va go
vi­de i }e ja is­pra­ti do­ma bez ma`.
Pr­vi­ot stra­`ar
Vi na­re­du­va­me vo ime­to na prin­cot: Stoj!
Vto­ri­ot stra­`ar
Vik­ne­te go pr­vi­ot gos­po­din na­red­nik; ov­de
vle­gov­me vo tra­got na naj­o­pas­ni­ot raz­vrat
{to se slu­~il vo zem­ja­va.
Pr­vi­ot stra­`ar
A i Gnas­ni­ot e vklu­~en; go znam, fr­fu­lot
mu vi­si.
Kon­rad
Aman bre lu­|e, po­le­ka!
Vilijam [EKSPIR
348
Vto­ri­ot stra­`ar
Sce­na 4
Mo­re }e ni go do­ne­se­te Gnas­ni­ot, ne­ma tu­ka
tr­te-mr­te.
So­ba vo ku­}a­ta na Le­o­na­to.
(Vle­gu­va­at He­ra, Mar­ga­ret i Ur­su­la.)
Kon­rad
He­ra
Lu­|ee!
Pr­vi­ot stra­`ar
Dra­ga Ur­su­la, raz­bu­di ja bra­tu­~et­ka mi
Be­at­ri­~e i za­mo­li ja da sta­ne.
Ur­su­la
Ti­{i­na! Vi na­re­du­va­me: po­kor­no pred nas
nap­red!
Ved­na{, gos­po­|o.
Bo­ra­~io
He­ra
Uba­vo }e si po­mi­ne­me {tom lu­|e­vo n# spro­
ve­du­va­at so se­ki­ri!
I ka­`i & da doj­de ov­de.
Kon­rad
Som­ni­te­len po­min, ti tvr­dam. Odi­me. Vi
sto­i­me na ras­po­la­ga­we.
(Iz­le­gu­va­at.)
Ur­su­la
Dob­ro.
(Iz­le­gu­va Ur­su­la.)
Mar­ga­ret
Na­vis­ti­na, mis­lam de­ka onoj dru­gi­ot oko­
luv­rat­nik vi stoi po­dob­ro.
He­ra
Ne, te mo­lam, dra­ga Meg, }e go no­sam ovoj.
Mar­ga­ret
Ne e tol­ku do­bar, na­vis­ti­na; a vi tvr­dam
de­ka ta­ka }e re­~e i bra­tu­~et­ka vi.
He­ra
Taa e bu­da­la, a bu­da­la si i ti; ovoj }e go
no­sam i to~­ka.
Mar­ga­ret
Mno­gu mi se do­pa­|a od­vnat­re no­vi­ot uk­ras
za gla­va, sa­mo ko­sa­ta da be­{e mal­ku po­zat­
vo­re­na; a fus­ta­not vi e po naj­no­va mo­da.
Sum go vi­de­la fus­ta­not na Voj­vot­ka­ta od
349
Od vlakno ortoma
Mi­la­no {to tol­ku go fa­lat.
He­ra
Ve­lat ne­ma ta­kov na sve­tot.
Mar­ga­ret
Vi ve­lam, vo spo­red­ba so va­{i­ot toj li­~i na
obi~­na no{­ni­ca. Ma­te­ri­ja­lot svet­li­kav, so
ra­bo­vi i tan­te­li op­to­~e­ni so sr­ma; na­xi­xan
so bi­se­ri, ra­ka­vi od­nad­vor, ra­ka­vi od­vnat­re
i dip­li nab­ra­ni i pos­ta­ve­ni so sin bro­kat;
no {to se od­ne­su­va do fi­nos­ta, ori­gi­nal­
nos­ta, ele­gan­tnos­ta i iz­von­red­nos­ta na kroj­
ka­ta, va­{i­ot e de­set­pa­ti pov­re­den.
He­ra
Dob­ro ut­ro, bra­tu­~et­ke.
Be­at­ri­~e
Dob­ro ut­ro, mi­la He­ra.
He­ra
Opaa, {to e se­ga? Ne vi e gla­sot mal­ku
za­rip­nat?
Be­at­ri­~e
Os­ven za­rip­na­tos­ta dru­go ni{­to ne mi
os­ta­na.
He­ra
Mar­ga­ret
Bog ne­ka da­de so ra­dost da go no­sam za{­to na
sr­ce mno­gu mi e te{­ko.
To­ga{ ud­re­te ja Les­na qu­bov; taa mo­`e i so
za­fa­ten glas; vie pej­te ja a jas }e ig­ram.
Mar­ga­ret
Be­at­ri­~e
Nas­ko­ro po­te{­ko }e sta­ne ko­ga }e go pri­
tis­ne te­`i­na­ta na eden ma`.
He­ra
Ogan da te iz­go­ri! Ne ti e sram?
Mar­ga­ret
Od {to, gos­po­|o? Od toa {to go­vo­ram
~es­no? Za­rem ne e bra­kot ~e­sen i kaj pros­
ja­kot? Za­rem ne e va­{i­ot gos­po­din ~e­sen
i bez brak? Vie bi sa­ka­le, da re­~am, so
op­ros­te­nie, te­`i­na­ta na va­{i­ot ma`; ako
lo­{i­te mis­li ne go ras­i­pu­va­at ot­vo­re­ni­ot
zbor, ni­ko­go ne­ma da nav­re­dam. Da­li e nav­
red­li­vo da se ka­`e te­`i­na­ta na eden ma`?
Ni slu­~aj­no, mis­lam, ako se ra­bo­ti za vis­
tin­ski ma` i vis­tin­ska `e­na; ina­ku }e se
ka­`e les­no­ti­ja­ta a ne te­`i­na­ta. Pra­{aj­te ja
Be­at­ri­~e ako ne mi ve­ru­va­te - eve ja do­a­|a.
(Vle­gu­va Be­ta­ri­~e.)
Da, da, les­na qu­bov i no­ze­te vo vis! - I u{­te
ako ma` vi ima do­vol­no pon­di­la, nas­ko­ro }e
mu se raz­mno­`i ima­we­to.
Mar­ga­ret
Ama na­o­pa~­ki zak­lu­~ok! Toa go fr­lam pod
no­ze.
Be­at­ri­~e
Re­~i­si e pet, bra­tu­~et­ke; vre­me e da ste pod­
got­ve­ni. Le­le, ama sum bol­na. Of, of!
Mar­ga­ret
Of­ka­te za me­~ok, mu­le ili ma`?
Be­at­ri­~e
Za buk­va­ta so ko­ja si­te tri po~­nu­va­at: M.
Vilijam [EKSPIR
350
Mar­ga­ret
Ama ako ne ste se po­tur­~i­le, to­ga{ ne­ma
po­ve­}e plo­ve­we spo­red yvez­di­te.
He­ra
E, se­ga ja boc­nav­te kaj­{to ja bo­li.
Be­at­ri­~e
Be­at­ri­~e
[to sa­ka mrd­na­ta­va da ka­`e, pra­{u­vam?
Be­ne­dik­tus? Zo{­to Be­ne­dik­tus? Ima
ne­kak­va po­u­ka vo toj va{ Be­ne­dik­tus!
Mar­ga­ret
Mar­ga­ret
Jas ni{­to; ama bog se­ko­mu ne­ka da­de ona {to
mu sa­ka sr­ce­to.
Em de­voj­ka em zat­na­ta; kaj bi­va­lo va­ka da se
nas­ti­ne.
Po­u­ka? Ne, vi ve­lam, ne­ma tu­ka ni­kak­va
po­u­ka; mis­lev na obi­~en bod­li­kav trn.
Mo­`e­bi mis­li­te de­ka jas mis­lam de­ka
mo­`e­bi ste za­qu­be­ni. Ne, `i­mi bo­go­roj­ca,
ne sum tol­ku mrd­na­ta da mis­lam {to }e mi
pad­ne na pa­met; ni­ti mi pa­|a na pa­met da
mis­lam {to s# mo­`am da po­mis­lam, ni­ti pak
mo­`am da po­mis­lam pa du­ri i da crk­nam od
mis­le­we, de­ka ste za­qu­be­ni, ili de­ka }e se
za­qu­bi­te ili de­ka mo­`e­te da se za­qu­bi­te;
no se­pak, i Be­ne­dik be­{e ta­kov pa se­ga sta­
nal ~o­vek: se ima­{e za­kol­na­to de­ka ne­ma da
se `e­ni, no se­ga, se­pak, i pok­raj tvr­dos­ta na
svo­e­to sr­ce, si go ja­de me­so­to bez pri­go­vor:
a ka­ko vie }e se pre­ob­ra­ti­te ne znam no, mi
se ~i­ni, ve­}e gleda­te ka­ko {to gle­da­at dru­
gi­te `e­ni.
Be­at­ri­~e
Be­at­ri­~e
He­ra
Ra­ka­vi­ci­ve mi gi pra­ti gro­fot; na­mi­ri­sa­ni
se!
Be­at­ri­~e
Ce­la­ta sum zat­na­ta, bra­tu­~et­ke, ni{­to ne
~uvs­tvu­vam.
Mar­ga­ret
O, ne­ka mi e bog na po­mo{! O ne­ka mi e bog
na po­mo{! Od ko­ga sta­nav­te tol­ku bis­tri?
Vo koj pra­vec se­ga ti tal­ka ja­zi­kot?
Mar­ga­ret
Mar­ga­ret
Od ko­ga vie se za­ma­tiv­te; - za­rem ne mi
li­~i?
Si­gur­no ne vo pog­re­{en.
(Se vra­}a Ur­su­la.)
Ur­su­la
Be­at­ri­~e
Ne vi se gle­da do­vol­no; tre­ba da ja no­si­te na
ka­pa. - Vi ve­lam, bol­na sum, bol­na.
Gos­po­|o, pov­le­~e­te se; prin­cot, gro­fot, gos­
po­di­not Be­ne­dik, Don Hu­an i si­te vid­ni
lu­|e od gra­dov doj­doa da ve od­ve­dat v crk­va.
Mar­ga­ret
He­ra
Ze­me­te si ra­fi­ni­ra­ni ob­lo­gi Her­bum Be­ne­
dik­tus i sta­ve­te si gi na sr­ce; sa­mo ta­ka }e
vi po­mi­ne bol­ka­ta.
Po­mog­ne­te mi da se ob­le­~am, mi­la bra­tu­
~et­ke, dra­ga Meg, dob­ra Ur­su­lo.
(Iz­le­gu­va­at.)
351
Od vlakno ortoma
Sce­na 5
{i­ja Tal­pa!
- Dru­ga so­ba vo ku­}a­ta na Le­o­na­to.
(Vle­gu­va­at Le­o­na­to, so Dren i Tal­pa.)
Le­o­na­to
Kom­{ii, vie me de­ran­`i­ra­te.
Le­o­na­to
[to sa­ka­te od me­ne, ~e­sen kom­{i­ja?
Dren
Pa, gos­po­di­ne, imam ne{­to do­ver­li­vo vo koe
i vie ste sme­{a­ni.
Dren
Va­{e­to gos­pod­stvo ta­ka ve­li, no nie sme
sa­mo na obi­~en princ slu`­be­ni­ci; no, vi
ve­lam, {to se od­ne­su­va do me­ne, da bev
de­ran­`i­ran ko kral, od s# sr­ce si­ot de­ran­
`man }e vi go pre­fr­lev vam!
Le­o­na­to
Le­o­na­to
Si­ot tvoj de­ran­`man da sta­ne moj! Ha!
Sa­mo na ku­so, ve mo­lam; i sami gle­da­te
kol­ku sum za­fa­ten.
Dren
Znam, gos­po­di­ne, eve za {to se ra­bo­ti.
Tal­pa
Dren
Da, pa du­ri i da e il­ja­da­pa­ti po­go­lem od
mo­jot; oti znam de­ka va­{e­to gos­pod­stvo
u`i­va naj­do­bar ka­ko`­man vo gra­dov; i ia­ko
sum sa­mo si­ro­mav ~o­vek, mi­lo mi e {to toa
go slu­{am.
Tal­pa
Ta­ka e, gos­po­di­ne, ne{­to se ra­bo­ti.
Le­o­na­to
I {to e toa, pri­ja­te­li?
Dren
Ovoj ~e­sen Tal­pa, gos­po­di­ne, zbo­ru­va mal­ku
pod pat nad pat: star e, gos­po­di­ne, i umot ne
mu e tol­ku za­ta­pen, ka­ko {to jas, so bo`­ja
po­mo{, bi sa­kal da mu bi­de no, se­pak, e ~e­sen
ko ko­`a­ta {to mu e me­|u o~i.
Is­to i jas.
Le­o­na­to
Bi sa­kal da znam {to ima­te da mi ka­`e­te.
Tal­pa
Vsu{­nost gos­po­di­ne, na­{a­ta stra­`a no­}e­ska, fa­ti dvaj­ca pref­ri­ga­ni hu­li­ga­ni
kak­vi, so is­klu­~ok na va­{e­to pri­sut­no gos­
pod­stvo, po­ve­}e ne­ma vo ce­la Me­si­na.
Tal­pa
Dren
Da, spo­laj mu na gor­ni­ot {to sum ~e­sen ko
se­koj `iv ~o­vek na mo­ja voz­rast {to ne e
po­~e­sen od me­ne.
Dren
Spo­red­bi­te baz­dat; skra­ti go la­fot, kom­
Do­bar star ~o­vek, gos­po­di­ne; sa­ka da si mu­a­
be­ti; {to ve­lat: ‘A sta­ros­ta doj­de, umot }
e si poj­de!’; Bo­`e gos­po­de, {to s# ne­ma na
sve­tov! - Dob­ro re­kov­te, na­vis­ti­na, kom­
{i­ja Tal­pa; - vi­de­te, Bog e do­bar ~o­vek;
ko­ga dvajca ja­va­at na ist kow, ed­ni­ot mo­ra
Vilijam [EKSPIR
352
da se­di na­zad. - ^es­na du­{a, na­vis­ti­na, gos­
po­di­ne; po­~es­na zdrav­je! Ko ko­ja bi­lo {to
vku­si­la le­bec! No Bog tre­ba da se sla­vi. Na
si­te lu­|e ne im de­li­le is­to, - ta­ka si e toa,
kom­{i­ja.
Le­o­na­to
Eve idam; go­tov sum.
(Iz­le­gu­va­at Lo­en
­ a­to i Glas­ni­kot.)
Dren
Le­o­na­to
Na­vis­ti­na, pri­ja­te­le, toj mno­gu za­os­ta­nu­va
zad vas.
Ode­te se­ga, or­tak, ode­te po Franc ]u­mu­rot;
ka­`e­te mu da do­ne­se mas­ti­lo i per­od­ r{­ka vo
zat­vo­rot. Mo­ra­me da gi is­pra­{a­me lu­|e­to.
Tal­pa
Dren
Bo`­ja ra­bo­ta, gos­po­di­ne.
Le­o­na­to
Se­ga mo­ram da ve os­ta­vam.
Dren
U{­te ne{­to, gos­po­di­ne! Na­{a­ta stra­`a,
gos­po­di­ne, na­vis­ti­na sfa­ti­la dve prob­le­
ma­ti~­ni per­so­ni, i na­{a­ta `el­ba e u{­te
ut­ro­vo da bi­dat sos­lu­{a­ni pred va­{e­to gos­
pod­stvo.
Le­o­na­to
Sa­mi is­pra­{aj­te gi i dos­ta­ve­te mi za­pis­
nik; se­ga sum vo go­le­ma br­za­ni­ca ka­ko {to
sa­mi mo­`e­te da vi­di­te.
Dren
]e bi­de za­br­za­no pre­fek­ti­ra­no.
Le­on
­ a­to
Na­pij­te se vin­ce pred da odi­te; zbo­gum.
(Vle­gu­va Glas­nik.)
Glas­ni­kot
Gos­po­da­ru, ve ~e­ka­at da ja pre­da­de­te }er­ka
vi na nej­zi­ni­ot sop­rug.
I toa um­no.
Dren
Umot ne­ma da go {te­di­me, ti tvr­dam; ov­de
ima (Se ~u­ka po gla­va) um od koj ne­ko­mu }e
mu se ze­me umot; sa­mo vie naj­de­te ne­koj u~en
pi­sar da ja za­pi­{e na­{a­ta ek­sko­mu­ni­ka­ci­ja
i doj­de­te v zat­vor.
(Iz­le­gu­va­at.)
^in ^ET­VR­TI
Sce­na 1
- Vnat­re vo crk­va­ta.
(Vle­gu­va­at Don Ped­ro, Don Hu­an, Lo­e­na­to, Sve{­te­nik, Kla­u­dio, Be­ne­dik,
He­ra, Be­at­ri­~e i dru­gi.)
Le­o­na­to
Aj­de o~e Fran­sis, bi­de­te krat­ki; sa­mo
ed­nos­tav­na­ta for­ma na ven­~av­ka­ta, a pod­
rob­nos­ti­te i raz­ni­te dol­`nos­ti mo­`e­te i
pos­le.
Kla­u­dio
Zna­e­te li vie ne­ko­ja, He­ra?
He­ra
Ne, gos­po­da­ru.
Sve{­te­ni­kot
Sve{­te­ni­kot
Vie, gos­po­da­ru, ste sprem­ni da ja ven­~a­te
ovaa da­ma?
Kla­u­dio
Ne.
A vie, gro­fe?
Le­o­na­to
Si doz­vo­lu­vam da od­go­vo­ram mes­to ne­go: Ne.
Le­o­na­to
Da ja ven­~a, o~e? Vie ste tu­ka da ja ven­~a­te.
Sve{­te­ni­kot
Vie, gos­po­|i­ce, da­li ste sprem­ni da se ven­
~a­te so gos­po­di­not grof?
He­ra
Kla­u­dio
O, {to s# si doz­vo­lu­va­at lu­|e­to! O, {to s#
lu­|e­to mo­`at da sto­rat! [to s# se­koj­dnev­no
pra­vat! Bez da zna­at {to pra­vat!
Be­ne­dik
Opa, {to e se­ga ova? Iz­li­vi so iz­vi~­ni­ci?
Pa da, gi ima i za sme­e­we; na pri­mer: Ha,ha!
He,he! Hi, hi!
Da.
Kla­u­dio
Sve{­te­ni­kot
Ako koj bi­lo od vas znae ne­ko­ja skri­e­na
pre~­ka za­ra­di ko­ja ne tre­ba da bi­de­te so­e­di­
ne­ti, ve po­vi­ku­vam, za­ra­di spa­sot na va­{i­te
du­{i, da ja ka­`e­te se­ga.
Trg­ne­te se o~e; - Tat­ko, doz­vo­le­te mi,
da­li slo­bod­no i so ~is­ta du­{a
mi ja da­va­te mo­ma­va, va­{a­ta }er­ka?
Le­o­na­to
Slo­bod­no, sin­ko, ko Bog {to mi ja da­de
me­ne.
Vilijam [EKSPIR
354
Kla­u­dio
A {to dar da vi da­dam jas, ~i­ja vred­nost
mo­`e po bo­gat­stvo i bes­ce­ne­tost so va­{i­ot
da se ram­ni?
Don Ped­ro
Ni{­to os­ven ako ne mi ja vra­ti­te na­zad.
Kla­u­dio
Na bla­go­dar­nost me u~i­te, prin­cu.Eve, Le­o­na­to, ze­me­te si ja ved­na{ na­zad;
ne da­vaj­te mu gni­la ovo{­ka na pri­ja­tel;
taa sa­mo znak e i pri­vid na ~es­ta svo­ja.Gle­daj­te ka­ko ko devs­tve­ni­ca cr­ve­nee ov­de!
O, vo kol­kav pri­vid na vis­ti­na­ta i po­kaz
mo­`e gre­vot pref­ri­gan da se skrie!
Ne na­doj­de li krv­ta ko sme­ren do­kaz,
sve­dok na dob­les­ta pros­ta? Zar ne }e se
za­kol­ne­te si­te,
si­te {to ja gle­da­te, de­ka devs­tve­ni­ca e sve­ta
po ona {to se gle­da? Ama ne e, vi ve­lam,
ja se­ti­la taa stras­ta na pos­te­la­ta blud­na,
cr­ve­ni­lo­to ne zna­~i smer­nost tu­ku vi­na.
ni­ko­ga{, so ni­e­den zbor ne sum ja los­tel,
tu­ku, ko brat na ses­tra, & ot­kri­vav
sra­me`­li­va nak­lo­nost i qu­bov ~is­ta.
He­ra
A da­li po­i­nak­va vi sum se pri­~i­ni­la?
Kla­u­dio
Dos­ta! Mi se pri­~i­ni­la! Re­zil }e puk­ne
za toa pri­~i­nu­va­we:
mi se pri­~i­nu­vav­te ko Di­ja­na na ne­bo {to
vr­ti;
~es­ti­ta ko pup­ka pred da ras­cu­ti div­no;
no vie ste bi­le po­ne­u­me­re­na vo krv­ta
od Ve­ne­ra, ili od onie yve­ro­vi si­ti
{to vo po­ho­ta div­ja~­ka bes­ne­at.
He­ra
Da ne ne{­to ne ste vo red {tom va­ka bla­
da­te?
Kla­u­dio
Prin­cu, zo{­to mol­~i­te?
Le­o­na­to
Don Ped­ro
[to sa­ka­te, gro­fe?
Kla­u­dio
Da ne se ven­~am,
da ne ja vr­zam du­{a­va so blud­ni­ca pus­ta.
Le­o­na­to
Ama, gos­po­di­ne, ako vie, los­tej­}i ja nej­ze,
go skr­{iv­te ot­po­rot na nej­zi­na­ta mla­dost,
i devs­tve­nos­ta & ja sov­la­dav­te, Kla­u­dio
Znam {to sa­ka­te da ka­`e­te; ako taa,
bi rek­le, mi se po­da­la ko na ma` iden
pa ta­ka gre­vot go ub­la­`i­la od pret­hod­na­ta
nag­lost:
Ne, Le­o­na­to,
[to da re­~am?
Obes­~es­ten sum, {to sa­kav da go vr­zam
pri­ja­te­lot moj so naj­o­bi~­na blud­ni­ca.
Le­o­na­to
Da­li dob­ro ~uv? Ili mo­`e so­nu­vam sa­mo?
Don Hu­an
Gos­po­di­ne, dob­ro ~uv­te, a ~u­e­no­to e vis­ti­na.
Be­ne­dik
Ova ne li­~i na ven­~av­ka.
He­ra
Vis­ti­na? - O bo­`e!
355
Od vlakno ortoma
Kla­u­i­do
Le­o­na­to, sto­jam li ov­de?
Prin­cot li e ova? Brat mu li e ovoj?
Ova li e li­ce­to na He­ra? Da­li o~i­te se ova
na­{i?
Le­o­na­to
S# si e ova ta­ka; no {to so toa, gro­fe?
Kla­u­dio
Daj­te sa­mo ed­no pra­{a­we na }er­ka vi da &
pos­ta­vam;
i so se­ta tat­kov­ska vlast {to nad nea
ja ima­te, na­te­raj­te ja da mi od­go­vo­ri pra­vo.
Le­o­na­to
Ti na­re­du­vam, od­go­vo­ri mu ako si mi }er­ka.
gro­fe.
Don Pedro
To­ga{ devs­tve­na ne ste. - Le­o­na­to,
`al mi e {to ova mo­ra da go slu­{a­te; `i­mi
~es­ta,
jas, brat mi i ovoj stra­dal­ni~­ki grof,
ja vi­dov­me, ja ~uv­me vo toa vre­me sno{­ti
ka­ko zbo­ru­va so eden gad na pro­zo­re­cot nej­
zin
koj­{to, na­vis­ti­na, ko raz­vrat­ni~­ki ban­dit
gi priz­na blud­ni­te sred­bi {to gi ima­le tie
mno­gu­pa­ti vo taj­nost.
Don Hu­an
Po­dob­ro prin­cu
da ne gi ime­nu­va­te, da ne go­vo­ri­te za niv;
ne­ma do­vol­no devs­tve­nost vo ovoj na{ ja­zik
bez nav­re­da, da se ka­`at. Za­toa, uba­va da­mo,
`al mi e za va­{e­to ne­~es­no od­ne­su­va­we.
He­ra
Kla­u­dio
O bo­`e, var­di me! Le­le {to me snaj­de!
Zo{­to va­ka me is­pra­{u­va­te?
Kla­u­dio
Za niz od­go­vor da vi go doz­na­e­me pra­vo­to
ime.
He­ra
Za­rem ne se vi­kam He­ra? Koj mo­`e ime­to
da mi go val­ka so pra­vi­~en ne­koj pre­kor?
O He­ra! Kak­va li He­ra ti bi bi­la
ako po­lo­vi­na od tvo­i­te nad­vo­re{­ni ~a­ri
na slu`­ba bi bi­le na po­ri­vot od sr­ce­to
tvoe!
Zbo­gum naj­gre{­na, naj­u­ba­va! Zbo­gum,
gre{­ni­ce ~is­ta, ~is­to­to gre{­na!
Za­ra­di te­be }e ja zak­lu­~am qu­bov­na­ta por­ta,
i na klep­ki ve­~en som­ne` }e mi vi­si
da ja pret­vo­ra uba­vi­na­ta vo mis­li lo­{i
za ni­ko­ga{ po­ve­}e da ne­ma lix­ba.
Le­o­na­to
Kla­u­dio
Se znae koj mo­`e: Mo­`e sa­mo He­ra.
Sa­mo He­ra mo­`e da ja val­ka He­ri­na­ta dob­
lest.
Koj be­{e toj {to raz­go­va­ra­{e so vas sno{­ti
na pro­zo­re­cot va{ po­me­|u dva­na­e­set i eden?
Ako ste devs­tve­na od­go­vo­re­te na ova.
Za­rem ne­ma ne­koj ov­de da mi za­rie no`?
(He­ra se ones­ves­tu­va.)
Be­at­ri­~e
[to ti sta­na ses­tro? Zo{­to pad­na?
Don Hu­an
He­ra
Ne raz­go­va­rav so ni­ko­go vo toa vre­me,
Da odi­me; ra­bo­ti­te iz­ne­se­ni na vi­de­lo,
du­hot & go za­tem­ni­ja.
Vilijam [EKSPIR
356
(Iz­le­gu­va­at Don Ped­ro, Don Hu­an i Kla­u­
dio.)
Be­ne­dik
Ka­ko e da­ma­ta?
Be­at­ri­~e
Mrt­va, mis­lam; - po­ma­gaj­te stri­ko; He­ra! He­ra! - Stri­ko! - Gos­po­di­ne Be­ne­dik!
O~e!
Le­o­na­to
Sud­bi­no, ne tr­gaj ja tvo­ja­ta te{­ka ra­ka!
Smrt­ta naj­dob­ro }e go pok­rie sra­mot nej­zin
sa­mo taa tre­ba da se po­sa­ku­va.
Be­at­ri­~e
Zo{­to, so mi­loz­li­va ra­ka, ne pos­vo­iv
{ted­ro
pros­ja~­ko ~e­do od pred mo­i­te por­ti
za koe, ko­ga bi se vov­lek­lo vo kal i re­zil
bi mo­`el da ka­`am, So ne­go ne­mam vr­ska,
sra­mov po­tek­nu­va od ko­le­no tu­|o?
No mo­e­to, mo­e­to {to go sa­kav, {to go fa­lev,
mo­e­to so koe se gor­de­ev; moe tol­ku mno­gu
{to po­ve­}e od sa­mi­ot se­be be­{e moe
vo spo­red­ba so me­ne, zo{­to ba{ taa - O,ba{
taa da pad­ne
vo ja­ma od bla­to, pa ni {i­ro­ko­to mo­re
ne­ma tol­ku vo­da pak da ja is­~is­ti se­ga,
ili tol­ku sol me­so­to da & go na­so­li
i da & go so­~u­va od gni­e­we­to {to sle­di!
Be­ne­dik
Gos­po­di­ne, gos­po­di­ne, tr­pe­nie, ve mo­lam:
du­ri i sa­mi­ot, ve­ru­vaj­te, za­~u­den sum mno­gu
i ne znam {to da re­~am.
Ka­ko si, He­ra?
Be­at­ri­~e
Sve{­te­ni­kot
O, si­gur­na sum, ne­koj na du­{a ja zel!
Smi­re­te se, gos­po­|o.
Be­ne­dik
Le­on
­ a­to
Gos­po­|i­ce, da­li so nea spi­ev­te sno{­ti?
Za­rem ti u{­te gle­da{?
Be­at­ri­~e
Sve{­te­ni­kot
Gle­da; zo{­to ne bi gle­da­la?
Ne, ne spi­ev; no tvr­dam de­ka do sno{­ti
ce­la go­di­na is­ta de­li­me so­ba.
Le­o­na­to
Le­o­na­to
Zo{­to? Za­rem ne is­tu­ra se­ko­ja zem­na tvor­ba
sram vrz nej­ze? Mo­`e­{e li blu­dot
da go po­rek­ne vo krv­ta nej­zi­na vgnez­den?
Ne `i­vej, He­ro, ne ot­vo­raj o~i;
da ne ve­ru­vam de­ka mno­gu br­gu }e um­re{,
de­ka du­hot tvoj pos­lab }e bi­de od sra­mot,
sa­mi­ot, pro­kol­nu­vaj­}i se se­be­si za na­vek,
`i­vo­tot bi ti go od­zel. @a­lev li {to si mi
ed­na?
Ja pre­ko­ru­vav li za ova pri­ro­da­ta-ti­tiz?
O, prem­no­gu za ed­na! Zo{­to os­ta­nav so ed­na?
Zo{­to niz o~i­ve bo­`i­ca vo te­be gle­dav?
Eve pot­vr­da, eve pot­vr­da! O, sa­mo se za­si­li
ona {to pred mal­ku vri­e­{e zad `e­lez­ni
{ip­ki!
Za­rem prin­co­vi­te da la­`at? La­`e li Kla­u­
dio
koj ja qu­be­{e tol­ku {to, ob­vi­nu­vaj­}i ja,
se gu­{e­{e vo sol­zi? Tr­gaj­te se od nea! Ne­ka
um­re!
Sve{­te­ni­kot
Slu{­ne­te me mal­ku;
357
Od vlakno ortoma
za{­to pre­dol­go sa­mo sto­ev i mol­~ev,
i pu{­tav ra­bo­ti­te da si te­~at po svoe,
ja gle­dav gos­po­|i­ca­va i se­ka­ko vi­dov
il­jad­ni­ci ave­ti cr­ve­ni­lo ka­ko & idat
na li­ce; il­jad­ni­ci sra­mo­vi ~ed­ni
vo an­gel­sko be­lo {to niv gi te­raa;
a po niv v o~i pla­men & se ja­vi
nav­re­di­te da gi iz­go­rat {to si­te troj­ca
gi bea fr­li­le pro­tiv nej­zi­na­ta ~ed­nost.
Na­re­~e­te me {ut­rak; ne ve­ru­vaj­te na mo­jot
ug­led,
na is­kus­tvo­to, na zna­e­we­to moe
{to so pe­~at ja pot­vr­du­va so­dr­`i­na­ta
na u~e­nos­ta mo­ja; ne ve­ru­vaj­te mi na voz­
ras­ta,
na dos­to­ins­tvo­to, zva­we­to, sve­tos­ta mo­ja,
ako da­ma­va ne le­`i ne­vi­na ov­de
kut­na­ta od zab­lu­da kob­na.
Le­o­na­to
O~e, ne mo­`e da bi­de;
Sa­mi gle­da­te de­ka se­ta dob­lest {to & os­ta­na
e vo toa {to ne­ma da do­da­de na prok­let­vo­to
i grev na kle­ve­ta; taa ne po­rek­nu­va;
zo{­to sa­ka­te to­ga{ da go pok­ri­e­te ona
~i­ja go­lo­ti­ja se gle­da i so go­lo oko?
Sve{­te­ni­kot
Gos­po­|i­ce, koj e toj za ko­go ve ob­vi­nu­va­at?
He­ra
Sa­mo ob­vi­ni­te­li­te zna­at; jas ne znam ni­koj;
ako znam po­ve­}e za ne­koj `iv ~o­vek
od ona {to devs­tve­nos­ta mo­ja do­pu{­ta,
ne­ka ni­e­den grev ne mi se pros­ti! - O, tat­ko,
ako se do­ka­`e de­ka so ma` sum raz­go­va­ra­la
vo nep­ris­toj­no vre­me, ili de­ka sno{­ti
sum mu­a­be­ti­la so koe bi­lo `i­vo ti­}e,
ot­fr­le­te me, mra­ze­te me, ma­~e­te me do smrt!
Sve{­te­ni­kot
Ne{­to ~ud­no gi iz­la­`a­lo prin­co­vi­te.
Be­ne­dik
Dvaj­ca od niv ne­som­ne­no se ~es­ni;
i ako ne{­to umo­vi­te im gi sma­ti­lo
toa do{­lo od ona ko­pi­le Hu­an,
~ij duh pos­to­ja­no so­nu­va pod­lost.
Le­on
­ a­to
Ne znam za toa. Ako vis­ti­na­ta za nea ja
ka­`aa
so ovie ra­ce }e ja ras­trg­nam; no & zgre­{i­ja
li
i naj­gor­di­ot od niv kaz­na­ta }e go stig­ne.
Vre­me­to u{­te ne ja is­ci­ca­lo krv­ta od me­ne,
ni­tu pak voz­ras­ta do tol­ku ne mi go za­ta­pi
umot,
ni­tu kob­ta imo­tot mi go sku­si
ni blud­ni­ot `i­vot od pri­ja­te­li me li­{i,
za da ne vi­dat, raz­gne­ven na ovoj na­~in,
kol­ku sum si­len na sna­ga i bis­tar na um,
kol­ku sum bo­gat so pri­ja­te­li i imot
i ka­ko za kle­ve­ti se vra­}a.
Sve{­te­ni­kot
Str­pe­te se mal­ku,
i za ovaa ra­bo­ta pos­lu­{aj­te go mo­jot so­vet.
]er­ka vi ov­de ja os­ta­vi­ja ko mrt­va;
Ne­ka nej­ze za ne­koe vre­me ja sok­ri­jat neg­de
a vie ob­ja­ve­te de­ka na­vis­ti­na e mrt­va;
pred sve­tot po­ka­`e­te de­ka ste vo `a­lost,
a na va­{a­ta sta­ra se­mej­na grob­ni­ca
za­ka­~e­te u`a­le­ni epi­ta­fi i si­te re­do­vi
nap­ra­ve­te gi {to odat so se­koj pog­reb.
Le­o­na­to
A {to e cel­ta?
Sve{­te­ni­kot
Se iz­ve­de li s# ova dob­ro, kle­ve­ti­te br­gu
}e se pret­vo­rat vo `a­lost; toa e ve­}e ne{­to;
no ne za ova ja smis­lu­vam pos­tap­ka­va ~ud­na,
tu­ku po ma­ki­ve ba­ram po­rod mno­gu go­lem.
De­ka um­re­la, mo­ra na ova da os­ta­ne­me,
vo mi­got ko­ga ok­le­ve­te­na bi­la,
a ova }e go `a­li, so­~uvs­tvu­va i prav­da
Vilijam [EKSPIR
358
se­koj {to }e ~ue; bi­dej­}i is­pa­|a va­ka
de­ka ona {to go ima­me ne go ce­ni­me mno­gu
do­de­ka e na­{e; no ko­ga }e go za­gu­bi­me i }e
go ne­ma,
to­ga{ vred­nos­ta mu ja kre­va­me; ja ot­kri­va­me
to­ga{
dob­les­ta {to du­ri sme ja ima­le v ra­ce
ne se gle­da­la. Ta­ka i so Kla­u­dio }e bi­de;
ko­ga }e ~ue de­ka od zbo­ro­vi­te ne­go­vi taa
um­re,
sli­ka­ta na `i­vo­tot nej­zin }e se mu{­ne
mil­no
vo ra­bo­til­ni­ca­ta na vo­ob­raz­ba­ta ne­go­va;
i se­koj ubav del od nej­zi­na­ta sna­ga
}e se po­ja­vi pro­me­net vo po­ras­ko{­na ru­ba
pop­riv­le­~en i pod­rag, po­poln so `i­vot
vo oko­to i vi­dot na ne­go­va­ta du­{a
odo{­to ko­ga bi­la `i­va; - to­ga{ }e ja `a­li, ako vo­op­{to ne­ko­ga{ qu­bov mo}­na se­til, i }e po­sa­ku­va ni­ko­ga{ da ne ja ob­vi­nil ta­ka;
da, kol­ku i da ve­ru­val de­ka ja nak­le­ve­til
ver­no.
Ako bi­de va­ka, ve­ru­vam id­ni­na­ta
}e skroi is­hod po­do­bar mno­gu
ot­kol­ku {to jas mo­`am da go smis­lam se­ga.
No du­ri i s# dru­go da ne is­pad­ne na ar­no,
sa­ma­ta vest za smr­ta na gos­po­|i­ca­va
}e go zbri­{e sra­mot za nej­zi­na­ta blud­nost:
a ako i toa pro­pad­ne, sok­rij­te ja,
{to naj­dob­ro }e & li­~i na ra­ne­ti­ot glas,
vo ne­koj sa­mo­ten, skrit, po­bo­`en `i­vot
da­le­ku od lo­{i o~i, zli ja­zi­ci, nav­re­di i
mis­li.
Sve{­te­ni­kot
Odi­me; dob­ro e {to pri­fa­tiv­te
za{­to sa­mo ~u­den lek, ~ud­ni­te ra­ni gi le­~i.
Aj­de, gos­po­|i­ce, um­re­te za da `i­ve­e­te; svad­
ba­va
mo­`e e sa­mo od­lo­`e­na; tre­ba sa­mo da se
iz­dr­`i.
(Iz­le­gu­va­at Sve{­te­ni­kot, He­ra i Le­o­
na­to.)
Be­ne­dik
Gos­po­|i­ce Be­at­ri­~e, ce­lo vre­me pla­~ev­te?
Be­at­ri­~e
Da; i u{­te dol­go }e pla­~am.
Be­ne­dik
Ne po­sa­ku­vam da e ta­ka.
Be­at­ri­~e
Ne­ma zo{­to da po­sa­ku­va­te; pla­~am po svo­ja
vol­ja.
Be­ne­dik
Se­ka­ko; ve­ru­vam de­ka na va­{a­ta uba­va bra­
tu­~et­ka & e na­ne­se­na nep­rav­da.
Be­at­ri­~e
Be­ne­dik
Gos­po­di­ne Le­o­na­to, pos­lu­{aj­te go ovoj
so­vet;
i ia­ko gi zna­e­te mo­i­te pos­ve­te­nost i qu­bov
kon Kla­u­dio i kon prin­cot, se­pak,
vo ~es­ta vi se kol­nam, }e pos­ta­pu­vam vo ova
najs­kri{­no i naj­pra­vi~­no ko du­{a­ta va­{a
kon te­lo­to {to vi pos­ta­pu­va.
Bo­`e kol­ku bi me za­dol­`il ~o­ve­kot {to bi
& do­nel prav­da.
Be­ne­dik
Pos­toi li na­~in da se po­ka­`e tak­vo pri­ja­
tel­stvo?
Be­at­ri­~e
Le­o­na­to
Da­vej­}i se vo ma­ki,
i za naj­ma­la­ta slam­ka }e se fa­tam.
Ima mno­gu prost na­~in no ne­ma ta­kov pri­ja­
tel.
359
Od vlakno ortoma
Be­ne­dik
Be­ne­dik
Mo­`e li ~o­vek da go iz­vr­{i?
[to da ti pros­ti, mi­la Be­at­ri­~e?
Be­at­ri­~e
Be­at­ri­~e
Toa e ra­bo­ta za ~o­vek no ne i za vas.
[to me pre­se­kov­te vo ubav ~as. Ta­man sa­kav
da vi iz­ja­vam de­ka ve sa­kam.
Be­ne­dik
Be­ne­dik
Naj­mno­gu od s# na sve­tot ve sa­kam vas. Ne e
ova ~ud­no?
Da mi iz­ja­vi{ so se­to tvoe sr­ce?
Be­at­ri­~e
Be­at­ri­~e
^ud­no e ko {to mi e ~ud­no ne­poz­na­to­to.
Is­to bi mo­`e­la i jas da re­~am de­ka naj­mno­gu
od s# ve sa­kam vas; no ne ve­ru­vaj­te mi; a
se­pak ne la­`am; ni{­to ne priz­na­vam, ni{­to
ne po­rek­nu­vam - sa­mo mi e `al za bra­tu­~et­ka
mi.
Ve sa­kam so se­to sr­ce i ne­mam so {to dru­go
da vi iz­ja­vam.
Be­ne­dik
Aj­de, na­re­di mi ne{­to da sto­ram za te­be.
Be­at­ri­~e
Be­ne­dik
@i­mi me­~ov, Be­at­ri­~e, ti me sa­ka{.
Ubij­te go Kla­u­dio.
Be­ne­dik
Be­at­ri­~e
Ne­moj­te da se kol­ne­te vo ne­go, mo­`e da go
gol­tne­te.
[to? Ne mi pa­|a na pa­met.
Be­at­ri­~e
Be­ne­dik
Od­bi­vaj­}i me ubi­va­te me­ne. Zbo­gum!
Se kol­nam vo ne­go de­ka me sa­ka{; a }e go
na­te­ram da go gol­tne onoj {to ve­li de­ka jas
ne te sa­kam.
Be­ne­dik
^e­kaj mal­ku, mi­la Be­at­ri­~e.
Be­at­ri­~e
Be­at­ri­~e
I ne­ma da si go gol­tne­te zbo­rot?
Be­ne­dik
Sme­taj­te de­ka sum za­mi­na­la ia­ko sum tu­ka; vo vas ne­ma qu­bov; - ne, ve mo­lam, pu{­te­te
me da odam.
Du­ri ni so naj­vkus­ni­ot za­~in {to odi so
ne­go: ti iz­ja­vu­vam de­ka te sa­kam.
Be­at­ri­~e
E, to­ga{, bog ne­ka mi pros­ti.
Be­ne­dik
Be­at­ri­~e, -
Vilijam [EKSPIR
360
Be­ne­dik
Be­at­ri­~e
Na­vis­ti­na sa­kam da si odam.
Be­ne­dik
Pr­vin da sta­ne­me pri­ja­te­li.
Be­at­ri­~e
Po­les­no se drz­nav­te da mi bi­de­te pri­ja­tel
odo{­to da se bo­ri­te pro­tiv mo­jot nep­ri­ja­
tel.
Be­ne­dik
Da­li Kla­u­dio ti e nep­ri­ja­tel?
Be­atr...
Be­at­ri­~e
Prin­co­vi i gro­fo­vi! Da, da, sve­do­~e­we na
princ, grof­~e­to - kon­te, kon­te i pol; gu­ra­
bi­ja od grof­~e, ne­ma {to! O ka­mo da sum
ma` za­ra­di ne­go! Ili ba­rem da imam pri­ja­
tel {to }e bi­de ma` za­ra­di me­ne! No ma{­
kos­ta se is­to­pi­la vo kla­wa­we, hrab­ros­ta vo
u~­ti­vost i ma­`i­te sta­na­le obi~­ni ala­pa­~i,
i toa qu­bez­ni; koj de­ne­ska sa­mo iz­la­`e a
po­toa se za­kol­ne vo toa, ved­na{ e hra­bar
ka­ko Her­kul. - Ne mo­`am da sta­nam ma` po
svo­ja `el­ba, za­toa sa­kam da um­ram ko `e­na
se­ta vo jad i ~e­mer.
Be­at­ri­~e
Be­ne­dik
Za­rem toj ne se po­ka­`a ka­ko naj­go­lem pod­
lec {to ja nak­le­ve­ti, nav­re­di i pos­ra­mo­ti
mo­ja­ta rod­ni­na? - O, ka­mo da sum ma`! Ti­pot ja no­se­{e na ra­ce do ta­mu kaj­{to tre­
ba­{e ra­ce­te da im se spo­jat vo svet brak, a
ta­mu - so jav­ni kle­ve­ti, la`­ni ob­vi­ne­ni­ja,
so ne­vi­de­na svi­re­post, - O bo­`e, ka­mo da sum
ma`! Sr­ce­to }e mu go is­kor­nam i }e mu go
ize­dam nas­red plo{­tad!
^e­kaj, mi­la Be­at­ri­~e. @i­mi ra­ka­va, te
sa­kam.
Be­at­ri­~e
Upot­re­be­te ja za mo­ja qu­bov na drug na­~in a
ne vo nea da se kol­ne­te.
Be­ne­dik
Be­ne­dik
Slu­{aj, Be­at­ri­~e;Be­at­ri­~e
Zbo­ru­va­la so ma` od pro­zo­rec! - Ama naj­de
iz­go­vor!
Be­ne­dik
Ama, Be­at­ri­~e; Be­at­ri­~e
Mi­la­ta He­ra! - zlo & e na­ne­se­no, nak­le­ve­
te­na e, uni{­te­na.
Da­li v du­{a ste uve­re­ni de­ka gro­fot Kla­u­
dio & na­ne­se nep­rav­da na He­ra?
Be­at­ri­~e
Da, uve­re­na sum ko {to znam de­ka imam um
i du­{a.
Be­ne­dik
Toa mi e do­vol­no; se ob­vr­zu­vam de­ka }e
go pre­diz­vi­kam na dvo­boj; vi ja bak­nu­vam
ra­ka­ta i ve os­ta­vam. @i­mi ra­ka­va, Kla­u­dio
ska­po }e mi pla­ti. Su­de­te za me­ne po ona
{to za me­ne }e ~u­e­te. Ode­te, ute­{e­te ja bra­
tu­~et­ka vi. Jas mo­ram da ve­lam de­ka e mr­tva;
zna­~i, zbo­gum.
(Iz­le­gu­va­at.)
361
Od vlakno ortoma
Sce­na 2
Zat­vor.
(Vle­gu­va­at Dren, Tal­pa, i Pi­sar vo sve­~e­ni
ali{­ta; Stra­`a­ri, Kon­rad i Bo­ra­~io.)
Dren
Da­li si­te pri­sut­ni ne se ot­sut­ni?
Tal­pa
O, stol­~e i per­ni­~e za per­o­dr{­ka­rot!
Pi­sa­rot
Koi se pres­tap­ni­ci­te?
Dren
Jas i ko­le­ga­ta.
Kon­rad
Gos­po­di­ne, gos­po­di­ne i se vi­kam Kon­rad.
Dren
Za­pi­{e­te - gos­po­din gos­po­din Kon­rad. - Gos­
po­da, da­li mu slu­`i­te na gos­po­da?
Bo­ra­~io/Kon­rad
Da, gos­po­di­ne, se na­de­va­me.
Dren
Za­pi­{e­te - se na­de­va­at de­ka mu slu­`at na
bo­ga; - i za­pi­{e­te go pr­vin bog; za{­to ne
daj bo­`e bog da ne e pred vak­vi ed­ni raz­boj­
ni­ci! - Gos­po­da, ve­}e e do­ka­`a­no de­ka ste
bez mal­ku is­to {to i lo­{i ga­do­vi; i nas­
ko­ro }e se po­ve­de is­tra`­na pos­tap­ka de­ka
ste tak­vi. [to ima­te da ka­`e­te vo svo­ja
od­bra­na?
Tal­pa
Kon­rad
Ta­ka e; na­{e e da go is­pi­ta­me pres­ta­pot.
Pi­sa­rot
Ama vi ve­lam koi se vi­nov­ni­ci­te {to tre­ba
da se is­pi­ta­at. Ne­ka zas­ta­nat pred gos­po­di­
not na­red­nik.
Dren
Ta­ka e, ne­ka zas­ta­nat pred me­ne. - Ka­ko se
vi­ka­te, pri­ja­te­le?
[to e pra­vo, pra­vo e gos­po­di­ne: nie ve­li­me
de­ka ne sme.
Dren
Ne­ve­ro­jat­no pref­ri­gan fra­er, ve­lam; ama
mno­gu br­gu }e mu go sme­nam umot. - Doj­di
va­mu, mom­~e; da vi {ep­nam ne{­to na uvo;
vi ve­lam, pos­toi som­ne­va­we de­ka ste pod­li
ga­do­vi.
Bo­ra­~io
Bo­ra­~io
Vi ve­lam, gos­po­di­ne, de­ka ne sme.
Bo­ra­~io.
Dren
Dren
Ve mo­lam za­pi­{e­te - Bo­ra­~io. - A va­{e­to,
mom­~e?
Dob­ro, zas­ta­ne­te na stra­na. - @i­mi bo­ga,
gle­dam se do­go­vo­ri­le. Da­li za­pi­{av­te de­ka
ne se?
Vilijam [EKSPIR
362
Pi­sa­rot
Pi­sa­rot
Gos­po­di­ne na­red­ni­~e, ne gi is­pra­{u­va­te
ka­ko {to tre­ba; tre­ba da gi po­vi­ka­te stra­
`a­ri­te {to gi ob­vi­nu­va­at.
Dren
Na­vis­ti­na, toa bi bil pra­vi­ot na­~in. - Ne­ka
vle­zat stra­`a­ri­te. - Gos­po­da stra­`a­ri, vo
ime­to na prin­cot vi na­re­du­vam: Ob­vi­ne­te
gi.
Pr­vi­ot stra­`ar
I {to dru­go, ~o­ve­ku?
Pr­vi­ot stra­`ar
I de­ka gro­fot Kla­u­dio re­{il, na tak­vo­to
ne­go­vo ob­vi­ne­nie, da ja uni­`i He­ra pred
si­te svad­ba­ri i da ne ja ze­me za `e­na.
Dren
Pod­lec ne­vi­den! Za ova }e te osu­dat na
ve~­no spa­se­nie!
Pi­sa­rot
Ovoj ~o­vek ov­de, gos­po­di­ne, re­~e de­ka Don
Hu­an, bra­tot na prin­cot, e pod­lec.
I {to dru­go?
Dren
Vto­ri­ot stra­`ar
Za­pi­{e­te - prin­cot Hu­an e pod­lec. - Opa, pa
toa e ot­vo­re­no kri­vok­let­stvo da se na­re­~e
bra­tot na prin­cot pod­lec.
Ni{­to dru­go. Toa e s#.
Pi­sa­rot
Bo­ra­~io
Gos­po­di­ne na­red­ni­~e, Dren
Sus, ga­du ko­ga ti ve­lam; ne mi se do­pa­|a{,
za­pa­me­ti.
Pi­sa­rot
A i ova e po­ve­}e gos­po­do od ona {to bi
mo­`e­le da go po­rek­ne­te. Prin­cot Hu­an
ut­ro­vo kid­nal bez tra­ga. He­ra bi­la na ovoj
na­~in nak­le­ve­te­na, ba{ na va­kov na­~in
ot­fr­le­na i od go­le­ma `al i ma­ka ne­na­dej­no
um­re­la. - Gos­po­di­ne na­red­nik, vr­ze­te gi
lu­|e­vo i od­ve­de­te gi kaj Le­o­na­to; Jas odam
pred vas da im go po­ka­`am za­pis­ni­kot od
sos­lu­{u­va­we­to.
(Iz­le­gu­va.)
Da­li re­~e u{­te ne{­to?
Dren
Vto­ri­ot stra­`ar
Aj­de, oko­vaj­te gi vo pran­gi!
Re­~e de­ka pri­mil il­ja­da du­ka­ti od Don Hu­an
za la`­no da ja ob­vi­ni gos­po­|i­ca­ta He­ra.
Dren
O~ig­led­no raz­boj­ni{­tvo bez pre­se­dan!
Tal­pa
Da, da `i­mi sve­ti Ili­ja, mo­ra da e toa.
Tal­pa
Sta­ve­te im li­si­ci!
Kon­rad
Tr­gaj gi ra­ce­te, glup­~o!
Od vlakno ortoma
Dren
Me­ne mi ve­li{? Ka­de e pi­sa­rot? Ne­ka
za­pi­{e de­ka ~i­nov­ni­kot na prin­cot e
glup­~o. Aj­de, vr­ze­te gi. - Hoh­{tap­ler eden
ni­ka­kov!
Kon­rad
Tr­gaj­te se od me­ne! Vie ste ma­ga­re, vie ste
ma­ga­re.
Dren
Za­rem ne mi go ko­pi­tu­va{ zva­we­to? Za­rem
ne mi ja ko­pi­tu­va{ voz­ras­ta? - O, {to ne e
tu­ka pi­sa­rot pa da za­pi­{e de­ka sum ma­ga­re!
Ama vie lu­|e, za­pom­ne­te de­ka sum ma­ga­re.
Ia­ko ne­ma da bi­de za­pi­{a­no se­pak za­pom­
ne­te de­ka sum ma­ga­re. - ]e vi­di{ ti, ga­du,
poln si pi­e­te­ti a toa i }e go do­ka­`am so
sve­do­ci, ne sum jas glup; tu­ku sum ~i­nov­nik i
u{­te do­ma­}in i u{­te uba­vo par­~e me­so ka­ko
koj bi­lo drug vo Me­si­na; i u{­te ~o­vek sum
{to go znae za­ko­not, ami {to? I ~o­vek sum
mo{­ne bo­gat, ami {to si mis­li{? I ~o­vek
{to imal gu­bi­to­ci; i ~o­vek sum so dva kos­
tu­ma i s# na me­ne e pe­dan­tno i ~is­to. Vo­de­te go! O, ka­mo da be­{e za­pi­{a­no de­ka
sum ma­ga­re!
(Iz­le­gu­va.)
363
^in PET­TI
Sce­na 1
Pred ku­}a­ta na Le­o­na­to.
(Vle­gu­va­at Le­on
­ a­to i An­to­nio.)
An­to­nio
Ako pro­dol­`i­te va­ka, }e ve sne­ma;
ne e pa­met­no da ja pot­hra­nu­va­te ta­ga­ta
pro­tiv se­be.
Le­o­na­to
Ve mo­lam, dos­ta so so­ve­ti,
koi niz u{i mi vr­vat bes­po­lez­no
ko vo­da niz re­{e­to; ne­ma da slu­{am;
i ne­}am te­{i­tel u{i­te da mi gi pol­ni
os­ven ako bo­lot ne mu e ra­men na mo­jot.
Naj­di tat­ko {to tol­ku de­te­to si go sa­kal,
a ~i­ja qu­bov tat­kov­ska zgaz­na­ta e tol­ku
i re­~i mu da bi­de strp­liv;
bo­lot iz­me­ri mu go po dol­`i­na i {i­ri­na
so mo­jov,
na se­ko­ja bol­ka da od­go­va­ra so bol­ka;
na se­ko­ja ma­ka so dru­ga ma­ka i toa to~­no
vo se­ko­ja crt­ka, del­~e, ob­lik ili for­ma;
ako tak­vi­ot se smee i bra­da­ta si ja maz­ni,
i ta­ga­ta ja te­ra od se­be so mrm­ka­we i {e­pot
to­ga{ ko­ga tre­ba do ne­bo da of­ka,
i so po­go­vor­ki ja­dot go kr­pi, ~e­me­rot so
sve­}i
go opi­va, - tak­vi­ot do­ne­si mi go
i od ne­go si­gur­no na strp­li­vost }e se na­u­
~am.
Ama ta­kov ne­ma; oti lu­|e­to, bra­te,
so­vet­ni­ci i te­{i­te­li se dob­ri sa­mo pri
bol­ka
{to sa­mi ne ja ~uvs­tvu­va­at; no, ako ja vku­sat,
mud­ros­ta niv­na vo strast se pret­vo­ra, {to
pred toa
tol­ku le~­be­no i stru~­no go skro­tu­va­la gne­
vot
lu­di­lo­to go so­{i­va­la so svi­len ko­nec,
bo­lot so zdiv go te­ra­la, so zbo­ro­vi ja­dot;
ne, ne; les­no e za tr­pe­nie da im se bla­da
na tie {to of­ka­at pod to­va­rot na bo­lot;
no ne pos­toi ~o­ve~­ka dob­lest {to tol­ku
rev­nos­na }e bi­de ko­ga ne­koj sa­mi­ot
na ma­ka }e se naj­de; za­toa, ne te­{e­te me so
mud­rost:
Ta­ga­ta po­sil­no mi vri{­ti od se­koj so­vet.
An­to­nio
Vo toa lu­|e­to ne se raz­li­ku­va­at od de­ca.
Le­o­na­to
Ve mo­lam, dos­ta. I jas sum od krv i me­so.
Za{­to s# u{­te ne se ro­dil fi­lo­sof na sve­
tot
{to mo­`e za­bo­bol­ka­ta mir­no da ja tr­pi,
bez og­led kol­ku pi­{u­va­le na bo`­ji na­~in
i se ina­e­te­le na slu­~a­jot i te{­ki­te ma­ki.
An­to­nio
Se­pak ne­moj­te se­ta bol­ka na sr­ce da vi te­`i;
i tie {to ve nav­re­di­ja ne­ka stra­da­at mal­ku.
Le­o­na­to
Se­ga go­vo­ri{ um­no; toa se­ka­ko }e go sto­ram.
Du­{a­va mi ve­li de­ka He­ra e nak­le­ve­te­na.
A ova ne­ka go znae Kla­u­dio; ne­ka go znae i
prin­cot
i si­te dru­gi {to ~es­ta & ja obes­~es­tu­va­at.
An­to­nio
Eve gi idat Kla­u­dio i prin­cot.
365
Od vlakno ortoma
Le­on
­ a­to
(Vle­gu­va­at Don Ped­ro i Kla­u­dio.)
Don Ped­ro
Do­bar den, do­bar den.
Kla­u­dio
Do­bar den na ob­ja­ca­ta.
Le­o­na­to
^uj­te me, gos­po­da, Don Ped­ro
Br­za­me, Le­o­na­to.
Le­o­na­to
Br­za­te, gos­po­da­ru? - to­ga{, zbo­gum, gos­po­da­ru;Zo{­to na­ed­na{ br­za­te? - To­ga{, dob­ro.
Za­mol­~i, ~o­ve­ku; bez kle{­te­we i {e­gi;
ne ti go­vo­ram ko iz­vet­re­an sta­rec ili
{ut­rak;
za, pod zak­ri­la na sta­ros­ta, da se fa­lam
{to sum sto­ril ka­ko mlad ili {to }e sto­
ram
da ne sum star. Znaj, Kla­u­dio, v li­ce ti
ve­lam,
ti tol­ku n# nav­re­di me­ne i mo­e­to ne­vi­no
de­te
{to sum pri­si­len od dos­to­ins­tvo­to da se
ot­ka­`am svoe
i si­ot sed, drt od mod­ri­ci­te na go­di­ni­te
da te pre­diz­vi­kam na dvo­boj ka­ko ~o­vek.
Ve­lam, ti mi go nak­le­ve­ti ne­vi­no­to de­te;
kle­ve­ta­ta tvo­ja go ras­pa­ra nej­zi­no­to sr­ce
i se­ga le­`i za­ko­pa­na so svo­i­te pret­ci, O! Vo grob­ni­ca­ta kaj­{to ni­ko­ga{ ne spi­el
sra­mot
os­ven ovoj nej­zin, od pod­los­ta tvo­ja smis­len.
Kla­u­dio
Don Ped­ro
Pod­los­ta mo­ja?
Ne ka­raj­te se so nas, ~o­ve­ku do­bar.
Le­o­na­to
An­to­nio
Tvo­ja­ta, Kla­u­dio; tvo­ja­ta, ve­lam.
Da mo­`e pra­vi­na­ta da ja do­bie so kav­ga
ne­koj od nas }e si go do­bie.
Kla­u­dio
A koj mu ~i­ni kriv­da?
Le­o­na­to
Ti, pod­le­cu, koj drug ako ne ti?
Ne­moj, ne pu{­taj ja ra­ka­ta po me­~ot ne ti se pla­{am.
Kla­u­dio
Ne­ka mi se isu­{i ovaa ra­ka
ako ne­ko­ga{ ja zag­ro­zi va­{a­ta sta­rost;
ra­ka­ta ni{­to ne mi sa­ka­{e od me­~ot.
Don Ped­ro
Gre­{i­te mno­gu, sta­re­cu.
Lo­en
­ a­to
Gos­po­da­ru, gos­po­da­ru,
}e do­ka­`am na ne­go ako smee da se drz­ne
i pok­raj ve{­ti­na­ta ne­go­va i ak­tiv­ni­te
ve`­bi,
cu­tot na mla­dos­ta i blud­na­ta si­la.
Kla­u­dio
Trg­ne­te se, so vas ne­ma da bi­jam meg­dan.
Vilijam [EKSPIR
366
Le­o­na­to
Za­rem va­ka sa­ka{ od me­ne da se spa­si{?
De­te­to mi go ubi;
ako me ubi­e{ me­ne, }e ubi­e{ ba­rem ma`.
An­to­nio
]e ubie dvaj­ca i toa vis­tin­ski ma­`i;
no da po­~e­ka­me; pr­vin ne­ka ubie eden; pr­vin me­ne; - ne­ka me­ne mi iz­le­ze na dvo­boj.Aj­de, po me­ne, mom­~e; po me­ne, mom­~e, aj­de;
gos­po­di­ne mom­~e, so kam­{ik }e vi go is­te­
ram
toj dr­zok me~ od ra­ce, se kol­nam!
Le­o­na­to
Ama, bra­te An­to­nio, An­to­nio
Ne­ma ama, s# e toa glu­post;
ne me­{aj­te se, jas so ova }e se spra­vam.
Don Pe­dro
Ne­ma­me na­me­ra, gos­po­do, tr­pe­ni­e­to va­{e
da go sta­va­me na pro­ba. Od sr­ce `a­lam
za smrt­ta na }er­ka vi; no, vi se kol­nam
so ni{­to ne be­{e ob­vi­ne­ta os­ven so ~is­ta
vis­ti­na pot­vr­de­na i do­ka­`a­na so fak­ti.
