12. februar 2015. godine
Srbija nema dovoljno para da proda „Železaru”
Ako „Esmark” ne položi garanciju da će ostati u Smederevu kad utroši zalihe, ne vidim rešenje za okončanje
privatizacije, kaže Saša Čolić, lider ASNS
Ima li Srbija dovoljno para da proda svoju železaru
Amerikancima, pitaju domišljati Smederevci
doznajući da su sirovine, koje čine 60 odsto
ukupnih troškova „Železare”, glavna tačka
spoticanja u pregovorima naše države i „Esmarka”.
– Jer, ako ta američka kompanija ne položi novčanu
garanciju da će ostati u Smederevu kad utroši
trenutne zalihe, ne vidim rešenje za okončanje
privatizacije – kaže za „Politiku” Saša Čolić, lider
Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata u
srpskoj čeličani. On smatra da je zapelo upravo oko
tih garancija, jer ne može da se osigura nabavka
sirovina na duže staze. Zbog toga „Esmark”, smatra
Čolić, očekuje da država bude garant kredita, ali i
da obezbedi olakšice za cene energenata, a sve to je
u suprotnosti sa propisima EU koje Srbija mora da poštuje od 1. februara.
– „Esmark” ovde dolazi zbog profita koji planira da ostvari već u drugoj godini od ulaska u železaru. Ako
toga nema, ovde ne može da ih zadrži nikakav ugovor, ma koliko dugoročan bio. Jeftinije im je da izađu iz
posla nego da uđu u gubitke, što svakako zavisi od uslova poslovanja i tržišta čelika – kategoričan je
predsednik železarinog ASNS-a.
Za Čolića je neprihvatljivo to što se pre tendera skoro devet meseci pregovaralo sa „Esmarkom”, a ispada da
ništa nije dogovoreno.
– Rečeno je da su utanačene sve važne tačke, što je i normalno za tako duge pregovore i analize koje su
Amerikanci radili. Uslovi iz tendera su ispunjeni, a sada se izlazi sa novim zahtevima, a ja mislim da
„Esmark” traži nemoguće – kaže Čolić.
Njegov sindikalni kolega Mileta Gujaničić, lider Nezavisnog sindikata metalaca u železari, optimista je i
veruje da će dogovor pasti uskoro. Ali saglasan je sa Čolićem da su navodna sporenja oko broja radnika,
samo maska za ključni problem, a to su sirovine.
– U kolektivnom ugovoru koji smo potpisali nema ni slova o nekom socijalnom programu, što isključuje
otpuštanja. Predviđen je samo prirodan odliv, odnosno, 248 radnika će do kraja godine otići u penziju.
„Esmark” je i u ponudi garantovao posao svim radnicima koji zaključno sa 31. oktobrom 2014. imaju
ugovor na neodređeno vreme – kaže Saša Čolić.
Uprkos neizvesnoj sudbini i proizvodnji „na kašičicu”, u „Železari Smederevo” za poslednjih godinu dana
zaposleno je oko 500 novih radnika. Oni su angažovani pod ugovorom od šest meseci, a nekima je već
produžen. Upitan da li fabrici trebaju novi radnici ako se ne zna ni šta očekuje ove stare, Čolić kaže:
– Za sve koji su pod ugovorom nakon predviđenog roka, odlučivaće nove gazde ako dođu, ili država kao
vlasnik. Svakako, u železari postoje dve sistematizacije: za rad jedne visoke peći i za slučaj kada rade obe.
Pregovori s rukovodstvom američke kompanije „Esmark” počeli su 27. januara. „Esmark” je jedini dao
ponudu za kupovinu 80,01 odsto kapitala „Železare”, na tenderu koji je otvoren 9. januara. Nacrt
kupoprodajnog ugovora najavljen je najpre za početak ove nedelje, a u ponedeljak je saopšteno da se finalni
pregovori nastavljaju po povratku premijera Vučića iz Brisela.
------------------------------------------------Oružje može da bude sirovina
Najava Ministarstva odbrane da će Srbija prodati više od 480 tenkova i haubica, 220 oklopnih vozila, više
od 20.000 pušaka i pištolja i veliku količinu druge vojne opreme, poklopila se sa teškom pregovaračkom
„bitkom” oko sirovina za buduću proizvodnju u „Železari Smederevo”. Sudeći po pričama i pisanjima
pojedinih medija da je bivši vlasnik čeličane, američki „Ju-Es stil”, svojevremeno „pretapao” srpsko
naoružanje u Smederevu, mnogi su u najnovijoj odluci vojske videli „neverovatnu” podudarnost, pogotovo
što su sirovine najspornija tačka u pregovorima sa budućim vlasnikom železare.
Mileta Gujaničić, lider Nezavisnog sindikata metalaca, kaže da ne zna da je „Ju-Es stil” to radio, jer vojna
oprema nije u fabriku dolazila „u komadu”, ali dodaje da ima logike da ovo naoružanje završi u železarinim
pećima. Šta bi „Esmark” dobio od rashodovanog srpskog naoružanja?
Ako je prosečna težina tenka oko 50 tona, samo od toga može se dobiti više od 10.000 tona kvalitetnog
gvožđa. Ako tome dodamo oklopna vozila i ostalo naoružanje, proizlazi da je reč o nezanemarljivim
količinama sirovina. Uz to, prema tvrdnjama Gujaničića, radi se o kvalitetnom gvožđu od koga se može
dobiti još kvalitetniji i skuplji čelik.
Za razliku od njega, Saša Čolić, prvi čovek ASNS-a u čeličani, smatra da su ovakve priče čisto „laičko
zaključivanje”, te da ne postoji nikakva veza između najave o prodaji vojnog naoružanja i dolaska
„Esmarka”. Takođe, tvrdi da nema dokaza ni da je „Ju-Es stil” tako nešto radio.
Najviše mesta za pravnike i ekonomiste
Univerzitet u Beogradu zatražiće od Vlade Srbije da u
akademskoj 2015/16 godini odobri upis 14.890 brucoša
I u narednoj akademskoj godini, najviše mesta na Univerzitetu u
Beogradu biće za školovanje budućih ekonomista i pravnika,
iako se već decenijama mogu čuti podaci o velikom broju
nezaposlenih diplomiranih stručnjaka ovih profila. Najmanje
mesta biće na prirodno-matematičkim fakultetima, gde postoji
veliko interesovanje države, ali i najmanje interesovanje maturanata.
Naime, Univerzitet u Beogradu zatražiće od Vlade Srbije da u akademskoj 2015/16 godini odobri upis
14.890 brucoša, a najviše u grupaciji društveno-humanističkih nauka.
Kako se navodi u predlogu upisnih kvota koje je Rektorat Univerziteta u Beogradu juče dostavio
Ministarstvu prosvete, 31 fakultet ima mesta za 9.526 budžetska i 5.364 samofinansirajuća studenata na
osnovnim studijama, što je u rangu prethodnih godina.
Da li će fakulteti kao i svake godine zatražiti veće školarine, znaće se za nekoliko nedelja, jer je odluka o
ceni studija za narednu školsku godinu odložena za narednu sednicu Senata Univerziteta u Beogradu.
Prema predlogu, koji će morati da prođe i odobrenje vlade za kategoriju studenata koji se finansiraju iz
budžeta, najviše brucoša kao i ranijih godina traže Ekonomski i Pravni fakultet – po 1.500, kao i Filološki
(1.375) i Filozofski fakultet (705).
Na Arhitektonskom fakultetu biće mesta za 304 brucoša, na Građevinskom za 400, Elektrotehničkom 600,
Mašinskom 540, a Rudarsko-geološkom za 298 novih studenata.
Saobraćajni fakultet želi da upiše 350 akademaca, Tehnološko – metalurški 380, Tehnički fakultet u Boru
(pripada UB) 240, Fakultet organizacionih nauka 690, Poljoprivredni 970, Šumarski fakultet 345, a
Pravoslavni 230.
Tradicionalno popularni Fakultet političkih nauka želi 500 brucoša, Fakultet bezbednosti 390, Učiteljski
440, Fakultet veterinarske medicine 156, Medicinski 608, Stomatološki 230, Farmaceutski 324, a FASPER
270. Na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja ima mesta za 160 brucoša, na Matematičkom za 395, Fizički
fakultet želi 165 studenata, Hemijski 185, Fizička hemija 100, Biološki 230, a Geografski fakultet 310
brucoša.
Kada je reč o master studijama, mesta će biti za 8.673 studenata, od kojih će 4.124 imati besplatne indekse.
Na specijalističkim studijama mesta ima za 934 akademaca (52 budžetska), dok na doktorskim studijama,
fakulteti žele 1.727 poslediplomaca, od kojih će 713 biti na budžetu Republike Srbije.
Najviše budućih doktora nauka školovaće se na medicini (180), zatim na Filološkom (150) i na
Poljoprivrednom fakultetu (147).
Pregovori o Esmarku nastavljaju se u SAD
Ministar finansija Srbije Dušan Vujović otputovao je u sredu u SAD na završne razgovore s predstavnicima
kompanije Esmark o prodaji većinskog vlasništva u Železari Smederevo, potvrdjeno je Agenciji Beta u
Ministarstvu finansija.
Vujović će naredna dva dana u Pitsburgu pregovarati s rukovodstvom Esmarka.
Očekuje se da u petak, 13. februara, Vlada Srbije objavi da li su pregovori bili uspešni.
Esmark je porodična kompanija, osnovana 2003. godine i jedna je od vodećih u SAD u proizvodnji i prodaji
ravno-valjanog čelika i čeličnih ploča. Njen osnivač, izvršni direktor i predsednik je Džejms Bušar.
