Nisko-karbonska vizija razvoja Crne Gore kao putokaz za budućnost
Crna Gora je zemlja kandidat za članstvo u Evropsku Uniju i u toku je sprovođenje intezivnih
aktivnosti na ispunjenju uslova koji postoje u okviru procesa EU integracija. Pristupni proces
zahtijeva ubrzano usvajanje evropskog zakonodavstva i usaglašavanje sa standardima i
razvojnim ciljevima koji su na snazi u Evropskoj Uniji. Jedna od najvažnijih razvojnih strategija
Evropske Unije jeste Strategija Evropa 20-20-20 koja podrazumijeva efikasno korišćenje resursa
i energetsku efikasnost, povećanje učešća obnovljivih izvora energije i smanjenje emisija gasova
koji štete ozonskom omotaču i destabilizuju klimu. Osim ove, EU je u usvojila i strategije koje se
odnose na vremenski period nakon 2020, ovdje se prije svega misli na srategiju EU za
energetsku i klimatsku politiku do 2030-te godine, koju čine mnogo zahtjevniji ciljevi
unapređenja efikasnosti korišćenja resursa i smanjenja štetnih emisija u odnosu na predhodni
period. Takođe, usvojena je i mapa puta za nisko-karbonski razvoj do 2050 godine, koja u sebi
sadrži iste principe održivog i nisko-karbonskog razvoja.
Crna Gora ima obavezu da intezivira napore kako bi svoj nacionalni strateški i zakonodavni okvir
prilagodila zahtjevima EU. Crna Gora se već nalazi u procesu tranzicje i strukturalnog
prilagođavanja privrede u kojoj teži transformaciji od pretežno industrijski orjentisane
ekonomije ka onoj zasnovanoj na znanju, visoko-kvalitetnim uslugama i standradima i zdravoj
životnoj sredini. Taj vid transformacije crnogorske privrede i društva je od ogromnog značaja za
njenu budućnost jer će se na taj način omogućiti dinamičan privredni rast i razvoj uz održivo
korišćenje sopstvenih prirodnih resursa uz očuvanje i unapređenje kvaliteta životne sredine.
Namjera Crne Gore da svoj razvojni put usmjeri u ovom pracu je nesumljivo dobra odluka,
međutim model kojim bi se postigao zacrtani cilj je jednako važan. Imajući pred sobom više
razvojnih pravaca, neophodno je odabrati onaj koji će biti optimalan u smislu iskorišćenja
sopstvenih resursa i očuvanja životne sredine. Taj optimalni balans nije uvjek lako postići na
način da ima podršku od strane svih zainteresovani subjekata društva. Međutm, upravo je
opšta saglasnost u pogledu dominantne razvojne paradigme nephodna da bi se ona na kraju i
dostigla. Zbog toga je neophodno da se o pitanju nisko-karbonske budućnosti Crne Gore
pokrene što šira diskusija na svim nivoima i sa svim subjektima društva. Osnova za diskusiju
svakako moraju biti iscrpne i kvalitetne informacije o različitim alternativama, njihovim
prednostima i nedostacima, jer činjenica je da samo kada posjedujemo kvalitetne informacije
možemo donijeti i kvalitetne odluke. U tom smislu, neophodan je značajan i obiman posao
prikupljanja i analize podataka i informacija koje su relevantne za pitanje nisko-karbonskog
razvoja. Potrebno je posjedovati i analizirati trenutno stanje ali i predvidjeti buduće trendove
koji nude mogućnost za transformaciju ka nisko-karbonskoj ekonimiji i razvoju. Podaci se
moraju analizirati sa stanovišta efikasnog i održivog korišćenja resursa i buduće dinamike
socijalnog razvoja kako bi bili u stanju da predvidimo i kreiramo rješenja koja će odgovarati
našoj ekonomiji na nacionalnom i lokalnom nivou. Svakako prednost koju Crna Gora ima je da
promišljanje o nisko-karbonskom razvoju ne mora da sprovodi u vakumu. Većina nacionalnih
strateških dokumenata počiva na idejama i prinicipima održivog razvoja, dok je na nivou
razvijenih zemalja svijeta i Evropske Unije kojoj težimo, broj relevantnih dokumenata u ovoj
oblasti je još značajniji. Neophodno je, dakle, konsultovati dobre prakse i iskustva zemalja koje
su uspješne i na znatno višem nivou u pogledu planiranja svoje održive budućnosti.