Le­o­na­to
Le­on
­ a­to
Bra­te, Gos­po­da­ru, gos­po­da­ru, An­to­nio
Don Ped­ro
Smi­re­te se. Bog znae kol­ku vnu­ka mi ja
sa­kav.
A taa e mrt­va, od pod­le­ci nak­le­ve­te­na
smrt­no,
{to sme­at na ma` da mu iz­le­zat na meg­dan
kol­ku {to jas sme­am zmi­ja da fa­tam za ja­zik;
pod­le­ci, maj­mu­ni, fal­ba­xii, pi­li{­tar­ci,
gni­di!
Od­bi­vam da ve slu­{am.
Le­on
­ a­to
Od­bi­va­te?
Aj­de bra­te, da odi­me. - Sa­kam da me ~u­jat.
An­to­nio
Le­on
­ a­to
I }e ve ~u­jat
ili ne­koj }e mo­ra ska­po da pla­ti.
(Iz­le­gu­va­at Le­o­na­to i An­to­nio.)
Bra­te An­to­nio, An­to­nio
Don Ped­ro
Mol­~e­te. Ma­`i{­ta! Gi znam jas tak­vi­te
dob­ro, v du­{a gi znam,
znam kol­ku te­`at, kol­ku im ~i­ni alot, Vo­ob­ra­ze­ni, dr­ski, bez­ob­raz­ni pr~­lov­ci,
{to la­`at, ma­mat, pot­ce­nu­va­at, kle­ve­tat i
pcu­jat;
}e se na­kin­xu­rat pa sa­mo nad­vo­re{­no vle­
va­at up­lav,
pov­to­ru­vaj­}i ed­ni te is­ti lu­ti zbo­ro­vi
{to }e mu sto­rat na du{­ma­not ako se drz­ne
i tol­ku.
Gle­daj, do­a­|a ~o­ve­kot ko­go trg­nav­me da go
ba­ra­me.
(Vle­gu­va Be­ne­dik.)
Kla­u­dio
No, gos­po­di­ne, {to e no­vo?
Be­ne­dik
Do­bar den, gos­po­da­ru.
367
Od vlakno ortoma
Don Ped­ro
Dob­ro ni doj­dov­te, gos­po­di­ne; za mal­ku }e
stig­nev­te da raz­dvo­i­te dve lu­ti stra­ni pod­
got­ve­ni za bor­ba.
Kla­u­dio
Za mal­ku no­se­vi­te }e ni gi od­gri­zea dvaj­ca
{tr­bi star­ci.
Kla­u­dio
Ej, daj si ku­ra`, ~o­ve­ku! Ako se­ki­ra­ci­ja­ta
ja ubi ma~­ka­ta, te­be do­vol­no ti sti­ska da ja
ubi­e{ se­ki­ra­ci­ja­ta!
Be­ne­dik
Gos­po­di­ne, }e se sud­ram so va­{i­te du­ho­vi­ti
na­le­ti ako gi na­so­~i­te kon me­ne. Ve mo­lam,
dru­ga e te­ma­ta.
Don Ped­ro
Kla­u­dio
Le­o­na­to i brat mu. [to mis­li{? Da se obi­
dev­me ne }e bev­me do­vol­no mla­di za niv, ne?
To­ga{ da mu da­de­me drug me~; ovoj mu se
skr­{i na dve.
Be­ne­dik
Don Ped­ro
Vo ne­ram­na bor­ba ni hrab­ros­ta ne e ram­na.
Doj­dov da ve po­ba­ram i obaj­ca­ta.
Toj pob­le­du­va s# po­ve­}e; mis­lam de­ka na­vis­
ti­na e lut.
Kla­u­dio
Kla­u­dio
I nie na­se­ka­de te ba­rav­me; za{­to cr­ni ni
se du­{i­te od ta­ga i sa­ka­me ne­koj da ni gi
raz­ved­ri. ]e go iz­vle­~e{ mal­ku du­hot?
Ako e, to­ga{ to~­no znae ka­ko da se od­lu­ti.
Be­ne­dik
Be­ne­dik
Mo­`e ne{­to da vi {ep­nam na uvo?
V ka­ni­ja mi e; da go va­dam?
Kla­u­dio
Don Ped­ro
Ne daj bo­`e da me vik­ne na dvo­boj!
Ne zna­ev de­ka du­hot ti e za­ka­~en za po­jas.
Be­ne­dik
Kla­u­dio
Ba­rem mu e za­ka­~en a ne ot­ka­~en ka­ko kaj
ne­koi dru­gi. - Ba­ram da pov­le­~e{ ko gus­la­
rot {to go vle­~e gu­da­lo­to za da ne raz­ve­
se­li.
Vie ste pod­lec. - Ne se {e­gu­vam; - ]e vi
do­ka­`am ka­ko sa­ka­te, so {to sa­ka­te i ko­ga
sa­ka­te. - Za­do­vo­le­te me ili }e raz­gla­sam
de­ka ste ku­ka­vi­ca. Vie ubiv­te ed­na prek­
ras­na da­ma a nej­zi­na­ta smrt pa­|a na va­{a
du­{a. Iz­ves­te­te me {to ste re­{i­le.
Don Ped­ro
Kla­u­dio
Bled e ko kr­pa. - [to ti e? Da ne si bo­len
ili lut?
Dob­ro, }e doj­dam za da ne is­pu{­tam vak­va
goz­ba.
Vilijam [EKSPIR
368
Don Ped­ro
[to? Goz­ba? Pir?
Kla­u­dio
S# ni ka­`a, s#; a zgo­ra na s# Bog go vi­de ko­ga
se sok­ri vo gra­di­na­ta.
Kla­u­dio
Don Ped­ro
O, da, bla­go­da­ren sum mu; me po­ka­ni na
te­le{­ka gla­va i pet­le bez ku­re; i ako ne gi
ise­~am ka­ko {to tre­ba, ka­`e­te de­ka no­`ot
mi e za ni­ka­de. A ne­ma da ima i ed­na vet­
ru{­ka?
Be­ne­dik
No ko­ga }e gi sta­vi­me ro­go­vi­te od di­vi­ot
bik vrz se­te­na­ta gla­va na Be­ne­dik?
Kla­u­dio
Da, i toa so tekst pod niv: ov­de le­`i Be­ne­
dik, o`e­net ~o­vek?
Gos­po­di­ne, du­hot dob­ro vi ka­ska, le­sen vi e.
Be­ne­dik
Don Ped­ro
]e ti ka­`am ka­ko onoj den Be­ta­ri­~e ti go
fa­le­{e du­hot; re­kov de­ka ima{ fin duh;
ta­ka e, re­~e taa, ama mal. Ne, re­kov jas, du­hot
mu e go­lem; to~­no, re­~e taa, go­lem ama ne­so­
len. Ne, re­kov, do­bar duh. Sa­mo, re­~e taa,
{to ni­ko­go ne pov­re­du­va; ne, re­kov jas, gos­
po­di­not e umen. Se­ka­ko, re­~e taa, umen i
ru­men gos­po­din. Ne, re­kov jas, toj vla­dee
so ja­zi­ci. Ve­ru­vam, re­~e taa, mi se za­kol­na
na ne{­to po­ne­del­ni­kot na­ve­~er a vtor­ni­kot
sa­baj­le ved­na{ go po­rek­na. Vla­dee toj so
dvo­en ja­zik, so dva ja­zi­ka. Ta­ka taa cel
eden ~as ja iz­vr­tu­va­{e se­ko­ja tvo­ja dob­lest;
se­pak, na kra­jot, zak­lu­~i so voz­di{­ka, de­ka
pop­riv­le­~en ma` od te­be ne­ma vo ce­la Ita­
li­ja.
Zbo­gum, mom­~e; vie zna­e­te {to mis­lam. Ve
os­ta­vam se­ga vo va­{i­ot oz­bo­ru­va~­ki za­nes;
vie pra­vi­te {e­gi ko fal­ba­xi­i­te {to gi
kr­{at svo­i­te me­~e­vi, koi, spo­laj mu na gor­
ni­ot, ni­ko­go ne pov­re­du­va­at. - Gos­po­da­ru,
vi bla­go­da­ram za mno­gu­te dob­ri­ni {to mi
gi ima­te nap­ra­ve­no; od se­ga na­ta­mu ne }e
mo­`am da bi­dam so vas; va­{i­ot brat, ko­pi­
le­to, po­beg­na od Me­si­na, a vie, za­ed­no so
ne­go ubiv­te ed­na bla­go­rod­na i ne­vi­na da­ma.
[to se od­ne­su­va do gos­po­di­not Pi­li{­ta­rec
ov­de, so ne­go do­pr­va }e se sret­ne­me; a do
to­ga{ mir ne­ka ima vo ne­go.
(Iz­le­gu­va Be­ne­dik.)
Don Ped­ro
Se­ri­oz­no mis­li.
Kla­u­dio
Kla­u­dio
Na {to po~­na da pla­~e i re­~e de­ka is­to &
se fa­}a.
Po­se­ri­oz­no zdrav­je; a i vi tvr­dam de­ka e od
qu­bov kon Be­at­ri­~e.
Don Ped­ro
Don Ped­ro
Da, ba{ ta­ka sto­ri; no se­pak, i pok­raj
s# ko­ga tol­ku stra{­no ne bi go mra­ze­la,
stras­no bi go sa­ka­la; s# ova ni go ka­`a
}er­ka­ta na sta­re­cot.
I te pre­diz­vi­ka?
Kla­u­dio
Mno­gu jas­no.
369
Od vlakno ortoma
Don Ped­ro
Na­vis­ti­na e uba­vo ko­ga ~o­vek iz­le­gu­va po
ma­i­ca i po yiv­ri a umot go os­ta­va do­ma!
Kla­u­dio
To­ga{ e xin vo spo­red­ba so maj­mu­not; no
po­toa maj­mu­not e dok­tor na na­u­ki vo spo­
red­ba so ne­go.
Don Ped­ro
Ama, zas­ta­ne­te, ~e­kaj­te mal­ku; pri­be­ri se
sr­ce i bi­di se­ri­oz­no! Ne­li re­~e brat mi
po­beg­nal?
(Vle­gu­va­at Dren, Tal­pa, Stra­`a­ta so
Bo­ra­~io i Kon­rad.)
Dren
Aj­de, vie, gos­po­di­ne; ako prav­da­ta ne mo­`e
da ve skro­ti, ni­ed­no op­rav­du­va­we ne }e
mo­`e po­ve­}e da iz­me­ri na svo­ja­ta te­re­zi­ja;
da, da, a ed­na{ se po­ka­`e­te ka­ko ga­den dvo­
li~­nik, tre­ba ve~­no da se vni­ma­va na vas.
Don Ped­ro
[to e ova? Dvaj­ca od lu­|e­to na brat mi
vr­za­ni! Ed­ni­ot Bo­ra­~io!
Kla­u­dio
Ras­pra­{aj­te se {to zgre­{i­le, gos­po­da­ru.
Don Ped­ro
Gos­po­da ~i­nov­ni­ci, {to zgre­{i­le ovie
dvaj­ca?
Dren
Vi­de­te gos­po­di­ne, ra­{i­ri­ja la`­na vest;
zgo­ra na toa, go­vo­rea ne­vis­ti­ni; ka­ko vto­ro,
kle­vet­ni­ci se; ka­ko {es­to i pos­led­no, op­tu­
`i­ja la`­no ed­na da­ma; ka­ko tre­to, ove­ri­ja
ne­to~­ni sos­toj­bi: i da zak­lu­~am, tie se la`­
gov­ci i pod­le­ci.
Don Ped­ro
Ka­ko pr­vo, te pra­{u­vam {to nap­ra­vi­le;
ka­ko tre­to, te pra­{u­vam {to zgre­{i­le;
ka­ko {es­to i pos­led­no za {to se ob­vi­ne­ti; i
ka­ko pos­led­no za {to se prit­vo­re­ni?
Kla­u­dio
Eve vi pra­vil­no re­zo­ni­ra­we i po ne­gov
terk; i, `i­mi bo­ga, ed­na mis­la dob­ro pro­me­
ne­ta.
Don Ped­ro
Ko­mu zgre­{iv­te, gos­po­da, pa tre­ba vr­za­ni da
od­go­va­ra­te? Ovoj u~en na­red­nik e pre­in­te­
li­gen­ten da go raz­be­ram. [to zgre­{iv­te?
Bo­ra­~io
Mil prin­cu, doz­vo­le­te pred vas da za­vr­{i
s#; sos­lu­{aj­te me a ovoj grof ov­de ne­ka me
ubie. Ve iz­la­`av du­ri i vas li~­no; ona {to
vie so se­ta va­{a mud­rost ne go vi­dov­te, go
ot­kri­ja ovie plit­ki tik­va­ri ov­de; koi, no­}e,
me slu{­naa ka­ko mu priz­na­vam na ovoj ~o­vek
ka­ko Don Hu­an, va­{i­ot brat, me nav­le­~e da
ja nak­le­ve­tam gos­po­|i­ca­ta He­ra; ka­ko vie
bev­te na­ve­de­ni da doj­de­te vo gra­di­na­ta za
da me vi­di­te me­ne ka­ko & se dod­vo­ru­vam na
Mar­ga­ret ob­le­~e­na vo ali{­ta­ta na He­ra;
ka­ko ja os­ra­mo­tiv­te na de­not na ven­~av­ka­ta;
se­to moe raz­boj­ni{­tvo tie go pik­naa vo
za­pis­nik koj­{to po­pr­vo bi go za­pe­~a­til so
mo­ja­ta smrt odo{­to da go pov­to­ram na moj
re­zil. Da­ma­ta e mrt­va za­ra­di la`­no­to ob­vi­
nu­va­we moe i na mo­jot gos­po­dar; ili na
krat­ko, ne ba­ram ni{­to po­ve­}e ot­kol­ku nag­
ra­da­ta {to mu sle­di na eden pod­lec.
Don Ped­ro
Ne vi te­~e li ovoj go­vor ko `e­le­zo niz
va­{a­ta krv?
Kla­u­dio
Ot­rov pi­ev du­ri go­vo­re­{e.
Vilijam [EKSPIR
370
Don Ped­ro
Da­li brat mi te nav­le­~e na ova?
Bo­ra­~io
Da; i de­be­lo me pla­ti za iz­ved­ba­ta.
Don Ped­ro
Toj e soz­da­den i iz­del­kan od pre­dav­stvo;
i po­beg­na tok­mu zara­di ovaa pod­lost.
Bo­ra­~io
Da , jas sum, sa­mo jas.
Le­o­na­to
Ne, pod­le­cu, sam se­be­si se la­`e{,
ov­de sto­jat i dvaj­ca mno­gu ~es­ni ma­`i tre­ti­ot ja zbri­{a - koi se vme­{a­ni vo toa. Vi bla­go­da­ram, gos­po­da, za smrt­ta na }er­ka
mi,
za­pi­{e­te ja ko ed­no od va­{i­te slav­ni de­la;
na­vis­ti­na maj­stor­ski go iz­vr­{iv­te.
Kla­u­dio
Kla­u­dio
Mi­la He­ro! Li­kot tvoj pred se­be go gle­dam
vo uba­vi­na­ta za­ra­di ko­ja vo te­be se vqu­biv.
Dren
Aj­de, vo­de­te gi tu­`i­te­li­ve. Do se­ga na­{i­ot
pi­sar go ima re­for­mi­ra­no gos­po­di­not Lo­e­
na­to za ra­bo­ta­va; i lu­|e, ne za­bo­ra­vaj­te
da spe­ci­fi­ci­ra­te vo svoe vre­me i na svoe
mes­to, de­ka sum ma­ga­re.
Tal­pa
Eve go ide gos­po­da­rot Le­o­na­to, a i pi­sa­rot.
(Se vra­}a­at Le­on
­ a­to i An­to­nio so Pi­sa­
rot.)
Le­o­na­to
Koj e pod­le­cot? O~i­te da mu gi vi­dam
za ko­ga }e za­be­le­`am sli­~en na ne­go
da go iz­beg­nam; koj od ovie e toj?
Bo­ra­~io
Ako sa­ka­te da zna­e­te koj vi zgre­{il
gle­daj­te vo me­ne.
Le­o­na­to
Ti si ro­bot {to so svo­jot zdiv go ubi
ne­vi­no­to moe de­te?
Ne znam ka­ko da ve iz­mo­lam za bla­gost,
no mo­ra da zbo­ru­vam. Od­maz­da­ta iz­be­re­te ja
sa­mi;
osu­de­te me na kaz­na {to fan­ta­zi­ja­ta va­{a
}e ja smis­li za gre­vot moj; se­pak gre­vot
vo zab­lu­da go sto­riv.
Don Ped­ro
Vo bo­ga vi se kol­nam, is­to i jas;
no se­pak, za da se za­do­vo­li dob­ri­ov sta­rec,
}e se pod­ved­nam pod ko­ja bi­lo te{­ka ma­ka
ko­ja toj }e mi ja na­met­ne.
Le­o­na­to
Ne mo­`am da vi na­re­dam }er­ka­ta da mi ja
o`i­vi­te toa e ne­voz­mo`­no; no i dvaj­ca­ta ve mo­lam
ob­ja­ve­te im na lu­|e­to vo Me­si­na ov­de
de­ka ne­vi­na um­re; i ako qu­bov­ta va­{a
tvo­re~­ki e ras­po­lo­`e­na vo vre­mi­wa ta`­ni
sta­ve­te na­pis na gro­bot nej­zin,
i na pe­pel­ta pej­te & ; pej­te & no}­va
a ut­re na­ut­ro doj­de­te kaj me­ne do­ma;
i bi­dej­}i ne mo­`e­te da mi sta­ne­te zet,
bi­de­te mi vnuk; brat mi ima }er­ka
re­~i­si is­ta ko mo­e­to mrt­vo ~e­do.
I sa­mo taa e nas­led­ni~­ka na obaj­ca­ta nas;
nej­ze daj­te & go dol­got {to na bra­tu­~et­ka &
& go dol­gu­vav­te pa od­maz­da­ta }e ja sne­ma.
371
Od vlakno ortoma
Kla­u­dio
O gos­po­di­ne bla­go­ro­den,
qu­bez­nos­ta pre­go­le­ma sol­zi od me­ne vle­~e!
Po­nu­da­ta ja pri­mam; pa od de­nes
so kut­ri­ot Kla­u­dio up­ra­vu­vaj­te.
Le­o­na­to
Eve ti za tru­dot.
Dren
Bog ne­ka go ~u­va So­ci­jal­no­to!
Le­on
­ a­to
Le­o­na­to
Ut­re, zna­~i, ve o~e­ku­vam kaj me­ne;
za dene­ska, zbo­gum. - Ovoj pod­lec ov­de
tre­ba so Mar­ga­ret da se so­o­~i
ko­ja, ve­ru­vam, vme­{a­na bi­la vo ova
od brat vi pot­ku­pe­na.
Bo­ra­~io
Ne, se kol­nam, ne zna­e­{e taa
{to go­vo­ri ko­ga zbo­ru­va­{e so me­ne;
se­ko­ga{ bi­la dob­les­na i ~es­na
vo ona {to od nea ne­sa­kaj­}i go doz­nav.
Dren
I zgo­ra na s#, gos­po­di­ne, ia­ko, ve­lam, ne
e ba{ ta­ka cr­no-be­lo, ovoj tu­`i­tel ov­de,
op­tu­`e­ni­ot, na­vis­ti­na me na­re­~e ma­ga­re; ve
mo­lam, ne­ka se ze­me i ova vo pred­vid pri
od­me­ru­va­we­to na kaz­na­ta. A is­to ta­ka, stra­
`a­ta gi ~u ka­ko go­vo­rat za ne­koj Gna­sen;
ve­lat no­sel klu­~e v uvo a na ne­go vi­sel ka­ta­
nec; toj po­zaj­mu­va pa­ri vo ime na bo­ga i
ni­ko­ga{ ne gi vra­}a, ma­ri­fet­luk {to tol­ku
dol­go go pri­me­nu­va {to lu­|e­to ve­}e ot­vrd­
naa na sr­ce pa ni­koj ne po­zaj­mu­va ni{­to vo
ime na bo­ga; ve mo­lam ras­pra­{aj­te go i za
ova.
Le­o­na­to
Ti bla­go­da­ram za ~es­ni­ot trud i gri­`a.
Odi; te os­lo­bo­du­vam od zat­vor­en­i­kot i ti se
zab­la­go­da­ru­vam.
Dren
Vi go os­ta­vam pref­ri­ga­ni­ov raz­boj­nik i ve
mo­lam da se pop­ra­vi­te ka­ko pri­mer za dru­
gi­te. Ne­ka bog go po­`i­vee va­{e­to bla­go­rod­
stvo! Mu po­sa­ku­vam na va­{e­to bla­go­rod­stvo
sa­mo ar­no! Ne­ka Bog br­gu vi go vra­ti zdrav­
je­to! Po­kor­no vi da­vam doz­vo­la da za­mi­ne­te;
i ako pov­tor­no mo­`e da se po­sa­ka no­vo vi­du­
va­we, go mo­lam bo­ga da go zab­ra­ni. - Aj­de,
kom­{i­ja.
(Iz­le­gu­va­at Dren i Tal­pa so stra­`a­ri­te.)
Le­o­na­to
Do ut­re na­ut­ro, gos­po­do, zbo­gum.
An­to­nio
Zbo­gum, gos­po­do. Ve o~e­ku­va­me ut­re.
Don Ped­ro
]e bi­de­me ta­mu.
Kla­u­dio
No­}e­ska }e ta­gu­vam za He­ra.
(Iz­le­gu­va­at Don Ped­ro i Kla­u­dio.)
Dren
Le­o­na­to
Va­{e­to bla­go­rod­stvo go­vo­ri ka­ko mno­gu
bla­go­da­ren i sme­ren mlad ~o­vek; za toa na
Bo­ga mu bla­go­da­ram.
Vo­de­te gi apa­{i­ve; }e ja is­pi­tam Mar­ga­ret
ka­ko se zbli­`i­la so ovoj blu­den tok­mak.
(Iz­le­gu­va­at.)
Vilijam [EKSPIR
372
Sce­na 2
Be­ne­dik
Vo gra­di­na­ta na Le­o­na­to.
(Vle­gu­va­at Be­ne­dik i Mar­ga­ret.)
Ako gi upot­re­bi­te, Mar­ga­ret, mo­ra da vgla­
vi­te zap­ci na vr­te­we; a tie se opas­no oru`­je
za de­voj­ki.
Be­ne­dik
Mar­ga­ret
Te mo­lam, mi­la gos­po­|i­ce Mar­ga­ret, }e me
za­dol­`i{ ako mi po­mog­ne{ da zbo­ru­vam so
Be­at­ri­~e.
Mar­ga­ret
A da­li po­toa }e mi na­pi­{e­te so­net so
po­fal­bi za mo­ja­ta uba­vi­na?
Be­ne­dik
Na tol­ku vi­sok stil }e te voz­vi­{am, Mar­ga­
ret {to ni­koj `iv ma` ne }e mo­`e da bi­de
nad te­be, za{­to, {to e pra­vo, ti toa i go
zas­lu­`u­va{.
Mar­ga­ret
Cel `i­vot da ne vi­dam ma` nad me­ne? Pa
ve~­no da os­ta­nam pod ska­li?
Be­ne­dik
Du­hot ti e iter ko muc­ka na za­gar; fa­}a vo
let.
Mar­ga­ret
A va­{i­ot e tap ko me­~ot za ve`­ba­we na
me­~u­va­le­cot; po­go­du­va ama ne pov­re­du­va.
Be­ne­dik
Ti­pi~­no ma{­ki duh, Mar­ga­ret; ne pov­re­du­va
`e­na; za­toa te mo­lam, vik­ni ja Be­at­ri­~e; ti
go pre­da­vam {ti­tot.
Dob­ro, }e vi ja vik­nam Be­at­ri­~e ko­ja mis­
lam de­ka ima no­ze.
(Iz­le­gu­va Mar­ga­ret.)
Be­ne­dik
Spo­red toa }e doj­de
Pee. Bo­got na qu­bov­ta
od vi­si­ni {to pov­ta
i me znae, i me znae
kol­ku ma~­no zas­lu­`u­vam, Mis­lam za pe­e­we; no {to se od­ne­su­va do
qu­bov­ta - dob­ri­ot pli­va~ Le­an­der, Tro­il,
pr­vi­ot vra­bo­tu­va~ na splet­ka­ri i ce­la ed­na
kni­ga od iz­vi­ka­ni ka­va­li­e­ri od spal­ni­te
so­bi, ~ii imi­wa i se­ga maz­no se liz­ga­at po
ram­ni­te dru­mo­vi na be­li­ot stih, ni­e­den od
niv, ve­lam, ne bi­le va­ka vr­te­ni i pre­vr­tu­
va­ni vo qu­bov­ta ka­ko {to sum kut­ri­ot jas.
Da ti se pluk­nam, kaj mo­`am jas se­to ova da
go pik­nam vo ri­ma? Pro­bav, ne ve­lam ne; ama
edins­tve­na ri­ma {to mi tek­nu­va za te­be, na
pri­mer, e be­be - mno­gu ne­vi­na ri­ma; za bog,
rog - mno­gu os­tra ri­ma; za ma­la, bu­da­la mno­gu xa­gor­li­va ri­ma; s# ne­koi ~ud­ni za­vr­
{e­to­ci. Ne, ne sum ro­den pod po­et­sko ne­bo
ni­tu pak znam da se dod­vo­ru­vam na sve­~en
na­~in.
(Vle­gu­va Be­ta­ri­~e.)
Mi­la Be­at­ri­~e, za­rem se oy­vi­va{ na mo­jot
po­vik?
Be­at­ri­~e
Da, gos­po­di­ne, i }e si odam to­ga{ ko­ga }e
mi re­~e­te.
Mar­ga­ret
Be­ne­dik
Mo­re daj­te ni gi nam me­~e­vi­te; {ti­to­vi i
sa­mi­te si ima­me.
To­ga{ os­ta­ni do to­ga{!
373
Od vlakno ortoma
Be­at­ri­~e
Ve­}e re­kov­te to­ga{; si odam se­ga; - no
se­pak, pred da odam, sa­kam da za­mi­nam so
ona po koe doj­dov, a toa e, da znam {to si
ka­`av­te vie i Kla­u­dio.
Be­ne­dik
Be­ne­dik
Pre­pa­met­ni sme za da si se dod­vo­ru­va­me
mir­no.
Be­at­ri­~e
Toa ne se gle­da od ova priz­na­nie; od dva­e­set
um­ni lu­|e ne­ma ni­e­den {to sam }e se fa­li.
Sa­mo lo­{i zbo­ro­vi; za­toa, daj mi da te bak­
nam.
Be­at­ri­~e
Lo­{i­te zbo­ro­vi se sa­mo lo{ ve­ter, lo­{i­ot
ve­ter e sa­mo lo{ zdiv, a lo­{i­ot zdiv lo­{o
baz­di; za­toa si odam ne­bak­na­ta.
Be­ne­dik
Sta­ro, sta­ro pra­vi­lo, Be­at­ri­~e, u{­te od
vre­me­to ko­ga ima­{e koj da n# fa­li; a vo
de­ne{­no vre­me, ako ~o­vek sam ne si po­dig­ne
spo­me­nik pred da um­re, }e go pa­me­tat sa­mo
du­ri bi­jat kam­ba­ni­te i du­ri pla­~e vdo­vi­
ca­ta.
Be­ne­dik
Be­at­ri­~e
Ti ovoj zbor go prep­la­{i i is­te­ra od vis­
tin­ska­ta smis­la, tol­ku ti e `es­tok du­hot.
No ti ka­`u­vam pros­to; go pre­diz­vi­kav Kla­
u­dio na dvo­boj; pa, ili br­gu }e mi od­go­vo­ri
ili }e go prog­la­sam za ku­ka­vi­ca. A se­ga te
mo­lam, ka­`i mi, za­ra­di koi moi lo­{i oso­
bi­ni prv­pat se za­qu­bi vo me­ne?
Be­at­ri­~e
Za­ra­di si­te niv za­ed­no; koi nap­ra­vi­ja tol­ku
cvrst so­juz na lo­{o­ti­lo­ci {to ne doz­vo­lu­
va­at ni­ed­na dob­ra oso­bi­na da se mu{­ne me­|u
niv. No za­ra­di koi moi dob­ri oso­bi­ni naj­
nap­red vi se slu­~i qu­bov kon me­ne?
A kol­ku e toa, {to mis­li­te?
Be­ne­dik
U{­te pra­{u­va{: - eden ~as bi­e­we i ~et­vrt
~as {mr­ka­we i sol­zi: za­toa za umen ~o­vek
- ako gos­po­di­not Crv, ne­go­va­ta so­vest ne
se spro­tiv­sta­vi - naj­pa­met­no e sam da si
gi fa­li dob­ri­te oso­bi­ni, ko jas {to si gi
fa­lam svo­i­te. Tol­ku za toa zo{­to sam si
se fa­lam za{­to, eve sa­mi­ot sve­do­~am, ima i
{to da fa­lam; no ka­`e­te mi, ve mo­lam, ka­ko
e bra­tu­~et­ka vi?
Be­at­ri­~e
Be­ne­dik
Mno­gu bol­na.
Mi se slu­~i qu­bov? - Dob­ro ka­`a­no! Na­vis­
ti­na mi se slu­~u­va qu­bov za{­to te sa­kam
pro­tiv svo­ja vol­ja.
Be­ne­dik
A vie?
Be­at­ri­~e
Be­at­ri­~e
A za sr­ce­to i da ne zbo­ru­va­me, ne? Kut­ro
sr­ce! Ako mu se ina­e­ti­te za­ra­di me­ne, jas }e
mu ina­e­tam za­ra­di vas, za{­to ni­ko­ga{ ne­ma
da go sa­kam ona {to mo­jot pri­ja­tel go mra­zi.
I jas sum mno­gu bol­na.
Vilijam [EKSPIR
374
Sce­na 3
Be­ne­dik
Po­~i­tu­vaj­te go bo­ga, sa­kaj­te me me­ne i zak­
rep­ne­te. Tu­ka ve os­ta­vam za{­to ne­koj do­a­|a
{to mno­gu br­za.
(Vle­gu­va Ur­su­la.)
Vo cr­kov­ni­ot dvor.
(Vle­gu­va­at Don Ped­ro, Kla­u­dio, prid­
ru`­ba.)
Ur­su­la
Ma­dam, mo­ra­te ved­na{ kaj stri­ko vi. Vo
ku­}a­ta e ha­os: s# do­ka­`a de­ka gos­po­|i­ca­ta
He­ra bi­la la`­no ob­vi­ne­ta, prin­cot i gro­
fot Kla­u­dio pod­lo iz­ma­me­ni a klu­~ot za s#
e Don Hu­an koj­{to po­beg­na i go ne­ma. ]e
doj­de­te ved­na{?
Kla­u­dio
Da­li e ova grob­ni­ca­ta na Le­o­na­to?
Prid­ru`­ni­kot
Taa e, gos­po­da­ru.
Kla­u­dio
Be­at­ri­~e
Sa­ka­te da doj­de­te i vie, gos­po­di­ne, da gi
~u­e­te no­vos­ti­te?
Be­ne­dik
Sa­kam da vi `i­ve­am v sr­ce, da vi um­ram v
skut, da me za­ko­pa­at vo va­{i­te o~i; i u{­te
sa­kam, da doj­dam so vas kaj stri­ko vi.
(Iz­le­gu­va­at.)
(^i­ta od svi­to­kot.)
Do smrt ok­le­ve­te­na od ja­zi­ci lo­{i
be­{e He­ra {to ov­de le­`i;
smrt­ta se­ga ov­de & no­si
sla­va {to na ma­ki­te & pro­tiv­te­`i.
Ta­ka `i­vo­tot {to vo sra­mo­ta zaj­de
vo smrt­ta `i­vee, sla­va naj­de.
Ne­ka ova na gro­bot se­ga se sta­vi
za ko­ga }e me ne­ma, nej­ze da ja sla­vi. Se­ga zas­vi­re­te i ta`­no za­pej­te.
PES­NA
Pros­ti im, bo­`i­ce na no}­ta
na tie {to devs­tve­ni­ca­ta ja ubi­ja tvo­ja;
za ko­ja ta`­na­ta im li­pa mu­za
pa oko­lu gro­bot nej­zin kru­`at.
Pol­no}, po­mog­ni vo pla­~ot,
po­mog­ni vo voz­di­vot, vo la­~ot,
ta`­no e, ta`­no;
gro­bo­vi zi­ne­te, mrt­vi­lo go­ri
du­ri za smrt­ta se go­vo­ri,
ta`­no e, ta`­no.
Kla­u­dio
Se­ga le­ka no}; ova do­a­|a­we sve­to
}e se pov­to­ru­va se­koe le­to.
375
Od vlakno ortoma
Don Ped­ro
Dob­ro ut­ro, lu­|e; gas­ne­te gi fa­ke­li­te,
vol­ci­te se si­ti; i gle­daj­te so de­not, gri­vi
od ko­~i­i­te na Fe­bo koi niz pre­de­li­te
go {a­rat pos­pa­ni­ot is­tok so dam­ki si­vi.
Bla­go­da­ram na si­te. A se­ga so zdrav­je!
Kla­u­dio
Dob­ro vi ut­ro. Se­koj pa­tot ne­ka si go gle­da.
Don Ped­ro
Odi­me, aj­de, dru­ga da ob­le­~e­me ru­ba
a po­toa odi­me kaj Le­o­na­to na vre­me.
Kla­u­dio
Ne­ka Hi­men ne ni da­de po­ve­}e tol­ku gru­ba
ta­ga ko ovaa {to ja op­la­kav­me, so tol­ku
te{­ko bre­me!
(Iz­le­gu­va­at.)
Sce­na 4
So­ba vo ku­}a­ta na Le­o­na­to.
(Vle­gu­va­at Le­o­na­to, An­to­nio, Be­ne­dik,
Be­ta­ri­~e, Mar­ga­ret, Ur­su­la, Sve{­te­ni­
kot i He­ra.)
Sve{­te­ni­kot
Ne­li vi re­kov de­ka e ne­vi­na?
Le­on
­ a­to
Is­to ka­ko i prin­cot i Kla­u­dio; koi ja na­be­
di­ja
vo zab­lu­da­ta za ko­ja se­ga ov­de ~uv­te;
no Mar­ga­ret ima ma­la vi­na vo ova,
ia­ko ne po svo­ja vol­ja, ka­ko {to se gle­da
ot­ka­ko ra­bo­ti­te si doj­doa na svoe mes­to.
An­to­nio
Mi­lo mi e {to na kra­jot s# dob­ro se svr­{i.
Be­ne­dik
I jas, bi­dej­}i ve­}e ne sum vr­zan
od mla­di­ot Kla­u­dio da ba­ram smet­ka.
Le­o­na­to
Pa, }er­ko i vie bla­go­rod­ni~­ki si­te,
pov­le­~e­te se se­ga vo oda­ja­ta sami;
a ko­ga }e ve vik­nam, doj­de­te pod ma­ski;
prin­cot i Kla­u­dio ve­ti­ja vo ova vre­me
da me po­se­tat. - Zna­e­te i vie {to tre­ba,
bra­te;
mo­ra da ste tat­ko na bra­to­va­ta }er­ka;
i pre­daj­te mu ja na Kla­u­dio.
(Iz­le­gu­va­at da­mi­te.)
An­to­nio
]e go iz­ve­dam jas toa bez i naj­mal prob­lem.
Be­ne­dik
O~e, }e mo­ra mal­ku da ve iz­ma­~am, mis­lam.
Vilijam [EKSPIR
376
Sve{­te­ni­kot
A {to tre­ba da sto­ram?
Be­ne­dik
Da me ven­~a­te ili da me za­ko­pa­te, od dve­te
ed­no.
Gos­po­di­ne Le­o­na­to, vis­ti­na e, gos­po­di­ne
do­bar
de­ka vnu­ka vi so mil­no oko na me­ne gle­da.
Le­o­na­to
Dob­ro ut­ro, prin­cu, Kla­u­dio, dob­ro ut­ro.
Po­ve­le­te. Da­li s# u{­te ste re­{e­ni
de­ne­ska da se o`e­ni­te so }er­ka­ta na brat
mi?
Kla­u­dio
Od Af­ri­ka da e na zbo­rot }e si sto­jam.
Le­o­na­to
Le­o­na­to
Toa oko od }er­ka mi go po­zaj­mi. Tok­mu ta­ka.
Be­ne­dik
A i jas so vqu­be­no oko & voz­vra­}am.
Le­o­na­to
Pog­led, ~i­nam, {to od me­ne go do­biv­te,
od Kla­u­dio i od prin­cot. No {to vi e po
vol­ja?
Be­ne­dik
Ne­ja­sen, gos­po­di­ne, vi e od­go­vo­rot:
a {to se od­ne­su­va do vol­ja­ta, mo­ja vol­ja e
va­{a­ta dob­ra vol­ja so na­{i­te da se slo­`i
pa u{­te de­ne­ska da se spo­i­me vo ~e­sen brak; a za {to, do­bar o~e, od vas po­mo{ ba­ram.
Le­o­na­to
Sr­ce­vo moe e so vas.
Sve{­te­ni­kot
I mo­ja­ta po­mo{.Eve gi idat Kla­u­dio i Prin­cot.
(Vle­gu­va­at Don Ped­ro i Kla­u­dio so prid­
ru`­ba.)
Don Ped­ro
Dob­ro ut­ro na ovoj so­bir ubav.
Vik­ni ja, bra­te, sve{­te­ni­kot e spre­men.
(Iz­le­gu­va An­to­nio.)
Don Ped­ro
Dob­ro ut­ro, Be­ne­dik. [to e? [to ve ma­~i
pa li­ce­to vi e tol­ku fev­ru­ar­sko
pre­pol­no ob­la­ci, si­wak i lu­wi?
Kla­u­dio
Mi se ~i­ni, na di­vi­ot bik mis­li, ama, ne pla­{i se, ~o­ve­ku; so zla­to
ro­go­vi­te }e ti gi poz­la­ti­me i ce­la
Ev­ro­pa na te­be }e se ra­du­va,
ko ed­na{ Ev­ro­pa so blud­ni­ot Ju­pi­ter
ko­ga se pret­vo­ri vo za­qu­ben bik.
Be­ne­dik
Bi­kot Ju­pi­ter, gos­po­di­ne, mu­kal mil­no;
i ne­koj ta­kov ~u­den bik so tat­ko­va­ta vi
kra­va
za~­nal te­le a vie mno­gu li­~i­te na ne­go
i vo mu­ka­we­to a bi re­kol i vo li­kot.
(Se vra­}a An­to­nio so mas­ki­ra­ni­te da­mi.)
Kla­u­dio
Za ova }e vi vra­tam; no se­ga dru­ga smet­ka
imam.
Ko­ja e da­ma­ta za ko­ja tre­ba da se ven­~am?
377
Od vlakno ortoma
An­to­nio
No do­to­ga{ ~u­do­to mis­le­te go stvar­no
pa da trg­ne­me kon ka­pe­la­ta ved­na{.
Ovaa ov­de a jas vam vi ja da­vam.
Be­ne­dik
Kla­u­dio
Po­le­ka, o~e. - Ko­ja od vas e Be­at­ri­~e?
To­ga{ e mo­ja. Du­{o, doz­vo­li li­ce­to da ti go
vi­dam.
Le­o­na­to
Ne, ne sme­e­te, ne pred da se za­kol­ne­te
pred po­pot de­ka }e vi sta­ne `e­na.
Kla­u­dio
Daj­te mi ra­ka pred sve­ti­ov otec,
}e vi bi­dam ma` ako vi e po vol­ja.
Be­at­ri­~e
Me­ne ta­ka me vi­ka­at; (Ja va­di mas­ka­ta.)
[to sa­ka­te?
Be­ne­dik
Za­rem ne me sa­ka­te?
Be­at­ri­~e
Ne po­ve­}e od {to e raz­um­no.
He­ra
Be­ne­dik
Du­ri bev `i­va vi bev `e­na;
(Ja va­di mas­ka­ta.)
Du­ri sa­kav­te mi bev­te ma`.
Kla­u­dio
[to? U{­te ed­na He­ra?
He­ra
Ba{ ta­ka;
ed­na He­ra um­re vo re­zil; no jas sum `i­va
i `i­mi `i­vo­tot, ne­vi­na sum i ~ed­na.
Don Ped­ro
Po­ra­ne{­na­ta He­ra! Mrt­va­ta He­ra!
Le­o­na­to
Taa um­re, gos­po­da­ru du­ri kle­ve­ta­ta be­{e
`i­va.
Sve{­te­ni­kot
Se­to ~u­de­we }e vi go ob­jas­nam ko­ga,
po za­vr­{u­va­we­to na sve­ti­ot ob­red;
za smrt­ta }e vi ras­ka­`am na uba­va­ta He­ra;
E, to­ga{ stri­ko vi, Kla­u­dio i prin­cot
se vo zab­lu­da za{­to se kol­nea de­ka ste do
u{i
za­ca­pa­ni vo me­ne.
Be­at­ri­~e
A za­rem vie ne me sa­ka­te?
Be­ne­dik
Ne po­ve­}e od {to e raz­um­no.
Be­at­ri­~e
To­ga{ bra­tu­~et­ka mi, Mar­ga­ret i Ur­su­la
se vo zab­lu­da za{­to se kol­nea de­ka ste do
u{i
za­ca­pa­ni vo me­ne.
Be­ne­dik
Se kol­nea de­ka ste pad­na­le bol­ni za me­ne.
Be­at­ri­~e
Se kol­nea de­ka umi­ra­te bav­no za me­ne.
Vilijam [EKSPIR
378
Be­ne­dik
Ne e ba{ ta­ka. Zna­~i ne me sa­ka­te?
Be­at­ri­~e
Ne, na­vis­ti­na, sa­mo pri­ja­tels­tvo­to go vra­}am.
Le­o­na­to
Vnu­ko, ne­moj­te. Znam de­ka go sa­ka­te.
Kla­u­dio
A i jas bi se za­kol­nal de­ka i toj ja sa­ka;
za{­to eve {to na­pi­{al so svo­ja ra­ka mno­gu lo{ so­net, ~ist pro­iz­vod na ne­go­va­ta
gla­va,
na­me­net za Be­at­ri­~e.
He­ra
A eve u{­te eden
na­pi­{an so nej­zi­na ra­ka, uk­ra­den od xe­bot
pre­poln qu­bov za Be­ne­dik.
Be­ne­dik
]e ti ka­`am ne{­to, prin­cu. Cel fa­kul­tet
dip­lo­mi­ra­ni fi­lo­so­fi ne mo­`at da me
is­fr­lat od takt. Mis­li{ de­ka mi e gaj­le za
ne­kak­va sa­ti­ra ili epig­ram? Ne; ~o­vek {to
sa­mo se maj­ta­pi ni­ko­ga{ ni{­to uba­vo ne­ma
da si pri­vie do se­be. Na ku­so, bi­dej­}i }e se
`e­nam ne sa­kam ni zbor da guk­nam za ona
{to sve­tot mo­`e da go ka­`e pro­tiv. Za­toa
ne mi se pot­sme­vaj za s# {to sum re­kol pro­
tiv bra­kot; bi­dej­}i ~o­ve­kot e ne­pos­to­ja­no
su{­te­stvo i ova ob­jas­nu­va s#. [to se od­ne­
su­va do te­be Kla­u­dio, imav na­me­ra da te pre­
te­pam; no bi­dej­}i }e bi­de­me rod­ni­ni, `i­vej
bez mod­rin­ki i sa­kaj ja mo­ja­ta rod­ni­na.
Kla­u­dio
A jas se na­de­vav de­ka }e ja od­bi­e{ Be­at­ri­~e,
pa da do­bi­jam mo`­nost so stap da te
is­te­ram od tvo­jot er­gen­ski se­fa­lok i da
nap­ra­vam od te­be ne­kak­vo dvoj­no su{­te­stvo;
no toa si­gur­no }e sta­ne{ ako mo­ja­ta rod­ni­na
stro­go ne vni­ma­va na te­be.
Be­ne­dik
Be­ne­dik
^u­do ne­vi­de­no! So sops­tve­ni ra­ce pro­tiv
sops­tve­ni­te sr­ca! - Aj­de, }e te ze­mam; ama,
`i­mi vi­del­ce­vo, te ze­mam od {to mi e `al.
Glu­pos­ti; aj­de, nie sme pri­ja­te­li; - da za­ig­
ra­me pred da se o`e­ni­me; da gi oles­ni­me
na­{i­te sr­ca i pe­ti­ci­te na na­{i­te `e­ni.
Le­o­na­to
Be­at­ri­~e
]e ig­ra­me po­doc­na.
Ne­ma da ve od­bi­jam; - ama, `i­mi de­nov
ubav, po­pu{­tam pred go­le­mi­ot pri­ti­sok; a
de­lum­no i za da vi go spa­sam `i­vo­tot oti
slu­{am ste za­bo­le­le od of­ti­ka!
Be­ne­dik
Za­mol­~i! Us­ta­ta }e ti ja zat­nam!
(Ja bak­nu­va.)
Be­ne­dik
Po­ra­no, ve­lam; za­toa ud­re­te svir­ki. Prin­cu, ta­`en si; naj­di si `e­na, `e­na ti
tre­ba; ne pos­toi stap dos­to­en za po­go­le­ma
po­~it od onoj so rog­~e na ra~­ka­ta.
(Vle­gu­va Glas­nik.)
Glas­ni­kot
Don Ped­ro
Pa ka­ko ti e Be­ne­dik, o`e­net ~o­ve­ku?
Gos­po­da­ru, brat vi Hu­an e fa­ten vo beg­stvo
do­ve­den e pod stra­`a na­zad vo Me­si­na.
Od vlakno ortoma
Be­ne­dik
Ne mis­li na ne­go do ut­re: jas }e ti smis­lam
dos­toj­ni kaz­ni za ne­go. - Svi­re­te ko­ga vi
ve­lam!
(Ig­ra. Mu­zi­ka.)
379
Naslov na originalot:
All’s Well That Ends Well
LI­CA:
Gro­fi­ca­ta od Ru­si­on, maj­ka na Ber­tram
Ber­tram, gro­fot od Ru­si­on, nej­zin sin
Helena, si­ra~­ka, {ti­te­ni~­ka na gro­fi­ca­ta
La­va{, ar­le­kin, slu­ga na gro­fi­ca­ta
Rej­nal­do, up­rav­nik na imo­tot na gro­fi­ca­ta
Pa­rol, prid­ru`­nik na Ber­tram
Fran­cus­ki­ot kral
La­fe, pos­tar vel­mo­`a
Pr­vi­ot vel­mo­`a Di­men
Vto­ri­ot vel­mo­`a Di­men, brat na pret­hod­ni­ot
Tol­ku­va~, fran­cu­ski voj­nik
La­kej
Voj­vo­da­ta od Fi­ren­ca
Vdo­vi­ca od Fi­ren­ca
Di­ja­na, nej­zi­na }er­ka
Ma­ri­ja­na, pri­ja­tel­ka na vdo­vi­ca­ta
Vel­mo­`i, prid­ru`­ni­ci, voj­ni­ci, gra­|a­ni
Se­koe zlo za ar­no e ko­me­di­ja na­pi­{a­na vo per­i­od­ ot po­me­|u 1601-1604 go­di­na, ko­ga
[ek­spir gi na­pi­{al go­le­mi­te tra­ge­dii Ham­let, Ote­lo, Mak­bet i Kral Lir. Ot­tu­ka,
po­ra­di mra~­ni­ot ton i te­gob­na­ta at­mos­fe­ra a, pred s#, po­ra­di raz­vo­jot na nas­ta­ni­te koi, po
si­te svoi ka­rak­te­ris­ti­ki, ne­iz­be`­no na­ves­tu­va­at tra­gi~­na raz­vr­ska, no se­pak, ia­ko mo{­ne
na­sil­no, sre}­no za­vr­{u­va­at, de­lo­to spa­|a vo ta­ka­na­re­~e­ni­te cr­ni ili gor­~li­vi ko­me­dii.
Zna­e­me de­ka ovaa ko­me­di­ja prv­pat e pe­~a­te­na vo 1623 go­di­na a glav­no­to dej­stvo, pri­kaz­na­ta
za Ber­tram i Helena, se te­me­li vrz de­vet­ta­ta no­ve­la od tre­ti­ot den vo Bo­ka­~o­vi­ot De­ka­me­
ron. Pod­zap­le­tot, pri­kaz­na­ta za Pa­rol, e iz­mis­len od [ek­spir.
Spo­red sa­ti­ri~­ni­ot ton, sce­ni­te {to se za­ni­ma­va­at so seks i upot­re­ba­ta na t.n.
‘trik so kre­ve­tot’ (dram­sko sred­stvo koe, ia­ko ne bi­lo pri­jat­no za po­doc­ne`­na­ta pub­li­ka,
bi­lo so­vr­{e­no pri­fat­li­vo za lu­|e­to od eli­za­be­tan­ski­ot per­i­od), ko­me­di­ja­ta vo mno­gu
na­li­ku­va na ed­na dru­ga ko­me­di­ja od [ek­spir Tan­te za ku­ku­ri­gu(Me­a­su­re for Me­a­su­re). Sli~­no
na nea, Se­koe zlo za ar­no e prob­lem­sko i ob­ra­zov­no de­lo za{­to na kra­jot Ber­tram sfa­}a
de­ka ne bil vo pra­vo a Pa­rol e raz­ob­li­~en i iz­le­ku­van. No se­pak, ko­me­di­ja­va ne bi­la dob­ro
so­~i­ne­ta i ni­ko­ga{ ne bi­la po­pu­lar­na kaj te­a­tar­xi­i­te i kri­ti­~a­ri­te. Ber­tram, na pri­mer,
iz­le­gu­va ka­ko so­sem nep­ri­ja­ten lik. Helena vo po­doc­ne`­ni­ot del od dra­ma­ta, po­ve­}e na­li­
ku­va na ma­ni­pu­la­tor so ~o­ve~­ki sud­bi­ni, odo{­to na onaa pri­jat­na, {ar­man­tna mla­da da­ma
od pr­vi­ot del. Ia­ko in­teg­ral­no vr­zan, pod­zap­le­tot so Pa­rol, se ~i­ni, ne­do­vol­no ubed­li­vo
e pri­ka­~en za glav­no­to dej­stvo. Du­ri i sti­ho­vi­te se mo{­ne ne­ram­no­mer­ni ia­ko zre­los­ta
na sti­lot vo­op­{to ne e spor­na. Ko­me­di­ja­va mo­`e da pres­ta­vu­va eden ne­us­pe­{en obid na
[ek­spir da se vklu­~i vo ‘no­va­ta mo­da’ na pi­{u­va­we dram­ski tek­sto­vi {to se raz­vi­la po
pri­vat­ni­te te­at­ri od ne­go­vo­to vre­me a ~ij os­no­ven be­leg bil vmet­nu­va­we vo dram­ski­ot
zap­let mno­gu seks i sa­ti­ra.
Ova e prv pre­vod na Se­koe zlo za ar­no na ma­ke­don­ski jazik.
^in PRVI
Scena 1
(Vle­gu­va­at mla­di­ot Ber­tram, gro­fot od Ru­si­on,
ne­go­va­ta maj­ka, gro­fi­ca­ta, Helena i La­fe ob­le­~e­ni vo cr­ni­na.)
Gro­fi­ca­ta
Pu{­taj­}i go sin mi od me­ne, go za­ko­pu­vam i
vto­ri­ot ma`.
Ber­tram
A jas, gos­po­|o, za­mi­nu­vaj­}i, pov­tor­no ja
op­la­ku­vam smrt­ta na tat­ko mi; no mo­ra da
ja po­~i­tu­vam za­po­ved­ta na ne­go­vo­to ve­li­~e­
stvo koe se­ga e moj sta­ra­tel i ve­~en gos­po­
dar.
kol­ku ta­gi vo zbo­rov ‘ima­{e’! - ~i­ja ve{­
ti­na be­{e go­le­ma re­~i­si ko ne­go­va­ta
~es­ti­tost; da ja dos­tig­ne­{e, }e ja nap­ra­ve­{e
pri­ro­da­ta bes­mrt­na a smrt­ta }e os­ta­ne­{e
bez ra­bo­ta. Za­ra­di kra­lot, ve­lam, da be­{e
se­ga `iv, toa }e zna­~e­{e smrt za ne­go­va­ta
bo­lest.
La­fe
Ka­ko re­kov­te se vi­ka ~o­ve­kot za ko­go go­vo­
ri­te, gos­po­|o?
La­fe
Gro­fi­ca­ta
Vo kra­lot }e naj­de­te sop­rug, gos­po­|o a vie,
gos­po­di­ne, tat­ko. Toj {to tol­ku sev­kup­no i
za si­te vre­mi­wa e do­bar, mo­ra da se dr­`i do
svo­ja­ta dob­lest kon vas za{­to va­{a­ta vred­
nost si­gur­no }e ja pot­tik­nu­va ne­go­va­ta dob­
ri­na kaj­{to tre­ba ia­ko taa sa­ma po se­be
ne­ma da e skud­na {tom ve­}e ja ima vo izo­bil­
stvo.
Be­{e mno­gu poz­nat, gos­po­di­ne, vo svo­ja­ta
fe­la, i toa, bo­ga­mi, so­sem zas­lu­`e­no: @e­rar
de Nar­bon.
Gro­fi­ca­ta
La­fe
Na­vis­ti­na be­{e ge­ni­ja­len, gos­po­|o. Kra­lot
ne­o­dam­na go­vo­re­{e za ne­go so vos­hit i
so `a­le­we. Be­{e do tol­ku iz­ve{­ten {to
si­gur­no }e be­{e u{­te `iv do­kol­ku na­u­ka­ta &
mo­`e­{e ne{­to na smrt­ta.
Kak­vi se na­de­`i­te da zak­rep­ne Kra­lot?
Ber­tram
La­fe
Od {to stra­da kra­lot, gos­po­di­ne?
Toj kre­na ra­ce od le­ka­ri­te, gos­po­|o, pod
~ij nad­zor go ubi­va­{e vre­me­to so na­de` i
sme­ta de­ka ne­ma dru­go ~a­re os­ven pos­te­pe­no
gu­be­we na na­de`­ta.
Gro­fi­ca­ta
Ovaa mla­da vel­mo{­ka ima­{e tat­ko - O,
La­fe
Od `i­va ra­na, gos­po­di­ne.
Ber­tram
Ne sum ~ul po­ra­no za tak­vo ne{­to.
389
Sekoe zlo za arno
La­fe
Ka­mo ni­ko­ga{ i da ne se ~u­e­{e. - Da­li gos­
po­|i­ca­va ov­de e }er­ka na @e­rar de Nar­bon?
ra­nos­ta vo nea br­gu }e gi kut­ne.
Ber­tram
(Kle­~ej­}i). Gos­po­|o, bla­gos­lov od vas ba­ram.
Gro­fi­ca­ta
La­fe
Ne­go­vo­to de­te edin­~e, gos­po­di­ne koe ras­te
i se raz­vi­va pod moj nad­zor. Se na­de­vam
de­ka }e ima sre­}a kol­ku {to ve­tu­va nej­
zi­no­to ob­ra­zo­va­nie. Ima nas­le­de­no ta­bi­et
{to uba­vi­te da­ro­vi u{­te po­ve­}e gi raz­u­ba­
vu­va - za{­to kaj­{to ne­~is­ta­ta du­{a no­si
dob­les­ni oso­bi­ni, ta­mu po­fal­bi­te odat so
so­`al­ba; tie se i dob­les­ti i pre­dav­ni­ci.
Kaj nej­ze se u{­te po­dob­ri bi­dej­}i gi kra­si
ed­nos­tav­nost. Taa sa­ma­ta e iz­vor na sops­tve­
na­ta ~es­nost ko­ja se uso­vr­{u­va so vro­de­na­ta
dob­ri­na.
Ka­ko da go sfa­ti­me ova?
Gro­fi­ca­ta
Tie se naj­dob­ra­ta sol so ko­ja de­voj­ka­ta mo­`e
da gi so­~u­va fal­bi­te. Po­me­not na tat­ko &
ne mo­`e da & stig­ne do sr­ce bez ti­ra­ni­ja­ta
na nej­zi­ni­te ta­gi da & ja od­ze­me `i­vos­ta
od ob­ra­zi­te. - No dos­ta za ova, Helena.
Dos­ta, vi se mo­lam, os­ven ako ne sa­ka­te
~o­vek da po­mis­li de­ka po­ve­}e is­ka­`u­va­te
ta­ga odo{­to ja ~uvs­tvu­va­te -
Bi­di bla­gos­lo­ven, Ber­tram, i na tat­ka si
sli­~en
vo od­ne­su­va­we­to ko {to si mu vo li­kot. Dob­
les­ta i krv­ta
za vlast vo te­be ne­ka se bo­rat, a dob­ri­na­ta
tvo­ja
ram­na da ti e na po­tek­lo­to. Sa­kaj se­ko­go,
ve­ru­vaj
na mal­ci­na, ni­ko­mu ne ~i­ni zlo. Na du{­ma­
not ra­men
bi­di mu po mo} a ne po zli de­la, a pri­ja­te­lot
dr­`i go
pod klu­~ot na tvo­jot `i­vot. Ne­ka te ko­rat
{to mol­~i{
no ni­ko­ga{ {to si zbor­liv. Ona {to Bog
smis­lil
zgo­ra da ti da­de i {to mo­lit­vi­te moi }e go
be­rat
na gla­va ne­ka ti pad­ne. Zbo­gum. (Na La­fe)
Gos­po­di­ne do­bar,
toj ne e ba{ dvor­ja­nin pe­~en. Gos­po­di­ne moj
do­bar,
po­so­ve­tu­vaj­te go.
Helena
La­fe
La­fe
Va­{i­te po­fal­bi, gos­po­|o, iz­ma­mi­ja od nej­ze
sol­zi.
Gro­fi­ca­ta
Na­vis­ti­na ja is­ka­`u­vam ta­ga­ta no i sil­no ja
~uvs­tvu­vam.
La­fe
Ume­re­ni­ot pla~ e pra­vo na mrt­vi­te, pre­te­
ra­na­ta `al du{­man na `i­vi­te.
Naj­do­bar so­vet }e mu da­dam
{to qu­bov­ta ne­go­va }e ja kot­ka.
Gro­fi­ca­ta
Bog ne­ka go bla­gos­lo­vi! - Zbo­gum Ber­tram.
Ber­tram
Gro­fi­ca­ta
Ako `i­vi­te ne se du{­ma­ni na `al­ta, pre­te­
(Sta­nu­va) Naj­dob­ri­te `el­bi {to is­ko­va­ni
mo­`e da bi­dat
390
Vilijam [EKSPIR
vo mis­li­te va­{i ne­ka vi bi­dat slu­gi.
(Iz­le­gu­va gro­fi­ca­ta.)
(Na Helena) Bi­de­te & ute­ha na maj­ka mi, gos­
po­dar­ka­ta va­{a,
i var­de­te ja ko ze­ni­ca v oko.
{to os­ta­nu­va­at sil­ni i ko­ga ~e­li~­ni­te
ko­ski
na dob­les­ta bled­ne­at pred stu­de­ni­ot ve­ter.
No, ~es­to
pref­ri­gan um mu ja slu­`i ne­vi­de­na­ta
lu­dost.
La­fe
Pa­rol
Zbo­gum, uba­va da­mo. Bi­de­te dos­toj­ni
na gla­sot na tat­ko vi.
(Iz­le­gu­va­at Ber­tram i La­fe.)
Zdra­va da mi ste, uba­va kra­li­ce!
Helena
Helena
Zdrav­je da ima{, kra­lu.
O ka­mo da e sa­mo toa! Na tat­ko mi ne mis­
lam,
a sol­zi­ve krup­ni po­me­not po­ve­}e mu go kra­
sat
od onie {to po­ra­no gi le­ev. Ka­ko iz­gle­da­{e
tat­ko?
Go za­bo­ra­viv. Vo­ob­raz­ba­ta mo­ja
za se­ko­go pri­o­dot go zat­na os­ven za Ber­tram.
Go­to­va sum. Ne­ma `i­vot za me­ne, ne­ma,
ako go ne­ma Ber­tram. No toa ti e is­to
ko da si se za­qu­bi­la vo ne­ko­ja svet­la yvez­da
so ko­ja sa­ka{ da se ma­`i{, tol­ku e toj nad
me­ne.
Vo svet­li­ot & bol­skot i svet­li­na­ta zra~­na
mo­ram da se te­{am no ne so nea da se vr­tam.
Ta­ka am­bi­ci­ja­ta qu­bov­na sa­ma mi se ni{­ti.
Sr­na­ta {to pov­ti so lav da se ze­me
od qu­bov mo­ra da um­re. Be­{e uba­vo, ia­ko
ma~­no,
se­koj mig da go gle­da{, da se­di{ i da gi
cr­ta{
la­kot ne­gov na ve­|i­te, oko­to mu so­ko­lo­vo,
ne­go­vi­te kad­ri
na tab­la­ta od sr­ce­to - sr­ce­to me­ko mno­gu
za se­ko­ja ne­go­va cr­ta, dvig, gr~ na mi­lo­to
li­ce.
No se­ga go ne­ma, a mo­jot raz­bu­ja­ten za­nes
mo­ra mo{­ti­te da mu gi os­ve­ti. No koj ide?
(Vle­gu­va Pa­rol.)