Pregovori Vlade Srbije s rukovodstvom Esmarka počeli su 27. januara jer je ta kompanija jedina dala
ponudu za kupovinu 80,01 odsto kapitala Železare, na tenderu koji je otvoren 9. januara.
Sa Esmarkom se pregovara o 30 elemenata važnih za ugovor i odnose se na obaveza obe strane i garancije
za nastavak proizvodnje i zaposlenost u Železaru.
Zaduživanje u dinarima ograničena mogućnost
Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović ocenio je u sredu da je najavljeno zaduživanje države u
dinarima "ograničena mogućnost" i da neće moći da reši finasiranje javnog duga.
"Mislimo da je to ograničena mogućnost i da neće moći da reši finasiranje
javnog duga. Dominatno zaduživanje će i dalje biti u stranoj valuti", rekao je
on na predstavljanju ocene Fiskalne strategije Vlade Srbije od 2015. do 2017.
godine.
"Od pet milijardi koje treba da servisiramo milijarda je u dinarima i tu ne
vidimo da može nešto značajnije da se promeni. Tako da ne vidim tu veliki
prostor", rekao je predsednik Fisklanog saveta.
Petrović je ocenio da "dinarizacija jeste poželjna stvar", ali je istakao da će zavisiti i od drugih stvar kao što
je to koliko je uspesna fiskalna konsolidacija i makrostabilnost.
Štetna odluka o stečaju
Direktor pirotske Industrije odeće "Prvi maj" Zoran Živković ocenio je u sredu da nije opravdana odluka
državne Agencije za privatizaciju da to preduzeće bude na spisku 188 firmi za stečaj, jer za tu firmu ima
zainteresovanih kupaca.
Živković je agenciji Beta kazao da u "Prvom maju" nisu očekivali takvu
odluku, da je poslednje dve godine preduzeće u restrukturiranju, da nije
koristilo subvencije države, kao i da ima zainteresovanih kupaca za odredjene
celine preduzeća, koje su ostale posle prodaje proizvodnih hala te fabrike
slovenačkoj AHA Muri.
"Normalno smo radili, plaćali PDV, poreze i doprinose i izmirivali sve
obaveze državi. Iako ima zainteresovanih kupaca, Agencija je predložila
prodaju imovine iz stečaja. Takva odluka je štetna za 'Prvi maj', grad i
državu", rekao je on.
Kako je istakao, u "Prvom maju" su očekivali "model prodaje imovine i kapitala, a ne stečaj, budući da
postoje potencijalni investitori za kupovinu imovine čime bi uposlili radnike".
"Na to smo stalno ukazivali, kucali na mnoga vrata, ali nije bilo sluha", kazao je Živković.
Po njegovim rečima, stiglo je devet pisama o namerama za kupovinu imovine, medju kojima su Slobodna
zona Pirot, Konfekcija "Mona" iz Beograda i bugarski investitor "Serb pekidžing" koji je ranije zakupio deo
trikotaže tog preduzeća.
"Za kupovinu hotela 'Stadion' u Pirotu bila je zainteresovana lokalna samouprava u Pirotu. Ima interesovanja
i za neke objekte u krugu fabrike i za prodavnice naše trgovačke mreže širom Srbije", precizirao je Živković.
Predsednik Veća Saveza Samostalnog sindikata u Pirotu Rodoljub Ćirić rekao je agenciji Beta da je stečaj
najgore moguće rešenje za "Prvi maj", i takodje naveo da je bilo zainteresovanih kupaca za imovinu.
Poskupelo gorivo u Srbiji i regionu
Prosečne maloprodajne cene benzina u Srbiji povećane su za 2,23 dinara za litar, a evrodizela za 1,40 dinara,
navodi se u nedeljnoj analiza cena goriva Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS).
Kako se navodi, posle 10 dana rasta referentnih cena benzina i dizela koje se
koriste za obračun prilikom trgovanja na veleprodajnom tržištu derivata nafte
i stalnog jačanja dolara, neminovno je moralo doći i do povećanja cena na
benzinskim stanicama.
Dizel je skuplji za jedan odsto, a benzin za 1,75 odsto u odnosu na cene od pre
nedelju dana, precizira se u analizi UNKS.
Kako se ističe, za gotovo isti procenat povećane su cene goriva u svim zemljama u okruženju, tako da se
pozicija Srbije na regionalnom pregledu cena izraženih u evrima nije menjala.
Prosečna cene benzina preračunato po srednjem kursu NBS je 1,058 evra za litar, dok je regionalni prosek
veći i iznosi 1,122. Cena dizel goriva u Srbiji je nešto veća od regionalnog proseka i iznosi 1,107 evra za
litar, dok je prosek 1,074.
Konkurs za podršku industrijskim zonama
Ministarstvo privrede Srbije raspisalo je danas javni poziv lokalnim samoupravama za projekte izgradnje
infrastrukture za industrijske zone i unapređenja privrednog ambijenta, koji će se finansirati sa 166,4 miliona
dinara.
Kako se navodi u saopštenju, sredstva su namenjena za
infrastrukturno opremanje poslovnih zona izgradnjom i
rekonstrukcijom saobraćajnica, komunalne, elektroenergetske i
energetske infrastrukture, ali i druge projekte radi privlačenja
investicija u gradovima i opštinama Srbije.
Ministarstvo će učestvovati u finansiranju projekta do 50 odsto
njegove vrednosti, dok preostala sredstva obezbeđuje lokalna
samouprava.
Projekat može da prijavi lokalna samouprava na čijoj teritoriji je planirana realizacija određenog projekta, a
projekat može prijaviti i više lokalnih samouprava ukoliko zajedno učestvuju u realizaciji.
Rok za prijavu projekata je 25. februara 2015. godine.
Potpisan novi Poseban kolektivni ugovor u MUP-u
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović potpisao je sa predsednikom Nezavisnog sindikata
policije Velimirom Lukićem novi Poseban
kolektivni ugovor, kojim su dodatno proširena prava i mogućnosti zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih
poslova, saopštio je danas MUP.
Nakon potpisivanja, Stefanović je rekao da je time ostvaren veliki napredak u odnosu na dosadašnju
situaciju, navodi se u saopštenju.
"Novim kolektivnim ugovorom proširili smo mogućnosti i prava policijskim službenicima u skladu sa
politikom Vlade, merama štednje i budžetom koji ima Ministarstvo unutrašnjih poslova. Učinićemo sve što
možemo da u narednom periodu, u skladu sa finansijskim mogućnostima, dodatno popravimo materijano
stanje zaposlenih u MUP-u", naveo je Stefanović.
Ministar je podsetio da je u septembru 2014. godine prestao da važi stari Posebni kolektivni ugovor i od tog
trenutka se, na osnovu važećih zakonskih propisa, na policijske službenike primenjivao Zakon o radu.
Predsednik NSP Velimir Lukić je naveo da su potpisivanjem novog kolektivnog ugovora ozvaničena veća
prava policijskih službenika.
Lukić je izjavio agenciji Beta da su tim ugovorom dobili prava na plaćanje prekovremenih radnih sati, noćni
rad i rad tokom praznika.
"Zadovoljni smo i zbog toga što smo postigli dogovor oko plaćanja pripravnosti, prava na jubilarnu nagradu
za deset, 20 i 30 godina rada, policijski službenici će po ovom ugovoru imati u proseku 30 dana godišnjeg
odmora", rekao je Lukić.
On je dodao da će Posebnim kolektivnim ugovorom policijski službenici dobiti pravo na deset dana
plaćenog odsustva za školovanje, odnosno polaganje ispita onih koji se dodatno obrazuju.
"Nadam se da ćemo u bliskoj budućnosti nastaviti rad na ostvarivanju i poboljšanju materijalno-finansijskog
i radnog položaja svih zaposlenih u MUP-u. Velika nam je čast što smo potpisali kolektivni ugovor i time
stavili tačku na pregovore. Od danas policajci imaju mnogo više prava nego ranije", rekao je Lukić.
Podrška poslodavaca poreznicima u borbi protiv
sive zone
Borba protiv sive ekonomije, uvođenje finansijske discipline i stvaranje pozitivnog poslovnog ambijenta
omogućiće normalan rad svim privrednim subjektima a posebno onima koji redovno izmiruju poreske i
druge obaveze prema državi, zaključeno je na današnjem sastanku predstavnika Poreske uprave i Unije
poslodavaca Srbije.
"Mi, koji redovno izmirujemo poreze prema državi,
želimo da se poveća efikasnost naplate, tako što će
porez plaćati i oni koji izbegavaju tu obavezu. To će
privrednicima koji poštuju zakon olakšati
poslovanje", rekao je predsednik Unije poslodavaca
Srbije (UPS) Nebojša Atanacković.
Vršilac dužnosti direktora Poreske uprave (PU)
Marko Marinković je poručio okupljenim
privrednicima, predstavnicima UPS, da je cilj novih mera Vlade Srbije stvaranje moderne i efikasne Poreske
uprave.
"Plaćanjem poreskih obaveza stvaramo stabilan privredni sistem, obezbeđujemo novac za poboljšanje
javnog sektora, izgradnju i finansiranje bolnica, vrtića, škola", rekao je Marinković.
Direktor UPS Slavenko Grgurević istakao je da predstavnici privatnog sektora daju punu podršku merama
Vlade Srbije. Sastanku je prisustvovao i savetnik direktora PU, dr Ranko Sokolović, navedeno je u
saopštenju Poreske uprave.
Povučeno manje od trećine para za javne
investicije
Za tekuće infrastrukturne projekte odobreno je oko pet milijardi evra kredita, od kojih je za sada povučeno
1,3 milijarde, izjavio je član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković, koji je podsetio da zbog kašnjenja u
povlačenju odobrenih sredstava Srbija godišnje plaća penale od oko četiri miliona evra.
