Drago Gervais
^AKAVSKI
STIHOVI
Na ~etrdesetu obljetnicu pjesnikove smrti
Na Su{aku, 2. srpnja 1997
Drago Gervais
^AKAVSKI STIHOVI
Na ~etrdesetu obljetnicu pjesnikove smrti
Nakladnik
DW
Uz pomo}:
Sveu~ili{ne knji’nice na Rieci
ISBN
KAZALO
MAGLICA...........................................................................................9
SUNCE...............................................................................................10
POLNE...............................................................................................11
SUNCE ZAPADA ............................................................................12
NO]....................................................................................................13
BO]I...................................................................................................14
TRE[ETE ..........................................................................................15
BRI[KULA .......................................................................................16
TANAC ..............................................................................................17
[KERAC ............................................................................................18
IGRA^KI...........................................................................................20
N O N I ] ...........................................................................................21
TAMO DOLE ... ...............................................................................22
VE[]A ...............................................................................................23
NA ZIDI]E .......................................................................................24
POD PONE[TRUM.........................................................................25
VA PARKE .......................................................................................26
PROLE]E .........................................................................................27
LJUBAVI...........................................................................................28
MOJA ZEMJA..................................................................................29
ZAPU[]ENA ...................................................................................33
UDOVICA.........................................................................................34
SINON................................................................................................35
MOJA ZEMJA..................................................................................36
TRI KRAJI ........................................................................................37
NONI]I STARI ................................................................................38
NA RIBAH ........................................................................................40
]I]......................................................................................................41
PIPA ...................................................................................................42
BARKE FAREN...............................................................................43
FAKIN OD PORTA.........................................................................44
LEPA JELE .......................................................................................45
TRI NONICE ....................................................................................47
MOR^I]............................................................................................48
POKOJNA @VANKA ......................................................................49
NA KAFE ..........................................................................................50
MARIJA LAVANDERKA..............................................................51
ZA SINON.........................................................................................52
BOG DOMOVINA ..........................................................................53
STARI MLADI] ..............................................................................54
OBLA^I] ..........................................................................................55
PIJANAC ...........................................................................................56
BATUDA...........................................................................................58
KMETI ...............................................................................................59
STARI ZAKON ................................................................................60
PUL OGNJI[]A...............................................................................61
KMET SE JE STAL..........................................................................62
SNI KMETA......................................................................................64
NONA MARJANKA........................................................................65
TRI BRATI........................................................................................66
ISTARSKI PARTIZAN ...................................................................67
ISTARSKI ^OVEK GOVORI .......................................................69
ISTARSKI KANAT..........................................................................71
ONE SU HODILE............................................................................81
MI SMO USTALI ... .........................................................................83
VA SREMSKOJ RAVNICE ...........................................................85
POD U^KUN....................................................................................86
BURIN ...............................................................................................87
JUGO .................................................................................................88
NO]....................................................................................................89
SUNCE NA KVARNERE...............................................................90
BARUFA ...........................................................................................91
SAMANJ VA BAKRE .....................................................................93
PRETNJA ..........................................................................................95
KASTAVSKA BALADA.................................................................96
ONA BAKARSKA ...........................................................................98
ONA BODULSKA ...........................................................................99
ONA KOSTRENSKA ....................................................................100
ISTRO MOJA! ................................................................................101
NONI], OTAC I SIN .....................................................................102
PESMICE OD LJUBAVI ..............................................................104
PUL TONI]A .................................................................................107
LOKVA ............................................................................................108
VA TUJINE.....................................................................................111
VLADIMIR GORTAN..................................................................113
VODA I MORE..............................................................................114
PISMO PRIJATELJU....................................................................115
PUL JURAGI..................................................................................117
CIJA MARIJETA ...........................................................................118
VA TUJINE.....................................................................................119
^OVEK I TI] .................................................................................120
PO] DOMA... .................................................................................122
VA BEOGRADE LETA TISU]UDEVETSTO^ETRDESETI^ETRTEGA
123
DODATAK .....................................................................................124
KOLIKO JE PJESAMA NAPISAO
DRAGO GERVAIS?.........................................................124
TRI BRATI .........................................................................125
BARUFA.............................................................................126
SAMANJ (VA BAKRE)....................................................129
PUL TONI]A.....................................................................129
PJESMA BES NASLOVA I ZAVR[ETKA ...................129
PJESME OBJAVLJENE U [email protected]
“[EST PJESAMA I PISMO” ............................................131
MAGLICA
Jutro j’ rano. Jo{ va dolceh
~rna no} le`i.
Po ravnice, kraj vodice,
maglica be`i.
Po ravnice, kraj vodice,
hodi mlad pastir mrzlo mu je, v ruki pu{e svuda j’ tihi mir.
Za njin bele ovci hode,
zvon~i}i zvone i pomalo, kako seni
va magiu rone.
9
SUNCE
Pete{i} je vajer sko~il
zakukurikal:
Sunce, Sunce, dan prihaja,
ja san se ve} stal.
Te`aki su se zbudili,
do vodi su {li,
i na vode su se prali,
do pasa goli.
Stari @vane po dvori{}e
sve j’ ne{ pohajal,
kako vavek i danaska,
na ne{ brontulal.
Va kuhinje, nona Tonka
kuhala j’ kafe,
a nevesta, Jele lepa,
zibala j’ dete.
Na cestice, z jedne jami,
pijanac se j’ stal,
za~ujeno gledal Sunce
i klobuk iskal.
10
POLNE
Polne j’ zvonilo. Mate je legal
va hlad.
S pipi potezal,
le{icu gledal
i lepo po~ival.
Po cestice beloj
`enska j’ hodila,
to mu je Tonka
obed nosila.
H njemu se j’ posela
obed ponutila:
repica bela j’
s fa`olon bila.
Pomalo je jil
s `enun govoril.
Polne j’ zvonilo,
sve j’ po~ivalo
i mirovalo.
11
SUNCE ZAPADA
Sunce za bregi zahaja,
~rna nan no} prihaja.
Z mora pomalo gre ......
Na rive barki spe.
Mala se na me naslanja,
mu~i i na `iven sanja.
Ne{ lepega tel san noj re},
ma pozabil san ve}.
Sunce za bregi zahaja,
bavica pu{e s kraja.
Finil je lepi dan,
zemja je pala va san.
12
NO]*
Zadnji od sunca zlatni trak
vrh U~ki je okrunil,
dol~i}i mi}i gusti mrak
{kurinun je napunil.
Pala je no} na ku}ice,
ke pod U~kun mirno spe,
kroz klanj~i}i i {umice
proti U~ke sada gre.
*
Pod istim naslovom je i pjesma iz izdanja 1955. godine.
13
BO]I
Na brege, v’ o{tarije,
na bo}arije,
smo bo}i igrali:
zbijali,
kri~ali,
z rukama mahali
i kuntre{tali.
Milka j’ vino nosila
i va `muji ga to~ila.
Mi smo svaki ~as pili,
pr{uta doma}ega jili,
a onput sopet,
bo}i na o~i
do no}i.
V no}i smo kantaju} {li z’ o{tarije
put Opatije ......
Kvarner se j’ leskal
va svetle kupal,
za~ je po nebe
mesec {e}al.
Svetal i `ut
je pokazal
nan put.
14
TRE[ETE
Svaku su ve~er tre{ete igrali
i svaku se ve~e rad kart pokarali
moj noni} i nona.
Noni} bi pipu fumal i mu~al,
kad ne bi dobival.
A kad bi partidu dobil,
bi se none rugal,
u`ival,
i asa li{al.
Igraju} bi nona ve~eru kuhala
i vavek se vekon stajala
ve~eru zme{at,
oganj nalo`it
i sol dolo`it.
Sme{ni su bili noni} i nona onako za stolom:
nonica z o}ali,
a noni} s pipun v’ usteh:
nona dobivaju},
nono brontulaju},
al’ kako je ve} bilo.
A kad bi se pak posvadili,
onput se j’ sve treslo. Ma to ni ni{ zna~ilo,
za~ drugi dan na ve~er,
kad je zamra~ilo,
bi nono nonu zval:
“Marjanko, remo igrat”.
15
BRI[KULA
Stari Vice, paron Frane,
kumpar Toni}, coto @vane
od zapolne pul kvartini,
v’ o{tarije, pul Pepini
bri{kulaju,
brontualju
i rad kart se barufaju.
Kope, {pade i ba{tone,
to je glavno za parone.
Ni ih briga, ni ne ~uju,
kako crvi spod njih ruju,
kako veje,
`uto veje,
vetar sobun z dreva peje .....
A na ve~er, kad se stanu,
koma} di`u glavu p’janu,
od kvartini {emeraju
i domaka bordi`aju:
Vice, Frane,
Toni}, @vane,
jutra sopet, kako lane.
16
TANAC
Armunika cvili, bas ronpota.
Tanac se {iri,
zibje i gibje,
semo, pa tamo
tancamo.
V naru~aj moj se j’ stisnula mala,
tiho noj {ap}en,
pa se smeje srda~no i sre}no ...
Nanke ne znamo,
da zaprteh o~i tancamo.
Armunika cvili, bas ronpota.
Srce mi j’ puno ljubavi,
umret bin tancaju} s malun tel,
mala tancaju} s manun.
Kad tanac fini s malun }u po}
vanka, va lepu no},
pred ku}un }emo njijun sedet,
pa se strpet,
dokle se mesec, stari mladi}
ne skrije za obla~i}.
17
[KERAC
Cvr~ki cr~e
va travice,
veje ska~e
po ravnice,
ti}i fi~u
ba bori}u,
pasi} laje
va vrti}u,
muha ska~e
na kon~i}u
tanke pau~ini,
Jo`e hodi
po puti}e,
s ro`icun na
klobu~i}e,
Hodi levo,
hodi desno,
na svete je
jako tesno,
Jo`e pijan
za{emeral,
va {enicu j’ pal,
Teta Tonka
ga j’ iskala,
pred {enicun
se j’ fermala.
18
Va {enice j’
Jo`e spal,
ma se j’ brzo,
brzo stal.
S Tonkun doma
on je {al
i prediku nasli{al.
19
IGRA^KI
Cimbuju j’ noni} storil,
na njoj san se zibal,
zibal se cel dan bo`ji,
dokle nis’ na tla pal.
Svi su mi se rugali:
“~a, bi se jo{ zibal?”,
a noni} vas va jade,
cimbuju je de{fal.
Pa ku}icu mi je storil,
va vrte je bila,
od javorik zeleneh,
ba{ lepa je bila.
Kad je jednega dana
ne{ vetar popuhnul,
va ku}ice san kuhal
i slamu nataknul.
I najedanput plamik
je ku}icu }apal,
pa tako san ti bri`an
prez ku}ice ustal ....
I drugeh san igra~ki
kako dete imel,
a i danaska bin se
igrat ki put jo{ tel.
20
NONI]
Kad san jo{ mi}i bil
s noni}en san na ribi hodil.
Okol’ ~etrte bismo se stali
i sve do pi{moj veslali,
barku surgali,
povrazi v’ more kalali,
sedeli,
mu~ali,
al’ }akulali,
Kad bin kakovu ribu }apal
i noni} bi s manun u`ival,
rekal, da pasja ta noga,
}apa, na moj’ga boga,
ve} i pi{moja .......
Mirno bi bilo okole nas,
more bi se leskalo,
na tihen vetre zibalo
i ne{ {api}alo.
Pod jutro bi s kraja kosi}i fikali,
se dozivali ....
Sunce bi z brega sjahalo,
pomalo, kot da ga j’ strah
na jedan mah .............
Ma jedno jutro, kad bilo se j’ stat
ni bilo noni}a vnuka zvat:
po ku}e su judi na prsteh hodili,
nonu mirili,
Boga molili
i `uti lumini palili.
21
TAMO DOLE ...
Tamo dole, puli mora
ku}ica je mi}a,
od javorik silneh j’ videt
samo kus krovi}a.
Va toj ku}e, jo{ pred malo,
veselo je bilo:
noni}, nona, }a}a, mama
puno nas je bilo.
Onput gvera i nevoja
svet su zamutile,
pa su ku}i, pa su grunti
grdo opustile.
Sve pomalo j’ ponestalo
~a j’ jedanput bilo,
zru{ilo se i zgubilo,
da j’ ~oveku milo.