Onoj {to so ne­go pa­tu­va. Za­ra­di toa i go
sa­kam ia­ko znam de­ka e ne­vi­den la­`ov,
~uk­nat od me­ra­ta ned­vor, pa i ku­ka­vi­ca bi
rek­la.
Se­pak ma­ni­ve traj­ni tol­ku mno­gu mu li­~at
Pa­rol
Ne.
Helena
I ne.
Pa­rol
Da­li raz­mis­lu­va­te za devs­tve­nos­ta?
Helena
Da. Vo vas ima ma­la fle­ka od voj­nik, pa
da ve pra­{am ne{­to. Ma{­ko­to e du{­man na
devs­tve­nos­ta: ka­ko da ja za­ba­ri­ka­di­ra­me od
ne­go?
Pa­rol
Ne pu{­taj­te go da vle­ze.
Helena
Ama toj na­va­lu­va, a na­{a­ta devs­tve­nost,
ia­ko sme­la vo od­bra­na­ta, se­pak po­pu{­ta.
Pre­pop­ra­~aj­te ni ne­kak­va voj­ni~­ka od­bra­na.
Pa­rol
Ne pos­toi tak­va. Ma{­ko­to, ko­ga }e klek­ne
pred vas, ve mi­ni­ra i ve kre­va vo voz­duh.
391
Sekoe zlo za arno
Helena
Bog ne­ka ja var­di na­{a­ta si­ro­ta devs­tve­nost
od mi­ne­ri i kre­va­~i vo voz­duh. Ne­ma ne­ko­ja
voj­ni~­ka tak­ti­ka so ko­ja de­vi­ci­te }e gi kre­
nat vo voz­duh ma{­ki­te?
den pri­rast a sa­ma­ta glav­ni­na ne­ma koj­znae
kol­ku da se os­kver­ne. Ot­ta­ra­se­te se.
Helena
A ka­ko, gos­po­di­ne, tre­ba ~o­vek da pos­ta­pi,
pa da ja za­gu­bi po svoe?
Pa­rol
Pa­rol
[tom }e eks­plo­di­ra devs­tve­nos­ta, ma{­ki­te
br­zo-br­zo sa­mi se kre­va­at. Pa ako pov­tor­no
gi eks­plo­di­ra­te, so dup­ka­ta {to sa­mi ste
si ja nap­ra­vi­le, go gu­bi­te gra­dot. Ni­ed­na
nor­mal­na po­li­ti­ka ne se stre­mi da ja
za­~u­va devs­tve­nos­ta. Gu­be­we­to na devs­tve­
nos­ta zna­~i nam­no­`u­va­we na um­ni­te a
do­se­ga ni­koj ne do­bil de­vi­ca a da ne nas­
tra­da devs­tve­nos­ta. So sa­mo­to toa {to
ste soz­da­de­ni, do­bi­e­na e ru­da za pra­ve­we
de­vi­ci. Devs­tve­nos­ta ed­na{ za­gu­be­na, mo­`e
de­set­pa­ti pov­tor­no da se naj­de; ako ve~­no se
~u­va, za­gu­be­na e za se­ko­ga{. Stu­den dru­gar e
taa, ot­ta­ra­se­te se.
Helena
U{­te mal­ku }e ja po­tr­pam, pa ma­kar i da
um­ram ka­ko de­vi­ca.
Da vi­di­me: zna­~i, da mu se do­pad­ne ona {to
ni­ko­ga{ ne mo­`e da mu se do­pad­ne. Toa vi
e sto­ka {to so le­`e­we­to go gu­bi sja­jot:
{to po­dol­go ja ~u­va­te, tol­ku po­ve­}e & pa­|a
ce­na­ta. Daj­te ja do­de­ka vre­di na pa­zar.
Is­po­ra­~aj­te ja do­de­ka se ba­ra. Devs­tve­nos­ta
ko ne­koj star dvor­ja­nin no­si {ap­ka {to
iz­leg­la od mo­da, bo­ga­to e na­ki­te­na ama e
ne­so­od­vet­na, ba{ ka­ko bro­{ot i ~ep­kal­ka­ta
za za­bi {to po­ve­}e ni­koj ne gi no­si ka­ko
znak za ot­me­nost. Vre­men­ski gle­da­no, po­go­
le­ma pre­po­ra­ka ima va­{e­to ja­de­we i pi­e­we
odo{­to va­{i­ot ob­raz, a va­{a­ta devs­tve­nost,
va­{a­ta dr­ta devs­tve­nost, vi e ka­ko ska­pa­na
fran­cu­ska kru{­ka: gr­da e na vi­|a, nep­ri­
jat­na v us­ta, na­vis­ti­na, ko se­ko­ja sog­ni­e­na
kru­{a - po­ra­no be­{e pov­kus­na, na­vis­ti­na,
a se­ga sa­mo obi~­na ska­pa­na kru­{a. [to
mo­`e­te da sto­ri­te so nea?
Pa­rol
Helena
Mno­gu mal­ku mo­`e da se ka­`e vo pri­log na
toa. Pro­tiv­pri­rod­no e. Da se bi­de na stra­
na­ta na devs­tve­nos­ta zna­~i da se ob­vi­nat
maj­ki­te, {to e bez­gre{­na ne­pos­lu{­nost.Toj
{to sam }e se obe­si e ist ka­ko de­vi­ca; devs­
tve­nos­ta sa­ma se ubi­va i tre­ba da se za­ko­pa
po dru­mi{­ta­ta i xa­di­wa­ta nad­vor od si­te
sve­ti ob­re­di ko o~aj­ni­ca {to mu zgre­{i­la
na pri­ro­da­ta. Devs­tve­nos­ta kot­ka crv­ja,
is­to ka­ko si­re­we­to; sa­ma­ta cr­vo­su­va do
kor­ka i umi­ra na­si­tu­vaj­}i go sa­mo sops­tve­
ni­ot mev. Od dru­ga stra­na, devs­tve­nos­ta e
nam­}o­ra, gor­de­li­va, mrz­li­va, se­ta nap­ra­ve­na
od sa­mo­qu­bie - ova e eden od naj­zab­ra­ne­ti­te
gre­vo­vi spo­red Sve­to­to pis­mo. Ne ~u­vaj­te
ja, ne­ma­te iz­bor os­ven da ja za­~u­va­te na
va­{a {te­ta. Spa­se­te se od nea! Za sa­mo ed­na
go­di­na dvoj­no }e se um­no­`i, {to e so­li­
No ne i mo­ja­ta devs­tve­nost, se­pak...
]e ima gos­po­da­rot va{ mno­gu qu­bo­vi ta­mu,
i maj­ka i qu­bov­ni­ca i pri­ja­tel naj­mil,
i fe­niks i ka­pe­tan i du{­ma­nin su­rov,
i vo­da~ i bo­`i­ca i svoj vla­dar,
i so­vet­nik i pre­dav­ni~­ka i uba­vo li­be
smer­no sla­vo­qu­bie, gor­da po­niz­nost,
ja­zes­ta sklad­nost i nes­klad­nost ne`­na,
i svo­ja­ta ve­ra, slat­ka­ta pro­past, so ed­no
~u­do
uba­vi, pre­u­ba­vi pre­ka­ri i na­zi­vi bla­gi
{to sle­pi­ot Ku­pi­don gi {ep­ti. Mo­re toj }e
Ne znam {to }e sto­ri toj. Bog ne­ka go var­di.
Dvo­rot e mes­to kaj­{to se u~i, a toj e ta­kov -
392
Vilijam [EKSPIR
Pa­rol
Ka­kov e, `i­vi gos­pod?
Helena
^o­vek na ko­go mu po­sa­ku­vam sre­}a. [te­ta.
Pa­rol
Zo{­to ba{ pod Mars?
Helena
Voj­ni­te tol­ku ve zga­zi­le {to ne e voz­mo`­no
da ne ste se ro­di­le pod Mars.
Pa­rol
Pa­rol
[to e {te­ta?
Ama ko­ga bil vo poln na­let.
Helena
Helena
[to po­sa­ku­va­we­to sre­}a ne­ma vo se­be te­lo
{to mo­`e da se po­~uvs­tvu­va, pa nie, si­ro­
ma{­ki ro­de­ni­te
~ii po­ni­ski yvez­di ne zat­vo­ra­at sa­mo vo
`el­bi,
da trg­ne­me, so niv­na po­mo{, po sa­ka­ni­te
na­{i
za da im go po­ka­`e­me ona {to go mis­li­me
za niv
a koe ni­ko­ga{ so bla­go­dar­nost ne ni se
vra­}a.
(Vle­gu­va pa­`ot.)
Pa­`ot
Gos­po­di­ne Pa­rol, gos­po­da­rot moj ve vi­ka.
Pa­rol
Helena­~e, zbo­gum. Ako mi us­pee da se se­tam
na te­be, }e mis­lam na te­be vo dvo­rot.
Nap­ro­tiv, ko­ga bil vo pov­le­ku­va­we.
Pa­rol
Zo{­to mis­li­te ta­ka?
Helena
Ep­ten mi odi­te na­na­zad ka­ko za vo­in.
Pa­rol
Ta­ka se do­bi­va pred­nost.
Helena
Tak­vo e i be­ga­we­to ko­ga stra­vot pred­la­ga
da se iz­vle­~e `i­va gla­va. No me­{a­vi­na­ta od
hrab­rost i strav kaj vas pra­vi dob­lest so
dob­ri kri­la, a tak­va­ta va­{a ode`­da li~­no
mno­gu mi se do­pa­|a.
Helena
Pa­rol
Gos­po­di­ne Pa­rol, ste se ro­di­le pod mi­loz­
li­va yvez­da.
Pa­rol
Pod Mars sum ro­den.
Helena
Ba{ pod Mars i jas ve­lam.
Od ra­bo­ta ne znam kaj mi e gla­va­ta ina­ku
uba­vo bi ti ka­`al. ]e se vra­tam ka­ko so­vr­
{en dvor­ja­nin i to­ga{ mo­i­te na­pats­tvi­ja }
e pos­lu­`at da te vra­tam kon pri­ro­da­ta pa
ta­ka }e sta­ne{ spo­sob­na da pri­ma{ so­ve­ti
od dvor­ja­nin i }e sfa­ti{ ka­ko tre­ba niv vo
se­be da gi vsa­di{; ina­ku }e um­re{ vo svo­ja­ta
neb­la­go­dar­nost, a nez­na­e­we­to }e te zbri­{e
od li­ce­to na zem­ja­ta. Zbo­gum. Ko­ga }e ima{
vre­me mo­li se; ko­ga }e ne­ma{ se­ti se na
393
Sekoe zlo za arno
pri­ja­te­li­te. Naj­di si do­bar ma` i pos­lu­`i
se so ne­go ko {to toj }e se pos­lu­`i so te­be.
U{­te ed­na{, zbo­gum.
(Iz­le­gu­va.)
Scena 2
(Zvuk na tru­bi. Vle­gu­va­at kra­lot na Fran­
ci­ja so pis­mo, dvaj­ca­ta vel­mo­`i Di­men i
mno­gu prid­ru`­ni­ci.)
Helena
Kra­lot
Le­kot na{ ~es­to vo nas sa­mi­te le­`i
a nie na ne­bo­to mu go pri­pi­{u­va­me. Gos­pod
te­`i
no slo­bod­ni ni os­ta­va ra­ce i ne­ma da ni gi
ku­pi
na­u­mi­te bav­ni ko­ga sa­mi­te sme glu­pi.
Ko­ja si­la tol­ku vi­so­ko qu­bov­ta mi ja kre­va
pa gle­dam a oko­to mi se hra­ni so ku­kol i
ple­va?
Pri­rod­ni­te si­li ~ud­na sud­bi­na kro­jat
ne­ed­nak­vi­te da gi zdru­`i, vo bak­ne` da se
spo­jat.
Ne­voz­mo`­ni se ~u­da­ta, onie ve­lat
{to bo­lot so se­ti­la go me­rat i me­lat
toa {to ne bi­lo ne mo­`e ni da bi­de. Za­rem
la­`e
vo qu­bov­ta toj {to dob­les­ti­te sa­ka da gi
ka­`e?
Bo­les­ta na kra­lot - plan {to mo­`e od ra­ce
mi be­ga,
no na­me­ri­te mi se cvrs­ti i ne se ot­ka­`u­vam
se­ga.
(Iz­le­gu­va.)
Fi­ren­ca i Si­e­na boj ne­vi­den bi­jat,
bit­ka­ta u{­te ne e re­{e­na i pro­dol­`u­va
su­ro­va i tu~­na.
Pr­vi­ot Di­men
Ta­ka gla­si iz­ve{­ta­jot, gos­po­da­ru.
Kra­lot
Naj­ve­ro­jat­no e i ta­ka: za ova ni pi­{u­va ov­de
i rod­ni­na­ta na{, kra­lot na Avs­tri­ja,
so pre­dup­re­da de­ka Fi­ren­ca }e nas­to­ju­va
it­na po­mo{ od nas da iz­dejs­tvu­va - pri {to
pri­ja­te­lot na{ sa­ka ra­bo­ta­va da ja spre­~i
i nie da gi od­bi­e­me.
Pr­vi­ot Di­men
Ne­go­va­ta qu­bov i mud­rost
tol­ku­pa­ti kon vas pot­vr­de­ni, ve­lat
de­ka ne­mu tre­ba da mu ve­ru­va­te.
Kra­lot
Toj od­go­vo­rot ni go na­o­ru­`a
i Fi­ren­~a­ni­te se od­bi­e­ni u{­te pred da doj­
dat.
Se­pak, vel­mo­`i­te na­{i, do­kol­ku se so ni­et
na Tos­kan­ci­te da im slu­`at, slo­bod­no
mo­`at
na ko­ja sa­ka­at stra­na da se prid­ru­`at.
Vto­ri­ot Di­men
Dob­ro }e im doj­de
ova na plems­tvo­to na­{e, od zas­ta­e­nost
bol­no
da se raz­mr­da mal­ku i da si go pro­~is­ti zdi­
vot.
394
Vilijam [EKSPIR
Kra­lot
Koj e ta­mu?
(Vle­gu­va­at Ber­tram, La­fe i Pa­rol.)
Pr­vi­ot Di­men
Gro­fot od Ru­si­on, ve­li­~e­stvo,
mla­di­ot Ber­tram.
Kra­lot
(Na Ber­tram) Mom­~e, go ima{ li­kot na svo­
jot tat­ko.
Dob­ra­ta pri­ro­da, ne na­br­zi­na tu­ku so di­kat
te soz­da­la. I dob­les­ti­te na tvo­jot tat­ko
daj bo­`e da gi nas­le­di{. Dob­re doj­de vo
Pa­riz.
Ber­tram
tin­ski ko­ga
ne­sog­la­su­va­we­to ba­ra da ze­me zbor i to­ga{
ja­zi­kot ska­zal­ka­ta ja slu­{a­{e. Tie pod ne­go
{to bea
gi tre­ti­ra­{e ko su{­te­stva od dru­go mes­to,
pa ja svi­va­{e svo­ja­ta voz­vi­{e­na gla­va
do ni­zi­ni­te na niv­ni­ot ni­zok red,
pa tie mno­gu se gor­de­e­ja {to ta­ka smer­no
fal­bi­te niv­ni gi pri­ma. Ta­kov ~o­vek
na vre­me­vo na­{e no­vo mo­`e da mu e ur­nek,
koj, ako go sle­dat, na no­vi­ve }e im po­ka­`e
de­ka na­na­zad odat.
Ber­tram
Gos­po­da­ru, spo­me­not za ne­go
po­bo­ga­to po­~i­va vo va­{i­te mis­li odo{­to na
gro­bot
ne­gov. Na­pi­sot na mo­gil­ka­ta ne e tol­ku
poln vos­hit
ko vo va­{i­ot kral­ski go­vor.
Mo­ja­ta bla­go­dar­nost i pos­lu{­nost se va­{i.
Kra­lot
Kra­lot
Ka­mo i se­ga da go imam ona zdra­vo te­lo
ko to­ga{ ko­ga so tat­ko ti ko dru­ga­ri ver­ni
prv­pat se u~ev­me za voj­na. Da­le­ku­vid be­{e
vo pro­cen­ka­ta na us­lu­gi­te na vre­me­to, a
sa­mo hrab­ri
u~i­te­li go u~ea. Us­pea da iz­dr­`i dol­go,
no obaj­ca­ta vre­me­to-ve{­ter po­le­ka n# gol­
tna
i od ra­bo­ta­ta n# od­da­le­~i. Du­{a­ta mi se
vra­}a
ko­ga go­vo­ram za va­{i­ot do­bar tat­ko. Na
mla­dost
du­hot mu be­{e ist ko onoj {to se­ga go gle­
dam
kaj mla­do­to plem­stvo, no tie te­ra­at {e­gi
du­ri sops­tve­ni­ot pre­zir ti­hum vrz niv ne se
ur­ne
pred da stig­nat le­ko­um­nos­ta vo ~est da ja
skri­jat.
Ko prav dvor­ja­nin, ni gor­~i­na ni pre­zir
ne­ma­{e vo ne­go­va­ta gor­dost ili duh; a ako
gi ima­{e
od ra­men na ne­go bea pre­diz­vi­ka­ni, a ~es­ta sop­stven bu­dil­nik - go zna­e­{e mi­got vis­
Ka­mo da sum so ne­go! Ve­le­{e vez­den Ko i se­ga mi se ~i­ni go slu­{am; zbo­ro­vi­te
fi­ni
ne gi si­pa­{e v u{i, tu­ku gi za­ko­pu­va­{e ta­ka
za da nik­nat i vr­zat plod. ‘Ka­mo da me
sne­ma’ va­ka ta­ga­ta ne­go­va za­po~­nu­va­{e ~es­to
ko­ga }e zgas­ne­{e i svr­{e­{e za­ba­va­ta na­{a,
na kra­jot - ‘Ka­mo da me sne­ma’, ve­le­{e toj,
‘Ko­ga na fi­ti­lot moj ga­zi­ja­ta }e mu sek­ne
i sta­ne mi­riz­ba za du­ho­vi­ve mla­di, ~ii ~u­la
pla­hi s# sta­ro pre­zi­ra­at, ~ii su­do­vi se sa­mo
tat­ko na no­vi be~­vi, ~i­ja ve~­nost ne trae
ni kol­ku niv­na­ta mo­da.’ Vak­va ima­{e `el­ba.
I jas pos­le ne­go is­ta­ta `el­ba ja imam,
za{­to ni vo­sok ni med ne no­sam po­ve­}e do­ma
pa sa­kam od uli{­te­to {to po­br­gu da me
sne­ma
za da da­dam na ne­koi ra­bot­ni~­ki mes­to.
Vto­ri­ot Di­men
Vas ve sa­ka­at, gos­po­da­ru,
Tie {to pos­led­ni mes­to­vo bi vi go da­le
nim pr­vi naj­mno­gu }e im ne­dos­ta­su­va­te.
395
Sekoe zlo za arno
Kra­lot
Scena 3
Dr­`am mes­to, znam. Kol­ku vre­me ima, gro­fe,
od ko­ga le­ka­rot na tat­ko ti e um­ren?
Be­{e mno­gu sla­ven.
(Vle­gu­va­at Gro­fi­ca­ta, up­rav­ni­kot Rej­
nal­do i nej­zi­ni­ot ar­le­kin La­va{.)
Gro­fi­ca­ta
Ber­tram
Oko­lu {est me­se­ci, gos­po­da­ru.
Da slu{­nam se­ga. [to ve­li­te za gos­po­|i­
ca­va?
Kra­lot
Rej­nal­do
Da be­{e `iv }e go is­pro­bav u{­te ne­go. Po­daj­te mi ra­ka. - Le­`e­we­to me umo­ri
a i mno­gu­te le­kar­stva. Pri­ro­da­ta i bo­les­ta
ne­ka sa­mi­te se­ga re­{at. Dob­re­doj­de, gro­fe.
Ni sin mi ne mi e pod­rag.
Gos­po­|o, gri­`a­ta {to ja vo­dev za da go
za­do­vo­lam va­{e­to bla­go­vo­lie, bi sa­kal da
se na­re­di vo spi­so­kot na mo­i­te po­ra­ne{­ni
usil­bi, bi­dej­}i ~o­vek ja pov­re­du­va svo­ja­ta
skrom­nost i ja ma­ti bis­tri­na­ta na svo­it­ e
zas­lu­gi ko­ga sa­mi­ot za se­be gi obe­lo­de­nu­va.
Ber­tram
Gro­fi­ca­ta
Bla­go­da­ram ve­li­~e­stvo.
(Tru­bi. Iz­le­gu­va­at.)
[to pra­vi ov­de apa­{ov? (Na La­va{) Da te
ne­ma, mom­~e. Ne sa­kam da ve­ru­vam vo si­te
pop­la­ki {to gi ~uv za te­be. Ne sa­kam za{­to
mi e ma­ka, za{­to znam de­ka si do­vol­no lud
da gi sto­ri{ i do­vol­no spo­so­ben si­te ovie
apa{­la­ci da gi iz­ve­de{.
La­va{
Mis­lam de­ka vi e poz­na­to, gos­po­|o, de­ka jas
sum vi eden si­rot |a­vol.
Gro­fi­ca­ta
Vo red gos­po­di­ne?
La­va{
Ne, gos­po­|o, ne e vo red {to sum si­rot,
ia­ko mno­zi­na bo­ga­ti se pro­kol­na­ti. No ako
va­{e­to gos­pod­stvo mi doz­vo­li da za­mi­nam vo
sve­tot, onaa `en­ska Izabela i jas dob­ro }e
se snaj­de­me.
Gro­fi­ca­ta
Za­rem mo­ra da sta­ne{ pros­jak?
396
Vilijam [EKSPIR
La­va{
Vo slu­~a­jov sa­mo ja pro­sam va­{a­ta dob­ra
vol­ja.
Gro­fi­ca­ta
Gro­fi­ca­ta
Po­pr­vo za­ra­di tvo­ja­ta `e­nid­ba a ne za­ra­di
ras­i­pa­nos­ta.
La­va{
Os­ta­nav bez pri­ja­te­li, gos­po­|o, pa se na­de­
vam so `e­nid­ba­ta da stek­nam no­vi.
Vo koj slu­~aj?
La­va{
Gro­fi­ca­ta
Vo slu­~a­jot na Iza­be­la i li~­no mo­jot. Slu­
gu­va­we­to ne e nas­led­no, a jas mis­lam de­ka
ni­ko­ga{ ne­ma da go do­bi­jam bo`­ji­ot bla­gos­
lov s# du­ri ne do­bi­jam fi­dan­ki od te­lo­to,
za{­to ve­lat de­ca­ta se bla­gos­lov.
Gro­fi­ca­ta
Ka­`i mi gi pri­~i­ni­te za­ra­di koi }e se
`e­ni{.
La­va{
Mo­e­to si­ro­to te­lo, gos­po­|o, toa go ba­ra.
Me­so­to me te­ra, a onoj na ko­go |a­vo­lot mu e
vle­zen, mo­ra da odi.
Gro­fi­ca­ta
Ova ti se pri­~i­ni­te?
La­va{
Da vi ka­`am pra­vo, gos­po­|o, ima i dru­gi
sve­ti pri­~i­ni, tak­vi kak­vi {to si se.
Tak­vi­te pri­ja­te­li ti se du{­ma­ni, ga­du.
La­va{
Plit­ka ste, gos­po­|o - vo oce­nu­va­we­to na
go­le­mi­te pri­ja­te­li, za{­to pod­le­ci­te }e
idat da go svr­{u­va­at mes­to me­ne ona od
koe ve­}e mi e pre­ku gla­va. Toj {to mi ja
ora ni­va­ta, mi go {te­di yev­ga­rot i u{­te
`et­va­ta e mo­ja. Ako jas za ne­go sum ro­go­no­
sec, toj za me­ne e ar­gat. Toj {to ja ute­{u­va
`e­na mi, toj i gi maz­ni mo­i­te krv i me­so; toj
{to mi gi maz­ni krv­ta i me­so­to mi gi sa­ka
krv­ta i me­so­to; toj {to mi gi sa­ka krv­ta i
me­so­to mi e pri­ja­tel, {to zna­~i, toj {to ja
bak­nu­va `e­na mi mi e pri­ja­tel. Ko­ga lu­|e­to
bi bi­le za­do­vol­ni so ona {to se, ni­koj ne bi
se pla­{el od bra­kot. Bi­dej­}i mla­di­ot pu­ri­
ta­nec Kar­bon i sta­ri­ot pa­pist Poj­zem, bez
og­led kol­ku im se sr­ca­ta ver­ski po­de­le­ni,
so gla­vi­te se so­e­di­nu­va­at. Mo­`at da na­va­lu­
va­at so ro­go­vi­te eden na drug ba{ ka­ko i
se­koj elen vo sta­do­to.
Gro­fi­ca­ta
Gro­fi­ca­ta
Mo­`e sve­tot da gi znae?
La­va{
Bev, gos­po­|o, ras­i­pan, ka­ko i vie, ka­ko i
se­koj od krv i me­so pa sa­kam da se `e­nam za
da se po­ka­jam.
Za­rem ve~­no }e os­ta­ne{ gad so pis us­ta i
zev­zek?
La­va{
Ne, gos­po­|o, tu­ku pro­rok, a vis­ti­na­ta va­ka ja
ob­ja­vu­vam:
Pee
Vis­ti­na e ova ~is­ta
{to vi ja ka­`u­vam od ri­dot
po bo`­ja vol­ja do­a­|a bra­kot
397
Sekoe zlo za arno
a ro­go­vi­te spo­red vi­dot.
bin­go.
Gro­fi­ca­ta
Bri­{e­te, gos­po­di­ne. Po­doc­na }e raz­go­va­
ra­me po­ve­}e.
Gro­fi­ca­ta
Da ve ne­ma, gos­po­di­ne ga­du i sto­re­te ka­ko
{to vi za­po­ve­dav.
Rej­nal­do
La­va{
Da­li }e vi pre­~i gos­po­|o, ako ja vik­ne
Helena kaj vas? Tre­ba so nea da raz­go­va­ram.
Na ma­`ot `e­na da mu za­po­ve­da a se­pak si­te
da os­ta­nat `i­vi i zdra­vi!Ia­ko ~es­nos­ta ne
e pu­ri­ta­nec, se­pak ne na­ne­su­va {te­ta; taa
ja nat­nu­va be­la­ta man­ti­ja na po­ni­`u­va­we­to
vrz cr­na­ta ode`­da na ve­li­ko­to sr­ce. Trg­nu­
vam, `i­mi maj­ka. De­mek tre­ba­lo Helena da ja
vik­nam va­mu.
(Iz­le­gu­va.)
Gro­fi­ca­ta
(Na La­va{) Apa{, ka­`e­te & na gos­po­|i­ca­ta
de­ka sa­kam da zbo­ru­vam so nea. Mis­lam na
Helena.
La­va{
(Pee)
‘Ovoj li ubav lik pri­~i­na be­{e’, re­~e No­ja
‘{to Gr­ci­te ja ur­naa Tro­ja?
Lu­do de­lo, de­lo lu­do. Ra­dos­na za Pri­jam
bo­ja.
Voz­div­nu­va­{e taa i sto­e­{e ta­ka.
Voz­div­nu­va­{e taa i sto­e­{e ta­ka.
Pa ovoj zak­lu­~ok go od­bra.
‘Od de­vet lo­{i sa­mo ed­na e ar­na,
od de­vet lo­{i sa­mo ed­na e ar­na,
se­pak ed­na od de­set e dob­ra.’
Gro­fi­ca­ta
[to? ‘Ed­na od de­set e dob­ra’? Ja uni{­ti pes­
na­ta, apa{.
Gro­fi­ca­ta
I?
Rej­nal­do
Znam, gos­po­|o, de­ka bes­kraj­no ja sa­ka­te
va­{a­ta gos­po­|i­ca.
Gro­fi­ca­ta
Vo pra­vo ste, ja sa­kam. Tat­ko & me­ne mi
ja za­ve­ti a taa sa­ma­ta, bez ka­ma­ta, mo­`e da
po­la­ga pol­no pra­vo na onol­ku qu­bov kol­ku
{to ja do­bi­va. Nej­ze ne & se pla­}a onol­ku
kol­ku {to & se dol­`i a }e & se pla­ti po­ve­}e
odo{­to ba­ra.
Rej­nal­do
La­va{
Ed­na dob­ra `e­na od de­set, gos­po­|o; toa e
pro­~is­tu­va­we na pes­na­ta. Ka­mo bog va­ka da
mu slu­`i na sve­tot ce­la go­di­na! Ne bi se
lu­te­le na vak­va ed­na `en­ska de­se­tin­ka, da
sum pa­roh. Ed­na od de­set- bi se vi­ka­lo, ne?
Pa bi ima­le ra­|a­we na ed­na dob­ra `e­na so
se­ko­ja po­ja­va na svet­la ko­me­ta, ili so se­koj
zem­jot­res, ta­ka bi se po­dob­ri­le i {an­si­te
na lo­ta­ri­ja. Na ma{­ki­te po­les­no }e im bi­de
da si go is­kor­nat sr­ce­to odo{­to da do­bi­jat
Gos­po­|o, ne­o­dam­na & prij­dov pob­lis­ku
odo{­to taa sa­ka­{e. Be­{e sa­ma i sa­ma­ta so
se­be­si raz­go­va­ra­{e, nej­zi­ni­te zbo­ro­vi bea
upa­te­ni do nej­zi­ni­te u{i; si mis­le­{e, za
ova se kol­nam vo nej­zi­no ime, de­ka ni­koj
drug ne mo­`e da ja ~ue. A go­vo­re­{e de­ka
go qu­bi va­{i­ot sin. Sud­bi­na­ta, ve­le­{e
taa, ne e bo­gin­ka {tom ot­vo­ri­la tol­kav
jaz od raz­li­ka vo bo­gats­tvo­to po­me­|u niv
dvaj­ca. Ku­pi­don ne e bog {tom svo­ja­ta mo} ja
pros­ti­ra sa­mo kaj­{to pos­toi ed­nak­vost vo
398
Vilijam [EKSPIR
po­tek­lo­to; Di­ja­na ne e kra­li­ca na de­vi­ci­te
{tom doz­vo­lu­va ne­ko­ja si­ro­ta nej­zi­na po­da­
ni~­ka da bi­de fa­te­na vo tes­no bez {an­si za
spas pri pr­vi­ot na­pad ili za os­lo­bo­du­va­we
po­toa. Ova go ka­`a niz naj­~e­mer­ni­ot iz­liv
ta­ga {to sum go ~ul od de­voj­ka; na {to,
sme­taj­}i de­ka mi e dol­`nost, po­br­zav da ve
iz­ves­tam za s#, bi­dej­}i, do­ne­ka­de, e od va`­
nost za vas da zna­e­te vo slu­~aj ne{­to nep­
red­vi­de­no da se slu­~i.
Gro­fi­ca­ta
^es­no si ja oles­niv­te du­{a­ta. No ne ka­`u­
vaj­te na drug. U{­te od po­o­dam­na go na­se­tu­
vav ova no te­re­zi­ja­ta mi ode­{e de na­va­mu
de na­ta­mu pa ne zna­ev da­li da ve­ru­vam ili
ne. Ve mo­lam, os­ta­ve­te me. ^u­vaj­te go ova v
du­{a, a jas vi sum mno­gu bla­go­dar­na za gri­
`a­ta. Po­doc­na }e zbo­ru­va­me za ova po­ve­}e.
(Iz­le­gu­va up­rav­ni­kot.)
(Vle­gu­va Helena.)
Gro­fi­ca
Ne, tu­ku maj­ka.
Zo{­to ne maj­ka? Ko­ga re­kov ‘maj­ka’
mi se sto­ri ko da vi­dov­te zmi­ja. Za­rem zbo­
rot ‘maj­ka’
tol­ku ve prep­la­{u­va? Ve­lam, jas vi sum
maj­ka
i vo re­dot ve sta­vam na si­te tie
{to pod sr­ce sum gi no­se­la. ^es­to­pa­ti e slu­
~aj
pos­vo­ju­va­we­to so pri­ro­da­ta da se bo­rat
pa iz­bo­rot da iz­naj­de pri­ro­den pat koj­{to
pri sr­ce ni ja sta­va tu­|a­ta sem­ka.
Ni­ko­ga{ ne ste mi voz­vra­ti­le so voz­div na
}er­ka
ia­ko sum vi is­ka­`u­va­la maj­~in­ska gri­`a.
Bo­`e, gos­po­de, de­te! Za­rem ti se zgrut­~u­va
krv­ta
ako se ka­`e de­ka sum ti maj­ka? [to ima tu­ka
{to toj oma­cu­ren pred­ves­nik na do`­dot,
raz­no­boj­na­ta da­ga, oko­lu o~i vi se vie?
Zo{­to? De­ka ste mi }er­ka?
Gro­fi­ca­ta
Helena
(Na stra­na) I so me­ne be­{e is­to ko­ga bev
su{­te­stvo mla­do
ako sme od bo­ga, eve {to e na­{e: tr­nov
na ru­`a­ta od mla­dos­ta pri­pa­|a so pra­vo
krv­ta na­{a nam, a ova e na krv­ta zr­no;
vo po­ka­zot i `i­got od vis­ti­na­ta da­den
qu­bov­ni­ot `ar od mla­dos­ta e vgra­den.
No se­ga ko­ga }e se se­tam na dni­te dam­ni
i jas is­ti­te gre­vo­vi gi ~i­nev - no mis­lev so
nu­la se ram­ni.
I taa bol­na e se­ga od toa. Ja gle­dam se­ta.
Helena
[to za­po­ve­da­te, gos­po­|o?
Gro­fi­ca­ta
Zna­e­te Helena
jas vi sum maj­ka.
Toa ne vi sum.
Gro­fi­ca­ta
Ve­lam jas vi sum maj­ka.
Helena
Pros­te­te, ma­dam,
gro­fot Ru­si­li­on ne mo­`e brat da mi bi­de,
ime­to mi e bez­na­~aj­no, ne­go­vo­to ce­ne­to
mno­gu,
ro­di­te­li­te mi se ni­koj i ni{­to, ne­go­vi­te
kla­sa.
U~i­tel moj, gos­po­dar mi e toj, a jas slu­ga
ne­gov i pos­lu{­nik du­ri sum `i­va.
Toj ne smee da mi e brat.
Gro­fi­ca­ta
Helena
Po­~i­tu­va­na mo­ja gos­po­|a.
Ni­ti jas va­{a maj­ka?
399
Sekoe zlo za arno
Helena
Vie ste mi maj­ka, ma­dam. I ka­mo da mi ste pa gos­po­da­rot moj, va­{i­ot sin da ne mi e
brat na­vis­ti­na maj­ka! Ili da ni ste dve maj­ki
ni{­to dru­go ne bi mo­le­la od bo­ga
oti to­ga{ ses­tra ne bi mu bi­la. Mo­`e
ne{­to
dru­go da mu bi­dam, a ne ses­tra, ko­ga bi vi
bi­la }er­ka?
Gro­fi­ca­ta
Da, Helena, bi mo­`e­la da mi bi­de{ mi­la
snaa.
Ne daj bo­`e da ne ste mis­le­le na ova!
‘]er­ka’
i ‘maj­ka’ tol­ku vi se gr­di. [to, pak ste
ble­di?
Stra­vot moj go raz­bra za­ne­sot va{. Se­ga ja
sfa­}am
ta­ins­tve­nos­ta na osa­ma­ta va­{a i iz­vo­rot
na so­le­ni­te vi sol­zi. Se­ga so­sem mi e jas­no
de­ka vo sin mi ste vqu­be­ni. Cr­ve­ni­lo­to vo
la­ga
bi te vte­ra­la ako pro­tiv stras­ta {to vi se
gle­da
re­~e­te de­ka ne e ta­ka. Za­toa ka­`e­te mi
pra­vo,
re­~e­te de­ka toa ve ma­~i - za{­to pog­led­ne­te,
ob­ra­zi­te
va­{i eden na drug si priz­na­va­at, a tvo­it­ e
o~i
go gle­da­at toa tol­ku is­ka­`a­no vo va­{i­ot
od­nos
{to ne mo­`at da go skri­jat. Sa­mo gre­vot
i pe­kol­na­ta tvr­dog­la­vost ja­zi­kot vi go vr­zu­
va­at
pa som­ne` ima vo vis­ti­na­ta. Go­vo­ri, da­li e
ta­ka?
Ako e ta­ka to­ga{ priz­naj i sto­ri si dob­ro;
ako ne e, po­rek­ni. No, se­pak ba­ram,
a bog v sr­ce }e mi se vgnez­di za tvoe dob­ro
vis­ti­na­ta da mi ja ka­`e{.
Helena
Gos­po­|o dob­ra, pros­te­te mi.
Gro­fi­ca­ta
Da­li go sa­ka­te sin mi?
Helena
Pro{­ka, bla­go­rod­na ma­dam.
Gro­fi­ca­ta
Go sa­ka­te sin mi?
Helena
A za­rem vie ne go sa­ka­te, ma­dam?
Gro­fi­ca­ta
Ne iz­vr­tu­vaj­te. Mo­ja­ta qu­bov e dol­`nost
poz­na­ta na si­ot svet. Aj­de, aj­de da slu{­nam
ka­ko sto­jat ra­bo­ti­te so va­{e­to sr­ce, za{­to
voz­ne­mi­re­nos­ta i prem­no­gu ve ni{­ti.
Helena
Priz­na­vam to­ga{,
na ko­le­na, pred vas i pred vi{­no­to ne­bo,
de­ka po­ve­}e od vas, a ved­na{ po bo­ga
go qu­bam sin vi.
Pri­ja­te­li­te mi bea si­ro­ma{­ki no ~es­ni; a
tak­va
mi e i qu­bov­ta. Ne nav­re­du­vaj­te se, za{­to
ova
ne go pov­re­du­va toj {to go sa­kam. Ne tr­gam
po ne­go
oti vi­dov znak de­ka mo­`e­bi }e me ze­me,
ni­ti pak bi go ze­la pred da go zas­lu­`am,
ia­ko ne ni znam ka­ko da go zas­lu­`am.
Znam de­ka za­lud­no qu­bam, pro­tiv na­de`­ta se
bo­ram;
Se­pak vo ova la`­no i ne­ra­zum­no si­to u{­te gi tu­ram vo­di­te na mo­ja­ta qu­bov
pa taa is­te­ku­va no ne sek­nu­va. Ta­ka, ko
In­dus,
ver­nik vo zab­lu­da­ta, na son­ce­to mu se kla­
wam
koe gle­da do­lu vo svo­jot obo­`u­va~ no ni{­to
dru­go za ne­go ne znae. Gos­po­|o mno­gu mi­la,
ne udi­raj­te vrz qu­bov­ta so om­ra­za­ta svo­ja
400
Vilijam [EKSPIR
za{­to i taa is­to­to go sa­ka; no ako i sa­mi,
a ~es­nos­ta va­{a dol­ga za ne­po­ro~­na go­vo­ri
mla­dost,
so va­kov `ar na do­pa­|a­we­to svoe ve­ren
ste kop­ne­e­le i ste sa­ka­le od sr­ce ta­ka {to
Di­ja­na
ste bi­le kol­ku i Ve­ne­ra, o, to­ga{ imaj­te
mi­lost
za onaa ko­ja iz­bor ne­ma vo pra­vo­to da qu­bi
tu­ku mo­ra da zaj­mi i da da­va kaj­{to si­gur­no
gu­bi
ko­ja ba­ra da go naj­de ne ona po koe pot­ra­ga­ta
pe­ka
tu­ku za­ga­do~­no `i­vee vo stras­ti kaj­{to
smrt­ta ja ~e­ka.
Gro­fi­ca­ta
Ka­`e­te mi is­kre­no, ne­mav­te li na­me­ra nas­
ko­ro
da odi­te vo Pa­riz?
Helena
Imav, gos­po­|o.
Gro­fi­ca­ta
Ova ve na­te­ra za Pa­riz
Ne­li? Go­vo­re­te.
Helena
Mo­jot gos­po­dar, sin vi, me na­te­ra da mis­lam
na ova
ina­ku ni Pa­riz ni le­kot ni kra­lot
ne bi mi pad­na­le ni slu­~aj­no na pa­met.
Gro­fi­ca­ta
Da­li mis­li­te, Helena,
de­ka ako mu ja po­nu­di­te pret­pos­ta­ve­na­ta
po­mo{
toj }e ja pri­fa­ti? Toj i ne­go­vi­te le­ka­ri
mis­lat va­ka: toj de­ka od niv ne­ma po­mo{;
tie de­ka za ne­go ne­ma­at lek. Ka­ko da ima­at
ver­ba
vo ed­na ne­u­ka si­ro­ma{­na mo­ma ko­ga si­te
{ko­li
is­cr­pu­vaj­}i ja dok­tri­na­ta do kraj, go pre­
pu{­ti­ja
bol­ni­ot sam na se­be?
Gro­fi­ca­ta
Helena
Zo{­to? Ka­`e­te mi pra­vo.
Helena
]e ka­`am pra­vo, `i­mi mi­los­ta bo`­ja.
Tat­ko mi, zna­e­te, mi os­ta­vi re­cep­ti ret­ki
So pro­ve­re­no dej­stvo koi na­~i­ta­nos­ta
ne­go­va
i dol­go­to is­ku­stvo gi sob­raa kup­~e
za po­seb­na upot­re­ba i mi po­ra­~a stro­go
vo ama­ne­tot pos­le­den da gi ~u­vam
ko be­le{­ki koi mno­gu po­ve­}e se vred­ni
odo{­to sve­tot znae. Me­|u dru­gi­te,
pos­toi lek, pro­ve­ren, so mo}­no dej­stvo
pro­tiv o~aj­na­ta bol­ka {to go leg­na­la kra­
lot
na smrt­na pos­te­la.
Ne{­to mi ve­li,
ne{­to nad ve{­ti­na­ta tat­ko­va ko­ja naj­go­le­ma
be­{e
vo ra­bo­ta­ta ne­go­va, de­ka ovoj do­bar re­cept
bi­dej­}i me­ne mi e za­ve­ten, bla­gos­lo­ven }e
bi­de
od naj­sre}­ni­te yvez­di na ne­bo; a ako mi­los­ta
va­{a
doz­vo­la mi da­de sre­}a­ta da si ja pro­bam, }e
go sta­vam
za­gu­be­ni­ov moj `i­vot vo slu`­ba kra­lot na{
ve­lik
da go is­ce­lam.
Gro­fi­ca­ta
Ve­ru­va{ de­ka mo­`e{?
Sekoe zlo za arno
Helena
Da, gos­po­|o, znam {to pra­vam.
Gro­fi­ca­ta
Pa Helena, doz­vo­la ti da­vam i qu­bov
sred­stva, svi­ta i poz­dra­vi mno­gu top­li
do mo­i­te na dvo­rot. ]e os­ta­nam do­ma
i }e mo­lam gos­pod na po­mo{ da ti bi­de.
Za­mi­ni ut­re, a eve ti i zbor od vel­mo­`a:
}e ti po­ma­gam {ted­ro so s# {to mo­`am!
(Iz­le­gu­va­at.)
401
^in VTORI
Scena 1
(Tru­bi. Vle­gu­va kra­lot vo ko­li~­ka so dvaj­ca­ta Di­me­ni,
mno­zi­na mla­di vel­mo­`i {to do{­le kaj kra­lot pred da poj­dat vo Fi­ren­tis­ka­ta voj­na,
Ber­tram i Pa­rol.)
Kra­lot
Zbo­gum, gos­po­do mla­da. Do ovie vo­e­ni
na­~e­la
pri­dr­`u­vaj­te se. I vam gos­po­do, zbo­gum.
So­ve­tov spo­de­le­te go; ako dve­te stra­ni go
pri­mat
da­rot }e se zgo­le­mi do ve­li­~i­na­ta ko­ga bil
pri­men i do­vo­len }e bi­de za si­te.
Pr­vi­ot Di­men
Gos­po­da­ru, kot­ka­me na­de`
po po­lo­`e­ni­ot voj­ni~­ki is­pit, da se vra­
ti­me
i da ve naj­de­me vo dob­ro zdrav­je.
Kra­lot
Ne, tak­va mo`­nost ne­ma – a se­pak mo­e­vo sr­ce
ne­ma da priz­nae de­ka vo ne­go ima bo­lest
{to `i­vo­tot mi go zag­ro­zu­va. Zbo­gum, gos­
po­do mla­da.
@i­ve­el jas ili ne, bi­de­te si­no­vi
na vred­ni­te Fran­cu­zi; ne­ka Ita­li­ja gor­na –
zem­ja sma­le­na {to go nas­le­di sa­mo pa­dot
na pos­led­no­to car­stvo – vi­di de­ka ne ste
do{­le
da pro­si­te ~est tu­ku da ja ven­~a­te. Ko­ga
naj­sme­li­te ba­ra­te­li zbri­{at, ba­ra­no­to naj­
de­te go,
za sla­va­ta da vik­ne i da ve pros­la­vi. A se­ga
zbo­gum.
Pr­vi­ot Di­men
Zdrav­je­to po va­{a za­po­ved ne­ka ve slu­`i.
Kra­lot
Var­de­te se od ita­li­jan­ski­te mo­mi.
Ve­lat fran­cus­ki­ot ne­ma zbo­ro­vi za niv­ni­te
ba­ra­wa da gi od­bi­e­te. ^u­vaj­te se da ne ve
za­ro­bat
pred da stap­ne­te vo slu`­ba.
Dvaj­ca­ta Di­me­ni
Od sr­ce gi pri­fa­}a­me pre­dup­re­du­va­wa­ta
va­{i.
Kra­lot
Zbo­gum. – Pri­dr­`e­te me!
(Za­mi­nu­va vo prid­ru`­ba od ne­kol­ku vel­
mo­`i.)
Pr­vi­ot Di­men
(Na Ber­tram) [te­ta, gos­po­di­ne mil, {to ne
do­a­|a­te so nas.
Pa­rol
Ne e ne­go­va vi­na, pi­li{­tar­~e!
Vto­ri­ot Di­men
O ima da bi­de voj­na, voj­na i pol!
Pa­rol
Ama voj­na! Si­te sum gi vi­del!
403
Sekoe zlo za arno
Ber­tram
Na­re­de­no mi e da doj­dam ov­de a pu­sul­~e­to
ve­li
‘prem­lad’, ‘sled­na­ta go­di­na’, ‘ra­no mu e’.
kov. Vo pol­kot vo Spi­ni­ja }e naj­de­te ne­koj
ka­pe­tan po ime Spu­rio, so luz­na, spo­men od
voj­na­ta, na le­vi­ot ob­raz. Tok­mu ovoj me~
ov­de mu ja iz­braz­di. Ka­`e­te mu de­ka u{­te
sum `iv i obr­ne­te vni­ma­nie na ona {to }e
vi go re­~e za me­ne.
Pa­rol
Pr­vi­ot Di­men
Ako te vle­~e, mom­~e, kid­ni mu ja sme­lo.
Se­ka­ko }e mu re­~e­me, bla­go­ro­den ka­pe­ta­ne.
Ber­tram
Pa­rol
]e os­ta­nam ov­de ko naj­o­bi~­na bri{­ka,
da ~kri­pam so ~iz­mi­te po po­dot ma­zen,
du­ri ~es­ta dru­gi ne ja raz­gra­bat; du­ri i
me­~ot
ne }e go no­sam os­ven za ig­ra. ]e mu ja kid­
nam, ve­lam.
Mars ne­ka se za­ca­pa vo vas, ne­go­vi­te no­vo­
naj­me­ni vo­i­ni.
(Iz­le­gu­va­at pr­vi­ot i vto­ri­ot Di­men.)
(Na Ber­tram) [to }e sto­ri­te?
Ber­tram
Pr­vi­ot Di­men
Mol­~i! Kra­lot!
Toa e ~es­na kra`­ba.
Pa­rol
Pa­rol
Iz­vr­{e­te ja, gro­fe.
Vto­ri­ot Di­men
So vas sum. A se­ga zbo­gum.
Ber­tram
Pri­vr­za­ni sme mno­gu,
pa raz­del­ba­ta te{­ko mi pa­|a.
Bi­de­te mal­ku po{­ted­ri vo u~­ti­vos­ta kon
ovie ple­me­ni­ti vel­mo­`i. Se og­ra­ni­~iv­te na
pres­tu­de­ni­te pro­pi­si pri ze­ma­we­to zbo­gum.
Bi­de­te mal­ku po­op
­ u{­te­ni kon niv za{­to
tie se pris­po­so­be­ni na kroj­ka­ta od vre­me­to;
go ve`­ba­at pro­pis­ni­ot ~e­kor, ja­dat, go­vo­rat
i se dvi­`at pod vli­ja­ni­e­to na naj­o­mi­le­ni­te
yvez­di – pa du­ri i |a­vo­lot da go dik­ti­ra tem­
po­to, tie }e go sle­dat. Sle­de­te gi, ve­lam i
zbo­gu­vaj­te se mal­ku po­raz­ra­bo­te­no.
Ber­tram
Pr­vi­ot Di­men
Ta­ka }e sto­ram.
Zbo­gum, ka­pe­ta­ne.
Pa­rol
Vto­ri­ot Di­men
Mil moj gos­po­di­ne Pa­rol.
Pa­rol
Bla­go­rod­ni ju­na­ci, me­~ov moj so va­{i­ot e
bli­`en. Ko ro­de­ni bra­}a. Od niv prs­ka­at
is­kri i bol­sko­tat, so eden zbor, od do­bar se
Od­li~­ni se a iz­gle­da }e se po­ka­`at i ka­ko
`i­la­vi meg­dan­xii.
(Iz­le­gu­va­at Ber­tram i Pa­rol.)
(Vle­gu­va­at La­fe so kra­lot.)
La­fe
(Klek­nat pred kra­lot) Pro{­ka ba­ram gos­
404
Vilijam [EKSPIR
po­da­ru za se­be i za ves­ti­te {to gi no­sam.
Kra­lot
Te za­dol­`u­vam da sta­ne{.
La­fe
(Sta­nu­vaj­}i) Zna­~i pred vas stoi ~o­vek
{to pro{­ka­ta si ja ot­ku­pil.
Ka­mo vie da kle­~ev­te, gos­po­da­ru, i da
ba­rav­te mi­lost
pa na mo­ja za­po­ved da sta­nev­te ko jas {to
sta­nav.
Kra­lot
Ka­mo ta­ka da be­{e pa gla­va­ta da ti ja skr­
{ev
pa da te za­mi­o­lev da mi pros­ti{.
Kra­lot
Za ko­ja ‘& ‘ go­vo­ri{?
La­fe
Za dok­tor Taa. Pris­tig­na, gos­po­da­ru, ed­na,
ako bi sa­ka­le da ja vi­di­te. A se­ga `i­mi
ve­ra­ta i ~es­ta,
ako se­ri­oz­no mo­`am da gi pik­nam mo­i­te
mis­li
vo sme{­ni­ov moj iz­ve{­taj, zbo­ru­vav ve­lam
so ed­na ~ij pol, go­di­ni, za­ni­ma­we,
mud­rost i pos­to­ja­nost me za­~u­di­ja po­ve­}e
od {to mo­`am sla­bos­ta da si ja ko­ram. ]e
ja vi­di­te – oti taa ta­ka ba­ra – da ~u­e­te {to
sa­ka?
Doz­naj­te, ve mo­lam, a pos­le smej­te mi se do
bes­vest.
Kra­lot
La­fe
Ama ter­se­ne is­pad­na!
No eve za {to se ra­bo­ti, gos­po­da­ru: da­li vi
e po }ef od bo­les­ta da se iz­le­~i­te?
Pa do­bar La­fe,
daj­te go va­mu toa ~u­do za da mo­`e­me so te­be
i nie da se iz­na­~u­di­me ili na tvo­e­to da sta­
vi­me kraj ~u­dej­}i se {to ta­ka si go pri­mil.
Kra­lot
La­fe
La­fe
Ne, }e ve us­lu­`am ka­ko {to tre­ba oti se­koj
den ne e ve­lig­den.
(Odi kaj vra­ta­ta.)
Ne.
O, a da­li bi zob­na­le
mal­ku groz­jen­ce, li­si­co kral­ska? Bi, ka­ko
ne bi,
kral­ski­ot li­ec od bla­go­rod­no­to groz­je
ko­ga sa­mo bi go do­fa­til. Sum vi­del lek
{to mo­`e `i­vot na ka­me­not da mu vdah­ne,
kar­pa­ta da ja mrd­ne, i ko ma­gi­o­ni­~ar da ve
zbod­ne
da za­ig­ra­te so ogan i pla­men; lek ~ij do­pir
mo­`e kra­lot Pi­pin da go vos­kres­ne, ili
na ve­li­kot Kar­lo Ve­li­ki mo­liv v ra­ka da
mu tut­ne
za ne­koe qu­bov­no ret­~e da & ~krt­ne.
Kra­lot
Va­ka se­ko­ga{ go naj­a­vu­va svo­e­to ve~­no
ni{­to.
La­fe
(Na Helena) Aj­de, vle­ze­te.
(Vle­gu­va Helena.)
Kra­lot
Br­zi­na­ta na­vis­ti­na ima kri­la.
405
Sekoe zlo za arno
La­fe
(Na Helena) Aj­de, vle­ze­te.
Ova e kra­lot. Ka­`e­te mu {to ima­te.
Li­~i­te na­vis­ti­na na pre­dav­nik, no od pre­
dav­ni­ci tak­vi
kra­lot ret­ko se pla­{i. Jas sum stri­ko­to na
Kre­si­da {to se drz­nu­va sa­mi da ve os­ta­vi.
Zbo­gum.
(Iz­le­gu­va­at si­te os­ven kra­lot i Helena.)
de­ka ~o­ve~­ka­ta ve{­ti­na ne e kad­ra pri­ro­
da­ta da ja spa­si
ko­ga ovaa e vo bes­po­mo{­na sos­toj­ba. Ve­li­me
ne tre­ba ta­ka da se val­ka na­{i­ot sud ili
na­de`­ta da se cr­ni i bol­ka­ta ne­iz­le­~i­va na
nad­ri­le­kar­stvo
da ja po­ve­ri­me ili pak da se po­ni­`i­me tol­ku
pa na­{e­to dos­to­in­stvo i ug­led da gi pre­ce­
ni­me
so bes­mis­le­na po­mo{, ko­ga po­mo{­ta e ~is­ta
glu­post.
Kra­lot
Helena
Pa, uba­vi­ce, da­li za­ra­di nas ste do{­le?
Helena
Da, gos­po­da­ru do­bar. @e­rar de­Nar­bon mi
be­{e tat­ko.
Vo svo­ja­ta ra­bo­ta toj be­{e mno­gu ve{t.
Kra­lot
Go poz­na­vav.
Helena
To­ga{ ne­ma zo{­to pred vas da go fa­lam;
go poz­na­vav­te i toa e do­vol­no. Pred da um­re
mi da­de mno­gu re­cep­ti, oso­be­no eden
koj­{to, ka­ko vrv na ne­go­vo­to is­ku­stvo,
i ka­ko naj­drag plod od dol­go­go­di{­na­ta
prak­sa,
mi na­lo­`i da go ~u­vam ka­ko svoe tre­to oko
po­mi­lo du­ri i od mo­i­te dve. Sto­riv ta­ka,
pa ko­ga ~uv de­ka va­{e­to ve­li­~e­stvo tok­mu
od taa opa­ka bo­lest obo­le ~ie le­~e­we
na mo­jot mil tat­ko mu do­ne­se priz­na­nie,
i sa­mo ne­go­vi­ot re­cept pro­tiv nea e mo­}en,
doj­dov da ja iz­le­~am so se­ta svo­ja po­~it
i dol­`na smer­nost.
Kra­lot
Vi bla­go­da­ri­me, mo­me,
no de­ka }e n# iz­le­~i ne ve­ru­va­me mno­gu,
ko­ga na­{i­te naj­dob­ri le­ka­ri od me­ne kre­naa
ra­ce
i ko­ga stru~­ni­ot kon­zi­li­um zak­lu­~i to~­no
Tru­dot to­ga{ }e mi se pla­ti so dol­`nos­ta
{to si ja vr­{am.
Po­ve­}e ne­ma svo­ja­ta po­mo{ da vi ja nu­dam,
Sa­mo po­kor­no mo­lam vo mis­li­te da os­ta­nam
kral­ski
i da mi da­de­te doz­vo­la na­zad da se vra­tam.
Kra­lot
Ne mo­`am po­mal­ku da ti da­dam
a bla­go­dar­nost da se vi­ka.
Ti sa­ka­{e da mi po­mog­ne{ a tak­va bla­go­dar­
nost bli­ka
od ~o­vek bli­zu smrt­ta do tie {to sa­ka­at `iv
da e.
No ona {to ce­los­no go znam ti sa­mo mal­ku
go zna­e{
jas se­ta bol­ka si ja znam, ti lek za nea
ne­ma{.
Helena
Ne­ma da vi na{­te­ti ako pro­bam, a }e mi
bi­de mi­lo
za{­to i ta­ka se li­{iv­te od le­ku­va­we kak­vo
bi­lo.
Onoj pak {to i naj­go­le­mi de­la vr­{i
~es­to so po­mo{ na naj­ne­mo}­ni­ot }e gi
svr­{i.
Vo sve­to­to pis­mo raz­um gle­da­me kaj de­ca
ko de­ca ko­ga se su­di­i­te; go­le­mi vo­di te­~at
od iz­vo­ri {tu­ri, go­le­mi mo­ri­wa se su­{at.
Ko­ga ~u­da­ta ve­li­ka­ni­te svet­ski gi ru­{at
~es­to na­de`­ta se gu­bi i toa naj­~es­to ta­mu
kaj­{to naj­go­le­ma se ~i­ni, a blik­nu­va ~es­to
406
Vilijam [EKSPIR
kaj­{to na­de`­ta pro­pad­na­la i o~a­jot fa­til
mes­to.
Kra­lot
Ne sa­kam da te slu­{am. Zbo­gum, de­voj­ko
mi­la.
Za tru­dot svoj nev­lo­`en ko pla­te­na da si
bi­la.
Nep­ri­fa­te­na­ta po­nu­da se­ka­de so bla­go­dar­
nost se pla­}a.
Helena
Zas­lu­ga­ta gor­na ~o­ve~­ki­ot zbor neb­la­go­
dar­no ja vra­}a.
No onoj {to s# na sve­tot znae ne pra­vi ta­ka
ne soz­na­va po­vr{­no, ne ~ep­ka so ne­si­gur­na
ra­ka;
kaj nas soz­na­ni­e­to pret­pos­ta­ve­no e ce­lo
ko­ga po­mo{­ta od ne­bo­to ja sme­ta­me ~o­ve~­ko
de­lo.
Gos­po­da­ru mil, za na­po­ri­te moi sog­las­nost
daj­te
mo}­ta gos­po­do­va tu­ka }e se is­pro­ba znaj­te.
Ne sum iz­mam­ni~­ka ko­ja ne­do­vet­no vi nu­di
is­ce­le­nie {to sa­mo la`­ni na­de­`i bu­di,
tu­ku znam, ve­ru­vaj­te, ko {to znam {to ve
kol­ka
de­ka ume{­na sum vo ova i de­ka iz­le­~i­va e
va­{a­ta bol­ka.
Kra­lot
Za­rem tol­ku si si­gur­na? Vo koj rok sme­ta{
da me iz­le­~i{?
Helena
Ako e vol­ja na onoj {to s# gle­da,
pred dva­pa­ti ko­wi­te na son­ce­to svo­ja­ta lu­ta
ko­~i­ja og­ne­na niz dnev­na­ta ja po­mi­nat ru­ta,
pred dva­pa­ti vo tem­na­ta, za­pad­na vla­ga
vla`­ni­ot Hes­per so fe­ne­rot pos­pan go
vi­di­te da pa­|a,
ili dva­e­set i ~e­ti­ri pa­ti ~a­sov­ni­kot ze­men
go oz­na­~i mi­nu­va­we­to na krad­li­vo­to vre­me,
zdra­vo­to vo vas }e se kur­tu­li od bol­no­to
|ub­re
zdrav­je­to slo­bod­no }e `i­vee, bo­les­ta slo­
bod­no }e um­re.
Kra­lot
Za ube­de­nos­ta tvo­ja i za si­gur­nos­ta
sta­va{ li ne{­to na koc­ka?
Helena
Ne­ka za drs­kos­ta,
za bes­ram­nos­ta pod­la, sram naj­do­len me
naj­de;
ime­to ne­ka mi se sot­re, od ni{­to da ne­mam
faj­de
ne­ka xe­lat – {to ne e i naj­lo­{o – se­ta me
skr­{i
vo naj­te{­ki ma­ki pa `i­vo­tot da mi svr­{i!
Kra­lot
Ko du­hot bo`­ji, ~i­nam, niz nea da zbo­ri,
mo}­ni­ot go­vor ne­gov vo te­lo krev­ko go­ri;
i ona {to bi se od­bi­lo po zdrav raz­um
ko ne­voz­mo`­nost, sta­nu­va mo`­no ama na­zad­
ga­zum.
@i­vo­tot ti e skap za{­to s# {to `i­vo­tot go
krie
ko dob­lest za da e `i­vot, vo te­be klo­ko­ti
i vrie:
mla­dost, uba­vi­na, mud­rost, sme­lost, me­|a
{to mla­dos­ta i sre­}a­ta ja vi­ka­at sre­}a.
Za ova da go ri­zi­ku­va{, mo­ra si­gur­no da
ima{
ve{­ti­na ne­og­ra­ni­~e­na ili o~aj­ni~­ka si­la.
Dok­tor­ke mi­la, vo­len sum da ti go pro­bam
le­kot
um­ram li i te­be ti se sku­su­va ve­kot.