Od odovrenih pet milijardi evraSrbija na raspolaganju ima još oko
3,8 milijardi , od kojih je oko milijardu evra u kašnjenju. "To
znači da je trebalo da se povuče, a nije iskorišćeno i onda su
nedostaci i štete višestruki," istakao je Vučković na konferecniji
za novinare i dodao da Srbija zbog toga mora da plaća penale.
On je precizirao da Srbija zbog kašnjenja u povlačenju odobrenih
sredstava plaća godišnje penale od oko četiri miliona evra.
Najviše nepovučenih kredita je, kako je naveo, u oblasti putne infrastrukture.
"Sve manja ulaganja u infrastrukturu nisu posledica štednje, već neefikasnosti u izvršavanju javnih
investicija. Sredstva su dostupna, ali se slabo i nedovoljno koriste", istakao je on.
Fiskalni savet je primetio velike nedostatke u proceni projekata, u analizi isplativnosti i efikasnosti
projekata, pa se, kako je naveo, stiče utisak da se nekada infrastrukturni projekti utvrđuju u skladu sa
željama investitora i kreditora, a ne u skaldu sa realnim potrebama naše države.
Ilustrujući propuste u različitim fazama realizacije projekata, on je naveo da su Koridori Srbije za sanaciju
jednog tunela na deonici Dobanovci Bubanj potok, potrošili 23 miliona dinara više jer je analiza za taj
projekat nije bila valjana jer je rađena u mraku.
"Razlog je taj što je analiza prilikom projektovanja sprovedena u mraku i pri intenzivnom saobraćaju, da bi
se naknadno po danu, kada su urađeni radovi, utvrdilo da je bilo propusta u tom planiranju i da je zbog toga
trošak sanacije tog tunela za 23 miliona dinara veći nego što je trebalo da bude", objasnio je on.
Govoreći o najvažnijim sektorima gde se beleže kašnjenja, on je rekao da su to putna infrastruktura,
železnica, energetika.
Investicije u puteve je kako je rekao u 2015. moguće povećati za više od 300 miliona evra, ponajviše na
Koridoru 10 oko 130 miliona evra.
Javne investicije u Železnice mogu u ovoj godini, kako je naveo, doneti povećanje od 251 miliona evra, a u
energetici u iznosu od 130 miliona evra. Srbija je, kako je rekao, najgora u regionu po stanju infrastrukture
jer je na 111. mestu od 148 zemalja, dok se Hrvatska nalazi na 44. mestu, a Slovenija na 34. mestu.
Od 2008.godine u Srbiji se godišnje gradi oko 30 kilometara autoputa, za razliku od Hrvatske u kojoj je to
50 kilometara, naveo je Vučković i dodao da je u 2012.godini u Srbiji izgrađeno svega 10 kilometara
autoputa.
Vučković je istakao i da Srbija, kada su uporedive zemlje u pitanju, izdvaja najmanje na javne investicije u
odnosu na BDP, svega 2,5 odsto BDP-a u 2014.godini, dok je kod ostalih zemalja taj procenat između četiri
i pet procenata.
On je podsetio da je Srbija u 2007.godini, pre izbijanja krize, za javne investicije izdvajala pet odsto BDP-a.
Sednica počela minutom ćutanja
Poslanici Skupštine Srbije nastaviili su sednicu pretresom 50-ak amandmana na predložene zakonske
izmene tri zakona iz oblasti pomorstva.
Sednica je počela minutom ćutanja zbog pogibije šest
radnika iz Srbije koji stradali u požaru u Sibiru.
Poslanici su podneli ukupno 55 amandmana, od kojih je
za 53 skupštinski Odbor za ustavna pitanja i
zakonodavstvo je juče ocenio da su u skladu sa Ustavom
i pravnim sistemom, dok su dva amandmana odbačena
kao nepotpuna.
Pred poslanicima se nalaze izmene zakona o pomorskoj
plovidbi, o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i o državnoj pripadnosti i upisu plovila.
Jedna od predloženih izmena u Zakonu o pomorskoj plovidbi jeste izdavanje identifikacionih kartica
srpskim pomorcima, a ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović pojasnila je,
braneći nova zakonska rešenja, da će pomorci koristiti pasoše uvek kada putuju, a kartice samo kada treba
da izađu u neku od država u okviru lučkog područja.
Na primedbe pojedinih poslanika da je rok za izdavanje tih kartica izuzetno dug, Mihajlović je objasnila da
je razlog tome što će izrada kartica koštati tri do četiri miliona evra.
Tokom načelnog pretresa poslanici većine su poručili da će njihovo usvajanje, pored ostalog, obezbediti
bolji radni status srpskim pomorcima kojih, prema procenama, trenutno ima oko 5.000.
Fiskalni savet: Moraće da se štedi i 2018. godine
Fiskalni savet je ocenio da je trogodišnji plan štednje koji je donela Vlada Srbije u načelu dobar, ali će
štednja morati da se nastavi i 2018. godine.
Kako je ocenjeno, sadašnjim planom neće doći do pada javnog duga od kraja 2017. godine, što je bio cilj tih
mera.
Učešće javnog duga u bruto-domaćem proizvodu (BDP) ne bi moglo da počne da se smanjuje pre 2018.
kada bi, prema oceni Saveta, premašilo nivo od čak 83 odsto.
Fiskalni savet je na današnjoj konferenciji za novinare
naveo da bi, ukoliko dođe do zastoja u realizaciji
rizičnijih delova programa, trebalo ukjučiti i rezrevne
mere koje bi automatski stupile na snagu.
Kao primer rizičnih i neizvesnih mera navode
rešavanje sudbine petrohemijskog kompleksa do
sredine ove godine ili smanjenje broja zaposlenih u
javnoj upravi, zbog čega je potrebno da vlada ima
rezervni plan kao se nešto od toga ne ostvari.
Kako su istakli, neophodno je sklopiti aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, ( MMF) koji bi
pratio ovakav program.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović naglasio je da trogodišnji aranžman sa MMF povećava izglede
za uspeh ovog programa.
"Sličan plan donet je 2012. godine ali se u program ušlo bez dogovora sa MMF-om, a nije bio sproveden ni
program za rešavanje problema javnih preduzeća i preduzeća u restrukturiranju. Zato je sada presudno da se
program sprovodi uz dogovor sa MMF-om", rekao je Petrović.
On je naveo da su mere štednje bolne, ali su primerene teškoj situaciji javnih finansija u Srbiji.
"Zbog veličine problema umereniji plan ne bi bio odgovarajući i sigurno bi došlo do krize, javnog duga
inflacije i pada BDP", rekao je Petrović.
Šabić: Promeniti odnos prema zaštiti podataka o
ličnosti
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ponovio je večeras
da država mora radikalno da menja odnos prema oblasti zaštite podataka o ličnosti.
'Kada jedna tranziociona zemlja počne da
implementira takve standarde zaštite privatnosti
na koje jednostavno nismo navikli decenijama
onda to podrazumeva puno ozbiljniji napor od
onog koji država ulaže', rekao je Šabić za RTS-u.
Kako kaže, to podrazumeva strateški pristup,
edukaciju, robusan rad i sa građanima i sa onim
koji se bave podacima, a mi smo doneli jedan
zakon i zaključili da će to poverenik sa svojom ekipom da radi.
Navodeći da su neke tranzicione zemlje menjale školske programe da bi deca stekla predstavu o tome kakav
je značaj kontrole i zaštite podataka, poverenik kaže da mi to propuštamo i zbog toga imamo sve ozbiljnije
probleme.
'I pre nekoliko godina sam upozoravao na fenomen krađe indentiteta i različite varijacije i štete koje mogu
da proizađu. Praksa je to potvrdila, a bojim se da će potvrđivati sve žešće ako se odnos države prema zaštiti
podataka o ličnosti ne promeni. Ne kažem da će iza svake provale u bazu podataka da dođe do ogromne
krađe indentiteta, ali može da dođe i u svetu dolazi ali će sve češće dolaziti i ovde', rekao je Šabić.
Kako kaže, glavni problem kod nas u zaštiti podataka o ličnosti nije teško nasleđe, već odsustvo predstave
dimenzije tog zadatka. 'Srbija je prošla težak period i to objašnjava neke stvari, ali moramo da shvatimo da
moramo da živimo kao normalan svet', rekao je Šabić.
Komentarišući slučaj 'izvršitelja' Šabić je rekao da država kada uvodi u svoj pravni poredak razne institucije
koje nisu postojale u našoj pravnoj istoriji i poretku - izvršitelje, notare komunalnu policiju to radi na pravi
način. Kako je naveo potrebno je da se daje logiticka podrška radi, da se radi sa pripadnicima novih
struktura, ali i građanima.
'Kod nas se to uradi nagavačke i to izađe na ledinu. Umesto da uvodimo red u jednu oblast koja inače totalno
neuređena mi indukujemo nove probleme', smatra Šabić.
Prosvetari prekidaju strajk, dva sindikata
potpisala sporazum
Čelnici dva od četiri sindikata obrazovanja postigli su dogovor i sa ministrom prosvete Srđanom Verbićem
potpisali sporazum o rešavanju spornih pitanja
Čelnici dva od četiri sindikata obrazovanja postigli su danas
dogovor i sa ministrom prosvete Srđanom Verbićem potpisali
sporazum o rešavanju spornih pitanja vezanih za štrajkačke
zahteve, što podrazumeva normalizaciju nastave nakon
gotovo tri meseca protesta u školama.
"Predstavnici Sindikata obrazovanja Srbije i Granskog
sindikata prosvete 'Nezavisnost' na svojim glavnim odborima
dobili su saglasnost da potpišu sporazum, što su i učinili.