Imajući sve predhodno u vidu Ministarstvo održivog razvoja i turizma Crne Gore je, kao
nadležna institucija za kreiranje politika održivog razvoja i klimatskih promjena, kroz projekat
“Izrada strategija nisko-karbonskog razvoja u regionu Jugoistočne Evrope (LOCSEE)”,
ostvarilo partnerstvo sa 17 institucija različitih profila iz 10 zemalja koje geografski pripadaju
regionu Jugoistočne Evrope. Među njima je 6 zemalja članica EU (Austrija, Italija, Grčka,
Mađarska, Slovenija i Hrvatska) i 4 zemlje regiona (Albanija, Makedonija, Srbija i Bosna i
Hercegovina). Cilj projekta LOCSEE je bio da upravo na sistemu partnerstva sa zemljama koje se
nalaze dalje u procesu kreiranja i promišljanja nisko-karbonske budućnosti, što jesu zemlje
članice EU, stvori preduslove za iniciranje razmatranja niko-karbonske razvojne budućnosti u
zemljama kandidatima za članstvo u EU. Osim partnerskih zemalja članica EU, učešće zemalja iz
regiona omogućilo je razmjenu iskustva, prepoznatih problema i mogućih rješenja u ovoj oblasti
u regionalnom kontekstu.
Projekat LOCSEE je finansiran u okviru EU Transnacionalnog programa za saradnju u
Jugoistočnoj Evropi (engl. SEE Transnational Cooperation Programme). Projekat je počeo sa
implementacijom u decembru 2012.godine i koordiniran je od strane Evropske akademije
Bolcano iz Italije (EURAC), institucije koja je ujedno bila i vodeći partner. U Crnoj Gori projekat je
sproveden uz podršku kancelarije Programa za životnu sredinu Ujedinjenih nacija (UNEP) u
Beču. Podrška UNEP-a kao organizacije koja još od 1972. godine predstavlja glas očuvanja
životne sredine u sistemu Ujedinjenih nacija i koja prek o svoje kancelarije u Beču sprovodi niz
projekata u oblasti održivog razvoja i zaštite životne sredine u regionu Jugoistočne Evrope, je
bila od velikog značaja.
Projekat LOCSEE je kroz ostvarene rezultate značajno doprinio da Crna Gora unaprijedi
kapacitete za planiranje nisko-karbonskih strategija. Projekat je konkretno dao doprinos da se
razvije plan za kreirianje nisko-karbonske strategije za Crnu Goru. Kroz niz organizovanih
radionica doprinio je podizanju kapaciteta u ovoj oblasti. Projekat je takođe dao doprinos u
kreiranju izvještaja koji se bave temom koordiniranog transfera evropskog zakonodavstva iz
oblasti klimatskih promjena u nacionalno zakonodavstvo, kao i priloga za procjenu mogućnosti
nisko-karbonskog razvoja u sektoru energetike u Crnoj Gori. Platforma dobrih praksi niskokarbonskog razvoja koja je kreirana u okviru projekta omogućava uvid u konkretna niskokarbonska rješenja koja su uspješno implementirana u različitim ekonomskim sektorima u
zemljama učesnicama projekta, pri čemu su i dobre prakse iz Crne Gore našle svoje mjesto u
okviru iste. Nacionalna radna grupa i Regionalna mreža za nisko-karbonske politike koje su
uspostavljene u okviru projekta su u proteklom periodu obezbijedile forum za diskusiju
zainteresovanih strana na temu nisko-karbonskih razvojnih politika i mogućnosti, a očekivanja
su da će nastaviti sa radom i nakon okončanja projekta.
Glavni postignuti rezultati LOCSEE projekta su:
 Formirana je nacionalna radna grupa za razmatranje nisko-karbonskih strateških
dokumenata;
 Predstavnici crnogorskih institucija učestvovali su u radu regionalne mreže za niskokarbonske politike;




Razvijena je nacionalna studija o trenutnom stanju implementacije politika u oblasti
nisko-karbonskog razvoja, kao i studija za region Jugoistočne Evrope.
Razvijena su uputstva za koordinisani transfer EU klimatskog zakonodavstva kao i
smjerinice za transpoziciju EU klimatskog zakonodavstva u crnogorski politički okvir;
Razvijena su uputstva za izradu nisko-karbonske strategije u Crnoj Gori i konkretan
nisko-karbonski dokument za Crnu Goru u sektoru energetike;
Razvijena je Platforma dobrih praksi za nisko-karbonski razvoj;
Navedeni rezultati su dostupni na internet prezentaciji projekta www.locsee.eu i biće na
raspolaganju za sve zainteresovane subjekte u narednom periodu sa krajnjim ciljem
informisanja i katalizovanja diskusije o nisko-karbonskoj budućnosti u Crnoj Gori kao i u regionu
Jugoistočne Evrope.
Direktorat za životnu sredinu i klimatske promjene
Ministarstvo održivog razvoja i turizma Crne Gore
Download

Nisko-karbonska vizija razvoja Crne Gore kao putokaz za budućnost