Helena
Ako go pre­~e­ko­ram ro­kot ili pre­va­ra mi
tek­ne
za ona {to go ve­tiv, `i­vo­tot ne­ka ved­na{
mi sek­ne,
po zas­lu­ga svo­ja. Ne po­mog­nam li, smrt­ta
pla­ta ne­ka mi bi­de.
No ako po­mog­nam, kak­va nag­ra­da, ve­li­~e­
stvo, mi ide?
Sekoe zlo za arno
Kra­lot
[to ba­ra{?
Helena
Da­li ba­ra­no­to }e se da­de?
Kra­lot
Da, `i­mi `ez­lo­vo i na­de`­ta {to v ne­bo ja
kla­de.
Helena
To­ga{ ba­ram da mi se da­de od kral­ska­ta
tvo­ja ra­ka
ma­`ot {to sr­ce­vo moe iz­bra­lo da go sa­ka.
Ja od­bi­vam od se­be bez­o~­na­ta mis­la, ne sum
gu­ska
da iz­be­ram ma` vo srod­stvo so kru­na­ta
fran­cu­ska
pa ta­ka so ne­koj {to e ve­lik, na ram­ni{­te
tvoe
da go vr­zam nis­ko­to i skrom­no ime svoe;
ovoj {to go ba­ram po­da­nik e tvoj i pol­na
na­de`
slo­bod­no mo­`am da go ba­ram a ti da mi go
da­de{.
Kra­lot
Eve ti ra­ka. [tom ve­te­no­to na vre­me go
sre­di{
is­pol­nu­va­we na ba­ra­no­to od me­ne ved­na{ ti
sle­di.
Zna­~i, sa­ma iz­be­ri go vre­me­to, oti jas ja­den
u{­te sa­mo vo te­be ja gle­dam pos­led­na­ta
na­de`.
Mo­`e tre­ba u{­te da te pra­{u­vam, da znam
u{­te ne{­to
ia­ko zna­e­we­to po­go­le­mo ne zna­~i ve­ru­va­we
sle­po:
od ka­de doj­de, so ko­go, na pri­mer no ne e
va`­no, vi­di,
i ne­dop­ra­{a­na dob­ro mi doj­de, bla­gos­lo­ve­na
bi­di.
Po­mog­ne­te mi vie ta­mu! Go is­pol­ni{ li
ve­tu­va­we­to ce­lo
407
ko so zbor {to go ka­`a, ne po­do­lu }e bi­de i
kral­sko­to de­lo.
408
Vilijam [EKSPIR
Scena 2
(Vle­gu­va­at gro­fi­ca­ta i La­va{.)
Gro­fi­ca­ta
Sa­mo nap­red, gos­po­di­ne. Se­ga }e vi­di­me do
koj ste­pen vi e vos­pi­ta­ni­e­to.
La­va{
]e vi­di­te de­ka sum do naj­vi­sok ste­pen go­en,
a do naj­ni­zok u~en. Znam de­ka sum ka­ko stvo­
ren sa­mo za ra­bo­ta na dvo­rot.
Gro­fi­ca­ta
Da­li tvo­jot od­go­vor od­go­va­ra na se­koe pra­
{a­we?
La­va{
Ko de­set gro­{a na ra­ka­ta od ad­vo­ka­tot, ko
fran­cu­ska kru­na na ne­ko­ja gni­la oros­pi­ja,
ko prs­ten­~e­to od sla­ma na Tib na po­ka­za­
le­zot od Tom, ko pa­la­~in­ka na ve­li­pe­tok,
sel­sko oro na Pr­vi maj, ko brut na svo­ja­ta
dup­ka, ro­go­no­sec na ro­go­vi­te, ko dr­dor­li­va
uli­~ar­ka na opak ebi­ve­ter, ko us­na od ka­lu­
|er­ka na us­ta od ka­lu­|er, ne, ko ko­la­~e na
svo­ja­ta kor­ka.
Gro­fi­ca­ta
Gro­fi­ca­ta
Sa­mo za ra­bo­ta na dvo­rot? Zo{­to mis­li­te
de­ka ste tol­ku po­se­ben za tak­vo ed­no mes­to
ko­ga ova go ot­fr­la­te so pre­zir? Sa­mo za
ra­bo­ta na dvo­rot!
Ima­te li, ve pra­{u­vam, od­go­vor so­od­ve­ten
za se­koe pra­{a­we?
La­va{
La­va{
Vi ve­lam, gos­po­|o, ako bog po­da­ril ne­ko­mu
kak­vo tak­vo uba­vo od­ne­su­va­we, od ne­go mo­`e
mno­gu les­no da se ot­ta­ra­si sa­mo na dvo­rot.
Onoj {to ne mo­`e da kle­~i na ko­le­na, da ja
va­di {ap­ka­ta, ra­ka­ta da si ja ba­cu­va i ni{­to
da ne go­vo­ri, toj ne­ma ni no­ze, ni ra­ce, ni
{ap­ka i na­vis­ti­na tak­vi­ot brat, da ka­`am
pop­re­ciz­no, i ne e za dvo­rot. [to se od­ne­
su­va do me­ne, imam od­go­vor na koj ni­koj ne
bi mi fa­til ku­sur.
Gro­fi­ca­ta
Na­vis­ti­na {te­dar od­go­vor {to od­go­va­ra na
se­koe pra­{a­we.
Za se­koe pra­{a­we ve­lam, od voj­vo­da­ta
na­do­lu do pod xan­da­rot.
Gro­fi­ca­ta
Si­gur­no e od­go­vor so xi­nov­ski raz­me­ri
{tom gi za­do­vo­lu­va si­te pra­{a­wa.
La­va{
Ama i xu­xe, pra­vo da vi ka­`am, ako u~e­ni­te
go­vo­rat po pra­vo za ne­go. Eve vi go so s#
{to odi so ne­go. Pra­{aj­te me da­li sum dvor­
ja­nin. Ne­ma zi­jan od pra­{a­we a i ne{­to }e
na­u­~i­te.
Gro­fi­ca­ta
La­va{
Ka­ko ber­ber­ski stol {to od­go­va­ra za
se­koe ga­ze: {i­les­to, tr­ka­lez­no, sla­bi~­ko,
de­bel­ko, se­kak­vo.
Za pov­tor­no da bi­de­me mla­di, ako e mo`­no!
]e se nap­ra­vam na ud­re­na i }e pra­{am so
na­de` de­ka }e sta­nam po­um­na po tvo­jot od­go­
vor. Ve mo­lam, gos­po­di­ne, da­li ste dvor­ja­
nin?
409
Sekoe zlo za arno
La­va{
Gos­po­de bo­`e, gos­po­|o! – Ama vie mi go­vo­
ri­te odo­ko­lu. U{­te, u{­te, u{­te sto­pa­ti po
tol­ku!
Gro­fi­ca­ta
Ba{ do­ma­}in­ski go ko­ris­tam vre­me­to bu­da­
lej­}i se so ed­na bu­da­la.
La­va{
Gro­fi­ca­ta
Gos­po­di­ne, jas sum va{ si­rot pri­ja­tel {to
ve sa­ka.
Gos­po­de bo­`e, gos­po­|o! – Ete, pak dob­ro mi
trg­na.
Gro­fi­ca­ta
La­va{
Gos­po­de bo­`e, gos­po­|o! – Na­va­le­te, na­va­
le­te, ne {te­de­te me!
Gro­fi­ca­ta
Mis­lam, gos­po­di­ne, de­ka vie ne gi ja­de­te
ovie do­ma{­ni ja­de­wa.
La­va{
Gos­po­de bo­`e, gos­po­|o! – Ne, sa­mo vie daj­te
mi mo`­nost pa }e vi­di­te.
Za­vr­{iv­me, gos­po­di­ne! Se­ga na ra­bo­ta: daj­te
mu go ova na Helena,
(Mu da­va pis­mo.)
i ka­`e­te & ved­na{ od­go­vor da pra­ti.
Poz­dra­ve­te mi gi rod­ni­ni­te i si­not.
Ova ne e mno­gu.
La­va{
Zna­~i mal­ku da gi poz­dra­vam?
Gro­fi­ca­ta
Ne, tu­ku mal­ku ima ra­bo­ta za te­be. Raz­bra?
Gro­fi­ca­ta
La­va{
Ne­o­dam­na bev­te kam­{i­ku­va­ni, mi se ~i­ni,
gos­po­di­ne.
Ve raz­brav be­ri­}et­no. Sti­gam ta­mu pred
no­ze­ve.
La­va{
Gro­fi­ca­ta
Gos­po­de bo­`e, gos­po­|o! – Ne {te­de­te me!
Gro­fi­ca­ta
Da­li i ko­ga ve kam­{i­ku­vaa vi­kav­te ‘Gos­
po­de bo­`e, gos­po­|o!’ i ‘ne {te­de­te me’?
Vsu{­nost, va­{e­to ‘Gos­po­de bo­`e, gos­po­|o!’
od­li~­no vi od­go­va­ra so kam­{i­kot: bi od­go­
va­ra­le mo{­ne so­od­vet­no na kam­{i­ku­va­we­to
ko­ga bi bi­le pri­si­le­ni na toa.
La­va{
Ni­ko­ga{ ne me bi­el po­lo{ bak­suz so mo­e­to
‘Gos­po­de bo­`e, gos­po­|o!’ Gle­dam ra­bo­ti­te
mo­`at dol­go da slu­`at ama ne i ve~­no!
Po­br­zaj­te na­zad.
(Iz­le­gu­va­at na raz­li~­ni stra­ni.)
410
Vilijam [EKSPIR
Scena 3
(Vle­gu­va­at Ber­tram, La­fe i Pa­rol.)
La­fe
Ve­lat ~u­da po­ve­}e ne­ma, a nie ima­me svoi
fi­lo­so­fi koi gi pra­vat nat­pri­rod­ni­te
ra­bo­ti li­{e­ni od pos­le­di~­nost, obi~­ni i
se­koj­dnev­ni. Ot­tu­ka is­pa­|a de­ka stra­vo­ti­
i­te ni se gle­da­at ka­ko ne­va`­ni, pa ta­ka se
pre­dav­me na ne­kak­vo bo­`em­sko zna­e­we ko­ga
tre­ba da mis­li­me na stra­vot od ne­poz­na­to­to.
La­fe
I re­koa de­ka spas mu ne­ma.
Pa­rol
Ba{ ta­ka, {to se sve­du­va na toa de­ka na
~o­ve­kot mu tu­ri­ja v gla­va de­ka mu sle­di –
La­fe
Ne­iz­ve­sen `i­vot i iz­ves­na smrt.
Pa­rol
Pa­rol
Ta­ka, pra­vo ve­li­te. I jas ta­ka bi re­kol.
Vak­vo ~u­do ne pa­me­tam ko­ga ni se slu­~i­lo.
La­fe
Ber­tram
Na­vis­ti­na mo­`e da go­vo­ri­me za ne{­to ne­vi­
de­no i ne­~u­e­no.
Ama se slu­~i.
La­fe
Ve­}e imaa kre­na­to ra­ce od ne­go stru~­wa­
ci­te.
Pa­rol
I e. Ako sa­ka­te jas­no da vi se pre­do­~i, tre­ba
da pro­~i­ta­te za toa vo onaa, ka­ko se vi­ka­{e
de?
Pa­rol
La­fe
Is­to­to go ve­lam, du­ri i Ga­len i Pa­ra­cel­zus.
La­fe
Si­te u~e­ni i kom­pe­ten­tni lu­|e.
Pa­rol
Tok­mu ta­ka, is­to­to go ve­lam.
La­fe
‘Pri­ka­zot na bo`­jo­to de­lu­va­we vo zem­ski­ot
iz­ve­du­va~.’
Pa­rol
Ta­ka de. I jas is­to­to }e go ka­`ev.
La­fe
Du­ri ni del­fi­not ne e tol­ku `iv. Ova,
`i­mi krs­tov, go ve­lam so pol­na po­~it.
Koi go prog­la­si­ja za ne­iz­le­~iv slu­~aj.
Pa­rol
Pa­rol
Ta­ka e, is­to­to i jas go ve­lam.
^ud­no, mno­gu ~ud­no, sa­mo ova mo­`e da se
ka­`e i na krat­ko i so da­ve`, a sa­mo ne­koj
te­`ok ebi­ve­ter ne bi priz­nal de­ka tu­ka se
vme­{a­la
411
Sekoe zlo za arno
La­fe
Bo`­ja­ta ra­ka.
Pa­rol
Ta­ka e. I jas is­to­to go ve­lam.
La­fe
Vo mno­gu krev­ko
Pa­rol
I ne­ja­ko pos­lu{­ni­~e go­le­ma mo}, go­le­mo
nad­mi­nu­va­we, {to da­va na­de` i za dru­gi,
po­go­le­mi dos­tig­nu­va­wa a ne sa­mo da os­ta­ne
na oz­dra­vu­va­we­to na kra­lot {to si ba­ra
rot.
(Iz­le­gu­va eden od prid­ru`­ni­ci­te.)
Sed­ni, spa­si­tel­ko, pok­raj spa­se­ni­ot od te­be,
(Kra­lot i Helena sed­nu­va­at.)
i od ovaa zdra­va ra­ka ~ij fa­ten oset
ti go pov­ra­ti, po vtor­pat pri­mi ja
pot­vr­da­ta za po­da­ro­kot {to ti go ve­tiv
koj­{to sa­mo na ime­to ~e­ka.
(Vle­gu­va­at ~et­vo­ri­ca vel­mo­`i.)
Uba­va mo­mo, uba­vo gle­daj. Od ovaa mla­da
kit­ka
bla­go­rod­ni er­ge­ni, sa­ka­ni­ot ti go da­vam
za{­to pra­vo nad niv imam po vlast a i ko
tat­ko
ni­ven. Nap­ra­vi iz­bor po svoe. Ti ima{
mo} da iz­bi­ra{, a ne mo­`at da te od­bi­jat
tie.
Helena
La­fe
I so­od­vet­na bla­go­dar­nost.
(Vle­gu­va­at kra­lot, Helena i prid­ru`­
ni­ci.)
Na se­koj od vas po ed­na sa­ka­na, li~­na i
~es­na,
vi pad­ne ko­ga qu­bov­ta }e po­sa­ka. Se­ko­mu
os­ven na eden.
Pa­rol
La­fe
Tok­mu na toa mis­lev pred da ka­`e­te. No eve
go kra­lot.
(Na stra­na) Ala­tot si go da­vam i op­re­ma­ta
se­ta
da imav za­bi v us­ta ko ovie mom­ci
i bra­da tol­ku ret­ka.
La­fe
Sa­mo ve­se­lo {to bi rek­le Ho­lan­|a­ni­te.
Sa­kaj gi de­voj­ki­te du­ri ima{ ba­rem eden zab
v us­ta.
(Kra­lot i Helena tan­cu­va­at.)
Gle­daj, `i­ti s#, pa toj du­ri i ja vo­di.
Pa­rol
Mort du vi­na­ig­re, ne e ona Helena?
La­fe
Taa e, `i­mi gos­pod!
Kra­lot
Ode­te i so­be­re­te gi si­te vel­mo­`i na dvo­
Kra­lot
(Na Helena) Pog­le­daj gi dob­ro.
Ni­e­den od niv ne­ma a da ne e od bla­go­rod­
ni~­ka sor­ta.
Helena
Gos­po­da,
Bog niz me­ne mu go vra­ti zdrav­je­to na kra­
lot.
Si­te
Vi­dov­me i za vas na bo­ga mu bla­go­da­ri­me.
412
Vilijam [EKSPIR
Helena
Jas sum ed­nos­tav­na mo­ma a so toa i po­bo­ga­ta
{to mo­`am da ka­`am de­ka sum ed­nos­tav­na.
Ako na va­{e­to ve­li­~e­stvo mu e mi­lo, ve­}e
za­vr­{iv. Ru­me­ni­lo­to se­ga na uvo mi {ep­ti:
‘Cr­ve­ne­am {to mo­ra da iz­bi­ra{; no od­bi­e­na
ako
bi­de{, ble­da smrt v ob­ra­zi ne­ka ti se vse­li
a me­ne po­ve­}e ne­ma da me vi­di{.’
Kra­lot
Iz­be­ri pa vi­di.
Koj te­be }e te od­bie, me od­bi­va i me­ne.
Helena
(Sta­nu­va) Se­ga, Di­ja­na, od ol­ta­rot tvoj jas
be­gam,
a bo­got na qu­bov­ta, bo­got naj­vi­sok na sve­tot
ne­ka voz­di{­ki­te mi gi pri­mi.
(Se ob­ra­}a na eden od vel­mo­`i­te.)
Gos­po­di­ne, }e ja ~u­e­te mo­ja­ta mol­ba?
Pr­vi­ot vel­mo­`a
Da i }e ja is­pol­nam.
Helena
Vto­ri­ot vel­mo­`a
Po­in
­ ak­va ne sa­kam, ako vi e po vol­ja.
Helena
Pri­me­te ja mo­ja­ta `el­ba,
a go­le­mi­ot Amor ne­ka vi ja is­pol­ni. Tol­ku.
La­fe
(Na stra­na) Za­rem si­te ja od­bi­va­at? Da mi
bea si­no­vi }e gi da­dev da gi is­kam­{i­ku­va­at
ili }e gi is­pra­tev kaj Tur­ci­te da nap­ra­vat
ev­nu­si od niv.
Helena
(Na drug vel­mo­`a) Ne pla­{e­te se de­ka
va­{a­ta ra­ka }e ja ze­mam;
ni­ko­ga{ lo­{o ne bi vi sto­ri­la za­ra­di vas
sa­mo.
Bog za­ve­ti­te ne­ka vi gi bla­gos­lo­vi a v kre­
vet
da vi da­de po­u­ba­va sre­}a ako vo­op­{to se
o`e­ni­te.
La­fe
Bla­go­da­ram, gos­po­di­ne. Dru­go ni{­to ne­mam.
(Na stra­na) Mom­~i­wa­va se stu­de­ni ko mraz,
ni­koj ja ne­}e. Sto pos­to se ko­pi­li­wa an­gli­
ski iz­ro­de­ni od Fran­cu­zi.
La­fe
Helena
(Na stra­na) Po­ve­}e bi sa­kal da sum vo iz­bo­
rov ot­kol­ku da iz­vle­~am kec na ban­ka.
(Na drug vel­mo­`a) Prem­lad ste, pres­re­}en i
pre­do­bar mo{­ne
za sin da si soz­da­de­te od krv­ta mo­ja.
Helena
^et­vr­ti­ot vel­mo­`a
(Na drug vel­mo­`a) ^es­ta, gos­po­di­ne, {to
go­ri vo va­{i­te uba­vi o~i
pred ne{­to da ka­`am, so za­ka­na od­go­vor mi
da­va.
Pa ne­ka qu­bov­ta dva­e­set­pa­ti po­go­le­ma
sre­}a vi da­de
od onaa {to vi ja po­sa­ku­vam so skrom­na­ta
svo­ja qu­bov.
Uba­vi­ce, jas ne mis­lam ta­ka.
La­fe
(Na stra­na) Eve u{­te eden grozd. Si­gu­ren
sum de­ka tat­ko ti lo­kal vi­no, ama ako ne si
ma­ga­re to­ga{ jas sum eden od ~e­ti­ri­na­e­set­
mi­na­ta mla­di. Ve­}e te ~i­tam.
413
Sekoe zlo za arno
Helena
(Na Ber­tram) Ne si doz­vo­lu­vam da ka­`am
de­ka ve ze­mam; no se sta­vam
se­be­si vo va­{a slu`­ba i vlast do­de­ka sum
`i­va.
Ova e mo­jot iz­bor.
Kra­lot
To­ga{, Ber­tram, ze­mi ja, taa ti e tvo­ja `e­na.
Ber­tram
Mo­ja `e­na, gos­po­da­ru? Ve mo­lam gos­po­da­ru,
kra­lu,
za tak­va ra­bo­ta da mi doz­vo­li­te mo­i­te o~i
da re­{a­va­at.
Kra­lot
Za­rem ne ti e jas­no, Ber­tram,
{to sto­ri taa za me­ne?
Ber­tram
Jas­no mi e, gos­po­da­ru do­bar,
no ni­ka­ko ne mi e jas­no zo{­to tre­ba da ja
ze­mam.
Kra­lot
No jas­no ti e de­ka re­~i­si od mrt­vi­te taa me
kre­na.
Ber­tram
Za­rem od ova sle­di, gos­po­da­ru, de­ka jas tre­ba
da leg­nam
za­toa {to vie sta­nav­te? Pa jas ja poz­na­vam
dob­ro:
taa po­ras­na na le­bot i mi­los­ta od mo­jot
tat­ko.
Za­rem }er­ka na si­ro­mav le­kar, mo­ja `e­na?
Po­ar­no
prez­re­te me za na­vek.
Kra­lot
Sa­mo po­lo`­ba­ta op­{tes­tve­na ja pre­zi­ra{
kaj nea
ko­ja jas mo­`am da ja pop­ra­vam. ^ud­no {to
krv­ta na­{a
raz­li~­na po bo­ja, te­`i­na i top­li­na, ko­ga }e
se sme­{a
raz­li­ka­ta so­se­ma j­a gu­bi, ia­ko pred toa, tol­
ka­va va`­nost
na raz­li­ka­ta se pri­da­va­la. Ako taa dob­lest
se­kak­va ima os­ven onaa {to kaj te­be bu­di
pre­zir,
‘]er­ka na si­ro­mav le­kar’, ti dob­les­ta to­ga{
ja pre­zi­ra{ za­ra­di ne­kak­va for­ma. No ne
pra­vi ta­ka.
Od naj­nis­ko­to mes­to ko­ga dob­les­ni ne{­ta
nik­nat
mes­to­to dos­to­in­stvo do­bi­va od nap­ra­ve­no­to
de­lo.
Kaj­{to pak sa­mo go­le­mi­te zva­wa se fa­lat,
bez dob­lest,
tak­va­ta ~est e gni­la. Dob­ro­to sa­mo po se­be
e dob­ro i bez go­le­mo zva­we, a is­to­to i za
zlo­to va­`i.
Svojs­tvo­to po dob­ro­to vo se­be tre­ba da se
ce­ni
a ne po na­zi­vot. Taa e mla­da, um­na, li~­na,
dob­les­ti {to nas­led­ni~­ka na pri­ro­da­ta ja
pra­vat,
i ~es­ta od niv {i­ka. A ~es­ta si ja val­ka
onoj {to so ~es­no­to ra­|a­we se fa­}a
a ne e dos­to­en na ve­li­ka­ni­te ~es­ni; ~es­ta ni
cve­ta
ko­ga ja `ne­e­me, ve­lam, od de­la­ta na­{i
a ne od po­tek­lo­to. Zbo­rot e sa­mo val­kan
ple­nik
{to la`­gi sos­ta­vu­va na se­koj grob, na se­ko­ja
plo­~a
zas­lu­gi la`­ni a nem os­ta­nu­va mno­gu ~es­to
kaj­{to pra­vot i za­bo­ra­vot grob­ni­ca se
tem­na
na vis­tin­ski ~es­ni­te ko­ski. [to dru­go da se
ka­`e?
Sa­mo za­sa­kaj ja da­ma­va ka­ko mo­ma
a dru­go­to os­ta­vi mi go me­ne. Dob­les­ti­te i
ovaa mla­da
od nea se pri­}e; ~es­ta i bo­gats­tvo­to jas }e
gi da­dam.
414
Vilijam [EKSPIR
Ber­tram
Ne mo­`am da ja sa­kam, ni­tu za toa da se tru­
dam.
Kra­lot
Gre­{i{. Sam se uni{­tu­va{ ako ne ja sa­ka{.
Helena
Va`­no vie oz­dra­vev­te, kra­lu i ra­dos­na sum
mno­gu.
Dru­go­to ne e va`­no.
Kra­lot
Vo pra­{a­we mi e ~es­ta, a za da ja bra­nam
mo­ra da po­ka­`am si­la. Va­mu, ze­maj & ja
ra­ka­ta
ti na­du­e­no, pol­no pre­zir pi­li{­tar­~e,
ne­dos­toj­no
za va­kov dar {te­dar, {to vo po­bes­ne­tost
glu­pa
qu­bov­ta mo­ja ja pot­ce­nu­va{ i zas­lu­gi­te nej­
zi­ni;
a du­ri ni na son ne ti pa­|a na um de­ka nie,
ko­ga }e se sta­vi­me se­be­si na ta­sot nej­zin
le­sen
ved­na{ }e te ot­fr­li­me; ti ne si sve­sen
de­ka na­{e e da ti ja za­sa­di­me ~es­ta kaj­{to
ni e vol­ja da ras­te. Ot­fr­li go toj pre­zir
i na vol­ja­ta na­{a po­ko­ri se ko­ja za tvoe
dob­ro
ra­bo­ti; ot­fr­li ja na­du­e­nos­ta pa ved­na{
pos­lu{­nos­tta dol­`na po­ka­`i ja kon sre­}a­ta
svo­ja
{to i dol­`nos­ta tvo­ja no i vol­ja­ta na­{a
od te­be ja ba­ra­at; ina­ku }e te pro­te­ram za
na­vek
od sta­ra­tels­tvo­to na­{e i bes­pri­zor­no }e te
fr­lam
vo ne­si­gur­ni­ot ne­mir i ras­ip­ni~­ka­ta pro­
past
na mla­dos­ta i nez­na­e­we­to pa na od­maz­da­ta i
gne­vot
na{ }e se naj­de{ pre­pu{­ten spo­red se­ta
prav­da
bez ni­kak­va mi­lost. Go­vo­ri. Is­ka­`i se ov­de
ved­na{.
Ber­tram
(Kle­~ej­}i) Pros­te­te, gos­po­da­ru bla­go­ro­den,
za{­to ved­na{
na vlas­ta }e vi se po­vi­nam. [tom po­mis­lam
kol­ku krup­ni os­tva­ru­va­wa, iz­vo­ri na ~es­ta
na va­{a za­po­ved te­~at, jas­no mi e de­ka taa,
ko­ja do sko­ro
vo mis­li­te bla­go­rod­ni be­{e mno­gu ni­sko,
se­ga
kral­ski po­fa­le­na, kre­na­ta e mno­gu go­re
ne­ba­re ta­mu i bi­la ro­de­na.
Kra­lot
Ze­mi ja za ra­ka
i re­~i & de­ka e tvo­ja; a jas ve­tu­vam ov­de
dar da & da­dam, ako ne kol­ku tvo­jot imot
si­gur­no i po­ve­}e.
Ber­tram
(Sta­nu­va) Ja ze­mam za `e­na.
Kra­lot
Dob­ra sre­}a i mi­lost go­le­ma od kra­lot
so nas­mev ne­ka go uk­ra­sat do­go­vo­rov bra­~en
koj­{to ved­na{ }e bi­de sos­ta­ven po na{
na­log
a ve­~er­va sve­~e­no sklu­~en. Sve­~e­no­to slav­je
me­|u­toa, u{­te mal­ku }e po­~e­ka du­ri stig­nat
ot­sut­ni­te pri­ja­te­li. So qu­bov ne`­na, me­ka
sa­kaj ja i }e te ce­nam; vo spro­tiv­no zlo te
~e­ka.
(Tru­bi. Iz­le­gu­va­at si­te os­ven Pa­rol i
La­fe ko­i{­to sto­jat na­zad i ja ko­men­ti­
ra­at bra~­na­ta spo­god­ba.)
La­fe
Slu{­nav­te, gos­po­di­ne? Sa­mo zbor - dva.
Pa­rol
Sa­mo po­ve­le­te, gos­po­di­ne.
415
Sekoe zlo za arno
La­fe
Dob­ro sto­ri va­{i­ot gos­po­dar i gaz­da {to
ot­sta­pi.
Pa­rol
Ot­sta­pi? Mo­jot gos­po­dar? Mo­jot gaz­da?
La­fe
La­fe
Po dve ja­de­wa te ce­nev ka­ko mo{­ne bis­tro
mom­~e. Ne go od­gla­go­li pa­tu­va­we­to mno­gu
lo­{o; mo­`e­{e da po­mi­ne. Se­pak epo­le­ti­te
i kr­pi­te na te­be mno­gus­tra­no me po­ko­le­baa
vo ve­ru­va­we­to de­ka si ne­kak­va ge­mi­ja so koj­
znae kol­kav to­var. A se­ga te ~it­nav; ko­ga
pov­tor­no }e se spa­sam od te­be, ne­ma da mi e
`al. Oti ti si bil do­bar sa­mo za dem­be­le­we
a i toa mi e, pra­vo da ti ka­`am, som­ni­tel­no.
Da. Da ne re­kov ne{­to {to ne tre­ba?
Pa­rol
Pa­rol
Da ja ne­ma{ pred­nos­ta na sta­ri­te ko­ski –
Re­kov­te ne{­to mno­gu su­ro­vo {to ne mo­`e da
po­mi­ne bez krv. Mo­jot gaz­da?
La­fe
Ne ste vie ~o­vek na gro­fot Ru­si­on?
Pa­rol
^o­vek na se­koj grof, na si­te gro­fo­vi, na
se­koj grof {to e ~o­vek.
La­fe
La­fe
Ne vle­tu­vaj tol­ku br­gu vo gnev, da ne si ja
za­br­za{ pre­su­da­ta, ko­ja – Bog ne­ka ti se
smi­lu­va ka­ko na ko­ko{­ka! Pa, dob­ro moe
pen­xe­re od re­{et­ki, se­di mi so zdrav­je. Ne
mi ti gi ot­vo­ram pan­yu­ri­te oti i va­ka mi si
pro­yi­ren. Daj mi ra­ka.
Pa­rol
Gos­po­di­ne vie mi pri­le­pu­va­te ne­~u­e­na
ne­dos­to­ins­tve­nost.
Na se­koj {to e ~o­vek na grof; gaz­da na grof
e ve­}e ne{­to dru­go.
La­fe
Pa­rol
Da; i toa od s# sr­ce, a ti na toa i si dos­to­en.
Pres­tar ste, gos­po­di­ne. Bi­de­te za­do­vol­ni
{to ste pres­tar.
Pa­rol
Ama ne sum go zas­lu­`il, gos­po­di­ne.
La­fe
La­fe
A jas mo­ra da ti re­~am, mom­~e, de­ka za se­be
ve­lam de­ka sum ~o­vek. Do tak­vo ime ni­ko­ga{
ne­ma da te do­te­ra­at go­di­ni­te.
Mo­re si go zas­lu­`il i toa se­koj gram; i ne­ma
i~ fi­ra da ti od­bi­jam.
Pa­rol
Pa­rol
Na {to mo­`am ved­na{ da se drz­nam ama, ba{
za­toa, ne­ma da se drz­nam.
Uba­vo, zna­~i }e sta­nam po­pa­me­ten.
416
Vilijam [EKSPIR
La­fe
I toa gle­daj {to po­br­gu, oti tre­ba da go
is­kor­ne{ od se­be vku­sot za spro­tiv­no­to.
Ako ne­ko­ga{ te vr­zat so taa tvo­ja {a­mi­ja
i te iz­na­te­pa­at, du­ri to­ga{ }e na­u­~i{ {to
zna­~i da se gor­de­e{ so kr­pi. Imam `el­ba
da go za­~u­vam poz­nans­tvo­to so te­be, ili,
po­ar­no ka­`a­no, da te znam po­dob­ro za, vo
slu­~aj na nu`­da, da mo­`am da ka­`am, ‘Go
znam toj ~o­vek.’
Pa­rol
Gos­po­di­ne, vie me nap­ra­viv­te od s# po­do­lu.
La­fe
Bi sa­kal da te sni­`am do ve~­na­ta ma­ka,
a bed­ni­ov trud ve~­no da mi trae; oti mi
po­mi­na tru­de­we­to ko {to se­ga pok­raj te­be
}e po­mi­nam, br­zo kol­ku {to go­di­ni­te }e mi
doz­vo­lat.
(Iz­le­gu­va.)
Pa­rol
Uba­vo, ama ima{ sin {to }e ja is­pe­re la­ga­va
od me­ne. Skor­bo­san, drt, ne­~ist, skor­bo­san
vel­mo­`o. Uba­vo, mo­ra da bi­dam tr­pe­liv.
Vlas­ta ne mo­`e da se fr­li vo pran­gi. ]e go
zdro­bam, `i­mi fi­ti­lov {to mi sve­ti, ako
ne­ka­de na tes­no go na­~e­kam pa ako sa­ka sto­
pa­ti ne­ka bi­de vel­mo­`a. Ne­ma da mu se smi­
lu­vam na go­di­ni­te, }e go sma~­kam sa­mo ako
u{­te ed­na{ mi iz­le­ze pred o~i.
(Se vra­}a La­fe.)
La­fe
Mom­~e, tvo­jot gos­po­dar i gaz­da se o`e­ni.
Eve no­vost za te­be: se­ga ima{ no­va gos­po­
dar­ka.
Pa­rol
Jas naj­se­ri­oz­no go mo­lam va­{e­to lordst­vo
da gi pov­le­~e va­{i­te nav­re­di. Toj e moj
do­bar gaz­da; gos­po­da­rot na ko­go vis­tin­ski
mu slu­`am e onoj nad nas.
La­fe
Koj? Gos­pod?
Pa­rol
Da, gos­po­di­ne.
La­fe
Mo­re |a­vo­lot e tvoj gos­po­dar i ne­mu mu
slu­`i{. [to si gi is­to­po­ril ta­ka ra­ce­te?
Da ne pra­vi{ ga­}i od ra­ka­vi­te? Da­li i dru­
gi­te slu­gi pra­vat ta­ka? Naj­dob­ro bi ti bi­lo
ga­zot da ti e na mes­to­to od no­sot. @i­mi
~es­ta, da sum sa­mo dva ~a­sa pom­lad, bi te
is­po­te­pal. Mis­lam de­ka ti si ele­men­tar­na
ne­po­go­da za sve­tot i se­koj tre­ba da te te­pa.
Mis­lam de­ka te do­nes­le na svet za lu­|e­to da
ve`­ba­at na te­be.
Pa­rol
Za tol­ku su­ro­va i ne­od­me­re­na kaz­na, gos­po­
di­ne, do se­ga ne sum ~ul.
La­fe
Ne­moj­te vi se mo­lam, gos­po­di­ne. Vo Ita­li­ja
bi vi ud­ri­le }o­tek za ed­no zr­no iz­va­de­no
od ka­lin­ka, vie ne ste ni­ka­kov pat­nik tu­ku
obi­~en ba­ga­bont, vie ste po­za­jad­li­vi so
vel­mo­`i­te i ~es­ni­te gos­po­da ot­kol­ku {to
po­tek­lo­to i dob­les­ti­te vi da­va­at pra­vo na
toa. Ne vre­di­te ni zbor po­ve­}e da pot­ro­{am
na vas ina­ku bi ve na­re­kol apa{. Za­toa si
odam.
(Iz­le­gu­va.)
Pa­rol
Uba­vo, mno­gu uba­vo, ve­lam. Mno­gu, mno­gu
uba­vo
Ama }e go gol­tne­me ova za ne­koe vre­me.
(Vle­gu­va Ber­tram.)
417
Sekoe zlo za arno
Ber­tram
Za­gu­ben i osu­den na ve~­ni ma­ki.
Pa­rol
[to te ma­~i, sr­ce?
Ber­tram
Ia­ko sve­~e­no pred po­pot da­dov za­vet
ne leg­nu­vam so nea.
Ber­tram
Ta­ka i }e bi­de. Nej­ze }e ja is­pra­tam do­ma,
maj­ka mi }e ja iz­ves­tam za om­ra­za­ta kon nea,
i zo{­to be­gam, a na kra­lot }e mu pi­{am
za ona {to ne sme­am da go ka­`am. Da­rot
ne­gov
}e mi pos­lu­`i da stig­nam do ita­li­jan­ski­te
me­|i
kaj­{to bla­go­rod­ni­te se bi­jat mom­ci. Na­po­
rot vo­en }e go sne­ma
po­da­le­ku od do­mot mra­~en i om­ra­ze­na­ta
`e­na.
Pa­rol
Pa­rol
[to, {to, sr­ce?
Ber­tram
O Pa­ro­le moj, me pik­naa v tav­~e.
Be­gam voj­ska za da ne leg­nam so nea.
Pa­rol
Fran­ci­ja e dup­ka za ku­~i­wa i ne zas­lu­`u­va
so ni{­to
~o­vek da ga­zi po nea. Vo voj­na, vo voj­na!
Ber­tram
Eve pis­mo od maj­ka mi. No {to ima u{­te
va`­no {to tre­ba da go znam?
Pa­rol
]e zna­e­me {to e. Vo voj­na, mom­~e, vo voj­na!
^es­ta svo­ja vo ku­ti­ja skri­e­na ja ~u­va onoj
{to ov­de, do­ma, kuk­li~­ka­ta si ja gu{­ka
i vo preg­rat­ki­te nej­zi­ni ma{­kos­ta si ja
tro­{i
mes­to da mu se naj­de ta­mu kaj­{to vo be­sen
skok pre­ku ja­mi
bo­di­wa­at og­ne­ni­te ko­wi na Mars. Vo dru­gi
zem­ji!
Fran­ci­ja e {ta­la, a kqu­si­wa vo nea nie.
Za­toa nap­red, vo voj­na!
Da­li ovie mu­{i~­ki }e te dr­`at? Si­gu­ren li
si?
Ber­tram
Doj­di so me­ne vo mo­ja­ta so­ba i daj mi so­vet.
Nej­ze ved­na{ ja pra­}am do­ma. Ut­re, bez la­ga,
odam vo voj­na a taa vo svo­ja­ta sa­mot­ni~­ka
ta­ga.
Pa­rol
Pol­no­to |u­le, br­gu }e se ~ue. Te­`ok e pa­tot:
za mlad ~o­vek `e­na­ta e ka­men oko­lu vra­tot.
Za­toa da be­ga­me, os­ta­vi ja hrab­ro. U{­te
po­sa­baj­le.
Kra­lot te nav­re­di no ko­mu za toa mu e gaj­le?
(Iz­le­gu­va­at.)
418
Vilijam [EKSPIR
Scena 4
Pa­rol
(Vle­gu­va­at Helena ko­ja ~i­ta pis­mo i
La­va{.)
Vi gi sta­viv mo­i­te mo­lit­vi na ras­po­la­ga­we
da gi vo­di­te i upa­tu­va­te, a za da gi za­dr­`i­te,
dr­`e­te gi pos­to­ja­no. Opaa, apa{­~e ed­no moe,
ka­ko mi e sta­ra­ta gos­po­|a?
Helena
Maj­ka mi sr­de~­no me poz­dra­vu­va. Da­li e
dob­ro?
La­va{
Ne e dob­ro, ama zdrav­je­to ja slu­`i. Mno­gu e
ve­se­la, ama se­pak ne e ar­na. Ama fa­la mu na
gos­po­da mno­gu e ar­na i s# si ima na sve­tot.
No se­pak ne e ar­na.
La­va{
Ta­ka vi e: da gi ima­te nej­zi­ni­te br~­ki a jas
nej­zi­ni­te pa­ri, s# }e bi­de ka­ko {to ve­li­te.
Pa­rol
Ama jas ne ve­lam ni{­to.
La­va{
Helena
Ako e mno­gu ar­na {to ja ma­~i pa ne e mno­gu
ar­na?
La­va{
Na­vis­ti­na e mno­gu ar­na, vi ve­lam, os­ven vo
dve ra­bo­ti.
Helena
[to zna­~i ne ste mno­gu glup, za{­to mno­gu
glu­pa­ci, pla­zej­}i si gi ja­zi­ci­te va­mu-ta­mu,
gi ote­ra­le gos­po­da­ri­te vo pro­past. Da ne se
ve­li ni{­to, da ne se pra­vi ni{­to, da ne se
znae ni{­to i da se ne­ma ni{­to, zna­~i vo
go­lem del da se pok­ri­va va­{e­to zva­we koe
re­~i­si ce­lo iz­vi­ra od naj­sit­no­to del­~e na
ni{­to­to.
Pa­rol
Da te ne­ma, ti si gad.
Koi dve ra­bo­ti?
La­va{
La­va{
Pr­va­ta, {to ne e na ne­bo kaj­{to bog tre­ba
{to po­br­gu da ja pra­ti. Vto­ra­ta, {to e na
zem­ja, od ka­de gos­pod {to po­br­gu tre­ba da ja
is­po­ra­~a.
(Vle­gu­va Pa­rol.)
Tre­ba­{e da ka­`e­te, gos­po­di­ne, ‘Pred eden
gad, ti si gad’, od­nos­no ‘Pred me­ne ti si gad’.
Ova bi bi­lo naj­to~­no, gos­po­di­ne.
Pa­rol
Bri­{i, ti ve­lam, ti si ed­na it­ra bu­da­la. Te
~it­nav.
Pa­rol
Bog da ve bla­gos­lo­vi, sre}­na gos­po­|o.
La­va{
Helena
Se na­de­vam gos­po­di­ne, de­ka ne­ma­te ni{­to
pro­tiv da bi­dam sre}­na.
Da­li me ~it­nav­te vo se­be, gos­po­di­ne ili ve
na­u­~i­ja da me ~it­ne­te?
419
Sekoe zlo za arno
Pa­rol
Vo se­be, ga­du.
Pa­rol
[tom ova do vas stig­ne, ved­na{
da po­~e­ka­te na sled­ni­te ne­go­vi za­po­ve­di.
La­va{
Helena
Pot­ra­ga­ta, gos­po­di­ne, vro­di­la so plod i
mno­gu bu­da­li ste ~it­na­le vo se­be na za­do­
vol­stvo na sve­tot i vo in­te­res na po­ras­tot
na sme­a­ta.
Pa­rol
(Na Helena) Do­bar apa{, na­vis­ti­na i plus
dob­ro go­en.
Gos­po­|o, gos­po­da­rot moj no­}e­ska za­mi­nu­va.
Mno­gu se­ri­oz­na ra­bo­ta ne­i­zos­tav­no go vi­ka.
Go­le­ma­ta pred­nost na qu­bov­ta i slat­ka­ta
slu`­ba
na koi vie ima­te pra­vo, gi priz­na­va so­sem,
no pri­si­len e da gi od­lo­`i na ne­od­re­de­no
vre­me:
A li­{u­va­we­to od niv i doc­ne­we­to }e ro­di
no­vi slas­ti,
{to se­ga vri­jat vo ka­za­not na za­uz­de­no­to
vre­me
za po­doc­na da {ik­nat so najs­tras­tve­na
ra­dost
i pe­ha­rot na za­do­vols­tvo­to da go prep­la­vat.
Helena
Da­li po­ve­la u{­te ne{­to?
Pa­rol
Ba­ra u{­te ved­na{ da se zbo­gu­va­te so kra­lot
i ova br­za­we da go pret­sta­vi­te ko pot­re­ba
va­{a
{to }e ja pot­kre­pi­te so pri­~i­ni koi toj
~e­kor
naj­dob­ro }e go op­rav­da­at.
Helena
[to dru­go za­po­ve­da?
Vo s# }e gi sle­dam ne­go­vi­te `el­bi.
Pa­rol
Ta­ka }e pre­ne­sam.
Helena
Ve mo­lam. Aj­de mom­~e.
(Iz­le­gu­va­at so Pa­rol na raz­li~­ni stra­ni.)
420
Vilijam [EKSPIR
Scena 5
(Vle­gu­va­at La­fe i Ber­tram.)
La­fe
(Na Ber­tram) Ve mo­lam gos­po­da­ru, koj mu e
kro­ja~?
La­fe
Pa­rol
Se na­de­vam de­ka ne mis­li­te za ne­go de­ka e
voj­nik.
Gos­po­da­ru!
Ber­tram
La­fe
Ba{ mis­lam de­ka e i toa do­ka­`an vo svo­ja­ta
sme­lost.
Dob­ro go poz­na­vam. Da, ‘gos­po­da­rot’, toj;
‘Gos­po­da­rot’ e do­bar ra­bot­nik, mno­gu do­bar
kro­ja~.
La­fe
Ber­tram
Si­gur­no toj sa­mi­ot ve ube­dil.
Ber­tram
(Na stra­na na Pa­rol) Oti­de li taa kaj kra­
lot?
Pa­rol
I dru­gi, se raz­bi­ra, {to go vi­de­le na de­lo.
La­fe
To­ga{ mo­jot son­~ev ~a­sov­nik ne ra­bo­ti
dob­ro; mis­lev de­ka ~u­~ur­li­ga­va e stra~­ka.
Da, gos­po­da­ru.
Ber­tram
I }e si za­mi­ne ve­~er­va?
Ber­tram
Pa­rol
Ve uve­ru­vam, gos­po­di­ne, de­ka toj e mno­gu
u~en a i hrab­ros­ta ne mu ne­dos­ti­ga.
Ba{ ka­ko {to & za­po­ve­dav­te.
La­fe
Ber­tram
To­ga{ is­pad­nav gre{­nik vo vr­ska so ne­go­
vo­to is­ku­stvo a pres­tap­nik vo vr­ska so ne­go­
va­ta hrab­rost; pa ta­ka po­lo`­ba­ta mo­ja e
opas­na za{­to ni­ka­ko da naj­dam po­ka­ju­va­we
vo mo­e­to sr­ce. Eve go do­a­|a. Ve mo­lam spri­
ja­te­le­te n#. ]e se tru­dam da bi­de­me pri­ja­
te­li.
(Vle­gu­va Pa­rol.)
Gi na­pi­{av pis­ma­ta, bo­gats­tvo­to go sok­riv,
na­re­div ko­wi­te da ni gi spre­mat, i no­}e­ska
ko­ga tre­ba so ne­ves­ta­ta v kre­vet da spi­jam
}e svr­{am pred da po~­nam.
Pa­rol
(Na Ber­tram) Ona }e bi­de nap­ra­ve­no, gos­po­
da­ru.
La­fe
(Na stra­na) Dob­ri­ot pat­nik svr­{u­va so
le­zet pri kra­jot na obe­dot, no ko­ga vo
ne­ko­go tri tre­ti­ni se la­ga i ko­ris­ti op­{to­
poz­na­ta vis­ti­na za pok­raj nea da prov­ne ed­no
~u­do ni{­tos­ti, tak­vi­ot tre­ba ed­na{ da se
~ue a tri­pa­ti da se te­pa. (Na Pa­rol) Gos­pod
ne­ka vi e na po­mo{, ka­pe­ta­ne.
421
Sekoe zlo za arno
Ber­tram
(Na Pa­rol) Da ne ima ne­kak­va ne­tr­pe­li­vost
po­me­|u vel­mo­`a­va ov­de i vas, gos­po­di­ne?
Pa­rol
Za­rem ne go poz­na­va­te?
Ber­tram
Pa­rol
Ne znam ka­ko sum pad­nal vo ne­mi­lost kaj
ne­go­vo­to lords­vo.
Mno­gu dob­ro; a i op­{to­to mis­le­we ve­li
de­ka e mno­gu ce­net ~o­vek. No eve pran­gi­te
mi idat.
(Vle­gu­va Helena.)
La­fe
Helena
Sa­mi iz­ma­ri­fe­ti­sav­te da pad­ne­te vo nea,
so­se ~iz­mi, so­se ma­mu­zi i so­se s# ka­ko
onoj {to skok­na vo pa­la­~in­ka, i po­ve­}e bi
sa­ka­le da se iz­vle­~e­te ot­ta­mu za pak da skok­
ne­te odo{­to ne­koj da ve pra­{a zo{­to vo­op­
{to ste sko­ka­le.
Zbo­ru­vav, gos­po­da­ru, ka­ko {to mi na­re­div­te
vie,
so kra­lot i od ne­go doz­vo­la do­biv
ved­na{ da za­mi­nam; edins­tve­no toj sa­ka
na sa­mo so vas da po­raz­go­va­ra.
Ber­tram
Ber­tram
Mo­`e­bi, gos­po­di­ne, mis­li­te za ne­go de­ka e
ne­koj drug.
La­fe
Ta­ka i se­ko­ga{ }e mis­lam, pa ma­kar da go
naj­dam ka­ko se mo­li na bo­ga. Zbo­gum, gos­
po­di­ne i za­pom­ne­te {to }e vi re­~am: ne­ma
leb vo ovaa tol­ku les­na ko­rup­ka. Du­{a­ta na
ovoj ~o­vek mu e sa­mo vo ali{­ta­ta. Ne­moj­te
da mu ve­ru­va­te ta­mu kaj­{to sta­nu­va zbor
za po­te{­ki pos­le­di­ci. Vak­vi ko ne­go na
ki­la sum gi skro­tu­val i dob­ro im ja znam
pri­ro­da­ta. Zbo­gum, mus­je, jas go­vo­rev mno­gu
po­dob­ro za vas odo{­to vie ste me za­dol­`i­le
ili }e me za­dol­`i­te. Ama bi tre­ba­lo na
lo­{o­to so dob­ro da vra­}a­me.
(Iz­le­gu­va.)
Pa­rol
Iz­gle­da ne­ma {to dru­go da pra­vi gos­po­di­
not, sa­mo me­li.
Ber­tram
Ne e ta­ka.
]e ja po­~i­tu­vam ne­go­va­ta vol­ja.
Ne tre­ba da se ~u­di­te, Helena, na pos­tap­
ka­ta mo­ja,
ko­ja sog­las­na ne e so okol­nos­ti­te, i odi pro­
tiv
is­pol­nu­va­we­to i iz­vr­{u­va­we­to na mo­ja­ta
dol­`nost
za­kon­ska. No ne bev pod­got­ven ni mal­ku
za tak­va ra­bo­ta, za­toa vo neb­ra­no sum fa­ten
i mo{­ne nep­rib­ran. Toa me te­ra da po­ba­ram
od vas da za­mi­ne­te do­ma u{­te ved­na{
bez da me pra­{a­te, tu­ku da po­go­di­te sa­mi
zo{­to ova go ba­ram; bi­dej­}i po­dob­ri se
mno­gu
pri­~i­ni­te odo{­to na­vi­dum tie se ~i­nat,
a pos­tap­ki­te moi so­dr­`at vo se­be nu`­da
po­go­le­ma ot­kol­ku vi iz­gle­da na prv pog­led
vam {to ne ja zna­e­te. Ova e za maj­ka mi.
(Toj & da­va pis­mo.)
]e se vi­di­me po dva de­na, pa na umot
va{ ve pre­pu{­tam.
Helena
Gos­po­da­ru, ne­mam {to da ka­`am
os­ven de­ka sum va{ naj­po­ko­ren slu­ga.
422
Vilijam [EKSPIR
Ber­tram
Dob­ro, dob­ro, dos­ta za toa.
Helena
I de­ka vez­den
od s# sr­ce }e se tru­dam da go zas­lu­`am ona
koe mo­ja­ta prip­ros­ta sud­bi­na mi go us­kra­ti
i da sta­nam dos­toj­na na svo­ja­ta go­le­ma sre­}a.
Ber­tram
Dos­ta za toa.
Mno­gu mi se br­za. Zbo­gum. Po­br­zaj­te do­ma.
Helena
]e ja is­pol­nam za­po­ved­ta va­{a, gos­po­da­ru
naj­mil.
Ka­de mi se lu­|e­to? – Gos­po­di­ne, zbo­gum.
(Iz­le­gu­va Helena so prid­ru`­ba­ta na ed­na
stra­na.)
Ber­tram
Odi si do­ma kaj­{to ni­ko­ga{ ne­ma da doj­dam
do­de­ka ra­ce­ve mi dr­`at me~ a ba­ra­ba­not
vo­en vi­ka.
Nap­red, vo beg­stvo!
Pa­rol
Helena
Ve mo­lam, gos­po­da­ru, pros­te­te mi.
Ber­tram
Za {to da vi pros­tam?
Helena
Ne sum dos­toj­na na bo­gats­tvo­to {to go imam,
i ne sme­am da ka­`am de­ka e moe, ia­ko e moe;
pa se­ga ko up­la­{en kra­dec bi sa­ka­la da go
kra­dam
ona {to za­kon­ski e moe.
Ber­tram
[to sa­ka­te u{­te?
Helena
Ne{­to, koe i ne e mno­gu; vsu{­nost ni{­to.
Ne bi vi ka­`a­la {to e, gos­po­da­ru. No se­pak:
sa­mo tu­|in­ci i nep­ri­ja­te­li se raz­de­lu­va­at
bez bak­ne`.
Ber­tram
Ve mo­lam, ne za­dr­`u­vaj­te me, ka­~e­te se na
ko­wot.
Sa­mo hrab­ro! Nap­red!
(Iz­le­gu­va­at na dru­ga stra­na.)
^in TRETI
Scena 1
(Tru­bi. Vle­gu­va­at voj­vo­da­ta od Fi­ren­ca
i dvaj­ca­ta vel­mo­`i Di­men so gru­pa voj­ni­ci.)
Voj­vo­da­ta
Ta­ka pod­rob­no se­ga, ed­na po ed­na, gi ~uv­te
naj­va`­ni­te pri­~i­ni za ovaa voj­na,
za ~ie go­le­mo re­{a­va­we, mno­gu krv se pro­li
i u{­te }e se pro­lie za{­to e `ed­na.
Pr­vi­ot Di­men
No si­gu­ren sum de­ka mla­di­te od na­{i­ot
na­rod
koi mi­rot odam­na gi gu­{i, se­koj­dnev­no }e
idat
vo pot­ra­ga po lek.
Pr­vi­ot Di­men
Voj­vo­da­ta
Sve­ta iz­gle­da ovaa bor­ba
od stra­na na va­{a­ta mi­lost; cr­na i stra{­na
od stra­na na nep­ri­ja­te­lot.
Voj­vo­da­ta
Za­toa ni e ~ud­no {to rod­ni­na­ta na{, kra­lot
na Fran­ci­ja, vo tol­ku pra­vi~­na ka­u­za, ne­ma
raz­bi­ra­we za mol­bi­te na­{i za po­mo{.
Vto­ri­ot Di­men
Gos­po­da­ru do­bar,
pri­~i­ni­te na dr­`a­va­ta na­{a ne mo­`am da gi
ce­nam
os­ven ka­ko obi­~en ~o­vek, nad­vor od vlas­ta
koj­{to ja za­mis­lu­va go­le­ma­ta sli­ka na so­ve­
tot
so {tu­ri­te svoi mo­}i; za­toa ne­ma da se drz­
nam
da ka­`am {to mis­lam za toa, za{­to ne­jas­
ni­te moi
pret­pos­tav­ki se­ko­ga{ mi iz­le­gu­va­le
gre{­ni
bez og­led kol­ku da mi se ~i­ne­le to~­ni.
Voj­vo­da­ta
Ne­go­vo e da pra­vi ka­ko sa­ka.
I dob­re­doj­de­ni }e bi­dat
i si­te po­~es­ti {to od nas mo­`at da let­nat
vrz niv­ni­te gra­di }e pad­nat. Vie si gi zna­
e­te dob­ro
va­{i­te mes­ta; ko­ga pret­pos­ta­ve­ni­ot pa­|a,
toj pa­|a
za vam mes­to da vi ot­sta­pi. Ut­re odi­me vo
bit­ka!
(Tru­bi. Iz­le­gu­va­at.)
424
Vilijam [EKSPIR
Scena 2
Gro­fi­ca­ta
(Vle­gu­va­at gro­fi­ca­ta so pis­mo i La­va{.)
(Go ~i­ta pis­mo­to glas­no) ‘Vi is­pra­tiv
snaa. Taa go spa­si kra­lot no me za­ko­pa me­ne.
Se o`e­niv so nea no ne spi­ev­me za­ed­no. Se
za­kol­nav nes­pi­e­we­to da bi­de za na­vek. ]e
slu{­ne­te de­ka sum po­beg­nal. Po­dob­ro od
me­ne da doz­na­e­te odo{­to od dru­gi. S# do­de­ka
sve­tot e do­vol­no {i­rok me­ne }e me ne­ma. So
se­ta dol­`na po­~it,
Va­{i­ot nes­re­}en sin
Ber­tram.’
Ova ne e dob­ro, sin­ko moj nez­rel i nag­lit,
da po­beg­ne{ od mi­los­ta na eden tol­ku do­bar
kral,
i ne­go­va­ta lu­ti­na da ja nav­le­~e{ na svo­ja­ta
gla­va
ot­fr­laj­}i ed­na de­voj­ka dob­les­na tol­ku
{to ni­e­den kral ne bi ja prez­rel.
(Vle­gu­va La­va{.)
Gro­fi­ca­ta
S# is­pad­na ona­ka ka­ko {to po­sa­ku­vav, os­ven
{to toj ne do­a­|a so nea.
La­va{
@i­mi s#, mis­lam de­ka mo­jot mlad gos­po­dar e
mo{­ne me­lan­ho­li­~en ~o­vek.
Gro­fi­ca­ta
A vrz os­no­va na {to, vi se mo­lam?
La­va{
Pa toj gle­da vo svo­i­te ~iz­mi i pee, si ja
do­te­ru­va ja­ka­ta i pee, pos­ta­vu­va pra­{a­wa i
pee, za­bi­te si gi ~ep­ka i pee. Poz­na­vam eden
tip so ta­kov me­lan­ho­li­~en na­vik koj­{to si
go pro­da­de imo­tot za pes­na.
La­va{
O gos­po­|o, nad­vor vi stig­na­le ma~­ni ves­ti
od dvaj­ca voj­ni­ci i mla­da­ta gos­po­dar­ka me­|u
niv.
Gro­fi­ca­ta
Gro­fi­ca­ta
Da vi­dam {to pi­{u­va i ko­ga mis­li da doj­de.
(Go ot­vo­ra pis­mo­to i ~i­ta.)
Za {to se ra­bo­ti?
La­va{
La­va{
(Na stra­na) Po­ve­}e ne mi e Izabela po }ef
ot­ka­ko se vra­tiv od dvo­rot. Na­{i­te sta­ri
ri­bi i na­{i­te sel­ski Iza­be­li ne mo­`at da
se spo­re­dat so ri­bi­te i Iza­be­li­te od dvo­
rot. Na mo­jot Ku­pi­don mu se sma­ti umot i
se­ga zap­nav da sa­kam ko {to zap­nu­va da gi
sa­ka pa­ri­te ne­koj iz­vet­re­an sta­rec ko­go sto­
ma­kot odam­na go iz­dal.
Dob­ro, ima i ne{­to ute{­no vo ves­ti­te,
ne{­to smi­ru­va~­ko. Sin vi ne­ma da go ubi­jat
tol­ku br­gu ka­ko {to si mis­lev.
Gro­fi­ca­ta
A zo{­to bi go ubi­le?
La­va{
Gro­fi­ca­ta
[to ima­me ov­de?
La­va{
Ona {to go ima ta­mu.
Ova go ve­lam, gos­po­|o, vo slu­~aj da mu ja
zbri­{al, a slu­{am ba{ ta­ka sto­ril. Opas­
nos­ta do­a­|a od iz­le­gu­va­we­to na meg­dan; tu­ka
ma­`i­te gi tre­bat ia­ko se do­bi­va­at i de­ca.
No eve gi idat pa doz­naj­te po­ve­}e od niv.
[to se od­ne­su­va do me­ne, jas sa­mo ~uv de­ka
425
Sekoe zlo za arno
sin vi mu ja zduv­nal.
(Vle­gu­va­at Helena so pis­mo i dvaj­ca­ta vel­
mo­`i Di­men.)
Gro­fi­ca­ta
Vie, gos­po­da, go do­ne­sov­te pis­mo­to?
Vto­ri­ot Di­men
(Na gro­fi­ca­ta) Bog da ve var­di i ~u­va, gos­
po­|o.
Pr­vi­ot Di­men
Da, gos­po­|o,
no ko­ga ~uv­me {to ve­li, `a­li­me za tru­dot.
Helena
Gos­po­|o, gos­po­da­rot moj za­mi­na, za­mi­na za
na­vek.
Pr­vi­ot Di­men
Ne ve­le­te ta­ka.
Gro­fi­ca­ta
Te mo­lam, ~e­do, obod­ri se mal­ku.
Ako si­ot strad go pri­ma{ pri sr­ce
mo­ja­ta po­lo­vi­na }e ja sot­re{. Sin mi be­{e,
no ime­to }e mu go iz­mi­jam od krv­ta mo­ja
i ti }e mi bi­de{ edins­tve­na­ta ro`­ba.
kon Fi­ren­ca, re­kov­te, trg­nal?
Gro­fi­ca­ta
(Na Helena) Pri­be­re­te se. – Ve mo­lam, gos­
po­da,
vo `i­vo­tot ose­tiv tol­ku nap­li­vi na ta­ga i
ra­dost
{to ni­e­den od niv ko­ga ta­ka apan­sas me ud­ri
ne mo­`e da me na­te­ra da re­a­gi­ram ko `e­na.
Ka­de e sin mi, ve mo­lam?
Pr­vi­ot Di­men
Za­mi­na gos­po­|o vo slu`­ba na voj­vo­da­ta od
Fi­ren­ca.
Idej­}i od ta­mu go sret­nav­me po­pat
a ot­ka­ko }e ja za­vr­{i­me ra­bo­ta­ta na dvo­rot
pov­tor­no se vra­}a­me ta­mu.
Helena
Pis­mo­to ~uj­te mu go, gos­po­|o, mo­jot pa­so{.
(Go ~i­ta na glas.)
‘Ko­ga }e us­pe­e{ da doj­de{ do prs­te­nov na
prs­tot, koj­{to ni­ko­ga{ ne­ma da go iz­va­dam,
i ako mi po­ka­`e{ de­te za~­na­to vo te­be
na koe jas mu sum tat­ko, to­ga{ mo­`e{ da
me na­re­~e{ sop­rug; no za tak­vo­to ‘ko­ga’ jas
do­da­vam ‘ni­ko­ga{‘.