Potpisivanje sporazuma podrazumeva i normalizaciju nastave", saopštilo je Ministarstvo prosvete.
U Ministarstvu prosvete Tanjugu je rečeno da su ta dva sindikata prihvatila i Poseban kolektivni ugovor.
Preostala dva sindikata, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije i Sindikat radnika u prosveti Srbije o
ovome će odlučivati na sednicama odbora koje će biti održane narednih dana, navelo je Ministarstvo nakon
današnjeg sastanka ministra Verbića sa čelnicima sindikata.
Sporazum su potpisali predsednik "Nezavisnosti" Tomislav Živanović, potpredsednik Sindikata obrazovanja
Srbije Radomir Šojanović i ministar Verbić.
Do sporazuma se došlo posle skoro tri meseca pregovora o zahtevima sindikata, koji su tražili izuzeće od
umanjenih zarada, donošenje zakona o platnim razredima i platnim grupama, potpisivanje Posebnog
kolektivnog ugovora.
"Gašić nije dostavio dokumenta"
Ombudsman Saša Janković rekao je za “Blic” da je od ministra odbrane dobio odgovore na esejistički način
bez ijednog dokumenta.
Zaštitnik građana Janković je od Ministarstva odbrane i ministra Bratislava Gašića tražio dokumentaciju u
vezi sa incidentom tokom Parade ponosa, kada je pretučen premijerov brat Andrej Vučić.
"Ono što je ministar Gašić trebalo da uradi jeste da mi uz
odgovore dostavi i dokumentaciju u vezi sa njima. Primera radi,
ako je postojao nekakav zadatak, o tome mora da postoji i
nekakav dokument, plan zadatka, ko je izdao naredbu. Međutim,
ministar je na jedan esejističi način odgovorio na postavljena
pitanja, bez i jednog jedinog dokumenta", rekao je Janković.
On je naveo da je već počeo s analizom odgovora koje je dobio i
da će to potrajati nekoliko dana, nakon čega će obavestiti
javnost.
Gašić je ranije izjavio da će zaštitniku građana "u zakonskom roku biti dostavljeni odgovori na pitanja koja
je postavio Ministarstvu odbrane", ali samo "gde nisu vezana za Republičko javno tužilaštvo".
Ministar je, navodi "Blic", kazao i da je celokupnu dokumentaciju u vezi s incidentom dostavio Tužilaštvu,
koje treba da odluči da li je može dobiti i ombudsman.
BG: Bez posla 14.000 ljudi više
Za poslednje četiri godine "armiji" nezaposlenih u prestonici pridružilo se još 14.000 radno sposobnih
sugrađana, pišu Večernje novosti.
Broj sugrađana bez posla smanjen jedino u
Gradskoj opštini Sopot, i to za deset odsto.
Prednost u dobijanju posla i dalje imaju muškarci u
odnosu na žene, s obzirom na to da od ukupnog
broja onih bez radnog angažovanja 54,9 odsto čine
dame. Najviše muka da dobiju radnu knjižicu imaju
nosioci diploma srednjih škola koji čine 59,9 odsto
Beograđana koji su bez
posla.
Najtraženija zanimanja
U starosnoj strukturi već godinama unazad preovlađuju mladi. Naime, statistika
u prestonici, prema
pokazuje da od ukupnog broja nezaposlenih Beograđana najviše njih (27,56 odsto) podacima Nacionalne
ima od 25 do 35 godina, a najmanje je osoba od 40 do 44 godine.
službe zapošljavanja,
jesu: prodavac,
Visokoj nezaposlenosti u glavnom gradu doprinelo je, prema studiji koju je izradio konobar, kuvar,
Savet za zapošljavanje grada Beograda, najviše slabljenje privatnog
turistički i ugostiteljski
preduzetništva, odnosno gašenje velikog broja malih i srednjih preduzeća.
tehničar, vozač, frizer.
Poslodavcima u većoj
U toku 2010. kod preduzetnika je bilo uposleno više od petine Beograđana, a
meri potrebni su i
2013. tek 16 odsto onih koji imaju posao radi u malim i srednjim preduzećima.
komercijalni i
ekonomski tehničari,
Nešto optimističniju sliku radnih uslova u prestonici pružaju poslednji podaci koji knjigovođe, diplomirani
govore da je tokom 2013. i 2014. godine zaustavljen dramatičan pad zaposlenosti, ekonomisti i
ali još nema naznaka o eventualnom rastu broja onih koji uspevaju da pronađu
građevinski inženjeri.
posao.
Radno mesto, gledano prema opštinama, najviše ljudi čeka na Čukarici, Novom Beogradu, u Zemunu,
Voždovcu, Zvezdari i Paliluli, koji ukupno čine više od 60 odsto nezaposlenih. Sa druge strane, od 2010.
jedino je opština Sopot imala smanjenje broja nezaposlenih, i to za deset odsto.
JP zajme radnicima po 50.000 RSD
Zaposleni u "Srbijagasu", EPS, "Transnafti" i "Elektromreži Srbije" ne moraju da uzimaju skupe
kratkoročne keš kredite kod banaka.
Njihov zajmodavac je - država. Ove godine, za četiri
preduzeća, izdvojiće 1,7 milijardi dinara za pozajmice
svojim radnicima.
Naime, zaposleni u ovim državnim preduzećima potpisali su prošle nedelje nove kolektivne ugovore sa
svojim poslodavcima u kojima su se izborili za godišnju pozajmicu od oko 50.000 dinara, koja se vraća na
godinu dana i - bez kamate.
Pozajmice se, kaže predsednik sindikata "Srbijagasa" Veljko Milošević, dele
sredinom godine, a sada postoji imperativ da ih zaposleni - i vrate.
Privredna društva koja
su deo "Elektroprivrede
Srbije", kao što je
"Ranijih godina smo dobijali dodatnu platu, a sada ništa. Imamo pravo samo na
TENT Obrenovac,
godišnju pozajmicu u visini prosečne republičke plate. Ona, po novom
tražili su od države
kolektivnom ugovoru, mora da se vrati na deset ili 12 mesečnih rata. Daje se u
pored zajma i godišnju
septembru, a već narednog meseca počinje otplata. Ranije se to nije ni vraćalo, ali nadoknadu za svoj "rad
sada mora", kaže Milošević.
i trud", ali je zahtev
kažu - odbijen. "Mi
Posle pregovora koji su trajali nekoliko meseci, za pozajmicu su se izborili i u
smo morali da
najvećem javnom preduzeću. Ova beskamatna pomoć države, zaposlenima dobro pristanemo na
dođe nakon smanjivanja plata.
smanjivanje plate iako
smo proizvodno
"Morali smo da pristanemo na smanjenje plata od oko 10.000 mesečno u bruto
preduzeće koje ne bi
iznosu. Došli smo u situaciju da "Kolubara", na primer, ima manju platu od
trebalo da ulazi pod
"Beogradskih toplana". Imamo pravo samo na onu godišnju pozajmicu od oko
javnu potrošnju. Zato
50.000 dinara, koju vraćamo u ratama", kaže predsednik sindikata EPS Milan
smo tražili dodatni
Đorđević.
novac", kažu iz
sindikata TENT.
Radnici iz privatnog sektora o sličnim uslovima mogu samo da sanjaju. Svakom
trećem radniku u proseku kasni plata i do dva meseca, pa na kraju godine zapravo on finansira poslodavca.
"Radnici imaju pravo da traže pozajmice i da se odnose prema javnom preduzeću kao prema svom gazdi.
Ipak, gotovo sva energetska državna preduzeća su prošlu godinu završila u minusu, a taj minus nadoknađuju
budžetski obveznici. Tako, njihove pozajmice se plaćaju preko leđa građana", misli ekonomista Ljubomir
Madžar.
"Bog nam je dao, ali nismo vični"
Srbija je zemlja bogatih poljoprivrednih resursa, ali mi to još ne koristimo dovoljno, kaže ministar trgovine
Rasim Ljajić.
Ljajić je na konferenciji Kvalitet kao sredstvo za dostizanje liderske pozicije na tržištu kazao da je
poljoprivredna proizvodnja donosi godisnji suficit u trgovini sa svetom od oko milijardu evra.
"Prostora za povećanje proizvodnje u poljoprivredi ima puno jer nam uljare rade sa 50 odsto kapaciteta,
šećerane sa 20%, klanice sa 30% a fabrike stoćne hrane sa 34% kapaciteta”, rekao je Ljajić.
Ljajić je naveo da lista od 10 izvoznih proizvoda na kojoj su su samo dva agrarna – kukuruz i maline
pokazuje koliko prostora ima za tu vrstu proizvodnje u Srbiji.
Kako je naveo, kukuruz koji je treći izvozni proizvod Srbije je najbolji dokaz i naše pobede ali i poraza.
“Dobro je što nam taj proizvod donosi visok devizni priliv ali sa druge strane bi bilo mnogo bolje da njim
hranimo životinje pa izvozimo meso i tako ostvarimo dodatnu vrednost”, kaže on.
Ljajic je kazao da je druge strane Srbija prvi izvoznik šljive u svetu, četvrti izvoznik metli, a deveti izvoznik
višnje, što pokazuje da je "šansa Srbije da iskoristi bogatstvo koje joj je priroda dala".
On je rekao da Srbija ne može da se izbori za svoje mesto u trci sa multinacionalnim kompanijama, već
mora da nađe prostor i svoje sopstveno mesto.
“Akcenat moramo staviti na kvalitet jer će cena hrane neminovno rasti. Moramo da nudimo kvalitetnu
umesto jeftine hrane, da ulažemo u brendiranje i marketing", naveo je Ljajic.