Umrli su noni}, nona,
mi smo odjahali,
za~ su ku}i, za~ su grunti
drugemu pripali .......
Tamo dole, puli mora
stara j’ domovina, Boh zna, ako }e kad videt
svoj’ga bri`neg sina. -
22
VE[]A*
Bil sam kako ve{}a,
na sunce ka leti,
i ro`icu svaku
malo obleti.
I ro`ice svakoj
ne{ lepo re~e,
i ro`icu svaku
malo ope~e.
Bil san kako ve{}a,
pa san se }apal,
i va mre`e, du{o,
tvojoj se fermal.
*
U izdanju ^akavskih stihova iz 1964. godine ova je pjesma dio pjesme
Pesmice
23
NA ZIDI]E
Na zidi}e jednu ve~er
mi smo }akulaki,
to je bilo par dan pokle
smo se upoznali.
Govoril san vele stvari,
od libri i sveta,
kraj mene si ti di{ela,
jo{ lep{a od cveta.
Nekako mi j’ ~udno bilo,
ru`a je di{ela,
i pred manum jedna mala
slatko se je smela.
Pustil }a san vele stvari:
h sebe san te stisnul,
na obrazi} i na usta
bu{i} san pritisnul.
24
POD PONE[TRUM
Pul nje gori, a ve} je kasno,
~a to mala misli?
Aj znan to mala, tako kasno,
samo na me misli.
Danas san mojoj male rekal,
da ju jako volin,
a drugo, nemo, ~a san rekal,
nanke ne govorin.
Sada sedi i misli na me,
mi}a moja mala,
i sanje ve}, da po} }e za me,
gospa, da je postala.
Ej mala, spi, ne misli na to,
za~ ja san bri`ni}ina,
`enit se more, moje zlato,
on, ki soldi ima.
25
VA PARKE
Ej, ljubavi moja, danas }emo po} {e}at ...
Va parke }e seni bit,
lanterni }e slabo svetit,
na banke }emo se skrit,
ni videt nas ne}e bit.
Pa }u ti {api}at,
da te imam rad,
da su tvoje o~i,
ko dve ~rne no}i,
a tvoji zubi}i,
ko beli ri`i}i.
Ti }e{ poslu{at,
sre}na u`ivat,
h mene se nagnut,
te`ko uzdahnut,
pa mi najzad re}:
dragi, dosta j’ ve}.
Homo }a, za~ mat
mogla bi me iskat.
26
PROLE]E
Ne pla~i, draga, ne danas,
kad tako j’ lepo okol nas,
kad vaskoliki, veli svet,
srda~no se je stavil smet.
Oj gledaj, draga’ kako kraj,
okrunjen slavi mjesec maj:
kako se j’ bodar s sna zbudil,
stoglasnu pjesmu zagudil.
I gledaj, draga, kako hrast,
snagun je novun po~el rast;
i kako mi}i, `uti cvet,
za~ujen gleda beli svet.
Ne vidi{, draga, kako val
z ljubavi gladi morski `al;
kako sun~ani zlatni trak,
va sto kolori kupa zrak.
Ne ~uje{, draga, kako glas
mi drh}e, ko na vetru klas;
ne }uti{, draga, muku ust.....
ne pla~i, draga, suzi pust.
Ne pla~i, draga, prit }e dan,
razbit, kad }e nan lepi san,
A onput spomen na ta ~as
}e bit vredan usre}it nas.
27
LJUBAVI
I ti si {la .......
Pomalo, pod senami stabli,
gaze} zelenu travu,
i i{}u} puti} po {ume,
po ken si za vavek {la.
Za tobun san gledal i mislel,
na mladost, ka }e pasat,
i kako }e samo spomen
na seni, travu i put
po ken si hodila ustat.
Nisan kri~al za tobun,
nisan z rukami mahal.
Ter mi smo i sami znali,
da nas ~eka ta dan,
kad }e igra~ku nan zet,
i kad }e grdi `ivot
razbit na{ lepi san.
Ma ja san plakal, o Lepa,
(suza je z nekud pri{la)
za~ na{a lepa igra~ka,
ku su judi nan zeli
je vela ljubav bila.
28
MOJA ZEMJA*
I.
O, ve~na suzo na oke mojen,
Istro moja!
Suzo, nikad ziplakana,
muko nikad domu~ena,
Istro moja!
Tu`na majko moja,
bri`na zemjo moja,
Istro moja!
II.
^ujen glas kako z zemji,
glas Tvojeh robi.
I vidim stablo veliko,
najdra`e stablo.
Veje pada s njega,
`uto, povenulo veje listi} za listi}en,
suza za suzicun,
i brzo }e bit golo.
III.
Tu`na zemlja!
Kako su bri`ni Tvoji bre`i}i,
Kako nerodna su Tvoja polja,
*
Samo je u prvom izdanju }{\plain \i\f1\fs20 ^akavskih stihova}{\plain
\f1\fs20 tiskana cijela pjesma. U kasnijim izdanjima se pojavio kao
}{\plain \i\f1\fs20 Moja zemja}{\plain \f1\fs20
ili }{\plain
\i\f1\fs20 Pod U~kun}{\plain \f1\fs20 samo jedan dio ove pjesme.
29
kako retke su Tvoje {umice.
Kako da j’ neki z ruku preko pasal
i sve odnesal.
IV.
I U~ka tamo stoji,
seda od kamika belga,
tako sama - sama,
i tako lepa.
I ~a je to U~ka danas,
da j’ tako ~rna?
Nad oblaki plava,
~rna, nevidna,
kako, da j’ i ona pobegla od nas.
V.
Pod U~kun ku}ice
bele,
mi}e, kot suzice
vele.
Beli zidi}i, ~rjeni krovi}i,
na keh vrap~i}i
kantaju.
Mi}i dol~i}i, jo{ manje le{ice
na keh `enice
kopaju.
Cestice bele, tanki puti}i,
po keh se vozi}i
pejaju,
i jedna mi}a, uska re~ica,
pul ke se de~ica
igraju.
Na sunce se ku}ice
30
griju,
na turne urice
biju.
VI.
Takovu san te va sanje gledal
Zemjo moja:
va sunce su se ku}i kupale,
na sunce su se cesti leskale,
va seni su se dol~i}i skrili,
va retkoj maglice {koji su bili, a tamo dole, na mi}oj ravnice
pasle su ov~ice.
To je sanja bila.
VII.
A kad san se s sanji zbudil
~ul san ovako vapit:
Pokle su me zakovali
ja ne znan ~a j’ smeh i radost,
ja ne znan ~a j’ krv i mladost.
Pokle su me zakovali
za mene je sve pasalo,
za mene je sve nestalo.
Pokle su me zakovali
samo suzi ja jo{ poznan,
samo `alost ja jo{ poznan,
tu`ice moja.
^a ne ~uje{ te verigi,
kako {kripju,
^a ne vidi{ kako trdo
31
ruki sti{}u?
Prokjeta sre}o moja.
VIII.
Moja zemja umira,
mrtvac na njoj le`i,
i sve ~a j’ zdravo, `ivo
s nje }a, va svet, be`i.
Kod da ju j’ neki prokjel
pusta je, kamena,
prez bo`jeg blagoslova,
kot neplodna `ena.
Na njoj robuju robi,
prez voji, ki mu~e,
kad se paron razjadi,
i kad po njih tu~e.
Moja zemja umira,
ve} zadnji j’ dihi ~ut,
jo{ samo malo rabi,
pa }e mi uzdahnut.
A onput - zaludu }e
po kartah nas iskat,
od robi ropski sini
za vavek }e nestat.
32
ZAPU[]ENA
Spi, srce spi.
Oca ti ni,
on }a je {al od materi.
Va kraj je {al
s kega j’ pri{al,
za vaveki.
Spi, srce, spi,
A mat tvoja
mlada j’ bila, zaljubljena,
znemil ju je,
pustil ju je,
za vaveki.
Spi, srce, spi.
Ne boj se ti.
Nad tobun bdije mat tvoja,
ka j’ prezrena,
zapu{}ena,
od svakega.
33
UDOVICA
Mu`a su mi zakopali pod kanuni i pod snegon,
sina su mi izagnali, sad se klati ~rnen sveton,
ranice moja.
Deca su mi jo{ pustili, moju bri`nu, mi}u decu,
ka ne znaju kako te{ko gorak kruh za njih dobiva
mati njihova.
Dani su mi ~rni bili, pokle san na oven svete,
nikad nisan sre}na bila, nikad radost poznavala
tu`ice moja.
Kamo san te ja zgubila, kamo si mi ti nestala,
da te nisan u`ivala, da te nisan sre}na bila
mladosti moja.
Jo{ bin decu ja rajala, jo{ bin decu ja dojila,
ma su mi te zakopali, dugo tamo pod kanuni
mu`u dragi moj,
mu`u dragi moj.
34
SINON
^a mi povedate od domovini,
oj moji sini,
kad san pred tujemi vrati prosila,
kad san va tujoj se ku}e potila,
dokle ste judi postali.
^a mi povedate od domovini,
oj moji sini,
kad san va suzah vas zigojila,
kad san s krvun vas svojun dojila,
dokle ste judi postali.
^a mi povedate od domovini,
oj moji sini?
Ropske ste materi robi ustali,
i ropsku krv va sebe zadr`ali
s kun vas je mat van dojila.
35
MOJA ZEMJA*
Pod U~kun ku}ice
bele,
mi}e, kot suzice
vele.
Beli zidi}i, ~rjeni krovi}i,
na keh vrap~i}i
kantaju.
Mi}i dol~i}i, jo{ manje le{ice
na keh `enice
kopaju.
Cestice bele, tanki puti}i,
po keh se vozi}i
pejaju,
i jedna mi}a, uska re~ica,
pul ke se de~ica
igraju.
Na sunce se ku}ice
griju,
na turne urice
biju.
*
U izdanju }{\plain \i\f1\fs20 ^akavskih stihova}{\plain \f1\fs20 iz
1935. godine prvi se put pojavio samo dio ve\}e pjesme iz prvog izdanja.
Pod istim je naslovom tiskan i 1940. godine. U izdanju }{\plain \i\f1\fs20
^akavskih stihova}{\plain \f1\fs20 iz 1955. godine ova se pjesma zove
}{\plain \i\f1\fs20 Pod U~kun}{\plain \f1\fs20 . Tako je ostala i do
danas.
36
TRI KRAJI
Tri su kraji po sele hodili,
kantali,
zvonili,
i soldi prosili.
Jako su {e{no obu~eni bili:
od harti kruni,
bradi jod vuni,
brhani beli,
{}apini veli,
pla{}i zeleni,
a pasi ~rjeni.
Za njimi deca su kri~ala,
njin se rugala,
al se bojala,
i }a be`ala.
Va svakoj su ku}e bili,
svaku s tamjanom kadili,
i svagder ne{ ziprosili.
Pokle pul Pepi su pili,
{oldi delili,
i puno `muji spraznili.
Su pozabili, da sveti kraji su bili,
pa su se potukli
i po pode vukli.
Kri~ali i razbijali
~agod njin je v ruki pri{lo ...
Na nebe svetil je mesec pun,
kad su tri kraji pejali va pr`un.
37
NONI]I STARI
Svaku nedeju pred crekvun su stali
noni}i stari.
Pipi fumali,
{erjo bradi ~e{ali
i povedali
{torje od mora i sveta:
“Tega i tega leta
va Biskaje,
moj dragi,
sto je tancalo vragi.
Prvi je jarbol razbilo
i odneslo timun,
prokjeto grdo je bilo,
a brod vodi ve} pun ...
Tamo je Tonkin Vice nestal,
a ni ja ne znan
kako san `iv ustal”.
“Pokojni kapitan Frane,
to je bilo va Havane ...
Svaku nedeju pred crekvun su stali
noni}i stari,
i povedali
38
Ma ku tu nedeju ki noni} bi falil
pred crekvun,
za~ su ga ~era fakini nosili
i judi za njin hodili.
Molili,
milili
i pozabili.
I ni ve} noni}i stareh.
39
NA RIBAH
Nono Francik, barba Vice
oba preko {esdesete,
su danaska {li na ribi,
prvo pete.
S Porti}a su ziveslali,
Vice malo, noni} manje,
su se potni kon{olali,
da jedno je veslo tanje.