Ova e pre­su­da­ta stra{­na.
Pr­vi­ot Di­men
Da, gos­po­|o.
Gro­fi­ca­ta
Za da sta­ne voj­nik?
Pr­vi­ot Di­men
Tak­va mu e na­me­ra­ta bla­go­rod­na, a ve­ru­vaj­te,
Voj­vo­da­ta }e mu gi po­da­ri po­~es­ti­te dol­`ni
{to re­dot si gi no­si.
Gro­fi­ca­ta
Se vra­}a­te ta­mu?
Vto­ri­ot Di­men
Da, gos­po­|o, naj­br­gu {to mo­`e­me.
Helena
‘Do­de­ka ne sum bez `e­na, ne­mam ni{­to vo
Fran­ci­ja.’
Ova e `iv pe­lin.
Gro­fi­ca­ta
Ba{ ta­ka pi­{u­va ta­mu?
426
Vilijam [EKSPIR
Helena
Ba{ ta­ka.
Vto­ri­ot Di­men
Toa e sa­mo bez­o~­nos­ta na ne­go­va­ta ra­ka,
so ko­ja sr­ce­to si­gur­no ne mu bi­lo sog­las­no.
Gro­fi­ca­ta
Ne­mal ni{­to vo Fran­ci­ja do­de­ka ne os­ta­nel
bez `e­na?
Ov­de ne­ma ni{­to po­dob­ro za ne­go
od ovaa ne­go­va `e­na ko­ja zas­lu­`u­va gos­po­din
ne­koj
ko­go dva­e­set vak­vi pros­ti mom­ci go slu­`at
a nej­ze ja vi­ka­at gos­po­|o se­koj ~as. Koj be­{e
so ne­go?
Vto­ri­ot Di­men
Slu­ga­ta sa­mo i eden gos­po­din
ko­go pov­re­me­no sum go sret­nal.
Gro­fi­ca­ta
Mo­`e­bi Pa­rol, ne?
Vto­ri­ot Di­men
Tok­mu ta­ka, gos­po­|o, toj.
Gro­fi­ca­ta
Mno­gu ras­i­pan ~o­vek, poln zlo­ba.
Sin mi si ja ras­i­pu­va pri­rod­no dob­ra­ta
na­rav
za­ve­den od ne­go.
Vto­ri­ot Di­men
Ta­ka e, gos­po­|o dob­ra,
toj man­gup i prem­no­gu ima od toa
za­ra­di koe mis­li de­ka ima mno­gu.
Gro­fi­ca­ta
Gos­po­da, dob­ro mi doj­dov­te.
Ve mo­lam ko­ga sin mi }e go vi­di­te pov­tor
ka­`e­te mu de­ka so me­~ot ne }e mo­`e da ja
vra­ti
za­gu­be­na­ta ~est. A os­ta­na­to­to ve mo­lam
na pis­me­no da mu go pre­da­de­te.
Pr­vi­ot Di­men
Nie na us­lu­ga vi sto­im
­ e
gos­po­|o, za ova i za {to bi­lo dru­go va`­no.
Gro­fi­ca­ta
Bla­go­da­ram, no us­lu­ga so us­lu­ga se vra­}a.
Prij­de­te, ve mo­lam.
(Iz­le­gu­va­at si­te os­ven Helena.)
Helena
‘Do­de­ka ne sum bez `e­na ne­mam ni{­to vo
Fran­ci­ja.’
Ni{­to vo Fran­ci­ja do­de­ka ne sum bez `e­na.
]e ne­ma{ ni­ed­na, Ru­si­on, ni­ed­na vo Fran­
ci­ja;
a po­toa pak s# }e ima{. Gos­po­da­ru moj si­rot,
za­rem jas te pro­te­rav od zem­ja­va i sto­riv
krev­ko­to te­lo tvoe da se iz­lo­`i na vet­rot
od bez­mi­los­na­ta voj­na? Za­rem jas bev taa
{to te pro­te­ra od ve­se­li­ot dvor kaj­{to
be­{e ga­|an od uba­vi o~i, da sta­ne{ me­ta
na za­~a­de­ni­te pu{­ki? O vie olov­ni zrn­ca
{to ja­va­te bes­no na br­za­ta se­ka­vi­ca od
og­not
po kriv pat trg­ne­te, ras­pa­raj­te go mo}­ni­ot
voz­duh
{to pla­~e i pak `i­vee, no ne udi­raj­te vo
ne­go.
Ako ne­koj pu­ka vo ne­go, ne­go jas sum go pra­
til.
Ako ne­koj jur­ne kon ot­vo­re­ni­te mu gra­di
jas sum pre­dav­ni­kot {to na toa sum go na­vel,
pa ia­ko ne sum go ubi­la, jas sum pri­~i­na­ta
{to tak­va smrt go sna{­la. Po­ar­no bi mi
bi­lo
kr­vo­`e­den lav da sret­nam ka­ko bol­no ri­ka
od lu­ta glad ma­~en; po­ar­no bi mi bi­lo
si­te be­di {to pri­ro­da­ta is­kon­ski gi kot­ka
na­ed­na{ da me stre­fat. Ne, doj­di do­ma,
Ru­si­on,
427
Sekoe zlo za arno
od kaj­{to ~es­ta od opas­nos­ta is­kam­~u­va
sa­mo luz­ni,
i kaj­{to naj­~es­to se gu­bi s#. Odov­de si odam;
toa {to sum ov­de te za­dr­`u­va te­be ta­mu.
Za­rem da os­ta­nam ov­de? Ne, ne, ia­ko
ov­de voz­du­hot raj­ski ku­}a­ta ja pav­ka
i an­ge­li vo nea slu­`at. Za­mi­nu­vam od ov­de
za {e­po­tot na so­`al­ba­ta za begs­tvo­to moe
da ja­vi
ute­ha za tvo­e­to uvo. Svet­li­no zgas­ni, tem­
ni­co sle­zi strad­na
za ko kra­dec si­rot, so mra­kot da be­gam jad­na.
Scena 3
(Tru­bi. Vle­u­va­at voj­vo­da­ta od Fi­ren­ca,
Ber­tram, Pa­rol, voj­ni­ci. Ba­ra­ba­ni i
tru­bi.)
Voj­vo­da­ta
(Na Ber­tram) Za­po­ved­nik na na­{a­ta ko­wa­
ni­ca si ti, a nie,
pol­ni na­de`, ja po­lo­`u­va­me se­ta qu­bov i
ver­ba
vo tvo­jot us­peh.
Ber­tram
Gos­po­da­ru, to­var
pre­te­`ok e toa za mo­it­ e ple­}i, no se­pak
}e se tru­di­me da go do­te­ra­me za­ra­di ka­u­za­ta
va­{a
pra­vi~­na do sa­mi­ot liz­gav rab na am­bi­sot.
Voj­vo­da­ta
To­ga{ trg­ni,
i sre­}a­ta ne­ka za­ig­ra na {le­mot tvoj sve­tol
ko bod­ra za{­tit­ni~­ka.
Ber­tram
Ba{ de­ne­ska,
go­lem Mar­se, sta­pu­vam cvrs­to vo re­do­vi­te
tvoi,
so­ni{­ta­ta da gi os­tva­ram ko go­lem pa­za~,
qu­bi­tel na ba­ra­ba­not, a na qu­bov­ta mra­za~.
(Iz­le­gu­va­at.)
428
Vilijam [EKSPIR
Scena 4
(Vle­gu­va­at gro­fi­ca­ta i Rej­nal­do, nej­zi­
ni­ot up­rav­nik so pis­mo.)
Gro­fi­ca­ta
Bo­`e! Zo{­to go pri­miv­te pis­mo­to od nea?
Za­rem ne na­se­tiv­te de­ka }e go sto­ri toa {to
go sto­ri
is­pra­}aj­}i mi pis­mo? Pro­~i­taj­te go u{­te
ed­na{.
Rej­nal­do
(Go ~i­ta pis­mo­to) ‘Axi­ja sta­nav vo Sen
@ak poj­dov,
jas na qu­bov­ta & zgre­{iv pa za po­ko­re­nie
po go­la­ta zem­ja se­ga bo­so­no­ga ga­zam
so za­vet svet za gre­vot da bi­dam na is­ku­{e­
nie.
Pi­{e­te, pi­{e­te, za od te­kot na kr­va­va­ta
voj­na
mo­jot naj­mil gos­po­dar, si­not va{ drag, da se
vra­ti.
Bla­gos­lo­ve­te go do­ma vo mir, a od­da­le­ku jas
ime­to }e mu go pos­ve­tam so mo­lit­vi slat­ki.
Ma­ki­te pod­ne­se­ni ne­ka mi gi pros­ti me­ne,
ne­go­va­ta prez­re­na Ju­no­na, {to go is­pra­tiv
da yem­ne
da­le­ku od dvo­rot na meg­dan so du{­ma­ni lu­ti
kaj­{to smrt­ta nad vred­ni­te pos­to­ja­no
dem­ne.
Pre­do­bar e, pre­u­bav za smrt­ta i za me­ne
za slo­bo­da da mu da­dam, po­ar­no me­ne ne­ka
me ze­me.’
Gro­fi­ca­ta
Ah kol­ku os­tri osi­la vo zbo­ro­vi­te naj­bla­gi
nej­ni!
Rej­nal­do, go­le­ma gre{­ka sto­riv­te, ve­lam,
{to doz­vo­liv­te da za­mi­ne ta­ka. Da zbo­ru­vav
so nej­ze
}e ja od­vra­tev od na­me­ra­ta nej­zi­na vak­va
{to va­ka taa ja spre­~i.
Rej­nal­do
Pros­te­te mi, gos­po­|o,
da vi go da­dev pis­mo­to u{­te sno{­ti
mo­`e­bi }e ja dov­ta­sav­te ia­ko ov­de ve­li
de­ka go­ne­we­to ne bi po­mog­na­lo.
Gro­fi­ca­ta
I koj an­gel se­ga
}e bdee nad ovoj ne­dos­to­en sop­rug? Za ne­go
ne­ma us­peh
os­ven ako mo­lit­vi­te nej­zi­ni koi ne­bo­to
qu­bi da gi slu­{a
i sa­ka da gi is­pol­ni, ne go spa­sat od gne­vot
na prav­da­ta bo`­ja. Pi­{u­vaj, pi­{u­vaj, Rej­
nal­do,
do ovoj ne­dos­to­en ma` na ne­go­va­ta `e­na.
Ne­ka se­koj zbor te­`i kol­ku nej­zi­na­ta vred­
nost,
ko­ja ne­mu pre­les­na mu se ~i­ni; mo­ja­ta lu­ta
bol­ka,
ia­ko toj mal­ku ja ~uvs­tvu­va, sro­~e­te ja
mo}­no i sil­no.
Naj­po­god­ni­ot glas­nik is­pra­te­te go ta­mu.
ko­ga gla­sot do ne­go }e stig­ne de­ka za­mi­na­la
mo­`e }e se vra­ti, a se na­de­vam is­to i taa
ko­ga }e doz­nae za ova, br­gu na­zad }e se vra­ti
vo­de­na ov­de od ~is­ta qu­bov. Koj od niv
dvaj­ca
mi e po­mil sr­ce­vo moe ne mo­`e da ka­`e.
Zgri­`e­te go glas­ni­kot.
God­ni­te mi ste`­na­le, sr­ce­vo me bo­li bez
me­ra,
da pla­~am ja­dot, da go­vo­ram ta­ga­ta me te­ra.
(Iz­le­gu­va­at.)
429
Sekoe zlo za arno
Scena 5
(Nad­vor od Fi­ren­ca. Vle­gu­va­at ed­na sta­ra
vdo­vi­ca, }er­ka & Di­ja­na, Ma­ri­ja­na i dru­gi
gra­|a­ni na Fi­ren­ca.)
Vdo­vi­ca­ta
stra­vo­ti­i­te na uni{­te­na­ta ne­vi­nost ne
mo­`e da gi zas­tra­{i i spre­~i dru­gi­te, tu­ku
i tie, ko mu­vi bez gla­va, se fa­}a­at na is­to­to
le­pi­lo. Mis­lam de­ka ne tre­ba u{­te da ti
so­lam pa­met, tu­ku de­ka sa­ma­ta va­{a ~es­nost
}e ve za­dr­`i da os­ta­ne­te na ona na {to ste,
pa ma­kar pri­toa da ne­ma dru­ga opas­nost
os­ven gu­be­we na sops­tve­na­ta pris­toj­nost.
Va­mu, va­mu, oti ako se dob­li­`at do gra­dot
ni{­to ne­ma da vi­di­me.
Di­ja­na
Ve­lat fran­cus­ki­ot grof si­te po­~es­ti gi
zas­lu­`il.
Vdo­vi­ca­ta
Ve­lat de­ka go za­ro­bil niv­ni­ot gla­ven
ko­man­dant i de­ka so svo­ja ra­ka go so­se­kol
bra­tot na voj­vo­da­ta. Ama po­pus­to se tru­
dev­me; oti­doa na dru­gi­ot kraj. Slu­{aj­te! Po
tru­bi­te }e zna­e­me.
Di­ja­na
Ne­moj­te, vi se mo­lam, da se gri­`i­te za me­ne.
(Vle­gu­va Helena ob­le­~e­na ka­ko po­kaj­ni~­ka.)
Vdo­vi­ca­ta
Se na­de­vam de­ka e ta­ka. No gle­daj­te, do­a­|a
ne­kak­va po­kaj­ni­ca. Znam de­ka }e pres­to­ju­va
kaj me­ne. Si­te tie se is­pra­}a­at kaj me­ne
do­ma. ]e ja pra­{am.
Bo­`e, po­mo­`i po­kaj­ni­ce. Ka­de ako ne e
taj­na?
Helena
Ma­ri­ja­na
Da odi­me na­zad, pa da se za­do­vo­li­me so ona
{to }e ni go pre­ka­`at. – Pa, Di­ja­na, pri­~u­
vaj se mal­ku od onoj fran­cu­ski grof. Ime­to
na de­voj­ka­ta e nej­zi­na­ta ~est i ni­ed­no nas­
led­stvo ne e tol­ku bo­ga­to ka­ko ~es­ta.
Vdo­vi­ca­ta
Vo Sen @ak le Gran.
No ka­`e­te mi, ve mo­lam, ka­de axi­i­te na
ko­nak
gi pri­ma­at?
Vdo­vi­ca­ta
Vo ‘Sve­ti Fran­ci­sko’ ved­na{ tu­ka do grad­
ski­te por­ti.
(Na Di­ja­na) Na kom­{iv­ka­ta & ka­`av ka­ko ne
te os­ta­va na mir eden gos­po­din od ne­go­va­ta
svi­ta.
Helena
Da­li ova e pa­tot?
Ma­ri­ja­na
Vdo­vi­ca­ta
Go znam toj apa{, be­sil­ka zas­lu­`u­va!
Ne­koj­si Pa­rol. Ra­sip­nik koj­{to gi iz­vr­
{u­va pod­ve­du­va­wa­ta za ovoj mlad vel­mo­`a.
^u­vaj se od niv, Di­ja­na; niv­ni­te ve­tu­va­wa,
za­ve­du­va­wa, zak­let­vi, da­ro­vi i si­te sli~­ni
ma­ri­fet­lu­ci na po­ho­ta­ta so­se­ma se po­i­
nak­vi odo{­to na prv pog­led iz­gle­da­at.
Mno­gu de­voj­ki nas­tra­da­le od niv; a najs­
tra{­no­to e {to pri­me­rot {to gi po­ka­`u­va
Da, toj e.
(Od­da­le­ku se slu­{a­at zvu­ci od mar­{i­ra­we.)
^uj­te gi, na­va­mu idat. Ako pri­~e­ka­te mal­ku,
sve­ta axi­ke, do­de­ka tru­pi­te ov­de mi­nat,
sa­ma­ta }e ve od­ve­dam do va­{i­ot ko­nak
u{­te po­ve­}e {to ja znam do­ma­}in­ka­ta va­{a
ko sa­ma­ta se­be.
430
Vilijam [EKSPIR
Di­ja­na
Helena
Ima eden gos­po­din {to slu­`i kaj gro­fot
sa­mo lo­{o go­vo­ri za nea.
Vie ste taa?
Vdo­vi­ca­ta
Helena
Ako vi e mi­lo, axi­ke, toa sum jas.
Ka­ko se vi­ka?
Helena
Di­ja­na
Vi bla­go­da­ram; }e po­~e­kam kol­ku {to tre­ba.
Gos­po­din Pa­rol.
Vdo­vi­ca­ta
Helena
Do­a­|a­te, mi se ~i­ni, od Fran­ci­ja?
Helena
Tok­mu ta­ka.
Vdo­vi­ca­ta
Ov­de }e vi­di­te eden va{ zem­jak
koj­{to se po­ka­`a go­lem ju­nak.
Pa mis­lam de­ka e vo pra­vo.
Vo spo­red­ba so gla­sot i vred­nos­ta
na go­le­mi­ot grof taa e tol­ku bez­na­~aj­na
{to ni ime­to ne tre­ba da & se spo­me­nu­va.
Sa­mo ~es­ta
i skrom­nos­ta & vre­dat a niv ba­rem ne sum
~u­la
ne­koj da gi cr­ni.
Di­ja­na
Helena
Ka­ko se vi­ka, ve mo­lam?
Kut­ra­ta taa,
mo­ra da e te{­ko rop­stvo da bi­de{ `e­na
na grof {to te pre­zi­ra.
Di­ja­na
Vdo­vi­ca­ta
Gro­fot od Ru­si­on. Ste ~u­le za ne­go?
Helena
Sa­mo sum ~u­la, s# naj­u­ba­vo za ne­go ve­lat
no ka­ko iz­gle­da, ne znam.
Di­ja­na
Ov­de se is­tak­na mno­gu,
bez og­led koj e. Od Fran­ci­ja po­beg­nal,
ka­ko {to ve­lat, za{­to kra­lot go o`e­nil
pro­tiv ne­go­va­ta vol­ja. Mis­li­te de­ka e ba{
ta­ka?
Helena
O, da, ba{ e ta­ka. Ja znam ne­go­va­ta `e­na.
Si­gur­no, dob­ra du­{o, ka­de i da e taa se­ga
sr­ce­to & se ste­ga. Ovaa mo­ma mla­da mo­`e
uba­vi ra­bo­ti da & iz­nap­ri­ka­`e, ako sa­ka.
Helena
[to sa­ka­te da ka­`e­te?
da ne & fr­lil oko za­qu­be­ni­ot grof
na ne­za­kon­ski na­~in?
Vdo­vi­ca­ta
Tok­mu ta­ka
i vo toa ne se sno­bi da ko­ris­ti se­ka­kov
na­~in
{to mo­`e da ja na~­ne ne`­na­ta ~est na ed­na
mo­ma.
431
Sekoe zlo za arno
No taa znae da se bra­ni mno­gu ~es­no,
po­~es­no ne mo­`e da bi­de.
Helena
Mo­`e­bi e ra­net vo voj­ni­ve.
Ma­ri­ja­na
Par­tol
Bog da ~u­va i da bra­ni od dru­go.
(Vle­gu­va­at so ba­ra­ba­ni i zna­mi­wa Ber­tram
i Pa­rol za­ed­no so gru­pa voj­ni­ci.)
Vdo­vi­ca­ta
Eve gi, idat.
Onoj e An­to­nio, naj­sta­ri­ot sin na voj­vo­da­ta;
onoj Es­ka­lo.
(Na stra­na) Ba­ra­ba­not da go za­gu­bam?
Sjaj­no!
Ma­ri­ja­na
Ne{­to e mno­gu zbu­net i sme­ten.
Gle­daj­te, n# na­mi­ri­sa.
Vdo­vi­ca­ta
Helena
(Na Pa­rol) Be­sil­ka e za te­be!
Koj e fran­cu­zi­not?
Ma­ri­ja­na
Di­ja­na
Onoj on­de so per­ce­to. Mno­gu {ar­man­ten
ju­nak.
Ka­mo da ja sa­ka svo­ja­ta `e­na. Da be­{e po­~e­
sen
}e be­{e i po­do­bar. Za­rem ne e ubav gos­po­
din?
Helena
Mno­gu mi se do­pa­|a.
Di­ja­na
[te­ta {to ne e ~e­sen.
Ene go i toj pod­lec {to go vle~­ka po raz­ni
mes­ta.
Da sum ne­go­va gos­po­|a, bi go ot­ru­la toj
po­dol gad.
Helena
(Na Pa­rol) I za tvo­ja­ta stroj­ni~­ka ve{­
ti­na!
(Iz­le­gu­va­at Ber­tram, Pa­rol i voj­ni­ci­te.)
Vdo­vi­ca­ta
Voj­ska­ta po­mi­na. Aj­de axi­ke, odi­me pra­vo
na ko­nak. Od mi­ro­sa­ni­te is­pos­ni­ci
imam ~et­vo­ri­ca ili pet­mi­na do­ma
{to odat za Sen @ak.
Helena
Po­kor­no vi bla­go­da­ram.
Ako na gos­po­|a­va i na ova li~­no mo­me
im e po vol­ja da ve­~e­ra­at so nas, tro­{o­ci­te
i se­ta
bla­go­dar­nost }e bi­dat moi. A da se od­dol­
`am so­sem
na ovaa ~ed­ni­ca ne­koi so­ve­ti }e & da­dam
vred­ni za po­men.
Koj e toj?
Vdo­vi­ca­ta i Ma­ri­ja­na
Di­ja­na
Onaa maj­mun­ska muc­ka so epo­le­ti.
[to se oma­cu­ril ta­ka?
Qu­bez­no po­nu­da­ta ja pri­fa­}a­me.
(Iz­le­gu­va­at.)
432
Vilijam [EKSPIR
Scena 6
Pr­vi­ot Di­men
(Vle­gu­va­at Ber­tram i dvaj­ca­ta vel­mo­`i
Di­men.)
Ve­}e ja ima­te: ne­ka go pro­naj­de i ne­ka go
do­ne­se svo­jot ba­ra­ban za koj­{to ~uv­te kol­ku
sa­mo­u­ve­re­no se fa­li de­ka sa­mi­ot }e go
vra­ti.
Vto­ri­ot Di­men
(Na Ber­tram) Pa, gos­po­di­ne moj do­bar, ne­ka
sam gi va­di kos­te­ni­te od og­not. Ka­ko znae i
umee.
Pr­vi­ot Di­men
(Na Ber­tram) Ako ne ot­kri­e­te de­ka e obi­
~en pros­tak, za­gu­be­te ja se­ta po­~it kon me­ne.
Vto­ri­ot Di­men
Me­ur od sa­pu­ni­ca, gos­po­di­ne.
Ber­tram
Mis­li­te do tol­ku me vle­~e za nos?
Vto­ri­ot Di­men
Jas, so ed­na gru­pa na­{i voj­ni­ci, ne­na­dej­no }e
go na­pad­nam.
]e iz­be­ram tak­vi koi, si­gu­ren sum, ne­ma
da gi ras­poz­na­va od nep­ri­ja­tel­ski­te. ]e go
zbu­ni­me i }e mu gi vr­ze­me o~i­te ta­ka {to
ce­lo vre­me }e mis­li de­ka se na­o|­ a vo lo­go­
rot na nep­ri­ja­te­lot ia­ko }e go do­ne­se­me vo
na­{i­ot. Vie pri­sus­tvu­vaj­te na sos­lu­{u­va­
we­to: ako toj, fa­ten vo neb­ra­no i ob­ze­men
od ku­ka­vi~­ki strav, ko­ga }e mu se ve­ti `i­vo­
tot, ne se po­nu­di da ve pre­da­de i da im go
ka­`e s# ona {to pro­tiv vas go znae i toa
sta­vaj­}i ja so zak­let­va vo za­log svo­ja­ta bes­
mrt­na du­{a, to­ga{ po­ve­}e ni­ko­ga{ ne ve­ru­
vaj­te vo mo­ja­ta mo} za re­zo­ni­ra­we.
Vto­ri­ot Di­men
Pr­vi­ot Di­men
Ve­ru­vaj­te mi, gos­po­di­ne. Od moe li~­no is­ku­
stvo vi ve­lam, bez zlo­ba, ka­ko da mi e rod­
ni­na, toj e ku­ka­vi­ca nad ku­ka­vi­ci­te, la`­go
ko­mu ni Min­ha­u­zen ne mu e ra­men, ~o­vek {to
se­koj ~as go pre­kr­{u­va ve­tu­va­we­to, kre­ten
{to ne­ma ni­ed­na oso­bi­na {to bi mo­`e­la da
go zas­lu­`i va­{e­to vni­ma­nie.
Pr­vi­ot Di­men
Bi bi­lo uba­vo da mu go vi­di­te pra­vo­to li­ce,
ina­ku toj, ako prem­no­gu se pot­pre­te na ne­go­
va­ta ~es­nost ko­ja, za `al, ja ne­ma, mo­`e vo
da­den mo­ment, va­`en i do­ver­liv, ko­ga ste vo
naj­go­le­ma opas­nost, da ve os­ta­vi na ce­di­lo i
da vi go svr­ti gr­bot.
Ber­tram
Ka­mo da mi se uka­`e po­god­na pri­li­ka pa da
go sta­vam na pro­ba.
O, pu{­te­te go, za smea ba­rem, da go vra­ti
svo­jot ba­ra­ban. Toj ve­li de­ka smis­lil ka­ko.
Pa ako vie, i ko­ga }e mu go spoz­na­e­te vis­
tin­sko­to li­ce i ko­ga }e vi­di­te vo kak­va
bez­vred­na sme­sa se sto­pil ovoj la­`en gru­
men zla­to, ako vie i to­ga{ ne go sme­ta­te
za apa{ so ko­go tre­ba apa{­ki i da se pos­ta­
pu­va, to­ga{ }e re­~am, va­{a­ta nak­lo­nost kon
ne­go e ne­po­ko­leb­li­va. Eve go ide.
(Vle­gu­va Pa­rol.)
Vto­ri­ot Di­men
(Na stra­na) O, ba­rem za smea (Na glas) ne
spre­~u­vaj­te go da si ja zas­lu­`i ~es­ta {to
po de­lo­to mu sle­di; doz­vo­le­te mu vo se­koj
slu­~aj da go vra­ti ba­ra­ba­not.
Ber­tram
(Na Pa­rol) Mus­je! Toj ba­ra­ban pos­to­ja­no vi
ve vr­ti v gla­va i ne vi da­va mir.
433
Sekoe zlo za arno
Pr­vi­ot Di­men
\a­vol da go ze­me, kre­ne­te ra­ce od ne­go. Se
ra­bo­ti sa­mo za eden ba­ra­ban i ni{­to dru­go.
ka­ko {to mu do­li­ku­va na ne­go­va­ta ve­li­~i­na
i toa dos­led­no do vi­si­na­ta na va­{a­ta zas­
lu­ga.
Pa­rol
Pa­rol
@i­mi voj­ni~­ka­va des­ni­ca, }e go sto­ram toa.
Za eden ba­ra­ban? Ba­ra­ban i ni{­to dru­go?
Ta­ka da se za­gu­bi ba­ra­ba­not! Ama ko­man­da
pad­na: na­{a­ta ko­wa­ni­ca da ud­ri po na­{i­te
kri­la i da gi par­~o­sa sops­tve­ni­te voj­ni­ci!
Ber­tram
Ama ne­moj­te da odol­gov­le­~u­va­te.
Pr­vi­ot Di­men
Pa­rol
Ne­ma tu­ka {to da se pre­fr­li na ko­man­da­ta.
Lo­{a vo­e­na sre­}a be­{e {to ni sa­mi­ot
Ce­zar ne bi ja spre­~il da be­{e ta­mu i da
ko­man­du­va­{e.
U{­te ve­~er­va po~­nu­vam; ved­na{ }e za­pi­{am
u{­te ne­koi sit­ni­ci za koi ne sum si­gu­ren,
}e si ja obod­ram sa­mo­do­ver­ba­ta i }e po~­nam
tres­ka­vi~­no da ra­bo­tam. Oko­lu pol­no} o~e­
ku­vaj­te da ~u­e­te u{­te od me­ne.
Ber­tram
Ber­tram
Pa ne­ma ba{ pri­~i­na da se `a­li­me na vo­e­
na­ta sre­}a. Mal­ku se iz­re­zi­liv­me so gu­be­
we­to na toj ba­ra­ban ama {to e tu­ka e.
Pa­rol
[to e tu­ka tu­ka e?
Mo­`e da go iz­ves­tam voj­vo­da­ta de­ka ste se
na­fa­ti­le na ova?
Pa­rol
Ne znam da­li }e us­pe­am, gos­po­da­ru, ama se
kol­nam de­ka }e se obi­dam.
Ber­tram
Ber­tram
Mo­`e­{e da e po­i­na­ku, ama ne e.
Pa­rol
Ne e ama mo­`e da bi­de. Ko­ga zas­lu­ga­ta vo
slu`­ba­ta ne bi se da­va­la ret­ko na onoj {to
ja za­ra­bo­til, bi go vra­til toj ba­ra­ban ili
drug, ili po­ar­no da me ne­ma.
Znam de­ka si hra­bar. Na pis­me­no }e ga­ran­ti­
ram za tvo­i­te voj­ni~­ki ve{­ti­ni. Zbo­gum.
Pa­rol
Ne sum za zbo­ro­vi tu­ku za de­la.
(Iz­le­gu­va.)
Ber­tram
Vto­ri­ot Di­men
Ako vi sti­ska gos­po­di­ne, ne gle­dam koj bi ve
spre­~il. Ako mis­li­te de­ka so va­{i­ot plan
mo­`e­te da go vra­ti­te ovoj sim­bol na ~es­ta
ta­mu kaj­{to pri­pa­|a, so­be­re­te hrab­rost
i pre­ze­me­te go pot­fa­tot. Vak­vi­ot pod­vig
dos­toj­no }e go nag­ra­dam. Ako us­pe­e­te vo ova,
voj­vo­da­ta }e ve ce­ni mno­gu i }e ve nag­ra­di
Kol­ku {to ri­ba­ta sa­ka da e na su­vo. (Na
Ber­tram) Za­rem ne e ~u­den, gos­po­di­ne, {to
so tol­ka­va sa­mo­u­ve­re­nost se na­fa­}a da ja
za­vr­{i ra­bo­ta­ta za ko­ja sa­mi­ot znae de­ka ne
e ka­da­ren da ja za­vr­{i? Sa­mi­ot se osu­du­va na
ve~­na ma­ka v pe­kol.
434
Vilijam [EKSPIR
Pr­vi­ot Di­men
(Na Ber­tram) Ne go poz­na­va­te gos­po­di­ne,
ka­ko {to go poz­na­va­me nie. To~­no e de­ka
znae da se pik­ne ne­ko­mu pod ko­`a i za ed­na
ne­de­la da iz­beg­ne mno­gu ra­bo­ti {to se doz­
na­va­at za ne­go, no ko­ga ed­na{ go v~o­pi­te,
ne­ma ka­de da vi be­ga.
Ber­tram
Mis­li­te de­ka ne­ma ni{­to da nap­ra­vi od
se­to ova {to ov­de tol­ku se­ri­oz­no go ve­ti?
Vto­ri­ot Di­men
Ni{­to vi tvr­dam. Sa­mo }e se vra­ti so
ne­kak­va iz­mis­li­ca i }e se obi­de da ve vr­ze
so dve tri la­gi. Ama ve­}e mu pos­ta­viv­me
sta­pi­ca. Ve­~er­va }e mu se vi­di vis­tin­ski­ot
lik; toj na­vis­ti­na ne ja zas­lu­`u­va va­{a­ta
po­~it.
Pr­vi­ot Di­men
Pr­vin mal­ku }e ve za­ba­vu­va­me so toj li­sec
a po­toa }e go ode­re­me. Prv go na­du­{i sta­
ri­ot gos­po­din La­fe. Ko­ga }e mu se iz­va­di
mas­ka­ta, }e mi ka­`e­te kak­vo gom­ce se krie
vo ne­go, a toa u{­te ve­~er­va }e go vi­di­te.
Vto­ri­ot Di­men
Tre­ba da go pro­ve­ram le­pi­lo­to. Si­gur­no }e
se fa­ti!
Ber­tram
Va­{i­ot brat do­a­|a so me­ne.
Pr­vi­ot Di­men
Ka­ko sa­ka va­{e­to gos­pod­stvo. Odam.
(Iz­le­gu­va.)
Ber­tram
A se­ga }e ve od­ve­dam vo onaa ku­}a, da go
vi­di­te
dej­~e­to za koe vi go­vo­rev.
Vto­ri­ot Di­men
No re­kov­te de­ka bi­la ~ed­na.
Ber­tram
Toa i e ma­ka­ta. Sa­mo ed­na{ zbo­ru­vav so nea
a taa be­{e stu­de­na ko mraz, no & pra­}av
po ovoj ist {ut­rak ko­mu mu vle­gov­me vo
tra­ga
da­ro­vi i pis­ma koi mi gi vra­}a­{e na­zad;
toa be­{e s# od mo­ja stra­na. Prek­ras­na e, vi
ve­lam.
]e sa­ka­te da ja vi­di­te?
Vto­ri­ot Di­men
So go­le­mo za­do­vol­stvo, gos­po­di­ne.
(Iz­le­gu­va­at.)
435
Sekoe zlo za arno
Scena 7
(Vle­gu­va­at Helena i vdo­vi­ca­ta.)
Helena
Ako se som­ne­va­te de­ka ne sum ba{ taa
ne znam to­ga{ ka­ko bi mo­`e­la da ve ube­du­
vam u{­te
za{­to go gu­bam tlo­to vrz koe gra­dam.
Vdo­vi­ca­ta
Na­vis­ti­na imot­na­ta sos­toj­ba mi e vlo­{e­na,
no ro­dum
sum od bo­ga­ta ku­}a i ne se raz­bi­ram vo
ra­bo­ti vak­vi
pa ne bi sa­ka­la ni se­ga ~es­ta da si ja val­kam
so ne­~es­ni de­la.
nal,
uba­vi­na­ta & ja op­ko­lil so op­sa­da blud­na
i re­{il da ja os­voi. Ne­ka naj­pos­le se sog­
la­si taa
a ka­ko }e go iz­ve­de toa jas naj­dob­ro }e &
ka­`am.
To­ga{ ne­go­va­ta zab­lu­de­na krv ne­ma da od­bie
ni{­to
{to taa }e go po­ba­ra. Prs­ten gro­fot na prst
ima
{to vo se­mejs­tvo­to ne­go­vo se pre­ne­su­va
gor­do
od sin na sin po­ve­}e od ~e­ti­ri ili pet ve­ka
u{­te od ko­ga pr­vi­ot tat­ko go no­sel. Toj prs­
ten
gro­fot bez­mer­no go ce­ni; se­pak vo strast
zdi­ven,
ne­ma pres­kap da mu se vi­di pa }e go da­de,
ma­kar
pos­le da se kae.
Helena
Vdo­vi­ca­ta
Ni­ti pak jas go sa­kam toa.
Pred s# po­ve­ru­vaj­te mi de­ka ma` mi e gro­
fot
i de­ka ona {to vi go ka­`av ot­ka­ko se ob­vr­
zav­te
de­ka ne­ma da go pre­ka­`e­te, e vis­ti­na ~is­ta,
a pos­le
sfa­te­te de­ka ne­ma da zgre­{i­te vo ni­koj slu­
~aj
{to }e mi po­mog­ne­te so po­mo{­ta {to od vas
}e ja po­zaj­mam.
Vdo­vi­ca­ta
]e vi po­ve­ru­vam, za{­to
mi po­ka­`av­te na de­lo de­ka ste gos­po­|a so
mno­gu
dob­ra imot­na sos­toj­ba.
Helena
Ze­me­te go ova }e­se zla­to,
ne­ka so ne­go ja za­ku­pam po­mo{­ta pri­ja­tel­
ska va­{a,
ko­ja i }e ja prep­la­tam, i pov­tor­no }e ja pla­
tam
ko­ga }e ja do­bi­jam. Gro­fot po }er­ka vi zap­
Se­ga ja sfa­}am su{­ti­na­ta na pla­not.
Helena
To­ga{ gle­da­te de­ka s# e po za­kon. Ne­ma
ni{­to dru­go
os­ven }er­ka vi pred na­vi­dum da mu pod­leg­ne
na stras­ta
prs­te­not da mu go po­ba­ra; po­toa sos­ta­nok da
za­ka­`e
so ne­go i naj­pos­le, jas da ja pre­ze­mam ulo­ga­ta
a taa ne­gib­na­ta da si odi. Po­toa, ve­lam,
za svad­ba­ta nej­zi­na }e do­da­dam u{­te tri
il­ja­di kru­ni
na ona {to ve­}e go da­dov.
Vdo­vi­ca­ta
Se sog­la­su­vam.
Vie pak na }er­ka mi daj­te & na­pats­tvie ka­ko
da se dr­`i
za vre­me­to i mes­to­to so ovaa za­kon­ska
iz­ma­ma
se sov­pad­nat so­sem. Se­ko­ja no} toj ide
so mu­zi­ki i svir­ki raz­ni i stok­me­ni pes­ni
za ma­len­kos­ta nej­zi­na. Ni{­to n# po­ma­ga
436
Vilijam [EKSPIR
{to so pre­kor od prag go te­ra­me, za{­to toj
zap­nal
ko `i­vo­tot od toa da mu za­vi­si.
Helena
To­ga{ u{­te no}­va
da go spro­ve­de­me plan­~e­to: us­pee li ce­lo,
zol na­um }e bi­de za za­kon­sko de­lo,
za­kon­ski na­um za zlo de­lo re­{en
bez grev, no pat iz­ve­den gre­{en.
No, da prej­de­me na ra­bo­ta.
(Iz­le­gu­va­at.)
^in ^ETVRTI
Scena 1
(Vle­gu­va­at vto­ri­ot Di­men so pet ili {est voj­ni­ci vo za­se­da.)
Vto­ri­ot Di­men
Ne mo­`e da doj­de po drug pat os­ven po ovoj
svi­ok. Ko­ga }e se na­fr­li­te na ne­go, go­vo­
re­te na ne­koj gro­zen ja­zik; ne pre­~i ako i
sa­mi ne go raz­bi­ra­te za{­to bi tre­ba­lo da
se pra­vi­me de­ka ni­koj ne go raz­bi­ra os­ven
eden me­|u nas koj­{to }e go naz­na­~i­me za tol­
ku­va~.
Tol­ku­va­~ot
Ve mo­lam jas da bi­dam tol­ku­va~, gos­po­di­ne
ka­pe­ta­ne.
Vto­ri­ot Di­men
Ne si se za­poz­nal so ne­go? Da­li gla­sot ti
go znae?
Tol­ku­va­~ot
Ne, gos­po­di­ne, ni slu­~aj­no.
Vto­ri­ot Di­men
A kak­va to­ga{ cir­ku­zi­ja­da }e ko­ris­ti{
ko­ga }e raz­go­va­ra{ so nas?
Tol­ku­va­~ot
Is­ta na ko­ja vie }e go­vo­ri­te so me­ne.
Vto­ri­ot Di­men
Mo­ra da mis­li za nas de­ka sme ne­kak­va
stran­ska edi­ni­ca vo slu`­ba na nep­ri­ja­te­
lot. Prob­lem e {to toj znae {at-pat od
si­te okol­ni ja­zi­ci, za­toa se­koj od nas tre­ba
da tre­ska {to }e mu pad­ne na pa­met. Da ne
zna­e­me {to si go­vo­ri­me eden na drug a da
se pra­vi­me de­ka zna­e­me zna­~i da ja zna­e­me
cel­ta: da gra­ka­me na ~av­kin­ski ja­zik, {to
po­ve­}e tol­ku po­dob­ro. [to se od­ne­su­va do
vas, tol­ku­va­~u, vie tre­ba da bi­di­te vis­tin­
ski po­li­ti­~ar. No, le­`i! Eve go ide, da
ot­spie dva ~a­sa za po­toa da se vra­ti i da se
kol­ne vo la­gi­te {to sam gi is­ko­val.
(Se kri­jat. Vle­gu­va Pa­rol. Udi­ra ~a­sov­ni­
kot)
Pa­rol
De­set ~a­sot. Po ed­no tri ~a­sa ta­man }e bi­de
vre­me da se vra­tam do­ma. [to }e re­~am de­ka
sum sto­ril? Mo­ra da bi­de toa ne{­to ubed­
li­vo, ne{­to kul. Ve­}e po~­naa da mi du{­ka­at
po tra­gi­te, a vo pos­led­no vre­me, ne­vo­li­te
mno­gu ~es­to mi ~u­ka­at na vra­ta. Na ja­zik sum
hra­bar od me­ra­ta nad­vor, ama sr­ce­vo od­nap­
red mi fa­}a strav od Mars i ne­go­vi­te vo­i­ni
pa ne smee da se drz­ne na ona {to ja­zi­kov mi
go pla­po­ti.
Vto­ri­ot Di­men
(Na stra­na) Ova e pr­va vis­ti­na za ko­ja tvo­
jot ja­zik e vi­no­ven.
Pa­rol
Koj |a­vol me dup­na da se na­fa­tam da go vra­
tam prok­le­ti­ot ba­ra­ban ko­ga od po­~e­tok
bev sve­sen i zna­ev de­ka ne­mam na­me­ra ni{­to
da sto­ram? Mo­ra da se ra­nam na ne­kol­ku
mes­ta i da ka­`am de­ka ra­ni­te sum gi do­bil
438
Vilijam [EKSPIR
vo bor­ba. Sa­mo so ma­li ne mo­`am da po­mi­
nam. ]e re­~at: ‘Va­ka les­no se iz­vle­~e?’
A za go­le­mi ne­mam sr­ce. Zna­~i {to da im
pla­si­ram? ]e mo­ram, ja­zi­ku, da te sta­vam
vo us­ta­ta na ne­ko­ja mle­kar­ka a za se­be da
si ku­pam drug od mas­ka­ta na Ba­ja­zit ako ti
so svo­i­te me­le­wa me pi­ka{ vo tak­vi opas­
nos­ti.
Od ko­ja vi­si­na?
Pa­rol
Pe­de­set met­ri.
Vto­ri­ot Di­men
Ni­koj `iv ne­ma da po­ve­ru­va.
Vto­ri­ot Di­men
Pa­rol
Mo`­no li e da znae koj e i ka­kov e, a pak da
bi­de ta­kov?
Pa­rol
Eh, ko­ga bi bi­lo do­vol­no da si gi ise­~am
ali{­ta­ta ili da si go skr­{am {pan­ski­ov
me~.
Vto­ri­ot Di­men
Ta­ka ne mo­`e ni slu­~aj­no.
Pa­rol
Ili pak da si ja ise­~am bra­da­ta i da re­~am
de­ka toa bi­lo del od stra­te­gi­ja­ta.
Vto­ri­ot Di­men
Da imav ba­rem eden nep­ri­ja­tel­ski ba­ra­ban.
Bi se za­kol­nal de­ka so te{­ka bor­ba sum go
zel.
Vto­ri­ot Di­men
Se­ga eden }e ~u­e{.
Pa­rol
Ko­ga se­ga eden nep­ri­ja­tel­ski ba­ra­ban –
(Uz­bu­na. Voj­ni­ci­te iz­le­gu­va­at od za­se­
da­ta.)
Vto­ri­ot Di­men
Tro­ka, no­vu­o­zos, kar­go, kar­go, kar­go.
Voj­ni­ci­te
Ne­ma da proj­de.
Pa­rol
Ili da gi po­to­pam ali­{a­ta­ta i da re­~am
de­ka me na­pad­na­le i me so­go­li­le do ko­`a.
Kar­go, kar­go, kar­go, vi­li­an­da par kor­bo, kar­go.
(Go fa­}a­at i mu gi vr­zu­va­at o~i­te.)
Pa­rol
O, mi­lost, mi­lost! Ne vr­zu­vaj­te mi gi o~i­te.
Vto­ri­ot Di­men
Tol­ku­va­~ot
Ne­ma {an­si.
Pa­rol
Bos­kos tro­mul­do bos­kos.
Pa­rol
Ili da se za­kol­nam de­ka sum skok­nal od pro­
zo­re­cot na tvr­di­na­ta.
Vto­ri­ot Di­men
Znam dob­ro de­ka ste vie od pol­kot ru­ski
i gla­va­ta }e mi let­ne oti ja­zi­kot va{
ne go go­vo­ram. No ako me­|u vas ima ne­koj
Ger­ma­nec, Da­nec, Ho­lan­|a­nec, Fran­cuz
439
Sekoe zlo za arno
ili Ita­li­ja­nec ne­ka go­vo­ri so me­ne
a jas }e im ka­`am opas­nos­ta od ka­de ide
za Fi­ren­tin­ci­te.
Tol­ku­va­~ot
Bos­kos va­u­va­do.
jas te raz­bi­ram i go go­vo­ram tvo­jot ja­zik.
Ke­re­li­bon­to. Gos­po­di­ne,
po­mo­li se na bo­got tvoj za{­to se­dum­na­e­set
sab­ji
nad gla­va ti vi­sat.
Pa­rol
O!
Tol­ku­va­~ot
Mo­li, mo­li, mo­li!
Man­ka re­va­nia dulce?
Pa­rol
Bez.
Tol­ku­va­~ot
Akor­do lin­ta.
Odi­me. Se­ga za se­ga si u{­te `iv.
(Iz­le­gu­va­at si­te os­ven vto­ri­ot Di­men i
eden voj­nik.)
Vto­ri­ot Di­men
Odi i ka­`i im na gro­fot Ru­si­on i na brat
mi
de­ka go fa­tiv­me di­vo­to pet­le i de­ka }e go
~u­va­me
za­bu­le­no do­de­ka ne doj­de za­po­ved od niv.
Voj­ni­kot
Vto­ri­ot Di­men
Os­kor­bi­dul­cos vo­li­vor­ko.
Raz­bi­ram, ka­pe­ta­ne.
Vto­ri­ot Di­men
Tol­ku­va­~ot
Ge­ne­ra­lot se sog­la­su­va da te os­ta­vi vo
`i­vot
i so vr­za­ni o~i da te od­ve­de­me vo na­{i­ot
lo­gor
i da te ras­pra­{a­me. Mo­`e­bi }e ni ka­`e{
ne{­to
{to `i­vo­tot }e ti go spa­si.
Pa­rol
O, os­ta­ve­te me vo `i­vot
i }e vi gi ot­kri­jam si­te taj­ni na na­{i­ot
lo­gor
broj­na­ta sos­toj­ba, ce­li­te; ra­bo­ti }e vi
ka­`am
od koi }e se {ek­ne­te.
Tol­ku­va­~ot
Bez ni­kak­va la­ga?
Si­te }e n# pre­da­de na sa­mi­te nas.
Ta­ka ka­`i im.
Voj­ni­kot
]e im pre­ne­sam, gos­po­di­ne.
Vto­ri­ot Di­men
Do­to­ga{ }e bi­de ~u­van od tem­ni­ca i klu~.
(Iz­le­gu­va­at.)
440
Vilijam [EKSPIR
Scena 2
Di­ja­na
(Vle­gu­va­at Ber­tram i Di­ja­na)
O vie nam ni slu­`i­te
do­de­ka nie vi slu­`i­me. No {tom ro­zi­te
na­{i
od nas gi ski­ne­te, sa­mo tr­we­to nam ni os­ta­
nu­va
za da se boc­ka­me du­ri vie ja sta­ve­te na pot­
smev
na­{a­ta go­lo­ti­ja.
Ber­tram
Mi re­koa de­ka se vi­ka­te Fon­ti­bel.
Di­ja­na
Ne, gos­po­di­ne, tu­ku Di­ja­na.
Ber­tram
Ber­tram
Za­rem xa­be se kol­nev?
Ime na bo­`i­ca,
i toa zas­lu­`e­no. No de­voj­ko li~­na,
za­rem ne e qu­bov­ta sos­toj­ka na pre­u­ba­va­ta
sta­va?
Ako `i­vi­ot ogan na mla­dos­ta od du­{a ne vi
zra­~i
ne ste de­voj­ka tu­ku spo­me­nik stu­den.
Ko­ga }e um­re­te tre­ba da ste vak­va,
ko {to ste se­ga, stu­de­na, mo{­ne stro­ga
mes­to da bi­de­te ko maj­ka vi {to bi­la
ko­ga vas pre­u­ba­va ve za~­nu­va­la.
Di­ja­na
To­ga{ bi­la ~es­na.
Ber­tram
Tak­vi tre­ba da ste i vie.
Di­ja­na
Mno­gu­te zak­let­vi znam, vis­ti­na­ta ne ja
~i­nat,
tu­ku ed­nos­tav­ni­ot prost za­vet is­kre­no
da­den.
So ona {to ne ni e sve­to, ne se kol­ne­me nie
tu­ku Gor­ni­ot go pri­zi­va­me za sve­dok; oti,
ka­`e­te mi, ve mo­lam,
ko­ga bi se za­kol­na­la so si­te bo`­ji mo­}i
de­ka mno­gu ve sa­kam, da­li bi mi ve­ru­va­le na
mo­jot za­vet
ako ne­is­kre­no ve sa­kam? Ova ne fa­}a mes­to,
da se kol­nam vo ne­go za ko­go ve­lam de­ka go
sa­kam
de­ka }e ra­bo­tam pro­tiv ne­go. Za­toa zak­
let6vi­te va­{i
se zbo­ro­vi sa­mo, ob­vr­ski bed­ni bez pe­~at
jas ba­rem ta­ka mis­lam.
Di­ja­na
Ber­tram
Ne.
Sa­mo dol­`nos­ta maj­ka mi si ja vr­{e­la;
tak­va
kak­va {to vie kon `e­na vi ja ima­te.
Ber­tram
Dos­ta za toa.
Te mo­lam, ne pro­ti­vi se ve­}e na zak­let­vi­te
moi.
Na si­la so nea me vr­zaa, no te­be te sa­kam
pri­nu­den slat­ko od sa­ma­ta qu­bov i ve~­no
}e ti slu­`am so s# {to dol­`am.
Pre­mis­li se, pre­mis­li se.
Ne bi­di tol­ku as­ket­ski su­ro­va. Qu­bov­ta e
sve­ta
a is­prav­nos­ta mo­ja ni­ko­ga{ za iz­ma­mi tak­vi
ne zna­e­la so koi ma­`i­te gi ob­vi­nu­va­te.
Po­pu{­ti ed­na{,
i pre­daj se slat­ko na stras­ta mo­ja bol­na,
ko­ja ta­ka
}e oz­dra­vi. Re­~i de­ka si mo­ja, pa qu­bov­ta
mo­ja
}e os­ta­ne za­se­ko­ga{ is­ta.
441
Sekoe zlo za arno
Di­ja­na
Mo­`am na za­em da ti go da­dam, mi­la, no mo}
ne­mam
od se­be da go ot­tu­|am.
mo­ja,
os­ta­ne­te ta­mu sa­mo eden ~as, ne go­vo­re­te
ni{­to –
pri­~i­ni mno­gu se­ri­oz­ni imam a }e gi doz­na­
e­te vie
ko­ga pov­tor­no prs­te­nov }e go do­bi­e­te na­zada na va­{i­ot prst vo no}­ta }e vi sta­vam
drug prs­ten, ra­bo­ta {to so vre­me vrz
na­{i­te ~e­la
bi pad­na­la ko spo­men na po­ra­ne{­ni­te de­la.
Do to­ga{ zbo­gum; doj­de­te. Vi da­ru­vam od
se­be qu­ba
ia­ko sves­no na­de`­ta sops­tve­na ja gu­bam.
Di­ja­na
Ber­tram
Gle­dam de­ka ma{­ki­te ja­`e­to oko­lu vrat do
tol­ku
ni go za­teg­nu­va­at {to mo­ra da se pre­da­de­me.
Daj­te mi go
prs­te­not.
Ber­tram
Zna­~i me od­bi­va­te?
Mi go da­ru­va{ ra­jot zem­ski, da­ru­vaj­}i se
sa­ma.
Ber­tram
Di­ja­na
^est e toj {to pri­pa­|a na ku­}a­ta na­{a
pre­da­va­na ver­no od pre­dok na pre­dok
i naj­go­lem re­zil bi bil na sve­tot
DA go za­gu­bam.
Di­ja­na
I mo­ja­ta ~est e ta­kov eden prs­ten.
Ne­vi­nos­ta mo­ja e bil­jur na ku­}a­ta na­{a
pre­da­va­na ver­no od pre­dok na pre­dok
i naj­go­lem re­zil bi bil na sve­tot
da ja za­gu­bam. Ta­ka va­{a­ta li~­na mud­rost
go pri­do­bi­va bo­re­cot ^est na mo­ja stra­na
pro­tiv za­lud­ni­te va­{i na­le­ti.
Ber­tram
Eve, ze­mi go prs­te­nov.
Do­mot svoj, ~es­ta svo­ja, pa du­ri i `i­vo­tot
svoj
ti gi da­vam, na­re­du­vaj da ti slu­`am.
Di­ja­na
Na pol­no}, zat­ro­paj­te na pro­zo­re­cot od
mo­ja­ta so­ba.
]e sre­dam maj­ka mi ni{­to da ne slu{­ne.
A se­ga ve vr­zu­vam so ob­vr­ska ed­na ~es­na,
ko­ga }e se dog­ra­bi­te do pos­te­la­ta mo­min­ska
Po­`i­vej pa bla­go­da­ri im na Bo­ga i me­ne.
A mo­`e­bi ta­ka i }e bi­de.
(Iz­le­gu­va Ber­tram.)
Maj­ka mi mi ka­`a to~­no ka­ko }e me dvo­ri
ne­ba­re v sr­ce sa­ma­ta mu be­{e. Re­~e si­te
ma­`i
vo is­ti ra­bo­ti se kol­nat. Se za­kol­na }e me
ven­~a
ko­ga `e­na mu }e um­re; zna­~i so ne­go }e leg­
man
ko­ga }e me za­ko­pa­at. Ako Fran­cu­zi­te va­ka
pro­sat
dru­gi ne­ka se ma­`at; ne­vi­nos­ta jas v grob }e
si ja no­sam.
A grev ne e mis­lam, va­ka da se na­sa­ma­ri
toj {to sa­ka so iz­ma­ma da }a­ri.
(Iz­le­gu­va.)
442
Vilijam [EKSPIR
Scena 3
Vto­ri­ot Di­men
(Vle­gu­va­at dvaj­ca­ta ka­pe­ta­ni Di­men i dvatroj­ca voj­ni­ci.)
Sa­mo pre­dav­ni­ci sa­mi na se­be. I ka­ko {to
se slu­~u­va so se­koe pre­dav­stvo, pre­dav­ni­
ci­te se ot­kri­va­at sa­mi­te se­be­si u{­te pred
da gi os­tva­rat svo­i­te gr­di ce­li; ta­ka i toj
{to e pre­dav­nik na sops­tve­no­to bla­go­rod­
ni{­tvo, }e bi­de is­fr­len na bre­got od sops­
tve­na­ta ma­ti­ca.
Pr­vi­ot Di­men
Ne mu go da­dov­te pis­mo­to od maj­ka mu?
Vto­ri­ot Di­men
Pr­vi­ot Di­men
Mu go da­dov pred eden ~as. Ima ne{­to
vnat­re {to dob­ro go `eg­na za{­to ~i­taj­}i
go, se sme­na vo drug ~o­vek.
Za­rem ne e prok­let­stvo skri­e­no vo nas {to
sa­mi si tru­bi­me za sops­tve­ni­te ne­za­kon­ski
na­me­ri? Zna­~i no­}e­ska ne­ma da bi­de so nas?
Pr­vi­ot Di­men
Vto­ri­ot Di­men
Nav­le­~e na se­be mno­gu zas­lu­`e­ni pre­ko­ri
{to gi ot­fr­li od se­be svo­ja­ta mno­gu dob­ra
`e­na i prek­ras­na­ta maj­ka.
Vto­ri­ot Di­men
Po­seb­no ja nav­le­~e na se­be ve~­na­ta ne­nak­
lo­nost na kra­lot, koj­{to ja ima­{e re­~i­si
na­vi­e­no svo­ja­ta {ted­rost da ra­|a niz pes­na
sre­}a za ove­ga. ]e vi ka­`am u{­te ne{­to ama
}e tre­ba da go za­ko­pa­te dla­bo­ko vo se­be.
Pr­vi­ot Di­men
U{­te ko­ga re­kov­te toa e ve­}e mrt­vo a jas
sum pret­vo­ren vo grob.
Ne do pos­le pol­no} za{­to to~­no mu e od­re­
den ~a­sot na sos­ta­no­kot.
Pr­vi­ot Di­men
Toa }e proj­de do­de­ka trep­ne{. Od­vaj ~e­kam
da vi­di ka­ko mu go ras­pnu­va­at dru­ga­rot, za
da mo­`e da si ja iz­me­ri to~­nos­ta na svo­jot
sud so koj tol­ku ras­ko{­no go vra­mil ovoj
fal­si­fi­kat.
Vto­ri­ot Di­men
Ne­ma ni{­to da za­po~­ne­me pred toj da doj­de,
bi­dej­}i ne­go­vo­to pri­su­stvo tre­ba da bi­de
kam­{ik za dru­gi­ot.
Vto­ri­ot Di­men
Pr­vi­ot Di­men
Toj za­ve­de ov­de vo Fi­ren­ca ed­na de­voj­ka od
mno­gu ~es­ti­to se­mej­stvo a no­}e­ska ja gas­ni
`ed­ta na svo­ja­ta po­ho­ta uni{­tu­vaj­}i ja nej­
zi­na­ta ne­vi­nost. Ve­}e & go da­de svo­jot bes­
ce­net prs­ten i se za­mis­lu­va lud od sre­}a
za­ra­di ovaa val­ka­na vr­ska.
Pr­vi­ot Di­men
Ne daj bo­`e ~o­vek da za­li­da vo ot­pad­ni{­
tvo! [to sme nie os­ta­ve­ni sa­mi na se­be?
Ka­`e­te mi do­to­ga{ do ka­de e ra­bo­ta­ta so
voj­na­va?
Vto­ri­ot Di­men
Slu­{am ve­}e pre­go­va­ra­at za sklu­~u­va­we
mir.
Pr­vi­ot Di­men
Ne, tu­ku mi­rot ve­}e e sklu­~en.
443
Sekoe zlo za arno
Vto­ri­ot Di­men
[to }e pra­vi to­ga{ gro­fot Ru­si­on? Da­li
}e za­mi­ne na dru­go mes­to ili }e se vra­ti vo
Fran­ci­ja?
Pr­vi­ot Di­men
Gle­dam po pra­{a­we­vo de­ka ne ste vo ne­go­
vi­ot so­vet.
Vto­ri­ot Di­men
Skra­ja da e, gos­po­di­ne; pos­le }e se mis­li
de­ka jas sum mu so­lel va­kov um.
Vto­ri­ot Di­men
Od sr­ce `a­lam {to toj }e se ra­du­va na ova.
Pr­vi­ot Di­men
Kol­ku mo}­no po­ne­ko­ga{ se te­{i­me so
na­{i­te za­gu­bi.
Vto­ri­ot Di­men
I kol­ku mo}­no po­ne­ko­ga{ gi gu­{i­me do­biv­
ki­te vo sol­zi. Go­le­mi­ot ug­led {to ne­go­va­ta
hrab­rost go stek­na ov­de, do­ma }e bi­de do­~e­
kan so u{­te po­go­lem re­zil.
Pr­vi­ot Di­men
Pr­vi­ot Di­men
Gos­po­di­ne, ima ve­}e dva me­se­ca ot­ka­ko `e­na
mu po­beg­na­ta od do­ma. Rek­la de­ka odi na
axi­lak vo Sen @ak le Gran i go iz­vr­{i­la
ovoj svet pot­fat so naj­go­le­ma po­bo`­nost; no
do­de­ka pres­to­ju­va­la ta­mu, krev­kos­ta na nej­
zi­na­ta pri­ro­da sta­na­la plen na ta­ga­ta; na
kra­jot, ja da­la du­{a­ta na bo­ga i se­ga pee na
ne­bo.
Plat­no­to na na­{i­te `i­vo­ti e is­pre­de­no od
me­{a­na pre­|a; i od lo­{o i od dob­ro. Dob­les­
ti­te bi ni bi­le gor­di ko­ga na­{i­te gre{­ki
ne bi gi kam­{i­ku­va­le a zlo­de­la­ta bi pad­
na­le vo o~aj ko­ga ne bi bi­le raz­bla­`e­ni od
na­{i­te dob­les­ti.
(Vle­gu­va eden slu­ga.)
[to ima? Ka­de vi e gos­po­da­rot?
Vto­ri­ot Di­men
Slu­ga­ta
Ka­ko e ova ut­vr­de­no?
Pr­vi­ot Di­men
Naj­go­le­mi­ot del spo­red nej­zi­ni­te pis­ma koi
ja pot­vr­du­va­at to~­nos­ta na nej­zi­na­ta pri­
kaz­na do pred smrt­ta, do­de­ka sa­ma­ta smrt
ko­ja, nor­mal­no, ne mo­`e­la sa­ma da ja so­op­
{ti, spo­red ver­na­ta pot­vr­da na pa­ro­hot od
taa ob­last.
Go sret­na voj­vo­da­ta na uli­ca, go­po­di­ne, i
sve­~e­no se zbo­gu­va so ne­go. Ne­go­vo­to gos­pod­
stvo ima na­me­ra ut­re da za­mi­ne za Fran­ci­ja.
Voj­vo­da­ta mu po­nu­di pre­po­ra­ki do kra­lot.