За отпремнину у ред већ стало више од 6.000
радника
Мада је износ отпремнине за раднике који ће након приватизације 502 преостале фирме остати без
посла смањен с 300 евра на 200, интересовање запослених је велико. Наиме, за социјални програм –
који подразумева или отпремнину од 200 евра по години радног стажа или чекање пензије уз новчану
надокнаду на евиденцији Националне службе за запошљавање, до сада се пријавило 5.700 радника, а
процењује се да ће на крају та бројка бити и знатно већа.
У наредна два месеца приоритет су запослени у 188 фирми које
иду у стечај, с тим што у првој тури нема запослених јер је реч о
предузећима у којима званично нема радника. Након њих, у
стечај ће отићи фирме у којима има више од пет запослених и
сви радници који то желе, могу користити државни социјални
програм. Ту се очекује повећање броја радника заинтересованих
за то.
Држава је за социјалне програме радницима који ће остати без
посла након стечаја и приватизације обезбедила 16 милијарди динара. Међутим, у тој суми није и
новац потребан за повезивања стажа радницима који ће због приватизације и стечаја остати без
посла, па је остало да се пронађе модел за то да би неки од њих могли отићи у пензију.
Но, то што ће неки отићи у пензију за годину или две не значи да и они немају право на отпремнине.
Напротив, сви који остају без посла, без обзира на то што ће за кратко време стећи законске услове за
пензију, имају право на државне отпремнине од 200 евра по години стажа, с тим да целокупан износ
не може прећи 8.000 евра. Ограничење на 8.000 евра, с обзиром на то да је година стажа 200, не
представља проблем јер максимална сума подразумева 40 година радног стажа, а онај ко има те
године, има услове за пензионисање.
У прошлој години радници који су остајали без посла, осим 100 евра више по години стажа, имали су
повољније државне услове социјалног програма. Наиме, њима је у оквиру социјалног програма
нуђена и опција да добијају надокнаду за сваку годину, било да је реч о две или пет до одласка у
пензију. По објашњењу Љиљане Џевер из Министарства рада, запошљавања, борачке и социјалне
политике, та опција била је скупа и представљала је велико оптерећење за буyет, како лане, тако и
ове године, па се због тога сада од ње морало одустати.
– Више од 4.000 бивших радника којима је до пензије остало до пет година, прима накнаду од по
37.000 динара месечно, с тим што сами уплаћују доприносе – објаснила је Љиљана Џевер. – Те
повољности више нема, остала је само основна накнада коју исплаћује Национална служба за
запошљавање.
То пак значи да они радници који дођу на евиденцију Националне службе за запошљавања као вишак
запослених од ове године могу рачунати само на накнаду за случај незапослености од три месеца до
две године.
Негде ће и зафалити
Мада је број радника у предузећима у приватизацији који су се пријавили на државни социјални
програм велик, те ће се у неким фирмама догодити да остају без радника иако за њиховим радом
има потребе, добар део њих који су сами проценили да ће бити вишак ипак није задовољно
чињеницом да ће добити и мање отпремине и лошије услове за будућност од својих колега који су
прошле године проглашњене вишком запослених. Но, како је држава уз тешку муку обезбедила и
ових 16 милијарди динара за исплату социјалног програма, морали си знати да је то у овом тренутку
максимум с једне, а с друге стране бити свесни да су многи радници остали без посла а да нису на
име отпремине добили ни један једни евро.
Италијани плаћају пенале 220.000 евра
Италијански „Ламес” наредног месеца ће граду Сремској Митровици уплатити 222.000 евра на име
пенала зато што није запослио обећаних 225 радника. Наиме, „Ламес” је у Радној зони „Север” од
града добио око пет хектара градског земљишта, близу ауто-пута, за изградњу хале површине 7.200
квадратних метара, а заузврат се обавезао на то да ће запослити 225 радника, за колико је и добио
државне субвенције. Међутим, на основу образаца Фонда за пензијско и инвалидско осигурање
утврђено је да ова компанија нема 225 радника па је због тога у обавези да у градски буџет уплати
пенале, односно одштету од 222.000 евра.
Градоначелник Сремске Митровице Бранислав Недимовић потврдио је да је потписан протокол о
измирењу обавеза с „Ламесом” и да ће он ускоро морати да новац који није утрошио за раднике
уплати у градски буyет. Недимовић истиче да је град
спреман да подстиче инвеститоре, али не на штету
градских интереса, као и да сви који не извршавају своје
обавезе морају сносити санкције, без обзира на то да ли је
реч о граду или инвеститору.
Иначе, италијанска „Ламес” група која производи дизаче
за аутомобилске прозоре за аутомобилску индустрију
„Фијат”, „Ферари”, „Масерати”, „Пежо” и „Ситроен”, крајем 2011. године потписала је споразум о
изградњи фабрике у Сремској Митровици. Град јој је одмах дао пет хектара градског земљишта у
радној зони за изградњу хале површине 7.200 квадратних метара, уз обавезу да запосли 250 радника.
При том је држава за свако новоотворено радно место италијанској компанији обезбедила 7.000 евра.
Пошто је држава своју обавезу извршила, а „Ламес” није запослио број субвенционисаних радника,
није јој преостало ништа друго него да за то наплати одштету. Тако је та италијанска компанија једна
од ретких, као и сам град Сремска Митровица који је то контролисао, која ће морати да плати пенале
због тога што није испоштовала договорено и што су радници, уместо на радном месту, још увек
незапослени. Наиме, основни мотив града је и био да што више радника нађе посао и због тога су
италијанској компанији обезбедили све услове да би почела рад и имала довољно новца да редовно
исплаћује плате за све запослене.
Мада је „Ламес” добио државне субвенције за 225 радника, он је на крају примио 106. Представници
италијанске компаније „Ламес” су за немогућност пријема већег броја радника оправдање потражили
у економској кризи. Рок за уплату одштете буyету Сремске Митровице истиче крајем марта.
Међутим, „Ламес”, упркос плаћању пенала, не одустаје од производње електричних подизача за
аутомобилску индустрију у Сремској Митровици. У компанији верују да ће доћи до побољшања
економске ситуације те да ће они моћи да запосле све раднике за које су добили субвенције.
GdeInvestirati/Blic
Kako do posla u Norveškoj?
Za platu od 4.500 evra treba da imate odgovarajuću diplomu, radno iskustvo, da solidno znate
engleski i norveški jezik.
Ovo su preduslovi da biste se zaposlili u toj nordijskoj zemlji.
Najtraženiji su inženjeri, konobari, kuvari, medicinsko osoblje, vaspitači za rad sa decom u
predškolskim ustanovama i vozači.
Njihova mesečna primanja mogu biti do 4.500 evra
bruto, što nakon odbijanja svih poreskih i socijalnih
davanja dođe na više nego pristojnih 3.500 evra mesečno
koliko recimo može da zaradi specijalistička medicinska
sestra.
Od tih para potrebno je iznajmiti stan, a i hrana je u
Norveškoj skuplja bar 60 odsto nego u Srbiji.
Najsigurniji način da se dođe do posla u ovoj zemlji je prijavljivanje preko neke od registrovanih
agencija koje se bave regrutovanjem, ali i pripremom kandidata za posao u Norveškoj.
Ljudima koji na ovaj način traže posao garantuje se redovan isplata, uz sva poreska i socijalna davanja u
skladu sa norveškim zakonima.
Lehel Drobnjak, suvlasnik novosadske agencije "SENO resorsis" koja je srpsko-norveška firma, kaže da
svako ko se prijavi njihovoj agenciji i prođe sve potrebne provere ima šansu da u jednom trenuitku dobije
posao u Norveškoj.
Zainteresovani će se nalaziti u bazi podataka i biće kontaktirani kada se ukaže potreba za radnikom njihovog
profila.
"Za sada je reč uglavnom o sezonskim poslovima, pre svega u oblasti ugostiteljstva, u trajanju od tri do šest
meseci.Pripremamo, međutim, grupu medicinskih radnika koji bi u Norveškoj bili stalno zaposleni, a isti je
slučaj i sa vaspitačicama u vrtićima", priča Drobnjak.
Otežavajuća okolnost je ta što ljudi koji nisu državljani Norveške mogu da dobiju radnu dozvolu
najviše na šest meseci, ali su i država i poslodavaci spremni da ponude i opciju probnog rada.
"U tom slučaju je gotovo 95 odsto sigurno da će onaj ko potpiše ugovor o probnom radu na godinu
dana posle toga biti primljen i za stalno", kaže Drobnik.
Minimalac u Norveškoj, inače, iznosi 1.600 evra. Kuvar zarađuje 2.000 evra, konobar 1.900, pomoćna
medicinska sestra 2.700, medicinska sestra 3.000, a specijalistička medicinska sestra 3.500 evra.
Da biste se zaposlili u Norveškoj morate da preduzmete sledeće korake:
- PRIJAVA - Neophodno je ageciji poslati biografiju na srpskom i engleskom jeziku u elektronskoj formi,
fotokopiju ili skeniranu diplomu i reference o prethodnom radnom iskusttvu.
- SELEKCIJA I PRIPREMA - Intervju u agenciji gde se utvrđuju afiniteti kandidata, njegov profil i
provera znanja engleskog jezika. Provera referenci i psihološko testiranje - košta 3.500 dinara
- PROVERA ZNANJA NORVEŠKOG JEZIKA - Proveru vrši profesor norveškog jezika. Za radnike u
ugostiteljstvu potreban je osnovni nivo, dok je za medicinske radnike potreban viši nivo znaja jezika - B1.
Za one koji ne znaju norveški postoji mogućnost pohađanja kursa.