Zvan Porti}a se fermali
i povrazi naje{kali,
jo{ su malo brontulali,
dokle su se name{}ali.
Crna no} je {api}ala
okol barki, a od vali
bar~ica se je zibala.
Noni}i su spali ...
Kad je sunce zasvetlilo,
noni se zbudili,
i sran ih je malo bilo,
pa su se smutili.
Su povrazi zamotali
i domaka {li,
i su doma povedali,
da riba ne ji.
40
]I]
“Karbuna, karbuna”,
je jedan bri`an ]i} po Opatije kri~al,
i karbun prodaval,
kega mu j’ tovari} va vozi}e pejal.
Oba{li su sve ku}i, palaci i vili,
ma ki da se jo{ i ]i}u smili,
crnemu ]i}u,
divemu ti}u,
ki je z gori pri{al.
A ]i} je neboh ve} storil ra~un
jo{ kad je va {ume palil karbun:
Va ku}u malo,
pod interes,
~a bude ustalo
`ene za travers
i brhan
za svak’ dan.
Ma slabo je ]i} to zra~unal:
pun mu vozi} karbuna j’ ustal.
Su doma hodili tovari} i ]i},
i pomogli si rivat vozi}.
41
PIPA
Danas je noni} po ku}e kri~al
i be{timal,
za~ da mu j’ neki pipu ukral.
Celu je ku}u smutil,
ma~ka udril,
susedi zbudil,
pijat razbil,
i nonu razjadil.
Joh i kataloh je bil puli nas
danas.
Najzad nesre}na se j’ pipa na{la,
je pod baretun nonu bila.
42
BARKE FAREN
Va barke je noni} stari stal,
na Slatine, vanka s Porti}a,
per{ona nevojna i mi}a,
i fure{ton na kraje kri~al:
pite {en barke faren.
Pite {en barke faren.
A barka je svoj’ni nav bila,
ponosit je po moreh sveh plaval,
druga~ja mu je mladost bila,
i noni} bi najraje plakal.
Pite {en barke faren.
Selo je bilo va stareh dni,
kade su sad veli palaci,
ni ve} sela, ni judi ve} ni,
na kraje se {e}u pajaci.
Bi najraje noni} be{timal,
tel sve z rukun mornarskun zdrobit,
pa bi ga i jad i sran pasal,
ma mora i ki fjorin dobit:
pite {en barke faren ...
43
FAKIN OD PORTA
Ni ga bilo ni ne}e ga bit
ki bi jo{ mogal toliko popit
koliko Berto od porta fakin
z baretun na bandu kot mu{kardin.
Z rukami v `epe va porte bi stal
va more pjuval i fijakal,
i ~ekal da pride kakov fure{t
kemu }e za man}u bagalju ponest.
A kad bi od man}i slo`il fijorin
bi vaje surgal se va gamazin,
spra`njevaju} litru, drugu bi zval,
ni dragi ga Bog ne bi ve} fermal.
Pijan bi pak plakal, `ivot bi kjel,
za~ da je jedanput boje `ivel,
a kad bi {tufal se ve} i tega,
barufu bi storil - stukli bi njega.
Pokle bi jo~u} pal va portun
i jo{ od `eni }apal matafun ...
A jutra bi sopet, nesre}ni sin,
gledal va nebo i ~ekal fijorin ...
I umrl je grdo. Va kanale
su jutros ga dve mlekarice na{le.
44
TRI NONICE
Tri nonice stare
pred ku}un su stale
i kritikale.
I Katu, i Pepu, i Jelu,
i Toncu debelu.
Jedna da j’ takova,
jedna onakova,
jedna bi se rad `enit,
druga se zna lenit,
tre}a sve zafraja,
~etrta da ne vaja.
A svet da se j’ pokvaril,
i prvo da j’ boji bil.
Tri nonice stare
su kritikale
od osme do polna.
A kad je polne zvonilo
jednoj je doma po} bilo.
Su dve ustale
i nju kritikale.
45
LEPA JELE
Ni bilo takove
ro`ice bele,
kakova bila je
Tonkina Jele.
Slo`ili se svi,
da lep{e ve} ni.
Su na{i fantini
za njun ponemeli,
i svi bi ju bili
`enit oteli,
a mala na ~ude
~igova da bude.
Pa z o~i prevra}e
kako svetica,
{egava je mala
kako lisica:
poga~u bi teli,
a mrvice deli.
I su se fantini
skonfu`ijonali
i puno se puti
rad nje zbarufali,
po staroj u`ance,
pul Gu}a na tance.
46
Ma onput pri{al je
z Meriki Frani},
tr semo pa tamo
i zel ju je vrani}:
se j’ zajubila
i o`enila.
47
MOR^I]
Ma~ak je z vetrini meso ukral.
Po vrte je nona za njin tekla
i puno mu lepeh besed rekla:
“Mor~i}, nazad mi meso daj,
te lepo prosin me ne {ekaj;
kako }u bri`na obed storit
i ~a }e mi vnuk za jist dobit?”
Ma mor~i} {egavi meso je jil,
i vavek korak pred nonun bil,
a kad je meso do sleda pojil,
je pulot presko~il,
se j’ polizal,
po~e{jal,
i sit
na fraj susedinoj ma~ke {al.
48
POKOJNA @VANKA
Svaki je dan v Opatiju hodila,
i bremena te{ka na hrpte nosila,
pokojna @vanka.
Po grden, al po lepen,
pod bremenom te{ken,
trejset se let je potila.
^etiri je sini s ten zigojila,
i ljudi na meste od njih je storila,
ma nju nevojnu,
svako leto minulo.
je vi{e svinulo;
sve bli`e zemje je bila.
Jednega dana pod ko{en je pala.
Od onput v Opatiju j’ hodit prestala.
Siva i stara
pul ognji{}a j’ sedela,
i tako prez dela,
sinon na brigu je pala.
A sini magar dobri su njoj bili,
i jo{ ~etiri, koma} su ju hranili,
za~ te{ko j’ davat.
I za~ cel `ivot svoj dat
je znala samo mat,
koj na sprovode smo bili.
49
NA KAFE
“Joh mane” se j’ Tonka stresla,
kad je va Pepinu ku}u pri{la,
“ka bura vane. Jezero vrazi,
po ceste pra{i, po kroveh gazi”.
- “Malo kafica, draga suseda,
ne {parajte cukar, ki na to gleda”.
Sede pul ognji{}a, susedi i cija,
dokle bura po meste zavija.
- “Ste ~uli suseda?” - ”^ula san ~ula,
na grdo se mala je obrnula”.
- “I ~era su videli nekeg mladi}a
kako je sko~il preko zidi}a”.
“A ona Vicka?” - ”Ma ki bi bil rekal,
da ju je vavek pod voltun ~ekal”.
- “A ja”. - ”A na”. - “Jo{ malo kafi}a”.
- “Ma~ka mi ~era pojila je ti}a”.
I {ap}u, i kimju, i ~ude se jako,
mogle do susveta sedet bi tako,
puli ognji{}a i puli kafi}a ...
Za mi}i judi i radost mi}a.
50
MARIJA LAVANDERKA
Marija Kantabelka,
opatijska lavanderka
je sedan dece imela,
zadnje ve} posivela.
I mu`a ki ju je vavek tukal
i grdo ju kjel,
i pul svoje `urnadi
i njiju noj zel,
za~ je ~ovek bil `ejan
i vaveki vekon pijan.
A deca kot sedan vra`i}i
su hodila svojmi puti}i.
Tuju je robu Marija prala,
lu{ijala i re`entala,
i vavek tekla od ku}i do ku}i
kot ve} ~ovek ki za drugeh se mu~i.
I dokle je mu` spra`njeval `muji,
rasla njoj je goba i veli `uji.
Ma ova ista Marija je vavek kantala,
za ni{ se svijala i za trbuh dr`ala,
smela i kri~ala kod ponemela ...
A kako bi bri`na druga~je `ivela?
51
ZA SINON
Moj sin,
moj mili sin,
je va tamnicu {al,
za~ je puli vas pravicu iskal.
Kade ga ubijate z gladon,
kade ga mu~ite s hladon,
paroni nesre}ni.
Dajte mi sina,
ranu moju,
velu tu`icu moju,
pa }u van muki svoje oprostit,
pa }u Boga za vas molit,
paroni nesre}ni.
Ah, znan da ste nesmiljeni,
i kameni,
i da nikad mi sin ve} ne }e prit,
da }e `eja ga i glad ubit,
va ruki kad va{e je pal,
za~ je puli vas pravicu iskal.
Moj sin,
moj mili sin.
52
BOG DOMOVINA
Bog domovina.
Gren kruha po belem svete iskat,
za~ su ovde mi ga zeli,
i gren pravicu po svete iskat,
za~ su ovde mi ju zeli.
Bog domovina.
V no}i kako tat te moran pustit,
po {umicah moran be`at,
i te za vaveki moran pustit,
va tujoj zemje }u le`at.
Bog domovina.
Ja poznan tvoj dih, du{u tvoju,
i {umi, gori i re~ice,
te moran pustit, zemju moju,
selo moje va dol~ice.
Bog domovina.
Kot udovica sama ~e{ ustat,
}e drugim moju, te u`ivat;
a sin }e nboh ti po svete lutat
i vavek za tobun jokat.
Bog domovina.
Ja gren, za~ sunce }e brzo prit,
ja gren po svete petjat ...
I nikad me ne }e ve} nazad bit,
za~ te{ko j’ pravicu iskat.
53
STARI MLADI]
Kaneta,
jaketa,
garoful,
{}api},
i kora~i} kot vrap~i} ...
gotov je stari mladi}.
54
OBLA^I]
Na U~ke klobu~i}
crni obla~i}.
Bogzna odkuda j’ dotekal,
kade se j’ fantina sve tepa,
i kot da ga j’ sran,
da j’ tako mi}i i sam,
se j’ razjadil,
ra{iril,
i nebo pokril.
Zvrnul je kabli}
i pal je da`ji}.
Pokle mui pasal morbin,
nestal je kot dim...
A mat se je jako jadila,
za~ njoj se roba zmo~ila
ka se va vrte su{ila.
55
PIJANAC
Vino san pil,
teran ~rjen,
san napil se,
pa se smejen.
^rne misli
je zel teran,
kad se vrnu
}u bit pijan.
Po ceste gren,
kantaju} sam,
i ni{ me ni
pred judi sran.
A cesta je,
lepa danas,
na mese~ine, bela vlas.
A mesec je
kot `ut lampjun,
srda~ni mu j’
obrazi} pun.
Bin vaje s njin
se promenil,
i svaken pjancu
posvetil.
56
Jo{ raje bin
divojku tel,
posensega
bin ponemel.
57
BATUDA
Pepi} i Frani} dva stara kumpanja na ceste batudu tu~u,
sunce pali kot nemo, leno se seni vu~u.
Pod bregon more dremje, nigder ~oveka ni ti}a,
ni glasa se ne ~uje, leh ona dva bati}a.
Pote se Pepi} i Frani}, i stare ih kosti bole,
sunce prez milosija pe~e {kini njin gole.
Mu~e i prez besedi delaju svoj posal,
da bi od kamika ve}eg manji kamik postal.
A kad bude polne zvonilo, storit }e va hlade “piknik”,
kus palenti od ~era i svakemu po jedan }ik.
58
KMETI
Sve cesti peju va grad,
a tamo su veli palaci
i placi
po keh se gospoda {e}u.
Sve cesti su kmeti zgradili,
sve ku}i su kmeti platili,
svu gospodu nahranili,
i vavek su vekon nosili
po cestah ke peju va grad.
Sve cesti peju va grad
a tamo su veli palaci ...
59
STARI ZAKON
A ~a nam koristi plakat,
ter znamo stari zakon,
da je nad kmeton paron.
To su nas vadili }a}a,
to nas je vadila mat,
a va nedejni dan
i gospodin plovan:
- Trpi, mu~i i breme nosi,
za drugega delaj, svoje prosi.
Bla`eni strpjeni, magar njin je te{ko,
za~ njin pripada krajestvo nebesko.
Ke lepe besedi,
i sve su na meste,
a mi smo na ceste.
60
PUL OGNJI[]A
@@vanka s ~rjenemi vlasi vino je s konobi nosila
i va bukaletu to~ila.
Z ruki v ruku je bukaleta hodila.