Vto­ri­ot Di­men
Ta­mu }e mu tre­ba­at od me­ra­ta nad­vor pa
ma­kar i da go pre­po­ra­~u­va­at po­ve­}e od {to
mo­`at.
(Vle­gu­va Ber­tram.)
Vto­ri­ot Di­men
Pr­vi­ot Di­men
Da­li gro­fot znae za ova?
Pr­vi­ot Di­men
Da; i do­bi po­seb­ni pot­vr­di to~­ka po to~­ka,
za pot­vr­du­va­we na vis­ti­ni­tos­ta vo ce­lost.
Ne mo­`at da bi­dat pres­lat­ki za gor­~i­na­ta
na kra­lot. No eve go ne­go­vo­to lords­vo. Ka­ko
e gos­po­di­ne? Da ne po­mi­na pol­no}?
444
Vilijam [EKSPIR
Ber­tram
No­}e­ska za­vr­{iv {es­na­e­set ra­bo­ti ko­ja
se­ko­ja za se­be ba­ra me­sec de­na ra­bo­ta. Ili
na krat­ko: se zbo­gu­vav so voj­vo­da­ta, se poz­
dra­viv so si­te oko­lu ne­go, ja za­ko­pav `e­na
mi, ja op­la­kav, & pi­{av na mo­ja­ta gos­po­|a
maj­ka de­ka se vra­}am, se pog­ri­`iv za svo­ja­ta
svi­ta, a po­me­|u ovie glav­ni ra­bo­ti, stig­nav
da za­do­vo­lam i ne­kol­ku po­sit­ni pot­re­bi;
pos­led­na­ta be­{e naj­go­le­ma, no taa u{­te ne
sum ja za­vr­{il.
Vto­ri­ot Di­men
tro­fa i pa­|a­we­to vo pran­gi. I {to mis­li­te
de­ka ka­`a?
Ber­tram
Ni{­to za me­ne, ne?
Vto­ri­ot Di­men
Is­po­ved­ta mu e za­pi­{a­na i }e se pro­~i­ta
pred ne­go. Ako va­{e­to lords­vo e vo nea,
ka­ko {to mis­lam de­ka e, }e mo­ra da ima­te
tr­pe­nie da ja is­lu­{a­te do kraj.
(Vle­gu­va Pa­rol so vr­za­ni o~i i tol­ku­va­
~ot.)
Ako ra­bo­ta­ta ne e les­na, a ut­re sa­baj­le
za­mi­nu­va­te, }e tre­ba da po­br­za­te.
Ber­tram
Sa­kam da ka­`am de­ka ra­bo­ta­ta ne e za­vr­
{e­na za­toa {to se pla­{am de­ka }e tre­ba
u{­te ne{­to da ~u­jam za ne­go. No za­rem
ne­ma da go slu{­na­me raz­go­vo­rot po­me­|u onaa
bu­da­la i voj­ni­kot? Aj­de, do­ve­de­te go onoj
fal­si­fi­kat od su{­te­stvo koe me ma­me­{e
ka­ko ne­koj dvos­mis­len pro­rok.
Vto­ri­ot Di­men
Do­ve­de­te go!
(Iz­le­gu­va­at ne­kol­ku­mi­na.)
Ce­la no} ja po­mi­na vo pran­gi, gad eden ni­za­
e­den.
Ber­tram
^u­ma da go sot­re! Za­ku­ku­len i so za­vr­za­ni
o~i! Ne­ma toj {to da ka­`e za me­ne!
Pr­vi­ot Di­men
(Na stra­na na Ber­tram) Tiv­ko, tiv­ko.
Vto­ri­ot Di­men
(Na stra­na na Ber­tram) Do­a­|a za­ku­ku­le­
ni­ot. (Glas­no) Por­to tar­ta­ro­sa.
Tol­ku­va­~ot
(Na Pa­rol) Na­re­du­va ma­~e­we. [to }e
ka­`e­te bez toa?
Ber­tram
Ne e va`­no. Ne­go­vi­te pe­ti­ci ba{ toa si
go ba­raa za­toa {to tol­ku vre­me bes­prav­no
no­sea ma­mu­zi. Ka­ko se dr­`i?
Pa­rol
]e ka­`am s# {to znam bez pri­sil­ba. Ako me
sples­ka­te ko pi­tu­li­ca ne }e mo­`am ni{­to
da guk­nam.
Vto­ri­ot Di­men
Ve­}e vi ka­`av; pran­gi­te go dr­`at. No da
vi od­go­va­ram ka­ko {to o~e­ku­va­te: pla­~e
ko de­voj­~e {to go is­tu­ri­lo mle­ko­to. Mu se
is­po­ve­da na Mor­gan za ko­go mis­li de­ka e
sve{­te­nik, od vre­me­to ko­ga mu za­po~­nu­va
pom­ne­we­to do ovaa naj­no­va ne­go­va ka­tas­
Tol­ku­va­~ot
Bo­sko hi­mur­ho.
Vto­ri­ot Di­men
Bob­li­bin­do hi­kur­mur­ko.
445
Sekoe zlo za arno
Tol­ku­va­~ot
Vto­ri­ot Di­men
Vie ste mi­loz­liv ge­ne­ral. Na­{i­ot ge­ne­ral
ba­ra da od­go­vo­ri­te na pra­{a­wa­ta {to }e vi
gi pos­ta­vam od pra­{al­ni­kot.
Ni­ko­ga{ po­ve­}e ne­ma da imam do­ver­ba vo
ne­ko­go sa­mo za­toa {to go svet­nal me­~ot ili
de­ka ja sob­ral mud­ros­ta na sve­tot sa­mo za­toa
{to ali{­ta­ta mu se ~is­ti i ured­ni.
Pa­rol
Tol­ku­va­~ot
Vis­ti­na­ta }e vi ja ka­`am `i­mi na­de`­ta vo
spas.
(Na Pa­rol) Ete, ova go vne­sov vo za­pis­ni­
kot.
Tol­ku­va­~ot
Pa­rol
(^i­ta) ‘Pr­vo pra­{aj­te go kol­ka­va e ko­wi­
ca­ta na voj­vo­da­ta.’ [to ve­li­te na ova?
Pa­rol
Pet ili {est il­ja­di ama mno­gu sla­ba
i ne­u­po­trb­li­va. Tru­pi­te se ra{­tr­ka­ni a
ko­man­da­ti­te se ku­ka­vi­ci i ba­ga­bon­ti `i­mi
stek­na­ti­ot ug­led i do­ver­ba i `i­mi na­de`­ta
de­ka }e `i­ve­am.
‘Pet ili {est il­ja­di ko­wi’ re­kov – sa­kam
vis­ti­na­ta da ja ka­`am – ili tu­ka ne­ka­de,
za­pi­{e­te – sa­kam vis­ti­na­ta da ja ka­`am.
Pr­vi­ot Di­men
(Na stra­na) Tu­ka na­vis­ti­na e bli­zu do vis­
ti­na­ta.
Ber­tram
Tol­ku­va­~ot
Da­li va­ka da za­pi­{am?
Pa­rol
Ba{ ta­ka za­pi­{e­te. ]e se za­kol­nam ako
tre­ba i pred bo­ga ko­ga i ka­ko sa­ka­te.
(Na stra­na) Sa­mo {to ne sum mu bla­go­da­ren
na pri­ro­da­ta na ne­go­vi­ot is­kaz.
Pa­rol
‘Ku­ka­vi­ci i ba­ga­bon­ti,’ re­~e­te ve mo­lam.
Tol­ku­va­~ot
Pr­vi­ot Di­men
Toa e ve­}e vne­se­no.
(Na stra­na) Ne­mu mu
e se­ed­no.
Ber­tram
Gad eden bez­bo­`en!
Pr­vi­ot Di­men
Se la­`e­te, gos­po­di­ne. Ova e mus­je Pa­rol,
hrab­ri­ot voj­nik – toa se ne­go­vi zbo­ro­vi –
koj­{to ja ima­{e ce­la te­o­ri­ja na vo­ju­va­we­to
vo ma­lo­to prs­te, a prak­sa­ta vo bal­~a­kot na
svo­jot me~.
Pa­rol
Po­niz­no vi bla­go­da­ram, gos­po­di­ne. Vis­ti­na
si e vis­ti­na. Ku­ka­vi­ci i ba­ga­bon­ti ne­dok­va­
ka­ni, ~u­do ed­no!
Tol­ku­va­~ot
(^i­ta) Pra­{aj­te go kol­ka­va im e pe­{a­di­
ja­ta.’ [to ve­li­te na ova?
446
Vilijam [EKSPIR
Pa­rol
@i­mi gos­pod, gos­po­di­ne, ako tre­ba }e um­ram
ama vis­ti­na­ta }e ja ka­`am. Da vi­di­me, Spu­
rio sto i pe­de­set; Se­bas­ti­jan is­to tol­ku;
Ko­ram­bo is­to tol­ku; @ak is­to tol­ku; Gil­
ti­jan, Koz­mo i Gra­til po dves­te­pe­de­set
se­koj; mo­ja­ta ~e­ta, Ki­to­fer, Vo­mon, Ben­cio
po dves­te pe­de­set. Ta­ka {to spi­so­kot na
reg­ru­ti, bol­ni i zdra­vi, ne dos­ti­ga, `i­mi
o~i­ve, ni pet­na­e­set il­ja­di du­{i, od koi
po­lo­vi­na­ta ne smee ni sne­got od {i­ne­li­te
da si go is­tre­se za da ne se ras­pad­nat.
Ber­tram
(Na stra­na) [to da se pra­vi so ne­go?
Pr­vi­ot Di­men
(Na stra­na) Ni{­to os­ven da mu se zab­la­go­
da­ri­me. (Na tol­ku­va­~ot)
Tol­ku­va­~ot
I ova e za­pi­{a­no. (^i­ta) ‘Pra­{aj­te go da­li
vo lo­go­rot niv­ni e ne­koj­si ka­pe­tan Di­men,
Fran­cu­zin; ka­ko se ko­ti­ra kaj voj­vo­da­ta;
kol­ku e hra­bar, ~e­sen i kol­ku se raz­bi­ra vo
vo­e­na­ta ve{­ti­na; i {to mis­li da­li e mo`­no
so dob­ra su­ma zla­to is­ti­ov da se pot­ku­pi i
da se na­te­ra na bunt.’ [to }e ka­`e­te na ova?
[to zna­e­te za ova?
Pa­rol
Ve mo­lam da od­go­vo­ram po­e­di­ne~­no na se­koe
od pos­ta­ve­ni­te pra­{a­wa. Ed­no po ed­no.
Tol­ku­va­~ot
Ber­tram
(Na stra­na na Pr­vi­ot Di­men) Ne­moj­te ve
mo­lam, doz­vo­le­te, voz­dr­`e­te se! I ta­ka
pr­va­ta tu­la {to }e pad­ne od pok­ri­vi­ot }e
mu go sma~­ka ~e­re­pot.
Tol­ku­va­~ot
Da­li ka­pe­ta­nov e vo lo­go­rot na voj­vo­da­ta od
Fi­ren­ca?
Pa­rol
E, kol­ku {to znam, vo{­kar eden vo{­ko­san.
Pr­vi­ot Di­men
(Na stra­na) Ne gle­daj­te me ta­ka, vi se
mo­lam. I va­{e­to gos­pod­stvo }e doj­de na red.
Tol­ku­va­~ot
Vo kak­vi od­no­si e so voj­vo­da­ta?
Pa­rol
Voj­vo­da­ta go znae sa­mo ka­ko moe sit­no ofi­
cer­~e, sit­no du­{i­~e. Ba{ pred ne­koj den mi
pi­{a da go pro­te­ram od ~e­ta­ta. Mis­lam de­ka
pis­mo­to mi e tu­ka v xeb.
Tol­ku­va­~ot
Fi­no, }e pre­ba­ra­me.
Pa­rol
Da bi­dam is­kren, ne sum si­gu­ren. Ili mi e
v xeb ili pak vo fas­cik­la­ta v {a­tor za­ed­no
so dru­gi­te pis­ma na voj­vo­da­ta.
Da­li go poz­na­va­te ovoj ka­pe­tan Di­men?
Tol­ku­va­~ot
Pa­rol
Go poz­na­vam. Be­{e ~i­rak kaj eden fu­{ar od
ka­de so kam­{ik go is­te­raa za­toa {to na­pum­
pal ed­na ma­lo­um­ni­ca – ne­kak­va glu­vo­ne­ma
de­vi­ca ko­ja ne mo­`e­la da mu ka­`e ne.
Ov­de e; eve ne­kak­va har­ti­ja. Da vi ja pro­~i­
tam?
447
Sekoe zlo za arno
Pa­rol
Ne znam da­li e ba{ toa.
Ber­tram
(Na stra­na) Dob­ro si ja vr­{i ra­bo­ta­ta
na­{i­ot tol­ku­va~.
Pr­vi­ot Di­men
Od­li~­no.
Tol­ku­va­~ot
(Go ~i­ta pis­mo­to) Di­ja­na, gro­fot e {ut­rak
poln zla­to.’
pa­ri ze­mi
oti ako svr­{i za svr­{e­no­to toj ne pla­}a
dob­ro pa­za­ri, od­nap­red mis­li, ne dre­mi,
za{­to dol­got ot­pos­le toj ne go vra­}a.
I slu{­ni go voj­ni­kot, Di­ja­na, koj va­ka ve­li:
so ma­`i a ne so de­ca pos­te­la­ta se de­li
i da grof­nam va­ka, gro­fot e {ut­rak {to
sa­mo ze­ma
nap­la­ti mu za­toa ved­na{, za ne­go ve­re­si­ja
ne­ma.
Tvo­jot na tvo­e­to uvo za­kol­nat
Pa­rol.’
Ber­tram
(Na stra­na) Ima da bi­de kam­{i­ku­van niz
ce­la voj­ska i toa so sti­ho­vi­ve na ~e­lo.
Pa­rol
Vto­ri­ot Di­men
Toa ne e pis­mo­to od voj­vo­da­ta, gos­po­di­ne.
Ova e pre­dup­re­du­va­we do ed­na fi­na de­voj­ka
od Fi­ren­ca, ed­na Di­ja­na, da se var­di od
na­va­lu­va­wa­ta na eden grof Ru­si­on, ed­no
prig­lu­po pi­li{­tar­~e koe ne znae {to da
pra­vi so se­be, ama se­pak go­ri od po­ho­ta. Ve
mo­lam gos­po­di­ne, vra­te­te go kaj­{to go naj­
dov­te.
(Na stra­na) Ova e va­{i­ot ve­ren pri­ja­tel,
gos­po­di­ne, poz­na­va­~ot na mno­gu ja­zi­ci i uni­
ver­za­len voj­nik.
Ber­tram
Edins­tve­no {to ep­ten ne sum mo­`el da go
pod­ne­sam vo `i­vo­tot bi­la ma~­ka­ta, a se­ga
toj e za me­ne ma~­ka.
Tol­ku­va­~ot
Tol­ku­va­~ot
Ne, pr­vin }e go pro­~i­tam, ako mi doz­vo­li­te.
Pa­rol
Tu­ka zna­e­te, imav mno­gu ~es­na na­me­ra vo
pol­za na de­voj­ka­ta, za{­to zna­ev de­ka mla­
di­ot grof e opas­no i blud­no ti­}e, vis­tin­ski
kit za devs­tve­nos­ta koj­{to gol­ta s# {to }e
mu doj­de do us­ta.
Ber­tram
(Na stra­na) Ra­si­pa­no ed­no ko­pi­le, pre­vrt­
li­vo i pod­lo.
Gle­dam, gos­po­di­ne, po iz­gle­dot na ge­ne­ra­
lot, de­ka so u`i­va­we }e ve obe­si­me.
Pa­rol
Sa­mo `i­vo­tot, gos­po­di­ne, ba­rem os­ta­ve­te
mi go! Ne de­ka se pla­{am da um­ram, tu­ku
de­ka gre­vo­vi­te mi se tol­ku mno­gub­roj­ni {to
bi sa­kal da gi ot­ku­pu­vam vo pre­os­ta­na­ti­ot
del od `i­vo­tot. Os­ta­ve­te me vo `i­vot, gos­
po­di­ne, pa ma­kar bil vo zan­da­na, vo pran­gi,
ka­de bi­lo sa­mo da sum `iv.
Tol­ku­va­~ot
Tol­ku­va­~ot
(^i­ta) ‘[tom pred te­be klek­ne, zla­to ba­raj,
]e vi­di­me {to mo­`e da se sto­ri, ako na­vis­
ti­na s# ~es­no priz­na­e­te. Za­toa pov­tor­no da
448
Vilijam [EKSPIR
se vra­ti­me na onoj ka­pe­tan Di­men. Ka­`av­te
ka­ko stoi kaj voj­vo­da­ta i kol­ku e hra­bar. A
kol­ku e ~e­sen?
Pr­vi­ot Di­men
(Na stra­na) Tol­ku go na­da­pa­{i apa{­lu­kot
{to is­klu­~i­tel­nos­ta go ot­ku­pu­va.
Pa­rol
Ber­tram
]e vi uk­ra­de, gos­po­di­ne, jaj­ce od ma­nas­tir.
Za ara­mi­lok i bes­~es­ti­ja ken­ta­u­rot Nes ne
mu e ra­men. Na bo­ga mu e za­kol­nat de­ka ne­ma
da dr­`i zak­let­vi; tu­ka e po­do­bar du­ri i od
sa­mi­ot Her­kul. Ko­ga la­`e, gos­po­di­ne, la­`e
tol­ku ot­ra­ka­no i les­no {to vis­ti­na­ta }e vi
iz­gle­da ka­ko naj­go­le­ma glu­post; naj­go­le­ma
dob­lest mu e pi­jans­tvo­to oti }e vi se na­pie
ka­ko svi­wa no {tom zas­pie ne ~i­ni ni­ko­mu
koj­znae ka­kov zi­jan os­ven na pos­te­la­ta pod
se­be; no tie {to se oko­lu ne­go zna­at kol­ku
e ~a­sot pa go fr­la­at da dro­~i v se­no. Dru­go
i ne­mam {to da do­da­dam na ne­go­va­ta ~es­nost.
Toj ima s# {to eden ~e­sen ~o­vek ne tre­ba da
go ima; a s# {to ~es­ni­ot tre­ba da go ima, toj
vo­op­{to go ne­ma.
Pr­vi­ot Di­men
(Na stra­na) Mo­re ~u­ma da go sot­re! Ma~­ka
si e ma~­ka!
Tol­ku­va­~ot
Bi­dej­}i kva­li­te­ti­te mu se tol­ku skud­ni, ne
e ni pot­reb­no da ve pra­{u­vam da­li mo­`e da
se pot­ku­pi so zla­to.
Pa­rol
Daj­te mu, gos­po­di­ne, pet pa­ri~­ki i toj }e vi
go pro­da­de pra­vo­to za spas na ne­go­va­ta du­{a,
pa du­ri i pra­va­ta na svo­i­te nas­led­ni­ci na
ne­go, }e go po­ni{­ti du­ri i na u~es­ni­ci­te vo
toa pra­vo, se­koe pra­vo na po­ba­ru­va­we i toa
za si­te vre­mi­wa i za si­te nas­led­ni­ci.
Tol­ku­va­~ot
(Na stra­na) Po~­nu­vam da go sa­kam za­ra­di
ova.
Ber­tram
(Na stra­na) Za opi­sot na va­{a­ta ~es­nost?
^u­ma da go ud­ri! Za me­ne s# po­ve­}e li­~i na
ma~­ka!
A {to }e ka­`e­te za ne­go­vi­ot brat, dru­gi­ot
ka­pe­tan Di­men?
Vto­ri­ot Di­men
(Na stra­na) Zo{­to go pra­{u­va za me­ne?
Tol­ku­va­~ot
[to ve­li­te za ne­go­vi­te vo­e­ni spo­sob­nos­ti?
Tol­ku­va­~ot
Ka­kov e toj?
Pa­rol
Pa­rol
Vis­ti­na e, gos­po­di­ne, de­ka ima udi­ra­no na
ba­ra­ban pred an­glis­ki­te ko­me­di­jan­ti. Po­na­
ta­mu ne­ma da go fa­lam za{­to dru­go ni{­to
ne znam za ne­go­va­ta voj­ni~­ka ka­ri­e­ra os­ven
de­ka imal ~est da bi­de ne­kak­vo sit­no ofi­
cer­~e na eden plo{­tad kaj­{to gi u~el gu{­
te­ri­te na stro­ev mar{. Bi sa­kal na ~o­ve­kot
da mu od­da­dam ~est i priz­na­nie ama, za `al,
za toa ne­mam ni­kak­vi do­ka­zi.
Stra~­ka od is­to­to gnez­do. Mo­`e­bi ne tol­ku
go­lem vo dob­ro­to ka­ko pr­vi­ot, no se­ka­ko
po­go­lem mno­gu vo zlo­to. Po­go­lem ku­ka­vi­ca
e od brat mu, a brat mu go bie glas na naj­go­
lem `iv ku­ka­vi­ca na sve­tot. Ko­ga se be­ga,
ni­koj ne mo­`e da go stig­ne; ko­ga se na­pa­|a,
pos­to­ja­no go ma­~at gr­~e­vi.
449
Sekoe zlo za arno
Tol­ku­va­~ot
Ako vi go po{­te­di­me `i­vo­tot da­li }e ja
pre­da­de­te Fi­ren­ca?
Ber­tram
Dob­ro ut­ro, bla­go­ro­den ka­pe­ta­ne.
Vto­ri­ot Di­men
Pa­rol
Bog ne­ka ve bla­gos­lo­vi, ka­pe­ta­ne Pa­rol.
Se­ka­ko, a i ko­man­da­tot na ko­wi­ca­ta, gro­fot
Ru­si­on.
Tol­ku­va­~ot
]e po­raz­go­va­ram tiv­ko so ge­ne­ra­lot pa }e
vi­di­me {to }e re­~e.
Pa­rol
Po­ve­}e ne mi tre­ba ba­ra­ban. ^u­ma da gi
sot­re si­te ba­ra­ba­ni na sve­tot. Sa­mo za,
na­vi­dum, da si pri­do­bi­jam zas­lu­gi i da
gi za­la­`am pret­pos­tav­ki­te na ona blud­no
pi­li{­tar­~e, gro­fot, vle­tav vo vak­va opas­
nost. Koj mo­`e­{e da pret­pos­ta­vi de­ka }e me
v~o­pat vo za­se­da?
Pr­vi­ot Di­men
Bog ne­ka ve spa­si, bla­go­ro­den ka­pe­ta­ne.
Vto­ri­ot Di­men
Ka­pe­ta­ne, {to mu po­ra­~u­va­te na bla­go­rod­
ni­ot La­fe? Trg­nu­vam za Fran­ci­ja.
Pr­vi­ot Di­men
Do­bar ka­pe­ta­ne, }e mi da­de­te li ko­pi­ja
od so­ne­tot {to go na­pi­{av­te za Di­ja­na vo
pol­za na gro­fot Ru­si­on? Da ne sum vis­tin­
ska ku­ka­vi­ca, bi vi ja zel na si­la. Zbo­gum!
(Iz­le­gu­va­at si­te os­ven Pa­rol i tol­ku­va­
~ot.)
Tol­ku­va­~ot
Tol­ku­va­~ot
Vi ne­ma spas, gos­po­di­ne, mo­ra da um­re­te.
Ge­ne­ra­lot ve­li de­ka tol­ku pre­dav­ni~­ki gi
ot­kriv­te taj­ni­te na va­{a­ta voj­ska i tol­ku
ni­sko gi nak­le­ve­tiv­te lu­|e­to {to na­se­ka­de
gi bie do­bar glas, {to ni­koj `iv ne mo­`e
da ima ~es­na ko­rist od ona {to go ka­`av­te.
Za­toa mo­ra da um­re­te. Prij­de­te xe­la­tu.
Ot­se­~e­te mu ja gla­va­ta!
Go­to­vi ste, ka­pe­ta­ne, vi os­ta­na u{­te ma­ra­
ma­ta.
Pa­rol
Koj ne bi bil go­tov pred va­kov eden za­go­vor?
Tol­ku­va­~ot
Pa­rol
O, gos­po­de bo­`e, gos­po­di­ne! Os­ta­ve­te me
vo `i­vot ili doz­vo­le­te mi smrt­ta da si ja
vi­dam!
Tol­ku­va­~ot
Toa mo­`e­te i u{­te da se zbo­gu­va­te od si­te
svoi pri­ja­te­li.
(Mu gi od­vr­zu­va o~i­te na Pa­rol.)
Pog­le­daj­te na­o­ko­lu. Poz­na­va­te ne­ko­go ov­de?
Ko­ga bi mo­`e­le da pro­naj­de­te ne­ko­ja zem­ja
vo ko­ja `i­ve­at u{­te sa­mo `e­ni tol­ku bes­
ram­ni ka­ko vas, bi mo­`e­le da sta­ne­te pra­
tat­ko na ne­ko­ja no­va na­ci­ja na bes­ram­ni­ci.
Zbo­gum, gos­po­di­ne. I jas odam za Fran­ci­ja.
Ta­mu }e vi­di­me {to }e sta­ne so vas.
(Si odi.)
Pa­rol
Se­pak sum bla­go­da­ren. Da imav go­le­mo sr­ce
se­ga bi mi puk­na­lo. Ka­pe­tan po­ve­}e ne­ma da
450
Vilijam [EKSPIR
bi­dam,
no }e ja­dam, }e pi­jam i }e spi­jam ko se­koj
ka­pe­tan. Ed­nos­tav­no }e `i­ve­am od ona
{to na­vis­ti­na sum. Na toj {to za se­be znae
de­ka e fal­ba­xi­ja, ne­mu strav ne­ka mu ide
za{­to na kra­jot, fal­ba­xi­ja­ta ma­ga­re }e
bi­de.
‘R|o­su­vaj sab­jo! Bled­nej cr­ve­ni­lo! Ku­}ar­ka
ma­la
vo sra­mot Pa­rol }e naj­de! Me na­sa­ma­ri­ja!
Bev bu­da­la
od bu­da­la{­ti­lok }e `i­ve­am se­ga. Os­ta­nal
li ne­koj
na zem­ja­va bez pok­riv nad gla­va?
Odam po niv.
(Iz­le­gu­va.)
Scena 4
(Vle­gu­va­at Helena, vdo­vi­ca­ta i Di­ja­na.)
Helena
Za da vi­di­te jas­no de­ka ne ve iz­la­`av
eden od naj­go­le­mi­te vo sve­tot ris­jan­ski
}e mi bi­de ga­rant; pred ~ij pres­tol pot­
reb­no e
pred na­me­ri­te da gi is­pol­nam, da klek­nam.
Vo svoe vre­me, us­lu­ga ed­na mu nap­ra­viv
ne­mu,
go­le­ma re­~i­si ko ne­go­vi­ot `i­vot, a za nea
bla­go­dar­nos­ta bi mo­ra­la i niz ka­men yid od
gra­di
ta­tar­ski da se pro­bie. Si­gur­no raz­brav de­ka
vo Mar­sej e ne­go­va­ta mi­lost, a za ta­mu
ima­me so­od­vet­na svi­ta. Za sve­tot znaj­te
de­ka sum mrt­va. Voj­ska­ta se ras­pu{­ti pa se­ga
ma` mi br­gu ita do­ma kaj­{to, so bo`­ja
po­mo{
i so doz­vo­la na mo­jot do­bar gos­po­dar, kra­lot
}e stig­ne­me ne­o­~e­ku­va­no nie.
Vdo­vi­ca­ta
Gos­po­|o dob­ra,
ne ste ima­le slu­gin­ka so po­go­le­ma ver­ba
vo ra­bo­ta­ta va­{a.
Helena
Ni­ti gos­po­|o vie
pri­ja­tel­ka ~ii mis­li po­is­kre­no se tru­dat
qu­bov­ta da vi ja voz­vra­tat. Ve­ru­vaj­te de­ka
sa­mo bog
mo­`e­{e da sre­di na }er­ka vi mi­raz da &
stvo­ram,
a nej­ze da ja iz­be­ri za moj po­mo{­nik vo na­po­
ri­te
ma­`ot da si go pri­do­bi­jam. No ~u­den e sve­
tot ma{­ki!
[tom mo­`e pol­za slat­ka da iz­vle­~e od toa
{to go mra­zi,
ko­ga drs­ka­ta ver­ba vo zab­lu­de­ni­te mis­li
no}­ta cr­na ja val­ka; ta­ka stras­ta se nas­la­
du­va
so ona {to go mra­zi, mes­to so ona {to ne e
451
Sekoe zlo za arno
tu­ka.
No za ova po­ve­}e ko­ga }e doj­de vre­me. Vie
Di­ja­na
po mo­i­te upat­stva skud­ni }e mo­ra­te u{­te
da is­tr­pi­te za­ra­di me­ne.
Di­ja­na
Ne­ka smrt­ta i ~es­ta
so va­{i­te na­lo­zi odat, se­pak so vas }e bi­dam
da pre­tr­pam s# {to }e na­re­di­te.
Helena
Se­pak, sa­mo mo­lam. –
So zbo­rot va{ vre­me­to da do­ne­se i le­to
ko­ga so tr­we­to, ru­`i­te }e ima­at i lis­je
pa ne­ma sa­mo da du­pat tu­ku i }e mi­ri­sa­at.
Na pat se­ga,
ko­la­ta n# ~e­ka, a vre­me­to pre­br­zo ni be­ga.
Se­koe zlo za ar­no; se­pak kra­jot de­lo­to go
kra­si,
so ar­no toj go pok­ri­va ona {to pret­hod­no go
gna­si.
(Iz­le­gu­va­at.)
Scena 5
(Vle­gu­va­at La­va{, gro­fi­ca­ta i La­fe.)
La­fe
Ne, ne, ne, va­{i­ot sin be­{e tur­nat na stran­
pa­ti­ca od eden svi­len ne­ra­ni­maj­ko ~ij pod­
mo­len {af­ran mo­`e­{e da go oboi vo ne­go­va
bo­ja si­te ne­dos­ta­sa­ni i ne­do­is­pe­~e­ni mla­di
lu­|e od zem­ja­va. Snaa vi i se­ga bi bi­la `i­va,
a sin vi ov­de, do­ma, unap­re­den od kra­lot a ne
od onoj cr­ve­no­gaz bum­bar za koj vi go­vo­rev.
Gro­fi­ca­ta
Ka­mo da ne go ni vi­dev. Toa ja ote­ra vo
smrt naj­dob­les­na­ta de­voj­ka ko­ja pri­ro­da­ta
za svo­ja fal­ba ja soz­da­la. Du­ri da iz­le­ze­{e
od moe me­so i da me ~i­ne­{e naj­dla­bo­ki maj­
~in­ski of­ka­wa, ne bi ja sa­kal so po­sil­na
qu­bov.
La­fe
Be­{e gos­po­|i­ca na mes­to; be­{e gos­po­|i­ca na
mes­to. Mo­re sa­la­ti }e tre­ba da is­ple­vi­me,
pred da naj­de­me na u{­te eden ta­kov emi{.
La­va{
Na­vis­ti­na, gos­po­di­ne, be­{e naj­mi­la­ta
ma­rul­ka me­|u sa­la­ti­te ili, u{­te po­dob­ro,
krin za mi­ri­sa­we.
La­fe
Kri­no­vi­te ne se emi{, mo­re tik­var, tie se
cve­}i­wa.
La­va{
Jas ne sum, gos­po­di­ne, ve­li­ki­ot Na­vu­ho­do­no­
sor pa da bi­dam cve­}e za mi­ri­sa­we.
La­fe
A {to si, `i­ti maj­ka, pod­lec ili bu­da­la?
452
Vilijam [EKSPIR
La­va{
Ko­ga slu­`am na `e­ni, gos­po­di­ne, bu­da­la a
ko­ga slu­`am na ma­`i, pod­lec.
La­fe
La­va{
Da vi ka­`am pra­vo, gos­po­di­ne, ima po­ve­}e
an­gli­sko ime ama fi­zi­o­no­mi­ja­ta mu e
ne­ka­ko po­za­`a­re­na vo Fran­ci­ja ot­kol­ku
ta­mu.
La­fe
A ko­ja e raz­li­ka­ta?
La­va{
Na ma­`ot }e mu gi za­ma~­kam o~i­te vo pog­
led na ne­go­va­ta `e­na, a po­toa }e ja vr­{am
ne­go­va­ta ra­bo­ta.
Za koj knez go­vo­ri{?
La­va{
Za kne­zot na tem­ni­ca­ta, gos­po­di­ne, Cr­ni­ot
Knez, ali­jas |a­vo­lot.
La­fe
Lafe
To­ga{ na­vis­ti­na bi bi­le pod­lec vo ne­go­va
slu`­ba.
La­va{
A na `e­na mu, gos­po­di­ne, bi & ja dal mo­ja­ta
pal­ka za da & slu­`i.
La­fe
Pot­pi­{u­vam za te­be de­ka si i pod­lec i
bu­da­la.
La­va{
Toa sa­mo vo va­{a slu`­ba.
La­fe
Na, eve ti go }e­se­to. Ne ti go da­vam za da
se trg­ne{ od svo­jot gos­po­dar; pro­dol­`i da
go slu­`i{.
La­va{
Jas sum gos­po­di­ne, ~e­do na {u­ma­ta, koe ot­se­
ko­ga{ sa­ka­lo go­lem ogan a gos­po­da­rot za
ko­go vi go­vo­ram se­ko­ga{ odr­`u­va go­lem
ogan. No bi­dej­}i toj e knez na sve­tot, ne­ka
ne­go­vi­te vel­mo­`i `i­ve­at na ne­go­vi­ot dvor;
jas sum za ku­}a­re so tes­no por­te, koe mis­lam
de­ka e pre­tes­no za niz ne­go da se prov­ne ras­
ko­{ot. Ne­koj {to }e se po­ni­`i mo­`e, no
naj­mno­gub­roj­ni se onie smrz­na­ti­te i mli­ta­
vi­te, a tie se za cvet­na­ta pa­te­ka {to vo­di
niz {i­ro­ki­te por­ti vo go­le­mi­ot ogan.
La­fe
Ne, ne, ne.
La­va{
Pa, gos­po­di­ne ako ne mo­`am vam da vi slu­
`am bi mo­`el da mu slu­`am na knez is­to
ta­ka go­lem ka­ko vas.
La­fe
Koj e toj? Ne­koj Fran­cu­zin?
A se­ga da te ne­ma. Mal­ku si mi doj­den
do nos a ova od­nap­red ti go ve­lam oti ne
sa­kam pos­le da se ka­ra­me. Da te ne­ma. Gle­daj
ko­wi­te dob­ro da mi gi ~u­va­at, sa­mo bez man­
gup­lu­ci i pod­met­nu­va­wa.
La­va{
Ako ne{­to im pod­met­nam, gos­po­di­ne, to­ga{
toa }e bi­dat ko­bi­li, a tie spo­red pri­rod­
ni­ot za­kon, bes­po­go­vor­no im pri­pa­|a­at.
453
Sekoe zlo za arno
La­fe
(Iz­le­gu­va.)
La­fe
Gos­po­|o, ba{ raz­mis­lu­vav ka­ko pris­toj­no da
go iz­dejs­tvu­vam toa.
Pod­lec eden pref­ri­gan i ne­pop­rav­liv.
Gro­fi­ca­ta
Gro­fi­ca­ta
Ba{ ta­ka. Po­koj­ni­ot moj ma` mno­gu go
sa­ka­{e; za­ra­di ne­go­va ~est os­ta­na ov­de, pa
mis­li de­ka se­ga mo­`e da pra­vi {to sa­ka;
na­vis­ti­na ne znae za mer­ka i ~es­to­pa­ti e ko
ne­za­uz­den kow; pa­se kaj }e mu tek­ne.
La­fe
Me­ne mi se do­pa­|a, ne e na gos­pod bel­ja­ta.
A ba{ sa­kav da vi ka­`am ot­ka­ko slu{­nav
za smrt­ta na dob­ra­ta mla­da gos­po­dar­ka i za
vra­}a­we­to na sin vi do­ma, de­ka go pot­tik­nav
kra­lot, mo­jot gos­po­dar, da ka­`e ne­koj zbor
vo pri­log na }er­ka mi; a toj pred­log, u{­te
ko­ga dvaj­ca­ta bea ma­lo­let­ni, sa­mo­to ve­li­
~e­stvo, bez ni­koj ni{­to da mu ka­`e, go
da­de. Ne­go­vo­to ve­li­~ev­stvo mi ve­ti de­ka }e
po­mog­ne; a ne­ma po­do­bar na­~in da se spre­~i
zla­ta vol­ja {to toj ja ima pro­tiv sin vi.
Ka­ko vi se do­pa­|a se­to ova?
Gro­fi­ca­ta
Mno­gu sum za­do­vol­na, gos­po­di­ne i bi sa­ka­la
sre}­no da se za­vr­{i.
La­fe
Ne­go­vo­to ve­li­~e­stvo do­a­|a pra­vo od Mar­sej
so krep­ko te­lo ko pov­tor­no da ima tri­e­set.
Ov­de pris­ti­ga ut­re ako dob­ro mi ka­`a
iz­ves­tu­va­~ot koj­{to za vak­vi ra­bo­ti re­~i­si
ni­ko­ga{ ne gre­{i.
Gro­fi­ca­ta
Mno­gu se ra­du­vam {to u{­te ed­na{ }e go
vi­dam pred da um­ram. Iz­ves­te­na sum de­ka sin
mi pris­ti­ga ve­~er­va. Go mo­lam va­{e­to gos­
pod­stvo da os­ta­ne so me­ne do­de­ka tie ne se
sret­nat ov­de.
Do­vol­no e da se ko­ris­ti­te so pri­vi­le­gi­ja­ta
na va­{e­to ime.
La­fe
Gos­po­|o, do­se­ga tol­ku­pa­ti sum ja is­ko­ris­til
{to ne bev si­gu­ren de­ka s# u{­te va­`i.
(Vle­gu­va La­va{.)
La­va{
O gos­po­|o, pris­tig­na mo­jot gos­po­dar,
va­{i­ot sin, so so­mo­ten za­voj na li­ce­to.
Da­li pod ne­go ima ra­na od sab­ja ili ne{­to
dru­go, toa sa­mo so­mo­tot go znae; no so­mot­
ni­ot za­voj e dos­ta go­le­mi­~ok. Le­vi­ot ob­raz
mu e za ce­li tri ~et­vr­ti na­bab­ren, a des­ni­ot
mu e ~ist.
La­fe
Luz­na bla­go­rod­no do­bi­e­na, ili bla­go­rod­na
luz­na, e uba­va ru­ba za ~es­ta. Taa, vo se­koj
slu­~aj, e tak­va.
La­va{
Ama toa vi e }u­mu­ro­sa­no li­ce.
La­fe
(Na gro­fi­ca­ta) Ve mo­lam, da go pre­~e­ka­me
sin vi. Od­vaj ~e­kam da po­raz­go­va­ram so toj
mlad, bla­go­ro­den voj­nik.
La­va{
Vsu{­nost, gi ima dva­na­e­se­ti­na, so fi­ni,
me­ki {ap­ki i mno­gu qu­bez­ni per­duv­~i­wa
koi se kla­wa­at i ki­ma­at so gla­vi­te na
se­ko­go po red.
(Iz­le­gu­va­at.)
^in PETTI
Scena 1
(Vle­gu­va­at Helena, vdo­vi­ca­ta i Di­ja­na so dvaj­ca prid­ru`­ni­ci.)
Helena
Ovoj te­`ok, is­cr­pu­va~­ki pat i de­we i no­}e
si­gur­no ve iz­mo­ri do kraj. Ra­bo­ti­te se
tak­vi;
no {tom ve­}e gi spo­iv­te de­not i no}­ta
i ne`­ni­te no­ze gi iz­mo­riv­te vo mo­ja pol­za,
znaj­te dol­got moj kaj vas pu{­ti ta­kov ko­ren
{to ni{­to ve­}e ne }e go is­ko­re­ni.
(Vle­gu­va eden vel­mo­`a, so­ko­lar.)
Vo pra­vo vre­me!
^o­ve­kov, ako sa­ka, mo­`e po­mo{ da mi pru­`i
za kra­lot da me ~ue. Bog da ni e na po­mo{
gos­po­di­ne.
Vel­mo­`a­ta
Ne­ka, ni e, gos­po­|o.
Helena
Gos­po­di­ne, sum ve vi­del vo dvo­rot na Fran­
ci­ja.
Vel­mo­`a­ta
Vel­mo­`a­ta
[to sa­ka­te da sto­ram?
Helena
Da bi­de­te qu­bez­ni
i da mu ja dos­ta­vi­te smer­na­va mol­ba na kra­
lot
i da mi po­mog­ne­te so vli­ja­ni­e­to go­le­mo
va­{e
da iz­le­zam pred ne­go.
Vel­mo­`a­ta
Kra­lot ne e ov­de.
Helena
Ne e ov­de, gos­po­di­ne?
Vel­mo­`a­ta
Ne e, na­vis­ti­na.
trg­na u{­te sno{­ti i toa so it­nost
nes­vojs­tve­na za ne­go.
Sum bil ne­kol­ku­pa­ti ta­mu.
Vdo­vi­ca­ta
Helena
Bo­`e, ama se iz­ma­~iv­me xa­be!
Pret­pos­ta­vu­vam, gos­po­di­ne, de­ka s# u{­te
ve bie dob­ri­ot glas {to se­ko­ga{ ve kra­sel,
pa za­toa, vo­de­na od te{­ka­ta ma­ka
ko­ja pris­toj­nos­ta ja pre­neb­reg­nu­va, sa­kam
ve{­ti­na­ta da ja upot­re­bi­te va­{a, a za toa
ve~­no }e vi bi­dam bla­go­dar­na.
Helena
Se­pak kra­jot de­lo­to go kra­si,
bez og­led kol­ku vre­me­to ni e ne­nak­lo­ne­to
a sreds­tva­ta nep­rik­lad­ni. A ka­de trg­nal, ve
mo­lam?
455
Sekoe zlo za arno
Vel­mo­`a­ta
Kol­ku {to sfa­tiv, za Ru­si­on
kaj­{to odam i sam.
Scena 2
(Vle­gu­va­at La­va{ i Pa­rol so pis­mo.)
Pa­rol
Helena
Ve mo­lam, gos­po­di­ne,
bi­dej­}i, se ~i­ni, pred me­ne }e go vi­di­te kra­
lot,
pre­daj­te go pis­mo­vo vo ne­go­vi­te bla­go­rod­ni
ra­ce
a znam toa ne­ma da vi do­ne­se ni­ka­kov pre­
kor,
tu­ku nag­ra­da zas­lu­`e­na za va­{a­ta ma­ka.
Jas }e doj­dam po vas naj­br­gu {to mo­`am
vo za­vis­nost od do­pus­tot na na­{i­te sred­
stva.
Vel­mo­`a­ta
(Ze­maj­}i go pis­mo­to) Ova za vas }e go sto­
ram.
Helena
A za toa, }e vi­di­te, nag­ra­da so­od­vet­na vi
sle­di,
bez og­led {to }e se slu­~i. A nie mo­ra­me na
ko­wi
pov­tor­no. Sed­la­ta, mo­lam, odi­me!
(Iz­le­gu­va­at.)
Mus­je La­va{, daj­te mu go pis­mo­vo na gos­po­
di­not La­fe. Vie gos­po­di­ne, po­dob­ro me poz­
na­vav­te po­ra­no, ko­ga bev vo pob­li­ski od­no­si
so po­no­vi ali{­ta; ama se­ga, gos­po­di­ne, za­ca­
pan sum vo kal­ta na nej­zi­no­to ve­li­~e­stvo,
For­tu­na, i mal­ku po­sil­no baz­dam na nej­zi­
na­ta ne­mi­lost.
La­va{
To­ga{ ne­mi­los­ta na For­tu­na na­vis­ti­na
smr­di, kor­ni ako re­a­ta & e tol­ku nep­ri­jat­na
ka­ko {to ve­li{. Od se­ga na­ta­mu ne­ma da kas­
nam ni­ed­no rip­~e od tav­~e­to na For­tu­na. Te
mo­lam, fa­}aj mag­la.
Pa­rol
^e­kaj­te, ne mo­ra da go zat­nu­va­te no­sot, gos­
po­di­ne, vi go­vo­rev me­ta­fo­ri~­ki.
La­va{
Na­vis­ti­na, gos­po­di­ne, ako me­ta­fo­ra­ta vi
smr­di }e si go zat­nam no­sot, a bi si go zat­
nal i pred se­ko­ja dru­ga ~o­ve~­ka me­ta­fo­ra.
Te mo­lam, vr­vi.
Pa­rol
Ve mo­lam, gos­po­di­ne, pre­daj­te go pis­mo­vo.
La­va{
Tr­gaj mi se, gos­po­di­ne. Za­rem pis­mo od
kal­ta na For­tu­na da mu go da­dam na eden gos­
po­din? No, eve go toj sa­mi­ot ide.
(Vle­gu­va La­fe.)
Ov­de ni pre­de, gos­po­di­ne, For­tu­na, ili
po­to~­no ma~­ka­ta na For­tu­na, sa­mo {to ne
mi­ri­sa na mo­{us tu­ku na ma~­ka {to pad­na­la
vo gnas­no­to mres­ti­li{­te na nej­zi­na­ta ne­mi­
lost i ka­ko {to ve­li, ce­la­ta se ka­lo­sa­na
456
Vilijam [EKSPIR
od gla­va do pe­ti­ci. Ve mo­lam, gos­po­di­ne,
pra­ve­te {to sa­ka­te so ovoj {a­ran, za{­to
iz­gle­da ka­ko be­den, pro­pad­nat, ot­ka­~en,
~uk­nat, ras­i­pan ni­kak­vec. Ja so­`a­lu­vam
ne­go­va­ta be­da vo ute{­ni­te moi kom­pa­ra­ci i
go pre­pu{­tam na va­{e­to lords­vo.
(Iz­le­gu­va.)
Pa­rol
Gos­po­da­ru, jas sum vi ~o­vek ko­go For­tu­na
su­ro­vo go xar­na.
La­fe
I {to sa­ka­te se­ga jas da sto­ram? Pre­doc­na
e da & gi pot­se­~am nok­ti­te. Kak­va pod­lost
nap­ra­viv­te kon For­tu­na pa ve xar­na­la ko­ga
zna­e­me de­ka taa e dob­ra gos­po­|a i ne sa­ka
dol­go pod­le­ci­te da zbi­ra­at med pod nej­zi­na
zak­ri­la? Eve vi pet gro­{a. Ne­ka su­di­i­te ve
smi­rat so For­tu­na. Jas imam dru­ga ra­bo­ta.
La­fe
Na­vis­ti­na? Ama jas bev i pr­vi­ot {to me
ot­ru va­{i­ot mi­ris pa ve za­gu­biv.
Pa­rol
Red­no e gos­po­da­ru, vie da me vra­ti­te vo
ne­kak­va mi­lost za{­to vie i me iz­br­kav­te.
La­fe
Mav­ni mi se, ga­du! Za­rem vo is­to vre­me
sa­ka{ da mu slu­`am i na bo­ga i na |a­volot?
Pr­vi­ot te pik­na vo mi­lost, vto­ri­ot te
is­te­ra.
(Se slu­{a­at tru­bi.)
Do­a­|a kra­lot; poz­na­vam po tru­bi­te. Mom­~e,
ras­pra­{aj­te se u{­te za me­ne. Sno{­ti go­vo­
rev za vas. Ia­ko ste bu­da­la i ni­kak­vec, se­pak
tre­ba da ja­de­te. Doj­de­te po me­ne.
Pa­rol
Pa­rol
Ja mo­lam va­{a­ta mi­lost da mi ~ue sa­mo eden
zbor.
La­fe.
Zna­~i mo­li­te za u{­te eden gro{. Eve vi go.
Zbo­rot za­dr­`e­te si go.
Pa­rol
Ime­to moe, do­bar gos­po­da­ru, e Pa­rol.
La­fe
To­ga{ mo­li­te, zna­~i, za po­ve­}e od eden zbor.
Vi­di, vi­di! Daj­te ra­ka. [to e so va­{i­ot
ba­ra­ban?
Pa­rol
O, do­bar gos­po­da­ru, vie bev­te pr­vi­ot {to me
na­mi­ri­sav­te i me naj­dov­te.
Gos­pod da ve bla­gos­lo­vi.
(Iz­le­gu­va­at.)
457
Sekoe zlo za arno
Scena 3
Kra­lot
(Tru­bi. Vle­gu­va­at kra­lot, gro­fi­ca­ta,
La­fe i pridru`­ni­ci.)
Ko­ga za­gu­be­ni­ot se fa­li
spo­me­not na ne­go sta­nu­va u{­te po­mil. Ne­ka
doj­de.
Smi­re­ni sme i pr­va­ta sred­ba ne­ka go zbri­{e
mi­na­to­to. Ne­ka ne ja ba­ra na­{a­ta pro{­ka.
Ne­go­va­ta krup­na nav­re­da e mrt­va
i pod­la­bo­ko od za­bo­ra­vot gi za­ko­pu­va­me
mo{­ti­te {to na nav­re­da mi­ri­sa­at. Ne­ka
prij­de
ka­ko stra­nec, a ne ko pres­tap­nik. I ka­`e­te
mu
de­ka va­ka tre­ba da pos­ta­pi.
Kra­lot
So nej­ze za­gu­biv­me bes­ce­net ka­men, pa i
na­{a­ta vred­nost
se­ga e mno­gu po­ma­la; ama va­{i­ot sin
za­lu­den vo glu­pos­ta, ne­ma­{e ~uv­stvo
vis­tin­ski da ja vred­nu­va.
Gro­fi­ca­ta
Toa e mi­na­to, gos­po­da­ru,
pa go mo­lam va­{e­to ve­li­~e­stvo da go sme­ta
toa
za pri­ro­den bunt sto­ren vo mla­de{­ka lu­dost
ko­ga `ar­ta i og­not, pre­sil­ni za nez­rel
raz­um,
go sov­la­du­va­at i go go­rat.
Vel­mo­`a­ta
Ved­na{, ve­li­~e­stvo.
Kra­lot
(Na La­fe) [to ka­`a za }er­ka vi? Zbo­ru­
vav­te so ne­go?
Kra­lot
La­fe
Gos­po­|o ~es­na,
s# sum za­bo­ra­vil i sum pros­til,
ia­ko od­maz­da­ta mo­ja be­{e nad­vis­na­la gnev­no
vrz ne­go ~e­kaj­}i da go sot­re.
La­fe
Mo­ram da ka­`am –
No pr­vin pros­te­te mi – de­ka mla­di­ot gos­po­
dar
mno­gu gi nav­re­di kra­lot, maj­ka si i gos­po­
|a­ta
svo­ja ia­ko naj­go­le­ma­ta nav­re­da od si­te
si ja na­ne­se sa­mi­ot se­be­si. Za­gu­bi `e­na
~i­ja uba­vi­na gi ple­ne­{e o~i­te i na mno­gu
po­is­kus­ni znal­ci, ~ij zbor za se­ko­go ma­gi­ja
be­{e,
`e­na ko­ja so so­vr­{ens­tvo­to te­ra­{e gos­po­|a
da ja vi­ka
du­ri i onoj ko­mu mu e ni­sko ne­ko­mu da
slu­`i.
Se po­ko­ru­va so­sem na va­{a­ta vol­ja.
Kra­lot
To­ga{ }e ima svad­ba. Do­biv pis­ma
vo koi vi­so­ko go fa­lat.
(Vle­gu­va Ber­tram i klek­nu­va pred kra­lot.)
La­fe
Dob­ro mu li­~i.
Kra­lot
(Na Ber­tram) Jas ne sum den na se­zo­na ed­na,
za{­to od me­ne i grad bie i son­ce gree
vo is­to vre­me. No pred naj­svet­li­te zra­ci
ob­la­ci­te tmur­ni se­ga se pov­le­ku­va­at. Za­toa
prij­di. Vre­me­to pov­tor­no e uba­vo.
Ber­tram
Ne­ka gre­vo­vi­te moi,
458
Vilijam [EKSPIR
za koi bez­mer­no se ka­jam, kra­lot mi gi
pros­ti.
Kra­lot
S# e dob­ro.
Po­ve­}e ni zbor ne­ka ne­ma za mi­na­to­to
vre­me.
Tu­ka se­ga da go zgrap­~i­me mi­got za per­~in,
za{­to sme sta­ri, a do na­{i­te naj­br­zi od­lu­ki
ne­~uj­ni­te i bes­{um­ni stap­ki na vre­me­to
it­ro
}e se prik­ra­dat i }e gi spre­~at. Ja pom­ni­te
dob­ro
}er­ka­ta na vel­mo­`a­va?
na koe ce­na­ta mu ja doz­na­va­me du­ri po
smrt­ta.
^es­to­pa­ti ko­ga pri­ja­te­lot go gol­tne gne­vot
vo nas, la­vot,
po­kaj­ni~­ki po­toa le­le­ka­me po ne­go, go
`a­li­me pra­vot.
Qu­bov­ta ni se bu­di i za pla­~e­we ba­ra ra­mo
du­ri om­ra­za­ta spie vo lul­ka­ta na sra­mot.
Ova ne­ka se kam­ba­ni za mi­la­ta Helena i bog
ne­ka ja pros­ti.
a se­ga da­ro­vi svr­{e­ni~­ki na Mod­lin ne­ka
ne­koj & no­si.
Si­te me­ro­dav­ni sog­las­nost da­doa. [to
dru­go da sto­ram
os­ven da ja po­~e­kam i vi­dam va­{a­ta `e­na
vto­ra.
Ber­tram
Gro­fi­ca­ta
Da, gos­po­da­ru, so vos­hit. Pr­vin na nej­ze
iz­bo­rot moj pad­na pred so sr­ce­to da se drz­
nam
za pre­dr­zok glas­nik da go naz­na­~am svo­jot
ja­zik;
vo koe, so taa sli­ka vtis­na­ta vo pog­le­dot,
so dvog­le­dot na pre­zi­rot, po­zaj­men od gor­
de­li­vos­ta mo­ja,
is­kri­ve­no gle­dav na se­ko­ja uba­vi­na dru­ga,
uba­va­ta bo­ja ja ku­dev, za uk­ra­de­na ja sme­tav,
se­ta si­met­ri~­nost ja stes­nu­vav, ja teg­nev
du­ri ne sta­ne­{e opd­vrat­na i gr­da. Ot­tu­ka i
doj­de
taa {to si­te ja fa­lea a ko­ja i sa­mi­ot se­ga
ot­ka­ko ja za­gu­biv, ja za­sa­kav, vo mo­i­te o~i
da bi­de prav {to vi­dot go nav­re­du­va.
I po­ve­}e sre­}a so nea da ima, ili
ze­mi me na ne­bo, te mo­lam, bo­`e mi­li!
La­fe
(Na Ber­tram) Aj­de sin­ko, ti koj­{to ime­to
na do­mot moj
tre­ba vo se­be da go spo­i{, dar po­da­ri eden
{to vo du­hot na }er­ka mi sil­no }e bol­sne
za taa po­br­gu da doj­de.
(Ber­tram mu da­va prs­ten na La­fe.)
@i­mi bra­da­va be­la
i se­koe vlak­no vo nea, Helena ko­ja e mrt­va
be­{e su{­te­stvo mi­lo. Prs­ten ka­ko ovoj,
na prs­tot nej­zin vi­dov ko­ga na dvo­rot
od nea za pos­le­den pat se pros­tiv.
Kra­lot
Ber­tram
Dob­ro op­rav­du­va­we.
[to ja sa­ka{, do ne­ka­de ti go sma­lu­va dol­
got
kon nea. No qu­bov­ta {to do­a­|a doc­na,
ko po­kaj­ni~­ko po­mi­lu­va­we do­ne­se­no po
smrt­ta,
vo gor­~li­va nav­re­da za is­pra­}a­~ot se pret­
vo­ra
ko­ja do ne­bo vi­ka: ‘Dob­ra ed­na du­{a ja
sne­ma.’
Gre{­ki­te na­{i ce­na­ta ja spu{­ta­at na ona
na­{e
Ne be­{e nej­zin.
Kra­lot
Ve mo­lam da go vi­dam; za{­to mo­jot pog­led
do­de­ka raz­go­va­rav­me, ~es­to vo ne­go be­{e
vpe­ren.
(La­fe mu go da­va prs­te­not.)
Prs­te­nov be­{e moj, a ko­ga na Helena & go
da­dov,
ja za­mo­liv, ako ne­ko­ga{ na ma­ka se naj­de
459
Sekoe zlo za arno
i po­mo{ & tre­ba, de­ka tok­mu na zna­kov
}e & po­mog­nam. Ja imav­te li taa mo} ona
da & go ze­me­te koe tol­ku mno­gu & zna­~e­{e?
Ber­tram
Gos­po­da­ru ve­li­ko­du­{en,
ia­ko vie sme­ta­te de­ka e ta­ka, ovoj prs­ten
ni­ko­ga{ ne bil nej­zin.
Gro­fi­ca­ta
Si­ne, se kol­nam,
sum ja vi­del ka­ko go no­si, a za nej­ze vre­den
be­{e kol­ku i `i­vo­tot.
La­fe
Si­gu­ren sum de­ka sum ja vi­del
da go no­si.
Ber­tram
Se la­`e­te, gos­po­di­ne, taa ni­ko­ga{ ne go
vi­de.
Vo Fi­ren­ca od pro­zo­rec mi be­{e fr­len
za­vit­kan vo har­ti­ja na ko­ja ime­to be­{e
na taa {to go fr­li. Bla­go­rod­na be­{e taa
i mis­le­{e de­ka ne sum svr­{en. No ko­ga &
ka­`av
kak­va mi e si­tu­a­ci­ja­ta, i & ob­jas­niv s# do
de­taq
de­ka ne mo­`am da & vra­tam na toj ~e­sen
na­~in
ka­kov od svo­ja stra­na na­ves­ti, taa so te{­ko
sr­ce
ra­bo­ta­ta ja pre­se­~e ia­ko prs­te­not vo ni­koj
slu­~aj
ne sa­ka­{e na­zad da go pri­mi.
Kra­lot
Ni na sa­mi­ot Plu­ton
koj­{to gi znae taj­ni­te na ru­di­te i me­{a­
we­to niv­no
ne mu e po­poz­nat prs­te­nov odo{­to mi e me­ne.
be­{e moj, be­{e na Helena bez og­led koj vi
go da­de.
Pa, ako s# u{­te mis­li­te de­ka vla­de­e­te so
se­be,
priz­naj­te de­ka bil nej­zin, i na koj na­si­len
na­~in
od nej­ze ste go ze­le. Se za­kol­na taa vo si­te
svet­ci
de­ka ni­ko­ga{ ne­ma da go iz­va­di od prs­tot
os­ven ako vam ne vi go da­de vo pos­te­la­ta
bra~­na
vo ko­ja vie ni­ko­ga{ ne ste bi­le, ili me­ne da
mi go pra­ti
vo ih­ti­za go­le­ma.
Ber­tram
Taa ni­ko­ga{ ne go vi­de.
Kra­lot
Ko ~es­ta {to si ja sa­kam, ve­lam, ti la­`e{,
i som­ni­~a­vi stra­vu­va­wa vo me­ne bu­di{
koi sa­kam ra­do da gi spre­~am. Ako iz­le­ze
de­ka do tol­ku si ne­~o­vek – ama ne­ma da e
ta­ka.
Se­pak ne znam. Ti nej­ze ja mra­ze­{e smrt­no,
a taa e mrt­va, vo koe ni{­to os­ven sa­mi­ot
o~i­te da & gi sklo­pev ne bi me na­te­ra­lo da
po­ve­ru­vam
po­ve­}e od prs­te­nov {to go gle­dam. – Vo­de­te
go ved­na{.
Mo­i­te pret­hod­ni pro­ver­ki, bez og­led ka­ko
s# }e se svr­{i,
stra­vu­va­wa­ta }e mi gi pre­ko­rat {to pre­
mal­ku bi­le praz­ni
za{­to i pre­mal­ku sum stra­vu­val za xa­be.
Vo­de­te go ved­na{.
]e pro­dol­`i­me so is­pi­tu­va­we­to.
Ber­tram
Ako do­ka­`e­te
de­ka prs­te­nov bil nej­zin, to­ga{ mno­gu les­no
}e do­ka­`e­te de­ka so nea vo Fi­ren­ca spi­ev
kaj­{to taa ni­ko­ga{ ne bi­la.
(Iz­le­gu­va pod stra­`a.)
(Vle­gu­va Vel­mo­`a­ta, so­ko­lar so pis­mo.)
Kra­lot
Ob­ze­men sum od cr­ni mis­li.
460
Vilijam [EKSPIR
Vel­mo­`a­ta
Gro­fi­ca­ta
Gos­po­da­ru ve­lik,
ne znam da­li pre­kor zas­lu­`u­vam ili ne.
Do­ne­sov mol­ba od ed­na Fi­ren­ti­~an­ka
ko­ja ed­no ~e­ti­ri ili pet ko­na­ka e na­zad
pa ne mo­`e­{e sa­ma da ja do­ne­se. Se na­fa­tiv
na ova
os­vo­en od uba­vi­na­ta div­na i zbo­rot
na kut­ra­ta mo­li­tel­ka, ko­ja, ko {to mi ka­`a,
ov­de ja o~e­ku­va­at. Po li­ce­to & vi­dov
de­ka ra­bo­ta­va e mno­gu va`­na, a u{­te mi
ka­`a
so mi­li, krat­ki zbo­ro­vi, de­ka i na vas taa
se od­ne­su­va kol­ku i na nea.