- ZAVRŠNE PRIPREME - Kada u agenciju stigne ugovor o radu s povređenim poslodavcem, kandidat se
izjašnjava da li ga prihvata ili ne. Tek kada ga prihvati neophodno je da obezbedi overeni prevod diplome na
engelski jezik, prevod neophodne dokumentacije (licence, državni ispit...), fotokopiju pasoša i izjavu da nije
krivično osuđivan, odnosno da se protiv kandidata ne vodi krivični ili prekršajni postupak. Agencija može
da pomogne i u pronalaženju smeštaja u Norveškoj.
POJELI PROFIT Direktori Nacionalnog parka
„Tara“ plaćaju kafanu preko javnih nabavki
Nacionalni park „Tara“ raspisao je tender za gozbe po poznatim restoranima, koji će ovo javno preduzeće
koštati tačno milion i po dinara.
Dok Vlada štedi na celom javnom sektoru, pa i na penzionerima, direktor NP „Tara“ Boban Tomić i njegovi
saradnici tokom cele 2015. ručavaće jagnjetinu, pastrmku, teletinu, vešalice...
Po restoranima u Bajinoj Bašti, Tari i na Kaluđerskim barama, menadžeri ovog javnog preduzeća imaće na
meniju i baklave i palačinke, a sve to, između ostalog, moći će da zaliju vinom po
izboru...
Skresana
reprezentacija?
Krajem prošle godine
Vlada je ustanovila nova
pravila za javna
preduzeća, a jedno od
njih je 60 odsto manje
I tu nije kraj. U momentu traženja restoranskih usluga, menadžeri ovog javnog
sredstava za
preduzeća javno su priznali da imaju problem sa finansiranjem. Jedanaest dana
reprezentaciju nego
nakon pripreme konkursa za ručavanje raspisali su tender za kredit za održavanje 2014. Iz Ministarstva
tekuće likvidnosti. Reč je o kratkoročnom, jednogodišnjem zajmu od deset miliona privrede su poručili i da
dinara. Cena ovakvih kredita u poslovnim bankama kreće se i iznad deset odsto
neosnovana
godišnje.
reprezentacija i
neplanirani troškovi ne
Zamenik direktora Ljubomir Rajaković ne spori ni jednu ni drugu nabavku, ali
smeju biti odobreni.
kaže za „Blic“ da preduzeće ima specifičnu delatnost te da njegovi menadžeri
Javna preduzeća su
ručavaju sa svojim poslovnim partnerima.
morala i da uplate u
budžet Srbije najmanje
- Direktor i rukovodioci sastaju se sa različitim delegacijama. Ima tu više izvođača 70 odsto dobiti iz 2013.
i saradnika - rekao nam je Rajaković dodajući da je ovo javno preduzeće i
godine.
prethodnih godina raspisivalo tender za ugostiteljske usluge.
Imajući u vidu ukupne cehove i cene menija, računica pokazuje da su tenderom
omogućena 234 odlaska u restoran. Na ručkove bi se u proseku išlo skoro svaki
radni rad u godini, a sve to će koštati nešto manje od polovine dobiti ovog
preduzeća iz 2013, a biće jednako celokupnom profitu iz 2012. godine.
Na konstataciju „Blica“ da su istovremeno uzeli i kredit za likvidnost, Rajović kaže da su ovim zajmom
„hteli da premoste težak početak godine“.
- Imamo mi novca, ali neujednačeno. Nezgodno je tokom zime kada zbog snega ne možemo da izvlačimo
drvo i pravimo profit. Kasnije imamo i višak sredstava - ocenio je Rajaković. Priznaje i da ovo javno
preduzeće dobija „određene subvencije od države“, ali dodaje da su „indirektni korisnik budžeta i da se
finansiraju i iz sopstvenih aktivnosti“.
Cveta porodični biznis preko leđa građana
SKANDAL: Selakovićev rođak zaradio milione na
čišćenju Vlade Srbije!
Manojle Selaković, sinovac ministra pravde, direktor je u privatnoj firmi koja održava higijenu u državnim
ustanovama. Ta firma zaradila je čak 870 miliona dinara u poslednje dve i po godine
Dok se priprema za fotelju direktora nabavke u
„Železnicama Srbije“, Manojle Selaković, bliski
rođak ministra pravde Nikole Selakovića, radi kao
komercijalni direktor u „Kopservisu BMK“,
kompaniji za čišćenje i održavanje higijene koja već
godinama tesno sarađuje s ministarstvima i javnim
službama.
Tako je samo za poslednje dve i po godine ova
privatna firma ulepšavanje svih 18 ministarstava,
Narodne banke Srbije i drugih državnih organa i
javnih preduzeća naplatila čak 870 miliona dinara, pokazuju podaci sa sajta javnih nabavki.
Krenulo posle izbora
Najveći deo tih para je firma čiju komercijalu vodi Manojle Selaković prihodovala od Uprave za zajedničke
poslove republičkih organa, koja je nadležna za nabavku usluga svim republičkim organima, uključujući i
Ministarstvo pravde.
Čini se da im je posao posebno dobro krenuo nakon promene vlasti 2012, kad su preuzeli većinu državnih
organa koje je do tada mahom čistila kompanija „Mopeks“, koja je bila u vlasništvu roditelja funkcionera
DS Janka Radakovića. Izvor Kurira iz Vlade Srbije tvrdi da nije slučajno što je došlo do promene kompanije
koja je zadužena za održavanje javnih službi, što se finansira iz budžeta.
- Javna je tajna da se s promenom vlasti menjaju i metle i četke koje čiste državne institucije. Tako je sa
silaskom DS s vlasti „počišćena“ i njihova firma „Mopeks“, koja je bila u vlasništvu roditelja visokog
funkcionera DS. Njeno mesto je sada zauzela firma „Kopservis BMK“ u kojoj radi bliski rođak ministra
pravde. Ta firma je samo za jedan posao u 2014. dobila 324 miliona dinara - objašnjava naš sagovornik.
Vlada ne da tačnu cifru
Iz Uprave za zajedničke poslove nisu nam odgovorili koja je vrednost poslova koje je kompanija „Kopservis
BMK“ ostvarila s Vladom, kao ni to da li se poslovi ovoj firmi dodeljuju zato što u njoj radi rođak Nikole
Selakovića.
Manojle Selaković, međutim, potvrđuje za Kurir da mu je ministar pravde rođak, ali negira da zbog toga
firma u kojoj sada radi dobija poslove u Vladi.
- Nikola Selaković je moj stric, ali on nema nikakve veze s poslovima koje moja kompanija obavlja. Poslovi
su dobijeni na tenderu, gde se javlja više ponuđača, a pobeđuje onaj koji da najpovoljniju ponudu. Koliko je
meni poznato, „Kopservis BMK“ održava mnoge javne službe, ali mislim da nije angažovan u Ministarstvu
pravde - tvrdi Manojle.
Opšta praksa
MINISTAR UDOMIO I ROĐAKU
Ministar pravde, kako saznajemo, nije uhlebio samo sinovca Manojla Selakovića, već je posao u
informativnoj službi svog kabineta našao i za rođaku Tijanu Varagić. U kabinetu ministra nisu hteli to da
komentarišu.
Manojle Selaković
DIREKTOR SAM ZBOG ISKUSTVA
Manojle Selaković tvrdi da ga za funkciju u železnici, o čemu je Kurir pisao, nije preporučio stric ministar,
već radno iskustvo koje ima.
- Na to mesto me je preporučilo obrazovanje i rad u nekoliko inostranih kompanija. Nisam radio u javnom
sektoru, ali moje radne reference su verovatno uticale na moj izbor - kaže Selaković.
U decembru najviše zaradili programeri i
konsultanti
Najveće neto zarade u Srbiji u decembru
imali su programeri i konsultanti, u proseku
160.100
dinara,
pokazuju
podaci
Republičkog zavoda za statistiku.
Istovremeno, najniže plate su imali zaposleni
u turističkim agencijama, 21.334 dinara,
Međutim, valja imati u vidu da decembarske
zarade nisu odraz stanja u platnim kovertama
tokom godine, jer su one „naduvane” zbog
bonusa i drugih dodataka, što zapravo znači
da su programeri i konsultanti tog meseca dobili najveće nadoknade – oko 30.000 dinara.
Na drugom mestu na listi najbolje plaćenih u decembru su zaposleni u uslužnim delatnostima u rudarstvu,
čije plate su minulog decembra u proseku iznosile 140.681 dinar, zatim u proizvodnji duvana – 134.681, u
proizvodnji računara i elektronskih uređaja – 122.022 dinara i zaposleni u finansijskim uslugama bez
osiguranja sa 118.386 dinara.
Zarade veće od 100.000 dinara imali su i zaposleni u udruženjima – prosečno 114.564, upravljačkim
delatnostima – 114.694 i u vazdušnom saobraćaju – 103.667 dinara.Kada je reč o najnižim neto primanjima,
drugo mesto posle turističkih poslenika zauzimaju zaposleni u sektoru iznajmljivanja i lizinga – 22.072
dinara, zatim u pomoćnim delatnostima u finansijskim uslugama – 23.846, pripremanju i posluživanju hrane
i pića – 23.863, prerađivačkim delatnostima – 24.877 dinara...
U proseku, srpske plate u decembru prošle godine iznosile su 49.970 dinara, što je nominalno 13 odsto više
od novembarske zarade, a realno 13,5 odsto. Prosečna novembarska zarada bila je 44.206 dinara, a najviše
su tog, kao i ostalih meseci, imali zaposleni u uslužnim delatnostima u rudarstvu (139.719 dinara), te
računarskom programiranju i konsultanskim delatnostima (130.076 dinara).
Najmanje su u novembru zarađivali zaposleni u putničkim agencijama i tur-operaterima (17.711 dinara), te
proizvodnji nameštaja (20.640 dinara) i iznajmljivanju i lizingu (21.855 dinara).