Na ognji{}e i oganj gorel,
na {kanjice j noni} sedel,
i svi mi redon:
Tone, Rude, Frane
i veseli @vane.
I svaki je ne{ imel povedat,
i svaki je ku tu imel {pijegat.
Samo je noni} klimal
i pomalo umiral.
A vane j tramuntana kantala
i sve odna{ala.
Samo onput doma, pul ognji{}a sedeli.
Ma j tramuntana ja~a bila,
po celen je svete nas raznesla,
i sad smo nesre}ni i sami,
vaveki vekon sami.
Ustala je doma samo @vanka s ~rjenemi vlasi
ka pazi da se oganj posensega ne pogasi.
61
KMET SE JE STAL
Pri{al je glas,
velik i svet:
- Stani se kmet,
sada je ~as. Pri{al je glas
i kako strel
zemju preletel.
I pokle stotine let
sopet se digal je kmet:
za zemju i pravicu,
za svoju starinu,
za svoju de~icu
i za domovinu.
I kade mu j’ noga hodila
se je zdrobila,
i kade je pesnica udrila
ni{ ni pustila,
A zajedno s njin su seni hodile,
miljuni seni njigoveh stareh,
ki su ovde `iveli,
se mu~ili i trpeli,
zemju kopali,
s krvun natapali
i robovali.
Su je zemju pasal,
a onput velik i jak
pjonosit je na U~ke stal.
62
I glas je njigov zagrmel:
- Ja, istrijanski kmet,
svoju zemju san zel,
i joh onemu,
ki sopet bi zet mi ju tel.
63
SNI KMETA
]e jutra mi ku}u i grunat prodat,
su muku moju,
krv moju,
`uji moji,
i dani moji.
]e de~ica mi bri`na prez krova ustat,
i s manun po svete hodit
kruha prosit.
]e na inkante mi ku}u prodat.
A san njin nosil, nosil san njin dosta,
ter se san svoje njin odnesal,
ma gospode nikad ni dosta,
magar da san boga prnesal.
]e jutra na inkante mi ku}u prodat.
64
NONA MARJANKA
Je imela sedandesetitri leta,
kad je ve} sita `ivota i sveta
morala po} od doma.
I morala ku}u pustit, ku cel je `ivot gradila,
va ku je mladost svoju, muku i trud zgradila
decu rodila,
i vnuki dobila.
Va koj je `ivela, trpela
i samo kadgod se nasmela.
Je morala ku}u pustit.
Je {la od ku}i za vavek, ma suzi jedne ni pustila,
kurajno je nona s manum od ku}i svoje hodila,
bri`na nonica mi}a.
Se nanke jedanput ni obrnula
ni jo~u} ku}e vrnula
leh tiha, zgrbjena,
va ne{ zami{ljena,
je s ku}i svoje hodila ...
Va tujoj zemje po~iva nona Marjanka,
ka j’ sen bila dobra i puno trpela,
i ka j’ imela nesre}u, da j’ tako dugo `ivela,
da su ju stirali vanka.
65
ISTARSKI PARTIZAN*
Bog, mat moja, ja moran po}
}e skoro mrak, }e skoro no},
i ~eka me vane Ivan,
za~ on je stari partizan.
Ti ~uvaj ku}u, potrpi,
a za mene se ne skrbi,
}u sopet ja ti doma prit,
kad }u zemju oslobodit. - Hod, sine, hod, va no}, va mrak,
i ~uvaj zdravje, budi jak,
i se nevoji podnesi,
i kod ~ovek se ponesi.
I }a}u na{eg osveti,
ubili su ga prokjeti,
i brata, ki te je ljubil,
i mlad za njih `ivot zgubil.
]u ~uvat ku}u, se strpet,
i ~ekat }u te, potrpet,
za~ mora prit on veli dan,
kad }e{ vrnut se partizan.
]e slobodna zemja nan bit,
i ti }e{ ju pomo} spasit.
*
U rukopisima je ova pjesma pod naslovom }{\plain \i\f1\fs20
Partizan}{\plain \f1\fs20 .
66
Jo{ samo to da j’ do`ivet,
}u onput lagje ja umret.
Hod’, sine, hod’, va mrak, va no}
i ja bin tela s tobun po},
ma stara san. - Zove Ivan - Bog, sine moj, bog, partizan.
67
ISTARSKI ^OVEK GOVORI*
1
Du{a mi je jo{ bolna,
utrujena,
predugo j’ bila nesre}na.
Ne more se lako zabit
tuga stole}na.
Tisu}e let bit kmet
i tuji sluga.
Tisu}e let se j’ ovde
od su`nja su`anj rajal.
od kmeta kmet prihajal.
I sa je ova zemja ~rjena
z mojun krvun i poton natopjena
2
Ma zalud in bil je trud,
korba~, tamnica i sud.
Drevo se na{e ni osu{ilo,
ognji{}e se na{e ni ugasilo
Nismo zabili svoj kanat,
ni svoj zajik, ni tanac.
Kot kamik samac,
kroz tisu}e let,
na svojoj zemje
trdo stal je kmet ...
Ustali smo ki smo i bili,
ma smo to drago platili.
*
U rukopisu ova pjesma ima naslov }{\plain \i\f1\fs20 Istrijanski ~ovek
govori.}{\plain \f1\fs20
68
3
I zato, magar su paroni propali,
z magli pri{li i va magle nestali.
du{a mi je jo{ bolna,
utrujena,
predugo j’ bila nesre}na.
Reci njoj, dru`e, besedu dobru,
ona ju i{}e ...
Pridi h mene na doma}e ognji{}e.
Da ti poveden kako san grdo `ivel
i ~a san se pretrpel.
Kako su po mene pjuvali,
grdo mi se rugali,
tukli me i zapirali,
decu mi ubijali ...
Dru`e, tisu}e let!
Ti }e{ me razumet.
I tvoja tepla beseda
bit }e slaja od meda,
bit }e kako lek.
Tako govori istrijanski ~ovek.
69
TRI BRATI*
Pepi}, najstareji, je bil austrijski mornar,
je na karocade slu`il
i skoro glavu zgubil,
kad je “Senta” apiko {la.
Je “Gott erhalte” kantal
i “Hoch der Kaiser” kri~al.
Tone, on srednji, kad smo pod Taliju pali
je preko kunfina pobegal,
se j’ po Jugoslavije tepal
i bil je kapitan.
Je “Bo`e pravde” kantal
i [email protected] kralj” kri~al.
@@vane, najmlaji, je doma ustal
i pul bersajeri slu`il,
je va Abesinije pu{ku zgubil
i z medajun doma pri{al.
Je “Giovinezzu” kantal
i “Viva il Re” kri~al.
A sveh je rodila @vanka
ku}e broj trejsetipet,
Opatija, Vasanska ...
*
Postoje tri verzije ove pjesme. Podrobniji podaci i ostale dvije verzije su u
DODATKU knjizi.
70
ISTARSKI KANAT
Istarskemu kmetu i narodnemu heroju
Joakimu Rakovcu i sen onen ki su
poginuli za slobodu na{e zemji.
Joakime! Tebe kanat pi{en
i mrtven sen. Za sre}u ~a di{en
zrak domovine. Istra je na{a!
To j’ va{e delo, to krv je va{a.
Ja kanat pi{en za radost velu,
ku ste nan dali ti i si mrtvi.
Zahvalnost pi{e tu kartu belu
za va{e delo, za va{e `rtvi.
Mi znamo {tor’ju. Krv ju j’ pisala.
A {tor’ja ka se ~rjeno pi{e,
ta se ne zabi, ta se ne bri{e.
Na `ivoj ko`e se je pisala.
[tor’ja je na{a: ptanja i delo.
`uji na dlane, zmu~eno telo,
kramp, motika, sekira i osti,
malo smeha, a `alosti dosti.
Ona j’ rasla va kavah, pul pluga,
na dne Biskaji ... Kade se mu~i.
Nju su pisali buri i juga,
glad i mizer’ja, su{i i tu~i ...
Stotine let se j’ tako `ivelo.
Nad kmetom vladal je stari zakon,
71
kega za sebe je storil paron.
Miljuni j’ kmeti pod njin trpelo.
[tor’ja je na{a; {injori tuji,
lakomi, trdi, huji od guji,
nobili, konti, grofi, baroni,
vremena nova, novi paroni.
I belo selo z zemjun zravnjeno.
I mrtvo dete. @ena zgubjena.
Srce ~ove~je do dna ranjeno,
oganj i plamik i krv ~rjena.
Tako je bilo. Va prahe j’ le`al
te`ak kako pas. Raskinjen i gol.
Prezren i popjuvan. Va srce bol.
I samo pod glas na {jora re`al.
Ti grade na brege zazidani,
z debelemi zidi obzidani,
mu~i{? a nekada krv si nan pil
i kot polip `ivo meso nan jil.
I kako sada da vidin voli
i puni vozi. Na breg se vu~e.
O, kako srce te`aki boli.
Pul vozi hode, trpe i mu~e.
Tisu}e let se j’ tako vozilo.
Celo je polje {jora hranilo,
{joru nosilo, brad mu branilo.
Tisu}e let se j’ tako vozilo.
Va grade crekvi, beli palaci,
parki, fontani, pjaci, taraci,
72
bog i duh sveti i sakramenti,
razgovor fini i konplimenti.
Muzika, kanat i serenadi,
u~eni libri, pusti romanci,
lu{o, teatri i promenadi,
fe{ti, banketi, jiti i tanci.
Va polje dole? [kina spe~ena,
h zemje prignjena. I sili mra~ne.
I vukodlaki. I usta la~ne.
Koliba prazna, du{a zgnje~ena.
Ma smo zdr`ali kod kamik trdi
juga i buri - `ivot na{ grdi.
I kad paron nas najvi{e tla~i,
mi smo jo{ trji, mi smo jo{ ja~i.
Na{a j’ snaga z zemji prihajala,
dubok smo koren va njoj imeli.
Ta je snaga z groba dohajala,
stari su na{i ovde trpeli!
I mi smo znali: Se je to na{e.
Paron se menja, pride, nestane.
No} ga j’ pojila. Te`ak ustane.
Kmetu zemja. To je pravo na{e!
I stari zajik smo o~uvali
i lepe navodi pri~uvali.
I mi smo znali za radost i smeh,
kanat i tanac, sopeli i meh.
No}i pod U~kun! Ka radost vela!
Mesec. Seno di{i. Selo mu~i.
73
Ble{}i se more. Devojko bela,
stisni se bli`e. Sap}i mi, gu~i!
Vrti se balun, smeje se mladost.
Krilo se {iri, zibje se tanac,
`muji razbija Ive pijanac ...
I mi smo znali za smeh i radost ...
I tako j’ pasalo tisu}e let.
Tisu}e let san bil su`anj i kmet,
{injori slu`il i breme nosil
i zalud pul njih pravicu prosil.
Paron se j’ smel. Pravica i kmeti?
Va{a pravica sud i tamnica,
korba~, verigi! Ki mi se preti?
Ja san va{ bog i va{a pravica!
Smo stisnuli pest i zubi trdi.
Dobro, {injore, mi smo strpljivi,
moremo ~ekat, kmeti smrdljivi,
ma prit }e dan, dan crni, dan grdi ...
Zemjo rojena, sestro ljubjena,
zemjo ~rjena, sestro zmu~ena.
Sre}o moja i sa moja radost,
tugo moja i sa moja `alost.
Si sa mi draga i sa si lepa.
I kamiki sivi i sten trda.
I bregi goli. Ljubav je slepa.
Ti si mi lepa i kad si grda.
Zemjo ~rjena, sestro zmu~ena,
s krvun si te`a~kun natopjena
74
i s telon te`a~ken nagnojena.
Zemjo rojena, sestro ljubjena.
Tisu}e let su sanjali kmeti,
da }e prit dan, dan veli, dan sveti.
Tisu}e let su ~ekali znaki
i va toj vere bili su jaki.
Nisu ve} {jora milost prosili,
pravdu molili. Leh ju iskali.
Oholo ime svoje nosili,
“Domi” gradili, {koli zidali.
Si su za veli dan se spravjali,
i si su vele nadi imeli,
i si va lepeh sanjah `iveli.
Kot da }e na pir su se spravjali!
Pri{al je najzad - dan od Rapalla!
Cela j’ zemja kot kamik ustala.