(Na Ber­tram) Bi­dej­}i `e­ni­te se mons­tru­mi
za vas,
pa {tom im se za­kol­ne­te na brak, be­ga­te od
niv,
me ~u­di, gos­po­di­ne, {to s# u{­te sa­ka­te
da se ven­~a­te.
(Vle­gu­va­at Vdo­vi­ca­ta i Di­ja­na.)
Ko­ja e ovaa `e­na?
Kra­lot
Di­ja­na
(Go ~i­ta pis­mo­to) ‘Po mno­gub­roj­ni­te sve­
~e­ni ve­tu­va­wa de­ka }e se o`e­ni so me­ne
po smrt­ta na ne­go­va­ta `e­na, se cr­ve­ne­am
da ka­`am, toj spi­e­{e so me­ne. Se­ga gro­fot
Ru­si­on e vdo­vec i doj­de vre­me da gi is­pol­ni
svo­i­te zak­let­vi {to me­ne mi gi da­de, a pla­
te­no mu e so mo­ja­ta ~est. Toj po­beg­na od
Fi­ren­ca, bez da se zbo­gu­va, a jas trg­nav po
ne­go vo ne­go­va­ta zem­ja ba­raj­}i prav­da. Daj­te
mi ja, o kra­lu! Taa e vo va­{i­te ra­ce! Ina­ku
na za­ve­du­va­~ot }e mu cve­ta­at ru­`i, a ed­na
si­ro­ta de­voj­ka }e bi­de uni{­te­na.
Di­ja­na Ka­pi­let
Jas sum, gos­po­da­ru, si­ro­ta ed­na Fi­ren­ti­
~an­ka
ko­ja po­tek­nu­va od drev­no­to ko­le­no na Ka­pi­
let.
Mol­ba­ta mo­ja, ka­ko {to gle­dam, ve­}e ja zna­
e­te
pa za­toa jas­no vi e kol­ku ne­koj tre­ba da me
`a­li.
La­fe
]e si ku­pam zet na pa­na­|ur a ovoj so kam­ba­ni
}e go prog­la­sam za mr­tov. Ne mi tre­ba ovoj.
Kra­lot
Gos­pod bog dob­ro­to ti go
mis­lel, La­fe,
za ova na vi­de­lo da iz­le­ze. – Naj­de­te gi
mo­li­te­li­ve.
Po­br­zaj­te i vra­te­te go gro­fot na­zad.
(Iz­le­gu­va­at po­ve­}e­mi­na.)
Se pla­{am de­ka `i­vo­tot, gos­po­|o, na
Helena
na ga­den na­~in bil grab­nat.
(Vle­gu­va Ber­tram pod stra­`a.)
To­ga{ prav­da
iz­vr­{i­te­li­te ne­ka gi stig­ne!
Kra­lot
Vdo­vi­ca­ta
(Na kra­lot)
Jas & sum maj­ka, gos­po­da­ru, ~ii ~est i voz­
rast
mno­gu se po­go­de­ni od pod­ne­se­na­ta tu`­ba,
pa obe­te }e svr­{at ako lek ne naj­de­te vie.
Kra­lot
Prij­de­te, gro­fe. Gi zna­e­te ovie `e­ni?
Ber­tram
Gos­po­da­ru, ne mo­`am i ne sa­kam da re­~am
de­ka ne gi poz­na­vam. So {to me to­va­rat
me­ne?
Di­ja­na
[to gle­da­te tol­ku ~ud­no vrz va­{a­ta `e­na?
461
Sekoe zlo za arno
Ber­tram
(Na kra­lot) Ne mi e `e­na, gos­po­da­ru.
Ber­tram
Bes­ram­ni­ca e, gos­po­da­ru,
be­{e obi~­na za­ba­vu­va~­ka vo na­{i­ot lo­gor.
Di­ja­na
Di­ja­na
Ako se o`e­ni­te
ovaa ra­ka ja da­va­te, a ra­ka­ta e mo­ja;
zak­let­vi­te sve­ti gi da­va­te, a tie se moi;
me da­va­te me­ne, a jas sum is­to ta­ka svo­ja,
za{­to so zak­let­va del od te­lo­to va­{e sta­nav
pa taa {to so vas }e se ma­`i, me ma­`i i me­ne
ili so dvaj­ca­ta ili so ni­e­den.
La­fe
(Na Ber­tram) Gla­sot va{ e pre­kus za }er­ka
mi; vie ne ste ma` za nea.
Ber­tram
(Na kra­lot) Gos­po­da­ru, za­ca­pa­na o~aj­ni­ca e
taa,
so ko­ja po­ne­ko­ga{ se za­ba­vu­vav. Ne­ka
vi­sos­ta va­{a,
pob­la­go­rod­ni kot­ka mis­li za ~es­ta mo­ja
za{­to jas ni­ko­ga{ ne bi ja tur­nal tol­ku
ni­sko.
Kra­lot
Gos­po­di­ne, mis­li­te moi, ne sme­taj­te gi do
vas bli­ski
za{­to niv tre­ba so de­la da gi os­vo­i­te. ^es­ta
va­{a
ne­ka iz­le­ze po­dob­ra od mis­li­te moi za nea.
(Na kra­lot) Me nav­re­du­va, gos­po­da­ru. Da
bev tak­va
mo­`e­{e da me ku­pi po vo­o­bi­~a­e­na ce­na.
Ne ve­ru­vaj­te mu. O vi­de­te go ovoj prs­ten,
na ~ij vi­sok ug­led i ras­ko{­na vred­nost
ret­ko koj drug mu e ra­men; mo`­no li e toj
se­pak
na ed­na obi~­na za­ba­vu­va~­ka na si­ot lo­gor
da & go dal?
Gro­fi­ca­ta
Toj cr­ve­nee {to zna­~i ne mu e les­no.
[est ge­ne­ra­cii od na­{i­te pret­ci toj na­kit
vo nas­led­stvo go os­ta­va­le so tes­ta­ment na
svo­jot
po­to­mok za da go no­si ko ne­gov sto­pan. Ovaa
mu e `e­na.
Prs­te­nov e naj­do­bar do­kaz.
Kra­lot
(Na Di­ja­na) Re­kov­te, mi se ~i­ni,
de­ka vi­dov­te ne­ko­go ov­de {to mo­`e da bi­de
sve­dok.
Di­ja­na
Vi­dov, gos­po­da­ru, no mra­zam so oru`­je tol­ku
‘r|o­sa­no da se pos­lu­`am. Se vi­ka Pa­rol.
Di­ja­na
La­fe
Gos­po­da­ru do­bar,
ne­ka se za­kol­ne de­ka ne­vi­nos­ta mo­ja
toj ne mi ja od­ze­de.
Kra­lot
[to ve­li{ na ova?
Go vi­dov de­ne­ska ~o­ve­kot, ako toj vo­op­{to
e ~o­vek.
Kra­lot
Naj­de­te go i do­ve­de­te go ov­de.
(Ne­koj iz­le­gu­va.)
462
Vilijam [EKSPIR
Ber­tram
[to }e vi e toj?
Si­te zna­at de­ka pop­ref­ri­gan ras­ip­nik od
ne­go
iz­val­kan i pre­ma~­kan so se­ta kal na sve­tot,
ne­ma.
Pa toj pa­|a bo­len ko­ga tre­ba vis­ti­na­ta da
ja ka­`e.
Za­rem da bi­dam ova ili ona {to toj gad }e
go re­~e
a }e re­~e s# {to sa­ka­te?
Ber­tram
Go ne­mam.
Kra­lot
(Na Di­ja­na) Ka­kov prs­ten be­{e va­{i­ot, ve
mo­lam?
Di­ja­na
Gos­po­da­ru, mno­gu sli­~en na onoj {to go
no­si­te vie.
Kra­lot
Kra­lot
Taa va­{i­ot prs­ten go ima.
Ber­tram
Mis­lam de­ka go ima. Mi se do­pad­na, ve­lam,
i vo mla­de{­ki za­nes, od ras­ka­la­{e­nost, po
nea
zbes­nav. Na ras­to­ja­nie me dr­`e­{e i me
lo­ve­{e
do­ve­du­vaj­}i ja da lu­di­lo mo­ja­ta strast so
voz­dr­`a­nos­ta
svo­ja ko {to se­ko­ja pre~­ka vo te­kot na
stras­ta
na taa strast pot­tik & da­va; i na kra­jot
it­ri­na­ta nej­zi­na bes­kraj­na i uba­vi­na­ta
bol­na
me za­ve­doa ce­na­ta da ja pla­tam. Go do­bi toj
prs­ten
a jas ona {to i ne­koj po­ni­zok od me­ne po
ce­na
pa­zar­na mo­`e­{e da go do­bie.
Go zne­te prs­te­nov? Do pred mal­ku be­{e
ne­gov.
Di­ja­na
Tok­mu toj v pos­te­la mu go da­dov.
Kra­lot
Zna­~i la`­no ni ka­`a de­ka mu bil fr­len
niz pro­zo­rec?
Di­ja­na
Vis­ti­na­ta ja ka­`av.
(Vle­gu­va Pa­rol.)
Ber­tram
(Na kra­lot) Gos­po­da­ru, priz­na­vam de­ka prs­
te­not be­{e nej­zin.
Di­ja­na
Kra­lot
Tr­pe­li­va mo­ra da bi­dam;
vie {to ja ot­fr­liv­te svo­ja­ta pr­va, tol­ku
bla­go­rod­na `e­na
so pra­vo od me­ne se sra­mi­te. Se­pak ve mo­lam
– bi­dej­}i od dob­lest ste li­{e­ni od ma` i jas
}e se li­{am –
is­pra­te­te ne­ko­go po prs­te­not va{, jas do­ma
}e go vra­tam,
a na­zad mo­jot vra­te­te mi go.
Se sep­nu­va­te it­ro; se­koe per­o ve e`i. –
Ova li e ~o­ve­kot za ko­go go­vo­rev­te?
Di­ja­na
Da, gos­po­da­ru.
463
Sekoe zlo za arno
Kra­lot
Pa­rol
Jas sum si­ro­mav ~o­vek, gos­po­da­ru i na za­po­
ved na va­{e­to ve­li­~e­stvo.
Ka­`e­te, brat­ko, ama vi na­re­du­vam, ka­`e­te
mi pra­vo,
bez strav de­ka }e go nav­le­~e­te od gos­po­da­rot
gne­vot,
za{­to, ako vo iz­la­ga­we­to bi­de­te to~­ni, jas
}e go sot­ram –
{to zna­e­te za ne­go i za ovaa mo­ma?
(Na kra­lot) Toj e do­bar ba­ra­ban­xi­ja, gos­po­
da­ru ama lo{ go­vor­nik.
Pa­rol
Di­ja­na
Doz­vo­le­te mi ve­li­~e­stvo, gos­po­da­rot moj
be­{e mno­gu ~e­sen vel­mo­`a. Si ima­{e svoi
mu­{i~­ki kak­vi {to obi~­no si ima­at vel­mo­
`i­te.
Kra­lot
Dob­ro, dob­ro, dr­`e­te se do te­ma­ta. Ja
sa­ka­{e li nea?
Pa­rol
La­fe
(Na Pa­rol) Da­li zna­e­te de­ka mi ve­tu­va­{e
brak?
Pa­rol
Znam gos­po­|i­ce du­ri i po­ve­}e od {to }e
ka­`am.
Kra­lot
Za­rem ne­ma da go ka­`e{ s# ona {to go
zna­e{?
Ja sa­ka­{e, gos­po­da­ru, ama ka­ko?
Pa­rol
Kra­lot
Pa ka­ko, vi se mo­lam?
Pa­rol
Ja sa­ka­{e gos­po­da­ru, ka­ko xen­tle­men {to
sa­ka `e­na.
Kra­lot
A ka­ko e toa?
Pa­rol
Ja sa­ka­{e gos­po­da­ru i ne ja sa­ka­{e.
Kra­lot
Ka­ko {to ti i si i ne si raz­boj­nik. Ama si
ti ne­kak­vo mat­ka­lo!
S# }e ka­`am, ako toa vi e po vol­ja. Jas im bev
pos­red­nik, ka­ko {to re­kov; a {to e po­va`­no
toj nej­ze ja sa­ka­{e, oti na­vis­ti­na po­lu­de po
nea i zbo­ru­va­{e za Sa­ta­na, za ra­jot na bu­da­
li­te, za fu­ri­i­te i za {to u{­te ne. No vo toa
vre­me jas ja u`i­vav niv­na­ta ce­los­na do­ver­ba,
pa znam de­ka spi­e­ja eden so drug, a i u{­te
mno­gu dru­go, ka­ko na pri­mer de­ka & ve­ti
brak i dru­gi ra­bo­ti za koi, ako zbo­ru­vam }e
si nav­le­~am gnev i zlo; za­toa ne­ma da ka­`u­
vam {to znam.
Kra­lot
Ve­}e is­tre­se s#, os­ven {to ne re­~e de­ka se
ven­~a­ni. Sa­mo ti si mno­gu pref­ri­gan vo sve­
do­~e­we­to, za­toa trg­ni se.
Prs­te­nov re­kov­te de­ka e va{.
Di­ja­na
Da, gos­po­da­ru moj do­bar.
464
Vilijam [EKSPIR
Kra­lot
Kra­lot
Ka­de go ku­piv­te? Ili koj vi go da­de?
Di­ja­na
Od­ve­de­te ja, po­ve­}e ne mi se do­pa­|a taa.
V zat­vor so nea. A trg­ne­te go i ne­go.
Ako ne mi ka­`e{ od ka­de ti e prs­te­not
ima ved­na{ da um­re{.
Ni ne­koj mi go da­de, ni­ti go ku­piv.
Di­ja­na
Kra­lot
Ne­ma ni­ko­ga{ da vi ka­`am.
Koj vi go po­zaj­mi?
Kra­lot
Di­ja­na
Vo­de­te ja.
Ne mi be­{e ni po­zaj­men.
Di­ja­na
Kra­lot
Ne­koj }e ga­ran­ti­ra za me­ne, kra­lu.
Ka­de to­ga{ go naj­dov­te?
Kra­lot
Di­ja­na
Se­ga na­vis­ti­na mis­lam de­ka si obi~­na
pa­~av­ra
{to se frc­ka so se­ko­go.
Ne go ni naj­dov.
Kra­lot
Di­ja­na
Ako ne sta­nal va{ na eden od ovie na­~i­ni
ka­ko ste mo­`e­le da mu go da­de­te ne­mu?
Di­ja­na
Ni­ko­ga{ ne sum mu go da­la.
La­fe
(Na kra­lot) De­voj­ka­va e, gos­po­da­ru, ne­kak­va
us­lu`­na ra­ka­vi­ca; de se nav­le­ku­va, de se
va­di, ka­ko }e & se pri­sa­ka.
Kra­lot
(Na Di­ja­na) Prs­te­nov be­{e
moj. Jas na pr­va­ta ne­go­va `e­na & go da­dov.
Di­ja­na
Mo­`e­bi e va{, mo­`e­bi nej­zin, ne znam jas
ni{­to.
Kol­ku so vas {to sum bi­la
tol­ku so dru­gi ma­`i sum bi­la,
Ju­pi­ter mi e sve­dok!
Kra­lot
Zo{­to to­ga{ celo vre­me ne­go go ob­vi­
nu­va{?
Di­ja­na
Bi­dej­}i e vi­no­ven a i vi­no­ven ne e.
Znae de­ka de­voj­ka ne sum, i go­tov e da se
za­kol­ne vo toa;
no se kol­nam de­ka sum de­voj­ka a toj toa ne
go znae.
Kra­lu go­lem, blud­ni­ca ne sum; us­ta­va mi
fa­ti pe­na,
ako ne sum de­voj­ka na sta­re­cov to­ga{ mu sum
`e­na.
465
Sekoe zlo za arno
Kra­lot
Taa slu­hot ni go nav­re­du­va. V zat­vor so nea.
‘Ko­ga od prs­tov }e go sim­ne­te ovoj prs­ten
i od me­ne za~­ne­te de­te,’ i ta­ka na­ta­mu. Toa
go sto­riv.
]e bi­de­te li moj se­ga ko­ga dva­pa­ti ve do­biv?
Di­ja­na
Ber­tram
Maj­ko dob­ra, do­ve­de­te go ga­ran­tot.
(Iz­le­gu­va vdo­vi­ca­ta.)
Po­~e­kaj­te, ve­li­~e­stvo.
Zla­ta­rot, sto­pa­not na prs­te­not, br­gu }e
doj­de,
i za me­ne }e ga­ran­ti­ra. Ovoj pak, gos­po­din,
ov­de,
koj­{to me obes­~es­ti i toa dob­ro go znae,
ia­ko li~­no ne mi na{­te­ti, go os­lo­bo­du­vam
od gre­vot.
Pos­te­la­ta mo­ja ja iz­val­ka, sa­mi­ot znae,
no ba{ to­ga{ `e­na­ta svo­ja ja da­ru­va so de­te.
Ia­ko mrt­va, de­te taa ~uvs­tvu­va vo nea ka­ko
pli­va.
Ova e ga­tan­ka­ta; mrt­va­ta ete, se­ga e `i­va.
A se­ga re­{e­ni­e­to pog­le­daj­te go.
(Vle­gu­va­at Helena i Vdo­vi­ca­ta.)
Kra­lot
Za­rem ma­gi­o­ni­~ar ne­koj
vi­dot mi go ze­de pa ne gle­dam pra­vo?
Da­li e vis­ti­na toa {to go gle­dam?
Helena
Ne, gos­po­da­ru moj do­bar,
ova {to go gle­da­te e sa­mo sen­ka od ed­na
`e­na,
sa­mo ime a ne i pred­met.
Ber­tram
I dve­te, i dve­te, o, pros­ti!
Helena
O, do­bar gos­po­da­ru moj, ko­ga ko ovaa bev
mo­ma
ve mis­lev ~u­des­no ne`­ni. Eve vi go va­{i­ot
prs­ten.
A, pog­le­daj­te, eve go i va­{e­to pis­mo. Va­ka
ve­li:
(Na kra­lot) Ako, gos­po­da­ru, za­gat­ka­va mi ja
ob­jas­ni ce­la
do vek }e ja sa­kam mo­ja­ta ne­ves­ta be­la.
Helena
Ako is­pad­nat pro­tiv­re~­ni is­ka­zi­te moi
ras­kin do­`i­vo­ten me­|u nas ne­ka stoi. –
O, maj­ko mi­la, da­li ste u{­te `i­va?
La­fe
O~i­te mi gi sko­kot­ka, mi­ris na kro­mid,
sa­mo {to ne zap­la­kav. (Na Pa­rol) Po­zaj­mi
mi {a­miv­~e, ba­ra­ban­xio. Ta­ka, ti bla­go­da­
ram. Doj­di mi do­ma kaj me­ne. Sa­kam da is­te­
ram ne­ko­ja {e­ga so te­be. Sa­mo ne­moj da mi
pra­vi{ me­ta­nii. Tie ved­na{ pra­vat od te­be
pod­li­zur­ko.
Kra­lot
(Na Helena) Aj­de vo de­ta­li pri­kaz­na­ta da ja
~u­e­me nie,
vis­ti­na­ta ce­la niz za­do­vol­stvo da se raz­vie;
(Na Di­ja­na) Ako ti si s# u{­te cvet od
ni­ko­go ne zbi­ran
od­be­ri si ma` a jas }e ti da­dam mi­raz.
Za{­to gle­dam, so po­mo{­ta ~es­na ti n#
ple­na,
se za­~u­va mo­ma se­be­si, a nej­ze `e­na.
Vo slo­bod­no vre­me, za s# da se u~i,
}e ~u­em
­ e s# po red ka­ko se slu­~i.
Se­ga s# iz­gle­da dob­ro; i kra­jot e ta­kov
stvar­no
gor­~li­vo­to zlo, }e is­pad­ne pos­lat­ko ar­no.
(Tru­bi.)
Epi­log
Kra­lot pak e pros­jak {tom doj­de na ig­ra­va
kra­jot
466
Vilijam [EKSPIR
i mo­li od vas, na pro{­te­va­we, daj­te ni go
ra­jot
is­ka­`u­vaj­}i za­do­vol­stvo, a }e pla­ti­me nie
so trud te­`ok za po­u­ba­vo da se ~uvs­tvu­va­te
vie.
Ne­ka na­{e bi­de tr­pe­ni­e­to va­{e, a ulo­gi­te
na­{i va­{i,
daj­te ni gi bla­go­rod­ni­te ra­ce, ko {to vi gi
da­va­me
sr­ca­ta na­{i.
Naslov na originalot:
Measure for Measure
LICA:
Vin~encio, vojvodata od Viena
Anxelo, negov opolnomo{ten zamenik
Eskalo, star velmo`a i pomo{nik na Anxelo
Klaudio, mlad velmo`a
Xuliet, svr{enica na Klaudio
Izabela, sestra na Klaudio,
Lu~io, vetrogon
Dvajca sli~ni na nego
Sapunot, priglup gospodin
Gospo|a Azdisana, podveduva~ka
Pompej, sluga na gospo|a Azdisana
Temni~ar
Lakt, priprost xandar
Sudija
Mraza~, xelat
Bernardin, robija{
Marijana, svr{enica na Anxelo
Dete, pridru`nik na Marijana
Petar, sve{tenik
Fran~eska, kalu|erka
Varij, velmo`a, prijatel na vojvodata
Velmo`i, slu`benici, gra|ani, slugi.
Ko­me­di­ja­ta Tan­te za ku­ku­ri­gu prv­pat e ig­ra­na na dvo­rot na 26 de­kem­vri 1604 go­di­na, a
prv­pat pe­~a­te­na vo fo­lio iz­da­ni­et­ o od 1623 go­di­na. Ka­ko iz­vor pos­lu­`i­le po­ve­}e kni­`ev­ni
i is­to­ri­ski de­la. Os­nov­no me­|u niv se­ka­ko de­ka e ed­na pri­kaz­na od Xi­ral­di ^in­tio (1565),
po­doc­na dra­ma­ti­zi­ra­na od ^in­tio pod nas­lo­vot Epi­tia (1583) a pre­ra­bo­te­na vo dra­ma so
dva ~i­na od Xorx Vet­sto­un ka­ko Slav­na­ta is­to­ri­ja na Pro­mos i Ka­san­dra (1578). Po­no­vi­te
kri­ti­~a­ri na­o­|a­at pa­ra­le­li, na­mer­ni, se raz­bi­ra, po­me­|u [ek­spi­ro­vi­ot por­tret na voj­vo­
da­ta Vin­~en­cio i `i­vo­tot na kra­lot Xejms Pr­vi.
Dra­ma­ta se sos­re­do­to­~u­va na sek­sot dvi­`ej­}i se od ras­ka­la­{e­nos­ta na bor­de­li­te
do eks­trem­na­ta ~es­nost na ka­lu­|ers­tvo­to. Sek­sot ne se ko­ris­ti ni za voz­bu­du­va­we na
pub­li­ka­ta ni, vo os­no­va, za ko­mi~­ni efek­ti. Mes­to toa, slu­`i za is­pi­tu­va­we na ba­za­ta za
vos­pos­ta­vu­va­we na zdra­vo op­{te­stvo po­ka­`a­no niz od­no­sot po­me­|u za­ko­not i mo­ral­nos­ta
i za is­ku­{u­va­we na ~o­ve~­ko­to po­ve­de­nie vo us­lo­vi na emo­ci­on
­ a­len stres. Pos­ta­ve­ni­te
prob­le­mi se se­ri­oz­ni, to­not, ka­ko i vo dru­gi­te ko­me­dii od per­i­od­ ot 1601-04, mra­~en. Vo
toj pog­led ovaa e naj­mra~­na­ta od si­te mra~­ni ko­me­dii na [ek­spir. Se­pak, de­lo­to e ko­me­
di­ja vo kla­si~­na smis­la na zbo­rot. Na kra­jot, se­koj od klu~­ni­te li­ko­vi ja do­bi­va svo­ja­ta
po­u­ka i na­u­~u­va de­ka ume­re­nos­ta, ed­no od zna­~e­wa­ta na ‘mer­ka’ vo se­dum­na­e­set­ti­ot vek, e
naj­dob­ri­ot kurs za zdrav­je­to na op­{tes­tvo­to.
Struk­tur­no, Tan­te za ku­ku­ri­gu e me­{a­vi­na od ele­men­ti: Tra­ge­di­ja vo pr­vi­ot del so
An­xe­lo sta­ven na is­ku­{e­nie koj­{to se po­ja­vu­va ka­ko po­ten­ci­jal­no tra­gi­~en ju­nak i ko­me­
di­ja na in­tri­gi vo vto­ri­ot. Os­tra­ta po­del­ba vo struk­tu­ra­ta, ma­hi­na­ci­it­ e na s#pri­sut­ni­ot
voj­vo­da i ko­ris­te­we­to na ‘tri­kot so kre­ve­tot’ na raz­li~­ni ste­pe­ni, so ve­ko­vi gi od­vra­}a­{e
pub­li­ka­ta i kri­ti­~a­ri­te od ova de­lo. Sov­re­me­ni­te kri­ti­~a­ri, koi ja pod­lo­`i­ja dra­ma­ta na
pob­li­sko pre­is­pi­tu­va­we, pro­iz­ve­doa dras­ti~­no po­i­nak­vi tol­ku­va­wa. Ne­koi ja gle­da­at ka­ko
re­li­gi­oz­na ale­go­ri­ja, ne­koi ka­ko prob­lem­ska dra­ma a ne­koi du­ri ka­ko sa­ti­ra.
Ova e prv pre­vod na Tan­te za ku­ku­ri­gu na ma­ke­don­ski ja­zik.
^in PRVI
Scena 1
(Vleguvaat vojvodata, Eskalo, i drugi velmo`i.)
Vojvodata
Eskalo!
Eskalo
Gospodaru!
na na­{e­to ot­su­stvo; na­{i­te strav i tre­pet
ne­mu
mu gi po­zaj­miv­me, vo qu­bov­ta go ob­le­kov­me
na­{a,
i na­mes­nik go nap­ra­viv­me na si­te or­ga­ni
od na­{a­ta sops­tve­na vlast. [to mis­li­te za
ova?
Voj­vo­da­ta
Na up­ra­vu­va­we­to da gi ob­raz­lo­`u­vam svojs­
tva­ta
bi bi­lo ka­ko da se ras­fr­lam so tekst i
go­vor
bi­dej­}i dob­ro znam de­ka zna­e­we­to va­{e
vo toj pog­led gi nad­mi­nu­va si­te mo`­ni
so­ve­ti
{to mo­`am da vi gi da­dam. Zna­~i ne os­ta­
nu­va
dru­go os­ven da gi zdru­`i­te od­li~­nos­ta va­{a
so spo­sob­nos­ta i da gi sta­vi­te vo po­gon.
Na­{i­te lu­|e,
in­sti­tu­ci­i­te na gra­dot i pro­pi­si­te prav­ni
za op­{to dob­ro, vi se bli­ski i ne­ma drug
ni­koj ko­go ume{­nos­ta i is­kus­tvo­to
va­ka {ted­ro go zbo­ga­ti­le.
(Mu pre­da­va na­log.)
Ova e na­{i­ot na­log,
od koj ne sa­ka­me da ot­sta­pi­te ni pe­da.
(Na eden vel­mo­`a.)
Vik­ne­te go ov­de,
ve­lam vik­ne­te go An­xe­lo da doj­de.
(Iz­le­gu­va eden vel­mo­`a.)
(Na Es­ka­lo) Ka­ko, po va­{e mis­le­we, toj nas
}e n# ig­ra?
Za{­to nie, sa­kam da zna­et­ e, so po­seb­na
gri­`a
go iz­brav­me da n# za­me­nu­va ov­de za vre­me
Es­ka­lo
Ako ne­koj vo Vi­e­na ja ima taa vred­nost
da bi­de sta­ven na tol­ka­va ~est so tol­ka­va
mi­lost
to­ga{ toa e gos­po­da­rot An­xe­lo.
(Vle­gu­va An­xe­lo.)
Voj­vo­da­ta
No eve go ide.
An­xe­lo
Se­ko­ga{ po­ko­ren na vol­ja­ta na va­{a­ta
mi­lost
doj­dov da ~u­jam {to za­po­ve­da­te.
Voj­vo­da­ta
An­xe­lo,
ima ne{­to po­seb­no vo tvo­jot `i­vot
{to na nab­qu­du­va­~ot ce­la tvo­ja po­vest
jas­no mu ja ot­kri­va. Ni ti ni da­ro­vi­te tvoi
ne se do tol­ku tvoi za sa­mi­ot se­be­si da se
tro­{i{
vo dob­les­ti­te, a tie da se tro­{at vo te­be.
Ne­bo­to go ba­ra od nas ona {to od fa­ke­li­te
go ba­ra­me nie,
da ne go­ri­me sa­mo za nas; za{­to ako dob­les­
475
Tante za kukurigu
ti­te na­{i
ne sve­tat i za dru­gi, to­ga{ toa e is­to
ko da gi ne­ma­me. Bla­go­rod­nos­ta do­pi­ra do
du­hot
sa­mo za bla­go­rod­ni ne{­ta; pri­ro­da­ta
ni­ko­ga{ ne zaj­mi
ni tro{­ka od svo­e­to so­vr­{en­stvo div­no
a pri­toa, ko bo­`i­ca steg­na­ta, da ne ja
os­ta­vi za se­be
sla­va­ta na za­e­mo­da­ve­cot {to ba­bo­ti od
pol­za
no i od bla­go­dar­nost. No se­ga mu go­vo­ram na
onoj
{to mo­`e da me po­u­~i vo ra­bo­ta­ta {to mu
ja os­ta­vam.
Tru­di se da bi­de ta­ka, An­xe­lo. Za vre­me na
ot­sus­tvo­to
na­{e, bi­di vo s# oli­cet­vo­re­nie na ona {to
sme nie.
Smrt­ta i mi­los­ta vo Vi­e­na ne­ka ti cu­tat
i na ja­zik i v sr­ce. Sta­ri­ot Es­ka­lo,
ia­ko prv do­a­|a­{e pred­vid, po­mo{­nik }e ti
bi­de.
Ova ti e pol­no­mo{­tvo­to.
An­xe­lo
Se­pak, doz­vo­le­te gos­po­da­ru ba­rem do neg­de
da ve is­pra­ti­me.
Voj­vo­da­ta
Br­za­we­to moe toa ne mi go doz­vo­lu­va;
a ne e ne­op­hod­no, vo mo­ja ~est, da se od­ne­su­
va­te
so tol­kav ob­yir. Va­{a­ta cel so mo­ja­ta e
is­ta,
spro­ve­du­vaj­te go za­ko­not si­lum ili mi­lum
ona­ka ka­ko {to sr­ce­to ve u~i. Daj­te mi ra­ka.
]e se is­kra­dam sam. Gi sa­kam lu­|e­to
no ne sa­kam da im de­fi­li­ram pred o~i.
Ia­ko toa go­di, ne se ~uvs­tvu­vam ba{ naj­
dob­ro
ko­ga sil­no mi ra­kop­les­ka­at i me poz­dra­vu­
va­at jav­no;
ni­tu pak mis­lam de­ka na ~o­vek {to umot mu
e v gla­va
toa na du­{a mu go­di. U{­te ed­na{, zbo­gum.
An­xe­lo
An­xe­lo
Ne­ka ne­bo­to vo cel­ta va­{a ve sle­di!
A se­ga gos­po­da­ru moj do­bar,
ne­ka dob­ro se pre­is­pi­ta ko­vi­na­ta mo­ja
pred tol­ku bla­go­ro­den i ug­le­den lik
vrz nea da se vtis­ne.
Es­ka­lo
So sre­}a ne­ka ve is­pra­ti, so sre­}a ne­ka ve
vra­ti!
Voj­vo­da­ta
Voj­vo­da­ta
Pov­le­ku­va­we ne­ma.
So go­le­ma vni­ma­tel­nost i gri`­liv pre­bir
do vas doj­dov­me; za­toa pri­fa­te­te ja ~es­ta!
(An­xe­lo go ze­ma opol­no­mo{­tu­va­we­to.)
Br­zi­na­ta so ko­ja tre­ba da za­mi­ne­me od ov­de
tol­ku mno­gu iz­bi­va vo prv plan, {to os­ta­va
mno­gu
krup­ni i va`­ni pra­{a­wa ne­raz­gle­da­ni. ]e
vi pi­{am
ko­ga vre­me­to i okol­nos­ti­te }e ni da­dat
mo`­nost
ka­ko ni e i {to pra­vi­me; vie pak tru­de­te se
da ni ja­vu­va­te {to se slu­~u­va ov­de. Zbo­gum.
Se na­de­vam dob­ro }e ja vr­{i­te va­{a­ta dol­
`nost.
Vi bla­go­da­ram. Zbo­gum.
(Iz­le­gu­va.)
Es­ka­lo
Ve mo­lam, gos­po­da­ru, doz­vo­la da mi da­de­te
ot­vo­re­no so vas da poz­bo­ru­vam; za{­to sa­kam
svo­ja­ta po­zi­ci­ja da ja sog­le­dam do dno­to.
Vlast imam, ama kol­ka­va i kak­va
toa ni­koj ne mi go ka­`al.
An­xe­lo
Is­to i me­ne. Za­toa za­ed­no da se pov­le­~e­me,
476
Vilijam [EKSPIR
pa mo­`e­me mno­gu br­gu, na vza­em­no za­do­vol­
stvo,
taa ra­bo­ta da ja re­{i­me.
Scena 2
(Vle­gu­va­at Lu­~io i dvaj­ca dru­gi vel­mo­`i.)
Es­ka­lo
Vi sto­jam na us­lu­ga.
(Iz­le­gu­va­at.)
Lu­~io
Ako voj­vo­da­ta so dru­gi­te voj­vo­di ne naj­dat
za­ed­ni~­ki ja­zik so kra­lot na Un­ga­ri­ja,
to­ga{ si­te voj­vo­di }e go na­pad­nat kra­lot.
Pr­vi­ot vel­mo­`a
Ne­bo­to ne­ka ni po­da­ri mir, sa­mo ne mi­rot
na un­gar­ski­ot kral!
Vto­ri­ot vel­mo­`a
Amin!
Lu­~io
Ti zak­lu­~u­va{ ka­ko onoj po­bo­`en gu­sar {to
oti­{ol na mo­re so de­set­te bo`­ji za­po­ve­di,
ama ed­na is­tru­`il od tab­li­ca­ta.
Vto­ri­ot vel­mo­`a
‘Ne kra­di’?
Lu­~io
Da, ba{ taa ja iz­bri­{al.
Pr­vi­ot vel­mo­`a
Pa taa za­po­ved bi im za­po­ve­da­la na ka­pe­ta­
not i ne­go­va­ta po­sa­da da ne ja za­vr­{at ra­bo­
ta­ta po ko­ja po{­le: da kra­dat. Ne­ma ni­e­den
voj­nik me­|u nas koj­{to koj­znae kol­ku u`i­va
ko­ga, vo mo­lit­vi­te pred ja­de­we, tre­ba da se
mo­li za mir.
Vto­ri­ot vel­mo­`a
Ne sum ~ul ni­ko­ga{ de­ka ne­koj voj­nik imal
mno­gu pro­tiv tak­va ed­na mo­lit­va.
477
Tante za kukurigu
Lu­~io
Ti zbo­ru­vam li se­ga so ~uv­stva?
Lu­~io
Ti ve­ru­vam, za{­to mis­lam de­ka ni­ko­ga{ ne
si bil ta­mu kaj­{to tak­va se ~i­ta­la.
Vto­ri­ot vel­mo­`a
Ne sum bil? Naj­mal­ku du­zi­na pa­ti.
Mi se ~i­ni de­ka mi zbo­ru­va{ i toa ~uvs­
tvi­tel­no do bol­ka. Vrz os­no­va na tvo­ja­ta
li~­na is­po­ved }e na­u­~am da dr­`am zdra­vi­ci
vo tvoe zdrav­je, ama }e pi­jam, do­de­ka sum
`iv, sa­mo pos­le te­be.
Pr­vi­ot vel­mo­`a
Pr­vi­ot vel­mo­`a
Na kak­va? Vo stih?
Iz­gle­da sam si go spo­pi­kav, ne?
Lu­~io
Vto­ri­ot vel­mo­`a
Vo si­te dol­`i­ni, de­be­li­ni i {i­ri­ni i toa
na si­te ja­zi­ci.
Pr­vi­ot vel­mo­`a
Si go spo­pi­ka i toa bez og­led da­li pri­toa si
na­le­pi ne{­to ili sa­mo se na­sa­ma­ri.
(Vle­gu­va gos­po­|a Az­di­sa­na)
Lu­~io
Ili, bi re­kol, vo si­te re­li­gii.
Lu­~io
Pa da, zo{­to da ne? Bo`­ja­ta mi­lost si e
bo`­ja mi­lost bez og­led za ko­ja re­li­gi­ja
se ra­bo­ti; ka­ko na pri­mer, ti sa­mi­ot si
eden ras­i­pan ni­kak­vec ia­ko pos­to­ja­no mu se
mo­li{ na bo­ga ko ne­tok­mu.
Gle­daj­te, gle­daj­te, do­a­|a gos­po­|a Oles­ne­nie!
Zna­e­te de­ka bro­jot na bo­les­ti­te {to sum gi
ku­pil pod nej­zi­ni­ot pok­riv se is­ka­~i na –
Vto­ri­ot vel­mo­`a
Na kol­ku, `i­ti maj­ka?
Pr­vi­ot vel­mo­`a
Glu­pos­ti! Ko da ne zna­e{ de­ka n# raz­dvo­i­le
sa­mo ~if­tot no­`i­ci {to po­mi­na­le me­|u
nas!
Lu­~io
Da, da, si­gur­no! Ko {to mi­na­le me­|u fi­ra­ta
i ka­di­fe­to! Ti si fi­ra­ta!
Lu­~io
Po­go­di.
Vto­ri­ot vel­mo­`a
Na tri il­ja­di ma­le­ri go­di{­no?
Pr­vi­ot vel­mo­`a
Tri il­ja­di i ku­sur.
Pr­vi­ot vel­mo­`a
Lu­~io
A ti ka­di­fe­to. Dob­ro­to ka­di­fe, ona {to
se do­bi­va ko­ga tri­pa­ti }e se pots­tri­`e.
Ti ga­ran­ti­ram! Na­vis­ti­na po­ve­}e bi sa­kal
da bi­dam fi­ra od ne­koj an­gli­ski {tof
ot­kol­ku da me pots­tri­`at ko te­be {to te
pos­tri­`i­le za da sta­ne{ fran­cu­sko ka­di­fe.
Ku­su­rot e ed­na fran­cu­ska kru­na.
Pr­vi­ot vel­mo­`a
Se­ko­ga{ mi gi bro­i{ bo­les­ti­te ama mno­gu
478
Vilijam [EKSPIR
gre­{i{ - pu­kam od zdrav­je!
Lu­~io
Pu­ka{ ama ne od zdra­vost tu­ku od {up­lost –
kos­ki­te ti se {up­li­vi, bo­go­hu­li­e­to se gos­ti
vo te­be!
Pr­vi­ot vel­mo­`a
(Na gos­po­|a Az­di­sa­na) Zna­~i, koj kolk naj­
mno­gu ve klu­ka?
Lu­~io
To­ga{ ve­ru­vam de­ka e ta­ka. Mi ve­ti da se
naj­de­me pred dva ~a­sa a toj se­ko­ga{ si sto­
e­{e na zbo­rot.
Vto­ri­ot vel­mo­`a
Os­ven toa, ka­ko {to zna­e­te, taa ra­bo­ta ne e
ta­ka da­le­ku od ona za koe po toj po­vod sme
go­vo­re­le.
Pr­vi­ot vel­mo­`a
Gos­po­|a Az­di­sa­na
Ne se­ga, ve mo­lam. Ene on­de go li­{i­le od
slo­bo­da i go vo­dat v zat­vor ~o­ve­kot {to
vre­di kol­ku pet il­ja­di ka­ko vas.
Vto­ri­ot vel­mo­`a
No naj­mno­gu od s#, e vo sog­las­nost so prok­la­
ma­ci­ja­ta.
Lu­~io
Da odi­me i da ja doz­na­e­me vis­ti­na­ta.
(Iz­le­gu­va­at Lu­~io i dvaj­ca­ta vel­mo­`i.)
Koj e toj, te mo­lam?
Gos­po­|a Az­di­sa­na
Gos­po­|a Az­di­sa­na
Kla­u­dio, gos­po­di­ne, gos­po­din Kla­u­dio.
Pr­vi­ot vel­mo­`a
Ete {to me snaj­de, ne{­to od voj­ni­te, ne{­to
od ~u­ma­ta, ne{­to od be­sil­ka­ta, ne{­to od
si­ro­ma{­ti­ja­ta, mi se sku­si­ja mu{­te­ri­it­ e.
(Vle­gu­va Pom­pej.)
[to ti e, {to ima no­vo?
Kla­u­dio v zat­vor? Ne mo­`e da bi­de.
Pom­pej
Gos­po­|a Az­di­sa­na
Ne ste ~u­le za prok­la­ma­ci­ja­ta?
Mo­re bi­du­va, ka­ko ne. Vi­dov ko­ga go li­{i­ja
od slo­bo­da, vi­dov ka­ko go vo­dat a {to e najs­
tra{­no vo rok od tri de­na }e mu ja se­~at
gla­va­ta.
Lu­~io
Ama zna­e{, po tol­ku za­fr­kan­ci­ja, ne mo­`am
da sfa­tam de­ka ba{ ne­go go ap­sat. Da­li si
si­gur­na de­ka e ta­ka?
Gos­po­|a Az­di­sa­na
Ko­ja prok­la­ma­ci­ja, `i­ti s#?
Pom­pej
Si­te ku­}i za za­ba­va vo pred­gra­di­ja­ta na
Vi­e­na mo­ra da se sram­nat so zem­ja­ta.
Gos­po­|a Az­di­sa­na
Gos­po­|a Az­di­sa­na
A {to }e sta­ne so tie vo gra­dot?
Si­gur­na, po­si­gur­na ne mo­`e da bi­de, a pri­
~i­na­ta e {to & nap­ra­vil de­te na gos­po­|i­ca
Xu­li­e­ta.
479
Tante za kukurigu
Pom­pej
Tie os­ta­nu­va­at za prip­lod. I tie }e oti­dea
po pet­li­te ama se na­{ol ne­koj se­ten gra­|a­
nin da gi spa­si.
Gos­po­|a Az­di­sa­na
No­si me v zat­vor kaj­{to mi e od­re­de­no.
Tem­ni­~a­rot
Ne go pra­vam ova od zlo­ba,
tu­ku gos­po­da­rot An­xe­lo strik­tno va­ka
za­po­ve­da.
Kla­u­dio
Ama za­rem ba{ si­te na­{i ku­}i za za­ba­va vo
pred­gra­di­e­to da se sram­nat so zem­ja­ta?
Pom­pej
Ba{ si­te. I toa do te­mel.
Ta­ka mo­`e po­lu­bo­got, vlas­ta,
za de­lo­to sto­re­no da n# kaz­ni, spo­red gre­vot,
Po za­ko­not bo`­ji: ako te kaz­nam, ar­no,
ako ne te kaz­nam, pak ar­no. Se­pak si go
ba­rav.
Gos­po­|a Az­di­sa­na
Lu­~io
E, toa e na­vis­ti­na ne{­to no­vo vo dr­`a­va­va.
A {to }e sta­ne so me­ne?
[to e Kla­u­dio? Ka­ko stig­na do zat­vor?
Pom­pej
Kla­u­dio
Ne pla­{e­te se. Koj dob­ro do­{ep­nu­va, ne
os­ta­nu­va bez kli­en­ti. I da go pro­me­ni­te
mes­to­to, ne zna­~i de­ka tre­ba da go pro­me­
ni­te za­na­e­tot. Jas os­ta­nu­vam kaj vas ka­ko
pris­lu`­nik. Sa­mo hrab­ro, }e se so­`a­lat
nad vas. Vie {to o~i­te vi is­te­koa od ra­bo­ta,
vas }e ve ima­at vo pred­vid.
(Se slu­{a bu­~a­va od vnat­re.)
Od mno­gu slo­bo­da, Lu­~io, od slo­bo­da.
ko {to po pre­na­si­te­nos­ta dolg post sle­di
ta­ka i po se­ko­ja slo­bo­da, ko­ga se ko­ris­ti bez
usul,
sle­di zat­vor. Pri­ro­da­ta po nas tr­~a
so `ed po­ro~­na, ko sta­or
­ ec {to dr~­no go
la­pa svo­jot ot­rov. Koj ja gas­ne, umi­ra.
Lu­~io
Gos­po­|a Az­di­sa­na
Tom­~e, ako ne­ma­me dru­ga ra­bo­ta, da fa­}a­me
xa­de!
(Vle­gu­va­at Tem­ni­~a­rot, Kla­u­dio, Xu­li­e­ta
i sud­ski­te slu`­be­ni­ci; Lu­~io i dvaj­ca­ta
vel­mo­`i.)
Ko­ga bi mo­`el tol­ku mud­ro da zbo­ru­vam
li­{en od slo­bo­da, bi pra­til po ne­koj od
mo­it­ e za­e­mo­dav­ci. A se­pak, ra­ka na sr­ce,
po­ve­}e sa­kam da mla­tam praz­na sla­ma na slo­
bo­da odo{­to da dr­`am lek­cii v zat­vor. Za
ka­kov pres­tap sta­nu­va zbor, Kla­u­dio?
Pom­pej
Lu­~io
Eve go gos­po­din Kla­u­dio; tem­ni­~a­rot go
no­si v zat­vor. A eve ja i gos­po­|i­ca Xu­li­e­ta.
(Iz­le­gu­va­at gos­po­|a Az­di­sa­na i Pom­pej.)
Kla­u­dio
(Na tem­ni­~a­rot) Zo{­to, brat, me po­ka­
`u­va{ va­ka na sve­tot?
Ako ka­`am bi pres­ta­pil po vtor­pat.
Lu­~io
Da ne e ubi­stvo?
480
Vilijam [EKSPIR
Kla­u­dio
Ne.
Lu­~io
Blud?
Kla­u­dio
Ta­ka ne­ka­ko.
Tem­ni­~a­rot
Odi­me gos­po­di­ne; mo­ra da odi­me!
Kla­u­dio
Eden zbor sa­mo, pri­ja­te­le do­bar!
(Tem­ni­~a­rot odob­ru­va.)
Zbor so te­be, Lu­~io.
Lu­~io
Mo­`e i sto, ako se za tvoe dob­ro.
(Kla­u­dio i Lu­~io zbo­ru­va­at na stra­na.)
Za­rem blu­dot sta­na tol­ku va­`en?
Kla­u­dio
Za `al, so de­te.
A pak se­ga, no­vi­ot na­mes­nik na voj­vo­da­ta –
da­li po­ra­di sja­jot i ne­is­kus­tvo­to na sa­ma­ta
no­vost,
ili po­ra­di toa {to mis­li de­ka jav­no­to te­lo
e kow na koj gu­ver­ne­rot mo­`e da ja­va
pa, nov vo sed­lo­to, ne znae ve{­to
da go vo­di pa so ma­mu­zi­te pos­to­ja­no go du­pi,
ili da­li po­ra­di toa {to mis­li de­ka so
vlas­ta
i na­sil­ni{­tvo­to odi, ili da­li od­li~­nos­ta
so ko­ja
toj ja is­pol­nu­va po­lo`­ba­ta svo­ja vi­nov­na e
za ova –
jas so si­gur­nost ne znam. Ama ovoj up­ra­vu­va~
nov
gi vos­kres­nu­va se­ga si­te za­ko­pa­ni kaz­ni
koi, ka­ko za’r|a­no oru`­je, vi­sea na yid
ce­li ~e­ti­ri­na­e­set go­di­ni bez ni­ed­na do se­ga
da se pri­me­ni; pa se­ga, za sla­va i ime da si
stvo­ri,
go pri­me­nu­va na me­ne toj za­pos­ta­ven i mr­tov
za­kon
jo­vo na no­vo. Si­gur­no za da stek­ne ime.
Lu­~io
Kla­u­dio
Vak­vi se ra­bo­ti­te so me­ne. Se svr­{iv so
Xu­li­e­ta
i vrz os­no­va na toa stig­nav do nej­zi­ni­ot kre­
vet.
Ja zna­e{ da­ma­ta i zna­e{ de­ka mi e `e­na,
os­ven {to na toa ne mu da­dov­me ob­lik
na jav­na ob­ja­va. Ne go sto­riv­me ova
sa­mo za da po­ras­ne nej­zi­ni­ot mi­raz
{to os­ta­na pod klu­~ot na nej­zi­ni­te rod­ni­ni
pred koi qu­bov­ta na­{a ja za­~u­vav­me taj­na
do de­not ko­ga }e gi pri­do­bi­e­me. No se slu­~i
kra`­ba­ta na na­{i­te vza­em­ni stras­ti
ne­~o­ve~­no da ja obe­le­`i Xu­li­e­ta.
Lu­~io
So de­te ili {to?
Mo­ra da e za­ra­di toa; pa gla­va­ta se­ga tol­ku
ti se kla­ti na ra­me­wa {to ne­ko­ja mle­kar­ka,
ako e za­qu­be­na, mo­`e so voz­di{­ki da ti ja
duv­ne. Is­pra­ti ne­ko­go kaj voj­vo­da­ta i ba­raj
kaj ne­go za{­ti­ta.
Kla­u­dio
Sto­riv ta­ka, ama ne­go ne mo­`at da go naj­dat.
Te mo­lam, Lu­~io, us­lu­ga nap­ra­vi mi ma­la.
De­ne­ska, mis­lam, ses­tra mi v ma­nas­tir }e
sta­pi
za ta­mu da bi­de ra­ko­po­lo­`e­na.
Za­poz­naj ja so opas­nos­ta {to nad gla­va mi
vi­si.
Vo moe ime mo­li ja pri­ja­te­li­te da gi pra­ti
kaj na­mes­ni­kot strog. Ako tre­ba ne­ka odi i
sa­ma.
Imam na­de` sa­mo vo nea, nej­zi­na­ta mla­dost
i bez zbo­ro­vi kras­no­re­~i­va e mno­gu
481
Tante za kukurigu
pa lu­|e­to gi ple­nu­va; os­ven toa, mno­gu e
ve{­ta
na zbor, raz­um­na i znae da ube­di.
Scena 3
(Vle­gu­va­at voj­vo­da­ta i sve{­te­ni­kot.)
Lu­~io
Daj bo­`e da znae – kol­ku za oh­rab­ru­va­we na
onie {to se vo sli~­na si­tu­ac
­ i­ja i koi bi
se na{­le vo tak­va ed­na groz­na zam­ka, tol­ku
i za te­be li~­no za da mu se iz­na­u­`i­va{ na
`i­vo­tot za koj bi mi bi­lo `al ta­ka glu­pa­vo
da go za­gu­bi{ vo sa­mo ed­na ig­ra do cuf-muf.
Odam kaj nea.
Voj­vo­da­ta
Ne, o~e svet. Ot­fr­le­te ja taa mis­la.
Ne ve­ru­vaj­te de­ka li­ga­va­ta qu­bov­na stre­la
mo­`e da pro­bo­di is­kus­ni gra­di. [to ba­ram
od te­be
da mi da­de{ taj­no skro­vi{­te, cel ima
mno­gu po­se­ri­oz­na i po­te­mel­na od cel­ta
na buj­na­ta mla­dost.
Kla­u­dio
Vi bla­go­da­ram, pri­ja­te­lu moj do­bar, Lu­~io.
Sve{­te­ni­kot
Mo­`e, va­{a­ta mi­lost, da ja ka­`e?
Lu­~io
Vo rok od dva ~a­sa.
Kla­u­dio
Tem­ni­~a­ru aj­de. Vo­de­te me!
(Iz­le­gu­va­at na ed­na stra­na Lu­~io i dvaj­
ca­ta vel­mo­`i;na dru­ga­ta Kla­u­dio, Xu­li­
e­ta, Tem­ni­~a­rot i slu`­be­ni­ci­te.)
Voj­vo­da­ta
Gos­po­di­ne svet, ni­koj po­dob­ro od vas ne znae
kol­ku pov­le­~e­ni­ot `i­vot sum go sa­kal
i pet pa­ri ne sum da­val da bi­dam vo dru{­tva
kaj­{to mla­de­`ot bez duh i ras­ko­{ot oro­to
go vo­dat.
Mu gi pre­da­dov na gos­po­da­rot An­xe­lo,
~o­vek na stro­gos­ta i voz­dr­`a­nos­ta vrv­na,
ap­so­lut­na­ta vlast i mes­to­to moe vo Vi­e­na;
pa toj se­ga mis­li de­ka sum ot­pa­tu­val za Pol­
ska
za{­to ta­kov pu{­tiv glas me­|u si­ot na­rod,
pa ta­ka toj i se pri­fa­ti. Se­ga, gos­po­di­ne
bo`­ji,
}e me pra­{a­te zo{­to ova go sto­riv?
Sve{­te­no­kot
Da, gos­po­da­ru.
Voj­vo­da­ta
Ima­me za­ko­ni stro­gi i pro­pi­si mno­gu
cvrs­ti
ne­op­hod­no |ub­re za tvr­do­kor­ni­ot ple­vel,
koi ~e­ti­ri­na­e­set go­di­ni gi os­ta­viv­me da
~ma­at
ko pres­ta­ren lav v pe{­te­ra {to pres­ta­nal
ve­}e
da odi vo lov. Pa se­ga, ko ro­di­te­li­te so
482
Vilijam [EKSPIR
me­ko sr­ce,
{to bre­zo­vi­te pra~­ki gi vr­za­le za de­ca­ta
sa­mo
da gi pla­{at, a ne za da gi upot­re­bat, pa so
vre­me
de­ca­ta na pra~­ki­te im se pot­sme­va­at mes­to
da im se pla­{at,
ta­ka i za­ko­ni­te na­{i, bi­dej­}i nep­ri­me­nu­
va­ni dol­go,
i sa­mi­te um­re­le i ve­}e se mrt­vi, pa blu­dot
i ras­po­ja­se­nos­ta prav­da­ta za nos ja vle­~at.
be­be­to do­il­ka­ta ja te­pa a pris­toj­nos­ta
so­sem
na­o­pa­ku e pre­vr­te­na.
Sve{­te­ni­kot
Vo ra­ce­te na va­{a­ta mi­lost
be­{e da ja od­vr­ze­te vr­za­na­ta Prav­da ko­ga }e
tre­ba;
i mno­gu po­go­lem strav }e im vle­ev­te sa­mi
ova
da go spro­ve­dev­te a ne gos­po­da­rot An­xe­lo.
Voj­vo­da­ta
Strav nad stra­vo­vi­te, se pla­{am.
Bi­dej­}i na­ro­dot zbes­na po mo­ja vi­na
}e be­{e toa ti­ra­ni­ja da ud­ram i da gi se­~am
za ona na {to sa­mi­ot gi na­ve­dov; a ova se
slu­~i
ko­ga zli­te de­la po­mi­nu­vaa ko od {e­ga
bez ni­kak­va kaz­na. Za­toa, svet moj o~e,
na An­xe­lo mu ja pre­fr­liv vlas­ta,
za da mo­`e, od za­se­da­ta na mo­e­to ime da ud­ri
do­ma, a jas, ne­za­me­{an, od gla­so­vi lo­{i
da se spa­sam. A za ra­bo­ta­ta pod nad­zor
da mu ja imam, sa­kam ko brat od va­{i­ot red
na­ro­dot i kne­zot da gi po­se­tam. Za­toa, te
mo­lam,
so man­ti­ja da me snab­di{, i da me po­du­~i{
br­zo
ka­ko vo sve­tot naj­dob­ro da se od­ne­su­vam
ko vis­tin­ski mo­nah. ]e vi ka­`am i dru­gi
pri­~i­ni, no ne se­ga, za­ra­di koi ova go pra­
vam.
U{­te sa­mo ova: Gos­po­da­rot An­xe­lo e tvrd
ko ka­le,
od zlo­ba­ta ve{­to se ~u­va, od­vaj mo­`e da se
vi­di
de­ka krv niz ne­go te­~e ili de­ka po­al­~en e
od ka­men.
No se­ga }e se vi­di, ko­ga vlas­ta dru­gi no­si
du­mi,
ka­kov e na­vis­ti­na onoj {to vo mi­gov nas n#
glu­mi.
(Iz­le­gu­va­at.)
483
Tante za kukurigu
Scena 4
Lu­~io
(Vle­gu­va­at Iza­be­la i ka­lu­|er­ka­ta Fran­~e­
ska.)
Devs­tve­ni­ce, ako vie ste toa, a ob­ra­zi­ve
ru­me­ni
tok­mu toa mi go ve­lat. mo­`e­te li, ve mo­lam,
da me od­ve­de­te pred o~i­te na iza­be­la,
no­vo­doj­de­na vo mes­to­vo i uba­va ses­tra
na nes­re}­ni­ot & brat kla­u­dio?
Iza­be­la
Za­rem vie, ka­lu­|er­ki­te, dru­gi pri­vi­le­gii
ne­ma­te?
Iza­be­la
Fran­~e­ska
Za­rem se­ga{­ni­ve ne se do­vol­no go­le­mi?
Zo{­to nes­re}­ni­ot & brat? Go pra­{u­vam ova,
za{­to na zna­e­we sa­kam da vi sta­vam
de­ka jas sum iza­be­la, ne­go­va­ta ses­tra.
Iza­be­la
Lu­~io
Tok­mu ta­ka. Ne go­vo­ram za{­to po­go­le­mi
sa­kam,
tu­ku za­toa {to u{­te pos­trog red ba­ram
za ses­tri­te pos­ve­te­ni na sve­ta Kla­ra.
Uba­vi­ce mi­la, brat vi ve poz­dra­vu­va mno­gu.
No da ne dol­`am mno­gu, toj e v zat­vor.
Iza­be­la
Lu­~io
Bo­`e gos­po­de! A zo{­to?
(Od nad­vor) Ej! Mir na mes­to­vo!
Lu­~io
Iza­be­la
(Na Fran­~e­ska) Koj vi­ka?
Za ona za koe, ako jas tre­ba da mu su­dam,
kaz­na­ta vo bla­go­dar­nost tre­ba da ja pri­mi.
So sa­ka­na­ta svo­ja za~­na de­te.
Fran­~e­ska
Iza­be­la
Toa e ma{­ki glas. Mi­la Iza­be­la,
odi ot­vo­ri mu i vi­di {to sa­ka.
Ti sme­e{, jas ne sme­am; ti ne si za­kol­na­ta
u{­te,
{tom zak­let­va da­de{, ne sme­e{ da zbo­ru­va{
so ma{­ki,
os­ven vo pri­su­stvo na igu­ma­ni­ja,
a i to­ga{, li­ce­to pok­ri­e­no tre­ba da ti bi­de
ili, ako ti e ot­kri­e­no, mo­ra da mol­~i{.
(Lu­~io vi­ka od nad­vor.)
Pov­tor­no vi­ka. Od­go­vo­ri mu, te mo­lam.
(Se tr­ga na stra­na.)
Iza­be­la
Mir i se­koe dob­ro. Koj vi­ka?
(Ja ot­vo­ra vra­ta­ta. Vle­gu­va Lu­~io.)
Gos­po­di­ne, {e­ga­ta na stra­na.
Lu­~io
Vis­ti­na e. Ia­ko vo krv­ta mi e gre­vot
so de­voj­ki­te da te­ram {e­gi i ja­zi­kot da mi
lae
nes­klad­no so sr­ce­to, se­pak so vas ep­ten sum
is­kren.
Ve sme­tam za su{­te­stvo ne­bes­no i sve­to,
voz­ne­se­no vo ve~­nos­ta so voz­dr­`u­va­we
stro­go,
so koe naj­is­kre­no da go­vo­ram tre­ba
ko so sve­tec.
484
Vilijam [EKSPIR
Iza­be­la
Go hu­li­te dob­ro­to, pot­sme­vaj­}i mi se me­ne.
Lu­~io
Ne e ta­ka. Krat­ko i jas­no, ra­bo­ta­ta e vak­va.
Brat vi i sa­ka­na­ta ne­go­va `i­ve­e­ja za­ed­no.
No ba{ ko {to hra­ne­ti­ot se de­be­li, ko {to
vre­me­to
na cu­te­we po se­id­ba­ta go­la­ta le­di­na ja
plo­di
so bo­gat rod, ta­ka ut­ro­ba­ta nej­zi­na plod­na
ne­go­vi­ot trud i za­log gi po­ka­`a.
Iza­be­la
De­te so ne­go? Da ne e bra­tu­~et­ka mi Xu­li­
e­ta?
Lu­~io
Taa vi e bra­tu­~et­ka?
ne­go­va odat,
vla­dee gos­po­da­rot An­xe­lo, ~o­vek niz ~ii
ve­ni
la­pa­vi­ca te­~e mes­to krv; ~o­vek koj ne­ma
~uv­stvo
za osi­lo blud­no ili za ~u­len ne­mir,
koj­{to pri­rod­na­ta os­tri­ca svo­ja ubis­tve­no
ja ta­pi
so ko­ris­nos­ti od umot, stu­di­ra­we­to i pos­
tot.