Ako izuzmemo decembar, koji daje i lepšu sliku kupovne moći merene odnosom prosečne neto zarade i
prosečne korpe, ne može se reći da stojimo bolje. Po poslednjim podacima Ministarstva trgovine, u
novembru 2014. godine kupovna moć je bila manja u odnosu na prethodni mesec, zahvaljujući, pre svega,
smanjenju prosečne mesečne neto zarade.
Prosečna potrošačka korpa za novembar 2014. godine iznosila je 66.119,86 dinara i bila nam je potrebna
plata i po da bismo pokrili te potrepštine. Samo za hranu davali smo, po računici zvanične statistike, 25.760
dinara, što je bezmalo 40 odsto prosečne zarade, a troškovi stanovanja iznosili su 13.013 dinara, što je 19,6
odsto zarade... Kada se tome doda transport, koji je stajao 5.515 dinara, tek trećina zarade ostajala je za sve
ostale troškove domaćinstva.
Nema naznaka o tome da će kupovna moć u dogledno vreme porasti, pogotovo ako se ima u vidu da su
zarade u javnom sektoru i penzije smanjene. S obzirom na to da su decembrski bonusi "ispeglali” smanjenje
prihoda penzionera i zaposlenih u javnim preduzećima, pravo stanje kupovne moći videćmo kada stignu
zvanični podaci o zaradama i potrošačkoj korpi za januar ove godine.
eKapija
Lokalnim udruženjima građana do 350.000 dinara - "Trag fondacija" raspisala konkurs za program "Aktivne
zajednice"
Za program Aktivne zajednice, koji pruža finansijsku podršku incijativama za rešavanje zajedničkih
problema građana/ki u lokalnim zajednicama mogu se prijaviti
lokalna udruženja i neformalne grupe građana iz Srbije sa
maksimalnim iznosom budžeta projekta do 350.000 dinara.
Inicijative u okviru programa "Trag fondacije", trebalo bi da se
odnose na lokalnu zajednicu, podstiču aktivno uključenje građana i
građanki i donose širu dobrobit lokalnoj zajednici koristeći lokalne
potencijale i resurse, kao i saradnju sa drugim sektorima na lokalnom
nivou.
Program nije tematski ograničen, pa se predlozi projekata mogu
odnositi na najrazličitije oblasti: kultura, međuetnička tolerancija i saradnja, rad sa decom i mladima,
međugenercijska saradnja, zaštita životne sredine, učešće građana u procesu odlučivanja...
Konkurs je otvoren do 20. marta.
- Problemi sa kojima se susreću ljudi u lokalnim zajednicama su različiti, kao i rešenja koja se mogu
primeniti, te stoga program Aktivne zajednice ne postavlja ograničenja u izboru oblasti i tema. Udruženja i
neformalne grupe su pozvane da same odrede prioritete, koji su zajednička briga građana u njihovim
zajednicama, da ponude raspoloživa rešenja koja će pokrenuti rešavanje problema i time doprineti
ostvarenju dobrobiti za celu zajednicu - kaže za "eKapiju" Kristina Išić, koordinatorka za fandrejzing i
komunikacije u "Trag fondaciji".
Inicijativa se, kako objašnjava naša sagovornica, mora odnositi na lokalnu zajednicu, što znači da bi trebalo
da bude planirana i vođena od strane ljudi koji žive na određenoj teritoriji (grad, selo, opština, mesna
zajednica, kao i ulica ili deo grada). Važno je da postoji aktivno učešće ljudi u inicijativi i da inicijativa ima
potencijal da donese širu dobrobit lokalnoj zajednici.
- Preporučuje se da se u projekat uvrsti i volonterski rad, donacije poslovnih subjekata, kao i saradnja sa
drugim važnim faktorima u zajednici - kaže Išić.
Za 15 godina rada "Trag fondacija" je podržala 1200 inicijativa sa skoro 5 mil EUR u oblastima građanskog
aktivizma, socijalne inkluzije i zaštite, učešća u odlučivanju, lokalne filantropije i održivog razvoja. Kroz
projekte su podržali više od 20.000 odvažnih ljudi koji su unapredili život u više od 200 zajednica.
- Mi verujemo da su i male promene na bolje važne i da svako može da im doprinese. Zato pomažemo
ljudima koji žele da pomognu sami sebi nudeći im mogućnost da dođu do sredstava i znanja koja im mogu
olakšati rešavanje problema u njihovoj zajednici- kaže Kristina.
- Iz godine u godinu broj prijavljenih kompanija za nagradu raste i potvrđuje nam da je filantropija prisutna
u Srbiji i da treba da joj posvetimo pažnju i promovišemo je. Svrha nagrade jeste da prepozna i javno istakne
kompanije, preduzeća i pojedinačne darodavce koji na strateški način dugoročno podržavaju razvoj
zajednica i tako daju najbolji primer drugima. Nakon dosadašnjeg velikog uspeha i interesovanja
nastavljamo da nagrađujemo najbolje kompanije a od ove godine, prvi put uvodimo i kategoriju namenjenu
pojedinačnim darodavcima koji su dali značajan doprinos razvoju filantropije u svojim lokalnim
zajednicama-ističe predstavnica "Trag"-a.
Rezultati "Trag"-ovih projekata na najbolji način pokazuju da pozitivne promene u mnogim slučajevima ne
zavise toliko od količine novca, koliko od volje, entuzijazma i znanja. Mnogi od problema sa kojima se
susrećemo mogu biti rešeni i sa manje sredstava nego što se obično pretpostavlja.
Puni državni budžet - Automobilska industrija
prva u izvozu sa 1,9 mlrd EUR
Sa 1,9 mlrd EUR izvoza, automobilska industrija je i dalje na prvom mestu u srpskom izvozu, dok je
prehrambena industrija na drugom mestu, sa rastom od oko 5% i vrednošću od oko 1,3 mlrd EUR,
objavljeno je na sajtu Privredne komore Srbije.
Ekonomista Stojan Stamenković na predstavljanju najnovijeg broja časopisa "Makroekonomske analize i
trendovi" (MAT), rekao je da je u 2014. godini pad BDP-a iznosio 2,1%, ove godine će pad biti oko 0,5 do
1%, a tek u 2016. se može očekivati rast privrede. Prema njegovom mišljenju, u budžetu za 2015. godinu je
prilično komotno ostavljen prostor za rashode, koji će morati da se smanje u najavljenoj fiskalnoj
konsolidaciji, tako da je rebalans ovogodišnjih državnih prihoda i rashoda verovatan scenario.
- Država će i u 2015. godini morati da se zadužuje, bilo kroz izdavanje eurobondova ili obveznica na
domaćem tržištu - procenjuje Stamenković. Podsećajući da je cena nafte na svetskom tržištu u proteklih
godinu dana prepolovljena, on je napomenuo da bi, ukoliko bi se te cene zadržale tokom ove godine,
vrednost srpskog uvoza bila manja za 1 mlrd EUR.
Što se tiče industrijske proizvodnje, primetio je da se u domaćoj javnosti najviše čuje kako je usled poplava
u 2014. ona opala 6,5%, što je delimično tačno. Međutim, kako je ukazao, pad prerađivačke industrije od
13% u prošloj godini je posledica pada tražnje, investicija i rezultat opšte nesolventnosti privrede.
- U prošloj godini, od 10 industijskih grana samo u tri je zabeležen rast, i to u farmaceutskoj, prehrambenoj i
industriji nemetala - rekao je Stamenković.
- Ulazimo u 2015. godinu sa stabilnom tendencijom rasta u prehramebnoj industriji, koja učestvuje sa
jednom četvrtinom u prerađivčkoj industriji - dodao je.
Iako je u automobilskoj industriji u 2014. zabeležen pad od 3% u odnosu na godinu ranije, ona je sa 1,9 mlrd
EUR vrednosti izvoza i dalje na prvom mestu. Održavanje postojećeg nivoa produkcije i izvoza
automobilske industrije u 2015. bilo bi, kako je kazao, značajno za ukupan izvoz Srbije.
Prehrambena industrija imala je u 2014. rast od oko 5% i na drugom je mestu po vrednosti izvoza sa oko 1,3
mlrd EUR, naveo je Stamenković, i ocenio da bi i proizvodnja metala mogla da bude značajna za izvoz
zemlje ukoliko "Esmark" kupi "Železaru Smederevo" i poveća produkciju i izvoz čelika, od čega će
značajnu korist imati i domaća prerađivačka industrija.
- Petrohemijska industrija, koja je u 2013. bila značajan izvoznik, lani je pala za 13%. Spoljnotrgovinska
razmena u 2014. povećana je za 0,8%, pri čemu je izvoz rastao za 1,4% - naveo je Stamenković, ukazujući
da i u 2015. izvoz ima trend blagog rasta, a uvoz blagog opadanja.
Osvrćući se na situaciju u Grčkoj, autori MAT-a su rekli da je Grčka ponudila da obveznice veže za rast i da
ih zameni za perpetuitete, ali je Evropska centralna banka objavila da od 11. febaruara ove godine grčke
državne obveznice više neće biti prihvaćene kao kolateral u kreditiranju banaka.
Održan okrugli sto „Kvalitet kao sredstvo za postizanje liderske pozicije na tržištu“
Ljajić: Najveći srpski izvoznici su strane
kompanije
Srbija mora da se osloni na kvalitet kao glavni argument kako bismo postigli konkurentnost domaćih
proizvoda, jer naša zemlja teško da može da izdrži utakmicu na svetskom tržištu takmičeći se masovnom
proizvodnjom i jeftinom robom - istakao je ministar za trgovinu Rasim Ljajić na jučerašnjem okruglom stolu
„Kvalitet kao sredstvo za postizanje liderske pozicije na tržištu“.