Krv se sledila. Je to ta sre}a?
Mesto slobodi, propast jo{ ve}a?
A tako vi to, gospodo draga!
Dobar posal ste s nami storili.
Prodali ste nas kot da smo blaga,
veru ubili, nadu zlomili.
Jo{ crnja je no}. Jo{ te`i je krst.
Se su nam zeli. Zajik i balun,
{kolu i kanat. Za nas je pr`un!
Smo sami bili. Goli kako prst.
Koliko j’ njih zemju napustilo?
Koliko j’ njih svoj dom zapustilo?
75
(I ja san bil s njimi, i ja san {al,
i s sedemi vlasi doma pri{al.)
Ma kmet je trd. Smo sami ustali
z na{un tugun i na{emi jadi.
Nismo se dali, nismo mu~ali!
Gortane sine, Gortane mladi!
Nismo se dali. Ma zalud nan trud.
Prevareni, sami, zapu{}eni,
tu~eni, mu~eni, progonjeni,
mi nismo znali ni kamo ni kud ...
Tako zemja pomalo umire.
Nad njun se crne seni ve} {ire,
se ve}e i ve}e. No} }e nastat
i kmeta morda za vavek nestat.
Ne mora biti! Tu san! Tu }u ustat!
Zemja je moja! Ja sam ju delal!
I moji stari! Ne }u ju pu{}at!
Moja je krv, moj pot je tu tekal!
Kade j’ ta snaga, kade je ta glas?
^ekan ga, bri`an, ve} tisu}e let.
Pogledaj me, ~uj me, zove te kmet.
javi se, pridi, za~ zadnji je ~as!...
I glas je pri{al. Preko breg i drag,
od ku}i do ku}i pustil je trag.
Od mesta do mesta glas je hodil
i novu besedu juden nosil.
I ti, Joakime, ta glas si ~ul.
H tebe je {al. Se bli`e i bli`e.
76
Poslu{aju} ga si uho nagnul.
[ap}e. Ti dr{}e{. Glava se di`e.
Stoji{, poslu{a{, istarski kmete.
O~i gore, pesnice se ste`u.
Se do du{i ti zmu~ene se`u
besedi nove, besedi svete.
Govori glas: - Kmete, prihaja ~as,
ki bit }e ti smrt, al bit }e ti spas.
Budi pripravjen, za~ crni mraki
na te se di`u, stra{ni i jaki.
Ma se ne boj, za~ ti si jo{ ja~i.
Istina j’ s tobun i tvoje pravo.
Propast }e on ki drugega tla~i,
ustat korenje mlado i zdravo.
Digni se! Stani! Tvoje je vreme!
Razbij verigi! Potiraj {jora!
Ra~un jedanput storit se mora!
Dosta te j’ bilo, prokleto breme! ...
Poslu{a{. Raste{. I se si ve}i.
To j’ stara nada! To j’ san od sre}i!
I vera ka je vavek `ivela
i kako tihi plamik gorela.
Poslu{a{. Raste{. Sumnja j’ nestala.
Ne }e{ se zalud za pravdu borit.
Beseda j’ nova put pokazala,
sad zna{ ~a je delat, zna{ ~a j’ storit.
Poslu{a{. Raste{. I se si ja~i.
Tisu}e let snaga se j’ skupjala,
77
nada i mr`nja ju je slagala.
Mr`nji si pun. Pred okon se mra~i...
Na brege stoji{. A va dol~i}e,
belo selo i ku}ice mi}e.
@@ena, deca i sa tvoja mladost,
cel tvoj `ivot i sa tvoja radost.
- ]u l’ jo{ kad vas videt? ]u l’ jo{ kad prit?
Z’ oka ti suza pala je mu{ka.
- Ne znan za sebe. Ma znan ~a }e bit!
Mesto matiki v’ ruke ti pu{ka.
- De~ice, bog! Du{a mi je puna.
Ja to za vas, za na{u starinu,
za va{u sre}u, za domovinu!
Ja gren va {umu! Ustanak! Buna! ...
Od sna se budi zemja zmu~ena,
zemja rojena, sestra ljubjena.
I budi se vera zneverena,
i budi se nada prevarena.
I bregi goli i kamik sivi,
dol~i} i polje, {uma i more,
kako da {ap}u, kot da su `ivi:
- Se jo{ bit more, se jo{ bit more!
I seni stareh kot da su stale.
Krvave rani osvetu i{}u.
Pesnice di`u, kpesnice sti{}u:
- Osveta j’ na{a! Mi smo ju zvale!
Gori zemja. Se j’ plamik ~rjeni,
gore sela - zajiki ognjeni.
78
Ku}a starinska. Ognjij{}e drago.
Se je propalo. [tala i blago.
O, kampi crni! O, smrti la~ne!
I muki stra{ne! I patnji na{e!
Tamnice sive i jami mra~ne!
Kade su, deco, materi va{e?
Kade mi j’sin? I mu` moj ljubjeni?...
O, mitro crna! O, no` ki se~e!
Imel san o~i, sad rana pe~e ...
Gori zemja. Se j’ plamik ~rjeni ...
Ti hodi{ po njoj. Tvoj korak je trd.
Osvetu nosi. I propast. I smrt.
Tvoja je pu{ka kako i kosa.
a krv ~rjena kako i rosa.
Kot sena hodi{: Selo i judi.
Ognji{}e, mrak. Miran, tih ti je glas.
Ma vera j’ v njemu ka mrtvi budi.
Ljubav i mr`nja, I nada, I spas.
S tebe govori sa {tor’ja na{a.
Polja i {umi. I kamik sivi.
I kmeti mrtvi. I kmeti `ivi.
S tebe govori zemja sa na{a.
Za~ ti si od vavek. V vavek si bil.
Z zemjun si povezan s stotinu `il.
Z zemji si zrasal, kot bor, kako hrast,
i vaveki z nova na njoj }e{ rast.
Ubili su te. Ma vavek si `iv.
Za~ `ivi su kmeti i narod vas.
79
Je `iv Veli Jo`e, `iv je jo{ div,
po celoj zemje grmi njihov glas!
I stiral je {jora! Zemju je zel!
Zemja je na{a! ... Ka radost vela!
Nova se ku}a gradi i dela!
^uj novi kanat! ^uj glasi sopel’!
Niti tani tana nina nena.
Sa si lepa, zemjo ma ~rjena.
I sa draga kot `ena ljubjena,
I sa dobra kako mat rojena.
Niti tani tana nina nena,
Zemja je moja, zemja j’ spa{ena.
Moje je more, polja zelena,
Dolac i {uma, gora kamena.
Niti tani tana nina nena.
Sope sopela, stara, drvena,
slobodna si, zemjo ma ~rjena.
Niti tani. Trajna nina nena.
80
ONE SU HODILE
One su hodile,
one su nosile,
gore, va {umu, na breg,
i ni zima, ni sneg,
ni ku}a spaljena,
ni krv prolivena,
nisu mogli zatrt
korak te`ak i trd.
One su hodile,
one su nosile,
materi i sestrice,
`eni i udovice,
Tonci, Ani, Marije,
Jelice i Lucije,
pod bremenom zgrbjene,
nesre}ne, zimu~ene,
ma trde, odlu~ene,
Za~ breme te{ko je bilo,
ma ga je srce nosilo,
za~ {uma dugo je stala,
ma ju j’ ljubav iskala ...
One su hodile,
one su nosile
hranu va {umu, na breg,
i ni zima, ni sneg,
ni ku}a spaljena,
ni krv prolivena,
81
nisu mogli zatrt
korak te`ak i trd,
s ken su va {umu hodile,
s ken su hranu nosile,
mat, sestra i `ena
preljubjena.
82
VA SREMSKOJ RAVNICE
Istranon, ki su poginuli va Sreme
za slobodu svoje domovine
Sneg pada i sa je ravnica bela,
vela ravnica prez kraja,
ku nikad ne }u pasat ...
Smrt ve} pomalo prihaja.
A ja san sanjal, o mat,
kako }e{ ~ut od sina
da j’ slobodna domovina.
Deset san let tako sanjal
i deset let za tobun plakal
delal i ~ekal,
mu~al i trpel,
i va sanjah `ivel.
A kad je pri{al ta ~as,
kad san ve} ~ul ti glas
i videl more, ku}u, tebe,
pu{ku san zel i {al ...
Ma dug je bil put, o mat,
i ja san pal.
Me nikad ve} ne }e{ videt,
mat moja,
mi nikad ve} ne }e{ re}:
“Sine, rano moja”.
Ovde }u za vavek ustat ...
83
MI SMO USTALI ...
1
Kako j’ lepa istrijanska zemja
i nebo nad njun!
I kako j’ sre}an ~ovek va nesre}e
i `alostan va sre}e.
I kao je celi `ivot
jedna vela `alost
i jedna vela radost.
2
Su me stirali z domi,
su misleli }e me zdrobit.
Kot da svoju zemju
se more pozabit.
Ma kad san jo{ doma bil,
san po svojen hodil,
a kad su me stirali z domi,
zemju san va srce nosil.
3
A kad san doma pri{al
~a san na{al?
Stari su se v’ grobe smirili,
ma su se mladi rodili.
Za staremi san `alostan bil,
na grob njin cvetak polo`il,
a z mlademi v’ o{tariju {al
i zakantal:
84
Lepa mladost moja,
saki dan na manje,
kako ona trava
ka se leti `anje.
4
Su misleli }e nas ubit,
du{u nan pogubit,
ma mi smo ustali.
Za~ kad smo trpeli
mi smo se smeli,
a kad su nas ubijali
mi smo i mrtvi zidali.
85
POD U^KUN*
Pod U~kun ku}ice
bele,
mi}e, kot suzice
vele.
Beli zidi}i, ~rjeni krovi}i,
na keh vrap~i}i
kantaju.
Mi}i dol~i}i, jo{ manje le{ice
na keh `enice
kopaju.
Cestice bele, tanki puti}i,
po keh se vozi}i
pejaju,
i jedna mi}a, uska re~ica,
pul ke se de~ica
igraju.
Na
sunce
ku}ice
griju,
na turne urice
biju.
*
se
Pjesma se s tim naslovom prvi put javlja u izdanju }{\plain \i\f1\fs20
^akavskih stihova}{\plain \f1\fs20 iz 1955. godine.
86
BURIN
A danas po more junak mladi ja{i,
to burin ledeni po Kvarnere pra{i,
i konji} se peni, od veselja r`e,
pa leti po more i od streli br`e.
Sabjun junak ma{e, oblak crni tira,
po vali}eh mi}eh mu konji} prebira;
onput sopet ska~e i leti kot strela,
vas Kvarner danas je jedna pena bela.
Jedna pena bela i veselje velo,
kad je nebo ~isto kako `ensko telo
i kot sanja lepo, more polje modro
po ken vetri} ska~e veselo i bodro.
Jo{ galebi jato nad vali}eh kru`i,
padaju na more kako bele ru`i.
87
JUGO
Jugo po Kvarnere breg za bregon vaja,
hita ga na groti, nazada prihaja,
kako div se peni; sve va jade velen
vajaju se bregi po Kvarnere celen.
Kako mraki crni ki v sebe smrt nose,
su`nji va verigah ki za milost prose,
i kjanu, i mole, i kri~e, i pla~u ...
v juge po Kvarnere crne seni ska~u.
Su`nji va verigah ~a j ih more zelo,
galeoti to su, more grobje velo,
va ken koi njihe riban morsken svete.
To su galeoti ~a danas se prete,
i kjanu, i mole, i kri~e, i pla~u.
88
NO]*
No} je na Kvarnewre jedna sanja bela
jedna sanja bela, jedna svetlost vela.
Obuklo se more va srebrne sviti
na keh mese~ina prebrojeva niti.
Niki to ne vidi za~ je svetlost vela,
sa se prijubilo telo je do tela,
i da svetlost vela skup je morskeh vili
ken na mese~ine poigrat se mili.
A va barke beloj noni} mi}i sanja
i glava mu stara h moru se priklanja
kako da poslu{a neki ~udni glasi.
Sunce ve} prihaja, noni} ve} ne di{e,
more barku zibje sve ~a more ti{e.