Toj se­ga, za da im vlee strav na ras­ka­la­{e­
nos­ta i blu­dot,
koi dol­go mu be­gaa na stra{­ni­ot za­kon
ko glu­{ec na lav, is­~ep­ka ne­ka­kov pro­pis
pod ~i­ja os­tri­ca, gla­va­ta na va­{i­ot brat
tre­ba da pad­ne. Go uap­si za­ra­di gre­vot,
i nas­to­ju­va rig­roz­no spo­red ak­tot da se
kaz­ni
ko pri­mer za dru­gi­te. Na­de` ve­}e ne­ma,
os­ven ako vie, so mi­los­ta bo`­ja i so krot­ka
mol­ba
sr­ce­to na An­xe­lo ne go smek­ne­te. Toa e ona
{to tre­ba­{e da go za­vr­{am me­|u vas i si­ro­
ti­ot vi brat.
Iza­be­la
Iza­be­la
Po po­ses­trim­stvo, so pro­me­na na ime­to
ko u~e­ni~­ki­te {to pra­vat od ~is­ta su­e­ta.
Lu­~io
Da, taa e.
Zna­~i, `i­vo­tot ne­gov go ba­ra?
Lu­~io
Ve­}e go osu­di i slu­{am,
tem­ni­~a­rot ve­}e ima na­log da go po­gu­bi.
Iza­be­la
Iza­be­la
Pa ne­ka ja ze­me!
Bo­`e, a ka­ko mo­`am jas tu­ka da mu se naj­dam?
Lu­~io
Lu­~io
Tu­ka le­`i za­ja­kot.
Voj­vo­da­ta mno­gu ~ud­no si za­mi­na od ov­de;
toj mno­gu vel­mo­`i, vklu­~u­vaj­}i me i me­ne,
vo ak­ci­ja n# tur­na; no doz­na­va­me se­ga,
od onie koi dob­ro gi zna­at dr­`av­ni­te
ni{­ki,
de­ka naj­a­vu­va­no­to bes­kraj­no da­le­ku bi­lo
od ne­go­vi­te vis­tin­ski na­mis­li. Na ne­go­vo
mes­to,
so si­te pri­nad­le`­nos­ti {to so vlas­ta
Is­pro­baj­te ja mo}­ta {to ja ima­te.
Iza­be­la
Kak­va mo}? Se som­ne­vam de­ka vo­op­{to ja
imam.
Tante za kukurigu
Lu­~io
Som­ne­`ot pre­dav­nik e na{,
i n# te­ra dob­ro­to da go za­gu­bi­me {to
mo­`e­lo da bi­de na­{e
ako ne sme se pla­{e­le da se obi­de­me. Ode­te
kaj An­xe­lo,
i daj­te mu da vi­di de­ka ko­ga de­voj­ki­te mo­lat
ma­`i­te ko bo­go­vi da­va­at, a ko­ga tie pla­~at
i kle­~at,
si­te niv­ni mol­bi se is­pol­nu­va­at ved­na{
ko od se­ko­ga{ ba­ra­no­to i da bi­lo niv­no.
Iza­be­la
]e vi­dam {to mo­`am da sto­ram.
Lu­~io
Ama po­br­zaj­te.
Iza­be­la
]e po~­nam so ova ved­na{.
sa­mo mi tre­ba igu­ma­ni­ja­ta da ja iz­ves­tam
za ra­bo­ta­va it­na. Vi bla­go­da­ram od sr­ce.
Poz­dra­ve­te go brat mi. U{­te ve­~er­va }e
znae
da­li sum us­pe­a­la.
Lu­~io
Za­mi­nu­vam ved­na{.
Iza­be­la
Zbo­gum, gos­po­di­ne do­bar.
(Iz­le­gu­va­at na ed­na stra­na Iza­be­la i
Fran­~e­ska, na dru­ga Lu­~io.)
485
^in VTORI
Scena 1
(Vle­gu­va­at An­xe­lo, Es­ka­lo, slu`­be­ni­ci i eden su­di­ja.)
An­xe­lo
Ne sme­e­me od za­ko­not stra­{i­lo da pra­vi­me,
ure­du­vaj­}i go pti­ci­te grab­liv­ki da gi
pla­{i,
a da go dr­`i­me ist du­ri na­vi­kot ne nap­ra­vi
od ne­go
svra­}a­li{­te mes­to da im vle­va strav.
Es­ka­lo
Da, no se­pak,
da bi­de­me pos­me­li pa da go pot­kas­tri­me
mal­ku
mes­to da pad­ne i da se sma~­ka na mrt­vo. gos­
po­di­not ovoj
{to sa­kam da go spa­sam ima­{e bla­go­ro­den
tat­ko.
I ne­ka va­{a­ta mi­lost ka­`e,
a vam vi ve­ru­vam de­ka vo dob­les­ta ste mno­gu
stro­gi,
da­li i vie, pod dej­stvo na sops­tve­ni­te
stras­ti,
ko­ga vre­me­to bi se po­go­di­lo so mes­to­to,
mes­to­to so `el­ba­ta,
ili ko­ga krv­ta va­{a bi zov­re­la ko v ko­tel,
stig­na­ta naj­pos­le do po­sa­ku­va­na­ta cel,
da­li i vie sa­mi­te, vo vak­va si­tu­a­ci­ja `e{­ka
ne bi zgre­{i­le vo is­to­to ona za koe se­ga
go osu­du­va­te nav­le­ku­vaj­}i si go za­ko­not na
gla­va?
i po ne­koj kra­dec
po­vi­no­ven od onoj ko­mu mu se su­di. Za­ko­not
ne znae
de­ka krad­ci mu su­dat na krad­ci. Ona {to
pred su­dot
se ot­kri­va, toa prav­da­ta go se­~e. Ne e les­no
ve­lam:
bi­se­rot {to go na­o­|a­me, za­pi­ra­me i go
ze­ma­me,
za­toa {to sme go vi­de­le, no ona {to ne go
gle­da­me
go ga­zi­me bez oset i ni­ko­ga{ ne mis­li­me na
ne­go.
ne mo­`e­te da ja sma­li­te ne­go­va­ta vi­na
za­toa {to i jas is­to sum gre­{el; po­dob­ro
re­~e­te,
ako jas koj mu su­dam vo is­ta pad­nam gre{­ka
pre­su­da­ta i za me­ne ne­ka bi­de smrt bez
mi­lost,
pa ta­ka sme fi­ta – fit. Gos­po­di­ne, mo­ra da
um­re.
Es­ka­lo
Ne­ka bi­de ka­ko {to sa­ka va­{a­ta mud­rost.
An­xe­lo
Ka­de e tem­ni­~a­rot?
(Vle­gu­va tem­ni­~a­rot.)
Tem­ni­~a­rot
An­xe­lo
Tu­ka sum, gos­po­da­ru.
Ed­na ra­bo­ta e is­ku­{e­ni­e­to, Es­ka­lo,
a so­se­ma dru­ga zgre­{e­ni­e­to. Ne po­rek­nu­vam
de­ka vo po­ro­ta­ta {to na ob­vi­ne­ti­ot mu su­di
me­|u dva­na­e­set­te pod zak­let­va mo­`e da se­di
An­xe­lo
Gle­daj­te Kla­u­dio
487
Tante za kukurigu
Do ut­re vo de­vet ~a­sot po­gu­ben da bi­de.
Ne­ka se is­po­ve­da i pod­got­ven ne­ka bi­de.
Ova mu e pos­led­ni­ot axi­lak.
(Iz­le­gu­va tem­ni­~a­rot.)
Es­ka­lo
(Na An­xe­lo) Dob­ro ka­`a­no; eve ni naj­pos­le
eden umen xan­dar.
Es­ka­lo
Ne­bo­to ne­ka mu pros­ti, ne­ka ni pros­ti na
si­te!
Ed­ni gre­vot gi kre­va, na dru­gi dob­les­ta im
gi kra­ti dni­te.
Ed­ni vo zla se da­vat, be­ga­at i ni­ko­mu ni{­to,
dru­gi za grev sa­mo eden, gi ~e­ka kr­vav pi{­
tol.
(Vle­gu­va­at Lakt, Sa­pu­not, Pom­pej i slu`­
be­ni­ci.)
An­xe­lo
Pro­dol­`i, koi se ovie i {to se? Lakt re­~e
se vi­ka{? Zo{­to ne zbo­ru­va{ Lak­te?
Pom­pej
Ne mo­`e, gos­po­da­ru. Se iz­lak­ta!
An­xe­lo
[to ste vie, gos­po­di­ne?
Lakt
Lakt
Aj­de, do­ne­se­te gi ov­de. Ako ova se lu­|e na
mes­to, a dru­ga ra­bo­ta ne­ma­at os­ven da te­ra­at
be­so­vi po jav­ni­te ku­}i, to­ga{ ne znam {to e
za­kon. Do­ne­se­te gi!
An­xe­lo
[to e gos­po­di­ne? Ka­ko se vi­ka­te? Vo {to e
prob­le­mot? Toj, gos­po­da­ru? Toj e kel­ner, mak­ro {to
ra­bo­ti na par­~e. Ra­bo­ti kaj ed­na iz­vi­ka­na
`e­na ~i­ja ku­}a, gos­po­da­ru, be­{e, ka­ko {to
ve­lat, sram­ne­ta so zem­ja vo pred­gra­di­e­to;
a se­ga dr­`i ne­ka­kov amam za koj mis­lam
de­ka pov­tor­no e ne­kak­vo mes­to za ga­do­tii i
re­zil.
Es­ka­lo
Lakt
Od ka­de zna­e­te?
Ako & e po vol­ja na va­{a­ta mi­lost, jas
sum si­rot xan­dar na voj­vo­da­ta, a se vi­kam
Lakt. Se pot­pi­ram na prav­da­ta, gos­po­da­ru; i
pri­ve­du­vam ov­de pred va­{a­ta dob­ra mi­lost,
dvaj­ca zlog­las­ni zlo­u­bi­te­li.
An­xe­lo
Zlo­u­bi­te­li? Koe zlo go ubi­va­at? Da ne se
dob­ro­u­bi­te­li?
Lakt
@e­na mi, gos­po­da­ru, ko­ja ja re­zi­lam pred
bo­ga i pred va­{a­ta mi­lost –
Es­ka­lo
[to? Va­{a­ta `e­na?
Lakt
Lakt
Ako e po vol­ja na va­{a­ta mi­lost, ne znam
to~­no {to se, ama si­gur­no se pluk­na­ti
ni­kak­ve­ci, vi tvr­dam, bez tro{­ka ere­ti~­
nost {to se­koj do­bar ris­ja­nin na ovoj svet
tre­ba da ja ima.
Da, gos­po­da­ru, ko­ja, spo­laj mu na gos­po­da, e
~es­na `e­na –
Es­ka­lo
Za­rem za­ra­di toa ja re­zi­li{?
488
Vilijam [EKSPIR
Lakt
Ve­lam, gos­po­di­ne, }e ja re­zi­lam i }e se re­zi­
lam, ako ovaa ku­}a ne e `iv ebar­nik, a i
zi­jan za nej­ze, za{­to ku­}a­ta e po­ro­~i­li{­te
ed­no dol­no.
znae ko­ga{­no vre­me, sto­e­ja vo ed­na paj­nca,
obi~­na paj­nca od pet pa­ri, {to se ve­li.
Va­{a­ta mi­lost ima si­gur­no vi­de­ni tak­vi,
ne se por­ce­lan­ski tu­ku obi~­ni, ~in­ge­ni, ama
se­pak vr­{at ra­bo­ta.
Es­ka­lo
Es­ka­lo
Od ka­de zna­e{, xan­da­ru?
Dob­ro de, ne zap­nu­vaj­te za paj­nca­ta, pro­dol­
`e­te, pro­dol­`e­te!
Lakt
Pom­pej
Pa, gos­po­di­ne, od `e­na mi, ko­ja, bog da ja
da­de­{e ne­po­hot­na, mo­`e­{e da ja ob­vi­nat za
kur­va­we, pre­qu­ba i si­te dru­gi ne­~is­ti laj­
na­rii.
Ne gos­po­di­ne, ni mal­ku; tu­ka so­sem ste
vo pra­vo. Zna­~i, ne odo­ko­lu tu­ku pra­vo v
reb­ra. Pa ka­ko {to re­kov, ovaa gos­po­|a
Lakt, mno­gu trud­na bi­dej­}i, so sto­ma­kot do
us­ta, ka­ko {to re­kov, um­re­na za su­vi sli­vi,
a imav­me, ka­ko {to re­kov, sa­mo dve vo paj­
nca­ta oti maj­sto­rov ov­de, Sa­pu­not, gi po­ta­
ma­ni dru­gi­te, ka­ko {to re­kov, i, ka­ko {to
ve­lam, ~es­no pla­}aj­}i za niv, za{­to, ka­ko
{to zna­e­te, maj­sto­re Sa­pun, ne mo­`ev da vi
go vra­tam ku­su­rot.
Es­ka­lo
So pos­red­stvo na onaa `e­na?
Lakt
Da, gos­po­di­ne, so pos­red­stvo na gos­po­|a
Az­di­sa­na. No taa mu pluk­na v li­ce i mu da­de
dvoj­ka.
Sa­pu­not
Ta­ka e, ne mo­`ev­te.
Pom­pej
Pom­pej
(Na Es­ka­lo) Gos­po­di­ne, ako mu e po vol­ja na
va­{a­ta mi­lost, ra­bo­ti­te ne sto­jat ta­ka.
Lakt
Do­ka­`i go ti ova pred ovie mu­va­xii ov­de,
~e­sen ~o­ve­ku, do­ka­`i go!
Ete gle­da­te; a bi­dej­}i vie to­ga{, ako dob­ro
se se­}a­va­te, gi kr­{ev­te kos­ki­te od nap­red
re­~e­ni­te sli­vi –
Sa­pu­not
Gi kr­{ev, ne­ma zbor.
Es­ka­lo
Pom­pej
(Na An­xe­lo) Slu­{a­te li ka­ko ob­rat­no
go­vo­ri?
Pom­pej
Gos­po­di­ne, taa vle­ze kaj nas so sto­ma­kot
do gu­{a i po­ba­ra – va­{a­ta mi­lost ne­ka mi
pros­ti – su­vi sli­vi. Nie, gos­po­di­ne, imav­me
sa­mo dve vo ce­la­ta ku­}a, koi vo toa koj­
Pa da, ete, gle­da­te; pa to­ga{ vi re­kov, ako
dob­ro se se­}a­va­te, de­ka na onaa i na onaa im
ne­ma lek vo vr­ska so ona, vie ve­}e zna­e­te
{to, ako dras­ti~­no ne gi sma­li ob­ro­ci­te,
ka­ko {to ve­}e vi re­kov –
489
Tante za kukurigu
Sa­pu­not
Ta­ka e, ba{ ta­ka be­{e.
Pom­pej
Zna­~i, ete gle­da­te –
Es­ka­lo
Ama ste zdo­dev­na bu­da­la. Ka­`e­te go glav­
no­to. [to & sto­riv­te na `e­na­ta od Lakt pa
toj se­ga se `a­li? Ved­na{ sa­kam od­go­vor i da
svr­{am so ova.
Pom­pej
Gos­po­di­ne, va­{a­ta mi­lost ne mo­`e tu­kuta­ka da svr­{i.
Es­ka­lo
Ne, gos­po­di­ne, ne ni mis­lev.
Pom­pej
Ete, gle­da­te, ov­de sa­mo vis­ti­na se zbo­ru­va.
An­xe­lo
]e trae ova kol­ku ed­na no} vo Ru­si­ja
ko­ga no­}i­te se naj­dol­gi. (Na Es­ka­lo) Za­mi­
nu­vam se­ga,
a ra­bo­ta­va ce­la do kraj raz­gle­daj­te ja vie
i naj­de­te na­~in da si go do­bi­jat si­te.
Es­ka­lo
Se na­de­vam de­ka ta­ka }e bi­de. Mno­gu us­peh
ut­re.
(Iz­le­gu­va An­xe­lo.)
Se­ga pro­dol­`e­te, gos­po­di­ne, u{­te ed­na{ ve
pra­{u­vam {to sta­na so `e­na­ta na Lakt?
Pom­pej
Ed­na{, gos­po­di­ne? Ni{­to nej­ze ne & se nap­
ra­vi ed­na{.
Pom­pej
Lakt
Ama, gos­po­di­ne, }e svr­{i­te, so va­{a doz­
vo­la. A jas ve mo­lam, pog­led­ne­te go ovoj maj­
stor Sa­pun, ov­de, gos­po­di­ne; ~o­vek koj vle­~e
osum­de­set fun­ti go­di{­no a tat­ko mu um­re
na Du­ov­den- na Du­ov­den um­re, ne, maj­sto­re
Sa­pun?
Ve mo­lam, gos­po­di­ne, pra­{aj­te go ~o­ve­kov
{to & nap­ra­vi na `e­na mi.
Pom­pej
Ja mo­lam va­{a­ta vi­sost, da me pra­{a.
Sa­pu­not
Es­ka­lo
Ve­~er­ta spro­ti Du­ov­den.
Pom­pej
E pa da, po­ar­no zdrav­je. Ov­de, gle­dam se
go­vo­ri sa­mo vis­ti­na. Toj, gos­po­di­ne, se­de­{e
na ed­no ni­sko stol­~e, gos­po­di­ne, vo ‘Kaj
groz­dot’ kaj­{to vie u`i­vav­te da se­di­te, ne?
Sa­pu­not
U`i­vav na­vis­ti­na za­toa {to ta­mu e ot­vo­
re­no za se­ko­go i po­god­no za zi­ma.
Dob­ro, gos­po­di­ne, {to & nap­ra­vi gos­po­di­
nov?
Pom­pej
Ve mo­lam, gos­po­di­ne, pog­le­daj­te mu ja
fa­ca­ta na ~o­ve­kov. Do­bar gos­po­di­ne Sa­pun,
gle­daj­te vo ne­go­va­ta mi­lost. So pri­~i­na ova
go ve­lam. Da­li va­{a­ta mi­lost dob­ro go pog­
led­na?
490
Vilijam [EKSPIR
Es­ka­lo
Da, gos­po­di­ne, mno­gu dob­ro.
Pom­pej
Ne, ve mo­lam, pog­le­daj­te go u{­te ed­na{.
Es­ka­lo
Lakt
Ga­du, la­`e{! La­`e{ apa­{u eden ras­ip
­ an!
U{­te ne do{­lo vre­me ko­ga nej­ze }e ja res­
pek­ti­ra­at i ma­`i i `e­ni i de­ca.
Pom­pej
Gos­po­da­ru taa se res­pek­ti­ra­{e so ne­go u{­te
pred da se ze­mat.
Dob­ro, go gle­dam.
Es­ka­lo
Pom­pej
Da­li va­{a­ta mi­lost gle­da ne­kak­vo zlo na
ne­go­vi­ot su­rat?
Koj e po­pa­me­ten ov­de, prav­da­ta ili ugur­suz­
lu­kot? (Na Lakt) Da­li e ova vis­ti­na?
Lakt
Es­ka­lo
Ne ba{.
Pom­pej
Na evan­ge­li­e­to bi se za­kol­nal de­ka tok­mu
li­ce­to e naj­lo­{o­to ne{­to kaj ne­go. Zna­~i,
ako li­ce­to e naj­lo­{o­to ne{­to kaj ne­go,
ka­ko mo­`el to­ga{ maj­stor Sa­pun da na­ne­se
ne­kak­vo zlo na `e­na­ta od ovoj xan­dar? Toa
bi sa­kal va­{a­ta mi­lost da mi go ka­`e.
Es­ka­lo
Vo pra­vo e xan­da­ru, {to ve­li­te vie na ova?
Lakt
Ka­ko pr­vo, ako vi e po vol­ja, ku­}a­ta e mno­gu
res­pek­ti­ra­na ku­}a; ka­ko vto­ro, ovoj ~o­vek
ov­de e mno­gu res­pek­ti­ran i ka­ko tre­to, ne­go­
va­ta gaz­da­ri­ca mno­gu res­pek­ti­ra­na `e­na.
Pom­pej
Ra­ka­va da mi se isu­{i, gos­po­da­ru, ako ne­go­
va­ta `e­na ne e naj­res­pek­ti­ra­na per­so­na od
si­te nas ov­de.
(Na Pom­pej) O, ras­ip­ni­ku, o apa­{u, o ga­den
Ha­ni­ba­le! Sum se res­pek­ti­ral so nej­ze pred
da se ze­me­me? (Na Es­ka­lo) Ako ne­ko­ga{ sum
se res­pek­ti­ral so nej­ze ili taa so me­ne, ne­ka
va­{a­ta mi­lost ne me sme­ta za ku­tar xan­dar
na voj­vo­da­ta. (Na Pom­pej) Do­ka­`i go toa,
ras­i­pan ka­ni­ba­le, ili }e te no­sam na sud za
te­pa~­ka.
Es­ka­lo
A da ve svir­ne­{e po uv­ce­to, mo­`ev­te is­to
ta­ka da go tu­`i­te za kle­ve­ta.
Lakt
Ta­ka e. Vi bla­go­da­ram mno­gu za ova, gos­po­
da­ru. [to sa­ka va­{a­ta mi­lost da nap­ra­vam
so ovoj po­dol raz­boj­nik?
Es­ka­lo
Pa, gos­po­di­ne xan­dar, bi­dej­}i ima vo se­be
raz­ni lo­{o­ti­la­ci {to bi mo­`e­le da gi
ot­kri­e­te ko­ga bi mo­`e­le, pu{­te­te go ne­ka
si go te­ra svo­e­to do­de­ka ne soz­na­e­te vo {to
se sos­to­jat tie ne­go­vi lo­{o­ti­la­ci.
Lakt
E, ba{ vi bla­go­da­ram za ova, gos­po­da­ru.
491
Tante za kukurigu
Se­ga gle­da{, apa­{u eden ras­i­pan, {to te
~e­ka: ima da si go te­ra{ svo­e­to; da si go
te­ra{, apa­{u, svo­e­to.
Es­ka­lo
(Na Sa­pun) Ka­de ste ro­de­ni, gos­po­di­ne?
Es­ka­lo
De­vet? Doj­de­te ov­de, maj­stor Sa­pu­ne. Maj­
stor Sa­pu­ne, bi sa­kal da ne se plet­ka­te so
kel­ne­ri. ]e ve kel­ne­ro­sa­at, maj­sto­re Sa­pun,
a vie }e gi na­sa­pu­ni­te. Da ve ne­ma od ov­de i
po­ve­}e da ne slu{­nam za vas.
Sa­pu­not
Sa­pu­not
Ov­de vo Vi­e­na, gos­po­di­ne.
Es­ka­lo
Vi bla­go­da­ram, gos­po­da­ru. [to se od­ne­su­va
do me­ne, ni­ko­ga{ ne bi stap­nal v kr~­ma, ama
{to da pra­vam ko­ga dru­gi me vle~­ka­at ta­mu.
Es­ka­lo
Na­vis­ti­na vle­~e­te osum­de­set fun­ti
go­di{­no?
Sa­pu­not
Da, gos­po­di­ne, ako vi e po vol­ja.
Go­to­vo e, maj­stor Sa­pu­ne. Zbo­gum.
(Iz­le­gu­va Sa­pu­not.)
A se­ga vie, maj­sto­re kel­ner. Ka­ko se vi­ka­te
maj­sto­re kel­ner?
Pom­pej
Es­ka­lo
Zna­~i ta­ka. (Na Pom­pej) [to ste po za­na­et,
gos­po­di­ne?
Pom­pej.
Es­ka­lo
Pom­pej
Sa­mo tol­ku?
Kel­ner, gos­po­di­ne, kel­ner kaj ed­na si­ro­ta
vdo­vi­ca.
Es­ka­lo
Ka­ko vi se vi­ka gaz­da­ri­ca­ta?
Pom­pej
Gos­po­|a Az­di­sa­na.
Es­ka­lo
Kol­ku ma­`i ima­la do se­ga?
Pom­pej
De­vet, gos­po­di­ne – Pos­led­ni­ot be­{e Az­di­
san.
Pom­pej
Gaz­lo, gos­po­di­ne. Pom­pej Gaz­lo.
Es­ka­lo
Od­li~­no, gos­po­di­ne, za{­to ga­zot i e naj­go­
le­mo­to kaj vas. Ta­ka, vo `i­vo­tin­ska smis­la,
vie ste Pom­pej Ve­li­ki. Pom­pej, ho­no­rar­no
vie ste i mak­ro Pom­pej, bez og­led kol­ku
toa da go ma~­ka­te so ne­kak­vo kel­ner­stvo,
ne? Aj­de, priz­naj­te, po­lo­vi­na mo­`e }e vi se
pros­ti.
Pom­pej
Is­kre­no, gos­po­di­ne, jas sum si­ro­ma­{en
~o­vek {to mo­ra da `i­vee od ne{­to.
492
Vilijam [EKSPIR
Es­ka­lo
Mo­ra da `i­ve­e­te od ne{­to, ne? Da bi­de­te
mak­ro? [to mis­li­te za toj za­na­et, Pom­pej?
Da­li e za­kon­ski?
Pom­pej
Ako za­ko­not go doz­vo­lu­va, gos­po­di­ne, da.
Es­ka­lo
Ama za­ko­not ne go doz­vo­lu­va, Pom­pej; ni­ti
ne­ko­ga{ }e go doz­vo­li vo Vi­e­na.
Pom­pej
Da­li va­{a­ta mi­lost mis­li se­ta mla­di­na vo
Vi­e­na da ja sko­pi i is­~is­ti?
Es­ka­lo
Ne, Pom­pej.
Es­ka­lo
Vi bla­go­da­ram, Pom­pej, a za voz­vrat na
va­{e­to pro­ro{­tvo, slu{­ne­te me. Mo­le­te se
da ne ve do­ne­se |a­vo­lot pov­tor­no pred me­ne
za kak­va go­de op­tu`­ba pa du­ri ni za onaa
ku­}a vo ko­ja se­ga se mat­ka­te, oti, ako ve
do­ne­se, ima da ve te­pam i go­nam s# do va­{i­ot
{a­tor pa }e si go vi­di­te pra­vi­ot Ce­zar vo
me­ne. Ili pros­to re­~e­no, Pom­pej, }e na­re­
dam da ve kam­{i­ku­va­at. Ta­ka, a za ovoj pat,
Pom­pej, zbo­gum.
Pom­pej
Se zab­la­go­da­ru­vam na va­{a­ta mi­lost za dob­
ri­ot so­vet, (Na stra­na) ama }e go sle­dam
spo­red ujot na me­so­to i mo­ja­ta sre­}a.
Da me kam­{i­ku­va­at? Ne, ko­~i­xi­ja­ta ne­ka
udi­ra so kam­{ik po ko­wot {to ne slu­{a;
no za­na­e­tot na hrab­ri­te, so kam­{ik ne se
va­di od du­{a!
(Iz­le­gu­va.)
Pom­pej
Es­ka­lo
Is­kre­no, gos­po­di­ne, spo­red mo­e­to {tu­ro
mis­le­we, }e pro­dol­`i toa da go te­ra. Ako
va­{a­ta mi­lost gi sre­di oros­pi­i­te i ~ap­ku­
ni­te, to­ga{ ne­ma zo{­to da se pla­{i od mak­
ro­a­ta.
A se­ga vie, maj­sto­re Lakt; prij­de­te, maj­sto­re
xan­dar. Kol­ku vre­me ste xan­dar?
Lakt
Se­dum i pol go­di­ni, gos­po­di­ne.
Es­ka­lo
Es­ka­lo
Se sre­du­va ve­}e i toa na go­le­mo. Sa­mo {to
gla­vi se se­~at i se be­si.
Mis­lev, spo­red ve{­ti­na­ta vo slu`­ba­ta, de­ka
ste po­dol­go. Ve­li­te vkup­no se­dum go­di­ni.
Pom­pej
Lakt
Ako gi be­si­te i ko­li­te si­te onie {to va­ka
gre­{at ed­no de­set go­di­ni po red, to­ga{ }e
go fa­li­te bo­ga ako mo­`e­te da iz­da­de­te u{­te
ne­koj na­log. Ako za­ko­nov se pri­me­nu­va de­set
go­di­ni vo Vi­e­na, }e ja iz­da­vam jas naj­u­ba­va­ta
ku­}a vo Vi­e­na za ne­poln gro{ po no}.
Ako do­`i­ve­e­te da go vi­di­te ova is­pol­ne­to,
re­~e­te sa­mo de­ka toa Pom­pej vi go ka­`al.
Se­dum i pol, gos­po­di­ne.
Es­ka­lo
Te­`ok na­por za vas, na­vis­ti­na. Vi pra­vat
nep­rav­da {to pos­to­ja­no ve to­va­rat so toa.
Za­rem vo va­{i­ot kvart ne­ma do­vol­no lu­|e
po­god­ni za ovaa slu`­ba?
Tante za kukurigu
Lakt
Da vi ka­`am pra­vo, gos­po­di­ne, mno­gu mal­ku
ima tak­vi {to trez­ve­no }e ja vr­{at vak­va­ta
slu`­ba. Ko­ga }e gi iz­be­rat, sre}­ni se da me
iz­be­rat me­ne da gi za­me­nam. Jas ova go pra­
vam za sit­ni pa­ri a iz­le­gu­vam na kraj so s#
i se{­to.
Es­ka­lo
Gle­daj­te da mi gi do­ne­se­te imi­wa­ta na
{es­te­mi­na naj­spo­sob­ni ma­`i od va­{a­ta
pa­ro­hi­ja.
Lakt
Do­ma kaj vas, gos­po­di­ne?
Es­ka­lo
Da, do­ma kaj me­ne. Zbo­gum.
(Iz­le­gu­va­at Lakt so slu`­be­ni­ci­te.)
Kol­ku e ~a­sot, {to mis­li­te?
Su­di­ja­ta
Edi­na­e­set, gos­po­di­ne.
Es­ka­lo
Ve mo­lam doj­de­te kaj me­ne na ru­~ek.
Su­di­ja­ta
Po­niz­no vi se zab­la­go­da­ru­vam.
Es­ka­lo
@al mi e {to }e um­re Kla­u­dio
ama lek ne­ma.
Su­di­ja­ta
Gos­po­da­rot An­xe­lo e mno­gu strog.
Es­ka­lo
Pot­reb­na ni e stro­gost.
493
Ne e se­ko­ga{ mi­lost ona {to ni iz­gle­da
ta­ka.
Pro{­te­va­we­to se­ko­ga{ kot­ka dru­go zlo.
No se­pak, kut­ri­ot Kla­u­dio! Ne­ma lek.
Da odi­me, gos­po­di­ne.
(Iz­le­gu­va­at.)
494
Vilijam [EKSPIR
Scena 2
(Vle­gu­va­at tem­ni­~a­rot i eden slu­ga.)
Slu­ga­ta
Tem­ni­~a­rot
Ne­ka mi pros­ti va­{a­ta mi­lost,
{to da pra­vi­me so trud­na­ta Xu­li­e­ta?
Sa­mo of­ka. ^a­sot & se bli­`i.
An­xe­lo
Go vr­{i is­le­du­va­we­to; ved­na{ }e doj­de.
]e mu ka­`am za vas.
Tem­ni­~a­rot
Ve mo­lam.
(Iz­le­gu­va slu­ga­ta.)
]e vi­dam
{to re­{il; mo­`e­bi omek­nal. Bo­`e,
ko na son vi­na­ta da ja sto­ril. Ne­ma
`iv ma` od ovoj po­rok {to ne li`­nal; a
sa­mo
toj tre­ba da um­re.
(Vle­gu­va An­xe­lo.)
An­xe­lo
[to e ra­bo­ta­ta, tem­ni­~a­ru?
Tem­ni­~a­rot
Da­li na­vis­ti­na Kla­u­dio }e um­re ut­re?
An­xe­lo
Za­rem ne ti re­kov da? Za­rem na­red­ba
ne­ma{?
Zo{­to pra­{u­va{ pak?
Od­ne­se­te ja ved­na{
na ne­koe po­so­od­vet­no mes­to i toa br­zo.
(Vle­gu­va slu­ga­ta.)
Slu­ga­ta
Ov­de e set­ra­ta na osu­de­ni­kot i ba­ra
da ja pri­mi­te.
An­xe­lo
Ima ses­tra?
Tem­ni­~a­rot
Da, gos­po­da­ru do­bar; mno­gu dob­les­na mo­ma,
ko­ja tre­ba ka­lu­|er­ka nas­ko­ro da sta­ne
ako ve­}e ne sta­na­la.
An­xe­lo
Dob­ro, pu{­te­te ja vnat­re.
(Iz­le­gu­va slu­ga­ta.)
Blud­ni­ca­ta gle­daj­te da ja pre­mes­ti­te.
Daj­te & {to e pot­reb­no, ama so mer­ka.
]e da­dam na­red­ba.
(Vle­gu­va­at Lu­~io i Iza­be­la.)
Tem­ni­~a­rot
Tem­ni­~a­rot
Za da ne se za­tr­~am.
Ako gre­{am is­pra­ve­te me, ama sum vi­del
po eg­ze­ku­ci­ja­ta ka­ko su­dot `a­li
za do­ne­se­na­ta od­lu­ka.
An­xe­lo
Aj­de; toa os­ta­ve­te mi go me­ne.
Vr­{e­te si ja ra­bo­ta­ta ili daj­te ot­kaz
pa ta­ka }e bi­de­te na mir so se­be.
Bog ne­ka ve var­di i ~u­va.
An­xe­lo
Os­ta­ne­te u{­te mal­ku. (Na Iza­be­la) Dob­ro­
doj­dov­te.
[to sa­ka­te?
Iza­be­la
Bol­na mol­ba do va­{e­to gos­pod­stvo imam.
495
Tante za kukurigu
Ja mo­lam va­{a­ta mi­lost da me sos­lu­{a.
An­xe­lo
Dob­ro, {to mo­li­te?
Iza­be­la
Pos­toi eden po­rok koj­{to od sr­ce go mra­
zam,
i po­sa­ku­vam pod uda­rot na prav­da­ta da se
naj­de
pa ne bi mo­le­la za ne­go da ne mo­ram
i ne bi mo­le­la na­vis­ti­na, da ne se vo­di voj­na
vo me­ne me­|u sa­kam i ne­}am.
An­xe­lo
Uba­vo, {to e ra­bo­ta­ta?
Iza­be­la
Brat mi e osu­den da um­re.
Ve mo­lam, gre­vot osu­de­te go ne­gov
no ne i brat mi.
tol­ku les­no. Na­va­le­te,
mo­le­te,
klek­ne­te pred ne­go; za po­li obe­se­te mu se.
Prem­no­gu ste lad­ni. Ne mo­li­te za ig­la.
So tol­ku pi­tom ja­zik ne­ma da iz­mo­li­te
ni{­to.
Na­va­le­te, ve­lam!
Iza­be­la
(Na An­xe­lo) Mo­ra li da um­re?
An­xe­lo
De­voj­ko, ne­ma po­mo{.
Iza­be­la
Ima, a mis­lam de­ka va­{a­ta mi­lost mo­`e da
mu pros­ti
i ni ne­bo­to, ni lu­|e­to ne­ma da pla­~at za­ra­di
toa.
An­xe­lo
Toa ne sa­kam da go sto­ram.
Tem­ni­~a­rot
Iza­be­la
(Na stra­na) Bog ne­ka ti da­de si­la da go
ple­ni{!
An­xe­lo
No bi mo­`e­le ako sa­ka­te?
An­xe­lo
Da go osu­dam ~i­not a ne iz­vr­{i­te­lot?
No se­koj grev e osu­den u{­te pred da se sto­ri.
Na {to, za­mis­le­te, mo­ja­ta ra­bo­ta bi se
sve­la
ako gi kaz­nu­vam gre­vo­vi­te {to sto­re­ni se
ve­}e
a iz­vr­{i­te­li­te gi os­lo­bo­du­vam od vi­na?
No mo­`e­te bez da mu na­pa­kos­ti­te na sve­tot.
Ka­mo `a­los­ta da vi ja pa­ra va­{a­ta du­{a
ko mo­ja­ta {to se ki­ne za ne­go.
Iza­be­la
An­xe­lo
O, pra­ve­den ama su­rov za­kon! Brat mi to­ga{
po­ve­}e go ne­ma. Gos­pod ne­ka vi e na po­mo{!
[to ne sa­kam, toa i ne mo­`am.
Iza­be­la
Toj e osu­den; pre­doc­na e.
Lu­~io
Lu­~io
(Na stra­na na Iza­be­la) Prem­no­gu ste lad­ni.
(Na stra­na na Iza­be­la) Ne ot­ka­`u­vaj­te se
496
Vilijam [EKSPIR
Iza­be­la
Pre­doc­na? Ne e ta­ka; du­ri i zbo­rot ovoj
mo­`e da se pov­le­~e. O, ve­ru­vaj­te vo ova,
ni pom­pa­ta ko­ja so go­lem­ci­te odi,
ni kru­na­ta na kra­lot, ni od na­mes­ni­kot
me­~ot,
ni `ez­lo­to na voj­vo­da­ta, ni to­ga­ta na su­di­
ja­ta,
ni po­lo­vi­na ne gi ve­li­~at ni­ti kra­sat
ko {to gi kra­si mi­los­ta.
Da be­{e toj na va­{e mes­to, a na ne­go­vo vie,
i vie }e pot­klek­nev­te ka­ko ne­go, no toj, na
va­{e mes­to
ne }e be­{e tol­ku strog.
An­xe­lo
Ve mo­lam, ode­te si!
Iza­be­la
Ka­mo bog da mi ja po­da­ri mo}­ta va­{a
a vie da ste Iza­be­la! Da­li s# va­ka bi bi­lo?
Ne; bi vi ot­kri­la to­ga{ {to zna­~i su­di­ja
da se bi­de, a {to zat­vo­re­nik.
Lu­~io
(Na stra­na na Iza­be­la) Ta­ka, trog­ne­te go;
toa e pra­vi­ot na­~in.
An­xe­lo
Brat vi e ot­pi­{an od sa­mi­ot za­kon
i ba­di­ja­la zbo­ro­vi­te si gi tro­{i­te.
Iza­be­la
Le­le bo­`e!
Pa si­te ne­ko­ga{­ni du­{i ot­pi­{a­ni ed­na{
bi­le
no Toj {to nad­mo}­ta zna­el da ja ko­ris­ti
um­no
na­{ol lek. [to bi bi­lo so vas, pri­mer,
ko­ga Toj {to su­di­ja e nad si­te su­dii na sve­
tot
re­{i da vi su­di za toa {to ste vak­vi? O, na
ova
po­mis­le­te i mi­lost to­ga{ niz us­ta }e vi
{ik­ne
i }e bi­de­te ko pre­po­ro­den.
An­xe­lo
Smi­re­te se, de­voj­ko li~­na.
Za­ko­not, a ne jas, brat vi go osu­di.
Du­ri da mi e rod­ni­na, ro­den brat ili sin,
za ne­go ne­ma mi­lost. Mo­ra da um­re u{­te
ut­re.
Iza­be­la
U{­te ut­re? Za­rem tol­ku br­gu? Po{­te­de­te
go! Mi­lost!
Toj ne e pod­got­ven da um­re. Du­ri i za v kuj­na
ima­we­to go ko­li­me ko­ga mu e vre­me. Za­rem
so po­ma­la gri­`a da mu slu­`i­me na ne­bo­to
odo{­to na val­ka­ni­te ni te­la? O, po­mis­le­te,
do­bar,
do­bar gos­po­da­ru, koj e toj {to za va­kov grev
um­rel?
Kol­ku­mi­na sa­mo go sto­ri­le.
Lu­~io
(Na stra­na) Da, ka­`a­no na mes­to.
An­xe­lo
Za­ko­not ne e mr­tov ia­ko dol­go le­`i zas­pan.
Ovie mno­gu­mi­na ne bi se drz­na­le tol­ku da
gre­{at
do­kol­ku pr­vi­ot {to val­ka­no­vo go sto­ril
de­lo
od­go­va­ral za ~i­not. No se­ga toj e bu­den,
gle­da {to se slu­~i­lo i ka­ko pro­rok
vo og­le­da­lo gle­da kak­vi s# zlo­de­la no­vi
bi­lo se­ga za~­na­ti ili so pros­tu­va­we ob­no­
ve­ni
vo id­ni­na }e se ko­tat i }e se ra­|a­at bez­broj.
V ko­ren tre­ba tie da se so­se­~at za da gi
sne­ma
pred da za­`i­ve­at.
Iza­be­la
Se­pak po­ka­`e­te mal­ku so­`al­ba.
497
Tante za kukurigu
An­xe­lo
Naj­go­le­ma is­ka­`u­vam ko­ga prav­da­ta ja
vr­{am,
za{­to mi­lost iz­li­vam to­ga{ vrz mno­zi­na
ne­poz­na­ti
koi, pres­ta­pot prog­le­dan niz prs­ti, po­toa
bi gi ma­~el,
a prav­da de­lam ko­ga onoj, vi­no­ven za ne­koj
zlos­tor,
od `i­vot go li­{u­vam za po­ve­}e zlo da ne
pra­vi.
Bi­de­te za­do­vol­ni. Brat vi }e um­re ut­re.
Iza­be­la
Zna­~i vie }e ste pr­vi­ot {to iz­re­kol vak­va
kaz­na
a toj pr­vi­ot {to }e ja pla­ti. O, mno­gu e
dob­ro
da ima­te sna­ga na xin, no na­sil­stvo e ve­lam
ko xin da ja ko­ris­ti­te.
Lu­~io
(Na stra­na) Mno­gu dob­ro re­~e­no.
Lu­~io
(Na stra­na na Iza­be­la) Ne mu da­vaj da di­{e,
mo­me! Go­tov e!
Sa­mo nap­red! Po­pu{­ta, gle­dam.
Tem­ni­~a­rot
(Na stra­na) Na bo­ga mu se mo­lam da go
po­be­di!
Iza­be­la
Ne mo­`e­me nie so bra­tot svoj da se me­ri­me.
Go­lem­ci­te so svet­ci­te te­ra­at {e­gi; du­ho­vi­
tost e toa,
no bo­go­hu­lie, ko­ga ma­li­te toa go pra­vat.
Lu­~io
(Na stra­na na Iza­be­la) Ima{ pra­vo,
de­voj­ko. Sa­mo nap­red.
Iza­be­la
Ona {to za ko­man­dan­tot e sa­mo gne­ven zbor,
za voj­ni­kot e ~is­to sve­to­gr­die.
Iza­be­la
Lu­~io
Ko­ga mo}­ni­ci­te bi gr­me­le
ko {to gr­mi sa­mi­ot Ju­pi­ter, Ju­pi­ter bi
po­lu­del vo ne­mir,
za{­to se­koj mal, si­ten ~i­nov­nik
bi go ko­ris­tel ne­bo­to sa­mo za gr­me­we, za
gr­me­we sa­mo.
O soz­da­te­lu mi­loz­liv,
po­ra­do ti so os­tra­ta sul­fur­na stre­la
go ras­ce­pu­va{ da­bot ~a­ta­lest i glu`­dest
odo{­to mir­ta ne­ko­ja pi­to­ma. No lu­|e­to,
gor­di­te lu­|e,
na­bap­ka­ni so ku­so­ve~­na, sit­na vlast, nez­naj­
kov­ci stra{­ni
ba{ ta­mu kaj­{to sez­naj­kov­ci se mis­lat,
tie, so du­hot svoj stak­lest, ko maj­mu­ni bes­ni
tol­ku glu­pos­ti iz­ve­du­va­at pred o~i­te na
bo­ga
{to na an­ge­li­te od toa sol­zi im idat, i od
smea
bi is­pu­ka­le da se zlob­ni ka­ko nas.
(Na stra­na na Iza­be­la) Go zne­te i toa? Pro­
dol­`e­te.
An­xe­lo
Zo{­to se­to ova mi go ve­li­te?
Iza­be­la
Za­toa {to vlas­ta, ia­ko gre­{i ka­ko i si­te,
se­pak ne­ka­kov lek vo se­be ima
{to na po­ro­kot do vrv no­va ko­`a mu nav­le­
ku­va.
Pra­{aj­te si go sr­ce­to; ~uk­ne­te ta­mu i
vi­de­te da­li znae
ne{­to na­lik na gre­vot od brat mi. Priz­nae
li
grev od bo­ga da­den, ko ne­go­vi­ot {to e pres­
tap,
498
Vilijam [EKSPIR
to­ga{ ni­kak­va mis­la vrz ja­zik ne­ka ne vi
pad­ne
{to brat mi od `i­vo­tot }e go li­{i.
An­xe­lo
(Na stra­na) Go­vo­ri tol­ku um­no
{to i umot moj vo za­se­da pa­|a. (Na Iza­be­la)
Zbo­gum.
na ve~­nos­ta.
An­xe­lo
Uba­vo, doj­de­te ut­re kaj me­ne.
Lu­~io
(Na stra­na na Iza­be­la) Dob­ro e: da odi­me
se­ga.
Iza­be­la
Iza­be­la
Gos­po­da­ru do­bar, vra­te­te se.
Bog ne­ka ve bra­ni i ~u­va.
An­xe­lo
An­xe­lo
]e raz­mis­lam. Doj­de­te ut­re.
Iza­be­la
^uj­te ka­ko }e ve pot­ku­pam; vra­te­te se, gos­
po­da­ru.
(Na stra­na) Amin;
za{­to va­ka trg­nu­vam po pa­tot na is­ku­{e­ni­
e­to
{to so mo­lit­vi­te se su­di­ra.
Iza­be­la
An­xe­lo
[to? Da me pot­ku­pi­te?
Iza­be­la
Da, so tak­vi da­ro­vi {to bi bi­le i bo`­ji i
va­{i.
Vo kol­ku ~a­sot ut­re
da doj­dam kaj va­{e­to gos­pod­stvo?
An­xe­lo
Ko­ga sa­ka­te pred plad­ne.
Iza­be­la
Lu­~io
Bog ne­ka ja ~u­va va­{a­ta mi­lost.
(Na stra­na na Iza­be­la) Ina­ku s# bi bi­lo
ras­i­pa­no.
Iza­be­la
Ne so su­et­ni pa­ri od is­ko­va­no zla­to
ili so ka­me­wa bes­ce­ne­ti ~i­ja vred­nost de
pa­|a
de se kre­va vo za­vis­nost od ujot na pro­ce­ni­
te­lot;
tu­ku so mo­lit­vi is­kre­ni {to do ne­bo }e se
kre­nat
pred zaj­di­son­ce, mo­lit­vi od ne­vi­ni­te du­{i,
od de­vi­ci­te {to pos­tat ~ii mis­li pos­ve­te­ni
se sa­mo
An­xe­lo
(Na stra­na) Od te­be; pa du­ri i od tvo­ja­ta
dob­lest.
(Iz­le­gu­va­at Iza­be­la, Lu­~io i Tem­ni­~a­
rot.)
[to e ova? [to e ova? Nej­zi­na gre{­ka ili
mo­ja?
Is­ku­{u­va­~ot ili is­ku­{i­te­lot, koj gre­{i
po­ve­}e, a?
Ne taa; taa ne ni is­ku­{u­va; tu­ku toa sum jas,
koj­{to, leg­nat kraj tem­ja­nu{­ka­ta na son­ce,
ko ~o­ve~­ki le{ a ne ko cve­}e, se ras­pa­|am
od prek­ras­no­to vre­me. Mo`­no li e ne­vi­
499
Tante za kukurigu
nos­ta
skrom­na po­za­vod­li­va da bi­de od les­na `e­na?
Da­li pol­ni pus­to{, ni do­a­|a `el­ba
sve­ti­li{­te­to da go ur­ne­me, za ta­mu
na­{e­to zlo da go vne­se­me? O, lu­dost, lu­dost,
{to pra­vi{, {to si ti, An­xe­lo?
Da­li ja po­sa­ku­va{ na do­len na­~in za­ra­di
ona
{to dob­les­na ja pra­vi? O, os­ta­vi go brat &
v `i­vot!
I krad­ci­te se ov­las­te­ni kra`­bi da vr­{at
{tom su­di­i­te i sa­mi­te kra­dat. [to, za­rem
ja qu­bam
{tom po­sa­ku­vam pov­tor­no me­ne da mi zbo­ri
i na o~i­te da & se nas­la­du­vam? Da ne bla­dam?
O du{­ma­ni­ne lu­kav, koj­{to, za da fa­ti{
sve­tec,
svet­ci na ja­di­ca sta­va{! Na­jo­pas­no is­ku­{e­
nie
e ona {to pos­to­ja­no n# {il­ka da gre­{i­me
qu­bej­}i ja dob­les­ta. Ni­ko­ga{ blud­ni­ca ne
mog­la
so se­ta dvoj­na mo} – ume{­nos­ta i su{­tes­
tvo­to svoe –
Va­ka da me voz­bu­di; tu­ku ovaa dob­les­na mo­ma
me po­ko­ri so­sem. S# do de­ne­ska pre­zir se­ev
kon ma­`i­te za­qu­be­ni, ne gi sfa­}av i im se
sme­ev.
(Iz­le­gu­va.)
Scena 3
(Vle­gu­va­at, od ed­na stra­na Voj­vo­da­ta
prep­ra­ven vo mo­nah a od dru­ga­ta stra­na
Tem­ni­~a­rot.)
Voj­vo­da­ta
Gos­pod na po­mo{, Tem­ni­~a­ru! – Vie ste toj,
ne?
Tem­ni­~a­rot
Jas sum. [to sa­ka­te, mo­na­hu do­bar?
Voj­vo­da­ta
Po­vi­kan od so­mi­los­ta i du­hot na re­dot moj
svet
doj­dov da gi po­se­tam gre{­ni­te du­{i
ov­de vo zat­vo­rov. Daj­te mi go vo­o­bi­~a­e­ni­ot
do­pust
niv da gi vi­dam za da gi uz­na­am dob­ro
de­la­ta niv­ni gre{­ni pa spo­red re­dot
so­od­vet­no da pos­ta­pam.
Tem­ni­~a­rot
]e sto­ram i po­ve­}e od toa ako tre­ba.
(Vle­gu­va Xu­li­e­ta.)
Eve, do­a­|a ba{ se­ga, gre{­ni­ca ed­na mo­ja,
ko­ja, pad­na­ta vo kan­xi­te na sops­tve­na­ta mla­
dost
ob­ra­zot si go is­pri{­ti. De­te taa no­si,
a toj {to go za~­na, osu­den e na smrt ia­ko e
~o­vek
mno­gu mlad i po­po­go­den za u{­te eden ta­kov
pres­tap
odo{­to za is­ti­ot da um­re.
Voj­vo­da­ta
Ko­ga tre­ba da um­re?
Tem­ni­~a­rot
Mis­lam ut­re.
(Na Xu­li­e­ta) S# pod­got­viv za vas. Os­ta­ne­te
mal­ku,
500
Vilijam [EKSPIR
pa dru­gi upat­stva }e do­bi­e­te.
Voj­vo­da­ta
Da­li se ka­e­te, uba­vi­ce, za gre­vot sto­ren?
va­{e
pro­iz­le­gu­va od gre­vot {to sram vi na­nel,
a tu­ka nie se­be­si se `a­li­me, ne ova ne­bo
i po­ka­`u­va­me de­ka od strav sa­mo ob­zir
kon ne­bo­to ima­me a ne od vis­tin­ska qu­bov.
Xu­li­e­ta
Xu­li­e­ta
Se ka­am i sra­mot naj­tr­pe­li­vo go no­sam.
Se ka­am za ~i­not ka­ko za zlo no, sra­mot
so ra­dost go no­sam.
Voj­vo­da­ta
Voj­vo­da­ta
]e ve po­du­~am ka­ko so­ves­ta da si ja is­pi­
ta­te,
i da doz­na­e­te da­li se ka­e­te zdra­vo ili
sa­mo bo­`em­ski.
Xu­li­e­ta
Os­ta­ne­te na toa.
Va­{i­ot dru­gar, ka­ko {to slu­{am, mo­ra ut­re
da um­re,
pa se­ga odam kaj ne­go so­vet da mu da­dam.
Bo`­ja­ta mi­lost ne­ka e so vas. Be­ne­di­ci­te!
Xu­li­e­ta
So ra­dost }e u~am.
Voj­vo­da­ta
Da­li go sa­ka­te ~o­ve­kot {to vi zgre­{i?
Mo­ra da um­re ut­re? O za­kon bez­du­{en
{to `i­vo­tot mi go pro­dol­`u­va so ute­ha
bed­na
od smr­ten u`as!
Xu­li­e­ta
Tem­ni­~a­rot
Da, ko {to ja sa­kam `e­na­ta {to mu zgre­{i.
Voj­vo­da­ta
Iz­gle­da de­ka gre{­ni­ot ~in e de­lo
za­ed­ni~­ki iz­vr­{e­no?
Xu­li­e­ta
Za­ed­ni~­ki.
Voj­vo­da­ta
To­ga{ gre­vot va{ e po­te­`ok od ne­go­vi­ot.
Xu­li­e­ta
Go priz­na­vam o~e i za ne­go se ka­am.
Voj­vo­da­ta
Ta­ka i tre­ba, }er­ko. No sa­mo ako ka­e­we­to
@al­no za ne­go.
(Iz­le­gu­va­at.)
501
Tante za kukurigu
Scena 4
(Vle­gu­va An­xe­lo.)
An­xe­lo
Ko­ga sa­kam da se mo­lam i da mis­lam, mis­lam
i se mo­lam
na ne­kol­ku stra­ni: ne­bo­to mi gi pri­ma zbo­
ro­vi­te praz­ni,
do­de­ka umot i du­hot, ne slu­{aj­}i {to go­vo­
ram,
kaj Iza­be­la se za­kot­vu­va­at; na us­ni­ve mi e
gos­pod,
no ne­ba­re ta­mu sa­mo ime­to mu go xva­kam,
za{­to v sr­ce ne­za­dr`­li­vo i mo}­no bui
mo­jot na­um. Dr­`a­va­ta {to ja pro­u­~u­vav
dol­go
se­ga mi se ~i­ni ko ne{­to ~i­ta­no ~es­to
{to vle­va strav i sta­nu­va zdo­dev­no. Gos­
pods­tvo­to moe,
koe, da ne ~ue ni­koj, gor­dost be­{e mo­ja,
bi mo­`el so }ar da go tram­pam za obi­~en
per­duv
{to od bes ve­te­rot go bie. O mes­to vi­so­ko,
tro­nu,
kol­ku­pa­ti ti so ram­ka­ta tvo­ja, ode`­da­ta
svo­ja,
strav kor­ne{ od bu­da­li­te, a mud­ri­te gi
vr­zu­va{ du­{i
za tvo­jot ~ist pri­vid! Krv­ta, krv si e. Da
is­pi­{e­me
‘do­bar an­gel’ vrz ro­got od |a­vo­lot,
da­li }e sta­ne |a­vol­ska kru­na?
(Vle­gu­va Iza­be­la.)
[to e? Koj e ta­mu?
Va­ka ig­ra glu­pa­va­ta or­da so ne­koj pad­nat vo
nes­vest:
mu pri­tr­~u­va­at na po­mo{ i voz­du­hot mu go
pri­gu­{u­va­at
koj mu e pot­re­ben da se os­ves­ti – a is­to pra­
vat
i po­da­ni­ci­te ver­ni na ne­koj mno­gu­po­~i­tu­
van mo­narh
koi, ra­bo­ta­ta si ja os­ta­va­at, za so po­niz­na
qu­bov
pred ne­go da klek­nat, pret­vo­raj­}i ja ta­ka
nep­ro­mis­le­na qu­bov vo nav­re­da.
(Vle­gu­va Iza­be­la.)
[to ima, uba­vi­ce?
Iza­be­la
Doj­dov da ja slu{­nam va­{a­ta vol­ja.
An­xe­lo
(Na stra­na) Da ja zna­et­ e mno­gu po­ve­}e bi mi
bi­lo po vol­ja
odo{­to za nea da pra­{u­va­te. (Na Iza­be­la)
Brat vi
ne mo­`e da os­ta­ne vo `i­vot.
Iza­be­la
Ta­ka ne­ka bi­de. Bog ne­ka ve bra­ni i ~u­va.
An­xe­lo
No ne­koe vre­me mo­`e da po­`i­vee, pa du­ri
kol­ku i nas. No se­pak, na kra­jot, mo­ra da
um­re.
Slu­ga­ta
Ne­ko­ja Iza­be­la, ka­lu­|er­ka, sa­ka da ve vi­di.
Iza­be­la
Vie na toa go osu­du­va­te?
An­xe­lo
Do­ve­de­te ja.
(Iz­le­gu­va slu­ga­ta.)
O bo­`e,
{to mi se sob­ra ta­ka krv­ta v sr­ce,
pa se zat­na se­ta, a mus­ku­li­te moi dru­gi
os­ta­naa bez ne­op­hod­na­ta `i­vost?
An­xe­lo
Da.
Iza­be­la
A ko­ga, vi se mo­lam? Za vo ova po­mes­tu­va­we
na ro­kot,
502
Vilijam [EKSPIR
po­dol­go ili po­ku­so, da se pod­got­vi dob­ro
i so mir­na du­{a na ne­bo da oti­de.
An­xe­lo
O, lu­dost, ovie po­ro­ci val­ka­ni! Da­li pra­
vi~­no bi bi­lo
da mu se pros­ti na onoj koj­{to od pri­ro­da­ta
ve­}e soz­da­de­ni­ot ob­raz go uk­ral ko {to
tre­ba
da mu se pros­tat blud­ni­te stras­ti na onoj
{to li­kot bo`­ji go vtis­nu­va vo zab­ra­ne­ti
pa­ri?
Da se is­tre­bi na sra­men na­~in pris­toj­no
soz­da­de­ni­ot `i­vot is­to e tol­ku les­no
ko, na ne­doz­vo­len na­~in, la­`en `i­vot
da se soz­da­va.
Iza­be­la
An­xe­lo
Ne, ne ga­ran­ti­ram, za{­to i re­~e­no­to, les­no
mo­`am da go po­bi­jam. Od­go­vo­re­te na ova.
Jas, vo ime na za­ko­not {to se­ga e vo si­la,
mu iz­re­ku­vam na va­{i­ot brat smrt­na kaz­na.
Za­rem ne bi go­vo­re­le za grev od mi­lost
ako se sto­ri bra­tot da se spa­si?
Iza­be­la
Ve mo­lam sto­re­te go toa,
jas }e go sfa­tam ko grev sto­ren na mo­ja du­{a,
za{­to toa vo­op­{to grev ne e, tu­ku mi­lost.
An­xe­lo
Ve mo­lam sto­re­te go toa, pri­me­te go na
du­{a,
{tom is­to kaj vas te­`at mi­los­ta i gre­vot.
Ta­ka e na ne­bo, no ne i na zem­ja.
Iza­be­la
An­xe­lo
Ve­li­te ta­ka? Eve, }e vi­di­me ved­na{.
{to bi iz­bra­le vie: za­ko­not, pra­vi­~en
mno­gu
`i­vo­tot na brat vi da go skra­ti, ili, za spas
ne­gov,
te­lo­to svoe da go pre­da­de­te na slas­ta val­
ka­na
so ko­ja i taa, po­da­vaj­}i & se, se iz­val­ka­la?
Iza­be­la
Ve uve­ru­vam, gos­po­di­ne,
de­ka po­ra­do bi go da­la te­lo­to od du­{a­ta.
An­xe­lo
Ne zbo­ru­vam za va­{a­ta du­{a. Iz­nu­de­ni­te
gre­vo­vi
po­ve­}e na kup se bro­jat, odo{­to na du­{a se
no­sat.
Iza­be­la
[to re­kov­te?
Toa {to za `i­vo­tot ne­gov mo­lam, ako e grev
na du­{a ne­ka go no­sam. A toa {to vie taa
mol­ba
mi ja is­pol­nu­va­te, ako e grev, se­koe ut­ro }e
se mo­lam
za da mi se do­pi­{e na si­te gre­vo­vi moi,
vas so­sem os­lo­bo­du­vaj­}i ve.
An­xe­lo
Ne, slu{­ne­te me.
Iz­gle­da ne me raz­bi­ra­te. Ili ste na­iv­ni
ili na­iv­nos­ta ve{­to ja glu­mi­te. Toa ne e
dob­ro.
Iza­be­la
Ne­ka sum i na­iv­na, i ne­ka sum dob­ra za
ni{­to
os­ven vo ona, bo­`e, za koe znam de­ka ne sum
po­dob­ra.
An­xe­lo
Va­ka mud­ros­ta sa­ka vo naj­svet­li da se pri­
ka­`e boi
503
Tante za kukurigu
ko­ga sa­ma se ocr­nu­va; ko {to niz cr­ni­te
ma­ski
skri­e­na­ta uba­vi­na de­set­pa­ti po­dob­ro bol­
ska
odo{­to ko­ga e nes­kri­e­na. No slu{­ne­te me.
Za jas­no da me sfa­ti­te, }e zbo­ru­vam mo{­ne
gru­bo.
Brat vi }e um­re.
Iza­be­la
tra­gi­te od kam­{i­kot lut bi gi no­se­la ko
na­kit
bi se sob­lek­la i v smrt bi trg­na­la ko vo
me­ka
pos­te­la dol­go pri­sa­ku­va­na; ama te­lo­to svoe
ni­ko­ga{ na sram ne bi go iz­lo­`i­la.
An­xe­lo
To­ga{ brat vi }e mo­ra da um­re.
Iza­be­la
Ta­ka.
An­xe­lo
A ne­go­vi­ot pres­tap, spo­red na­{i­ot za­kon,
tok­mu va­ka se kaz­nu­va.
Ba­rem po­ma­la­ta ce­na }e se pla­ti.
Po­dob­ro bra­tot sa­mo ed­na{ da um­re
odo{­to ses­tra­ta, spa­su­vaj­}i go ne­go,
cel `i­vot da umi­ra.
Iza­be­la
Ta­ka e.
An­xe­lo
Za­rem ne bi bi­le vo toj slu­~aj su­ro­vi is­to
ko pre­s