On je dodao da je najveći problem u Srbiji nedostatak kapitala i zastarela tehnologija, koja u različitim
sektorima iznosi pet do šest generacija, što je vremenski ekvivalentno zaostatku od oko 30 do 35 godina.
- Privlačenje investicija je zato neophodno, jer i ono što posedujemo ne koristimo dovoljno. Uljare nam rade
sa 50 odsto kapaciteta, šećerane sa 25, klanice sa 30 procenata, a u fabrikama stočne hrane uposleno je svega
34 odsto kapaciteta - naglasio je Ljajić i naveo da je od 15 najvećih izvoznih kompanija u Srbiji koje
ostvaruju ukupan izvoz od 3,5 milijarde evra, njih 13 sa većinskim stranim kapitalom, dok su domaće jedino
Železara i Petrohemija. Ljajić je podsetio da je od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju
izvoz u zemlje EU značajno povećan, ali ne i dovoljno.
On je naglasio da od 10 najvećih izvoznih proizvoda u 2014. automobili zauzimaju prva dva mesta, na
trećem je kukuruz sa 341 milion evra, a maline, kupine i ribizle su na šestom mestu sa plasmanom od 209
miliona evra. Dve trećine tih proizvoda plasira se na italijansko i nemačko tržište.
- Među ovim proizvodima samo su dva poljoprivredna. Izvozimo veoma malo mesa, iako bi to bilo
isplativije i logičnije. Devedesetih je Srbija izvozila 30.000 tona mesa, a sada ne možemo da ispunimo ni
kvotu od 8.700 tona za izvoz bebi bifa u EU. Mi poslednjih godina nismo izvezli više od 2.000 tona- rekao
je Ljajić.
Kada je proizvodnja hrane u pitanju, on je naglasio da Srbija ima proizvode koji mogu da se plasiraju na vrlo
zahtevno i konkurentno tržište EU, ali da od 52 naša prehrambena proizvoda sa zaštićenim poreklom, samo
tri imaju međunarodne sertifikate, te da od ukupno 8.000 hektara obrađenih površina u našoj zemlji,
organska proizvodnja čini tek 0,15 odsto.
I metla je izvozni brend
- Mi smo drugi u svetu u proizvodnji suve šljive, treći po proizvodnji maline i kobasica od svinjskog mesa, a
četvrti po proizvodnji guščije paštete. Četvrti smo u svetu i po proizvodnji metli, izvezli smo ih 10 miliona
za dve godine. Takođe, peti smo po proizvodnji deteline, šesti po proizvodnji pileće džigerice, na sedmom
mestu po višnjama a na devetoj poziciji po proizvodnji dunja i sladoleda. Da bismo povećali izvoz, treba da
nađemo prostor koji nije popunjen i zahtevan, jer će cene hrane rasti na svetskom tržištu - kazao je Ljajić.
Do kraja meseca vlada će odrediti model kojim će finansirati zaštitu životne sredine
Zeleni fond od septembra
Sredstva za reciklere su obezbeđena na vreme i njima će biti uplaćeno oko 1,9 milijardi dinara za posao koji
su obavili protekle godine. Ugovori sa sedam reciklera već su potpisani, sa ostalima će biti narednih dana rekla je Snežana Bogosavljević Bošković, ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine, u pauzi
jučerašnjeg susreta sa predstavnicima reciklažne industrije Srbije.
U oblasti zaštite životne sredine se, po njenim rečima, pozitivne stvari dešavaju brzo. Ministarstvo finansija
je u potpunosti podržalo neophodnost uspostavljanja zelenog fonda. Pripremljena su tri modela koja će vladi
biti predočena tokom narednih petnaestak dana, a plan je da on bude u potpunosti uspostavljen u septembru.
To će biti, kako je rekla Bogosavljević Bošković, benefit za privredu, industriju i značiće više radnih mesta.
Cilj je da se, polazeći od najboljih iskustava drugih zemalja, zaštiti životna sredina uz veće upošljavanje
industrije, napredak ekonomije i obezbeđenje većeg zapošljavanja.
Prave investicije jesu ulaganja u industriju otpada, reciklažnu industriju i obnovljive izvore energije. Naša
zemlja, prema procenama kojima raspolaže Privredna komora Srbije, godišnje „sahrani“ 50 miliona evra
zbog neadekvatne selekcije otpada na mestu nastanka. Beograd najavljuje rešavanje problema komunalnog
otpada kroz privatno javno partnerstvo i računamo da će taj model biti prihvatljiv i u ostalim delovima
Srbije. Najvažniji posao koji treba da se uradi jeste rešavanje problema otpada iz ranijeg perioda i da se vidi
koliko tog otpada može da bude reciklirano domaćim kapacitetima - rekao je Siniša Mitrović iz Privredne
komore Srbije.
Uz primenu sistema „zagađivač plaća“ i plasiranje tog novca u ekološke projekte, u naredne tri godine će, po
rečima Ninoslava Milenkovića, direktora E recklaže, biti otvoreno do 25.000 radnih mesta. Kada je reč o
elektronskom i električnom otpadu, u ovom trenutku u Srbiji se sakupljaju oko dva, a plan je da do 2020,
godine, bude sakupljano četiri kilograma po stanovniku.
Ko može da kupi oružje Vojske Srbije?
Kupci 282 tenka, više od 1.000 topova i ostalog oružja koje prodaje Vojska Srbije moraće da prođu ozbiljne
bezbednosne provere.
Kupci će morati da dobiju dozvolu Ministarstva trgovine na osnovu prethodne saglasnosti tri ministarstva i
Bezbednosno-informativne agencije. Na tenderu mogu učestvovati preduzeća registrovana za
spoljnotrgovinski promet kontrolisane robe kojih ima 176, kao i preduzeća registrovana za proizvodnju
naoružanja i vojne kojih sada ima 51.
Portparol Ministarstva odbrane kapetan korvete Jovan Krivokapić rekao je za Mondo da će budući kupac pre
kupovine morati da najavi kome će prodati oružje i sa
kim će sklopiti ugovor. Krivokapić navodi da konačnu
dozvolu za trgovinu naoružanjem i vojnom opremom
izdaje Ministarstvo trgovine.
Sa druge strane, izvor portala Mondo ističe da je
prethodno potrebna saglasnost tri ministarstva - odbrane,
unutrašnjih i spoljnih poslova - kao i BIA, koji svi rade
ozbiljne provere kupaca.
Ministarstvo odbrane proverava da li su zadovoljeni standardi, obučenost radnika i slično, dok Ministarstvo
spoljnih poslova proverava gde će kupljeno oružje završiti, odnosno da li je možda kupac država sa kojom je
trgovina oružjem zabranjena i da li bi naoružanje moglo da završi u rukama terorističkih organizacija.
Ministarstvo unutrašnjih poslova proverava da li su protiv zaposlenih u firmi koja kupuje oružje podnete
krivične prijave i da li su ranije bili "u sukobu sa zakonom", dok BIA obavlja ostale bezbednosne provere.
Ministarstvo odbrane najavilo je da će oglasiti prodaju Ministarstvo više od 480 tenkova i haubica, 220
oklopnih vozila, više od 20.000 pušaka i pištolja i veliku količinu druge municije i opreme.
Na sajtu Ministarstva odbrane objavljeno je da Direkcija za nabavke i prodaju planira da ponudi na prodaju
282 tenka T-55 i oko 220 oklopnih transportera M-60, M-80, BTR-50 i BTR-60 i protivoklopnih oruđa
POLO, kao i 200 haubica od 105 i 155 milimetra. Ministarstvo će ponuditi oko 16.700 pištolja kalibra 7,65
milimetra, oko 3.500 automatskih pušaka M-70, oko 120.000 tromblonskih mina i oko 1.500 raketa.
Zainteresovani mogu da kupe i više od 1.100 protivavionskih topova od 20 i 30 milimetara i oko 5.400
ručnih bacača raketa, minobacača i bestrzajnih topova, a na prodaju je i 26 višecevnih lansera raketa M-63.
Na prodaju su i tri radara SNAR-10 za kontrabatiranje neprijateljske artiljerije i više od 140.000 komada
razne municije.
Ministarstvo odbrane nije odredilo vremenski oročen poziv za dostavljanje ponuda za kupovinu naoružanja.
GdeInvestirati/Tanjug
CRNA GORA: Najveća bruto zarada 122.000 evra
Najveća bruto zarada u Crnoj Gori prošle godine iznosila je 121,2 hiljade evra i ostvarena je u
delatnosti razrade građevinskih projekata.
Ta zarada isplaćena je samo jednom, pa iako je knjižena pod šifrom 1-zarade na standardnom platnom
obrascu, ne radi se o redovnom mesečnom primanju već o otpremnini, bonusu ili nekom drugom obliku
ličnog primanja, objasnili su predstavnici Poreske uprave (PU).
"Na tu zaradu plaćene su dažbine od 52,17 hiljada
evra, što znači da je najveća neto plata iznosila 69,03
hiljade", kazali su Pobjedi predstavnici PU.
Najveća mesečna bruto zarada koja je redovno
isplaćivana u 2013. godini u Crnoj Gori iznosila je 86
hiljada evra.
Odgovor na pitanje ko je dobio najveću platu u državi
nije poznat, jer propisi zabranjuju da se objavi ime onog
kome je isplaćena zarada.
Prema podacima do prošle godine, najveće zarade imaju zaposleni u finansijsko-bankarskom sektoru,
telekomunikacijama i ugostiteljstvu.
Download

VESTI - ( Datum: 12.02.2015) - Asocijacija slobodnih i nezavisnih