*
Istog je naslova, ali razli~ita sadr`aja i pjesma iz prvog izdanja }{\plain
\i\f1\fs20 ^akavskih stihova}{\plain \f1\fs20 1929. godine
89
SUNCE NA KVARNERE
Sunce na Kvarnere zlatne iskri pali,
i modri se more i modre se vali,
i bele se mi}a kot galebi mesta
o kot nit kakova pod bre`i}eh cesta.
Va bonace tihoj san na more pada,
ina barki bele kako ov~ja stada,
i na mesta mi}a, ~rjeni krovi}i;
na bre`i}i modri, zeleni dol~i}i.
Samo kiput more malo se zazibje
i kupertu modru semo tamo gibje:
to va sne mu j’ morda ne{ se prikazalo,
al’ va dvoreh znatneh ne{ se j’ dogajalo,
morda vila morska se je zajubila,
pa j’ dragega svojga ~vrsto pojubila.
90
PRETNJA*
Tri dan san te ~ekala,
nisi pri{al,
tri dni proplakala,
nisi pisal.
Jo{ tri }u ~ekat,
ne}u jokat,
ma onput }u ti o~i skopat.
*
U izdanju }{\plain \i\f1\fs20 ^akavskih stihova}{\plain \f1\fs20 iz
1964. godine ova je pjesma dio ve\}e pjesme Pesmice od ljubavi.
91
BARUFA*
Cel dan su pili pul [anta
ona dva barufanta:
on nemi Frani}
i munjeni @vani}.
Najprvo su mu~ali
i kako prez voji pili,
pa }akulali,
se spovedali,
kri~ali,
kantali,
tulili,
i po stole mlatili.
A bri`an je [anto
litru za litrun nosil
i svi sveci prosili
da bi se ove nevoji re{ili.
Ma da nevoja bude jo{ ve}a,
pri{la je nesre}a tre}a:
Berto od porta fakin,
z baretun na bandu kot mu{kardin.
Debel i jak kako vol,
je sel za drugi stol,
spod oka ih gledal,
i ~ekal,
kad }e kumedija po~et.
Ma ni dugo ~ekal,
za~ je on vrani},
Frani},
*
Postoje dvije varijante ove pjesme. Drugi oblik je u DODATKU knjizi.
92
najzada rekal:
- Ni v o{tarije ne more ~ovek sedet,
kad mora judi {kifozi kraj sebe trpet
- Gre to mene? - je rekal Berto i stal,
- Mene ne - je rekal Frani} i stal,
- Tebe ja, orangutan - je rekal @vani}
i kantridu }apal.
- Mu~! - Mu~ ti, za~ zet }e te vrani}!
- Provaj, gorila!
I se j barufa storila.
Su boci i `muji poleteli,
i judi kleli,
se kantridi i stoli razbijali,
a judi po pode vajali,
mlatili i kacotali ...
A kad je pulicija pri{la,
sveh je `iveh i zdraveh na{la.
Samo j bri`an [anto,
ki se ni me{al,
bocu va glavu dobil
i {al je va {pital.
93
SAMANJ VA BAKRE*
Margaretina je pri{la.
Va crekve je vela ma{a bila,
pet je popi azistalo
i ministralo,
i jo{ je na kore Toma
on “solo” od lane kantal,
samo mu j njok va grle
jo{ vi{e tremolal.
Pred crekvun su trgovci kri~ali
i prodavali:
lonci i padeli,
paj~i}i i zdeli,
kotli i pinjati,
kalceti, {pigeti, facoli, re}ini
i bro{i fini.
A de~ina su trunbetala,
va pi{}alki pi{}ala,
malinci navijala,
va pra{}i}i puhala,
skakala,
kri~ala,
i munjesala.
*
U rukopisima postoji drugi oblik ove pjesme. Nalazi se u DODATKU knjizi.
94
Pul Toni}a se j tancalo,
je muzika ronpotala,
su bri`ni muzikanti tulili,
kot da su njin ko`u gulili,
a Jon ki tu~e tanbur,
je tako mlatil,
da ga j najzad razbil.
Tri dni je trajna durala,
pa j i pasala.
95
KASTAVSKA BALADA
Sveti patri je`uviti,
vavek la~ni, nikad siti,
od Kstava su vlast imeli
i delali ~a su teli.
La~ni kmeti post postili,
`uj `ujili, pot potili,
je`uviti jili, pili
i dobre su voji bili.
Kmeti su zemju kopali,
krepevali, gladovali,
je`uviti spovedali
i va nebo otpravjali.
- Slava bogu na visini,
gre dobro nan va nizini,
}emo crekvu sagraditi
i za milost zahvaliti.
To su patri odlu~ili,
Kastav{tine razglasili:
Kmeti }e pod tlaku delat,
dragi bog }e s neba gledat.
Su se kmeti razjadili,
dosta su njin krvi pili:
- Si ih videl, pasja noga,
zame{ali su i boga.
96
Ni mu dosta, je`uvitu,
da se hrani na koritu,
da nas cedi, da nas pre{a,
leh i boga va to me{a.
Crekav teli bi zgraditi,
z na{un mukun se hvaliti,
i da bog }e to jo{ gledat,
ma }u rogi ja njin delat. Ska~u patri i zaklinju,
vape, prete i proklinju,
sakramenti uskra}uju,
va verigi judi kuju.
Ma su kmeti trdoglavi,
jedna voja, tisu} glavi,
slabo crekav napreduje,
i ~a daje sve to huje.
Sad, je proto, al su kmeti,
ale {trigi, al duh sveti,
jedne no}i, kratko malo,
k vrani}u se j sve tonbalo ...
Je`uviti su nestali,
{jori va zemju propali,
ustal narod koreniti
ki je bil i ki }e biti.
97
ONA BAKARSKA
Romi}u, du{o, je Luce rekla,
kad va konobu je pritekla,
kade je Romi} drva pilil:
- Si pozabil,
da je danaska trejstipet let,
da si se smanun o`enil?
- Pa ~a, - je rekal Romi},
- ki ti je boni}?
- Da pete{i}a zakoljen,
kad te ne moren po~astit z bojen?
- A ~a j bri`no blago krivo? je Romi} odgovoril
i napred drva pilil.
98
ONA BODULSKA
Bakalara je Bodul kupil,
ga lepo zmo~il,
a onput pred ku}un mlatil.
Pasal je fure{t i gledal
~a Bodul dela,
pa rekal:
- Recite, drago,
za~ tu~ete bri`no blago?
Se j Bodul najprvo inkantal,
a onput ovako stvar {pjegal:
- Kad ne }e be{tija,
strela ju bo`ja ubila,
da poveje,
kade je glavu zgubila.
99
ONA KOSTRENSKA
Tri dni se j Ivi} kosit spravjal,
premi{jal
i glavu razbijal:
bi {al,
al ne bi,
a ako bi,
da kako bi.
Tri dni na ~ude je bil,
~etrti se odlu~il:
- Pripravi mi jido, Franka,
kosit danas gren vanka.
- ]e{ jaje? - A }u. - Celo, al pol?
- Franka, bog te ubil,
san rekal, gren kosit,
a kad se kosi, nek se gosti,
ni besedi ve} ne re~i,
leh celo jaje mi spe~i!
100
ISTRO MOJA!
O, ve~na suzo na oke mojen,
Istro moja!
Suzo nikad ziplakana,
muko nikad domu~ena,
Istro moja!
Tu`na majko moja,
bri`na zemjo moja,
Istro moja.
101
NONI], OTAC I SIN*
Noni} je navigal,
na pet zajik be{timal.
Ni pisat umel,
ma ve} razumel,
da j’ principal
na njihov ra~un se dejal.
Va svete je bil “Austrijak”,
a doma “Istrijan”,
on je bil “porko {}avo”,
a {jori Nemac i Talijan.
Pod starost je koma} doznal,
da je Hrvat
i da su mu Srb i Kranjac
kakoti bratu brat.
Na to j’ bil ponosit
i u`al govorit,
da bi s tega se jo{ mogal
neki vrani} rodit.
Otac je osamnajstu do~ekal
i gledal
kako se ru{i i pali sve ~a je srcu milo,
~a se je s velun vojun
i s te{kun mukun gradilo.
Otac je ricinus pil,
otac je tu~en bil
va tamnicu {al
ma trdo veroval,
*
U rukopisu je naslov ovj pjesmi: }{\plain \i\f1\fs20 Nono, otac i
sin}{\plain \f1\fs20 .
102
da }e temu bit kraj:
na belen konju dojahat }e kralj,
na U~ke bandijeru zabit
i svi }e presre}ni bit.
Ma kad je zagustilo,
njihovo veli~anstvo
je peti podbrusilo,
a beli se j’ konj na tujeh jaslah hranil,
za~ seno ustane seno, magar se paron promenil.
Ma najzad je kraj pri{al,
sin ga je ~ekal,
sin ga j’ do~ekal
i pravi put na{al.
Va ognje i va krve, va nesre}e i smrte,
~rjeno je sunce shajalo
novo se j’ vreme rajalo.
Stotine j’ veki napla}eno,
milijuni su`nji osve}eno,
pod U~kun ku}ice bele
su sopet o`ivele
pul mi}e i uske re~ice
se veseli vnuki igraju.
103
PESMICE OD LJUBAVI*
1.
Za tobun nem san,
imam te rad,
i od ljubavi
Gorim ti mlad.
Goret, goret }u,
pa i prestat,
}e od ognja leh
popel ustat.
2.
Tri dan san te ~ekala,
nisi pri{al,
tri dni proplakala,
nisi pisal.
Jo{ tri }u ~ekat,
ne}u jokat,
ma onput }u ti o~i skopat.
3.
A sad ti za zadnji put pi{en:
Nemoj z onun drugun tancat,
nemoj njoj o}adi hitat,
nemoj ju pul tanca stiskat.
A ako to bude{ delal
*
Ova se pjesma prvi puit pojavila u izdanju }{\plain \i\f1\fs20 ^akavskih
stihova }{\plain \f1\fs20 iz 1964. godine. 2. je tiskana pod naslovom
}{\plain \i\f1\fs20 Pretnja}{\plain \f1\fs20 , a 6. kao }{\plain
\i\f1\fs20 Ve\{\}a}{\plain \f1\fs20 u ranijim izdanjima.
104
na o~i mi ne pridi,
hod tamo kade ti j’ boje,
a za me se ne skrbi.
Mene }e leh nauk ustat,
da mu{ken ni ~a verovat.
4.
Fijolic maloj san nabral,
dve ure po {ume hodil,
lep maci} od njih san storil
i jo{ ga z vodun po{kropil.
A kad san ju sopet videl,
na banke j’ z drugen sedela,
me nanke kpogledala ni,
srda~no mu se je smela.
Fijolice }e san hitil
i zgazil ih sve do jedne,
za~ sve su `enske takove,
nisu nan ljubavi vredne.
5.
Po ceste mladi} je hodil,
mesec ga kumpanjal,
kantal je mladi} na vas glas,
mesec ga poslu{al.
Kantaju} je pasi zbudil,
kad je kroz vas pasal,
samo pul nje pod pone{trun
pas je najprvo spal.
6.
Bil san kako ve{}a
105
ka okole leti
i ro`icu saku
igraju} obleti.
I ro`ice svakoj
ne{ lepega re~e
i ro`icu svaku
leh malo ope~e.
Bil san kako ve{}a,
ma san ti se }apal
i pul nje va mre`e
za vaveki ustal.
106
PUL TONI]A
Kade su oni lepi dani,
kad smo jo{ mladi bili
i kad su mornari i kapitani
kvintini pul Toni}a pili,
na karti igrali,
{kercali
i be{timali,
kad su se jo{ smeli,
i jo{ `iveli?
I kade je sad Toni}?
Je `iv jo{ kinoni}?
Morda!
Morda va oneh starih ku}ah,
va kamarineh skureh,
obrazi `uteh,
ki noni} jo{ malo di{e,
jo{ malo ~uje,
jo{ malo vidi,
ma i njega }e pod ~impresi odnest.
Za~ staro odhaja,
a novo prihaja.
I ni ve} ni Toni}i,
i ni ve} ni noni}i.
107
LOKVA
Jako z davni to je bilo,
va Kastve se j’ dogodilo.
Kapitan je bil {jor veli
odzival se j’ na Moreli.
Ni bil prvi, ni najhuji,
va njemu je tristo guji.
Lakom kako je`uviti,
vavek la~ni, nikad siti.
Mala j’ tlaka, desetina,
{tibri vele, baril vina,
daj koko{u, ovcu, kozu
za tu be{tiju golozu.
I jo{ masti, putra, sira
I svakega bo`jeg pira,
I divojku jednu belu
za devicu {jor Morelu.
Kmet se buni: - To j’ previ{e,
kako nas ovisti si{e,
ni zakon on nevajati,
ne}e za zakon priznati.
A kad i{}e svet pravicu,
on ga stavlja va tamnicu:
- Porki {}av e vilani,
pravda je pul pantigani.
108
Jadi se sudac Kinkela,
nepravica da je vela,
a na place teta Mare
sen Kastavcerm glavu tare:
- Bri`ni}ini, janjci pravi,
~a ga neki ne zadavi?
Da san mu{ki ja bin tela,
no} pojila bi Morela.
Pul Ju{i} i pul Jurdani,
pul Sar{oni, Rukav~ani,
ne{ se kuha, ne{ se muti,
od jada su judi `uti.
Kad jedanput {jor Moreli
va crekav su po} oteli,
narod ga j’ vane do~ekal
dve besedi mu je rekal:
- Dosta j’ bilo, kapitane,
ne}e{ tla~it ve} vilane,
telo ti se je zredilo,
na du{u bi mislet bilo.
- Ta`i {}avo e vilane,
zakri~aj je kapitano,
ma su kmeti ga ~apali
i put Lokvi remanali.
Prestra{ila se j’ {ajeta:
- Pomoz bog i majko sveta,
ma su rekli mu vilani:
- ]emo prez njih, }emo sami.
109
Se do Lokvi ga nosili
onput ruki opustili:
- Ki }e, judi, da ga rine,
da ga vela `eja mine.
Zabu~elo j’ kako more,
tisu} ruk se j’ diglo gore,
a pul vodi smutnja vela,
v’ njoj nestalo je Morela.
Jo{ ga j’ z iglun teta Mare,
badnula po sredi stare,
kad se j’ malo pokazala.
prvo lego je nestala.
A kad su njin sud storili,
Kastavci su slo`ni bili:
- Istina je, {jori, cela,
Si smo rinuli Morela.
Z davni to se j’ dogodilo.
kad Morela j’ utopilo.
ma je {torija ustala,
ku j’ mi nona povedala.
110
VLADIMIR GORTAN
Stole}ne boli j’ v’ srce nosil,
Stole}ne patnji stareh svojeh,
Na toj zemje se je kmet potil
I dal njoj krv i telo svoje.
I bunu je v’ srce svojem nosil
Za~ vavek ovde je `ivela,
Kroz crni veki j’ kmet snjun hodil
Kot plamik v’ zemje je gorela.
I pu{ku j’ digal, i znak je dal:
Jo{ tu smo i ~uvamo na{e!
@@iv je jo{ kmet i jo{ ni propal!
I prit }e dan, dan veli, dan svet,
Kad pu{ki }e praskat po Krase ...
Slobodan bit }e istarski kmet.
111
VA TUJINE*
Hodil san po tujeh krajeh,
po tujeh gradeh
po cestah.
Bil la~an,
blatan,
i siroma{an.
I sit,
obu~en va novi ve{tit,
kako da san vavek va palace `ivel,
i cele brage{i imel.
@@ivel san va grade velen,
va grade mi}en,
va grade na dve reki,
va grade prez vodi.
Va ravnice koj se kraji ne vide,
i pul {umi va ku sunce ne pride.
I hodil san po tujeh krajeh,
po gradeh,
po cestah,
kako tujac va tujine,
~ovek prez domovine.
I vavek nesre}an bil,
i vavek va strahe bil,
kako ~ovek ki j’ tlo pod nogami zgubil.
*
Isti naslov, iako je sasvim razli~ita, ima pjesma objavljena u }{\plain
\i\f1\fs20 "[est pjesama i pismo".}{\plain \f1\fs20
112
I mislel:
Koliko je gradi do mora,
koliko dol~i}i i bregi,
koliko ravnice i rek,
i kako duga je cesta,
ka peje do mesta,
kade me je mat rodila?
O, domovina!
Kako je grdo bit prez tebe,
i kako ~oveka srce zebe,
kada je dugo od tebe.
113
VODA I MORE
Kad pridu da`ji,
a U~ka zapla~e,
potoki vodi,
pod zemjun,
pod stenun,
h moru te~u.
Te~e voda ledena,
pod zemjun,
pod stenun,
skrivena.
A kad je do mora pri{la
s pod zemji je zi{la,
va more ska~e, va more pada,
spod mora prihaja
i vruji dela ...
I radost je vela,
za~ voda i more,
kot brat i sestra,
su se sopet na{li
od pasane zimi.
114
PUL JURAGI*
Pul Juragi smo pili,
Ive, ja i Tone,
celo zapolne.
Najzad je rekal Tone:
“Tako sedet se ne more,
za~ }e se doznat,
pa }e nas kritikat.
A }a}i i mami,
ciji i barbi,
noni i none,
}e re} da nisu znali,
da smo tako propali,
pa }e nas di`reditat."
“Je pravo”, rekal je Ive,
“besedi ti nisu krive.
Gremo vanka z mesta,
{iroka je cesta."
Pustili smo Opatiju,
na breh {li v’ o{tariju,
i celu no} trinketali . . .
Ma su nas kritikali!
*
Prvi je put tiskana u knji`ici "[est pjesama i pismo 1996. godine.".
115
PISMO PRIJATELJU*
Se spame}uje{, Ive, kako smo v’ Opatije `iveli,
Najprej kako de~ina, pokle fantini veli,
Sve baredi bile su na{e i svi njihi uski puti}i,
Smo znali ~a misli senica i kako fi~u kosi}i.
Na Vrutkeh smo ve{}i lovili i `uto veje palili,
A va Leprince gore tuji marun klatili,
(plovanov, on fini veli
kako kumpir debeli.)
I sve smo ravnice znali,
I svaki kuti} poznali...
A more, Ive, a more?
I on na{ Kvarner, vas modar, vas svetal?
Kot sanja da je bi{ rekal.
Dim od vapori i jidra bela,
[koji, Reka i U~ka vela,
I sva ona mi}a mesta,
I svagder ka bela cesta,
A sve va sunce, sve radost vela,
Ka je tamo snami `ivela...
A onput mladi}i,
Veseli ti}i,
Kad su se sve mami po Opatije
Tu`ile da sini piju v’ o{tarije,
Da hode na Bregi i na Forticu,
Po tanceh da ska~u, na bo}i igraju
I saken barhanon da kortejaju...
Se spame}uje{, Ive?
...................
*
Ova je pjesma objavljena u knjizi pripovjedaka "Bez domovine" i u knji`ici
"[est pjesama i pismo".
116
Pasala je mladost, Ive, puno je dani pasalo
Va tujen `ivemo kraju i druge nas brige taru,
Ma ne{ je va srce ustalo:
^a ne, da je bol, o Ive, tuga za zgubljeno blago,
Na ko te sad spame}uje tvoj stari prijatelj
Drago.
117
CIJA MARIJETA*
Danas mi je rekal Ive, da je pri{lo pismo,
da j’ umrla cija Marijeta,
Marijeta Toma{i} Varljan,
moja stara teta,
cija Marijeta.
Kad san jo{ doma bil,
san svako zapolne k njoj hodil,
povedal,
}akulal,
i kadgod ju jadil:
da }e {teuri bit jo{ ve}e,
da nikad boje bit ne}e,
da }e fermenta jo{ vi{e gu{tat
i da }e Talijani za vavek ustat.
“Si nem, si munjen, si glavu zgubil,
te Bog ne ubil",
bi se cija tobo`e jadila
i kafe cedila . . .
Danas ve} cije ni na cimitere spi.
I ako kad buden doma pri{al,
kega }u na}?
Po cimitere }u {e}at
i grobi iskat.
*
Prvi je put tiskana u knji`ici "[est pjesama i pismo 1996. godine.".
118
VA TUJINE*
Tolike ve} leta po svete se klatin
i hodin od mesta do mesta;
me pozna svaki put,
me pozna svaka cesta,
i svaka o{tarija
zna kade j’ Opatija.
Kad san od domi {al
mladi}ac san bil bled
i ni{ nisan jo{ znal.
Danas san star i sed,
i sve san pretrpel,
i sve san do`ivel:
Vino, jubav i sre}u,
nevoju, bol i `alost,
i rug i poni`enje.
Ma najve}a je `alost
tujac bit va tujine
~ovek prez domovine.
*
Razli~ita pjesma istog naslova objavljena je u ^akavskim stihovima 1964.
godine. Prvi je put tiskana u knji`ici "[est pjesama i pismo 1996. godine.".
119
^OVEK I TI]*
^ovek je kot zver po {ume hodil,
i smrt va pu{ke nosil:
za ku}u spaljenu,
`enu ubijenu,
de~icu zgubljenu.
A jedan ti},
crni kosi},
je po trave skakal,
i pred ~ovekon se na{al.
Za~udil ~ovek se j’ ti}u,
crnemu kosi}u,
i ne{ dobro, dobro,
va srce o}util:
^a si to ti,
mi}i ti},
crni kosi}?
A ja san te pozabil.
Leti{,
se veseli{?
*
Prvi je put tiskana u knji`ici "[est pjesama i pismo 1996. godine.".
120
A vi{,
i ja san sre}an bil,
i kako ti kantal,
z de~icun se igral . . .
^ovek je z rukun mahnul,
se obrnul,
i va {ume nestal.
Kot zver je po {ume hodil
i smrt va pu{ke nosil.
121
PO] DOMA...*
Po} doma...
ke vele besedi,
ki lepi san.
Tolike ga leta ve} sanjan,
ma jo{ ni pri{al
ta dan.
^ekaju} su de~ina mladi}i postali,
mladi}i mu`i,
a stari su ovde nestali.
I svi su sanjali,
i svi su se nadali,
kako }e doma po}:
Va one drage ku}i,
na svoju starinu,
va zemju doma}u
i va domovinu...
Po} doma...
Ke vele besedi,
ki lepi san...
ma }emo li kad do~ekat
ta dan?
*
Prvi je put tiskana u knji`ici "[est pjesama i pismo 1996. godine.".
122
VA BEOGRADE LETA
TISU]UDEVETSTO^ETRDESETI^ETRTEGA*
Takov je dana{nji vek,
da j’ te{ko bit ~ovek.
^a nisan ti}
kosi},
konj, vol, bik,
al’ magar tovar...
Ne bin znal za smrt.
Bin leh fikal,
po granah skakal
travu pasal,
pre`ival,
al’ njakal...
I ne bin znal za tenki i kanuni,
za eroplani i baluni,
za pu{ki ke pucaju
i bombi ke s neba padaju.
Ne bin znal za smrt.
Bin leh fikal,
pre`ival,
al’ njakal.
I bil ubijen al’ krepal
a da ne bin ni znal.
Takov je dana{nji vek,
da j’ te{ko bit ~ovek.
*
Pjesma do sada nije bila tiskana.
123
DODATAK
Nekoliko je Gervaisovih pjesama poznato u dvije ili tri varijante.
Javnost je naj~e{}e upoznata s jednim oblikom koji je tiskan u
izdanjima ^akavskih stihova. Izuzetak su Tri brati. Ta je pjesma
objavljna u dva oblika. U izdanju ^akavskih stihova 1949. prvi je put
tiskana s naslovom Tri brati. U izdanju Istarski kanat nalazi se pod
naslovom Tri brati i s dopisanom, novom zadnjom kiticom. Istarki
kanat je “politi~ko izdanje” Gervaisovih pjesama. Dosta je povr{no
ure|eno. U njemu se nalazi i pjesma Pul ognji{}a koju su povr{ni
poznavaoci stavljali me|u Gervaisove “politi~ke” pjesme, iako se radi o
posebno zanimljivoj pjesmi koja svojom sna`nom simbolikom
omogu}uje upoznavanje pjesnikove podsvijesti. Pul ognji{}a se prvi put
tiskala u izdanju ^akavskih stihova 1940. godine, dakle nastala je prije
Drugog svjetskog rata. To je vrlo vrijedna pjesma, usudio bih se re}i da
je to najvrednija Gervaisova pjesma. Ona predstavlja klju~ za analizu
nekih psihopatolo{kih fenomena u Gervaisovim pjesmama.
U rukopisnoj ostav{titi prona{ao sam varijante nekih Geravisovih
pjesama. Donosim one koje su mi poznate.
KOLIKO JE PJESAMA NAPISAO DRAGO
GERVAIS?
Te{ko jedati to~an odgovor. Mo`emo samo re}i koliko je
Gervaisovih pjesama tiskano u raznim izdanjima. U rukopisnoj
ostav{tini bilo je sedam cijelih i jedna nedovr{ena pjesma. U ovoj su
knji`ici ukupno 82 pjesma. ^etiri od njih su djelovi neke ve}e pjesme:
Ve{}a, Moja zemja, Pod U~kun i Pretnja. Pod U~kun i MojaZemja su
iste pjesme razli~itih naslova. To je dio ve}e pjesme Moja zemja koja je
tiskan u prvom izdanju ^akavskih stihova. Ve{}a i Pretnja su djelovi
ve}e pjesme Pesmice od ljubavi koja je prvi put takva objavljena u
izdanju ^akavskih stihova 1964. godine. Po tome je u knjizi 78 razli~itih
pjesama a ~etiri su djelovi dvije ve}e pjesme. U dodatku je i jedna
nedovr{ena pjesma bez naslova. Zna~i 78 + 4 + 1.
TRI BRATI
Ova pjesma ima tri poznata oblika. Do sada je objavljivan i tiskan
oblik koji se nalazi me|u ostalim pjesmama u ovoj knjizi. Pjesma je prvi
124
put objavljena u izdanju ~akavskih stihova 1949. godine. Za kasnije
izdanje je Gervais dodao jo{ zadnju kiticu, da bi stvorio ugo|aj happy
end-a. U rukopisnoj ostav{tini je vjerojatno prva a ~ini se i najbolja
verzija ove pjesme. Naslov je Tri soldati a glasi ovako:
Pepi}, najstareji, je bil austrijski mornar,
je na karocade slu`il
i skoro glavu zgubil,
kad je “Senta” apiko {la.
Je “Gott erhalte” kantal
i “Hoch der Kaiser” kri~al.
Tone, on srednji, kad smo pod Taliju pali
je preko kunfina pobegal,
se j’ po Jugoslavije tepal
i bil je kapitan.
Je “Bo`e pravde” kantal
i [email protected] kralj” kri~al.
@@vane, najmlaji, je doma ustal
i pul bersajeri slu`il,
je va Abesinije par crneh ubil
i z medajun doma pri{al.
Je “Giovinezzu” kantal
i “Viva il Re” kri~al.
A sveh je rodila @vanka
ku}e broj trejsetipet,
Opatija, Vasanska ...
Kosim pismom su tiskani stihovi koji se razlikuju od oblika
pjesme tiskane me|u ostalim pjesmama u ovoj knjizi.
125
U izdanju Istarski kanat dopisao je Gervais zadnju
kiticu:
Ma najzada su se na{li,
va Lisine, puli Klani,
si tri kot partizani.
Su fa{isti mlatili
i narodu slu`ili.
Kot judi su doma pri{li.
U kasnijem izdanju ^akavskih stihova 1964. urednik,
prof Vinko Anti} izbacio je tu kiticu.
BARUFA
U rukopisima, koje sam dobio od g. Dinka Slany, nalazi se ovaj
oblik pjesme Barufa. U izdanjima ^akavskih stihova nalazi se ina~ica
koja se razlikuje od ove. Kosim pismom su ozna~eni djelovi pjesme
kojih nema u obliku tiskanom me|u ostalim pjesmama u ovoj knjizi.
Cel dan su pili pul [anta
ona dva barufanta:
on vrani} Frani}
i munjeni @vani}.
Najprvo su mu~ali
i{api}ali
i kako prez voji pili,
pa }akulali,
se spovedali
i kuntre{tali
I najzad kri~ali,
na vas glas kantali,
tulili,
126
i po stole mlatili.
Gotovi su bili.
A bri`an je [anto
litru za litrun nosil
i svi sveci prosili
da bi se ove nevoji re{ili.
Ma da nesre}a bude jo{ ve}a,
pri{la je nevoja tre}a:
Berto od porta fakin,
z baretun na bandu kot mu{kardin.
Debel i jak kako vol,
je sel za drugi stol,
spod oka ih gledal,
i ~ekal,
kad }e kumedija po~et.
(A da bi kuraja }apal,
je vaje litru surgal).
Ma ni dugo ~ekal,
za~ je on vrani},
Frani},
na vas glas rekal:
- Ni v’ o{tarije ne more ~ovek sedet,
kad mora judi {kifozi kraj sebe trpet.
- Gre to mene? - je rekal Berto i stal,
- Mene ne - je rekal Frani} i stal,
- Tebe, ja, orangutan - je rekal @vani}
i kantridu }apal.
- Mu~! - Mu~ ti, za~ zet }e te vrani}!
- Provaj, gorila!
I se j barufa storila.
127
Su boci i `muji poleteli,
i judi kleli,
se kantridi i stoli razbijali,
a barufanti po pode vajali,
mlatili
i kacotali ...
A kad je pulicija pri{la,
sveh je `iveh i zdraveh na{la.
Samo j bri`an [anto,
ki se ni me{al,
bocu va glavu dobil
i {al je va {pital.
SAMANJ (VA BAKRE)
Me|u rukopisima koje mi je dao g. Dinko Slany nalazi se i
ovakav oblik pjesme Samanj. U naslovu ne pi{e ...va Bakre. Kosim
pismom su otisnuti djelovi pjesme koji se ne nalaze u od danas
objavljivanom obliku. Oblik pjesme kojega donodim ovdje dosta se
razlikuje od oblika koji je tiskan prije, u ovoj knjizi. Ina~ica iz rukopisa
nije nikada tiskana u izdanjima ^akavskih stihova.
Margaretina je pri{la.
Va crekve je vela ma{a bila,
pet je popi azistalo
i ministralo,
i jo{ je na kore Toma
on “solo” od lane kantal,
samo mu j njok va grle
jo{ vi{e tremolal.
A pred crekvun su trgovci kri~ali
128
i robu prodavali:
lonci i padeli,
paj~i}i i zdeli,
kotli i pinjati,
`muji i pijati,
kalceti, {pigeti, facoli, re}ini
i bro{i fini.
A de~ina su trumbetala,
va pi{}alki pi{}ala,
malinci navijala,
va pra{~i}i puhala,
al’ leh kri~ala.
I rige{pil se j’ vrtel
i orkestrijon grmel,
a deca su na konji}eh sedela,
pa se bojala al’ smela.
*
i mi smo tamo sedeli ,
pili,
janjetinu jili,
se smeli,
kantali,
z divojkami kortejali
i kako nemi tancali...
*
U gostionici Pul Toni\}a u Bakru.
129
PJESMA BES NASLOVA I ZAVR[ETKA
Ure|uju}i za tiskanje Gervaisove pripovjetke “Bez domovine”,
pregledao sam dio knji`evnikove ostav{tine (ono {to je od nje ostalo).
Najvi{e su me zanimale obiteljski svjetlopisi, domovnice, izvodi iz
mati~nih knjiga i ostali dokumenti pojedinih ~lanova obitelji. Svjetlopisi
su bili posebno zanimljivi, pa su mnogi na{li mjesto u Pripovjetkama.
Pregledavaju}i i popisuju}i ostav{tinu, na{ao sam rukopise pet ~akavskih
pjesama. ^etiri su cijele, dovr{ene, dok je jedna, pisana rukom, s druge
strane dopisa kojeg je Gervaisu, kao intendantu kazali{ta “Ivan Zajc”,
uputio dr. Marko Fotez. Pjesma ima tri kitice i te{ko je ~itljiva. To
zapravo nisu tri samostalne kitice, Gervais je, o~ito, stvarao pjesmu.
Vjerojatno nikada ne}emo znati da li je ta pjesma bez naslova zavr{ena.
To je mo`da jedini autenti~ni dokument, iz kojega je vidljivo kako je
Gervais pisao jednu pjesmu. Napisao je jednu kiticu, pa je opet po~eo iz
po~etka, drugi put, nije zavr{io, ve} je zapo~eo po tre}i put. Svaki put
unosi promjene.
Mo`e se pro~itati:
1. varijanta
2. varijanta
Po cesti se j’ Pepi} vajal,
kantal
i od zida do zida vajal
a cesta je kot brod bila
kega j’ va Biskaje...
Po cesti se Pepi} vaja
kanta
i od zida do zida klati
Kantaju} se ...
3. varijanta
Po cesti se Pepi} vaja
od zida do zida klati
Kot brod je cesta .....
Kod onaj ..... i
Neveru je on Biskaja
130
Nevera, vetar Biskaja
I on prokleti {ijun
odnesal mu j’ timun
I to je sve.
Nigdje me|u papirima nisam uspio prona}i ni{ta vi{e {to bi
moglo biti u vezi s tim stihovima. [teta!
PJESME OBJAVLJENE U [email protected]
“[EST PJESAMA I PISMO”
Pjesma ^ovek i ti} pisana je rukom, a s druge strane istog papira
je ispisana strojem.
Ostale su pisane strojem a popravljane rukom. Koliko mi je
poznato, tih {est pjesama nije do sad na{lo mjesta u dosada{njih nekoliko
izdanja knjiga Gervaisovih ~akavskih stihova. Ne znam, da li su
131
pojedine pjesme ve} bile objavljeneu nekim ~asopisima. Pjesme su
lijepe. Posebno su zanimljive, jer obra|uju teme koje su nam danas,
opet, na`alost, bliske.
^etiri su pjesme o~ito vezane uz izbjegli{tvo obitelji Gervais. To
su Pismo prijatelju, Cija Marijeta, Va tujine i Po} doma. Pjesme Va tujine
i po} doma nalazile su se kod g. Dinka Slany koji mi je donesao strojem
tipkanu knji`icu sa deset Gervaisovih pjesama. Nije bilo te{ko
ustanoviti da se radi o originalu, jer je tekst pjesama popravljan rukom.
U toj su knji`ici i varijante nekih, ve} objavljenih Gevaisovih pjesama
(Barufa, Samanj va Bakru).
Pjesma Pul Juragi je vjerojatno u vezi s kasnijim `ivljenjem
Gervaisovim u Opatiji, po povratku, iza Drugog svjetskog rata.
Osobito je zanimljiva tema pjesme ^ovek i ti}. Opisan je lik
potencijalnog osvetnika, kojem je stradala obitelj (vjerojatno u ratnim
zbivanjima), a koji razgovara s pti~icom. Danas osobito aktualno!
Iako je svih {est pjesama napisano pred skoro pola stolje}a, one
su svojim sadr`ajem i danas suvremene. Kao da su napisane
proro~anski! I to dostatno govori o njihovoj vrijednosti. Od {est
pjesama ~etiri govore o `ivotu i patnjama pprognanika i i izbjeglica.
Pa napisao ih je - Drago Gervais! A njega nema ve} tridest i
devet godina.
Osim Gervaisove pjesme Pismo prijatelju, u ovoj knji`ici je jo{
jedno pismo prijatelju, ali od drugog autora. To je pravo pismo, u
kojem Viktor Car Emin ~estita svom biv{em u~eniku, Dragu Gervaisu,
pedeseti ro|endan. Pismo je samo po sebi jasno. Posebno je zanimljivo,
jer u njemu Viktor Car Emin spominje doma}u zada}u, kojom je
Gervais prvo put iskazao svoju nadarenost. Osim toga, opisuje se
krajnje te{ko i mra~no stanje u Istri (i Opatiji), neposredno po
zavr{etku Drugog svjetskog rata, jer Talijani, i nakon svih u`asnih
zlo~ina koje su po~inila u na{im krajevima, ne odustaju od svojih apetita
za djelovima Hrvatske. I tu bi ~injenicu, neki, danas, trebali imati stalno
na umu!
U Gervaisovoj je ostav{tini jo{ dosta zanimljivih tekstova, koji
svakako zaslu`uju publiciranje. Neki su od njih osobito zanimljivi. To su
dnevnici koje je Drago Gervais pisao kao intendant kazali{ta “Ivan
Zajc”.
Su{ak, srpnja 1997.
Dr. Du{ko Wölfl
132
Download

^AKAVSKI STIHOVI